# File Name: Holy-Bible---Serbian---Serbian-Ekavski-Bible---Standard-Edition.noia # File Size: 6125470 # File Date: 03/27/2024 23:12:43 # File Purpose: Supporting resource for the Aionian Bible project # File Location: https://resources.AionianBible.org # File Copyright: Creative Commons Attribution No Derivative Works 4.0, 2018-2024 # File Generator: ABCMS (alpha) # File Accuracy: Contact publisher with corrections to file format or content # Publisher Name: Nainoia Inc # Publisher Contact: https://www.AionianBible.org/Publisher # Publisher Mission: https://www.AionianBible.org/Preface # Publisher Website: https://NAINOIA-INC.signedon.net # Publisher Facebook: https://www.Facebook.com/AionianBible # Bible Name: Сербиан Библе, Даничић Караџић # Bible Name English: Serbian Bible, Karadzic/Danicic # Bible Language: Cрпски # Bible Language English: Serbian # Bible Copyright Format: CC Attribution NoDerivatives 4.0, 2018-2024 # Bible Copyright Text: Public Domain # Bible Source: Karadžić New Testament, Daničić Old Testament # Bible Source Version: 2/11/2021 # Bible Source Link: https://crosswire.org/sword/modules/ModInfo.jsp?modName=SrKDEkavski # Bible Source Year: 1847, 1865 # Bible Format: Standard formatting without annotation # INDEX BOOK CHAPTER VERSE TEXT # # BOOK 001 GEN Genesis 1 Мојсијева 001 GEN 001 001 У почетку створи Бог небо и земљу. 001 GEN 001 002 А земља беше без обличја и пуста, и беше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом. 001 GEN 001 003 И рече Бог: Нека буде светлост. И би светлост. 001 GEN 001 004 И виде Бог светлост да је добра; и растави Бог светлост од таме. 001 GEN 001 005 И светлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први. 001 GEN 001 006 Потом рече Бог: Нека буде свод посред воде, да раставља воду од воде. 001 GEN 001 007 И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом; и би тако. 001 GEN 001 008 А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други. 001 GEN 001 009 Потом рече Бог: Нека се сабере вода што је под небом на једно место, и нека се покаже суво. И би тако. 001 GEN 001 010 И суво назва Бог земља, а зборишта водена назва мора; и виде Бог да је добро. 001 GEN 001 011 Опет рече Бог: Нека пусти земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у коме ће бити семе његово на земљи. И би тако. 001 GEN 001 012 И пусти земља из себе траву, биље, што носи семе по својим врстама, и дрво, које рађа род, у коме је семе његово по његовим врстама. И виде Бог да је добро. 001 GEN 001 013 И би вече и би јутро, дан трећи. 001 GEN 001 014 Потом рече Бог: Нека буду видела на своду небеском, да деле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама; 001 GEN 001 015 И нека светле на своду небеском, да обасјавају земљу. И би тако. 001 GEN 001 016 И створи Бог два видела велика: видело веће да управља даном, и видело мање да управља ноћу, и звезде. 001 GEN 001 017 И постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу. 001 GEN 001 018 И да управљају даном и ноћу, и да деле светлост од таме. И виде Бог да је добро. 001 GEN 001 019 И би вече и би јутро, дан четврти. 001 GEN 001 020 Потом рече Бог: Нека врве по води живе душе, и птице нека лете изнад земље под свод небески. 001 GEN 001 021 И створи Бог китове велике и све живе душе што се мичу, што проврвеше по води по врстама својим, и све птице крилате по врстама њиховим. И виде Бог да је добро; 001 GEN 001 022 И благослови их Бог говорећи: Рађајте се и множите се, и напуните воду по морима, и птице нека се множе на земљи. 001 GEN 001 023 И би вече и би јутро, дан пети. 001 GEN 001 024 Потом рече Бог: Нека земља пусти из себе душе живе по врстама њиховим, стоку и ситне животиње и звери земаљске по врстама њиховим. И би тако. 001 GEN 001 025 И створи Бог звери земаљске по врстама њиховим, и стоку по врстама њеним, и све ситне животиње на земљи по врстама њиховим. И виде Бог да је добро. 001 GEN 001 026 Потом рече Бог: Да начинимо човека по свом обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од целе земље и од свих животиња што се мичу по земљи. 001 GEN 001 027 И створи Бог човека по обличју свом, по обличју Божјем створи га; мушко и женско створи их. 001 GEN 001 028 И благослови их Бог, и рече им Бог: Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свих звери што се миче по земљи. 001 GEN 001 029 И још рече Бог: Ево, дао сам вам све биље што носи семе по свој земљи, и сва дрвета родна која носе семе; то ће вам бити за храну. 001 GEN 001 030 А свим зверима земаљским и свим птицама небеским и свему што се миче на земљи и у чему има душа жива, дао сам сву траву да једу. И би тако. 001 GEN 001 031 Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро беше веома. И би вече и би јутро, дан шести. 001 GEN 002 001 Тако се доврши небо и земља и сва војска њихова. 001 GEN 002 002 И сврши Бог до седмог дана дела своја, која учини; и почину у седми дан од свих дела својих, која учини; 001 GEN 002 003 И благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свих дела својих, која учини; 001 GEN 002 004 То је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо, 001 GEN 002 005 И сваку биљку пољску, докле је још не беше на земљи, и сваку травку пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити беше човека да ради земљу, 001 GEN 002 006 Али се подизаше пара са земље да натапа сву земљу. 001 GEN 002 007 А створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива. 001 GEN 002 008 И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и онде намести човека, ког створи. 001 GEN 002 009 И учини Господ Бог, те никоше из земље свакаква дрвећа лепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла. 001 GEN 002 010 А вода течаше из Едема натапајући врт, и оданде се дељаше у четири реке. 001 GEN 002 011 Једној је име Фисон, она тече око целе земље евилске, а онде има злата, 001 GEN 002 012 И злато је оне земље врло добро; онде има и бдела и драгог камена ониха. 001 GEN 002 013 А другој је реци име Геон, она тече око целе земље хуске. 001 GEN 002 014 А трећој је реци име Хидекел, она тече к асирској. А четврта је река Ефрат. 001 GEN 002 015 И узевши Господ Бог човека намести га у врту едемском, да га ради и да га чува. 001 GEN 002 016 И запрети Господ Бог човеку говорећи: Једи слободно са сваког дрвета у врту; 001 GEN 002 017 Али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш. 001 GEN 002 018 И рече Господ Бог: Није добро да је човек сам; да му начиним друга према њему. 001 GEN 002 019 Јер Господ Бог створи од земље све звери пољске и све птице небеске, и доведе к Адаму да види како ће коју назвати, па како Адам назове коју животињу онако да јој буде име; 001 GEN 002 020 И Адам надеде име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звери пољској; али се не нађе Адаму друг према њему. 001 GEN 002 021 И Господ Бог пусти тврд сан на Адама, те заспа; па му узе једно ребро, и место попуни месом; 001 GEN 002 022 И Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе је к Адаму. 001 GEN 002 023 А Адам рече: Сада ето кост од мојих кости, и тело од мог тела. Нека јој буде име човечица, јер је узета од човека. 001 GEN 002 024 Зато ће оставити човек оца свог и матер своју, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело. 001 GEN 002 025 А беху обоје голи. Адам и жена му, и не беше их срамота. 001 GEN 003 001 Али змија беше лукава мимо све звери пољске, које створи Господ Бог; па рече жени: Је ли истина да је Бог казао да не једете са сваког дрвета у врту? 001 GEN 003 002 А жена рече змији: Ми једемо род са сваког дрвета у врту; 001 GEN 003 003 Само род с оног дрвета усред врта, казао је Бог, не једите и не дирајте у њ, да не умрете. 001 GEN 003 004 А змија рече жени: Нећете ви умрети; 001 GEN 003 005 Него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови и знати шта је добро шта ли зло. 001 GEN 003 006 И жена видећи да је род на дрвету добар за јело и да га је милина гледати и да је дрво врло драго ради знања, узабра род с њега и окуси, па даде и мужу свом, те и он окуси. 001 GEN 003 007 Тада им се отворише очи, и видеше да су голи; па сплетоше лишћа смоковог и начинише себи прегаче. 001 GEN 003 008 И зачуше глас Господа Бога, који иђаше по врту кад захлади; и сакри се Адам и жена му испред Господа Бога међу дрвета у врту. 001 GEN 003 009 А Господ Бог викну Адама и рече му: Где си? 001 GEN 003 010 А он рече: Чух глас Твој у врту, па се поплаших, јер сам го, те се сакрих. 001 GEN 003 011 А Бог рече: Ко ти каза да си го? Да ниси јео с оног дрвета што сам ти забранио да не једеш с њега? 001 GEN 003 012 А Адам рече: Жена коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох. 001 GEN 003 013 А Господ Бог рече жени: Зашто си то учинила? А жена одговори: Змија ме превари, те једох. 001 GEN 003 014 Тада рече Господ Бог змији: Кад си то учинила, да си проклета мимо свако живинче и мимо све звери пољске; на трбуху да се вучеш и прах да једеш до свог века. 001 GEN 003 015 И још мећем непријатељство између тебе и жене и између семена твог и семена њеног; оно ће ти на главу стајати а ти ћеш га у пету уједати. 001 GEN 003 016 А жени рече: Теби ћу многе муке задати кад затрудниш, с мукама ћеш децу рађати, и воља ће твоја стајати под влашћу мужа твог, и он ће ти бити господар. 001 GEN 003 017 Па онда рече Адаму: Што си послушао жену и окусио с дрвета с ког сам ти забранио рекавши да не једеш с њега, земља да је проклета с тебе, с муком ћеш се од ње хранити до свог века; 001 GEN 003 018 Трње и коров ће ти рађати, а ти ћеш јести зеље пољско; 001 GEN 003 019 Са знојем лица свог јешћеш хлеб, докле се не вратиш у земљу од које си узет; јер си прах, и у прах ћеш се вратити. 001 GEN 003 020 И Адам надеде жени својој име Јева, зато што је она мати свима живима. 001 GEN 003 021 И начини Господ Бог Адаму и жени његовој хаљине од коже, и обуче их у њих. 001 GEN 003 022 И рече Господ Бог: Ето, човек поста као један од нас знајући шта је добро шта ли зло; али сада да не пружи руку своју и узбере и с дрвета од живота, и окуси, те до века живи. 001 GEN 003 023 И Господ Бог изагна га из врта едемског да ради земљу, од које би узет; 001 GEN 003 024 И изагнав човека постави пред вртом едемским херувима с пламеним мачем, који се вијаше и тамо и амо, да чува пут ка дрвету од живота. 001 GEN 004 001 Иза тога Адам позна Јеву жену своју, а она затрудне и роди Кајина, и рече: Добих човека од Господа. 001 GEN 004 002 И роди опет брата његовог Авеља. И Авељ поста пастир а Кајин ратар. 001 GEN 004 003 А после неког времена догоди се, те Кајин принесе Господу принос од рода земаљског; 001 GEN 004 004 А и Авељ принесе од првина стада свог и од њихове претилине. И Господ погледа на Авеља и на његов принос, 001 GEN 004 005 А на Кајина и на његов принос не погледа. Зато се Кајин расрди веома, и лице му се промени. 001 GEN 004 006 Тада рече Господ Кајину: Што се срдиш? Што ли ти се лице промени? 001 GEN 004 007 Нећеш ли бити мио, кад добро чиниш? А кад не чиниш добро, грех је на вратима. А воља је његова под твојом влашћу, и ти си му старији. 001 GEN 004 008 После говораше Кајин с Авељем братом својим. Али кад беху у пољу, скочи Кајин на Авеља брата свог, и уби га. 001 GEN 004 009 Тада рече Господ Кајину: Где ти је брат Авељ? А он одговори: Не знам; зар сам ја чувар брата свог? 001 GEN 004 010 А Бог рече: Шта учини! Глас крви брата твог виче са земље к мени. 001 GEN 004 011 И сада, да си проклет на земљи, која је отворила уста своја да прими крв брата твог из руке твоје. 001 GEN 004 012 Кад земљу узрадиш, неће ти више давати блага свог. Бићеш потукач и бегунац на земљи. 001 GEN 004 013 А Кајин рече Господу: Кривица је моја велика да ми се не може опростити. 001 GEN 004 014 Ево ме тераш данас из ове земље да се кријем испред Тебе, и да се скитам и потуцам по земљи, па ће ме убити ко ме удеси. 001 GEN 004 015 А Господ му рече: Зато ко убије Кајина, седам ће се пута то покајати. И начини Господ знак на Кајину да га не убије ко га удеси. 001 GEN 004 016 И отиде Кајин испред Господа, и насели се у земљи наидској на истоку према Едему. 001 GEN 004 017 И позна Кајин жену своју, а она затрудне и роди Еноха. И сазида град и прозва га по имену сина свог Енох. 001 GEN 004 018 А Еноху роди се Гаидад; а Гаидад роди Малелеила: а Малелеило роди Матусала; а Матусал роди Ламеха. 001 GEN 004 019 И узе Ламех две жене: једној беше име Ада а другој Села. 001 GEN 004 020 И Ада роди Јовила; од њега се народише који живе под шаторима и стоку пасу. 001 GEN 004 021 А брату његовом беше име Јувал; од њега се народише гудачи и свирачи. 001 GEN 004 022 А и Села роди Товела, који беше вешт ковати свашта од бронзе и од гвожђа; а сестра Товелу беше Ноема. 001 GEN 004 023 И рече Ламех својим женама, Ади и Сели: Чујте глас мој, жене Ламехове, послушајте речи моје: убићу човека за рану своју и младића за масницу своју. 001 GEN 004 024 Кад ће се Кајин осветити седам пута, Ламех ће седамдесет и седам пута. 001 GEN 004 025 А Адам опет позна жену своју, и она роди сина, и наде му име Сит, јер ми, рече, Бог даде другог сина за Авеља, ког уби Кајин. 001 GEN 004 026 И Ситу се роди син, коме надеде име Енос. Тада се поче призивати име Господње. 001 GEN 005 001 Ово је племе Адамово. Кад Бог створи човека по обличју свом створи га. 001 GEN 005 002 Мушко и женско створи их, и благослови их, и назва их човек, кад бише створени. 001 GEN 005 003 И поживе Адам сто тридесет година, и роди сина по обличју свом, као што је он, и надеде му име Сит. 001 GEN 005 004 А родив Сита поживе Адам осам стотина година, рађајући синове и кћери; 001 GEN 005 005 Тако поживе Адам свега девет стотина тридесет година; и умре. 001 GEN 005 006 А Сит поживе сто пет година, и роди Еноса; 001 GEN 005 007 А родив Еноса поживе Сит осам стотина седам година, рађајући синове и кћери; 001 GEN 005 008 Тако поживе Сит свега девет стотина дванаест година; и умре. 001 GEN 005 009 А Енос поживе деведесет година, и роди Кајинана; 001 GEN 005 010 А родив Кајинана поживе Енос осам стотина петнаест година, рађајући синове и кћери; 001 GEN 005 011 Тако поживе Енос свега девет стотина пет година; и умре. 001 GEN 005 012 А Кајинан поживе седамдесет година, и роди Малелеила; 001 GEN 005 013 А родив Малелеила поживе Кајинан осам стотина и четрдесет година, рађајући синове и кћери; 001 GEN 005 014 Тако поживе Кајинан свега девет стотина десет година; и умре. 001 GEN 005 015 А Малелеило поживе шездесет пет година, и роди Јареда; 001 GEN 005 016 А родив Јареда поживе Малелеило осам стотина тридесет година, рађајући синове и кћери; 001 GEN 005 017 Тако поживе Малелеило свега осам стотина деведесет пет година; и умре. 001 GEN 005 018 А Јаред поживе сто и шездесет и две године, и роди Еноха; 001 GEN 005 019 А родив Еноха поживе Јаред осам стотина година, рађајући синове и кћери; 001 GEN 005 020 Тако поживе Јаред свега девет стотина шездесет две године, и умре. 001 GEN 005 021 А Енох поживе шездесет пет година, и роди Матусала; 001 GEN 005 022 А родив Матусала поживе Енох једнако по вољи Божјој триста година, рађајући синове и кћери; 001 GEN 005 023 Тако поживе Енох свега триста шездесет пет година; 001 GEN 005 024 И живећи Енох једнако по вољи Божјој, нестаде га јер га узе Бог. 001 GEN 005 025 А Матусал поживе сто осамдесет седам година, и роди Ламеха; 001 GEN 005 026 А родив Ламеха поживе Матусал седам стотина осамдесет две године, рађајући синове и кћери; 001 GEN 005 027 Тако поживе Матусал свега девет стотина и шездесет и девет година; и умре. 001 GEN 005 028 А Ламех поживе сто осамдесет и две године, и роди сина, 001 GEN 005 029 И надеде му име Ноје говорећи: Овај ће нас одморити од послова наших и од труда руку наших на земљи, коју прокле Господ. 001 GEN 005 030 А родив Ноја поживе Ламех пет стотина деведесет пет година, рађајући синове и кћери; 001 GEN 005 031 Тако поживе Ламех свега седам стотина седамдесет седам година; и умре. 001 GEN 005 032 А Ноју кад би пет стотина година, роди Ноје Сима, Хама и Јафета. 001 GEN 006 001 А кад се људи почеше множити на земљи, и кћери им се народише. 001 GEN 006 002 Видећи синови Божји кћери човечије како су лепе узимаше их за жене које хтеше. 001 GEN 006 003 А Господ рече: Неће се дух мој до века прети с људима, јер су тело; нека им још сто двадесет година. 001 GEN 006 004 А беше тада дивова на земљи; а и после, кад се синови Божји састајаху са кћерима човечијим, па им оне рађаху синове; то беху силни људи, од старине на гласу. 001 GEN 006 005 И Господ видећи да је неваљалство људско велико на земљи, и да су све мисли срца њиховог свагда само зле, 001 GEN 006 006 Покаја се Господ што је створио човека на земљи, и би му жао у срцу. 001 GEN 006 007 И рече Господ: Хоћу да истребим са земље људе, које сам створио, од човека до стоке и до ситне животиње и до птица небеских; јер се кајем што сам их створио. 001 GEN 006 008 Али Ноје нађе милост пред Господом. 001 GEN 006 009 Ово су догађаји Нојеви: Ноје беше човек праведан и безазлен свог века; по вољи Божјој свагда живљаше Ноје. 001 GEN 006 010 И роди Ноје три сина: Сима, Хама и Јафета. 001 GEN 006 011 А земља се поквари пред Богом, и напуни се земља безакоња. 001 GEN 006 012 И погледа Бог на земљу, а она беше покварена; јер свако тело поквари пут свој на земљи. 001 GEN 006 013 И рече Бог Ноју: Крај сваком телу дође преда ме, јер напунише земљу безакоња; и ево хоћу да их затрем са земљом. 001 GEN 006 014 Начини себи ковчег од дрвета гофера, и начини прегратке у ковчегу; и затопи га смолом изнутра и споља. 001 GEN 006 015 И начини га овако; у дужину нека буде триста лаката, у ширину педесет лаката, и у висину тридесет лаката; 001 GEN 006 016 Пусти доста светлости у ковчег; и кров му сведи озго од лакта; и удари врата ковчегу са стране; и начини га на три боја: доњи, други и трећи. 001 GEN 006 017 Јер ево пустићу потоп на земљу да истребим свако тело у коме има жива душа под небом; шта је год на земљи све ће изгинути. 001 GEN 006 018 Али ћу с тобом учинити завет свој: и ући ћеш у ковчег ти и синови твоји и жена твоја и жене синова твојих с тобом. 001 GEN 006 019 И од свега живог, од сваког тела, узећеш у ковчег по двоје, да сачуваш у животу са собом, а мушко и женско нека буде. 001 GEN 006 020 Од птица по врстама њиховим, од стоке по врстама њеним, и од свега што се миче на земљи по врстама његовим, од свега по двоје нека уђе с тобом, да их сачуваш у животу. 001 GEN 006 021 И узми са собом свега што се једе, и чувај код себе, да буде хране теби и њима. 001 GEN 006 022 И Ноје учини, како му заповеди Бог, све онако учини. 001 GEN 007 001 И рече Господ Ноју: Уђи у ковчег ти и сав дом твој; јер те нађох праведна пред собом овог века. 001 GEN 007 002 Узми са собом од свих животиња чистих по седморо, све мужјака и женку његову; а од животиња нечистих по двоје, мужјака и женку његову, 001 GEN 007 003 Такође и од птица небеских по седам, мужјака и женку његову, да им се сачува семе на земљи. 001 GEN 007 004 Јер ћу до седам дана пустити дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи, и истребићу са земље свако тело живо, које сам створио. 001 GEN 007 005 И Ноје учини све што му заповеди Господ. 001 GEN 007 006 А беше Ноју шест стотина година кад дође потоп на земљу. 001 GEN 007 007 И уђе Ноје у ковчег и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим ради потопа. 001 GEN 007 008 Од животиња чистих и од животиња нечистих и од птица и од свега што се миче по земљи, 001 GEN 007 009 Уђе к Ноју у ковчег по двоје, мушко и женско, као што беше Бог заповедио Ноју. 001 GEN 007 010 А у седми дан дође потоп на земљу. 001 GEN 007 011 Кад је било Ноју шест стотина година, те године другог месеца, седамнаести дан тога месеца, тај дан развалише се сви извори великог бездана, и отворише се уставе небеске; 001 GEN 007 012 И удари дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи. 001 GEN 007 013 Тај дан уђе у ковчег Ноје и Сим и Хам и Јафет, синови Нојеви, и жена Нојева и три жене синова његових с њима; 001 GEN 007 014 Они, и свакојаке звери по врстама својим, и свакојака стока по врстама својим, и шта се год миче по земљи по врстама својим, и птице све по врстама својим, и шта год лети и има крила, 001 GEN 007 015 Дође к Ноју у ковчег по двоје од сваког тела, у коме има жива душа, 001 GEN 007 016 Мушко и женско од сваког тела уђоше, као што беше Бог заповедио Ноју; па Господ затвори за њим. 001 GEN 007 017 И би потоп на земљи за четрдесет дана; и вода дође и узе ковчег, и подиже га од земље. 001 GEN 007 018 И навали вода, и уста јако по земљи, и ковчег стаде пловити водом. 001 GEN 007 019 И наваљиваше вода све већма по земљи, и покри сва највиша брда што су под целим небом. 001 GEN 007 020 Петнаест лаката дође вода изнад брда, пошто их покри. 001 GEN 007 021 Тада изгибе свако тело што се мицаше на земљи, птице и стока, и звери и све што гамиже по земљи, и сви људи. 001 GEN 007 022 Све што имаше душу живу у носу, све што беше на сувом, помре. 001 GEN 007 023 И истреби се свако тело живо на земљи, и људи и стока и шта год гамиже и птице небеске, све, велим, истреби се са земље; само Ноје оста и шта с њим беше у ковчегу. 001 GEN 007 024 И стајаше вода поврх земље сто педесет дана. 001 GEN 008 001 А Бог се опомену Ноја и свих звери и све стоке што беху с њим у ковчегу; и посла Бог ветар на земљу да узбије воду. 001 GEN 008 002 И затворише се извори бездану и уставе небеске, и дажд с неба престаде. 001 GEN 008 003 И стаде вода опадати на земљи, и једнако опадаше после сто педесет дана; 001 GEN 008 004 Те се устави ковчег седмог месеца дана седамнаестог на планини Арарату. 001 GEN 008 005 И вода опадаше све већма до десетог месеца; и првог дана десетог месеца показаше се врхови од брда. 001 GEN 008 006 А после четрдесет дана отвори Ноје прозор на ковчегу, који беше начинио; 001 GEN 008 007 И испусти гаврана, који једнако одлеташе и долеташе докле не пресахну вода на земљи. 001 GEN 008 008 Па пусти и голубицу да би видео је ли опала вода са земље. 001 GEN 008 009 А голубица не нашавши где би стала ногом својом врати се к њему у ковчег, јер још беше вода по свој земљи; и Ноје пруживши руку ухвати је и узе к себи у ковчег. 001 GEN 008 010 И почека још седам дана, па опет испусти голубицу из ковчега. 001 GEN 008 011 И пред вече врати се к њему голубица, и гле, у кљуну јој лист маслинов, који беше откинула; тако позна Ноје да је опала вода са земље. 001 GEN 008 012 Али почека још седам дана, па опет испусти голубицу, а она му се више не врати. 001 GEN 008 013 Шест стотина прве године века Нојевог први дан првог месеца усахну вода на земљи; и Ноје откри кров на ковчегу, и угледа земљу суву. 001 GEN 008 014 А другог месеца двадесет седмог дана беше сва земља сува. 001 GEN 008 015 Тада рече Бог Ноју говорећи: 001 GEN 008 016 Изађи из ковчега ти и жена твоја и синови твоји и жене синова твојих с тобом; 001 GEN 008 017 Све звери што су са тобом од сваког тела, птице и стоку и шта год гамиже по земљи, изведи са собом, нека се разиђу по земљи, и нека се плоде и множе на земљи. 001 GEN 008 018 И изиђе Ноје и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим. 001 GEN 008 019 Све звери, све ситне животиње, све птице и све што се миче по земљи по својим врстама изиђоше из ковчега. 001 GEN 008 020 И начини Ноје жртвеник Господу, и узе од сваке чисте стоке и од свих птица чистих, и принесе на жртвенику жртве паљенице. 001 GEN 008 021 И Господ омириса мирис угодни, и рече у срцу свом: Нећу више клети земље с људи, што је мисао срца човечијег зла од малена; нити ћу више убијати све што живи, као што учиних. 001 GEN 008 022 Од сада докле буде земље, неће нестајати сетве ни жетве, студени ни врућине, лета ни зиме, дана ни ноћи. 001 GEN 009 001 И Бог благослови Ноја и синове његове, и рече им; рађајте се и множите се и напуните земљу; 001 GEN 009 002 И све звери земаљске и све птице небеске и све што иде по земљи и све рибе морске нека вас се боје и страше; све је предано у ваше руке. 001 GEN 009 003 Шта се год миче и живи, нека вам буде за јело, све вам то дадох као зелену траву. 001 GEN 009 004 Али не једите меса с душом његовом, а то му је крв. 001 GEN 009 005 Јер ћу и вашу крв, душе ваше, искати; од сваке ћу је звери искати; из руке самог човека, из руке сваког брата његовог искаћу душу човечију. 001 GEN 009 006 Ко пролије крв човечију, његову ће крв пролити човек; јер је Бог по свом обличју створио човека. 001 GEN 009 007 Рађајте се дакле и множите се; народите се веома на земљи и намножите се на њој. 001 GEN 009 008 И рече Бог Ноју и синовима његовим с њим, говорећи: 001 GEN 009 009 А ја ево постављам завет свој с вама и с вашим семеном након вас, 001 GEN 009 010 И са свим животињама, што су с вама од птица, од стоке и од свих звери земаљских што су с вама, са свачим што је изашло из ковчега, и са свим зверима земаљским. 001 GEN 009 011 Постављам завет свој с вама, те одселе неће ниједно тело погинути од потопа, нити ће више бити потопа да затре земљу. 001 GEN 009 012 И рече Бог: Ево знак завета који постављам између себе и вас и сваке живе твари, која је с вама до века: 001 GEN 009 013 Метнуо сам дугу своју у облаке, да буде знак завета између мене и земље. 001 GEN 009 014 Па кад облаке навучем на земљу, видеће се дуга у облацима, 001 GEN 009 015 И опоменућу се завета свог који је између мене и вас и сваке душе живе у сваком телу, и неће више бити од воде потопа да затре свако тело. 001 GEN 009 016 Дуга ће бити у облацима, па ћу је погледати, и опоменућу се вечног завета између Бога и сваке душе живе у сваком телу које је на земљи. 001 GEN 009 017 И рече Бог Ноју: То је знак завета који сам учинио између себе и сваког тела на земљи. 001 GEN 009 018 А беху синови Нојеви који изађоше из ковчега: Сим и Хам и Јафет; а Хам је отац Хананцима. 001 GEN 009 019 То су три сина Нојева, и од њих се насели сва земља. 001 GEN 009 020 А Ноје поче радити земљу, и посади виноград. 001 GEN 009 021 И напив се вина опи се, и откри се насред шатора свог. 001 GEN 009 022 А Хам, отац Хананцима, виде голотињу оца свог, и каза обојици браће своје на пољу. 001 GEN 009 023 А Сим и Јафет узеше хаљину, и огрнуше је обојица на рамена своја, и идући натрашке покрише њом голотињу оца свог, лицем натраг окренувши се да не виде голотиње оца свог. 001 GEN 009 024 А кад се Ноје пробуди од вина, дозна шта му је учинио млађи син, 001 GEN 009 025 И рече: Проклет да је Ханан, и да буде слуга слугама браће своје! 001 GEN 009 026 И још рече: Благословен да је Господ Бог Симов, и Ханан да му буде слуга! 001 GEN 009 027 Бог да рашири Јафета да живи у шаторима Симовим, а Ханан да им буде слуга! 001 GEN 009 028 И поживе Ноје после потопа триста педесет година. 001 GEN 009 029 А свега поживе Ноје девет стотина педесет година; и умре. 001 GEN 010 001 А ово су племена синова Нојевих, Сима, Хама и Јафета, којима се родише синови после потопа. 001 GEN 010 002 Синови Јафетови: Гомер и Магог и Мадај и Јаван и Товел и Месех и Тирас. 001 GEN 010 003 А синови Гомерови: Асхенас и Рифат и Тогарма. 001 GEN 010 004 А синови Јаванови: Елиса и Тарсис, Китим и Доданим. 001 GEN 010 005 Од њих се разделише острва народна на земљама својим, свако по језику свом и по породицама својим, у народима својим. 001 GEN 010 006 А синови Хамови: Хус и Месраин, Фуд и Ханан. 001 GEN 010 007 А синови Хусови: Сава и Авила и Савата и Регма и Саватака. А синови Регмини: Сава и Дедан. 001 GEN 010 008 Хус роди и Неврода; а он први би силан на земљи; 001 GEN 010 009 Беше добар ловац пред Господом; зато се каже: Добар ловац пред Господом као Неврод. 001 GEN 010 010 А почетак царству његовом беше Вавилон и Орех и Архад и Халани у земљи Сенару. 001 GEN 010 011 Из те земље изађе Асур, и сазида Ниневију и Ровот град и Халах, 001 GEN 010 012 И Дасем између Ниневије и Халаха; то је град велик. 001 GEN 010 013 А Месраин роди Лудеје и Енемеје и Лавеје и Нефталеје, 001 GEN 010 014 И Патросеје и Хасмеје, одакле изађоше Филистеји и Гафтореји. 001 GEN 010 015 А Ханан роди Сидона, првенца свог, и Хета, 001 GEN 010 016 И Јевусеја и Амореја и Гергесеја, 001 GEN 010 017 И Евеја и Арукеја и Асенеја, 001 GEN 010 018 И Арвадеја и Самареја и Аматеја. А после се расејаше племена хананејска. 001 GEN 010 019 И беху међе хананејске од Сидона идући на Герар па до Газе, и идући на Содом и Гомор и Адаму и Севојим па до Даса. 001 GEN 010 020 То су синови Хамови по породицама својим и по језицима својим, у земљама својим и у народима својим. 001 GEN 010 021 И Симу родише се синови, најстаријем брату Јафетовом, оцу свих синова Еверових. 001 GEN 010 022 Синови Симови беху: Елам и Асур и Арфаксад и Луд и Арам. 001 GEN 010 023 А синови Арамови: Уз и Ул и Гатер и Мас. 001 GEN 010 024 А Арфаксад роди Салу, а Сала роди Евера. 001 GEN 010 025 А Еверу се родише два сина: једном беше име Фалек, јер се у његово време раздели земља, а брату његовом име Јектан. 001 GEN 010 026 А Јектан роди Елмодада и Салета и Сармота и Јараха, 001 GEN 010 027 И Одора и Евила и Деклу, 001 GEN 010 028 И Евала и Авимаила и Саву, 001 GEN 010 029 И Уфира и Евилу и Јовава; ти сви беху синови Јектанови. 001 GEN 010 030 И живљаху од Масе, како се иде на Сафир до гора источних. 001 GEN 010 031 То су синови Симови по породицама својим и по језицима својим, у земљама својим и у народима својим. 001 GEN 010 032 То су породице синова Нојевих по племенима својим, у народима својим; и од њих се разделише народи по земљи после потопа. 001 GEN 011 001 А беше на целој земљи један језик и једнаке речи. 001 GEN 011 002 А кад отидоше од истока, нађоше равницу у земљи сенарској, и населише се онде. 001 GEN 011 003 Па рекоше међу собом: Хајде да правимо плоче и да их у ватри печемо. И беху им опеке место камена и смола земљана место креча. 001 GEN 011 004 После рекоше: Хајде да сазидамо град и кулу, којој ће врх бити до неба, да стечемо себи име, да се не бисмо расејали по земљи. 001 GEN 011 005 А Господ сиђе да види град и кулу, што зидаху синови човечији. 001 GEN 011 006 И рече Господ: Гле, народ један, и један језик у свих, и то почеше радити, и неће им сметати ништа да не ураде шта су наумили. 001 GEN 011 007 Хајде да сиђемо, и да им пометемо језик, да не разумеју један другог шта говоре. 001 GEN 011 008 Тако их Господ расу оданде по свој земљи, те не сазидаше града. 001 GEN 011 009 Зато се прозва Вавилон, јер онде помете Господ језик целе земље, и оданде их расу Господ по свој земљи. 001 GEN 011 010 Ово је племе Симово: беше Симу сто година, кад роди Арфаксада, друге године после потопа. 001 GEN 011 011 А родив Арфаксада поживе Сим пет стотина година, рађајући синове и кћери. 001 GEN 011 012 А Арфаксад поживе тридесет и пет година, и роди Салу; 001 GEN 011 013 А родив Салу поживе Арфаксад четири стотине и три године, рађајући синове и кћери. 001 GEN 011 014 А Сала поживе тридесет година, и роди Евера; 001 GEN 011 015 А родив Евера поживе Сала четири стотине и три године, рађајући синове и кћери. 001 GEN 011 016 А Евер поживе тридесет и четири године, и роди Фалека; 001 GEN 011 017 А родив Фалека поживе Евер четири стотине и тридесет година, рађајући синове и кћери. 001 GEN 011 018 А Фалек поживе тридесет година, и роди Рагава; 001 GEN 011 019 А родив Рагава поживе Фалек двеста и девет година, рађајући синове и кћери. 001 GEN 011 020 А Рагав поживе тридесет и две године, и роди Серуха; 001 GEN 011 021 А родив Серуха поживе Рагав двеста и седам година, рађајући синове и кћери. 001 GEN 011 022 А Серух поживе тридесет година, и роди Нахора; 001 GEN 011 023 А родив Нахора поживе Серух двеста година, рађајући синове и кћери. 001 GEN 011 024 А Нахор поживе двадесет и девет година, и роди Тару; 001 GEN 011 025 А родив Тару поживе Нахор сто и деветнаест година, рађајући синове и кћери. 001 GEN 011 026 А Тара поживе седамдесет година, и роди Аврама, Нахора и Арана. 001 GEN 011 027 А ово је племе Тарино: Тара роди Аврама, Нахора и Арана; а Аран роди Лота. 001 GEN 011 028 И умре Аран пре Таре оца свог на постојбини својој, у Уру халдејском. 001 GEN 011 029 И ожени се Аврам и Нахор, и жени Аврамовој беше име Сара а жени Нахоровој име Мелха, кћи Арама оца Мелхе и Јесхе. 001 GEN 011 030 А Сара беше нероткиња, и не имаше порода. 001 GEN 011 031 И узе Тара сина свог Аврама и Лота сина Ароновог, унука свог, и Сару снаху своју, жену Аврама сина свог; и пођоше заједно из Ура халдејског да иду у земљу хананску, и дођоше до Харана, и онде се настанише. 001 GEN 011 032 И поживе Тара свега двеста и пет година; и умре Тара у Харану. 001 GEN 012 001 И рече Господ Авраму: Иди из земље своје и од рода свог и из дома оца свог у земљу коју ћу ти ја показати. 001 GEN 012 002 И учинићу од тебе велик народ, и благословићу те, и име твоје прославићу, и ти ћеш бити благослов. 001 GEN 012 003 Благословићу оне који тебе узблагосиљају, и проклећу оне који тебе успроклињу; и у теби ће бити благословена сва племена на земљи. 001 GEN 012 004 Тада пође Аврам, као што му каза Господ, и с њим пође Лот. А беше Авраму седамдесет и пет година кад пође из Харана. 001 GEN 012 005 И узе Аврам Сару жену своју и Лота сина брата свог са свим благом које беху стекли и с душама које беху добили у Харану; и пођоше у земљу хананску, и дођоше у њу. 001 GEN 012 006 И пође Аврам ту земљу до места Сихема и до равнице морешке; а беху тада Хананеји у тој земљи. 001 GEN 012 007 И јави се Господ Авраму и рече: Твом семену даћу земљу ову. И Аврам начини онде жртвеник Господу, који му се јавио. 001 GEN 012 008 После отиде оданде на брдо, које је према истоку од Ветиља, и онде разапе шатор свој, те му Ветиљ беше са запада а Гај с истока; и онде начини Господу жртвеник, и призва име Господње. 001 GEN 012 009 Оданде отиде Аврам даље идући на југ. 001 GEN 012 010 Али наста глад у оној земљи, те Аврам сиђе у Мисир да се онде склони; јер глад беше велика у оној земљи. 001 GEN 012 011 А кад се приближи да већ уђе у Мисир, рече Сари жени својој: Гле, знам да си жена лепа у лицу. 001 GEN 012 012 Зато кад те виде Мисирци рећи ће: Ово му је жена. Па ће ме убити, а тебе ће оставити у животу. 001 GEN 012 013 Него хајде кажи да си ми сестра, те ће мени бити добро тебе ради и остаћу у животу уз тебе. 001 GEN 012 014 И кад дође Аврам у Мисир, видеше Мисирци жену да је врло лепа. 001 GEN 012 015 И видеше је кнезови Фараонови, и хвалише је пред Фараоном. И узеше је у двор Фараонов. 001 GEN 012 016 И он чињаше добро Авраму ње ради, те имаше оваца и говеда и магараца и слуга и слушкиња и магарица и камила. 001 GEN 012 017 Али Господ пусти велика зла на Фараона и на дом његов ради Саре жене Аврамове. 001 GEN 012 018 Тада дозва Фараон Аврама и рече му: Шта ми то учини? Зашто ми ниси казао да ти је жена? 001 GEN 012 019 Зашто си казао: Сестра ми је? Те је узех за жену. Сад ето ти жене, узми је, па иди. 001 GEN 012 020 И Фараон заповеди људима за њ, те га испратише и жену његову и шта год имаше. 001 GEN 013 001 Тако отиде Аврам из Мисира горе на југ, он и жена му и све што имаше, такође и Лот с њим. 001 GEN 013 002 А беше Аврам врло богат стоком, сребром и златом. 001 GEN 013 003 И иђаше својим путевима од југа све до Ветиља, до места где му прво беше шатор, између Ветиља и Гаја, 001 GEN 013 004 До места, где пре беше начинио жртвеник; и онде призва Аврам име Господње. 001 GEN 013 005 А и Лот који иђаше с Аврамом имаше оваца и говеда и шатора. 001 GEN 013 006 И земља не могаше их носити заједно, јер благо њихово беше велико да не могоше живети заједно, 001 GEN 013 007 И беше свађа међу пастирима Аврамове стоке и пастирима Лотове стоке. А у то време живеху Хананеји и Ферезеји у оној земљи. 001 GEN 013 008 Па Аврам рече Лоту: Немој да се свађамо ја и ти, ни моји пастири и твоји пастири; јер смо браћа. 001 GEN 013 009 Није ли ти отворена цела земља? Одели се од мене. Ако ћеш ти на лево, ја ћу на десно; ако ли ћеш ти на десно ја ћу на лево. 001 GEN 013 010 Тада Лот подиже очи своје и сагледа сву равницу јорданску, како целу натапаше река, беше као врт Господњи, као земља мисирска, све до Загора, пре него Господ затре Содом и Гомор. 001 GEN 013 011 И Лот изабра себи сву равницу јорданску, и отиде Лот на исток; и разделише се један од другог: 001 GEN 013 012 Аврам живљаше у земљи хананској, а Лот живљаше по градовима у оној равници премештајући своје шаторе до Содома. 001 GEN 013 013 А људи у Содому беху неваљали, и грешаху Господу веома. 001 GEN 013 014 А Господ рече Авраму, пошто се Лот одели од њега: Подигни сада очи своје, па погледај с места где си на север и на југ и на исток и на запад. 001 GEN 013 015 Јер сву земљу што видиш теби ћу дати и семену твом до века. 001 GEN 013 016 И учинићу да семена твог буде као праха на земљи; ако ко узможе избројати прах на земљи, моћи ће избројати и семе твоје. 001 GEN 013 017 Устани, и пролази ту земљу у дужину и у ширину; јер ћу је теби дати. 001 GEN 013 018 И Аврам диже шаторе, и дође и насели се у равници мамријској, која је код Хеврона, и онде начини жртвеник Господу. 001 GEN 014 001 А кад беше Амарфал цар сенарски, Арион цар еласарски, Ходологомор цар еламски и Таргал цар гојимски, 001 GEN 014 002 Завојеваше на Валу цара содомског, и на Варсу цара гоморског, и на Сенара цара адамског, и на Симовора цара севојимског и на цара од Валаке, која је сада Сигор. 001 GEN 014 003 Сви се ови скупише у долини сидимској која је сада слано море. 001 GEN 014 004 Дванаест година беху служили Ходологомору, па тринаесте године одметнуше се. 001 GEN 014 005 А четрнаесте године дође Ходологомор и цареви који беху с њим, и побише Рафаје у Астароту карнајимском и Зузеје у Аму и Омеје у пољу киријатајском, 001 GEN 014 006 И Хореје у планини њиховој Сиру до равнице Фаранске покрај пустиње. 001 GEN 014 007 Од туда вративши се дођоше у Ен-Миспат, који је сада Кадис, и исекоше све који живеху у земљи амаличкој, и Амореје који живеху у Асасон-Тамару. 001 GEN 014 008 Тада изиђе цар содомски и цар гоморски и цар адамски и цар севојимски и цар од Валаке, које је сада Сигор, изађоше на њих у долину сидимску, 001 GEN 014 009 На Ходологомора цара еламског, и на Таргала цара гојимског, и на Амарфала цара сенарског, и на Ариоха цара еласарског, четири цара на пет. 001 GEN 014 010 А у долини сидимској беше много рупа из којих се вадила смола; и побеже цар содомски и цар гоморски, и онде падоше, а шта оста побеже у планину. 001 GEN 014 011 И узеше све благо у Содому и Гомору и сву храну њихову, и отидоше. 001 GEN 014 012 Узеше и Лота, синовца Аврамовог, и благо његово, и отидоше, јер живеше у Содому. 001 GEN 014 013 А дође један који беше утекао, те јави Авраму Јеврејину, који живеше у равни Мамрија Аморејина, брата Есхолу и брата Авнану, који беху у вери с Аврамом. 001 GEN 014 014 А кад Аврам чу да му се заробио синовац, наоружа слуге своје, триста осамнаест, који се родише у његовој кући, и пође у потеру до Дана. 001 GEN 014 015 Онде разделивши своје удари на њих ноћу са слугама својим, и разби их, и отера их до Ховала, који је на лево од Дамаска, 001 GEN 014 016 И поврати све благо; поврати и Лота синовца свог с благом његовим, и жене и људе. 001 GEN 014 017 А цар содомски изиђе му на сусрет кад се врати разбивши Ходологомора и цареве што беху с њим, у долину Савину, које је сада долина царева. 001 GEN 014 018 А Мелхиседек цар салимски изнесе хлеб и вино; а он беше свештеник Бога Вишњег. 001 GEN 014 019 И благослови га говорећи: Благословен да је Аврам Богу Вишњем, чије је небо и земља! 001 GEN 014 020 И благословен да је Бог Вишњи, који предаде непријатеље твоје у руке твоје! И даде му Аврам десетак од свега. 001 GEN 014 021 А цар содомски рече Авраму: Дај мени људе, а благо узми себи. 001 GEN 014 022 А Аврам рече цару содомском: Дижем руку своју ка Господу Богу Вишњем, чије је небо и земља, заклињући се: 001 GEN 014 023 Ни конца ни ремена од обуће нећу узети од свега што је твоје, да не кажеш: Ја сам обогатио Аврама; 001 GEN 014 024 Осим што су појели момци, и осим дела људима који су ишли са мном, Есхолу, Авнану и Мамрију, они нека узму свој део. 001 GEN 015 001 После ових ствари дође Авраму реч Господња у утвари говорећи: Не бој се, Авраме, ја сам ти штит, и плата је твоја врло велика. 001 GEN 015 002 А Аврам рече Господе, Господе, шта ћеш ми дати кад живим без деце, а па коме ће остати моја кућа то је Елијезер овај Дамаштанин? 001 GEN 015 003 Још рече Аврам: Ето мени ниси дао порода, па ће слуга рођен у кући мојој бити мој наследник. 001 GEN 015 004 А гле, Господ му проговори: Неће тај бити наследник твој, него који ће изаћи од тебе тај ће ти бити наследник. 001 GEN 015 005 Па га изведе напоље и рече му: Погледај на небо и преброј звезде, ако их можеш пребројати. И рече му: Тако ће ти бити семе твоје. 001 GEN 015 006 И поверова Аврам Богу, а Он му прими то у правду. 001 GEN 015 007 И рече му: Ја сам Господ, који те изведох из Ура халдејског да ти дам земљу ову да буде твоја. 001 GEN 015 008 А он рече: Господе, Господе, по чему ћу познати да ће бити моја? 001 GEN 015 009 И рече му: Принеси ми јуницу од три године и козу од три године и овна од три године и грлицу и голупче. 001 GEN 015 010 И он узе све то, и расече на поле, и метну све поле једну према другој; али не расече птице. 001 GEN 015 011 А птице слетаху на те мртве животиње; а Аврам их одгонише. 001 GEN 015 012 А кад сунце беше на заласку, ухвати Аврама тврд сан, и гле, страх и мрак велик обузе га. 001 GEN 015 013 И Господ рече Авраму: Знај зацело да ће семе твоје бити дошљаци у земљи туђој, па ће јој служити, и она ће их мучити четири стотине година. 001 GEN 015 014 Али ћу судити и народу коме ће служити; а после ће они изаћи с великим благом. 001 GEN 015 015 А ти ћеш отићи к оцима својим у миру, и бићеш погребен у доброј старости. 001 GEN 015 016 А они ће се у четвртом колену вратити овамо; јер гресима аморејским још није крај. 001 GEN 015 017 А кад се сунце смири и кад се смрче, гле, пећ се димљаше, и пламен огњени пролажаше између оних делова. 001 GEN 015 018 Тај дан учини Господ завет с Аврамом говорећи: Семену твом дадох земљу ову од воде мисирске до велике воде, воде Ефрата, 001 GEN 015 019 Кенејску, кенезејску и кедмонејску, 001 GEN 015 020 И хетејску и ферезејску и рафајску, 001 GEN 015 021 И аморејску и хананејску и гергесејску и јевусејску. 001 GEN 016 001 Али Сара жена Аврамова не рађаше му деце. А имаше робињу Мисирку, по имену Агара. 001 GEN 016 002 Па рече Сара Авраму: Господ ме је затворио да не родим; него иди к робињи мојој, не бих ли добила деце од ње. И Аврам приста на реч Сарину. 001 GEN 016 003 И Сара жена Аврамова узе Агару Мисирку робињу своју, и даде је за жену Авраму мужу свом после десет година откако се настани Аврам у земљи хананској. 001 GEN 016 004 И он отиде к Агари, и она затрудне; а кад виде да је трудна, понесе се од госпође своје. 001 GEN 016 005 А Сара рече Авраму: Увреда моја паде на тебе; ја ти метнух на крило робињу своју, а она видевши да је трудна понесе се од мене. Господ ће судити мени и теби. 001 GEN 016 006 А Аврам рече Сари: Ето, робиња је твоја у твојим рукама, учини с њом шта ти је воља. И Сара је стаде злостављати, те она побеже од ње. 001 GEN 016 007 Али анђео Господњи нађе је код студенца у пустињи, код студенца на путу у Сур. 001 GEN 016 008 И рече јој: Агаро, робињо Сарина, откуд идеш, куда ли идеш? А она рече: Бежим од Саре госпође своје. 001 GEN 016 009 А анђео јој Господњи рече: Врати се госпођи својој, и покори јој се. 001 GEN 016 010 Опет јој рече анђео Господњи: Умножићу веома семе твоје, да се неће моћи пребројати од множине. 001 GEN 016 011 Још јој рече анђео Господњи: Ето си трудна, и родићеш сина, и надени му име Исмаило; јер је Господ видео муку твоју. 001 GEN 016 012 А биће човек убица; рука ће се његова дизати на сваког а свачија на њега, и наставаће на погледу свој браћи својој. 001 GEN 016 013 Тада Агара призва име Господа који говори с њом: Ти си Бог, који види. Јер говораше: Зар још гледам иза Оног који ме виде? 001 GEN 016 014 Тога ради зове се студенац онај студенац Живога који ме види; а он је између Кадиса и Варада. 001 GEN 016 015 И роди Агара Авраму сина; и надеде Аврам сину свом, ког му роди Агара, име Исмаило. 001 GEN 016 016 А беше Авраму осамдесет и шест година кад му Агара роди Исмаила. 001 GEN 017 001 А кад Авраму би деведесет и девет година, јави му се Господ и рече му: Ја сам Бог Свемогући, по мојој вољи живи, и буди поштен. 001 GEN 017 002 И учинићу завет између себе и тебе, и врло ћу те умножити. 001 GEN 017 003 А Аврам паде ничице. И Господ му још говори и рече: 001 GEN 017 004 Од мене ево завет мој с тобом да ћеш бити отац многим народима. 001 GEN 017 005 Зато се више нећеш звати Аврам него ће ти име бити Авраам, јер сам те учинио оцем многих народа; 001 GEN 017 006 Даћу ти породицу врло велику, и начинићу од тебе народе многе, и цареви ће изаћи од тебе. 001 GEN 017 007 А постављам завет свој између себе и тебе и семена твог након тебе од колена до колена, да је завет вечан, да сам Бог теби и семену твом након тебе; 001 GEN 017 008 И даћу теби и семену твом након тебе земљу у којој си дошљак, сву земљу хананску у државу вечну, и бићу им Бог. 001 GEN 017 009 И рече Бог Авраму: Ти пак држи завет мој, ти и семе твоје након тебе од колена до колена. 001 GEN 017 010 А ово је завет мој између мене и вас и семена твог након тебе који ћете држати: да се обрезују између вас све мушкиње. 001 GEN 017 011 А обрезиваћете окрајак тела свог, да буде знак завета између мене и вас. 001 GEN 017 012 Свако мушко дете кад му буде осам дана да се обрезује од колена до колена, родило се у кући или било купљено за новце од којих год странаца, које не буде од семена твог. 001 GEN 017 013 Да се обрезује које се роди у кући твојој и које се купи за новце твоје; тако ће бити завет мој на телу вашем завет вечан. 001 GEN 017 014 А необрезано мушко, коме се не обреже окрајак тела његовог, да се истреби из народа свог, јер поквари завет мој. 001 GEN 017 015 И још рече Бог Авраму: А Сару жену своју не зови је више Сара него нека јој буде име Саара. 001 GEN 017 016 И ја ћу је благословити, и даћу ти сина од ње; благословићу је, и биће мати многим народима, и цареви народима изаћи ће од ње. 001 GEN 017 017 Тада паде Аврам ничице и насмеја се говорећи у срцу свом: Еда ће се човеку од сто година родити син? И Сари? Еда ће жена од деведесет година родити? 001 GEN 017 018 И Аврам рече Богу: Нека жив буде Исмаило пред Тобом! 001 GEN 017 019 И рече Бог: Заиста Сара жена твоја родиће ти сина, и надећеш му име Исак; и поставићу завет свој с њим да буде завет вечан семену његовом након њега. 001 GEN 017 020 А и за Исмаила услишио сам те; ево благословио сам га, и даћу му породицу велику, и умножићу га веома; и родиће дванаест кнезова, и начинићу од њега велик народ. 001 GEN 017 021 А завет свој учинићу с Исаком кад ти га роди Сара, до године у ово доба. 001 GEN 017 022 И Бог изговоривши отиде од Аврама горе. 001 GEN 017 023 И Аврам узе Исмаила сина свог и све који се родише у дому његовом и које год беше купио за своје новце, све мушкиње од домаћих својих; и обреза окрајак тела њиховог у исти дан, као што му каза Бог. 001 GEN 017 024 А беше Авраму деведесет и девет година кад обреза окрајак тела свог. 001 GEN 017 025 А Исмаилу сину његовом беше тринаест година кад му се обреза окрајак тела његовог. 001 GEN 017 026 У један дан обреза се Аврам и син му Исмаило, 001 GEN 017 027 И сви домашњи његови, рођени у кући и купљени за новце од странаца, бише обрезани с њим. 001 GEN 018 001 После му се јави Господ у равници мамријској кад сеђаше на вратима пред шатором својим у подне. 001 GEN 018 002 Подигавши очи своје погледа, и гле, три човека стајаху према њему. И угледавши их потрча им у сусрет испред врата шатора свог, и поклони се до земље; 001 GEN 018 003 И рече: Господе, ако сам нашао милост пред Тобом, немој проћи слуге свог. 001 GEN 018 004 Да вам донесем мало воде и оперите ноге, те се наслоните мало под овим дрветом. 001 GEN 018 005 И изнећу мало хлеба, те поткрепите срце своје, па онда пођите, кад идете поред слуге свог. И рекоше: Учини шта си казао. 001 GEN 018 006 И Аврам отрча у шатор к Сари, и рече: Брже замеси три копање белог брашна и испеци погаче. 001 GEN 018 007 Па отрча ка говедима и ухвати теле младо и добро, и даде га момку да га брже зготови. 001 GEN 018 008 Па онда изнесе масла и млека и теле које беше зготовио, и постави им, а сам стајаше пред њима под дрветом докле јеђаху. 001 GEN 018 009 И они му рекоше: Где је Сара жена твоја? А он рече: Ено је под шатором. 001 GEN 018 010 А један између њих рече: Догодине у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће жена твоја имати сина. А Сара слушаше на вратима од шатора иза њега. 001 GEN 018 011 А Аврам и Сара беху стари и временити, и у Саре беше престало шта бива у жена. 001 GEN 018 012 Зато се насмеја Сара у себи говорећи: Пошто сам остарела, сад ли ће ми доћи радост? А и господар ми је стар. 001 GEN 018 013 Тада рече Господ Авраму: Што се смеје Сара говорећи: Истина ли је да ћу родити кад сам остарела? 001 GEN 018 014 Има ли шта тешко Господу? Догодине у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће имати сина. 001 GEN 018 015 А Сара удари у бах говорећи: Нисам се смејала. Јер се уплаши. Али Он рече: Није истина, него си се смејала. 001 GEN 018 016 Потом усташе људи оданде, и пођоше пут Содома; а Аврам пође с њима да их испрати. 001 GEN 018 017 А Господ рече: Како бих тајио од Аврама шта ћу учинити, 001 GEN 018 018 Кад ће од Аврама постати велик и силан народ, и у њему ће се благословити сви народи на земљи? 001 GEN 018 019 Јер знам да ће заповедити синовима својим и дому свом након себе да се држе путева Господњих и да чине што је право и добро, да би Господ навршио на Авраму шта му је обећао. 001 GEN 018 020 И рече Господ: Вика је у Содому и Гомору велика, и грех је њихов грдан. 001 GEN 018 021 Зато ћу сићи да видим еда ли све чине као што вика дође преда ме; ако ли није тако, да знам. 001 GEN 018 022 И људи окренувши се пођоше пут Содома; али Аврам још стајаше пред Господом, 001 GEN 018 023 И приступив Аврам рече: Хоћеш ли погубити и праведног с неправедним? 001 GEN 018 024 Може бити да има педесет праведника у граду; хоћеш ли и њих погубити, и нећеш опростити месту за оних педесет праведника што су у њему? 001 GEN 018 025 Немој то чинити, ни губити праведника с неправедником, да буде праведнику као и неправеднику; немој; еда ли судија целе земље неће судити право? 001 GEN 018 026 И рече Господ: Ако нађем у Содому педесет праведника у граду, опростићу целом месту њих ради. 001 GEN 018 027 А Аврам одговори и рече: Гле, сада бих проговорио Господу, ако и јесам прах и пепео. 001 GEN 018 028 Може бити праведника педесет мање пет, хоћеш ли за оних пет потрти сав град? Одговори: Нећу, ако нађем четрдесет и пет. 001 GEN 018 029 И стаде даље говорити, и рече: Може бити да ће се наћи четрдесет. Рече: Нећу ради оних четрдесет. 001 GEN 018 030 Потом рече: Немој се гневити, Господе, што ћу рећи; може бити да ће се наћи тридесет. И рече: Нећу, ако нађем тридесет. 001 GEN 018 031 Опет рече: Гле сада бих проговорио Господу; може бити да ће се наћи двадесет. Рече: Нећу их погубити за оних двадесет. 001 GEN 018 032 Најпосле рече: Немој се гневити, Господе, што ћу још једном проговорити; може бити да ће се наћи десет. Рече: Нећу их погубити ради оних десет. 001 GEN 018 033 И Господ отиде свршивши разговор са Аврамом; а Аврам се врати на своје место. 001 GEN 019 001 А увече дођоше два анђела у Содом; а Лот сеђаше на вратима содомским; и кад их угледа, устаде те их срете, и поклони се лицем до земље, 001 GEN 019 002 И рече: Ходите, господо, у кућу слуге свог, и преноћите и оперите ноге своје; па сутра рано кад устанете пођите својим путем. А они рекоше: Не, него ћемо преноћити на улици. 001 GEN 019 003 Али он навали на њих, те се увратише к њему и уђоше у кућу његову, и он их угости, и испече хлебова пресних, и једоше. 001 GEN 019 004 И још не беху легли, а грађани Содомљани слегоше се око куће, старо и младо, сав народ са свих крајева, 001 GEN 019 005 И викаху Лота и говораху му: Где су људи што дођоше синоћ к теби? Изведи их к нама да их познамо. 001 GEN 019 006 А Лот изиђе к њима пред врата затворивши врата за собом, 001 GEN 019 007 И рече им: Немојте, браћо, чинити зла. 001 GEN 019 008 Ево имам две кћери, које још не познаше човека; њих ћу вам извести, па чините с њима шта вам је воља; само не дирајте у ове људе, јер су зато ушли под мој кров. 001 GEN 019 009 А они рекоше: Ходи амо. Па онда рекоше: Овај је сам дошао амо да живи као дошљак, па још хоће да нам суди; сад ћемо теби учинити горе него њима. Па навалише јако на човека, на Лота, и стадоше истављати врата. 001 GEN 019 010 А она два човека дигоше руке, и увукоше Лота себи у кућу, и затворише врата. 001 GEN 019 011 А људе што беху пред вратима кућним уједанпут ослепише од најмањег до највећег, те не могаху наћи врата. 001 GEN 019 012 Тада она два човека рекоше Лоту: Ако имаш овде још кога свог, или зета или сина или кћер, или кога год свог у овом граду, гледај нек иду одавде; 001 GEN 019 013 Јер хоћемо да затремо место ово, јер је вика њихова велика пред Господом, па нас посла Господ да га затремо. 001 GEN 019 014 И изиђе Лот, и каза зетовима својим, за које хтеде дати кћери своје, и рече им: Устајте, идите из места овог, јер ће сада затрти Господ град овај. Али се зетовима његовим учини да се шали. 001 GEN 019 015 А кад зора забеле, навалише анђели на Лота говорећи: устани, узми жену своју, и две кћери своје које су ту, да не погинеш у безакоњу града тог. 001 GEN 019 016 А он се стаде шчињати, те људи узеше за руку њега и жену његову и две кћери његове, јер га беше жао Господу и изведоше га и пустише га иза града. 001 GEN 019 017 И кад их изведоше напоље, рече један: Избави душу своју и не обзири се натраг и у целој овој равни да ниси стао; бежи на оно брдо да не погинеш. 001 GEN 019 018 А Лот им рече: Немој, Господе! 001 GEN 019 019 Гле, слуга твој нађе милост пред Тобом, и милост је Твоја превелика коју ми учини сачувавши ми живот; али не могу утећи на брдо да ме не стигне зло и не погинем. 001 GEN 019 020 Ено град близу; онамо се може утећи, а мали је; да бежимо онамо; та мали је, те ћу остати жив. 001 GEN 019 021 А он му рече: Ето послушаћу те и зато, и нећу затрти града, за који рече. 001 GEN 019 022 Брже бежи онамо; јер не могу чинити ништа док не стигнеш онамо. Зато се прозва онај град Сигор. 001 GEN 019 023 И кад сунце ограну по земљи, Лот дође у Сигор. 001 GEN 019 024 Тада пусти Господ на Содом и на Гомор од Господа с неба дажд од сумпора и огња, 001 GEN 019 025 И затре оне градове и сву ону раван, и све људе у градовима и род земаљски. 001 GEN 019 026 Али жена Лотова беше се обазрела идући за њим, и поста слан камен. 001 GEN 019 027 А сутрадан рано уставши Аврам, отиде на место где је стајао пред Господом; 001 GEN 019 028 И погледа на Содом и Гомор и сву околину по оној равни, и угледа, а то се дизаше дим од земље као дим из пећи. 001 GEN 019 029 Али кад Бог затираше градове у оној равни, опомену се Бог Аврама, и изведе Лота из пропасти кад затре градове где живеше Лот. 001 GEN 019 030 А Лот отиде из Сигора и стани се на оном брду с две кћери своје, јер се бојаше остати у Сигору; и живеше у пећини с две кћери своје. 001 GEN 019 031 А старија рече млађој: Наш је отац стар, а нема никога на земљи да дође к нама, као што је обичај по свој земљи. 001 GEN 019 032 Хајде да дамо оцу вина нека се опије, па да легнемо с њим, еда бисмо сачувале семе оцу свом. 001 GEN 019 033 И дадоше оцу вина ону ноћ; и дошавши старија леже с оцем својим, и он не осети ни кад она леже ни кад устаде. 001 GEN 019 034 А сутрадан рече старија млађој: Гле, ноћас спавах с оцем својим. Да му дамо вина и довече, па иди ти и лези с њим, еда бисмо сачувале семе оцу свом. 001 GEN 019 035 Па и то вече дадоше оцу вина, и уставши млађа леже с њим, и он не осети ни кад она леже ни кад устаде. 001 GEN 019 036 И обе кћери Лотове затруднеше од оца свог. 001 GEN 019 037 И старија роди сина, и надеде му име Моав; од њега су Моавци до данашњег дана. 001 GEN 019 038 Па и млађа роди сина, и надеде му име Вен-Амије; од њега су Амонци до данашњег дана. 001 GEN 020 001 А Аврам отиде оданде на југ, и стани се између Кадиса и Сура; и живеше као дошљак у Герару. 001 GEN 020 002 И говораше за жену своју Сару: Сестра ми је. А цар герарски Авимелех посла те узе Сару. 001 GEN 020 003 Али дође Бог Авимелеху ноћу у сну, и рече му: Гле, погинућеш са жене коју си узео, јер има мужа. 001 GEN 020 004 А Авимелех не беше се ње дотакао, и зато рече: Господе, еда ли ћеш и праведан народ погубити? 001 GEN 020 005 Није ли ми сам казао: Сестра ми је? А и она сама каза: Брат ми је. Учинио сам у чистоти срца свог и у правди руку својих. 001 GEN 020 006 Тада му рече Бог у сну: Знам да си учинио у чистоти срца свог, зато те сачувах да ми не сагрешиш, и не дадох да је се дотакнеш. 001 GEN 020 007 А сада врати човеку жену његову, јер је пророк, и молиће се за те, те ћеш остати жив. Ако ли не вратиш, знај да ћеш умрети ти и сви твоји. 001 GEN 020 008 И ујутру рано уста Авимелех, и сазва све слуге своје, и каза им све ово да чују. И уплашише се људи веома. 001 GEN 020 009 Тада Авимелех дозва Аврама и рече му: Шта си нам учинио? Шта ли сам ти згрешио, те навуче на ме и на царство моје толико зло? Учинио си ми шта не ваља чинити. 001 GEN 020 010 И још рече Авимелех Авраму: Шта ти је било, те си то учинио? 001 GEN 020 011 А Аврам одговори: Говорих: јамачно нема страха Божјег у овом месту, па ће ме убити ради жене моје. 001 GEN 020 012 А управо и јесте ми сестра, кћи оца мог; али није кћи моје матере, па пође за ме. 001 GEN 020 013 А кад ме Бог изведе из дома оца мог, ја јој рекох: Учини добро, и кажи за ме где год дођемо: Брат ми је. 001 GEN 020 014 Тада Авимелех узе оваца и говеда и слуга и слушкиња, те даде Авраму, и врати му Сару жену његову. 001 GEN 020 015 И рече Авимелех Авраму: Ево, земља ти је моја отворена, живи слободно где ти је воља. 001 GEN 020 016 А Сари рече: Ево дао сам твом брату хиљаду сребрника; гле, он ти је очима покривало пред свима који буду с тобом; и то све да ти је за науку. 001 GEN 020 017 И Аврам се помоли Богу, и исцели Бог Авимелеха и жену његову и слушкиње његове, те рађаху. 001 GEN 020 018 Јер Господ беше сасвим затворио сваку материцу у дому Авимелеховом ради Саре жене Аврамове. 001 GEN 021 001 И Господ походи Сару, као што беше рекао и учини Господ Сари као што беше казао. 001 GEN 021 002 Јер затрудне и роди Сара Авраму сина у старости његовој у исто време кад каза Господ. 001 GEN 021 003 И Аврам надеде име сину који му се роди, ког му роди Сара, Исак. 001 GEN 021 004 И обреза Аврам сина свог Исака кад би од осам дана, као што му заповеди Бог. 001 GEN 021 005 А Авраму беше сто година кад му се роди син Исак. 001 GEN 021 006 А Сара рече: Бог ми учини смех; ко год чује, смејаће ми се. 001 GEN 021 007 И рече: Ко би рекао Авраму да ће Сара дојити децу? Ипак му родих сина у старости његовој. 001 GEN 021 008 А кад дете дорасте да се одбије од сисе, учини Аврам велику гозбу онај дан кад одбише Исака од сисе. 001 GEN 021 009 И Сара виде сина Агаре Мисирке, која га роди Авраму, где се подсмева; 001 GEN 021 010 Па рече Авраму: Отерај ову робињу са сином њеним, јер син ове робиње неће бити наследник с мојим сином, с Исаком. 001 GEN 021 011 А то Авраму би врло криво ради сина његовог. 001 GEN 021 012 Али Бог рече Авраму: Немој да ти је криво ради детета и ради робиње твоје. Шта ти је год казала Сара, послушај; јер ће ти се у Исаку семе прозвати. 001 GEN 021 013 Али ћу и од сина робињиног учинити народ, јер је твоје семе. 001 GEN 021 014 И Аврам устав ујутру рано, узе хлеба и мешину воде, и даде Агари метнувши јој на леђа, и дете, и отпусти је. А она отишавши луташе по пустињи вирсавској. 001 GEN 021 015 А кад неста воде у мешини, она баци дете под једно дрво, 001 GEN 021 016 Па отиде колико се може стрелом добацити, и седе према њему; јер говораше: Да не гледам како ће умрети дете. И седећи према њему стаде гласно плакати. 001 GEN 021 017 А Бог чу глас детињи, и анђео Божји викну с неба Агару, и рече јој: Шта ти је Агаро? Не бој се, јер Бог чу глас детињи оданде где је. 001 GEN 021 018 Устани, дигни дете и узми га у наручје; јер ћу од њега учинити велик народ. 001 GEN 021 019 И Бог јој отвори очи, те угледа студенац; и отишавши напуни мешину воде, и напоји дете. 001 GEN 021 020 И Бог беше с дететом, те одрасте, и живеше у пустињи и поста стрелац. 001 GEN 021 021 А живеше у пустињи Фарану. И мати га ожени из земље мисирске. 001 GEN 021 022 У то време рече Авимелех и Фихол војвода његов Авраму говорећи: Бог је с тобом у свему што радиш. 001 GEN 021 023 Закуни ми се сада Богом да нећеш преварити мене ни сина мог ни унука мог него да ћеш добро онако како сам ја теби чинио и ти чинити мени и земљи у којој си дошљак. 001 GEN 021 024 А Аврам рече: Хоћу се заклети. 001 GEN 021 025 Али Аврам прекори Авимелеха за студенац, који узеше на силу слуге Авимелехове. 001 GEN 021 026 А Авимелех рече: Не знам ко је то учинио; нити ми ти каза, нити чух до данас. 001 GEN 021 027 Тада Аврам узе оваца и говеда, и даде Авимелеху, и ухвати веру међу собом. 001 GEN 021 028 А Аврам одлучи седам јагањаца из стада. 001 GEN 021 029 А Авимелех рече Авраму: Шта ће оно седам јагањаца што си одлучио? 001 GEN 021 030 А он одговори: Да примиш из моје руке оно седам јагањаца, да ми буде сведочанство да сам ја ископао овај студенац. 001 GEN 021 031 Отуда се прозва оно место Вирсавеја, јер се онде заклеше обојица. 001 GEN 021 032 Тако ухватише веру на Вирсавеји. Тада се диже Авимелех и Фихол војвода његов, и вратише се у земљу филистејску. 001 GEN 021 033 А Аврам посади луг на Вирсавеји, и онде призва име Господа Бога Вечног. 001 GEN 021 034 И Аврам живеше као дошљак у земљи филистејској много времена. 001 GEN 022 001 После тога хтеде Бог окушати Аврама, па му рече: Авраме! А он одговори: Ево ме. 001 GEN 022 002 И рече му Бог: Узми сада сина свог, јединца свог милог, Исака, па иди у земљу Морију, и спали га на жртву тамо на брду где ћу ти казати. 001 GEN 022 003 И сутрадан рано уставши Аврам осамари магарца свог, и узе са собом два момка и Исака сина свог; и нацепавши дрва за жртву подиже се и пође на место које му каза Бог. 001 GEN 022 004 Трећи дан подигавши очи своје Аврам угледа место из далека. 001 GEN 022 005 И рече Аврам момцима својим: Останите ви овде с магарцем, а ја и дете идемо онамо, па кад се помолимо Богу, вратићемо се к вама. 001 GEN 022 006 И узевши Аврам дрва за жртву напрти Исаку сину свом, а сам узе у своје руке огња и нож; па отидоше обојица заједно. 001 GEN 022 007 Тада рече Исак Авраму оцу свом: Оче! А он рече: Шта је, сине! И рече Исак: Ето огња и дрва, а где је јагње за жртву? 001 GEN 022 008 А Аврам одговори: Бог ће се, синко, постарати за јагње себи на жртву. И иђаху обојица заједно. 001 GEN 022 009 А кад дођоше на место које му Бог каза, Аврам начини онде жртвеник, и метну дрва на њ, и свезавши Исака сина свог метну га на жртвеник врх дрва; 001 GEN 022 010 И измахну Аврам руком својом и узе нож да закоље сина свог. 001 GEN 022 011 Али анђео Господњи викну га с неба, и рече: Авраме! Авраме! А он рече: Ево ме. 001 GEN 022 012 А анђео рече: Не дижи руку своју на дете, и не чини му ништа; јер сада познах да се бојиш Бога, кад ниси пожалио сина свог, јединца свог, мене ради. 001 GEN 022 013 И Аврам подигавши очи своје погледа; и гле, ован иза њега заплео се у чести роговима; и отишавши Аврам узе овна и спали га на жртву место сина свог. 001 GEN 022 014 И назва Аврам оно место Господ ће се постарати. Зато се и данас каже: На брду, где ће се Господ постарати. 001 GEN 022 015 И анђео Господњи опет викну с неба Аврама. 001 GEN 022 016 И рече: Собом се заклех, вели Господ: кад си тако учинио, и ниси пожалио сина свог, јединца свог, 001 GEN 022 017 Заиста ћу те благословити и семе твоје веома умножити, да га буде као звезда на небу и као песка на брегу морском; и наследиће семе твоје врата непријатеља својих; 001 GEN 022 018 И благословиће се у семену твом сви народи на земљи, кад си послушао глас мој. 001 GEN 022 019 Тада се Аврам врати к момцима својим, те се дигоше, и отидоше заједно у Вирсавеју, јер Аврам живеше у Вирсавеји. 001 GEN 022 020 После тога јавише Авраму говорећи: Гле, и Мелха роди синове брату твом Нахору: 001 GEN 022 021 Уза првенца и Вуза брата му, и Камуила, оца Арамовог, 001 GEN 022 022 И Хазада и Азава и Фалдеса и Јелдафа и Ватуила. 001 GEN 022 023 А Ватуило роди Ревеку. Осам их роди Мелха Нахору брату Аврамовом. 001 GEN 022 024 И иноча његова, по имену Ревма, роди и она Тавека и Гама и Тохоса и Моха. 001 GEN 023 001 А поживе Сара сто и двадесет и седам година; то су године века Сариног; 001 GEN 023 002 И умре Сара у Киријат-Арви, а то је Хеврон, у земљи хананској. И дође Аврам да ожали Сару и оплаче. 001 GEN 023 003 А кад уста Аврам од мртваца свог, рече синовима Хетовим говорећи: 001 GEN 023 004 Странац сам и дошљак код вас; дајте ми да имам гроб код вас да погребем мртваца свог испред очију својих. 001 GEN 023 005 А синови Хетови одговорише Авраму говорећи му: 001 GEN 023 006 Чуј нас, господару; ти си кнез од Бога међу нама; у најбољем гробу нашем погреби мртваца свог; нико између нас неће ти затворити гроб свој да не погребеш мртваца свог. 001 GEN 023 007 Тада уста Аврам и поклони се народу земље оне, синовима Хетовим; 001 GEN 023 008 И рече им говорећи: Ако хоћете да погребем мртваца свог испред очију својих, послушајте ме, и говорите за мене Ефрону сину Саровом, 001 GEN 023 009 Нека ми да пећину у Макпели, која је накрај њиве његове; за новце нека ми је да међу вама колико вреди, да имам гроб. 001 GEN 023 010 А Ефрон сеђаше усред синова Хетових. Па рече Ефрон Хетејин Авраму пред синовима Хетовим, који слушаху, пред свим који улажаху на врата града његовог, говорећи: 001 GEN 023 011 Не, господару; чуј ме: поклањам ти њиву, и пећину код ње поклањам ти: пред синовима народа свог поклањам ти је, погреби мртваца свог. 001 GEN 023 012 А Аврам се поклони народу земље оне, 001 GEN 023 013 И рече Ефрону пред народом земље оне говорећи: Ако си вољан чуј ме; да ти дам шта вреди њива, узми од мене, па ћу онда погрепсти мртваца свог онде. 001 GEN 023 014 А Ефрон одговори Авраму говорећи му: 001 GEN 023 015 Господару, чуј ме; земља вреди четири стотине сикала сребра између мене и тебе; шта је то? Само ти погреби мртваца свог. 001 GEN 023 016 А Аврам чувши Ефрона измери му сребро, које рече пред синовима Хетовим, четири стотине сикала сребра, како су ишли међу трговцима. 001 GEN 023 017 И њива Ефронова у Макпели према Мамрији, њива с пећином која је на њој, и сва дрвета на њиви и по међи њеној унаоколо, 001 GEN 023 018 Поста Аврамова пред синовима Хетовим, пред свима који улазе на врата града оног. 001 GEN 023 019 Потом погребе Аврам Сару жену своју у пећини на њиви Макпели према Мамрији, а то је Хеврон, у земљи хананској. 001 GEN 023 020 И потврдише синови Хетови њиву и пећину на њој Авраму да има гроб. 001 GEN 024 001 А Аврам беше стар и временит, и Господ беше благословио Аврама у свему; 001 GEN 024 002 И рече Аврам слузи свом најстаријем у кући својој, који беше над свим добром његовим: Метни руку своју под стегно моје, 001 GEN 024 003 Да те закунем Господом Богом небеским и Богом земаљским да нећеш довести жене сину мом између кћери ових Хананеја, међу којима живим; 001 GEN 024 004 Него да ћеш отићи у земљу моју и у род мој и довести жену сину мом Исаку. 001 GEN 024 005 А слуга му рече: и ако девојка не хтедбуде поћи са мном у ову земљу; хоћу ли одвести сина твог у земљу из које си се иселио? 001 GEN 024 006 А Аврам му рече: Пази да не одведеш сина мог онамо. 001 GEN 024 007 Господ Бог небески, који ме је узео из дома оца мог и из земље рода мог, и који ми је рекао и заклео ми се говорећи: Семену ћу твом дати земљу ову, Он ће послати анђела свог пред тобом да доведеш жену сину мом оданде. 001 GEN 024 008 Ако ли девојка не хтедбуде поћи с тобом, онда да ти је проста заклетва моја; само сина мог немој одвести онамо. 001 GEN 024 009 И метну слуга руку своју под стегно Авраму господару свом, и закле му се за ово. 001 GEN 024 010 Тада слуга узе десет камила између камила господара свог да иде, јер све благо господара његовог беше под његовом руком; и отишавши дође у Месопотамију до града Нахоровог. 001 GEN 024 011 И пусти камиле да полежу иза града код студенца пред вече кад излазе грађанке да захватају воде; 001 GEN 024 012 И рече: Господе Боже господара мог Аврама, дај ми срећу данас и учини милост господару мом Авраму. 001 GEN 024 013 Ево, ја ћу стајати код овог студенца, а грађанке ће доћи да захватају воде. 001 GEN 024 014 Којој девојци кажем: Нагни крчаг свој да се напијем, а она рече: На пиј, и камиле ћу ти напојити; дај то да буде она коју си наменио слузи свом Исаку; и по томе да познам да си учинио милост господару мом. 001 GEN 024 015 И он још не изговори, а то Ревека, кћи Ватуила сина Мелхе жене Нахора брата Аврамовог, дође с крчагом на рамену. 001 GEN 024 016 И беше врло лепа, још девојка, још је човек не беше познао. Она сиђе на извор, и наточи крчаг, и пође; 001 GEN 024 017 А слуга искочи пред њу, и рече; дај ми да се напијем мало воде из крчага твог. 001 GEN 024 018 А она рече: На пиј, господару. И брже спусти крчаг на руку своју, и напоји га. 001 GEN 024 019 И кад га напоји, рече: и камилама ћу твојим налити нека се напију. 001 GEN 024 020 И брже изручи крчаг свој у појило, па опет отрча на студенац да налије, и нали свим камилама његовим. 001 GEN 024 021 А човек јој се дивљаше, и ћуташе, неће ли познати је ли Господ дао срећу путу његовом или није. 001 GEN 024 022 А кад се камиле напише, извади човек златну гривну од по сикала и метну јој око чела, и две наруквице метну јој на руке од десет сикала злата. 001 GEN 024 023 И рече: Чија си кћи? Кажи ми. Има ли у кући оца твог места за нас да преноћимо? 001 GEN 024 024 А она му рече: Ја сам кћи Ватуила сина Мелшиног, кога роди Нахору. 001 GEN 024 025 Још рече: Има у нас много сламе и пиће и места за ноћиште. 001 GEN 024 026 Тада човек савивши се поклони се Господу, 001 GEN 024 027 И рече: Благословен да је Господ Бог господара мог Аврама, што не остави милост своју и веру своју према господару мом, и путем доведе ме Господ у дом родбине господара мог. 001 GEN 024 028 А девојка отрча и све ово каза у дому матере своје. 001 GEN 024 029 А Ревека имаше брата, коме име беше Лаван; и истрча Лаван к човеку на студенац, 001 GEN 024 030 Како виде гривну и наруквице на рукама сестре своје и чу где Ревека сестра му рече: Тако ми каза човек; дође к човеку; а он стајаше код камила на студенцу. 001 GEN 024 031 И рече: Ходи, који си благословен од Господа; што би стајао напољу? Спремио сам кућу, има места и за камиле. 001 GEN 024 032 И доведе човека у кућу, и растовари камиле; и додаше сламе и пиће камилама, и донесоше воде за ноге њему и људима што беху с њим; 001 GEN 024 033 И поставише му да једе; али он рече: Нећу јести докле не кажем ствар своју. А Лаван му рече: Говори. 001 GEN 024 034 Тада рече: Ја сам слуга Аврамов. 001 GEN 024 035 А Господ је благословио господара мог веома, те је постао велик, и дао му је оваца и говеда, и сребра и злата, и слуга и слушкиња, и камила и магараца. 001 GEN 024 036 И још Сара жена господара мог роди сина господару мом у старости његовој, и он му даде све што има. 001 GEN 024 037 А мене закле господар мој говорећи: Немој довести сину мом жене између кћери ових Хананеја, међу којима живим; 001 GEN 024 038 Него иди у дом оца мог и у род мој, да доведеш жену сину мом. 001 GEN 024 039 А ја рекох господару свом: 001 GEN 024 040 Може бити да девојка неће хтети поћи са мном. 001 GEN 024 041 А он ми рече: Господ, по чијој вољи свагда живех, послаће анђела свог с тобом, и даће срећу твом путу да доведеш жену сину мом од рода мог, из дома оца мог. 001 GEN 024 042 Онда ће ти бити проста заклетва моја, кад отидеш у род мој; ако ти је и не даду, опет ће ти бити проста заклетва моја. 001 GEN 024 043 И кад дођох данас на студенац, рекох: Господе Боже господара мог Аврама, ако си дао срећу путу мом, којим идем, 001 GEN 024 044 Ево, ја ћу стајати код студенца: која девојка дође да захвати воде, и ја јој кажем: Дај ми да се напијем мало воде из крчага твог, 001 GEN 024 045 А она ми одговори: и ти пиј и камилама ћу твојим налити; то нека буде жена коју је наменио Господ сину господара мог. 001 GEN 024 046 Ја још не изговорих у срцу свом, а дође Ревека с крчагом на рамену, и сишавши на извор захвати; и ја јој рекох: Дај ми да се напијем. 001 GEN 024 047 А она брже спустивши са себе крчаг рече: На пиј, и камиле ћу ти напојити. И кад се напих, напоји и камиле моје. 001 GEN 024 048 И запитах је говорећи: Чија си кћи? А она одговори: Ја сам кћи Ватуила сина Нахоровог, ког му роди Мелха. Тада јој метнух гривну око чела и наруквице на руке; 001 GEN 024 049 И падох и поклоних се Господу, и захвалих Господу Богу господара мог Аврама, што ме доведе правим путем да нађем кћер брата господара свог за сина његовог. 001 GEN 024 050 Ако ћете дакле учинити љубав и веру господару мом, кажите ми; ако ли нећете, кажите ми, да идем на десно или на лево. 001 GEN 024 051 А Лаван и Ватуило одговарајући рекоше: Од Господа је ово дошло; ми ти не можемо казати ни зло ни добро. Ето, Ревека је у твојој власти, узми је па иди, и нека буде жена сину твог господара, као што каза Господ. 001 GEN 024 052 А кад чу слуга Аврамов речи њихове, поклони се Господу до земље; 001 GEN 024 053 И извади закладе сребрне и златне и хаљине, и даде Ревеци; такође и брату њеном и матери њеној даде дарове. 001 GEN 024 054 Потом једоше и пише он и људи који беху с њим, и преноћише. А кад ујутру усташе, рече слуга: Пустите ме господару мом. 001 GEN 024 055 А брат и мати њена рекоше: Нека остане девојка код нас који дан, барем десет дана, па онда нека иде. 001 GEN 024 056 А он им рече: Немојте ме задржавати, кад је Господ дао срећу мом путу; пустите ме да идем господару свом. 001 GEN 024 057 Тада рекоше: Да зовемо девојку, и упитамо шта она вели. 001 GEN 024 058 И дозваше Ревеку и рекоше јој: Хоћеш ићи с овим човеком? А она одговори: Хоћу. 001 GEN 024 059 И пустише Ревеку сестру своју и дојкињу њену са слугом Аврамовим и људима његовим. 001 GEN 024 060 И благословише Ревеку и рекоше јој: Сестро наша, да се намножиш на хиљаде хиљада, и семе твоје да наследи врата својих непријатеља! 001 GEN 024 061 И подиже се Ревека с девојкама својим, и поседаше на камиле, и пођоше с човеком; и слуга узевши Ревеку отиде. 001 GEN 024 062 А Исак иђаше враћајући се од студенца Живога који ме виде јер живљаше у јужном крају; 001 GEN 024 063 А беше изашао Исак у поље пред вече да се помоли Богу; и подигавши очи своје угледа камиле где иду. 001 GEN 024 064 И Ревека подигавши очи своје угледа Исака, те скочи с камиле, 001 GEN 024 065 И рече слузи: Ко је онај човек што иде преко поља пред нас? А слуга рече: Оно је господар мој. И она узе покривало и покри лице. 001 GEN 024 066 И приповеди слуга Исаку све што је свршио. 001 GEN 024 067 И одведе је Исак у шатор Саре матере своје; и узе Ревеку, и она му поста жена, и омиле му. И Исак се утеши за матером својом. 001 GEN 025 001 А Аврам узе другу жену, по имену Хетуру. 001 GEN 025 002 И она му роди Зомрана и Јоксана и Мадана и Мадијана и Јесвока и Соијена. 001 GEN 025 003 А Јоксан роди Савана и Дедана. А Деданови синови бише Асурим и Латусим и Лаомим. 001 GEN 025 004 А синови Мадијанови: Ефар и Афир и Енох и Авида и Елдага. Сви беху деца Хетурина. 001 GEN 025 005 А Аврам даде све што имаше Исаку; 001 GEN 025 006 А синовима својих иноча даде Аврам даре, и оправи их од Исака сина свог још за живота свог на исток, у источни крај. 001 GEN 025 007 И века Аврамовог што поживе беше сто и седамдесет и пет година. 001 GEN 025 008 И онемоћав умре Аврам у доброј старости, сит живота, и би прибран к роду свом. 001 GEN 025 009 И погребоше га Исак и Исмаило у пећини макпелској на њиви Ефрона сина Сара Хетејина, која је према Мамрији; 001 GEN 025 010 На њиви коју купи Аврам од синова Хетових, онде је погребен Аврам са Саром женом својом. 001 GEN 025 011 И по смрти Аврамовој благослови Бог Исака сина његовог; а Исак живеше код студенца Живога који ме види. 001 GEN 025 012 А ово је племе Исмаила сина Аврамовог, ког роди Авраму Агара Мисирка робиња Сарина, 001 GEN 025 013 И ово су имена синова Исмаилових, како се зваху у племенима својим; првенац Исмаилов Навајот, па Кидар и Навдеило и Масам, 001 GEN 025 014 И Масма и Дума и Маса, 001 GEN 025 015 И Хадар и Теман и Јетур и Нафис и Кедма. 001 GEN 025 016 То су синови Исмаилови, и то су им имена по селима и градовима њиховим, дванаест кнезова над својим народима. 001 GEN 025 017 А године су века Исмаиловог сто и тридесет и седам година. После онемоћав умре, и би прибран к роду свом. 001 GEN 025 018 И живеху од Евилата до Сура према Мисиру, како се иде у Асирију; и допаде му према свој браћи својој да живи. 001 GEN 025 019 А ово је племе Исака сина Аврамовог: Аврам роди Исака; 001 GEN 025 020 А Исаку беше четрдесет година кад се ожени Ревеком, кћерју Ватуила Сирина из Месопотамије, сестром Лавана Сирина. 001 GEN 025 021 И Исак се мољаше Господу за жену своју, јер беше нероткиња; и умоли Господа, те затрудне Ревека жена његова. 001 GEN 025 022 Али удараху једно о друго деца у утроби њеној, те рече: Ако је тако, на шта сам? И отиде да пита Господа. 001 GEN 025 023 А Господ јој рече: Два су племена у утроби твојој, и два ће народа, изаћи из тебе; и један ће народ бити јачи од другог народа, и већи ће служити мањем. 001 GEN 025 024 И кад дође време да роди, а то близанци у утроби њеној. 001 GEN 025 025 И први изађе црвен, сав као руно рутав, и надеше му име Исав. 001 GEN 025 026 А после изађе брат му, држећи руком за пету Исава; и надеше му име Јаков. А беше Исаку шездесет година, кад их роди Ревека. 001 GEN 025 027 И деца одрастоше, и Исав поста ловац и ратар, а Јаков беше човек кротак и бављаше се у шаторима. 001 GEN 025 028 И Исак миловаше Исава, јер радо јеђаше лов његов; а Ревека миловаше Јакова. 001 GEN 025 029 Једном Јаков скува јело, а Исав дође из поља уморан. 001 GEN 025 030 И рече Исав Јакову: Дај ми да једем то јело црвено, јер сам уморан. Отуда се прозва Едом. 001 GEN 025 031 А Јаков му рече: Продај ми данас првенаштво своје. 001 GEN 025 032 А Исав одговори: Ево, хоћу да умрем, па шта ће ми првенаштво? 001 GEN 025 033 А Јаков рече: Закуни ми се данас. И он му се закле; тако продаде своје првенаштво Јакову. 001 GEN 025 034 И Јаков даде Исаву хлеба и скуваног лећа, и он се наједе и напи, па уста и отиде. Тако Исав није марио за првенаштво своје. 001 GEN 026 001 Али наста глад у земљи сврх прве глади која беше за времена Аврамовог; и Исак отиде к Авимелеху цару филистејском у Герар. 001 GEN 026 002 И јави му се Господ и рече: Немој ићи у Мисир, него седи у земљи коју ћу ти казати. 001 GEN 026 003 Седи у тој земљи, и ја ћу бити с тобом, и благословићу те; јер ћу теби и семену твом дати све ове земље, и потврдићу заклетву, којом сам се заклео Авраму оцу твом. 001 GEN 026 004 И умножићу семе твоје да га буде као звезда на небу, и даћу семену твом све ове земље; и у семену твом благословиће се сви народи на земљи, 001 GEN 026 005 Зато што је Аврам слушао глас мој и чувао наредбу моју, заповести моје и правила моја и законе моје. 001 GEN 026 006 И оста Исак у Герару. 001 GEN 026 007 А људи у месту оном питаху за жену његову, а он говораше: Сестра ми је. Јер се бојаше казати: Жена ми је; да ме, вели, не убију ови људи ради Ревеке, јер је лепа. 001 GEN 026 008 И кад проведе много времена онде, догоди се, те погледа Авимелех цар филистејски с прозора, и виде Исака где се шали с Ревеком женом својом. 001 GEN 026 009 И дозва Авимелех Исака и рече: Та то ти је жена; како си казао: Сестра ми је? А Исак му одговори: Рекох: да не погинем с ње. 001 GEN 026 010 А Авимелех рече: Шта си нам учинио? Лако је могао ко од народа овог лећи с твојом женом, те би нас ти увалио у грех. 001 GEN 026 011 И заповеди Авимелех свему народу свом говорећи: Ко се дотакне овог човека или жене његове, погинуће. 001 GEN 026 012 И Исак стаде сејати у оној земљи, и доби оне године по сто, тако га благослови Господ. 001 GEN 026 013 И обогати се човек, и напредоваше све већма, те поста силан. 001 GEN 026 014 И имаше оваца и говеда и много слуга; а Филистеји му завиђаху, 001 GEN 026 015 Па све студенце које беху ископале слуге оца његовог за времена Аврама оца његовог заронише Филистеји, и засуше их земљом. 001 GEN 026 016 И Авимелех рече Исаку: Иди од нас, јер си постао силнији од нас. 001 GEN 026 017 И Исак отиде оданде, и разапе шаторе у долини герарској, и настани се онде. 001 GEN 026 018 И стаде Исак откопавати студенце, који беху ископани за времена Аврама оца његовог, и које заронише Филистеји по смрти Аврамовој; и прозва их именима која им беше надео отац његов. 001 GEN 026 019 И копајући слуге Исакове у оном долу нађоше студенац живе воде. 001 GEN 026 020 Али се свађаше пастири герарски с пастирима Исаковим говорећи: Наша је вода. И надеде име оном студенцу Есек, јер се свадише с њим. 001 GEN 026 021 После ископаше други студенац, па се и око њега свађаше, зато га назва Ситна. 001 GEN 026 022 Тада се подиже оданде, и ископа други студенац, и око њега не би свађе; зато га назва Реховот, говорећи: Сад нам даде Господ простора да растемо у овој земљи. 001 GEN 026 023 И отиде оданде горе у Вирсавеју. 001 GEN 026 024 И исту ноћ јави му се Господ, и рече: Ја сам Бог Аврама оца твог. Не бој се, јер сам ја с тобом, и благословићу те и умножићу семе твоје Аврама ради слуге свог. 001 GEN 026 025 И начини онде жртвеник, и призва име Господње; и онде разапе шатор свој; и слуге Исакове ископаше онде студенац. 001 GEN 026 026 И дође к њему Авимелех из Герара с Охозатом пријатељем својим и с Фихолом војводом својим. 001 GEN 026 027 А Исак им рече: Што сте дошли к мени, кад мрзите на ме и отерасте ме од себе? 001 GEN 026 028 А они рекоше: Видесмо заиста да је Господ с тобом, па рекосмо: Нека буде заклетва између нас, између нас и тебе; хајде да ухватимо веру с тобом; 001 GEN 026 029 Да нам не чиниш зла, као што се ми тебе не дотакосмо и као што ми теби само добро чинисмо, и пустисмо те да идеш на миру, и ето си благословен од Господа. 001 GEN 026 030 Тада их он угости; те једоше и пише. 001 GEN 026 031 А сутрадан уставши рано, заклеше се један другом, и отпусти их Исак и отидоше од њега с миром. 001 GEN 026 032 Исти дан дошавши слуге Исакове казаше му за студенац који ископаше, и рекоше му: Нађосмо воду. 001 GEN 026 033 И назва га Савеја; отуда се зове град онај Вирсавеја до данашњег дана. 001 GEN 026 034 А кад би Исаву четрдесет година, узе за жену Јудиту, кћер Веоха Хетејина, и Васемату кћер Елона Хетејина. 001 GEN 026 035 И оне задаваху много јада Исаку и Ревеци. 001 GEN 027 001 Кад Исак остаре и очи му потамнеше, те не видеше, дозва Исава старијег сина свог, и рече му: Сине! А он одговори: Ево ме. 001 GEN 027 002 Тада рече: Ево остарео сам, не знам кад ћу умрети; 001 GEN 027 003 Узми оружје своје, тул и лук, и изађи у планину, те ми улови лов; 001 GEN 027 004 И зготови ми јело по мојој вољи, и донеси ми да једем, па да те благослови душа моја док нисам умро. 001 GEN 027 005 А Ревека чу шта Исак рече сину свом Исаву. И Исав отиде у планину да улови лов и донесе. 001 GEN 027 006 А Ревека рече Јакову, сину свом говорећи: Гле, чух оца твог где говори с Исавом, братом твојим и рече: 001 GEN 027 007 Донеси ми лов, и зготови јело да једем, па да те благословим пред Господом док нисам умро. 001 GEN 027 008 Него сада, сине, послушај ме шта ћу ти казати. 001 GEN 027 009 Иди сада к стаду и донеси два добра јарета, да зготовим оцу твом јело од њих, како радо једе. 001 GEN 027 010 Па ћеш унети оцу да једе и да те благослови док није умро. 001 GEN 027 011 А Јаков рече Ревеци матери својој: Али је Исав брат мој рутав, а ја сам гладак; 001 GEN 027 012 Може ме опипати отац, па ће се осетити да сам га хтео преварити, те ћу навући на се проклетство место благослова. 001 GEN 027 013 А мати му рече: Нека проклетство твоје, сине падне на мене; само ме послушај, и иди и донеси ми. 001 GEN 027 014 Тада отишавши узе и донесе матери својој; а мати његова зготови јело како јеђаше радо отац његов. 001 GEN 027 015 Па онда узе Ревека најлепше хаљине старијег сина свог, које беху у ње код куће, и обуче Јакова млађег сина свог. 001 GEN 027 016 И јарећим кожицама обложи му руке и врат где беше гладак. 001 GEN 027 017 И даде Јакову сину свом у руке јело и хлеб што зготови. 001 GEN 027 018 А он уђе к оцу свом и рече: Оче. А он одговори: Ево ме; који си ти, сине? 001 GEN 027 019 И Јаков рече оцу свом: Ја, Исав твој првенац; учинио сам како си ми рекао; дигни се, посади се да једеш лов мој, па да ме благослови душа твоја. 001 GEN 027 020 А Исак рече сину свом: Кад брже нађе, сине? А он рече: Господ Бог твој даде, те изађе преда ме. 001 GEN 027 021 Тада рече Исак Јакову: Ходи ближе, сине да те опипам јеси ли син мој Исав или не. 001 GEN 027 022 И приступи Јаков к Исаку оцу свом, а он га опипа, па рече: Глас је Јаковљев, али руке су Исавове. 001 GEN 027 023 И не позна га, јер му руке беху као у Исава брата његовог рутаве: Зато га благослови; 001 GEN 027 024 И рече му: Јеси ли ти син мој Исав? А он одговори: Ја сам. 001 GEN 027 025 Тада рече: А ти дај, сине, да једем лов твој, па да те благослови душа моја. И даде му, те једе; па му донесе и вино те пи. 001 GEN 027 026 Потом Исак, отац његов рече му: Ходи сине, целивај ме. 001 GEN 027 027 И он приступи и целива га; а Исак осети мирис од хаљина његових, и благослови га говорећи: Гле, мирис сина мог као мирис од поља које благослови Господ. 001 GEN 027 028 Бог ти дао росе небеске, и добре земље и пшенице и вина изобила! 001 GEN 027 029 Народи ти служили и племена ти се клањала! Био господар браћи својој и клањали ти се синови матере твоје! Проклет био који тебе успроклиње, а благословен који тебе узблагосиља! 001 GEN 027 030 А кад Исак благослови Јакова, и Јаков отиде испред Исака оца свог, у тај час дође Исав брат његов из лова. 001 GEN 027 031 Па зготови и он јело и унесе оцу свом, и рече му: Устани, оче, да једеш шта ти је син уловио, па да ме благослови душа твоја. 001 GEN 027 032 А Исак отац његов рече му: Ко си ти? А он рече: Ја, син твој, првенац твој Исав. 001 GEN 027 033 Тада се препаде Исак, и рече: Ко? Да где је онај који улови и донесе ми лова, и од свега једох пре него ти дође, и благослових га? Он ће и остати благословен. 001 GEN 027 034 А кад чу Исав речи оца свог, врисну гласно и ожалости се веома, и рече оцу свом: Благослови и мене, оче. 001 GEN 027 035 А он му рече: Дође брат твој с преваром, и однесе твој благослов. 001 GEN 027 036 А Исав рече: Право је што му је име Јаков, јер ме већ другом превари. Првенаштво ми узе, па ето сада ми узе и благослов. Потом рече: Ниси ли и мени оставио благослов? 001 GEN 027 037 А Исак одговори, и рече Исаву: Ето сам га поставио теби за господара; и сву браћу његову дадох му да му буду слуге; пшеницом и вином укрепих га; па шта бих сада теби учинио, сине? 001 GEN 027 038 И Исав рече оцу свом: Еда ли је само један благослов у тебе, оче? Благослови и мене, оче. И стаде гласно плакати Исав. 001 GEN 027 039 А Исак отац његов одговарајући рече му: Ево, стан ће ти бити на родној земљи и роси небеској озго. 001 GEN 027 040 Али ћеш живети од мача свог, и брату ћеш свом служити; али ће доћи време, те ћеш пошто се наплачеш скршити јарам његов с врата свог. 001 GEN 027 041 И Исав омрзе љуто на Јакова ради благослова, којим га благослови отац, и говораше у срцу свом: Близу су жалосни дани оца мог, тада ћу убити Јакова брата свог. 001 GEN 027 042 И казаше Ревеци речи Исава сина њеног старијег, а она пославши дозва Јакова млађег сина свог, и рече му: Гле, Исав брат твој теши се тиме што хоће да те убије. 001 GEN 027 043 Него, сине, послушај шта ћу ти казати; устани и бежи к Лавану брату мом у Харан. 001 GEN 027 044 И остани код њега неко време докле прође срдња брата твог, 001 GEN 027 045 Докле се гнев брата твог одврати од тебе, те заборави шта си му учинио; а онда ћу ја послати да те доведу оданде. Зашто бих остала без обојице вас у један дан? 001 GEN 027 046 А Исаку рече Ревека: Омрзао ми је живот ради ових Хетејака. Ако се Јаков ожени Хетејком, каквом између кћери ове земље, на шта ми живот? 001 GEN 028 001 Тада Исак дозва Јакова, и благослови га, и заповеди му и рече: Немој да се ожениш којом између кћери хананејских. 001 GEN 028 002 Устани, иди у Падан-Арам у дом Ватуила оца матере своје, и оданде се ожени између кћери Лавана ујака свог. 001 GEN 028 003 А Бог Свемогући да те благослови, и да ти да велику породицу и умножи те, да од тебе постане мноштво народа, 001 GEN 028 004 И да ти да благослов Аврамов, теби и семену твом с тобом, да наследиш земљу у којој си дошљак, коју Бог даде Авраму. 001 GEN 028 005 Тако оправи Исак Јакова, и он пође у Падан-Арам к Лавану сину Ватуила Сирина, брату Ревеке матере Јаковљеве и Исавове. 001 GEN 028 006 А Исав виде где Исак благослови Јакова и оправи га у Падан-Арам да се оданде ожени, и где благосиљајући га заповеди му и рече: Немој да се ожениш којом између кћери хананејских, 001 GEN 028 007 И где Јаков послуша оца свог и матер своју, и отиде у Падан-Арам; 001 GEN 028 008 И виде Исав да кћери хананејске нису по вољи Исаку оцу његовом. 001 GEN 028 009 Па отиде Исав к Исмаилу, и узе за жену преко жена својих Маелету, кћер Исмаила сина Аврамовог, сестру Навеотову. 001 GEN 028 010 А Јаков отиде од Вирсавеје идући у Харан. 001 GEN 028 011 И дође на једно место, и онде заноћи, јер сунце беше зашло; и узе камен на оном месту, и метну га себи под главу, и заспа на оном месту. 001 GEN 028 012 И усни, а то лестве стајаху на земљи а врхом тицаху у небо, и гле, анђели Божји по њима се пењаху и силажаху; 001 GEN 028 013 И гле, на врху стајаше Господ, и рече: Ја сам Господ Бог Аврама оца твог и Бог Исаков; ту земљу на којој спаваш теби ћу дати и семену твом; 001 GEN 028 014 И семена ће твог бити као праха на земљи, те ћеш се раширити на запад и на исток и на север и на југ, и сви народи на земљи благословиће се у теби и у семену твом. 001 GEN 028 015 И ево, ја сам с тобом, и чуваћу те куда год пођеш, и довешћу те натраг у ову земљу, јер те нећу оставити докле год не учиним шта ти рекох. 001 GEN 028 016 А кад се Јаков пробуди од сна, рече: Зацело је Господ на овом месту; а ја не знах. 001 GEN 028 017 И уплаши се, и рече: Како је страшно место ово! Овде је доиста кућа Божја, и ово су врата небеска. 001 GEN 028 018 И уста Јаков ујутру рано, и узе камен што беше метнуо себи под главу, и утврди га за спомен и прели га уљем. 001 GEN 028 019 И прозва оно место Ветиљ, а пре беше име оном граду Луз. 001 GEN 028 020 И учини Јаков завет, говорећи: Ако Бог буде са мном и сачува ме на путу којим идем и да ми хлеба да једем и одела да се облачим, 001 GEN 028 021 И ако се вратим на миру у дом оца свог, Господ ће ми бити Бог; 001 GEN 028 022 А камен овај који утврдих за спомен биће дом Божји; и шта ми год даш, од свега ћу десето дати Теби. 001 GEN 029 001 Тада се подиже Јаков и отиде у земљу источну. 001 GEN 029 002 И обзирући се угледа студенац у пољу; и гле, три стада оваца лежаху код њега, јер се на оном студенцу појаху стада, а велики камен беше студенцу на вратима. 001 GEN 029 003 Онде се скупљаху сва стада, те пастири одваљиваху камен с врата студенцу и појаху стада, и после опет приваљиваху камен на врата студенцу на његово место. 001 GEN 029 004 И Јаков им рече: Браћо, одакле сте? Рекоше: Из Харана смо. 001 GEN 029 005 А он им рече: Познајете ли Лавана сина Нахоровог? Они рекоше: Познајемо. 001 GEN 029 006 Он им рече: Је ли здрав? Рекоше: Јесте, и ево Рахиље кћери његове, где иде са стадом. 001 GEN 029 007 И он рече: Ето још је рано, нити је време враћати стоку; напојте стоку па идите и пасите је. 001 GEN 029 008 А они рекоше: Не можемо, докле се не скупе сва стада, да одвалимо камен с врата студенцу, онда ћемо напојити стоку. 001 GEN 029 009 Док он још говораше с њима, дође Рахиља са стадом оца свог, јер она пасаше овце. 001 GEN 029 010 А кад Јаков виде Рахиљу кћер Лавана ујака свог, и стадо Лавана ујака свог, приступи Јаков и одвали камен студенцу с врата, и напоји стадо Лавана ујака свог. 001 GEN 029 011 И пољуби Јаков Рахиљу, и повикавши заплака се. 001 GEN 029 012 И каза се Јаков Рахиљи да је род оцу њеном и да је син Ревечин; а она отрча те јави оцу свом. 001 GEN 029 013 А кад Лаван чу за Јакова сина сестре своје, истрча му на сусрет, и загрли га и пољуби, и уведе у своју кућу. И он приповеди Лавану све ово. 001 GEN 029 014 А Лаван му рече: Та ти си кост моја и тело моје. И оста код њега цео месец дана. 001 GEN 029 015 Тада рече Лаван Јакову: Зар бадава да ми служиш, што си ми род? Кажи ми шта ће ти бити плата? 001 GEN 029 016 А Лаван имаше две кћери: старијој беше име Лија, а млађој Рахиља. 001 GEN 029 017 И у Лије беху кварне очи, а Рахиља беше лепог стаса и лепог лица. 001 GEN 029 018 И Јакову омиле Рахиља, те рече: Служићу ти седам година за Рахиљу, млађу кћер твоју. 001 GEN 029 019 А Лаван му рече: Боље теби да је дам него другом; остани код мене. 001 GEN 029 020 И одслужи Јаков за Рахиљу седам година, и учинише му се као неколико дана, јер је љубљаше. 001 GEN 029 021 И рече Јаков Лавану: Дај ми жену, јер ми се наврши време, да легнем с њом. 001 GEN 029 022 И сазва Лаван све људе из оног места и учини гозбу. 001 GEN 029 023 А увече узе Лију кћер своју и уведе је к Јакову, и он леже с њом. 001 GEN 029 024 И Лаван даде Зелфу робињу своју Лији кћери својој да јој буде робиња. 001 GEN 029 025 А кад би ујутру, гле, оно беше Лија; те рече Јаков Лавану: Шта си ми то учинио? Не служим ли за Рахиљу код тебе? Зашто си ме преварио? 001 GEN 029 026 А Лаван му рече: Не бива у нашем месту да се уда млађа пре старије. 001 GEN 029 027 Наврши недељу дана с том, па ћемо ти дати и другу за службу што ћеш служити код мене још седам година других. 001 GEN 029 028 Јаков учини тако, и наврши с њом недељу дана, па му даде Лаван Рахиљу кћер своју за жену. 001 GEN 029 029 И даде Лаван Рахиљи кћери својој робињу своју Валу да јој буде робиња. 001 GEN 029 030 И тако леже Јаков с Рахиљом; и вољаше Рахиљу него Лију, и стаде служити код Лавана још седам других година. 001 GEN 029 031 А Господ видећи да Јаков не мари за Лију, отвори њој материцу, а Рахиља оста нероткиња. 001 GEN 029 032 И Лија затрудне, и роди сина, и надеде му име Рувим, говорећи: Господ погледа на јаде моје, сада ће ме љубити муж мој. 001 GEN 029 033 И опет затрудне, и роди сина и рече: Господ чу да сам презрена, па ми даде и овог. И надеде му име Симеун. 001 GEN 029 034 И опет затрудне, и роди сина, и рече: Да ако се сада већ приљуби к мени муж мој, кад му родих три сина. Зато му надеше име Левије. 001 GEN 029 035 И затрудне опет, и роди сина, и рече: Сада ћу хвалити Господа. Зато му надеде име Јуда; и преста рађати. 001 GEN 030 001 А Рахиља видевши где не рађа деце Јакову, позавиде сестри својој; и рече Јакову: Дај ми деце, или ћу умрети. 001 GEN 030 002 А Јаков се расрди на Рахиљу, и рече: Зар сам ја а не Бог који ти не да порода? 001 GEN 030 003 А она рече: Ето робиње моје Вале, лези с њом, нека роди на мојим коленима, па ћу и ја имати деце од ње. 001 GEN 030 004 И даде му Валу робињу своју за жену, и Јаков леже с њом. 001 GEN 030 005 И затрудне Вала, и роди Јакову сина. 001 GEN 030 006 А Рахиља рече: Господ ми је судио и чуо глас мој, те ми даде сина. Зато му надеде име Дан. 001 GEN 030 007 И Вала робиња Рахиљина затрудне опет, и роди другог сина Јакову; 001 GEN 030 008 А Рахиља рече: Борах се жестоко са сестром својом, али одолех. И надеде му име Нефталим. 001 GEN 030 009 А Лија видевши где преста рађати узе Зелфу робињу своју и даде је Јакову за жену. 001 GEN 030 010 И роди Зелфа робиња Лијина Јакову сина; 001 GEN 030 011 И Лија рече: Дође чета. И надеде му име Гад. 001 GEN 030 012 Опет роди Зелфа робиња Лијина другог сина Јакову; 001 GEN 030 013 И рече Лија: Благо мени, јер ће ме блаженом звати жене. Зато му надеде име Асир. 001 GEN 030 014 А Рувим изиђе у време жетве пшеничне и нађе мандрагору у пољу, и донесе је Лији матери својој. А Рахиља рече Лији: Дај ми мандрагору сина свог. 001 GEN 030 015 А она јој рече: Мало ли ти је што си ми узела мужа? Хоћеш да ми узмеш и мандрагору сина мог? А Рахиља јој рече: Нека ноћас спава с тобом за мандрагору сина твог. 001 GEN 030 016 И увече кад се Јаков враћаше из поља, изиђе му Лија на сусрет и рече: Спаваћеш код мене, јер те купих за мандрагору сина свог. И спава код ње ону ноћ. 001 GEN 030 017 А Бог услиши Лију, те она затрудне, и роди Јакову петог сина. 001 GEN 030 018 И рече Лија: Господ ми даде плату моју што дадох робињу своју мужу свом. И надеде му име Исахар. 001 GEN 030 019 И затрудне Лија опет, и роди Јакову шестог сина; 001 GEN 030 020 И рече Лија: Дарива ме Господ даром добрим; да ако се сада већ приљуби к мени муж мој, јер му родих шест синова. Зато му надеде име Завулон. 001 GEN 030 021 Најпосле роди кћер, и надеде јој има Дина. 001 GEN 030 022 Али се Господ опомену Рахиље; и услишивши је отвори јој материцу. 001 GEN 030 023 И затрудне, и роди сина, и рече: Узе Бог срамоту моју. 001 GEN 030 024 И надеде му име Јосиф, говорећи: Нека ми дода Господ још једног сина. 001 GEN 030 025 А кад Рахиља роди Јосифа, рече Јаков Лавану: Пусти ме да идем у своје место и у своју земљу. 001 GEN 030 026 Дај ми жене моје, за које сам ти служио, и децу моју, да идем, јер знаш како сам ти служио. 001 GEN 030 027 А Лаван му рече: Немој, ако сам нашао милост пред тобом; видим да ме је благословио Господ тебе ради. 001 GEN 030 028 И још рече: Ишти колико хоћеш плате, и ја ћу ти дати. 001 GEN 030 029 А Јаков му одговори: Ти знаш како сам ти служио и каква ти је стока постала код мене. 001 GEN 030 030 Јер је мало било што си имао докле ја не дођох; али се умножи веома, јер те Господ благослови кад ја дођох. Па кад ћу и ја тако себи кућу кућити? 001 GEN 030 031 И рече му Лаван: Шта хоћеш да ти дам? А Јаков одговори: Не треба ништа да ми даш; него ћу ти опет пасти стоку и чувати, ако ћеш ми учити ово: 001 GEN 030 032 Да зађем данас по свој стоци твојој, и одлучим све што је шарено и с белегом, и све што је црно између оваца, и шта је с белегом и шарено између коза, па шта после буде тако, оно да ми је плата. 001 GEN 030 033 Тако ће ми се после посведочити правда моја пред тобом кад дођеш да видиш заслугу моју: Шта год не буде шарено ни с белегом ни црно између оваца и коза у мене, биће крадено. 001 GEN 030 034 А Лаван рече: Ето, нека буде како си казао. 001 GEN 030 035 И одлучи Лаван исти дан јарце с белегом и шарене и све козе с белегом и шарене, и све на чем беше шта бело, и све црно између оваца, и предаде синовима својим. 001 GEN 030 036 И остави даљине три дана хода између себе и Јакова. И Јаков пасаше осталу стоку Лаванову. 001 GEN 030 037 И узе Јаков зелених прутова тополових и лескових и кестенових, и нагули их до белине која беше на прутовима. 001 GEN 030 038 И меташе нагуљене прутове пред стоку у жлебове и корита кад долажаше стока да пије, да би се упаљивала кад дође да пије. 001 GEN 030 039 И упаљиваше се стока гледајући у прутове, и шта се млађаше беше с белегом, прутасто и шарено. 001 GEN 030 040 И Јаков одлучиваше млад, и обраћаше стадо Лаваново да гледа у шарене и у све црне; а своје стадо одвајаше и не обраћаше га према стаду Лавановом. 001 GEN 030 041 И кад се год упаљиваше стока рана, меташе Јаков прутове у корита пред очи стоци да би се упаљивала гледајући у прутове; 001 GEN 030 042 А кад се упаљиваше позна стока, не меташе; тако позне биваху Лаванове а ране Јаковљеве. 001 GEN 030 043 И тако се тај човек обогати врло, те имаше много стоке и слуга и слушкиња и камила и магараца. 001 GEN 031 001 А Јаков чу где синови Лаванови говоре: Јаков узе све што беше нашег оца, и од оног што беше нашег оца стече све ово благо. 001 GEN 031 002 И виде Јаков где лице Лаваново није према њему као пре. 001 GEN 031 003 И Господ рече Јакову: Врати се у земљу отаца својих и у род свој, и ја ћу бити с тобом. 001 GEN 031 004 И пославши Јаков дозва Рахиљу и Лију у поље к стаду свом. 001 GEN 031 005 И рече им: Видим где лице оца вашег није према мени као пре; али је Бог оца мог био са мном. 001 GEN 031 006 И ви знате да сам служио оцу вашем како сам год могао; 001 GEN 031 007 А отац ме је ваш варао и мењао ми плату десет пута; али му Бог не даде да ме оштети; 001 GEN 031 008 Кад он рече: Шта буде шарено нека ти је плата, онда се младило све шарено; а кад рече: С белегом шта буде нека ти је плата, онда се младило све с белегом. 001 GEN 031 009 Тако Бог узе стоку оцу вашем и даде је мени; 001 GEN 031 010 Јер кад се упаљиваше стока, подигох очи своје и видех у сну, а то овнови и јарци што скачу на овце и козе беху шарени, с белегама прутастим и коластим. 001 GEN 031 011 А анђео Господњи рече ми у сну: Јакове! А ја одговорих: Ево ме. 001 GEN 031 012 А он рече: Подигни сад очи своје и гледај, овнови и јарци што скачу на овце и козе, шарени су, с белегама прутастим и коластим; јер видех све што ти чини Лаван. 001 GEN 031 013 Ја сам Бог од Ветиља, где си прелио камен и учинио ми завет; устани сада и иди из ове земље, и врати се на постојбину своју. 001 GEN 031 014 Тада одговори Рахиља и Лија, и рекоше му: Еда ли још имамо какав део и наследство у дому оца свог? 001 GEN 031 015 Није ли нас држао као туђинке кад нас је продао? Па је још и наше новце једнако јео. 001 GEN 031 016 Јер све ово благо што узе Господ оцу нашем, наше је и наше деце. Зато чини све што ти је Господ казао. 001 GEN 031 017 И подиже се Јаков, и метну децу своју и жене своје на камиле; 001 GEN 031 018 И одведе сву стоку своју и све благо што беше стекао, стоку коју беше стекао у Падан-Араму, и пође к Исаку оцу свом у земљу хананску. 001 GEN 031 019 А Лаван беше отишао да стриже овце своје; и Рахиља украде идоле оцу свом. 001 GEN 031 020 И Јаков отиде крадом од Лавана Сирина не јавивши му да хоће да иде. 001 GEN 031 021 И побеже са свим благом својим, и подиже се те пређе преко воде, и упути се ка гори Галаду. 001 GEN 031 022 А трећи дан јавише Лавану да је побегао Јаков. 001 GEN 031 023 И узе са собом браћу своју, и пође за њим у потеру, и за седам дана стиже га на гори Галаду. 001 GEN 031 024 Али Бог дође Лавану Сирину ноћу у сну, и рече му: Чувај се да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно. 001 GEN 031 025 И стиже Лаван Јакова; а Јаков беше разапео шатор свој на гори, па и Лаван такође разапе свој с браћом својом на гори Галаду. 001 GEN 031 026 И Лаван рече Јакову: Шта учини те крадом побеже од мене и одведе кћери моје као на мач отете? 001 GEN 031 027 Зашто тајно побеже и крадом отиде од мене? Нити ми рече да те испратим с весељем и с песмама, с бубњевима и гуслама? 001 GEN 031 028 Нити ми даде да изљубим синове своје и кћери своје? Лудо си радио. 001 GEN 031 029 Могао бих вам досадити; али Бог оца вашег ноћас ми рече говорећи: Чувај се да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно. 001 GEN 031 030 Иди дакле кад си се тако ужелео куће оца свог; али зашто украде богове моје? 001 GEN 031 031 А Јаков одговори и рече: Бојах се и мишљах хоћеш силом отети кћери своје од мене. 001 GEN 031 032 А богове своје у кога нађеш, онај нека не живи више; пред нашом браћом тражи шта је твоје у мене, па узми. Јер Јаков није знао да их је украла Рахиља. 001 GEN 031 033 И уђе Лаван у шатор Јаковљев и у шатор Лијин и у шатор двеју робиња, и не нађе их; и изашав из шатора Лијина уђе у шатор Рахиљин. 001 GEN 031 034 А Рахиља узе идоле и сакри их под самар камиле своје и седе озго; и Лаван пипаше по целом шатору, и не нађе. 001 GEN 031 035 А она рече оцу свом: Немој се срдити, господару, што ти не могу устати, јер ми је шта у жена бива. Траживши дакле не нађе идоле своје. 001 GEN 031 036 И Јаков се расрди, и стаде корити Лавана, и говорећи рече му: Шта сам учинио, шта сам скривио, те си ме тако жестоко терао? 001 GEN 031 037 Пипао си сав пртљаг мој, па шта си нашао из своје куће? Дај овамо пред моју и своју браћу, нека расуде између нас двојице. 001 GEN 031 038 Ево двадесет година бих код тебе: овце твоје и козе твоје не јаловише се, а овнова из стада твог не једох. 001 GEN 031 039 Шта би зверје заклало нисам ти доносио, сам сам подмиривао; од мене си искао што би ми било украдено дању или ноћу. 001 GEN 031 040 Дању ме убијаше врућина а ноћу мраз; и сан ми не падаше на очи. 001 GEN 031 041 Тако ми је био двадесет година у твојој кући; служио сам ти четрнаест година за две кћери твоје и шест година за стоку твоју, и плату си ми мењао десет пута. 001 GEN 031 042 Да није Бог оца мог, Бог Аврамов, и страх Исаков био са мном, би ме зацело отпустио празна. Али је Бог видео невољу моју и труд руку мојих, па те укори ноћас. 001 GEN 031 043 А Лаван одговори Јакову и рече: Ове су кћери моје кћери, и ови су синови моји синови, и ова стока моја стока, и шта год видиш све је моје; па шта бих учинио данас кћерима својим или синовима њиховим које родише? 001 GEN 031 044 Него хајде да ухватимо веру, ја и ти, да буде сведочанство између мене и тебе. 001 GEN 031 045 И Јаков узе камен и утврди га за спомен. 001 GEN 031 046 И рече Јаков браћи својој; накупите камења. И накупише камења и сложише на гомилу, и једоше на гомили. 001 GEN 031 047 И Лаван га назва Јегар-Сахадут, а Јаков га назва Галед. 001 GEN 031 048 И рече Лаван: Ова гомила нека буде сведок између мене и тебе данас. Зато се прозва Галед. 001 GEN 031 049 А прозва се и Миспа, јер рече Лаван: Нека Господ гледа између мене и тебе, кад не узможемо видети један другог. 001 GEN 031 050 Ако уцвелиш кћери моје и ако узмеш жене преко мојих кћери, неће човек бити између нас него гле Бог сведок између мене и тебе. 001 GEN 031 051 И још рече Лаван Јакову: Гледај ову гомилу и гледај овај споменик, који подигох између себе и тебе. 001 GEN 031 052 Сведок је ова гомила и сведок је овај споменик, да ни ја нећу прећи преко ове гомиле к теби ни ти к мени да нећеш прећи преко ове гомиле и споменика овог на зло. 001 GEN 031 053 Бог Аврамов и богови Нахорови, богови оца њиховог, нека суде међу нама. А Јаков се закле страхом оца свог Исака. 001 GEN 031 054 И Јаков принесе жртву на гори, и сазва браћу своју на вечеру; и једоше па ноћише на гори. 001 GEN 031 055 А ујутру рано уста Лаван, и изљуби своју унучад и кћери своје, и благослови их, па отиде, и врати се у своје место. 001 GEN 032 001 А Јаков отиде својим путем; и сретоше га анђели Божији; 001 GEN 032 002 А кад их угледа Јаков, рече: Ово је логор Божји. И прозва оно место Маханаим. 001 GEN 032 003 И Јаков посла пред собом гласнике к Исаву брату свом у земљу Сир, крајину едомску. 001 GEN 032 004 И заповеди им говорећи: Овако кажите господару мом Исаву: Слуга твој Јаков овако каже: Био сам дошљак код Лавана и бавио се до сад. 001 GEN 032 005 А имам волова и магараца, оваца и слуга, и слушкиња, и послах да јавим теби господару свом, еда бих нашао милост пред тобом. 001 GEN 032 006 И вратише се гласници к Јакову и рекоше му: Идосмо до брата твог Исава, и ето он ти иде на сусрет с четири стотине момака. 001 GEN 032 007 А Јаков се уплаши јако и забрину се; па раздели своје људе и овце и говеда и камиле у две чете. 001 GEN 032 008 И рече: Ако Исав удари на једну чету и разбије је, да ако друга утече. 001 GEN 032 009 И рече Јаков: Боже оца мог Аврама и Боже оца мог Исака, Господе, који си ми казао: Врати се у земљу своју и у род свој, и ја ћу ти бити добротвор! 001 GEN 032 010 Нисам вредан толике милости и толике вере што си учинио слузи свом; јер само са штапом својим пређох преко Јордана, а сада сам господар од две чете. 001 GEN 032 011 Избави ме из руке брата мог, из руке Исавове, јер се бојим да не дође и убије мене и матер с децом. 001 GEN 032 012 А Ти си казао: Заиста ја ћу ти бити добротвор, и учинићу семе твоје да буде као песка морског, који се не може избројати од множине. 001 GEN 032 013 И заноћи онде ону ноћ, и узе шта му дође до руке, да пошаље на дар Исаву брату свом, 001 GEN 032 014 Двеста коза с двадесет јараца, двеста оваца с двадесет овнова, 001 GEN 032 015 Тридесет камила дојилица с камиладима, четрдесет крава с десеторо телади, двадесет магарица с десеторо магаради. 001 GEN 032 016 И предаде их слугама својим, свако стадо напосе, и рече слугама: Идите напред преда мном, остављајући доста места између једног стада и другог. 001 GEN 032 017 И заповеди првом говорећи: Кад сретнеш Исава, брата мог, па те запита: Чији си? И куда идеш? И чије је то што гониш пред собом? 001 GEN 032 018 А ти реци: Слуге твог Јакова, а ово шаље на дар господару свом Исаву, а ето и сам иде за нама. 001 GEN 032 019 Тако заповеди и другом и трећем и свима који иђаху за стадом, и рече: Тако кажите Исаву кад наиђете на њ. 001 GEN 032 020 И још кажите: Ето, Јаков слуга твој иде за нама. Јер говораше: Ублажићу га даром који иде преда мном, па ћу му онда видети лице, да ако ме лепо прими. 001 GEN 032 021 Тако отиде дар напред, а он преноћи ону ноћ код чете своје. 001 GEN 032 022 И по ноћи уста, и узе обе жене и две робиње и једанаесторо деце своје; и преброди брод Јавок. 001 GEN 032 023 А пошто њих узе и преведе преко потока, претури и остало што имаше. 001 GEN 032 024 А кад оста Јаков сам, тада се један човек рваше с њим до зоре. 001 GEN 032 025 И кад виде да га не може свладати, удари га по зглавку у стегну, те се Јакову ишчаши стегно из зглавка, кад се човек рваше с њим. 001 GEN 032 026 Па онда рече: Пусти ме, зора је. А Јаков му рече: Нећу те пустити докле ме не благословиш. 001 GEN 032 027 А човек му рече: Како ти је име. А он одговори: Јаков. 001 GEN 032 028 Тада му рече: Одселе се нећеш звати Јаков, него Израиљ; јер си се јуначки борио и с Богом и с људима, и одолео си. 001 GEN 032 029 А Јаков запита и рече: Кажи ми како је теби име. А Он рече: Што питаш како ми је име? И благослови га онде. 001 GEN 032 030 И Јаков надеде име оном месту Фануил; јер, вели, Бога видех лицем к лицу, и душа се моја избави. 001 GEN 032 031 И сунце му се роди кад прође Фануил, и храмаше на стегно своје. 001 GEN 032 032 Зато синови Израиљеви не једу крајеве од мишића на зглавку у стегну до данашњег дана, што се Јакову повредише крајеви од мишића на зглавку у стегну. 001 GEN 033 001 А Јаков подигавши очи своје погледа, а то Исав иде, и четири стотине људи с њим. И раздели децу уз Лију и уз Рахиљу и уз две робиње. 001 GEN 033 002 И намести напред робиње и њихову децу, па Лију и њену децу за њима, а најпосле Рахиљу и Јосифа. 001 GEN 033 003 А сам прође напред, и поклони се до земље седам пута докле дође до брата свог. 001 GEN 033 004 А Исав притрча преда њ и загрли га и паде му око врата и целива га, и обојица се заплакаше, 001 GEN 033 005 И Исав подигавши очи угледа жене и децу, па рече: Ко су ти оно? А Јаков рече: Деца, коју Бог милостиво дарова слузи твом. 001 GEN 033 006 И приступише робиње с децом својом, и поклонише се. 001 GEN 033 007 Потом приступи и Лија и деца њена, и поклонише се; а најпосле приступи Јосиф и Рахиља, и поклонише се. 001 GEN 033 008 А Исав рече: Шта ће ти читава војска она коју сретох? А он рече: Да нађем милост пред господарем својим. 001 GEN 033 009 А Исав рече: Има, брате, у мене доста; нека теби шта је твоје. 001 GEN 033 010 А Јаков рече: Не; ако сам сада нашао милост пред тобом, прими дар из моје руке, јер видех лице твоје као да видех лице Божје, тако си ме лепо дочекао. 001 GEN 033 011 Прими дар мој, који ти је доведен; јер ме је обилато обдарио Бог, и имам свега. И навали на њ, те прими. 001 GEN 033 012 После рече Исав: Хајде да идемо, ићи ћу и ја с тобом. 001 GEN 033 013 А Јаков му рече: Зна господар мој да су ова деца нејака, и имам оваца и крава дојилица, па ако их устерам један дан, погинуће ми све стадо. 001 GEN 033 014 Него господар мој нека иде пред слугом својим, а ја ћу полако ићи, колико могу деца и стока, докле дођем ка господару свом у Сир. 001 GEN 033 015 А Исав рече: А оно да ти оставим неколико људи што су са мном. А он рече: На шта? Дај да нађем милост пред господарем својим. 001 GEN 033 016 И тако Исав врати се исти дан својим путем у Сир. 001 GEN 033 017 А Јаков отиде у Сокот, и онде начини себи кућу а стоци својој начини стаје; зато назва оно место Сокот. 001 GEN 033 018 После дође Јаков здраво у град Сихем у земљи хананској, вративши се из Падан-Арама, и намести се према граду. 001 GEN 033 019 И купи комад земље, где разапе шатор свој, од синова Емора оца Сихемовог за сто новаца. 001 GEN 033 020 И начини онде жртвеник, и назва га: Силни Бог Израиљев. 001 GEN 034 001 А Дина кћи Лијина, коју роди Јакову, изађе да гледа девојке у оном крају. 001 GEN 034 002 А угледа је Сихем, син Емора Ефејина, кнеза од оне земље, и узе је и леже с њом и осрамоти је. 001 GEN 034 003 И приону срце његово за Дину кћер Јаковљеву, и девојка му омиле, и он јој се умиљаваше. 001 GEN 034 004 И рече Сихем Емору оцу свом говорећи: Ожени ме овом девојком. 001 GEN 034 005 А Јаков чу да је осрамотио Дину кћер његову; а синови његови беху у пољу са стоком његовом, и Јаков оћуте докле они не дођу. 001 GEN 034 006 А Емор отац Сихемов изиђе к Јакову да се разговори с њим. 001 GEN 034 007 А кад дођоше синови Јаковљеви из поља и чуше шта је било, жао би људима врло и разгневише се веома, што учини срамоту Израиљу облежав кћер Јаковљеву, како не би ваљало чинити. 001 GEN 034 008 Тада им рече Емор говорећи: Син мој Сихем срцем приону за вашу кћер; подајте му је за жену. 001 GEN 034 009 И опријатељите се с нама; кћери своје удајите за нас и кћерима нашим жените се. 001 GEN 034 010 Па живите с нама, и земља ће вам бити отворена; настаните се и тргујте и држите баштине у њој. 001 GEN 034 011 И рече Сихем оцу девојчином и браћи јој: Да нађем милост пред вама, и даћу шта ми год кажете. 001 GEN 034 012 Иштите ми колико год хоћете уздарја и дара, ја ћу дати шта год кажете; само ми дајте девојку за жену. 001 GEN 034 013 А синови Јаковљеви одговорише Сихему и Емору оцу његовом преварно, јер осрамоти Дину сестру њихову. 001 GEN 034 014 И рекоше им: Не можемо то учинити ни дати сестре своје за човека необрезаног, јер је то срамота нама. 001 GEN 034 015 Него ћемо вам учинити по вољи, ако ћете се изједначити с нама и обрезати све мушкиње између себе. 001 GEN 034 016 Онда ћемо удавати своје кћери за вас и женићемо се вашим кћерима, и постаћемо један народ. 001 GEN 034 017 Ако ли не пристанете да се обрежете, ми ћемо узети своју девојку и отићи ћемо. 001 GEN 034 018 И по вољи бише речи њихове Емору и Сихему сину Еморовом. 001 GEN 034 019 И момак не оклеваше учинити то; јер му кћи Јаковљева омиле веома; и он беше највише поштован између свих у кући оца свог. 001 GEN 034 020 И отиде Емор и син му Сихем на врата града свог, и рекоше грађанима говорећи: 001 GEN 034 021 Ови људи хоће мирно да живе с нама, да се настане у овој земљи и да тргују по њој; а ево земља је широка и за њих; па ћемо се кћерима њиховим женити и своје ћемо кћери удавати за њих. 001 GEN 034 022 Али ће тако пристати да живе с нама и да постанемо један народ, ако се све мушкиње међу нама обрежу, као што су они обрезани. 001 GEN 034 023 Њихова стока и њихово благо и сва говеда њихова неће ли бити наша? Сложимо се само с њима, па ће остати код нас. 001 GEN 034 024 И који излажаху на врата града његовог, сви послушаше Емора и Сихема сина његовог; и обреза се све мушкиње, сви који излажаху на врата града његовог. 001 GEN 034 025 А трећи дан кад они беху у боловима, узеше два сина Јаковљева Симеун и Левије, браћа Динина, сваки свој мач и уђоше слободно у град и побише све мушкиње. 001 GEN 034 026 Убише и Емора и сина му Сихема оштрим мачем, и узевши Дину из куће Сихемове отидоше. 001 GEN 034 027 Тада дођоше синови Јаковљеви на побијене, и опленише град, јер у њему би осрамоћена сестра њихова. 001 GEN 034 028 И узеше овце њихове и говеда њихова и магарце њихове, шта год беше у граду и шта бод беше у пољу. 001 GEN 034 029 И све благо њихово, и сву децу и жене њихове похваташе и одведоше, и шта год беше у којој кући. 001 GEN 034 030 А Јаков рече Симеуну и Левију; сметосте ме, и омразисте ме народу ове земље, Хананејима и Ферезејима; у мене има мало људи, па ако се скупе на ме, хоће ме убити те ћу се истребити ја и дом мој. 001 GEN 034 031 А они рекоше: Зар са сестром нашом да раде као с курвом? 001 GEN 035 001 А Бог рече Јакову: Устани, иди горе у Ветиљ и онде стани; и начини онде жртвеник Богу, који ти се јавио кад си бежао од Исава брата свог. 001 GEN 035 002 И Јаков рече породици својој и свима који беху с њим: Баците туђе богове што су у вас, и очистите се и преобуците се; 001 GEN 035 003 Па да се дигнемо и идемо горе у Ветиљ, да начиним онде жртвеник Богу, који ме чуо у дан невоље моје и био са мном на путу којим сам ишао. 001 GEN 035 004 И дадоше Јакову све богове туђе који беху у њиховим рукама, и обоце, које имаху у ушима; и Јаков их закопа под храстом код Сихема. 001 GEN 035 005 Потом отидоше. А страх Божји дође на градове који беху око њих, те се не дигоше у потеру за синовима Израиљевим. 001 GEN 035 006 И Јаков и сва чељад што беше с њим дођоше у Луз у земљи хананској, а то је Ветиљ. 001 GEN 035 007 И онде начини жртвеник, и назва оно место: Бог ветиљски, јер му се онде јави Бог, кад је бежао од брата свог. 001 GEN 035 008 Тада умре Девора дојкиња Ревечина, и погребоше је испод Ветиља под храстом, који назва Јаков Алон-Вакут. 001 GEN 035 009 И јави се Бог Јакову опет, пошто изиђе из Падан-Арама, и благослови га, 001 GEN 035 010 И рече му Бог: Име ти је Јаков; али се одселе нећеш звати Јаков, него ће ти име бити Израиљ. И надеде му име Израиљ. 001 GEN 035 011 И још му рече Бог: Ја сам Бог Свемогући; расти и множи се; народ и многи ће народи постати од тебе, и цареви ће изаћи из бедара твојих. 001 GEN 035 012 И даћу ти земљу коју сам дао Авраму и Исаку, и након тебе семену твом даћу земљу ову. 001 GEN 035 013 Потом отиде од њега Бог с места где му говори. 001 GEN 035 014 А Јаков метну споменик на истом месту где му Бог говори, споменик од камена, и покропи га кропљењем, и прели га уљем. 001 GEN 035 015 И Јаков прозва место где му говори Бог Ветиљ. 001 GEN 035 016 И отидоше од Ветиља. А кад им оста још мало пута до Ефрате, породи се Рахиља, и беше јој тежак порођај. 001 GEN 035 017 И кад се веома мучаше, рече јој бабица: Не бој се, имаћеш још једног сина. 001 GEN 035 018 А кад се растављаше с душом те умираше, назва га Венонија; али му отац надеде име Венијамин. 001 GEN 035 019 И умре Рахиља, и погребоше је на путу који иде у Ефрату, а то је Витлејем. 001 GEN 035 020 И метну Јаков споменик на гроб њен. То је споменик на гробу Рахиљином до данашњег дана. 001 GEN 035 021 Одатле отишавши Израиљ разапе шатор свој иза куле мигдол-едерске. 001 GEN 035 022 И кад Израиљ живеше у оној земљи, отиде Рувим и леже с Валом иночом оца свог. И то дочу Израиљ. А имаше Јаков дванаест синова. 001 GEN 035 023 Синови Лијини беху: Рувим првенац Јаковљев, и Симеун и Левије и Јуда и Исахар и Завулон; 001 GEN 035 024 А синови Рахиљини: Јосиф и Венијамин; 001 GEN 035 025 А синови Вале робиње Рахиљине: Дан и Нефталим; 001 GEN 035 026 А синови Зелфе робиње Лијине: Гад и Асир. То су синови Јаковљеви, који му се родише у Падан-Араму. 001 GEN 035 027 И Јаков дође к Исаку оцу свом у Мамрију у Киријат-Арву, које је Хеврон, где Аврам и Исак беху дошљаци. 001 GEN 035 028 А Исаку беше сто и осамдесет година; 001 GEN 035 029 И онемоћав умре Исак, и би прибран к роду свом стар и сит живота; и погребоше га Исав и Јаков синови његови. 001 GEN 036 001 А ово је племе Исавово, а он је Едом. 001 GEN 036 002 Исав се ожени између кћери хананејских Адом кћерју Елома Хетејина, и Оливемом кћерју Ане сина Севегона Евејина, 001 GEN 036 003 И Васематом кћерју Исмаиловом, сестром Навеотовом. 001 GEN 036 004 И роди Ада Исаву Елифаса, а Васемата роди Рагуила. 001 GEN 036 005 А Оливема роди Јеуса и Јеглома и Кореја. То су синови Исавови, који му се родише у земљи хананској. 001 GEN 036 006 И Исав узе жене своје и синове своје и кћери своје и све домашње своје, и стада своја и сву стоку своју и све благо своје што беше стекао у земљи хананској; па отиде у другу земљу далеко од Јакова брата свог. 001 GEN 036 007 Јер им благо беше врло велико, те не могаху живети заједно; нити их земља где беху дошљаци могаше носити од множине стоке њихове. 001 GEN 036 008 И Исав живеше на планини Сиру Исав је Едом. 001 GEN 036 009 А ово је племе Исава оца Едомцима на планини Сиру. 001 GEN 036 010 Ово су имена синова Исавових: Елифас син Аде жене Исавове, и Ратуило син Васемате жене Исавове. 001 GEN 036 011 А Елифасови синови беху: Теман, Омар, Софар, Готом и Кенез. 001 GEN 036 012 А Тамна беше иноча Елифасу сину Исавовом, и роди Елифасу Амалика. То су синови Аде жене Исавове. 001 GEN 036 013 А ово су синови Рагуилови: Нахот, Заре, Соме и Мозе. То беху синови Васемате, жене Исавове. 001 GEN 036 014 А ово су синови Оливеме кћери Ане сина Севегоновог, жене Исавове. Она роди Исаву Јеуса и Јеглома и Кореја. 001 GEN 036 015 Ово су старешине синова Исавових: синови Елифаса првенца Исавовог: старешина Теман, старешина Омар, старешина Софар, старешина Кенез, 001 GEN 036 016 Старешина Кореј, старешина Готим, старешина Амалик. То су старешине од Елифаса у земљи едомској. То су синови Адини. 001 GEN 036 017 А синови Рагуила сина Исавовог: старешина Нахот, старешина Заре, старешина Соме, старешина Мозе. То су старешине од Рагуила у земљи едомској. То су синови Васемате жене Исавове. 001 GEN 036 018 А синови Оливеме жене Исавове: старешина Јеус, старешина Јеглом, старешина Кореј: то су старешине од Оливеме кћери Анине, жене Исавове. 001 GEN 036 019 То су синови Исавови, и то су старешине њихове; а он је Едом. 001 GEN 036 020 А ово су синови Сира Хорејина, који живеху у оној земљи: Лотан и Совал и Севегон и Ана, 001 GEN 036 021 И Дисон и Асар и Рисон. То су старешине Хорејима, синови Сирови у земљи едомској. 001 GEN 036 022 А синови Лотанови беху Хорије и Емам, а сестра Лотанова беше Тамна. 001 GEN 036 023 А ово су синови Совалови: Голам и Манахат и Гевил и Софар и Омар. 001 GEN 036 024 А ово су синови Севегонови: Аије и Ана. А тај је Ана који пронађе топле изворе у пустињи пасући магарице Севегона оца свог. 001 GEN 036 025 А ово су деца Анина: Дисон и Оливема кћи Анина. 001 GEN 036 026 А ово су синови Дисонови: Амада и Асван и Итран и Харан. 001 GEN 036 027 А ово су синови Асарови: Валам и Заван и Акан. 001 GEN 036 028 А ово су синови Рисонови: Уз и Аран. 001 GEN 036 029 И ово су старешине Хорејима: старешина Лотан, старешина Совал, старешина Севегон, старешина Ана, 001 GEN 036 030 Старешина Дисон, старешина Асар, старешина Рисон. То су старешине Хорејима, како им старешоваху у земљи Сиру. 001 GEN 036 031 А ово су цареви који цароваше у земљи едомској пре него се зацари цар над синовима Израиљевим. 001 GEN 036 032 Царова у едомској Валак син Веоров, а граду му беше име Денава. 001 GEN 036 033 А кад умре Валак, зацари се на његово место Јовав син Зарин од Восоре. 001 GEN 036 034 А кад умре Јовав, зацари се на његово место Асом од земље темановске. 001 GEN 036 035 А кад умре Асом, зацари се на његово место Адад син Варадов, који исече Мадијане у пољу моавском, а граду му беше име Гетен. 001 GEN 036 036 А кад умре Адад, зацари се на његово место Самада, из Масекаса. 001 GEN 036 037 А кад умре Самада, зацари се на његово место Саул из Ровота на реци. 001 GEN 036 038 А кад умре Саул, зацари се на његово место Валенон син Аховоров. 001 GEN 036 039 А кад умре Валенон син Аховоров, зацари се на његово место Адар, а град му се зваше Фогор, а жени му беше име Метевеила, која беше кћи Матраиде кћери Мезевове. 001 GEN 036 040 И ово су племена старешинама од Исава по породицама њиховим, по местима њиховим, по именима њиховим: старешина Тамна, старешина Гола, старешина Јетер, 001 GEN 036 041 Старешина Оливема, старешина Ила, старешина Финон, 001 GEN 036 042 Старешина Кенез, старешина Теман, старешина Мазар, 001 GEN 036 043 Старешина Магедило, старешина Зафој: то су старешине едомске како наставаху у својој земљи. Овај Исав би отац Едомцима. 001 GEN 037 001 А Јаков живеше у земљи где му је отац био дошљак, у земљи хананској. 001 GEN 037 002 Ово су догађаји Јаковљеви. Јосиф кад беше момак од седамнаест година, пасаше стоку с браћом својом, коју родише Вала и Зелфа жене оца његовог; и доношаше Јосиф зле гласове о њима оцу свом. 001 GEN 037 003 А Израиљ љубљаше Јосифа највећма измећу свих синова својих, јер му се родио под старост; и начини му шарену хаљину. 001 GEN 037 004 А браћа видећи где га отац љуби највећма између све браће његове, стадоше мрзети на њ тако да му не могаху лепу реч проговорити. 001 GEN 037 005 Уз то усни Јосиф сан и приповеди браћи својој, те они још већма омрзну на њ. 001 GEN 037 006 Јер им рече: Да чујете сан што сам снио: 001 GEN 037 007 Везасмо снопље у пољу, па мој сноп уста и исправи се, а ваши снопови иђаху унаоколо и клањаху се снопу мом. 001 GEN 037 008 Тада му браћа рекоше: Да нећеш још бити цар над нама и заповедати нам? Стога још већма стадоше мрзети на њ ради снова његових и ради речи његових. 001 GEN 037 009 После опет усни други сан, и приповеди браћи својој говорећи: Усних опет сан, а то се сунце и месец и једанаест звезда клањаху мени. 001 GEN 037 010 А приповеди и оцу свом и браћи својој; али га отац прекори и рече му: Какав је то сан што си снио? Еда ли ћемо доћи ја и мати твоја и браћа твоја да се клањамо теби до земље? 001 GEN 037 011 И завиђаху му браћа; али отац његов чуваше ове речи. 001 GEN 037 012 А кад браћа његова отидоше да пасу стоку оца свог код Сихема, 001 GEN 037 013 Рече Израиљ Јосифу: Не пасу ли браћа твоја стоку код Сихема? Хајде да те пошаљем к њима. А он рече: Ево ме. 001 GEN 037 014 А он му рече: Иди, види како су браћа твоја и како је стока, па дођи да ми јавиш. И оправи га из долине хевронске, и он отиде пут Сихема. 001 GEN 037 015 И човек један нађе га а он лута по пољу; те га запита говорећи: Шта тражиш? 001 GEN 037 016 А он рече: Тражим браћу своју; кажи ми, молим те, где су са стоком? 001 GEN 037 017 А човек рече: Отишли су одавде, јер чух где рекоше: Хајдемо у Дотаим. И отиде Јосиф за браћом својом, и нађе их у Дотаиму. 001 GEN 037 018 А они га угледаше из далека; и док још не дође близу њих, стадоше се договарати да га убију, 001 GEN 037 019 И рекоше међу собом: Гле, ево оног што сне сања. 001 GEN 037 020 Хајде сада да га убијемо и да га бацимо у коју од ових јама, па ћемо казати: Љута га је зверка изјела. Онда ћемо видети шта ће бити од његових снова. 001 GEN 037 021 Али Рувим кад чу то, избави га из руку њихових рекавши: Немојте да га убијемо. 001 GEN 037 022 И још им рече Рувим: Немојте крв проливати; баците га у ову јаму у пустињи, а не дижите руке на њ. А он га хтеде избавити из руку њихових и одвести к оцу. 001 GEN 037 023 И кад Јосиф дође к браћи својој, свукоше с њега хаљину његову, хаљину шарену, коју имаше на себи. 001 GEN 037 024 И ухвативши га бацише га у јаму; а јама беше празна, не беше воде у њој. 001 GEN 037 025 После седоше да једу. И подигавши очи угледаше, а то гомила Исмаиљаца иђаше од Галада с камилама натовареним мирисавог корења и тамјана и смирне, те ношаху у Мисир. 001 GEN 037 026 И рече Јуда браћи својој: Каква ће бити корист што ћемо убити брата свог и затајити крв његову? 001 GEN 037 027 Хајде да га продамо овим Исмаиљцима па да не дижемо руке своје на њ, јер нам је брат, наше је тело. И послушаше га браћа његова. 001 GEN 037 028 Па кад трговци мадијански беху поред њих, они извукоше и извадише Јосифа из јаме, и продадоше Јосифа Исмаиљцима за двадесет сребрника; и они одведоше Јосифа у Мисир. 001 GEN 037 029 А кад се Рувим врати к јами, а то нема Јосифа у јами; тада раздре хаљине своје, 001 GEN 037 030 Па се врати к браћи својој, и рече: Нема детета; а ја куда ћу? 001 GEN 037 031 Тада узеше хаљину Јосифову, и заклавши јаре замочише хаљину у крв, 001 GEN 037 032 Па онда послаше шарену хаљину оцу његовом поручивши: Нађосмо ову хаљину, види је ли хаљина сина твог или није. 001 GEN 037 033 А он је позна и рече: Сина је мог хаљина; љута га је зверка изјела; Јосиф је доиста раскинут. 001 GEN 037 034 И раздре Јаков хаљине своје, и веза кострет око себе, и тужаше за сином својим дуго времена. 001 GEN 037 035 И сви синови његови и све кћери његове устадоше око њега тешећи га, али се он не даде утешити, него говораше: С тугом ћу у гроб лећи за сином својим. Па и његов отац плакаше за њим. 001 GEN 037 036 А Мадијани продадоше га у Мисир Петефрију, дворанину Фараоновом, заповеднику стражарском. 001 GEN 038 001 А у то време догоди се, те Јуда отиде од браће своје и уврати се код неког Одоламејца, коме име беше Ирас. 001 GEN 038 002 И онде виде Јуда кћер неког Хананејца, коме име беше Сава, и узе је и леже с њом; 001 GEN 038 003 И она затрудне и роди сина, коме надеде име Ир. 001 GEN 038 004 И опет затрудневши роди сина, коме надеде име Авнан. 001 GEN 038 005 И опет роди сина, и надеде му име Силом; а Јуда беше у Хасви кад она тога роди. 001 GEN 038 006 И Јуда ожени првенца свог Ира девојком по имену Тамара. 001 GEN 038 007 Али Ир првенац Јудин беше неваљао пред Господом, и уби га Господ. 001 GEN 038 008 А Јуда рече Авнану: Уђи к жени брата свог и ожени се њом на име братово, да подигнеш семе брату свом. 001 GEN 038 009 А Авнан, знајући да неће бити његов пород, кад леже са женом брата свог просипаше на земљу, да не роди деце брату свом. 001 GEN 038 010 Али Господу не би мило што чињаше, те уби и њега. 001 GEN 038 011 И Јуда рече Тамари снаси својој: Остани удовицом у кући оца свог докле одрасте Силом син мој. Јер говораше: Да не умре и он као браћа му. И отиде Тамара, и живеше у кући оца свог. 001 GEN 038 012 А кад прође много времена, умре кћи Савина, жена Јудина. И кад се Јуда утеши, пође у Тамну к људима што му стрижаху овце, сам с Ирасом пријатељем својим Одоламејцем. 001 GEN 038 013 И јавише Тамари говорећи: Ето свекар твој иде у Тамну да стриже овце своје. 001 GEN 038 014 А она скиде са себе удовичко рухо своје, и узе покривало и покри лице, и седе на раскршће на путу који иде у Тамну. Јер виде да је Силом одрастао, а њу још не удаше за њ. 001 GEN 038 015 А Јуда када виде, помисли да је курва, јер беше покрила лице своје. 001 GEN 038 016 Па сврну с пута к њој и рече јој: Пусти да легнем с тобом. Јер није познао да му је снаха. А она рече: Шта ћеш ми дати да легнеш са мном? 001 GEN 038 017 А он рече: Послаћу ти јаре из стада. А она рече: Али да ми даш залог докле га не пошаљеш. 001 GEN 038 018 А он рече: Какав залог да ти дам? А она рече: Ето, прстен и рубац, и штап што ти је у руци. И он јој даде, те леже с њом, и она затрудне од њега. 001 GEN 038 019 После уставши Тамара отиде и скиде покривало са себе и обуче удовичко рухо. 001 GEN 038 020 А Јуда посла јаре по пријатељу свом Одоламејцу да му донесе натраг од жене залог. Али је он не нађе. 001 GEN 038 021 Па питаше људе по оном месту где је она била говорећи: Где је она курва што је била на раскршћу на овом путу? А они рекоше: Није овде било курве. 001 GEN 038 022 И врати се к Јуди и рече: Не нађох је, него још рекоше мештани: Није овде било курве. 001 GEN 038 023 А Јуда рече: Нека јој, да се не срамотимо; ја сам слао јаре, али је ти не нађе. 001 GEN 038 024 А кад прође до три месеца дана, јавише Јуди говорећи: Тамара снаха твоја учини прељубу, и ево затрудне од прељубе. А Јуда рече: Изведите је да се спали. 001 GEN 038 025 А кад је поведоше, посла к свекру свом и поручи: С човеком чије је ово затруднела сам. И рече: Тражи чији је овај прстен и рубац и штап. 001 GEN 038 026 А Јуда позна и рече: Правија је од мене, јер је не дадох сину свом Силому. И више не леже с њом. 001 GEN 038 027 А кад дође време да роди, а то близанци у утроби њеној. 001 GEN 038 028 И кад се порађаше, једно дете помоли руку, а бабица узе и веза му црвен конац око руке говорећи: Овај је први. 001 GEN 038 029 Али он увуче руку, и гле изађе брат његов, а она рече: Како продре? Продирање нека ти буде. И надеше му име Фарес. 001 GEN 038 030 А после изађе брат му, коме око руке беше црвени конац, и надеше му име Зара. 001 GEN 039 001 А Јосифа одведоше у Мисир; и Петефрије дворанин Фараонов, заповедник стражарски, човек Мисирац, купи га од Исмаиљаца, који га одведоше онамо. 001 GEN 039 002 И Господ беше с Јосифом, те би срећан, и живеше у кући господара свог Мисирца. 001 GEN 039 003 И господар његов виде да је Господ с њим и да све што ради Господ води у напредак у руци његовој. 001 GEN 039 004 И Јосиф стече милост у њега, и двораше га; а најпосле постави га над целим домом својим, и шта год имаше њему даде у руке. 001 GEN 039 005 А кад га постави над домом својим и над свим што имаше, од тада Господ благослови дом тога Мисирца ради Јосифа; и благослов Господњи беше на свему што имаше у кући и у пољу. 001 GEN 039 006 И остави у Јосифовим рукама све што имаше, и не разбираше низашта осим јела које јеђаше. А Јосиф беше лепог стаса и лепог лица. 001 GEN 039 007 И догоди се после, те се жена господара његовог загледа у Јосифа, и рече: Лези са мном. 001 GEN 039 008 А он не хте, него рече жени господара свог: Ето господар мој не разбира низашта шта је у кући, него шта год има даде мени у руке. 001 GEN 039 009 Ни сам није већи од мене у овој кући, и ништа не крије од мене осим тебе, јер си му жена; па како бих учинио тако грдно зло и Богу згрешио? 001 GEN 039 010 И она говораше такве речи Јосифу сваки дан, али је не послуша да легне с њом ни да се бави код ње. 001 GEN 039 011 А један дан кад дође Јосиф у кућу да ради свој посао, а не беше никога од домашњих у кући, 001 GEN 039 012 Она га ухвати за хаљину говорећи: Лези са мном. Али он оставивши јој у рукама хаљину своју побеже и отиде. 001 GEN 039 013 А кад она виде где јој остави у рукама хаљину своју и побеже, 001 GEN 039 014 Викну чељад своју, и рече им говорећи: Гледајте, довео нам је човека Јеврејина да нас срамоти; дође к мени да легне са мном, а ја повиках гласно; 001 GEN 039 015 А он кад чу где вичем, остави хаљину своју код мене и побеже и отиде. 001 GEN 039 016 И она остави хаљину његову код себе док му господар дође кући. 001 GEN 039 017 А тада му рече овако говорећи: Слуга Јеврејин, кога си нам довео, дође к мени да ме осрамоти; 001 GEN 039 018 А ја повиках гласно, те он остави хаљину своју код мене и побеже. 001 GEN 039 019 А кад господар његов чу речи жене своје где му рече: То ми је учинио слуга твој, разгневи се врло. 001 GEN 039 020 И господар Јосифов ухвати га, и баци га у тамницу, где лежаху сужњи царски: и би онде у тамници. 001 GEN 039 021 Али Господ беше с Јосифом и рашири милост своју над њим и учини те омиле тамничару. 001 GEN 039 022 И повери тамничар Јосифу све сужње у тамници, и шта је год требало онде чинити он уређиваше. 001 GEN 039 023 И тамничар не надгледаше ништа што беше у Јосифовој руци, јер Господ беше с њим; и шта год чињаше, Господ вођаше у напредак. 001 GEN 040 001 После тога догоди се, те пехарник цара мисирског и хлебар скривише господару свом, цару мисирском. 001 GEN 040 002 И Фараон се разгневи на та два дворанина, на старешину над пехарницима и на старешину над хлебарима; 001 GEN 040 003 И баци их у тамницу у кући заповедника стражарског, где Јосиф беше сужањ. 001 GEN 040 004 А заповедник стражарски одреди им Јосифа да их служи; и беху дуго у тамници. 001 GEN 040 005 И уснише сан обојица у једну ноћ, сваки по значењу свог сна за себе, и пехарник и хлебар цара мисирског, који беху сужњи у тамници. 001 GEN 040 006 И сутрадан кад дође Јосиф к њима, погледа их, а они беху врло невесели. 001 GEN 040 007 Па запита дворане Фараонове, који беху сужњи с њим у кући господара његовог, и рече: Што сте данас лица невеселог? 001 GEN 040 008 А они му рекоше: Сан уснисмо обојица, а нема ко да нам каже шта значе. А Јосиф им рече: Шта значе, није ли у Бога? Али приповедите ми. 001 GEN 040 009 И старешина над пехарницима приповеди сан свој Јосифу говорећи: Сних, а преда мном чокот; 001 GEN 040 010 И на чокоту беху три лозе, и напупи и процвате, и грожђе на њему узре; 001 GEN 040 011 А у руци ми беше чаша Фараонова, те побрах зрело грожђе и исцедих га у чашу Фараонову, и додадох чашу Фараону. 001 GEN 040 012 А Јосиф му рече: Ово значи: три су лозе три дана. 001 GEN 040 013 Још три дана, и Фараон бројећи своје дворане узеће и тебе, и опет те поставити у пређашњу службу, и опет ћеш му додавати чашу као и пре док си му био пехарник. 001 GEN 040 014 Али немој заборавити мене кад будеш у добру, учини милост и помени за ме Фараону, и изведи ме из ове куће. 001 GEN 040 015 Јер су ме украли из земље јеврејске, а овде нисам ништа учинио да ме баце у ову јаму. 001 GEN 040 016 А кад виде старешина над хлебарима како лепо каза сан, рече Јосифу: и ја сних, а мени на глави три котарице беле; 001 GEN 040 017 И у најгорњој котарици беше свакојаких колача за Фараона, и птице јеђаху из котарице на мојој глави. 001 GEN 040 018 А Јосиф одговори и рече: Ово значи: три котарице три су дана. 001 GEN 040 019 Још три дана, и Фараон бројећи дворане своје избациће те и обесиће те на вешала, и птице ће јести с тебе месо. 001 GEN 040 020 И кад дође трећи дан, то беше дан у који се родио Фараон, и учини Фараон гозбу свим слугама својим, и наиђе међу слугама својим на старешину над пехарницима и на старешину над хлебарима; 001 GEN 040 021 И поврати старешину над пехарницима у службу да додаје чашу Фараону; 001 GEN 040 022 А старешину над хлебарима обеси, као што каза Јосиф. 001 GEN 040 023 И старешина над пехарницима не опомену се Јосифа, него га заборави. 001 GEN 041 001 А после две године дана усни Фараон, а он стоји на једној реци. 001 GEN 041 002 И гле, из реке изађе седам крава лепих и дебелих, и стадоше пасти по обали. 001 GEN 041 003 И гле, иза њих изађе из реке седам других крава, ружних и мршавих, и стадоше поред оних крава на обали. 001 GEN 041 004 И ове краве ружне и мршаве поједоше оних седам крава лепих и дебелих. У том се пробуди Фараон. 001 GEN 041 005 Па опет заспав усни другом, а то седам класова израсте из једног стабла једрих и лепих; 001 GEN 041 006 А иза њих исклија седам класова малих и штурих; 001 GEN 041 007 Па ови класови мали поједоше оних седам великих и једрих. У том се пробуди Фараон и виде да је сан. 001 GEN 041 008 И кад би ујутру, он се забрину у духу, и пославши сазва све гатаре мисирске и све мудраце, и приповеди им шта је снио; али нико не може казати Фараону шта значи. 001 GEN 041 009 Тада проговори старешина над пехарницима Фараону и рече: Данас се опоменух греха свог. 001 GEN 041 010 Кад се Фараон расрди на слуге своје и баци у тамницу у кући заповедника стражарског мене и старешину над хлебарима, 001 GEN 041 011 Уснисмо једну ноћ ја и он, сваки за себе по значењу сна свог уснисмо. 001 GEN 041 012 А онде беше с нама момче Јеврејче, слуга заповедника стражарског, и ми му приповедисмо сне, а он нам каза шта чији сан значи. 001 GEN 041 013 И зби се како нам каза: мене поврати Фараон у службу, а оног обеси. 001 GEN 041 014 Тада Фараон посла по Јосифа, и брже га изведоше из тамнице, а он се обрија и преобуче се, те изађе пред Фараона. 001 GEN 041 015 А Фараон рече Јосифу: Усних сан, па ми нико не уме да каже шта значи; а за тебе чујем да умеш казивати сне. 001 GEN 041 016 А Јосиф одговори Фараону и рече: То није у мојој власти, Бог ће јавити добро Фараону. 001 GEN 041 017 И рече Фараон Јосифу: Усних, а ја стојим крај реке на обали. 001 GEN 041 018 И гле, из реке изађе седам крава дебелих и лепих, те стадоше пасти по обали. 001 GEN 041 019 И гле, иза њих изађе седам других крава рђавих, и врло ружних и мршавих, каквих нисам видео у целој земљи мисирској. 001 GEN 041 020 И ове краве мршаве и ружне поједоше оних седам дебелих, 001 GEN 041 021 И кад им бише у трбуху, не познаваше се да су им у трбуху, него опет беху онако ружне као пре. У том се пробудих. 001 GEN 041 022 Па опет усних, а то седам класова израсте из једног стабла једрих и лепих; 001 GEN 041 023 А иза њих исклија седам малих, танких и штурих. 001 GEN 041 024 И ови танки класови прождреше оних седам лепих. И ово приповедих гатарима, али ми ни један не зна казати шта значи. 001 GEN 041 025 А Јосиф рече Фараону: Оба су сна Фараонова једнака; Бог јавља Фараону шта је наумио. 001 GEN 041 026 Седам лепих крава јесу седам година, и седам лепих класова јесу седам година; оба су сна једнака. 001 GEN 041 027 А седам крава мршавих и ружних, што изађоше иза оних, јесу седам година; и седам класова ситних и штурих биће седам година гладних. 001 GEN 041 028 То је што рекох Фараону: Бог каже Фараону шта је наумио. 001 GEN 041 029 Ево доћи ће седам година врло родних свој земљи мисирској. 001 GEN 041 030 А иза њих настаће седам гладних година, где ће се заборавити све обиље у земљи мисирској, јер ће глад сатрти земљу, 001 GEN 041 031 Те се неће знати то обиље у земљи од глади потоње, јер ће бити врло велика. 001 GEN 041 032 А што је два пута узастопце Фараон снио, то је зато што је зацело Бог тако наумио, и на скоро ће то учинити Бог. 001 GEN 041 033 Него сада нека потражи Фараон човека мудрог и разумног, па нека га постави над земљом мисирском. 001 GEN 041 034 И нека гледа Фараон да постави старешине по земљи, и покупи петину по земљи мисирској за седам родних година; 001 GEN 041 035 Нека скупљају од сваког жита за родних година које иду, и нека снесу под руку Фараонову сваког жита у све градове, и нека чувају, 001 GEN 041 036 Да се нађе хране земљи за седам година гладних, кад настану, да не пропадне земља од глади. 001 GEN 041 037 И ово се учини добро Фараону и свим слугама његовим. 001 GEN 041 038 И рече Фараон слугама својим: Можемо ли наћи човека какав је овај, у коме би дух био Божји? 001 GEN 041 039 Па рече Фараон Јосифу: Кад је теби јавио Бог све ово, нема никога тако мудрог и разумног као што си ти. 001 GEN 041 040 Ти ћеш бити над домом мојим, и сав ће ти народ мој уста љубити; само ћу овим престолом бити већи од тебе. 001 GEN 041 041 И још рече Фараон Јосифу: Ево, постављам те над свом земљом мисирском. 001 GEN 041 042 И скиде Фараон прстен с руке своје и метну га Јосифу на руку, и обуче га у хаљине од танког платна, и обеси му златну верижицу о врату, 001 GEN 041 043 И посади га на кола која беху друга за његовим, и заповеди да пред њим вичу: Клањајте се! И да га је поставио над свом земљом мисирском. 001 GEN 041 044 И још рече Фараон Јосифу: Ја сам Фараон, али без тебе неће нико маћи руке своје ни ноге своје у свој земљи мисирској. 001 GEN 041 045 И даде Фараон Јосифу име Псонтомфаних, и ожени га Асенетом кћерју Потифере свештеника онског. И пође Јосиф по земљи мисирској. 001 GEN 041 046 А беше Јосифу тридесет година кад изађе пред Фараона цара мисирског. И отишавши од Фараона обиђе сву земљу мисирску. 001 GEN 041 047 И за седам родних година роди земља свашта изобила. 001 GEN 041 048 И стаде Јосиф купити за тих седам година сваког жита што беше по земљи мисирској, и сносити жито у градове; у сваки град сношаше жито с њива које беху око њега. 001 GEN 041 049 Тако накупи Јосиф жита врло много колико је песка морског, тако да га преста мерити, јер му не беше броја. 001 GEN 041 050 И докле још не наста гладна година, родише се Јосифу два сина, које му роди Асенета кћи Потифере свештеника онског. 001 GEN 041 051 И првенцу надеде Јосиф име Манасија, говорећи: Јер ми Бог даде да заборавим сву муку своју и сав дом оца свог. 001 GEN 041 052 А другом надеде име Јефрем, говорећи: Јер ми Бог даде да растем у земљи невоље своје. 001 GEN 041 053 Али прође седам година родних у земљи мисирској; 001 GEN 041 054 И наста седам година гладних, као што је Јосиф напред казао. И беше глад по свим земљама, а по свој земљи мисирској беше хлеба. 001 GEN 041 055 Али најпосле наста глад и по свој земљи мисирској, и народ повика к Фараону за хлеб; а Фараон рече свима Мисирцима: Идите к Јосифу, па шта вам он каже оно чините. 001 GEN 041 056 И кад глад беше по свој земљи, отвори Јосиф све житнице, и продаваше Мисирцима. И глад поста врло велика у земљи мисирској. 001 GEN 041 057 И из свих земаља долажаху у Мисир к Јосифу да купују; јер поста глад у свакој земљи. 001 GEN 042 001 А Јаков видећи да има жита у Мисиру, рече синовима својим: Шта гледате један на другог? 001 GEN 042 002 И рече: Ето чујем да у Мисиру има жита; идите онамо те нам купите отуда, да останемо живи и не помремо. 001 GEN 042 003 И десеторица браће Јосифове отидоше да купе жита у Мисиру. 001 GEN 042 004 А Венијамина брата Јосифовог не пусти отац с браћом говорећи: Да га не би задесило како зло. 001 GEN 042 005 И дођоше синови Израиљеви да купе жита с осталима који долажаху; јер беше глад у земљи хананској. 001 GEN 042 006 А Јосиф управљаше земљом, и продаваше жито свему народу по земљи. И браћа Јосифова дошавши поклонише му се лицем до земље. 001 GEN 042 007 А Јосиф угледавши браћу позна их; али се учини да их не познаје, и оштро им проговори и рече: Одакле сте дошли? А они рекоше: Из земље хананске, да купимо хране. 001 GEN 042 008 Јосиф дакле позна браћу своју; али они њега не познаше. 001 GEN 042 009 И опомену се Јосиф снова које је снио за њих; и рече им: Ви сте уходе; дошли сте да видите где је земља слаба. 001 GEN 042 010 А они му рекоше: Нисмо, господару; него слуге твоје дођоше да купе хране. 001 GEN 042 011 Сви смо синови једног човека, поштени људи, никада нису слуге твоје биле уходе. 001 GEN 042 012 А он им рече: Није истина, него сте дошли да видите где је земља слаба. 001 GEN 042 013 А они рекоше: Нас је било дванаест браће, слуга твојих, синова једног човека у земљи хананској; и ено, најмлађи је данас код оца нашег, а једног нема више. 001 GEN 042 014 А Јосиф им рече: Кажем ја да сте ви уходе. 001 GEN 042 015 Него хоћу да се уверим овако: тако жив био Фараон, нећете изаћи одавде докле не дође овамо најмлађи брат ваш. 001 GEN 042 016 Пошљите једног између себе нека доведе брата вашег, а ви ћете остати овде у тамници, па ћу видети је ли истина шта говорите; иначе сте уходе, тако жив био Фараон. 001 GEN 042 017 И затвори их у тамницу на три дана. 001 GEN 042 018 А трећи дан рече им Јосиф: Ако сте ради животу, ово учините, јер се ја Бога бојим: 001 GEN 042 019 Ако сте поштени људи, један брат између вас нека остане у тамници, а ви идите и однесите жита колико треба породицама вашим. 001 GEN 042 020 Па онда доведите к мени најмлађег брата свог да се посведоче речи ваше и да не изгинете. И они учинише тако. 001 GEN 042 021 И рекоше један другом: Доиста се огрешисмо о брата свог, јер видесмо муку душе његове кад нам се мољаше, па га се оглушисмо; зато дође на нас ова мука. 001 GEN 042 022 А Рувим одговори им говорећи: Нисам ли вам говорио: Немојте се грешити о дете? Али ме не послушасте; и зато се ево тражи од нас крв његова. 001 GEN 042 023 А они не знаху да их Јосиф разуме, јер се с њим разговараху преко тумача. 001 GEN 042 024 А Јосиф окрете се од њих, и заплака се. Потом се опет окрете к њима, и проговори с њима, и узевши између њих Симеуна веза га пред њима. 001 GEN 042 025 И заповеди Јосиф да им наспу вреће жита, па и новце шта је који дао да метну свакоме у врећу, и да им даду брашњенице на пут. И тако би учињено. 001 GEN 042 026 И натоваривши жито своје на магарце своје отидоше. 001 GEN 042 027 А један од њих отворив своју врећу да нахрани магарца свог у једној гостионици, виде новце своје озго у врећи. 001 GEN 042 028 И рече браћи својој: Ја добих натраг новце своје, ево их у мојој врећи. И задрхта срце у њима и уплашише се говорећи један другом: Шта нам то учини Бог? 001 GEN 042 029 И дошавши к Јакову оцу свом у земљу хананску, приповедише му све што им се догоди, говорећи: 001 GEN 042 030 Оштро говораше с нама човек, који заповеда у оној земљи, и дочека нас као уходе. 001 GEN 042 031 А кад му рекосмо: Ми смо поштени људи, никад нисмо били уходе; 001 GEN 042 032 Било нас је дванаест браће, синова оца нашег; једног већ нема, а најмлађи је данас код оца нашег у земљи хананској; 001 GEN 042 033 Рече нам човек, који заповеда у оној земљи: Овако ћу дознати јесте ли поштени људи: брата једног између себе оставите код мене, а шта вам треба за породице ваше глади ради, узмите и идите. 001 GEN 042 034 После доведите к мени брата свог најмлађег, да се уверим да нисте уходе него поштени људи; брата ћу вам вратити, и моћи ћете трговати по овој земљи. 001 GEN 042 035 А кад изручиваху вреће своје, гле, свакоме у врећи беху у завежљају новци његови; и видевши завежљаје новаца својих уплашише се и они и отац им. 001 GEN 042 036 И рече им Јаков отац њихов: Потрсте ми децу; Јосифа нема, Симеуна нема, па хоћете и Венијамина да узмете; све се скупило на ме. 001 GEN 042 037 А Рувим проговори и рече оцу свом: Два сина моја убиј, ако ти га не доведем натраг; дај га у моје руке, и ја ћу ти га опет довести. 001 GEN 042 038 А он рече: Неће ићи син мој с вама, јер је брат његов умро и он оста сам, па ако би га задесило како зло на путу на који ћете ићи, свалили би сте ме стара с тугом у гроб. 001 GEN 043 001 Али глад беше врло велика у оној земљи. 001 GEN 043 002 Па кад поједоше жито које беху донели из Мисира, рече им отац: Идите опет, и купите нам мало хране. 001 GEN 043 003 А Јуда му проговори и рече: Тврдо нам се зарекао онај човек говорећи: Нећете видети лице моје, ако не буде с вама брат ваш. 001 GEN 043 004 Ако ћеш пустити с нама брата нашег, ићи ћемо и купићемо ти хране. 001 GEN 043 005 Ако ли нећеш пустити, нећемо ићи, јер нам је рекао онај човек: Нећете видети лице моје, ако не буде с вама брат ваш. 001 GEN 043 006 А Израиљ рече: Што ми то зло учинисте и казасте човеку да имате још једног брата? 001 GEN 043 007 А они рекоше: Човек је потанко распитивао за нас и за род наш говорећи: Је ли вам јоште жив отац? Имате ли још браће? А ми му одговорисмо како нас питаше. Јесмо ли могли како знати да ће казати: Доведите брата свог? 001 GEN 043 008 И рече Јуда Израиљу оцу свом: Пусти дете са мном, па ћемо се подигнути и отићи, да останемо живи и не помремо и ми и ти и наша деца. 001 GEN 043 009 Ја ти се јамчим за њ, из моје га руке ишти; ако ти га не доведем натраг и преда те не ставим, да сам ти крив до века. 001 GEN 043 010 Да нисмо толико оклевали, до сада бисмо се два пута вратили. 001 GEN 043 011 Онда рече Израиљ отац њихов: Кад је тако, учините ово: узмите шта најлепше има у овој земљи у своје вреће, и понесите човеку оном дар: мало тамјана и мало меда, мирисавог корења и смирне, урме и бадема. 001 GEN 043 012 А новаца понесите двојином, и узмите новце што беху озго у врећама вашим и однесите натраг, може бити да је погрешка. 001 GEN 043 013 И узмите брата свог, па устаните и идите опет к оном човеку. 001 GEN 043 014 А Бог Свемогући да вам да да нађете милост у оног човека, да вам пусти брата вашег другог и Венијамина; ако ли останем без деце, нек останем без деце. 001 GEN 043 015 Тада узевши даре и новаца двојином, узевши и Венијамина, подигоше се и отидоше у Мисир, и изађоше пред Јосифа. 001 GEN 043 016 А Јосиф кад виде с њима Венијамина, рече човеку који управљаше кућом његовом: Одведи ове људе у кућу, па накољи меса и зготови, јер ће у подне са мном јести ови људи. 001 GEN 043 017 И учини човек како Јосиф рече, и уведе људе у кућу Јосифову. 001 GEN 043 018 А они се бојаху кад их човек вођаше у кућу Јосифову, и рекоше: За новце који пре беху метнути у вреће наше води нас, докле смисли како ће нас окривити, да нас зароби и узме наше магарце. 001 GEN 043 019 Па приступивши к човеку који управљаше кућом Јосифовом, проговорише му на вратима кућним, 001 GEN 043 020 И рекоше: Чуј, господару; дошли смо били и пре, и куписмо хране; 001 GEN 043 021 Па кад дођосмо у једну гостионицу и отворисмо вреће, а то новци сваког нас беху озго у врећи његовој, новци наши на меру; и ево смо их донели натраг; 001 GEN 043 022 А друге смо новце донели да купимо хране; не знамо ко нам метну новце наше у вреће. 001 GEN 043 023 А он им рече: Будите мирни, не бојте се; Бог ваш и Бог оца вашег метнуо је благо у вреће ваше; новци су ваши били у мене. И изведе им Симеуна. 001 GEN 043 024 И уведе их човек у кућу Јосифову, и донесе им воде те опраше ноге, и магарцима њиховим положи. 001 GEN 043 025 И приправише дар чекајући докле дође Јосиф у подне, јер чуше да ће они онде јести. 001 GEN 043 026 И кад Јосиф дође кући, изнесоше му дар који имаху код себе, и поклонише му се до земље. 001 GEN 043 027 А он их запита како су, и рече: Како је отац ваш стари, за кога ми говористе? Је ли јоште жив? 001 GEN 043 028 А они рекоше: Добро је слуга твој, отац наш; још је жив. И поклонише му се. 001 GEN 043 029 А он погледавши виде Венијамина брата свог, сина матере своје, и рече: Је ли вам то најмлађи брат ваш за ког ми говористе? И рече: Бог да ти буде милостив, синко! 001 GEN 043 030 А Јосифу гораше срце од љубави према брату свом, те брже потражи где ће плакати, и ушавши у једну собу плака онде. 001 GEN 043 031 После умив се изађе, и устежући се рече: Дајте јело. 001 GEN 043 032 И донесоше њему најпосле и Мисирцима који обедоваху у њега, јер не могаху Мисирци јести с Јеврејима, јер је то нечисто Мисирцима. 001 GEN 043 033 А сеђаху пред њим старији по старештву свом а млађи по младости својој. И згледаху се од чуда. 001 GEN 043 034 И узимајући јела испред себе слаше њима, и Венијамину допаде пет пута више него другима. И пише и напише се с њим. 001 GEN 044 001 И заповеди Јосиф човеку што управљаше кућом његовом говорећи: Наспи овим људима у вреће жита колико могу понети, и свакоме у врећу метни озго новце његове. 001 GEN 044 002 И чашу моју, чашу сребрну, метни најмлађем у врећу одозго и новце за његово жито. И учини како му Јосиф рече. 001 GEN 044 003 А ујутру кад свану, отпустише људе с магарцима њиховим. 001 GEN 044 004 А кад изађоше из места и још не беху далеко, рече Јосиф човеку што управљаше кућом његовом: Устани, иди брже за оним људима, и кад их стигнеш реци им: Зашто враћате зло за добро? 001 GEN 044 005 Није ли то чаша из које пије мој господар? И неће ли по њој зацело познати какви сте? Зло сте радили што сте то учинили. 001 GEN 044 006 И он их стиже, и рече им тако. 001 GEN 044 007 А они му рекоше: Зашто говориш, господару, такве речи? Сачувај Боже да слуге твоје учине такво шта! 001 GEN 044 008 Ено смо ти донели натраг из земље хананске новце које нађосмо озго у врећама својим, па како бисмо украли из куће господара твог сребро или злато? 001 GEN 044 009 У ког се између слуга твојих нађе, онај нека погине, и сврх тога ми ћемо бити робови господару мом. 001 GEN 044 010 А он рече: Нека буде како рекосте; али у кога се нађе, онај да ми буде роб, а ви остали нећете бити криви. 001 GEN 044 011 И брже поскидаше сви на земљу вреће своје, и разрешише сваки своју врећу. 001 GEN 044 012 А он стаде тражити почевши од најстаријег, и кад дође на најмлађег, нађе се чаша у врећи Венијаминовој. 001 GEN 044 013 Тада раздреше хаљине своје, и натоваривши сваки свој товар на свог магарца вратише се у град. 001 GEN 044 014 И дође Јуда с браћом својом Јосифу у кућу, док он још беше код куће, и падоше пред њим на земљу. 001 GEN 044 015 А Јосиф им рече: Шта сте то учинили? Зар нисте знали да човек као што сам ја може зацело дознати? 001 GEN 044 016 Тада рече Јуда: Шта да ти кажемо, господару? Шта да говоримо? Како ли да се правдамо? Бог је открио злочинство твојих слуга. Ево, ми смо сви робови твоји, господару, и ми и овај у кога се нашла чаша. 001 GEN 044 017 А Јосиф рече: Боже сачувај! Нећу ја то; у кога се нашла чаша он нека ми буде роб, а ви идите с миром оцу свом. 001 GEN 044 018 Али Јуда приступив к њему рече: Чуј ме, господару; допусти да проговори слуга твој господару свом, и нека се гнев твој не распали на слугу твог, јер си ти као сам Фараон. 001 GEN 044 019 Господар мој запита слуге своје говорећи: Имате ли оца или брата? 001 GEN 044 020 А ми рекосмо господару свом: Имамо старог оца и брата најмлађег, који му се роди у старости; а његов је брат умро, и он оста сам од матере своје, и отац га пази. 001 GEN 044 021 А ти рече слугама својим: Доведите ми га да видим својим очима. 001 GEN 044 022 И рекосмо господару свом: Неће моћи дете оставити оца свог; да остави оца свог, одмах ће отац умрети. 001 GEN 044 023 А ти рече слугама својим: Ако не дође брат ваш најмлађи, нећете видети лице моје. 001 GEN 044 024 А кад се вратисмо к слузи твом а оцу мом, казасмо му речи господара мог. 001 GEN 044 025 После рече нам отац: Идите опет, купите нам хране. 001 GEN 044 026 А ми рекосмо: Не можемо ићи, осим ако буде брат наш најмлађи с нама, онда ћемо ићи, јер не можемо видети лица оног човека, ако не буде с нама брат наш најмлађи. 001 GEN 044 027 А слуга твој, отац мој, рече нам: Знате да ми је жена родила два сина. 001 GEN 044 028 И један од њих отиде од мене, и рекох: Зацело га је раскинула зверка; и до сада га не видех. 001 GEN 044 029 Ако и овог одведете од мене и задеси га како зло, свалићете ме старог у гроб с тугом. 001 GEN 044 030 Па сада да отидем к слузи твом, оцу свом, а ово дете да не буде с нама, како је душа оног везана за душу овог, 001 GEN 044 031 Умреће кад види да нема детета, те ће слуге твоје свалити старог слугу твог, а оца свог, с тугом у гроб. 001 GEN 044 032 А твој се слуга подјемчио за дете оцу свом рекавши: Ако ти га не доведем натраг, да сам крив оцу свом до века. 001 GEN 044 033 Зато нека слуга твој остане место детета, да буде роб господару мом, а дете нека иде с браћом својом. 001 GEN 044 034 Јер како бих се вратио к оцу свом без детета, да гледам јаде који би ми оца задесили? 001 GEN 045 001 Тада Јосиф не могући се уздржати пред осталима који стајаху око њега, повика: Изађите сви напоље. Тако не оста нико код њега кад се Јосиф показа браћи својој. 001 GEN 045 002 Па бризну плакати тако да чуше Мисирци, чу и дом Фараонов. 001 GEN 045 003 И рече Јосиф браћи својој: Ја сам Јосиф; је ли ми отац још у животу? Али му браћа не могаху одговорити, јер се препадоше од њега. 001 GEN 045 004 А Јосиф рече браћи својој: Приступите ближе к мени. И приступише; а он рече ја сам Јосиф брат ваш, ког продадосте у Мисир. 001 GEN 045 005 А сада немојте жалити нити се кајати што ме продадосте овамо, јер Бог мене посла пред вама ради живота вашег. 001 GEN 045 006 Јер је већ две године дана глад у земљи, а биће још пет година, где неће бити ни орања ни жетве. 001 GEN 045 007 А Бог ме посла пред вама, да вас сачува на земљи и да вам избави живот избављењем превеликим. 001 GEN 045 008 И тако нисте ме ви оправили овамо него сам Бог, који ме постави оцем Фараону и господарем од свега дома његовог и старешином над свом земљом мисирском. 001 GEN 045 009 Вратите се брже к оцу мом и кажите му: Овако вели син твој Јосиф: Бог ме је поставио господарем свему Мисиру, ходи к мени, немој оклевати. 001 GEN 045 010 Седећеш у земљи гесемској и бићеш близу мене, ти и синови твоји и синови синова твојих, и овце твоје и говеда твоја и шта је год твоје. 001 GEN 045 011 И ја ћу те хранити онде, јер ће још пет година бити глад, да не погинеш од глади ти и дом твој и шта је год твоје. 001 GEN 045 012 А ето видите очима својим, и брат мој Венијамин својим очима, да вам ја из уста говорим. 001 GEN 045 013 Кажите оцу мом сву славу моју у Мисиру и шта сте год видели; похитајте и доведите овамо оца мог. 001 GEN 045 014 Тада паде око врата Венијамину брату свом и плака. И Венијамин плака о врату његовом. 001 GEN 045 015 И изљуби сву браћу своју и исплака се над њима. Потом се браћа његова разговараху с њим. 001 GEN 045 016 И чу се глас у кући Фараоновој, и рекоше: Дођоше браћа Јосифу. И мило би Фараону и слугама његовим; 001 GEN 045 017 И рече Фараон Јосифу: Кажи браћи својој: Овако учините: натоварите магарце своје, па идите и вратите се у земљу хананску, 001 GEN 045 018 Па узмите оца свог и чељад своју, и дођите к мени, и даћу вам најбоље што има у земљи мисирској, и јешћете најбоље обиље ове земље. 001 GEN 045 019 А ти им заповеди: Овако учините: узмите са собом из земље мисирске кола за децу своју и за жене своје, и поведите оца свог и дођите овамо; 001 GEN 045 020 А на покућство своје не гледајте, јер шта има најбоље у свој земљи мисирској ваше је. 001 GEN 045 021 И синови Израиљеви учинише тако; и Јосиф им даде кола по заповести Фараоновој; даде им и брашњенице на пут. 001 GEN 045 022 И свакоме даде по две хаљине, а Венијамину даде триста сребрника и петоре хаљине. 001 GEN 045 023 А оцу свом посла још десет магараца натоварених најлепших ствари што има у Мисиру, и десет магарица натоварених жита и хлеба и јестива оцу на пут. 001 GEN 045 024 Тако оправи браћу своју, и пођоше; и рече им: Немојте се корити путем. 001 GEN 045 025 Тако се вратише из Мисира, и дођоше у земљу хананску к Јакову оцу свом. 001 GEN 045 026 И јавише му и рекоше: Још је жив Јосиф, и заповеда над свом земљом мисирском. А у њему срце пренеможе, јер им не вероваше. 001 GEN 045 027 Али кад му казаше све речи Јосифове, које им је Јосиф рекао, и виде кола, која посла Јосиф по оца, тада оживе дух Јакова оца њиховог; 001 GEN 045 028 И рече Израиљ: Доста ми је кад је још жив син мој Јосиф; идем да га видим докле нисам умро. 001 GEN 046 001 Тада пође Израиљ са свим шта имаше, и дошав у Вирсавеју принесе жртву Богу оца свог Исака. 001 GEN 046 002 И Бог рече Израиљу ноћу у утвари: Јакове! Јакове! А он одговори: Ево ме. 001 GEN 046 003 И Бог му рече: Ја сам Бог, Бог оца твог; не бој се отићи у Мисир; јер ћу онде начинити од тебе народ велик. 001 GEN 046 004 Ја ћу ићи с тобом у Мисир, и ја ћу те одвести онамо, и Јосиф ће метнути руку своју на очи твоје. 001 GEN 046 005 И пође Јаков од Вирсавеје; и синови Израиљеви посадише Јакова, оца свог и децу своју и жене своје на кола која посла Фараон по њ. 001 GEN 046 006 И узеше стоку своју и благо своје што беху стекли у земљи хананској; и дођоше у Мисир Јаков и сва породица његова. 001 GEN 046 007 Синове своје и синове синова својих, кћери своје и кћери синова својих, и сву породицу своју доведе са собом у Мисир. 001 GEN 046 008 А ово су имена деце Израиљеве што дођоше у Мисир: Јаков и синови његови. Првенац Јаковљев Рувим; 001 GEN 046 009 И синови Рувимови: Енох, Фалуј, Есрон и Хармија. 001 GEN 046 010 А синови Симеунови: Јемуило, Јамин, Аод, Јахин, Соар и Саул, син једне Хананејке. 001 GEN 046 011 Синови Левијеви: Гирсон, Кат и Мерарије. 001 GEN 046 012 Синови Јудини: Ир, Авнан, Силом, Фарес и Зара; а умрли беху Ир и Авнан у земљи хананској, али беху синови Фаресови Есром и Јемуило. 001 GEN 046 013 Синови Исахарови: Тола, Фува, Јов, и Симрон. 001 GEN 046 014 Синови Завулонови: Серед, Алон, и Ахојило. 001 GEN 046 015 То су синови Лијини, које роди Јакову у Падан-Араму, и јоште Дина кћи његова. Свега душа, синова његових и кћери његових беше тридесет и три. 001 GEN 046 016 Синови Гадови: Сифон, Агије, Суније, Есвон, Ирије, Ародије и Арилије. 001 GEN 046 017 Синови Асирови: Јемна, Јесва, Јесвија и Верија, и сестра њихова Сара. А синови Веријини Ховор и Мелхило. 001 GEN 046 018 То су синови Зелфе, коју даде Лаван Лији кћери својој, и она их роди Јакову, шеснаест душа. 001 GEN 046 019 А синови Рахиље жене Јаковљеве: Јосиф и Венијамин. 001 GEN 046 020 А Јосифу се родише у Мисиру од Асенете, кћери Потифере свештеника онског: Манасија и Јефрем. 001 GEN 046 021 А синови Венијаминови: Вела, Вехер, Асвил, Гира, Наман, Ихије, Рос, Мупим, Упим и Арад. 001 GEN 046 022 То су синови Рахиљини што се родише Јакову, свега четрнаест душа. 001 GEN 046 023 И син Данов: Асом. 001 GEN 046 024 А синови Нефталимови: Асило, Гуније, Јесер и Силим. 001 GEN 046 025 То су синови Вале, коју даде Лаван Рахиљи кћери својој и она их роди Јакову; свега седам душа. 001 GEN 046 026 А свега душа што дођоше с Јаковом у Мисир, а изађоше од бедара његових, осим жена синова Јаковљевих, свега душа беше шездесет и шест. 001 GEN 046 027 И два сина Јосифова који му се родише у Мисиру; свега дакле душа дома Јаковљевог, што дођоше у Мисир, беше седамдесет. 001 GEN 046 028 А Јуду посла Јаков напред к Јосифу, да му јави да изађе преда њ у Гесем. И дођоше у земљу гесемску. 001 GEN 046 029 А Јосиф упреже у кола своја, и изађе на сусрет Израиљу оцу свом у Гесем; и кад га виде Јаков, паде му око врата, и плака дуго о врату његовом. 001 GEN 046 030 И рече Израиљ Јосифу: Сада не марим умрети кад сам те видео да си јоште жив. 001 GEN 046 031 А Јосиф рече браћи својој и дому оца свог: Идем да јавим Фараону; али ћу му казати: Браћа моја и дом оца мог из земље хананске дођоше к мени; 001 GEN 046 032 А ти су људи пастири и свагда су се бавили око стоке, и доведоше овце своје и говеда своја и шта год имају. 001 GEN 046 033 А кад вас Фараон дозове, рећи ће вам: Какву радњу радите? 001 GEN 046 034 А ви кажите: Пастири су биле слуге твоје од младости, и ми и стари наши; да бисте остали у земљи гесемској; јер су Мисирцима сви пастири нечисти. 001 GEN 047 001 И отишавши Јосиф јави Фараону и рече: Отац мој и браћа моја с овцама својим и с говедима својим и са свим што имају дођоше из земље хананске, и ево их у земљи гесемској. 001 GEN 047 002 И узевши неколицину браће своје, пет људи, изведе их пред Фараона. 001 GEN 047 003 А Фараон рече браћи његовој: Какву радњу радите? А они рекоше Фараону: Пастири су слуге твоје, и ми и наши стари. 001 GEN 047 004 Још рекоше Фараону: Дођосмо да живимо као дошљаци у овој земљи, јер нема паше за стоку твојих слуга, јер је велика глад у земљи хананској; а сада допусти да живе у земљи гесемској слуге твоје. 001 GEN 047 005 А Фараон рече Јосифу: Отац твој и браћа твоја дођоше к теби; 001 GEN 047 006 У твојој је власти земља мисирска; на најбољем месту у овој земљи насели оца свог и браћу своју, нека живе у земљи гесемској; и ако које знаш између њих да су вредни људи, постави их над мојом стоком. 001 GEN 047 007 После доведе Јосиф и Јакова оца свог и изведе га пред Фараона, и благослови Јаков Фараона. 001 GEN 047 008 А Фараон рече Јакову: Колико ти има година? 001 GEN 047 009 Одговори Јаков Фараону: Мени има сто и тридесет година, како сам дошљак. Мало је дана живота мог и зли су били, нити стижу век отаца мојих, колико су они живели. 001 GEN 047 010 И благословив Јаков Фараона отиде од Фараона. 001 GEN 047 011 А Јосиф насели оца свог и браћу своју, и даде им добро у земљи мисирској на најбољем месту те земље, у земљи рамеској, као што заповеди Фараон. 001 GEN 047 012 И храњаше Јосиф хлебом оца свог и браћу своју и сав дом оца свог до најмањег. 001 GEN 047 013 Али неста хлеба у свој земљи, јер глад беше врло велика, и узмучи се земља мисирска и земља хананска од глади. 001 GEN 047 014 И покупи Јосиф све новце што се налажаху по земљи мисирској и по земљи хананској за жито, које куповаху, и слагаше новце у кућу Фараонову. 001 GEN 047 015 А кад неста новца у земљи мисирској и у земљи хананској, стадоше сви Мисирци долазити к Јосифу говорећи: Дај нам хлеба; зашто да мремо код тебе, што новаца нема? 001 GEN 047 016 А Јосиф им говораше: Дајте стоку своју, па ћу вам дати хлеба за стоку, кад је нестало новца. 001 GEN 047 017 И довођаху стоку своју к Јосифу, и Јосиф им даваше хлеба за коње и за овце и за говеда и за магарце. Тако их прехрани ону годину хлебом за сву стоку њихову. 001 GEN 047 018 А кад прође она година, стадоше опет долазити к њему друге године говорећи: Не можемо тајити од господара свог, али је новаца нестало, и стока коју имасмо у нашег је господара; и није остало ништа да донесемо господару свом осим телеса наших и њива наших. 001 GEN 047 019 Зашто да мремо на твоје очи? Ево и нас и наших њива; купи нас и њиве наше за хлеб, да с њивама својим будемо робови Фараону, и дај жита да останемо живи и не помремо и да земља не опусти. 001 GEN 047 020 Тако покупова Јосиф Фараону све њиве у Мисиру, јер Мисирци продаваху сваки своју њиву, кад глад узе јако маха међу њима. И земља поста Фараонова. 001 GEN 047 021 А народ пресели у градове од једног краја Мисира до другог. 001 GEN 047 022 Само не купи свештеничке њиве; јер Фараон одреди део свештеницима, и храњаху се од свог дела, који им даде Фараон, те не продаше својих њива. 001 GEN 047 023 А Јосиф рече народу: Ево купих данас вас и њиве ваше Фараону; ево вам семе, па засејте њиве. 001 GEN 047 024 А шта буде рода, даћете пето Фараону, а четири дела нека буду вама за семе по њивама и за храну вама и онима који су по кућама вашим и за храну деци вашој. 001 GEN 047 025 А они рекоше: Ти си нам живот сачувао; нека нађемо милост пред господарем својим да будемо робови Фараону. 001 GEN 047 026 И постави Јосиф закон до данашњег дана за њиве мисирске да се даје пето Фараону; само њиве свештеничке не посташе Фараонове. 001 GEN 047 027 А деца Израиљева живљаху у земљи мисирској у крају гесемском, и држаху га, и народише се и намножише се веома. 001 GEN 047 028 И Јаков поживе у земљи мисирској седамнаест година; а свега би Јакову сто и четрдесет и седам година. 001 GEN 047 029 А кад се приближи време Израиљу да умре, дозва сина свог Јосифа, и рече му: Ако сам нашао милост пред тобом, метни руку своју под стегно моје, и учини ми милост и веру, немој ме погрепсти у Мисиру; 001 GEN 047 030 Него нека лежим код отаца својих; и ти ме однеси из Мисира и погреби ме у гробу њиховом. А он рече: Учинићу како си казао. 001 GEN 047 031 И рече му Јаков: Закуни ми се. И он му се закле. И поклони се Израиљ преко узглавља од одра свог. 001 GEN 048 001 После јавише Јосифу: Ено, отац ти је болестан. А он поведе са собом два сина своја, Манасију и Јефрема. 001 GEN 048 002 И јавише Јакову и рекоше: Ево син твој Јосиф иде к теби. А Израиљ се окрепи, те седе на постељи својој. 001 GEN 048 003 И рече Јаков Јосифу: Бог Свемогући јави се мени у Лузу у земљи хананској, и благослови ме; 001 GEN 048 004 И рече ми: Учинићу те да нарастеш и намножиш се; и учинићу од тебе мноштво народа, и даћу земљу ову семену твом након тебе да је њихова до века. 001 GEN 048 005 Сада дакле два сина твоја, што ти се родише у земљи мисирској пре него дођох к теби у Мисир, моји су, Јефрем и Манасија као Рувим и Симеун нека буду моји. 001 GEN 048 006 А деца коју родиш после њих, нека буду твоја и нека се по имену браће своје зову у наследству свом. 001 GEN 048 007 Јер кад се вратих из Падана, умре ми Рахиља у земљи хананској на путу, кад беше још мало до Ефрате; и погребох је на путу у Ефрату, а то је Витлејем. 001 GEN 048 008 А виде Израиљ синове Јосифове, рече: Ко су ови? 001 GEN 048 009 А Јосиф рече оцу свом: Моји синови, које ми Бог даде овде. А он рече: Доведи их к мени, да их благословим. 001 GEN 048 010 А очи беху Израиљу отежале од старости, те не могаше добро видети. А кад му их приведе, целива их и загрли. 001 GEN 048 011 И рече Израиљ Јосифу: Нисам мислио да ћу видети лице твоје; а гле, Бог ми даде да видим и пород твој. 001 GEN 048 012 А Јосиф одмаче их од колена његових и поклони се лицем до земље. 001 GEN 048 013 Па их узе Јосиф обојицу, Јефрема себи с десне стране а Израиљу с леве, Манасију пак себи с леве стране а Израиљу с десне; и тако их примаче к њему. 001 GEN 048 014 А Израиљ пруживши десну руку своју метну је на главу Јефрему млађем, а леву на главу Манасији, тако наместивши руке навлаш, ако и јесте Манасија био првенац. 001 GEN 048 015 И благослови Јосифа говорећи: Бог, коме су свагда угађали оци моји Аврам и Исак, Бог, који ме је хранио од како сам постао до данашњег дана, 001 GEN 048 016 Анђео, који ме је избављао од сваког зла, да благослови децу ову, и да се по мом имену и по имену отаца мојих Аврама и Исака прозову, и да се као рибе намноже на земљи! 001 GEN 048 017 А Јосиф кад виде где отац метну десну руку своју на главу Јефрему, не би му мило, па ухвати за руку оца свог да је премести с главе Јефремове на главу Манасијину. 001 GEN 048 018 И рече Јосиф оцу свом: Не тако, оче; ово је првенац, метни десницу њему на главу. 001 GEN 048 019 Али отац његов не хте, него рече: Знам, сине, знам; и од њега ће постати народ, и он ће бити велик; али ће млађи брат његов бити већи од њега, и семе ће његово бити велико мноштво народа. 001 GEN 048 020 И благослови их у онај дан и рече: Тобом ће Израиљ благосиљати говорећи: Бог да те учини као Јефрема и као Манасију. Тако постави Јефрема пред Манасију. 001 GEN 048 021 После рече Израиљ Јосифу: Ево ја ћу скоро умрети; али ће Бог бити с вама и одвешће вас опет у земљу отаца ваших. 001 GEN 048 022 И ја ти дајем један део више него браћи твојој, који узех из руку аморејских мачем својим и луком својим. 001 GEN 049 001 После сазва Јаков синове своје и рече: Скупите се да вам јавим шта ће вам бити до послетка. 001 GEN 049 002 Скупите се и послушајте, синови Јаковљеви, послушајте Израиља оца свог. 001 GEN 049 003 Рувиме, ти си првенац мој, крепост моја и почетак силе моје; први господством и први снагом. 001 GEN 049 004 Навро си као вода; нећеш бити први; јер си стао на постељу оца свог и оскврнио је легав на њу. 001 GEN 049 005 Симеун и Левије, браћа, мачеви су им оружје неправди. 001 GEN 049 006 У тајне њихове да не улази душа моја, са збором њиховим да се не саставља слава моја; јер у гневу свом побише људе, и за своје весеље покидаше волове. 001 GEN 049 007 Проклет да је гнев њихов, што беше нагао, и љутина њихова, што беше жестока; разделићу их по Јакову, и расућу их по Израиљу. 001 GEN 049 008 Јуда, тебе ће хвалити браћа твоја, а рука ће ти бити за вратом непријатељима твојим, и клањаће ти се синови оца твог. 001 GEN 049 009 Лавићу Јуда! С плена си се вратио, сине мој; спусти се и леже као лав и као љути лав; ко ће га пробудити? 001 GEN 049 010 Палица владалачка неће се одвојити од Јуде нити од ногу његових онај који поставља закон, докле не дође Онај коме припада, и Њему ће се покоравати народи. 001 GEN 049 011 Веже за чокот магаре своје, и за племениту лозу младе од магарице своје; у вину пере хаљину своју и огртач свој у соку од грожђа. 001 GEN 049 012 Очи му се црвене од вина и зуби беле од млека. 001 GEN 049 013 Завулон ће живети покрај мора и где пристају лађе, а међа ће му бити до Сидона. 001 GEN 049 014 Исахар је магарац јак у костима, који лежи у тору, 001 GEN 049 015 И виде да је почивање добро и да је земља мила, сагнуће рамена своја да носи, и плаћаће данак. 001 GEN 049 016 Дан ће судити свом народу, као једно између племена Израиљевих. 001 GEN 049 017 Дан ће бити змија на путу и гуја на стази, која уједа коња за кичицу, те пада коњ на узнако. 001 GEN 049 018 Господе, Тебе чекам да ме избавиш. 001 GEN 049 019 А Гад, њега ће војска савладати; али ће најпосле он надвладати. 001 GEN 049 020 У Асира ће бити обилата храна, и он ће давати сласти царске. 001 GEN 049 021 Нефталим је кошута пуштена, и говориће лепе речи. 001 GEN 049 022 Јосиф је родна грана, родна грана крај извора, којој се огранци раширише сврх зида. 001 GEN 049 023 Ако га и уцвелише љуто и стрељаше на њ, и бише му непријатељи стрелци, 001 GEN 049 024 Опет оста јак лук његов и ојачаше мишице руку његових од руку јаког Бога Јаковљевог, одакле поста пастир, камен Израиљу, 001 GEN 049 025 Од силног Бога оца твог, који ће ти помагати, и од Свемогућег, који ће те благословити благословима озго с неба, благословима оздо из бездана, благословима од дојака и од материце. 001 GEN 049 026 Благослови оца твог надвисише благослове мојих старих сврх брда вечних, нека буду над главом Јосифовом и над теменом одвојеног између браће. 001 GEN 049 027 Венијамин је вук грабљиви, јутром једе лов, а вечером дели плен. 001 GEN 049 028 Ово су дванаест племена Израиљевих, и ово им отац изговори кад их благослови, свако благословом његовим благослови их. 001 GEN 049 029 Потом им заповеди и рече им: Кад се приберем к роду свом, погребите ме код отаца мојих у пећини која је на њиви Ефрона Хетејина, 001 GEN 049 030 У пећини која је на њиви макпелској према Мамрији у земљи хананској, коју купи Аврам с њивом у Ефрона Хетејина да има свој гроб. 001 GEN 049 031 Онде погребе Аврама и Сару жену његову, онде погребоше Исака и Ревеку жену његову, и онде погребох Лију. 001 GEN 049 032 А купљена је њива и пећина на њој у синова Хетових. 001 GEN 049 033 А кад изговори Јаков заповести синовима својим, диже ноге своје на постељу, и умре, и прибран би к роду свом. 001 GEN 050 001 Тада Јосиф паде на лице оцу свом, и плака над њим целујући га. 001 GEN 050 002 И заповеди Јосиф слугама својим лекарима да мирисима помажу оца његовог; и лекари помазаше мирисима Израиља. 001 GEN 050 003 И наврши му се четрдесет дана, јер толико дана треба оним које помажу мирисима; и плакаше за њим Мисирци седамдесет дана. 001 GEN 050 004 А кад прођоше жалосни дани, рече Јосиф домашњима Фараоновим говорећи: Ако сам нашао милост пред вама, говорите Фараону и реците: 001 GEN 050 005 Отац ме је мој заклео говорећи: Ево, ја ћу скоро умрети; у гробу мом, који ископах у земљи хананској, онде ме погреби. Па сада да идем да погребем оца свог, а после ћу опет доћи. 001 GEN 050 006 А Фараон му рече: Иди, погреби оца свог како те је заклео. 001 GEN 050 007 И отиде Јосиф да погребе оца свог; и с њим пођоше све слуге Фараонове, старешине од дома његовог и све старешине од земље мисирске. 001 GEN 050 008 И сав дом Јосифов и браћа његова и дом оца његовог; само децу своју и овце своје и говеда своја оставише у земљи гесемској. 001 GEN 050 009 А пође с њим кола и коњаника толико да беше војска врло велика. 001 GEN 050 010 А кад дођоше на гумно Атадово, које је с оне стране Јордана, плакаше онде много и врло тужно; и Јосиф учини жалост за оцем својим за седам дана. 001 GEN 050 011 А људи из оне земље, Хананејци, кад видеше плач на гумну Атадовом, рекоше: У великој су жалости Мисирци. Зато прозваше оно место с оне стране Јордана Жалост мисирска. 001 GEN 050 012 И учинише му синови његови како им беше заповедио. 001 GEN 050 013 Однесоше га синови његови у земљу хананску, и погребоше га у пећини на њиви макпелској, коју купи Аврам да има свој гроб у Ефрона Хетејина према Мамрији. 001 GEN 050 014 И погребавши оца свог врати се Јосиф у Мисир и браћа његова и сви који беху изашли с њим да погребу оца његовог. 001 GEN 050 015 А браћа Јосифова видећи где им отац умре, рекоше: Може бити да се Јосиф срди на нас, па ће нам се осветити за све зло што му учинисмо. 001 GEN 050 016 Зато поручише Јосифу: Отац твој заповеди на самрти и рече: 001 GEN 050 017 Овако кажите Јосифу: Молим те, опрости браћи својој безакоње и грех, што ти пакостише; сада опрости безакоње слугама Бога оца твог. А Јосиф заплака се кад му то рекоше. 001 GEN 050 018 После дођоше и браћа његова и падоше пред њим и рекоше: Ево смо слуге твоје. 001 GEN 050 019 А Јосиф им рече: Не бојте се, зар сам ја место Бога? 001 GEN 050 020 Ви сте мислили зло по ме, али је Бог мислио добро, да учини шта се данас збива, да се сачува у животу многи народ. 001 GEN 050 021 Не бојте се дакле; ја ћу хранити вас и вашу децу. Тако их утеши и ослободи. 001 GEN 050 022 Тако живљаше Јосиф у Мисиру с домом оца свог, и поживе сто и десет година. 001 GEN 050 023 И виде Јосиф синове Јефремове до трећег колена; и синови Махира сина Манасијиног родише се и одрастоше на коленима Јосифовим. 001 GEN 050 024 И рече Јосиф браћи својој: Ја ћу скоро умрети; али ће вас зацело Бог походити, и извешће вас из ове земље у земљу за коју се заклео Авраму, Исаку и Јакову. 001 GEN 050 025 И закле Јосиф синове Израиљеве и рече: Заиста ће вас походити Бог; а ви онда однесите кости моје одавде. 001 GEN 050 026 Потом умре Јосиф, а беше му сто и десет година; и помазавши га мирисима метнуше га у ковчег у Мисиру. # # BOOK 002 EXO Exodus 2 Мојсијева 002 EXO 001 001 Ово су имена синова Израиљевих који дођоше у Мисир, дођоше с Јаковом, сваки са својом породицом: 002 EXO 001 002 Рувим, Симеун, Левије и Јуда, 002 EXO 001 003 Исахар, Завулон и Венијамин, 002 EXO 001 004 Дан и Нефталим, Гад и Асир. 002 EXO 001 005 А свега беше их од бедара Јаковљевих седамдесет душа с Јосифом, који беше у Мисиру. 002 EXO 001 006 А Јосиф умре и сва браћа његова и сав онај нараштај. 002 EXO 001 007 И синови Израиљеви народише се и умножише се, и напредоваше и осилише веома, да их се земља напуни. 002 EXO 001 008 Тада наста нов цар у Мисиру, који не знаше за Јосифа; 002 EXO 001 009 И рече народу свом: Гле, народ синова Израиљевих већи је и силнији од нас. 002 EXO 001 010 Него хајде мудро да поступамо с њима, да се не множе, и кад настане рат да не пристану с непријатељима нашим и не ударе на нас и не оду из земље. 002 EXO 001 011 И поставише над њима настојнике да их муче тешким пословима; и грађаше народ Израиљев Фараону градове Питом и Рамесу. 002 EXO 001 012 Али што га више мучаху то се више множаше и напредоваше, да се грожаху од синова Израиљевих. 002 EXO 001 013 И жестоко нагоњаху Мисирци синове Израиљеве на послове, 002 EXO 001 014 И загорчаваху им живот тешким пословима, блатом и опекама и сваким радом у пољу, и сваким другим послом, на који их жестоко нагоњаху. 002 EXO 001 015 И још заповеди цар мисирски бабицама јеврејским, од којих једној беше име Сефора, а другој Фува, 002 EXO 001 016 И рече: Кад бабичите Јеврејке, и у порођају видите да је мушко, убијте га, а кад буде женско, нек остане живо. 002 EXO 001 017 Али се бабице бојаху Бога, и не чињаху како им рече цар мисирски, него остављаху децу у животу. 002 EXO 001 018 А цар мисирски дозва бабице, и рече им: Зашто то чините, те остављате у животу мушку децу? 002 EXO 001 019 А бабице рекоше Фараону: Јеврејке нису као жене Мисирке; јаче су; док им дође бабица, оне већ роде. 002 EXO 001 020 И Бог учини добро бабицама; и народ се умножи и осили веома; 002 EXO 001 021 И што се бабице бојаху Бога, начини им куће. 002 EXO 001 022 Тада заповеди Фараон свему народу свом говорећи: Сваког сина који се роди баците у воду, а кћери све остављајте у животу. 002 EXO 002 001 А неко од племена Левијевог отиде и ожени се кћерју Левијевом. 002 EXO 002 002 И она затрудне и роди сина; и видећи га лепог кријаше га три месеца. 002 EXO 002 003 А кад га не може више крити, уже ковчежић од сите, и обли га смолом и паклином, и метну дете у њ, и однесе га у трску крај реке. 002 EXO 002 004 А сестра његова стаде подаље да види шта ће бити од њега. 002 EXO 002 005 А кћи Фараонова дође да се купа у реци, и девојке њене ходаху крај реке; и она угледа ковчежић у трсци, и посла дворкињу своју те га извади. 002 EXO 002 006 А кад отвори, виде дете, и гле, дете плакаше; и сажали јој се, и рече: То је јеврејско дете. 002 EXO 002 007 Тада рече сестра његова кћери Фараоновој: Хоћеш ли да идем да ти дозовем дојкињу Јеврејку, да ти доји дете? 002 EXO 002 008 А кћи Фараонова рече јој: Иди. И отиде девојчица, и дозва матер детињу. 002 EXO 002 009 И кћи Фараонова рече јој: Узми ово дете, и одој ми га, а ја ћу ти платити. И узе жена дете и одоји га. 002 EXO 002 010 А кад дете одрасте, одведе га ка кћери Фараоновој, а она га посини; и надеде му име Мојсије говорећи: Јер га из воде извадих. 002 EXO 002 011 И кад Мојсије беше велик, изађе к браћи својој, и гледаше невољу њихову. И виде где некакав Мисирац бије човека Јеврејина између браће његове. 002 EXO 002 012 И обазрев се и тамо и амо, кад виде да нема никога, уби Мисирца, и закопа га у песак. 002 EXO 002 013 И сутрадан изађе опет, а то се два Јеврејина свађаху, и рече оном који чињаше криво: Зашто бијеш ближњег свог? 002 EXO 002 014 А он рече: Ко је тебе поставио кнезом и судијом над нама? Хоћеш ли да ме убијеш као што си убио Мисирца? Тада се Мојсије уплаши и рече: Заиста се дознало. 002 EXO 002 015 И Фараон чувши за то тражаше да погуби Мојсија. Али Мојсије побеже од Фараона и дође у земљу мадијанску, и седе код једног студенца. 002 EXO 002 016 А свештеник мадијански имаше седам кћери, и оне дођоше и стадоше захватати воду и наливати у појила да напоје стадо оца свог. 002 EXO 002 017 А дођоше пастири, и отераше их; а Мојсије уста и одбрани их, и напоји им стадо. 002 EXO 002 018 И оне се вратише к оцу свом Рагуилу; а он рече: Што се данас тако брзо вратисте? 002 EXO 002 019 А оне рекоше: Један Мисирац одбрани нас од пастира, и нали нам и напоји стадо. 002 EXO 002 020 А он рече кћерима својим: Па где је? Зашто остависте тог човека? Зовите га да једе. 002 EXO 002 021 И Мојсије се склони да живи код оног човека, и он даде Мојсију кћер своју Сефору. 002 EXO 002 022 И она роди сина, и он му надеде име Гирсам, јер сам, рече, дошљак у земљи туђој. 002 EXO 002 023 А после много времена умре цар мисирски; и уздисаху од невоље синови Израиљеви и викаху; и вика њихова ради невоље дође до Бога. 002 EXO 002 024 И Бог чу уздисање њихово, и опомену се Бог завета свог с Аврамом, с Исаком и с Јаковом. 002 EXO 002 025 И погледа Бог на синове Израиљеве, и виде их. 002 EXO 003 001 А Мојсије пасаше стадо Јотору тасту свом, свештенику мадијанском, и одведе стадо преко пустиње, и дође на гору Божију Хорив. 002 EXO 003 002 И јави му се анђео Господњи у пламену огњеном из купине. И погледа, а то купина огњем гори а не сагорева. 002 EXO 003 003 И Мојсије рече: Идем да видим ту утвару велику, зашто не сагорева купина. 002 EXO 003 004 А Господ кад га виде где иде да види, викну га Бог из купине, и рече: Мојсије! Мојсије! А он одговори: Ево ме. 002 EXO 003 005 А Бог рече: Не иди овамо. Изуј обућу своју с ногу својих, јер је место где стојиш света земља. 002 EXO 003 006 Још рече: Ја сам Бог оца твог, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев. А Мојсије заклони лице своје, јер га страх беше гледати у Бога. 002 EXO 003 007 И рече Господ: Добро видех невољу народа свог у Мисиру, и чух вику његову од зла које му чине настојници, јер познах муку његову. 002 EXO 003 008 И сиђох да га избавим из руку мисирских, и да га изведем из оне земље у земљу добру и пространу, у земљу где млеко и мед тече, на место где су Хананеји и Хетеји и Амореји и Ферезеји и Јевеји и Јевусеји. 002 EXO 003 009 И сада ево вика синова Израиљевих дође преда ме, и видех муку, којом их муче Мисирци. 002 EXO 003 010 Сада хајде да те пошаљем к Фараону, да изведеш народ мој, синове Израиљеве, из Мисира. 002 EXO 003 011 А Мојсије рече Богу: Ко сам ја да идем к Фараону и да изведем синове Израиљеве из Мисира? 002 EXO 003 012 А Бог му рече: Ја ћу бити с тобом, и ово нека ти буде знак да сам те ја послао: кад изведеш народ из Мисира, служићете Богу на овој гори. 002 EXO 003 013 А Мојсије рече Богу: Ево, кад отидем к синовима Израиљевим, па им кажем: Бог отаца ваших посла ме к вама, ако ми кажу: Како Му је име? Шта ћу им казати? 002 EXO 003 014 А Господ рече Мојсију: Ја сам Онај што јесте. И рече: Тако ћеш казати синовима Израиљевим: Који јесте, Он ме посла к вама. 002 EXO 003 015 И опет рече Бог Мојсију: Овако кажи синовима Израиљевим: Господ Бог отаца ваших, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев, посла ме к вама; то је име моје довека, и то је спомен мој од колена на колено. 002 EXO 003 016 Иди, и скупи старешине израиљске, па им реци: Господ Бог отаца ваших јави ми се, Бог Аврамов, Исаков и Јаковљев, говорећи: Доиста обиђох вас, и видех како вам је у Мисиру. 002 EXO 003 017 Па рекох: Извешћу вас из невоље мисирске у земљу хананејску и хетејску и аморејску и ферезејску и јевејску и јевусејску, у земљу где тече млеко и мед. 002 EXO 003 018 И они ће послушати глас твој; па ћеш ти и старешине израиљске отићи к цару мисирском, и рећи ћете му: Господ Бог јеврејски срете нас, па ти се молимо да изађемо три дана хода у пустињу да принесемо жртву Господу Богу свом. 002 EXO 003 019 А ја знам да вам неће допустити цар мисирски да изађете без руке крепке. 002 EXO 003 020 Али ћу пружити руку своју, и ударићу Мисир свим чудесима својим, која ћу учинити у њему: и после ће вас пустити. 002 EXO 003 021 И учинићу да народ нађе љубав у Мисираца, па кад пођете, нећете поћи празни; 002 EXO 003 022 Него ће свака жена заискати у суседе своје и у домаћице своје накита сребрног и накита златног и хаљина; и метнућете на синове своје и на кћери своје, и опленићете Мисир. 002 EXO 004 001 А Мојсије одговори и рече: Али неће ми веровати ни послушати глас мој; јер ће рећи: Није ти се Господ јавио. 002 EXO 004 002 А Господ му рече: Шта ти је то у руци? А он одговори: Штап. 002 EXO 004 003 А Бог му рече: Баци га на земљу. И баци га на земљу, а он поста змија. И Мојсије побеже од ње. 002 EXO 004 004 А Господ рече Мојсију: Пружи руку своју, па је ухвати за реп. И пружи руку своју, и ухвати је, и опет поста штап у руци његовој. 002 EXO 004 005 То учини, рече Господ, да верују да ти се јавио Господ Бог отаца њихових, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев. 002 EXO 004 006 И опет му рече Господ: Тури сада руку своју у недра своја. И он тури руку своју у недра своја; а кад је извади из недара, а то рука му губава, бела као снег. 002 EXO 004 007 А Бог му рече: Тури опет руку своју у недра своја. И опет тури руку своју у недра своја; а кад је извади из недара, а то опет постала као и остало тело његово. 002 EXO 004 008 Тако, рече Бог, ако ти не узверују и не послушају глас твој за први знак, послушаће за други знак. 002 EXO 004 009 Ако ли не узверују ни за та два знака и не послушају глас твој, а ти захвати воде из реке, и пролиј на земљу, и претвориће се вода коју захватиш из реке, и проврћи ће се у крв на земљи. 002 EXO 004 010 А Мојсије рече Господу: Молим Ти се, Господе, нисам речит човек, нити сам пре био нити сам откако си проговорио са слугом својим, него сам спорих уста и спорог језика. 002 EXO 004 011 А Господ му рече: Ко је дао уста човеку? Или ко може створити немог или глувог или окатог или слепог? Зар не ја, Господ? 002 EXO 004 012 Иди дакле, ја ћу бити с устима твојим, и учићу те шта ћеш говорити. 002 EXO 004 013 А Мојсије рече: Молим Те, Господе, пошљи оног кога треба да пошаљеш. 002 EXO 004 014 И разгневи се Господ на Мојсија, и рече му: Није ли ти брат Арон Левит? Знам да је он речит; и ево он ће те срести, и кад те види обрадоваће се у срцу свом. 002 EXO 004 015 Њему ћеш казати и метнућеш ове речи у уста његова, и ја ћу бити с твојим устима и с његовим устима, и учићу вас шта ћете чинити. 002 EXO 004 016 И он ће место тебе говорити народу, и он ће бити теби место уста, а ти ћеш бити њему место Бога. 002 EXO 004 017 А тај штап узми у руку своју, њим ћеш чинити чудеса. 002 EXO 004 018 И отиде Мојсије, и врати се к Јотору тасту свом, и рече му: Пусти ме да идем, да се вратим к браћи својој у Мисиру, да видим јесу ли још у животу. И рече Јотор Мојсију: Иди с миром. 002 EXO 004 019 И рече Господ Мојсију у земљи мадијанској: Иди, врати се у Мисир, јер су помрли сви који су тражили душу твоју. 002 EXO 004 020 И узе Мојсије жену своју и синове своје, и посади их на магарца, и пође натраг у земљу мисирску. И узе Мојсије штап Божји у руку своју. 002 EXO 004 021 И рече Господ Мојсију: Кад отидеш и вратиш се у Мисир, гледај да учиниш пред Фараоном сва чудеса која ти метнух у руку: а ја ћу учинити да му отврдне срце и не пусти народ. 002 EXO 004 022 А ти ћеш рећи Фараону: Овако каже Господ: Израиљ је син мој, првенац мој. 002 EXO 004 023 И казах ти: Пусти сина мог да ми послужи. А ти га не хте пустити; ево ја ћу убити сина твог, првенца твог. 002 EXO 004 024 И кад беше на путу у гостионици, дође к њему Господ и хтеде да га убије. 002 EXO 004 025 А Сефора узе оштар нож, и обреза сина свог, и окрајак баци к ногама његовим говорећи: Ти си ми крвав заручник. 002 EXO 004 026 Тада га остави Господ; а она ради обрезања рече: Крвав заручник. 002 EXO 004 027 А Господ рече Арону: Изиђи у пустињу на сусрет Мојсију. И отиде и срете га на гори Божијој, и пољуби га. 002 EXO 004 028 И Мојсије каза Арону све речи Господње, за које га посла, и све знаке које му заповеди. 002 EXO 004 029 И отидоше Мојсије и Арон, и скупише све старешине синова Израиљевих. 002 EXO 004 030 И Арон каза све речи, које беше рекао Господ Мојсију, а Мојсије учини знаке пред народом. 002 EXO 004 031 И народ верова; и разумеше да је Господ походио синове Израиљеве и видео невољу њихову; и савивши се поклонише се. 002 EXO 005 001 А после изађоше Мојсије и Арон пред Фараона, и рекоше му: Овако вели Господ Бог Израиљев: Пусти народ мој да ми празнују празник у пустињи. 002 EXO 005 002 Али Фараон рече: Ко је Господ да послушам глас његов и пустим Израиља? Не знам Господа, нити ћу пустити Израиља. 002 EXO 005 003 А они рекоше: Бог јеврејски срете нас; молимо ти се да отидемо три дана хода у пустињу да принесемо жртву Господу Богу свом, да не пошаље на нас помор или мач. 002 EXO 005 004 А цар мисирски рече им: Мојсије и Ароне, зашто одвлачите народ од рада његовог? Идите на свој посао. 002 EXO 005 005 Још рече Фараон: Ето, народа је много у земљи; а ви још хоћете да оставља своје послове. 002 EXO 005 006 И у исти дан заповеди Фараон настојницима над народом и управитељима његовим, и рече: 002 EXO 005 007 Од сад немојте давати народу плеву за опеке као до сада, нека иду сами и купе себи плеву. 002 EXO 005 008 А колико су опека до сад начињали толико изгоните и од сад, нити шта смањите; јер беспосличе, и зато вичу говорећи: Да идемо да принесемо жртву Богу свом. 002 EXO 005 009 Ваља навалити послове на те људе, па ће радити и неће слушати лажљиве речи. 002 EXO 005 010 И изашавши настојници народни и управитељи рекоше народу говорећи: Тако вели Фараон: Ја вам нећу давати плеву. 002 EXO 005 011 Идите сами и купите себи плеву где нађете, а од посла вам се неће попустити ништа. 002 EXO 005 012 И разиђе се народ по свој земљи мисирској да чупа стрњику место плеве. 002 EXO 005 013 А настојници наваљиваху говорећи: Свршујте послове своје колико долази на дан, као кад је било плеве. 002 EXO 005 014 И управитељи синова Израиљевих, које поставише над њима настојници Фараонови, допадаху боја, и говораше им се: Зашто ни јуче ни данас не начинисте онолико опека колико вам је одређено, као пре? 002 EXO 005 015 И отидоше управитељи синова Израиљевих, и повикаше к Фараону говорећи: Зашто чиниш тако слугама својим? 002 EXO 005 016 Плева се не даје слугама твојим, па опет кажу нам: Градите опеке. И ево бију слуге твоје, а крив је твој народ. 002 EXO 005 017 А он рече: Беспосличите, беспосличите, и зато говорите: Да идемо да принесемо жртву Господу. 002 EXO 005 018 Него идите, радите; плева вам се неће давати, а опеке да дајете на број. 002 EXO 005 019 И управитељи синова Израиљевих видеше да је зло по њих што им се каза: Да не буде опека мање на дан. 002 EXO 005 020 И отишавши од Фараона сретоше Мојсија и Арона, који изиђоше пред њих. 002 EXO 005 021 Па им рекоше: Господ нека вас види и суди, што нас омразисте Фараону и слугама његовим, и дадосте им мач у руку да нас побију. 002 EXO 005 022 И Мојсије се врати ка Господу и рече: Господе, зашто си навукао то зло на народ? Зашто си ме послао? 002 EXO 005 023 Јер откако изиђох пред Фараона и проговорих у твоје име, још горе поступа с народом овим, а Ти не избави народ свој. 002 EXO 006 001 А Господ рече Мојсију: Сад ћеш видети шта ћу учинити Фараону; јер под руком крепком пустиће их, и истераће их из земље своје под руком крепком. 002 EXO 006 002 Још говори Бог Мојсију и рече му: Ја сам Господ. 002 EXO 006 003 И јавио сам се Авраму, Исаку и Јакову именом Бог Свемогући, а именом својим, Господ, не бих им познат. 002 EXO 006 004 И учиних завет свој с њима да ћу им дати земљу хананску, земљу у којој беху дошљаци, у којој живљаху као странци. 002 EXO 006 005 И чух уздисање синова Израиљевих, које Мисирци држе у ропству, и опоменух се завета свог. 002 EXO 006 006 Зато кажи синовима Израиљевим: Ја сам Господ, и извешћу вас испод бремена мисирских, и опростићу вас ропства њиховог, и избавићу вас мишицом подигнутом и судовима великим. 002 EXO 006 007 И узећу вас да ми будете народ, и ја ћу вам бити Бог, те ћете познати да сам ја Господ Бог ваш, који вас изводим испод бремена мисирских. 002 EXO 006 008 Пак ћу вас одвести у своју земљу, за коју подигох руку своју заклињући се да ћу је дати Авраму, Исаку и Јакову; и даћу вам је у наследство, ја Господ. 002 EXO 006 009 И Мојсије каза тако синовима Израиљевим; али не послушаше Мојсија од слабости духа свог и од љутог ропства. 002 EXO 006 010 И Господ рече Мојсију говорећи: 002 EXO 006 011 Иди, кажи Фараону, цару мисирском, нека пусти синове Израиљеве из земље своје. 002 EXO 006 012 А Мојсије проговори пред Господом и рече: Ето, синови Израиљеви не послушаше ме, а како ће ме послушати Фараон, кад сам необрезаних усана? 002 EXO 006 013 Али Господ говори Мојсију и Арону, и заповеди им да иду к синовима Израиљевим и к Фараону, да изведу синове Израиљеве из земље мисирске. 002 EXO 006 014 Ово су поглавице у домовима отаца својих: синови Рувима, првенца Израиљевог: Енох и Фалуј, Асрон и Хармија; то су породице Рувимове. 002 EXO 006 015 А синови Симеунови: Јемуило и Јамин и Аод и Ахин и Сар и Саул, син неке Хананејке; то су породице Симеунове. 002 EXO 006 016 А ово су имена синова Левијевих по породицама њиховим: Гирсон и Кат и Мерарије; а Левије поживе сто и тридесет и седам година. 002 EXO 006 017 А ово су синови Гирсонови: Ловеније и Семеј по породицама својим. 002 EXO 006 018 А синови Катови: Амрам и Исар и Хеврон и Озило; а Кат поживе сто и тридесет и три године. 002 EXO 006 019 А синови Мераријеви: Молија и Мусија. То су породице Левијеве по лозама својим. 002 EXO 006 020 А Амрам се ожени Јохаведом братучедом својом, и она му роди Арона и Мојсија. А поживе Амрам сто и тридесет и седам година. 002 EXO 006 021 А синови Исарови беху: Кореј и Нафек и Зехрија. 002 EXO 006 022 А синови Озилови: Мисаило и Елисафан и Сегрија. 002 EXO 006 023 А Арон се ожени Јелисаветом кћерју Аминадавовом, сестром Насоновом; и она му роди Надава и Авијуда и Елеазара и Итамара. 002 EXO 006 024 А синови Корејеви беху: Асир и Елкана и Авијасар. То су породице Корејеве. 002 EXO 006 025 И Елеазар, син Аронов, ожени се једном од кћери Футилових, и она му роди Финеса. То су поглавице између отаца левитских по својим породицама. 002 EXO 006 026 То је Арон и Мојсије, којима рече Господ: Изведите синове Израиљеве из земље мисирске у четама њиховим. 002 EXO 006 027 То су који говорише Фараону, цару мисирском, да изведу синове Израиљеве из Мисира; то је Мојсије и то је Арон. 002 EXO 006 028 И кад Господ говораше Мојсију у земљи мисирској, 002 EXO 006 029 Рече Господ Мојсију говорећи: Ја сам Господ; кажи Фараону цару мисирском све што сам ти казао. 002 EXO 006 030 И Мојсије рече пред Господом: Ево сам необрезаних усана, па како ће ме послушати Фараон? 002 EXO 007 001 И Господ рече Мојсију: Ево, поставио сам те да си Бог Фараону; а Арон брат твој биће пророк твој. 002 EXO 007 002 Говорићеш све што ти заповедим; Арон, пак, брат твој говориће Фараону да пусти синове Израиљеве из земље своје. 002 EXO 007 003 А ја ћу учинити да отврдне срце Фараону, те ћу умножити знаке своје и чудеса своја у земљи мисирској. 002 EXO 007 004 И неће вас ипак послушати Фараон; а ја ћу метнути руку своју на Мисир, и извешћу војску своју, народ свој, синове Израиљеве из земље мисирске судовима великим. 002 EXO 007 005 И познаће Мисирци да сам ја Господ, кад дигнем руку своју на Мисир, и изведем синове Израиљеве између њих. 002 EXO 007 006 И учини Мојсије и Арон, како им заповеди Господ, тако учинише. 002 EXO 007 007 А Мојсију беше осамдесет година, а Арону осамдесет и три године, кад говораху с Фараоном. 002 EXO 007 008 И рече Господ Мојсију и Арону говорећи: 002 EXO 007 009 Кад вам каже Фараон и рече: Учините како чудо, онда реци Арону: Узми штап свој, и баци га пред Фараона; те ће се преметнути у змију. 002 EXO 007 010 И изађоше Мојсије и Арон пред Фараона, и учинише како заповеди Господ; и баци Арон штап свој пред Фараона и пред слуге његове, и преметну се у змију. 002 EXO 007 011 А Фараон дозва мудраце и врачаре; те и врачари мисирски учинише тако својим врачањем. 002 EXO 007 012 И бацише сваки свој штап, и преметнуше се штапови у змије; али штап Аронов прождре њихове штапове. 002 EXO 007 013 И отврдну срце Фараоново, и не послуша их, као што беше казао Господ. 002 EXO 007 014 И рече Господ Мојсију: Отежа срце Фараоново; неће да пусти народ. 002 EXO 007 015 Иди ујутру к Фараону. Гле, он ће изаћи на воду, па стани према њему на обали, а штап који се био преметнуо у змију узми у руку. 002 EXO 007 016 И реци му: Господ Бог јеврејски посла ме к теби да ти кажем: Пусти народ мој да ми послужи у пустињи. Али ти ето још не послуша. 002 EXO 007 017 Зато Господ овако вели: Овако ћеш познати да сам ја Господ: ево, ударићу штапом што ми је у руци по води што је у реци, и преметнуће се у крв. 002 EXO 007 018 И рибе у реци помреће, и река ће се усмрдети, и Мисирци ће се узмучити тражећи воде да пију из реке. 002 EXO 007 019 И Господ рече Мојсију: Реци Арону: Узми штап свој, и пружи руку своју на воде мисирске, на потоке, на реке и на језера њихова и на сва зборишта вода њихових; и преметнуће се у крв, и биће крв по свој земљи мисирској, и по судима дрвеним и каменим. 002 EXO 007 020 И учинише Мојсије и Арон како им заповеди Господ; и подигавши Арон штап свој удари по води која беше у реци пред Фараоном и слугама његовим. И сва вода што беше у реци преметну се у крв. 002 EXO 007 021 И помреше рибе што беху у реци, и усмрде се река тако да не могаху Мисирци пити воде из реке, и беше крв по свој земљи мисирској. 002 EXO 007 022 Али и врачари мисирски учинише тако својим врачањем; и срце Фараону отврдну, те их не послуша, као што беше казао Господ. 002 EXO 007 023 И окренувши се Фараон отиде кући својој, и не мари ни за то. 002 EXO 007 024 А Мисирци сви копаше око реке тражећи воде да пију; јер не могаху пити воде из реке. 002 EXO 007 025 И наврши се седам дана како реку удари Господ. 002 EXO 008 001 И рече Господ Мојсију: Иди к Фараону, и реци му: Овако вели Господ: Пусти народ мој, да ми послужи. 002 EXO 008 002 Ако ли нећеш пустити, ево ћу морити сву земљу жабама. 002 EXO 008 003 И река ће се напунити жаба, и оне ће изаћи и скакати теби по кући и по клети где спаваш и по постељи твојој и по кућама слуга твојих и народа твог и по пећима твојим и по наћвама твојим; 002 EXO 008 004 И на тебе и на народ твој и на све слуге твоје скакаће жабе. 002 EXO 008 005 И рече Господ Мојсију: Кажи Арону: Пружи руку своју са штапом својим на реке и на потоке и на језера, и учини нек изађу жабе на земљу мисирску. 002 EXO 008 006 И пружи Арон руку своју на воде мисирске, и изађоше жабе и покрише земљу мисирску. 002 EXO 008 007 Али и врачари мисирски учинише тако својим врачањем, учинише те изађоше жабе на земљу мисирску. 002 EXO 008 008 А Фараон дозва Мојсија и Арона и рече: Молите Господа да уклони жабе од мене и од народа мог, пак ћу пустити народ да принесу жртву Господу. 002 EXO 008 009 А Мојсије рече Фараону: Част да ти је нада мном! Докле да му се молим за те и за слуге твоје и за народ твој да одбије жабе од тебе и из кућа твојих, и само у реци да остану? 002 EXO 008 010 А он рече: До сутра. А Мојсије рече: Биће како си казао, да познаш да нико није као Господ Бог наш. 002 EXO 008 011 Отићи ће жабе од тебе и из кућа твојих и од слуга твојих и од народа твог; само ће у реци остати. 002 EXO 008 012 И отиде Мојсије и Арон од Фараона; и завапи Мојсије ка Господу за жабе које беше пустио на Фараона. 002 EXO 008 013 А Господ учини по речи Мојсијевој; и поцркаше жабе, и опростише их се куће и села и поља. 002 EXO 008 014 И на гомиле их гртаху, да је смрдела земља. 002 EXO 008 015 А кад Фараон виде где одахну, отврдну му срце, и не послуша их, као што беше казао Господ. 002 EXO 008 016 А Господ рече Мојсију: Кажи Арону: Пружи штап свој, и удари по праху на земљи, нек се претвори у уши по свој земљи мисирској. 002 EXO 008 017 И учинише тако: Арон пружи руку своју са штапом својим, и удари по праху на земљи, и посташе уши по људима и по стоци, сав прах на земљи претвори се у уши по целој земљи мисирској. 002 EXO 008 018 А гледаше и врачари мисирски врачањем својим да учине да постану уши, али не могоше. И беху уши по људима и по стоци. 002 EXO 008 019 И рекоше врачари Фараону: Ово је прст Божји. Али опет отврдну срце Фараону, те их не послуша као што беше казао Господ. 002 EXO 008 020 А Господ рече Мојсију: Устани рано и изађи пред Фараона, ево, он ће изаћи к води, па му реци: Овако вели Господ: Пусти народ мој да ми послужи. 002 EXO 008 021 Ако ли не пустиш народ мој, ево, пустићу на тебе и на слуге твоје и на народ твој и на куће твоје свакојаке бубине, и напуниће се бубина куће мисирске и земља на којој су. 002 EXO 008 022 Али ћу у тај дан одвојити земљу гесемску, где живи мој народ, и онде неће бити бубина, да познаш да сам ја Господ на земљи. 002 EXO 008 023 И поставићу разлику између народа свог и народа твог. Сутра ће бити знак тај. 002 EXO 008 024 И учини Господ тако, и дођоше силне бубине у кућу Фараонову и у куће слуга његових и у сву земљу мисирску, да се све у земљи поквари од бубина. 002 EXO 008 025 И Фараон дозва Мојсија и Арона, и рече им: Идите, принесите жртву Богу свом овде у земљи. 002 EXO 008 026 А Мојсије рече: Не ваља тако; јер бисмо принели на жртву Господу Богу свом што је нечисто Мисирцима; а кад бисмо принели на жртву што је нечисто Мисирцима на очи њихове, не би ли нас побили камењем? 002 EXO 008 027 Три дана хода треба да идемо у пустињу да принесемо жртву Господу Богу свом, као што нам је казао. 002 EXO 008 028 А Фараон рече: Пустићу вас да принесете жртву Господу Богу свом у пустињи; али да не идете даље; па се молите за ме. 002 EXO 008 029 А Мојсије рече: Ево ја идем од тебе, и молићу се Господу да отиду бубине од Фараона и од слуга његових и од народа његовог сутра; али немој опет да превариш, и да не пустиш народ да принесе жртву Господу. 002 EXO 008 030 И отиде Мојсије од Фараона, и помоли се Господу. 002 EXO 008 031 И учини Господ по речи Мојсијевој, те отидоше бубине од Фараона и од слуга његових и од народа његовог; не оста ни једна. 002 EXO 008 032 Али опет отврдну срце Фараоново, и не пусти народ. 002 EXO 009 001 Тада рече Господ Мојсију: Иди к Фараону, и реци му: Овако вели Господ Бог јеврејски: Пусти народ мој да ми послужи; 002 EXO 009 002 Ако ли их не пустиш него их још станеш задржавати, 002 EXO 009 003 Ево, рука Господња доћи ће на стоку твоју у пољу, на коње, на магарце, на камиле, на волове и на овце, с помором врло великим. 002 EXO 009 004 А одвојиће Господ стоку израиљску од стоке мисирске; те од свега што је синова Израиљевих неће погинути ништа. 002 EXO 009 005 И поставио је Господ рок рекавши: Сутра ће то учинити на земљи Господ. 002 EXO 009 006 И Господ учини то сутрадан, и сва стока мисирска угину; а од стоке синова Израиљевих не угину ниједно. 002 EXO 009 007 И посла Фараон да виде, и гле, од стоке израиљске не угину ниједно; ипак отврдну срце Фараону, и не пусти народ. 002 EXO 009 008 Тада рече Господ Мојсију и Арону: Узмите пепела из пећи пуне прегршти, и Мојсије нека га баци у небо пред Фараоном; 002 EXO 009 009 И постаће прах по свој земљи мисирској, а од њега ће постати красте пуне гноја и на људима и на стоци по свој земљи мисирској. 002 EXO 009 010 И узеше пепела из пећи, и стадоше пред Фараона, и баци га Мојсије у небо, и посташе красте пуне гноја по људима и по стоци. 002 EXO 009 011 И врачари не могоше стајати пред Мојсијем од краста; јер беху красте и на врачарима и на свим Мисирцима. 002 EXO 009 012 И Господ учини те отврдну срце Фараоново, и не послуша их, као што беше казао Господ Мојсију. 002 EXO 009 013 После рече Господ Мојсију: Устани рано и изађи пред Фараона, и реци му: Овако вели Господ Бог јеврејски: Пусти народ мој да ми послужи. 002 EXO 009 014 Јер ћу сада пустити сва зла своја на срце твоје и на слуге твоје и на народ твој, да знаш да нико није као ја на целој земљи. 002 EXO 009 015 Јер сада кад пружих руку своју, могах и тебе и народ твој ударити помором, па те не би више било на земљи; 002 EXO 009 016 Али те оставих да покажем на теби силу своју, и да се приповеда име моје по свој земљи. 002 EXO 009 017 И ти се још подижеш на мој народ, и нећеш да га пустиш? 002 EXO 009 018 Ево, сутра ћу у ово доба пустити град врло велик, каквог није било у Мисиру откако је постао па досада. 002 EXO 009 019 Зато сада пошљи, те скупи стоку своју и шта год имаш у пољу, јер ће пасти град на све људе и на стоку што се затече у пољу и не буде скупљено у кућу, и изгинуће. 002 EXO 009 020 Који се год између слуга Фараонових побоја речи Господње, он брже скупи слуге своје и стоку своју у кућу; 002 EXO 009 021 А који не мараше за реч Господњу, он остави слуге своје и стоку своју у пољу. 002 EXO 009 022 И Господ рече Мојсију: Пружи руку своју к небу, нека удари град по свој земљи мисирској, на људе и на стоку и на све биље по пољу у земљи мисирској. 002 EXO 009 023 И Мојсије пружи штап свој к небу, и Господ пусти громове и град, да огањ скакаше на земљу. И тако Господ учини, те паде град на земљу мисирску. 002 EXO 009 024 А беше град и огањ смешан с градом силан веома, каквог не беше у свој земљи мисирској откако је људи у њој. 002 EXO 009 025 И поби град по свој земљи мисирској шта год беше у пољу од човека до живинчета; и све биље у пољу потре град, и сва дрвета у пољу поломи. 002 EXO 009 026 Само у земљи гесемској, где беху синови Израиљеви, не беше града. 002 EXO 009 027 Тада посла Фараон, те дозва Мојсија и Арона, и рече им: Сада згреших; Господ је праведан, а ја и мој народ јесмо безбожници. 002 EXO 009 028 Молите се Господу, јер је доста, нека престану громови Божји и град, па ћу вас пустити, и више вас неће нико устављати. 002 EXO 009 029 А Мојсије му рече: Кад изађем иза града, раширићу руке своје ка Господу, а громови ће престати и града неће више бити, да знаш да је Господња земља. 002 EXO 009 030 А ти и слуге твоје знам да се још нећете бојати Господа Бога. 002 EXO 009 031 И пропаде лан и јечам, јер јечам беше класао, а лан се главичио. 002 EXO 009 032 А пшеница и крупник не пропаде, јер беше позно жито. 002 EXO 009 033 И Мојсије отишавши од Фараона иза града рашири руке своје ка Господу, и престаше громови и град, и дажд не падаше на земљу. 002 EXO 009 034 Али Фараон видевши где преста дажд и град и громови, стаде опет грешити, и срце му отврдну и њему и слугама његовим. 002 EXO 009 035 Отврдну срце Фараону, те не пусти синове Израиљеве, као што беше казао Господ преко Мојсија. 002 EXO 010 001 А Господ рече Мојсију: Иди к Фараону, јер сам ја учинио да отврдне срце његово и срце слуга његових, да учиним ове знаке своје међу њима, 002 EXO 010 002 И да приповедаш синовима својим и унуцима својим шта учиних у Мисиру и какве знаке своје показах на њима, да бисте знали да сам ја Господ. 002 EXO 010 003 И отиде Мојсије и Арон к Фараону, и рекоше му: Овако вели Господ Бог јеврејски: Докле ћеш се противити да се не понизиш преда мном? Пусти народ мој да ми послужи. 002 EXO 010 004 Јер ако нећеш пустити народ мој, ево сутра ћу нанети скакавце на земљу твоју; 002 EXO 010 005 И покриће сву земљу да се неће видети земља, и појешће остатак што се сачувао, који вам је остао иза града, и појешће сва дрвета што вам расту у пољу. 002 EXO 010 006 И напуниће их се куће твоје и куће свих слуга твојих и куће свих Мисираца, шта нису видели оци твоји ни оци отаца твојих, откако су постали на земљи до данас. И окренувши се отиде од Фараона. 002 EXO 010 007 А слуге рекоше Фараону: Докле ће нас тај мучити? Пусти их нека послуже Господу Богу свом. Зар још не видиш где пропаде Мисир? 002 EXO 010 008 И дозваше опет Мојсија и Арона пред Фараона, и рече им: Идите, послужите Господу Богу свом. А који су што ће ићи? 002 EXO 010 009 А Мојсије рече: С децом својом и са старцима својим ићи ћемо, са синовима својим и са кћерима својим, са стоком својом ситном и крупном ићи ћемо, јер имамо празник Господњи. 002 EXO 010 010 А он им рече: Тако био Господ с вама, како ћу вас ја пустити с децом вашом! Видите да зло мислите. 002 EXO 010 011 Неће бити тако; него ви људи идите и послужите Господу, јер то иштете. И отера их од себе Фараон. 002 EXO 010 012 Тада рече Господ Мојсију: Пружи руку своју на земљу мисирску, да дођу скакавци на земљу мисирску и поједу све биље по земљи, шта год оста иза града. 002 EXO 010 013 И пружи Мојсије штап свој на земљу мисирску, и Господ наведе устоку на земљу, те дува цели дан и целу ноћ; а кад свану, донесе устока скакавце. 002 EXO 010 014 И дођоше скакавци на сву земљу мисирску, и попадаше по свим крајевима мисирским силни веома, каквих пре никада није било нити ће кад бити онаквих. 002 EXO 010 015 И покрише сву земљу, да се земља не виђаше, и поједоше сву траву на земљи и сав род на дрветима, што оста иза града, и не оста ништа зелено од дрвета и од биља пољског у свој земљи мисирској. 002 EXO 010 016 Тада Фараон брже дозва Мојсија и Арона, и рече: Згреших Господу Богу вашем и вама. 002 EXO 010 017 Али ми још сада само опрости грех мој, и молите се Господу Богу свом да уклони од мене само ову смрт. 002 EXO 010 018 И отиде Мојсије од Фараона, и помоли се Господу. 002 EXO 010 019 И окрену Господ ветар од запада врло јак, који узе скакавце и баци их у Црвено море, и не оста ниједан скакавац у целој земљи мисирској. 002 EXO 010 020 Али Господ учини те отврдну срце Фараону, и не пусти синове Израиљеве. 002 EXO 010 021 И рече Господ Мојсију: Пружи руку своју к небу, и биће тама по земљи мисирској таква да ће је пипати. 002 EXO 010 022 И Мојсије пружи руку своју к небу, и поста густа тама по свој земљи мисирској за три дана. 002 EXO 010 023 Не виђаху један другог, и нико се не маче с места где беше за три дана; али се код свих синова Израиљевих видело по становима њиховим. 002 EXO 010 024 Тада Фараон дозва Мојсија, и рече: Идите, послужите Господу; само стока ваша ситна и крупна нека остане, а деца ваша нека иду с вама. 002 EXO 010 025 А Мојсије рече: Треба да нам даш и шта ћемо принети и сажећи на жртву Господу Богу свом; 002 EXO 010 026 Зато и стока наша нек иде с нама, да не остане ни папка, јер између ње треба да узмемо чим ћемо послужити Господу Богу свом, а не знамо којим ћемо послужити Господу докле не дођемо онамо. 002 EXO 010 027 Али Господ учини те отврдну срце Фараону, и не хте их пустити. 002 EXO 010 028 И рече му Фараон: Иди од мене, и чувај се да ми више не дођеш на очи, јер ако ми дођеш на очи, погинућеш. 002 EXO 010 029 А Мојсије рече: Право си казао; нећу ти више доћи на очи. 002 EXO 011 001 А Господ рече Мојсију: Још ћу једно зло пустити на Фараона и на Мисир, па ће вас онда пустити; пустиће сасвим, и још ће вас терати. 002 EXO 011 002 А сада кажи народу нека сваки човек иште у суседа свог и свака жена у суседе своје накита сребрних и накита златних. 002 EXO 011 003 И Господ учини те народ нађе љубав у Мисираца; и сам Мојсије беше врло велик човек у земљи мисирској код слуга Фараонових и код народа. 002 EXO 011 004 И рече Мојсије: Овако вели Господ: Око поноћи проћи ћу кроз Мисир, 002 EXO 011 005 И помреће сви првенци у земљи мисирској, од првенца Фараоновог, који хтеде седети на престолу његовом, до првенца слушкиње за жрвњем, и од стоке шта је год првенац. 002 EXO 011 006 И биће вика велика по свој земљи мисирској, какве још није било нити ће је кад бити. 002 EXO 011 007 А код синова Израиљевих нигде неће ни пас језиком својим маћи ни међу људима ни међу стоком, да знате да је Господ учинио разлику између Израиљаца и Мисираца. 002 EXO 011 008 И доћи ће све те слуге твоје к мени, и поклониће ми се говорећи: Иди, и ти и сав народ који је пристао за тобом. И онда ћу изаћи. И отиде Мојсије од Фараона с великим гневом. 002 EXO 011 009 А Господ рече Мојсију: Неће вас послушати Фараон, да бих умножио чудеса своја у земљи мисирској. 002 EXO 011 010 И Мојсије и Арон учинише сва ова чудеса пред Фараоном, а Господ учини те отврдну срце Фараону, и не пусти синове Израиљеве из земље своје. 002 EXO 012 001 И рече Господ Мојсију и Арону у земљи мисирској говорећи: 002 EXO 012 002 Овај месец да вам је почетак месецима, да вам је први месец у години. 002 EXO 012 003 Кажите свему збору Израиљевом и реците: Десетог дана овог месеца сваки нека узме јагње или јаре, по породицама, по једно на дом; 002 EXO 012 004 Ако ли је дом мали за јагње или јаре, нека узме к себи суседа, који му је најближи, с онолико душа колико треба да могу појести јагње или јаре. 002 EXO 012 005 А јагње или јаре да вам буде здраво, мушко, од године; између оваца или између коза узмите. 002 EXO 012 006 И чувајте га до четрнаестог дана овог месеца, а тада савколики збор Израиљев нека га закоље увече. 002 EXO 012 007 И нека узму крви од њега и покропе оба довратка и горњи праг на кућама у којима ће га јести. 002 EXO 012 008 И нека једу месо исте ноћи, на ватри печено, с хлебом пресним и са зељем горким нека једу. 002 EXO 012 009 Немојте јести сирово ни у води кувано, него на ватри печено, с главом и с ногама и с дробом. 002 EXO 012 010 И ништа немојте оставити до јутра; ако ли би шта остало до јутра, спалите на ватри. 002 EXO 012 011 А овако једите: опасани, обућа да вам је на ногу и штап у руци, и једите хитно, јер је пролазак Господњи. 002 EXO 012 012 Јер ћу проћи по земљи мисирској ту ноћ, и побићу све првенце у земљи мисирској од човека до живинчета, и судићу свим боговима мисирским, ја Господ. 002 EXO 012 013 А крв она биће вам знак на кућама, у којима ћете бити; и кад видим крв, проћи ћу вас, те неће бити међу вама помора, кад станем убијати по земљи мисирској. 002 EXO 012 014 И тај ће вам дан бити за спомен, и празноваћете га Господу од колена до колена; празнујте га законом вечним. 002 EXO 012 015 Седам дана једите хлебове пресне, и првог дана уклоните квасац из кућа својих; јер ко би год јео шта с квасцем од првог дана до седмог, истребиће се она душа из Израиља. 002 EXO 012 016 Први дан биће свети сабор; тако и седми дан имаћете свети сабор; никакав посао да се не ради у те дане, осим шта треба за јело свакој души, то ћете само готовити. 002 EXO 012 017 И држите дан пресних хлебова, јер у тај дан изведох војске ваше из земље мисирске; држите тај дан од кољена до кољена законом вечним. 002 EXO 012 018 Првог месеца четрнаести дан увече почните јести пресне хлебове па до двадесет првог дана истог месеца увече. 002 EXO 012 019 За седам дана да се не нађе квасца у кућама вашим; јер ко би год јео шта с квасцем, истребиће се она душа из збора Израиљевог, био дошљак или рођен у земљи. 002 EXO 012 020 Ништа с квасцем немојте јести, него једите хлеб пресан по свим становима својим. 002 EXO 012 021 И сазва Мојсије све старешине израиљске, и рече им: Изберите и узмите себи јагње или јаре по породицама својим, и закољите пасху. 002 EXO 012 022 И узмите киту исопа и замочите је у крв, која ће бити у здели, и покропите горњи праг и оба довратка крвљу, која ће бити у здели, и ниједан од вас да не излази на врата кућна до јутра. 002 EXO 012 023 Јер ће изаћи Господ да бије Мисир, па кад види крв на горњем прагу и на оба довратка, проћи ће Господ мимо она врата, и неће дати крвнику да уђе у куће ваше да убија. 002 EXO 012 024 И држите ово као закон теби и синовима твојим довека. 002 EXO 012 025 И кад дођете у земљу коју ће вам дати Господ, као што је казао, држите ову службу. 002 EXO 012 026 И кад вам кажу синови ваши: Каква вам је то служба? 002 EXO 012 027 Реците: Ово је жртва за пролазак Господњи, кад прође куће синова Израиљевих у Мисиру убијајући Мисирце, а домове наше сачува. Тада народ сави главу и поклони се. 002 EXO 012 028 И отидоше и учинише синови Израиљеви, како заповеди Господ преко Мојсија и Арона, тако учинише. 002 EXO 012 029 А око поноћи поби Господ све првенце у земљи мисирској од првенца Фараоновог који хтеде седети на престолу његовом до првенца сужња у тамници, и шта год беше првенац од стоке. 002 EXO 012 030 Тада уста Фараон оне ноћи, он и све слуге његове и сви Мисирци, и би вика велика у Мисиру, јер не беше куће у којој не би мртваца. 002 EXO 012 031 И дозва Мојсија и Арона по ноћи и рече: Устајте, идите из народа мог и ви и синови Израиљеви, и отидите, послужите Господу, као што говористе. 002 EXO 012 032 Узмите и овце своје и говеда своја, као што говористе, и идите, па и мене благословите. 002 EXO 012 033 И Мисирци наваљиваху на народ да брже иду из земље, јер говораху: Изгибосмо сви. 002 EXO 012 034 И народ узе тесто своје још неускисло, умотавши га у хаљине своје, на рамена своја. 002 EXO 012 035 И учинише синови Израиљеви по заповести Мојсијевој, и заискаше у Мисираца накита сребрних и накита златних и хаљина. 002 EXO 012 036 И Господ учини, те народ нађе љубав у Мисираца, те им дадоше; тако опленише Мисирце. 002 EXO 012 037 И отидоше синови Израиљеви из Рамесе у Сохот, око шест стотина хиљада пешака, самих људи осим деце. 002 EXO 012 038 И других људи много отиде с њима, и стоке ситне и крупне врло много. 002 EXO 012 039 И од теста које изнесоше из Мисира испекоше погаче пресне, јер не беше ускисло кад их потераше Мисирци, те не могаше оклевати, нити спремише себи брашњенице. 002 EXO 012 040 А бавише се синови Израиљеви у Мисиру четири стотине и тридесет година. 002 EXO 012 041 И кад се наврши четири стотине и тридесет година, у исти дан изађоше све војске Господње из земље мисирске. 002 EXO 012 042 Та се ноћ светкује Господу, у коју их изведе из Мисира; то је ноћ Господња, коју треба да светкују синови Израиљеви од кољена на кољено. 002 EXO 012 043 И рече Господ Мојсију и Арону: Ово нека буде закон за пасху: ниједан туђин да је не једе; 002 EXO 012 044 А сваки слуга ваш купљен за новце, кад га обрежете, онда нека је једе. 002 EXO 012 045 Дошљак или најамник да је не једе. 002 EXO 012 046 У истој кући да се једе, да не изнесете меса од ње из куће, и кости да јој не преломите. 002 EXO 012 047 Сав збор Израиљев нека чини тако. 002 EXO 012 048 Ако би код тебе седео туђин и хтео би светковати пасху Господњу, нека му се обрежу све мушкиње, па онда нека приступи да је светкује, и нека буде као рођен у земљи; а нико необрезан да је не једе. 002 EXO 012 049 Закон један да је и рођеном у земљи и дошљаку који седи међу вама. 002 EXO 012 050 И учинише сви синови Израиљеви како заповеди Господ Мојсију и Арону, тако учинише. 002 EXO 012 051 И тај дан изведе Господ синове Израиљеве из земље мисирске у четама њиховим. 002 EXO 013 001 И рече Господ Мојсију говорећи: 002 EXO 013 002 Посвети ми сваког првенца, шта год отвара материцу у синова Израиљевих, и од људи и од стоке; јер је моје. 002 EXO 013 003 И Мојсије рече народу: Памтите овај дан, у који изиђосте из Мисира, из дома ропског, јер вас руком крепком изведе Господ оданде; нека се дакле не једе ништа с квасцем. 002 EXO 013 004 Данас излазите, месеца Авива; 002 EXO 013 005 Па кад те Господ уведе у земљу хананејску и хетејску и аморејску и јевејску и јевусејску, за коју се заклео оцима твојим да ће ти је дати, земљу у којој тече млеко и мед, тада да служиш службу ову овог месеца; 002 EXO 013 006 Седам дана једи хлебове пресне, а седми дан нека је празник Господњи. 002 EXO 013 007 Хлебови пресни да се једу седам дана, и да се не види у тебе ништа с квасцем, нити да се види у тебе квасац у целом крају твом. 002 EXO 013 008 И казаћеш сину свом у тај дан говорећи: Ово је за оно што ми је учинио Господ кад сам излазио из Мисира. 002 EXO 013 009 И нека ти буде као знак на руци твојој и као спомен пред очима твојим, да ти закон Господњи буде у устима; јер те је руком крепком извео Господ из Мисира. 002 EXO 013 010 Зато врши закон овај на време, од године до године. 002 EXO 013 011 И кад те уведе Господ у земљу хананејску, као што се заклео теби и твојим оцима, и да ти је, 002 EXO 013 012 Одвајаћеш Господу шта год отвара материцу, и од стоке твоје шта год отвара материцу, шта је мушко, да буде Господу. 002 EXO 013 013 А свако магаре првенче откупи јагњетом или јаретом; ако ли га не би откупио, сломи му врат. Али сваког првенца човечјег између синова својих откупи. 002 EXO 013 014 А кад те запита син твој унапред говорећи: Шта је то? Реци му: Руком крепком изведе нас Господ из Мисира, из дома ропског. 002 EXO 013 015 Јер кад отврдну Фараон, те нас не хте пустити, поби Господ све првенце у земљи мисирској од првенца човечјег до првенца од стоке; зато приносим Господу све мушко што отвара материцу, а сваког првенца синова својих откупљујем. 002 EXO 013 016 И то нека ти је као знак на руци и као почеоник међу очима твојим, да нас је руком крепком извео Господ из Мисира. 002 EXO 013 017 А кад Фараон пусти народ, не одведе их Бог путем к земљи филистејској, ако и беше краћи, јер Бог рече: Да се не покаје народ кад види рат, и не врати се у Мисир. 002 EXO 013 018 Него Бог заведе народ путем преко пустиње на Црвеном Мору. А војничким редом изиђоше синови Израиљеви из земље мисирске. 002 EXO 013 019 И Мојсије узе кости Јосифове са собом; јер беше заклео синове Израиљеве рекавши: Заиста ће вас походити Бог, а тада изнесите кости моје одавде са собом. 002 EXO 013 020 Тако отишавши из Сохота стадоше у логор у Етаму, накрај пустиње. 002 EXO 013 021 А Господ иђаше пред њима дању у ступу од облака водећи их путем, а ноћу у ступу од огња светлећи им, да би путовали дању и ноћу. 002 EXO 013 022 И не уклањаше испред народа ступ од облака дању ни ступ од огња ноћу. 002 EXO 014 001 И рече Господ Мојсију говорећи: 002 EXO 014 002 Кажи синовима Израиљевим нека савију и стану у логор пред Пи-Аирот између Мигдола и мора према Вел-Сефону; према њему нека стану у логор покрај мора. 002 EXO 014 003 Јер ће Фараон рећи за синове Израиљеве: Зашли су у земљу, затворила их је пустиња. 002 EXO 014 004 И учинићу да отврдне срце Фараону, те ће поћи у потеру за вама, и ја ћу се прославити на њему и на свој војсци његовој, и Мисирци ће познати да сам ја Господ. И учинише тако. 002 EXO 014 005 А кад би јављено цару мисирском да је побегао народ, промени се срце Фараоново и слуга његових према народу, те рекоше: Шта учинисмо, те пустисмо Израиља да нам не служи? 002 EXO 014 006 И упреже у кола своја, и узе народ свој са собом. 002 EXO 014 007 И узе шест стотина кола изабраних и шта још беше кола мисирских, и над свима војводе. 002 EXO 014 008 И Господ учини те отврдну срце Фараону цару мисирском, и пође у потеру за синовима Израиљевим, кад синови Израиљеви отидоше под руком високом. 002 EXO 014 009 И теравши их Мисирци стигоше их, сва кола Фараонова, коњици његови и војска његова, кад беху у логору на мору код Пи-Аирота према Вел-Сефону. 002 EXO 014 010 И кад се приближи Фараон, подигоше синови Израиљеви очи своје а то Мисирци иду за њима, и уплашише се врло, и повикаше синови Израиљеви ка Господу. 002 EXO 014 011 И рекоше Мојсију: Зар не беше гробова у Мисиру, него нас доведе да изгинемо у пустињи? Шта учини, те нас изведе из Мисира. 002 EXO 014 012 Нисмо ли ти говорили у Мисиру и рекли: Прођи нас се, нека служимо Мисирцима? Јер би нам боље било служити Мисирцима него изгинути у пустињи. 002 EXO 014 013 А Мојсије рече народу: Не бојте се, станите па гледајте како ће вас Господ избавити данас; јер Мисирце које сте видели данас, нећете их никада више видети до века. 002 EXO 014 014 Господ ће се бити за вас, а ви ћете ћутати. 002 EXO 014 015 А Господ рече Мојсију: Што вичеш к мени? Кажи синовима Израиљевим нека иду. 002 EXO 014 016 А ти дигни штап свој и пружи руку своју на море, и расцепи га, па нека иду синови Израиљеви посред мора сувим. 002 EXO 014 017 И гле, ја ћу учинити да отврдне срце Мисирцима, те ће поћи за њима; и прославићу се на Фараону и на свој војсци његовој, на колима његовим и на коњицима његовим. 002 EXO 014 018 И Мисирци ће познати да сам ја Господ, кад се прославим на Фараону, на колима његовим и на коњицима његовим. 002 EXO 014 019 И подиже се анђео Господњи, који иђаше пред војском израиљском, и отиде им за леђа; и подиже се ступ од облака испред њих, и стаде им за леђа. 002 EXO 014 020 И дошав међу војску мисирску и војску израиљску беше оним облак мрачан а овим светљаше по ноћи, те не приступише једни другима целу ноћ. 002 EXO 014 021 И пружи Мојсије руку своју на море, а Господ узби море ветром источним, који јако дуваше целу ноћ, и осуши море, и вода се раступи. 002 EXO 014 022 И пођоше синови Израиљеви посред мора сувим, и вода им стајаше као зид с десне стране и с леве стране. 002 EXO 014 023 И Мисирци терајући их пођоше за њима посред мора, сви коњи Фараонови, кола и коњици његови. 002 EXO 014 024 А у стражу јутарњу погледа Господ на војску мисирску из ступа од огња и облака, и смете војску мисирску. 002 EXO 014 025 И побаца точкове колима њиховим, те их једва вуцијаху. Тада рекоше Мисирци: Бежимо од Израиља, јер се Господ бије за њих с Мисирцима. 002 EXO 014 026 А Господ рече Мојсију: Пружи руку своју на море, нека се врати вода на Мисирце, на кола њихова и на коњике њихове. 002 EXO 014 027 И Мојсије пружи руку своју на море, и дође опет море на силу своју пред зору, а Мисирци нагоше бежати према мору; и Господ баци Мисирце усред мора. 002 EXO 014 028 А вративши се вода потопи кола и коњике са свом војском Фараоновом, што их год беше пошло за њима у море, и не оста од њих ниједан. 002 EXO 014 029 И синови Израиљеви иђаху посред мора сувим; и стајаше им вода као зид с десне стране и с леве стране. 002 EXO 014 030 И избави Господ Израиља у онај дан из руку мисирских; и виде Израиљ мртве Мисирце на брегу морском. 002 EXO 014 031 И виде Израиљ силу велику, коју показа Господ на Мисирцима, и народ се побоја Господа, и верова Господу и Мојсију слузи Његовом. 002 EXO 015 001 Тада запева Мојсије и синови Израиљеви ову песму Господу, и рекоше овако: Певаћу Господу, јер се славно прослави; коња и коњика врже у море. 002 EXO 015 002 Сила је моја и песма моја Господ, који ме избави; Он је Бог мој, и славићу Га; Бога оца мог, и узвишаваћу Га. 002 EXO 015 003 Господ је велик ратник; име му је Господ. 002 EXO 015 004 Кола Фараонова и војску његову врже у море; избране војводе његове утопише се у црвеном мору. 002 EXO 015 005 Бездани их покрише; падоше у дубину као камен. 002 EXO 015 006 Десница Твоја, Господе, прослави се у сили; десница Твоја, Господе, сатре непријатеља. 002 EXO 015 007 И мноштвом величанства свог оборио си оне који усташе на те; пустио си гнев свој, и прождре их као сламу. 002 EXO 015 008 Од даха ноздрва Твојих сабра се вода; стаде у гомилу вода која тече; стинуше се вали усред мора. 002 EXO 015 009 Непријатељ рече: Тераћу, стигнућу, делићу плен; наситиће их се душа моја, извући ћу мач свој, истребиће их рука моја. 002 EXO 015 010 Ти дуну ветром својим, и море их покри, и утонуше као олово у дубокој води. 002 EXO 015 011 Ко је као Ти међу силнима. Господе? Ко је као Ти славан у светости, страшан у хвали, и да чини чудеса? 002 EXO 015 012 Ти пружи десницу своју, и прождре их земља. 002 EXO 015 013 Водиш милошћу својом народ, који си искупио, водиш крепошћу својом у стан светости своје. 002 EXO 015 014 Чуће народи, и задрхтаће; мука ће спопасти оне који живе у земљи филистејској. 002 EXO 015 015 Тада ће се препасти старешине едомске, јунаке моавске спопашће дрхат, уплашиће се сви који живе у хананској. 002 EXO 015 016 Спопашће их страх и трепет; од величине руке Твоје замукнуће као камен, докле не прође народ Твој, Господе, докле не прође народ који си задобио. 002 EXO 015 017 Одвешћеш их и посадићеш их на гори наследства свог, на месту које си себи за стан спремио, Господе, у светињи, Господе, коју су Твоје руке утврдиле. 002 EXO 015 018 Господ ће царовати довека. 002 EXO 015 019 Јер уђоше коњи Фараонови с колима његовим и с коњицима његовим у море, и Господ поврати на њих воду морску; а синови Израиљеви пређоше сувим посред мора. 002 EXO 015 020 И Марија пророчица, сестра Аронова, узе бубањ у руку своју; а за њом изиђоше све жене с бубњевима и свиралама. 002 EXO 015 021 И отпеваше им Марија: Певајте Господу, јер се славно прослави; коња и коњика врже у море. 002 EXO 015 022 Потом крену Мојсије синове Израиљеве од Мора Црвеног, и пођоше у пустињу Сур; и три дана ишавши по пустињи не нађоше воду. 002 EXO 015 023 Оданде дођоше у Меру, али не могоше пити воду у Мери, јер беше горка; отуда се прозва место Мера. 002 EXO 015 024 Тада стаде народ викати на Мојсија говорећи: Шта ћемо пити? 002 EXO 015 025 И Мојсије завапи ка Господу, а Господ му показа дрво, те га метну у воду, и вода поста слатка. Онде му даде уредбу и закон, и онде га окуша. 002 EXO 015 026 И рече: Ако добро узаслушаш глас Господа Бога свог, и учиниш што је право у очима Његовим, и ако пригнеш ухо к заповестима Његовим и сачуваш све уредбе Његове, ниједну болест коју сам пустио на Мисир нећу пустити на тебе; јер сам ја Господ, лекар твој. 002 EXO 015 027 И дођоше у Елим, где беше дванаест извора и седамдесет палми; и онде стадоше у логор код воде. 002 EXO 016 001 Од Елима се подигоше, и сав збор синова Израиљевих дође у пустињу Син, која је између Елима и Синаја, петнаестог дана другог месеца пошто изиђоше из земље мисирске. 002 EXO 016 002 И стаде викати сав збор синова Израиљевих на Мојсија и на Арона у пустињи, 002 EXO 016 003 И рекоше им синови Израиљеви: Камо да смо помрли од руке Господње у земљи мисирској, кад седасмо код лонаца с месом и јеђасмо хлеба изобила! Јер нас изведосте у ову пустињу да поморите сав овај збор глађу. 002 EXO 016 004 А Господ рече Мојсију: Ево учинићу да вам дажди из неба хлеб, а народ нека излази и купи сваки дан колико треба на дан, да га окушам хоће ли ходити по мом закону или неће. 002 EXO 016 005 А шестог дана нека зготове шта донесу, а нека буде двојином онолико колико накупе сваки дан. 002 EXO 016 006 И рече Мојсије и Арон свим синовима Израиљевим: Довече ћете познати да вас је Господ извео из земље мисирске; 002 EXO 016 007 А сутра ћете видети славу Господњу; јер је чуо вику вашу на Господа. Јер шта смо ми да вичете на нас? 002 EXO 016 008 И рече Мојсије: Довече ће вам дати Господ меса да једете а ујутру хлеба да се наситите; јер је чуо Господ вику вашу, којом вичете на Њ. Јер шта смо ми? Није на нас ваша вика него на Господа. 002 EXO 016 009 И рече Мојсије Арону: Кажи свему збору синова Израиљевих: Приступите пред Господа, јер је чуо вику вашу. 002 EXO 016 010 И кад рече Арон свему збору синова Израиљевих, погледаше у пустињу, и гле, слава Господња показа се у облаку. 002 EXO 016 011 И Господ рече Мојсију говорећи: 002 EXO 016 012 Чуо сам вику синова Израиљевих. Кажи им и реци: Довече ћете јести меса, а сутра ћете се наситити хлеба, и познаћете да сам ја Господ Бог ваш. 002 EXO 016 013 И увече долетеше препелице и прекрилише логор, а ујутру паде роса око логора; 002 EXO 016 014 А кад се диже роса, а то по пустињи нешто ситно округло, ситно као слана по земљи. 002 EXO 016 015 И кад виде синови Израиљеви, говораху један другом: Шта је ово? Јер не знаху шта беше. А Мојсије им рече: То је хлеб што вам даде Господ да једете. 002 EXO 016 016 То је за шта заповеди Господ: купите га сваки дан колико коме треба за јело, по гомор на главу, по броју душа ваших, сваки нека узме за оне који су му у шатору. 002 EXO 016 017 И учинише тако синови Израиљеви; и накупише који више који мање. 002 EXO 016 018 Па мерише на гомор, и не дође више оном који накупи много, нити мање оном који накупи мало, него сваки накупи колико му је требало да једе. 002 EXO 016 019 И рече им Мојсије: Нико да не оставља од тога за сутра. 002 EXO 016 020 Али не послушаше Мојсија, него неки оставише од тога за сутра, те се уцрва и усмрде. И расрди се Мојсије на њих. 002 EXO 016 021 Тако га купљаху свако јутро, сваки колико му требаше за јело; а кад сунце огреваше, тада се растапаше. 002 EXO 016 022 А у шести дан накупише хлеба двојином, по два гомора на сваког; и дођоше све старешине од збора, и јавише Мојсију. 002 EXO 016 023 А он им рече: Ово каза Господ: Сутра је субота, одмор свет Господу; шта ћете пећи, пеците, и шта ћете кувати, кувајте данас; а шта претече, оставите и чувајте за сутра. 002 EXO 016 024 И оставише за сутра, као што заповеди Мојсије, и не усмрде се нити беше црва у њему. 002 EXO 016 025 И рече Мојсије: Једите то данас, јер је данас субота Господња, данас нећете наћи у пољу. 002 EXO 016 026 Шест ћете дана купити, а седми је дан субота, тада га неће бити. 002 EXO 016 027 И у седми дан изиђоше неки од народа да купе, али не нађоше. 002 EXO 016 028 А Господ рече Мојсију: Докле ћете се противити заповестима мојим и законима мојим? 002 EXO 016 029 Видите, Господ вам је дао суботу, зато вам даје шестог дана хлеба на два дана. Стојте сваки на свом месту, и нека не одлази нико са свог места у седми дан. 002 EXO 016 030 И почину народ у седми дан. 002 EXO 016 031 И дом Израиљев прозва тај хлеб мана; а беше као семе коријандрово, бео, и на језику као медени колачи. 002 EXO 016 032 И рече Мојсије: Ово је заповедио Господ: напуни гомор тога, нека се чува од колена до колена вашег, да виде хлеб, којим сам вас хранио у пустињи кад вас изведох из земље мисирске. 002 EXO 016 033 И рече Мојсије Арону: Узми крчаг и наспи пун гомор мане, и метни пред Господа да се чува од колена до колена вашег. 002 EXO 016 034 И остави га Арон пред сведочанством да се чува, као што заповеди Господ Мојсију. 002 EXO 016 035 А синови Израиљеви једоше ману четрдесет година док не дођоше у земљу у којој ће живети; једоше ману док не дођоше на међу земље хананске. 002 EXO 016 036 А гомор је десетина ефе. 002 EXO 017 001 И подиже се из пустиње Сина сав збор синова Израиљевих путем својим по заповести Господњој, и стадоше у логор у Рафидину; а онде не беше воде да народ пије. 002 EXO 017 002 И народ се свађаше с Мојсијем говорећи: Дај нам воде да пијемо. А он им рече: Што се свађате са мном? Што кушате Господа? 002 EXO 017 003 Али народ беше онде жедан воде, те викаше народ на Мојсија, и говораше: Зашто си нас извео из Мисира да нас и синове наше и стоку нашу помориш жеђу? 002 EXO 017 004 А Мојсије завапи ка Господу говорећи: Шта ћу чинити с овим народом? Још мало па ће ме засути камењем. 002 EXO 017 005 А Господ рече Мојсију: Прођи пред народ, и узми са собом старешине израиљске, и штап свој којим си ударио воду узми у руку своју, и иди. 002 EXO 017 006 А ја ћу стајати пред тобом онде на стени на Хориву; а ти удари у стену, и потећи ће из ње вода да пије народ. И учини Мојсије тако пред старешинама израиљским. 002 EXO 017 007 А место оно прозва Маса и Мерива зато што се свађаше синови Израиљеви и што кушаше Господа говорећи: Је ли Господ међу нама или није? 002 EXO 017 008 Али дође Амалик да се бије с Израиљем у Рафидину. 002 EXO 017 009 А Мојсије рече Исусу: Избери нам људе, те изађи и биј се с Амаликом; а ја ћу сутра стати на врх брда са штапом Божјим у руци. 002 EXO 017 010 И учини Исус како му рече Мојсије, и поби се с Амаликом; а Мојсије и Арон и Ор изађоше на врх брда. 002 EXO 017 011 И докле Мојсије држаше у вис руке своје, побеђиваху Израиљци, а како би спустио руке, одмах надвлађиваху Амаличани. 002 EXO 017 012 Али руке Мојсију отежаше, зато узеше камен и подметнуше пода њ, те седе; а Арон и Ор држаху му руке један с једне стране а други с друге, и не клонуше му руке до захода сунчаног. 002 EXO 017 013 И разби Исус Амалика и народ његов оштрим мачем. 002 EXO 017 014 Потом рече Господ Мојсију: Запиши то за спомен у књигу, и кажи Исусу нека памти да ћу сасвим истребити спомен Амаликов испод неба. 002 EXO 017 015 Тада начини Мојсије олтар, и назва га: Господ, застава моја. 002 EXO 017 016 И рече: Што се рука беше подигла на престо Господњи, Господ ће ратовати на Амалика од колена до колена. 002 EXO 018 001 А Јотор свештеник мадијански, таст Мојсијев, чу све што учини Господ Мојсију и Израиљу народу свом, како изведе Господ Израиља из Мисира; 002 EXO 018 002 И узе, Јотор таст Мојсијев, Сефору жену Мојсијеву, коју беше послао натраг, 002 EXO 018 003 И два сина њена, од којих једном беше име Гирсам, јер рече: Туђин сам у земљи туђој, 002 EXO 018 004 А другом беше име Елијезер, јер, рече, Бог оца мог би ми у помоћи и оте ме од мача Фараоновог. 002 EXO 018 005 И пође Јотор, таст Мојсијев, са синовима његовим и са женом његовом к Мојсију у пустињу, где беше у логору под гором Божијом. 002 EXO 018 006 И поручи Мојсију: Ја таст твој Јотор идем к теби и жена твоја и оба сина њена с њом. 002 EXO 018 007 И Мојсије изађе на сусрет тасту свом и поклони му се и целива га; и упиташе се за здравље, па уђоше под шатор његов. 002 EXO 018 008 И приповеди Мојсије тасту свом све што учини Господ Фараону и Мисирцима ради Израиља, и све невоље, које их налазише путем, и како их избави Господ. 002 EXO 018 009 И радоваше се Јотор свему добру што учини Господ Израиљу избавивши га из руке мисирске; 002 EXO 018 010 И рече Јотор: Благословен да је Господ, који вас избави из руке мисирске, и из руке Фараонове, који избави народ из ропства мисирског. 002 EXO 018 011 Сад видим да је Господ већи од свих богова, јер чим се поношаху оним их самим надвиси. 002 EXO 018 012 И узе Јотор, таст Мојсијев и принесе Богу жртву паљеницу и принос; и дође Арон и све старешине израиљске, и једоше с тастом Мојсијевим пред Богом. 002 EXO 018 013 А сутрадан седе Мојсије да суди народу; и стајаше народ пред Мојсијем од јутра до вечера. 002 EXO 018 014 А таст Мојсијев гледајући све шта ради с народом, рече: Шта то радиш с народом? Зашто седиш сам, а сав народ стоји пред тобом од јутра до вечера. 002 EXO 018 015 А Мојсије рече тасту свом: Јер долази народ к мени да пита Бога. 002 EXO 018 016 Кад имају шта међу собом, долазе к мени, те им судим и казујем наредбе Божје и законе Његове. 002 EXO 018 017 А таст Мојсијев рече му: Није добро шта радиш. 002 EXO 018 018 Уморићеш се и ти и народ који је с тобом; јер је то тешко за тебе, нећеш моћи сам вршити. 002 EXO 018 019 Него послушај мене; ја ћу те световати, и Бог ће бити с тобом; ти буди пред Богом за народ, и ствари њихове јављај Богу; 002 EXO 018 020 И учи их наредбама и законима Његовим, и показуј им пут којим ће ићи и шта ће радити. 002 EXO 018 021 А из свега народа изабери људе поштене, који се боје Бога, људе праведне, који мрзе на мито, па их постави над њима за поглаваре, хиљаднике, стотинике, педесетнике и десетнике; 002 EXO 018 022 Они нека суде народу у свако доба; па сваку ствар велику нека јављају теби, а сваку ствар малу нека расправљају сами; тако ће ти бити лакше, кад и они стану носити терет с тобом. 002 EXO 018 023 Ако то учиниш, и Бог ти заповеди, можеш се одржати, и сав ће народ доћи мирно на своје место. 002 EXO 018 024 И Мојсије послуша таста свог, и учини све што рече. 002 EXO 018 025 И изабра Мојсије из свега Израиља људе поштене, и постави их за поглаваре над народом, хиљаднике, стотнике, педесетнике и десетнике. 002 EXO 018 026 Који суђаху народу у свако доба, а ствари тешке јављаху Мојсију, а мале ствари расправљаху сами. 002 EXO 018 027 После отпусти Мојсије таста свог, који се врати у своју земљу. 002 EXO 019 001 Првог дана трећег месеца, пошто изађоше синови Израиљеви из Мисира, тог дана дођоше у пустињу Синајску. 002 EXO 019 002 Кренувши се из Рафидина дођоше у пустињу Синајску, и стадоше у логор у пустињи, а логор начинише Израиљци онде под гором. 002 EXO 019 003 И Мојсије изађе на гору к Богу; и повика му Господ с горе говорећи: Овако кажи дому Јаковљевом, и реци синовима Израиљевим: 002 EXO 019 004 Видели сте шта сам учинио Мисирцима и како сам вас као на крилима орловим носио и довео вас к себи. 002 EXO 019 005 А сада ако добро узаслушате глас мој и ушчувате завет мој, бићете моје благо мимо све народе, премда је моја сва земља. 002 EXO 019 006 И бићете ми царство свештеничко и народ свет. То су речи које ћеш казати синовима Израиљевим. 002 EXO 019 007 А Мојсије дође и сазва старешине народне; и каза им све ове речи које му Господ заповеди. 002 EXO 019 008 А сав народ одговори сложно и рече: Шта је год казао Господ чинићемо. И Мојсије јави Господу речи народне. 002 EXO 019 009 А Господ рече Мојсију: Ево, ја ћу доћи к теби у густом облаку, да народ чује кад ти станем говорити и да ти верује до века. Јер Мојсије беше јавио Господу речи народне. 002 EXO 019 010 И рече Господ Мојсију: Иди к народу, и освештај их данас и сутра, и нека оперу хаљине своје; 002 EXO 019 011 И нека буду готови за трећи дан, јер ће у трећи дан сићи Господ на гору Синајску пред свим народом. 002 EXO 019 012 А поставићеш народу међу унаоколо, и рећи ћеш: Чувајте се да не ступите на гору и да се не дотакнете краја њеног; шта се год дотакне горе, погинуће; 002 EXO 019 013 Тога да се нико не дотакне руком, него камењем да се заспе или да се устрели, било живинче или човек, да не остане у животу. Кад рог затруби отежући онда нека пођу на гору. 002 EXO 019 014 И Мојсије сиђе с горе к народу; и освешта народ, и опраше хаљине своје. 002 EXO 019 015 И рече народу: Будите готови за трећи дан, и не лежите са женама. 002 EXO 019 016 А трећи дан кад би ујутру, громови загрмеше и муње засеваше, и поста густ облак на гори, и затруби труба веома јако, да задрхта сав народ који беше у логору. 002 EXO 019 017 Тада Мојсије изведе народ из логора пред Бога, и стадоше испод горе. 002 EXO 019 018 А гора се Синајска сва димљаше, јер сиђе на њу Господ у огњу; и дим се из ње подизаше као дим из пећи, и сва се гора трешаше веома. 002 EXO 019 019 И труба све јаче трубљаше, и Мојсије говораше а Бог му одговараше гласом. 002 EXO 019 020 И Господ сишавши на гору Синајску, на врх горе, позва Мојсија на врх горе; и изађе Мојсије. 002 EXO 019 021 А Господ рече Мојсију: Сиђи, опомени народ да не преступе међе да виде Господа, да не би изгинули од мене. 002 EXO 019 022 И сами свештеници, који приступају ка Господу, нека се освештају, да их не би побио Господ. 002 EXO 019 023 А Мојсије рече Господу: Неће моћи народ изаћи на гору Синајску, јер си нас Ти опоменуо рекавши: Начини међу гори и освештај је. 002 EXO 019 024 А Господ му рече: Иди, сиђи, па онда дођи ти и Арон с тобом; а свештеници и народ нека не преступе међе да се попну ка Господу, да их не би побио. 002 EXO 019 025 И сиђе Мојсије к народу, и каза им. 002 EXO 020 001 Тада рече Бог све ове речи говорећи: 002 EXO 020 002 Ја сам Господ Бог твој, који сам те извео из земље мисирске, из дома ропског. 002 EXO 020 003 Немој имати других богова уза ме. 002 EXO 020 004 Не гради себи лик резани нити какву слику од оног што је горе на небу, или доле на земљи, или у води, испод земље. 002 EXO 020 005 Немој им се клањати нити им служити, јер сам ја Господ Бог твој, Бог ревнитељ, који походим грехе отачке на синовима до трећег и до четвртог кољена, оних који мрзе на мене; 002 EXO 020 006 А чиним милост на хиљадама оних који ме љубе и чувају заповести моје. 002 EXO 020 007 Не узимај узалуд име Господа Бога свог; јер неће пред Господом бити прав ко узме име Његово узалуд. 002 EXO 020 008 Сећај се дана од одмора да га светкујеш. 002 EXO 020 009 Шест дана ради, и свршуј све послове своје. 002 EXO 020 010 А седми је дан одмор Господу Богу твом; тада немој радити ниједан посао, ни ти, ни син твој, ни кћи твоја, ни слуга твој, ни слушкиња твоја, ни живинче твоје, ни странац који је међу вратима твојим. 002 EXO 020 011 Јер је за шест дана створио Господ небо и земљу, море и шта је год у њима; а у седми дан почину; зато је благословио Господ дан од одмора и посветио га. 002 EXO 020 012 Поштуј оца свог и матер своју, да ти се продуже дани на земљи, коју ти да Господ Бог твој. 002 EXO 020 013 Не убиј. 002 EXO 020 014 Не чини прељубе. 002 EXO 020 015 Не кради. 002 EXO 020 016 Не сведочи лажно на ближњег свог. 002 EXO 020 017 Не пожели кућу ближњег свог, не пожели жену ближњег свог, ни слугу његовог, ни слушкињу његову, ни вола његовог, ни магарца његовог, нити ишта што је ближњег твог. 002 EXO 020 018 И сав народ виде гром и муњу и трубу где труби и гору где се дими; и народ видевши то узмаче се и стаде издалека, 002 EXO 020 019 И рекоше Мојсију: Говори нам ти, и слушаћемо; а нека нам не говори Бог, да не помремо. 002 EXO 020 020 А Мојсије рече народу: Не бојте се, јер Бог дође да вас искуша и да вам пред очима буде страх Његов да не бисте грешили. 002 EXO 020 021 И народ стајаше издалека, а Мојсије приступи к мраку у коме беше Бог. 002 EXO 020 022 И Господ рече Мојсију: Овако кажи синовима Израиљевим: видели сте где вам с неба говорих. 002 EXO 020 023 Не градите уза ме богове сребрне, ни богове златне не градите себи. 002 EXO 020 024 Олтар од земље начини ми, на коме ћеш ми приносити жртве своје паљенице и жртве своје захвалне, ситну и крупну стоку своју. На коме год месту заповедим да се спомиње име моје, доћи ћу к теби и благословићу те. 002 EXO 020 025 Ако ли ми начиниш олтар од камена, немој начинити од тесаног камена; јер ако повучеш по њему гвожђем, оскврнићеш га. 002 EXO 020 026 Немој уз басамаке ићи к олтару мом, да се не би открила голотиња твоја код њега. 002 EXO 021 001 А ово су закони које ћеш им поставити: 002 EXO 021 002 Ако купиш роба Јеврејина, шест година нека ти служи, а седме нек отиде слободан без откупа. 002 EXO 021 003 Ако буде дошао инокосан, нека и отиде инокосан; ако ли буде имао жену, нека иде и жена с њим. 002 EXO 021 004 Ако га господар његов ожени, и жена му роди синове или кћери, жена с децом својом нека буде господару његовом, а он нека отиде сам. 002 EXO 021 005 Ако ли роб рече тврдо: Љубим господара свог, жену своју и децу своју, нећу да идем да будем слободан, 002 EXO 021 006 Онда нека га доведе господар његов пред судије и постави на вратима или код довратка, и онде нека му господар пробуши ухо шилом, па нека му робује довека. 002 EXO 021 007 Ако ко прода кћер своју да буде робиња, да не одлази као робови што одлазе. 002 EXO 021 008 Ако не буде по вољи господару свом, и он је не узме за жену, нека је пусти на откупе; али да нема власти продати је у туђ народ учинивши јој неверу. 002 EXO 021 009 Ако ли је заручи сину свом, да јој учини по праву које имају кћери. 002 EXO 021 010 Ако ли узме другу, да јој не умали хране ни одела ни заједнице. 002 EXO 021 011 Ако јој ово троје не учини, онда нек отиде без откупа. 002 EXO 021 012 Ко удари човека, те умре, да се погуби. 002 EXO 021 013 Ако ли не буде хтео, него му га Бог даде у руке, одредићу ти место куда може побећи. 002 EXO 021 014 Ако би ко намерно устао на ближњег свог да га убије из преваре, одвуци га и од олтара мог да се погуби. 002 EXO 021 015 Ко удари оца свог или матер своју, да се погуби. 002 EXO 021 016 Ко украде човека и прода или се нађе у његовим рукама, да се погуби. 002 EXO 021 017 Ко опсује оца свог или матер своју, да се погуби. 002 EXO 021 018 Кад се сваде људи, па један удари другог каменом или песницом, али онај не умре него падне у постељу, 002 EXO 021 019 Ако се придигне и изађе о штапу, да не буде крив онај који је ударио, само дангубу да му накнади и сву видарину да плати. 002 EXO 021 020 Ко удари роба свог или робињу штапом тако да му умре под руком, да је крив; 002 EXO 021 021 Али ако преживи дан или два, да није крив, јер је његов новац. 002 EXO 021 022 Кад се сваде људи, па који од њих удари трудну жену тако да изађе из ње дете, али се не догоди смрт, да плати глобу колико муж женин рече, а да плати преко судија; 002 EXO 021 023 Ако ли се догоди смрт, тада ћеш узети живот за живот, 002 EXO 021 024 Око за око, зуб за зуб, руку за руку, ногу за ногу, 002 EXO 021 025 Ужег за ужег, рану за рану, модрицу за модрицу. 002 EXO 021 026 Ако ко удари по оку роба свог или робињу своју, те му поквари око, да га отпусти слободног за око његово. 002 EXO 021 027 И ако избије зуб робу свом или робињи својој, да га пусти слободног за зуб његов. 002 EXO 021 028 Ако во убоде човека или жену, те умре, да се во заспе камењем и да се не једе месо од њега, а господар од вола да није крив. 002 EXO 021 029 Али ако је во пре био бодач и господар његов знао за то па га није чувао, те убије човека или жену, во да се заспе камењем, и господар његов да се погуби. 002 EXO 021 030 Ако му се одреди да се откупи, нека да откуп за живот свој, колико му се одреди. 002 EXO 021 031 Ако убоде сина или кћер, да му буде по истом закону. 002 EXO 021 032 Ако ли роба убоде во или робињу, да да господару њиховом тридесет сикала сребра и во да се заспе камењем. 002 EXO 021 033 Ако ко открије јаму или ископа јаму а не покрије, па упадне во или магарац, 002 EXO 021 034 Да накнади господар од јаме и плати новцем господару њиховом, а што је угинуло да је његово. 002 EXO 021 035 Ако во једног убоде вола другом, те погине, онда да продаду вола живог и новце да поделе, тако и убијеног вола да поделе. 002 EXO 021 036 Ако ли се знало да је во пре био бодач па га није чувао господар његов, да да вола за вола, а убијени нека буде њему. 002 EXO 022 001 Ко украде вола или овцу или козу, и закоље или прода, да врати пет волова за једног вола, а четири овце или козе за једну овцу или козу. 002 EXO 022 002 Ако се лупеж ухвати где поткопава, те буде рањен тако да умре, да не буде крив за крв онај који га буде убио; 002 EXO 022 003 Али ако се буде сунце родило, да је крив за крв. А лупеж све да накнади; ако ли не би имао, онда да се он прода за своју крађу. 002 EXO 022 004 Ако се нађе шта је покрао у његовој руци живо, био во или магарац или овца или коза, да врати двоструко. 002 EXO 022 005 Ко потре њиву или виноград пустивши стоку своју да пасе по туђој њиви, да накнади најбољим са своје њиве и најбољим из свог винограда. 002 EXO 022 006 Ако изађе ватра и наиђе на трње, па изгори стог или жито које још стоји или њива, да накнади онај који је запалио. 002 EXO 022 007 Ако ко да ближњему свом новце или посуђе на оставу, па се украде из куће његове, ако се нађе лупеж, да плати двојином; 002 EXO 022 008 Ако ли се не нађе лупеж, онда господар од оне куће да стане пред судије да се закуне да није посегао руком својом на ствар ближњег свог. 002 EXO 022 009 За сваку ствар за коју би била распра, или за вола или за магарца или за овцу или за козу, или за хаљину, за сваку ствар изгубљену, кад ко каже да је његова, пред судије да дође распра обојице, па кога осуде судије, онај да врати ближњему свом двојином. 002 EXO 022 010 Ако ко да ближњему свом да чува магарца или вола или овцу или козу или како год живинче, па угине или охроне, или га ко отера а да нико не види, 002 EXO 022 011 Заклетва Господња нека буде између њих, да није посегао руком својом на ствар ближњег свог, и господар од ствари нека пристане, а онај да не плати. 002 EXO 022 012 Ако ли му буде украдено, нека плати господару његовом. 002 EXO 022 013 Ако ли га буде растргла зверка да донесе од њега сведоџбу, и да не плати шта је растргнуто. 002 EXO 022 014 Ако ко узме од ближњег свог живинче на послугу, па охроне или угине, а господар му не буде код њега, да плати. 002 EXO 022 015 Ако ли господар буде код њега, да не плати. Ако ли буде најмљено, да плати само најам. 002 EXO 022 016 Ко би преварио девојку, која није заручена, те би спавао с њом, да јој да мираз и узме је за жену. 002 EXO 022 017 А ако му је отац њен не би хтео дати, да да новаца колико иде у мираз девојци. 002 EXO 022 018 Вештици не дај да живи. 002 EXO 022 019 Ко би облежао живинче, да се погуби. 002 EXO 022 020 Ко жртву приноси боговима другим осим јединог Господа, да се истреби као проклетник. 002 EXO 022 021 Дошљаку немој чинити криво нити га уцвелити, јер сте били дошљаци у земљи мисирској. 002 EXO 022 022 Немојте уцвелити удовице и сироте. 002 EXO 022 023 Ако ли коју уцвелиш у чем год, и повиче к мени, чућу вику њену, 002 EXO 022 024 И запалиће се гнев мој, и побићу вас мачем, па ће ваше жене бити удовице и ваша деца сироте. 002 EXO 022 025 Кад даш у зајам новаца народу мом, сиромаху који је код тебе, немој му бити као каматник, не ударајте на њ камате. 002 EXO 022 026 Ако узмеш у залогу хаљину ближњему свом, врати му је пре него сунце зађе; 002 EXO 022 027 Јер му је то све одело чим заклања тело своје; у чем ће спавати? Па кад повиче к мени, ја ћу га чути, јер сам милостив. 002 EXO 022 028 Немој псовати судије, и старешини народа свог не говори ружно. 002 EXO 022 029 Од летине своје и од житких ствари својих немој се затезати да принесеш првине; првенца између синова својих мени да даш. 002 EXO 022 030 Тако чини с волом својим и с овцом и с козом; седам дана нека буде с мајком својом, а осмог дана да га даш мени. 002 EXO 022 031 Бићете ми свети људи; меса у пољу растргнута не једите, баците га псима. 002 EXO 023 001 Не износи лажних гласова; не пристај с безбожником да сведочиш криво. 002 EXO 023 002 Не иди за множином на зло, и не говори на суду поводећи се за већим бројем да се изврне правда. 002 EXO 023 003 Сиромаху у парници његовој не гледај што је сиромах. 002 EXO 023 004 Ако наиђеш на вола непријатеља свог или на магарца његовог, где је залутао, одведи га к њему. 002 EXO 023 005 Ако видиш где је ненавиднику твом пао магарац под теретом својим, немој да га оставиш, него му помози. 002 EXO 023 006 Немој изврнути правде сиромаху свом у парници његовој. 002 EXO 023 007 Речи лажне клони се, и безазленог и правог немој убити, јер нећу оправдати безбожника. 002 EXO 023 008 Не узимај поклона, јер поклон заслепљује окате и изврће речи правима. 002 EXO 023 009 Дошљаке не цвели, јер ви знате каква је душа дошљаку, јер сте били дошљаци у земљи мисирској. 002 EXO 023 010 Шест година засејавај земљу своју и сабирај род њен; 002 EXO 023 011 А седме године остави је нека почине, да једу сиромаси народа твог, а шта иза њих остане нека једу звери пољске; тако ради и с виноградом својим и с маслиником својим. 002 EXO 023 012 Шест дана ради послове своје, а у седми дан почини, да се одмори во твој и магарац твој, и да одахне син робиње твоје и дошљак. 002 EXO 023 013 Држите се свега што сам вам казао. Не помињите имена богова туђих, и да се не чује из уста ваших. 002 EXO 023 014 Три пута преко године светкуј ми: 002 EXO 023 015 Празник пресних хлебова држи; седам дана једи хлебове пресне, као што сам ти заповедио, на време, месеца Авива, јер си тада изашао из Мисира; и нико да не изађе преда ме празан; 002 EXO 023 016 И празник жетве првина од труда твог што посејеш у пољу свом; и празник бербе на свршетку сваке године, кад сабереш труд свој с њиве. 002 EXO 023 017 Три пута преко године све мушкиње твоје да излази пред Господа Бога. 002 EXO 023 018 Крв од жртве моје не приноси уз хлебове киселе, и претилина празника мог да не преноћи до јутра. 002 EXO 023 019 Првине од првог рода земље своје донеси у кућу Господа Бога свог; немој кувати јагњета у млеку мајке његове. 002 EXO 023 020 Ево, ја шаљем анђела свог пред тобом да те чува на путу, и да те одведе на место које сам ти приправио. 002 EXO 023 021 Чувај га се, и слушај га, немој да га расрдиш, јер вам неће опростити грех, јер је моје име у њему. 002 EXO 023 022 Него ако га добро узаслушаш и уствориш све што кажем, ја ћу бити непријатељ твојим непријатељима и противник твојим противницима. 002 EXO 023 023 Јер ће анђео мој ићи пред тобом и одвешће те у земљу аморејску и хетејску и ферезејску и хананејску и јевејску и јевусејску, и ја ћу их истребити. 002 EXO 023 024 Немој се клањати боговима њиховим нити им служити, ни чинити шта они чине, него их сасвим обори и ликове њихове сасвим изломи. 002 EXO 023 025 И служите Господу Богу свом, и Он ће благословити хлеб твој и воду твоју; и уклонићу болест између вас. 002 EXO 023 026 Неће бити пометкиње ни нероткиње у земљи твојој; и број дана твојих напунићу. 002 EXO 023 027 Пустићу страх свој пред тобом, и уплашићу сваки народ на који дођеш, и обратићу к теби плећи свих непријатеља твојих. 002 EXO 023 028 Послаћу и стршљене пред тобом, да терају Јевеје, Хананеје и Хетеје испред тебе. 002 EXO 023 029 Нећу их отерати испред тебе за једну годину, да не опусти земља и да се зверје пољско не намножи на тебе. 002 EXO 023 030 Помало ћу их одгонити испред тебе докле се не намножиш и заузмеш земљу. 002 EXO 023 031 И поставићу међе твоје од мора црвеног до мора филистејског и од пустиње до реке; јер ћу вама у руке дати оне који живе у оној земљи да их отераш испред себе. 002 EXO 023 032 Немој хватати вере с њима ни с боговима њиховим. 002 EXO 023 033 Нека не седе у земљи твојој, да те не наврате да се огрешиш о мене, јер би служио боговима њиховим, и то би ти била замка. 002 EXO 024 001 И рече Мојсију: Изађи горе ка Господу ти и Арон и Надав и Авијуд и седамдесет старешина Израиљевих, и поклоните се издалека. 002 EXO 024 002 И Мојсије сам нека приступи ка Господу, а они нека не приступе; и народ нека не иде на горе с њим. 002 EXO 024 003 И дође Мојсије, и каза народу све речи Господње и све законе. И одговори народ једним гласом и рекоше: Чинићемо све што је рекао Господ. 002 EXO 024 004 И написа Мојсије све речи Господње, и уставши рано начини олтар под гором и дванаест ступова за дванаест племена Израиљевих. 002 EXO 024 005 И посла младиће између синова Израиљевих, који принесоше жртве паљенице и принесоше теоце на жртве захвалне Господу. 002 EXO 024 006 И узевши Мојсије половину крви, метну у зделе, а половину крви изли на олтар. 002 EXO 024 007 И узе књигу заветну и прочита народу. А они рекоше: Шта је год рекао Господ чинићемо и слушаћемо. 002 EXO 024 008 А Мојсије узе крв, и покропи њом народ, и рече: Ево крв завета, који учини Господ с вама за све речи ове. 002 EXO 024 009 Потом отиде горе Мојсије и Арон, Надав и Авијуд, и седамдесет старешина Израиљевих. 002 EXO 024 010 И видеше Бога Израиљевог, и под ногама Његовим као дело од камена сафира и као небо кад је ведро. 002 EXO 024 011 И не пружи руке своје на изабране између синова Израиљевих, него видеше Бога, па једоше и пише. 002 EXO 024 012 И рече Господ Мојсију: Попни се к мени на гору, и остани овде, и даћу ти плоче од камена, закон и заповести, које сам написао да их учиш. 002 EXO 024 013 Тада уста Мојсије с Исусом, који га служаше, и изађе Мојсије на гору Божију. 002 EXO 024 014 А старешинама рече: Седите ту док се вратимо к вама; а ето Арон и Ор с вама; ко би имао шта, нека иде к њима. 002 EXO 024 015 И отиде Мојсије на гору, а облак покри гору. 002 EXO 024 016 И беше слава Господња на гори Синајској, и облак је покриваше шест дана; а у седми дан викну Мојсија испред облака. 002 EXO 024 017 И слава Господња беше по виђењу као огањ који сажиже на врх горе пред синовима Израиљевим. 002 EXO 024 018 И Мојсије уђе усред облака, и попе се на гору; и оста Мојсије на гори четрдесет дана и четрдесет ноћи. 002 EXO 025 001 И Господ рече Мојсију говорећи: 002 EXO 025 002 Реци синовима Израиљевим да ми скупе прилог: од сваког који драге воље да, узмите прилог мени. 002 EXO 025 003 А ово је прилог што ћете узимати од њих, злато и сребро и бронзу, 002 EXO 025 004 И порфиру и скерлет и црвац и танко платно и кострет, 002 EXO 025 005 И коже овнујске црвене обојене, и коже јазавичије, и дрво ситим, 002 EXO 025 006 Уље за видело, мирисе за уље помазања и за мирисави кад, 002 EXO 025 007 Камење онихово и камење за укивање на оплећак и напрсник. 002 EXO 025 008 И нека ми начине светињу, да међу њима наставам; 002 EXO 025 009 Као што ћу ти показати слику од шатора и слику од свих ствари његових, тако да начините. 002 EXO 025 010 Нека начине ковчег од дрвета ситима, у дужину од два лакта и по, а у ширину од подруг лакта, и у висину од подруг лакта. 002 EXO 025 011 И покуј га чистим златом, изнутра и споља покуј га; и озго му начини златан венац унаоколо. 002 EXO 025 012 И салиј му четири биочуга од злата, и метни му их на четири угла, да му с једне стране буду два биочуга и с друге стране два биочуга. 002 EXO 025 013 И начини полуге од дрвета ситима, и окуј их у злато. 002 EXO 025 014 И провуци полуге кроз биочуге с обе стране ковчегу, да се о њима носи ковчег; 002 EXO 025 015 У биочузима на ковчегу нека стоје полуге, да се не ваде из њих. 002 EXO 025 016 Па у ковчег метни сведочанство, које ћу ти дати. 002 EXO 025 017 И начини заклопац од чистог злата, у дужину од два лакта и по, а у ширину од подруг лакта. 002 EXO 025 018 И начини два херувима златна, једноставне их начини, на два краја заклопцу. 002 EXO 025 019 И начини херувима једног на једном крају а другог херувима на другом крају; на заклопцу начините два херувима на оба краја. 002 EXO 025 020 И нека херувими рашире крила у вис да заклањају крилима заклопац, и нека буду лицем окренути један другом, према заклопцу нека су окренута лица херувимима. 002 EXO 025 021 И метнућеш заклопац озго на ковчег, а у ковчег ћеш метнути сведочанство које ћу ти дати. 002 EXO 025 022 И ту ћу се састајати с тобом и говорићу ти озго са заклопца између два херувима, који ће бити на ковчегу од сведочанства, све што ћу ти заповедати за синове Израиљеве. 002 EXO 025 023 Начини и сто од дрвета ситима, у дужину од два лакта, а у ширину од једног лакта, а у висину од подруг лакта. 002 EXO 025 024 И покуј га чистим златом, и начини му венац златан унаоколо. 002 EXO 025 025 И начини му оплату унаоколо с подланице, и начини златан венац око оплате. 002 EXO 025 026 И начини му четири биочуга од злата, и метни му те биочуге на четири угла који ће му бити код четири ноге. 002 EXO 025 027 Под оплатом нека буду биочузи, да у њима стоје полуге да се носи сто. 002 EXO 025 028 А полуге начини од дрвета ситима, и окуј их златом да се о њима носи сто. 002 EXO 025 029 И начини му зделе и чаше и ведра и котлиће, којима ће се преливати, а начинићеш их од чистог злата. 002 EXO 025 030 И метаћеш на сто хлебове, да су постављени свагда преда мном. 002 EXO 025 031 И начини свећњак од чистог злата, једноставан нека буде свећњак; ступ и гране и чашице, јабуке, и цветови нека буду у њега. 002 EXO 025 032 А шест грана нека му излази са страна, три гране с једне стране свећњака а три гране с друге стране свећњака. 002 EXO 025 033 Три чашице као бадем нека буду на једној грани и јабука и цвет, и три чашице као бадем и јабука и цвет на другој грани; тако нека буде на шест грана што излазе из свећњака. 002 EXO 025 034 И на самом свећњаку нека буду четири чашице као бадем и јабуке и цветови. 002 EXO 025 035 Једна јабука под две гране што излазе из њега, и једна јабука под друге две гране што излазе из њега, и једна јабука под друге две гране што излазе из њега; тако ће бити под шест грана што ће излазити из свећњака; 002 EXO 025 036 Јабуке и гране њихове из њега нека излазе; све једноставно од чистог злата. 002 EXO 025 037 И начинићеш му седам жижака, и палићеш их да светле са сваке стране; 002 EXO 025 038 И усекачи и спремице за гар нека буду од чистог злата. 002 EXO 025 039 Од таланта чистог злата нека буде начињен са свим тим справама. 002 EXO 025 040 И гледај, те начини све ово по слици која ти је показана на гори. 002 EXO 026 001 А шатор ћеш начинити од десет завеса од танког платна узведеног и од порфире и од скерлета и од црвца; и по њима да буду везени херувими. 002 EXO 026 002 Један завес нека буде двадесет и осам лаката дуг и четири лакта широк; сви завеси да буду једне мере. 002 EXO 026 003 Пет завеса нека се састављају један с другим, и пет других завеса нека се састављају један с другим. 002 EXO 026 004 И начини петље од порфире по крају једног завеса, где ће се крајеви састављати, и тако начини по крају другог завеса, где ће се крајеви састављати. 002 EXO 026 005 Педесет петаља начини на једном завесу, а педесет петаља начини на крају другог завеса, где ће се састављати с другим, а петље да буду једна према другој. 002 EXO 026 006 И начини педесет кука од злата, да запнеш завесе један за други кукама, и тако ће бити шатор један. 002 EXO 026 007 И начини завесе од кострети за наслон над шатором; једанаест таквих завеса начини. 002 EXO 026 008 Завес један нека буде тридесет лаката дуг, а широк четири лакта; тих једанаест завеса да су једне мере. 002 EXO 026 009 И састави пет завеса заједно, а шест осталих заједно, на двоје ћеш превити шести завес с предње стране наслону. 002 EXO 026 010 И начини педесет петаља на стражњем крају првог завеса, где ће се састављати, а педесет петаља на крају другог завеса, где ће се састављати. 002 EXO 026 011 И начини кука бронзаних педесет, и запни куке на петље, и састави наслон, да буде једно. 002 EXO 026 012 А што је више у завеса на наслону, половина завеса што претиче, нека виси на стражњој страни шатору. 002 EXO 026 013 И лакат с једне стране а лакат с друге стране што има више у дужину у завеса на наслону, нека виси шатору са стране и тамо и амо, да га заклања. 002 EXO 026 014 И начини покривач наслону од кожа овнујских црвених обојених, и сврх њега покривач од кожа јазавичијих. 002 EXO 026 015 И начини за шатор даске од дрвета ситима, које ће стајати право. 002 EXO 026 016 Десет лаката нека буде свака даска дуга а подруг лакта широка. 002 EXO 026 017 Два чепа нека буду на дасци, један према другом наједнако; тако начини на свакој дасци за шатор. 002 EXO 026 018 Тако начини даске за шатор, двадесет дасака на јужној страни. 002 EXO 026 019 А под двадесет дасака начини четрдесет стопица од сребра: две стопице под једну даску за два чепа њена, и две стопице под другу даску за два чепа њена. 002 EXO 026 020 А на другој страни шатора према северу двадесет дасака. 002 EXO 026 021 Са четрдесет стопица сребрних, две стопице под једну даску и две стопице под другу даску. 002 EXO 026 022 А на западној страни шатора начини шест дасака, 002 EXO 026 023 И две даске на два угла од шатора. 002 EXO 026 024 И оне нека се састављају оздо и нека се састављају озго биочугом; тако нека буде у обе које ће бити на оба угла. 002 EXO 026 025 Тако ће бити осам дасака са стопицама сребрним, са шеснаест стопица, две стопице под једну даску, а две стопице под другу даску. 002 EXO 026 026 И начини преворнице од дрвета ситима, пет за даске на једној страни шатора, 002 EXO 026 027 И пет преворница за даске на другој страни шатора, и пет преворница за даске на западној страни шатора до оба угла. 002 EXO 026 028 А средња преворница да иде преко среде дасака од једног краја до другог. 002 EXO 026 029 А даске окуј златом, и биочуге им начини од злата, да се кроз њих провуку преворнице, а и преворнице окуј златом. 002 EXO 026 030 Тако ћеш подигнути шатор по слици која ти је показана на гори. 002 EXO 026 031 И начини завес од порфире и од скерлета и од црвца и од танког платна узведеног, и по њему нека буду везени херувими. 002 EXO 026 032 И обеси га о четири ступа од дрвета ситима, окована златом, са кукама златним, на четири стопице сребрне. 002 EXO 026 033 И обеси завес о куке, и унеси за завес ковчег од сведочанства, да вам завес раставља светињу од светиње над светињама. 002 EXO 026 034 И метни заклопац на ковчег од сведочанства у светињи над светињама. 002 EXO 026 035 И намести сто пред завес а свећњак према столу на јужној страни шатора, да сто стоји на северној страни. 002 EXO 026 036 И на врата наслону начинићеш завес од порфире и од скерлета и од црвца и од танког платна узведеног, везен; 002 EXO 026 037 И за тај завес начинићеш пет ступова од дрвета ситима, које ћеш оковати златом, са кукама златним, и салићеш за њих пет стопица од бронзе. 002 EXO 027 001 И начини олтар од дрвета ситима, пет лаката у дужину и пет лаката у ширину, четвороугласт да буде олтар, три лакта висок. 002 EXO 027 002 И на четири угла начини му рогове, из њега да излазе рогови, и оковаћеш га у бронзу. 002 EXO 027 003 И начинићеш му лонце за пепео и лопатице и котлиће и виљушке и машице; све му посуђе начини од бронзе. 002 EXO 027 004 И начини му решетку од бронзе као мрежу, и начини у решетке четири биочуга од бронзе на четири угла њена. 002 EXO 027 005 И метни је испод олтара унаоколо, да буде решетка до средине олтара. 002 EXO 027 006 Начини и полуге олтару, полуге од дрвета ситима, и окуј их у бронзу. 002 EXO 027 007 И полуге да се провуку кроз биочуге, да буду полуге с две стране олтару, кад се носи. 002 EXO 027 008 Начинићеш га од дасака да буде изнутра шупаљ; као што ти је показано на гори тако нека начине. 002 EXO 027 009 И начинићеш трем шатору на јужној страни; завеси трему да буду од танког платна узведеног, сто лаката у дужину на једној страни. 002 EXO 027 010 И двадесет ступова и под њих двадесет стопица од бронзе, а куке на ступовима и пасови њихови од сребра. 002 EXO 027 011 Тако и са западне стране да буду завеси сто лаката дуги, и двадесет ступова и двадесет стопица од бронзе, на ступовима куке и њихови пасови од сребра. 002 EXO 027 012 А ширина ће трему имати са западне стране завесе од педесет лаката, десет ступова за њих и десет стопица под њих. 002 EXO 027 013 А на предњој страни према истоку биће трем широк педесет лаката. 002 EXO 027 014 Од петнаест лаката нека буду завеси на једној страни, и за њих три ступа и три стопице под њих; 002 EXO 027 015 На другој страни завеси од петнаест лаката, и три ступа за њих и три стопице под њих. 002 EXO 027 016 А над вратима од трема завес од двадесет лаката од порфире и од скерлета и од црвца и од танког платна узведеног, везен, и четири ступа за њ, и под њих четири стопице. 002 EXO 027 017 Сви ступови у трему унаоколо да буду опасани сребром, и куке да су им сребрне а стопице од бронзе. 002 EXO 027 018 У дужину ће трем имати сто лаката, у ширину педесет свуда, а у висину пет лаката, да буде од танког платна узведеног, а стопице од бронзе. 002 EXO 027 019 Све посуђе у шатору за сваку службу, и све коље у њему и све коље у трему да буде од бронзе. 002 EXO 027 020 И ти заповеди синовима Израиљевим да ти донесу уља маслиновог чистог цеђеног за видело, да би жишци горели свагда. 002 EXO 027 021 У шатору од састанка пред завесом, који ће заклањати сведочанство, нека их Арон и синови његови спремају да горе од вечера до јутра пред Господом. То нека је уредба вечна коленима њиховим међу синовима Израиљевим. 002 EXO 028 001 А ти узми к себи Арона, брата свог са синовима његовим између синова Израиљевих да ми буду свештеници, Арон и Надав и Авијуд и Елеазар и Итамар, синови Аронови. 002 EXO 028 002 И начини свете хаљине Арону, брату свом, за част и дику. 002 EXO 028 003 И кажи свим људима вештим, које сам напунио духа мудрости, нека начине хаљине Арону, да се посвети да ми буде свештеник. 002 EXO 028 004 А ово су хаљине што ће начинити: напрсник и оплећак и плашт, кошуља везена, капа и појас. Те хаљине свете нека направе Арону, брату твом и синовима његовим, да ми буду свештеници, 002 EXO 028 005 И нека узму злата и порфире и скерлета и црвца и танког платна; 002 EXO 028 006 И нека начине оплећак од злата и од порфире и од скерлета и од црвца и од танког платна узведеног, везен. 002 EXO 028 007 Две пораменице нека буду на њему, које ће се састављати на два краја, да се држи заједно. 002 EXO 028 008 А појас на њему нека буде направе исте као и он, од злата, од порфире, од скерлета, од црвца и од танког платна узведеног. 002 EXO 028 009 И узми два камена ониха, и на њима изрежи имена синова Израиљевих, 002 EXO 028 010 Шест имена њихових на једном камену, а шест имена осталих на другом камену по реду како се који родио. 002 EXO 028 011 Вештином каменарском, којом се режу печати, изрезаћеш на та два камена имена синова Израиљевих, и опточи их златом унаоколо. 002 EXO 028 012 И метни та два камена на пораменице оплећку, да буду камени за спомен синовима Израиљевим, и Арон да носи имена њихова пред Господом на оба рамена своја за спомен. 002 EXO 028 013 И начини копче од злата. 002 EXO 028 014 И два ланца од чистог злата начини једнака плетена, и обеси ланце плетене о копче. 002 EXO 028 015 И напрсник судски начини направе везене онакве као оплећак, од злата, од порфире, од скерлета, од црвца и од танког платна узведеног начини га. 002 EXO 028 016 Нека буде четвороугласт и двострук, у дужину с педи и у ширину с педи. 002 EXO 028 017 И удари по њему драго камење, у четири реда нека буде камење. У првом реду: сардоникс, топаз и смарагд; 002 EXO 028 018 А у другом реду: карбункул, сафир и дијамант; 002 EXO 028 019 А у трећем реду; лигур и ахат и аметист; 002 EXO 028 020 А у четвртом реду: хрисолит, оних и јаспис; нека буду уковани у злато у свом реду. 002 EXO 028 021 И тих камена с именима синова Израиљевих биће дванаест по именима њиховим, да буду резани као печат, сваки са својим именом, за дванаест племена. 002 EXO 028 022 И на напрсник метни ланце једнаке, плетене, од чистог злата. 002 EXO 028 023 И две гривне златне начини на напрсник, и метни две гривне на два краја напрснику. 002 EXO 028 024 Па провуци два ланца златна кроз две гривне на крајевима напрснику. 002 EXO 028 025 А друга два краја од два ланца запни за две копче, и метни на пораменице од оплећка спред. 002 EXO 028 026 И начини друге две гривне златне, и метни их на друга два краја напрснику изнутра на страни која је од оплећка. 002 EXO 028 027 И начини још две златне гривне, и метни их на пораменице од оплећка оздо према саставцима његовим, више појаса на оплећку. 002 EXO 028 028 Тако нека вежу напрсник гривне његове за гривне на оплећку врпцом од порфире, да стоји над појасом од оплећка, и да се не одваја напрсник од оплећка. 002 EXO 028 029 И нека носи Арон имена синова Израиљевих на напрснику судском на срцу свом кад улази у светињу за спомен пред Господом вазда. 002 EXO 028 030 И метни на напрсник судски Урим и Тумим, да буде на срцу Арону кад улази пред Господа, и Арон ће носити суд синова Израиљевих на срцу свом пред Господом вазда. 002 EXO 028 031 И начини плашт под оплећак сав од порфире. 002 EXO 028 032 И озго нека буде прорез у среди, и нека буде опточен прорез свуда унаоколо траком ткан, као прорез у оклопа, да се не раздре. 002 EXO 028 033 А по скуту му начини шипке од порфире и од скерлета и од црвца свуда унаоколо, и међу њима златна звонца свуда унаоколо: 002 EXO 028 034 Звонце златно па шипак, звонце златно па шипак по скуту од плашта свуда унаоколо. 002 EXO 028 035 И то ће бити на Арону кад служи, да се чује глас кад улази у светињу пред Господа и кад излази, да не погине. 002 EXO 028 036 И начини плочу од чистог злата, и на њој изрежи као на печату: Светиња Господу. 002 EXO 028 037 И вежи је врпцом од порфире за капу, спред на капи да стоји. 002 EXO 028 038 И биће на челу Ароновом, да носи Арон грехе светих приноса које принесу синови Израиљеви у свим даровима својих светих приноса; биће на челу његовом вазда, да би били мили Господу. 002 EXO 028 039 И начини кошуљу од танког платна изметаног, и начини капу од танког платна, а појас начини везен. 002 EXO 028 040 И синовима Ароновим начини кошуље, и начини им појасе, и капице им начини за част и дику. 002 EXO 028 041 Па то обуци Арону брату свом и синовима његовим, и помажи их и напуни им руке и посвети их да ми буду свештеници. 002 EXO 028 042 И начини им гаће ланене, да се покрије голо тело; од бедара до дна стегна да буду. 002 EXO 028 043 И то нека је на Арону и на синовима његовим кад улазе у шатор од састанка или кад приступају к олтару да служе у светињи, да не би носећи грехе погинули. Ово ће бити уредба вечна њему и семену његовом након њега. 002 EXO 029 001 Учинићеш им ово кад их станеш освештавати да ми врше службу свештеничку: узми теле и два овна здрава, 002 EXO 029 002 И хлебове пресне и колаче пресне замешене с уљем, и погаче пресне намазане уљем, од брашна пшеничног умеси их. 002 EXO 029 003 И метни их у једну котарицу, и принеси их у котарици с телетом и с два овна. 002 EXO 029 004 И доведи Арона и синове његове пред врата шатора од састанка, и умиј их водом. 002 EXO 029 005 И узевши хаљине обуци Арону кошуљу и плашт испод оплећка и оплећак и напрсник, и опаши га појасом од оплећка. 002 EXO 029 006 И метни му капу на главу и свету плочу на капу. 002 EXO 029 007 И узми уље за помазање, и излиј му на главу, и помазаћеш га. 002 EXO 029 008 И синове његове доведи и обуци им кошуље; 002 EXO 029 009 И опаши их појасима, Арона и синове његове, и метни им капе на главе, да имају свештенство уредбом вечном. Тако ћеш посветити руке Арону и синовима његовим. 002 EXO 029 010 И доведи теле пред шатор од састанка, а Арон и синови његови нека метну руке телету на главу. 002 EXO 029 011 И закољи теле пред Господом на вратима шатора од састанка. 002 EXO 029 012 И узевши крви од телета помажи рогове олтару прстом својим, а осталу крв сву пролиј на подножје олтару. 002 EXO 029 013 И узми све сало по цревима, и мрежицу на јетри, и оба бубрега и сало око њих, и запали на олтару. 002 EXO 029 014 А месо од телета и кожу и балегу спали огњем изван логора; то је жртва за грех. 002 EXO 029 015 Потом узми овна једног, и на главу овну нека метну руке своје Арон и синови његови. 002 EXO 029 016 И закољи овна и узми крви од њега и покропи олтар унаоколо. 002 EXO 029 017 А овна изуди, и опери дроб и ноге, и метни их на удове његове и на главу. 002 EXO 029 018 И свега овна запали на олтару; то је жртва паљеница Господу, мирис угодан, жртва огњена Господу. 002 EXO 029 019 Па узми и другог овна, и нека му метне Арон и синови његови руке своје на главу. 002 EXO 029 020 И закољи тог овна, и узми крви од њега и помажи њом крај од десног уха Арону и крај од десног уха синовима његовим, и палац у десне руке њихове и палац у десне ноге њихове, а осталом крвљу покропи олтар унаоколо. 002 EXO 029 021 И узми крви која буде на олтару и уља за помазање, и покропи Арона и хаљине његове, и синове његове и хаљине њихове, и биће свет он и хаљине његове и синови његови и хаљине њихове. 002 EXO 029 022 Потом узми сало од овна и реп и сало што је по цревима и мрежицу на јетри и оба бубрега и сало око њих, и десно плеће; јер је ован посветни; 002 EXO 029 023 И један хлеб и један колач с уљем и једну погачу из котарице у којој буду пресни хлебови пред Господом. 002 EXO 029 024 И то све метни у руке Арону и у руке синовима његовим, и обрћи тамо и амо, да буде жртва обртана пред Господом. 002 EXO 029 025 По том узми им то из руку, и запали на олтару сврх жртве паљенице, да буде мирис угодан пред Господом; то је жртва огњена Господу. 002 EXO 029 026 И узми груди од овна посветног, који буде за Арона, и обртаћеш их тамо и амо, да буде жртва обртана пред Господом; и то ће бити твој део. 002 EXO 029 027 Тако ћеш осветити груди од жртве обртане и плеће од жртве подизане, шта је обртано и шта је подизано од овна посветног за Арона и за синове његове. 002 EXO 029 028 И то ће бити Арону и синовима његовим уредбом вечном од синова Израиљевих, јер је жртва подизана. Кад је жртва подизана синова Израиљевих од њихових жртава захвалних, жртва подизана биће Господу. 002 EXO 029 029 А свете хаљине Аронове нека буду синовима његовим након њега да се помазују у њима и да им се у њима посвећују руке. 002 EXO 029 030 Седам дана нека их облачи који на његово место буде свештеник између синова његових, који ће улазити у шатор од састанка да служи у светињи. 002 EXO 029 031 А овна посветног узми и скувај месо од њега на месту светом. 002 EXO 029 032 И Арон и синови његови нека на вратима шатора од састанка једу месо од тог овна и хлеб што је у котарици. 002 EXO 029 033 Нека га једу они за које је било очишћење да би им се посветиле руке да би били посвећени; а други да не једе, јер је ствар света. 002 EXO 029 034 Ако ли би остало шта меса посветног или хлеба до јутра, онда што остане сажежи огњем, а да се не једе, јер је ствар света. 002 EXO 029 035 И тако учини Арону и синовима његовим по свему што ти заповедих; седам дана светићеш им руке. 002 EXO 029 036 И сваки ћеш дан приносити на жртву теле за грех ради очишћења; и очистићеш олтар чинећи очишћење на њему, и помазаћеш га да се освети. 002 EXO 029 037 Седам дана чинићеш очишћење на олтару и осветићеш га, те ће олтар бити светиња над светињама; шта се год дотакне олтара, биће свето. 002 EXO 029 038 И ово ћеш приносити на олтару: два јагњета од године сваки дан без прекида. 002 EXO 029 039 Једно јагње приноси јутром а друго приноси вечером, 002 EXO 029 040 И још десетину ефе пшеничног брашна смешана с уљем цеђеним, ког да буде четврт ина, и налив вина, четврт ина на једно јагње. 002 EXO 029 041 А друго јагње принеси увече; као са жртвом јутарњом и с наливом њеним тако и с овом чини да буде мирис угодан, жртва огњена Господу. 002 EXO 029 042 То нека буде жртва паљеница свагда од колена до колена вашег на вратима шатора од састанка пред Господом, где ћу се састајати с вама да говорим с тобом. 002 EXO 029 043 И онде ћу се састајати са синовима Израиљевим, да се освећује славом мојом. 002 EXO 029 044 И осветићу шатор од састанка и олтар; и Арона и синове његове осветићу да су ми свештеници. 002 EXO 029 045 И наставаћу међу синовима Израиљевим, и бићу им Бог. 002 EXO 029 046 И познаће да сам ја Господ Бог њихов, који сам их извео из земље мисирске да наставам међу њима, ја Господ Бог њихов. 002 EXO 030 001 Још начини олтар кадиони, од дрвета ситима начини га. 002 EXO 030 002 Дужина нека му буде лакат, и ширина лакат, четвороугласт да буде, и два лакта висок; из њега нека му излазе рогови. 002 EXO 030 003 И покуј га чистим златом, озго са страна унаоколо, и рогове његове; и начини му венац златан унаоколо. 002 EXO 030 004 И начини му по два биочуга златна испод венца на два угла његова с обе стране, и кроз њих ћеш провући полуге да се може носити. 002 EXO 030 005 А полуге начини од дрвета ситима, и окуј их у злато. 002 EXO 030 006 И метни га пред завес који виси пред ковчегом од сведочанства према заклопцу који је над сведочанством, где ћу се с тобом састајати. 002 EXO 030 007 И нека кади на њему Арон кадом мирисним; свако јутро нека кади кад спреми жишке. 002 EXO 030 008 И кад запали Арон жишке увече, нека кади; нека буде кад свагдашњи пред Господом од колена до колена вашег. 002 EXO 030 009 Не приносите на њему кад туђи нити жртву паљеницу нити принос; ни налив не лијте на њему. 002 EXO 030 010 Само очишћење нека чини над роговима његовим Арон једном у години; крвљу од жртве за грех у дан очишћења једном у години чиниће очишћења на њему од кољена до кољена вашег; јер је то светиња над светињама Господу. 002 EXO 030 011 Још рече Господ Мојсију говорећи: 002 EXO 030 012 Кад станеш бројати синове Израиљеве, између оних који иду у број сваки нека даде откуп за живот свој Господу, кад их станеш бројати, да не би дошло на њих какво зло кад их станеш бројати. 002 EXO 030 013 А нека да сваки који иде у број пола сикла, по сиклу светом (а тај је сикал двадесет новчића); пола сикла биће прилог Господу. 002 EXO 030 014 Ко год иде у бој, од двадесет година и више, нека да прилог Господу. 002 EXO 030 015 Богати да не да више а сиромах да не да мање од по сикла, кад дају прилог Господу на очишћење душа ваших. 002 EXO 030 016 И узевши новце за очишћење од синова Израиљевих остави их за потребу у шатору од састанка, и биће синовима Израиљевим спомен пред Господом за очишћење душа ваших. 002 EXO 030 017 Још рече Господ Мојсију говорећи: 002 EXO 030 018 Начини и умиваоницу од бронзе и подножје јој од бронзе за умивање; и метни је између шатора од састанка и олтара, и налиј у њу воде. 002 EXO 030 019 Да из ње пере Арон и синови његови руке своје и ноге своје. 002 EXO 030 020 Кад иду у шатор од састанка, нека се умивају водом, да не изгину, или кад приступају к олтару да служе и да пале жртву огњену Господу. 002 EXO 030 021 Тада нека перу руке своје и ноге своје да не изгину. То нека им буде уредба вечна Арону и семену његовом од колена до колена. 002 EXO 030 022 Још рече Господ Мојсију говорећи: 002 EXO 030 023 Узми мириса најбољих: смирне најчистије пет стотина сикала и цимета мирисавог пола толико, двеста педесет, и иђирота такође двеста педесет, 002 EXO 030 024 И касије пет стотина мером светом, и уља маслиновог један ин. 002 EXO 030 025 И од тога начини уље за свето помазање, уље најбоље вештином апотекарском; то да буде уље светог помазања. 002 EXO 030 026 И њим помажи шатор од састанка и ковчег од сведочанства, 002 EXO 030 027 И сто и све справе његове, и свећњак и справе његове, и олтар кадиони, 002 EXO 030 028 И олтар на коме се приноси жртва паљеница, и све справе његове, и умиваоницу и подножје њено. 002 EXO 030 029 Тако ћеш их осветити, те ће бити светиња над светињом, и шта их се год дотакне биће свето. 002 EXO 030 030 Помажи и Арона и синове његове, и осветићеш их да ми буду свештеници. 002 EXO 030 031 А синовима Израиљевим кажи и реци: Ово нека ми буде уље светог помазања од колена до колена вашег. 002 EXO 030 032 Тело човечје нека се не маже њим, нити правите такво уље какво је оно; свето је, нека вам буде свето. 002 EXO 030 033 Ако ли би ко начинио тако уље или намазао њим другог, истребиће се из народа свог. 002 EXO 030 034 И рече Господ Мојсију: Узми мириса, стакте, ониха и халвана мирисавог, и тамјана чистог, колико једног толико другог. 002 EXO 030 035 И од тога начини кад, састављен вештином апотекарском, чист и свет. 002 EXO 030 036 И истуцавши га наситно, метаћеш га пред сведочанством у шатору од састанка, где ћу се састајати с тобом; то нека вам буде светиња над светињама. 002 EXO 030 037 А такав кад какав начиниш немојте себи правити; то нека ти је светиња за Господа. 002 EXO 030 038 Ако ли би ко начинио такав да га мирише, истребиће се из народа свог. 002 EXO 031 001 И рече Господ Мојсију говорећи: 002 EXO 031 002 Гле, позвах по имену Веселеила сина Урије сина Оровог од племена Јудиног. 002 EXO 031 003 И напуних га Духа Светог, мудрости и разума и знања и сваке вештине, 002 EXO 031 004 Да вешто измишља како се шта може начинити од злата и од сребра и од бронзе, 002 EXO 031 005 Да уме резати камење и укивати, да уме тесати дрво, и сваки посао радити. 002 EXO 031 006 И ево удружих с њим Елијава, сина Ахисамаховог од племена Дановог, и сваком вештом човеку у срце дадох вештину да израде све што сам ти заповедио. 002 EXO 031 007 Шатор од састанка, и ковчег за сведочанство и заклопац на њ, и све справе у шатору, 002 EXO 031 008 И сто и справе његове, и свећњак чисти са свим справама његовим, и олтар кадиони, 002 EXO 031 009 И олтар за жртву паљеницу са свим справама његовим, и умиваоницу и подножје њено, 002 EXO 031 010 И хаљине службене и свете хаљине Арону свештенику и хаљине синовима његовим, да врше службу свештеничку, 002 EXO 031 011 И уље помазања, и кад мирисни за светињу. Све нека начине онако како сам ти заповедио. 002 EXO 031 012 И рече Господ Мојсију говорећи: 002 EXO 031 013 А ти кажи синовима Израиљевим и реци: Али суботе моје чувајте, јер је знак између мене и вас од колена до колена, да знате да сам ја Господ који вас посвећујем. 002 EXO 031 014 Чувајте дакле суботу, јер вам је света; ко би је оскврнио, да се погуби; јер ко би год радио какав посао у њу, истребиће се она душа из народа свог. 002 EXO 031 015 Шест дана нека се ради; а седми је дан субота, одмор, свет Господу; ко би год радио посао у дан суботни, да се погуби. 002 EXO 031 016 Зато ће чувати синови Израиљеви суботу празнујући суботу од колена до колена заветом вечним. 002 EXO 031 017 То је знак између мене и синова Израиљевих довека; јер је за шест дана створио Господ небо и земљу, а у седми дан почину и одмори се. 002 EXO 031 018 И изговоривши ово Мојсију на гори Синајској, даде му две плоче сведочанства, плоче камене писане прстом Божијим. 002 EXO 032 001 А народ видевши где Мојсије за дуго не силази с горе, скупи се народ пред Арона, и рекоше му: Хајде, начини нам богове, који ће ићи пред нама, јер том Мојсију који нас изведе из земље мисирске не знамо шта би. 002 EXO 032 002 А Арон им рече: Поскидајте златне обоце што су у ушима жена ваших, синова ваших и кћери ваших, и донесите ми. 002 EXO 032 003 И поскида сав народ златне обоце што им беху у ушима, и донесоше Арону. 002 EXO 032 004 А он узевши из руку њихових, сали у калуп, и начини теле саливено. И рекоше: Ово су богови твоји, Израиљу, који те изведоше из земље мисирске. 002 EXO 032 005 А кад то виде Арон, начини олтар пред њим; и повика Арон, и рече: Сутра је празник Господњи. 002 EXO 032 006 И сутрадан уставши рано принесоше жртве паљенице и жртве захвалне; и поседа народ, те једоше и пише, а после усташе да играју. 002 EXO 032 007 А Господ рече Мојсију: Иди, сиђи, јер се поквари твој народ, који си извео из земље мисирске. 002 EXO 032 008 Брзо зађоше с пута, који сам им заповедио; начинише себи теле ливено, и поклонише му се, и принесоше му жртву, и рекоше: Ово су богови твоји, Израиљу, који те изведоше из земље мисирске. 002 EXO 032 009 Још рече Господ Мојсију: Погледах народ овај, и ето је народ тврдог врата. 002 EXO 032 010 И сада пусти ме, да се распали гнев мој на њих и да их истребим; али од тебе ћу учинити народ велик. 002 EXO 032 011 А Мојсије се замоли Господу Богу свом, и рече: Зашто се, Господе, распаљује гнев Твој на народ Твој, који си извео из земље мисирске силом великом и руком крепком? 002 EXO 032 012 Зашто да говоре Мисирци и кажу: На зло их изведе, да их побије по планинама и да их истреби са земље? Поврати се од гнева свог, и пожали народ свој ода зла. 002 EXO 032 013 Опомени се Аврама, Исака и Израиља, слуга својих, којима си се собом заклео и обрекао им: Умножићу семе ваше као звезде на небу, и земљу ову, за коју говорих, сву ћу дати семену вашем да је њихова довека. 002 EXO 032 014 И ражали се Господу учинити зло народу свом, које рече. 002 EXO 032 015 Тада се врати Мојсије, и сиђе с горе са две плоче сведочанства у рукама својим; и плоче беху писане с обе стране, отуд и одовуд писане. 002 EXO 032 016 И беху плоче дело Божје, и писмо беше писмо Божје, урезано на плочама. 002 EXO 032 017 А Исус чувши вику у народу, кад викаху, рече Мојсију; вика убојна у логору. 002 EXO 032 018 А он рече: Није то вика како вичу који су јачи, нити је вика како вичу који су слабији, него чујем вику оних који певају. 002 EXO 032 019 И кад дође близу логора, угледа теле и игре, те се разгневи Мојсије, и баци из руку својих плоче, и разби их под гором. 002 EXO 032 020 Па узе теле које беху начинили и спали га огњем, и сатре га у прах, и просу га по води, и запоји синове Израиљеве. 002 EXO 032 021 И рече Мојсије Арону: Шта ти је учинио овај народ, те га ували у толики грех? 002 EXO 032 022 А Арон му рече: Немој се гневити, господару; ти знаш овај народ да је брз на зло. 002 EXO 032 023 Јер рекоше ми: Начини нам богове, који ће ићи пред нама, јер том Мојсију који нас изведе из земље мисирске не знамо шта би. 002 EXO 032 024 А ја им рекох: Ко има злата, нека га скида са себе. И дадоше ми, а ја га бацих у ватру, и изађе то теле. 002 EXO 032 025 А Мојсије видећи народ го, јер га оголи Арон на срамоту пред противницима његовим, 002 EXO 032 026 Стаде Мојсије на врата од логора, и рече: К мени ко је Господњи. И скупише се пред њега сви синови Левијеви. 002 EXO 032 027 И рече им: Овако каже Господ Бог Израиљев: Припашите сваки свој мач уз бедро своје, па прођите тамо и амо по логору од врата до врата, и побијте сваки брата свог и пријатеља свог и ближњег свог. 002 EXO 032 028 И учинише синови Левијеви по заповести Мојсијевој, и погибе народа у онај дан до три хиљаде људи. 002 EXO 032 029 Јер Мојсије рече: Посветите данас руке своје Господу, свак на сину свом и на брату свом, да би вам дао данас благослов. 002 EXO 032 030 А сутрадан рече Мојсије народу: Ви љуто сагрешисте; зато сада идем горе ка Господу, еда бих га умолио да вам опрости грех. 002 EXO 032 031 И врати се Мојсије ка Господу, и рече: Молим Ти се; народ овај љуто сагреши начинивши себи богове од злата. 002 EXO 032 032 Али опрости им грех: Ако ли нећеш, избриши ме из књиге своје, коју си написао. 002 EXO 032 033 А Господ рече Мојсију: Ко ми је згрешио, оног ћу избрисати из књиге своје. 002 EXO 032 034 А сада иди, води тај народ куда сам ти казао. Ево, мој ће анђео ићи пред тобом, а кад их походим, походићу на њима грех њихов. 002 EXO 032 035 И Господ би народ зато што начинише теле, које сали Арон. 002 EXO 033 001 И рече Господ Мојсију: Иди, дигни се одатле ти и народ, који си извео из земље мисирске, пут земље за коју се заклех Авраму, Исаку и Јакову говорећи: Семену твом даћу је. 002 EXO 033 002 И послаћу пред тобом анђела, и изагнаћу Хананеје, Амореје и Хетеје и Ферезеје и Јевеје и Јевусеје. 002 EXO 033 003 И одвешће вас у земљу где тече млеко и мед; јер нећу сам ићи с тобом зато што си народ тврдоврат, па бих те могао сатрти путем. 002 EXO 033 004 А народ чувши ову злу реч ожалости се, и нико не метну на се свог накита. 002 EXO 033 005 Јер Господ рече Мојсију: Кажи синовима Израиљевим: Ви сте народ тврдоврат; доћи ћу часом усред тебе, и истребићу те; а сада скини накит свој са себе, и знаћу шта ћу чинити с тобом. 002 EXO 033 006 И поскидаше са себе синови Израиљеви наките своје код горе Хорива. 002 EXO 033 007 А Мојсије узе шатор и разапе га себи иза логора далеко, и назва га шатор од састанка, и ко год тражаше Господа, долажаше к шатору од састанка иза логора. 002 EXO 033 008 И кад Мојсије иђаше у шатор, сав народ устајаше, и свак стајаше на вратима свог шатора, и гледаху за Мојсијем док не уђе у шатор. 002 EXO 033 009 А кад Мојсије улажаше у шатор, спушташе се ступ од облака и устављаше се на вратима од шатора, и Господ говораше с Мојсијем. 002 EXO 033 010 И сав народ видећи ступ од облака где стоји на вратима од шатора, устајаше сав народ, и свак се клањаше на вратима од свог шатора. 002 EXO 033 011 И Господ говораше с Мојсијем лицем к лицу као што говори човек с пријатељем својим. Потом се враћаше Мојсије у логор, а слуга његов Исус син Навин, момак, не излажаше из шатора. 002 EXO 033 012 И рече Мојсије Господу: Гледај, Ти ми кажеш: Води тај народ. А ниси ми казао кога ћеш послати са мном, а рекао си: Знам те по имену и нашао си милост преда мном. 002 EXO 033 013 Ако сам дакле нашао милост пред Тобом, покажи ми пут свој, да Те познам и нађем милост пред Тобом; и види да је овај народ Твој народ. 002 EXO 033 014 И рече Господ: Моје ће лице ићи напред, и даћу ти одмор. 002 EXO 033 015 А Мојсије му рече: Ако неће ићи напред лице Твоје, немој нас кретати одавде. 002 EXO 033 016 Јер по чему ће се познати да смо нашли милост пред Тобом, ја и народ Твој? Зар не по томе што Ти идеш с нама? Тако ћемо се разликовати ја и народ Твој од сваког народа на земљи. 002 EXO 033 017 А Господ рече Мојсију: Учинићу и то што си казао, јер си нашао милост преда мном и знам те по имену. 002 EXO 033 018 Опет рече Мојсије: Молим Те, покажи ми славу своју. 002 EXO 033 019 А Господ му рече: Учинићу да прође све добро моје испред тебе, и повикаћу по имену: Господ пред тобом. Смиловаћу се коме се смилујем, и пожалићу кога пожалим. 002 EXO 033 020 И рече: Али нећеш моћи видети лице моје, јер не може човек мене видети и остати жив. 002 EXO 033 021 И рече Господ: Ево место код мене, па стани на стену. 002 EXO 033 022 И кад стане пролазити слава моја, метнућу те у раселину камену, и заклонићу те руком својом док не прођем. 002 EXO 033 023 Потом ћу дигнути руку своју, и видећеш ме с леђа, а лице се моје не може видети. 002 EXO 034 001 И рече Господ Мојсију: Истеши себи две плоче од камена као што су биле прве, да напишем на тим плочама речи које су биле на првим плочама, које си разбио. 002 EXO 034 002 И буди готов за сутра да рано изађеш на гору Синајску, и станеш преда ме на врх горе. 002 EXO 034 003 Али нека нико не иде с тобом, и нико нека се не покаже на свој гори, ни овце ни говеда да не пасу близу горе. 002 EXO 034 004 И истеса Мојсије две плоче од камена као што су биле прве, и уставши рано изађе на гору Синајску, као што му заповеди Господ, и узе у руку своју две плоче камене. 002 EXO 034 005 А Господ сиђе у облаку, и стаде онде с њим, и повика по имену: Господ. 002 EXO 034 006 Јер пролазећи Господ испред њега викаше: Господ, Господ, Бог милостив, жалостив, спор на гнев и обилан милосрђем и истином. 002 EXO 034 007 Који чува милост хиљадама, прашта безакоња и неправде и грехе, који не правда кривога, и походи грехе отачке на синовима и на унуцима до трећег и четвртог колена. 002 EXO 034 008 А Мојсије брже сави главу до земље и поклони се, 002 EXO 034 009 И рече: Ако сам нашао милост пред Тобом, Господе, нека иде Господ посред нас, јер је народ тврдоврат: и опрости нам безакоње наше и грех наш, и узми нас за наследство. 002 EXO 034 010 А Он рече: Ево постављам завет; пред целим народом твојим учинићу чудеса, која нису учињена нигде на земљи ни у коме народу, и видећете дело Господње сав народ, међу којим си, јер ће бити страшно шта ћу ја учинити с тобом. 002 EXO 034 011 Држи шта ти данас заповедам; ево, ја ћу изагнати испред тебе Амореје и Хананеје и Хетеје и Ферезеје и Јевеје и Јевусеје. 002 EXO 034 012 Чувај се да не хваташ вере с онима који живе у земљи у коју ћеш доћи, да ти не буду замка усред тебе. 002 EXO 034 013 Него олтаре њихове оборите, и ликове њихове изломите, и гајеве њихове исеците. 002 EXO 034 014 Јер не ваља да се клањаш другом Богу: јер се Господ зове ревнитељ, Бог је ревнитељ. 002 EXO 034 015 Немој хватати вере с онима који живе у оној земљи, да не би чинећи прељубу за боговима својим и приносећи жртву боговима својим позвали те, и ти јео жртве њихове. 002 EXO 034 016 И да не би кћерима њиховим женио синове своје, и да не би кћери њихове чинећи прељубу за боговима својим учиниле да синови твоји чине прељубу за боговима њиховим. 002 EXO 034 017 Ливене богове не гради себи. 002 EXO 034 018 Празник пресних хлебова држи; седам дана једи пресне хлебове, као што сам ти заповедио, на време, месеца Авива, јер си тог месеца изашао из Мисира. 002 EXO 034 019 Све што отвара материцу моје је, и свако мушко у стоци твојој што отвара материцу, говече или ситна стока. 002 EXO 034 020 Али магаре које отвори материцу откупи јагњетом или јаретом; ако ли га не би откупио, сломи му врат; и сваког првенца између синова својих откупи; и да се нико не покаже празан преда мном. 002 EXO 034 021 Шест дана ради, а у седми дан почини, и од орања и од жетве почини. 002 EXO 034 022 Празнуј празник седмица, првина жетве пшеничне, и празник бербе на свршетку године. 002 EXO 034 023 Три пута у години да се свако мушко између вас покаже пред Господом Богом Израиљевим. 002 EXO 034 024 Јер ћу изагнати народе испред тебе, и међе твоје раширићу, и нико неће пожелети земље твоје, кад станеш долазити да се покажеш пред Господом Богом својим три пута у години. 002 EXO 034 025 Немој приносити крв од жртве моје уз хлебове киселе, и да не преноћи до јутра жртва празника пасхе. 002 EXO 034 026 Првине од првог рода земље своје донеси у кућу Господа Бога свог; немој кувати јаре у млеку мајке његове. 002 EXO 034 027 И рече Господ Мојсију: Напиши себи те речи; јер по тим речима учиних завет с тобом и с Израиљем. 002 EXO 034 028 И Мојсије оста онде код Господа четрдесет дана и четрдесет ноћи, хлеба не једући ни воде пијући; и написа Господ на плоче речи завета, десет речи. 002 EXO 034 029 И кад Мојсије силажаше с горе Синајске, и држаше у руци две плоче сведочанства силазећи с горе, не знаше да му кожа на лицу поста светла докле говораше с њим. 002 EXO 034 030 И виде Арон и сви синови Израиљеви Мојсија, а то му се светли кожа на лицу, и не смеше приступити к њему. 002 EXO 034 031 Али их зовну Мојсије, и вратише се к њему Арон и сви главари у збору, и говори с њима Мојсије. 002 EXO 034 032 Потом приступише сви синови Израиљеви, и заповеди им све што му каза Господ на гори Синајској. 002 EXO 034 033 А кад им Мојсије изговори, застре лице своје покривалом. 002 EXO 034 034 Али кад Мојсије долажаше пред Господа да с Њим говори, скидаше покривало докле не би изашао; а изашавши казиваше синовима Израиљевим шта му се заповедаше. 002 EXO 034 035 Тада виђаху синови Израиљеви лице Мојсијево, где се светли кожа на лицу његовом, те Мојсије опет застираше покривалом лице своје докле не би опет ушао да говори с Њим. 002 EXO 035 001 Потом сабра Мојсије сав збор синова Израиљевих, и рече им: Ово је заповедио Господ да чините: 002 EXO 035 002 Шест дана да се ради, а седми да вам је свет, субота почивања Господњег; ко би радио у тај дан, да се погуби. 002 EXO 035 003 Ватре не ложите по становима својим у дан суботни. 002 EXO 035 004 Још рече Мојсије свему збору синова Израиљевих говорећи: Ово је заповедио Господ и рекао: 002 EXO 035 005 Скупите између себе прилог Господу; ко год хоће драге воље, нека донесе прилог Господу: злато и сребро и бронзу, 002 EXO 035 006 И порфиру и скерлет и црвац и танко платно и кострет, 002 EXO 035 007 И коже овнујске црвене обојене и коже јазавичије и дрво ситим, 002 EXO 035 008 И уље за видело, и мирисе за уље помазања и за кад мирисни, 002 EXO 035 009 И камење онихово, и камење за укивање по оплећку и по напрснику. 002 EXO 035 010 И који су год вешти међу вама нека дођу да раде шта је заповедио Господ: 002 EXO 035 011 Шатор, и наслон његов, и покривач његов, и куке његове, и даске његове, преворнице његове, ступове његове и стопице његове, 002 EXO 035 012 Ковчег, и полуге његове, и заклопац, и завес, 002 EXO 035 013 Сто, и полуге његове и све справе његове, и хлеб за постављање, 002 EXO 035 014 И свећњак за видело са справама његовим, и жишке његове, и уље за видело, 002 EXO 035 015 И олтар кадиони, и полуге његове, и уље помазања, и кад мирисни, и завес на врата од шатора, 002 EXO 035 016 Олтар за жртву паљеницу, и решетку његову од бронзе, полуге његове и све справе његове, умиваоницу и подножје њено, 002 EXO 035 017 Завесе за трем, ступове његове и стопице његове, и завес на врата од трема, 002 EXO 035 018 Коље за шатор, и коље за трем с ужима њиховим. 002 EXO 035 019 Хаљине службене за службу у светињи, и хаљине свете Арону свештенику, и хаљине синовима његовим за службу свештеничку. 002 EXO 035 020 Тада отиде сав збор синова Израиљевих од Мојсија; 002 EXO 035 021 И вратише се, сваки ког подиже срце његово и кога год дух покрете драговољно, и донесоше прилог Господу за грађење шатора од састанка и за сву службу у њему и за хаљине свете. 002 EXO 035 022 Долазише људи и жене, ко год беше драговољног срца, и доносише споне и обоце и прстење и наруквице и свакојаке наките златне; и сваки донесе прилог злата Господу. 002 EXO 035 023 Ко год имаше порфире, скерлета, црвца, танког платна, кострети, кожа овнујских црвених обојених и кожа јазавичијих, сваки доношаше. 002 EXO 035 024 И ко год прилагаше сребро или бронзу, доношаше у прилог Господу; и у кога год беше дрвета ситима, за сваку употребу у служби доношаше. 002 EXO 035 025 И све жене веште предоше својим рукама, и доносише шта напредоше за порфиру, скерлет, црвац и танко платно. 002 EXO 035 026 И све жене које подиже срце њихово и беху веште, предоше кострет. 002 EXO 035 027 А главари доносише камење онихово и камење за укивање по оплећку и по напрснику, 002 EXO 035 028 И мирисе и уље за видело и уље за помазање и за кад мирисни. 002 EXO 035 029 Сви људи и жене, које подиже драговољно срце да доносе шта треба за све дело које Господ заповеди преко Мојсија да се начини, донесоше синови Израиљеви драговољни прилог Господу. 002 EXO 035 030 Тада рече Мојсије синовима Израиљевим: Видите, Господ позва по имену Веселеила сина Урије сина Оровог од племена Јудиног, 002 EXO 035 031 И напуни га духа Божијег, мудрости, разума и знања и вештине за сваки посао, 002 EXO 035 032 Да вешто измишља како се шта ради од злата и сребра и од бронзе, 002 EXO 035 033 Да уме резати камење и укивати, да уме тесати дрво и радити сваки посао врло вешто. 002 EXO 035 034 И даде му у срце, њему и Елијаву сину Ахисамаховом од племена Дановог, да могу учити друге. 002 EXO 035 035 Напуни их вештине да раде сваки посао, да кују, тешу, везу, и ткају порфиру, скерлет, црвац и танко платно, и да раде свакојаке послове вешто измишљајући. 002 EXO 036 001 И стаде радити Веселеило и Елијав и сви људи вешти, којима беше Господ дао мудрост и разум да умеју радити сваки посао за службу у светињи, и све што је заповедио Господ. 002 EXO 036 002 И позва Мојсије Веселеила и Елијава и све људе веште, којима Господ даде мудрост у срце, које год подиже срце њихово да дођу да раде тај посао. 002 EXO 036 003 И узеше од Мојсија све прилоге, које донесоше синови Израиљеви да се уради дело за службу у светињи. Али још доношаху к њему драговољне прилоге свако јутро. 002 EXO 036 004 Тада дођоше сви вешти људи, који рађаху дело за светињу, сваки од свог посла, који рађаху, 002 EXO 036 005 И рекоше Мојсију говорећи: Више доноси народ него што треба да се уради дело, које је Господ заповедио да се уради. 002 EXO 036 006 И заповеди Мојсије да се огласи по логору говорећи: Ни човек ни жена да не доноси више прилоге за светињу. И забрани се народу да не доноси. 002 EXO 036 007 Јер беше свега доста да се уради све дело, и још претецаше. 002 EXO 036 008 И људи вешти између оних, који радише ово дело, начинише шатор од десет завеса од танког платна узведеног и од порфире и од скерлета и од црвца, с херувимима, вешто везеним начинише. 002 EXO 036 009 У дужину беше један завес од двадесет и осам лаката а у ширину од четири лакта; сви завеси беху једне мере. 002 EXO 036 010 И саставише пет завеса један с другим, и пет других завеса саставише један с другим. 002 EXO 036 011 И начинише петље од порфире по крају првог завеса на оној страни где ће се саставити с другим; и тако начинише на сваком завесу по крају где ће се саставити с другим. 002 EXO 036 012 Педесет петаља начинише на првом завесу, и педесет петаља начинише на крају сваког завеса где се саставља с другим; петље беху једна према другој. 002 EXO 036 013 И начинише педесет златних кука, и саставише кукама завесе један с другим; тако се шатор састави. 002 EXO 036 014 И начинише завесе од кострети за наслон над шатором; једанаест таквих завеса начинише. 002 EXO 036 015 У дужину беше један завес од тридесет лаката а у ширину од четири лакта; једне мере беше свих једанаест завеса. 002 EXO 036 016 И саставише пет завеса заједно, а других шест завеса заједно. 002 EXO 036 017 И начинише педесет петаља по крају једног завеса где се саставља са другим, и педесет петаља начинише по крају другог завеса да се састави. 002 EXO 036 018 И начинише педесет кука од бронзе да се састави наслон. 002 EXO 036 019 И начинише покривач на наслон од кожа овнујских црвених обојених, и покривач од кожа јазавичијих озго. 002 EXO 036 020 И начинише даске шатору од дрвета ситима, које ће стајати право. 002 EXO 036 021 Даска беше дуга десет лаката а подруг лакта широка свака даска. 002 EXO 036 022 По два чепа беху на дасци, један према другом; тако начинише на свим даскама за шатор. 002 EXO 036 023 А ових дасака за шатор начинише двадесет дасака за јужну страну; 002 EXO 036 024 И четрдесет стопица сребрних начинише под двадесет дасака, две стопице под једну даску за два чепа њена, а две стопице под другу даску за два чепа њена. 002 EXO 036 025 Тако и на другој страни шатора, према северу, начинише двадесет дасака, 002 EXO 036 026 И четрдесет стопица сребрних под њих, две стопице под једну даску а две стопице под другу даску. 002 EXO 036 027 А на западној страни шатора начинише шест дасака; 002 EXO 036 028 И још две даске начинише на углове шатору с обе стране; 002 EXO 036 029 Оне беху састављене оздо, и беху састављене озго биочугом; тако начинише с обе стране на два угла. 002 EXO 036 030 И тако беше осам дасака и шеснаест стопица њихових сребрних, по две стопице под сваку даску. 002 EXO 036 031 И начинише преворнице од дрвета ситима: пет за даске на једној страни шатора, 002 EXO 036 032 И пет преворница за даске на другој страни шатора, и пет преворница за даске на западној страни шатора до оба угла. 002 EXO 036 033 И начинише преворницу средњу да иде преко среде дасака од једног краја до другог. 002 EXO 036 034 А даске оковаше златом, и биочуге на њих начинише од злата, да у њима стоје преворнице, и оковаше златом преворнице. 002 EXO 036 035 И начинише завес од порфире и од скерлета и од црвца и од танког платна узведеног, с херувимима вешто везеним начинише га. 002 EXO 036 036 И начинише за њ четири ступа од дрвета ситима, и оковаше их златом, а куке на њима беху од злата, и салише им четири стопице од сребра. 002 EXO 036 037 И начинише завес на врата наслону од порфире и од скерлета и од црвца и од танког платна узведеног везен, 002 EXO 036 038 И пет ступова за њ с кукама њиховим, и врхове им и појасе оковаше златом, и пет стопица под њих од бронзе. 002 EXO 037 001 И начини Веселеило ковчег од дрвета ситима, два и по лакта дуг и подруг лакта широк и подруг лакта висок. 002 EXO 037 002 И покова га чистим златом изнутра и споља; и начини му златан венац унаоколо. 002 EXO 037 003 И сали му четири биочуга од злата на четири угла његова: два биочуга с једне стране а два с друге. 002 EXO 037 004 И начини полуге од дрвета ситима, и окова их златом. 002 EXO 037 005 И провуче полуге кроз биочуге с обе стране ковчегу, да се може носити ковчег. 002 EXO 037 006 И начини заклопац од чистог злата, у дужину од два и по лакта, а у ширину од подруг лакта. 002 EXO 037 007 И начини два херувима од злата, једноставне начини их, на два краја заклопцу, 002 EXO 037 008 Једног херувима на крају одовуд, а другог херувима на крају одонуд; заклопцу на оба краја начини херувиме. 002 EXO 037 009 И у херувима беху крила раширена у вис, и заклањаху крилима својим заклопац, и лицем беху окренути један другом, и гледаху према заклопцу херувими. 002 EXO 037 010 И начини сто од дрвета ситима, у дужину од два лакта а у ширину од лакта, и од подруг лакта у висину. 002 EXO 037 011 И покова га чистим златом, и начини му венац златан унаоколо. 002 EXO 037 012 И начини му оплату с подланице унаоколо, и начини венац златан уз оплату унаоколо. 002 EXO 037 013 И сали му четири биочуга од злата, и метну биочуге на четири угла, који му беху на четири ноге. 002 EXO 037 014 Према оплати беху биочузи, а у њима полуге, да се може носити сто. 002 EXO 037 015 А полуге начини од дрвета ситима, и окова их златом, да се може носити сто. 002 EXO 037 016 И начини од чистог злата посуђе што се меће на сто: зделе и чаше и котлиће и ведра, којим ће се преливати. 002 EXO 037 017 И начини свећњак од чистог злата, једноставан начини свећњак; ступ му и гране, чашице и јабуке и цветови излажаху из њега. 002 EXO 037 018 Шест грана излажаху му са страна; три гране свећњака с једне стране а три гране свећњака с друге стране; 002 EXO 037 019 Три чашице као бадем на једној грани и јабука и цвет, а три чашице као бадем на другој грани и јабука и цвет; тако на свих шест грана које излажаху из свећњака. 002 EXO 037 020 А на самом свећњаку беху четири чашице као бадем са својим јабукама и цветовима, 002 EXO 037 021 Једна јабука беше под две гране из њега, и једна јабука под друге две гране из њега, и једна јабука под друге две гране из њега; тако под шест грана које излажаху из њега. 002 EXO 037 022 Јабуке њихове и гране им излажаху из њега, све беше од чистог злата једноставно. 002 EXO 037 023 И начини му седам жижака и усекаче и спремице за гар од чистог злата. 002 EXO 037 024 Од таланта чистог злата начини га са свим справама његовим. 002 EXO 037 025 И начини олтар кадиони од дрвета ситима у дужину од једног лакта, и у ширину од једног лакта, четвороугласт, и од два лакта у висину; из њега излажаху му рогови. 002 EXO 037 026 И покова га чистим златом озго и са стране унаоколо, и рогове; и начини му венац од злата унаоколо. 002 EXO 037 027 И два биочуга од злата начини му испод венца на два угла његова с обе стране, да у њима стоје полуге да се може носити о њима. 002 EXO 037 028 А полуге начини од дрвета ситима, и окова их златом. 002 EXO 037 029 И начини уље за свето помазање и чисти кад мирисни вештином апотекарском. 002 EXO 038 001 И начини од дрвета ситима олтар за жртве паљенице у дужину од пет лаката, и у ширину од пет лаката, четвороугласт, висок три лакта. 002 EXO 038 002 И начини му на четири угла његова рогове; из њега излажаху рогови, и окова га у бронзу. 002 EXO 038 003 И начини све посуђе за олтар, лонце и лопатице и котлиће и виљушке и клешта; све му посуђе начини од бронзе. 002 EXO 038 004 И начини олтару решетку као мрежу од бронзе испод олтара унаоколо ода дна до средине. 002 EXO 038 005 И сали четири биочуга за четири угла решетке бронзане, да се кроз њих провуку полуге. 002 EXO 038 006 А полуге начини од дрвета ситима, и окова их у бронзу. 002 EXO 038 007 И провуче полуге кроз биочуге с обе стране олтара, да се може носити, од дасака начини га шупљег. 002 EXO 038 008 И начини умиваоницу бронзану и подножје јој бронзано од огледала која доношаху гомилама жене долазећи на врата шатору од састанка. 002 EXO 038 009 И начини трем на јужној страни, и завесе трему од танког платна узведеног од сто лаката, 002 EXO 038 010 И двадесет ступова за њих и двадесет стопица под њих од бронзе, а куке на ступове и преворнице од сребра. 002 EXO 038 011 Тако и на северној страни завесе од сто лаката, двадесет ступова за њих и двадесет стопица под њих од бронзе; а куке на ступове и преворнице њихове од сребра; 002 EXO 038 012 А на западној страни завесе од педесет лаката, десет ступова за њих и десет стопица њихових од бронзе, куке на ступовима и појасеве њихове од сребра; 002 EXO 038 013 А на предњој страни према истоку завесе од педесет лаката; 002 EXO 038 014 С једне стране завесе од петнаест лаката, три ступа за њих и три стопице под њих; 002 EXO 038 015 А с друге стране, до врата од трема и отуда и одовуда, завесе од петнаест лаката, три ступа за њих и три стопице под њих. 002 EXO 038 016 Сви завеси на трему унаоколо беху од танког платна узведеног; 002 EXO 038 017 А стопице под ступовима од бронзе, куке на ступовима и појасеви на њима од сребра; и врхови им беху сребрни; сви ступови у трему беху опасани сребром. 002 EXO 038 018 А завес на вратима од трема беше од порфире и од скерлета и од црвца и од танког платна узведеног, везен, у дужину од двадесет лаката а у висину по ширини пет лаката, као и други завеси у трему. 002 EXO 038 019 И четири ступа за њ, и четири стопице под њих од бронзе, чепови на њима од сребра и врхови им и појасеви од сребра. 002 EXO 038 020 А све коље шатору и трему унаоколо беше од бронзе. 002 EXO 038 021 Те су ствари пребројане за шатор, шатор од сведочанства, које је пребројао по заповести Мојсијевој Итамар, син Арона свештеника за службу левитску. 002 EXO 038 022 А Веселеило, син Урије сина Оровог од племена Јудиног, начини све то што заповеди Господ Мојсију, 002 EXO 038 023 И с њим Елијав, син Ахисамахов од племена Дановог, дрводеља и вешт ткати и вести по порфири, по скерлету, по црвцу и по танком платну. 002 EXO 038 024 А свега злата што отиде на ово дело, на све дело за светињу, које злато беше приложено, свега га беше двадесет и девет таланата, седам стотина и тридесет сикала, по светом сиклу; 002 EXO 038 025 А сребра што дође од збора, сто таланата, и хиљада седам стотина и седамдесет и пет сикала, по светом сиклу; 002 EXO 038 026 Пола сикла од главе, по сиклу светом, од сваког који уђе у број, од двадесет година и више, од шест стотина и три хиљаде и пет стотина и педесет. 002 EXO 038 027 Од сто таланата сребра салише се стопице за светињу и стопице за завес; сто стопица од сто таланата, таланат на стопицу. 002 EXO 038 028 А од хиљаду и седам стотина и седамдесет и пет сикала начини куке на ступове, и окова им врхове и опаса их. 002 EXO 038 029 А бронзе приложене беше седамдесет таланата, и две хиљаде и четири стотине сикала. 002 EXO 038 030 И од тога начини стопице на вратима шатора од састанка, и бронзани олтар и решетку бронзану за њ, и све справе за олтар, 002 EXO 038 031 И стопице у трему унаоколо, и стопице на вратима од трема, и све коље за шатор и све коље за трем унаоколо. 002 EXO 039 001 А од порфире и скерлета и црвца начинише хаљине за службу, да се служи у светињи; и начинише свете хаљине Арону, као што беше заповедио Господ Мојсију. 002 EXO 039 002 Начинише оплећак од злата, и од порфире и од скерлета и од црвца и од танког платна узведеног. 002 EXO 039 003 Истеглише листове од злата, и исекоше жице, те извезоше порфиру и скерлет и црвац и танко платно врло вешто. 002 EXO 039 004 Пораменице му начинише да се састављају, да се саставља на два краја своја. 002 EXO 039 005 И појас на оплећку излажаше од њега и беше исте направе, од злата и од порфире и од скерлета и од црвца и од танког платна узведеног; као што беше заповедио Господ Мојсију. 002 EXO 039 006 И уковаше два камена ониха у злато, и изрезаше на њима имена синова Израиљевих, као што се режу печати. 002 EXO 039 007 И ударише их на пораменице од оплећка, да буду камени за спомен синовима Израиљевим, као што беше заповедио Господ Мојсију. 002 EXO 039 008 И начинише напрсник врло веште направе као што је направа у оплећка, од злата и од порфире и од скерлета и од црвца и од танког платна узведеног; 002 EXO 039 009 Четвороугласт и двострук начинише напрсник, у дужину с педи и у ширину с педи, двострук. 002 EXO 039 010 И ударише по њему четири реда камења; у првом реду: сардоникс, топаз и смарагд; 002 EXO 039 011 А у другом реду: карбункул, сафир и дијамант; 002 EXO 039 012 А у трећем реду: лигур, ахат и аметист; 002 EXO 039 013 А у четвртом реду: хрисолит, оних и јаспис, све опточено златом у својим редовима. 002 EXO 039 014 Тих камена с именима синова Израиљевих беше дванаест према њиховим именима, резани као печати, за дванаест племена, свако по свом имену. 002 EXO 039 015 И начинише на напрсник ланце једнаке, плетене, од чистог злата. 002 EXO 039 016 И начинише две копче златне и две гривне златне, и метнуше те две гривне на два краја напрснику, 002 EXO 039 017 И провукоше два златна ланца кроз две гривне на крајевима напрснику, 002 EXO 039 018 А друга два краја од два ланца запеше за две копче, и притврдише их за пораменице на оплећку спред. 002 EXO 039 019 И начинише још две златне гривне, и метнуше их на два краја напрснику, на страни према оплећку изнутра. 002 EXO 039 020 И начинише још две гривне златне, које метнуше на две пораменице на оплећку оздо напред где се саставља, више појаса на оплећку. 002 EXO 039 021 Тако привезаше напрсник кроз гривне на њему и гривне на оплећку врпцом од порфире, да стоји сврх појаса од оплећка и да се не раздваја напрсник од оплећка, као што беше заповедио Господ Мојсију. 002 EXO 039 022 И начинише плашт под оплећак, ткан, сав од порфире. 002 EXO 039 023 И прорез на плашту у среди као прорез на оклопу, и око прореза оплату да се не раздре. 002 EXO 039 024 И начинише по скуту од плашта шипке од порфире и од скерлета и од црвца и од танког платна узведеног. 002 EXO 039 025 И начинише звонца од чистог злата, и метнуше звонца међу шипке, по скуту од плашта унаоколо између шипака. 002 EXO 039 026 Звонце па шипак, звонце па шипак по скуту од плашта унаоколо, за службу, као што беше заповедио Господ Мојсију. 002 EXO 039 027 И начинише кошуље од танког платна изметаног Арону и синовима његовим; 002 EXO 039 028 И капу од танког платна, и капице кићене од танког платна, и гаће платнене од танког платна узведеног; 002 EXO 039 029 И појас од танког платна узведеног и од порфире и од скерлета и од црвца, везен, као што беше заповедио Господ Мојсију. 002 EXO 039 030 И начинише плочицу за свето оглавље од чистог злата, и написаше на њој писмом како се реже на печатима: Светиња Господу. 002 EXO 039 031 И притврдише за њу врпцу од порфире да се веже за капу озго, као што беше заповедио Господ Мојсију. 002 EXO 039 032 И тако се сврши сав посао око шатора и наслона од састанка. И начинише синови Израиљеви све; како беше заповедио Господ Мојсију, тако начинише. 002 EXO 039 033 И донесоше к Мојсију шатор, наслон и све справе његове, куке, даске, преворнице, ступове и стопице, 002 EXO 039 034 И покривач од кожа овнујских црвених обојених и покривач од кожа јазавичијих, и завес, 002 EXO 039 035 И ковчег од сведочанства и полуге за њ, и заклопац, 002 EXO 039 036 Сто са свим справама, и хлеб за постављање, 002 EXO 039 037 Свећњак чисти, жишке његове, жишке наређане, и све справе његове, и уље за видело. 002 EXO 039 038 И олтар златни, и уље помазања, и кад мирисни, и завес на врата од шатора. 002 EXO 039 039 Олтар бронзани и решетку бронзану за њ, полуге његове и све справе његове, умиваоницу и подножје њено, 002 EXO 039 040 Завесе за трем, ступове за њих и стопице њихове, и завес на врата од трема, ужа његова и коље његово, и све справе за службу у шатору, за шатор од састанка. 002 EXO 039 041 Хаљине за службу, да се служи у светињи, хаљине свете Арону свештенику и хаљине синовима његовим, да врше службу свештеничку. 002 EXO 039 042 Све како беше заповедио Господ Мојсију, онако урадише синови Израиљеви све ово дело. 002 EXO 039 043 И погледа Мојсије све то дело, и гле, начинише га, као што беше заповедио Господ, тако га начинише; и благослови их Мојсије. 002 EXO 040 001 И Господ рече Мојсију говорећи: 002 EXO 040 002 Први дан првог месеца подигни шатор, шатор од састанка, 002 EXO 040 003 И метни онде ковчег од сведочанства, и заклони га завесом. 002 EXO 040 004 И унеси сто, и уреди шта треба уредити на њему; унеси и свећњак, и запали жишке на њему. 002 EXO 040 005 И намести златни олтар кадиони пред ковчегом од сведочанства; и обеси завес на вратима од шатора. 002 EXO 040 006 И метни олтар за жртву паљеницу пред врата шатору, шатору од састанка, 002 EXO 040 007 И метни умиваоницу између шатора од састанка и олтара, и у њу налиј воде. 002 EXO 040 008 И подигни трем унаоколо, и метни завес на врата од трема. 002 EXO 040 009 И узми уље помазања, и помажи шатор и све што је у њему, и освети га и све справе његове, и биће свет. 002 EXO 040 010 Помажи и олтар за жртву паљеницу и све справе његове, те ћеш осветити олтар, и олтар ће бити светиња над светињом. 002 EXO 040 011 Помажи и умиваоницу и подножје њено, и освети је. 002 EXO 040 012 И кажи Арону и синовима његовим да приступе на врата шатора од састанка, и умиј их водом; 002 EXO 040 013 И обуци Арона у свете хаљине и помажи га и освештај га, да ми врши службу свештеничку. 002 EXO 040 014 И синовима његовим заповеди нека ми приступе, и обуци им кошуље. 002 EXO 040 015 И помажи их, као што помажеш оца њиховог, да ми врше службу свештеничку; и помазање њихово биће им, за вечно свештенство од колена до колена. 002 EXO 040 016 И учини Мојсије све, како му заповеди Господ тако учини. 002 EXO 040 017 И подиже се шатор друге године првог месеца први дан. 002 EXO 040 018 И Мојсије подиже шатор, и подметну му стопице, и намести даске, и повуче преворнице, и исправи ступове. 002 EXO 040 019 Па разапе наслон над шатор, и метну покривач на наслон озго, као што беше заповедио Господ Мојсију. 002 EXO 040 020 И узевши сведочанство метну га у ковчег, и провуче полуге на ковчегу, и метну заклопац озго на ковчег. 002 EXO 040 021 И унесе ковчег у шатор, и обеси завес, те заклони ковчег са сведочанством, као што беше заповедио Господ Мојсију. 002 EXO 040 022 И намести сто у шатору од састанка на северну страну шатора пред завесом, 002 EXO 040 023 И постави на њему хлеб пред Господом као што беше заповедио Господ Мојсију. 002 EXO 040 024 И намести свећњак у шатору од састанка, према столу на јужну страну шатора. 002 EXO 040 025 И запали жишке на њему пред Господом, као што беше заповедио Господ Мојсију. 002 EXO 040 026 И намести олтар златни у шатору од сведочанства пред завесом. 002 EXO 040 027 И покади на њему кадом мирисним, као што беше заповедио Господ Мојсију. 002 EXO 040 028 И обеси завес на врата од шатора. 002 EXO 040 029 И олтар за жртву паљеницу намести на врата од шатора, шатора од састанка, и принесе на њему жртву паљеницу, и дар, као што беше заповедио Господ Мојсију. 002 EXO 040 030 И метну умиваоницу између шатора од састанка и олтара, и нали у њу воде за умивање. 002 EXO 040 031 И праше из ње руке и ноге своје Мојсије и Арон и синови његови. 002 EXO 040 032 Кад улажаху у шатор од сведочанства и кад приступаху к олтару, умиваху се најпре, као што беше заповедио Господ Мојсију. 002 EXO 040 033 И подиже трем око шатора и олтара, и метну завес на врата трему. Тако сврши Мојсије посао тај. 002 EXO 040 034 Тада облак покри шатор од састанка, и напуни се шатор славе Господње. 002 EXO 040 035 И не могаше Мојсије ући у шатор од састанка, јер беше на њему облак, и славе Господње беше пун шатор. 002 EXO 040 036 А кад се подизаше облак са шатора, тада полажаху синови Израиљеви, докле год путоваху. 002 EXO 040 037 А кад се не подизаше облак, онда ни они не полажаху до дана кад се подиже. 002 EXO 040 038 Јер облак Господњи беше на шатору дању, а ноћу огањ беше на њему пред очима свега дома Израиљевог, докле год путоваху. # # BOOK 003 LEV Leviticus 3 Мојсијева 003 LEV 001 001 И викну Господ Мојсија, и рече му из шатора од састанка говорећи: 003 LEV 001 002 Кажи синовима Израиљевим, и реци им: Кад ко између вас хоће да принесе Господу жртву од стоке, принесите жртву своју од говеда или од оваца или од коза. 003 LEV 001 003 Ако му је жртва паљеница од говеда, нека принесе мушко, здраво; на вратима шатора од састанка нека је принесе драге воље пред Господом. 003 LEV 001 004 И нека метне руку своју на главу жртви паљеници, и примиће му се, и очистиће га од греха. 003 LEV 001 005 И нека закоље теле пред Господом, и нека синови Аронови свештеници принесу крв, и покропе олтар крвљу одозго унаоколо, који је пред вратима шатора од састанка. 003 LEV 001 006 Потом нека се одре жртва паљеница и нека се расече на делове. 003 LEV 001 007 И синови Аронови, свештеници нека наложе огањ на олтару, и метну дрва на огањ. 003 LEV 001 008 Па онда синови Аронови свештеници нека наместе делове, главу и сало на дрва на огњу, који је на олтару. 003 LEV 001 009 А црева и ноге нека се оперу водом; и свештеник нека запали све то на олтару; то је жртва паљеница, жртва огњена на угодни мирис Господу. 003 LEV 001 010 Ако ли би хтео принети жртву паљеницу од ситне стоке, од оваца или од коза, нека принесе мушко, здраво. 003 LEV 001 011 И нека се закоље на северној страни олтара пред Господом, и синови Аронови свештеници нека покропе крвљу олтар одозго унаоколо. 003 LEV 001 012 И нека се расече на делове с главом и са салом, и свештеник нека то намести на дрва на огњу, који је на олтару. 003 LEV 001 013 А црева и ноге нека се оперу водом; и свештеник нека принесе све то и нека запали на олтару; то је жртва паљеница, жртва огњена на угодни мирис Господу. 003 LEV 001 014 Ако ли хоће да принесе птицу Господу на жртву паљеницу, нека принесе жртву од грлица или од голубића. 003 LEV 001 015 И свештеник нека је метне на олтар, и главу нека јој засече ноктом, и запали на олтару исцедивши јој крв низ олтар са стране. 003 LEV 001 016 И нека јој извади вољу с нечистотом и баци крај олтара према истоку где је пепео. 003 LEV 001 017 И нека је задре за крила, али да не раскине; тако нека је свештеник запали на олтару на дрвима која су на огњу; то је жртва паљеница, жртва огњена на угодни мирис Господу. 003 LEV 002 001 А кад ко хоће да принесе на жртву Господу дар, бело брашно нека буде жртва његова, и нека је полије уљем и метне на њу кад. 003 LEV 002 002 И нека је донесе синовима Ароновим свештеницима, и нека свештеник узме тог брашна пуну шаку и уља и сав кад, и нека то запали свештеник на олтару за спомен њен; то је жртва огњена на угодни мирис Господу. 003 LEV 002 003 А шта остане од тог дара, нека буде Арону и синовима његовим; то је светиња над светињама између жртава које се пале Господу. 003 LEV 002 004 Ако ли хоћеш да принесеш дар печен у пећи, нека буду погаче пресне од белог брашна, замешене с уљем, или колачи пресни, намазани уљем. 003 LEV 002 005 Ако ли ти је дар печено шта у тави, нека је од белог брашна без квасца замешено с уљем. 003 LEV 002 006 Разломи га на делове, и полиј уљем; то је дар. 003 LEV 002 007 Ако ли ти је дар готовљен у котлићу, нека је од белог брашна с уљем. 003 LEV 002 008 И донеси дар који начиниш од тога Господу, и подај га свештенику, и он ће га однети на олтар; 003 LEV 002 009 И узеће свештеник од дара спомен његов, и запалиће га на олтару; то је жртва огњена на угодни мирис Господу. 003 LEV 002 010 А шта остане од дара, нека буде Арону и синовима његовим; то је светиња над светињама између жртава које се пале Господу. 003 LEV 002 011 Ниједан дар који приносите Господу да не буде с квасцем; јер ни квасац ни мед не треба да палите на жртву огњену Господу. 003 LEV 002 012 Само у жртви од првина можете принети то Господу; али на олтар не мећите за угодни мирис. 003 LEV 002 013 А сваки дар који приносиш осоли сољу, и немој оставити дар свој без соли завета Бога свог; са сваким даром својим принеси соли. 003 LEV 002 014 А кад приносиш дар од првина Господу, класове нове осуши на огњу, а шта истреш из класова нових принеси на дар од првина својих. 003 LEV 002 015 И полиј га уљем и кад метни на њ; то је дар. 003 LEV 002 016 И свештеник узевши истрвеног жита и уља са свим кадом нека запали спомен. То је жртва огњена Господу. 003 LEV 003 001 Кад ко приноси жртву захвалну, ако од говеда приноси, мушко или женско нека принесе здраво пред Господом. 003 LEV 003 002 И нека метне руку своју на главу жртви својој, и нека је свештеник закоље на вратима шатора од састанка, и крвљу њеном нека синови Аронови, свештеници покропе олтар одозго унаоколо. 003 LEV 003 003 Потом нека свештеник принесе од жртве захвалне оно што се пали Господу, сало што покрива црева и све сало што је на њима; 003 LEV 003 004 И оба бубрега и сало што је на њима и на слабинама, и мрежицу што је на јетри, нека је извади с бубрезима. 003 LEV 003 005 И нека то запале синови Аронови на олтару заједно са жртвом паљеницом, која буде на дрвима на огњу. То је жртва огњена на угодни мирис Господу. 003 LEV 003 006 Ако ли од ситне стоке приноси на жртву захвалну Господу, мушко или женско нека принесе здраво. 003 LEV 003 007 Ако приноси јагње на жртву, нека га принесе пред Господом; 003 LEV 003 008 И нека метне руку своју на главу жртви својој, и нека је закоље пред шатором од састанка; и нека покропе синови Аронови крвљу њеном олтар одозго унаоколо. 003 LEV 003 009 Потом нека свештеник принесе од жртве захвалне оно што се пали Господу, сало, цео реп до леђа, сало што покрива црева и све сало што је на цревима; 003 LEV 003 010 И оба бубрега и сало што је на њима и на слабинама, и мрежицу на јетри, с бубрезима нека је извади; 003 LEV 003 011 И нека запали свештеник на олтару; то је јело од жртве огњене Господу. 003 LEV 003 012 Ако ли приноси козу, нека је принесе пред Господом. 003 LEV 003 013 И нека јој метне руку своју на главу, и нека је закоље пред шатором од састанка, и нека синови Аронови покропе крвљу њеном олтар одозго унаоколо. 003 LEV 003 014 Потом нека свештеник принесе од ње на жртву што се пали Господу, сало што покрива црева и све сало што је на цревима, 003 LEV 003 015 И оба бубрега, и сало што је на њима и на слабинама, и мрежицу на јетри, с бубрезима нека је извади; 003 LEV 003 016 И нека запали свештеник на олтару; то је јело од жртве огњене за угодни мирис. Све је сало Господње. 003 LEV 003 017 Вечан закон нека вам буде од колена до колена у свим становима вашим: да не једете сало ни крв. 003 LEV 004 001 Још рече Господ Мојсију говорећи: 003 LEV 004 002 Кажи синовима Израиљевим, и реци: Ако ко згреши нехотице и учини штагод што је Господ забранио да се не чини, 003 LEV 004 003 Ако свештеник помазани згреши, те буде на грех народу, нека за грех свој који је учинио принесе теле здраво Господу на жртву за грех. 003 LEV 004 004 И доведавши теле на врата шатору од сведочанства пред Господа, нека метне руку своју телету на главу, и закоље теле пред Господом. 003 LEV 004 005 И нека узме свештеник помазани крви од телета, и унесе је у шатор од састанка. 003 LEV 004 006 И нека замочи свештеник прст свој у крв, и крвљу седам пута покропи пред Господом пред завесом од светиње. 003 LEV 004 007 И нека помаже свештеник том крвљу рогове олтару, на коме се кади мирисима пред Господом у шатору од састанка, а осталу крв од телета сву нека излије на подножје олтару, на коме се пале жртве на вратима шатора од састанка. 003 LEV 004 008 И нека извади све сало из телета за грех, сало што покрива црева и све сало што је на цревима; 003 LEV 004 009 И оба бубрега, и сало што је на њима и на слабинама, и мрежицу на јетри с бубрезима нека извади, 003 LEV 004 010 Онако како се вади из говечета за жртву захвалну; и нека запали свештеник на олтару, на коме се жртва пали. 003 LEV 004 011 А кожу од телета и све месо с главом и с ногама и црева и балегу, 003 LEV 004 012 И цело теле нека изнесе напоље из логора на чисто место, где се просипа пепео, и нека га спали огњем на дрвима; на месту где се просипа пепео нека се спали. 003 LEV 004 013 Ако ли би сав збор синова Израиљевих згрешио нехотице и не би збор знао за то, и учинили би штагод што је Господ забранио да се не чини, те би скривили, 003 LEV 004 014 Кад се дозна за грех који су учинили, онда нека збор принесе теле, жртву за грех, и нека га доведу пред шатор од састанка. 003 LEV 004 015 И старешине од збора нека метну телету на главу руке своје пред Господом, и свештеник нека закоље теле пред Господом. 003 LEV 004 016 И свештеник помазани нека унесе крви од телета у шатор од састанка, 003 LEV 004 017 И нека свештеник замочи прст свој у крв, и седам пута покропи пред Господом пред завесом. 003 LEV 004 018 И том крвљу нека помаже рогове олтару који је пред Господом у шатору од састанка, а осталу крв сву нека излије на подножје олтару на коме се пали жртва, на вратима шатора од састанка. 003 LEV 004 019 А све сало извадивши из њега нека запали на олтару. 003 LEV 004 020 И с тим телетом нека чини онако како чини с телетом за свој грех, тако нека учини с њим; тако ће их свештеник очистити од греха, и опростиће им се. 003 LEV 004 021 А теле нека изнесе напоље из логора, и спали га као и прво теле; то је жртва за грех свега збора. 003 LEV 004 022 Ако ли поглавар згреши, и учини нехотице штагод што је Господ Бог његов забранио да се не чини, те скриви, 003 LEV 004 023 Кад дозна за грех свој, који је учинио, тада нека доведе на жртву јаре мушко, здраво. 003 LEV 004 024 И нека метне руку своју јарету на главу, и свештеник нека га закоље где се коље жртва паљеница пред Господом; то је жртва за грех. 003 LEV 004 025 И нека узме свештеник крви од жртве за грех на прст свој, и помаже рогове олтару на коме се жртва пали; а осталу крв нека излије на подножје олтару на коме се жртва пали. 003 LEV 004 026 А све сало нека запали на олтару као сало од жртве захвалне; и тако ће га очистити свештеник од греха његовог, и опростиће му се. 003 LEV 004 027 Ако ли ко из простог народа згреши нехотице, и учини штагод што је Господ забранио да се не чини, те скриви, 003 LEV 004 028 Кад дозна за грех свој, који је учинио, тада нека доведе на жртву јаре женско здраво за грех, који је учинио. 003 LEV 004 029 И нека метне руку своју на главу жртви за грех, и нека је свештеник закоље на месту где се коље жртва паљеница. 003 LEV 004 030 И нека узме свештеник крви од ње на прст свој, И помаже рогове олтару на коме се пали жртва; а осталу крв сву нека излије на подножје олтару. 003 LEV 004 031 И све сало из ње нека извади као што се вади сало из жртве захвалне, и нека га запали свештеник на олтару за угодни мирис Господу; а тако ће га очистити од греха свештеник, И опростиће му се. 003 LEV 004 032 Ако ли би довео између оваца на жртву за грех, нека доведе женско здраво. 003 LEV 004 033 И нека метне руку своју на главу жртви за грех, и нека је свештеник закоље на месту где се коље жртва паљеница. 003 LEV 004 034 И нека узме свештеник крви од жртве за грех на прст свој, и нека помаже рогове олтару на коме се пали жртва; а осталу крв сву нека излије на подножје олтару. 003 LEV 004 035 И све сало нека извади као што се вади сало из јагњета за жртву захвалну; и нека га свештеник запали на олтару за жртву огњену Господу; и тако ће га очистити свештеник од греха његовог, који је учинио, и опростиће му се. 003 LEV 005 001 И кад ко згреши што чује клетву и буде јој сведок видевши или чувши, па не каже, носиће своје безакоње. 003 LEV 005 002 Или кад се ко дотакне нечисте ствари, стрва од нечисте зверке или стрва од нечистог живинчета или стрва од нечисте животиње која гамиже, ако и у незнању учини, ипак ће се оскврнити, и биће крив. 003 LEV 005 003 Или кад се дотакне нечистоте човечије, била нечистота његова каква му драго, којом се оскврни, знајући или не знајући, крив је. 003 LEV 005 004 Или кад се ко закуне говорећи својим устима да ће учинити шта зло или добро, а за коју год ствар за коју човек говори заклињући се, знао или не знао, крив је за једну од тих ствари. 003 LEV 005 005 Кад буде крив за коју од тих ствари, нека призна грех свој. 003 LEV 005 006 И нека доведе на жртву Господу за грех, што је згрешио, женско од ситне стоке, јагње или јаре, за грех; и свештеник ће га очистити од греха његовог. 003 LEV 005 007 Ако ли не би могао принети јагњета или јарета, онда нека донесе на жртву Господу за преступ, којим је згрешио, две грлице или два голубиће, једно на жртву за грех а друго на жртву паљеницу. 003 LEV 005 008 Нека донесе свештенику, а он нека принесе прво оно што је за грех, и ноктом нека му засече главу к шији, али да не раздвоји. 003 LEV 005 009 И крвљу жртве за грех нека покропи стране олтару; а шта остане крви нека се исцеди на подножје олтару. То је жртва за грех. 003 LEV 005 010 А од другог нека начини жртву паљеницу по обичају; тако ће га очистити свештеник од греха његовог, који је учинио, и опростиће му се. 003 LEV 005 011 Ако ли не би могао принети ни две грлице или два голубиће, онда нека за жртву за то што је згрешио донесе десетину ефе белог брашна да буде жртва за грех, а нека не додаје уља и не меће када, јер је жртва за грех. 003 LEV 005 012 И кад донесе к свештенику, нека узме свештеник пуну шаку за спомен њен, и нека запали на олтару поред жртве огњене Господу. То је жртва за грех. 003 LEV 005 013 И очистиће га свештеник од греха, којим се огрешио у чем год од овог, и опростиће му се; а остатак ће бити свештенику као од дара. 003 LEV 005 014 Опет рече Господ Мојсију говорећи: 003 LEV 005 015 Ко се превари, те се огреши нехотице о ствари посвећене Господу, нека принесе на жртву Господу за преступ свој овна здравог с ценом, којом ти процениш свету ствар на сикле сребрне, по сиклима светим, према преступу. 003 LEV 005 016 И тако колико се огрешио о свету ствар нека накнади, и на то још нека дометне пети део, и нека да свештенику; а свештеник ће га очистити овном принесеним на жртву за преступ, и опростиће му се. 003 LEV 005 017 Ко згреши и учини штагод што је Господ забранио да се не чини, ако и није знао, ипак је крив, и носиће своје безакоње. 003 LEV 005 018 Нека доведе к свештенику овна здравог с ценом којом процениш преступ; и очистиће га свештеник од греха његовог, који је учинио не знајући, и опростиће му се. 003 LEV 005 019 Преступ је; згрешио је Господу. 003 LEV 006 001 Опет рече Господ Мојсију говорећи: 003 LEV 006 002 Кад ко згреши и учини зло дело Господу ударивши у бах ближњему свом за оставу или за ствар предану у руке или отевши шта или занесавши ближњег свог, 003 LEV 006 003 Или нађе изгубљено шта, па удари у бах, или се криво закуне за коју год ствар коју може човек учинити и огрешити се њом, 003 LEV 006 004 Кад тако згреши и скриви, нека врати шта је отео или присвојио преваром или шта му је било дано на оставу или шта је изгубљено нашао, 003 LEV 006 005 Или за шта се заклео криво, нека плати цело и још дометне пети део ономе чије је; нека му да онај дан кад принесе жртву за свој грех. 003 LEV 006 006 А на жртву за грех свој нека принесе Господу овна здравог, са ценом којом процениш кривицу нека га доведе свештенику. 003 LEV 006 007 И очистиће га свештеник пред Господом, и опростиће му се свака ствар коју је учинио, те скривио. 003 LEV 006 008 И рече Господ Мојсију говорећи: 003 LEV 006 009 Заповеди Арону и синовима његовим, и реци им: Ово је закон за жртву паљеницу: жртва паљеница нека стоји на огњу на олтару целу ноћ до јутра, и огањ на олтару нека гори једнако. 003 LEV 006 010 Свештеник нека обуче своју хаљину ланену, и гаће ланене нека обуче на тело своје, и нека згрне пепео кад огањ спали на олтару жртву паљеницу, и нека га изручи код олтара. 003 LEV 006 011 Потом нека свуче хаљине своје и обуче друге хаљине, и нека изнесе пепео напоље из логора на чисто место. 003 LEV 006 012 А огањ што је на олтару нека гори на њему, нека се не гаси, него нека свештеник ложи на огањ дрва свако јутро, и нека намешта на њ жртву паљеницу, и нека пали на њему сало од жртава захвалних. 003 LEV 006 013 Огањ нека једнако гори на олтару, нека се не гаси. 003 LEV 006 014 А ово је закон за дар: синови Аронови нека га приносе Господу пред олтаром. 003 LEV 006 015 Узевши шаку белог брашна и уља од дара и сав кад који буде на дару, нека запали на олтару спомен његов на угодни мирис Господу. 003 LEV 006 016 А шта претече, нека једе Арон и синови његови; нека се једе без квасца на светом месту; у трему шатора од састанка нека једу. 003 LEV 006 017 Нека се не меси са квасцем; то им дадох да им буде део од жртава мојих огњених; то је светиња над светињама као жртва за грех и као жртва за преступ. 003 LEV 006 018 Свако мушко између синова Аронових нека то једе законом вечним од колена до колена од жртава које се пале Господу; шта се год дотакне тога, биће свето. 003 LEV 006 019 И рече Господ Мојсију говорећи: 003 LEV 006 020 Ово је жртва Аронова и синова његових, коју ће приносити Господу онај дан кад се који помаже: десетину ефе белог брашна за дар свагдашњи, половину ујутру а половину увече. 003 LEV 006 021 У тави с уљем нека се готови; пржено нека се донесе; и пржене комаде дара нека принесе на угодни мирис Господу. 003 LEV 006 022 И свештеник између синова његових, који буде помазан након њега, нека чини тако исто законом вечним; нека се пали Господу све то; 003 LEV 006 023 И сваки дар свештеников нека се сав спали, а нека се не једе. 003 LEV 006 024 Још рече Господ Мојсију говорећи: 003 LEV 006 025 Кажи Арону и синовима његовим, и реци: Ово је закон за жртву ради греха: на месту где се коље жртва паљеница, нека се коље и жртва за грех пред Господом; светиња је над светињама. 003 LEV 006 026 Свештеник који принесе жртву за грех нека је једе; на светом месту нека се једе, у трему од шатора од састанка. 003 LEV 006 027 Шта се год дотакне меса њеног, биће свето; и ако ко покапа крвљу њеном хаљину, оно што покапа нека опере на светом месту. 003 LEV 006 028 И суд земљани у коме буде кувано нека се разбије; ако ли је кувано у суду бронзаном, нека се истре и водом опере. 003 LEV 006 029 Свако мушко између свештеника нека то једе; светиња је над светињама. 003 LEV 006 030 Али ниједна жртва за грех, од које се унесе крв у шатор од састанка да се учини очишћење од греха у светињи, нека се не једе, него нека се огњем сажеже. 003 LEV 007 001 А ово је закон за жртву ради преступа; светиња је над светињама. 003 LEV 007 002 На коме се месту коље жртва паљеница, на оном нека се коље и жртва за преступ; и крвљу њеном нека се покропи олтар одозго унаоколо. 003 LEV 007 003 А све сало њено нека се принесе, и реп и сало што покрива црева, 003 LEV 007 004 И оба бубрега, и сало што је на њима и на слабинама, и мрежицу на јетри нека извади с бубрезима, 003 LEV 007 005 И нека запали то свештеник на олтару на жртву огњену Господу; то је жртва за преступ. 003 LEV 007 006 Свако мушко између свештеника нека је једе; на светом месту нека се једе; светиња је над светињама. 003 LEV 007 007 Жртва је за преступ као жртва за грех, један је закон за обе; који свештеник учини њом очишћење, његова је. 003 LEV 007 008 А кад свештеник принесе чију жртву паљеницу, кожа од жртве коју принесе његова је. 003 LEV 007 009 И сваки дар печен у пећи или зготовљен у котлићу или у тави, оног је свештеника који га принесе. 003 LEV 007 010 И сваки дар замешен с уљем или сув, свих је синова Аронових, како једног тако другог. 003 LEV 007 011 А ово је закон за жртву захвалну, која се принесе Господу: 003 LEV 007 012 Ако би је ко приносио да захвали, нека принесе на жртву захвалну колаче без квасца замешене с уљем и погаче без квасца намазане уљем, и белог брашна попрженог с тим колачима замешеним с уљем. 003 LEV 007 013 Осим колача хлеб кисели нека принесе за принос свој са жртвом захвалном, којом захваљује. 003 LEV 007 014 И од свега што приноси нека принесе по једно за жртву подигнуту Господу; и то ће бити оног свештеника који покропи крвљу од жртве захвалне. 003 LEV 007 015 А месо од жртве захвалне, којом се захваљује, нека се поједе онај дан кад се принесе; и нека не остаје ништа до јутра. 003 LEV 007 016 Ако ли принесе жртву ради завета или од воље, нека се једе онај дан кад се принесе; ако шта остане, нека се поједе сутрадан. 003 LEV 007 017 Ако ли шта меса од те жртве остане до трећег дана, нека се сажеже огњем. 003 LEV 007 018 Ако ли би ко трећи дан јео меса од жртве захвалне, неће бити угодан онај који је принео, нити ће му се она примити, него ће бити мрска, и ко би је год јео, носиће грех свој. 003 LEV 007 019 И месо које би се дотакло чега нечистог, да се не једе, него нека се сажеже огњем; а друго месо може јести ко је год чист. 003 LEV 007 020 А ко би јео меса од жртве захвалне принесене Господу, а не би био чист, тај да се истреби из народа свог. 003 LEV 007 021 И ко се дотакне чега нечистог, или нечистог човека или нечистог живинчета, или ког му драго гада нечистог, па једе меса од жртве захвалне принесене Господу, тај да се истреби из народа свог. 003 LEV 007 022 И рече Господ Мојсију говорећи: 003 LEV 007 023 Кажи синовима Израиљевим, и реци: Не једите сало од вола ни од овце ни од козе. 003 LEV 007 024 Може се узети за сваку потребу сало од живинчета које цркне или га зверка раздре; али га не једите; 003 LEV 007 025 Ко ли би јео сало од стоке коју приноси човек на жртву огњену Господу, нека се истреби из народа свог онај који једе. 003 LEV 007 026 Ни крв не једите у становима својим ни од птице нити од ког живинчета. 003 LEV 007 027 Сваки који би јео какву крв, нека се истреби из народа свог. 003 LEV 007 028 Опет рече Господ Мојсију говорећи: 003 LEV 007 029 Кажи синовима Израиљевим, и реци: Ко приноси жртву своју захвалну Господу, нека донесе Господу принос свој од жртве захвалне. 003 LEV 007 030 Својим рукама нека донесе шта се сажиже Господу, сало с грудима нека донесе, и груди нека се обрну тамо и амо на жртву пред Господом. 003 LEV 007 031 А свештеник нека запали сало на олтару, груди пак нека буду Арону и синовима његовим. 003 LEV 007 032 И десно плеће од својих жртава захвалних подајте свештенику да буде жртва подигнута. 003 LEV 007 033 А који између синова Аронових принесе крв и сало од жртве захвалне, њему нека буде десно плеће. 003 LEV 007 034 Јер груди што се обрћу и плеће што се подиже узех од синова Израиљевих од свих њихових жртава захвалних, и дадох Арону свештенику и синовима његовим законом вечним да се узимају од синова Израиљевих. 003 LEV 007 035 То је помазаног Арона и помазаних синова његових од огњених жртава Господњих од дана кад их доведе да врше службу свештеничку Господу. 003 LEV 007 036 То заповеди Господ да им од дана кад их помаза дају синови Израиљеви законом вечним од колена на колено. 003 LEV 007 037 То је закон за жртву паљеницу, за дар, за жртву ради греха и за жртву ради преступа, и за освештање и за жртву захвалну, 003 LEV 007 038 Што је Господ заповедио Мојсију на гори Синајској кад заповеди синовима Израиљевим у пустињи Синајској да приносе жртве своје Господу. 003 LEV 008 001 И рече Господ Мојсију говорећи: 003 LEV 008 002 Узми Арона и синове његове с њим и одело и уље помазања и теле за жртву ради греха и два овна и котарицу пресних хлебова. 003 LEV 008 003 И сабери сав збор пред врата шатору од састанка. 003 LEV 008 004 И учини Мојсије како му заповеди Господ, и сабра се збор пред врата шатору од састанка. 003 LEV 008 005 И рече Мојсије збору: Ово је заповедио Господ да се учини. 003 LEV 008 006 И доведе Мојсије Арона и синове његове, и опра их водом. 003 LEV 008 007 И обуче му кошуљу, и опаса га појасом, и огрну га плаштом, и метну му сврх њега оплећак, и стеже око њега појас од оплећка, и опаса га њим. 003 LEV 008 008 И метну на њ напрсник, а на напрсник метну Урим и Тумим. 003 LEV 008 009 Још му метну капу на главу, и на капу метну спред плочу златну, круну свету, као што заповеди Господ Мојсију. 003 LEV 008 010 И узе Мојсије уље помазања, и помаза шатор и све ствари у њему, и освети их. 003 LEV 008 011 И покропи њим олтар седам пута, и помаза олтар и све справе његове, и умиваоницу и подножје њено, да се освети. 003 LEV 008 012 И изли уље помазања на главу Арону, и помаза га да се освети. 003 LEV 008 013 И доведе Мојсије синове Аронове, и обуче им кошуље, и опаса их појасом, и веза им капице на главе, као што му беше заповедио Господ. 003 LEV 008 014 И доведе теле за грех, и Арон и синови његови метнуше руке своје на главу телету за грех. 003 LEV 008 015 И закла га Мојсије, и узевши крви његове помаза рогове олтару унаоколо прстом својим, и очисти олтар, а осталу крв изли на подножје олтару, и освети га да се на њему чини очишћење од греха. 003 LEV 008 016 И узе све сало што је на цревима, и мрежицу с јетре, и оба бубрега, и сало око њих, и запали Мојсије на олтару. 003 LEV 008 017 А теле с кожом и с месом и балегом спали огњем иза логора, као што беше Господ заповедио Мојсију. 003 LEV 008 018 И доведе овна за жртву паљеницу, и Арон и синови његови метнуше руке своје на главу овну; 003 LEV 008 019 И закла га Мојсије, и покропи крвљу његовом олтар одозго унаоколо. 003 LEV 008 020 И исекавши овна на делове запали Мојсије главу и делове и сало. 003 LEV 008 021 А црева и ноге опра водом, и тако спали Мојсије свега овна на олтару; и би жртва паљеница за угодни мирис, жртва огњена Господу, као што беше Господ заповедио Мојсију. 003 LEV 008 022 И доведе другог овна, овна за посвећење; и Арон и синови његови метнуше руке своје на главу овну. 003 LEV 008 023 И заклавши га Мојсије узе крви његове, и помаза њом крај десног уха Арону и палац десне руке његове и палац десне ноге његове. 003 LEV 008 024 И доведе Мојсије синове Аронове, па и њима помаза истом крвљу крај десног уха и палац десне руке и палац десне ноге; а осталу крв изли Мојсије по олтару унаоколо. 003 LEV 008 025 Потом узе сало и реп и све сало што је на цревима, и мрежицу с јетре, и оба бубрега, и сало око њих, и плеће десно, 003 LEV 008 026 А из котарице у којој стајаху пресни хлебови пред Господом узе један колач пресан и један колач хлеба с уљем и једну погачу, и метну на сало и на плеће десно. 003 LEV 008 027 И метну то све Арону у руке, и синовима његовим у руке, и обрну тамо и амо за жртву обртану пред Господом. 003 LEV 008 028 После узевши то из руку њихових Мојсије запали на олтару сврх жртве паљенице; то је посвећење на угодни мирис, жртва огњена Господу. 003 LEV 008 029 И узе Мојсије груди, и обрну их тамо и амо за жртву обртану пред Господом; и од овна посветног допаде Мојсију део, као што беше заповедио Господ Мојсију. 003 LEV 008 030 И узе Мојсије уља за помазање и крви која беше на олтару, и покропи Арона и хаљине његове, и синове његове и хаљине њихове с њим; и тако посвети Арона и хаљине његове, и синове његове и хаљине њихове с њим. 003 LEV 008 031 Потом рече Мојсије Арону и синовима његовим: Кувајте то месо на вратима шатора од састанка, и онде га једите и хлеб посветни што је у котарици, као што сам заповедио рекавши: Арон и синови његови нека једу то. 003 LEV 008 032 А шта остане меса или хлеба, огњем сажезите. 003 LEV 008 033 И не излазите с врата шатора од састанка седам дана, докле се не наврше дани посвећења вашег, јер ћете се седам дана посвећивати. 003 LEV 008 034 Како је било данас, тако је Господ заповедио да се чини, да бисте се очистили од греха. 003 LEV 008 035 Зато на вратима шатора од састанка останите дању и ноћу за седам дана, и извршите шта је Господ заповедио да извршите, да не помрете, јер ми је тако заповеђено. 003 LEV 008 036 И Арон и синови његови учинише све што беше Господ заповедио преко Мојсија. 003 LEV 009 001 А у осми дан сазва Мојсије Арона и синове његове и старешине израиљске. 003 LEV 009 002 И рече Арону: Узми теле за жртву ради греха и овна за жртву паљеницу, оба здрава; и принеси их пред Господом. 003 LEV 009 003 А синовима Израиљевим кажи и реци: Узмите јаре за жртву ради греха, и теле и јагње, обоје од године дана, и здраво, за жртву паљеницу. 003 LEV 009 004 И вола и овна за жртву захвалну, да принесете пред Господом, и дар с уљем замешен, јер ће вам се данас јавити Господ. 003 LEV 009 005 И узеше шта заповеди Мојсије, и донесоше пред шатор од састанка, и приступивши сав збор стадоше пред Господом. 003 LEV 009 006 И рече Мојсије: Учините шта је заповедио Господ, и показаће вам се слава Господња. 003 LEV 009 007 И рече Мојсије Арону: Приступи к олтару, и принеси жртву за грех свој и жртву своју паљеницу, и очисти од греха себе и народ; и принеси жртву народну и очисти их од греха, као што је заповедио Господ. 003 LEV 009 008 Тада Арон приступи к олтару и закла теле за се. 003 LEV 009 009 И синови Аронови додаше му крв, а он замочи прст свој у крв, и помаза рогове олтару; а осталу крв изли на подножје олтару. 003 LEV 009 010 А сало и бубреге и мрежицу од јетре од жртве за грех запали на олтару, као што беше заповедио Господ Мојсију. 003 LEV 009 011 А месо и кожу сажеже огњем иза логора. 003 LEV 009 012 Потом закла жртву своју паљеницу, и синови Аронови додаше му крв од ње, и покропи њом олтар одозго унаоколо. 003 LEV 009 013 И додаше му жртву паљеницу исечену на делове заједно с главом, и запали је на олтару. 003 LEV 009 014 И оправши црева и ноге од ње, запали их на олтару сврх жртве паљенице. 003 LEV 009 015 Потом принесе жртву народну: узе јаре за грех које беше за народ, и закла га, и принесе за грех као и прво. 003 LEV 009 016 Иза тога принесе и жртву паљеницу, и сврши по закону. 003 LEV 009 017 Принесе и дар, и узевши од њега пуну шаку запали на олтару сврх јутарње жртве паљенице. 003 LEV 009 018 Потом закла вола и овна на жртву захвалну за народ; и дадоше му синови Аронови крв, и покропи њом олтар одозго унаоколо. 003 LEV 009 019 Па му додаше и сало од вола, и од овна реп, и сало што покрива црева, и бубреге и мрежицу с јетре, 003 LEV 009 020 И метнувши све сало на груди, и запали сало на олтару. 003 LEV 009 021 А груди и десно плеће обрну Арон тамо и амо на жртву обртану пред Господом, као што беше Господ заповедио Мојсију. 003 LEV 009 022 Тада подиже Арон руке своје према народу, и благослови их; и сиђе свршивши жртву за грех и жртву паљеницу и жртву захвалну. 003 LEV 009 023 Потом уђе Мојсије с Ароном у шатор од састанка, а кад опет изађоше благословише народ; и слава се Господња показа свему народу. 003 LEV 009 024 Јер дође огањ од Господа, и спали на олтару жртву паљеницу и сало. И видевши то сав народ повика и паде ничице. 003 LEV 010 001 А синови Аронови, Надав и Авијуд, узевши сваки своју кадионицу метнуше огањ у њих и на огањ метнуше кад, и принесоше пред Господом огањ туђ, а то им не беше заповедио. 003 LEV 010 002 Тада дође огањ од Господа и удари их, те погибоше пред Господом. 003 LEV 010 003 Тада рече Мојсије Арону: То је што је казао Господ говорећи: У онима који приступају к мени бићу свет и пред целим народом прославићу се. А Арон оћуте. 003 LEV 010 004 А Мојсије позва Мисаила и Елисафана синове Озила стрица Ароновог, и рече им: Ходите и изнесите браћу своју испред светиње напоље из логора. 003 LEV 010 005 И приступише и изнесоше их у кошуљама њиховим напоље из логора, као што рече Мојсије. 003 LEV 010 006 Тада рече Мојсије Арону и Елеазару и Итамару, синовима његовим: Немојте откривати глава својих, ни хаљина својих раздирати, да не изгинете и да се Господ не разгневи на сав збор; него браћа ваша, сав род Израиљев, нека плаче ради пожара који учини Господ. 003 LEV 010 007 И с врата шатора од састанка немојте излазити, да не изгинете, јер је на вама уље помазања Господњег. И учинише по речи Мојсијевој. 003 LEV 010 008 И Господ рече Арону говорећи: 003 LEV 010 009 Вино и силовито пиће немој пити ти ни синови твоји с тобом, кад улазите у шатор од састанка да не изгинете. То нека вам је уредба вечна од колена на колено. 003 LEV 010 010 Да бисте могли распознавати шта је свето шта ли није, и шта је чисто шта ли нечисто. 003 LEV 010 011 И да бисте учили синове Израиљеве свим уредбама које им је казао Господ преко Мојсија. 003 LEV 010 012 А Мојсије рече Арону и Елеазару и Итамару синовима његовим који осташе: Узимајте дар што остане од огњених жртава Господњих, и једите с хлебом пресним код олтара, јер је светиња над светињама. 003 LEV 010 013 Зато ћете га јести на светом месту, јер је део твој и део синова твојих од огњених жртава Господњих; јер ми је тако заповеђено. 003 LEV 010 014 А груди од жртве обртане и плеће од жртве подизане једите на чистом месту, ти и синови твоји и кћери твоје с тобом; јер је тај део дан теби и синовима твојим од захвалних жртава синова Израиљевих. 003 LEV 010 015 Плеће од жртве подизане и груди од жртве обртане доносиће се са салом што се сажиже, да се обрне тамо и амо пред Господом, и биће твоје и синова твојих с тобом законом вечним, као што је заповедио Господ. 003 LEV 010 016 И Мојсије потражи јаре за грех; али гле, беше изгорело; зато се разгневи на Елеазара и на Итамара синове Аронове који осташе, и рече: 003 LEV 010 017 Зашто не једосте жртве за грех на светом месту? Светиња је над светињама, и даде вам је Господ да носите грех свега збора, да би се очистили од греха пред Господом. 003 LEV 010 018 А ето крв њена није унесена у светињу; ваљаше вам је јести на светом месту, као што сам заповедио. 003 LEV 010 019 Тада рече Арон Мојсију: Ето, данас принесоше жртву своју за грех и жртву своју паљеницу пред Господом, и то ми се догоди. А да сам данас јео жртве за грех, би ли било по вољи Господу? 003 LEV 010 020 Кад чу то Мојсије, приста на то. 003 LEV 011 001 И рече Господ Мојсију и Арону говорећи им: 003 LEV 011 002 Кажите синовима Израиљевим и реците: Ово су животиње које ћете јести између свих животиња на земљи: 003 LEV 011 003 Шта год има папке и папци су му раздвојени и прежива између животиња, то једите. 003 LEV 011 004 Али оних што само преживају или што само имају папке раздвојене, не једите, као што је камила, јер прежива али нема папке раздвојене; да вам је нечиста; 003 LEV 011 005 И питоми зец, јер прежива али нема папке раздвојене; нечист да вам је. 003 LEV 011 006 И зец дивљи, јер прежива али нема папке раздвојене; нечист да вам је. 003 LEV 011 007 И свиња, јер има папке раздвојене али не прежива; нечиста да вам је; 003 LEV 011 008 Меса од њих не једите нити се стрва њиховог додевајте; јер вам је нечисто. 003 LEV 011 009 А између свега што је у води ово једите: Шта год има пера и љуску у води, по мору и по рекама, једите. 003 LEV 011 010 А шта нема пера и љуску у мору и у рекама између свега што се миче по води и живи у води, да вам је гадно. 003 LEV 011 011 Гадно да вам је, меса да им не једете, и на стрв њихов да се гадите. 003 LEV 011 012 Шта год нема пера и љуске у води, то да вам је гадно. 003 LEV 011 013 А између птица ове да су вам гадне и да их не једете: орао и јастреб и морски орао, 003 LEV 011 014 Еја и крагуј по својим врстама, 003 LEV 011 015 И сваки гавран по својим врстама, 003 LEV 011 016 И совуљага и ћук и лиска и кобац по својим врстама, 003 LEV 011 017 И буљина и гњурац и ушара, 003 LEV 011 018 И лабуд и гем и сврака, 003 LEV 011 019 И рода и чапља по свим врстама, и пупавац и љиљак. 003 LEV 011 020 Шта год гамиже, а има крила и иде на четири ноге, да вам је гадно. 003 LEV 011 021 Али између свега што гамиже а има крила и иде на четири ноге једите шта има стегна на ногама својим, којима скаче по земљи. 003 LEV 011 022 Између њих једите ове: арба по врстама његовим, салема по врстама његовим, аргола по врстама његовим и агава по врстама његовим. 003 LEV 011 023 А што гамиже, а има крила и четири ноге, да вам је гадно. 003 LEV 011 024 И о њих ћете се оскврнити; ко се год дотакне мртвог тела њиховог, да је нечист до вечера. 003 LEV 011 025 И ко би год носио мртво тело њихово, нека опере хаљине своје, и да је нечист до вечера. 003 LEV 011 026 Свака животиња која има папке али нераздвојене и не прежива, да вам је нечиста; ко их се год дотакне, да је нечист. 003 LEV 011 027 И шта год иде на шапама између свих животиња четвороножних, да вам је нечисто; ко би се дотакао стрва њиховог, да је нечист до вечера. 003 LEV 011 028 И ко би носио стрв њихов, нека опере хаљине своје, и да је нечист до вечера; то да вам је нечисто. 003 LEV 011 029 И између животиња које пужу по земљи да су вам нечисте: ласица и миш и корњача по врстама својим, 003 LEV 011 030 И јеж и гуштер и твор и пуж и кртица. 003 LEV 011 031 То вам је нечисто између животиња које пужу; ко их се дотакне мртвих, да је нечист до вечера. 003 LEV 011 032 И свака ствар на коју падне које од њих мртво биће нечиста, била справа дрвена или хаљина или кожа или торба, и свака ствар која треба за какав посао, нека се метне у воду, и да је нечиста до вечера, после да је чиста. 003 LEV 011 033 А сваки суд земљани, у који падне шта од тога, и шта год у њему буде, биће нечист, и разбијте га. 003 LEV 011 034 И свако јело што се једе, ако на њега дође онаква вода, да је нечисто, и свако пиће што се пије у сваком таквом суду, да је нечисто. 003 LEV 011 035 И на шта би пало шта од тела њиховог мртвог све да је нечисто, и пећ и огњиште да се развали, јер је нечисто и нека вам је нечисто. 003 LEV 011 036 А студенац и убао, где се вода скупља, биће чист; али шта се дотакне стрва њиховог, биће нечисто. 003 LEV 011 037 Ако ли шта од стрва њиховог падне на семе, које се сеје, оно ће бити чисто. 003 LEV 011 038 Али ако буде полито семе водом, па онда падне шта од стрва њиховог на семе, да вам је нечисто. 003 LEV 011 039 И кад угине животиња од оних које једете, ко се дотакне стрва њеног, да је нечист до вечера. 003 LEV 011 040 А ко би јео од стрва њеног, нека опере хаљине своје и да је нечист до вечера; и ко би однео стрв њен, нека опере хаљине своје, и да је нечист до вечера. 003 LEV 011 041 И све што пуже по земљи, да вам је гадно, да се не једе. 003 LEV 011 042 Шта год иде на трбуху и шта год иде на четири ноге или има више ногу између свега што пуже по земљи, то не једите, јер је гад. 003 LEV 011 043 Немојте се поганити ничим што гамиже и немојте се скврнити њима, да не будете нечисти с њих. 003 LEV 011 044 Јер ја сам Господ Бог ваш; зато се освећујте и будите свети, јер сам ја свет; и немојте се скврнити ничим што пуже по земљи. 003 LEV 011 045 Јер ја сам Господ, који сам вас извео из земље мисирске да вам будем Бог; будите, дакле, свети, јер сам ја свет. 003 LEV 011 046 Ово је закон за звери и за птице, и за све животиње што се мичу по води, и за сваку душу живу, која пуже по земљи. 003 LEV 011 047 Да се распознаје нечисто од чистог и животиња која се једе од животиње која се не једе. 003 LEV 012 001 И рече Господ Мојсију говорећи: 003 LEV 012 002 Кажи синовима Израиљевим, и реци: Кад жена затрудни и роди мушко, нечиста да је седам дана; као у дане кад се одваја ради немоћи своје, биће нечиста. 003 LEV 012 003 А у осми дан нека се обреже дете. 003 LEV 012 004 А она још тридесет и три дана нека остане чистећи се од крви; ни једне свете ствари да се не додева и у светињу да не иде док се не наврше дани чишћења њеног. 003 LEV 012 005 А кад роди женско, онда да је нечиста две недеље дана, као кад се одваја ради немоћи своје, и шездесет и шест дана нека остане чистећи се од крви. 003 LEV 012 006 А кад се наврше дани чишћења њеног ради сина или ради кћери, нека донесе свештенику на врата шатора од састанка јагње од године за жртву паљеницу, и голупче или грлицу за жртву ради греха. 003 LEV 012 007 И свештеник ће принети жртву пред Господом, и очистиће је од греха њеног; и тако ће се очистити од течења крви своје. То је закон за жену кад роди мушко или женско. 003 LEV 012 008 Ако ли не може дати јагњета, онда нека узме две грлице или два голубића, једно за жртву паљеницу а друго за жртву ради греха; и очистиће је свештеник од греха њеног, и биће чиста. 003 LEV 013 001 Још рече Господ Мојсију и Арону говорећи: 003 LEV 013 002 Човек у кога би на кожи тела његовог био оток или краста или бубуљица, и било би на кожи тела његовог налик на губу, нека се доведе к Арону свештенику или ка коме сину његовом свештенику. 003 LEV 013 003 И нека свештеник види бољетицу на кожи тела његовог; ако длака на бољетици буде побелела и бољетица буде на очи нижа од остале коже тела његовог, онда је губа; па кад га види свештеник прогласиће га да је нечист. 003 LEV 013 004 Ако ли буде бела бубуљица на кожи тела његовог и не буде на очи нижа од остале коже нити длака на њој побелела, онда нека затвори свештеник за седам дана човека са таквом бољетицом. 003 LEV 013 005 А седмог дана нека види свештеник; ако опази да је бољетица остала како је била и није се даље разишла по кожи, нека га затвори свештеник опет за седам дана. 003 LEV 013 006 И нека га свештеник опет види седмог дана, па ако опази да се бољетица смањила и није се даље разишла по кожи; краста је; и он нека опере хаљине своје и биће чист. 003 LEV 013 007 Ако ли се даље рашири краста по кожи његовој, пошто га свештеник види и прогласи да је чист, наново нека се покаже свештенику; 003 LEV 013 008 Ако види свештеник да се краста раширила по кожи његовој, прогласиће свештеник да је нечист; губа је. 003 LEV 013 009 Кад је губа на човеку, нека га доведу к свештенику. 003 LEV 013 010 И свештеник нека га види; ако буде бео оток на кожи и длака буде побелела, ако би и здраво месо било на отоку, 003 LEV 013 011 Губа је застарела на кожи тела његовог; зато ће га свештеник прогласити да је нечист, и неће га затворити, јер је нечист. 003 LEV 013 012 Ако ли се губа изаспе по кожи и покрије сву кожу човеку од главе до пете, где би год свештеник очима погледао, 003 LEV 013 013 Кад свештеник види да је губа покрила сву кожу на њему, прогласиће да је човек чист, јер је све побелело, па је чист. 003 LEV 013 014 Али ако се покаже на њему дивље месо, биће нечист. 003 LEV 013 015 Па кад свештеник види дивље месо, прогласиће га да је нечист; оно је дивље месо нечисто, губа је. 003 LEV 013 016 А кад би се дивље месо променило и побелело, нека дође к свештенику. 003 LEV 013 017 И кад види свештеник да је бољетица побелела, свештеник ће прогласити да је чист, чист је. 003 LEV 013 018 Кад у кога на кожи буде чир, па прође, 003 LEV 013 019 А после на месту где је био чир изађе оток бео или бубуљица бела и црвенкаста, нека се покаже свештенику. 003 LEV 013 020 Ако свештеник види да је на очи нижа од остале коже и длака на њој побелела, прогласиће га свештеник да је нечист, губа је, изашла је из чира. 003 LEV 013 021 Ако ли свештеник гледајући види да није длака на њој побелела нити је нижа од коже, него се смањила, онда ће га затворити свештеник за седам дана. 003 LEV 013 022 Ако се рашири по кожи, онда ће га свештеник прогласити да је нечист; болест је. 003 LEV 013 023 Ако ли остане на свом месту бубуљица и не рашири се, ожиљак је од чира; зато ће га свештеник прогласити да је чист. 003 LEV 013 024 Ако се ко по кожи ожеже огњем, па пошто се залечи остане бубуљица бела и црвенкаста или само бела, 003 LEV 013 025 Нека га види свештеник; ако длака на бубуљици буде побелела и ако на очи буде нижа него кожа, губа је, изашла је из ожеглине; зато ће га свештеник прогласити да је нечист; губа је. 003 LEV 013 026 Ако ли свештеник види да на бубуљици нема беле длаке нити је нижа од коже, него се смањила, затвориће га за седам дана. 003 LEV 013 027 Па ће је седмог дана погледати свештеник; ако се буде раширила по кожи, тада ће га свештеник прогласити да је нечист; губа је. 003 LEV 013 028 Ако ли бубуљица буде остала на свом месту, и не буде се раширила по кожи, него се смањила, онда је рана од тога што се ожегао; зато ће га свештеник прогласити да је чист, јер је ожиљак од ожеглине. 003 LEV 013 029 Ако у човека или у жене буде бољетица на глави или на бради, 003 LEV 013 030 Свештеник нека види бољетицу; ако на очи буде нижа од остале коже и на њој длака жућкаста и танка, свештеник ће прогласити да је нечист; оспа је, губа на глави или на бради; 003 LEV 013 031 А кад свештеник види бољетицу, и опази да на очи није нижа од остале коже и да нема на њој црне длаке, тада ће затворити свештеник за седам дана оног на коме је оспа. 003 LEV 013 032 Па кад свештеник седми дан види, а оспа се није даље разишла нити длака на њој пожутела, нити је на очи оспа нижа од коже, 003 LEV 013 033 Тада нека се обрије, али оспу да не обрије, и свештеник нека затвори још за седам дана оног на коме је оспа. 003 LEV 013 034 И седмог дана нека свештеник опет види оспу; ако опази да се оспа није даље разишла по кожи нити је на очи нижа од остале коже, тада ће га прогласити свештеник да је чист, па нека опере хаљине своје, и биће чист. 003 LEV 013 035 Ако ли се рашири оспа по кожи, пошто буде проглашен да је чист, 003 LEV 013 036 Тада нека га види свештеник; ако се буде раширила оспа по кожи, нека више не гледа свештеник има ли жутих длака; нечист је. 003 LEV 013 037 Ако ли опази да је оспа остала где је била и да је црна длака израсла по њој, залечила се оспа, чист је, и свештеник ће прогласити да је чист. 003 LEV 013 038 Кад у човека или у жене буду бубуљице по кожи тела њиховог, бубуљице беле, 003 LEV 013 039 Свештеник нека види; ако на кожи тела његовог буду беле бубуљице мале, бела је оспа, изашла по кожи, чист је. 003 LEV 013 040 Коме опадне коса с главе, ћелав је, чист је. 003 LEV 013 041 Ако му спреда опадне коса с главе, пола је ћелав, и чист је. 003 LEV 013 042 Кад на глави сасвим ћелавој или пола ћелавој буде бела и црвенкаста бољетица, губа је, изашла на глави свој ћелавој или пола ћелавој. 003 LEV 013 043 И нека га види свештеник; ако опази да је бео и црвенкаст оток на глави свој ћелавој или пола ћелавој налик на губу по кожи осталог тела, 003 LEV 013 044 Човек је губав, нечист је, и свештеник ће га прогласити да је нечист; губа му је на глави. 003 LEV 013 045 А губавац на коме је та болест, нека иде у хаљинама раздртим и гологлав, и уста нека застре, и нека виче: Нечист, нечист. 003 LEV 013 046 Докле је год болест на њему, нека буде нечист; нечист је, нека живи сам, иза логора нека му буде стан. 003 LEV 013 047 И ако на хаљини буде губа, на хаљини вуненој или ланеној, 003 LEV 013 048 Или на основи или на поучици од лана или од вуне, или на кожи, или на чем год од коже, 003 LEV 013 049 И ако бољетица буде зеленкаста или црвенкаста на хаљини или на кожи или на основи или на поучици или на чем год од коже, губа је, и нека се покаже свештенику. 003 LEV 013 050 И кад види свештеник болест, нека затвори за седам дана ствар на којој је губа. 003 LEV 013 051 И седмог дана ако види да се даље разишла болест по хаљини или по основи или по поучици или по кожи или по чему год од коже, љута је губа болест, она ствар је нечиста. 003 LEV 013 052 Зато нека спали ону хаљину или основу или поучицу од вуне или од лана, или шта год буде од коже, на чем буде болест; јер је љута губа, огњем нека се спали. 003 LEV 013 053 Ако ли опази свештеник да се болест није разишла по хаљини или по основи или по поучици, или по чему год од коже, 003 LEV 013 054 Тада нека заповеди свештеник да се опере оно на чем је болест, па онда нека затвори опет за седам дана. 003 LEV 013 055 Па нека види свештеник пошто се опере ствар на којој је болест, и ако опази да болест није променила боје своје, ако се и не буде даље разишла, ствар је нечиста, спали је огњем; јер је љута губа на горњој или на доњој страни. 003 LEV 013 056 Ако ли види свештеник да се место смањило пошто је опрано, онда нека откине од хаљине или од коже или од основе или од поучице. 003 LEV 013 057 Ако ли се опет покаже на хаљини или на основи или на поучици или на чем год од коже, губа је која се шири, огњем спали оно на чем буде. 003 LEV 013 058 А хаљину или основу или поучицу или шта му драго од коже, кад опереш па отиде с њега та болест, опери још једном, и биће чисто. 003 LEV 013 059 Ово је закон за губу на хаљини вуненој или ланеној, или на основи или на поучици, или на чем год од коже, како се може знати је ли шта чисто или нечисто. 003 LEV 014 001 Још рече Господ Мојсију говорећи: 003 LEV 014 002 Ово је закон за губавца када се чисти: нека се доведе к свештенику, 003 LEV 014 003 А свештеник нека изађе иза логора; и ако види да је излечена губа на губавцу, 003 LEV 014 004 Онда ће заповедити свештеник ономе који се чисти да узме две птице живе чисте, и дрво кедрово и црвца и исопа. 003 LEV 014 005 И нека заповеди свештеник да се једна птица закоље над судом земљаним над водом живом. 003 LEV 014 006 Па нека узме живу птицу и дрво кедрово и црвац и исоп, и све то заједно са живом птицом нека замочи у крв од птице заклане над водом живом. 003 LEV 014 007 И нека покропи седам пута оног који се чисти од губе, и нека га прогласи да је чист, и нека пусти живу птицу у поље. 003 LEV 014 008 Тада који се чисти нека опере хаљине своје и обрије све длаке своје, и нека се окупа у води, и биће чист; потом нека уђе у логор, али да стоји напољу не улазећи у свој шатор седам дана. 003 LEV 014 009 А у седми дан нека обрије све длаке своје, главу и браду и обрве над очима, и све длаке своје нека обрије, и нека опере хаљине своје, па нека се окупа у води и биће чист. 003 LEV 014 010 А у осми дан нека узме два јагњета здрава и једну овцу од године здраву и три десетине ефе белог брашна замешеног с уљем за дар, и један лог уља. 003 LEV 014 011 А свештеник који га чисти нека постави оног који се чисти заједно с тим стварима пред Господом на вратима шатора од састанка. 003 LEV 014 012 И узевши свештеник једно јагње нека га принесе на жртву за преступ заједно с логом уља, и нека обрне тамо и амо пред Господом на жртву обртану. 003 LEV 014 013 А после нека закоље јагње на месту где се коље жртва за грех и жртва паљеница на светом месту, јер жртва за преступ припада свештенику као и жртва за грех; светиња је над светињама. 003 LEV 014 014 Тада нека свештеник узме крви од жртве за преступ и помаже крај десног уха ономе који се чисти и палац десне руке његове и палац десне ноге његове. 003 LEV 014 015 Потом нека узме свештеник од лога уља и налије на длан свој леви. 003 LEV 014 016 Па нека замочи свештеник прст од десне руке своје у уље што му је на левом длану, и нека покропи уљем с прста свог седам пута пред Господом. 003 LEV 014 017 А осталим уљем што му је на длану нека помаже свештеник крај десног уха ономе који се чисти, и палац десне руке његове и палац десне ноге његове по крви од жртве за преступ. 003 LEV 014 018 А шта још остане од уља на длану свештенику, оним нека намаже главу ономе који се чисти, и тако ће га очистити свештеник пред Господом. 003 LEV 014 019 Потом нека принесе свештеник жртву за грех, и очистиће оног који се чисти од своје нечистоте; а после нека закоље жртву паљеницу. 003 LEV 014 020 И нека принесе свештеник жртву паљеницу заједно с даром на олтару; и тако ће га очистити, и биће чист. 003 LEV 014 021 Али ако је сиромах, те не може донети толико, онда нека узме једно јагње за жртву ради преступа да се принесе жртва обртана за очишћење његово, и једну десетину ефе белог брашна замешеног с уљем за дар, и лог уља. 003 LEV 014 022 И две грлице или два голубића, које може прискрбити, да буде једно жртва за грех а друго жртва паљеница. 003 LEV 014 023 И то нека донесе у осми дан свог чишћења свештенику на врата шатора од састанка пред Господом. 003 LEV 014 024 Тада свештеник нека узме јагње за преступ и лог уља, и то нека свештеник обрне пред Господом за жртву обртану. 003 LEV 014 025 И нека закоље јагње за жртву ради преступа, и узевши свештеник крви од жртве за преступ нека помаже крај десног уха ономе који се чисти и палац десне руке његове и палац десне ноге његове. 003 LEV 014 026 И уља нека налије свештеник на длан свој леви, 003 LEV 014 027 Па нека замочи прст од десне руке своје у уље што му је на левом длану, и нека покропи уљем с прста свог седам пута пред Господом. 003 LEV 014 028 И уљем што му је на длану нека помаже свештеник крај десног уха ономе који се чисти, и палац десне руке његове и палац десне ноге његове по месту где је крв од жртве за преступ. 003 LEV 014 029 А шта још остане од уља на длану свештенику, оним нека намаже главу ономе који се чисти, и тако ће га очистити пред Господом. 003 LEV 014 030 Тако нека учини и с једном грлицом или голупчетом од оних које прискрби. 003 LEV 014 031 Шта је прискрбио, једно ће бити жртва за грех а друго жртва паљеница с даром; и тако ће свештеник очистити пред Господом оног који се чисти. 003 LEV 014 032 То је закон за губавца који не може прискрбити све што треба за очишћење. 003 LEV 014 033 И рече Господ Мојсију и Арону говорећи: 003 LEV 014 034 Кад дођете у земљу хананску, коју ћу вам ја дати да је ваша, па кад пустим губу на коју кућу у земљи коју ћете држати, 003 LEV 014 035 Онда онај чија је кућа нека дође и јави свештенику говорећи: Чини ми се као да је губа на кући. 003 LEV 014 036 А свештеник нека заповеди да се испразни кућа пре него он дође да види губу, да се не би оскврнило шта је у кући; потом нека дође свештеник да види кућу. 003 LEV 014 037 Па кад види болест, ако буде болест на зидовима кућним као рупице зеленкасте или црвенкасте и на очи ниже од зида, 003 LEV 014 038 Нека изађе свештеник из куће оне на врата кућна, и затвори кућу за седам дана. 003 LEV 014 039 После опет нека дође свештеник у седми дан, па ако види да се болест даље разишла по зидовима кућним, 003 LEV 014 040 Заповедиће свештеник да поваде камење на коме је болест и да га баце иза града на место нечисто. 003 LEV 014 041 А кућу заповедиће да остружу изнутра свуда унаоколо, и прах што састружу да проспу иза града на место нечисто, 003 LEV 014 042 И да узму друго камење и углаве на место где је било пређашње камење; тако и блато друго узевши да облепе кућу. 003 LEV 014 043 Ако се поврати болест и опет израсте по кући, пошто се повади камење и оструже кућа и наново облепи, 003 LEV 014 044 Тада дошав свештеник ако види да се болест разишла по кући, љута је губа на кући, нечиста је. 003 LEV 014 045 Нека се разруши она кућа, камење и дрва и сав леп од оне куће, и нека се изнесе иза града на место нечисто. 003 LEV 014 046 А ко би ушао у кућу ону док је затворена, да је нечист до вечера. 003 LEV 014 047 И ко би спавао у оној кући, нека опере хаљине своје; тако и ко би јео у оној кући, нека опере хаљине своје. 003 LEV 014 048 Ако ли свештеник дошав види да се није болест разишла по кући пошто је кућа наново облепљена, нека прогласи свештеник да је чиста, јер се излечила болест. 003 LEV 014 049 И нека узме да би се кућа очистила две птице и дрво кедрово и црвца и исопа, 003 LEV 014 050 И нека закоље једну птицу над судом земљаним над водом живом. 003 LEV 014 051 Па нека узме дрво кедрово и исоп и црвац и другу птицу живу, и нека замочи у крв од заклане птице и у воду живу, и покропи кућу седам пута. 003 LEV 014 052 И тако ће очистити кућу ону крвљу птичијом и водом живом и птицом живом и дрветом кедровим и исопом и црвцем. 003 LEV 014 053 Па онда нека пусти птицу живу иза града у поље; и очистиће кућу, и биће чиста. 003 LEV 014 054 Ово је закон за сваку губу и за оспу, 003 LEV 014 055 За губу на хаљини и на кући, 003 LEV 014 056 И за оток и за красту и за бубуљицу, 003 LEV 014 057 Да се зна кад је ко нечист и кад је ко чист. То је закон за губу. 003 LEV 015 001 Још рече Господ Мојсију и Арону говорећи: 003 LEV 015 002 Кажите синовима Израиљевим и реците им: Коме човеку тече семе од тела његовог, нечист је. 003 LEV 015 003 А оваква је нечистота његова од тог течења: ако испусти тело његово течење своје, или се устави течење у телу његовом, нечистота је на њему. 003 LEV 015 004 Свака постеља на коју легне онај коме тече семе, да је нечиста; и све на шта седне, да је нечисто. 003 LEV 015 005 И ко се год дотакне постеље његове, нека опере хаљине своје и нека се окупа у води, и биће нечист до вечера. 003 LEV 015 006 И ко седне на оно на чему је седео онај коме тече семе, нека опере хаљине своје и нека се окупа у води, и биће нечист до вечера. 003 LEV 015 007 И ко се дотакне тела оног коме тече семе, нека опере хаљине своје и нека се окупа у води, и биће нечист до вечера. 003 LEV 015 008 И ако онај коме тече семе пљуне на чистог, он нека опере хаљине своје и нека се окупа у води, и биће нечист до вечера. 003 LEV 015 009 И свако седло на коме би седео онај коме тече семе, да је нечисто. 003 LEV 015 010 И ко би се дотакао чега год што је било под њим, да је нечист до вечера; и ко би шта такво носио, нека опере хаљине своје и окупа се у води, и биће нечист до вечера. 003 LEV 015 011 И кога би се дотакао онај коме тече семе не оправши руку својих водом, нека опере хаљине своје и окупа се у води, и биће нечист до вечера. 003 LEV 015 012 И суд земљани ког би се дотакао онај коме тече семе, нека се разбије, а дрвени суд нека се опере водом. 003 LEV 015 013 А кад се онај коме тече семе очисти од течења свог, нека броји седам дана пошто се очисти, и нека опере хаљине своје и нека тело своје опере водом живом, и биће чист. 003 LEV 015 014 А у осми дан нека узме две грлице или два голубића, и нека дође пред Господа на врата шатора од састанка, и нека их да свештенику. 003 LEV 015 015 И свештеник нека принесе једно од њих на жртву за грех а друго на жртву паљеницу; тако ће га очистити свештеник пред Господом од течења његовог. 003 LEV 015 016 И човек коме изађе семе кад спава са женом нека опере водом цело тело своје, и биће нечист до вечера. 003 LEV 015 017 И свака хаљина и свака кожа на којој буде такво семе, нека се опере водом и биће нечисто до вечера. 003 LEV 015 018 И жена код које буде спавао такав човек, и она и он нека се окупају у води и биће нечисти до вечера. 003 LEV 015 019 А жена кад има време, кад иде крв од тела њеног, нека се одваја седам дана, и ко је се год дотакне, да је нечист до вечера. 003 LEV 015 020 И на шта год легне док се одваја, да је нечисто, и на шта год седне, да је нечисто. 003 LEV 015 021 И ко се дотакне постеље њене, нека опере хаљине своје и нека се окупа у води, и биће нечист до вечера. 003 LEV 015 022 И ко се дотакне чега на чему је она седела, нека опере хаљине своје и нека се окупа у води, и биће нечист до вечера. 003 LEV 015 023 И шта би год било на постељи њеној или на чем је она седела, па се ко дотакне тога, да је нечист до вечера. 003 LEV 015 024 А ко би спавао с њом те би нечистота њена дошла на њ, да је нечист седам дана, и постеља на којој лежи да је нечиста. 003 LEV 015 025 А жена, од које би ишла крв дуго времена или осим обичног времена или у обично време, али дуже, докле год тече нечистота њена биће нечиста као у време када се одваја. 003 LEV 015 026 Постеља на којој лежи докле јој год крв иде, да јој је као постеља кад се одваја; и на чем би год седела да је нечисто као што је нечисто кад се одваја. 003 LEV 015 027 И ко се год дотакне тих ствари, нечист је; зато нека опере хаљине своје и окупа се у води, и биће нечист до вечера. 003 LEV 015 028 А кад се очисти од течења крви своје, нека броји седам дана, па онда да је чиста. 003 LEV 015 029 И у осми дан нека узме две грлице или два голубића, и нека их однесе свештенику на врата шатора од састанка. 003 LEV 015 030 И нека свештеник принесе једно на жртву за грех а друго на жртву паљеницу, и очистиће је свештеник пред Господом од течења нечистоте њене. 003 LEV 015 031 Тако ћете одлучивати синове Израиљеве од нечистота њихових, да не гину с нечистота својих скврнећи шатор мој што је усред њих. 003 LEV 015 032 То је закон за оног коме тече семе и коме изађе семе кад спава са женом те буде нечист, 003 LEV 015 033 И за жену кад болује од течења крви своје, и за сваког који болује од течења свог, било мушко или женско, и за човека који би лежао са нечистом. 003 LEV 016 001 И рече Господ Мојсију пошто погибоше два сина Аронова, а погибоше кад приступише пред Господа, 003 LEV 016 002 И каза Господ Мојсију: Реци Арону, брату свом, да не улази у свако доба у светињу за завес пред заклопац који је на ковчегу, да не погине, јер ћу се у облаку над заклопцем јављати. 003 LEV 016 003 С овим нека улази Арон у светињу: с јунцем за жртву ради греха и с овном за жртву паљеницу. 003 LEV 016 004 Свету кошуљу ланену нека обуче, и гаће ланене нека су на телу његовом, и нека се опаше појасом ланеним и капу ланену нека метне на главу; то су хаљине свете, и нека опере тело своје водом, па онда нека их обуче. 003 LEV 016 005 А од збора синова Израиљевих нека узме два јарца за жртву ради греха, и једног овна за жртву паљеницу. 003 LEV 016 006 И нека принесе Арон јунца свог на жртву за грех и очисти себе и дом свој. 003 LEV 016 007 Потом нека узме два јарца, и нека их метне пред Господа на врата шатора од састанка. 003 LEV 016 008 И нека Арон баци жреб за та два јарца, један жреб Господу а други жреб Азазелу. 003 LEV 016 009 И нека Арон принесе на жртву јарца на ког падне жреб Господњи, нека га принесе на жртву за грех. 003 LEV 016 010 А јарца на ког падне жреб Азазелов нека метне жива пред Господа, да учини очишћење на њему, па нека га пусти у пустињу Азазелу. 003 LEV 016 011 И нека Арон принесе јунца свог на жртву за грех и очисти себе и дом свој, и нека закоље јунца свог на жртву за грех. 003 LEV 016 012 И нека узме кадионицу пуну жеравице с олтара, који је пред Господом, и пуне прегршти када мирисног истуцаног, и нека унесе за завес. 003 LEV 016 013 И нека метне кад на огањ пред Господом, да дим од када заклони заклопац који је на сведочанству; тако неће погинути. 003 LEV 016 014 После нека узме крви од јунца и покропи с прста свог по заклопцу према истоку, а пред заклопцем нека седам пута покропи том крвљу с прста свог. 003 LEV 016 015 И нека закоље јарца на жртву за грех народни, и нека учини с крвљу његовом као што је учинио с крвљу јунчијом, и покропи њом по заклопцу и пред заклопцем. 003 LEV 016 016 И тако ће очистити светињу од нечистота синова Израиљевих и од преступа њихових у свим гресима њиховим; тако ће учинити и у шатору од састанка, који је међу њима усред нечистота њихових. 003 LEV 016 017 А нико да не буде у шатору од састанка кад он уђе да чини очишћење у светињи, докле не изађе и сврши очишћење за се и за дом свој и за сав збор израиљски. 003 LEV 016 018 А нека изађе к олтару који је пред Господом, и очисти га; и узевши крви од јунца и крви од јарца нека помаже рогове олтару унаоколо; 003 LEV 016 019 И нека га покропи одозго истом крвљу с прста свог седам пута; тако ће га очистити и посветити га од нечистота синова Израиљевих. 003 LEV 016 020 А кад очисти светињу и шатор од састанка и олтар, тада нека доведе јарца живог. 003 LEV 016 021 И метнувши Арон обе руке своје на главу јарцу живом, нека исповеди над њим сва безакоња синова Израиљевих и све преступе њихове у свим гресима њиховим, и метнувши их на главу јарцу нека га да човеку спремном да га истера у пустињу. 003 LEV 016 022 И јарац ће однети на себи сва безакоња њихова у пустињу; и пустиће оног јарца у пустињу. 003 LEV 016 023 Потом нека опет уђе Арон у шатор од састанка и свуче хаљине ланене које је обукао када је ишао у светињу, и онде нека их остави. 003 LEV 016 024 Па нека опере тело своје на светом месту и обуче своје хаљине; и изашав нека принесе своју жртву паљеницу, и очисти себе и народ. 003 LEV 016 025 А сало од жртве за грех нека запали на олтару. 003 LEV 016 026 А ко одведе јарца за Азазела, нека опере хаљине своје и окупа тело своје у води, па онда нека уђе у логор. 003 LEV 016 027 А јунца за грех и јарца за грех, од којих је крв унесена да се учини очишћење у светињи, нека изнесу напоље из логора, и нека спале огњем коже њихове и месо њихово и балегу њихову. 003 LEV 016 028 А ко их спали, нека опере хаљине своје и окупа тело своје у води, па онда нека дође у логор. 003 LEV 016 029 И ово нека вам буде вечна уредба: десети дан седмог месеца мучите душе своје, и не радите никакав посао, ни домородац ни дошљак који се бави међу вама. 003 LEV 016 030 Јер у тај дан бива очишћење за вас, да се очистите; бићете очишћени од свих греха својих пред Господом. 003 LEV 016 031 То нека вам је почивање суботно, и мучите душе своје по уредби вечној. 003 LEV 016 032 А свештеник који буде помазан и који буде освећен да врши службу свештеничку на место оца свог, он нека очишћа обукавши се у хаљине ланене, хаљине свете. 003 LEV 016 033 И нека очисти светињу свету и шатор од састанка; и олтар нека очисти; и свештенике и сав народ сабрани нека очисти. 003 LEV 016 034 И ово нека вам је вечна уредба да очишћате синове Израиљеве од свих греха њихових један пут у години. И учини Мојсије како му заповеди Господ. 003 LEV 017 001 Још рече Господ Мојсију говорећи: 003 LEV 017 002 Кажи Арону и синовима његовим и свим синовима Израиљевим, и реци им: Ово је заповедио Господ говорећи: 003 LEV 017 003 Ко год од дома Израиљевог закоље вола или јагње или козу у логору, или ко год закоље изван логора, 003 LEV 017 004 А не доведе на врата шатора од састанка, да принесе принос Господу пред шатором Господњим, крив је за крв; зато да се истреби онај човек из народа свог. 003 LEV 017 005 Зато синови Израиљеви нека доведу жртве своје, које би клали у пољу, нека их доведу Господу на врата шатора од састанка к свештенику, и нека принесу жртве захвалне Господу. 003 LEV 017 006 И свештеник нека покропи крвљу по олтару Господњем на вратима шатора од састанка, и сало нека запали на угодни мирис Господу. 003 LEV 017 007 И нека више не приносе жртве своје ђаволима, за којима они чине прељубу. Ово нека им буде закон вечан од колена на колено. 003 LEV 017 008 Зато им реци: Ко би год од дома Израиљевог или између странаца који се баве међу њима принео жртву паљеницу или другу жртву, 003 LEV 017 009 А не би је довео на врата шатора од састанка да је принесе Господу, тај човек да се истреби из народа свог. 003 LEV 017 010 А ко би год од дома Израиљевог или између странаца који се баве међу њима јео какву год крв, окренућу лице своје насупрот оном човеку који буде јео крв, и истребићу га из народа његовог. 003 LEV 017 011 Јер је душа телу у крви; а ја сам вам је одредио за олтар да се чисте душе ваше; јер је крв што душу очишћа. 003 LEV 017 012 Зато рекох синовима Израиљевим: Нико између вас да не једе крв; ни дошљак који се бави међу вама да не једе крв. 003 LEV 017 013 И ко би год између синова Израиљевих или између дошљака који се баве код њих уловио зверку или птицу, која се једе, нека исцеди крв из ње, и заспе је земљом. 003 LEV 017 014 Јер је душа сваког тела крв његова, то му је душа. Зато рекох синовима Израиљевим: Крв ни једног тела не једите, јер је душа сваког тела крв његова. Ко би је год јео, да се истреби. 003 LEV 017 015 А ко би јео месо од животиње која цркне или коју раскине зверка, био домородац или дошљак, нека опере хаљине своје и окупа се у води, и биће нечист до вечера, а после ће бити чист. 003 LEV 017 016 Ако ли их не опере, и тела свог не окупа, носиће безакоње своје. 003 LEV 018 001 Још рече Господ говорећи: 003 LEV 018 002 Кажи синовима Израиљевим, и реци им: Ја сам Господ Бог ваш. 003 LEV 018 003 Немојте чинити шта се чини у земљи мисирској, у којој сте живели, нити чините шта се чини у земљи хананској, у коју вас водим, и по уредбама њиховим немојте живети. 003 LEV 018 004 Него моје законе вршите и моје уредбе држите живећи по њима. Ја сам Господ Бог ваш. 003 LEV 018 005 Држите уредбе моје и законе моје; ко их врши, жив ће бити кроз њих. Ја сам Господ. 003 LEV 018 006 Нико да не приступа к родици својој по крви, да не открије голотињу њену. Ја сам Господ. 003 LEV 018 007 Голотиње оца свог ни голотиње матере своје не откриј; мати ти је; не откриј голотиње њене. 003 LEV 018 008 Голотиње жене оца свог не откриј; голотиња је оца твог. 003 LEV 018 009 Голотиње сестре своје, кћери оца свог или кћери матере своје, која је рођена у кући или изван куће, не откриј голотиње њихове. 003 LEV 018 010 Голотиње кћери сина свог, или кћери кћери своје не откриј; јер је твоја голотиња. 003 LEV 018 011 Голотиње кћери жене оца свог, коју је родио отац твој, не откриј; сестра ти је. 003 LEV 018 012 Голотиње сестре оца свог не откриј; једна је крв са оцем твојим. 003 LEV 018 013 Голотиње сестре матере своје не откриј; јер је једна крв с матером твојом. 003 LEV 018 014 Голотиње брата оца свог не откриј приступајући к жени његовој; стрина ти је. 003 LEV 018 015 Голотиње жене сина свог не откриј; снаха ти је, не откриј голотиње њене. 003 LEV 018 016 Голотиње жене брата свог не откриј; голотиња је брата твог. 003 LEV 018 017 Голотиње жене и кћери њене не откриј; кћери сина њеног ни кћери кћери њене немој узети да откријеш голотињу њихову; једна су крв; зло је. 003 LEV 018 018 Немој узети жене преко једне жене, да је уцвелиш откривајући голотињу другој за живота њеног. 003 LEV 018 019 К жени докле се одваја ради нечистоте своје не иди да откријеш голотињу њену. 003 LEV 018 020 Са женом ближњег свог не лези скврнећи се с њом. 003 LEV 018 021 Од семена свог не дај да се однесе Молоху, да не оскврниш имена Бога свог; ја сам Господ. 003 LEV 018 022 С мушкарцем не лези као са женом; гадно је. 003 LEV 018 023 Живинче никакво немој облежати скврнећи се с њим; и жена да не легне под живинче; грдило је. 003 LEV 018 024 Немојте се скврнити ни једном овом стварју; јер су се свим тим стварима оскврнили народи које ћу одагнати испред вас. 003 LEV 018 025 Јер се оскврнила земља, и неваљалство ћу њено походити на њој, и изметнуће земља становнике своје. 003 LEV 018 026 Него ви држите законе моје и уредбе моје, и не чините ни једног овог гада, ни домородац ни дошљак који се бави међу вама; 003 LEV 018 027 Јер све ове гадове чинише људи у овој земљи који су били пре вас, и земља је од тога оскврњена; 003 LEV 018 028 Да не изметне земља вас, ако је оскврните, као што је изметнула народ који је био пре вас. 003 LEV 018 029 Јер ко учини шта год од ових гадова, истребиће се из народа свог душе које учине. 003 LEV 018 030 Зато држите шта сам наредио да се држи, да не чините шта од гадних обичаја који су били пре вас, и да се не скврните о њих. Ја сам Господ Бог ваш. 003 LEV 019 001 Још рече Господ Мојсију говорећи: 003 LEV 019 002 Кажи свему збору синова Израиљевих, и реци им: Будите свети, јер сам ја свет, Господ Бог ваш. 003 LEV 019 003 Сваки да се боји матере своје и оца свог; и држите суботе моје; ја сам Господ Бог ваш. 003 LEV 019 004 Не обраћајте се к идолима, и богове ливене не градите себи; ја сам Господ Бог ваш. 003 LEV 019 005 А кад приносите жртву захвалну Господу, приносите је драге воље. 003 LEV 019 006 У који је дан принесете, нека се једе, и сутрадан; а шта остане до трећег дана, нека се огњем сажеже. 003 LEV 019 007 А ако би се шта јело трећи дан, гад је, неће бити угодна. 003 LEV 019 008 Ко би год јео, носиће своје безакоње, јер оскврни светињу Господњу; зато ће се истребити она душа из народа свог. 003 LEV 019 009 А кад жањете род земље своје, немој пожети сасвим њиву своју, нити пабирчи по жетви. 003 LEV 019 010 Ни виноград свог немој пабирчити, и немој купити зрна која падну по винограду твом; него остави сиромаху и дошљаку. Ја сам Господ Бог ваш. 003 LEV 019 011 Не крадите; не лажите и не варајте ближњег свог. 003 LEV 019 012 Не куните се именом мојим криво; јер ћеш оскврнити име Бога свог. Ја сам Господ. 003 LEV 019 013 Не закидај ближњег свог и не отимај му; плата надничарова да не преноћи код тебе до јутра. 003 LEV 019 014 Немој псовати глувог, ни пред слепца метати шта да се спотакне; него се бој Бога свог; ја сам Господ. 003 LEV 019 015 Не чините неправду на суду, не гледајте што је ко сиромах, нити се поводи за богатим; право суди ближњему свом. 003 LEV 019 016 Не иди као опадач по народу свом, и не устај на крв ближњег свог; ја сам Господ. 003 LEV 019 017 Немој мрзети на брата свог у срцу свом; слободно искарај ближњег свог, и немој трпети греха на њему. 003 LEV 019 018 Не буди осветљив, и не носи срдњу на синове народа свог; него љуби ближњег свог као себе самог; ја сам Господ. 003 LEV 019 019 Уредбе моје држите; живинчета свог не пуштај на живинче друге врсте; не засевај њиве своје двојаким семеном, и не облачи на се хаљине од двојаких ствари. 003 LEV 019 020 Ако би ко облежао робињу, која је испрошена али није откупљена ни ослобођена, обоје да се шибају, али да се не погубе; јер није била ослобођена. 003 LEV 019 021 И нека он принесе Господу жртву за преступ свој на врата шатора од састанка, овна за преступ. 003 LEV 019 022 И нека га очисти пред Господом свештеник овном принесеним за преступ од греха који је учинио; и опростиће му се грех његов. 003 LEV 019 023 А кад дођете у земљу и насадите свакојаког воћа, обрежите му окрајак, род његов; три године нека вам је необрезано, и не једите га. 003 LEV 019 024 А четврте године нека буде сав род његов посвећен у хвалу Господу. 003 LEV 019 025 Па тек пете године једите воће с њега, да би вам се умножио род његов. Ја сам Господ Бог ваш. 003 LEV 019 026 Ништа не једите с крвљу. Немојте врачати, ни гатати по времену. 003 LEV 019 027 Не стрижите косу своју укруг, ни грдите браду своју. 003 LEV 019 028 За мртвацем не режите тело своје, ни ударајте на се какве белеге. Ја сам Господ. 003 LEV 019 029 Немој скврнити кћер своју пуштајући је да се курва, да се не би земља прокурвала и напунила се безакоња. 003 LEV 019 030 Држите суботе моје, и светињу моју поштујте. Ја сам Господ. 003 LEV 019 031 Не обраћајте се к врачарима и гатарима, нити их питајте, да се не скврните о њих. Ја сам Господ Бог ваш. 003 LEV 019 032 Пред седом главом устани, и поштуј лице старчево, и бој се Бога свог. Ја сам Господ. 003 LEV 019 033 Ако је у тебе дошљак у земљи вашој, не чини му криво. 003 LEV 019 034 Ко је дошљак међу вама, нека вам буде као онај који се родио међу вама, и љубите га као себе самог; јер сте и ви били дошљаци у земљи мисирској. Ја сам Господ Бог ваш. 003 LEV 019 035 Не чините неправде у суду, ни мером за дужину, ни мером за тежину, ни мером за ствари које се сипају. 003 LEV 019 036 Мерила нека су вам права, камење право, ефа права, ин прав. Ја сам Господ Бог ваш, који сам вас извео из земље мисирске. 003 LEV 019 037 Држите, дакле, све уредбе моје и све законе моје, и вршите их. Ја сам Господ. 003 LEV 020 001 И рече Господ Мојсију говорећи: 003 LEV 020 002 Још реци синовима Израиљевим: Ко год између синова Израиљевих или између дошљака који се баве у Израиљу, да од семена свог Молоху, нека се погуби, народ у земљи нека га заспе камењем. 003 LEV 020 003 И ја ћу окренути лице своје насупрот таквом човеку, и истребићу га из народа његовог, што од семена свог даде Молоху, и запрзни светињу моју и оскврни свето име моје. 003 LEV 020 004 Ако ли народ како год затвори очи да не види тог човека кад да од семена свог Молоху, и не убију га, 003 LEV 020 005 Ја ћу окренути лице своје насупрот оном човеку и насупрот дому његовом, и истребићу га, и све који за њим чине прељубу чинећи прељубу за Молохом, из народа њиховог. 003 LEV 020 006 А ко се обрати к врачарима и к гатарима да чини прељубу за њима, окренућу лице своје на супрот њему, и истребићу га из народа његовог. 003 LEV 020 007 Зато посвећујте се, и будите свети, јер сам ја Господ Бог ваш. 003 LEV 020 008 И чувајте уредбе моје и вршите их. Ја сам Господ који вас посвећујем. 003 LEV 020 009 Ко опсује оца свог или матер своју, да се погуби; опсовао је оца свог или матер своју; крв његова на њ. 003 LEV 020 010 А човек који учини прељубу с туђом женом, што је учинио прељубу са женом ближњег свог, да се погуби и прељубочинац и прељубочиница. 003 LEV 020 011 Ко би спавао са женом оца свог, открио је голотињу оца свог; обоје да се погубе; крв њихова на њих. 003 LEV 020 012 Ко би спавао са женом сина свог, обоје да се погубе; учинише срамоту; крв њихова на њих. 003 LEV 020 013 Ко би мушкарца облежао као жену, учинише гадну ствар обојица; да се погубе; крв њихова на њих. 003 LEV 020 014 И ко би узео жену и матер њену, зло је, огњем да се спали и он и она, да не буде зла међу вама. 003 LEV 020 015 Ко би облежао живинче, да се погуби; убијте и живинче. 003 LEV 020 016 И ако би жена легла под живинче, убиј и жену и живинче, нека погину, крв њихова на њих. 003 LEV 020 017 Ко би узео сестру своју, кћер оца свог или кћер матере своје, видео би голотињу њену и она би видела голотињу његову, срамота је; зато да се истребе испред синова народа свог; открио је голотињу сестре своје, нека носи безакоње своје. 003 LEV 020 018 И ко би спавао са женом кад има време и открио голотињу њену откривши течење њено, и она би открила течење крви своје, да се истребе обоје из народа свог. 003 LEV 020 019 Голотиње сестре матере своје и сестре оца свог не откриј, јер би открио своју крв; нека носе безакоње своје. 003 LEV 020 020 А ко би спавао са женом стрица свог, открио би голотињу стрица свог, нека носе обоје грех свој, нека помру без деце. 003 LEV 020 021 Ко би узео жену брата свог, ружно је, открио је голотињу брата свог; без деце да буду. 003 LEV 020 022 Чувајте све уредбе моје и све законе моје, и вршите их, да вас земља не изметне, у коју вас водим да живите у њој. 003 LEV 020 023 Немојте живети по уредбама народа које ћу отерати испред вас, јер су чинили све то, зато ми омрзоше. 003 LEV 020 024 И рекох вам: Ви ћете наследити земљу њихову и ја ћу вам је дати у државу, земљу у којој тече млеко и мед. Ја сам Господ Бог ваш који вас одвојих од других народа. 003 LEV 020 025 Зато разликујте стоку чисту од нечисте, и птицу чисту од нечисте, и немојте скврнити душа својих стоком или птицом или чим год што пуже по земљи, што сам вам одвојио да је нечисто. 003 LEV 020 026 И бићете ми свети, јер сам свет ја, Господ, и одвојих вас од других народа да будете моји. 003 LEV 020 027 А човек или жена, у којима би био дух врачарски или гатарски, да се погубе, камењем да се заспу, крв њихова на њих. 003 LEV 021 001 Још рече Господ Мојсију: Кажи свештеницима синовима Ароновим, и реци им: За мртвацем да се не скврни ни један у народу свом, 003 LEV 021 002 Осим за родом својим по крви, за матером својом или за оцем својим или за сином својим или за кћерју својом или за братом својим, 003 LEV 021 003 Или за рођеном сестром својом, девојком, која није имала мужа; за њом се може оскврнити. 003 LEV 021 004 Ако је ожењен, да се не оскврни за женом својом у народу свом учинивши се нечист. 003 LEV 021 005 Да се не начине ћелави чупајући косу с главе своје и да не брију браде своје, нити се режу по телу свом. 003 LEV 021 006 Нека буду свети Богу свом, и нека не скврне име Бога свог, јер приносе жртве огњене Господње, хлеб Бога свог, зато нека су свети. 003 LEV 021 007 Нека се не жене женом курвом или силованом; ни пуштеницом нека се не жене; јер су свети Богу свом. 003 LEV 021 008 И теби нека је сваки свет, јер приноси хлеб Бога твог; свет нека ти је, јер сам ја свет, Господ, који вас посвећујем. 003 LEV 021 009 А кћи свештеничка која се оскврни курвајући се, скврни оца свог, огњем нека се спали. 003 LEV 021 010 А свештеник највиши између браће своје, коме се на главу излије уље помазања и који је посвећен да се облачи у свете хаљине, нека не открива главе своје, и хаљине своје нека не раздире. 003 LEV 021 011 И к мртвацу ни једном нека не иде, ни за оцем својим ни за матером својом да се не оскврни. 003 LEV 021 012 И из светиње нека не излази, да не би оскврнио светињу Бога свог, јер је на њену венац, уље помазања Бога његовог; ја сам Господ. 003 LEV 021 013 Он нека се жени девицом. 003 LEV 021 014 Удовицом или пуштеницом или силованом или курвом да се не жени; него девојком из народа свог нека се ожени. 003 LEV 021 015 И нека не скврни семе народа свог у народу свом, јер сам ја Господ, који га посвећујем. 003 LEV 021 016 Опет рече Господ Мојсију говорећи: 003 LEV 021 017 Кажи Арону и реци: У кога би из семена твог од колена до колена била мана на телу, онај нека не приступа да приноси хлеб Бога свог. 003 LEV 021 018 Јер нико на коме би била мана не ваља да приступа, ни слеп, ни хром, ни у кога би био који уд превећ мали или превећ велики, 003 LEV 021 019 Ни у кога је сломљена нога или рука, 003 LEV 021 020 Ни грбав, ни дрљав, ни ко има биону на оку, ни шугав, ни лишајив, ни просут. 003 LEV 021 021 У кога би год из семена Арона свештеника била каква мана на телу, нека не приступа да приноси жртве огњене Господу; мана је на њему; да не приступа да приноси хлеб Бога свог. 003 LEV 021 022 Али хлеб Бога свог од ствари пресветих и од ствари светих нека једе; 003 LEV 021 023 Али за завес нека не улази; к олтару нека се не приближује, јер је мана на њему, па нека не скврни светиње моје, јер сам ја Господ који их посвећујем. 003 LEV 021 024 И Мојсије каза то Арону и синовима његовим и свим синовима Израиљевим. 003 LEV 022 001 И рече Господ Мојсију говорећи: 003 LEV 022 002 Кажи Арону и синовима његовим да се чувају од светих ствари синова Израиљевих, да не би оскврнили свето име моје у оном што ми они посвећују; ја сам Господ. 003 LEV 022 003 Реци им: Ко би год из семена вашег од колена на колено приступио к светим стварима, које би посветили синови Израиљеви Господу, кад је нечистота његова на њему, тај нека се истреби испред лица мог; ја сам Господ. 003 LEV 022 004 Ко би год из семена Ароновог био губав или би ишло семе од њега, нека не једе свете ствари докле не буде чист; тако и који би се дотакао кога нечистог од мртвог тела или оног од кога је изашло семе, 003 LEV 022 005 Или ко би се дотакао чега што гамиже по земљи, од чега би се оскврнио, или човека од ког би се оскврнио какве му драго нечистоте његове, 003 LEV 022 006 Ко би се дотакао таквог чега, биће нечист до вечера; зато нека не једе свете ствари ако не окупа тело своје у води. 003 LEV 022 007 А кад зађе сунце, биће чист, и онда може јести од светих ствари; јер му је храна. 003 LEV 022 008 Мрцино или шта раскине зверка нека не једе, да се њим не скврни; ја сам Господ. 003 LEV 022 009 Тако нека држе шта сам уредио да се држи, да не навуку на се греха и не умру од њега оскврнивши се. Ја сам Господ који их посвећујем. 003 LEV 022 010 Нико други да не једе свете ствари, ни укућанин свештеников ни надничар да не једе свете ствари. 003 LEV 022 011 А кад свештеник купи кога за новце, тај нека их једе, и који се роди у кући његовој; они нека једу јело његово. 003 LEV 022 012 Али кћи свештеничка кад се уда за човека другог племена, она да не једе од жртава подигнутих светих ствари. 003 LEV 022 013 А кћи свештеничка ако обудови, или је пусти муж, ако нема порода, нека се врати кући оца свог као што је била у детињству свом, хлеб оца свог нека једе; али нико другог племена да га не једе. 003 LEV 022 014 А ко би нехотице јео свету ствар, нека дометне пети део и накнади свештенику свету ствар. 003 LEV 022 015 Да не би оскврнили свете ствари синова Израиљевих, које приносе Господу, 003 LEV 022 016 И да не би навлачили на њих кар за преступ једући свете ствари њихове, јер сам ја Господ, који их посвећујем. 003 LEV 022 017 Још рече Господ Мојсију говорећи: 003 LEV 022 018 Кажи Арону и синовима његовим и свим синовима Израиљевим и реци им: Ко год од дома Израиљевог или од странаца који су у Израиљу хоће да принесе жртву своју по каквом год завету свом, или од добре воље своје дар, што се приноси Господу на жртву паљеницу, 003 LEV 022 019 Нека принесе драге воље мушко здраво од говеда или од оваца или од коза. 003 LEV 022 020 На чем би била мана, оно не приносите, јер вам се не би примило. 003 LEV 022 021 И кад ко хоће да принесе жртву захвалну Господу, извршавајући завет или од своје воље дајући дар, од говеда или од ситне стоке, нека буде здраво, да би било примљено; никакве мане да нема на њему. 003 LEV 022 022 Слепо, или коме је шта сломљено или одбијено, ни гутаво, ни краставо ни лишајиво, шта је такво не приносите Господу, и не мећите их на олтар Господњи на жртву огњену. 003 LEV 022 023 А вола или овцу или козу са удом којим превеликим или премалим можеш принети за добровољни дар; али за завет неће се примити. 003 LEV 022 024 Ујаловљено увртањем, тучењем, кидањем или резањем, не приносите Господу; и не чините то у земљи својој. 003 LEV 022 025 И из руке туђинске немојте узимати ни једне ствари да принесете хлеб Богу свом; јер је квар њихов у њима; имају ману, неће вам се примити. 003 LEV 022 026 Још рече Господ Мојсију говорећи: 003 LEV 022 027 Теле и јагње и јаре кад се омлади, нека буде седам дана код мајке своје, па од осмог дана и после биће угодно за жртву огњену Господу. 003 LEV 022 028 А краву ни овцу ни козу не кољите у један дан с младетом њеним. 003 LEV 022 029 И кад приносите Господу жртву ради хвале, принесите је драговољно. 003 LEV 022 030 Нека се једе истог дана, и не остављајте ништа до јутра; ја сам Господ. 003 LEV 022 031 Зато држите заповести моје, и вршите их; ја сам Господ. 003 LEV 022 032 И немојте скврнити свето име моје, и ја ћу се светити међу синовима Израиљевим; ја сам Господ, који вас посвећујем. 003 LEV 022 033 Који сам вас извео из земље мисирске да вам будем Бог; ја сам Господ. 003 LEV 023 001 Још рече Господ Мојсију говорећи: 003 LEV 023 002 Кажи синовима Израиљевим, и реци им: Празници Господњи, које ћете звати свети сабори, ово су празници моји: 003 LEV 023 003 Шест дана ради, а седми дан, који је субота за почивање, нека буде свети сабор, не радите ни један посао; субота је Господња по свим становима вашим. 003 LEV 023 004 Ово су празници Господњи, сабори свети, на које ћете се сабирати у време њихово: 003 LEV 023 005 Четрнаестог дана првог месеца увече, пасха је Господња. 003 LEV 023 006 А петнаестог дана истог месеца празник је пресних хлебова Господу; седам дана једите хлебове пресне. 003 LEV 023 007 Први дан нека вам буде сабор свети, никакав посао ропски не радите. 003 LEV 023 008 Него за седам дана приносите Господу жртве огњене; а седми дан нека је сабор свети; не радите ниједан посао ропски. 003 LEV 023 009 Још рече Господ Мојсију говорећи: 003 LEV 023 010 Кажи синовима Израиљевим, и реци им: Кад дођете у земљу коју ћу вам дати, и станете жети у њој, тада донесите сноп првина од жетве своје к свештенику; 003 LEV 023 011 А он нека обрће сноп пред Господом, да би вам се примио; сутрадан по суботи нека га обрће свештеник. 003 LEV 023 012 А исти дан кад будете обртали сноп, принесите јагње од године дана здраво на жртву паљеницу Господу; 003 LEV 023 013 И дар уза њ, две десетине ефе белог брашна замешеног с уљем, да буде жртва огњена Господу на угодни мирис; и налив уза њ, вина четврт ина. 003 LEV 023 014 А хлеба, ни зрна прженог ни зрна у класу немојте јести до оног дана кад принесете жртву Богу свом; то да вам је вечна уредба од колена до колена по свим становима вашим. 003 LEV 023 015 Потом од првог дана по суботи, од дана кад принесете сноп за жртву обртану, бројте седам недеља пуних; 003 LEV 023 016 До првог дана по седмој недељи набројте педесет дана; онда принесите нов дар Господу. 003 LEV 023 017 Из станова својих донесите два хлеба за жртву обртану; од две десетине ефе белог брашна да буду, с квасцем нека буду печени; то су првине Господу. 003 LEV 023 018 А с тим хлебом принесите седам јагањаца од године здравих, и једно теле и два овна, да буде жртва паљеница Господу с даровима својим и наливима својим, да буде жртва огњена на угодни мирис Господу. 003 LEV 023 019 Закољите и јарца једног за грех и два јагњета од године за жртву захвалну. 003 LEV 023 020 И свештеник нека то обрне тамо и амо с хлебом од првина и са два јагњета на жртву обртану пред Господом; и биће свете ствари Господу за свештеника. 003 LEV 023 021 И саберите се у онај дан, сабор свети да вам је; ниједан посао ропски не радите законом вечним по свим становима својим од колена до колена. 003 LEV 023 022 А кад станете жети у земљи својој, немој сасвим пожњети њиве своје, ни пабирчи по жетви; остави сиромаху и дошљаку; ја сам Господ Бог ваш. 003 LEV 023 023 Још рече Господ Мојсију говорећи: 003 LEV 023 024 Кажи синовима Израиљевим, и реци им: Први дан седмог месеца нека вам је одмор, спомен трубни, сабор свети. 003 LEV 023 025 Ниједан посао ропски немојте радити, него принесите жртву огњену Господу. 003 LEV 023 026 Још рече Господ Мојсију говорећи: 003 LEV 023 027 А десети је дан тог месеца седмог дан очишћења; сабор свети нека вам је, и мучите душе своје, и принесите Господу жртву огњену. 003 LEV 023 028 У тај дан немојте радити ниједан посао, јер је дан очишћења, да се очистите пред Господом Богом својим. 003 LEV 023 029 А свака душа која се не би мучила у тај дан, да се истреби из народа свог. 003 LEV 023 030 И сваку душу која би радила какав посао у тај дан, ја ћу затрти душу ону у народу њеном. 003 LEV 023 031 Ни један посао немојте радити; то да је вечна уредба од колена до колена у свим становима вашим. 003 LEV 023 032 Субота почивања нека вам буде, и мучите душе своје; деветог дана истог месеца кад буде вече, од вечера до вечера празнујте починак свој. 003 LEV 023 033 Још рече Господ Мојсију говорећи: 003 LEV 023 034 Кажи синовима Израиљевим, и реци: Петнаестог дана седмог месеца празник је сеница за седам дана Господу. 003 LEV 023 035 Први дан нека буде сабор свети, ниједан посао ропски немојте радити. 003 LEV 023 036 За седам дана приносите жртве огњене Господу; осми дан нека вам буде сабор свети, и принесите жртве огњене Господу; празник је, ниједан посао ропски немојте радити. 003 LEV 023 037 То су празници Господњи, које ћете празновати на саборима светим да принесете жртве огњене Господу: жртву паљеницу и дар и жртву захвалну и налив, све кад је чему дан, 003 LEV 023 038 Осим субота Господњих и осим дарова ваших и осим свих завета ваших и осим свих добровољних приноса ваших, које ћете давати Господу. 003 LEV 023 039 Али петнаести дан тог месеца седмог, кад саберете род земаљски, празнујте празник Господу седам дана; у први је дан одмор и у осми је дан одмор. 003 LEV 023 040 У први дан узмите воћа с лепих дрвета, и грана палмових и грана с густих дрвета и врбе с потока, и веселите се пред Господом Богом својим седам дана. 003 LEV 023 041 И празнујте тај празник Господу седам дана сваке године законом вечним од колена до колена, седмог месеца празнујте га. 003 LEV 023 042 И под сеницама будите седам дана, ко је год рођен у Израиљу нека буде под сеницама, 003 LEV 023 043 Да би знало натражје ваше да сам ја учинио да живе под сеницама синови Израиљеви кад сам их извео из земље мисирске. Ја сам Господ Бог ваш. 003 LEV 023 044 И Мојсије каза празнике Господње синовима Израиљевим. 003 LEV 024 001 Још рече Господ Мојсију говорећи: 003 LEV 024 002 Заповеди синовима Израиљевим нека ти донесу уље маслиново чисто, цеђено, за видело, да жишци горе вазда. 003 LEV 024 003 Пред завесом сведочанства у шатору од састанка Арон ће их намештати да горе од вечера до јутра пред Господом вазда законом вечним од колена до колена. 003 LEV 024 004 На свећњак чисти намештаће жишке пред Господом вазда. 003 LEV 024 005 И узми белог брашна, и испеци дванаест колача, сваки колач да буде од две десетине ефе. 003 LEV 024 006 И постави их у два реда, по шест у један ред, на чистом столу пред Господом. 003 LEV 024 007 И на сваки ред метни када чистог, да буде за сваки хлеб спомен, жртва огњена Господу. 003 LEV 024 008 Сваке суботе нека их поставља свештеник пред Господом вазда узимајући од синова Израиљевих законом вечним. 003 LEV 024 009 И биће Аронови и синова његових, који ће јести на месту светом, јер им је светиња над светињама од огњених жртава Господњих законом вечним. 003 LEV 024 010 А изађе син једне Израиљке, коме је отац био Мисирац, међу синове Израиљеве, и свади се у логору син жене Израиљке с неким Израиљцем. 003 LEV 024 011 И псујући син жене Израиљке похули на име Божије, те га доведоше к Мојсију; а мати му беше по имену Саломита, кћи Давријина, од племена Дановог. 003 LEV 024 012 И метнуше га у затвор докле им се каже шта ће чинити с њим по речи Господњој. 003 LEV 024 013 А Господ рече Мојсију говорећи: 003 LEV 024 014 Изведи тог псовача напоље из логора, и нека сви који су чули метну руке своје на главу његову, и нека га сав народ заспе камењем. 003 LEV 024 015 А синовима Израиљевим кажи и реци: Ко би год похулио Бога свог, носиће грех свој. 003 LEV 024 016 Ко би ружио име Господње, да се погуби, сав народ да га заспе камењем; и дошљак и домородац који би ружио име Господње, да се погуби. 003 LEV 024 017 И ко убије човека, да се погуби. 003 LEV 024 018 А ко убије живинче, нека врати друго, живинче за живинче. 003 LEV 024 019 И ко рани ближњег свог, како учини тако да му буде: 003 LEV 024 020 Улом за улом, око за око, зуб за зуб; како оштети тело човеку, онако да му се учини. 003 LEV 024 021 Ко убије живинче, да врати друго; али ко убије човека, да се погуби. 003 LEV 024 022 Закон да вам је један, дошљаку да буде као и рођеном у земљи. Јер сам ја Господ Бог ваш. 003 LEV 024 023 И Мојсије каза синовима Израиљевим, а они изведоше псовача напоље из логора, и засуше га камењем; и учинише синови Израиљеви како Господ заповеди Мојсију. 003 LEV 025 001 Још рече Господ Мојсију на гори Синајској говорећи: 003 LEV 025 002 Кажи синовима Израиљевим, и реци им: Кад дођете у земљу коју вам ја дајем, нека празнује земља суботу Господњу. 003 LEV 025 003 Шест година засевај њиву своју, и шест година режи виноград свој и сабирај род. 003 LEV 025 004 А седма година нека буде субота за одмор земљи, субота Господња; немој сејати у пољу свом ни резати виноград свој. 003 LEV 025 005 Шта само од себе роди иза жетве твоје немој жети, и грожђа у винограду свом нерезаном немој брати; нека буде година одмора земљи. 003 LEV 025 006 Али шта роди земља за почивања свог, оно нека вам буде храна, теби и слузи твом и слушкињи твојој и најамнику твом и укућанину твом који је код тебе. 003 LEV 025 007 И стоци твојој и свим животињама што су у твојој земљи, сав род њен нека буде храна. 003 LEV 025 008 И наброј седам седмина година, седам пута по седам година, тако да ти седам седмина година буде четрдесет и девет година. 003 LEV 025 009 Тада заповеди нека затруби труба десети дан седмог месеца, на дан очишћења нека труби труба по свој земљи вашој. 003 LEV 025 010 И посветите годину педесету, и прогласите слободу у земљи свима који живе у њој; то нека вам је опросна година, и тада се вратите сваки на своју баштину, и сваки у род свој вратите се. 003 LEV 025 011 Опросна година да вам је та педесета година; немојте сејати, нити жањите шта само роди те године, нити берите грожђа у виноградима нерезаним. 003 LEV 025 012 Јер је опросна година; нека вам је света; са сваког поља једите род његов. 003 LEV 025 013 Те године опросне вратите се сваки на своју баштину. 003 LEV 025 014 И ако продаш шта ближњему свом или купиш шта од ближњег свог, не варајте један другог. 003 LEV 025 015 Према броју година по опросној години купуј од ближњег свог, и према броју година у које ћеш брати род нека ти продаје. 003 LEV 025 016 Што више буде година то ће цена бити већа ономе што купујеш, а што мање буде година то ће мања бити цена, јер ти се продаје број летина. 003 LEV 025 017 Зато не варајте један другог, него се бојте Бога свог; јер сам ја Господ Бог ваш. 003 LEV 025 018 Држите уредбе моје и чувајте законе моје и вршите их, па ћете живети у земљи без страха. 003 LEV 025 019 И земља ће рађати род свој, и јешћете га, и бићете сити, и живећете у њој без страха. 003 LEV 025 020 И ако бисте рекли: Шта ћемо јести седме године, ето нећемо сејати нити ћемо брати летину? 003 LEV 025 021 Пустићу благослов свој на вас шесте године, те ће родити за три године. 003 LEV 025 022 И сејаћете осме године, а јешћете летину стару до девете године, докле не приспе род њен, јешћете стари. 003 LEV 025 023 Али да се земља не продаје за свагда, јер је моја земља, а ви сте дошљаци и укућани код мене. 003 LEV 025 024 Зато по свој земљи државе ваше нека се откупљују земље. 003 LEV 025 025 Ако осиромаши брат твој и прода нешто од баштине своје, а после дође ко од рода његовог најближи њему да откупи, нека откупи шта брат његов продаде. 003 LEV 025 026 Ако ли не би имао никога да откупи, него би се помогао и зглавио колико треба за откуп, 003 LEV 025 027 Онда нека одбије године откако је продао, па шта остане нека исплати оном коме је продао, и тако нека опет дође до своје баштине. 003 LEV 025 028 Ако ли нема колико би требало вратити, онда остаје ствар продана у оног који је купио до године опросне, а опросне године оставиће се, и он ће се вратити на своју баштину. 003 LEV 025 029 Ко прода кућу у којој се седи у месту ограђеном зидом, властан је откупити је докле се не наврши година дана од како је прода; целу годину дана има власт откупити је. 003 LEV 025 030 А ако не откупи за годину дана, онда остаје кућа у месту ограђеном зидом оном који је купио сасвим од колена на колено, и неће је оставити опросне године. 003 LEV 025 031 А куће по селима, које нису ограђене зидом, нека се узимају као њиве, могу се откупити, и године опросне враћају се. 003 LEV 025 032 А места левитска и куће у местима њиховим, свагда могу откупити Левити. 003 LEV 025 033 Али ко купи од Левита, нека опросне године остави купљену кућу и шта је имао у месту; јер куће по местима левитским јесу њихове међу синовима Израиљевим. 003 LEV 025 034 Али поље под местима њиховим да се не продаје; јер је њихово достојање довека. 003 LEV 025 035 Ако осиромаши брат твој и изнемогне рука његова поред тебе, прихвати га, и као странац и дошљак нека поживи уз тебе. 003 LEV 025 036 Немој узимати од њега камате ни добити; него се бој Бога, да би поживео брат твој уз тебе. 003 LEV 025 037 Новаца немој му давати на камату, нити му хране своје позаимај ради добити. 003 LEV 025 038 Ја сам Господ Бог ваш, који сам вас извео из земље мисирске да вам дам земљу хананску и да вам будем Бог. 003 LEV 025 039 И ако осиромаши брат твој код тебе тако да ти се прода, немој га држати као роба; 003 LEV 025 040 Као најамник и као дошљак нека буде код тебе; до опросне године нека служи код тебе. 003 LEV 025 041 А онда нека иде од тебе са синовима својим, нека се врати у род свој, и на баштину отаца својих нека се врати. 003 LEV 025 042 Јер су моје слуге, које сам извео из земље мисирске, нека се не продају као робови. 003 LEV 025 043 Немој господарити над њим жестоко, него се бој Бога свог. 003 LEV 025 044 А роб твој и робиња твоја што ћеш имати нека буду од оних народа који ће бити око вас, од њих купујте роба и робињу. 003 LEV 025 045 И између странаца који буду код вас, између њих купујте и из породица оних који буду код вас, који се роде у земљи вашој, и ти нека вам буду имање. 003 LEV 025 046 Они ће постати ваши и синова ваших након вас, и биће вам достојање, да вам сваку службу врше до века; али над браћом својом, синовима Израиљевим, нико над братом својим да не господари жестоко. 003 LEV 025 047 Ако ли се обогати дошљак или гост који живи с тобом, а брат твој осиромаши код њега тако да се прода дошљаку, који живи с тобом, или коме год од туђег рода, 003 LEV 025 048 Кад се прода, може се откупити; ко год од браће његове нека га откупи; 003 LEV 025 049 Или стриц његов, или син стрица његовог нека га откупи, или ко други од крви његове у роду његовом нека га откупи; или ако се помогне, нека се сам откупи. 003 LEV 025 050 Нека се прорачуна с купцем својим од године кад се продао године опросне, да цена за коју се продао дође према броју година; као надничару нека му се рачуна време које је одслужио. 003 LEV 025 051 Ако остаје још много година, према њима нека плати откуп од цене за коју је купљен. 003 LEV 025 052 Ако ли остаје мало година до опросне године, нека се прорачуна с њим, и нека плати откуп према тим годинама. 003 LEV 025 053 Као најамник годишњи нека буде у њега, и нека не господари над њим жестоко на твоје очи. 003 LEV 025 054 Ако ли се овако не откупи, нека отиде године опросне и он и синови његови с њим. 003 LEV 025 055 Јер су синови Израиљеви моје слуге, моје су слуге, које сам извео из земље мисирске; ја сам Господ Бог ваш. 003 LEV 026 001 Немојте градити себи идола ни ликова резаних, нити ступова подижите, ни камена са сликама мећите у својој земљи да му се клањате; јер сам ја Господ Бог ваш. 003 LEV 026 002 Држите суботе моје, и светињу моју поштујте; ја сам Господ. 003 LEV 026 003 Ако узживите по мојим уредбама, и заповести моје уздржите и ушчините, 003 LEV 026 004 Даваћу вам дажд на време, и земља ће рађати род свој, и дрвета ће у пољу рађати род свој; 003 LEV 026 005 И вршидба ће вам стизати бербу виноградску, а берба ће виноградска стизати сејање, и јешћете хлеб свој до ситости, и живећете без страха у земљи својој. 003 LEV 026 006 Јер ћу дати мир земљи, те ћете спавати а неће бити никога да вас плаши; учинићу, те ће нестати зле звери из земље, и мач неће пролазити преко ваше земље. 003 LEV 026 007 Него ћете терати непријатеље своје, и падаће пред вама од мача. 003 LEV 026 008 Вас ће петорица терати стотину, а вас стотина тераће десет хиљада, и падаће непријатељи ваши пред вама од мача. 003 LEV 026 009 И обратићу се к вама, и учинићу вам да растете, и умножићу вас, и утврдићу завет свој с вама. 003 LEV 026 010 И јешћете жито старо, од много година, и изасипаћете старо кад дође ново. 003 LEV 026 011 И наместићу стан свој међу вама, и душа моја неће мрзети на вас. 003 LEV 026 012 И ходићу међу вама, и бићу вам Бог, и ви ћете бити мој народ. 003 LEV 026 013 Ја сам Господ Бог ваш, који вас изведох из земље мисирске да им не робујете, и поломих палице јарма вашег, и исправих вас да ходите право. 003 LEV 026 014 Ако ли ме не узаслушате, и не учините све ове заповести, 003 LEV 026 015 Ако повргнете уредбе моје и души вашој омрзну закони моји да не творите све заповести моје, и раскинете завет мој, 003 LEV 026 016 И ја ћу вама учинити ово: Пустићу на вас страх, суву болест и врућицу, које ће вам очи искварити и душу уцвелити; и залуду ћете сејати семе своје, јер ће га јести непријатељи ваши. 003 LEV 026 017 И окренућу лице своје насупрот вама, и сећи ће вас непријатељи ваши, и који мрзе на вас биће вам господари, и бежаћете кад вас нико не тера. 003 LEV 026 018 Ако ме ни тада не станете слушати, караћу вас још седам пута више за грехе ваше. 003 LEV 026 019 Потрћу понос силе ваше, и учинићу да небо над вама буде као гвожђе, а земља ваша као бронза. 003 LEV 026 020 Снага ће се ваша трошити узалуд, јер земља ваша неће рађати рода свог, и дрвета по земљи неће рађати рода свог. 003 LEV 026 021 Ако ми узидете насупрот и не будете хтели слушати ме, додаћу вам седам пута више мука према гресима вашим. 003 LEV 026 022 Пустићу на вас звери пољске, које ће вам децу изјести, и стоку потрти и вас умалити, и опустеће путеви ваши. 003 LEV 026 023 Ако се ни од тога не поправите, него ми још узидете насупрот, 003 LEV 026 024 И ја ћу вама ићи насупрот, и бићу вас још седам пута више за грехе ваше. 003 LEV 026 025 Пустићу на вас мач, који ће осветити мој завет; а кад се слежете у градове своје, тада ћу пустити помор међу вас, и бићете предани у руке непријатељу. 003 LEV 026 026 И кад вам сломим потпору у хлебу, десет ће жена пећи хлеб ваш у једној пећи, и даваће вам хлеб ваш на меру, и јешћете а нећете се наситити. 003 LEV 026 027 Ако ме ни тако не станете слушати, него ми узидете насупрот, 003 LEV 026 028 И ја ћу вама с гневом ићи насупрот, и седам пута већма караћу вас за грехе ваше. 003 LEV 026 029 И јешћете месо од синова својих, и месо од кћери својих јешћете. 003 LEV 026 030 Развалићу висине ваше, и оборићу идоле ваше, и метнућу трупове ваше на трупове гадних богова ваших, и мрзиће душа моја на вас. 003 LEV 026 031 И обратићу градове ваше у пустош, и разорићу светиње ваше, и нећу више мирисати мириса вашег. 003 LEV 026 032 И опустећу земљу да ће јој се чудити непријатељи ваши, који ће живети у њој. 003 LEV 026 033 А вас ћу расејати по народима, и учинићу да вас гоне с голим мачем; и земља ће ваша бити пуста и градови ваши раскопани. 003 LEV 026 034 Тада ће земљи бити миле суботе њене за све време докле буде пуста; и кад будете у земљи својих непријатеља, земља ће почивати, и биће јој миле суботе њене. 003 LEV 026 035 За све време докле буде пуста почиваће, јер није почивала у ваше суботе, кад сте у њој живели. 003 LEV 026 036 А који вас остану, метнућу страх у срца њихова у земљама непријатеља њихових, те ће их гонити лист кад шушне заљуљавши се, и они ће бежати као испред мача, и падаће а нико их неће терати. 003 LEV 026 037 И падаће један преко другог као од мача, а нико их неће терати; и нећете се моћи држати пред непријатељима својим. 003 LEV 026 038 Него ћете изгинути међу народима, и прождреће вас земља непријатеља ваших. 003 LEV 026 039 А који вас остану, чилеће за безакоње своје у земљи непријатеља својих, и за безакоње отаца својих чилеће. 003 LEV 026 040 Али ако признаду безакоње своје и безакоње отаца својих по гресима, којима ми грешише и којима ми идоше насупрот, 003 LEV 026 041 Те и ја њима идох насупрот и одведох их у земљу непријатеља њихових; ако се тада понизи срце њихово необрезано, и буде им право што су покарани за безакоње своје, 003 LEV 026 042 Тада ћу се опоменути завета свог с Јаковом, и завета свог са Исаком, и завета свог са Аврамом опоменућу се, и земље ћу се опоменути. 003 LEV 026 043 Када се земља опрости њих и буду јој миле суботе њене кад опусти с њих, и њима буде право што су покарани за безакоње своје, јер судове моје повргоше и души њиховој омрзоше уредбе моје. 003 LEV 026 044 А зато ни онда кад буду у земљи непријатеља својих нећу их поврћи нити ћу тако омрзнути на њих да их потрем и раскинем завет свој са њима; јер сам ја Господ Бог њихов. 003 LEV 026 045 Него ћу се њих ради опоменути завета са старима њиховим, које изведох из земље мисирске народима на видику да им будем Бог, ја Господ. 003 LEV 026 046 Ово су уредбе и судови и закони, које постави Господ између себе и синова Израиљевих на гори Синајској преко Мојсија. 003 LEV 027 001 Још рече Господ Мојсију говорећи: 003 LEV 027 002 Кажи синовима Израиљевим, и реци им: Кад ко заветује душу своју Господу, ти га уцени: 003 LEV 027 003 А овако ћеш ценити: мушко од двадесет година до шездесет ценићеш педесет сикала сребра, по сиклу светом. 003 LEV 027 004 Ако буде женско, ценићеш тридесет сикала. 003 LEV 027 005 Ако је од пет до двадесет година, ценићеш мушко двадесет сикала а женско десет сикала. 003 LEV 027 006 Ако је од једног месеца до пет година, ценићеш мушко пет сикала сребра, а женско ћеш ценити три сикла сребра. 003 LEV 027 007 Ако ли буде од шездесет година и више, ако је мушко, ценићеш петнаест сикала, а женско десет сикала. 003 LEV 027 008 Ако је сиромах да не може платити цену, онда нека дође к свештенику да га уцени свештеник, и према ономе што може дати који се заветовао, нека га свештеник уцени. 003 LEV 027 009 Ако би заветовао живинче од оних што се приносе Господу, шта год да Господу, свето је. 003 LEV 027 010 Да га не промени ни даде друго за оно, ни добро за рђаво, ни рђаво за добро; ако ли би како променио живинче, онда ће бити свето и оно и друго које је дао за оно. 003 LEV 027 011 Ако ли би заветовао живинче нечисто од оних што се не приносе Господу, нека се доведе живинче пред свештеника; 003 LEV 027 012 И нека га процени свештеник, било добро или рђаво; и како га процени свештеник, тако да буде. 003 LEV 027 013 Ако би га хтео откупити, нека на цену твоју дометне још пети део. 003 LEV 027 014 Кад би ко заветовао кућу своју, да је света Господу, нека је процени свештеник, била добра или рђава; како је процени свештеник, тако да буде. 003 LEV 027 015 Ако би онај који заветује хтео откупити кућу своју, нека на цену твоју дометне још пети део, па нека је његова. 003 LEV 027 016 Ако би ко заветовао Господу део њиве своје, ценићеш је према усеву: гомер јечма где се посеје, ценићеш педесет сикала сребра. 003 LEV 027 017 Ако би од опросне године заветовао њиву своју, нека остане по твојој цени. 003 LEV 027 018 Ако ли после опросне године заветује њиву своју, тада нека му свештеник прорачуна новце према броју година које остају до опросне године, и нека се одбије до твоје цене. 003 LEV 027 019 И ако би хтео откупити њиву своју онај који је заветује, нека дометне на цену твоју још пети део, и нека буде његова. 003 LEV 027 020 Али ако не откупи њиве, и њива се прода другом, не може се више откупити; 003 LEV 027 021 Него ће она њива, кад се опрости опросне године, бити света Господу, као њива заветована, свештеникова нека буде. 003 LEV 027 022 Ако ли би ко заветовао Господу њиву купљену, која није достојање његово, 003 LEV 027 023 Свештеник нека му прорачуна цену до године опросне, и нека у онај дан да ту цену да буде ствар света Господу. 003 LEV 027 024 А године опросне да се врати њива ономе од кога је купљена, чије је достојање она њива. 003 LEV 027 025 А свака цена твоја нека буде на сикле свете, а у сиклу има двадесет новаца. 003 LEV 027 026 Али првина од стоке, које су Господње, нико да не заветује, било говече или ситна стока, јер је Господње. 003 LEV 027 027 Ако ли би било од животиња нечистих, онда нека откупи по твојој цени дометнув пети део одозго; ако ли се не откупи, нека се прода по твојој цени. 003 LEV 027 028 Али ни једна ствар заветована, шта ко заветује Господу од чега му драго што има, од људи или од стоке или од њиве своје, да се не продаје ни откупљује; свака ствар заветована светиња је над светињама Господу. 003 LEV 027 029 Живинче заветовано, које човек заветује, да се не откупљује, него да се убије. 003 LEV 027 030 И сваки десетак земаљски од усева земаљског и од воћа, Господњи је, светиња је Господу. 003 LEV 027 031 Али, ко би хтео откупити шта десетка свог, нека на цену дометне још пети део. 003 LEV 027 032 И десетак од говеда и од ситне стоке, које дође под штап пастирски десето, да је свето Господу. 003 LEV 027 033 Да се не бира добро ни рђаво, да се не мења; ако ли би се како год променило, онда нека буде и оно и друго промењено света ствар, и да се не откупи. 003 LEV 027 034 Ово су заповести које заповеди Господ Мојсију за синове Израиљеве на гори Синајској. # # BOOK 004 NUM Numbers 4 Мојсијева 004 NUM 001 001 Још рече Господ Мојсију у пустињи Синајској у шатору од састанка први дан другог месеца друге године по изласку њиховом из земље мисирске, говорећи: 004 NUM 001 002 Избројте сав збор синова Израиљевих по породицама њиховим и по домовима отаца њихових и по именима њиховим, све мушкиње, главу по главу, 004 NUM 001 003 Од двадесет година и више, све који могу ићи на војску у Израиљу, избројте их по четама њиховим ти и Арон; 004 NUM 001 004 А с вама нека буде по један човек од сваког племена, који је поглавар у дому отаца својих. 004 NUM 001 005 А ово су имена људи који ће бити с вама: од племена Рувимовог Елисур син Седијуров; 004 NUM 001 006 Од Симеуновог Саламило син Сурисадајев; 004 NUM 001 007 Од Јудиног Насон син Аминадавов; 004 NUM 001 008 Од Исахаровог Натанаило син Согаров; 004 NUM 001 009 Од Завулоновог Елијав Син Хелонов; 004 NUM 001 010 Од синова Јосифових: од племена Јефремовог Елисама син Емијудов; од Манасијиног Гамалило син Фадасуров; 004 NUM 001 011 Од Венијаминовог Авидан син Гадеонијев; 004 NUM 001 012 Од Дановог Ахијезер син Амисадајев; 004 NUM 001 013 Од Асировог Фагаило син Ехранов; 004 NUM 001 014 Од Гадовог Елисаф син Рагуилов; 004 NUM 001 015 Од Нефталимовог Ахиреј син Енанов. 004 NUM 001 016 То су који се сазиваху на збор, кнезови у племенима отаца својих, хиљадници Израиљеви. 004 NUM 001 017 И узе Мојсије и Арон те људе, који бише именовани. 004 NUM 001 018 И сабраше сав збор први дан другог месеца, и преписаше их по породицама њиховим и по домовима отаца њихових и по именима њиховим од двадесет година и више, главу по главу. 004 NUM 001 019 Како беше Господ заповедио Мојсију, тако их изброја у пустињи Синајској. 004 NUM 001 020 И беше синова првенца Израиљевог Рувима, рода њиховог по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, кад се изброја по именима с главе на главу све мушкиње од двадесет година и више, што могаше ићи на војску, 004 NUM 001 021 Беше их избројаних од племена Рувимовог четрдесет и шест хиљада и пет стотина. 004 NUM 001 022 Синова Симеунових, рода њиховог по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, кад се изброја по именима с главе на главу све мушкиње од двадесет година и више, што могаше ићи на војску, 004 NUM 001 023 Беше их избројаних од племена Симеуновог педесет и девет хиљада и три стотине. 004 NUM 001 024 Синова Гадових, рода њиховог по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, кад се избројаше по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску, 004 NUM 001 025 Беше их избројаних од племена Гадовог четрдесет и пет хиљада, шест стотина и педесет. 004 NUM 001 026 Синова Јудиних, рода њиховог по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, кад се избројаше по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску, 004 NUM 001 027 Беше их избројаних од племена Јудиног седамдесет и четири хиљаде и шест стотина. 004 NUM 001 028 Синова Исахарових, рода њиховог по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, кад се избројаше по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску, 004 NUM 001 029 Беше их избројаних од племена Исахаровог педесет и четири хиљаде и четири стотине. 004 NUM 001 030 Синова Завулонових, рода њиховог по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, кад се избројаше по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску, 004 NUM 001 031 Беше их избројаних од племена Завулоновог педесет и седам хиљада и четири стотине. 004 NUM 001 032 Од синова Јосифових: синова Јефремових, рода њиховог по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, кад се избројаше по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску, 004 NUM 001 033 Беше их избројаних од племена Јефремовог четрдесет хиљада и пет стотина. 004 NUM 001 034 Синова Манасијиних, рода њиховог по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, кад се избројаше по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску, 004 NUM 001 035 Беше их избројаних од племена Манасијиног тридесет и две хиљаде и двеста. 004 NUM 001 036 Синова Венијаминових, рода њиховог по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, кад се избројаше по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску, 004 NUM 001 037 Беше их избројаних од племена Венијаминовог тридесет и пет хиљада и четири стотине. 004 NUM 001 038 Синова Данових, рода њиховог по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, кад се избројаше по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску, 004 NUM 001 039 Беше их избројаних од племена Дановог шездесет две хиљаде и седам стотина, 004 NUM 001 040 Синова Асирових, рода њиховог по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, кад се избројаше по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску, 004 NUM 001 041 Беше их избројаних од племена Асировог четрдесет и једна хиљада и пет стотина. 004 NUM 001 042 Синова Нефталимових, рода њиховог по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, кад се избројаше по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску, 004 NUM 001 043 Беше их избројаних од племена Нефталимовог педесет и три хиљаде и четири стотине. 004 NUM 001 044 Ово су они које Мојсије и Арон избројаше с кнезовима израиљским, с дванаест људи, који беху по један за сваки дом отаца својих. 004 NUM 001 045 И свега беше синова Израиљевих избројаних по домовима отаца својих од двадесет година и више, свих што могаху ићи на војску, 004 NUM 001 046 Беше их избројаних шест стотина и три хиљаде и пет стотина и педесет. 004 NUM 001 047 Али Левити по племену отаца својих не бише бројани међу њих. 004 NUM 001 048 Јер Господ рече Мојсију говорећи: 004 NUM 001 049 Племена Левијевог немој бројати, нити број њихов саставити са синовима Израиљевим. 004 NUM 001 050 Него постави Левите над шатором од сведочанства и над свим посуђем у њему и над свим што припада њему; они нека носе шатор и све посуђе његово, нека служе у њему, и стају око шатора. 004 NUM 001 051 И кад се шатор крене, нека га сложе Левити; и кад шатор стане, онда нека га разапну Левити. А ко би други приступио да се погуби. 004 NUM 001 052 И синови Израиљеви нека стају сваки у свом логору и сваки код своје заставе по четама својим. 004 NUM 001 053 А Левити нека стају око шатора од сведочанства, да не дође гнев на збор синова Израиљевих; и нека Левити раде шта треба око шатора од сведочанства. 004 NUM 001 054 И учинише синови Израиљеви како Господ заповеди, све тако учинише. 004 NUM 002 001 Потом рече Господ Мојсију и Арону говорећи: 004 NUM 002 002 Синови Израиљеви нека стају у око сваки код своје заставе са знаком дома отаца својих, према шатору од састанка унаоколо. 004 NUM 002 003 С истока нека стаје у око застава војске Јудине по четама својим с војводом синова Јудиних Насоном сином Аминадавовим; 004 NUM 002 004 А у војсци његовој седамдесет и четири хиљаде и шест стотина избројаних. 004 NUM 002 005 А до њега нека стаје у логор племе Исахарово с војводом синова Исахарових Натанаилом, сином Согаровим; 004 NUM 002 006 А у војсци његовој педесет и четири хиљаде и четири стотине избројаних. 004 NUM 002 007 Па онда племе Завулоново с војводом синова Завулонових Елијавом, сином Хелоновим; 004 NUM 002 008 А у војсци његовој педесет и седам хиљада и четири стотине избројаних. 004 NUM 002 009 Свега избројаних у војсци Јудиној сто и осамдесет и шест хиљада и четири стотине по четама њиховим. Они нека иду напред. 004 NUM 002 010 А застава војске Рувимове по четама својим нека буде с југа, с војводом синова Рувимових Елисуром сином Седијуровим; 004 NUM 002 011 А у војсци његовој четрдесет и шест хиљада и пет стотина избројаних. 004 NUM 002 012 А до њега нека стаје у логор племе Симеуново с војводом синова Симеунових Саламилом сином Сурисадајевим; 004 NUM 002 013 А у војсци његовој педесет и девет хиљада и три стотине избројаних. 004 NUM 002 014 Па онда племе Гадово с војводом синова Гадових Елисафом, сином Рагуиловим; 004 NUM 002 015 А у војсци његовој четрдесет и пет хиљада и шест стотина и педесет избројаних. 004 NUM 002 016 А свега избројаних у војсци Рувимовој сто и педесет и једна хиљада и четири стотине и педесет по четама њиховим. И они нека иду други. 004 NUM 002 017 Потом нека иде шатор од састанка с војском синова Левијевих усред остале војске; како у логор стају тако нека и иду, сваки својим редом под својом заставом. 004 NUM 002 018 Застава војске Јефремове по четама својим нека буде са запада, с војводом синова Јефремових Елисамом сином Емијудовим; 004 NUM 002 019 А у војсци његовој четрдесет хиљада и пет стотина избројаних. 004 NUM 002 020 А до њега племе Манасијино с војводом синова Манасијиних, Гамалилом, сином Фадасуровим; 004 NUM 002 021 А у његовој војсци тридесет и две хиљаде и двеста избројаних. 004 NUM 002 022 Па онда племе Венијаминово с војводом синова Венијаминових, Авиданом сином Гадеонијевим; 004 NUM 002 023 А у војсци његовој тридесет и пет хиљада и четири стотине избројаних. 004 NUM 002 024 А свега избројаних у војсци Јефремовој сто и осам хиљада и сто по четама њиховим. И они нека иду трећи. 004 NUM 002 025 Застава војске Данове по четама својим нека буде са севера с војводом синова Данових Ахијезером, сином Амисадајевим; 004 NUM 002 026 А у војсци његовој шездесет и две хиљаде и седам стотина избројаних. 004 NUM 002 027 А до њега нека стаје у логор племе Асирово с војводом синова Асирових Фагаилом, сином Ехрановим; 004 NUM 002 028 А у војсци његовој четрдесет и једна хиљада и пет стотина избројаних. 004 NUM 002 029 За њима племе Нефталимово с војводом синова Нефталимових Ахирејем, сином Енановим; 004 NUM 002 030 А у његовој војсци педесет и три хиљаде и четири стотине избројаних. 004 NUM 002 031 А свега избројаних у војсци Дановој сто и педесет и седам хиљада и шест стотина. И они нека иду најпосле уза заставе своје. 004 NUM 002 032 То су синови Израиљеви који бише избројани по домовима отаца својих. Свега избројаних у целој војсци по четама њиховим шест стотина и три хиљаде и пет стотина и педесет. 004 NUM 002 033 Али Левити не бише бројани међу синове Израиљеве, као што Господ беше заповедио Мојсију. 004 NUM 002 034 И учинише синови Израиљеви све; како заповеди Господ Мојсију, тако стајаху у логор, и тако иђаху сваки по породици својој и по дому отаца својих. 004 NUM 003 001 А ово је племе Ароново и Мојсијево, кад Господ говори с Мојсијем на гори Синајској. 004 NUM 003 002 И ово су имена синова Аронових: првенац Надав, па Авијуд и Елеазар и Итамар. 004 NUM 003 003 То су имена синова Аронових, свештеника, који бише помазани и посвећени да врше службу свештеничку. 004 NUM 003 004 Али погибе Надав и Авијуд пред Господом, кад принесоше огањ туђ пред Господом у пустињи Синајској; и не имаше деце; зато Елеазар и Итамар отправљаху службу свештеничку за живота Арона, оца свог. 004 NUM 003 005 А Господ рече Мојсију говорећи: 004 NUM 003 006 Кажи нека приступи племе Левијево, и постави га пред Ароном свештеником да му служе, 004 NUM 003 007 И да раде за њ и за сав збор пред шатором од састанка служећи шатору, 004 NUM 003 008 И да чувају све посуђе у шатору од састанка, и да страже за синове Израиљеве служећи шатору. 004 NUM 003 009 Па ћеш дати Левите Арону и синовима његовим; они су даровани њему између синова Израиљевих. 004 NUM 003 010 А Арона и синове његове постави да врше свештеничку службу своју; ако ли би ко други приступио, да се погуби. 004 NUM 003 011 Још рече Господ Мојсију говорећи: 004 NUM 003 012 Ево узех Левите између синова Израиљевих за све првенце што отварају материцу међу синовима Израиљевим; зато ће моји бити Левити. 004 NUM 003 013 Јер је мој сваки првенац; од оног дана када побих све првенце у земљи мисирској, посветих себи сваког првенца у Израиљу од човека до живинчета; моји ће бити; ја сам Господ. 004 NUM 003 014 Још рече Господ Мојсију у пустињи Синајској говорећи: 004 NUM 003 015 Изброј синове Левијеве по домовима отаца њихових, по породицама њиховим, све мушкиње од месеца дана и више изброј. 004 NUM 003 016 И Мојсије их изброја по заповести Господњој, како му би заповеђено. 004 NUM 003 017 И беху синови Левијеви по имену ови: Гирсон и Кат и Мерарије. 004 NUM 003 018 А ово су имена синова Гирсонових по породицама њиховим: Ловеније и Семеј. 004 NUM 003 019 А синови Катови по породицама својим: Амрам и Исар, Хеврон и Озило. 004 NUM 003 020 А синови Мераријеви по породицама својим: Малије и Мусије. То су породице левитске по домовима отаца својих. 004 NUM 003 021 Од Гирсона породица Ловенијева и породица Семејева. То су породице Гирсонове. 004 NUM 003 022 А избројаних међу њима, кад се изброја све мушкиње од месеца дана и више, беше их избројаних свега седам хиљада и пет стотина. 004 NUM 003 023 Породице Гирсонове стајаху у логор иза шатора са запада. 004 NUM 003 024 А старешина од дома отачког у породицама Гирсоновим беше Елисаф, син Даилов. 004 NUM 003 025 А синови Гирсонови чуваху у шатору од састанка шатор и наслон, покривач његов и завес на вратима шатора од састанка, 004 NUM 003 026 И завесе од трема и завес на вратима од трема што је око шатора и око олтара, и ужа његова за сваку потребу његову. 004 NUM 003 027 А од Ката беше породица Амрамова и породица Исарова и породица Хевронова и породица Озилова. То су породице Катове. 004 NUM 003 028 Свега мушкиња од месеца дана и више беше на број осам хиљада и шест стотина, који служаху око светиње. 004 NUM 003 029 Породице синова Катових стајаху у логор поред шатора с југа. 004 NUM 003 030 А старешина од дома отачког у породицама Катовим беше Елисафан, син Озилов. 004 NUM 003 031 А они чуваху ковчег и сто и свећњак и олтар и посуђе у светињи којим служе, и завес, и све што припада к њему. 004 NUM 003 032 А старешина над старешинама левитским беше Елеазар, син Арона свештеника, постављен над онима који чувају светињу. 004 NUM 003 033 А од Мерарија беше породица Малијева и породица Мусијева. То су породице Мераријеве. 004 NUM 003 034 И беше их избројаних, кад се изброја све мушкиње од месеца дана и више, шест хиљада и двеста. 004 NUM 003 035 А старешина од дома отачког у породицама Мераријевим беше Сурило син Авихејев; они стајаху у логор поред шатора са севера. 004 NUM 003 036 И синови Мераријеви чуваху даске од шатора и преворнице његове и ступце његове и стопице његове и све справе његове и све што к њему припада, 004 NUM 003 037 И ступце од трема унаоколо и стопице њихове и коље и ужа њихова. 004 NUM 003 038 А пред шатором од састанка с истока стајаху у логор Мојсије и Арон и синови његови чувајући светињу за синове Израиљеве; а да ко други приступи, погинуо би. 004 NUM 003 039 А свега Левита кад их изброја Мојсије и Арон по заповести Господњој по породицама њиховим, свега мушкиња од месец дана и више, беше двадесет и две хиљаде. 004 NUM 003 040 И Господ рече Мојсију: Изброј све првенце мушке међу синовима Израиљевим од месеца дана и више, и сабери број имена њихових. 004 NUM 003 041 И узми Левите за мене (ја сам Господ) место свих првенаца међу синовима Израиљевим, и стоку левитску место свих првенаца од стоке синова Израиљевих. 004 NUM 003 042 И изброја Мојсије како му заповеди Господ, све првенце међу синовима Израиљевим; 004 NUM 003 043 И свега првенаца мушких, кад се избројаше по именима од једног месеца и више, беше избројаних двадесет и две хиљаде и двеста и седамдесет и три. 004 NUM 003 044 И Господ рече Мојсију говорећи: 004 NUM 003 045 Узми Левите место свих првенаца међу синовима Израиљевим и стоку левитску место стоке њихове, да буду моји Левити; ја сам Господ. 004 NUM 003 046 А да се откупе они двеста и седамдесет и три, што има првенаца међу синовима Израиљевим више него Левита, 004 NUM 003 047 Узми по пет сикала од главе; узми по светом сиклу (а у тај сикал иде двадесет гера). 004 NUM 003 048 И подај те новце Арону и синовима његовим, откуп за оне који прелазе број њихов. 004 NUM 003 049 И узе Мојсије откуп од оних који осташе преко оних који бише промењени за Левите. 004 NUM 003 050 И узе новце од првенаца синова Израиљевих, хиљаду и триста и шездесет и пет сикала, по светом сиклу. 004 NUM 003 051 И даде Мојсије тај откуп Арону и синовима његовим по заповести Господњој, као што заповеди Господ Мојсију. 004 NUM 004 001 Још рече Господ Мојсију и Арону говорећи: 004 NUM 004 002 Изброј синове Катове између синова Левијевих по породицама њиховим и по домовима отаца њихових. 004 NUM 004 003 Од тридесет година и више до педесете све који су за посао да могу радити послове у шатору од састанка. 004 NUM 004 004 А ово ће бити посао синовима Катовим у шатору од састанка у светињи над светињама: 004 NUM 004 005 Кад полази војска, доћи ће Арон са синовима својим, и скинуће завес с врата, и покриће њим ковчег од сведочанства. 004 NUM 004 006 Па ће по њему прострети покривач од кожа јазавичијих, и одозго ће прострети простирач од саме порфире, и провући ће му полуге. 004 NUM 004 007 И по столу за хлебове постављене нека простру простирач од порфире, и нека метну на њ зделе и чаше и ведра и котлиће, и хлеб свагда нека је на њему. 004 NUM 004 008 Па врх тога нека простру простирач од црвца, и нека покрију покривачем од кожа јазавичијих, и нека му провуку полуге. 004 NUM 004 009 И нека узму простирач од порфире и покрију свећњак и жишке његове и усекаче његове лопатице његове и све судове за уље, којима служе око њега. 004 NUM 004 010 И нека га са свим справама његовим завију у покривач од кожа јазавичијих, и метну га на полуге. 004 NUM 004 011 И по златном олтару нека простру простирач од порфире и покрију га покривачем од кожа јазавичијих, и провуку му полуге. 004 NUM 004 012 И нек узму све справе за службу, којима служе у светињи, и нека их метну у простирач од порфире и завију у покривач од кожа јазавичијих, и метну на полуге. 004 NUM 004 013 И нека омету пепео с олтара и по олтару простру простирач од скерлета, 004 NUM 004 014 И нека метну на њ све справе његове, којима служе на њему, машице, виљушке, лопатице и котлиће и све справе за олтар, и нека га покрију покривачем од кожа јазавичијих, па му провуку полуге. 004 NUM 004 015 И кад то сврши Арон и синови његови и завију светињу и све справе за светињу, да пође војска, онда нека дођу синови Катови да носе, али нека се не дотакну ниједне ствари свете, да не погину. То је посао синова Катових у шатору од састанка. 004 NUM 004 016 А Елеазар, син Арона свештеника, нека се стара за уље за видело, и за кад мирисни, и за жртву свагдашњу, и за уље помазања, нека пази на сав шатор и на све што је у њему, на светињу и на посуђе њено. 004 NUM 004 017 И рече Господ Мојсију и Арону говорећи: 004 NUM 004 018 Немојте да се истреби колено породица Катових између Левита; 004 NUM 004 019 Него им учините ово да би остали живи и не би помрли кад приступају к светињи над светињама: Арон и синови његови нека дођу и одреде свакоме шта ће који радити и шта ће носити. 004 NUM 004 020 А они нека не долазе да гледају кад се завијају свете ствари, да не помру. 004 NUM 004 021 Опет рече Господ Мојсију говорећи: 004 NUM 004 022 Изброј и синове Гирсонове по домовима отаца њихових и по породицама њиховим. 004 NUM 004 023 Од тридесет година и више до педесет година изброј их све који су за службу да могу служити у шатору од састанка. 004 NUM 004 024 Ово је посао породицама Гирсоновим шта ће радити и носити: 004 NUM 004 025 Нека носе завесе од наслона и шатор од састанка, покривач његов и покривач од кожа јазавичијих што је одозго на њему, и завес на уласку у шатор од састанка, 004 NUM 004 026 И завесе од трема и завес на вратима од трема што је око шатора и око олтара, и ужа њихова и све посуђе за службу њихову и шта год треба око тога радити нека раде. 004 NUM 004 027 По наредби Ароновој и синова његових нека бива сва служба синова Гирсонових за све што ће носити и што ће радити, и оставите им нека чувају све што су дужни носити. 004 NUM 004 028 То је служба породица синова Гирсонових у шатору од састанка; а Итамар син Арона свештеника нека управља њима. 004 NUM 004 029 Изброј и синове Мераријеве по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, 004 NUM 004 030 Од тридесет година и више до педесет година изброј их све који су за службу да могу служити у шатору од састанка. 004 NUM 004 031 А ово им је дужност носити осим све службе њихове у шатору од састанка: даске од шатора и преворнице његове и ступце његове и стопице његове, 004 NUM 004 032 И ступце од трема унаоколо, и стопице њихове и коље њихово, и ужа њихова, и све справе њихове, и шта год треба за те ствари; а поименце избројте све справе што ће они носити. 004 NUM 004 033 То је служба породица синова Мераријевих што су дужни радити у шатору од састанка под руком Итамара, сина Арона свештеника. 004 NUM 004 034 И изброја Мојсије и Арон с кнезовима народним синове Катове по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, 004 NUM 004 035 Од тридесет година и више до педесет година све који су за службу да могу служити у шатору од састанка. 004 NUM 004 036 И беше их избројаних по породицама њиховим две хиљаде и седам стотина и педесет. 004 NUM 004 037 То су избројани из породица Катових што беху за службу у шатору од састанка, које изброја Мојсије и Арон, као што заповеди Господ преко Мојсија. 004 NUM 004 038 А синова Гирсонових по породицама њиховим и по домовима отаца њиховим и по домовима отаца њихових беше избројаних, 004 NUM 004 039 Од тридесет година и више до педесет година, свих што беху за службу да служе у шатору од састанка, 004 NUM 004 040 Беше их избројаних по породицама њиховим и по домовима отаца њихових две хиљаде и шест стотина и тридесет. 004 NUM 004 041 То су избројани из породица синова Гирсонових, што беху за службу у шатору од састанка, које изброја Мојсије и Арон по заповести Господњој. 004 NUM 004 042 А из породица синова Мераријевих по породицама њиховим и по домовима отаца њихових беше избројаних, 004 NUM 004 043 Од тридесет година и више до педесет година, свих што беху за службу да служе у шатору од састанка, 004 NUM 004 044 Беше их избројаних по породицама њиховим три хиљаде и двеста. 004 NUM 004 045 То су избројани из породица синова Мераријевих, које изброја Мојсије и Арон као што заповеди Господ преко Мојсија. 004 NUM 004 046 А свега беше избројаних Левита, које изброја Мојсије и Арон с кнезовима Израиљевим по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, 004 NUM 004 047 Од тридесет година и више до педесет година, што беху за службу да служе и да носе у шатору од састанка, 004 NUM 004 048 Свега их беше избројаних осам хиљада и пет стотина и осамдесет. 004 NUM 004 049 Како Господ заповеди преко Мојсија, бише избројани, сваки за оно што треба да ради и да носи; и избројани бише они које је Господ заповедио Мојсију да се изброје. 004 NUM 005 001 И рече Господ Мојсију говорећи: 004 NUM 005 002 Заповеди синовима Израиљевим нека истерају из логора све губаве и све којима тече семе и све који су се оскврнили о мртваца, 004 NUM 005 003 Био човек или жена, истерајте, иза логора истерајте их, да не скврне логора онима међу којима наставам. 004 NUM 005 004 И учинише тако синови Израиљеви, и истераше их из логора, како Господ каза Мојсију, тако учинише синови Израиљеви. 004 NUM 005 005 Још рече Господ Мојсију говорећи: 004 NUM 005 006 Реци синовима Израиљевим: Човек или жена кад учини какав грех људски, те згреши Господу, и буде она душа крива, 004 NUM 005 007 Тада нека признаду грех који су учинили, и ко је крив нека врати цело чим је крив и нек дометне одозго пети део и да ономе коме је скривио. 004 NUM 005 008 И ако онај нема никога коме би припала накнада за штету, нека се да Господу и нека буде свештенику осим овна за очишћење којим ће га очистити. 004 NUM 005 009 Тако и сваки принос између свих ствари које посвећују синови Израиљеви и доносе свештенику, његов нека буде; 004 NUM 005 010 И шта год ко посвети, нека је његово, и шта год ко да свештенику, нека је његово. 004 NUM 005 011 Још рече Господ Мојсију говорећи: 004 NUM 005 012 Кажи синовима Израиљевим и реци им: Чија би жена застранила те би му згрешила, 004 NUM 005 013 И други би је облежао, а муж њен не би знао, него би она затајила да се оскврнила, и не би било сведока на њу, нити би се затекла, 004 NUM 005 014 А њему би дошла сумња љубавна, те би из љубави сумњао на своју жену, а она би била оскврњена; или би му дошла сумња љубавна те би из љубави сумњао на своју жену, а она не би била оскврњена, 004 NUM 005 015 Онда нека муж доведе жену своју к свештенику, и нека донесе за њу принос њен, десети део ефе брашна јечменог, али нека га не полије уљем и нека не метне на њ када, јер је принос за сумњу љубавну, дар за спомен да се спомене грех; 004 NUM 005 016 И нека је свештеник приведе и постави пред Господом. 004 NUM 005 017 И нека узме свештеник свете воде у суд земљани; и праха с пода у шатору нека узме и успе у воду. 004 NUM 005 018 И поставивши свештеник жену пред Господом нека јој открије главу и метне јој на руке дар за спомен који је дар за сумњу љубавну; а свештеник нека држи у руци својој горку воду, која носи проклетство. 004 NUM 005 019 И нека свештеник закуне жену, и рече јој: Ако није нико спавао с тобом, и ако ниси застранила од мужа свог на нечистоту, нека ти не буде ништа од ове воде горке, која носи проклетство. 004 NUM 005 020 Ако ли си застранила од мужа свог и оскврнила се, и когод други осим мужа твог спавао с тобом, 004 NUM 005 021 Тада свештеник заклињући жену нека је прокуне и рече жени: Да те Господ постави за уклин и за клетву у народу твом учинивши да ти бедро спадне а трбух отече. 004 NUM 005 022 И нека ти ова вода проклета уђе у црева да ти отече трбух и да ти бедро спадне. А жена нека рече: Амин, амин. 004 NUM 005 023 Тада нека напише свештеник те клетве у књигу, и нека их спере водом горком. 004 NUM 005 024 И нека да жени да се напије горке воде проклете да уђе у њу вода проклета и буде горка. 004 NUM 005 025 И нека узме свештеник из руку жени дар за сумњу љубавну, и обрне дар пред Господом и принесе га на олтару. 004 NUM 005 026 И нека узме свештеник у шаку од дара њеног спомен, и запали на олтару, па онда нека да жени воду да попије. 004 NUM 005 027 А кад јој да воду да пије, ако се буде оскврнила и учинила неверу мужу свом, онда ће ући вода проклета у њу и постаће горка, и трбух ће јој отећи и спасти бедро, и она ће жена постати уклин у народу свом. 004 NUM 005 028 Ако ли се не буде оскврнила жена, него буде чиста, неће јој бити ништа и имаће деце. 004 NUM 005 029 Ово је закон за сумњу љубавну, кад жена застрани од мужа свог и оскврни се; 004 NUM 005 030 Или кад коме дође сумња љубавна те посумња из љубави на жену своју и постави је пред Господом и сврши јој свештеник све по овом закону. 004 NUM 005 031 И муж да је прост од греха, али жена да носи своје безакоње. 004 NUM 006 001 Још рече Господ Мојсију говорећи: 004 NUM 006 002 Реци синовима Израиљевим, и кажи им: Кад човек или жена учини завет назирејски, да буде назиреј Господу, 004 NUM 006 003 Нека се уздржава од вина и силовитог пића, и нека не пије оцта винског ни оцта од силовитог пића нити каквог пића од грожђа и нека не једе грожђа ни новог ни сувог. 004 NUM 006 004 Докле год траје његово назирејство нека не једе ништа од винове лозе, ни зрна ни љуске. 004 NUM 006 005 Докле траје његово назирејство, нека му бритва не пређе преко главе; докле се не наврше дани за које се учинио назиреј Господу, нека буде свет и нека оставља косу на глави својој. 004 NUM 006 006 Докле трају дани за које се учинио назиреј Господу, нека не приступа к мртвацу. 004 NUM 006 007 Ни за оцем својим ни за матером својом ни за братом својим ни за сестром својом, нека се за њима не скврни кад умру; јер је назирејство Бога његовог на глави његовој. 004 NUM 006 008 Докле год траје назирејство његово, свет је Господу. 004 NUM 006 009 Ако ли би ко умро до њега на пречац, те би оскврнио назирејство главе његове, нека обрије главу своју у дан чишћења свог, седми дан нека је обрије. 004 NUM 006 010 А осми дан нека донесе две грлице или два голубића свештенику на врата шатора од састанка. 004 NUM 006 011 И свештеник нека зготови од једног жртву за грех а од другог жртву паљеницу, и нека га очисти од оног што је згрешио код мртваца; тако ће посветити главу његову у тај дан. 004 NUM 006 012 И нека одели Господу дане назирејства свог, и донесе јагње од године за кривицу; а пређашњи дани пропадају, јер му се оскврнило назирејство. 004 NUM 006 013 А ово је закон за назиреје: кад се наврше дани назирејства његовог, нека дође на врата шатора од састанка. 004 NUM 006 014 И нека донесе за жртву Господу јагње мушко од године здраво за жртву паљеницу, и јагње женско од године здраво за грех, и овна здравог за жртву захвалну. 004 NUM 006 015 И котарицу хлебова пресних, колача од белог брашна замешаних с уљем, и погача пресних намазаних уљем, с даром њиховим и с наливом њиховим. 004 NUM 006 016 А то ће свештеник принети пред Господом и учинити жртву за грех његов и жртву његову паљеницу. 004 NUM 006 017 А овна ће принети на жртву захвалну Господу с котарицом пресних хлебова; принеће свештеник и дар његов и налив његов. 004 NUM 006 018 Тада назиреј нека обрије главу свог назирејства на вратима шатора од састанка; и узевши косу назирејства свог нека је метне у огањ који је под жртвом захвалном. 004 NUM 006 019 И свештеник нека узме плеће кувано од овна и један колач пресан из котарице и једну погачу пресну, и нека метне на руке назиреју, пошто обрије назирејство своје. 004 NUM 006 020 И свештеник нека обрће те ствари на жртву обртану пред Господом; то је светиња, која припада свештенику осим груди обртаних и плећа подигнутог; а после тога назиреј може пити вино. 004 NUM 006 021 То је закон за назиреја који се заветује, и то је принос његов Господу за назирејство његово, осим оног што би више могао учинити; какав му буде завет којим се заветује, тако нека учини осим закона свог назирејства. 004 NUM 006 022 Још рече Господ Мојсију говорећи: 004 NUM 006 023 Реци Арону и синовима његовим и кажи: Овако благосиљајте синове Израиљеве говорећи им: 004 NUM 006 024 Да те благослови Господ и да те чува! 004 NUM 006 025 Да те обасја Господ лицем својим и буде ти милостив! 004 NUM 006 026 Да Господ обрати лице своје к теби и даде ти мир! 004 NUM 006 027 И нека призивају име моје на синове Израиљеве, и ја ћу их благословити. 004 NUM 007 001 И онај дан кад Мојсије сврши и подиже шатор, и кад га помаза и освети са свим посуђем његовим и олтар са свим посуђем његовим, кад помаза и освети, 004 NUM 007 002 Донесоше кнезови Израиљеви, старешине у домовима отаца својих, кнезови над племенима и поглавари од оних који бише избројани, 004 NUM 007 003 Донесоше прилог свој пред Господа, шест кола покривених и дванаест волова, једна кола два кнеза и по једног вола сваки, и донесоше пред шатор. 004 NUM 007 004 А Господ рече Мојсију говорећи: 004 NUM 007 005 Узми то од њих да буде за службу у шатору од састанка, и подај Левитима, свакоме према служби његовој. 004 NUM 007 006 И узе Мојсије кола и волове, и даде их Левитима. 004 NUM 007 007 Двоја кола и четири вола даде синовима Гирсоновим према служби њиховој. 004 NUM 007 008 А остала четири кола и осам волова даде синовима Мераријевим према служби њиховој под управом Итамара, сина Арона свештеника. 004 NUM 007 009 А синовима Катовим не даде ништа јер им посао беше служити светињи, и ношаху на раменима. 004 NUM 007 010 И донесоше кнезови да се посвети олтар кад би помазан, донесоше кнезови прилоге своје пред олтар. 004 NUM 007 011 А Господ рече Мојсију: Један кнез у један дан а други кнез у други дан нека доносе своје прилоге да се посвети олтар. 004 NUM 007 012 И први дан донесе прилог свој Насон, син Аминадавов од племена Јудиног; 004 NUM 007 013 А прилог његов беше једна здела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала, по сиклу светом; а обоје пуно брашна белог помешаног с уљем за дар. 004 NUM 007 014 Једна кадионица златна од десет сикала, пуна када; 004 NUM 007 015 Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу; 004 NUM 007 016 Један јарац за грех; 004 NUM 007 017 А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Насона сина Аминадавовог. 004 NUM 007 018 Други дан донесе Натанило, син Согаров, кнез племена Исахаровог, 004 NUM 007 019 Донесе прилог свој: једну зделу сребрну од сто и тридесет сикала, једну чашу сребрну од седамдесет сикала по сиклу светом, обоје пуно белог брашна помешаног с уљем за дар; 004 NUM 007 020 Једна кадионица златна од десет сикала, пуна када; 004 NUM 007 021 Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу; 004 NUM 007 022 Један јарац за грех; 004 NUM 007 023 А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Натанаила сина Согаровог. 004 NUM 007 024 Трећи дан донесе кнез синова Завулонових, Елијав син Хелонов; 004 NUM 007 025 Његов прилог беше: једна здела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала по сиклу светом, а обоје пуно белог брашна помешаног с уљем за дар; 004 NUM 007 026 Једна кадионица златна од десет сикала, пуна када; 004 NUM 007 027 Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу; 004 NUM 007 028 Један јарац за грех; 004 NUM 007 029 А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Елијава, сина Хелоновог. 004 NUM 007 030 Четврти дан донесе кнез синова Рувимових Елисур син Седијуров; 004 NUM 007 031 Прилог његов беше: једна здела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала по сиклу светом, а обоје пуно белог брашна помешаног с уљем за дар; 004 NUM 007 032 Једна кадионица златна од десет сикала, пуна када; 004 NUM 007 033 Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу; 004 NUM 007 034 Један јарац за грех; 004 NUM 007 035 А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Елисура, сина Седијуровог. 004 NUM 007 036 Пети дан донесе кнез синова Симеунових, Саламило, син Сурисадајев; 004 NUM 007 037 Прилог његов беше: једна здела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала по сиклу светом, а обоје пуно белог брашна помешаног с уљем за дар; 004 NUM 007 038 Једна кадионица златна од десет сикала, пуна када; 004 NUM 007 039 Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу; 004 NUM 007 040 Један јарац за грех; 004 NUM 007 041 А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Саламила сина Сурисадајевог. 004 NUM 007 042 Шести дан донесе кнез синова Гадових, Елисаф син Рагуилов; 004 NUM 007 043 Прилог његов беше: једна здела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала по сиклу светом, а обоје пуно белог брашна помешаног с уљем за дар; 004 NUM 007 044 Једна кадионица златна од десет сикала, пуна када; 004 NUM 007 045 Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу; 004 NUM 007 046 Један јарац за грех; 004 NUM 007 047 А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Елисафа, сина Рагуиловог. 004 NUM 007 048 Седми дан донесе кнез синова Јефремових Елисама, син Емијудов; 004 NUM 007 049 Прилог његов беше: једна здела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала по сиклу светом, а обоје пуно белог брашна помешаног с уљем за дар; 004 NUM 007 050 Једна кадионица златна од десет сикала, пуна када; 004 NUM 007 051 Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу; 004 NUM 007 052 Један јарац за грех; 004 NUM 007 053 А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Елисаме, сина Емијудовог. 004 NUM 007 054 Осми дан донесе кнез синова Манасијиних Гамалило, син Фадасуров; 004 NUM 007 055 Прилог његов беше: једна здела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала по сиклу светом, а обоје пуно белог брашна помешаног с уљем за дар; 004 NUM 007 056 Једна кадионица златна од десет сикала, пуна када; 004 NUM 007 057 Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу; 004 NUM 007 058 Један јарац за грех; 004 NUM 007 059 А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Гамалила, сина Фадасуровог. 004 NUM 007 060 Девети дан донесе кнез синова Венијаминових Авидан син Гадеонијев; 004 NUM 007 061 Прилог његов беше: једна здела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала по сиклу светом, а обоје пуно белог брашна помешаног с уљем за дар; 004 NUM 007 062 Једна кадионица златна од десет сикала, пуна када; 004 NUM 007 063 Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу; 004 NUM 007 064 Један јарац за грех; 004 NUM 007 065 А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Авидана, сина Гадеонијевог. 004 NUM 007 066 Десети дан донесе кнез синова Данових Ахијезер, син Амисадајев; 004 NUM 007 067 Прилог његов беше: једна здела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала по сиклу светом, а обоје пуно белог брашна помешаног с уљем за дар; 004 NUM 007 068 Једна кадионица златна од десет сикала, пуна када; 004 NUM 007 069 Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу; 004 NUM 007 070 Један јарац за грех; 004 NUM 007 071 А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Ахијезера сина Амисадајевог. 004 NUM 007 072 Једанаести дан донесе кнез синова Асирових Фагаило син Ехранов; 004 NUM 007 073 Прилог његов беше: једна здела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала по сиклу светом, а обоје пуно белог брашна помешаног с уљем за дар; 004 NUM 007 074 Једна кадионица златна од десет сикала, пуна када; 004 NUM 007 075 Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу; 004 NUM 007 076 Један јарац за грех; 004 NUM 007 077 А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Фагаила, сина Ехрановог. 004 NUM 007 078 Дванаести дан донесе кнез синова Нефталимових Ахиреј син Енанов; 004 NUM 007 079 Прилог његов беше: једна здела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала по сиклу светом, а обоје пуно белог брашна помешаног с уљем за дар; 004 NUM 007 080 Једна кадионица златна од десет сикала, пуна када; 004 NUM 007 081 Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу; 004 NUM 007 082 Један јарац за грех; 004 NUM 007 083 А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Ахиреја, сина Енановог. 004 NUM 007 084 То је прилог од кнезова Израиљевих да се посвети олтар пошто би помазан: дванаест здела сребрних, дванаест чаша сребрних, дванаест кадионица златних; 004 NUM 007 085 Свака здела сребрна од сто и тридесет сикала, и свака чаша од седамдесет сикала; свега сребра у тим судовима две хиљаде и четири стотине сикала, по сиклу светом; 004 NUM 007 086 Дванаест кадионица златних пуних када, свака кадионица од десет сикала, по сиклу светом; свега злата у кадионицама сто и двадесет сикала; 004 NUM 007 087 Свега стоке за жртву паљеницу дванаест телаца, дванаест овнова, дванаест јагањаца од године с даром својим, и јараца дванаест за грех; 004 NUM 007 088 А свега стоке за жртву захвалну двадесет и четири вола, шездесет овнова, шездесет јараца, шездесет јагањаца од године. То је прилог да се посвети олтар, пошто би помазан. 004 NUM 007 089 И кад Мојсије улажаше у шатор од састанка да говори пред Богом, тада чујаше глас где му говори са заклопца што беше на ковчегу од сведочанства између два херувима; и говораше му. 004 NUM 008 001 И рече Господ Мојсију говорећи: 004 NUM 008 002 Кажи Арону и реци му: Кад запалиш жишке, седам жижака нека светли напред, на свећњаку. 004 NUM 008 003 И учини Арон тако, и запали жишке да светле спреда, на свећњаку, као што Господ заповеди Мојсију. 004 NUM 008 004 А свећњак беше скован од злата, и ступац му и цвеће сковано; по прилици коју показа Господ Мојсију тако беше начинио свећњак. 004 NUM 008 005 Још рече Господ Мојсију говорећи: 004 NUM 008 006 Узми Левите између синова Израиљевих, и очисти их. 004 NUM 008 007 А учини им ово да их очистиш: покропи их водом очишћења, а они нека обрију све тело своје и оперу хаљине своје, и очистиће се. 004 NUM 008 008 Потом нека узму теле с даром уз њега, белим брашном помешаним с уљем; и друго теле узми за грех. 004 NUM 008 009 Па доведи Левите пред шатор од састанка, и сазови сав збор синова Израиљевих. 004 NUM 008 010 И доведи Левите пред Господа, и нека метну синови Израиљеви руке своје на Левите. 004 NUM 008 011 И Арон нека принесе Левите Господу за принос од синова Израиљевих да врше службу Господу. 004 NUM 008 012 А Левити нека метну руке своје на главе теоцима, па принеси једно теле за грех а друго на жртву паљеницу Господу да се очисте Левити. 004 NUM 008 013 И постави Левите пред Ароном и синовима његовим, и принеси их за принос Господу. 004 NUM 008 014 И одвој Левите између синова Израиљевих да буду моји Левити. 004 NUM 008 015 А после нека дођу Левити да служе у шатору од састанка, кад их очистиш и принесеш за принос. 004 NUM 008 016 Јер су мени дани између синова Израиљевих; за све што отвара материцу, за све првенце између синова Израиљевих узех њих. 004 NUM 008 017 Јер је мој сваки првенац између синова Израиљевих и од људи и од стоке; онај дан кад побих све првенце у земљи мисирској, посветио сам их себи. 004 NUM 008 018 А Левите узех за све првенце синова Израиљевих. 004 NUM 008 019 И дадох Левите на дар Арону и синовима његовим између синова Израиљевих, да служе место синова Израиљевих у шатору од састанка, и да буду откуп за синове Израиљеве, да не би долазио помор на синове Израиљеве, кад би приступали к светињи синови Израиљеви. 004 NUM 008 020 И учини Мојсије и Арон и сав збор синова Израиљевих Левитима све што заповеди Господ Мојсију за Левите, тако им учинише синови Израиљеви. 004 NUM 008 021 И очистише се Левити, и опраше хаљине своје, и принесе их Арон за принос пред Господом, и очисти их Арон да би били чисти. 004 NUM 008 022 А онда тек приступише Левити да врше службу своју у шатору од састанка пред Ароном и пред синовима његовим; као што заповеди Господ Мојсију за Левите, тако им учинише. 004 NUM 008 023 И опет рече Господ Мојсију говорећи: 004 NUM 008 024 И ово је за Левите: од двадесет и пет година и више нека ступају у службу да служе у шатору од састанка. 004 NUM 008 025 А кад коме буде педесет година, нека излази из те службе и више нека не служи. 004 NUM 008 026 Али нека служи браћи својој у шатору од састанка радећи шта треба радити, а сам нека не врши службу. Тако учини Левитима за послове њихове. 004 NUM 009 001 Још рече Господ Мојсију у пустињи Синајској друге године по изласку њиховом из земље Мисирске првог месеца, говорећи: 004 NUM 009 002 Нека славе синови Израиљеви пасху у одређено време. 004 NUM 009 003 Четрнаестог дана овог месеца увече славите је у одређено време, по свим законима и по свим уредбама њеним славите је. 004 NUM 009 004 И рече Мојсије синовима Израиљевим да славе пасху. 004 NUM 009 005 И славите пасху првог месеца четрнаестог дана увече у пустињи Синајској; како беше Господ заповедио Мојсију, све онако учинише синови Израиљеви. 004 NUM 009 006 А беху неки који се оскврнише о мртваца те не могаху славити пасхе онај дан; и дођоше исти дан пред Мојсија и пред Арона; 004 NUM 009 007 И рекоше му људи они: Ми смо нечисти од мртваца; зашто да нам није слободно принети жртву Господу у време заједно са синовима Израиљевим? 004 NUM 009 008 А Мојсије им рече: Станите да чујем шта ће заповедити Господ за вас. 004 NUM 009 009 А Господ рече Мојсију говорећи: 004 NUM 009 010 Кажи синовима Израиљевим и реци: Ко би био нечист од мртваца или би био на далеком путу између вас или између вашег натражја, нека слави пасху Господу, 004 NUM 009 011 Другог месеца четрнаестог дана увече нека је славе с пресним хлебом и с горким зељем нека је једу. 004 NUM 009 012 Нека не остављају од ње ништа до јутра и кости да јој не преломе, по свему закону за пасху нека је славе. 004 NUM 009 013 А ко је чист и није на путу, па би пропустио славити пасху, да се истреби душа она из народа свог, јер не принесе Господу жртве на време, грех свој нека носи онај човек. 004 NUM 009 014 И ако би међу вама живео странац и славио би пасху Господу, по закону и уредби за пасху нека је слави; а закон да вам је једнак и странцу и ономе ко се родио у земљи. 004 NUM 009 015 А у који дан би подигнут шатор, покри облак шатор над наслоном од сведочанства; а увече беше над шатором као огањ до јутра. 004 NUM 009 016 Тако беше једнако: облак га заклањаше, али ноћу беше као огањ. 004 NUM 009 017 И кад би се облак подигао изнад шатора, тада полажаху синови Израиљеви, а где би стао облак, онде се заустављаху синови Израиљеви. 004 NUM 009 018 По заповести Господњој полажаху синови Израиљеви, и по заповести Господњој устављаху се; докле год стајаше облак над шатором, они стајаху у логору, 004 NUM 009 019 И кад облак дуго стајаше над шатором, тада свршиваху синови Израиљеви шта треба свршивати Господу и не полажаху. 004 NUM 009 020 И кад облак беше над шатором мало дана, по заповести Господњој стајаху у логору и по заповести Господњој полажаху. 004 NUM 009 021 Кад би, пак, облак стајао од вечера до јутра, а ујутро би се подигао облак, тада полажаху; било дању или ноћу, кад би се облак подигао, они полажаху. 004 NUM 009 022 Ако ли би два дана или месец дана или годину облак стајао над шатором, стајаху у логору синови Израиљеви и не полажаху, а како би се подигао, они полажаху. 004 NUM 009 023 По заповести Господњој стајаху у логор, и по заповести Господњој полажаху; и свршиваху шта треба свршивати Господу, као што беше заповедио Господ преко Мојсија. 004 NUM 010 001 Још рече Господ Мојсију говорећи: 004 NUM 010 002 Начини себи две трубе од сребра, коване да буду; њима ћеш сазивати збор и заповедати да полази војска. 004 NUM 010 003 Кад обе затрубе, тада нека се скупља к теби сав збор на врата шатора од састанка. 004 NUM 010 004 А кад једна затруби, тада нека се скупљају к теби кнезови, главари од хиљада Израиљевих. 004 NUM 010 005 А кад затрубе потресајући, тада нека се креће логор који лежи према истоку. 004 NUM 010 006 А кад затрубите други пут потресајући, онда нека се креће логор који је на југу; потресајући нека се труби кад треба да пођу. 004 NUM 010 007 А кад сазивате збор, трубите, али не потресајући. 004 NUM 010 008 А нека трубе у трубе синови Аронови свештеници; то да вам је уредба вечна од колена до колена. 004 NUM 010 009 И кад пођете на војску у земљи својој на непријатеља који удари на вас, трубите у трубе потресајући; и Господ Бог ваш опоменуће вас се, и сачуваћете се од непријатеља својих. 004 NUM 010 010 Тако и у дан весеља свог и на празнике своје и почетке месеца својих трубите у трубе приносећи жртве своје паљенице и жртве своје захвалне, и биће вам спомен пред Богом вашим. Ја сам Господ Бог ваш. 004 NUM 010 011 И у двадесети дан другог месеца друге године подиже се облак изнад шатора од сведочанства. 004 NUM 010 012 И пођоше синови Израиљеви својим редом из пустиње Синајске, и устави се облак у пустињи Фаранској. 004 NUM 010 013 Тако пођоше први пут, као што Господ заповеди преко Мојсија. 004 NUM 010 014 И пође напред застава војске синова Јудиних у четама својим; и над војском њиховом беше Насон, син Аминадавов; 004 NUM 010 015 А над војском племена синова Исахарових Натанаило, син Согаров; 004 NUM 010 016 А над војском племена синова Завулонових Елијав, син Хелонов. 004 NUM 010 017 И сложише шатор, па пођоше синови Гирсонови и синови Мераријеви носећи шатор. 004 NUM 010 018 Потом пође застава војске синова Рувимових, а над њиховом војском беше Елисур, син Седијуров, 004 NUM 010 019 А над војском племена синова Симеунових Саламило, син Сурисадајев, 004 NUM 010 020 А над војском племена синова Гадових Елисаф син Рагуилов. 004 NUM 010 021 И пођоше синови Катови носећи светињу, да би они подигли шатор докле ови дођу. 004 NUM 010 022 Потом пође застава војске синова Јефремових у четама својим, а над војском њиховом беше Елисама, син Емијудов, 004 NUM 010 023 А над војском племена синова Манасијиних Гамалило син Фадасуров, 004 NUM 010 024 А над војском племена синова Венијаминових Авидан син Гадеонијев. 004 NUM 010 025 Најпосле пође застава војске синова Данових у четама својим, задња војска, и над војском њиховом беше Ахијезер, син Амисадајев, 004 NUM 010 026 А над војском племена синова Асирових Фагаило, син Ехранов, 004 NUM 010 027 А над војском племена синова Нефталимових Ахиреј, син Енанов. 004 NUM 010 028 Тим редом пођоше синови Израиљеви у четама својим, и тако иђаху. 004 NUM 010 029 А Мојсије рече Јоваву, сину Рагуиловом Мадијанину тасту свом: Идемо на место за које рече Господ: Вама ћу га дати. Хајде с нама, и добро ћемо ти учинити, јер је Господ обећао Израиљу много добра. 004 NUM 010 030 А он му рече: Нећу ићи, него идем у своју земљу и у род свој. 004 NUM 010 031 А Мојсије рече: Немој нас оставити, јер знаш места у пустињи где бисмо могли стајати, па нам буди вођ. 004 NUM 010 032 И ако пођеш с нама кад дође добро које ће нам учинити Господ, учинићемо ти добро. 004 NUM 010 033 И тако пођоше од горе Господње, и иђаху три дана, и ковчег завета Господњег иђаше пред њима три дана тражећи место где би починули. 004 NUM 010 034 И облак Господњи беше над њима сваки дан кад полажаху с места, где беху у логору. 004 NUM 010 035 И кад полажаше ковчег, говораше Мојсије: Устани Господе, и нека се разаспу непријатељи Твоји, и нека беже испред Тебе који мрзе на Те. 004 NUM 010 036 А кад се устављаше, говораше: Уврати се, Господе, к мноштву хиљада Израиљевих. 004 NUM 011 001 После стаде се тужити народ да му је тешко; а то не би по вољи Господу; и кад Господ чу, разгневи се; и распали се на њих огањ Господњи, и сажеже крајње у логору. 004 NUM 011 002 Тада завапи народ к Мојсију, а Мојсије се помоли Господу, и угаси се огањ. 004 NUM 011 003 И прозва се оно место Тавера, јер се распали на њих огањ Господњи. 004 NUM 011 004 А светина што беше међу њима, беше врло лакома, те и синови Израиљеви стадоше плакати говорећи: Ко ће нас нахранити меса? 004 NUM 011 005 Опоменусмо се риба што јеђасмо у Мисиру забадава, и краставаца и диња и лука црног и белог. 004 NUM 011 006 А сада посахну душа наша, нема ништа осим мане пред очима нашим. 004 NUM 011 007 А мана беше као семе коријандрово, а боја му беше као боја у бдела. 004 NUM 011 008 И излажаше народ, те купљаху, и мељаху на жрвњима или туцаху у ступама, и куваху у котлу, или мешаху погаче; а укус јој беше као укус од новог уља. 004 NUM 011 009 И кад падаше роса по логору ноћу, падаше с њом и мана. 004 NUM 011 010 И чу Мојсије где народ плаче у породицама својим, сваки на вратима од шатора свог; и Господ се разгневи врло, и Мојсију би тешко. 004 NUM 011 011 Па рече Мојсије Господу: Зашто учини такво зло слузи свом? И зашто не нађох милости пред Тобом, него метну на ме терет свега народа овог? 004 NUM 011 012 Еда ли ја зачех сав овај народ? Еда ли га ја родих, кад ми кажеш: Изнеси га у наручју свом, као што носи дојиља дете, у ону земљу за коју си се заклео оцима њиховим. 004 NUM 011 013 Откуда мени меса да дам свему овом народу? Јер плачу преда мном говорећи: Дај нам меса да једемо. 004 NUM 011 014 Не могу ја сам носити сав народ овај, јер је тешко за мене. 004 NUM 011 015 Ако ћеш тако чинити са мном, убиј ме боље, ако сам нашао милост пред Тобом, да не гледам зло своје. 004 NUM 011 016 А Господ рече Мојсију: Сабери ми седамдесет људи између старешина Израиљевих, које знаш да су старешине народу и управитељи његови, и доведи их к шатору од састанка, нека онде стану с тобом. 004 NUM 011 017 Тада ћу сићи и говорити онде с тобом, и узећу од духа који је на теби и метнућу на њих, да носе с тобом терет народни и да не носиш ти сам. 004 NUM 011 018 А народу реци: Приправите се за сутра да једете меса, јер плакасте да Господ чу, и рекосте: Ко ће нас нахранити меса? Јер нам добро беше у Мисиру. Даће вам, дакле, Господ меса и јешћете. 004 NUM 011 019 Нећете јести један дан, ни два дана, ни пет дана, ни десет дана, ни двадесет дана; 004 NUM 011 020 Него цео месец дана, докле вам на нос не удари и не огади вам се, зато што одбацисте Господа који је међу вама и плакасте пред Њим говорећи: Зашто изиђосмо из Мисира? 004 NUM 011 021 А Мојсије рече: Шест стотина хиљада пешака има народа, у коме сам, па Ти кажеш: Даћу им меса да једу цео месец дана. 004 NUM 011 022 Еда ли ће им се поклати овце и говеда да им достане? Или ће им се покупити све рибе морске да им буде доста? 004 NUM 011 023 А Господ рече Мојсију: Зар рука Господња неће бити довољна? Видећеш хоће ли бити шта ти рекох или неће. 004 NUM 011 024 И Мојсије изиђе и рече народу речи Господње; и сабра седамдесет људи између старешина народних, и постави их око шатора. 004 NUM 011 025 И Господ сиђе у облаку и говори к њему, и узевши од духа који беше на њему метну на оних седамдесет људи старешина; и кад дух дође на њих, пророковаху, али више никад. 004 NUM 011 026 А два човека осташе у логору, једном беше име Елдад, а другом Модад, на које дође дух, јер и они беху записани, али не дођоше к шатору, и стадоше пророковати у логору. 004 NUM 011 027 И дотрча момак, те јави Мојсију говорећи: Елдад и Модад пророкују у логору. 004 NUM 011 028 А Исус, син Навин, слуга Мојсијев, један од момака његових, рече говорећи: Мојсије, господару мој, забрани им. 004 NUM 011 029 А Мојсије му одговори: Зар завидиш мене ради? Камо да сав народ Господњи постану пророци и да Господ пусти дух свој на њих! 004 NUM 011 030 Потом се врати Мојсије у логор са старешинама Израиљевим. 004 NUM 011 031 Тада се подиже ветар од Господа, и потера од мора препелице, и разасу их по логору на дан хода одовуда и на дан хода одонуда око логора, на два лакта од земље. 004 NUM 011 032 И уставши народ цео онај дан и сву ноћ и цео други дан купљаше препелице: и ко накупи најмање накупи десет гомора; и повешаше их себи редом око логора. 004 NUM 011 033 Али месо још им беше у зубима, јоште га не поједоше, а Господ се разгневи на народ и удари Господ народ помором врло великим. 004 NUM 011 034 И прозва се оно место Киврот-Атава јер онде укопаше народ који се беше полакомио. 004 NUM 011 035 И пође народ од Киврот-Атаве у Асирот, и стадоше у Асироту. 004 NUM 012 001 И стадоше викати Марија и Арон на Мојсија ради жене Мадијанке, којом се ожени, јер се ожени Мадијанком. 004 NUM 012 002 И рекоше: Зар је само преко Мојсија говорио Господ? Није ли говорио и преко нас? И то чу Господ. 004 NUM 012 003 А Мојсије беше човек врло кротак мимо све људе на земљи. 004 NUM 012 004 И одмах рече Господ Мојсију и Арону и Марији: Дођите вас троје у шатор од састанка. И отидоше њих троје. 004 NUM 012 005 Тада сиђе Господ у ступу од облака, стаде на вратима од шатора. И викну Арона и Марију, и дођоше обоје. 004 NUM 012 006 И рече им: Чујте сада речи моје: пророк кад је међу вама, ја ћу му се Господ јављати у утвари и говорићу с њим у сну. 004 NUM 012 007 Али није такав мој слуга Мојсије, који је веран у свем дому мом. 004 NUM 012 008 Њему говорим из уста к устима, и он ме гледа доиста, а не у тами нити у каквој прилици Господњој. Како се дакле не побојасте викати на слугу мог, на Мојсија? 004 NUM 012 009 И гнев се Господњи распали на њих, и Он отиде. 004 NUM 012 010 И облак се подиже са шатора; и гле, Марија беше губава, бела као снег. И Арон погледа Марију, а она губава. 004 NUM 012 011 Тада рече Арон Мојсију: Господару, молим те, не мећи на нас греха овог, јер лудо учинисмо и згрешисмо. 004 NUM 012 012 Немој да ова буде као мртво дете, коме је месо пола труло кад излази из утробе мајке своје. 004 NUM 012 013 И вапи Мојсије ка Господу говорећи: Боже, молим Ти се, исцели је. 004 NUM 012 014 А Господ одговори Мојсију: Да јој је отац њен пљунуо у лице, не би ли се стидела седам дана? Нека буде одлучена седам дана изван логора, а после нека буде опет примљена. 004 NUM 012 015 Тако би Марија одлучена изван логора седам дана; и народ не пође оданде докле Марија не би опет примљена. 004 NUM 012 016 А потом пође народ од Асирота, и стадоше у пустињи Фаранској. 004 NUM 013 001 И Господ рече Мојсију говорећи: 004 NUM 013 002 Пошљи људе да уходе земљу хананску, коју ћу дати синовима Израиљевим; по једног човека од сваког племена отаца њихових пошљите, све главаре између њих. 004 NUM 013 003 И посла их Мојсије из пустиње Фаранске по заповести Господњој; и сви људи беху главари синова Израиљевих. 004 NUM 013 004 А ово су им имена: од племена Рувимовог Самуило син Захуров; 004 NUM 013 005 Од племена Симеуновог Сафат син Сурин; 004 NUM 013 006 Од племена Јудиног Халев син Јефонијин; 004 NUM 013 007 Од племена Исахаровог Игал син Јосифов; 004 NUM 013 008 Од племена Јефремовог Авсије син Навин; 004 NUM 013 009 Од племена Венијаминовог Фалтије син Рафујев; 004 NUM 013 010 Од племена Завулоновог Гудило син Судин; 004 NUM 013 011 Од племена Јосифовог, од племена Манасијиног Гадије син Сусин; 004 NUM 013 012 Од племена Дановог Амило син Гамалин. 004 NUM 013 013 Од племена Асировог Сатур син Михаилов; 004 NUM 013 014 Од племена Нефталимовог Навија син Савин; 004 NUM 013 015 Од племена Гадовог Гудило син Махилов. 004 NUM 013 016 То су имена људима које посла Мојсије да уходе земљу. И назва Мојсије Авсија сина Навиног Исус. 004 NUM 013 017 И шаљући их Мојсије да уходе земљу хананску рече им: идите овуда на југ, па изиђите на гору; 004 NUM 013 018 И видите земљу каква је и какав народ живи у њој, је ли јак или слаб, је ли мали или велик; 004 NUM 013 019 И каква је земља у којој живи, је ли добра или рђава; и каква су места у којима живи, еда ли под шаторима или у тврдим градовима; 004 NUM 013 020 И каква је сама земља, је ли родна или неродна, има ли у њој дрвета или нема; будите слободни, и узмите рода оне земље. А тада беше време првом грожђу. 004 NUM 013 021 И отишавши уходише земљу од пустиње синске до Реова како се иде у Емат. 004 NUM 013 022 И отидоше на југ, и дођоше до Хеврона, где беху Ахиман и Сесије и Телиман, синови Енакови. А Хеврон беше сазидан на седам година пре Соана мисирског. 004 NUM 013 023 Потом дођоше до потока Есхола, и онде одсекоше лозу с гроздом једним, и понесоше га двојица на моци; тако и шипака и смокава. 004 NUM 013 024 И прозва се оно место поток Есхол од грозда, који онде одсекоше синови Израиљеви. 004 NUM 013 025 И после четрдесет дана вратише се из земље коју уходише. 004 NUM 013 026 И вративши се дођоше к Мојсију и Арону и ка свему збору синова Израиљевих у пустињу Фаранску, у Кадис; и приповедише њима и свему збору ствар, и показаше им род оне земље. 004 NUM 013 027 И приповедајући им рекоше: Идосмо у земљу у коју си нас послао; доиста тече у њој млеко и мед, и ево рода њеног. 004 NUM 013 028 Али је јак народ који живи у оној земљи, и градови су им тврди и врло велики; а видесмо онде и синове Енакове. 004 NUM 013 029 Амалик живи на јужној страни; а Хетеји и Јевусеји и Амореји живе у планини, а Хананеји живе на мору и на Јордану. 004 NUM 013 030 А Халев утишаваше народ пред Мојсијем; и говораше: хајде да идемо да је узмемо, јер је можемо покорити. 004 NUM 013 031 Али други људи који идоше с њим говораху: Не можемо ићи на онај народ, јер је јачи од нас. 004 NUM 013 032 И просуше зао глас о земљи коју уходише међу синовима Израиљевим говорећи: Земља коју прођосмо и уходисмо земља је која прождире своје становнике, и сав народ који видесмо у њој јесу људи врло велики. 004 NUM 013 033 Видесмо онде и дивове, синове Енакове, рода дивовског, и чињаше нам се да смо према њима као скакавци, такви се и њима чињасмо. 004 NUM 014 001 Тада се подиже сав збор и стаде викати, и народ плакаше ону ноћ. 004 NUM 014 002 И викаху на Мојсија и на Арона сви синови Израиљеви; и сав збор рече им: Камо да смо помрли у земљи мисирској или да помремо у овој пустињи! 004 NUM 014 003 Зашто нас води Господ у ту земљу да изгинемо од мача, жене наше и деца наша да постану робље? Није ли боље да се вратимо у Мисир? 004 NUM 014 004 И рекоше међу собом: Да поставимо старешину, па да се вратимо у Мисир. 004 NUM 014 005 Тада Мојсије и Арон падоше ничице пред свим збором синова Израиљевих. 004 NUM 014 006 А Исус син Навин и Халев син Јефонијин између оних што уходише земљу раздреше хаљине своје, 004 NUM 014 007 И рекоше свему збору синова Израиљевих говорећи: Земља коју прођосмо и уходисмо, врло је добра земља. 004 NUM 014 008 Ако смо мили Господу, Он ће нас одвести у ту земљу, и даће нам је; а то је земља у којој тече млеко и мед. 004 NUM 014 009 Само се не одмећите Господа, и не бојте се народа оне земље; јер их можемо појести; одступио је од њих заклон њихов, а с нама је Господ, не бојте их се. 004 NUM 014 010 Тада рече сав збор да их побију камењем; али се показа слава Господња свим синовима Израиљевим у шатору од састанка. 004 NUM 014 011 И рече Господ Мојсију: Докле ће ме вређати тај народ? Кад ли ће ми веровати после толиких знака што сам учинио међу њима? 004 NUM 014 012 Ударићу га помором, и расућу га; а од тебе ћу учинити народ велик и јачи од овог. 004 NUM 014 013 А Мојсије рече Господу: Али ће чути Мисирци, између којих си извео овај народ силом својом, 004 NUM 014 014 И рећи ће с људима ове земље, који су чули да си Ти, Господе, био усред народа и да си се очима виђао, Господе, и облак твој да је стајао над њима, и у ступу од облака да си ишао пред њима дану и у ступу огњеном ноћу; 004 NUM 014 015 Па кад побијеш овај народ, све до једног, говориће народи, који су чули приповест о Теби, говорећи: 004 NUM 014 016 Није могао Господ довести народ овај у земљу коју им је са заклетвом обећао, зато их поби у пустињи. 004 NUM 014 017 Нека се, дакле, прослави сила Господња, као што си рекао говорећи: 004 NUM 014 018 Господ дуго чека и обилан је милошћу, прашта безакоње и грех, али не правда кривога, него походи безакоње отачко на синовима до трећег и четвртог колена. 004 NUM 014 019 Опрости безакоње овом народу ради велике милости своје, као што си праштао народу овом од Мисира довде. 004 NUM 014 020 А Господ рече: Праштам по речи твојој. 004 NUM 014 021 Али тако ја жив био, и тако сва земља била пуна славе Господње, 004 NUM 014 022 Ти људи који видеше славу моју и знаке моје што сам учинио у Мисиру и у овој пустињи, и кушаше ме већ десет пута, и не послушаше речи моје, 004 NUM 014 023 Неће видети земље коју са заклетвом обећах оцима њиховим, неће видети ни један од оних који ме увредише. 004 NUM 014 024 А слугу свог Халева, у коме беше други дух и који се сасвим мене држао, њега ћу одвести у земљу у коју је ишао, и семе ће је његово наследити. 004 NUM 014 025 Али Амалик и Хананеј седе у долини, зато се сутра вратите натраг, и идите у пустињу к црвеном мору. 004 NUM 014 026 Још рече Господ Мојсију и Арону говорећи: 004 NUM 014 027 Докле ће тај зли збор викати на ме, чуо сам вику синова Израиљевих, који вичу на ме. 004 NUM 014 028 Кажи им: Тако ја жив био, каже Господ, учинићу вам онако како сте говорили и ја чух. 004 NUM 014 029 У овој ће пустињи попадати мртва телеса ваша, и сви између вас који су избројани у свем броју вашем од двадесет година и више, који викасте на ме, 004 NUM 014 030 Нећете ући у земљу, за коју подигавши руку своју заклех се да ћу вас населити у њој, осим Халева, сина Јефонијиног и Исуса, сина Навиног. 004 NUM 014 031 А децу вашу, за коју рекосте да ће постати робље, њих ћу одвести, и они ће познати земљу за коју ви не марите. 004 NUM 014 032 А ваша телеса мртва ће попадати у овој пустињи. 004 NUM 014 033 А деца ваша биће пастири по пустињи четрдесет година, и носиће кар за прељубе ваше, докле не испропадају телеса ваша у пустињи. 004 NUM 014 034 По броју дана, за које уходисте земљу, четрдесет дана, за сваки дан по годину, носићете грехе своје, четрдесет година, и познаћете да сам прекинуо с вама. 004 NUM 014 035 Ја Господ рекох, и тако ћу учинити свему том збору злом, који се сабрао на ме: у пустињи ће пропасти и ту помрети. 004 NUM 014 036 А људи које беше послао Мојсије да уходе земљу, и који вративши се побунише сав збор да виче на њ, просувши зао глас о земљи, 004 NUM 014 037 Ти људи, који просуше зао глас о земљи, помреше од помора пред Господом; 004 NUM 014 038 А Исус, син Навин и Халев, син Јефонијин осташе живи између људи који су ишли да уходе земљу. 004 NUM 014 039 И Мојсије каза све ове речи свим синовима Израиљевим, и народ плака веома. 004 NUM 014 040 А сутрадан уставши пођоше наврх горе, и рекоше: Ево нас, идемо на место за које је говорио Господ, јер згрешисмо. 004 NUM 014 041 Али Мојсије рече: Зашто преступате заповест Господњу? Од тога неће бити ништа. 004 NUM 014 042 Не идите горе, јер Господ није међу вама; немојте да вас побију непријатељи ваши. 004 NUM 014 043 Јер је Амалик и Хананеј тамо пред вама, и изгинућете од мача, јер одустависте Господа, па неће ни Господ бити с вама. 004 NUM 014 044 Али они, ипак, навалише да иду наврх горе; али ковчег завета Господњег и Мојсије не изађоше из логора. 004 NUM 014 045 Тада сиђе Амалик и Хананеј, који живљаху у оној гори, и разбише их и бацише дори до Орме. 004 NUM 015 001 Опет рече Господ Мојсију говорећи: 004 NUM 015 002 Реци синовима Израиљевим и кажи им: Кад дођете у земљу где ћете наставати, коју ћу вам ја дати, 004 NUM 015 003 И станете приносити жртву огњену Господу, жртву паљеницу или жртву завета ради или од драге воље, или о празницима својим, готовећи мирис угодни Господу од крупне или од ситне стоке, 004 NUM 015 004 Тада ко принесе принос свој Господу, нека донесе уза њ дар, десетину ефе белог брашна помешаног с четвртином ина уља. 004 NUM 015 005 И вина четврт ина за налив донеси уз жртву паљеницу или уз другу жртву, на свако јагње. 004 NUM 015 006 А уз овна донеси дар, две десетине белог брашна помешаног са трећином ина уља, 004 NUM 015 007 И вина за налив трећину ина принећеш за мирис угодни Господу. 004 NUM 015 008 А кад приносиш теле на жртву паљеницу или на жртву ради завета или на жртву захвалну Господу, 004 NUM 015 009 Онда нека се донесе уз теле дар, три десетине ефе белог брашна помешаног с по ина уља, 004 NUM 015 010 И вина донеси за налив по ина; то је жртва огњена за мирис угодни Господу. 004 NUM 015 011 Тако нека буде уза сваког вола и уза сваког овна и уза свако живинче између оваца или коза. 004 NUM 015 012 Према броју колико принесете, учините тако уза свако, колико их буде. 004 NUM 015 013 Сваки домородац тако нека чини приносећи жртву паљеницу за мирис угодни Господу. 004 NUM 015 014 Тако ако буде међу вама и дошљак или ко би се бавио међу вама, па би принео жртву огњену за мирис угодни Господу, нека чини онако како ви чините. 004 NUM 015 015 Зборе! Вама и дошљаку који је међу вама један да је закон, закон вечан од колена на колено; дошљак ће бити као и ви пред Господом. 004 NUM 015 016 Један закон и једна уредба да буде вама и дошљаку, који је међу вама. 004 NUM 015 017 Још рече Господ Мојсију говорећи: 004 NUM 015 018 Кажи синовима Израиљевим и реци им: Кад дођете у земљу, у коју ћу вас ја одвести, 004 NUM 015 019 Па станете јести хлеб оне земље, тада принесите принос Господу. 004 NUM 015 020 Од првина теста свог приносите у принос колач, као принос од гумна тако га приносите. 004 NUM 015 021 Од првина теста свог дајте Господу принос од колена до колена. 004 NUM 015 022 А кад бисте погрешили, те не бисте учинили свих ових заповести, које каза Господ Мојсију, 004 NUM 015 023 Све што вам је заповедио Господ преко Мојсија, од дана кад заповеди Господ и после од колена до колена, 004 NUM 015 024 Ако се буде учинило погрешком, да збор не зна, онда сав збор нека принесе на жртву паљеницу за мирис угодни Господу теле с даром његовим и с наливом његовим по уредби, и једно јаре на жртву за грех. 004 NUM 015 025 И свештеник нека очисти сав збор синова Израиљевих, и опростиће им се, јер је погрешка и они донесоше пред Господа свој принос за жртву огњену Господу и принос за грех свој ради погрешке своје. 004 NUM 015 026 Опростиће се свему збору синова Израиљевих и дошљаку који се бави међу њима, јер је погрешка свега народа. 004 NUM 015 027 Ако ли једна душа згреши не знајући, нека принесе козу од године на жртву за грех. 004 NUM 015 028 И свештеник нека очисти душу која буде згрешила не знајући пред Господом, и кад је очисти опростиће јој се. 004 NUM 015 029 И за рођеног у земљи синова Израиљевих и за дошљака, који се бави међу вама, један закон нека буде кад ко згреши не знајући. 004 NUM 015 030 Али ко од силе згреши између рођених у земљи или између дошљака, он ружи Господа; нека се истреби душа она из народа свог. 004 NUM 015 031 Јер презре реч Господњу, и заповест Његову погази; нека се истреби она душа; безакоње је њено на њој. 004 NUM 015 032 А кад беху синови Израиљеви у пустињи, нађоше једног где купи дрва у суботу. 004 NUM 015 033 И који га нађоше где купи дрва, доведоше га к Мојсију и к Арону и ка свему збору. 004 NUM 015 034 И метнуше га под стражу, јер не беше казано шта ће се чинити с њим. 004 NUM 015 035 А Господ рече Мојсију: Нека се погуби тај човек; нека га заспе камењем сав збор иза логора. 004 NUM 015 036 И сав збор изведе га иза логора и засуше га камењем, и умре, као што заповеди Господ Мојсију. 004 NUM 015 037 Још рече Господ Мојсију говорећи: 004 NUM 015 038 Реци синовима Израиљевим и кажи им, нека ударају ресе по скутовима од хаљина својих од колена до колена, и над ресе нека мећу врпцу плаву. 004 NUM 015 039 И имаћете ресе зато да се гледајући их опомињете свих заповести Господњих и творите их, и да се не заносите за срцем својим и за очима својим, за којима чините прељубу; 004 NUM 015 040 Него да памтите и творите све заповести моје, и будете свети Богу свом. 004 NUM 015 041 Ја сам Господ Бог ваш, који сам вас извео из земље мисирске, да вам будем Бог. Ја сам Господ Бог ваш. 004 NUM 016 001 А Кореј, син Исара сина Ката сина Левијевог, и Датан и Авирон синови Елијавови, и Авнан син Фалета сина Рувимовог побунише се, 004 NUM 016 002 И усташе на Мојсија, и с њима двеста и педесет људи између синова Израиљевих, главара народних, који се сазиваху на збор и беху људи знатни. 004 NUM 016 003 И скупише се на Мојсија и на Арона и рекоше им: Доста нек вам је; сав овај народ, сви су свети, и међу њима је Господ; зашто се ви подижете над збором Господњим? 004 NUM 016 004 Кад то чу Мојсије, паде ничице. 004 NUM 016 005 Потом рече Кореју и свој дружини његовој говорећи: Сутра ће показати Господ ко је Његов, и ко је свет, и кога је пустио к себи, јер кога је изабрао оног ће пустити к себи. 004 NUM 016 006 Ово учините: Узмите кадионице, Кореј са свом дружином својом. 004 NUM 016 007 И метните сутра у њих огња и метните у њих када пред Господом, и кога избере Господ онај ће бити свет. Доста нек вам је, синови Левијеви! 004 NUM 016 008 И рече Мојсије Кореју: Чујте синови Левијеви! 004 NUM 016 009 Мало ли вам је што вас је Бог Израиљев одвојио од збора Израиљевог пустивши вас к себи да вршите службу у шатору Господњем и да стојите пред збором и служите за њ? 004 NUM 016 010 Пустио је к себи тебе и сву браћу твоју, синове Левијеве, с тобом, а ви тражите још и свештенство? 004 NUM 016 011 Зато ти и сва дружина твоја скупите се на Господа. Јер Арон шта је да вичете на њ? 004 NUM 016 012 И посла Мојсије да дозову Датана и Авирона, синове Елијавове. А они одговорише: Нећемо да идемо. 004 NUM 016 013 Мало ли је што си нас извео из земље у којој тече млеко и мед да нас побијеш у овој пустињи, него још хоћеш да владаш над нама? 004 NUM 016 014 Јеси ли нас одвео у земљу где тече млеко и мед? И јеси ли нам дао да имамо њиве и винограде? Хоћеш ли очи овим људима да ископаш? Нећемо да идемо. 004 NUM 016 015 Тада се расрди Мојсије врло, и рече Господу: Немој погледати на дар њихов; ниједног магарца нисам узео од њих, нити сам коме од њих учинио какво зло. 004 NUM 016 016 Потом рече Мојсије Кореју: Ти и сви твоји станите сутра пред Господом, ти и они и Арон. 004 NUM 016 017 И узмите сваки своју кадионицу, и метните у њих када, и станите пред Господом сваки са својом кадионицом, двеста и педесет кадионица, и ти и Арон, сваки са својом кадионицом. 004 NUM 016 018 И узеше сваки своју кадионицу, и метнувши у њих огња метнуше у њих када, и стадоше на врата шатора од састанка с Мојсијем и Ароном. 004 NUM 016 019 А Кореј сабра на њих сав збор на врата шатора од састанка; тада се показа слава Господња свему збору. 004 NUM 016 020 И рече Господ Мојсију и Арону говорећи: 004 NUM 016 021 Одвојте се из тог збора, да их одмах сатрем. 004 NUM 016 022 А они падоше ничице и рекоше: Боже, Боже духовима и сваком телу! Овај један згрешио, и на сав ли ћеш се збор гневити? 004 NUM 016 023 Опет рече Господ Мојсију говорећи: 004 NUM 016 024 Реци збору и кажи: Одступите од шатора Корејевог и Датановог и Авироновог. 004 NUM 016 025 И уставши Мојсије отиде к Датану и Авирону, а за њим отидоше старешине Израиљеве. 004 NUM 016 026 И рече збору говорећи: Одступите од шатора тих безбожника, и не додевајте се ничег што је њихово, да не изгинете са свих греха њихових. 004 NUM 016 027 И одступише са свих страна од шатора Корејевог и Датановог И Авироновог; а Датан и Авирон изашавши стадоше сваки на врата од шатора свог са женама својим и са синовима својим и с децом својом. 004 NUM 016 028 Тада рече Мојсије: Овако ћете познати да ме је Господ послао да чиним сва ова дела, и да ништа не чиним од себе: 004 NUM 016 029 Ако ови помру као што мру сви људи, и ако буду покарани као што бивају покарани сви људи, није ме послао Господ; 004 NUM 016 030 Ако ли шта ново учини Господ, и земља отвори уста своја и прождре их са свим што је њихово, и сиђу живи у гроб, тада знајте да су ови људи увредили Господа. 004 NUM 016 031 А кад изговори речи ове, раседе се земља под њима, 004 NUM 016 032 И отворивши земља уста своја прождре их, и домове њихове и све људе Корејеве и све благо њихово. 004 NUM 016 033 И тако сиђоше са свим што имаху живи у гроб, и покри их земља и неста их из збора. 004 NUM 016 034 А сви Израиљци који беху око њих побегоше од вике њихове, јер говораху: Да нас не прождре земља. 004 NUM 016 035 И изађе огањ од Господа, и сажеже оних двеста и педесет људи који принесоше кад. 004 NUM 016 036 Тада рече Господ Мојсију говорећи: 004 NUM 016 037 Кажи Елеазару, сину Арона свештеника нека покупи кадионице из тог гаришта, и угљевље из њих нека разбаци, јер су свете; 004 NUM 016 038 Кадионице оних који огрешише душе своје нека раскују на плоче да се окује олтар, јер кадише њима пред Господом, зато су свете, и нека буду синовима Израиљевим знак. 004 NUM 016 039 И покупи Елеазар свештеник кадионице бронзане, којима беху кадили они што изгореше, и расковаше их на оков олтару 004 NUM 016 040 За спомен синовима Израиљевим, да не приступа нико други који није рода Ароновог да кади пред Господом, да му не буде као Кореју и дружини његовој, као што му беше казао Господ преко Мојсија. 004 NUM 016 041 А сутрадан викаше сав збор синова Израиљевих на Мојсија и на Арона говорећи: Побисте народ Господњи. 004 NUM 016 042 А кад се стецаше народ на Мојсија и на Арона, погледаше на шатор од састанка, а то облак на њему, и показа се слава Господња. 004 NUM 016 043 И дође Мојсије и Арон пред шатор од састанка. 004 NUM 016 044 И рече Господ Мојсију говорећи: 004 NUM 016 045 Уклоните се из тог збора да их одмах потрем. А они падоше ничице. 004 NUM 016 046 И рече Мојсије Арону: Узми кадионицу, и метни у њу огња с олтара, и метни када, и иди брже ка збору, и очисти их; јер гнев жесток изађе од Господа, и помор поче. 004 NUM 016 047 И узевши Арон кадионицу, као што му рече Мојсије, отрча усред збора, и гле, помор већ беше почео у народу; и окадив очисти народ. 004 NUM 016 048 И стајаше међу мртвима и живима, и устави се помор. 004 NUM 016 049 А оних који помреше од тог помора беше четрнаест хиљада и седам стотина, осим оних што изгибоше с Кореја. 004 NUM 016 050 И врати се Арон к Мојсију на врата шатора од састанка, кад се устави помор. 004 NUM 017 001 Потом рече Господ Мојсију говорећи: 004 NUM 017 002 Реци синовима Израиљевим, и узми од њих по једну палицу од сваког дома отаца њихових, од свих кнезова њихових, по домовима отаца њихових, дванаест палица, и име сваког напиши на палици његовој. 004 NUM 017 003 А на палици Левијевој напиши име Ароново, јер је свака палица за једног поглавара од дома отаца њихових. 004 NUM 017 004 И остави их у шатору од састанка пред сведочанством, где се састајем с вама. 004 NUM 017 005 И кога изаберем, његова ће палица процветати; тако ћу утишати пред собом вику синова Израиљевих што вичу на вас. 004 NUM 017 006 Кад то рече Мојсије синовима Израиљевим, дадоше му сви кнезови њихови палице, сваки кнез по палицу од дома оца свог, дванаест палица, и палица Аронова беше међу палицама њиховим. 004 NUM 017 007 И остави Мојсије палице пред Господом у шатору од сведочанства. 004 NUM 017 008 А сутрадан дође Мојсије у шатор од сведочанства, и гле, процветала палица Аронова од дома Левијевог; беше напупила и цветала, и бадеми зрели на њој. 004 NUM 017 009 И изнесе Мојсије све оне палице испред Господа к свим синовима Израиљевим, и разгледавши их узеше сваки своју палицу. 004 NUM 017 010 А Господ рече Мојсију: Донеси опет палицу Аронову пред сведочанство да се чува за знак непокорнима, да престане вика њихова на ме, да не изгину. 004 NUM 017 011 И учини Мојсије, како му заповеди Господ тако учини. 004 NUM 017 012 Тада рекоше синови Израиљеви Мојсију говорећи: Помресмо, пропадосмо, сви пропадосмо. 004 NUM 017 013 Ко се год приближи к шатору Господњем гине; хоћемо ли сви изгинути? 004 NUM 018 001 А Господ рече Арону: Ти и синови твоји и дом оца твог с тобом носите грехе у светињу; ти и синови твоји с тобом носите грехе свештенства свог. 004 NUM 018 002 И браћу своју, племе Левијево, племе оца свог узми к себи да буду уза те и служе ти; а ти ћеш и синови твоји с тобом служити пред шатором од састанка. 004 NUM 018 003 Нека добро слушају заповести твоје и раде шта треба у свем шатору; али к судовима од светиње к олтару нека не приступају, да не изгину и они и ви. 004 NUM 018 004 Нека буду, дакле, уза те и нека раде све што треба у шатору од састанка у свакој служби у њему; али нико други да не приступи с вама. 004 NUM 018 005 А ви радите шта треба у светињи и шта треба на олтару, да више не дође гнев на синове Израиљеве. 004 NUM 018 006 Јер ево, ја узех браћу вашу Левите између синова Израиљевих, и вама су дани на дар за Господа, да врше службу у шатору од састанка. 004 NUM 018 007 А ти и синови твоји с тобом вршите свештеничку службу своју у свему што припада к олтару и шта бива иза завеса, и служите; свештенство даровах вам, зато ко би други приступио, да се погуби. 004 NUM 018 008 Још рече Господ Арону: Ево, дајем ти и приносе своје што се увис подижу, између свих ствари које посвећују синови Израиљеви дајем их теби ради помазања и синовима твојим законом вечним. 004 NUM 018 009 То нека је твоје од ствари посвећених, које се не сажижу; сваки принос њихов између свих дарова њихових и између свих приноса за грех и свих приноса за кривицу, које ми донесу, светиња над светињама да је твоја и синова твојих. 004 NUM 018 010 У светињи га једи, све мушкиње нека га једе, света ствар да ти је. 004 NUM 018 011 Твоје су, дакле, жртве дарова њихових које се у вис подижу; и сваку жртву синова Израиљевих која се обрће теби дајем и синовима твојим и кћерима твојим с тобом законом вечним; ко је год чист у дому твом, нека једе. 004 NUM 018 012 Најбоље од уља и најбоље од вина и жита, првине које дају Господу, теби дајем. 004 NUM 018 013 Првине од свега што роди у земљи њиховој, које донесу Господу, твоје нека буду; ко је год чист у дому твом нека једе. 004 NUM 018 014 Све заветовано Богу и Израиљу, твоје нека је. 004 NUM 018 015 Шта год отвара материцу између сваког тела које приносе Господу, и између људи и између стоке, твоје да буде; али првенац човечји нека се откупљује; и првенац нечисте стоке нека се откупљује. 004 NUM 018 016 А откуп нека му буде кад буде од месеца дана по твојој цени пет сикала сребра, по сиклу светом; у њему је двадесет гера. 004 NUM 018 017 А првенца од краве или првенца од овце или првенца од козе не дај да се откупи; свете су ствари; крвљу њиховом покропи олтар, и сало њихово запали, да буде жртва огњена за мирис угодни Господу. 004 NUM 018 018 А месо од њих да је твоје, као груди што се обрћу и као плеће десно, да је твоје. 004 NUM 018 019 Све приносе што се подижу од посвећених ствари, што приносе синови Израиљеви Господу, дајем теби и синовима твојим и кћерима твојим с тобом законом вечним; то ће бити завет осољен, вечан пред Господом теби и семену твом с тобом. 004 NUM 018 020 Још рече Господ Арону: У земљи њиховој да немаш наследство, ни дела међу њима да немаш; ја сам део твој и твоје наследство међу синовима Израиљевим. 004 NUM 018 021 А синовима Левијевим ево дајем у наследство све десетке од Израиља за службу њихову што служе у шатору од састанка. 004 NUM 018 022 А синови Израиљеви нека више не приступају к шатору од састанка, да се не огреше и не изгину. 004 NUM 018 023 Него сами Левити нека служе службу у шатору од састанка, и они нека носе грех свој законом вечним од колена до колена, па да немају наследство међу синовима Израиљевим. 004 NUM 018 024 Јер десетке синова Израиљевих, што ће доносити Господу на жртву што се подиже, дајем Левитима у наследство; тога ради рекох за њих; међу синовима Израиљевим да немају наследство. 004 NUM 018 025 Још рече Господ Мојсију говорећи: 004 NUM 018 026 Реци Левитима и кажи им: Кад узмете од синова Израиљевих десетак који вам дадох од њих за наследство ваше, онда принесите од њега принос што се подиже Господу, десето од десетог. 004 NUM 018 027 И примиће вам се принос ваш као жито с гумна и као вино из каце. 004 NUM 018 028 Тако и ви приносите принос што се подиже Господу од свих десетака својих, које ћете узимати од синова Израиљевих, и дајите од њих принос Господњи Арону свештенику. 004 NUM 018 029 Од свега што вам се да приносите сваки принос што се подиже Господу, од свега што буде најбоље свети део. 004 NUM 018 030 И реци им: Кад принесете најбоље од тога, тада ће се примити Левитима као доходак од гумна и као доходак од каце. 004 NUM 018 031 А јести можете то на сваком месту и ви и породице ваше, јер вам је плата за службу вашу у шатору од састанка. 004 NUM 018 032 И нећете зато навући на се греха, кад станете приносити шта је најбоље, и нећете оскврнити свете ствари синова Израиљевих, и нећете изгинути. 004 NUM 019 001 Још рече Господ Мојсију и Арону говорећи: 004 NUM 019 002 Ово је уредба и закон што заповеди Господ говорећи: Реци синовима Израиљевим нека ти доведу јуницу црвену здраву, на којој нема мане, и која још није била у јарму; 004 NUM 019 003 И подајте је Елеазару свештенику, а он нека је изведе напоље из логора да је закољу пред њим. 004 NUM 019 004 И узевши Елеазар крви њене на прст свој нека покропи крвљу према шатору од састанка седам пута. 004 NUM 019 005 Потом нека заповеди да се спали јуница пред његовим очима; кожу њену и месо њено и крв њену с балегом нека спале. 004 NUM 019 006 И свештеник узевши дрвета кедровог, исопа и црвца, нека баци у огањ где гори јуница. 004 NUM 019 007 Потом нека опере хаљине своје и опере тело своје водом, па онда нека уђе у логор, и нека буде свештеник нечист до вечера. 004 NUM 019 008 Тако и ко је спали, нека опере хаљине своје водом, и тело своје нека опере водом, и нека буде нечист до вечера. 004 NUM 019 009 А чист човек нека покупи пепео од јунице и изручи га иза логора на чисто место, да се чува збору синова Израиљевих за воду очишћења; то је жртва за грех. 004 NUM 019 010 И онај који покупи пепео од јунице нека опере хаљине своје, и нека буде нечист до вечера. То нека је синовима Израиљевим и дошљаку који се бави међу њима вечан закон. 004 NUM 019 011 Ко се дотакне мртвог тела човечијег, да је нечист седам дана. 004 NUM 019 012 Он нека се очисти оном водом трећи дан и седми дан, и биће чист; ако ли се не очисти трећи дан и седми, неће бити чист. 004 NUM 019 013 Ко се дотакне мртвог тела човечијег па се не очисти, онај је оскрвнио шатор Господњи; зато да се истреби она душа из Израиља; јер није покропљен водом очишћења, зато је нечист, и нечистота је његова на њему. 004 NUM 019 014 Ово је закон кад човек умре у шатору: Ко год уђе у онај шатор и ко год буде у шатору, нечист да је седам дана; 004 NUM 019 015 И сваки суд откривен, који не буде добро заклопљен, нечист је. 004 NUM 019 016 И ко се год дотакне у пољу посеченог мачем или умрлог или кости човечије или гроба, нечист да је седам дана. 004 NUM 019 017 И нека за нечистог узму пепела од јунице спаљене за грех, и нека налију на њ воде живе у суд. 004 NUM 019 018 Потом нека узме чист човек исопа и замочи у ону воду, и покропи њом шатор и све суде и људе који су у њему били; тако и оног који би се дотакао кости или човека посеченог или умрла или гроба. 004 NUM 019 019 Чисти нечистог нека покропи трећи и седми дан; и кад га очисти седми дан, нека опере хаљине своје и себе нека опере водом, и биће чист увече. 004 NUM 019 020 А ко буде нечист па се не очисти, да се истреби она душа из збора; јер је светињу Господњу оскврнио, а није покропљен водом очишћења; нечист је. 004 NUM 019 021 И ово нека им је закон вечан: и који покропи водом очишћења, нека опере хаљине своје; и ко се год дотакне воде очишћења, да је нечист до вечера. 004 NUM 019 022 И чега се год дотакне ко је нечист, да је нечисто; и ко се њега дотакне, да је нечист до вечера. 004 NUM 020 001 И синови Израиљеви, сав збор њихов, дођоше у пустињу синску првог месеца, и стаде народ у Кадису; и онде умре Марија, и би погребена онде. 004 NUM 020 002 А онде немаше збор воде, те се скупише на Мојсија и на Арона. 004 NUM 020 003 И свађаше се народ с Мојсијем, и говораху: Камо да смо помрли кад помреше браћа наша пред Господом! 004 NUM 020 004 Зашто доведосте збор Господњи у ову пустињу да изгинемо овде и ми и стока наша? 004 NUM 020 005 И зашто нас изведосте из Мисира да нас доведете на ово зло место, где не роди ни жито ни смоква ни грожђе ни шипак, а ни воде нема за пиће? 004 NUM 020 006 И дође Мојсије и Арон испред збора на врата шатора од састанка, и падоше ничице; и показа им се слава Господња. 004 NUM 020 007 И рече Господ Мојсију говорећи: 004 NUM 020 008 Узми штап, и сазовите збор ти и Арон брат твој, и проговорите стени пред њима; те ће дати воду своју; тако ћеш им извести воду из стене, и напојићеш збор и стоку њихову. 004 NUM 020 009 И Мојсије узе штап испред Господа, како му заповеди Господ. 004 NUM 020 010 И сазваше Мојсије и Арон збор пред стену, и он им рече: Слушајте одметници! Хоћемо ли вам из ове стене извести воду? 004 NUM 020 011 И диже Мојсије руку своју и удари у стену штапом својим два пута, и изиђе вода многа, те се напоји народ и стока њихова. 004 NUM 020 012 А Господ рече Мојсију и Арону: Што ми не веровасте и не прослависте ме пред синовима Израиљевим, зато нећете одвести збора тог у земљу коју сам им дао. 004 NUM 020 013 То је вода од свађе, где се свађаше синови Израиљеви с Господом, и Он се прослави међу њима. 004 NUM 020 014 Иза тога посла Мојсије посланике из Кадиса к цару едомском да му кажу: Овако каже брат твој Израиљ: Ти знаш све невоље које нас снађоше: 004 NUM 020 015 Како наши оци сиђоше у Мисир, и бејасмо у Мисиру дуго времена, и како Мисирци зло чинише нама и оцима нашим; 004 NUM 020 016 И викасмо ка Господу, и Господ чу глас наш, и посла анђела, који нас изведе из Мисира; и ево смо у Кадису, граду на твојој међи. 004 NUM 020 017 Пусти нас да прођемо кроз твоју земљу; нећемо ићи преко поља ни преко винограда, нити ћемо пити воде из ког студенца; ићи ћемо царским путем, нећемо свртати ни надесно ни налево док не пређемо међу твоју. 004 NUM 020 018 А Едом му одговори: Не иди преко моје земље, да не изиђем с мачем преда те. 004 NUM 020 019 А синови Израиљеви рекоше му: Ићи ћемо утреником, и ако се напијемо воде твоје, ми или стока наша, платићемо је; ништа више, само да пешице прођемо. 004 NUM 020 020 А он им одговори: Нећете проћи. И изиђе Едом пред њих с много народа и с великом силом. 004 NUM 020 021 И кад не хте Едом допустити Израиљу да приђе преко међе његове, Израиљ отиде од њега. 004 NUM 020 022 И кренувши се од Кадиса дођоше синови Израиљеви, сав збор њихов, ка гори Ору. 004 NUM 020 023 И Господ рече Мојсију и Арону на гори Ору код међе едомске говорећи: 004 NUM 020 024 Арон ваља да се прибере к роду свом, јер неће ући у земљу коју сам дао синовима Израиљевим, јер не послушасте заповести моје на води од свађе. 004 NUM 020 025 Узми Арона и Елеазара сина његовог, и изведи их на гору Ор. 004 NUM 020 026 И свуци Арону хаљине његове и обуци их Елеазару сину његовом, па ће се Арон прибрати и умрети онде. 004 NUM 020 027 И учини Мојсије како заповеди Господ; и изиђоше на гору Ор пред свим збором. 004 NUM 020 028 И свуче Мојсије с Арона хаљине његове и обуче их Елеазару, сину његовом, и умре онде Арон наврх горе, а Мојсије и Елеазар сиђоше с горе. 004 NUM 020 029 А кад виде сав збор да умре Арон, плака сав дом Израиљев за Ароном тридесет дана. 004 NUM 021 001 А кад чу Хананеј, цар арадски, који живљаше на југу, да иде Израиљ путем којим идоше уходе, он се поби с њима и зароби их неколико. 004 NUM 021 002 Тада се Израиљ заветова Господу и рече: Ако даш овај народ мени у руке, до темеља ћу раскопати градове њихове. 004 NUM 021 003 И услиши Господ глас Израиљев и даде му Хананеје, а он затре њих и градове њихове, и прозва оно место Орма. 004 NUM 021 004 Потом пођоше од горе Ора к Црвеном мору обилазећи земљу едомску, и ослаби дух народу од пута. 004 NUM 021 005 И викаше народ на Бога и на Мојсија: Зашто нас изведосте из Мисира да изгинемо у овој пустињи? Јер нема ни хлеба ни воде, а овај се никакви хлеб већ огадио души нашој. 004 NUM 021 006 А Господ пусти на народ змије ватрене, које их уједаху, те помре много народа у Израиљу. 004 NUM 021 007 Тада дође народ к Мојсију и рекоше: Згрешисмо што викасмо на Господа и на тебе; моли Бога нека уклони змије од нас. И Мојсије се помоли за народ. 004 NUM 021 008 И Господ рече Мојсију: Начини змију ватрену, и метни је на мотку, и кога уједе змија, нека погледа у њу, па ће оздравити. 004 NUM 021 009 И начини Мојсије змију од бронзе, и метну је на мотку, и кога год уједе змија он погледа у змију од бронзе, и оздрави. 004 NUM 021 010 Потом пођоше синови Израиљеви, и стадоше у логор у Овоту. 004 NUM 021 011 И из Овота отишавши стадоше у логор на брдима аваримским у пустињи која је према моавској с истока. 004 NUM 021 012 Оданде отишавши стадоше у логор у долини Зареду. 004 NUM 021 013 И одатле отишавши стадоше у логор на брду на Арнону, који је у пустињи и излази од међе аморејске. Јер је Арнон међа моавска између Моаваца и Аморејаца. 004 NUM 021 014 Зато се каже у књизи о ратовима Господњим: На Вајева у Суфи и на потоке арнонске. 004 NUM 021 015 Јер ти потоци, који допиру до места Ара, теку покрај међе моавске. 004 NUM 021 016 А отуда дођоше к Виру; то је студенац за који беше рекао Господ Мојсију: Скупи народ, и даћу им воде. 004 NUM 021 017 Тада пева Израиљ песму ову: Дижи се, студенче; припевајте га; 004 NUM 021 018 Студенче, који копаше кнезови, који ископаше поглавари народни с оним који постави закон, палицама својим. А из пустиње отидоше у Мантанаил, 004 NUM 021 019 А из Мантанаила, у Надил, а из Надила у Вамот, 004 NUM 021 020 А из Вамота у долину која је у пољу моавском код горе Фазге и гледа у пустињу. 004 NUM 021 021 Тада посла Израиљ посланике к Сиону, цару аморејском говорећи: 004 NUM 021 022 Пусти да прођемо кроз твоју земљу, нећемо свртати ни у поље ни у виноград, нити ћемо пити воде из студенаца; ићи ћемо царским путем докле не пређемо међу твоју. 004 NUM 021 023 Али не даде Сион Израиљу да прође кроз земљу његову, него сабра Сион сав народ свој, и изађе на Израиља у пустињу, и дође у Јасу, и поби се с Израиљем. 004 NUM 021 024 Али га исече Израиљ оштрим мачем, и освоји земљу његову од Арона па до Јавока, до синова Амонових, јер тврда беше међа синова Амонових. 004 NUM 021 025 И узе Израиљ сва она места и насели се у свим градовима аморејским, у Есевону и у свим селима његовим. 004 NUM 021 026 Јер Есевон беше град Сиона, цара аморејског, који беше први завојштио на цара моавског и беше му узео сву земљу његову до Арнона. 004 NUM 021 027 Зато говоре у причи: Ходите у Есевон, да се сагради и подигне град Сионов. 004 NUM 021 028 Јер огањ изађе из Есевона, пламен из града Сионовог, и спали Ар моавски и становнике на висини арнонској. 004 NUM 021 029 Тешко теби, Моаве; пропао си; народе Хемосов; дао је синове своје који утекоше и кћери своје у ропство Сиону, цару аморејском. 004 NUM 021 030 Али их пострељасмо, пропаде Есевон до Девона, и потрсмо их до Нофе, која допире до Медеве. 004 NUM 021 031 И тако живи Израиљ у земљи аморејској. 004 NUM 021 032 Потом посла Мојсије да уходе Јазир, и узеше села око њега, и изагнаше Аморејце који беху онде. 004 NUM 021 033 Потом обративши се пођоше у Васан; и изиђе Ог, цар васански пред њих, он и сав народ његов на бој у Едрајин. 004 NUM 021 034 А Господ рече Мојсију: Не бој га се; јер сам га дао у твоје руке и сав народ његов и земљу његову; и учини му како си учинио Сиону, цару Аморејском који живљаше у Есевону. 004 NUM 021 035 И побише га и синове његове и сав народ његов, да не оста ниједан, и освојише земљу његову. 004 NUM 022 001 Одатле се подигоше синови Израиљеви, и стадоше у логор у пољу моавском с оне стране Јордана према Јерихону. 004 NUM 022 002 И виде Валак, син Сефоров све што учини Израиљ Амореју. 004 NUM 022 003 И уплаши се Моав од народа веома; јер га беше много, и притужи Моаву од синова Израиљевих. 004 NUM 022 004 Па рече Моав старешинама мадијанским: Сада ће ова множина појести све што је око нас као во траву у пољу. А Валак, син Сефоров беше у оно време цар моавски. 004 NUM 022 005 И посла посланике к Валаму, сину Веоровом у Фатуру, која је на реци у земљи народа његовог, говорећи: Ево народ изиђе из Мисира, ево прекрилио је земљу, и стоји према мени. 004 NUM 022 006 Него ходи, прокуни ми овај народ, јер је јачи од мене, е да бих му одолео и побио га или истерао из земље ове; јер знам, кога благословиш биће благословен, а кога прокунеш биће проклет. 004 NUM 022 007 И отидоше старешине моавске и старешине мадијанске носећи дарове за врачање; и дођоше к Валаму, и казаше му речи Валакове. 004 NUM 022 008 А он им рече: Останите овде ову ноћ, и одговорићу вам како ми Господ каже. И осташе кнезови моавски код Валама. 004 NUM 022 009 А Бог дође к Валаму и рече му: Какви су то људи код тебе? 004 NUM 022 010 И рече Валам Богу: Валак син Сефоров, цар моавски, посла их к мени говорећи: 004 NUM 022 011 Ево народ изиђе из Мисира и прекрили земљу; него ходи, прокуни ми га, е да бих га надбио и отерао га. 004 NUM 022 012 А Бог рече Валаму: Не иди с њима, нити куни тај народ, јер је благословен. 004 NUM 022 013 И ујутру уставши Валам рече кнезовима Валаковим; вратите се у своју земљу јер ми не да Бог да идем с вама. 004 NUM 022 014 И уставши кнезови моавски дођоше к Валаку, и рекоше: Не хте Валам поћи с нама. 004 NUM 022 015 Тада опет посла Валак више кнезова и веће од првих. 004 NUM 022 016 И они дошавши к Валаму рекоше му: Овако вели Валак, син Сефоров: Немој се затезати, молим те, него дођи к мени. 004 NUM 022 017 Јер ћу те добро даривати, и шта ми год кажеш чинићу; зато дођи, молим те, прокуни ми овај народ. 004 NUM 022 018 А Валам одговори и рече слугама Валаковим: Да ми да Валак кућу своју пуну сребра и злата, не бих могао преступити речи Господа Бога свог да учиним шта мало или велико. 004 NUM 022 019 Али опет останите овде и ви ову ноћ да видим шта ће ми сада казати Господ. 004 NUM 022 020 И дође Бог ноћу к Валаму и рече му: Кад су дошли ти људи да те зову, устани, иди с њима, али шта ти кажем оно да чиниш. 004 NUM 022 021 А ујутру уставши Валам осамари магарицу своју, и пође с кнезовима моавским. 004 NUM 022 022 Али се разгневи Бог што он пође; и стаде анђео Господњи на пут да му не да; а он сеђаше на магарици својој и имаше са собом два момка своја. 004 NUM 022 023 А кад магарица виде анђела Господњег где стоји на путу с голим мачем у руци, сврну магарица с пута и пође преко поља. А Валам је стаде бити да је врати на пут. 004 NUM 022 024 А анђео Господњи стаде на стазу међу виноградима, а беше зид и одовуд и одонуд. 004 NUM 022 025 И магарица видећи анђела Господњег приби се уз други зид, и притиште ногу Валамову о зид; а он је стаде опет бити. 004 NUM 022 026 Потом анђео Господњи отиде даље, и стаде у теснацу, где не беше места да се сврне ни надесно ни налево. 004 NUM 022 027 И магарица видећи анђела Господњег паде под Валамом, а Валам се врло разљути, и стаде бити магарицу својим штапом. 004 NUM 022 028 Тада Господ отвори уста магарици, те она рече Валаму: Шта сам ти учинила, те ме бијеш већ трећи пут? 004 NUM 022 029 А Валам рече магарици: Што ми пркосиш? Да имам мач у руци, сад бих те убио. 004 NUM 022 030 А магарица рече Валаму: Нисам ли твоја магарица? Јашеш ме од како сам постала твоја до данас; јесам ли ти кад тако учинила? А он рече: Ниси. 004 NUM 022 031 Тада Господ отвори очи Валаму, који угледа анђела Господњег где стоји на путу с голим мачем у руци. И он сави главу и поклони се лицем својим. 004 NUM 022 032 И рече му анђео Господњи: Зашто си био магарицу своју већ три пута? Ево ја изиђох да ти не дам, јер твој пут није мени по вољи. 004 NUM 022 033 Кад ме угледа магарица, она се уклони испред мене већ три пута; а да се није уклонила испред мене, тебе бих већ убио, а њу бих оставио у животу. 004 NUM 022 034 А Валам рече анђелу Господњем: Згрешио сам, јер нисам знао да ти стојиш преда мном на путу; ако теби није по вољи, ја ћу се вратити. 004 NUM 022 035 А анђео Господњи рече Валаму: Иди с тим људима, али само оно говори што ти ја кажем. Тада Валам отиде с кнезовима Валаковим. 004 NUM 022 036 А кад чу Валак да иде Валам, изиђе му на сусрет у град моавски на међи арнонској накрај међе. 004 NUM 022 037 И рече Валак Валаму: Нисам ли слао к теби и звао те? Зашто ми не дође? Еда ли те не могу даривати? 004 NUM 022 038 А Валам рече Валаку: Ево сам дошао к теби; али хоћу ли моћи шта говорити? Шта ми Бог метне у уста, оно ћу говорити. 004 NUM 022 039 И отиде Валам с Валаком, и дођоше у град Узот. 004 NUM 022 040 И накла Валак волова и оваца, и посла Валаму и кнезовима, који беху с њим. 004 NUM 022 041 А ујутру узе Валак Валама и одведе га на висину Валову, и оданде му показа један крај народа. 004 NUM 023 001 И рече Валам Валаку: Начини ми овде седам олтара, и приправи ми овде седам телаца и седам овнова. 004 NUM 023 002 И учини Валак како му рече Валам; и принесе Валак с Валамом на сваком олтару по једно теле и овна. 004 NUM 023 003 Па рече Валам Валаку: Стој код своје жртве паљенице; а ја идем еда бих се срео с Господом, па шта ми јави казаћу ти. И он отиде сам. 004 NUM 023 004 И срете Бог Валама, а он му рече: Седам олтара спремних, и принесох по теле и овна на сваком олтару. 004 NUM 023 005 А Господ метну речи у уста Валаму, и рече врати се к Валаку и тако му реци. 004 NUM 023 006 И врати се к њему, а он стајаше код жртве своје паљенице и сви кнезови моавски. 004 NUM 023 007 А он отвори причу своју, и рече: Из Арама доведе ме Валак, цар моавски с планине источне, говорећи: Ходи, прокуни ми Јакова, ходи, наружи Израиља. 004 NUM 023 008 Како бих клео оног кога не куне Бог? Или како бих ружио оног кога Господ не ружи? 004 NUM 023 009 Јер сврх стена видим га, и с хумова гледам га. Гле, овај ће народ наставати сам, и с другим народима неће се помешати. 004 NUM 023 010 Ко ће избројати прах Јаковљев и број од четврти Израиља? Да бих ја умро смрћу праведничком, и крај мој да би био као њихов! 004 NUM 023 011 Тада рече Валак Валаму: Шта то радиш од мене? Ја те дозвах да прокунеш непријатеље моје, а гле, ти благосиљаш једнако. 004 NUM 023 012 А он одговори и рече: Зар нећу пазити и говорити оно што ми је Господ метнуо у уста? 004 NUM 023 013 Тада му рече Валак: Ходи са мном на друго место, одакле ћеш га видети; само му крај видиш, а свега га не видиш; прокуни ми га оданде. 004 NUM 023 014 И доведе га у поље Зофим, наврх Фазге, и начини седам олтара, и принесе на сваком олтару по једно теле и овна. 004 NUM 023 015 Тада Валам рече Валаку: Стој ту код жртве своје паљенице, а ја идем онамо на сусрет Господу. 004 NUM 023 016 И срете Господ Валама, и метну му реч у уста, и рече: Врати се к Валаку, и тако говори. 004 NUM 023 017 И дође к њему, а он стајаше код жртве своје паљенице и с њим кнезови моавски; и рече Валак: Шта вели Господ? 004 NUM 023 018 А он отвори причу своју, и рече: Устани Валаче, и послушај, чуј ме сине Сефоров! 004 NUM 023 019 Бог није човек да лаже, ни син човечји да се покаје. Шта каже неће ли учинити, и шта рече неће ли извршити? 004 NUM 023 020 Гле, примих да благословим; јер је Он благословио, а ја нећу порећи. 004 NUM 023 021 Не гледа на безакоње у Јакову ни на неваљалство у Израиљу; Господ је његов с њим, и граја у њему као цар кад надвлада. 004 NUM 023 022 Бог га је извео из Мисира, Он му је као снага једнорогова. 004 NUM 023 023 Јер нема чини на Јакова ни врачања на Израиља; у ово доба говориће се о Јакову и о Израиљу, што је учинио Бог. 004 NUM 023 024 Ево, народ ће устати као силан лав, и као лавић скочиће; неће лећи докле не поједе лов и попије крв побијених. 004 NUM 023 025 Тада рече Валак Валаму: Немој га ни клети ни благосиљати. 004 NUM 023 026 А Валам одговори Валаку: Нисам ли ти казао да ћу чинити шта ми год Господ каже? 004 NUM 023 027 А Валак рече Валаму: Ходи, одвешћу те на друго место; да ако Богу буде воља да ми га оданде прокунеш. 004 NUM 023 028 И одведе Валак Валама наврх Фегора, који гледа у пустињу. 004 NUM 023 029 И рече Валам Валаку: Начини ми овде седам олтара, и приправи ми овде седам телаца и седам овнова. 004 NUM 023 030 И учини Валак како рече Валам и принесе жртву по теле и овна на сваком олтару. 004 NUM 024 001 И видевши Валам да је Божја воља да благосиља Израиља, не хте више ни ићи као пре по врачање, него се окрете лицем к пустињи, 004 NUM 024 002 И подигавши очи своје угледа Израиља где стоји по племенима својим; и дух Божји дође на њ. 004 NUM 024 003 И отвори причу своју, и рече: Каже Валам, син Веоров; каже човек коме су отворене очи. 004 NUM 024 004 Каже онај који чује речи Божје, који види утвару Свемогућег, који кад падне отворене су му очи: 004 NUM 024 005 Како су лепи шатори твоји, Јакове, и колибе твоје, Израиљу! 004 NUM 024 006 Пружили су се као потоци, као вртови крај реке, као мирисава дрвета која је посадио Господ, као кедри на води. 004 NUM 024 007 Потећи ће вода из ведра његовог, и семе ће његово бити међу великим водама, и цар ће се његов подигнути сврх Агага, и царство ће се његово узвисити. 004 NUM 024 008 Бог га је извео из Мисира, и Он му је као снага једнорогова; појешће народе који су му непријатељи, и кости ће његове потрти, и стрелама својим пострељати их. 004 NUM 024 009 Спустио се, лежи као лавић и као љути лав; ко ће га пробудити? Ко тебе благосиља, биће благословен; а ко тебе куне, биће проклет. 004 NUM 024 010 Тада се разгневи Валак на Валама, и пљесну се рукама, и рече Валак Валаму: Дозвах те да прокунеш непријатеље моје, а ти си их благословио ето већ три пута. 004 NUM 024 011 Одлази у своје место; рекох да ћу те даривати, а ето Господ не да ти дара. 004 NUM 024 012 А Валам рече Валаку: Нисам ли и посланицима твојим које си послао к мени рекао говорећи: 004 NUM 024 013 Да ми да Валак кућу своју пуну сребра и злата, не бих могао преступити речи Господње да учиним шта добро или зло од себе; шта каже Господ оно ћу казати. 004 NUM 024 014 Ја сада ево идем к народу свом, али да ти кажем шта ће тај народ учинити народу твом најпосле. 004 NUM 024 015 Потом отвори причу своју, и рече: Каже Валам син Веоров, каже човек коме су отворене очи, 004 NUM 024 016 Каже који чује речи Божје, и зна знање о Вишњем, и који види утвару Свемогућег и кад падне отворене су му очи. 004 NUM 024 017 Видим Га, али не сад; гледам Га, али не изблиза; изаћи ће звезда из Јакова и устаће палица из Израиља, која ће разбити кнезове моавске и разорити све синове ситове. 004 NUM 024 018 И Едома ће освојити и Сира ће освојити непријатељи његови; јер ће Израиљ радити јуначки. 004 NUM 024 019 И владаће који је од Јакова, и затрће остатак од града. 004 NUM 024 020 А угледа Амалика, отвори причу своју, и рече: Амалик је почетак народима, али ће најпосле пропасти. 004 NUM 024 021 А угледавши Кенеја, отвори причу своју, и рече: Тврд ти је стан, и на стени си савио гнездо своје; 004 NUM 024 022 Али ће бити изагнан Кенеј; Асур ће га заробити. 004 NUM 024 023 И опет отвори причу своју, и рече: Јаох! Ко ће бити жив кад то учини Бог! 004 NUM 024 024 И лађе из земље Китимске допловиће и досадиће Асирцима и досадиће Јеврејима; али ће и сами пропасти. 004 NUM 024 025 Потом уставши Валам отиде, и врати се у своје место; и Валак отиде својим путем. 004 NUM 025 001 И живљаше Израиљ у Ситиму, и народ стаде чинити прељубу са кћерима моавским. 004 NUM 025 002 Оне позиваху народ на жртве својих богова, и народ јеђаше, и клањаше се боговима њиховим. 004 NUM 025 003 И Израиљ приону уз Велфегора; и разгневи се Господ на Израиља. 004 NUM 025 004 И рече Господ Мојсију: Узми све кнезове народне, и обеси их Господу према сунцу, да се одврати гнев Господњи од Израиља. 004 NUM 025 005 И рече Мојсије судијама Израиљевим: Побијте сваки своје који су прионули уз Велфегора. 004 NUM 025 006 И гле, један између синова Израиљевих дође и доведе к браћи својој једну Мадијанку на очи Мојсију и на очи свему збору синова Израиљевих; а они заплакаше на вратима шатора од састанка. 004 NUM 025 007 А кад то виде Финес, син Елеазара сина Арона свештеника, уста исред збора и узе копље у руку; 004 NUM 025 008 И уђе за човеком Израиљцем у шатор, и прободе их обоје, човека Израиљца и ону жену, кроз трбух, и преста погибија међу синовима Израиљевим. 004 NUM 025 009 И изгибе их од те погибије двадесет и четири хиљаде. 004 NUM 025 010 Тада рече Господ Мојсију говорећи: 004 NUM 025 011 Финес, син Елеазара сина Арона свештеника одврати гнев мој од синова Израиљевих отворивши ревност за ме међу њима, да не бих истребио синове Израиљеве у ревности својој. 004 NUM 025 012 Зато му кажи: Ево дајем му свој завет мирни. 004 NUM 025 013 И имаће он и семе његово након њега завет свештенства вечног, јер ревнова за Бога свог и очисти синове Израиљеве. 004 NUM 025 014 А човеку Израиљцу убијеном, који би убијен с Мадијанком, беше име Замрије, син Салманов, кнез од дома оца свог од племена Симеуновог. 004 NUM 025 015 А убијеној жени Мадијани беше име Хазвија, кћи Сура кнеза народног у дому оца свог међу Мадијанима. 004 NUM 025 016 И рече Господ Мојсију говорећи: 004 NUM 025 017 Завојштите на Мадијане, и бијте их; 004 NUM 025 018 Јер они завојштише на вас преварама својим, и претворише вас Велфегором и Хазвијом кћерју кнеза мадијанског, сестром својом, која би убијена у дан погибије која дође с Фегора. 004 NUM 026 001 А после те погибије рече Господ Мојсију и Елеазару, сину Ароновом свештенику говорећи: 004 NUM 026 002 Избројте сав збор синова Израиљевих од двадесет година и више по домовима отаца њихових, све који могу ићи на војску у Израиљу. 004 NUM 026 003 И рече им Мојсије и Елеазар свештеник у пољу моавском на Јордану према Јерихону говорећи: 004 NUM 026 004 Да се изброје од двадесет година и више, како заповеди Господ Мојсију и синовима Израиљевим, који изађоше из земље мисирске. 004 NUM 026 005 Рувим беше првенац Израиљев; а синови Рувимови: од Еноха породица Енохова; од Фалуја породица Фалујева; 004 NUM 026 006 Од Асрона породица Асронова, од Хармије породица Хармијина. 004 NUM 026 007 То су породице Рувимове; а избројаних беше међу њима четрдесет и три хиљаде и седам стотина и тридесет. 004 NUM 026 008 Син Фалујев беше Елијав. 004 NUM 026 009 А синови Елијавови: Намуило и Датан и Авирон. Овај Датан и овај Авирон који беху од оних што се сазиваху на збор, усташе на Мојсија и Арона у буни Корејевој, кад беше буна на Господа; 004 NUM 026 010 И земља отворивши уста своја прождре њих и Кореја, и изгибе та гомила, и спали их огањ двеста и педесет људи, који посташе углед. 004 NUM 026 011 А синови Корејеви не погибоше. 004 NUM 026 012 Синови Симеунови по породицама својим: од Намуила породица Намуилова; од Јамина породица Јаминова; од Јахина породица Јахинова; 004 NUM 026 013 Од Заре породица Зарина, од Саула породица Саулова. 004 NUM 026 014 То су породице Симеунове; од њих беше двадесет и две хиљаде и две стотине. 004 NUM 026 015 А синови Гадови по породицама својим: од Сифона породица Сифонова; од Агија породица Агијева; од Сунија и породица Сунијева; 004 NUM 026 016 Од Азена породица Азенова; од Ирија породица Иријева; 004 NUM 026 017 Од Арода породица Ародова; од Арилија породица Арилијева. 004 NUM 026 018 То су породице синова Гадових, а међу њима беше избројаних четрдесет хиљада и пет стотина. 004 NUM 026 019 Синови Јудини: Ир и Авнан; али умреше Ир и Авнан у земљи хананској. 004 NUM 026 020 Беху, пак, синови Јудини по породицама својим: од Силома породица Силомова; од Фареса породица Фаресова; од Заре породица Зарина. 004 NUM 026 021 А синови Фаресови беху: од Асрона породица Асронова; од Јамуила породица Јамуилова. 004 NUM 026 022 То су породице Јудине, а међу њима беше избројаних седамдесет и шест хиљада и пет стотина. 004 NUM 026 023 А синови Исахарови по породицама својим: од Толе породица Толина; од Фуве породица Фувина; 004 NUM 026 024 Од Јасува породица Јасувова; од Амрама породица Амрамова. 004 NUM 026 025 То су породице Исахарове; а међу њима беше избројаних шездесет и четири хиљаде и три стотине. 004 NUM 026 026 Синови Завулонови по породицама својим: од Сареда породица Саредова, од Алона породица Алонова, од Алила породица Алилова. 004 NUM 026 027 То су породице Завулонове, а међу њима беше избројаних шездесет хиљада и пет стотина. 004 NUM 026 028 Синови Јосифови по породицама својим: Манасија и Јефрем; 004 NUM 026 029 Синови Манасијини: од Махира породица Махирова, а Махир роди Галада, од ког је породица Галадова. 004 NUM 026 030 Ово су синови Галадови; од Ахијезера породица Ахијезерова; од Хелека породица Хелекова. 004 NUM 026 031 Од Есрила породица Есрилова, од Сихема породица Сихемова; 004 NUM 026 032 Од Симаера породица Симаерова; од Офера породица Оферова; 004 NUM 026 033 А Салпад син Оферов немаше синове него кћери, којима су имена Мала и Нуја и Егла и Мелха и Терса. 004 NUM 026 034 То су породице Манасијине, а од њих беше избројаних педесет и две хиљаде и седам стотина. 004 NUM 026 035 Синови, пак, Јефремови по породицама својим: од Сутала породица Суталова; од Вехера породица Вехерова; од Тахана породица Таханова. 004 NUM 026 036 А ово су синови Суталови: од Ерана породица Еранова. 004 NUM 026 037 То су породице синова Јефремових; а међу њима беше избројаних тридесет и две хиљаде и пет стотина. То су синови Јосифови по породицама својим. 004 NUM 026 038 А синови Венијаминови по породицама својим: од Веле породица Велина; од Асвила породица Асвилова; од Ахирама породица Ахирамова; 004 NUM 026 039 Од Суфама породица Суфамова; од Уфама породица Уфамова. 004 NUM 026 040 А Велини синови беху: Адер и Наман; од Адера породица Адерова; од Намана породица Наманова. 004 NUM 026 041 То су синови Венијаминови по породицама својим, а међу њима беше избројаних четрдесет и пет хиљада и шест стотина. 004 NUM 026 042 А ово су синови Данови по породицама својим: од Самеја породица Самејева; то је род Данов по породицама својим. 004 NUM 026 043 У свим породицама Самејевим беше избројаних шездесет и четири хиљаде и четири стотине. 004 NUM 026 044 Синови Асирови по породицама својим: од Јамина породица Јаминова; од Јесуја породица Јесујева: од Верија породица Веријина. 004 NUM 026 045 Синови Веријини: од Ховера породица Ховерова; од Мелхила породица Мелхилова. 004 NUM 026 046 А кћери Асировој беше име Сара. 004 NUM 026 047 То су породице синова Асирових; а међу њима беше избројаних педесет и три хиљаде и четири стотине. 004 NUM 026 048 Синови Нефталимови по породицама својим: од Асила породица Асилова; од Гунија породица Гунијева. 004 NUM 026 049 Од Јесера породица Јесерова; од Селима породица Селимова. 004 NUM 026 050 То је род Нефталимов по породицама својим, а међу њима беше избројаних четрдесет и пет хиљада и четири стотине. 004 NUM 026 051 То су избројани међу синовима Израиљевим, шест стотина и једна хиљада и седам стотина и тридесет. 004 NUM 026 052 А Господ рече Мојсију говорећи: 004 NUM 026 053 Тим нека се подели земља у наследство према броју имена; 004 NUM 026 054 Којих има више, подај им веће наследство, а којих има мање, њима мање; сви према броју избројаних својих нека имају наследство. 004 NUM 026 055 Али жребом нека се подели земља: по именима племена отаца својих нека добију наследство. 004 NUM 026 056 Ждребом нека се подели свакоме племену, било велико или мало. 004 NUM 026 057 А ово су избројани између Левита по породицама својим: од Гирсона породица Гирсонова; од Ката породица Катова; од Мерарија породица Мераријева. 004 NUM 026 058 Ово су породице Левијеве: породица Ловенијева, породица Хевронова, породица Мелијева, породица Мусијева, породица Корејева. А Кат је родео Амрама. 004 NUM 026 059 А име је жени Амрамовој Јохаведа, кћи Левијева, која му се родила у Мисиру; а она роди Амраму Арона и Мојсија, и Марију сестру њихову. 004 NUM 026 060 А Арону се роди Надав и Авијуд и Елеазар и Итамар. 004 NUM 026 061 Али Надав и Авијуд погибоше кад принесоше туђ огањ пред Господом. 004 NUM 026 062 И беше их избројаних двадесет и три хиљаде, свега мушкиња од једног месеца и више; и не бише бројани међу синове Израиљеве, јер им није дано наследство међу синовима Израиљевим 004 NUM 026 063 То су избројани, кад Мојсије и Елеазар свештеник избројаше синове Израиљеве у пољу моавском на Јордану према Јерихону. 004 NUM 026 064 А међу њима не беше ниједан од оних које избројаше Мојсије и Арон, свештеник, кад бројаше синове Израиљеве у пустињи Синајској. 004 NUM 026 065 Јер Господ беше рекао за њих: Помреће у пустињи. И не оста их ни један осим Халева, сина Јефонијиног и Исуса сина Навиног. 004 NUM 027 001 Тада дођоше кћери Салпада, сина Офера сина Галада сина Махира сина Манасијиног, од племена Манасије сина Јосифовог, а имена им беху Мала, Нуја, Егла, Мелха и Терса. 004 NUM 027 002 И стадоше пред Мојсија и пред Елеазара свештеника и пед кнезове и сав збор на вратима шатора од састанка, и рекоше: 004 NUM 027 003 Отац наш умре у пустињи, али не беше у друштву с онима који се побунише на Господа у буни Корејевој, него умре од греха свог, а не остави синове. 004 NUM 027 004 Зашто да се истреби име оца нашег из породице његове зато што није имао сина? Дај нам наследство међу браћом оца нашег. 004 NUM 027 005 И изнесе Мојсије ствар њихову пред Господа. 004 NUM 027 006 А Господ рече Мојсију говорећи: 004 NUM 027 007 Право говоре, кћери Салпадове; подај им право да имају наследство међу браћом оца свог, и принеси наследство оца њиховог на њих. 004 NUM 027 008 А синовима Израиљевим кажи и реци: Кад ко умре, а нема сина, онда пренесите наследство његово на кћер његову; 004 NUM 027 009 Ако ли ни кћери нема, онда подајте наследство његово браћи његовој; 004 NUM 027 010 Ако ли ни браће нема, онда подајте наследство његово браћи оца његовог; 004 NUM 027 011 Ако ли нема ни браћу очеву, онда подајте наследство његово ономе ко му је најближи у роду његовом, и нека је његово. И то нека буде синовима Израиљевим закон за суђење, како заповеди Господ Мојсију. 004 NUM 027 012 Још рече Господ Мојсију: Изиђи на гору ову аваримску, и види земљу коју сам дао синовима Израиљевим. 004 NUM 027 013 И кад је видиш, прибраћеш се к роду свом и ти, као што се прибрао Арон, брат твој. 004 NUM 027 014 Јер не послушасте речи моје у пустињи Сину у свађи народној, кад је требало да ме прославите на води пред очима њиховим. То је вода од свађе у Кадису у пустињи Сину. 004 NUM 027 015 И рече Мојсије Господу говорећи: 004 NUM 027 016 Господе Боже духовима и сваком телу, постави човека над овим збором, 004 NUM 027 017 Који ће излазити пред њима и који ће долазити пред њима, који ће их изводити и опет доводити, да не би био збор Господњи као овце које немају пастира. 004 NUM 027 018 А Господ рече Мојсију: Узми к себи Исуса сина Навиног, човека у коме је дух мој, и метни руку своју на њ, 004 NUM 027 019 И изведи га пред Елеазара свештеника и пред сав збор, и подај му заповести пред њима. 004 NUM 027 020 И подај му од славе своје, да га слуша сав збор синова Израиљевих. 004 NUM 027 021 И нека стаје пред Елеазара свештеника да га пита за суд Урим пред Господом; по заповести Његовој нека полазе и по заповести Његовој нека долазе он и сви синови Израиљеви с њим и сав збор. 004 NUM 027 022 И учини Мојсије како му заповеди Господ; и узевши Исуса постави га пред Елеазара свештеника и пред сав збор. 004 NUM 027 023 И метну руке своје на њ, и даде му заповести, како беше заповедио Господ преко Мојсија. 004 NUM 028 001 Још рече Господ Мојсију говорећи: 004 NUM 028 002 Заповеди синовима Израиљевим, и реци им: Приносе моје, хлеб мој, жртве што ми се сажижу за угодни мирис, пазите да ми приносите на време. 004 NUM 028 003 Реци им дакле: Ово је жртва огњена што ћете приносити Господу: два јагњета од године здрава, сваки дан на жртву паљеницу без престанка. 004 NUM 028 004 Једно јагње принеси ујутру, а друго јагње принеси увече. 004 NUM 028 005 И десетину ефе белог брашна за дар смешаног с четвртином ина чистог уља. 004 NUM 028 006 То је жртва паљеница свагдашња, која би принесена на гори Синајској за мирис угодни, жртва огњена Господу. 004 NUM 028 007 И налив њен да буде четврт ина на свако јагње; у светињи приноси налив доброг пића Господу. 004 NUM 028 008 А друго јагње принеси увече; дар као ујутру и налив његов принеси за жртву огњену, за угодни мирис Господу. 004 NUM 028 009 А у суботу два јагњета од године здрава, и две десетине белог брашна смешаног с уљем за дар с наливом његовим. 004 NUM 028 010 То је суботна жртва паљеница сваке суботе, осим свагдашње жртве паљенице и налива њеног. 004 NUM 028 011 И у почетак месеца својих приносите Господу жртву паљеницу, по два телета и једног овна и седам јагањаца од године здравих; 004 NUM 028 012 И три десетине белог брашна помешаног с уљем за дар на свако теле, и две десетине белог брашна помешаног с уљем за дар на овна; 004 NUM 028 013 И по једну десетину белог брашна помешаног с уљем за дар на свако јагње; то је жртва паљеница на угодни мирис, жртва огњена Господу. 004 NUM 028 014 А налив њихов да буде вина по ина на теле, трећина ина на овна, и четврт ина на јагње. То је жртва паљеница у почетак месеца, сваког месеца у години. 004 NUM 028 015 И јарца једног за грех, осим свагдашње жртве паљенице, приносите Господу с наливом његовим. 004 NUM 028 016 А првог месеца четрнаести дан да је пасха Господу; 004 NUM 028 017 А петнаести дан тог месеца празник: седам дана једите пресне хлебове. 004 NUM 028 018 Први дан нека је сабор свети; никакав посао ропски не радите. 004 NUM 028 019 Него принесите Господу жртву паљеницу, два телета и једног овна и седам јагањаца од године, све да вам је здраво; 004 NUM 028 020 А дар уз њих белог брашна помешаног с уљем три десетине уза свако теле и две десетине уз овна принесите. 004 NUM 028 021 По једну десетину принесите уза свако јагње од оних седам јагањаца; 004 NUM 028 022 И једног јарца за грех, ради очишћења вашег. 004 NUM 028 023 То принесите осим јутарње жртве паљенице, која је жртва свагдашња. 004 NUM 028 024 Тако приносите сваки дан за оних седам дана, да буде јело, жртва огњена на угодни мирис Господу, осим свагдашње жртве паљенице и њен налив приносите. 004 NUM 028 025 И седми дан да имате свети сабор; посао ропски ниједан не радите. 004 NUM 028 026 И на дан првина, кад приносите нов дар Господу после својих недеља, да имате сабор свети, ниједан посао ропски не радите; 004 NUM 028 027 Него принесите жртву паљеницу за угодни мирис Господу, два телета, једног овна седам јагањаца од године; 004 NUM 028 028 И дар уз њих: белог брашна помешаног с уљем по три десетине уз теле, две десетине уз овна, 004 NUM 028 029 По једну десетину уза свако јагње од оних седам јагањаца; 004 NUM 028 030 Једног јарца, ради очишћења вашег. 004 NUM 028 031 Принесите то, осим свагдашње жртве паљенице и дара њеног; а све нека вам је здраво с наливом својим. 004 NUM 029 001 А седмог месеца први дан да имате свети сабор; посао ропски ниједан не радите; то да вам је трубни дан. 004 NUM 029 002 И принесите жртву паљеницу за мирис угодни Господу, једно теле, једног овна, седам јагањаца од године здравих; 004 NUM 029 003 А дар уз њих белог брашна смешаног с уљем три десетине уз теле и две десетине уз овна, 004 NUM 029 004 И по једну десетину уз свако јагње од седам јагањаца; 004 NUM 029 005 И једног јарца за грех, ради очишћења вашег; 004 NUM 029 006 Осим жртве паљенице у почетку месеца и дара њеног, и осим свагдашње жртве паљенице и дара њеног и налива њихових по уредби њиховој, за мирис угодни, за жртву огњену Господу. 004 NUM 029 007 И десети дан тог месеца седмог да имате свети сабор; и мучите душе своје; не радите никакав посао; 004 NUM 029 008 Него принесите Господу за мирис угодни жртву паљеницу, једно теле, једног овна, седам јагањаца од године, а нека вам је здраво; 004 NUM 029 009 И дар уз њих белог брашна помешаног с уљем три десетине уз теле, две десетине уз овна, 004 NUM 029 010 По једну десетину уза свако јагње од оних седам јагањаца; 004 NUM 029 011 Јарца једног за грех, осим жртве за грех ради очишћења, и осим свагдашње жртве паљенице и дара њеног и налива њихових. 004 NUM 029 012 И петнаести дан тог месеца седмог да имате свети сабор; ниједан посао ропски не радите; него празнујте празник Господу седам дана. 004 NUM 029 013 И принесите жртву паљеницу, огњену жртву за угодни мирис Господу, тринаест телаца, два овна, четрнаест јагањаца од године, а нека су здрави; 004 NUM 029 014 И дар уз њих брашна белог смешана с уљем по три десетине уза свако теле од тринаест телаца, по две десетине уза сваког овна од она два овна, 004 NUM 029 015 И по једну десетину уза свако јагње од оних четрнаест јагањаца; 004 NUM 029 016 И једног јарца за грех, осим свагдашње жртве паљенице и дара њеног и налива њеног. 004 NUM 029 017 А други део дванаест телаца, два овна, четрнаест јагањаца од године здравих, 004 NUM 029 018 И дар њихов и налив њихов, уз теоце, уз овнове и уз јагањце, по броју њиховом, како је уређено; 004 NUM 029 019 И јарца једног за грех, осим свагдашње жртве паљенице и дара њеног и налива њеног. 004 NUM 029 020 А трећи дан једанаест телаца, два овна и четрнаест јагањаца од године здравих; 004 NUM 029 021 И дарове њихове и наливе њихове, уз теоце, уз овнове и уз јагањце, по броју њиховом, како је уређено; 004 NUM 029 022 И једног јарца за грех, осим свагдашње жртве паљенице и дара њеног и налива њеног. 004 NUM 029 023 А четврти дан десет телаца, два овна, четрнаест јагањаца од године здравих; 004 NUM 029 024 И дар њихов и наливе њихове, уз теоце, уз овнове и уз јагањце, по броју њиховом, како је уређено; 004 NUM 029 025 И једног јарца за грех, осим свагдашње жртве паљенице и дара њеног и налива њеног. 004 NUM 029 026 А пети дан девет телаца, два овна, четрнаест јагањаца од године здравих; 004 NUM 029 027 И дар њихов и наливе њихове, уз теоце, уз овнове и уз јагањце, по броју њиховом, како је уређено; 004 NUM 029 028 И једног јарца за грех, осим свагдашње жртве паљенице и дара њеног и налива њеног. 004 NUM 029 029 А шести дан осам телаца, два овна, четрнаест јагањаца од године здравих, 004 NUM 029 030 И дар њихов и наливе њихове, уз теоце, уз овнове и уз јагањце, по броју њиховом, како је уређено; 004 NUM 029 031 И једног јарца за грех, осим свагдашње жртве паљенице и дара њеног и налива њеног. 004 NUM 029 032 А седми дан седам телаца, два овна, четрнаест јагањаца од године здравих, 004 NUM 029 033 И дар њихов и наливе њихове, уз теоце, уз овнове и уз јагањце, по броју њиховом, како је уређено; 004 NUM 029 034 И јарца за грех, осим свагдашње жртве паљенице и дара њеног и налива њеног. 004 NUM 029 035 А осми дан да вам је празник; ниједан посао ропски не радите. 004 NUM 029 036 Него принесите жртву паљеницу, жртву огњену за угодни мирис Господу, једно теле, једног овна, седам јагањаца од године здравих. 004 NUM 029 037 И дар њихов и наливе њихове, уз теле, уз овна и уз јагањце, по броју њиховом, како је уређено; 004 NUM 029 038 И једног јарца за грех, осим свагдашње жртве паљенице и дара њеног и налива њеног. 004 NUM 029 039 То приносите Господу на празнике своје, осим оног што бисте по завету или од своје воље принели за жртве паљенице или дарове или наливе или жртве захвалне. 004 NUM 029 040 И каза Мојсије синовима Израиљевим све што заповеди Господ. 004 NUM 030 001 И рече Мојсије кнезовима од племена синова Израиљевих говорећи: Ово је заповедио Господ. 004 NUM 030 002 Кад који човек учини завет Господу, или се закуне везавши се душом својом, нека не погази речи своје, него нека учини све што изађе из уста његових. 004 NUM 030 003 А кад жена учини завет Господу или се веже у младости својој, докле је у кући оца свог, 004 NUM 030 004 И чује отац њен за завет њен или како се везала душом својом, па јој отац не рече ништа, онда да су тврди сви завети њени, и све чим је везала душу своју да је тврдо. 004 NUM 030 005 Ако ли отац њен порече то онај дан кад чује, завети њени и чим је год везала душу своју, ништа да није тврдо; и Господ ће јој опростити, јер отац њен порече. 004 NUM 030 006 Ако ли се уда па има на себи завет или изрече шта на уста своја чим би се везала, 004 NUM 030 007 А муж њен чувши не рече јој ништа онај дан кад чује, онда да су тврди завети њени, и тврдо да је све чим је везала душу своју. 004 NUM 030 008 Ако ли муж њен кад чује онај дан порече, укида се завет који је био на њој или што је изрекла на уста своја те се везала; и Господ ће јој опростити. 004 NUM 030 009 А завет који учини удовица или пуштеница, и све чим веже душу своју, да јој је тврдо. 004 NUM 030 010 Али ако буде у кући мужа свог учинила завет и за шта везала душу своју заклетвом, 004 NUM 030 011 И муж њен чувши оћути и не порече, тада да су тврди сви завети њени, и да је тврдо све за шта је везала душу своју. 004 NUM 030 012 Ако ли то порече муж њен онај дан кад чује, сваки завет који би изашао из уста њених и све чим би везала душу своју да није тврдо; муж је њен порекао, и Господ ће јој опростити. 004 NUM 030 013 Сваки завет и све за шта би се везала заклетвом да мучи душу своју, муж њен потврђује и укида. 004 NUM 030 014 Ако би муж њен од дана до дана ћутао, онда потврђује све завете њене и све за шта би се везала; потврђује, јер јој не порече у онај дан кад чу. 004 NUM 030 015 Ако ли порече пошто чује, сам ће носити грех њен. 004 NUM 030 016 Ово су наредбе, које заповеди Господ Мојсију за мужа и жену, за оца и кћер у младости њеној, докле је у кући оца свог. 004 NUM 031 001 Опет рече Господ Мојсију говорећи: 004 NUM 031 002 Освети синове Израиљеве на Мадијанима, па ћеш се онда прибрати к роду свом. 004 NUM 031 003 И Мојсије рече народу говорећи: Опремите између себе људе на војску да иду на Мадијане да учине освету Господњу на Мадијанима, 004 NUM 031 004 По хиљаду од племена, од сваког племена Израиљевог опремите на војску. 004 NUM 031 005 И дадоше од хиљада Израиљевих по хиљаду од сваког племена, дванаест хиљада опремише на војску. 004 NUM 031 006 И посла Мојсије по хиљаду од сваког племена на војску, и с њима Финеса, сина Елеазара свештеника, и у њега беху судови свети и трубе. 004 NUM 031 007 И завојштише на Мадијане, како заповеди Господ Мојсију, и побише све мушкиње. 004 NUM 031 008 Побише и цареве мадијанске, с другима које им побише, Евина и Рокома и Сура и Ура и Ровока, пет царева мадијанских, и Валама сина Веоровог убише мачем. 004 NUM 031 009 И заробише синови Израиљеви жене Мадијанке и децу њихову, и запленише сву стоку њихову, крупну и ситну, и све благо њихово. 004 NUM 031 010 А места њихова у којима живљаху и градове њихове све попалише огњем. 004 NUM 031 011 И све робље и сав плен, људе и стоку, узеше; 004 NUM 031 012 И поведоше к Мојсију и Елеазару свештенику и ка збору синова Израиљевих, и робље и остали плен и добит у логор на пољу моавском, које је на Јордану према Јерихону. 004 NUM 031 013 А Мојсије и Елеазар свештеник и сви кнезови од збора изиђоше им на сусрет из логора. 004 NUM 031 014 И Мојсије се разгневи на војводе, на хиљаднике и стотинаре, који се враћаху с војске; 004 NUM 031 015 И рече им Мојсије: А што остависте у животу све жене? 004 NUM 031 016 Та оне по речи Валамовој навратише синове Израиљеве да згреше Господу с Фегора, те дође она погибија на народ Господњи. 004 NUM 031 017 Зато сада побијте сву децу мушку, и све жене побијте, које су познале човека. 004 NUM 031 018 А девојке, које не познаше човека, оставите у животу. 004 NUM 031 019 А ви останите изван логора седам дана; сваки који је убио кога и који се дотакао убијенога очистите се трећи дан и седми дан, себе и робље своје. 004 NUM 031 020 И све хаљине и све ствари кожне и све што је од кострети и све судове дрвене очистите. 004 NUM 031 021 И рече Елеазар свештеник војницима, који беху ишли на војску: Ово је наредба и закон што је Господ заповедио Мојсију: 004 NUM 031 022 Злато, сребро, бронзу, гвожђе, коситер и олово, 004 NUM 031 023 Шта год подноси ватру, пропустите кроз ватру, и очистиће се, али пошто се очисти водом очишћења; а шта год не подноси ватру, пропустите кроз воду. 004 NUM 031 024 И оперите хаљине своје седми дан, и бићете чисти; и онда ћете ући у логор. 004 NUM 031 025 Још рече Господ Мојсију говорећи: 004 NUM 031 026 Изброј све што је заплењено, људе и стоку, ти и Елеазар свештеник и поглавари од племена народних. 004 NUM 031 027 И раздели све заплењено на двоје: на војнике који су ишли на војску и на сав збор. 004 NUM 031 028 И узми део за Господа од војника који су ишли на војску, по једну душу од педесет, и од људи и од говеда и од магараца и од оваца. 004 NUM 031 029 Од њихове половине то узмите, и подајте Елеазару свештенику за принос Господу. 004 NUM 031 030 И од половине која допаде синовима Израиљевим узми по једно од педесет, и од људи и од говеда и од магараца и од оваца и од сваке стоке, и то подај Левитима који раде шта треба за шатор Господњи. 004 NUM 031 031 И учини Мојсије и Елеазар свештеник како заповеди Господ Мојсију. 004 NUM 031 032 И беше плена, што оста од плена који заплени војска: шест стотина и седамдесет и пет хиљада оваца, 004 NUM 031 033 И седамдесет и две хиљаде говеда, 004 NUM 031 034 И шездесет и једна хиљада магараца, 004 NUM 031 035 И женскиња што не беше познало човека, свега тридесет и две хиљаде душа. 004 NUM 031 036 А у половини, у делу оних који беху ишли на војску, беше на број три стотине и тридесет и седам хиљада и пет стотина оваца, 004 NUM 031 037 А од тога део Господу беше шест стотина и седамдесет и пет оваца: 004 NUM 031 038 И тридесет и шест хиљада говеда, а од тога део Господу седамдесет и два; 004 NUM 031 039 И тридесет хиљада и пет стотина магараца, а од тога део Господу шездесет и један; 004 NUM 031 040 И шеснаест хиљада душа људских, а од тога део Господу тридесет и две душе. 004 NUM 031 041 И даде Мојсије Елеазару свештенику део за принос Господу, као што му заповеди Господ. 004 NUM 031 042 А од друге половине, која допаде синовима Израиљевим, коју узе Мојсије од људи који беху ишли на војску, 004 NUM 031 043 А и у тој половини, која допаде збору, беше три стотине и тридесет и седам хиљада и пет стотина оваца, 004 NUM 031 044 Тридесет и шест хиљада говеда, 004 NUM 031 045 Тридесет хиљада и пет стотина магараца, 004 NUM 031 046 И шеснаест хиљада душа људских. 004 NUM 031 047 Од те половине, која допаде синовима Израиљевим, узе Мојсије по једно од педесет, и од људи и од стоке, и даде Левитима који раде шта треба за шатор Господњи, као што му Господ заповеди, 004 NUM 031 048 И приступише к Мојсију војводе, хиљадници и стотинари, 004 NUM 031 049 И рекоше му: Слуге твоје пребројаше војнике који беху под нашом руком, и ниједног није мање. 004 NUM 031 050 Зато приносимо Господу принос, сваки што је ко задобио, златних заклада, копача, наруквица, прстена, ободаца и ланчића, да би се очистиле душе наше пред Господом. 004 NUM 031 051 И узе Мојсије и Елеазар свештеник од њих злато, свакојаке закладе. 004 NUM 031 052 А беше свега злата принесеног, што принесоше Мојсију хиљадници и стотинари, шеснаест хиљада и седам стотина и педесет сикала. 004 NUM 031 053 А војници задржаше себи шта који беше запленио. 004 NUM 031 054 И узевши Мојсије и Елеазар злато од хиљадника и стотинара, унесоше га у шатор од састанка за спомен синовима Израиљевим пред Господом. 004 NUM 032 001 А синови Рувимови и синови Гадови имаху врло много стоке, и видеше земљу јазирску и земљу галадску да је добра за стоку. 004 NUM 032 002 И дошавши синови Гадови и синови Рувимови рекоше Мојсију и Елеазару свештенику и кнезовима од збора говорећи: 004 NUM 032 003 Атарот и Девон и Јазир и Намра и Есевон и Елеалија и Севама и Навав и Веан, 004 NUM 032 004 Та је земља, коју Господ покори збору израиљском, добра за стоку, а слуге твоје имају стоке. 004 NUM 032 005 Ако смо, рекоше, нашли милост пред тобом, нека се та земља даде слугама твојим у наследство, немој нас водити преко Јордана. 004 NUM 032 006 А Мојсије рече синовима Гадовим и синовима Рувимовим: Браћа ће ваша ићи на војску, а ви хоћете овде да останете? 004 NUM 032 007 Зашто обарате срце синовима Израиљевим да не пређу у земљу коју им је дао Господ? 004 NUM 032 008 Тако су учинили оци ваши, кад их послах из Кадис-Варније да уходе земљу; 004 NUM 032 009 И отидоше до потока Есхола, и уходише земљу; и оборише срце синовима Израиљевим да не иду у земљу коју им даде Господ; 004 NUM 032 010 И разгневи се онда Господ, и закле се говорећи: 004 NUM 032 011 Неће ти људи који изађоше из Мисира, од двадесет година и више, видети земље за коју се заклех Авраму, Исаку и Јакову, јер се не држаше мене сасвим, 004 NUM 032 012 Осим Халева, сина Јефонијиног Кенезеја и Исуса сина Навиног, јер се сасвим држаше Господа. 004 NUM 032 013 И разгневи се Господ на Израиља, и учини те се потуцаше по пустињи четрдесет година, докле не помре сав онај нараштај који чињаше зло пред Господом. 004 NUM 032 014 А ви сада изађосте на место отаца својих, род грешних људи, да умножавате жестину гнева Господњег на Израиља. 004 NUM 032 015 Ако се одвратите од њега, Он ће га још оставити у пустињи, и тако ћете упропастити сав онај народ. 004 NUM 032 016 А они приступише опет к њему, и рекоше му: Ми смо ради само торове начинити овде за стада своја и градове за децу своју. 004 NUM 032 017 А сами ћемо наоружани јуначки поћи пред синовима Израиљевим, докле их не одведемо на њихово место; а наша деца нека стоје у градовима тврдим ради становника те земље. 004 NUM 032 018 Нећемо се вратити кућама својим докле синови Израиљеви не приме сваки своје наследство. 004 NUM 032 019 Нити ћемо узети наследство с њима с оне стране Јордана ни даље, ако нам допадне наследство с ове стране Јордана према истоку. 004 NUM 032 020 Тада им рече Мојсије; ако ћете учинити тако и ићи под оружјем пред Господом на војску, 004 NUM 032 021 Ако сваки од вас под оружјем пређе преко Јордана пред Господом, докле не отера испред себе непријатеља својих, 004 NUM 032 022 И докле се не покори земља пред Господом, па се онда вратите и не згрешите Господу ни Израиљу, онда ће ова земља припасти вама у наследство пред Господом. 004 NUM 032 023 Ако ли не учините тако, гле, згрешићете Господу, и знајте да ће вас грех ваш стићи. 004 NUM 032 024 Градите себи градове за децу своју и торове за стоку своју; и шта је изашло из уста ваших, учините. 004 NUM 032 025 И рекоше Мојсију синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Слуге ће твоје учинити како господар наш заповеда. 004 NUM 032 026 Деца наша и жене наше, стада наша и сва стока наша овде ће остати у градовима галадским; 004 NUM 032 027 А слуге ће твоје прећи сваки наоружан, да се бије пред Господом, као што говори господар наш. 004 NUM 032 028 Тада Мојсије заповеди за њих Елеазару свештенику и Исусу сину Навином и главарима од домова отачких међу синовима Израиљевим, 004 NUM 032 029 И рече им: Ако пређу синови Гадови и синови Рувимови с вама преко Јордана, сви оружани, да се бију пред Господом, и кад вам буде земља покорена, онда подајте њима земљу галадску у наследство. 004 NUM 032 030 Ако ли не пређу с вама под оружјем, онда нека им буде наследство међу вама у земљи хананској. 004 NUM 032 031 И одговорише синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Како је Господ казао слугама твојим тако ћемо учинити. 004 NUM 032 032 Прећи ћемо под оружјем пред Господом у земљу хананску, а наше наследство да буде с ове стране Јордана. 004 NUM 032 033 И даде Мојсије синовима Гадовим и синовима Рувимовим и половини племена Манасије сина Јосифовог царство Сиона, цара аморејског и царство Ога, цара васанског, земљу и градове по међама њеним, градове оне земље унаоколо. 004 NUM 032 034 И саградише синови Гадови Девон и Атарот и Ароир. 004 NUM 032 035 И Атрот-Софан и Јазир и Јогвеју, 004 NUM 032 036 И Вет-Нимру и Вет-Аран, градове тврде, и торове за стоку. 004 NUM 032 037 А синови Рувимови саградише Есевон и Елеалију и Киријатајим, 004 NUM 032 038 И Навон и Валмеон преденувши им имена, и Сивму; и надеше друга имена градовима које саградише. 004 NUM 032 039 А синови Махира, сина Манасијиног отидоше у Галад, и узеше га, и изагнаше Амореје који беху онде. 004 NUM 032 040 И Мојсије даде Галад Махиру сину Манасијином, који се онде насели. 004 NUM 032 041 И Јаир, син Манасијин отиде и узе села њихова и прозва их села Јаирова. 004 NUM 032 042 И Навав отиде и узе Кенат са селима његовим, и прозва га Навав по имену свом. 004 NUM 033 001 Ово су путеви синова Израиљевих кад изађоше из земље мисирске у четама својим под управом Мојсијевом и Ароновом. 004 NUM 033 002 И Мојсије пописа како изиђоше и где стајаше по заповести Господњој; и ово су путеви њихови како путоваше. 004 NUM 033 003 Пођоше из Рамесе првог месеца петнаести дан, сутрадан после пасхе, и изиђоше синови Израиљеви руком подигнутом пред очима свих Мисираца. 004 NUM 033 004 А Мисирци погребаваху првенце које поби Господ међу њима, кад и на боговима њиховим изврши Господ судове. 004 NUM 033 005 И отишавши синови Израиљеви из Рамесе стадоше у логор у Сохоту. 004 NUM 033 006 А из Сохота отишавши стадоше у логор у Етаму, који је на крај пустиње. 004 NUM 033 007 А из Етаме отишавши савише к Ироту, који је према Велсефону и стадоше у логор пред Магдалом. 004 NUM 033 008 А од Ирота отишавши пређоше преко мора у пустињу, и ишавши три дана преко пустиње Етама стадоше у логор у Мери. 004 NUM 033 009 А из Мере отишавши дођоше у Елим, где беше дванаест студенаца и седамдесет палмових дрвета, и онде стадоше у логор. 004 NUM 033 010 А из Елима отишавши стадоше у логор код Црвеног Мора. 004 NUM 033 011 И отишавши од Црвеног Мора стадоше у логор у пустињи Сину. 004 NUM 033 012 А из пустиње Сина отишавши стадоше у логор у Рафаку. 004 NUM 033 013 А из Рафака отишавши стадоше у логор у Елусу. 004 NUM 033 014 А из Елуса отишавши стадоше у логор у Рафидину, где немаше народ воде да пије. 004 NUM 033 015 А из Рафидина отишавши стадоше у логор у пустињи Синајској. 004 NUM 033 016 А из пустиње Синајске отишавши стадоше у логор у Киврот-Атави. 004 NUM 033 017 А из Киврот-Атаве отишавши стадоше у логор у Асироту. 004 NUM 033 018 А из Асирота отишавши стадоше у логор у Ратаму. 004 NUM 033 019 А из Ратама отишавши стадоше у логор у Ремнон-Фаресу. 004 NUM 033 020 А из Ремнон-Фареса отишавши стадоше у логор у Лемвону. 004 NUM 033 021 А из Лемвона отишавши стадоше у логор у Ресану. 004 NUM 033 022 А из Ресана отишавши стадоше у логор у Макелату. 004 NUM 033 023 А из Макелата отишавши стадоше у логор код горе Сафера. 004 NUM 033 024 А од горе Сафера отишавши стадоше у логор у Хараду. 004 NUM 033 025 А из Харада отишавши стадоше у логор у Макидоту. 004 NUM 033 026 А из Макидота отишавши стадоше у логор у Катату. 004 NUM 033 027 А из Катата отишавши стадоше у логор у Тарату. 004 NUM 033 028 А из Тарата отишавши стадоше у логор у Метеку. 004 NUM 033 029 А из Метека отишавши стадоше у логор у Аселмону. 004 NUM 033 030 А из Аселмона отишавши стадоше у логор у Мосироту. 004 NUM 033 031 А из Мосирота отишавши стадоше у логор у Ванакану. 004 NUM 033 032 А из Ванакана отишавши стадоше у логор на планини Гададу. 004 NUM 033 033 А са планине Гадада отишавши стадоше у логор у Етавати. 004 NUM 033 034 А из Етавате отишавши стадоше у логор и Еврону. 004 NUM 033 035 А из Еврона отишавши стадоше у логор у Гесион-Гаверу. 004 NUM 033 036 А из Гесион-Гавера отишавши стадоше у логор у пустињи Сину, а то је Кадис. 004 NUM 033 037 А из Кадиса отишавши стадоше у логор код горе Ора не међи земље едомске. 004 NUM 033 038 И изиђе Арон свештеник на гору Ор по заповести Господњој, и умре онде четрдесете године по изласку синова Израиљевих из земље мисирске, први дан петог месеца. 004 NUM 033 039 А Арону беше сто и двадесет и три године кад умре на гори Ору. 004 NUM 033 040 Тада чу Хананеј, цар арадски, који живљаше на југу у земљи хананској, да иду синови Израиљеви. 004 NUM 033 041 Потом отишавши од горе Ора стадоше у логор у Селмону. 004 NUM 033 042 А из Селмона отишавши стадоше у логор у Финону. 004 NUM 033 043 А из Финона отишавши стадоше у логор у Овоту. 004 NUM 033 044 А из Овота отишавши стадоше у логор на хумовима аваримским на међи моавској. 004 NUM 033 045 А од тих хумова отишавши стадоше у логор у Девон-Гаду. 004 NUM 033 046 А из Девон-Гада отишавши стадоше у логор у Гелмон-Девлатаиму. 004 NUM 033 047 А из Гелмон-Девлатаима отишавши стадоше у логор у планинама аваримским према Нававу. 004 NUM 033 048 А из планина аваримских отишавши стадоше у логор у пољу моавском на Јордану према Јерихону. 004 NUM 033 049 И стајаху у логору крај Јордана од Есимота до Вел-Сатима у пољу моавском. 004 NUM 033 050 И рече Господ Мојсију у пољу моавском на Јордану према Јерихону говорећи: 004 NUM 033 051 Кажи синовима Израиљевим и реци им: Кад пређете преко Јордана у земљу хананску, 004 NUM 033 052 Отерајте од себе све који живе у оној земљи, и потрите све слике њихове резане, и све слике њихове ливене потрите, и све висине њихове оборите. 004 NUM 033 053 А кад их истерате из земље, населите се у њој; јер сам вама дао ону земљу да је ваша. 004 NUM 033 054 И разделите је у наследство жребом на породице своје; којих има више, њима веће наследство подајте; а којих има мање, њима подајте мање наследство; које место коме жребом допадне, оно нека му буде; на племена отаца својих разделите наследство. 004 NUM 033 055 Ако ли не отерате од себе оних који живе у оној земљи, онда ће они које оставите бити трње очима вашим и остани вашим боковима, и пакостиће вам у земљи у којој ћете живети. 004 NUM 033 056 И шта сам мислио учинити њима, учинићу вама. 004 NUM 034 001 Још рече Господ Мојсију говорећи: 004 NUM 034 002 Заповеди синовима Израиљевим и реци им: Кад дођете у земљу хананску, та ће вам земља припасти у наследство, земља хананска с међама својим. 004 NUM 034 003 Јужни крај да вам је од пустиње Сина, уз међу едомску, и да вам је јужна међа од брега сланог мора на исток; 004 NUM 034 004 И та међа нека се савије од југа к Акравиму и иде до Сина, и нека се пружи од југа преко Кадис-Варније, а отуда нека изиђе на село Адар и иде до Аселмона; 004 NUM 034 005 Потом нека се савије та међа од Аселмона до потока мисирског и иде до мора. 004 NUM 034 006 А западна међа да вам буде велико море; то да вам је западна међа. 004 NUM 034 007 А северна међа ово да вам буде: од великог мора повуците себи међу до горе Ора; 004 NUM 034 008 А од горе Ора повуците себи међу како се иде у Емат, и та међа нека иде на Седад; 004 NUM 034 009 И нека иде та међа до Зефрона, и крај нека јој буде код села Енана, то да вам буде северна међа. 004 NUM 034 010 А с истока повуците себи међу од села Енана до Сефама; 004 NUM 034 011 А од Сефама нека иде та међа к Ривли, с истока Аину, и нека иде даље та међа докле дође до мора Хинерота к истоку; 004 NUM 034 012 И нека се спусти та међа ка Јордану, и нека изађе на слано море. Та ће земља бити ваша с међама својим унаоколо. 004 NUM 034 013 И каза Мојсије синовима Израиљевим говорећи: То је земља коју ћете добити у наследство жребом, за коју је заповедио Господ да је добије девет племена и по. 004 NUM 034 014 Јер племе синова Рувимових по породицама отаца својих, и племе синова Гадових по породицама отаца својих, и половина племена Манасијиног примише своје наследство. 004 NUM 034 015 Ова два племена и по примише наследство своје с ову страну Јордана према Јерихону с источне стране. 004 NUM 034 016 Опет рече Господ Мојсију говорећи: 004 NUM 034 017 Ово су имена људи који ће вам разделити у наследство земљу: Елеазар свештеник и Исус син Навин. 004 NUM 034 018 И по једног кнеза из сваког племена узмите да дели земљу. 004 NUM 034 019 А ово су имена тих људи: од племена Јудиног Халев син Јефонијин, 004 NUM 034 020 Од племена синова Симеунових Самуило син Емијудов, 004 NUM 034 021 Од племена Венијаминовог Елдад син Хаслонов, 004 NUM 034 022 Од племена синова Данових кнез Вокор син Јеклинов, 004 NUM 034 023 Од синова Јосифових: од племена синова Манасијиних кнез Анило син Суфидов, 004 NUM 034 024 Од племена синова Јефремових, кнез Камуило син Сафтанов, 004 NUM 034 025 Од племена синова Завулонових кнез Елисафан син Харнахов, 004 NUM 034 026 Од племена синова Исахарових кнез Фалтило син Озаинов, 004 NUM 034 027 Од племена синова Асирових кнез Ахиор син Селемијин, 004 NUM 034 028 И од племена Нефталимовог кнез Фадаило син Амијудов. 004 NUM 034 029 Овима заповеди Господ да разделе наследство синовима Израиљевим у земљи хананској. 004 NUM 035 001 Још рече Господ Мојсију у пољу моавском на Јордану према Јерихону говорећи: 004 NUM 035 002 Заповеди синовима Израиљевим нека даду од наследства свог Левитима градове, где ће живети; и подграђа око градова подајте им, 004 NUM 035 003 Да у градовима живе, а у подграђима њиховим да им стоји стока и имање њихово и све животиње њихове. 004 NUM 035 004 А подграђа која дате Левитима нека буду на хиљаду лаката далеко од зидова градских унаоколо. 004 NUM 035 005 Зато измерите иза сваког града на исток две хиљаде лаката, и на југ две хиљаде лаката, и на запад две хиљаде лаката, и на север две хиљаде лаката, тако да град буде у среди. Толика нека буду подграђа њихова. 004 NUM 035 006 А од градова које дате Левитима одвојте шест градова за уточиште, да онамо утече ко би кога убио; и осим њих подајте им четрдесет и два града. 004 NUM 035 007 Свега градова, које ћете дати Левитима да буде четрдесет и осам градова, сваки са својим подграђем. 004 NUM 035 008 А тих градова што ћете дати од наследства синова Израиљевих, од оних који имају више подајте више, а од оних који имају мање подајте мање; сваки према наследству које ће имати нека да од својих градова Левитима. 004 NUM 035 009 Још рече Господ Мојсију говорећи: 004 NUM 035 010 Реци синовима Израиљевим и кажи им: Кад пређете преко Јордана у земљу хананску, 004 NUM 035 011 Од градова који вам допадну одвојте градове за уточиште да у њих утече крвник који убије кога нехотице. 004 NUM 035 012 И ти ће вам градови бити уточишта од осветника, да не погине крвник докле не стане на суд пред збор. 004 NUM 035 013 И тако од тих градова које дате шест градова биће вам уточишта. 004 NUM 035 014 Три таква града подајте с ове стране Јордана, а три града подајте у земљи хананској, ти градови нека буду уточишта. 004 NUM 035 015 Синовима Израиљевим и дошљаку и странцу, који се бави међу њима, нека тих шест градова буду уточишта, да утече у њих ко год убије кога нехотице. 004 NUM 035 016 Али ако гвожђем удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник. 004 NUM 035 017 И ако каменом из руке, од ког може човек погинути, удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник. 004 NUM 035 018 Или ако дрветом из руке, од ког може човек погинути, удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник. 004 NUM 035 019 Осветник нека погуби крвника; кад га удеси, нека га погуби. 004 NUM 035 020 Ако га из мржње тури, или се баци чим на њ навалице, те онај умре, 004 NUM 035 021 Или ако га из непријатељства удари руком, те онај умре, нека се погуби такав убица, крвник је; осветник нека погуби тог крвника кад га удеси. 004 NUM 035 022 Ако ли га нехотице тури без непријатељства, или се баци на њ чим нехотице, 004 NUM 035 023 Или каменом од ког може човек погинути, ако се баци на њ нехотице, те онај умре, а није му непријатељ, нити му тражи зла, 004 NUM 035 024 Тада да суди збор између убице и осветника по овом закону. 004 NUM 035 025 И збор нека избави крвника из руке осветникове и врати га у уточиште његово, куда је утекао, и онде нека остане докле не умре поглавар свештенички, који је помазан светим уљем. 004 NUM 035 026 Ако крвник како год изиђе преко међе свог уточишта у које је утекао, 004 NUM 035 027 И нађе га осветник преко међе уточишта његовог, ако крвника убије осветник, неће бити крив за крв. 004 NUM 035 028 Јер у уточишту свом ваља да стоји докле не умре поглавар свештенички; па кад умре поглавар свештенички, онда треба да се врати крвник у земљу наследства свог. 004 NUM 035 029 Ово да вам је уредба за суђење од колена до колена по свим становима вашим. 004 NUM 035 030 Ко би хтео погубити човека, по сведоцима нека погуби крвника; али један сведок не може сведочити да се ко погуби. 004 NUM 035 031 Не узимајте откуп за крвника, који заслужи смрт, него нека се погуби. 004 NUM 035 032 Ни од оног не узимајте откуп који утече у уточиште, да би се вратио да живи у својој земљи пре него умре свештеник; 004 NUM 035 033 Да не бисте скврнили земљу у којој сте, јер крв она скврни земљу, а земља се не може очистити од крви која се пролије на њој другачије него крвљу оног који је пролије. 004 NUM 035 034 Зато не скврните земље у којој наставате и у којој ја наставам, јер ја Господ наставам усред синова Израиљевих. 004 NUM 036 001 Тада приступише старешине из породице синова Галада сина Махира сина Манасијиног од племена синова Јосифових, и рекоше пред Мојсијем и пред кнезовима, главарима од домова отачких међу синовима Израиљевим, 004 NUM 036 002 И говорише: Господару нашем заповеди Господ да подели жребом земљу у наследство синовима Израиљевим; и господар наш има заповест од Господа да да наследство Салпада, брата нашег кћерима његовим. 004 NUM 036 003 Ако се оне удаду за кога из другог племена синова Израиљевих, онда ће се наследство њихово откупити од наследства отаца наших и додаће се наследству оног племена у које се удаду, и тако ће се део наш окрњити. 004 NUM 036 004 И кад буде опросна година синовима Израиљевим, опет ће остати наследство њихово с наследством оног племена у које се буду удале, и тако ће од наследства племена отаца наших остати откинуто наследство њихово. 004 NUM 036 005 Тада заповеди Мојсије синовима Израиљевим по заповести Господњој говорећи: Право говори племе синова Јосифових. 004 NUM 036 006 Ово заповеди Господ за кћери Салпадове и рече: Нека се удаду за кога им буде воља, али у породици племена свог нека се удаду. 004 NUM 036 007 Да се не би преносило наследство синова Израиљевих од једног племена на друго; јер ће синови Израиљеви држати сваки наследство племена отаца својих. 004 NUM 036 008 И свака кћи у племенима синова Израиљевих којој допадне наследство, нека се удаје за кога из породице племена оца свог, да би синови Израиљеви држали сваки наследство отаца својих, 004 NUM 036 009 Да се не би преносило наследство од једног племена синова Израиљевих да држи своје наследство. 004 NUM 036 010 Како заповеди Господ Мојсију, тако учинише кћери Салпадове. 004 NUM 036 011 Јер Мала и Терса и Егла и Мелха и Нуја, кћери Салпадове, удадоше се за синове стричева својих, 004 NUM 036 012 У породице синова Манасије сина Јосифовог удадоше се, и оста наследство њихово у племену породице оца њиховог. 004 NUM 036 013 То су заповести и закони, које заповеди Господ преко Мојсија синовима Израиљевим у пољу моавском на Јордану према Јерихону. # # BOOK 005 DEU Deuteronomy 5 Мојсијева 005 DEU 001 001 Ово су речи које говори Мојсије свему Израиљу с ону страну Јордана, у пустињи, у пољу према Црвеном мору, између Фарана и Тофола и Ловона и Асирота и Дизава, 005 DEU 001 002 Једанаест дана хода од Хорива преко горе Сира до Кадис-Варније. 005 DEU 001 003 А беше четрдесете године први дан једанаестог месеца, кад Мојсије каза синовима Израиљевим све што му беше заповедио Господ да им каже, 005 DEU 001 004 Пошто уби Сиона, цара аморејског који живљаше у Есевону, и Ога цара васанског који живљаше у Астароту и у Едрајину. 005 DEU 001 005 С оне стране Јордана у земљи моавској поче Мојсије казивати овај закон говорећи: 005 DEU 001 006 Господ Бог наш рече нам на Хориву говорећи: Доста сте били на овој гори. 005 DEU 001 007 Обрните се и подигните се и идите ка гори аморејској и у сву околину њену, у равнице и у брда и у долине, и на југ и на брегове морске, у земљу хананску и на Ливан и до реке велике, реке Ефрата. 005 DEU 001 008 Ето, дао сам вам земљу, уђите у њу, и узмите земљу, за коју се заклео Господ оцима вашим, Авраму, Исаку и Јакову, да ће им је дати и семену њиховом након њих. 005 DEU 001 009 И рекох вам онда говорећи: Не могу вас носити сам. 005 DEU 001 010 Господ Бог ваш умножио вас је, и ето вас данас има много као звезда небеских. 005 DEU 001 011 Господ Бог отаца ваших да вас умножи још хиљаду пута више, и да вас благослови као што вам је казао. 005 DEU 001 012 Како бих ја сам носио муке ваше, бремена ваша и распре ваше? 005 DEU 001 013 Дајте из племена својих људе мудре и веште и познате да вам их поставим за старешине. 005 DEU 001 014 Тада ми одговористе и рекосте: Добро је да се учини шта си казао. 005 DEU 001 015 Тада узевши старешине од племена ваших, људе мудре и познате, поставих вам их за старешине, за хиљаднике и стотинаре и педесетаре и десетаре и управитеље по племенима вашим. 005 DEU 001 016 И заповедих онда судијама вашим говорећи: Саслушавајте распре међу браћом својом и судите право између човека и брата његовог и између дошљака који је с њим. 005 DEU 001 017 Не гледајте ко је ко на суду, саслушајте и малог и великог, не бојте се никога, јер је суд Божији, а ствар која би вам била тешка изнесите преда ме да је чујем. 005 DEU 001 018 И заповедих вам онда све што ћете чинити. 005 DEU 001 019 Потом отишавши од Хорива пређосмо сву ону пустињу велику и страшну, коју видесте, идући ка гори аморејској, као што нам заповеди Господ Бог наш, и дођосмо до Кадис-Варније. 005 DEU 001 020 Тада вам рекох: Дођосте до горе аморејске, коју нам даје Господ Бог наш. 005 DEU 001 021 Гле, дао ти је Господ Бог твој ту земљу, иди и узми је, као што ти је рекао Господ Бог отаца твојих; не бој се и не плаши се. 005 DEU 001 022 А ви сви дођосте к мени и рекосте: Да пошаљемо људе пред собом да нам уходе земљу, и да нам јаве за пут којим ћемо ићи и за градове у које ћемо доћи, 005 DEU 001 023 И то ми би по вољи, и узех између вас дванаест људи, из сваког племена по једног; 005 DEU 001 024 И они се подигоше и изишавши на гору дођоше до потока Есхола, и уходише земљу; 005 DEU 001 025 И набраше рода оне земље и донесоше нам, и јавише нам говорећи: Добра је земља, коју нам даје Господ Бог наш. 005 DEU 001 026 Али не хтесте ићи него се супротисте заповести Господа Бога свог. 005 DEU 001 027 И викасте у шаторима својим говорећи: Мрзи на нас Господ, зато нас изведе из земље мисирске, да нас да у руке Аморејцима и да нас потре. 005 DEU 001 028 Куда да идемо? Браћа наша уплашише срце наше говорећи: Народ је већи и виши од нас, градови су велики и ограђени до неба, па и синове Енакове видесмо овде. 005 DEU 001 029 А ја вам рекох: Не плашите се и не бојте их се. 005 DEU 001 030 Господ Бог ваш, који иде пред вама, Он ће се бити за вас онако како вам је учинио у Мисиру на ваше очи, 005 DEU 001 031 И у пустињи, где си видео како те је носио Господ Бог твој, као што човек носи сина свог, целим путем којим сте ишли докле дођосте до овог места. 005 DEU 001 032 Али зато опет не веровасте Господу Богу свом, 005 DEU 001 033 Који иђаше пред вама путем тражећи вам место где бисте стали, иђаше ноћу у огњу да вам светли путем којим бисте ишли, а дању у облаку. 005 DEU 001 034 И чу Господ глас речи ваших, и разгневи се и закле се говорећи: 005 DEU 001 035 Ниједан од овог рода злог неће видети ове добре земље, за коју се заклех да ћу дати вашим оцима, 005 DEU 001 036 Осим Халева, сина Јефонијиног; он ће је видети, и њему ћу дати земљу по којој је ишао, и синовима његовим, јер се сасвим држао Господа. 005 DEU 001 037 Па и на мене се разгневи Господ с вас; и рече: Ни ти нећеш ући онамо. 005 DEU 001 038 Исус, син Навин, који те служи, он ће ући онамо, њега утврди; јер ће је он разделити синовима Израиљевим у наследство. 005 DEU 001 039 А деца ваша, за коју рекосте да ће постати робље, синови ваши, који данас не знају ни шта је добро ни шта је зло, они ће ући онамо, и њима ћу је дати и они ће је наследити. 005 DEU 001 040 Ви, пак, вратите се и идите у пустињу к Црвеном Мору. 005 DEU 001 041 А ви одговористе и рекосте ми: Сагрешисмо Господу; ићи ћемо и бићемо се сасвим како нам је заповедио Господ Бог наш. И узевши сваки своје оружје хтесте изаћи на гору. 005 DEU 001 042 А Господ ми рече: Кажи им: Не идите и не бијте се, јер нисам међу вама, да не изгинете пред непријатељима својим. 005 DEU 001 043 И ја вам рекох, али не послушасте, него се опресте заповести Господњој, и навалисте на гору. 005 DEU 001 044 Тада изиђоше пред вас Амореји, који сеђаху у оној планини, и погнаше вас као што чине пчеле, и побише вас на Сиру па до Орме. 005 DEU 001 045 И вративши се плакасте пред Господом, али Господ не послуша глас ваш нити окрете ухо своје к вама. 005 DEU 001 046 И остадосте у Кадису дуго времена докле онде стајасте. 005 DEU 002 001 Потом се вратисмо, и идосмо у пустињу к Црвеном Мору, као што ми заповеди Господ, и обилазисмо гору Сир дуго времена. 005 DEU 002 002 И рече ми Господ: 005 DEU 002 003 Доста сте обилазили ту гору, обрните се на север. 005 DEU 002 004 И заповеди народу и реци: Сада ћете прећи преко међе браће своје, синова Исавових, који живе у Сиру; и они ће вас се бојати, али се и ви добро чувајте. 005 DEU 002 005 Немојте заметати боја са њима, јер вам нећу дати земље њихове ни стопе, јер сам дао Исаву гору Сир у наследство. 005 DEU 002 006 Јела купујте од њих за новце, и једите; и воду купујте од њих за новце, и пијте. 005 DEU 002 007 Јер те је Господ Бог твој благословио у сваком послу руку твојих; и зна пут твој по овој великој пустињи, и ево четрдесет година беше с тобом Господ Бог твој, и ништа ти није недостајало. 005 DEU 002 008 И прођосмо браћу своју, синове Исавове, који живе у Сиру, пољем од Елата и од Гесион-Гавера; и оданде савивши ударисмо преко пустиње моавске. 005 DEU 002 009 И Господ ми рече: Немој пакостити Моавцима ни заметати боја са њима, јер ти нећу дати земље њихове у наследство; јер дадох синовима Лотовим у наследство Ар. 005 DEU 002 010 (Пре живљаху онде Емеји, народ велик и јак и висок као Енакими; 005 DEU 002 011 О њима се мислило да су дивови као и Енакими; али их Моавци зваху Емеји. 005 DEU 002 012 И Хореји живљаху пре у Сиру, али их синови Исавови истераше и истребише испред себе и населише се на њихово место, као што учини Израиљ у земљи свог наследства које му даде Господ.) 005 DEU 002 013 А сада устаните и пређите преко потока Зареда. И пређосмо преко потока Зареда. 005 DEU 002 014 А времена за које идосмо од Кадис-Варније па докле пређосмо преко потока Зареда, беше тридесет и осам година, докле не изумре у логору сав онај нараштај, људи за војску, као што им се беше заклео Господ. 005 DEU 002 015 Јер и рука Господња беше против њих потирући их из логора докле не помреше. 005 DEU 002 016 И кад сви ти људи за војску помреше у народу, 005 DEU 002 017 Рече ми Господ говорећи: 005 DEU 002 018 Ти ћеш данас прећи преко међе моавске код Ара; 005 DEU 002 019 И доћи ћеш близу синова Амонових; немој им пакостити ни заметати боја са њима, јер ти нећу дати земље амонске у наследство, јер је дадох синовима Лотовим у наследство. 005 DEU 002 020 (И за њу се мислило да је земља дивовска; у њој пре живљаху дивови, које Амонци зваху Замзуми. 005 DEU 002 021 Беху народ велик и јак и висок као Енакими; али их истреби Господ испред њих, те они преузеше земљу њихову и населише се на њихово место; 005 DEU 002 022 Као што учини синовима Исавовим, који живљаху у Сиру, јер истреби Хореје испред њих, и преузеше земљу њихову и осташе на њиховом месту до данас. 005 DEU 002 023 И Авеје, који живљаху у Асироту па до Газе, истребише Кафтореји, који изађоше од Кафтора, и населише се на њихово место.) 005 DEU 002 024 Устаните, идите и пређите преко потока Арнона; гле, дао сам ти у руке Сиона Аморејина, цара есевонског и земљу његову; почни узимати наследство и завојшти на њ. 005 DEU 002 025 Данас почињем задавати страх и трепет од тебе народима под целим небом; који год чују за те, дрхтаће и препадаће се од тебе. 005 DEU 002 026 И послах посленике из пустиње Кедамота к Сиону, цару есевонском с мирним речима говорећи: 005 DEU 002 027 Да пређем преко твоје земље; управо ћу путем ићи, нећу свртати ни надесно ни налево. 005 DEU 002 028 Храну да ми дајеш за новце да једем, и воду за новце да ми дајеш да пијем, само да прођем пешице, 005 DEU 002 029 Као што ми учинише синови Исавови који живе у Сиру, и Моавци, који живе у Ару, докле не пређем преко Јордана у земљу коју нам даје Господ Бог наш. 005 DEU 002 030 Али не хте Сион, цар есевонски пустити да прођемо кроз његову земљу, јер Господ Бог твој учини те отврдну дух његов и срце његово поста упорно, да би га предао у твоје руке, као што се види данас. 005 DEU 002 031 И рече ми Господ: Гледај, почех предавати теби Сиона и земљу његову; почни узимати земљу његову да је наследиш. 005 DEU 002 032 И изиђе пред нас Сион и сав народ његов на бој у Јасу. 005 DEU 002 033 И даде нам га Господ Бог наш, и убисмо га са синовима његовим и свим народом његовим. 005 DEU 002 034 И узесмо тада све градове његове, и побисмо људе по свим тим градовима, и жене и децу, не остависмо живог ниједног. 005 DEU 002 035 Само стоку запленисмо за се и плен што беше по градовима које узесмо. 005 DEU 002 036 Од Ароира који је на потоку Арнону, и од града који је у долини, па до Галада не беше града који би нам одолео: све то даде нам Господ Бог наш. 005 DEU 002 037 Само к земљи синова Амонових ниси приступио нити ка коме крају на потоку Јавоку, ни ка градовима у гори нити коме месту што је забранио Господ Бог наш. 005 DEU 003 001 Потом обративши се идосмо к Васану. И изиђе пред нас Ог, цар васански и сав народ његов на бој у Едрајин. 005 DEU 003 002 И Господ ми рече: Не бој га се, јер га дадох у твоје руке са свим народом његовим и са земљом његовом, да учиниш с њим онако како си учинио са Сионом царем аморејским, који сеђаше у Есевону. 005 DEU 003 003 Тако нам даде Господ Бог наш у руке и Ога, цара васанског са свим народом његовим, и разбисмо га и не остависмо му ниједног живог. 005 DEU 003 004 И узесмо тада све градове његове; не би ниједног града ког не узесмо, шездесет градова, сав крај арговски, царство Ога у Васану. 005 DEU 003 005 Сви ти градови беху утврђени зидом високим, вратима и преворницама, осим других места без зидова врло много. 005 DEU 003 006 И раскопасмо их као што учинисмо Сиону, цару есевонском, побивши по свим местима и људе и жене и децу. 005 DEU 003 007 А сву стоку и плен по градовима запленисмо за се. 005 DEU 003 008 Тако узесмо онда земљу из руку двојице царева аморејских, која је с ове стране Јордана од потока Арнона до горе Ермона, 005 DEU 003 009 (Сидонци зову Ермон Сирион, а Амореји га зову Сенир, ) 005 DEU 003 010 Сва места у равни и сав Галад и сав Васан до Салхе и Едрајина, градове царства Ога у Васану. 005 DEU 003 011 Јер само Ог цар васански беше остао од дивова. Гле, одар његов, одар гвозден, није ли у Рави синова Амонових? Девет је лаката дуг, а широк четири лакта, лакта човечија. 005 DEU 003 012 Тако наследисмо ту земљу онда; од Ароира, који је на потоку Арнону, и половину горе Галада с градовима њеним дадох синовима Рувимовим и Гадовим. 005 DEU 003 013 И остатак Галада и сав Васан, царство Огово, дадох половини племена Манасијиног; сав крај арговски по свему Васану зваше се земља дивовска. 005 DEU 003 014 Јаир син Манасијин узе сав крај арговски до међе гесурске и махатске; и прозва Васанску својим именом: села Јаирова до данашњег дана. 005 DEU 003 015 А Махиру дадох Галад. 005 DEU 003 016 А Рувимовом племену и Гадовом племену дадох од Галада до потока Арнона, како захвата поток с међама, па до потока Јавока, где је међа синова Амонових. 005 DEU 003 017 И поље и Јордан с међама од Хинерота до мора уз поље, до мора сланог, испод Фазге према истоку. 005 DEU 003 018 И заповедих вам онда и рекох: Господ Бог ваш дао вам је ову земљу у наследство; наоружани хајдете пред браћом својом, синовима Израиљевим, ко је год за војску. 005 DEU 003 019 А жене ваше и деца ваша и стока ваша (знам да имате много стоке) нека остану у градовима вашим, које вам дадох, 005 DEU 003 020 Докле не смири Господ и браћу вашу као вас, да и они наследе земљу, коју ће им Господ Бог ваш дати с оне стране Јордана; онда се вратите сваки на своје наследство, које вам дадох. 005 DEU 003 021 А Исусу онда заповедих говорећи: Очи твоје виде све што је учинио Господ Бог ваш са она два цара; онако ће Господ учинити са свим царствима у која дођеш. 005 DEU 003 022 Немојте их се бојати, јер ће се Господ Бог ваш бити за вас. 005 DEU 003 023 И молих се Господу онда говорећи: 005 DEU 003 024 Господе Боже! Ти си почео показивати слузи свом величину своју и крепку руку своју, јер који је Бог на небу или на земљи који би творио дела каква су Твоја и у кога би била сила каква је Твоја? 005 DEU 003 025 Дај ми да пређем и видим земљу добру која је преко Јордана и гору добру, Ливан. 005 DEU 003 026 Али Господ беше гневан на ме с вас, и не услиши ме, него ми рече: Доста; не говори ми више за то. 005 DEU 003 027 Попни се на врх ове горе, и подигавши очи своје на запад и на север и на југ и на исток, види очима својим, јер нећеш прећи преко Јордана. 005 DEU 003 028 Него подај заповести Исусу, и утврди га и укрепи га; јер ће он прећи пред народом тим, и он ће им разделити у наследство земљу коју видиш. 005 DEU 003 029 И остасмо у овој долини према Вет-Фегору. 005 DEU 004 001 А сада, Израиљу, чуј уредбе моје и законе, које вас учим да творите, да бисте поживели и ушли у земљу коју вам даје Господ Бог отаца ваших и да бисте је наследили. 005 DEU 004 002 Ништа не додајте к речи коју вам ја заповедам, нити одузмите од ње, да бисте сачували заповести Господа Бога свог које вам ја заповедам. 005 DEU 004 003 Очи су ваше виделе шта учини Господ с Велфегора; јер сваког човека који пође за Велфегором истреби Господ Бог твој између тебе. 005 DEU 004 004 А ви који се држасте Господа Бога свог, ви сте сви живи данас. 005 DEU 004 005 Гле, учио сам вас уредбама и законима, као што ми заповеди Господ Бог мој, да бисте тако творили у земљи коју идете да је наследите. 005 DEU 004 006 Држите дакле и извршујте их, јер је то мудрост ваша и разум ваш пред народима, који ће кад чују све ове уредбе рећи: Само је овај велики народ мудар и разуман. 005 DEU 004 007 Јер који је велики народ коме је Господ близу као што је Господ Бог наш кад Га год зазовемо? 005 DEU 004 008 И који је народ велики који има уредбе и законе праведне као што је сав овај закон који износим данас пред вас? 005 DEU 004 009 Само пази на се и добро чувај душу своју, да не заборавиш оне ствари које су виделе очи твоје, и да не изиђу из срца твог докле си год жив; него да их обзнаниш синовима својим и синовима синова својих. 005 DEU 004 010 Онај дан кад стајасте пред Господом Богом својим код Хорива, кад ми Господ рече: Сабери ми народ да им кажем речи своје, којима ће се научити да ме се боје док су живи на земљи, и да уче томе и синове своје; 005 DEU 004 011 Кад приступисте и стајасте под гором, а гора огњем гораше до самог неба и беше на њој тама и облак и мрак; 005 DEU 004 012 И проговори Господ к вама исред огња; глас од речи чусте, али осим гласа лик не видесте; 005 DEU 004 013 И објави вам завет свој, који вам заповеди да држите, десет речи, које написа на две плоче камене. 005 DEU 004 014 И мени заповеди онда Господ да вас учим уредбама и законима да их творите у земљи у коју идете да је наследите. 005 DEU 004 015 Зато чувајте добро душе своје; јер не видесте никакав лик у онај дан кад вам говори Господ на Хориву исред огња, 005 DEU 004 016 Да се не бисте покварили и начинили себи лик резан или какву год слику од човека или од жене, 005 DEU 004 017 Слику од каквог живинчета које је на земљи, или слику од какве птице крилате која лети испод неба; 005 DEU 004 018 Слику од чега што пуже по земљи, или слику од какве рибе која је у води под земљом; 005 DEU 004 019 И да не би подигавши очи своје к небу и видевши сунце и месец и звезде, сву војску небеску, преварио се и клањао им се и служио им; јер их Господ Бог твој даде свим народима под целим небом; 005 DEU 004 020 А вас узе Господ и изведе вас из пећи гвоздене, из Мисира, да му будете народ наследни, као што се види данас. 005 DEU 004 021 Али се Господ разгневи на ме за ваше речи, и закле се да нећу прећи преко Јордана ни ући у добру земљу, коју ти Господ Бог твој даје у наследство. 005 DEU 004 022 И ја ћу умрети у овој земљи и нећу прећи преко Јордана; а ви ћете прећи и наследити ону добру земљу. 005 DEU 004 023 Пазите да не заборавите завет Господа Бога свог, који учини с вама, и да не градите себи лик резани, слику од које год твари, као што ти је забранио Господ Бог твој. 005 DEU 004 024 Јер је Господ Бог твој огањ који спаљује и Бог који ревнује. 005 DEU 004 025 Кад изродиш синове и унуке, и остарите у оној земљи, ако се покварите и начините слику резану од какве твари и учините шта није угодно Господу Богу вашем, дражећи Га, 005 DEU 004 026 Сведочим вам данас небом и земљом да ће вас брзо нестати са земље у коју идете преко Јордана да је наследите, нећете бити дуго у њој, него ћете се истребити. 005 DEU 004 027 Или ће вас расејати Господ међу народе, и мало ће вас остати међу народима у које вас одведе Господ; 005 DEU 004 028 И служићете онде боговима које су начиниле руке човечије, од дрвета и од камена, који не виде ни чују, нити једу ни миришу. 005 DEU 004 029 Али ако и онде потражиш Господа Бога свог, наћи ћеш Га, ако Га потражиш свим срцем својим и свом душом својом. 005 DEU 004 030 Кад будеш у невољи и све те то снађе, ако се у последње време обратиш ка Господу Богу свом, и послушаш глас Његов, 005 DEU 004 031 Господ је Бог твој милостив Бог, неће те оставити ни истребити, јер неће заборавити завет с оцима твојим, за који им се заклео. 005 DEU 004 032 Јер запитај сада за стара времена, која су била пре тебе, од оног дана кад створи Бог човека на земљи, и од једног краја неба до другог, је ли кад била оваква ствар велика, и је ли се кад чуло шта такво? 005 DEU 004 033 Је ли кад чуо који народ глас Божји где говори исред огња, као што си ти чуо и остао жив? 005 DEU 004 034 Или, је ли Бог покушао да дође те узме себи народ из другог народа кушањем, знацима и чудесима и ратом и руком крепком и мишицом подигнутом и страхотама великим, као што је учинио све то за вас Господ Бог наш у Мисиру на ваше очи? 005 DEU 004 035 Теби је то показано да познаш да је Господ Бог, и да нема другог осим Њега. 005 DEU 004 036 Дао ти је да чујеш глас Његов с неба да би те научио, и показао ти је на земљи огањ свој велики, и речи Његове чуо си исред огња. 005 DEU 004 037 И што му мили беху оци твоји, зато изабра семе њихово након њих, и изведе те сам великом силом својом из Мисира, 005 DEU 004 038 Да отера испред тебе народе веће и јаче од тебе, и да тебе уведе у њихову земљу и даде ти је у наследство, као што се види данас. 005 DEU 004 039 Знај дакле и памти у срцу свом да је Господ Бог, горе на небу и доле на земљи, нема другог. 005 DEU 004 040 И држи уредбе Његове и заповести Његове, које ти ја данас заповедам, да би добро било теби и синовима твојим након тебе, да би ти се продужили дани на земљи коју ти Господ Бог твој даје засвагда. 005 DEU 004 041 Тада одели Мојсије три града с ове стране Јордана према истоку, 005 DEU 004 042 Да би бежао у њих крвник који убије ближњег свог нехотице не мрзевши пре на њ, и кад побегне у који од тих градова, да би остао жив: 005 DEU 004 043 Восор у пустињи, на равници у земљи племена Рувимовог, и Рамот у Галаду у племену Гадовом, Голан у васанској у племену Манасијином. 005 DEU 004 044 Ово је закон који постави Мојсије синовима Израиљевим. 005 DEU 004 045 Ово су сведочанства и уредбе и закони, које каза Мојсије синовима Израиљевим кад изиђоше из Мисира, 005 DEU 004 046 С ове стране Јордана у долини према Вет-Фегору у земљи Сиона цара аморејског, који живљаше у Есевону, ког уби Мојсије и синови Израиљеви кад изиђоше из Мисира, 005 DEU 004 047 И освојише земљу његову и земљу Ога, цара васанског, два цара аморејска, која је с оне стране Јордана према истоку, 005 DEU 004 048 Од Ароира, који је на потоку Арнону, до горе Сиона, а то је Ермон, 005 DEU 004 049 И све поље с ове стране Јордана према истоку до мора уз равницу под Аздот-Фазгом. 005 DEU 005 001 И Мојсије сазва сав народ Израиљев, и рече им: Чуј Израиљу уредбе и законе, које ћу данас казати да чујете, да их научите и држите их и творите. 005 DEU 005 002 Господ Бог наш учини с нама завет на Хориву. 005 DEU 005 003 Није с оцима нашим учинио тај завет, него с нама, који смо данас ту сви живи. 005 DEU 005 004 Лицем к лицу говорио вам је Господ на овој гори исред огња; 005 DEU 005 005 Ја тада стајах између Господа и вас, да вам јавим речи Господње, јер вас беше страх од огња и не изиђосте на гору; и рече: 005 DEU 005 006 Ја сам Господ Бог твој који сам те извео из земље мисирске, из дома ропског, 005 DEU 005 007 Немој имати богове друге до мене. 005 DEU 005 008 Не гради себи лик резани, нити какву слику од твари које су горе на небу или које су доле на земљи или које су у води испод земље. 005 DEU 005 009 Немој им се клањати нити им служити, јер сам ја Господ Бог твој, Бог ревнитељ, који на синовима походим безакоња отаца њихових до трећег и до четвртог колена, оних који мрзе на ме, 005 DEU 005 010 А чиним милост на хиљадама оних који ме љубе и чувају заповести моје. 005 DEU 005 011 Не узимај узалуд име Господа Бога свог, јер неће пред Господом бити прав ко узме име Његово узалуд. 005 DEU 005 012 Држи дан од одмора и светкуј га, као што ти је заповедио Господ Бог твој. 005 DEU 005 013 Шест дана ради и свршуј све послове своје. 005 DEU 005 014 А седми је дан одмор Господу Богу твом; немој радити никакав посао ни ти, ни син твој ни кћи твоја, ни слуга твој ни слушкиња твоја, ни во твој ни магарац твој, нити које живинче твоје, ни дошљак који је код тебе, да би се одморио слуга твој и слушкиња твоја као и ти. 005 DEU 005 015 И памти да си био роб у земљи мисирској, и Господ Бог твој изведе те оданде руком крепком и мишицом подигнутом. Зато ти је Господ Бог твој заповедио да светкујеш дан од одмора. 005 DEU 005 016 Поштуј оца свог и матер своју, као што ти је заповедио Господ Бог твој, да би се продужили дани твоји и да би ти добро било на земљи, коју ти даде Господ Бог твој. 005 DEU 005 017 Не убиј. 005 DEU 005 018 Не чини прељубе. 005 DEU 005 019 Не кради. 005 DEU 005 020 Не сведочи лажно на ближњег свог. 005 DEU 005 021 Не пожели жену ближњег свог, не пожели кућу ближњег свог, ни њиву његову, ни слугу његовог, ни слушкињу његову, ни вола његовог, ни магарца његовог, нити ишта шта је ближњег твог. 005 DEU 005 022 Те речи изговори Господ свему збору вашем на гори исред огња, облака и мрака, гласом великим, и ништа више, него их написа на две плоче камене које ми даде. 005 DEU 005 023 А ви кад чусте глас исред таме, јер гора огњем гораше. приступисте к мени, сви главари од племена ваших и старешине ваше, 005 DEU 005 024 И рекосте: Гле, показа нам Господ Бог наш славу и величину своју, и чусмо глас Његов исред огња; данас видесмо где Бог говори с човеком, и човек оста жив. 005 DEU 005 025 Па сада зашто да помремо? Јер ће нас спалити онај огањ велики; ако још чујемо глас Господа Бога свог, помрећемо. 005 DEU 005 026 Јер које је тело чуло глас Бога Живога где говори исред огња, као ми, и остало живо? 005 DEU 005 027 Иди ти, и саслушај све што ће ти казати Господ Бог наш, па онда ти кажи нама шта ти год каже Господ Бог наш, а ми ћемо слушати и творити. 005 DEU 005 028 И Господ чу глас од речи ваших кад ви говорасте, и рече ми Господ: Чух глас од речи тог народа, које рекоше теби; шта рекоше добро рекоше. 005 DEU 005 029 О, кад би им било срце свагда тако да ме се боје и држе све заповести моје свагда, да би било добро њима и синовима њиховим довека. 005 DEU 005 030 Иди, реци им: Вратите се у шаторе своје. 005 DEU 005 031 А ти стани овде код мене, и казаћу ти све заповести и уредбе и законе, које ћеш их научити да творе у земљи коју им дајем у наследство. 005 DEU 005 032 Гледајте, дакле да чините онако како вам је заповедио Господ Бог ваш, не сврћите ни надесно ни налево. 005 DEU 005 033 Целим путем, који вам је заповедио Господ Бог ваш, идите, да бисте живи били и да би вам добро било, и да би вам се продужили дани у земљи коју ћете наследити. 005 DEU 006 001 А ово су заповести и уредбе и закони, које Господ Бог ваш заповеди да вас учим да их творите у земљи у коју идете да је наследите, 005 DEU 006 002 Да би се бојао Господа Бога свог држећи све уредбе Његове и заповести Његове, које ти ја заповедам, ти син твој и унук твој свега века свог, да би ти се продужили дани твоји. 005 DEU 006 003 Чуј дакле, Израиљу, и гледај да тако чиниш, да би ти добро било и да бисте се умножили веома у земљи у којој тече млеко и мед, као што ти је рекао Господ Бог отаца твојих. 005 DEU 006 004 Чуј, Израиљу: Господ је Бог наш једини Господ. 005 DEU 006 005 Зато љуби Господа Бога свог из свега срца свог и из све душе своје и из све снаге своје. 005 DEU 006 006 И нека ове речи које ти је заповедам данас буду у срцу твом. 005 DEU 006 007 И често их напомињи синовима својим, и говори о њима кад седиш у кући својој и кад идеш путем, кад лежеш и кад устајеш. 005 DEU 006 008 И вежи их себи на руку за знак, и нека ти буду као почеоник међу очима. 005 DEU 006 009 И напиши их на довратницима од куће своје и на вратима својим. 005 DEU 006 010 А кад те уведе Господ Бог твој у земљу за коју се заклео оцима твојим Авраму, Исаку и Јакову, да ће ти је дати, у градове велике и добре, којих ниси зидао. 005 DEU 006 011 И куће пуне сваког добра, којих ниси пунио, и на студенце ископане, којих ниси копао, у винограде и у маслинике, којих ниси садио, и станеш јести и наситиш се, 005 DEU 006 012 Чувај се да не заборавиш Господа, који те је извео из земље мисирске, из куће ропске. 005 DEU 006 013 Господа Бога свог бој се, и Њему служи, и Његовим се именом куни. 005 DEU 006 014 Не идите за другим боговима између богова других народа, који су око вас. 005 DEU 006 015 Јер је Бог ревнитељ, Господ Бог твој усред тебе, па да се не би разгневио Господ Бог твој на те и истребио те из земље. 005 DEU 006 016 Немојте кушати Господа Бога свог као што Га кушасте у Маси. 005 DEU 006 017 Држите добро заповести Господа Бога свог и сведочанства Његова и уредбе Његове, које ти је заповедио, 005 DEU 006 018 И чини што је право и добро пред Господом, да би ти било добро и да би ушао у добру земљу, за коју се заклео Господ оцима твојим, и да би је наследио, 005 DEU 006 019 Да би отерао све непријатеље твоје испред тебе, као што ти је рекао Господ. 005 DEU 006 020 Па кад те запита после син твој говорећи: Каква су то сведочанства и уредбе и закони, што вам је заповедио Господ Бог наш? 005 DEU 006 021 Онда кажи сину свом: Бејасмо робови Фараонови у Мисиру, и изведе нас Господ из Мисира руком крепком, 005 DEU 006 022 И учини Господ знаке и чудеса велика и зла у Мисиру на Фараону и на свему дому његовом пред нама, 005 DEU 006 023 А нас изведе оданде да нас уведе у земљу за коју се заклео оцима нашим да ће нам је дати. 005 DEU 006 024 И заповеди нам Господ да вршимо све ове уредбе бојећи се Господа Бога свог, да би нам било добро свагда и да би нас сачувао у животу, као што се види данас. 005 DEU 006 025 И биће нам правда, ако уздржимо и устворимо све заповести ове пред Господом Богом својим како нам је заповедио. 005 DEU 007 001 Кад те Господ Бог твој уведе у земљу у коју идеш да је наследиш, и отера испред тебе народе многе, Хетеје и Гергесеје и Амореје и Хананеје и Ферезеје и Јевеје и Јевусеје, седам народа већих и јачих од тебе, 005 DEU 007 002 И преда их Господ Бог твој теби, и ти их разбијеш, потри их, не хватај с њима вере, нити се смилуј на њих; 005 DEU 007 003 Нити се пријатељи с њима; кћери своје не дај за сина њиховог, нити кћери њихове узимај за сина свог. 005 DEU 007 004 Јер би отпадила сина твог од мене, и служио би боговима другим, те би се разгневио Господ на вас и потро вас брзо. 005 DEU 007 005 Него им ово учините: олтаре њихове раскопајте, и ликове њихове поломите, лугове њихове исеците, и резане богове њихове огњем спалите. 005 DEU 007 006 Јер си ти народ свет Господу Богу свом, тебе је изабрао Господ Бог твој да му будеш народ особит мимо све народе на земљи. 005 DEU 007 007 Не зато што би вас било више него других народа прихвати вас Господ и изабра вас; јер вас беше мање него иког другог народа; 005 DEU 007 008 Него што вас Господ милује и што држи заклетву којом се заклео оцима вашим, зато вас је Господ извео руком крепком и избавио вас из куће ропске, из руке Фараона, цара мисирског. 005 DEU 007 009 И тако знај да је Господ Бог твој Бог, Бог веран, који држи завет свој и милост своју до хиљаду кољена онима који Га љубе и држе заповести Његове, 005 DEU 007 010 И плаћа онима који мрзе на њ, свакоме истребљујући га, и не одгађа ономе који мрзи на њ, плаћа свакоме. 005 DEU 007 011 Зато држи заповести и уредбе и законе, које ти данас ја заповедам, да их твориш. 005 DEU 007 012 И ако ове законе узаслушате и уздржите и устворите и Господ ће Бог држати теби завет и милост, за коју се заклео оцима твојим; 005 DEU 007 013 И миловаће те и благословиће те и умножиће те; благословиће плод утробе твоје и плод земље твоје, жито твоје и вино твоје и уље твоје, плод говеда твојих и стада оваца твојих у земљи за коју се заклео оцима твојим да ће ти је дати. 005 DEU 007 014 Бићеш благословен мимо све народе: неће бити у теби ни мушког ни женског неплодног, ни међу стоком твојом. 005 DEU 007 015 И уклониће од тебе Господ сваку болест, од љутих зала мисирских која знаш неће ниједно пустити на тебе, него ће пустити на оне који мрзе на те. 005 DEU 007 016 И истреби све народе које ти Господ Бог твој преда, нека их не пожали око твоје, и немој служити боговима њиховим, јер би ти то била замка. 005 DEU 007 017 Ако би рекао у срцу свом: Већи су ови народи од мене, како их могу изгнати? 005 DEU 007 018 Не бој их се; памти добро шта је учинио Господ Бог твој с Фараоном и са свим Мисирцима, 005 DEU 007 019 Велика кушања, која видеше очи твоје, и знаке и чудеса и руку крепку и мишицу подигнуту, којом те изведе Господ Бог твој; онако ће учинити Господ Бог твој са свим народима од којих би се уплашио. 005 DEU 007 020 И стршљене ће послати Господ Бог твој на њих докле не изгину који би остали и сакрили се од тебе. 005 DEU 007 021 Не плаши се од њих, јер је Господ Бог твој усред тебе, Бог велики и страшни. 005 DEU 007 022 Господ ће Бог твој мало по мало потрти те народе испред тебе; нећеш их моћи одједанпут истребити, да се не би умножило на тебе зверје пољско. 005 DEU 007 023 Али ће их предати Господ Бог твој теби, и затираће их затирањем великим докле се не затру. 005 DEU 007 024 И предаће цареве њихове у твоје руке да затреш име њихово под небом, неће се ниједан одржати пред тобом, докле их не потреш. 005 DEU 007 025 Резане богове њихове спали огњем, немој да се полакомиш на сребро или злато што је на њима и да га узмеш, да ти не буде замка, јер је гадно пред Господом Богом твојим. 005 DEU 007 026 И немој да унесеш гада у дом свој, да не будеш проклет као и он, него се гади на њ и грози се од њега, јер је проклето. 005 DEU 008 001 Држите и творите све заповести које вам ја заповедам данас, да бисте живи били и умножили се, и да бисте ушли у земљу за коју се Господ заклео оцима вашим, и да бисте је наследили. 005 DEU 008 002 И опомињи се свега пута којим те је водио Господ Бог твој четрдесет година по пустињи, да би те намучио и искушао, да се зна шта ти је у срцу, хоћеш ли држати заповести Његове или нећеш. 005 DEU 008 003 И мучио те је, глађу те морио; али те је опет хранио маном за коју ти ниси знао ни оци твоји, да би ти показао да човек не живи о самом хлебу него о свему што излази из уста Господњих. 005 DEU 008 004 Одело твоје не оветша на теби нити нога твоја отече за ових четрдесет година; 005 DEU 008 005 Зато познај у срцу свом да те Господ Бог твој гаји као што човек гаји своје дете. 005 DEU 008 006 И држи заповести Господа Бога свог ходећи путевима Његовим и бојећи се Њега. 005 DEU 008 007 Јер Господ Бог твој увешће те сада у добру земљу, у земљу у којој има доста потока и извора и језера, што извиру по долинама и по брдима; 005 DEU 008 008 У земљу изобилну пшеницом и јечмом и виновом лозом и смоквама и шипцима, земљу изобилну маслином, од које бива уље, и медом; 005 DEU 008 009 У земљу где нећеш сиротињски јести хлеба, где ти неће ништа недостајати; у земљу где је камење гвожђе и где ћеш из брда њених сећи бронзу. 005 DEU 008 010 Јешћеш и бићеш сит, па благосиљај Господа Бога свог за добру земљу коју ти да. 005 DEU 008 011 И чувај се да не заборавиш Господа Бога свог бацивши у немар заповести Његове и законе Његове и уредбе Његове, које ти ја заповедам данас. 005 DEU 008 012 И кад узједеш и наситиш се, и добре куће начиниш и у њима станеш живети, и кад се говеда твоја и овце твоје наплоде, 005 DEU 008 013 И кад ти се намножи сребро и злато, и шта год имаш кад ти се намножи, 005 DEU 008 014 Немој да се понесе срце твоје и заборавиш Господа Бога свог, који те је извео из земље мисирске, из куће ропске; 005 DEU 008 015 Који те је водио преко оне пустиње велике и страшне где живе змије ватрене и скорпије, где је суша, а нема воде; који ти је извео воду из тврдог камена; 005 DEU 008 016 Који те је хранио у пустињи маном, за коју не знаше оци твоји, да би те намучио и искушао те, и најпосле да би ти добро учинио. 005 DEU 008 017 Нити говори у срцу свом; моја снага, и сила моје руке добавила ми је ово благо. 005 DEU 008 018 Него се опомињи Господа Бога свог; јер ти Он даје снагу да добављаш благо, да би потврдио завет свој, за који се заклео оцима твојим, као што се види данас. 005 DEU 008 019 Ако ли заборавиш Господа Бога свог, и пођеш за другим боговима и њима станеш служити и клањати се, сведочим вам данас да ћете зацело пропасти. 005 DEU 008 020 Пропашћете као народи које Господ потире испред вас, јер не послушасте глас Господа Бога свог. 005 DEU 009 001 Чуј, Израиљу! Ти данас прелазиш преко Јордана да уђеш и наследиш народе веће и јаче од себе, градове велике и ограђене до неба. 005 DEU 009 002 Велик и висок народ, синове Енакове, које знаш и за које си слушао: 005 DEU 009 003 Знај дакле данас да је Господ Бог твој, који иде пред тобом, огањ који спаљује; Он ће их истребити и Он ће их оборити пред тобом, и изгнаћеш их и истребити брзо, као што ти је казао Господ. 005 DEU 009 004 Кад их Господ Бог твој отера испред тебе, немој да кажеш у срцу свом: За правду моју уведе ме Господ у ову земљу да је наследим; јер Господ тера оне народе испред тебе за неваљалство њихово! 005 DEU 009 005 Не идеш за правду своју ни за чистоту срца свог да наследиш ту земљу; него за неваљалство тих народа Господ Бог твој отера их испред тебе, и да одржи реч за коју се заклео оцима твојим, Авраму, Исаку и Јакову. 005 DEU 009 006 Знај, дакле, да ти Господ Бог твој не даје те добре земље за правду твоју да је наследиш, јер си тврдоврат народ. 005 DEU 009 007 Памти и не заборави како си гневио Господа Бога свог у пустињи; од оног дана кад изиђосте из земље мисирске па докле дођосте на ово место, непокорни бејасте Господу. 005 DEU 009 008 И код Хорива разгневисте Господа, и од гнева хтеде вас Господ да истреби. 005 DEU 009 009 Кад изиђох на гору да примим плоче камене, плоче завета, који с вама учини Господ, тада стајах на гори четрдесет дана и четрдесет ноћи хлеба не једући ни воде пијући. 005 DEU 009 010 И даде ми Господ две плоче камене, исписане прстом Господњим, на којима беху речи све које вам изговори Господ на гори исред огња на дан збора вашег. 005 DEU 009 011 После четрдесет дана и четрдесет ноћи даде ми Господ две плоче камене, плоче заветне. 005 DEU 009 012 И рече ми Господ: Устани, сиђи брже одавде; јер се поквари народ твој који си извео из Мисира, сиђоше брзо с пута који им заповедих, и начинише себи ливен лик. 005 DEU 009 013 Још ми рече Господ говорећи: Погледах овај народ, и ето је народ тврдог врата. 005 DEU 009 014 Пусти ме да их истребим и име њихово затрем под небом; а од тебе ћу учинити народ јачи и већи него што је овај. 005 DEU 009 015 И ја се вратих и сиђох с горе, а гора огњем гораше, и две плоче заветне беху ми у рукама. 005 DEU 009 016 И погледах, а то згрешисте Господу Богу свом саливши себи теле, и брзо сиђосте с пута који вам беше заповедио Господ. 005 DEU 009 017 Тада узех оне две плоче и бацих их из руку својих, и разбих их пред вама. 005 DEU 009 018 Потом падох и лежах пред Господом као пре, четрдесет дана и четрдесет ноћи, хлеба не једући ни воде пијући, ради свих греха ваших, којима се огрешисте учинивши што је зло пред Господом и разгневивши Га. 005 DEU 009 019 Јер се бојах гнева и јарости, којом се беше Господ разљутио на вас да вас истреби; и услиши ме Господ и тада. 005 DEU 009 020 Беше се Господ и на Арона разгневио веома да га хтеде убити; али се молих тада и за Арона. 005 DEU 009 021 И узех грех ваш који учинисте, теле, и сажегох га огњем, и разбих га и сатрх га у прах, и просух прах његов у поток, који тече с оне горе. 005 DEU 009 022 И у Тавери и у Маси и у Киврот-Атави гневисте Господа. 005 DEU 009 023 И кад вас посла Господ у Кадис-Варнију говорећи: Идите и узмите ту земљу коју сам вам дао, опет се супротисте речи Господа Бога свог, и не веровасте Му и не послушасте глас Његов. 005 DEU 009 024 Непокорни бејасте Господу од кад вас познах. 005 DEU 009 025 Зато падох и лежах пред Господом четрдесет дана и четрдесет ноћи, јер беше рекао Господ да ће вас потрти. 005 DEU 009 026 И молих се Господу и рекох: Господе, Господе! Немој потрти народ свој и наследство своје, које си избавио величанством својим, које си извео из Мисира крепком руком. 005 DEU 009 027 Опомени се слуга својих Аврама, Исака и Јакова, не гледај на тврђу народа овог, на неваљалство његово и на грехе његове; 005 DEU 009 028 Да не кажу који живе у земљи одакле си нас извео: Није их могао Господ увести у земљу коју им обећа, или мрзео је на њих, зато их изведе да их побије у пустињи. 005 DEU 009 029 Јер су Твој народ и Твоје наследство, које си извео силом својом великом и мишицом својом подигнутом. 005 DEU 010 001 У то време рече ми Господ: Истеши две поче од камена као што беху прве, и изиђи к мени на гору, и начини ковчег од дрвета. 005 DEU 010 002 И написаћу на тим плочама речи које су биле на првим плочама што си их разбио, па ћеш их метнути у ковчег. 005 DEU 010 003 Тако начиних ковчег од дрвета ситима, и истесах две плоче од камена, као што беху прве, и изиђох на гору с двема плочама у рукама. 005 DEU 010 004 И написа на тим плочама шта беше прво написао, десет речи, које вам изговори Господ на гори исред огња на дан збора вашег; и даде ми их Господ. 005 DEU 010 005 И вративши се сиђох с горе, и метнух плоче у ковчег који начиних, и осташе онде, као што ми заповеди Господ. 005 DEU 010 006 А синови Израиљеви пођоше од Вирота, синова Јаканових у Мосеру. Онде умре Арон и онде би погребен; а Елеазар, син његов поста свештеник на његово место. 005 DEU 010 007 Оданде отидоше у Гадгад, а од Гадгада у Јотвату, земљу где има много потока. 005 DEU 010 008 У то време одвоји Господ племе Левијево да носе ковчег завета Господњег, да стоје пред Господом и служе му и да благосиљају у име Његово до данашњег дана. 005 DEU 010 009 Зато нема племе Левијево део ни наследство с браћом својом; Господ је наследство његово, као што му Господ Бог твој каза. 005 DEU 010 010 А ја стајах на гори као пре, четрдесет дана и четрдесет ноћи; и услиши ме Господ и тада, и не хте те Господ затрти, 005 DEU 010 011 Него ми рече Господ: Устани и иди пред народом овим да уђу у земљу за коју сам се заклео оцима њиховим да ћу им је дати да је наследе. 005 DEU 010 012 Сада, дакле, Израиљу, шта иште од тебе Господ Бог твој, осим да се бојиш Господа Бога свог, да ходиш по свим путевима Његовим и да Га љубиш и служиш Господу Богу свом из свег срца свог и из све душе своје, 005 DEU 010 013 Држећи заповести Господње и уредбе Његове, које ти ја данас заповедам, да би ти било добро? 005 DEU 010 014 Гле, Господа је Бога твог небо, и небо над небесима, земља, и све што је на њој. 005 DEU 010 015 Али само твоји оци омилеше Господу, и изабра семе њихово након њих, вас између свих народа, као што се види данас. 005 DEU 010 016 Зато обрежите срце своје, и немојте више бити тврдоврати. 005 DEU 010 017 Јер је Господ Бог ваш Бог над боговима и Господар над господарима, Бог велики, силни и страшни, који не гледа ко је ко нити прима поклона; 005 DEU 010 018 Даје правицу сироти и удовици; и љуби дошљака дајући му хлеб и одело. 005 DEU 010 019 Љубите дакле дошљака, јер сте били дошљаци у земљи мисирској. 005 DEU 010 020 Бој се Господа Бога свог, Њему служи и Њега се држи, и Његовим се именом куни. 005 DEU 010 021 Он је хвала твоја и Он је Бог твој, који тебе ради учини велике и страшне ствари, које видеше очи твоје. 005 DEU 010 022 Седамдесет душа беше отаца твојих кад сиђоше у Мисир; а сада учини ти Господ Бог твој те вас има много као звезда небеских. 005 DEU 011 001 Љуби, дакле, Господа Бога свог, и извршуј једнако шта је заповедио да извршујеш, и уредбе Његове, и законе Његове и заповести Његове. 005 DEU 011 002 И познајте данас шта ваши синови не знају нити видеше, карање Господа Бога свог, величанство Његово, крепку руку Његову и мишицу Његову подигнуту, 005 DEU 011 003 И знаке Његове и дела Његова, шта учини усред Мисира на Фараону, цару мисирском и на свој земљи његовој, 005 DEU 011 004 И шта учини војсци мисирској, коњима и колима њиховим, како учини, те их вода црвеног мора потопи кад вас тераху, и затре их Господ до данашњег дана, 005 DEU 011 005 И шта вама учини у пустињи докле не дођосте до овог места, 005 DEU 011 006 И шта учини Датану и Авирону, синовима Елијава сина Рувимовог, како земља отвори уста своја и прождре њих и породице њихове и шаторе њихове и све благо њихово што имаху, усред Израиља. 005 DEU 011 007 Јер ваше очи видеше сва дела Господња велика, која учини. 005 DEU 011 008 Зато држите све заповести, које вам ја данас заповедам, да бисте се укрепили и наследили земљу, у коју идете да је наследите; 005 DEU 011 009 И да би вам се продужили дани у земљи, за коју се закле оцима вашим да ће је дати њима и семену њиховом, земљу, у којој тече млеко и мед. 005 DEU 011 010 Јер земља у коју идеш да је наследиш није као земља мисирска из које сте изишли, где си сејао своје семе и заливао на својим ногама као врт од зеља; 005 DEU 011 011 Него је земља у коју идете да је наследите земља у којој су брда и долине, и натапа је дажд небески; 005 DEU 011 012 Земља којом се стара Господ Бог твој и на коју су једнако обраћене очи Господа Бога твог од почетка године до краја. 005 DEU 011 013 Зато ако добро узаслушате заповести, које вам ја заповедам данас, љубећи Господа Бога свог и служећи му свим срцем својим и свом душом својом, 005 DEU 011 014 Тада ћу давати дажд земљи вашој на време, и рани и позни и сабираћеш жито своје и вино своје и уље своје; 005 DEU 011 015 И за стоку ћу твоју дати траву у пољу твом; и јешћеш и бићеш сит. 005 DEU 011 016 Чувајте се да се не превари срце ваше да се одметне и служите туђим боговима и поклањате им се; 005 DEU 011 017 Да се не би разгневио Господ на вас и затворио небо да не буде дажда, и земља да не да рода свог, те бисте брзо изгинули у доброј земљи коју вам Господ даје. 005 DEU 011 018 Него сложите ове речи моје у срце своје и душу своју, и вежите их за знак себи на руку, и нека вам буду као почеоник међу очима вашим. 005 DEU 011 019 И учите синове своје говорећи о њима кад седиш у кући својој и кад идеш путем, и кад лежеш и кад устајеш. 005 DEU 011 020 И напиши их на довратницима дома свог и на вратима својим, 005 DEU 011 021 Да би се умножили дани ваши и дани синова ваших по земљи, за коју се заклео Господ оцима вашим да ће им је дати, као дани небу над земљом. 005 DEU 011 022 Јер ако добро уздржите све ове заповести које вам ја заповедам да творите љубећи Господа Бога свог, и ходећи свим путевима Његовим и Њега се држећи, 005 DEU 011 023 Тада ће отерати Господ све ове народе испред вас, и наследићете народе веће и јаче него што сте сами. 005 DEU 011 024 Свако место на које ступи стопало ноге ваше, ваше ће бити; од пустиње до Ливана, и од реке, реке Ефрата, до мора западног биће међа ваша. 005 DEU 011 025 Неће се нико одржати пред вама; страх и трепет ваш пустиће Господ Бог ваш на сву земљу на коју ступите, као што вам каза. 005 DEU 011 026 Гле, износим данас пред вас благослов и проклетство: 005 DEU 011 027 Благослов, ако узаслушате заповести Господа Бога свог, које вам ја данас заповедам; 005 DEU 011 028 А проклетство, ако не узаслушате заповести Господа Бога свог него сиђете с пута, који вам ја данас заповедам, те пођете за другим боговима, којих не познајете. 005 DEU 011 029 И кад те уведе Господ Бог твој у земљу у коју идеш да је наследиш, тада изреци благослов онај на гори Гаризину, а проклетство на гори Евалу. 005 DEU 011 030 Оне су с оне стране Јордана, идући к западу, у земљи Хананеја који живе у равни према Галгалу код равнице морешке. 005 DEU 011 031 Јер ћете прећи преко Јордана да уђете у земљу коју вам даје Господ Бог ваш да је наследите, и наследићете је и наставаћете у њој. 005 DEU 011 032 Гледајте, дакле, да творите све ове уредбе и законе које ја данас износим пред вас. 005 DEU 012 001 Ово су уредбе и закони које ћете држати и творити у земљи коју ти је Господ Бог отаца твојих дао да је наследиш, докле сте год живи на земљи. 005 DEU 012 002 Раскопајте сасвим сва места у којима су служили боговима својим народи које ћете наследити, по високим брдима и по хумовима и под сваким зеленим дрветом. 005 DEU 012 003 Оборите олтаре њихове и разбијте ликове њихове, и лугове њихове попалите огњем, и резане богове њихове изломите, и истребите име њихово са оног места. 005 DEU 012 004 Не чините тако Господу Богу свом. 005 DEU 012 005 Него Га тражите у месту које изабере Господ Бог ваш између свих племена ваших себи за стан да онде намести име своје, и онамо идите. 005 DEU 012 006 Онамо носите жртве своје паљенице и друге жртве своје и десетке своје и приносе руку својих и завете своје и драговољне приносе своје и првине стоке своје крупне и ситне. 005 DEU 012 007 И једите онде пред Господом Богом својим, и веселите се ви и породице ваше свачим, за шта се прихватите руком својом, чим те благослови Господ Бог твој. 005 DEU 012 008 Не чините како ми сада овде чинимо, шта је коме драго. 005 DEU 012 009 Јер још нисте дошли до одмора и наследства, које ти даје Господ Бог твој. 005 DEU 012 010 Него кад пређете преко Јордана, и станете живети у земљи коју вам даје Господ Бог ваш да је наследите, и смири вас од свих непријатеља ваших унаоколо, те станете живети без страха, 005 DEU 012 011 Онда у место које изабере Господ Бог ваш да у њему настани име своје, донесите све што вам ја заповедам, жртве своје паљенице и друге жртве своје, десетке своје и приносе руку својих и све што буде најбоље у ономе што заветујете Господу. 005 DEU 012 012 И веселите се пред Господом Богом својим ви и синови ваши и кћери ваше и слуге ваше и слушкиње ваше, и Левит који је у месту вашем, јер он нема део ни наследство с вама. 005 DEU 012 013 Чувај се да не приносиш жртава својих паљеница на коме год месту, које угледаш; 005 DEU 012 014 Него на оном месту које изабере Господ Бог у једном од твојих племена, онде приноси жртве своје паљенице, и онде чини све што ти заповедам. 005 DEU 012 015 Али ћеш моћи клати и јести месо како ти душа зажели у сваком месту свом по благослову Господа Бога свог, који ти да; чист и нечист може јести као срну и јелена. 005 DEU 012 016 Само крв не једите; пролијте је на земљу као воду. 005 DEU 012 017 Нећеш моћи јести у месту свом десетка од жита свог ни од вина свог ни од уља свог, ни првина од стоке своје крупне и ситне, ни оног што заветујеш; ни приноса драговољних, ни приноса руку својих. 005 DEU 012 018 Него то једи пред Господом Богом својим на месту које изабере Господ Бог твој, ти, син твој и кћи твоја и слуга твој и слушкиња твоја, и Левит који је у месту твом; и весели се пред Господом Богом својим свачим за шта се прихватиш руком. 005 DEU 012 019 Чувај се да не оставиш Левита док си год жив на земљи. 005 DEU 012 020 Кад рашири Господ Бог твој међе твоје, као што ти је казао, ако кажеш: Да једем меса, кад душа твоја жели да једе меса, једи меса по свој жељи душе своје. 005 DEU 012 021 Ако би било далеко од тебе место које Господ Бог твој изабере да онде намести име своје, закољи од стоке своје крупне или ситне, коју ти да Господ, као што сам ти заповедио, и једи у свом месту по жељи душе своје. 005 DEU 012 022 Како се једе срна и јелен, онако једи; и чист и нечист нека једе. 005 DEU 012 023 Само пази да не једеш крв; јер је крв душа, па не једи душу с месом. 005 DEU 012 024 Не једи је; него пролиј на земљу као воду. 005 DEU 012 025 Не једи је, да би добро било теби и синовима твојим након тебе, кад чиниш оно што је угодно Господу. 005 DEU 012 026 Али ствари своје свете, које имаш, и што заветујеш, узми и дођи на место које изабере Господ. 005 DEU 012 027 И принеси жртве своје паљенице, месо и крв, на олтару Господа Бога свог; крв пак од других жртава твојих нека се пролије на олтар Господа Бога твог, а месо једи. 005 DEU 012 028 Чувај и слушај све ове речи које ти ја заповедам, да би добро било теби и синовима твојим након тебе довека кад чиниш шта је добро и право пред Господом Богом твојим. 005 DEU 012 029 Кад истреби Господ Бог твој испред тебе народе ка којима идеш да наследиш земљу њихову, и наследивши је кад се настаниш у земљи њиховој, 005 DEU 012 030 Чувај се да се не ухватиш у замку пошавши за њима пошто се потру испред тебе, и да не потражиш богове њихове, и кажеш: Како су ови народи служили својим боговима, тако ћу и ја чинити. 005 DEU 012 031 Не чини тако Господу Богу свом; јер они чинише својим боговима све што је гадно пред Господом и на шта Он мрзи; јер су и синове своје и кћери своје сажизали боговима својим. 005 DEU 012 032 Шта вам год ја заповедам све држите и творите, нити шта додајте к томе ни одузмите од тога. 005 DEU 013 001 Ако устане међу вама пророк или који сне сања, и каже ти знак или чудо, 005 DEU 013 002 Па се збуде тај знак или чудо које ти рече, и он ти каже: Хајде да идемо за другим боговима којих не знаш, и њима да служимо, 005 DEU 013 003 Немој послушати шта ти каже тај пророк или сањач, јер вас куша Господ Бог ваш да би се знало љубите ли Господа Бога свог из свег срца свог и све душе своје. 005 DEU 013 004 За Господом Богом својим идите, и Њега се бојте; Његове заповести чувајте, и глас Његов слушајте, и Њему служите и Њега се држите. 005 DEU 013 005 А онај пророк или сањач да се погуби, јер вас је наговарао да се одметнете Господа Бога свог, који вас изведе из земље мисирске и искупи вас из куће ропске, и одвраћао од пута који ти је заповедио Господ Бог твој да идеш њим; тако истреби зло из себе. 005 DEU 013 006 Ако би те подбадао брат твој, син матере твоје, или син твој или кћи твоја, или жена твоја мила, или пријетељ твој који ти је као душа твоја, говорећи ти тајно: Хајде да служимо другим боговима, које ниси знао ни ти ни оци твоји, 005 DEU 013 007 Између богова других народа који су око вас, близу или далеко од тебе, од једног краја земље до другог, 005 DEU 013 008 Не пристај с њим нити га послушај; нека га не жали око твоје, и немој му се смиловати нити га таји, 005 DEU 013 009 Него га убиј: твоја рука нек се прва дигне на њ да га убијеш, па онда рука свега народа. 005 DEU 013 010 Заспи га камењем да погине; јер те хтеде одвратити од Господа Бога твог, који те је извео из земље мисирске, из куће ропске; 005 DEU 013 011 Да сав Израиљ чује и боји се, и да се више не учини тако зло међу вама. 005 DEU 013 012 Ако за какав град свој, који ти Господ Бог твој да да у њему живиш, чујеш где говоре: 005 DEU 013 013 Изиђоше људи неваљали између тебе и отпадише све који живе у граду њиховом, говорећи: Хајде да служимо другим боговима, којих не познајете, 005 DEU 013 014 Тада тражи и распитај, извиди добро, па ако буде истина и доиста се учинила она гадна ствар међу вама, 005 DEU 013 015 Побиј мачем све који живе у граду оном, и затри и њега и све што би у њему било, и стоку мачем побиј. 005 DEU 013 016 И сав плен из њега скупи насред улице његове, спали огњем и онај град и сав плен из њега Господу Богу свом, да буде гомила довека и да се више не сазида. 005 DEU 013 017 И нека ти од проклетих ствари не прионе ништа за руку, еда би се Господ повратио од жестине гнева свог, учинио ти милост и смиловао се на те, и умножио те, као што се заклео оцима твојим, 005 DEU 013 018 Кад слушаш глас Господа Бога свог држећи све заповести Његове, које ти ја данас заповедам, да би чинио шта је право пред Господом Богом твојим. 005 DEU 014 001 Ви сте синови Господа Бога свог; немојте се резати нити бријати међу очима за мртвацем. 005 DEU 014 002 Јер си народ свет Господу Богу свом, и тебе изабра Господ да си му народ особит између свих народа на земљи. 005 DEU 014 003 Не једи ништа гадно. 005 DEU 014 004 Ово су животиње које ћете јести: говече, овцу, козу, 005 DEU 014 005 Јелена, срну, бивола, дивокозу, једнорога и козу камењачу; 005 DEU 014 006 И све животиње које имају папке расцепљене на двоје, и које преживају између животиња, њих једите. 005 DEU 014 007 Али не једите оне које само преживају или које само имају папке расцепљене на двоје, као: камилу, зеца, питомог зеца, јер преживају, а немају папке раздвојене; да вам је нечисто; 005 DEU 014 008 Ни свињче, јер има раздвојене папке, али не прежива; да вам је нечисто; месо од њега не једите, и стрва се његовог не дохватајте. 005 DEU 014 009 А између оних што су у води, једите ове: шта год има пера и љуске, једите; 005 DEU 014 010 А што нема пера и љуске, не једите; да вам је нечисто. 005 DEU 014 011 Све птице чисте једите; 005 DEU 014 012 А ове не једите: орла, ни јастреба, ни морског орла, 005 DEU 014 013 Ни сокола, ни еју, ни крагуја по врстама њиховим, 005 DEU 014 014 Ни гаврана по врстама његовим, 005 DEU 014 015 Ни ћука, ни совуљагу, ни лиску, ни копца по врстама његовим, 005 DEU 014 016 Ни буљину, ни ражња, ни лабуда, 005 DEU 014 017 Ни гема, ни свраку, ни гњурца, 005 DEU 014 018 Ни роду, ни чапљу по врстама њеним, ни пупавца, ни љиљка. 005 DEU 014 019 И све бубине крилате да су вам нечисте; не једите их. 005 DEU 014 020 И све птице чисте једите. 005 DEU 014 021 Ништа мрцино не једите; дошљаку који је код тебе подај нека једе, или продај туђину; јер си народ свет Господу Богу свом; не кувај јаре у млеку матере његове. 005 DEU 014 022 Десетак дај од свега рода усева свог, што дође с њиве твоје сваке године. 005 DEU 014 023 И једи пред Господом Богом својим на месту које изабере да онде настани име своје, десетак од жита свог, од вина свог и уља свог, и првине стоке своје крупне и ситне, да се учиш бојати се Господа Бога свог свагда. 005 DEU 014 024 Ако би ти пут био далек, те не би могао однети зато што је далеко од тебе место, које изабере Господ Бог твој да онде намести име своје, кад те Господ Бог твој благослови, 005 DEU 014 025 Онда ужини у новац, и узевши у руку своју отиди у место које изабере Господ Бог твој, 005 DEU 014 026 И за те новце узми шта зажели душа твоја, говеда, оваца, вина или другог јаког пића, и шта год би зажелела душа твоја, па једи онде пред Господом Богом својим, и весели се ти и дом твој. 005 DEU 014 027 Али Левита који би био у месту твом, немој оставити јер нема део ни наследство с тобом. 005 DEU 014 028 Сваке треће године одвој сав десетак од доходака својих оне године, и остави га у свом месту. 005 DEU 014 029 Па нека дођу Левити (јер немају део ни наследство с тобом) и дошљаци и сироте и удовице што су у месту твом, и нека једу и насите се, да би те благословио Господ Бог твој у сваком послу руку твојих, који би радио. 005 DEU 015 001 Сваке седме године опраштај. 005 DEU 015 002 А опраштање да бива овако: коме је ко дужан шта, нека опрости шта би могао тражити од ближњег свог; нека не тражи од ближњег свог и од брата свог, јер је опраштање Господње оглашено. 005 DEU 015 003 Од туђина тражи, али шта би имао у брата свог, оно нека му опрости рука твоја, 005 DEU 015 004 Да не би било сиромаха међу вама, јер ће те обилно благословити Господ у земљи коју ти Господ Бог твој да у наследство да је твоја. 005 DEU 015 005 Само ако добро узаслушаш глас Господа Бога свог гледајући да чиниш све ове заповести, које ти ја заповедам данас, 005 DEU 015 006 Благословиће те Господ Бог твој, као што ти је казао, те ћеш давати у зајам многим народима, а ни од кога нећеш узимати у зајам, и владаћеш многим народима, а они тобом неће владати. 005 DEU 015 007 Ако буде у тебе који сиромах између браће твоје у коме месту твом, у земљи твојој, коју ти даје Господ Бог твој, немој да ти се стврдне срце твоје и да стиснеш руку своју брату свом сиромаху. 005 DEU 015 008 Него отвори руку своју и позајми му радо колико му год треба у потреби његовој. 005 DEU 015 009 Чувај се да не буде какво неваљалство у срцу твом, па да кажеш: Близу је седма година, година опросна; и да око твоје не буде зло према брату твом сиромаху, па да му не даш, а он зато да вапије ка Господу на те, и буде ти грех. 005 DEU 015 010 Подај му, и нека не жали срце твоје кад му даш; јер ће за ту ствар благословити тебе Господ Бог твој у сваком послу твом и у свему за шта се прихватиш руком својом. 005 DEU 015 011 Јер неће бити без сиромаха у земљи; зато ти заповедам и кажем: отварај руку своју брату свом, невољнику и сиромаху свом у земљи својој. 005 DEU 015 012 Ако ти се прода брат твој Јеврејин или Јеврејка, нека ти служи шест година, а седме године отпусти га од себе слободног. 005 DEU 015 013 А кад га отпустиш од себе слободног, немој га отпустити празног. 005 DEU 015 014 Даруј га чим између стоке своје и с гумна свог и из каце своје; подај му чим те је благословио Господ Бог твој. 005 DEU 015 015 И опомињи се да си био роб у земљи мисирској и да те је избавио Господ Бог твој; зато ти ја заповедам ово данас. 005 DEU 015 016 Ако ли ти каже: Нећу да идем од тебе, зато што те љуби и дом твој, јер му је добро код тебе, 005 DEU 015 017 Тада узми шило и пробуши му ухо на вратима, и биће ти слуга довека; и слушкињи својој учини тако. 005 DEU 015 018 Немој да ти буде тешко кад га отпушташ од себе слободна, јер је двојином онолико колико најамник заслужио у тебе за шест година, да би те благословио Господ Бог твој у свему што радиш. 005 DEU 015 019 Све првенце у стоци својој крупној и ситној што буде мушко, посвети Господу Богу свом; не ради на првенцу од краве своје, и не стрижи првенца од оваца својих. 005 DEU 015 020 Пред Господом Богом својим једи их ти и породица твоја сваке године на месту које изабере Господ. 005 DEU 015 021 Ако ли на њему буде мана, ако буде хромо или слепо, или која год зла мана буде на њему, не кољи га Господу Богу свом. 005 DEU 015 022 У свом месту поједи га; и чист и нечист нека једе као срну и јелена. 005 DEU 015 023 Само крв од њега не једи; пролиј је на земљу као воду. 005 DEU 016 001 Држи месец Авив, те слави пасху Господу Богу свом, јер месеца Авива извео те је Господ Бог твој из Мисира ноћу. 005 DEU 016 002 И закољи пасху Господу Богу свом, од крупне и ситне стоке, на месту које изабере Господ да онде настани име своје. 005 DEU 016 003 Не једи с њом хлеб кисели; седам дана једи с њом пресан хлеб, хлеб невољнички, јер си хитећи изашао из земље мисирске, па да се опомињеш дана кад си изашао из Мисира, док си год жив. 005 DEU 016 004 И да се не види у тебе квасац за седам дана нигде међу границама твојим, и да не остане преко ноћ ништа до јутра од меса које закољеш први дан увече. 005 DEU 016 005 Не можеш клати пасхе на сваком месту свом које ти да Господ Бог твој; 005 DEU 016 006 Него на месту које изабере Господ Бог твој да онде настани име своје, онде кољи пасху увече о сунчаном заходу у исто време кад си пошао из Мисира. 005 DEU 016 007 А пеци је и једи на месту које изабере Господ Бог твој; и сутрадан вративши се иди у своје шаторе. 005 DEU 016 008 Шест дана једи пресне хлебове, а седми дан да је празник Господњи, тада не ради ништа. 005 DEU 016 009 Седам недеља наброј; кад стане срп радити по летини, онда почни бројати седам недеља. 005 DEU 016 010 Тада празнуј празник недеља Господу Богу свом; шта можеш приносити драговољно како те буде благословио Господ Бог твој. 005 DEU 016 011 И весели се пред Господом Богом својим ти и син твој и кћи твоја и слуга твој и слушкиња твоја, и Левит који буде у месту твом, и дошљак и сирота и удовица, што буду код тебе, на месту које изабере Господ Бог твој да онде настани име своје. 005 DEU 016 012 И опомињи се да си био роб у Мисиру, те чувај и твори уредбе ове. 005 DEU 016 013 Празник сеница празнуј седам дана, кад збереш с гумна свог и из каце своје. 005 DEU 016 014 И весели се на празник свој ти и син твој и слуга твој и слушкиња твоја, и Левит и дошљак и сирота и удовица, што буду у месту твом. 005 DEU 016 015 Седам дана празнуј празник Господу Богу свом на месту које изабере Господ, кад те благослови Господ Бог твој у свакој летини твојој и у сваком послу руку твојих; и буди весео. 005 DEU 016 016 Три пута у години нека дође свако мушко пред Господа Бога твог на место које изабере: на празник пресних хлебова, на празник недеља и на празник сеница, али нико да не дође празан пред Господа; 005 DEU 016 017 Него сваки с даром од оног што има, према благослову Господа Бога твог којим те је даривао. 005 DEU 016 018 Судије и управитеље постави себи по свим местима која ти да Господ Бог твој по племенима твојим, и нека суде народу право. 005 DEU 016 019 Не изврћи правде и не гледај ко је ко; не примај поклона. јер поклон заслепљује очи мудрима и изврће речи праведнима. 005 DEU 016 020 Сасвим иди за правдом, да би био жив и наследио земљу коју ти даје Господ Бог твој. 005 DEU 016 021 Не сади луга ни од каквих дрвета код олтара Господа Бога свог, који начиниш; 005 DEU 016 022 И не подижи никакав лик; на то мрзи Господ Бог твој. 005 DEU 017 001 Не приноси Господу Богу свом ни вола ни јагњета ни јарета на коме има мана или како год зло; јер је гадно пред Господом Богом твојим. 005 DEU 017 002 Ако се нађе код тебе у коме од места твојих, која ти да Господ Бог твој, човек или жена да учини зло пред Господом Богом твојим преступајући завет Његов, 005 DEU 017 003 И отиде те служи другим боговима и клања им се, или сунцу или месецу или чему год из војске небеске, што нисам заповедио, 005 DEU 017 004 И теби се то јави и ти чујеш, онда распитај добро; па ако буде истина и доиста се учинила она гадна ствар у Израиљу, 005 DEU 017 005 Изведи оног човека или ону жену, који учинише оно зло, на врата своја, човека оног или жену, и заспи их камењем да погину. 005 DEU 017 006 На сведочанство два или три човека да се погуби онај кога ваља погубити; али на сведочанство једног човека да се не погуби. 005 DEU 017 007 Сведоци нека први дигну руке на њ да га убију; а потом сав народ; тако извади зло из себе. 005 DEU 017 008 Кад ти буде тешко расудити између крви и крви, између распре и распре, или између ране и ране, око којих буде парница у твом месту, тада устани и иди у место које изабере Господ Бог твој; 005 DEU 017 009 И отиди к свештеницима Левитима или к судији који онда буде, па их упитај, и они ће ти казати како ваља пресудити. 005 DEU 017 010 И учини онако како ти кажу у месту које изабере Господ, и гледај да учиниш сасвим онако како те науче. 005 DEU 017 011 По закону коме те науче, и по пресуди, коју ти кажу, учини; не одступи од оног што ти кажу ни надесно ни налево. 005 DEU 017 012 Ако ли би се ко упро те не би хтео послушати свештеника који онде стоји те служи Господу Богу твом, или судије, такав човек да се погуби; и извади зло из Израиља, 005 DEU 017 013 Да сав народ чује и боји се, и унапред, да не ради упорно. 005 DEU 017 014 Кад уђеш у земљу коју ти даје Господ Бог твој да је наследиш, и населиш се у њој, ако кажеш: Да поставим себи цара, као што имају сви народи око мене, 005 DEU 017 015 Само оног постави себи за цара, ког изабере Господ Бог твој; између браће своје постави цара себи; а немој поставити над собом човека туђина, који није брат твој. 005 DEU 017 016 Али да не држи много коња, и да не враћа народ у Мисир да би имао много коња, јер вам је Господ казао: Не враћајте се више овим путем. 005 DEU 017 017 И да нема много жена, да се не би отпадило срце његово, ни сребра ни злата да нема врло много. 005 DEU 017 018 А кад седе на престо царства свог, нека препише себи у књигу овај закон од свештеника Левита; 005 DEU 017 019 И нека га држи код себе и нека га чита док је жив, да се учи бојати се Господа Бога свог, држати све речи овог закона и ове уредбе, и творити их; 005 DEU 017 020 Да се не би подигло срце његово изнад браће његове, и да не би одступило од ове заповести ни надесно ни налево, да би дуго царовао он и синови његови у Израиљу. 005 DEU 018 001 Свештеници, Левити и све племе Левијево да немају део ни наследство с осталим синовима Израиљевим; нека једу огњене жртве Господње и његово наследство. 005 DEU 018 002 Наследство, дакле, да немају међу браћом својом: Господ је наследство њихово, као што им је казао. 005 DEU 018 003 Али ово припада свештеницима од народа, од оних који принесу жртву, било вола или јагње: да се даје свештенику плеће и обе вилице и желудац. 005 DEU 018 004 Првине од жита свог, од вина свог и од уља свог, и првине од вуне с оваца својих подај му. 005 DEU 018 005 Јер њега изабра Господ Бог твој између свих племена твојих да стоји и служи у име Господње он и синови његови довека. 005 DEU 018 006 И кад дође који Левит из ког год места твог из свега Израиља, где настава, кад дође по жељи душе своје у место које изабере Господ, 005 DEU 018 007 Нека служи у име Господа Бога свог као и друга браћа, његова Левити, који онде стоје пред Господом. 005 DEU 018 008 Нека једу једнак део, осим оног што би које продао у породици отаца својих. 005 DEU 018 009 Кад уђеш у земљу коју ти Господ Бог твој даје, не учи се чинити гадна дела оних народа. 005 DEU 018 010 Нека се не нађе у тебе који би водио сина свог или кћер своју кроз огањ, ни врачар, ни који гата по звездама, ни који гата по птицама, ни урочник, 005 DEU 018 011 Ни бајач, ни који се договара са злим духовима, ни опсенар ни који пита мртве. 005 DEU 018 012 Јер је гад пред Господом ко год тако чини, и за такве гадове тера те народе Господ Бог твој испред тебе. 005 DEU 018 013 Држи се сасвим Господа Бога свог. 005 DEU 018 014 Јер ти народи које ћеш наследити, слушају гатаре и врачаре; а теби то не допушта Господ Бог твој. 005 DEU 018 015 Пророка исред тебе, између браће твоје, као што сам ја, подигнуће ти Господ Бог твој; њега слушајте, 005 DEU 018 016 По свему што си искао од Господа Бога свог на Хориву на дан сабора свог говорећи: Да више не чујем глас Господа Бога свог и да више не гледам огањ тај велики, да не погинем. 005 DEU 018 017 Зато ми рече Господ: Добро рекоше шта рекоше. 005 DEU 018 018 Пророка ћу им подигнути између браће њихове, као што си ти, и метнућу речи своје у уста његова, и казиваће им све што му заповедим. 005 DEU 018 019 А ко год не би послушао речи моје, које ће говорити у моје име, од тога ћу ја тражити. 005 DEU 018 020 Али пророк који би се усудио говорити шта у моје име што му ја не заповедим да говори, или који би говорио у име других богова, такав пророк да се погуби. 005 DEU 018 021 Ако ли кажеш у срцу свом: Како ћемо познати реч које није Господ рекао? 005 DEU 018 022 Шта би пророк рекао у име Господње, па се не збуде и не наврши се, то је реч које није рекао Господ; него је из охолости рекао онај пророк, не бој га се. 005 DEU 019 001 Кад Господ Бог твој потре народе којих земљу даје теби Господ Бог твој, и кад их наследиш и настаниш се по градовима њиховим и по кућама њиховим, 005 DEU 019 002 Одвој три града усред земље своје коју ти даје Господ Бог твој да је наследиш, 005 DEU 019 003 Начини пут, и раздели на троје крајеве земље своје коју ти да Господ Бог твој у наследство, па нека бежи онамо сваки крвник. 005 DEU 019 004 А овако нека буде с крвником који утече онамо, да би остао жив: ко убије ближњег свог нехотице, не мрзевши пре на њ, 005 DEU 019 005 Као кад би ко отишао с ближњим својим у шуму да сече дрва, па би замахнуо секиром у руци својој да посече дрво, а она би спала с држалице и погодила би ближњег његова тако да умре он нека утече у који од тих градова да остане жив, 005 DEU 019 006 Да не би осветник потерао крвника док му је срце распаљено и да га не би стигао на далеком путу и убио га, премда није заслужио смрт, јер није пре мрзео на њ. 005 DEU 019 007 Зато ти заповедам и велим: три града одвој. 005 DEU 019 008 А кад рашири Господ Бог твој међе твоје као што се заклео оцима твојим, и да ти сву земљу коју је рекао дати оцима твојим, 005 DEU 019 009 Ако уздржиш и уствориш све ове заповести, које ти ја данас заповедам, да љубиш Господа Бога свог и ходиш путевима Његовим свагда, онда додај још три града осим она три, 005 DEU 019 010 Да се не пролива крв права у земљи твојој, коју ти Господ Бог твој даје у наследство, и да не буде на теби крв. 005 DEU 019 011 Али ако ко мрзи на ближњег свог и вреба га, и скочи на њ, и удари га тако да умре, а он утече у који од тих градова, 005 DEU 019 012 Онда старешине места његова нека пошаљу и узму га оданде, и предаду га у руке осветнику да се погуби. 005 DEU 019 013 Нека га не жали око твоје него скини крв праву с Израиља, да би ти добро било. 005 DEU 019 014 Не помичи међе ближњег свог коју поставе стари у наследству твом које добијеш у земљи коју ти Господ Бог твој даје да је наследиш. 005 DEU 019 015 Нека не устаје један сведок на човека ни за како зло и ни за какав грех између свих греха који се чине, него на речима два или три сведока да остаје ствар. 005 DEU 019 016 Ако би устао лажан сведок на кога да сведочи на њега да се одмеће Бога, 005 DEU 019 017 Онда нека стану та два човека, који имају ту распру, пред Господа, пред свештенике и пред судије које буду у то време; 005 DEU 019 018 И нека добро испитају судије, ако сведок онај буде лажан сведок и лажно сведочи на брата свог, 005 DEU 019 019 Учините му онако како је он мислио учинити брату свом и извади зло из себе, 005 DEU 019 020 Да се остали чувши то боје, и унапред више не чине тако зло усред тебе. 005 DEU 019 021 Нека не жали око твоје: живот за живот, око за око, зуб за зуб, руку за руку, ногу за ногу. 005 DEU 020 001 Кад одеш на војску на непријатеља свог и видиш коње и кола и народ већи од себе, немој се уплашити од њих, јер је с тобом Господ Бог твој, који те је извео из земље мисирске. 005 DEU 020 002 И кад пођете да се побијете, нека приступи свештеник и проговори народу, 005 DEU 020 003 И нека им каже: Слушај Израиљу! Ви полазите данас у бој на непријатеље своје, нека не трне срце ваше, не бојте се и не плашите се, нити се препадајте од њих. 005 DEU 020 004 Јер Господ Бог ваш иде с вама и биће се за вас с непријатељима вашим да вас сачува. 005 DEU 020 005 Потом и војводе нека проговоре народу, и кажу: Ко је саградио нову кућу а није почео седети у њој? Нека иде нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други почео седети у њој. 005 DEU 020 006 И ко је посадио виноград а још га није брао? Нека иде, нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други га брао. 005 DEU 020 007 И ко је испросио девојку а још је није одвео? Нека иде, нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други је одвео. 005 DEU 020 008 Још и ово нека кажу војводе народу: Ко је страшљив и трне му срце? Нека иде, нек се врати кући својој, да не би трнуло срце браћи његовој као њему. 005 DEU 020 009 И кад војводе изговоре народу, онда нека наместе главаре од чета пред народ. 005 DEU 020 010 Кад дођеш под који град да га бијеш, прво га понуди миром. 005 DEU 020 011 Ако ти одговори миром и отвори ти врата, сав народ који се нађе у њему нека ти плаћа данак и буде ти покоран. 005 DEU 020 012 Ако ли не учини мира с тобом него се стане бити с тобом тада га биј. 005 DEU 020 013 И кад га Господ Бог твој преда у руке твоје, побиј све мушкиње у њему мачем. 005 DEU 020 014 А жене и децу и стоку и шта год буде у граду, сав плен у њему, отми, и једи плен од непријатеља својих, који ти да Господ Бог твој. 005 DEU 020 015 Тако чини са свим градовима, који су далеко од тебе и нису од градова ових народа. 005 DEU 020 016 А у градовима ових народа, које ти Господ Бог твој даје у наследство, не остави у животу ниједну душу живу. 005 DEU 020 017 Него их затри сасвим, Хетеје и Амореје и Хананеје и Ферезеје и Јевеје и Јевусеје, као што ти је заповедио Господ Бог твој. 005 DEU 020 018 Да вас не науче чинити гадна дела која чинише боговима својим, и да не згрешите Господу Богу свом. 005 DEU 020 019 Кад опколиш какав град и будеш дуго под њим бијући га да би га узео, не квари дрвета његова секиром; јер можеш с њих јести, зато их не сеци; јер дрво пољско је ли човек да уђе у град испред тебе? 005 DEU 020 020 Него дрвета која знаш да им се род не једе, њих обаљуј и сеци и гради заклон од града који се бије с тобом, докле не падне. 005 DEU 021 001 Кад се нађе убијен човек у земљи коју ти даје Господ Бог твој да је наследиш, где лежи у пољу, а не зна се ко га је убио, 005 DEU 021 002 Тада нека изиђу старешине твоје и судије твоје, и нека измере од убијеног до градова који су око њега. 005 DEU 021 003 Па који град буде најближе убијеноме, старешине оног града нека узму јуницу из говеда, на којој се још није радило, која није вукла у јарму, 005 DEU 021 004 И нека одведу старешине оног града ту јуницу у пусту долину где се не копа ни сеје, и нека закољу јуницу онде у долини. 005 DEU 021 005 Потом нека приступе свештеници, синови Левијеви; јер њих изабра Господ Бог твој да му служе и да благосиљају у име Господње, и на њиховим речима да остаје свака распра и свака штета; 005 DEU 021 006 И све старешине оног града који буду најближе убијеноме нека оперу руке своје над закланом јуницом у оној долини, 005 DEU 021 007 И тврдећи нека кажу: Руке наше нису пролиле ову крв нити су очи наше виделе; 005 DEU 021 008 Милостив буди народу свом Израиљу, који си искупио, Господе, и не мећи праву крв на народ свој Израиља. Тако ће се очистити од оне крви. 005 DEU 021 009 И ти ћеш скинути праву крв са себе кад учиниш шта је право пред Господом. 005 DEU 021 010 Кад отидеш на војску на непријатеље своје, и преда их Господ Бог твој у руке твоје и заробиш их много. 005 DEU 021 011 И угледаш у робљу лепу жену, и омили ти да би је хтео узети за жену, 005 DEU 021 012 Одведи је кући својој; и нека обрије главу своју и среже нокте своје; 005 DEU 021 013 И нека скине са себе хаљине своје у којима је заробљена и нека седи у кући твојој, и жали за оцем својим и за матером својом цео месец дана; потом лези с њом, и буди јој муж и она нек ти буде жена. 005 DEU 021 014 Ако ти после не би била по вољи, пусти је нека иде куда јој драго, али никако да је не продаш за новце ни да њом тргујеш, јер си је осрамотио. 005 DEU 021 015 Ко би имао две жене, једну милу, а другу немилу, па би родила синове, и мила и немила, и првенац би био од немиле, 005 DEU 021 016 Онда кад дође време да подели синовима својим шта има не може првенцем учинити сина од миле преко сина од немиле који је првенац; 005 DEU 021 017 Него за првенца нека призна сина од немиле и даде му два дела од свега што има, је је он почетак силе његове, његово је право првеначко. 005 DEU 021 018 Ко би имао сина самовољног и непокорног, који не слуша оца свог ни матере своје, и ког они и караше па опет не слуша, 005 DEU 021 019 Нека га узму отац и мати, и нека га доведу к старешинама града свог на врата места свог, 005 DEU 021 020 И нека кажу старешинама града свог: Овај син наш самовољан је и непокоран, на слуша нас, изјелица је и пијаница. 005 DEU 021 021 Тада сви људи оног места нека га заспу камењем да погине; и тако извади зло из себе, да сав Израиљ чује и боји се. 005 DEU 021 022 Ко згреши тако да заслужи смрт, те буде осуђен на смрт и обесиш га на дрво, 005 DEU 021 023 Нека не преноћи тело његово на дрвету, него га исти дан погреби, јер је проклет пред Богом ко је обешен; зато не скврни земље коју ти Господ Бог твој даје у наследство. 005 DEU 022 001 Кад видиш вола или овцу брата свог где лута, немој проћи мимо њих, него их одведи брату свом. 005 DEU 022 002 Ако ли ти брат твој није близу или га не знаш, одведи их својој кући нека буду код тебе докле их не потражи брат твој, и тада му их врати. 005 DEU 022 003 Тако учини и с магарцем његовим и с хаљином његовом; и тако учини са сваком стварју брата свог изгубљеном, кад је изгуби, а ти је нађеш, немој проћи мимо њу. 005 DEU 022 004 Кад видиш магарца или вола брата свог где је пао на путу, немој их проћи, него их подигни с њим. 005 DEU 022 005 Жена да не носи мушко одело нити човек да се облачи у женске хаљине, јер је гад пред Господом Богом твојим ко год тако чини. 005 DEU 022 006 Кад наиђеш путем на гнездо птичије, на дрвету или на земљи, са птићима или са јајцима, а мајка лежи на птићима или на јајцима, немој узети мајке с птићима. 005 DEU 022 007 Него пусти мајку, а птиће узми, да би ти добро било и да би ти се продужили дани. 005 DEU 022 008 Кад градиш нову кућу, начини ограду око стрехе своје, да не би навукао крв на дом свој, кад би ко пао с њега. 005 DEU 022 009 Не сеј у винограду свом друго семе да не би оскврнио и род од семена које посејеш и род виноградски. 005 DEU 022 010 Не ори на волу и на магарцу заједно. 005 DEU 022 011 Не облачи хаљине ткане од вуне и од лана заједно. 005 DEU 022 012 Начини себи ресе на четири краја од хаљине коју облачиш. 005 DEU 022 013 Ко се ожени, па му жена омрзне пошто легне с њом, 005 DEU 022 014 Па да прилику да се говори о њој и проспе рђав глас о њој говорећи: Ожених се овом, али легавши с њом не нађох у ње девојаштва; 005 DEU 022 015 Тада отац девојчин и мати нека узму и донесу знаке девојаштва њеног пред старешине града свог на врата, 005 DEU 022 016 И нека каже отац девојчин старешинама: Ову кћер своју дадох овом човеку за жену, а он мрзи на њу, 005 DEU 022 017 И даде прилику да се говори о њој рекавши: Не нађох у твоје кћери девојаштва; а ево знака девојаштва кћери моје. И нека разастру хаљину пред старешинама градским. 005 DEU 022 018 Тада старешине града оног нека узму мужа њеног и накарају га, 005 DEU 022 019 И нека га оглобе сто сикала сребра, које нека дају оцу девојчином зато што је изнео рђав глас на девојку Израиљку, и нека му буде жена; да је не може пустити док је жив. 005 DEU 022 020 Али ако буде истина, да се није нашло девојаштво у девојке, 005 DEU 022 021 Тада нека изведу девојку на врата оца њеног, и нека је заспу камењем људи оног места да погине, зато што учини срамоту у Израиљу курвавши се у дому оца свог. Тако извади зло из себе. 005 DEU 022 022 Ако се ко ухвати где лежи са женом удатом, нека се погубе обоје, човек који је лежао са женом и жена. Тако извади зло из Израиља. 005 DEU 022 023 Кад девојка буде испрошена за кога, па је нађе когод у месту и облежи је, 005 DEU 022 024 Изведите их обоје на врата оног места, и заспите их камењем да погину, девојку што није викала у месту, а човека што је осрамотио жену ближњег свог. Тако извади зло из себе. 005 DEU 022 025 Ако ли у пољу нађе човек девојку испрошену, и силом је облежи, тада да се погуби само човек који је облежа; 005 DEU 022 026 А девојци не чини ништа, није учинила грех који заслужује смрт, јер као кад ко скочи на ближњег свог и убије га таква је и та ствар; 005 DEU 022 027 Јер нађе је у пољу, и девојка испрошена вика, али не би никога да је одбрани. 005 DEU 022 028 Ако ко нађе девојку која није испрошена и ухвати је и легне с њом, и затеку се, 005 DEU 022 029 Тада човек онај који је легао с њом да да оцу девојчином педесет сикала сребра, и нека му она буде жена зато што је осрамоти; да је не може пустити док је жив. 005 DEU 022 030 Нико да се не жени женом оца свог, ни да открије скута оца свог. 005 DEU 023 001 У сабор Господњи да не улази ни утучен ни ушкопљен. 005 DEU 023 002 У сабор Господњи да не улази копиле, ни десето колено његово да не улази у сабор Господњи. 005 DEU 023 003 Ни Амонац ни Моавац да не улази у сабор Господњи, ни десето колено њихово, да не улази у сабор Господњи довека. 005 DEU 023 004 Зато што не изиђоше пред вас с хлебом и водом на путу кад сте ишли из Мисира, и што најмише за новце на вас Валама, сина Веоровог из Феторе у Месопотамији да те прокуне, 005 DEU 023 005 Премда не хте Господ Бог твој слушати Валама, него ти Господ Бог твој обрати проклетство у благослов, јер те милова Господ Бог твој. 005 DEU 023 006 Не тражи мир њихов ни добро њихово никада за свог века. 005 DEU 023 007 Немој се гадити на Идумејца, јер ти је брат; немој се гадити на Мисирца, јер си био дошљак у земљи његовој. 005 DEU 023 008 Синови који се роде од њих у трећем кољену нека долазе у сабор Господњи. 005 DEU 023 009 Кад отидеш на војску на непријатеље своје, тада се чувај од сваке зле ствари. 005 DEU 023 010 Ако се ко међу вама оскврни од чега што му се ноћу догоди, нека изиђе из логора и не улази у логор. 005 DEU 023 011 А пред вече нека се опере водом, па кад сунце зађе нека уђе у логор. 005 DEU 023 012 И имај место иза логора где ћеш излазити напоље. 005 DEU 023 013 И имај лопатицу у оправи својој, па кад изиђеш напоље, закопај њом, а кад пођеш натраг, загрни нечист своју. 005 DEU 023 014 Јер Господ Бог твој иде усред логора твог да те избави и да ти преда непријатеље твоје; зато нека је логор твој свет, да не види у тебе никакве нечистоте, да се не би одвратио од тебе. 005 DEU 023 015 Немој издати слугу господару његовом, који утече к теби од господара свог; 005 DEU 023 016 Него нека остане код тебе, усред тебе у месту које изабере у коме граду твом, где му буде драго; немој га цвелити. 005 DEU 023 017 Да не буде курве између кћери Израиљевих, ни аџувана између синова Израиљевих. 005 DEU 023 018 Не носи у дом Господа Бога свог ни по каквом завету плате курвине ни цене од пса, јер је обоје гад пред Господом Богом твојим. 005 DEU 023 019 Не дај на добит брату свом ни новаца ни хране нити ишта што се даје на добит. 005 DEU 023 020 Странцу подај на добит, али брату свом немој давати на добит, да би те благословио Господ Бог твој у свему што се прихватиш руком својом у земљи у коју идеш да је наследиш. 005 DEU 023 021 Кад учиниш завет Господу Богу свом, не оклевај испунити га, јер ће га тражити од тебе Господ Бог твој, и биће на теби грех. 005 DEU 023 022 Ако ли се не заветујеш, неће бити на теби греха. 005 DEU 023 023 Шта ти изиђе из уста, оно држи и учини, као што заветујеш Господу Богу свом драговољно, што искажеш устима својим. 005 DEU 023 024 Кад уђеш у виноград ближњег свог, можеш јести грожђа по вољи док се не наситиш; али га не мећи у суд свој. 005 DEU 023 025 Кад уђеш у усев ближњег свог можеш тргати класје руком својом; али да не зажњеш српом у усев ближњег свог. 005 DEU 024 001 Кад ко узме жену и ожени се с њом, па се догоди да му она не буде по вољи, што он нађе на њој шта год ружно, нека јој напише књигу распусну и да јој у руке, па нека је отпусти из своје куће. 005 DEU 024 002 А она отишавши из куће његове, ако отиде и уда се за другог, 005 DEU 024 003 Па ако овај други муж омрзне на њу и напише јој књигу распусну и да јој у руку, и отпусти је из своје куће, или ако умре овај други муж који се ожени њом, 005 DEU 024 004 Тада пређашњи муж који је отпусти не може је опет узети за жену, пошто се с њега она скврнила, јер је гад пред Господом. Тако не дај да се греши земља коју ти Господ Бог твој даје у наследство. 005 DEU 024 005 Ко се скоро буде оженио, нека не иде на војску, и не намећи на њ никакав посао; нека буде слободан у кући својој годину дана и нека се радује са женом својом коју је довео. 005 DEU 024 006 Нико да не узима у залогу жрвањ горњи ни доњи, јер би узео душу у залогу. 005 DEU 024 007 Ко се нађе да је украо човека између браће своје, синова Израиљевих, и трговао с њим и продао га, нека погине онај крадљивац; и тако извади зло из себе. 005 DEU 024 008 Чувај се болести губе, и пази добро и чини све што вас уче Левити, као што сам им заповедио, држите и чините. 005 DEU 024 009 Опомињи се шта је учинио Господ Бог твој Марији на путу кад изиђосте из Мисира. 005 DEU 024 010 Кад ти је ближњи твој дужан шта му драго, не иди у кућу његову да му узмеш залог; 005 DEU 024 011 Него стој напољу, а човек који ти је дужан нека ти изнесе напоље залог свој. 005 DEU 024 012 Ако је сиромах, не спавај са залогом његовим. 005 DEU 024 013 Него му врати залог његов до захода сунчаног, да би лежећи на својој хаљини благосиљао те, а то ће ти се примити у правду пред Господом Богом твојим. 005 DEU 024 014 Немој занети најамника, сиромаха и потребитога између браће своје, и дошљака који је код тебе у земљи твојој у месту твом. 005 DEU 024 015 Подај му најам његов исти дан, и да га не зађе сунце у тебе, јер је сиромах и тим душу држи, да не би завикао на те ка Господу, и било би ти грех. 005 DEU 024 016 Нека не гину очеви за синове ни синови за очеве; сваки за свој грех нека гине. 005 DEU 024 017 Не изврћи правице дошљаку ни сироти, и не узимај у залогу хаљине удовици. 005 DEU 024 018 Него се опомињи да си био роб у Мисиру, и да те је искупио оданде Господ Бог твој; зато ти заповедам да ово чиниш. 005 DEU 024 019 Кад жањеш летину своју на њиви својој, ако заборавиш који сноп на њиви, не враћај се да га узмеш; нека га дошљаку, сироти и удовици, да би те благословио Господ Бог твој у сваком послу руку твојих. 005 DEU 024 020 Кад тресеш маслине своје, не загледај грану по грану пошто отресеш; нека дошљаку сироти и удовици. 005 DEU 024 021 Кад береш виноград свој, не пабирчи шта обереш; нека дошљаку сироти и удовици. 005 DEU 024 022 И опомињи се да си био роб у земљи мисирској; зато ти ја заповедам да ово чиниш. 005 DEU 025 001 Кад је распра међу људима па дођу на суд да им суде, тада правога нека оправдају, а кривога нека осуде. 005 DEU 025 002 И ако криви заслужује бој, тада судија нека заповеди да га повале и бију пред њим, на број према кривици његовој. 005 DEU 025 003 До четрдесет удараца нека заповеди да му ударе, не више, да се не би поништио брат твој у твојим очима, кад би му се ударило више удараца. 005 DEU 025 004 Немој завезати уста волу кад врше. 005 DEU 025 005 Кад браћа живе заједно па умре један од њих без деце, онда жена умрлога да се не уда из куће за другог; брат његов нека отиде к њој и узме је за жену и учини јој дужност деверску. 005 DEU 025 006 И први син ког она роди нека се назове именом брата његовог умрлог, да не погине име његово у Израиљу. 005 DEU 025 007 Ако ли онај човек не би хтео узети снахе своје, онда снаха његова нека дође на врата пред старешине, и каже: Неће девер мој да подигне брату свом семе у Израиљу, неће да ми учини дужности деверске. 005 DEU 025 008 Тада нека га дозову старешине места оног и разговоре се с њим; па ако се он упре и каже: Нећу да је узмем; 005 DEU 025 009 Онда нека приступи к њему снаха његова пред старешинама, и нека му изује обућу с ноге његове и пљуне му у лице, и проговоривши нека каже: Тако ваља да буде човеку који неће да зида куће брата свог. 005 DEU 025 010 И он нека се зове у Израиљу: Дом босога. 005 DEU 025 011 Ако би се свадили људи, један с другим, па би дошла жена једног да отме мужа свог из руке другог који га бије, и пруживши руку своју ухватила би га за мошнице. 005 DEU 025 012 Одсеци јој руку; нека не жали око твоје. 005 DEU 025 013 Немој имати у торби својој двојаку меру, велику и малу. 005 DEU 025 014 Немој имати у кући својој двојаку ефу, велику и малу. 005 DEU 025 015 Мера потпуна и права нека ти је; ефа потпуна и права нека ти је, да би ти се продужили дани твоји у земљи коју ти даје Господ Бог твој. 005 DEU 025 016 Јер је гад пред Господом Богом твојим ко год чини тако, ко год чини криво. 005 DEU 025 017 Опомињи се шта ти је учинио Амалик кад иђосте на путу кад иђасте из Мисира, 005 DEU 025 018 Како те дочека на путу и поби на крају све уморне који иђаху за тобом, кад си био сустао и изнемогао, и не боја се Бога. 005 DEU 025 019 Зато кад те Господ Бог твој смири од свих непријатеља твојих унаоколо у земљи коју ти даје Господ Бог твој да је наследиш, тада затри спомен Амалику под небом; не заборави. 005 DEU 026 001 А кад уђеш у земљу коју ти даје Господ Бог твој у наследство, и наследиш је и населиш се у њој. 005 DEU 026 002 Узми првина од сваког воћа оне земље, које ћеш приносити од земље своје коју ти Господ Бог твој даје, и метнувши у котарицу иди на место које Господ Бог твој изабере да онде настани име своје, 005 DEU 026 003 И дошавши к свештенику који буде онда, реци му: Признајем данас пред Господом Богом твојим да сам ушао у земљу за коју се Господ заклео оцима нашим да ће нам је дати. 005 DEU 026 004 А свештеник нека узме котарицу из твоје руке и метне је пред олтаром Господа Бога твог. 005 DEU 026 005 Тада проговори и реци пред Господом Богом својим: Отац мој беше сиромах Сирин и сиђе у Мисир с мало чељади, и би онде дошљак, па поста народ велик и силан и обилан на броју. 005 DEU 026 006 Али Мисирци стадоше зло поступати с нама, мучише нас и удараше на нас тешке послове. 005 DEU 026 007 И ми заваписмо ка Господу Богу отаца својих, и Господ чу глас наш, и погледа на муку нашу, на труд наш и на невољу нашу 005 DEU 026 008 И изведе нас Господ из Мисира руком крепком и мишицом подигнутом, и страхотом великом и знацима и чудесима. 005 DEU 026 009 И доведе нас на ово место, и даде нам земљу ову, земљу у којој тече млеко и мед. 005 DEU 026 010 Зато сад, ево, донесох првине од рода ове земље коју си ми дао, Господе. И остави их пред Господом Богом својим, и поклони се пред Господом Богом својим. 005 DEU 026 011 И весели се сваким добром које ти да Господ Бог твој и дому твом, ти и Левит и дошљак који је код тебе. 005 DEU 026 012 А кад даш све десетке од доходака својих треће године, које је године десетка, и даш Левиту, дошљаку, сироти и удовици да једу у местима твојим и насите се, 005 DEU 026 013 Онда реци пред Господом Богом својим: Изнесох из дома свог шта је свето, и дадох Левиту и дошљаку, сироти и удовици сасвим по заповести коју си ми заповедио, не преступих заповести твојих нити заборавих; 005 DEU 026 014 Не једох од тога у жалости својој, нити узех од тога на потребу нечисту, нити дадох од тога на мртваца; слушах Господа Бога свог, учиних све како си ми заповедио. 005 DEU 026 015 Погледај из светог стана свог с неба, и благослови народ свој Израиља и земљу коју си нам дао као што си се заклео оцима нашим, земљу у којој тече млеко и мед, 005 DEU 026 016 Данас ти Господ Бог твој заповеда да извршујеш ове уредбе и ове законе. Пази дакле и извршуј их од свега срца свог и од све душе своје. 005 DEU 026 017 Данас си се зарекао Господу да ће ти бити Бог и да ћеш ићи путевима Његовим и држати уредбе Његове, и заповести Његове и законе Његове, и да ћеш слушати глас Његов. 005 DEU 026 018 А Господ се теби данас зарекао да ћеш му бити народ особит, као што ти је говорио, да би држао сви заповести Његове; 005 DEU 026 019 И да ће те подигнути над све народе, које је створио хвалом, именом и славом, да будеш народ свет Господу Богу свом, као што ти је говорио. 005 DEU 027 001 И заповеди Мојсије са старешинама Израиљевим народу говорећи: Држите све ове заповести које вам ја данас заповедам. 005 DEU 027 002 И кад пређеш преко Јордана у земљу коју ти даје Господ Бог твој, подигни себи камење велико и намажи га кречом. 005 DEU 027 003 И напиши на њему све речи овог закона, кад пређеш да уђеш у земљу коју ти даје Господ Бог твој, у земљу где тече млеко и мед, као што ти је казао Господ Бог отаца твојих. 005 DEU 027 004 Када, дакле, пређеш преко Јордана, подигни то камење, за које ти заповедам данас, на гори Евалу, и намажи га кречом. 005 DEU 027 005 И начини онде олтар Господу Богу свом, олтар од камења, али га немој гвожђем тесати. 005 DEU 027 006 Од целог камења начини олтар Господу Богу свом, и на њему принеси Господу Богу свом жртве паљенице. 005 DEU 027 007 Принеси и захвалне жртве, и једи их онде, и весели се пред Господом Богом својим. 005 DEU 027 008 И напиши на том камењу све речи овог закона добро и разговетно. 005 DEU 027 009 И рече Мојсије и свештеници Левити свему Израиљу говорећи: Пази и чуј Израиљу, данас си постао народ Господа Бога свог. 005 DEU 027 010 Зато слушај глас Господа Бога свог, и твори заповести Његове и уредбе Његове, које ти ја данас заповедам. 005 DEU 027 011 И заповеди Мојсије у онај дан народу говорећи: 005 DEU 027 012 Ови нека стану да благосиљају народ на гори Гаризину, кад пређете преко Јордана: Симеун, Левије, Јуда, Исахар, Јосиф и Венијамин. 005 DEU 027 013 А ови нека стану да проклињу на гори Евалу: Рувим, Гад, Асир, Завулон, Дан, и Нефталим, 005 DEU 027 014 И нека проговоре Левити, гласовито и кажу свима у Израиљу: 005 DEU 027 015 Проклет да је човек који би начинио лик резан или ливен, ствар гадну пред Господом, дело руку уметничких, ако би и на скривеном месту метнуо. А сав народ одговарајући нека каже: Амин. 005 DEU 027 016 Проклет да је који би ружио оца свог или матер своју. А сав народ нека каже: Амин. 005 DEU 027 017 Проклет да је који би помакао међу ближњег свог. А сав народ нека каже: Амин. 005 DEU 027 018 Проклет да је који би завео слепца с пута. А сав народ неке каже: Амин. 005 DEU 027 019 Проклет да је који би изврнуо правицу дошљаку, сироти или удовици. А сав народ нека каже: Амин. 005 DEU 027 020 Проклет да је који би облежао жену оца свог, те открио скут оца свог. А сав народ нека каже: Амин. 005 DEU 027 021 Проклет да је који би облежао какво год живинче. А сав народ нека каже: Амин. 005 DEU 027 022 Проклет да је који би облежао сестру своју, кћер оца свог или кћер матере своје. А сав народ нека каже: Амин. 005 DEU 027 023 Проклет да је који би облежао ташту своју. А сав народ нека каже: Амин. 005 DEU 027 024 Проклет да је који би убио ближњег свог из потаје. А сав народ нека каже: Амин. 005 DEU 027 025 Проклет да је који би примио какав поклон да убије човека права. А сав народ нека каже: Амин. 005 DEU 027 026 Проклет да је који не би остао на речима овог закона, и творио их. А сав народ нека каже: Амин. 005 DEU 028 001 Ако добро узаслушаш глас Господа Бога свог држећи и творећи све заповести Његове, које ти ја данас заповедам, узвисиће те Господ Бог твој више свих народа на земљи. 005 DEU 028 002 И доћи ће на те сви ови благослови, и стећи ће ти се, ако узаслушаш глас Господа Бога свог, 005 DEU 028 003 Благословен ћеш бити у граду, и благословен ћеш бити у пољу, 005 DEU 028 004 Благословен ће бити плод утробе твоје, и плод земље твоје и плод стоке твоје, млад говеда твојих и стада оваца твојих. 005 DEU 028 005 Благословена ће бити котарица твоја и наћве твоје. 005 DEU 028 006 Благословен ћеш бити кад долазиш и благословен ћеш бити кад полазиш. 005 DEU 028 007 Даће ти Господ непријатеље твоје који устану на те да их бијеш; једним ће путем доћи на те, а на седам ће путева бежати од тебе. 005 DEU 028 008 Господ ће послати благослов да буде с тобом у житницама твојим и у свему за шта се прихватиш руком својом, и благословиће те у земљи коју ти даје Господ Бог твој. 005 DEU 028 009 Поставиће те Господ да му будеш народ свет, као што ти се заклео ако уздржиш заповести Господа Бога свог и узидеш путевима Његовим. 005 DEU 028 010 И видеће сви народи на земљи да се име Господње призива на тебе, и бојаће се тебе. 005 DEU 028 011 И учиниће Господ да си обилан сваким добром, плодом утробе своје и плодом стоке своје и плодом земље своје на земљи за коју се заклео Господ оцима твојим да ће ти је дати. 005 DEU 028 012 Отвориће ти Господ добру ризницу своју, небо, да да дажд земљи твојој на време, и благословиће свако дело руку твојих те ћеш давати у зајам многим народима, а сам нећеш узимати у зајам. 005 DEU 028 013 И учиниће те Господ Бог твој да си глава а не реп, и бићеш само горе, а нећеш бити доле, ако узаслушаш заповести Господа Бога свог, које ти ја данас заповедам, да их држиш и твориш, 005 DEU 028 014 И не одступиш ни од једне речи коју вам ја данас заповедам ни надесно ни налево, пристајући за другим боговима да им служиш. 005 DEU 028 015 Али ако не узаслушаш глас Господа Бога свог да држиш и твориш све заповести Његове у уредбе Његове, које ти ја данас заповедам, доћи ће на тебе све ове клетве и стигнуће те. 005 DEU 028 016 Проклет ћеш бити у граду, и проклет ћеш бити у пољу. 005 DEU 028 017 Проклета ће бити котарица твоја и наћве твоје. 005 DEU 028 018 Проклет ће бити плод утробе твоје и плод земље твоје, млад говеда твојих и стада оваца твојих. 005 DEU 028 019 Проклет ћеш бити кад долазиш, и проклет ћеш бити кад полазиш. 005 DEU 028 020 Послаће Господ на тебе клетву, расап и погибао у свему за шта се прихватиш руком својом и шта узрадиш, док се не затреш и не пропаднеш на пречац за зла дела своја којима си ме оставио. 005 DEU 028 021 Учиниће Господ Бог твој да се прилепи за те помор, докле те не истреби са земље у коју идеш да је наследиш. 005 DEU 028 022 Удариће те Господ сувом болешћу и врућицом, и грозницом и жегом и мачем, и сушом и медљиком, које ће те гонити докле не пропаднеш. 005 DEU 028 023 А небо над главом твојом биће од бронзе, а земља под тобом од гвожђа. 005 DEU 028 024 Учиниће Господ да дажд земљи твојој буде прах и пепео, који ће падати с неба на те, докле се не истребиш. 005 DEU 028 025 Даће те Господ Бог твој непријатељима твојим да те бију; једним ћеш путем изаћи на њих, а на седам ћеш путева бежати од њих, и потуцаћеш се по свим царствима на земљи. 005 DEU 028 026 И мртво тело твоје биће храна свим птицама небеским и зверју земаљском, нити ће бити ко да их поплаши. 005 DEU 028 027 Удариће те Господ приштевима мисирским и шуљевима и шугом и крастама да се нећеш моћи исцелити. 005 DEU 028 028 Удариће те Господ лудилом и слепотом и беснилом. 005 DEU 028 029 И пипаћеш у подне, као што пипа слепац по мраку, нити ћеш имати напретка на путевима својим; и чиниће ти се криво и отимаће се од тебе једнако, и неће бити никога да ти помогне. 005 DEU 028 030 Оженићеш се, а други ће спавати са твојом женом; сазидаћеш кућу, а нећеш седети у њој; посадићеш виноград, а нећеш га брати. 005 DEU 028 031 Во твој клаће се на твоје очи, а ти га нећеш јести; магарац твој отеће се пред тобом, и неће ти се вратити; овце твоје даће се непријатељу твом, и неће бити никога да ти помогне. 005 DEU 028 032 Синови твоји и кћери твоје даће се другом народу, а очи ће твоје гледати и капаће једнако за њима, а неће бити снаге у руци твојој. 005 DEU 028 033 Род земље твоје и сву муку твоју изјешће народ, ког не знаш, и чиниће ти криво и газиће те једнако. 005 DEU 028 034 И полудећеш од оног што ћеш гледати својим очима. 005 DEU 028 035 Удариће те Господ приштем злим у коленима и на ногама, да се нећеш моћи исцелити, од стопала ноге твоје до темена. 005 DEU 028 036 Одвешће Господ тебе и цара твог, ког поставиш над собом, у народ ког ниси знао ти ни стари твоји, и онде ћеш служити другим боговима, дрвету и камену. 005 DEU 028 037 И бићеш чудо и прича и подсмех свим народима, у које те одведе Господ. 005 DEU 028 038 Много ћеш семена изнети у поље, а мало ћеш сабрати јер ће га изјести скакавци. 005 DEU 028 039 Винограде ћеш садити и радићеш их а нећеш пити вино нити ћеш их брати, јер ће изјести црви. 005 DEU 028 040 Имаћеш маслина по свим крајевима својим, али се нећеш уљем намазати, јер ће опасти маслине твоје. 005 DEU 028 041 Родићеш синове и кћери, али неће бити твоји; јер ће отићи у ропство. 005 DEU 028 042 Све воће твоје и род земље твоје изјешће бубе. 005 DEU 028 043 Странац који је код тебе попеће се нада те високо, а ти ћеш сићи доле, веома ниско. 005 DEU 028 044 Он ће ти давати у зајам, а ти нећеш њему давати у зајам; он ће постати глава, а ти ћеш постати реп. 005 DEU 028 045 И доћи ће на те све ове клетве и гониће те и стизаће те, докле се не истребиш, јер ниси слушао глас Господа Бога свог и држао заповести Његове и уредбе Његове, које ти је заповедио. 005 DEU 028 046 И оне ће бити знак и чудо на теби и на семену твом довека. 005 DEU 028 047 Јер ниси служио Богу свом радосног и веселог срца у сваком обиљу. 005 DEU 028 048 И служићеш непријатељу свом, ког ће Господ послати на тебе, у глади и у жеђи, у голотињи и у свакој оскудици; и метнуће ти гвозден јарам на врат, докле те не сатре. 005 DEU 028 049 Подигнуће на тебе Господ народ издалека, с краја земље, који ће долетети као орао, народ, коме језика нећеш разумети. 005 DEU 028 050 Народ бездушан, који неће марити за старца нити ће дете жалити. 005 DEU 028 051 И изјешће плод стоке твоје и плод земље твоје, докле се не истребиш; и неће ти оставити ништа, ни жито ни вино ни уље, ни плод говеда твојих ни стада оваца твојих, докле те не затре. 005 DEU 028 052 И стегнуће те по свим местима твојим, докле не попадају зидови твоји високи и тврди, у које се уздаш, по свој земљи твојој; стегнуће те по свим местима твојим, по свој земљи твојој коју ти даје Господ Бог твој; 005 DEU 028 053 Те ћеш у тескоби и у невољи којом ће ти притужити непријатељи твоји јести плод утробе своје, месо од синова својих и од кћери својих, које ти да Господ Бог твој. 005 DEU 028 054 Човек који је био мек и врло нежан међу вама прозлиће се према брату свом и према милој жени својој и према осталим синовима који му остану, 005 DEU 028 055 Те неће дати никоме између њих меса од синова својих које ће јести, јер неће имати ништа друго у невољи и тескоби, којом ће ти притужити непријатељ твој по свим местима твојим. 005 DEU 028 056 Жена која је била мека и врло нежна међу вама, која од мекоте и нежности није била навикла стајати ногом својом на земљу, прозлиће се према милом мужу свом и према сину свом и према кћери својој, 005 DEU 028 057 И постељици, која изиђе између ногу њених, и деци коју роди; јер ће их јести кришом у оскудици својој од невоље и од тескобе, којом ће ти притужити непријатељ твој по свим местима твојим. 005 DEU 028 058 Ако не уздржиш и не уствориш све речи овог закона, које су написане у овој књизи, не бојећи се славног и страшног имена Господа Бога свог, 005 DEU 028 059 Пустиће Господ на тебе и на семе твоје зла чудесна, велика и дуга, болести љуте и дуге. 005 DEU 028 060 И обратиће на тебе све поморе мисирске, од којих си се плашио, и прилепиће се за тебе. 005 DEU 028 061 И све болести и сва зла, која нису записана у књизи овог закона, пустиће Господ на тебе докле се не истребиш. 005 DEU 028 062 И остаће вас мало, а пре вас беше много као звезда небеских; јер ниси слушао глас Господа Бога свог. 005 DEU 028 063 И као што вам се Господ радова добро вам чинећи и множећи вас, тако ће вам се Господ радовати затирући вас и истребљујући вас; и нестаће вас са земље у коју идете да је наследите. 005 DEU 028 064 И расејаће те Господ по свим народима с једног краја земље до другог, и онде ћеш служити другим боговима, којих ниси знао ни ти ни оци твоји, дрвету и камену. 005 DEU 028 065 Али у оним народима нећеш одахнути, нити ће се стопало ноге твоје одморити; него ће ти Господ дати онде срце плашљиво, очи ишчилеле и душу изнемоглу. 005 DEU 028 066 И живот ће твој бити као да виси према теби, и плашићеш се ноћу и дању, и нећеш бити миран животом својим. 005 DEU 028 067 Јутром ћеш говорити: Камо да је вече! А вечером ћеш говорити: Камо да је јутро! Од страха којим ће се страшити срце твоје, и од оног што ћеш гледати очима својим. 005 DEU 028 068 И вратиће те Господ у Мисир на лађама, путем за који ти рекох: Нећеш га више видети. И онде ћете се продавати непријатељима својим да будете робови и робиње, а неће бити купца. 005 DEU 029 001 Ово су речи завета који заповеди Господ Мојсију да учини са синовима Израиљевим у земљи моавској, осим завета који је учинио с њима на Хориву. 005 DEU 029 002 И сазва Мојсије све синове Израиљеве и рече им: Видели сте све што учини Господ на ваше очи у земљи мисирској Фараону и свим слугама његовим и свој земљи његовој, 005 DEU 029 003 Кушања велика, која видеше очи твоје, оне знаке и чудеса велика. 005 DEU 029 004 Али вам не даде Господ срце, да разумете, ни очи, да видите, и уши да чујете до овог дана. 005 DEU 029 005 И водих вас четрдесет година по пустињи; не оветшаше хаљине ваше на вама, нити обућа твоја оветша на ногама твојим. 005 DEU 029 006 Хлеба не једосте, ни писте вино и силовито пиће, да бисте познали да сам ја Господ Бог ваш. 005 DEU 029 007 И кад дођосте на ово место, изиђе Сион, цар есевонски и Ог, цар васански пред нас у бој; и побисмо их. 005 DEU 029 008 И узесмо земљу њихову, и дадосмо је у наследство племену Рувимовом и племену Гадовом и половини племена Манасијиног. 005 DEU 029 009 Зато држите речи овог завета и творите их, да бисте напредовали у свему што радите. 005 DEU 029 010 Ви стојите данас сви пред Господом Богом својим, главари од племена ваших, старешине ваше и управитељи ваши, сви људи Израиљци, 005 DEU 029 011 Деца ваша, жене ваше, и дошљак који је у вашем логору, и онај који ти дрва сече, и онај који ти воду носи. 005 DEU 029 012 Да пристанеш на завет Господа Бога свог и на клетву Његову, коју учини с тобом данас Господ Бог твој, 005 DEU 029 013 Да те данас постави себи за народ и да ти Он буде Бог, као што ти је рекао и као што се заклео оцима твојим, Авраму, Исаку и Јакову. 005 DEU 029 014 И не с вама самима чиним овај завет и ову клетву; 005 DEU 029 015 Него са сваким који данас стоји овде с нама пред Господом Богом нашим, и са сваким који није данас овде с нама. 005 DEU 029 016 Јер ви знате како смо живели у земљи мисирској, и како смо прошли кроз народе кроз које смо прошли. 005 DEU 029 017 И видели сте гадове њихове и идоле њихове од дрвета и од камена, од сребра и од злата, који су код њих. 005 DEU 029 018 Нека не буде међу вама човека ни жене ни породице ни племена, коме би се срце одвратило данас од Господа Бога нашег, да иде да служи боговима оних народа; нека не буде међу вама корена на коме би растао отров или пелен. 005 DEU 029 019 И чувши речи ове клетве да се не похвали у срцу свом говорећи: Бићу миран ако идем за оним што у срцу свом смислим, додајући пијанство жеђи. 005 DEU 029 020 Неће Господ опростити таквоме, него ће се онда распалити гнев Господњи и ревност Његова на таквог човека, и пашће на њ сва клетва која је написана у овој књизи, и истребиће Господ име његово под небом. 005 DEU 029 021 И одлучиће га Господ на зло од свих племена Израиљевих по свим клетвама завета написаног у књизи овог закона. 005 DEU 029 022 Тада ће говорити потоњи нараштај, синови ваши који настану иза вас, и дошљак који дође из далеке земље, кад виде зла у земљи овој и болести, које ће Господ пустити на њу, 005 DEU 029 023 Земљу ову опаљену сумпором и сољу, где се не сеје нити шта ниче нити на њој расте каква биљка, као где је пропао Содом и Гомор, Адама и Севојим, које затре Господ у гневу свом и у јарости својој, 005 DEU 029 024 Говориће сви народи: Зашто учини ово Господ од ове земље? Каква је то жестина великог гнева? 005 DEU 029 025 И одговараће се: Јер оставише завет Господа Бога отаца својих, који учини с њима кад их изведе из земље мисирске. 005 DEU 029 026 Јер идоше и служише другим боговима и поклањаше им се, боговима којих не знаше и који им ништа не дадоше. 005 DEU 029 027 Зато се Господ разгневи на ту земљу, и пусти на њу сва проклетства написана у овој књизи. 005 DEU 029 028 И истреби их Господ Бог из земље њихове у гневу и јарости и љутини великој, и избаци их у другу земљу, као што се види данас. 005 DEU 029 029 Шта је тајно оно је Господа Бога нашег, а јавно је наше и синова наших довека, да бисмо извршавали све речи овог закона. 005 DEU 030 001 А кад дође на тебе све ово, благослов и клетва коју изнесох преда те, ако их се опоменеш у срцу свом, где би год био међу народима, у које те загна Господ Бог твој, 005 DEU 030 002 И обратиш се ка Господу Богу свом и послушаш глас Његов у свему што ти ја заповедам данас, ти и синови твоји, из свега срца свог и из све душе своје, 005 DEU 030 003 Тада ће Господ Бог твој повратити робље твоје и смиловаће се на тебе, и опет ће те сабрати између свих народа, по којима те буде расејао Господ Бог твој. 005 DEU 030 004 Ако би ко твој и на крај света загнан био, отуда ће те опет сабрати Господ Бог твој и отуда те узети. 005 DEU 030 005 И одвешће те опет Господ Бог твој у земљу коју беху наследили оци твоји, и наследићеш је, и учиниће ти добро и умножиће те већма него оце твоје. 005 DEU 030 006 И обрезаће Господ Бог твој срце твоје и срце семена твог, да би љубио Господа Бога свог из свега срца свог и из све душе своје, да будеш жив. 005 DEU 030 007 А све клетве ове обратиће Господ Бог твој на непријатеље твоје и на ненавиднике твоје, који су те гонили. 005 DEU 030 008 А ти кад се обратиш и станеш слушати глас Господа Бога свог и творити све заповести Његове, које ти ја данас заповедам, 005 DEU 030 009 Даће ти Господ Бог твој срећу у сваком делу руку твојих, у плоду утробе твоје, у плоду стоке твоје, у плоду земље твоје; јер ће ти се Господ Бог твој опет радовати чинећи ти добро, као што се радовао оцима твојим, 005 DEU 030 010 Ако узаслушаш глас Господа Бога свог држећи све заповести Његове и уредбе Његове, написане у књизи овог закона; кад се обратиш ка Господу Богу свом свим срцем својим и свом душом својом. 005 DEU 030 011 Јер заповест коју ти ја заповедам данас нити је високо ни далеко од тебе. 005 DEU 030 012 Није на небу, да кажеш: Ко ће нам се попети на небо да нам је скине и каже нам је да бисмо је творили? 005 DEU 030 013 Нити је преко мора, да кажеш ко ће нам отићи преко мора, да нам је донесе и каже нам је, да бисмо је творили? 005 DEU 030 014 Него ти је врло близу ова реч, у устима твојим и у срцу твом, да би је творио. 005 DEU 030 015 Гле, изнесох данас преда те живот и смрт, добро и зло. 005 DEU 030 016 Јер ти заповедам данас да љубиш Господа Бога свог ходећи путевима Његовим и држећи заповести Његове и уредбе Његове и законе Његове, да би жив био и умножио се, и да би те благословио Господ Бог твој у земљи у коју идеш да је наследиш. 005 DEU 030 017 Ако ли се одврати срце твоје и не узаслушаш, него застраниш да се клањаш другим боговима и њима служиш, 005 DEU 030 018 Јављам вам данас да ћете заиста пропасти, нити ћете продужити дана својих на земљи, у коју идеш преко Јордана да је наследиш. 005 DEU 030 019 Сведочим вам данас небом и земљом, да сам ставио пред вас живот и смрт, благослов и проклетство; зато изабери живот да будеш жив ти и семе твоје, 005 DEU 030 020 Љубећи Господа Бога свог, слушајући глас Његов и држећи се Њега; јер је Он живот твој и дужина дана твојих; да би наставао на земљи, за коју се заклео Господ оцима твојим, Авраму, Исаку и Јакову, да ће им је дати. 005 DEU 031 001 Потом дође Мојсије и каза ове речи свему Израиљу, 005 DEU 031 002 И рече им: Мени има данас сто и двадесет година, не могу више одлазити и долазити; а и Господ ми је рекао: Нећеш прећи преко тог Јордана. 005 DEU 031 003 Господ ће Бог твој ићи пред тобом, и истребиће оне народе испред тебе, и ти ћеш их наследити; Исус ће ићи пред тобом као што је казао Господ. 005 DEU 031 004 И учиниће Господ с њима како је учинио са Сионом и Огом, царевима аморејским и са земљом њиховом, те их је истребио. 005 DEU 031 005 Зато кад вам их преда Господ учините им сасвим онако како сам вам заповедио. 005 DEU 031 006 Будите слободни и храбри, и не бојте их се и не плашите се од њих; јер Господ Бог твој иде с тобом, неће одступити од тебе, нити ће те оставити. 005 DEU 031 007 Потом дозва Мојсије Исуса, и рече му пред свим Израиљем: Буди слободан и храбар; јер ћеш ући с овим народом у земљу за коју се заклео Господ оцима њиховим да ће им је дати, а ти ћеш им је разделити у наследство. 005 DEU 031 008 Јер Господ који иде пред тобом биће с тобом, неће одступити од тебе, нити ће те оставити, не бој се и не плаши се. 005 DEU 031 009 И Мојсије написа овај закон, и даде га свештеницима, синовима Левијевим, који ношаху ковчег завета Господњег, и свим старешинама Израиљевим. 005 DEU 031 010 И заповеди им Мојсије говорећи: Сваке седме године, у одређено време године опросне, на празник сеница, 005 DEU 031 011 Кад дође сав Израиљ и стане пред Господа Бога свог на месту које изабере, читај овај закон пред свим Израиљем да чују, 005 DEU 031 012 Сабравши народ, људе и жене, децу и дошљаке, који буду у местима твојим, да чују и уче да се боје Господа Бога вашег, и држе и творе све речи овог закона; 005 DEU 031 013 И синови њихови, који још не знају, нека чују и уче бојати се Господа Бога вашег, докле сте год живи на земљи у коју идете преко Јордана да је наследите. 005 DEU 031 014 А Господ рече Мојсију: Ево, приближи се време да умреш. Дозови Исуса и станите обојица у шатору од састанка, да му дам заповести. И отиде Мојсије и Исус, и стадоше у шатору од састанка. 005 DEU 031 015 И јави се Господ у шатору у ступу од облака, и стајаше ступ од облака над вратима од шатора. 005 DEU 031 016 И рече Господ Мојсију: Ево, ти ћеш починути с оцима својим; а народ овај уставши чиниће прељубу за туђим боговима оне земље у коју иде, и оставиће ме и поквариће завет мој, који учиних с њима. 005 DEU 031 017 И онда ће се распалити мој гнев на њих, и оставићу их, и сакрићу лице своје од њих; они ће се прождрети, и снаћи ће их зла многа и невоље; и онда ће рећи: Да ме не снађоше ова зла зато што Бог мој није посред мене? 005 DEU 031 018 А ја ћу онда сасвим сакрити лице своје за сва зла која учинише обративши се к другим боговима. 005 DEU 031 019 Зато сад напишите себи ову песму, и научи је синове Израиљеве; метни им је у уста да ми та песма буде сведок на синове израиљеве. 005 DEU 031 020 Јер ћу га одвести у земљу за коју сам се заклео оцима његовим, у којој тече млеко и мед; онде ће јести и наситиће се и угојиће се, па ће се онда обратити к другим боговима и њима ће служити, а за мене неће марити, и поквариће завет мој. 005 DEU 031 021 А кад га снађу зла многа и невоље, онда ће та песма сведочити на њих; јер се неће заборавити нити ће је нестати из уста семена њиховог. Јер знам мисли њихове и шта ће још данас чинити, пре него их уведем у земљу за коју сам се заклео. 005 DEU 031 022 И написа Мојсије ту песму онај дан, и научи синове Израиљеве. 005 DEU 031 023 И Господ даде заповести Исусу Навином говорећи: Буди слободан и храбар, јер ћеш ти увести синове Израиљеве у земљу за коју сам им се заклео и ја ћу бити с тобом. 005 DEU 031 024 И кад написа речи овог закона у књигу, све до краја, 005 DEU 031 025 Заповеди Мојсије Левитима, који ношаху ковчег завета Господњег, говорећи: 005 DEU 031 026 Узмите ову књигу закона и метните је покрај ковчега завета Господа Бога свог, да буде онде сведок на вас. 005 DEU 031 027 Јер знам непокорност твоју и тврди врат твој. Ето, докле сам још жив с вама, до данас, бејасте непокорни Господу; а камоли кад ја умрем? 005 DEU 031 028 Скупите мени све старешине од племена својих и управитеље своје да им кажем да чују ове речи, и да им засведочим небом и земљом. 005 DEU 031 029 Јер знам да ћете се по смрти мојој покварити, и заћи с пута који вам заповедих; и зато ће вас задесити ово зло најпосле, кад станете чинити што је зло пред Господом гневећи Га делом руку својих. 005 DEU 031 030 И изговори Мојсије да чује сав збор Израиљев речи ове песме до краја. 005 DEU 032 001 Слушај, небо, говорићу; и земља нека чује говор уста мојих. 005 DEU 032 002 Нека се спусти као дажд наука моја, и нека падне као роса говор мој, као ситан дажд на младу траву и као крупан дажд на одраслу траву. 005 DEU 032 003 Јер ћу јављати име Господње; величајте Бога нашег. 005 DEU 032 004 Дело је те Стене савршено, јер су сви путеви Његови правда; Бог је веран, без неправде; праведан је и истинит. 005 DEU 032 005 Они се покварише према Њему; њихово неваљалство није неваљалство синова Његових; то је род зао и покварен. 005 DEU 032 006 Тако ли враћате Господу, народе луди и безумни? Није ли Он Отац твој који те је задобио? Он те је начинио и створио. 005 DEU 032 007 Опомени се некадашњих дана, погледајте године сваког века; питај оца свог и он ће ти јавити, старије своје и казаће ти. 005 DEU 032 008 Кад Вишњи раздаде наследство народима, кад раздели синове Адамове, постави међе народима по броју синова Израиљевих. 005 DEU 032 009 Јер је део Господњи народ Његов, Јаков је уже наследства Његовог. 005 DEU 032 010 Нађе га у земљи пустој, на месту страшном где бучи пустош; води га унаоколо, учи га и чува као зеницу ока свог. 005 DEU 032 011 Као што орао измамљује орлиће своје, диже се над птићима својим, шири крила своја, узима их и носи на крилима својим, 005 DEU 032 012 Тако га Господ вођаше, и с њим не беше туђег бога; 005 DEU 032 013 Вођаше га на висине земаљске да једе род пољски, и даваше му да сиса мед из стене и уље из тврдог камена, 005 DEU 032 014 Масло од крава и млеко од оваца с претилином од јагањаца и овнова васанских и јараца, са срцем зрна пшеничних; и пио си вино, крв од грожђа. 005 DEU 032 015 Али се Израиљ угоји, па се стаде ритати; утио си, удебљао и засалио; па остави Бога који га је створио, и презре стену спасења свог. 005 DEU 032 016 На ревност раздражише Га туђим боговима, гадовима разгневише Га. 005 DEU 032 017 Приносише жртве ђаволима, не Богу, боговима, којих нису знали, новим, који из близа дођоше, којих се нису страшили оци ваши. 005 DEU 032 018 Стену која те је родила заборавио си; заборавио си Бога Створитеља свог. 005 DEU 032 019 Кад то виде Господ, разгневи се на синове своје и на кћери своје, 005 DEU 032 020 И рече: Сакрићу од њих лице своје, видећу какав ће им бити последак, јер су род покварен, синови у којима нема вере. 005 DEU 032 021 Они ме раздражише на ревност оним што није Бог, разгневише својим таштинама; и ја ћу њих раздражити на ревност оним који није народ, народом лудим разљутићу их. 005 DEU 032 022 Јер се огањ разгорео у гневу мом, и гореће до најдубљег пакла; спалиће земљу и род њен, и попалиће темеље брдима. 005 DEU 032 023 Згрнућу на њих зла, стреле своје побацаћу на њих. 005 DEU 032 024 Глад ће их цедити, врућице и љути помори прождираће их; и зубе зверске послаћу на њих и јед змија земаљских. 005 DEU 032 025 Споља ће их убијати мач, а по клетима страх, и момка и девојку, дете на сиси и седог човека. 005 DEU 032 026 Рекао бих: Расејаћу их по свим угловима земаљским, учинићу да нестане спомен њихов између људи, 005 DEU 032 027 Да ми није до мржње непријатељеве, да се не би непријатељи њихови понели и рекли: Рука се наша узвисила, а није Господ учинио све ово. 005 DEU 032 028 Јер су народ који пропада са својих намера, и нема у њих разума. 005 DEU 032 029 Камо да су паметни, да разумеју ово, и гледају на крај свој! 005 DEU 032 030 Како би један гонио хиљаду а двојица терала десет хиљада, да их није стена њихова продала и Господ их предао? 005 DEU 032 031 Јер стена њихова није као наша Стена; непријатељи наши нека буду судије. 005 DEU 032 032 Јер је чокот њихов од чокота содомског и из поља гоморског; грожђе је њихово грожђе отровно, пуца су му горка. 005 DEU 032 033 Вино је њихово отров змајевски, и љути јед аспидин. 005 DEU 032 034 Није ли то сакривено код мене, запечаћено у ризницама мојим? 005 DEU 032 035 Моја је освета и плата, у своје време попузнуће нога њихова, јер је близу дан пропасти њихове, и иде брзо шта ће их задесити. 005 DEU 032 036 Судиће Господ народу свом, и жао ће му бити слуга Његових, кад види да је прошла снага и да нема ништа ни од ухваћеног ни од остављеног. 005 DEU 032 037 И рећи ће: Где су богови њихови? Стена у коју се уздаше? 005 DEU 032 038 Који сало од жртава његових једоше и пише вино од налива њихових. Нека устану и помогну вам, и нека вам буду заклон. 005 DEU 032 039 Видите сада да сам ја, ја сам, и да нема Бога осим мене. Ја убијам и оживљујем, раним и исцељујем, и нема никога ко би избавио из моје руке. 005 DEU 032 040 Јер подижем к небу руку своју и кажем: Ја сам жив довека. 005 DEU 032 041 Ако наоштрим сјајни мач свој и узмем у руку суд, учинићу освету на непријатељима својим и вратићу онима који мрзе на ме. 005 DEU 032 042 Опојићу стреле своје крвљу, и мач ће се мој најести меса, крвљу исечених и заробљених, кад почнем освету на непријатељима. 005 DEU 032 043 Веселите се народи с народом Његовим, јер ће покајати крв слуга својих, и осветиће се непријатељима својим, и очистиће земљу своју и народ свој. 005 DEU 032 044 И дође Мојсије и изговори све речи песме ове народу, он и Исус, син Навин. 005 DEU 032 045 А кад изговори Мојсије све речи ове свему Израиљу, 005 DEU 032 046 Рече им: Привијте срце своје к свим речима које вам ја данас засведочавам, и казујте их синовима својим да би држали све речи овог закона и творили их. 005 DEU 032 047 Јер није празна реч да за њу не марите, него је живот ваш; и том ћете речју продужити дане своје на земљи, у коју идете преко Јордана да је наследите. 005 DEU 032 048 У исти дан рече Господ Мојсију говорећи: 005 DEU 032 049 Изиђи на ову гору аваримску, на гору Навав, која је у земљи моавској према Јерихону, и види земљу хананску коју дајем синовима Израиљевим у државу. 005 DEU 032 050 И умри на гори на коју изиђеш, и прибери с к роду свом, као што је умро Арон, брат твој на гори Ору и прибрао се к роду свом. 005 DEU 032 051 Јер ми згрешисте међу синовима Израиљевим на води од свађе у Кадису у пустињи Сину, што ме не прослависте међу синовима Израиљевим. 005 DEU 032 052 Пред собом ћеш видети земљу, али нећеш у њу ући, у земљу коју дајем синовима Израиљевим. 005 DEU 033 001 А ово је благослов којим благослови Мојсије, човек Божји синове Израиљеве пред смрт своју. 005 DEU 033 002 И рече: Господ изиђе са Синаја, и показа им се са Сира; засја с горе Фаранске, и дође с мноштвом хиљада светаца, а у десници му закон огњени за њих. 005 DEU 033 003 Доиста љуби народе; сви су свети Његови у руци Твојој; и они се слегоше к ногама Твојим да приме речи Твоје. 005 DEU 033 004 Мојсије нам даде закон, наследство збору Јаковљевом. 005 DEU 033 005 Јер беше цар у Израиљу, кад се сабираху кнезови народни, племена Израиљева. 005 DEU 033 006 Да живи Рувим и не умре, а људи његових да буде мало! 005 DEU 033 007 А за Јуду рече: Услиши Господе глас Јудин, и доведи га опет к народу његовом; руке његове нека војују на њ, а Ти му помажи против непријатеља његових. 005 DEU 033 008 И за Левија рече: Твој Тумим и Твој Урим нека буду у човека Твог светог, ког си окушао у Маси и с којим си се препирао на води Мериви; 005 DEU 033 009 Који каже оцу свом и матери својој: Не гледам на вас; који не познаје браћу своју и за синове своје не зна, јер држи речи Твоје и завет Твој чува. 005 DEU 033 010 Они уче уредбама Твојим Јакова и закону Твом Израиља, и мећу кад под ноздрве Твоје и жртву што се сажиже на олтар Твој. 005 DEU 033 011 Благослови, Господе, војску његову, и нека Ти мило буде дело руку његових; поломи бедре онима који устају на њ и који мрзе на њ, да не устану. 005 DEU 033 012 За Венијамина рече: Мили Господу наставаће без страха с Њим; заклањаће га сваки дан, и међу плећима Његовим наставаће. 005 DEU 033 013 И за Јосифа рече: Благословена је земља његова од Господа благом с неба, росом и из дубине одоздо, 005 DEU 033 014 И благом које долази од сунца, и благом које долази од месеца. 005 DEU 033 015 И благом старих брда и благом вечних хумова. 005 DEU 033 016 И благом на земљи и обиљем њеним, и милошћу оног који стоји у купини. Нека то дође не главу Јосифу и на теме одвојеноме између браће своје. 005 DEU 033 017 Красота је његова као у првенца телета, и рогови његови као рогови у једнорога; њима ће бости народе све до краја земље; то је мноштво хиљада Јефремових и хиљаде Манасијине. 005 DEU 033 018 А за Завулона рече: Весели се Завулоне изласком својим, и Исахаре шаторима својим. 005 DEU 033 019 Народе ће сазвати на гору, онде ће принети жртве праведне; јер ће обиље морско сисати и скривено благо у песку. 005 DEU 033 020 А за Гада рече: Благословен је који шири Гада; он настава као лав, и кида руку и главу. 005 DEU 033 021 Изабра себи прво, јер онде доби део од Оног који даде закон; зато ће ићи с кнезовима народним, и извршавати правду Господњу и судове Његове с Израиљем. 005 DEU 033 022 А за Дана рече: Дан је лавић, који ће искакати из Васана. 005 DEU 033 023 И за Нефталима рече: Нефталиме, сити милости и пуни благослова Господњег, запад и југ узми. 005 DEU 033 024 И за Асира рече: Асир ће бити благослов мимо друге синове, биће мио браћи својој, замакаће у уље ногу своју. 005 DEU 033 025 Гвожђе и бронза биће под обућом твојом; и докле трају дани твоји трајаће снага твоја. 005 DEU 033 026 Израиљу! Нико није као Бог, који иде по небу теби у помоћ, и у величанству свом на облацима. 005 DEU 033 027 Заклон је Бог вечни и под мишицом вечном; Он ће одагнати испред тебе непријатеље твоје, и рећи ће: Затри! 005 DEU 033 028 Да би наставао Израиљ сам безбрижно, извор Јаковљев, у земљи обилној житом и вином; и небо ће његово покропити росом. 005 DEU 033 029 Благо теби народе Израиљу! Ко је као ти, народ ког је сачувао Господ, штит помоћи твоје, и мач славе твоје? Непријатељи ће се твоји понизити, а ти ћеш газити висине њихове. 005 DEU 034 001 Тада изиђе Мојсије из поља моавског на гору Нава, на врх Фазге, која је према Јерихону; и показа му Господ сву земљу од Галада до Дана; 005 DEU 034 002 И сву земљу Нефталимову; и земљу Јефремову и Манасијину, и сву земљу Јудину до мора западног, 005 DEU 034 003 И јужну страну, и равницу, долину под Јерихоном местом где има много палмових дрвета до Сигора. 005 DEU 034 004 И рече му Господ: Ово је земља, за коју сам се заклео Авраму, Исаку и Јакову говорећи: Семену твом даћу је. Показах ти да је видиш очима својим, али у њу нећеш ући. 005 DEU 034 005 И умре онде Мојсије, слуга Господњи у земљи моавској по речи Господњој. 005 DEU 034 006 А погребе га Господ у долини у земљи моавској према Вет-Фегору; и нико не дозна за гроб његов до данашњег дана. 005 DEU 034 007 И беше Мојсију сто и двадесет година кад умре, и не беху потамнеле очи његове нити га снага издала. 005 DEU 034 008 И плакаше синови Израиљеви за Мојсијем у пољу моавском тридесет дана; и прођоше плачни дани жалости за Мојсијем. 005 DEU 034 009 А Исус син Навин беше пун духа мудрости, јер Мојсије беше метнуо на њ руке своје. И слушаше га синови Израиљеви, и творише као што заповеди Господ преко Мојсија. 005 DEU 034 010 Али не уста више пророк у Израиљу као Мојсије, ког Господ позна лицем к лицу, 005 DEU 034 011 У свим знацима и чудесима, за која посла Господ да их учини у земљи мисирској на Фараону и на свим слугама његовим и на свој земљи његовој, 005 DEU 034 012 И у свим делима крепке руке и у свим страхотама великим, које учини Мојсије пред свим Израиљем. # # BOOK 006 JOS Joshua Књига Исуса Навина 006 JOS 001 001 А по смрти Мојсија, слуге Господњег, рече Господ Исусу сину Навином, слузи Мојсијевом, говорећи: 006 JOS 001 002 Мојсије, слуга мој, умре; зато сада устани, пређи преко тог Јордана ти и сав тај народ у земљу коју ја дајем синовима Израиљевим. 006 JOS 001 003 Свако место на које ступите стопама својим дао сам вам, као што рекох Мојсију. 006 JOS 001 004 Од пустиње и од овог Ливана до реке велике, реке Ефрата, сва земља хетејска до великог мора на западу биће међа ваша. 006 JOS 001 005 Нико се неће одржати пред тобом свега века твог; са тобом ћу бити као што сам био са Мојсијем, нећу одступити од тебе нити ћу те оставити. 006 JOS 001 006 Буди слободан и храбар, јер ћеш ти предати том народу у наследство земљу за коју сам се заклео оцима њиховим да ћу им је дати. 006 JOS 001 007 Само буди слободан и храбар да држиш и твориш све по закону који ти је заповедио Мојсије слуга мој, не одступај од њега ни надесно ни налево, да би напредовао куда год пођеш. 006 JOS 001 008 Нека се не раставља од уста твојих књига овог закона, него размишљај о њему дан и ноћ, да држиш и твориш све како је у њему написано; јер ћеш тада бити срећан на путевима својим и тада ћеш напредовати. 006 JOS 001 009 Нисам ли ти заповедио: Буди слободан и храбар! Не бој се и не плаши се, јер је с тобом Господ Бог твој куда год идеш. 006 JOS 001 010 Тада заповеди Исус управитељима народним говорећи: 006 JOS 001 011 Прођите кроз логор и заповедите народу говорећи: Спремите себи погаче, јер ћете за три дана прећи преко Јордана па уђите и узмите земљу коју вам Господ Бог ваш даје у наследство. 006 JOS 001 012 А племену Рувимовом и Гадову и половини племена Манасијиног рече Исус говорећи: 006 JOS 001 013 Сетите се шта вам је заповедио Мојсије, слуга Господњи, рекавши: Господ Бог ваш смири вас и даде вам ову земљу. 006 JOS 001 014 Жене ваше, деца ваша и стока ваша нека остану у земљи коју вам даде Мојсије с ове стране Јордана; ви пак прођите под оружјем пред браћом својом, који сте год за војску, и помозите им, 006 JOS 001 015 Докле не смири Господ и браћу вашу као вас, и наследе и они земљу коју им даје Господ Бог ваш; па се онда вратите на наследство своје које вам је дао Мојсије, слуга Господњи, с оне стране Јордана, ка истоку, и држите га. 006 JOS 001 016 А они одговорише Исусу говорећи: Шта си нам год заповедио чинићемо, и куда нас год пошаљеш ићи ћемо. 006 JOS 001 017 Слушаћемо те како смо слушали Мојсија; само нека Господ Бог твој буде с тобом као што је био с Мојсијем. 006 JOS 001 018 Ко би се противио твојој заповести и не би слушао речи твоје у свему што му заповедиш, нека се погуби; само буди слободан и храбар. 006 JOS 002 001 А Исус син Навин посла из Ситима потајно две уходе рекавши им: Идите, видите земљу и Јерихон. И они одоше, и дођоше у кућу једној курви, којој име беше Рава, и преноћише онде. 006 JOS 002 002 Али би јављено цару јерихонском и казано: Ево, људи дођоше овамо ноћас између синова Израиљевих да уходе земљу. 006 JOS 002 003 И посла цар јерихонски к Рави и поручи: Изведи људе који су дошли к теби и ушли у твоју кућу, јер су дошли да уходе сву земљу. 006 JOS 002 004 Али жена узевши она два човека сакри их; па рече: Јесте истина да су људи дошли к мени, али ја не знах одакле беху; 006 JOS 002 005 И кад се врата затвараху у сумрак, људи изађоше; не знам куда одоше; идите брзо за њима; стићи ћете их. 006 JOS 002 006 А она их беше извела на кров, и сакрила их под лан нетрвен, који беше разастрла по крову. 006 JOS 002 007 И људи пођоше за њима у потеру пут Јордана до брода; и врата се затворише кад изађе потера за њима. 006 JOS 002 008 Они, пак, још не беху поспали, а она дође к њима на кров, 006 JOS 002 009 И рече им: Знам да вам је Господ дао ову земљу, јер нас попаде страх од вас, и препали су се од вас сви који живе у овој земљи. 006 JOS 002 010 Јер чусмо како је Господ осушио пред вама Црвено море кад изађосте из Мисира, и шта сте учинили од два цара аморејска који беху преко Јордана, од Сиона и Ога, које побисте. 006 JOS 002 011 И кад то чусмо, растопи се срце наше, и ни у коме већ нема јунаштва од страха од вас, јер је Господ, Бог ваш, Бог горе на небу и доле на земљи. 006 JOS 002 012 Него сада закуните ми се Господом да ћете учинити милост дому оца мог као што ја вама учиних милост, и дајте ми знак истинит, 006 JOS 002 013 Да ћете сачувати живот мом оцу и мојој мајци и мојој браћи и мојим сестрама и свима њиховим, и да ћете избавити душе наше од смрти. 006 JOS 002 014 А људи јој одговорише: Ми ћемо изгинути за вас, ако не издате ову нашу ствар; и кад нам Господ да ову земљу, учинићемо ти милост и веру. 006 JOS 002 015 Тада их она спусти кроз прозор по конопцу; јер кућа њена беше на зиду градском, и она на зиду становаше. 006 JOS 002 016 И рече им: Идите у гору да не наиђе на вас потера, и онде се кријте три дана док се не врати потера, па онда идите својим путем. 006 JOS 002 017 А људи јој рекоше: Бићемо прости од ове твоје заклетве којом си нас заклела; 006 JOS 002 018 Ево, кад дођемо у земљу, вежи ову врпцу од скерлета на прозор, кроз који си нас спустила, и скупи код себе у ту кућу оца свог и матер и браћу и сав дом оца свог. 006 JOS 002 019 И ко би год изашао из твоје куће, крв његова нека буде на његову главу, а ми да нисмо криви; а ко год буде с тобом у кући, крв његова нека дође на наше главе, ако га се ко руком дотакне. 006 JOS 002 020 Али ако издаш ову ствар нашу, тада ћемо бити прости од твоје заклетве, којом си нас заклела. 006 JOS 002 021 А она одговори: Како рекосте тако нека буде. Тада их пусти, и одоше; и она веза врпцу од скерлета на прозор. 006 JOS 002 022 А они отишавши дођоше у гору, и осташе онде три дана докле се не врати потера; јер их је потера тражила по свим путевима, али их не нађе. 006 JOS 002 023 И вратише се она два човека, и сишавши с горе пребродише и дођоше к Исусу, сину Навином, и приповедише му све што им се догодило. 006 JOS 002 024 И рекоше Исусу: Заиста дао нам је Господ у руке сву ту земљу, и сви становници оне земље уплашили су се од нас. 006 JOS 003 001 И уста Исус ујутру рано, и кретоше се од Ситима и дођоше до Јордана он и сви синови Израиљеви, и ноћише онде а не пређоше. 006 JOS 003 002 А после три дана прођоше управитељи кроз логор, 006 JOS 003 003 И заповедише народу говорећи: Кад видите ковчег завета Господа Бога свог и свештенике Левите где га носе, пођите и ви с места свог и идите за њим. 006 JOS 003 004 Али нека буде даљине између вас и њега до две хиљаде лаката; ближе до њега не примичите се, да бисте познали пут којим ћете ићи, јер још никада нисте ишли тим путем. 006 JOS 003 005 И Исус рече народу: Освештајте се, јер ће сутра учинити Господ чудеса међу вама. 006 JOS 003 006 Потом рече Исус свештеницима говорећи: Узмите ковчег заветни и идите пред народом. И узеше ковчег заветни и пођоше пред народом. 006 JOS 003 007 А Господ рече Исусу: Данас те почињем узвишавати пред свим Израиљем да познају да ћу и с тобом бити као што сам био с Мојсијем. 006 JOS 003 008 Зато ти заповеди свештеницима који носе ковчег заветни, и реци: Кад дођете на крај воде Јордана, станите у Јордану. 006 JOS 003 009 И рече Исус синовима Израиљевим: Приступите овамо, и чујте речи Господа Бога свог. 006 JOS 003 010 По том рече Исус: По овом ћете познати да је Бог живи посред вас, и да ће заиста одагнати испред вас Хананеје и Хетеје и Јевеје и Ферезеје и Гергесеје и Јевусеје: 006 JOS 003 011 Ево, ковчег завета Господа свој земљи поћи ће пред вама преко Јордана. 006 JOS 003 012 Зато сада изаберите дванаест људи из племена Израиљевих, по једног човека из сваког племена. 006 JOS 003 013 И чим свештеници, носећи ковчег завета Господа Господа свој земљи, стану ногама својим у води јорданској, вода ће се у Јордану растворити, те ће вода која тече одозго стати у гомилу. 006 JOS 003 014 И кад се подиже народ из шатора својих да пређе преко Јордана, и свештеници понесоше ковчег заветни пред народом, 006 JOS 003 015 И кад они што су носили ковчег дођоше до Јордана, и свештеници носећи ковчег оквасише ноге своје на крају воде (јер је Јордан пун преко брегова својих за све време жетве), 006 JOS 003 016 Заустави се вода што је текла одозго, и стаде у једну гомилу врло надалеко, код града Адама, који је крај Заретана; а што је текло доле у море крај поља, море слано, отече сасвим; и народ прелажаше према Јерихону. 006 JOS 003 017 А свештеници који су носили ковчег завета Господњег стајаху на сувом усред Јордана без страха, а сав Израиљ иђаше по сувом, докле сав народ не пређе преко Јордана. 006 JOS 004 001 А кад сав народ пређе преко Јордана, рече Господ Исусу говорећи: 006 JOS 004 002 Изаберите из народа дванаест људи, по једног човека из сваког племена, 006 JOS 004 003 И заповедите им и реците: Узмите одавде, из средине Јордана, с места где стоје ногама својим свештеници, дванаест каменова, и однесите их са собом, и ставите их онде где ћете ноћас ноћити. 006 JOS 004 004 Тада дозва Исус дванаест људи, које беше одредио између синова Израиљевих, по једног човека из сваког племена. 006 JOS 004 005 И рече им Исус: Идите пред ковчег Господа Бога свог усред Јордана, узмите сваки по један камен на раме своје, према броју племена синова Израиљевих, 006 JOS 004 006 Да буде знак међу вама. Кад вас после запитају синови ваши говорећи: Шта ће вам то камење? 006 JOS 004 007 Реците им: Јер се вода у Јордану раступи пред ковчегом завета Господњег, кад прелажаше преко Јордана, раступи се вода у Јордану, и ово је камење спомен синовима Израиљевим довека. 006 JOS 004 008 И учинише синови Израиљеви како заповеди Исус; и узеше дванаест каменова из средине Јордана, како беше рекао Господ Исусу, према броју племена синова Израиљевих; и однеше их са собом на ноћиште, и метнуше их онде. 006 JOS 004 009 А и усред Јордана постави Исус дванаест каменова на месту где стајаху ногама својим свештеници носећи ковчег заветни, и онде осташе до данас. 006 JOS 004 010 Свештеници пак који ношаху ковчег стајаху усред Јордана докле се не сврши све што беше Господ заповедио Исусу да каже народу, сасвим како беше Мојсије заповедио Исусу. И народ похита и пређе. 006 JOS 004 011 А кад пређе сав народ, онда пређе и ковчег Господњи и свештеници, а народ гледаше. 006 JOS 004 012 Пређоше и синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијиног под оружјем пред синовима Израиљевим, као што им беше казао Мојсије. 006 JOS 004 013 Око четрдесет хиљада наоружаних пређоше пред Господом преко Јордана на бој у поље јерихонско. 006 JOS 004 014 Тај дан узвиси Господ Исуса пред свим Израиљем; и бојаху га се као што су се бојали Мојсија, свега века његовог. 006 JOS 004 015 И рече Господ Исусу говорећи: 006 JOS 004 016 Заповеди свештеницима који носе ковчег од сведочанства нека изађу из Јордана. 006 JOS 004 017 И заповеди Исус свештеницима говорећи: Изађите из Јордана. 006 JOS 004 018 А чим свештеници који ношаху ковчег завета Господњег изађоше из среде Јордана, и стадоше на суво ногом својом, одмах се врати вода у Јордану на место своје, и потече као и пре поврх свих брегова својих. 006 JOS 004 019 А изађе народ из Јордана десетог дана првог месеца, и стадоше у логор у Галгалу, с истока Јерихону. 006 JOS 004 020 А оних дванаест каменова, што изнесоше из Јордана, постави Исус у Галгалу, 006 JOS 004 021 И рече синовима Израиљевим говорећи: Кад у будућности запитају синови ваши оце своје говорећи: Шта представља то камење? 006 JOS 004 022 Тада обавестите синове своје и реците им: Сувим пређе Израиљ преко овог Јордана. 006 JOS 004 023 Јер Господ Бог ваш осуши Јордан пред вама докле пређосте, као што је учинио Господ Бог ваш код Црвеног мора осушивши га пред нама докле пређосмо; 006 JOS 004 024 Да би познали сви народи на земљи да је рука Господња крепка, да бисте се свагда бојали Господа Бога свог. 006 JOS 005 001 А кад чуше сви цареви аморејски, који беху с ове стране Јордана к западу, и сви цареви ханански, који беху покрај мора, да је Господ осушио Јордан пред синовима Израиљевим докле пређоше, растопи се срце у њима и неста у њима јунаштва од страха од синова Израиљевих. 006 JOS 005 002 У то време рече Господ Исусу: Начини оштре ножеве, и обрежи опет синове Израиљеве. 006 JOS 005 003 И начини Исус оштре ножеве, и обреза синове Израиљеве на брдашцу Аралоту. 006 JOS 005 004 А ово је узрок зашто их Исус обреза: сав народ што изађе из Мисира, све мушкиње, сви људи војници помреше у пустињи на путу, пошто изађоше из Мисира; 006 JOS 005 005 Јер беше обрезан сав народ који изађе, али не обрезаше никога у народу који се роди у пустињи на путу, пошто изађоше из Мисира. 006 JOS 005 006 Јер четрдесет година иђаху синови Израиљеви по пустињи докле не помре сав народ, људи војници, што изађоше из Мисира, јер не слушаше глас Господњи, те им се закле Господ да им неће дати да виде земљу, за коју се заклео Господ оцима њиховим да ће им је дати, земљу, где тече млеко и мед; 006 JOS 005 007 И на место њихово подиже синове њихове; њих обреза Исус пошто беху необрезани, јер их не обрезаше на путу. 006 JOS 005 008 А кад се сав народ обреза, осташе на свом месту у логору докле не оздравише. 006 JOS 005 009 Тада рече Господ Исусу: Данас скидох с вас срамоту мисирску. И прозва се оно место Галгал до данашњег дана. 006 JOS 005 010 И синови Израиљеви стојећи у логору у Галгалу, славише пасху четрнаестог дана оног месеца увече у пољу јерихонском. 006 JOS 005 011 И сутрадан после пасхе једоше од жита оне земље хлебове пресне и зрна пржена, исти дан. 006 JOS 005 012 И преста мана сутрадан, пошто једоше жито оне земље, и већ више нису имали мане синови Израиљеви, него једоше од рода земље хананске оне године. 006 JOS 005 013 И кад Исус беше код Јерихона, подиже очи своје и погледа, а то човек стоји према њему с голим мачем у руци. И приступи к Њему Исус и рече Му: Јеси ли наш или наших непријатеља? 006 JOS 005 014 А Он рече: Нисам; него сам војвода војске Господње, сада дођох. А Исус паде ничице на земљу, и поклони се, и рече Му: Шта заповеда господар мој слузи свом? 006 JOS 005 015 А војвода војске Господње рече Исусу: Изуј обућу с ногу својих, јер је место где стојиш свето. И учини Исус тако. 006 JOS 006 001 А Јерихон се затвори, и чуваше се од синова Израиљевих; нико није излазио, нити је ко улазио. 006 JOS 006 002 А Господ рече Исусу: Ево, дајем ти у руке Јерихон и цара његовог и јунаке његове. 006 JOS 006 003 Зато обиђите око града сви војници, идући око града једанпут на дан; тако учините шест дана. 006 JOS 006 004 А седам свештеника нека носе седам труба од рогова овнујских пред ковчегом; а седмог дана обиђите око града седам пута, и свештеници нека трубе у трубе. 006 JOS 006 005 Па кад отежући затрубе у рогове овнујске, чим чујете глас од трубе, нека повиче сав народ гласно; и зидови ће градски попадати на свом месту, а народ нека улази, сваки напрема се. 006 JOS 006 006 Тада Исус син Навин дозва свештенике, и рече им: Узмите ковчег заветни, а седам свештеника нека носе седам труба од рогова овнујских пред ковчегом Господњим. 006 JOS 006 007 А народу рече: Идите и обиђите око града, и војници нека иду пред ковчегом Господњим. 006 JOS 006 008 А кад Исус рече народу, седам свештеника носећи седам труба од рогова овнујских пођоше пред Господом, и затрубише у трубе, а ковчег завета Господњег пође за њима. 006 JOS 006 009 А војници пођоше пред свештеницима, који трубљаху у трубе, а остали пођоше за ковчегом; и идући трубљаху у трубе. 006 JOS 006 010 А народу заповеди Исус говорећи: Не вичите, и немојте да вам се чује глас, и ниједна реч да не изађе из уста ваших до дана кад вам ја кажем: Вичите; тада ћете викати. 006 JOS 006 011 Тако обиђе ковчег Господњи око града једном; па се вратише у логор, и ноћише у логору. 006 JOS 006 012 А сутра уста Исус рано, и свештеници узеше ковчег Господњи. 006 JOS 006 013 И седам свештеника носећи седам труба од рогова овнујских иђаху пред ковчегом Господњим, и идући трубљаху у трубе; а војници иђаху пред њима, а остали иђаху за ковчегом Господњим; идући трубљаху у трубе. 006 JOS 006 014 И једном обиђоше око града другог дана, па се вратише у логор; тако учинише шест дана. 006 JOS 006 015 А седмог дана усташе зором, и обиђоше око града исто онако седам пута; само тога дана обиђоше око града седам пута. 006 JOS 006 016 А кад би седми пут да затрубе свештеници у трубе, Исус рече народу: Вичите, јер вам Господ даде град. 006 JOS 006 017 А град да буде проклет Господу и шта је год у њему; само Рава курва нека остане у животу и сви који буду код ње у кући, јер сакри посланике које смо послали. 006 JOS 006 018 Али се чувајте од проклетих ствари да и сами не будете проклети узевши шта проклето, и да не навучете проклетство на логор Израиљев и сметете га. 006 JOS 006 019 Него све сребро и злато и посуђе од бронзе и од гвожђа нека буде свето Господу, нека уђе у ризницу Господњу. 006 JOS 006 020 Тада повика народ и затрубише трубе, и кад народ чу глас трубни и повика гласно, попадаше зидови на месту свом; и народ уђе у град, сваки напрема се; и узеше град. 006 JOS 006 021 И побише, као проклето, оштрим мачем све што беше у граду, и жене и људе, и децу, и старце и волове и овце и магарце. 006 JOS 006 022 А оној двојици што уходише земљу рече Исус: Идите у кућу оне жене курве, и изведите њу и све што је њено, као што сте јој се заклели. 006 JOS 006 023 И отишавши они момци што уходише земљу, изведоше Раву и оца јој и матер јој и браћу јој и шта год беше њено, и сав род њен изведоше, и оставише их иза логора Израиљевог. 006 JOS 006 024 А град спалише огњем и шта беше у њему; само сребро и злато и посуђе од бронзе и од гвожђа метнуше у ризницу дома Господњег. 006 JOS 006 025 А Раву курву и дом оца њеног и све што беше њено остави у животу Исус, и она оста међу Израиљцима до данас, јер сакри посланике које посла Исус да уходе Јерихон. 006 JOS 006 026 И у то време прокле Исус говорећи: Проклет да је пред Господом човек који би устао да гради овај град Јерихон! На првенцу свом основао га, и на мезимцу свом поставио му врата! 006 JOS 006 027 И Господ беше са Исусом, и разгласи се име његово по свој земљи. 006 JOS 007 001 Али се огрешише синови Израиљеви о проклетињу, јер Ахан син Хармије сина Завдије сина Зариног од племена Јудиног, узе од проклетих ствари; зато се разгневи Господ на синове Израиљеве. 006 JOS 007 002 А Исус посла људе из Јерихона у Гај, који беше близу Вет-Авена с истока Ветиљу, и рече им говорећи: Идите и уходите земљу. И људи одоше и уходише Гај. 006 JOS 007 003 И вративши се к Исусу рекоше му: Нека не иде сав народ; до две хиљаде људи или до три хиљаде људи нека иду, и освојиће Гај; немој мучити сав народ, јер их је мало. 006 JOS 007 004 И оде их онамо из народа око три хиљаде људи; али побегоше од Гајана. 006 JOS 007 005 И Гајани посекоше их до тридесет и шест људи; и гонише их од врата до Сиварима, и побише их на стрмени; и растопи се срце у народу, и поста као вода. 006 JOS 007 006 А Исус раздре хаљине своје и паде лицем на земљу пред ковчегом Господњим, и лежа до вечера, он и старешине Израиљеве, и посуше се прахом по глави. 006 JOS 007 007 И рече Исус: Јао! Господе Боже, зашто преведе овај народ преко Јордана да нас предаш у руке Аморејцима да нас побију? О, да хтесмо остати преко Јордана! 006 JOS 007 008 Јао! Господе, шта да кажем, кад је Израиљ обратио плећа пред непријатељима својим? 006 JOS 007 009 Чуће Хананеји и сви становници те земље, и слећи ће се око нас, и истребиће име наше са земље; и шта ћеш учинити од великог имена свог? 006 JOS 007 010 А Господ рече Исусу: Устани: што си пао на лице своје? 006 JOS 007 011 Згрешио је Израиљ, и преступио завет мој који сам им заповедио: јер узеше од проклетих ствари, и украдоше, и затајише, и метнуше међу своје ствари. 006 JOS 007 012 Зато неће моћи синови Израиљеви стајати пред непријатељима својим; плећа ће обраћати пред непријатељима својим, јер су под проклетством; нећу више бити с вама, ако не истребите између себе проклетињу. 006 JOS 007 013 Устани, освештај народ, и реци: Освештајте се за сутра; јер овако вели Господ Бог Израиљев: Проклетство је усред тебе, Израиљу; нећеш моћи стајати пред непријатељима својим докле не уклоните проклетство између себе. 006 JOS 007 014 Приступићете ујутру по племенима својим; и које племе обличи Господ оно ће приступити по породицама својим; и коју породицу обличи Господ она ће приступити по домовима својим; и који дом обличи Господ, приступиће људи из њега један по један. 006 JOS 007 015 Па ко се нађе у проклетству, нека се спали огњем и он и све његово, јер преступи завет Господњи и учини безакоње у Израиљу. 006 JOS 007 016 И уставши Исус ујутру рано рече те приступи Израиљ по племенима својим; и обличи се племе Јудино. 006 JOS 007 017 Потом рече те приступише породице Јудине; и обличи се породица Зарина; потом рече те приступи породица Зарина, домаћин један по један, и обличи се Завдија. 006 JOS 007 018 И рече, те приступи његов дом, људи један по један, и обличи се Ахан син Хармије сина Завдије сина Зариног од племена Јудиног. 006 JOS 007 019 И рече Исус Ахану: Сине, хајде дај хвалу Господу Богу Израиљевом, и признај пред Њим, и кажи ми шта си учинио, немој тајити од мене. 006 JOS 007 020 А Ахан одговори Исусу и рече: Истина је, ја згреших Господу Богу Израиљевом, и учиних тако и тако: 006 JOS 007 021 Видех у плену један леп плашт вавилонски, и двеста сикала сребра, и једну шипку злата од педесет сикала, па се полакомих и узех; и ено је закопано у земљу усред мог шатора, и сребро одоздо. 006 JOS 007 022 Тада Исус посла посланике, који отрчаше у шатор, и гле, беше закопано у шатору његовом, и одоздо сребро. 006 JOS 007 023 И узеше из шатора и донеше к Исусу и свим синовима Израиљевим, и метнуше пред Господа. 006 JOS 007 024 Тада Исус и сав Израиљ узеше Ахана сина Зариног, и сребро и плашт и шипку злата, и синове његове и кћери његове, и волове његове и магарце његове, и овце његове, и шатор и све што беше његово, и изведоше у долину Ахор. 006 JOS 007 025 И рече Исус: Што си нас смео? Господ да те смете данас! И засу га камењем сав Израиљ, и спалише све огњем засувши камењем. 006 JOS 007 026 По том набацаше на њ велику гомилу камења, која стоји и данас. И Господ се поврати од жестине гнева свог. Отуда се прозва оно место долина Ахор до данас. 006 JOS 008 001 Иза тога рече Господ Исусу: Не бој се и не плаши се; узми са собом сав народ што је за бој, па устани и иди на Гај; ево предадох ти у руке цара гајског и народ његов и град његов и земљу његову. 006 JOS 008 002 И учини с Гајем и царем његовим како си учинио с Јерихоном и његовим царем; али плен из њега и стоку његову разграбите за се. Намести заседу иза града. 006 JOS 008 003 И уста Исус и сав народ што беше за бој, да иду на Гај; и изабра Исус тридесет хиљада јунака, и посла их ноћу; 006 JOS 008 004 И заповеди им говорећи: Гледајте ви који ћете бити у заседи иза града, да не будете врло далеко од града, него будите сви готови. 006 JOS 008 005 А ја и сав народ што је са мном примакнућемо се ка граду; па кад они изађу пред нас, ми ћемо као и пре побећи испред њих. 006 JOS 008 006 Те ће они поћи за нама докле их не одвојимо од града, јер ће рећи: Беже испред нас као и пре. И ми ћемо бежати испред њих. 006 JOS 008 007 Тада ви изађите из заседе и истерајте из града шта буде остало. Јер ће вам га дати Господ Бог ваш у руке. 006 JOS 008 008 А кад узмете град, запалите га огњем; по речи Господњој учините. Ето, заповедио сам вам. 006 JOS 008 009 Тако их посла Исус, и они одоше у заседу, и стадоше између Ветиља и Гаја, са запада Гају; а Исус преноћи ону ноћ међу народом. 006 JOS 008 010 А ујутру уста Исус рано и преброја народ, па пође са старешинама Израиљевим пред народом на Гај. 006 JOS 008 011 И сва војска што беше с њим пође и примакавши се дођоше према граду и стадоше у логор са севера Гају; а беше долина између њих и Гаја. 006 JOS 008 012 И узе око пет хиљада људи, и намести их у заседу између Ветиља и Гаја, са запада граду Гају. 006 JOS 008 013 И кад се намести сав народ, сва војска, што беше са севера граду и што беше у заседи са запада граду, изађе Исус ону ноћ усред долине. 006 JOS 008 014 И кад то виде цар гајски, људи у граду похиташе и уранише; и изађоше онај час у поље пред Израиља у бој, цар и сав народ његов. А не знаше да има заседа за њим, иза града. 006 JOS 008 015 Тада Исус и сав Израиљ, као да их побише, нагоше бежати к пустињи. 006 JOS 008 016 А они сазваше сав народ што беше у граду да их терају. И тераше Исуса, и одвојише се од свог града. 006 JOS 008 017 И не оста нико у Гају ни у Ветиљу да не пође за Израиљем; и оставише град отворен, и тераху Израиља. 006 JOS 008 018 Тада рече Господ Исусу: Дигни заставу што ти је у руци према Гају, јер ћу ти га дати у руке. И подиже Исус заставу што му беше у руци према граду. 006 JOS 008 019 А они што беху у заседи одмах усташе са свог места, и потрчаше чим он подиже руку своју, и уђоше у град и узеше га, и брзо запалише град огњем. 006 JOS 008 020 А кад се Гајани обазреше, а то дим од града дизаше се до неба, и не имаху куда бежати ни тамо ни амо; а народ који бежаше у пустињу поврати се на оне који га тераху. 006 JOS 008 021 И Исус и сав Израиљ видевши да је заседа њихова узела град и где се диже дим од града, вратише се и ударише на Гајане. 006 JOS 008 022 А они из града изађоше пред њих, те беху међу Израиљцима одовуд и одонуд, и побише их тако да ниједан не оста жив нити утече. 006 JOS 008 023 А цара гајског ухватише живог и доведоше к Исусу. 006 JOS 008 024 А кад побише Израиљци све Гајане у пољу, у пустињи, куда их гонише, и падоше сви од оштрог мача, те се истребише, онда се вратише сви Израиљци у Гај, и исекоше шта још беше у њему оштрим мачем. 006 JOS 008 025 А свих што изгибоше онај дан, и људи и жена, беше дванаест хиљада, самих Гајана. 006 JOS 008 026 И Исус не спусти руку своју, коју беше подигао са заставом, док не побише све становнике гајске. 006 JOS 008 027 Само стоку и плен из града оног разграбише Израиљци за се, као што беше Господ заповедио Исусу. 006 JOS 008 028 И Исус спали Гај, и обрати га у гомилу вечну, и у пустош до данашњег дана. 006 JOS 008 029 А цара гајског обеси на дрво и остави до вечера; а о заходу сунчаном заповеди Исус те скидоше тело његово с дрвета и бацише пред врата градска, и набацаше на њ велику гомилу камења, која стоји и данас. 006 JOS 008 030 Тада Исус начини олтар Господу Богу Израиљевом на гори Евалу, 006 JOS 008 031 Као што беше заповедио Мојсије слуга Господњи синовима Израиљевим, као што пише у књизи закона Мојсијевог, олтар од целог камења, преко ког није превучено гвожђе; и принесоше на њему жртве паљенице Господу, и принесоше жртве захвалне. 006 JOS 008 032 И преписа онде на камењу закон Мојсијев, који је написао синовима Израиљевим. 006 JOS 008 033 И сав Израиљ и старешине његове и управитељи и судије његове стадоше с обе стране ковчега, према свештеницима Левитима, који ношаху ковчег завета Господњег, и странац и домородац; половина према гори Гаризину а половина према гори Евалу, као што беше заповедио Мојсије слуга Господњи да благослови народ Израиљев најпре. 006 JOS 008 034 И потом прочита све речи закона, благослов и проклетство, све како је написано у књизи закона. 006 JOS 008 035 Не би ни једне речи од свега што је Мојсије написао, које не прочита Исус пред свим збором Израиљевим, и женама и децом и странцима који иђаху међу њима. 006 JOS 009 001 А кад то чуше сви цареви који беху с ове стране Јордана по брдима и по долинама и по свом брегу великог мора дори до Ливана, Хетејин и Аморејин, Хананејин, Ферезејин, Јевејин и Јевусејин, 006 JOS 009 002 Скупише се сви да се сложно бију с Исусом и с Израиљем. 006 JOS 009 003 А који живљаху у Гаваону чувши шта учини Исус од Јерихона и од Гаја, 006 JOS 009 004 Учинише и они превару; јер одоше и начинише се посланици, и узеше старе торбе на своје магарце и старе мехове винске, подеране и искрпљене, 006 JOS 009 005 И обућу стару и искрпљену на ноге своје, и хаљине старе на се; и сав хлеб што понесоше на пут беше сув и плесњив. 006 JOS 009 006 И одоше к Исусу у логор у Галгал, и рекоше њему и људима Израиљцима: Дођосмо из далеке земље; хајде ухватите веру с нама. 006 JOS 009 007 А људи Израиљци рекоше Јевејима: Може бити да седите усред нас, па како ћемо ухватити веру с вама? 006 JOS 009 008 Али они рекоше Исусу: Ми смо слуге твоје. А Исус им рече: Ко сте и откуда идете? 006 JOS 009 009 А они му рекоше: Из земље врло далеке дођоше слуге твоје у име Господа, Бога твог; јер чусмо славу Његову и све што је учинио у Мисиру, 006 JOS 009 010 И све што је учинио двојици царева аморејских, који беху с оне стране Јордана, Сиону цару есевонском и Огу цару васанском који беше у Астароту. 006 JOS 009 011 И рекоше нам старешине наше и сви становници наше земље говорећи: Узмите погаче на пут, и идите им на сусрет и реците им: Ми смо слуге ваше, хајде ухватите веру с нама. 006 JOS 009 012 Ово је хлеб наш: врућ смо понели на пут од кућа својих кад смо пошли пред вас, а сад ето осушио се и уплесњивио. 006 JOS 009 013 А ово су мехови вински: налисмо нове, и ето су се већ подерали; и хаљине наше и обућа наша похаба се од далеког пута. 006 JOS 009 014 И повероваше људи по погачи, а не упиташе Господа шта ће рећи. 006 JOS 009 015 И Исус учини с њима мир, и зададе им веру да ће их оставити у животу; и заклеше им се кнезови од збора. 006 JOS 009 016 Али после три дана кад ухватише веру с њима, чуше да су им суседи и да живе усред њих. 006 JOS 009 017 Јер пођоше синови Израиљеви и дођоше у градове њихове трећи дан; а градови им беху: Гаваон и Кефира и Вирот и Киријат-Јарим. 006 JOS 009 018 И не побише их синови Израиљеви, јер им се кнезови од збора заклеше Господом Богом Израиљевим. Али сав збор викаше на кнезове. 006 JOS 009 019 Тада сви кнезови рекоше свом збору: Ми смо им се заклели Господом Богом Израиљевим; зато сада не можемо дирати у њих. 006 JOS 009 020 Учинимо им то, и оставимо их у животу, да не дође гнев на нас ради заклетве којом им се заклесмо. 006 JOS 009 021 Још им рекоше кнезови: Нека остану у животу, па нека секу дрва и носе воду свом збору како им кнезови казаше. 006 JOS 009 022 Потом их дозва Исус и рече им говорећи: Зашто нас преваристе и рекосте: Врло смо далеко од вас, кад ето живите усред нас? 006 JOS 009 023 Зато сада да сте проклети и да сте довека робови и да сечете дрва и носите воду за дом Господа Бога мог. 006 JOS 009 024 А они одговорише Исусу и рекоше: Доиста је било јављено слугама твојим како је заповедио Господ Бог твој Мојсију слузи свом да вам да сву ову земљу и да истреби све становнике ове земље испред вас; стога се врло побојасмо за живот свој од вас и учинисмо тако. 006 JOS 009 025 А сада ето смо ти у рукама; чини шта мислиш да је добро и право да с нама учиниш. 006 JOS 009 026 И учини им тако и сачува их од руку синова Израиљевих, те их не побише. 006 JOS 009 027 И одреди их Исус у тај дан да секу дрва и носе воду збору и за олтар Господњи до данашњег дана на месту које изабере. 006 JOS 010 001 А кад чу Адониседек цар јерусалимски да је Исус узео Гај и раскопао га као што је учинио с Јерихоном и његовим царем, тако да је учинио и с Гајем и његовим царем, и да су Гаваоњани учинили мир с Израиљем и стоје усред њих, 006 JOS 010 002 Уплаши се врло; јер Гаваон беше велик град као какав царски град, и беше већи од Гаја, и сви људи у њему беху храбри. 006 JOS 010 003 Зато посла Адониседек цар јерусалимски к Оаму цару хевронском и к Пираму цару јармутском и к Јафији цару лахиском и к Давиру цару јеглонском, и поручи: 006 JOS 010 004 Ходите к мени, и помозите ми да ударимо на Гаваон, јер учини мир с Исусом и са синовима Израиљевим. 006 JOS 010 005 И скупи се и пође пет царева аморејских, цар јерусалимски, цар хевронски, цар јармутски, цар лахиски, цар јеглонски, они и сва војска њихова, и ставши у логор под Гаваоном почеше га бити. 006 JOS 010 006 Тада Гаваоњани послаше к Исусу у логор у Галгал и рекоше: Немој дигнути руку својих са слуга својих; ходи брзо к нама, избави нас и помози нам, јер се скупише на нас сви цареви аморејски који живе у горама. 006 JOS 010 007 И изађе Исус из Галгала, он и с њим сав народ што беше за бој, сви јунаци. 006 JOS 010 008 И Господ рече Исусу: Не бој их се; јер их дадох теби у руке, ниједан их се неће одржати пред тобом. 006 JOS 010 009 И Исус удари на њих изненада, ишавши целу ноћ од Галгала, 006 JOS 010 010 И смете их Господ пред Израиљем, који их љуто поби код Гаваона, па их потера путем како се иде у Вет-Орон, и секоше их до Азике и до Макиде. 006 JOS 010 011 А кад бежаху испред Израиља и беху низ врлет вет-оронску, баци Господ на њих камење велико из неба дори до Азике, те гињаху: и више их изгибе од камења градног него што их побише синови Израиљеви мачем. 006 JOS 010 012 Тада проговори Исус Господу онај дан кад Господ предаде Аморејца синовима Израиљевим, и рече пред синовима Израиљевим: Стани сунце над Гаваоном, и месече над долином елонском. 006 JOS 010 013 И стаде сунце и устави се месец, докле се не освети народ непријатељима својим. Не пише ли то у књизи Истинитог? И стаде сунце насред неба и не наже к западу скоро за цео дан. 006 JOS 010 014 И не би таквог дана ни пре ни после, да Господ послуша глас човечји, јер Господ војева за Израиља. 006 JOS 010 015 И врати се Исус и сав Израиљ с њим у логор у Галгал. 006 JOS 010 016 А оних пет царева утекоше и сакрише се у пећину код Макиде. 006 JOS 010 017 И дође глас Исусу: Нађе се пет царева сакривених у пећини код Макиде. 006 JOS 010 018 А Исус рече: Привалите велико камење на врата пећине, и наместите људе код ње да их чувају. 006 JOS 010 019 А ви не стојте, него гоните непријатеље своје и бијте остатак њихов, не дајте им да уђу у градове своје, јер вам их даде у руке Господ Бог ваш. 006 JOS 010 020 А кад Исус и синови Израиљеви престаше бити их у боју врло великом, разбивши их сасвим, а који их осташе живи, утекоше у тврде градове, 006 JOS 010 021 Врати се сав народ здраво у логор к Исусу у Макиду, и нико не маче језиком својим на синове Израиљеве, ни на једног. 006 JOS 010 022 Тада рече Исус: Отворите врата од оне пећине, и изведите к мени оних пет царева из пећине. 006 JOS 010 023 И учинише тако, и изведоше к мени оних пет царева из пећине: цара јерусалимског, цара хевронског, цара јармутског, цара лахиског, цара јеглонског. 006 JOS 010 024 А кад изведоше те цареве к Исусу, сазва Исус све људе Израиљце, и рече војводама од војске који беху ишли с њим: Приступите и станите ногама својим на вратове овим царевима. И они приступише и стадоше им на вратове ногама својим. 006 JOS 010 025 А Исус им рече: Не бојте се и не плашите се; будите слободни и храбри, јер ће тако учинити Господ свим непријатељима вашим на које завојштите. 006 JOS 010 026 Потом их поби Исус и погуби их, и обеси их на пет дрвета, и осташе висећи на дрветима до вечера. 006 JOS 010 027 А о заходу сунчаном заповеди Исус те их скидоше с дрвета и бацише их у пећину, у коју се беху сакрили, и метнуше велико камење на врата пећине, које оста онде до данас. 006 JOS 010 028 Истог дана узе Исус и Макиду, и све у њој исече оштрим мачем, и цара њеног и њих поби, све душе које беху у њој, не остави ниједног живог; и учини с царем макидским као што учини с царем јерихонским. 006 JOS 010 029 Потом оде Исус и сав Израиљ с њим из Макиде у Ливну, и стаде бити Ливну. 006 JOS 010 030 Па и њу предаде Господ у руке Израиљу и цара њеног; и исече све оштрим мачем, све душе које беху у њој, не остави у њој ниједног живог; и учини с царем њеним као што учини с царем јерихонским. 006 JOS 010 031 Потом оде Исус и сав Израиљ с њим из Ливне на Лахис, и стаде у логор пред њим, и стаде га бити. 006 JOS 010 032 И Господ предаде Лахис у руке Израиљу, и он га узе сутрадан, и исече све оштрим мачем, све душе што беху у њему, исто онако како учини с Ливном. 006 JOS 010 033 Тада дође Орам цар гезерски у помоћ Лахису; али поби Исус њега и народ његов да не оста ниједан жив. 006 JOS 010 034 Потом пође Исус и сав Израиљ с њим из Лахиса на Јеглон, и ставши у логор према њему ударише на њ; 006 JOS 010 035 И узеше га исти дан, и исекоше све оштрим мачем; све душе што беху у њему поби тај дан исто онако како учини с Лахисом. 006 JOS 010 036 Потом се подиже Исус и сав Израиљ с њим из Јеглона на Хеврон, и стадоше га бити; 006 JOS 010 037 И узеше га и исекоше оштрим мачем, и цара његовог и све градове његове, све душе што беху у њима; не остави ниједног живог исто онако како учини с Јеглоном; затре га са свим душама што беху у њему. 006 JOS 010 038 Потом се обрати Исус и сав Израиљ с њим на Давир, и стаде га бити; 006 JOS 010 039 И узе га и цара његовог и све градове његове, и исекоше их оштрим мачем и згубише све душе што беху у њима; не остави ниједног живог; као што учини с Хевроном, тако учини с Давиром и царем његовим, и као што учини с Ливном и царем њеним. 006 JOS 010 040 Тако поби Исус сву земљу, горе и јужну страну и равнице и долине, и све цареве њихове; не остави ниједног живог, него све душе живе згуби, као што беше заповедио Господ Бог Израиљев. 006 JOS 010 041 И поби их Исус од Кадис-Варније до Газе, и сву земљу госенску до Гаваона. 006 JOS 010 042 А све те цареве и земљу њихову узе Исус уједанпут; јер Господ Бог Израиљев војеваше за Израиља. 006 JOS 010 043 Потом се врати Исус и сав Израиљ с њим у логор у Галгал. 006 JOS 011 001 А кад то чу Јавин цар асорски, посла к Јоваву цару адонском и к цару имронском и к цару ахсавском, 006 JOS 011 002 И к царевима који беху на северу у горама и по равницама на југу од Хинерота и у долини и у Нафат-Дору на запад, 006 JOS 011 003 Ка Хананејину на истоку и западу, и Аморејину и Хетејину и Ферезејину и Јевусејину у горама, и к Јевејину под Ермоном у земљи Миспи. 006 JOS 011 004 И изађоше они и сва војска њихова с њима, многи народ као песак на брегу морском, и коњи и кола многа веома. 006 JOS 011 005 Сви ти цареви договорише се и дођоше, и стадоше заједно у логор на води Мерому, да ударе на Израиља. 006 JOS 011 006 А Господ рече Исусу: Не бој их се; јер сутра у ово доба ја ћу учинити те ће сви бити побијени пред Израиљем; коњима њиховим испресецај жиле, и кола њихова попали огњем. 006 JOS 011 007 И изађе Исус и сва војска с њим на њих на воду Мером изненада, и ударише на њих. 006 JOS 011 008 И Господ их даде у руке Израиљу, те их разбише и тераше их до Сидона великог и до воде Мисрефота и до поља Миспе на исток; и тако их побише да не оставише ниједног живог. 006 JOS 011 009 И учини им Исус како му беше заповедио Господ: коњима њиховим испресеца жиле, и кола њихова попали огњем. 006 JOS 011 010 И вративши се Исус у то време, узе Асор, и уби цара његовог мачем; а Асор беше, пре, глава свим тим царствима. 006 JOS 011 011 И побише све живо што беше у њему оштрим мачем секући, те не оста ништа живо; а Асор спалише огњем. 006 JOS 011 012 И све градове оних царева и све цареве њихове узе Исус и исече их оштрим мачем и поби их, као што беше заповедио Мојсије слуга Господњи. 006 JOS 011 013 Али ниједног града који оста у опкопима својим не попали Израиљ, осим самог Асора, који спали Исус. 006 JOS 011 014 А сав плен из тих градова и стоку пограбише за себе синови Израиљеви; само људе све исекоше оштрим мачем, те их истребише, не оставише ништа живо. 006 JOS 011 015 Како заповеди Господ Мојсију, слузи свом, тако Мојсије заповеди Исусу, а Исус тако учини; ништа не изостави од свега што беше Господ заповедио Мојсију. 006 JOS 011 016 И тако узе Исус сву ту земљу, горе и сав јужни крај и сву земљу госенску, и равницу и поље, гору Израиљеву и равницу његову. 006 JOS 011 017 Од горе Алака, која се пружа к Сиру, до Вал-Гада у пољу ливанском, под гором Ермоном и све цареве њихове зароби и поби их и погуби. 006 JOS 011 018 Дуго времена војева Исус на те цареве. 006 JOS 011 019 Не би ниједног града који учини мир са синовима Израиљевим, осим Јевеја који живљаху у Гаваону; све их узеше ратом. 006 JOS 011 020 Јер од Господа би, те отврдну срце њихово да изађу у бој на Израиља, да би их потро и да им не би било милости, него да би их истребио, као што беше заповедио Господ Мојсију. 006 JOS 011 021 У то време дође Исус, те истреби Енакиме из гора, из Хеврона, из Давира, из Анава и из све горе Јудине и из све горе Израиљеве, с градовима њиховим потре их Исус. 006 JOS 011 022 Ниједан Енаким не оста у земљи синова Израиљевих; само у Гази, у Гату и у Азоту осташе. 006 JOS 011 023 Тако узе Исус сву земљу, као што беше казао Господ Мојсију; и даде је у наследство Израиљу према деловима њиховим, по племенима њиховим. И земља почину од рата. 006 JOS 012 001 А ово су цареви земаљски које побише синови Израиљеви и земљу њихову освојише с оне стране Јордана к истоку, од потока Арнона до горе Ермона и сву равницу к истоку: 006 JOS 012 002 Сион цар аморејски који стајаше у Есевону и владаше од Ароира који је на брегу потока Арнона, и од половине потока и половином Галада до потока Јавока, где је међа синова амонских; 006 JOS 012 003 И од равнице до мора хинеротског к истоку, и до мора уз поље, до мора сланог к истоку, како се иде к Ветсимоту, и с југа под гору Фазгу; 006 JOS 012 004 И сусед му Ог, цар васански, који беше остао од Рафаја и сеђаше у Астароту и у Едрајину, 006 JOS 012 005 И владаше гором Ермоном и Салхом и свим Васаном до међе гесурске и махатске, и половином Галада до међе Сиона цара есевонског. 006 JOS 012 006 Њих поби Мојсије слуга Господњи и синови Израиљеви; и ту земљу даде Мојсије, слуга Господњи, у наследство племену Рувимовом и племену Гадовом и половини племена Манасијиног. 006 JOS 012 007 А ово су цареви земаљски које поби Исус са синовима Израиљевим с оне стране Јордана к западу, од Вал-Гада у пољу ливанском па до горе Алака како се иде к Сиру; и ту земљу даде Исус племенима Израиљевим у наследство према деловима њиховим, 006 JOS 012 008 По горама и по равницама, по пољима и по долинама, и у пустињи и на јужном крају, земљу хетејску, аморејску и хананејску, ферезејску, јевејску и јевусејску: 006 JOS 012 009 Цар јерихонски један; цар гајски до Ветиља један; 006 JOS 012 010 Цар јерусалимски један; цар хевронски један; 006 JOS 012 011 Цар јармутски један, цар лахиски један; 006 JOS 012 012 Цар јеглонски један; цар гезерски један; 006 JOS 012 013 Цар давирски један; цар гадерски један; 006 JOS 012 014 Цар орамски један; цар арадски један; 006 JOS 012 015 Цар од Ливне један; цар одоламски један; 006 JOS 012 016 Цар макидски један; цар ветиљски један; 006 JOS 012 017 Цар тифувски један; цар еферски један; 006 JOS 012 018 Цар афечки један; цар саронски један; 006 JOS 012 019 Цар мадонски један; цар асорски један; 006 JOS 012 020 Цар симрон-меронски један; цар ахсавски један; 006 JOS 012 021 Цар танашки један; цар мегидски један; 006 JOS 012 022 Цар кедески један; цар јокнеамски код Кармела један; 006 JOS 012 023 Цар дорски у Нафат-Дору један; цар гојимски у Галгалу један; 006 JOS 012 024 Цар тераски један. Свега тридесет и један цар. 006 JOS 013 001 А Исус већ беше стар и временит, и рече му Господ: Ти си стар и временит, а земље је остало врло много да се освоји. 006 JOS 013 002 Ово је земља што је остала: све међе филистејске и сва гесурска, 006 JOS 013 003 Од Сиора, који је пред Мисиром, до међе акаронске на север; то припада Хананејима; пет кнежевина филистејских, газејска, азотска, аскалонска, гетејска и акаронска, и Авеји; 006 JOS 013 004 С југа сва земља хананејска и Меара, што припада Сидонцима до Афека, до међе аморејске. 006 JOS 013 005 И земља гивлејска и сав Ливан к истоку, од Вал-Гада под гором Ермоном па до уласка ематског; 006 JOS 013 006 Све који живе у тој гори од Ливана до воде Мисрефота, све Сидонце ја ћу отерати испред синова Израиљевих; само је раздели жребом Израиљу у наследство, као што сам ти заповедио. 006 JOS 013 007 Раздели дакле ту земљу у наследство међу девет племена и половину племена Манасијиног. 006 JOS 013 008 Јер с другом половином племе Рувимово и Гадово примише свој део, који им даде Мојсије с оне стране Јордана к истоку, како им даде Мојсије слуга Господњи, 006 JOS 013 009 Од Ароира који је на брегу потока Арнона и града насред потока, и сву равницу медевску до Девона, 006 JOS 013 010 И све градове Сиона цара аморејског, који царова у Есевону, до међе синова Амонових, 006 JOS 013 011 И Галад и међу гесурску и махатску и сву гору ермонску и сав Васан до Салхе; 006 JOS 013 012 Све царство Огово у Васану, који Ог царова у Астароту и Едрајину и беше остао од Рафаја; а Мојсије их поби и истреби. 006 JOS 013 013 Али Гесуреја и Махатеја не изагнаше синови Израиљеви, него Гесуреји и Махатеји осташе међу Израиљем до данас. 006 JOS 013 014 Само племену Левијевом не даде наследство; жртве огњене Господа Бога Израиљевог јесу наследство његово, као што му је рекао. 006 JOS 013 015 А даде Мојсије племену синова Рувимових по породицама њиховим, 006 JOS 013 016 И међе им беху од Ароира који је на брегу потока Арнона, и град који је насред потока, и сва раван до Медеве, 006 JOS 013 017 Есевон са свим градовима својим у равни, Девон и Вамот-Вал и Вет-Валмеон, 006 JOS 013 018 И Јаса и Кадимот и Мифат, 006 JOS 013 019 И Киријатајим и Сивма и Зарет-Сар на гори код долине, 006 JOS 013 020 И Вет-Фегор и Аздот-Фазга и Вет-Јесимот, 006 JOS 013 021 И сви градови у равни, и све царство Сиона цара аморејског, који царова у Есевону, ког уби Мојсије с кнезовима мадијанским, Евијом и Рекемом и Суром и Уром и Ревом, кнезовима Сионовим, који живљаху у оној земљи. 006 JOS 013 022 И Валама сина Веоровог, врача, убише синови Израиљеви мачем с другима побијеним. 006 JOS 013 023 И беху међе синова Рувимових Јордан с међама својим. То је наследство синова Рувимових по породицама њиховим, градови и села њихова. 006 JOS 013 024 И даде Мојсије племену Гадовом, синовима Гадовим по породицама њиховим, 006 JOS 013 025 И беху им међе Јазир и сви градови галадски и половина земље синова Амонових до Ароира који је према Рави, 006 JOS 013 026 И од Есевона до Рамот-Миспе и Ветонима, и од Маханаима до међе давирске; 006 JOS 013 027 И у долини Вет-Аран и Вет-Нимра и Сокот и Сафон; остатак царства Сиона цара есевонског, Јордан и међа његова до краја мора хинеротског с оне стране Јордана на исток. 006 JOS 013 028 То је наследство синова Гадових по породицама њиховим, градови и села њихова. 006 JOS 013 029 И даде Мојсије половини племена Манасијиног, и доби половина племена синова Манасијиних по породицама својим; 006 JOS 013 030 Међа им беше од Маханаима, сав Васан, све царство Ога цара васанског, и сва села Јаирова, што су у Васану, шездесет градова. 006 JOS 013 031 И половина Галада, и Астарот и Едрајин, градови царства Оговог у Васану, допадоше синовима Махира сина Манасијиног, половини синова Махирових по породицама њиховим. 006 JOS 013 032 То је што раздели у наследство Мојсије у пољу моавском с оне стране Јордана према Јерихону на истоку. 006 JOS 013 033 А племену Левијевом не даде Мојсије наследство; Господ је Бог Израиљев њихово наследство, као што им је рекао. 006 JOS 014 001 А ово је што добише наследство синови Израиљеви у земљи хананској, што разделише у наследство Елеазар свештеник и Исус син Навин и поглавари породица отачких по племенима синова Израиљевих, 006 JOS 014 002 Жребом делећи им наследство, као што заповеди Господ преко Мојсија, међу девет племена и половину племена. 006 JOS 014 003 Јер Мојсије даде наследство двема племенима и половини племена с ове стране Јордана, а Левитима не даде наследство међу њима. 006 JOS 014 004 Јер синова Јосифових беху два племена: Манасијино и Јефремово, и Левитима не даше део у земљи, осим градова у којима ће живети и подграђа њихових за стоку њихову и за благо њихово. 006 JOS 014 005 Како беше заповедио Господ Мојсију, тако учинише синови Израиљеви и поделише земљу. 006 JOS 014 006 А синови Јудини дођоше к Исусу у Галгал, и рече му Халев син Јефонијин Кенезеј: Ти знаш шта је казао Господ Мојсију слузи Божјем за ме и за те у Кадис-Варнији. 006 JOS 014 007 Било ми је четрдесет година кад ме посла Мојсије слуга Господњи из Кадис-Варније да уходим земљу, и јавих му ствар, како ми је било у срцу. 006 JOS 014 008 А браћа моја што иђоше са мном уплашише срце народу; али се ја једнако држах Господа Бога свог. 006 JOS 014 009 И закле се Мојсије онај дан говорећи: Заиста земља по којој си ходио ногама својим, допашће теби у наследство и синовима твојим довека; јер си се сасвим држао Господа Бога мог. 006 JOS 014 010 А сада, ето, сачува ме Господ у животу, као што је рекао; има већ четрдесет и пет година како то рече Господ Мојсију, кад Израиљ иђаше по пустињи; и сад, ето, има ми данас осамдесет и пет година. 006 JOS 014 011 И данас сам јоште крепак, као што сам био кад ме је Мојсије слао; крепост ми је и сад онаква каква је била онда за бој и да одлазим и долазим. 006 JOS 014 012 Зато дај ми сада ову гору, за коју је говорио Господ у онај дан; јер си чуо у онај дан да су онде Енакими и градови велики и тврди; да ако буде Господ са мном, те их истерам, као што је Господ казао. 006 JOS 014 013 И Исус га благослови, и даде Хеврон Халеву сину Јефонијином у наследство. 006 JOS 014 014 Зато припаде Хеврон Халеву сину Јефонијином Кенезеју у наследство до данашњег дана, јер се једнако држао Господа Бога Израиљевог. 006 JOS 014 015 А име Хеврону беше пре Киријат-Арва, а Арва беше велик човек међу Енакимима. И земља почину од рата. 006 JOS 015 001 А ово беше део синова Јудиних по породицама њиховим: уз међу едомску, пустиња Син к југу на крају јужне стране; 006 JOS 015 002 И беше им јужна међа од краја сланог мора, од залива који иде к југу. 006 JOS 015 003 А отуда иде на југ на брдо Акравим, прелази преко Сина, и пружа се од југа на Кадис-Варнију, и допире до Есрона, а отуда иде на Адар и савија се на Карку; 006 JOS 015 004 Отуда, идући до Аселмона, излази на поток мисирски и крај тој међи удара у море. То вам је јужна међа. 006 JOS 015 005 А међа к истоку: слано море до краја Јордана; а међа са северне стране: од залива морског, до краја Јордана; 006 JOS 015 006 Одатле иде та међа на Вет-Оглу, и пружа се од севера до Вет-Араве; и одатле иде та међа на камен Воана сина Рувимовог; 006 JOS 015 007 Одатле иде та међа до Давира од долине Ахора, и на север иде на Галгал, према брду адумимском на јужној страни потока; потом иде та међа до воде Ен-Семеса, и удара у студенац Рогил; 006 JOS 015 008 Одатле иде та међа преко долине синова Еномових покрај Јевусеја с југа, а то је Јерусалим; отуда иде међа на врх горе која је према долини Еном к западу и која је накрај долине рафајске к северу; 006 JOS 015 009 Потом се савија међа с врха те горе к извору воде Нефтоје и излази на градове у гори Ефрону; а одатле се пружа међа до Вала, а то је Киријат-Јарим; 006 JOS 015 010 Потом иде међа до Вала на запад ка гори Сиру, и иде покрај горе Јарима са севера, а то је Хасалон, и спушта се на Вет-Семес, и долази до Тамне; 006 JOS 015 011 И иде међа покрај Акарона к северу, и допире до Сикрона, и иде преко горе Вала и пружа се до Јавнила, и излази та међа на море. 006 JOS 015 012 А међа је западна покрај великог мора и његових међа. То су међе синова Јудиних унаоколо по породицама њиховим. 006 JOS 015 013 А Халеву сину Јефонијином даде Исус део међу синовима Јудиним, као што му заповеди Господ: Киријат-Арву; а Арва је био отац Енаков, и то је Хеврон; 006 JOS 015 014 И одатле изагна Халев три сина Енакова: Сесаја и Ахимана и Талмаја синове Енакове. 006 JOS 015 015 И одатле оде на Давиране; а Давир се пре зваше Киријат-Сефер. 006 JOS 015 016 И рече Халев: Ко савлада Киријат-Сефер и узме га, даћу му за жену Ахсу кћер своју. 006 JOS 015 017 И узе га Готонило син Кенезов, брат Халевов; и даде му Ахсу, кћер своју, за жену. 006 JOS 015 018 И кад полажаше, наговараше га да иште поље у оца њеног; па скочи с магарца. А Халев јој рече: Шта ти је? 006 JOS 015 019 А она рече: Дај ми дар; кад си ми дао суву земљу, дај ми и изворе водене. И даде јој изворе горње и изворе доње. 006 JOS 015 020 Ово је наследство племена синова Јудиних по породицама њиховим; 006 JOS 015 021 Ово су градови по крајевима племена синова Јудиних, дуж међе едомске к југу: Кавсеил и Едер и Јагур, 006 JOS 015 022 И Кина и Димона и Адада, 006 JOS 015 023 И Кадес и Асор и Итнан, 006 JOS 015 024 Зиф и Телем и Валот, 006 JOS 015 025 И Асор-Адата и Кириот; Есрон је Асор; 006 JOS 015 026 Амам и Сама и Молада, 006 JOS 015 027 И Асар-Гада и Есемон и Вет-Фалет, 006 JOS 015 028 И Асар-Суал и Вирсавеја и Визиотија, 006 JOS 015 029 Вала и Им и Асем, 006 JOS 015 030 И Елтолад и Хесил и Орма, 006 JOS 015 031 И Сиклаг и Мадмана и Сансана, 006 JOS 015 032 И Леваот и Силеим и Ајин и Римон; свега двадесет и девет градова са селима својим. 006 JOS 015 033 У равни Естол и Сараја и Асна. 006 JOS 015 034 И Заноја и Ен-Ганим, Тафуја и Инам, 006 JOS 015 035 Јармут и Одолам, Сохот и Азика. 006 JOS 015 036 И Сагарим и Адитајим и Гедира и Гедиротајим; четрнаест градова са селима својим. 006 JOS 015 037 Севан и Адаса и Магдал-Гад, 006 JOS 015 038 И Дилан и Миспа и Јоктеил, 006 JOS 015 039 Лахис и Васкат и Јеглон, 006 JOS 015 040 И Хавон и Ламас и Хитлис, 006 JOS 015 041 И Гедирот, Вет-Дагон, и Нама и Макида; шеснаест градова са селима својим. 006 JOS 015 042 Ливна и Етер и Асан, 006 JOS 015 043 И Јефта и Асна и Несив, 006 JOS 015 044 И Кеила и Ахзив и Мариса девет градова са селима својим. 006 JOS 015 045 Акарон са селима и засеоцима; 006 JOS 015 046 Од Акарона до мора све што је покрај Азота са селима својим; 006 JOS 015 047 Азот са селима и засеоцима, Газа са селима и засеоцима до потока мисирског и до великог мора с међама. 006 JOS 015 048 А у гори: Самир и Јатир и Сохот, 006 JOS 015 049 И Дана и Киријат-Сана, а то је Давир, 006 JOS 015 050 И Анав и Естемон и Аним, 006 JOS 015 051 И Госен и Олон и Гилон; једанаест градова са селима својим. 006 JOS 015 052 Арав и Дума и Есан, 006 JOS 015 053 И Јанум и Вет-Тафуја и Афека, 006 JOS 015 054 И Хумата и Киријат-Арва, а то је Хеврон, и Сиор; девет градова са селима својим. 006 JOS 015 055 Маон, Кармел и Зиф и Јута, 006 JOS 015 056 Језраел и Јогдеам и Заноја, 006 JOS 015 057 Кајин, Гаваја и Тамна; десет градова са селима својим. 006 JOS 015 058 Алул, Вет-сур и Гедор, 006 JOS 015 059 И Марат и Вет-Анат и Елтекон, шест градова са селима својим. 006 JOS 015 060 Киријат-Вал, то је Киријат-Јарим, и Рава; два града са селима својим. 006 JOS 015 061 У пустињи: Вет-Арава, Мидин и Сехаха, 006 JOS 015 062 И Нивсан, и град соли, и Енгадија; шест градова са селима својим. 006 JOS 015 063 А Јевусеја који живљаху у Јерусалиму не могоше истерати синови Јудини; зато осташе Јевусеји са синовима Јудиним у Јерусалиму до данас. 006 JOS 016 001 И допаде део синовима Јосифовим од Јордана код Јерихона, од воде јерихонске к истоку, на пустињу која иде од Јерихона на гору ветиљску, 006 JOS 016 002 А од Ветиља иде на Луз и долази до међе архијске до Атарота, 006 JOS 016 003 Потом иде на запад до међе јафлетске па до међе доњег Вет-Орона и до Гезера, и излази на море. 006 JOS 016 004 Тако добише наследство синови Јосифови, Манасија и Јефрем. 006 JOS 016 005 А беше међа синовима Јефремовим по породицама њиховим, беше међа наследства њиховог к истоку Атарот-Адар до горњег Вет-Орона, 006 JOS 016 006 И излази међа на море код Михмете са северне стране, па се обрће међа к истоку до Танат-Силона, и пролази с истока до Јанохе, 006 JOS 016 007 Потом силази од Јанохе до Атарота и Нарата, и дошавши до Јерихона удара у Јордан. 006 JOS 016 008 Од Тафује иде међа к истоку до потока Кане и излази на море. То је наследство племена синова Јефремових по породицама њиховим. 006 JOS 016 009 А градови беху одвојени синовима Јефремовим у наследству синова Манасијиних, сви градови са селима својим. 006 JOS 016 010 А не изагнаше Хананејина који живљаше у Гезеру; зато осташе Хананеји међу синовима Јефремовим до данас плаћајући данак. 006 JOS 017 001 И допаде део племену Манасијином, а он беше првенац Јосифов; Махиру првенцу Манасијином оцу Галадовом, јер беше човек јунак, зато му допаде Галад и Васан; 006 JOS 017 002 Добише део и остали синови Манасијини по породицама својим, синови Авијезерови, и синови Хелекови, и синови Азрилови, и синови Сихемови, и синови Еферови, и синови Семидини. То су синови Манасије сина Јосифовог; људи по породицама својим. 006 JOS 017 003 А Салпад син Ефера сина Галада сина Махира сина Манасијиног није имао синова него кћери; и ово су имена кћерима његовим: Мала и Нуја, Егла, Мелха и Терса. 006 JOS 017 004 И оне дођоше пред Елеазара свештеника и пред Исуса сина Навиног и пред кнезове, и рекоше: Господ је заповедио Мојсију да нам се да наследство међу браћом нашом. И даде им Исус, по заповести Господњој, наследство међу браћом оца њиховог. 006 JOS 017 005 И допаде Манасији десет делова, осим земље галадске и васанске, које су с оне стране Јордана. 006 JOS 017 006 Јер кћери Манасијине добише наследство међу синовима његовим, а земља галадска допаде другим синовима Манасијиним. 006 JOS 017 007 А међа Манасијина беше од Асира к Михмети, која је према Сихему, потом иде та међа надесно к становницима ен-тафујским. 006 JOS 017 008 А Манасијина је земља тафујска, али Тафуја на међи Манасијиној припада синовима Јефремовим. 006 JOS 017 009 Одатле силази међа на поток Кану, с јужне стране тог потока; и градови су Јефремови међу градовима Манасијиним; а међа је Манасијина са северне стране потока и излази на море. 006 JOS 017 010 С југа је Јефремово, а са севера Манасијино, а море им је међа; а с Асиром граниче на северу а с Исахаром на истоку. 006 JOS 017 011 Јер је Манасијино у племену Исахаровом и Асировом: Вет-Сан са селима својим, и Ивлеам са селима својим, и Дорани са селима својим, и Ен-Дорани са селима својим, и Танашани са селима својим, и Мегиђани са селима својим; та три краја. 006 JOS 017 012 Али синови Манасијини не могоше изагнати Хананеје из тих градова, него Хананеји стадоше живети у тој земљи. 006 JOS 017 013 Али кад ојачаше синови Израиљеви, ударише данак на Хананеје, али их не изагнаше. 006 JOS 017 014 А синови Јосифови рекоше Исусу говорећи: Зашто си нам дао у наследство један део и једно уже, кад је нас множина и Господ нас је благословио довде? 006 JOS 017 015 А Исус им рече: Кад вас је множина, идите у шуму, и онде окрчите себи, у земљи ферезејској и рафајској, ако вам је тесна гора Јефремова. 006 JOS 017 016 А синови Јосифови рекоше: Неће нам бити доста ова гора; а сви Хананеји који живе у долини имају гвоздена кола; и они који су у Вет-Сану и у селима његовим и они који су у долини језраелској. 006 JOS 017 017 А Исус рече дому Јосифовом, Јефрему и Манасији, говорећи: Велик си народ и силан си, нећеш имати једног дела. 006 JOS 017 018 Него гора нека буде твоја; ако је шума, исеци је, па ћеш имати међе њене; јер ћеш изагнати Хананеје, ако и имају гвоздена кола, ако и јесу јаки. 006 JOS 018 001 И сабра се сав збор синова Израиљевих у Силом и онде наместише шатор од састанка, пошто покорише земљу. 006 JOS 018 002 Али још беше синова Израиљевих седам племена, којима не би дато наследство. 006 JOS 018 003 И Исус рече синовима Израиљевим: Докле ћете оклевати, те не идете и узмете земљу коју вам је дао Господ Бог отаца ваших? 006 JOS 018 004 Изаберите између себе по три човека из сваког племена, па нека се дигну и прођу земљу, и нека је препишу на наследства своја, па онда нека дођу к мени. 006 JOS 018 005 И нека је разделе на седам делова; Јуда ће остати у својим међама с југа, и дом ће Јосифов остати у међама својим са севера. 006 JOS 018 006 А ви препишите земљу на седам делова, и донесите амо к мени, да бацим жреб за племена ваша овде пред Господом Богом нашим. 006 JOS 018 007 Јер Левити немају дела међу вама, јер је свештенство Господње њихово наследство; а Гад и Рувим и половина племена Манасијиног примише наследство своје с оне стране Јордана на истоку, које им даде Мојсије, слуга Господњи. 006 JOS 018 008 Тада усташе људи и пођоше; а Исус заповеди људима који одоше да препишу земљу говорећи: Идите и прођите земљу и препишите је, па онда дођите к мени, те ћу бацити жреб за вас овде пред Господом у Силому. 006 JOS 018 009 И одоше људи и прођоше земљу и преписаше је у књигу, село по село, на седам делова; потом се вратише к Исусу у логор, у Силом. 006 JOS 018 010 И Исус баци жреб за њих у Силому пред Господом, и онде подели Исус земљу међу синове Израиљеве по деловима њиховим. 006 JOS 018 011 И изађе жреб за племе синова Венијаминових по породицама њиховим, и дође међа дела њиховог међу синове Јудине и синове Јосифове. 006 JOS 018 012 И би им међа са севера до Јордана, и она иде покрај Јерихона са севера и пружа се на гору к западу, и излази у пустињу Вет-Авен; 006 JOS 018 013 А одатле иде та међа до Луза, с јужне стране Лузу, а то је Ветиљ, и силази до Атарот-Адара покрај горе која је с југа Вет-Орону доњем. 006 JOS 018 014 Отуда излази међа и савија се покрај мора к југу од горе, која је према Вет-Орону на југ, и излази на Киријат-Вал, а то је Киријат-Јарим, град синова Јудиних. То је западна страна. 006 JOS 018 015 А јужна страна од краја Киријат-Јарима, и излази та међа к западу, па иде на извор воде Нефтоје, 006 JOS 018 016 И силази та међа накрај горе која је према долини сина Еномовог, а у долини рафајској к западу, и иде преко долине Еномове покрај Јевусеја к југу, и силази на извор Рогил; 006 JOS 018 017 Потом се обрће од севера и иде на Ен-Семес, а отуда иде на Галилот, који је према гори адумимској, и силази на камен Воана сина Рувимовог; 006 JOS 018 018 Отуда иде страном која је према Арави к северу и силази у Араву; 006 JOS 018 019 Потом иде покрај Вет-Огле к северу и удара у залив сланог мора са северне стране до краја Јордана на југу. То је јужна међа. 006 JOS 018 020 А Јордан је међа с источне стране. То је наследство синова Венијаминових с међама њиховим унаоколо по породицама њиховим. 006 JOS 018 021 А градови племена синова Венијаминових по породицама њиховим јесу: Јерихон и Вет-Огла и Емек-Кесис, 006 JOS 018 022 И Вет-Арава и Семарајим и Ветиљ, 006 JOS 018 023 И Авин и Фара и Офра, 006 JOS 018 024 И Хефар-Амона и Офнија и Гава; дванаест градова са селима својим; 006 JOS 018 025 Гаваон и Рама и Вирот, 006 JOS 018 026 И Миспа и Хефира и Моса, 006 JOS 018 027 И Рекем и Јерфаил и Тарала, 006 JOS 018 028 И Сила, Елеф и Јевус, а то је Јерусалим, Гават, Киријат; четрнаест градова са селима својим. То је наследство синова Венијаминових по породицама њиховим. 006 JOS 019 001 Потом изађе други жреб за Симеуна, племе синова Симеунових по породицама њиховим, и би наследство њихово усред наследства синова Јудиних. 006 JOS 019 002 И допаде им у наследство Вирсавеја и Савеја и Молада, 006 JOS 019 003 И Асар-Суал и Вала и Асем, 006 JOS 019 004 И Елтолад и Ветуил и Орма, 006 JOS 019 005 И Сиклаг и Вет-Мархавот и Асар-Суса, 006 JOS 019 006 И Вет-Леваот и Саруен; тринаест градова са селима својим; 006 JOS 019 007 Ајин, Ремон и Етер и Асан, четири града са селима својим; 006 JOS 019 008 И сва села што беху око тих градова дори до Валат-Вира, а то је Рамат јужни. То је наследство племена синова Симеунових по породицама њиховим. 006 JOS 019 009 Од дела синова Јудиних допаде наследство синовима Симеуновим, јер део синова Јудиних беше велик за њих, зато синови Симеунови добише наследство на њиховом наследству. 006 JOS 019 010 Потом изађе трећи жреб за синове Завулонове по породицама њиховим; и међа наследству њиховом би до Сариде. 006 JOS 019 011 А одатле иде међа њихова покрај мора на Маралу, и допире до Давасета, и иде на поток који је према Јокнеаму, 006 JOS 019 012 Па се окреће од Сариде на исток до међе кислот-таворске, и иде на Даврат и излази до Јафе; 006 JOS 019 013 Отуда иде опет к истоку до Гита-Ефера, а то је Ита-Касин, и излази на Ремон-Метоар, а то је Неја; 006 JOS 019 014 Отуда се савија међа к северу на Анатон, и излази у долину Јефтаил, 006 JOS 019 015 С Кататом и с Налалом и Симроном и Идалом и Витлејемом, дванаест градова са селима својим. 006 JOS 019 016 То је наследство синова Завулонових по породицама њиховим, то су градови и села њихова. 006 JOS 019 017 За Исахара изађе жреб четврти, за синове Исахарове по породицама њиховим; 006 JOS 019 018 А међа им би: Језраел и Кесулот и Суним, 006 JOS 019 019 И Аферајим и Сеон и Анахарат, 006 JOS 019 020 И Равит и Кисион и Авес, 006 JOS 019 021 И Ремет и Ен-Ганим и Ен-Ада и Бет-Фасис, 006 JOS 019 022 А отуда иде међа на Тавор и на Сахасиму и Вет-Семес, и удара у Јордан; шеснаест градова са селима својим. 006 JOS 019 023 То је наследство племена синова Исахарових по породицама њиховим; то су градови и села њихова. 006 JOS 019 024 Потом изађе жреб пети за племе синова Асирових по породицама њиховим. 006 JOS 019 025 И међа им би: Хелкат и Алија и Ветен, и Ахсаф, 006 JOS 019 026 И Аламелех и Амад и Мисал, и пружа се до Кармела к мору и до Сихор-Ливната, 006 JOS 019 027 И одатле се савија к истоку на Вет-Дагон, и допире до Завулона и до долине Јефтаила к северу, и до Ветемека и Наила, и иде до Хавула налево; 006 JOS 019 028 И Хеврон и Реов и Амон и Кана скроз до Сидона великог; 006 JOS 019 029 Отуда се савија међа на Раму и до тврдог града Тира, а отуда се савија на Осу и излази на море покрај дела ахсивског; 006 JOS 019 030 И Ама и Афек и Реов; двадесет и два града са селима својим. 006 JOS 019 031 То је наследство племена синова Асирових по породицама њиховим, то су градови и села њихова. 006 JOS 019 032 За синове Нефталимове изађе жреб шести, за синове Нефталимове по породицама њиховим, 006 JOS 019 033 И међа им би од Елафа и од Алона до Сананима, и од Адами-Некева и Јавнила до Лакума, и излази на Јордан; 006 JOS 019 034 Потом се обрће међа на запад к Азнот-Тавору, и иде на Укок, и допире до Завулона с југа и до Асира са запада и до Јуде на Јордану с истока. 006 JOS 019 035 А тврди су градови: Сидим, Сер и Амат, Ракат и Хинерот, 006 JOS 019 036 И Адама и Рама и Асор, 006 JOS 019 037 И Кедес и Едреј и Ен-Асор, 006 JOS 019 038 И Ирон Мигдалил, Орем и Вет-Анат и Вет-Семес; деветнаест градова са селима својим. 006 JOS 019 039 То је наследство племена синова Нефталимових по породицама њиховим, то су градови са селима својим. 006 JOS 019 040 Седми жреб изађе за племе синова Данових по породицама њиховим, 006 JOS 019 041 И међа наследству њиховом би Сара и Естаол и Ир-Семес, 006 JOS 019 042 И Салавин и Ајалон и Јетла, 006 JOS 019 043 И Елон и Тамната и Акарон, 006 JOS 019 044 И Елтекон и Гиветон и Валат, 006 JOS 019 045 И Јуд и Вани-Варак и Гат-Римон, 006 JOS 019 046 И Ме-Јаркон и Ракон с међама својим према Јопи. 006 JOS 019 047 Али међе синова Данових изађоше мале за њих; зато изађоше синови Данови и ударише на Лесем и узеше га и побише оштрим мачем и освојише га, и населише се у њему, и Лесем прозваше Дан по имену Дана оца свог. 006 JOS 019 048 То је наследство племена синова Данових по породицама њиховим; то су градови и села њихова. 006 JOS 019 049 А кад поделише земљу по међама њеним, даше синови Израиљеви наследство Исусу, сину Навином, међу собом. 006 JOS 019 050 По заповести Господњој даше му град који заиска, Тамнат-Сарах у гори Јефремовој, а он сагради град и насели се у њему. 006 JOS 019 051 То су наследства која Елеазар свештеник и Исус син Навин и главари породица отачких у племенима синова Израиљевих поделише жребом у Силому пред Господом на вратима шатора од састанка, и тако поделише земљу. 006 JOS 020 001 Потом рече Господ Исусу говорећи: 006 JOS 020 002 Кажи синовима Израиљевим и реци: Одредите градове за уточишта, за које сам вам говорио преко Мојсија, 006 JOS 020 003 Да онамо утече крвник који убије кога нехотице, не мислећи, да вам буду уточишта од осветника. 006 JOS 020 004 Па кад ко утече у који од тих градова, нека стане пред вратима градским и нека каже старешинама оног града ствар своју, па нека га приме к себи, и дају му место да седи код њих. 006 JOS 020 005 И ако дође за њим осветник, нека му не дају крвника у руке, јер је нехотице убио ближњег нити је пре мрзео на њега. 006 JOS 020 006 Него нека седи у граду оном докле не стане пред збор на суд, до смрти поглавара свештеничког који буде онда, тада нека се крвник врати и иде у свој град и својој кући, у град из ког је утекао. 006 JOS 020 007 И оделише Кедес у Галилеји у гори Нефталимовој и Сихем у гори Јефремовој и Киријат-Арву, то је Хеврон, у гори Јудиној. 006 JOS 020 008 А преко Јордана од Јерихона на исток одредише Восор у пустињи, у равни, од племена Рувимовог, и Рамот у Галаду од племена Гадовог, и Голан у Васану од племена Манасијиног. 006 JOS 020 009 То су градови одређени свим синовима Израиљевим и дошљаку који живи међу њима, да побегне код њих ко год убије кога нехотице и да не погине од руке осветникове док не стане пред збор. 006 JOS 021 001 Тада дођоше главари отачких породица левитских к Елеазару свештенику и к Исусу сину Навином и главарима породица отачких и племенима синова Израиљевих. 006 JOS 021 002 И рекоше им у Силому у земљи хананској говорећи: Господ је заповедио преко Мојсија да нам се дају градови где ћемо живети и подграђа њихова за стоку нашу. 006 JOS 021 003 И дадоше синови Израиљеви Левитима од наследства свог по заповести Господњој ове градове и подграђа њихова: 006 JOS 021 004 Изађе жреб за породице Катове; и допаде синовима Арона свештеника између Левита жребом тринаест градова од племена Јудиног и од племена Симеуновог и од племена Венијаминовог. 006 JOS 021 005 А осталим синовима Катовим допаде жребом десет градова од породица племена Јефремовог и од племена Дановог и од половине племена Манасијиног. 006 JOS 021 006 А синовима Гирсоновим допаде жребом од породица племена Исахаровог и од племена Асировог и од племена Нефталимовог и од половине племена Манасијиног у Васану тринаест градова; 006 JOS 021 007 Синовима Мераријевим по породицама њиховим од племена Рувимовог и од племена Гадовог и од племена Завулоновог дванаест градова. 006 JOS 021 008 Даше дакле синови Израиљеви Левитима те градове и подграђа њихова жребом, као што беше заповедио Господ преко Мојсија. 006 JOS 021 009 И даше од племена синова Јудиних и од племена синова Симеунових ове градове који се казују по именима: 006 JOS 021 010 И допаде синовима Ароновим од породица Катових између синова Левијевих, за које паде први жреб, 006 JOS 021 011 Њима допаде: Киријат-Арва, а Арва је отац Енаков, а тај је град Хеврон у гори Јудиној, с подграђем својим унаоколо. 006 JOS 021 012 А поље око тог града и села његова даше Халеву сину Јефонијином у наследство. 006 JOS 021 013 Даше дакле синовима Арона свештеника град за уточиште крвнику Хеврон с подграђем и Ливну с подграђем. 006 JOS 021 014 И Јатир с подграђем и Естемоју с подграђем, 006 JOS 021 015 И Олон с подграђем и Давир с подграђем, 006 JOS 021 016 И Ајин с подграђем, и Јуту с подграђем, и Вет-Семес с подграђем: девет градова од та два племена. 006 JOS 021 017 А од племена Венијаминовог Гаваон с подграђем, и Гавају с подграђем, 006 JOS 021 018 Анатот с подграђем, и Алмон с подграђем: четири града. 006 JOS 021 019 Свега градова синова Арона свештеника тринаест градова с подграђима. 006 JOS 021 020 А породицама синова Катових, Левитима, што их још беше од синова Катових, допадоше на њихов жреб градови од племена Јефремовог; 006 JOS 021 021 Допаде им град за уточиште крвнику Сихем с подграђем у гори Јефремовој, и Гезер с подграђем, 006 JOS 021 022 И Кивсајим с подграђем, и Вет-Орон с подграђем: четири града; 006 JOS 021 023 А од племена Дановог: Елтекон с подграђем, Гиветон с подграђем, 006 JOS 021 024 Ајалон с подграђем, Гат-Римон с подграђем: четири града. 006 JOS 021 025 А од половине племена Манасијиног: Танах с подграђем и Гат-Римон с подграђем: два града. 006 JOS 021 026 Свега десет градова с подграђима дадоше породицама синова Катових осталима. 006 JOS 021 027 А синовима Гирсоновим између породица левитских дадоше од половине племена Манасијиног град за уточиште крвнику Голан у Васану с подграђем, и Вестер с подграђем: два града; 006 JOS 021 028 А од племена Исахаровог: Кисон с подграђем, Даврот с подграђем. 006 JOS 021 029 Јармут с подграђем, Ен-Ганим с подграђем: четири града; 006 JOS 021 030 А од племена Асировог: Мисал с подграђем, Авдон с подграђем, 006 JOS 021 031 Хелкат с подграђем, и Реов с подграђем: четири града; 006 JOS 021 032 А од племена Нефталимовог град за уточиште крвнику Кедес у Галилеји с подграђем, и Амот-Дор с подграђем, и Картан с подграђем: три града. 006 JOS 021 033 Свега градова синова Гирсонових по породицама њиховим тринаест градова с подграђима. 006 JOS 021 034 А породицама синова Мераријевих, осталим Левитима, даше од племена Завулоновог Јокнеам с подграђем, Карту с подграђем, 006 JOS 021 035 Димну с подграђем, Налол с подграђем: четири града; 006 JOS 021 036 А од племена Рувимовог: Восор с подграђем, и Јазу с подграђем, 006 JOS 021 037 Кедимот с подграђем, и Мифат с подграђем: четири града; 006 JOS 021 038 А од племена Гадовог: град за уточиште крвнику Рамот у Галаду с подграђем, и Маханајим с подграђем. 006 JOS 021 039 Есевон с подграђем, Јазир с подграђем; свега четири града. 006 JOS 021 040 Све ове градове даше синовима Мераријевим по породицама њиховим, што још беху између породица левитских; и дође на жреб њихов дванаест градова. 006 JOS 021 041 Свега градова левитских у наследству синова Израиљевих беше четрдесет осам градова с подграђима. 006 JOS 021 042 А сви градови имају своја подграђа унаоколо; тако је у сваком граду. 006 JOS 021 043 Тако даде Господ Израиљу сву земљу, за коју се закле оцима њиховим да ће им је дати, и наследише је и населише се у њој. 006 JOS 021 044 И умири их Господ од свуда унаоколо, као што се заклео оцима њиховим; и нико се не одржа пред њима од свих непријатеља њихових; све непријатеље њихове предаде им Господ у руке. 006 JOS 021 045 Ништа не изоста од свег добра што беше обећао Господ дому Израиљевом; све се зби. 006 JOS 022 001 Тада сазва Исус синове Рувимове и синове Гадове и половину племена Манасијиног, 006 JOS 022 002 И рече им: Ви држасте све што вам је заповедио Мојсије слуга Господњи, и слушасте глас мој у свему што сам вам заповедао. 006 JOS 022 003 Не остависте браћу своју дуго времена, до овог дана, и добро чувасте заповест Господа Бога свог. 006 JOS 022 004 А сада Господ је Бог ваш смирио браћу вашу, како им је рекао; сада дакле вратите се и идите у шаторе своје у земљу наследства свог, коју вам је дао Мојсије, слуга Господњи, с оне стране Јордана. 006 JOS 022 005 Само пазите добро да вршите заповест и закон, што вам је заповедио Мојсије слуга Господњи, да љубите Господа Бога свог и да ходите свим путевима Његовим, и чувате заповести Његове и држите их се, и да Му служите свим срцем својим и свом душом својом. 006 JOS 022 006 И благослови их Исус, и отпусти их да иду у своје шаторе. 006 JOS 022 007 А половини племена Манасијиног беше дао Мојсије наследство у Васану, а другој половини даде Исус с браћом њиховом, с ове стране Јордана, к западу. И отпуштајући их Исус у шаторе њихове благослови их, 006 JOS 022 008 И рече им говорећи: С великим благом враћате се у шаторе своје, са стоком врло бројном; са сребром и златом и међу и гвожђем и оделом врло многим; поделите плен од непријатеља својих с браћом својом. 006 JOS 022 009 И вративши се синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијиног одоше од синова Израиљевих из Силома, који је у земљи хананској, идући у земљу галадску, у земљу наследства свог, коју наследише, како беше Господ заповедио преко Мојсија. 006 JOS 022 010 А кад дођоше на међу јорданску у земљи хананској, начинише синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијиног олтар онде на Јордану, олтар велик и наочит. 006 JOS 022 011 И чуше синови Израиљеви где се говори: Гле, синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијиног начинише олтар према земљи хананској на међи јорданској, покрај синова Израиљевих. 006 JOS 022 012 А кад чуше синови Израиљеви, скупи се сав збор синова Израиљевих у Силом да иду да се бију с њима. 006 JOS 022 013 И послаше синови Израиљеви к синовима Рувимовим и синовима Гадовим половини племена Манасијиног у земљу галадску Финеса сина Елеазара свештеника, 006 JOS 022 014 И с њим десет кнезова, по једног кнеза од дома отачког од свих племена Израиљевих, а сваки их беше поглавар у дому отаца својих у хиљадама Израиљевим. 006 JOS 022 015 А они дођоше к синовима Рувимовим и синовима Гадовим и половини племена Манасијиног у земљу галадску, и рекоше им говорећи: 006 JOS 022 016 Овако вели сав збор Господњи, какав је то грех којим се огрешисте Богу Израиљевом одвративши се данас од Господа, начинивши олтар да се одметнете данас од Господа? 006 JOS 022 017 Мало ли нам је греха Фегорова, од ког се још нисмо очистили до данас и с ког дође погибао на збор Господњи, 006 JOS 022 018 Те се данас одвраћате од Господа, и одмећете се данас од Господа, да се сутра разгневи на сав збор Израиљев? 006 JOS 022 019 Ако је земља наследства вашег нечиста, пређите у земљу наследства Господњег, у којој стоји шатор Господњи, и узмите наследство међу нама; само се не одмећите од Господа и не одмећите се од нас градећи себи олтар мимо олтара Господа Бога нашег. 006 JOS 022 020 Није ли се Ахан син Зарин огрешио о ствари проклете, те дође гнев на сав збор Израиљев? И он не погибе сам за грех свој. 006 JOS 022 021 А синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијиног одговорише и рекоше поглаварима хиљада Израиљевих: 006 JOS 022 022 Господ Бог над боговима, Господ Бог над боговима, Он зна, и Израиљ нека зна. Ако смо ради одметати се и грешити Господу, нека нас не сачува данас. 006 JOS 022 023 Ако смо начинили олтар да се одвратимо од Господа или да приносимо на њему жртве паљенице или дарове или да приносимо на њему жртве захвалне, Господ нека тражи. 006 JOS 022 024 Него то учинисмо бојећи се овог: рекосмо: сутра ће рећи синови ваши синовима нашим говорећи: Шта ви имате с Господом Богом Израиљевим? 006 JOS 022 025 Међу је поставио Господ између нас и вас, синови Рувимови и Гадови, Јордан; ви немате део у Господу. Синови ваши ће одбити синове наше да се не боје Господа. 006 JOS 022 026 Зато рекосмо: Учинимо тако, и начинимо олтар, не за жртву паљеницу ни за другу жртву, 006 JOS 022 027 Него да буде сведок међу нама и вама, и међу наслеђем нашим након нас, да бисмо служили Господу пред Њим жртвама својим паљеницама и приносима својим, и жртвама својим захвалним, и да не би рекли кадгод синови ваши синовима нашим: Ви немате део у Господу. 006 JOS 022 028 Јер рекосмо: Ако кад кажу тако нама или натражју нашем, тада ћемо им казати: Видите слику од олтара Господњег коју начинише оци наши не за жртву паљеницу ни за другу жртву, него да је сведочанство међу нама и вама. 006 JOS 022 029 Не дај Боже да се одмећемо Господу и да се данас одвраћамо од Господа начинивши олтар за жртву паљеницу, за дар или за принос, мимо олтара Господа Бога нашег, који је пред шатором Његовим. 006 JOS 022 030 А кад чу Финес свештеник и кнезови од збора, поглавари од хиљада Израиљевих који беху с њим, речи које им рекоше синови Рувимови и синови Гадови и синови Манасијини, би им по вољи. 006 JOS 022 031 И рече Финес син Елеазара свештеника синовима Рувимовим и синовима Гадовим и синовима Манасијиним: Данас познасмо да је међу нама Господ кад се не огрешисте Господу тим грехом, и сачувасте синове Израиљеве од гнева Господњег. 006 JOS 022 032 И Финес син Елеазара свештеника и они кнезови вратише се од синова Рувимових и од синова Гадових из земље галадске у земљу хананску к синовима Израиљевим, и јавише им ствар. 006 JOS 022 033 И би по вољи синовима Израиљевим; и хвалише Бога синови Израиљеви, и не говорише више да иду да се бију с њима да потру земљу, у којој живе синови Рувимови и синови Гадови. 006 JOS 022 034 И прозваше синови Рувимови и синови Гадови онај олтар Ед говорећи: Сведок је међу нама да је Господ Бог. 006 JOS 023 001 А после много времена, пошто Господ умири Израиља од свих непријатеља његових унаоколо, и Исус би стар и временит, 006 JOS 023 002 Дозва Исус све синове Израиљеве, старешине њихове и поглаваре њихове и судије и управитеље њихове, и рече им: Ја сам стар и временит; 006 JOS 023 003 А ви сте видели све што је учинио Господ Бог ваш свим овим народима вас ради, јер је Господ Бог ваш сам војевао за вас. 006 JOS 023 004 Видите, разделио сам вам жребом ове народе, који осташе, у наследство по племенима вашим од Јордана, све народе које истребих до великог мора на запад. 006 JOS 023 005 И Господ Бог ваш разагнаће их испред вас и истребиће их испред вас, и наследићете земљу њихову, као што вам је рекао Господ Бог ваш. 006 JOS 023 006 Зато укрепите се добро да држите и творите све што је написано у књизи закона Мојсијевог, да не одступате од њега ни надесно ни налево, 006 JOS 023 007 Да се не помешате с тим народима што су остали међу вама, и да не помињете имена богова њихових, и да се не кунете њима нити да им служите нити им се клањате. 006 JOS 023 008 Него се држите Господа Бога свог, као што сте чинили до данас. 006 JOS 023 009 Зато је Господ одагнао испред вас народе велике и јаке, и нико се није одржао пред вама до данас. 006 JOS 023 010 Један човек између вас гониће хиљаду, јер Господ Бог ваш војује за вас, као што вам је рекао. 006 JOS 023 011 Пазите дакле добро да љубите Господа Бога свог. 006 JOS 023 012 Јер ако се одвратите и пристанете за остатком тих народа што су још остали међу вама, и с њима се опријатељите и помешате се с њима и они с вама, 006 JOS 023 013 Знајте заиста да Господ Бог ваш неће више изгонити те народе испред вас, него ће вам они постати замка и мрежа, и бич боковима вашим, и трње очима вашим, докле не изгинете на овој доброј земљи коју вам је дао Господ Бог ваш. 006 JOS 023 014 И ево, ја идем сада куда иде све на земљи; познајте дакле свим срцем својим и свом душом својом да није изостало ништа од свег добра што вам је обрекао Господ Бог ваш, све вам се навршило, није изостало ништа. 006 JOS 023 015 А како вам се навршило свако добро што вам је обрекао Господ Бог ваш, тако ће Господ пустити на вас сва зла, докле вас не истреби с ове добре земље, коју вам је дао Господ Бог ваш, 006 JOS 023 016 Ако преступите завет Господа Бога свог који вам је заповедио, и одете да служите другим боговима, и станете им се клањати; и распалиће се гнев Господњи на вас, и нестаће вас брзо с те добре земље, коју вам је дао. 006 JOS 024 001 Потом сабра Исус сва племена Израиљева у Сихем, и сазва старешине Израиљеве и поглаваре његове и судије његове и управитеље његове, и сташе пред Богом. 006 JOS 024 002 И рече Исус свом народу: Овако вели Господ Бог Израиљев: С оне стране реке живеше некада оци ваши, Тара отац Аврамов и отац Нахоров, и служише другим боговима. 006 JOS 024 003 Али узех оца вашег Аврама испреко реке и проведох га кроз сву земљу хананску и умножих семе његово давши му Исака. 006 JOS 024 004 А Исаку дадох Јакова и Исава, и дадох Исаву гору Сир да је његова; а Јаков и синови његови сиђоше у Мисир. 006 JOS 024 005 И послах Мојсија и Арона, и мучих Мисир, како учиних усред њега, потом вас изведох. 006 JOS 024 006 А кад изведох из Мисира оце ваше, дођоше на море, а Мисирци гонише оце ваше с колима и с коњицима до Црвеног мора. 006 JOS 024 007 Тада завапише ка Господу, и поставих таму између вас и Мисираца, и наведох на њих море које их затрпа, и очи ваше видеше шта учиних од Мисираца; потом остасте у пустињи дуго времена. 006 JOS 024 008 Иза тога доведох вас у земљу Амореја који живљаху с оне стране Јордана; и они се побише с вама, али их дадох вама у руке, те наследисте земљу њихову, и истребих их испред вас. 006 JOS 024 009 А Валак син Сефоров, цар моавски, подиже се да се бије с Израиљем, и посла те дозва Валама сина Веоровог да вас прокуне. 006 JOS 024 010 Али не хтех послушати Валама, те вас он још благослови, и избавих вас из руке његове. 006 JOS 024 011 Потом пређосте преко Јордана, и дођосте под Јерихон, и бише се с вама Јерихоњани, Амореји и Ферезеји и Хананеји и Хетеји и Гергесеји и Јевеји и Јевусеји; и дадох их вама у руке. 006 JOS 024 012 И послах пред вама стршљенове, који их изагнаше испред вас, два цара аморејска; не мачем твојим ни луком твојим. 006 JOS 024 013 И дадох вам земљу, коју не радисте, и градове, које не градисте, и у њима живите; из винограда и из маслиника, којих нисте садили, једете. 006 JOS 024 014 Зато сада бојте се Господа и служите Му верно и истинито; и поврзите богове, којима су служили оци ваши с оне стране реке и у Мисиру, па служите Господу. 006 JOS 024 015 Ако ли вам није драго служити Господу, изаберите себи данас коме ћете служити: или богове којима су служили оци ваши с оне стране реке, или богове Амореја у чијој земљи живите; а ја и дом мој служићемо Господу. 006 JOS 024 016 А народ одговори и рече: Не дај Боже да оставимо Господа да служимо другим боговима. 006 JOS 024 017 Јер Господ Бог наш, Он је извео нас и оце наше из земље мисирске, из дома ропског, и Он је учинио пред нашим очима оне знаке велике, и чувао нас целим путем којим идосмо, и по свим народима кроз које прођосмо. 006 JOS 024 018 И Господ је истерао испред нас све народе и Амореје, који живљаху у овој земљи; и ми ћемо служити Господу, јер је Бог наш. 006 JOS 024 019 А Исус рече народу: Не можете служити Господу, јер је свет Бог, Бог ревнитељ, неће подносити ваше невере и ваше грехе. 006 JOS 024 020 Кад оставите Господа и станете служити туђим боговима, окренуће се и зло ће вам учинити, и истребиће вас, пошто вам је добро чинио. 006 JOS 024 021 А народ рече Исусу: Не, него ћемо Господу служити. 006 JOS 024 022 А Исус рече народу: Сами сте себи сведоци да сте изабрали себи Господа да Му служите. И они рекоше: Сведоци смо. 006 JOS 024 023 Поврзите дакле богове туђе што су међу вама, и привијте срце своје ка Господу Богу Израиљевом. 006 JOS 024 024 А народ рече Исусу: Господу Богу свом служићемо и глас Његов слушаћемо. 006 JOS 024 025 Тако учини Исус завет с народом онај дан и постави им уредбе и законе у Сихему. 006 JOS 024 026 И записа Исус ове речи у књигу закона Божјег; и узевши камен велик подиже га онде под храстом који беше код светиње Господње. 006 JOS 024 027 И рече Исус свом народу: Ево, камен овај нека вам буде сведочанство; јер је чуо све речи Господње, које нам је говорио; и нека вам буде сведочанство да не бисте слагали Богу свом. 006 JOS 024 028 Потом распусти Исус народ, сваког на његово наследство. 006 JOS 024 029 А после ових ствари умре Исус син Навин слуга Господњи, кад му беше сто и десет година. 006 JOS 024 030 И погребоше га у међама наследства његовог у Тамнат-Сараху, који је у гори Јефремовој, са севера гори Гасу. 006 JOS 024 031 И служи Израиљ Господу свега века Исусовог и свега века старешина, које дуго живеше иза Исуса и који су знали сва дела Господња, која учини Израиљу. 006 JOS 024 032 И кости Јосифове, које донесоше синови Израиљеви из Мисира, погребоше у Сихему, у делу поља које је купио Јаков од синова Емора оца Сихемовог за сто новаца; и бише у синова Јосифових у наследству њиховом. 006 JOS 024 033 И Елеазар син Аронов умре, и погребоше га на брду Финеса сина његовог, које му беше дано у гори Јефремовој. # # BOOK 007 JDG Judges Књига о судијама 007 JDG 001 001 А по смрти Исусовој упиташе синови Израиљеви Господа говорећи: Ко ће између нас ићи први на Хананеје да се бије с њима? 007 JDG 001 002 И Господ рече: Јуда нека иде; ето дао сам му земљу у руке. 007 JDG 001 003 А Јуда рече Симеуну брату свом: Хајде са мном на мој део да се бијемо с Хананејима; пак ћу и ја ићи с тобом на твој део. И пође Симеун с њим. 007 JDG 001 004 И изиђе Јуда; и даде им Господ Хананеје и Ферезеје у руке, и побише их у Везеку десет хиљада људи. 007 JDG 001 005 Јер нађоше Адони-Везека у Везеку, и ударише на њ, и побише Хананеје и Ферезеје. 007 JDG 001 006 И побеже Адони-Везек, а они га потераше и ухвативши га одсекоше му палце у руку и у ногу. 007 JDG 001 007 Тада рече Адони-Везек: Седамдесет царева одсечених палаца у руку и у ногу купише шта беше под мојим столом; како сам чинио, тако ми плати Бог. И одведоше га у Јерусалим, и онде умре. 007 JDG 001 008 Јер синови Јудини ударише на Јерусалим и узеше га, и исекоше грађане оштрим мачем, а град сажегоше огњем. 007 JDG 001 009 Потом изиђоше синови Јудини да војују на Хананеје, који живљаху у гори и на југу и у равни. 007 JDG 001 010 И Јуда изиђе на Хананеје који живљаху у Хеврону, а Хеврону беше пре име Киријат-Арва; и побише Сесаја и Ахимана и Талмаја. 007 JDG 001 011 А одатле отидоше на Давиране, а Давиру пре беше име Киријат-Сефер. 007 JDG 001 012 И рече Халев: Ко савлада Киријат-Сефер и узме га, даћу му Ахсу кћер своју за жену. 007 JDG 001 013 И узе га Готонило, син Кенезов, млађи брат Халевов; и даде му Ахсу кћер своју за жену. 007 JDG 001 014 И кад полажаше, наговараше је да иште у оца њеног поље: Па скочи с магарца. А Халев јој рече: Шта ти је? 007 JDG 001 015 А она му рече: Дај ми дар; кад си ми дао суву земљу, дај ми и изворе водене. И даде јој Халев изворе горње и изворе доње. 007 JDG 001 016 А и синови Кенеја таста Мојсијевог изиђоше из града палмовог са синовима Јудиним у пустињу Јудину, која је на југу од Арада. И дошавши живљаху с народом. 007 JDG 001 017 Потом изиђе Јуда са Симеуном братом својим, и побише Хананеје који живљаху у Сефату, и раскопаше га, и прозва се град Орма. 007 JDG 001 018 И Газу узе Јуда с међама њеним, и Аскалон с међама његовим, и Акарон с међама његовим. 007 JDG 001 019 Јер Господ беше с Јудом, те освоји гору; али не изагна оне који живљаху у долини, јер имаху гвоздена кола. 007 JDG 001 020 И дадоше Халеву Хеврон, као што беше заповедио Мојсије, а он изагна оданде три сина Енакова. 007 JDG 001 021 А синови Венијаминови не изагнаше Јевусеја који живљаху у Јерусалиму; него Јевусеји осташе у Јерусалиму са синовима Венијаминовим до овог дана. 007 JDG 001 022 Изиђоше и синови Јосифови на Ветиљ, и Господ беше с њима. 007 JDG 001 023 И уходише Ветиљ синови Јосифови, а име граду беше пре Луз. 007 JDG 001 024 И уходе видеше човека који иђаше из града и рекоше му: Хајде покажи нам куда ћемо ући у град, па ћемо ти учинити милост. 007 JDG 001 025 А он им показа куда ће ући у град: и исекоше у граду све оштрим мачем, а оног човека пустише са свом породицом његовом. 007 JDG 001 026 И отиде онај човек у земљу хетејску, и онде сазида град, и прозва га Луз; то му је име до данас. 007 JDG 001 027 А Манасија не изагна становнике из Вет-Сана и села његових, ни из Танаха и села његових, ни становнике из Дора и села његових, ни становнике из Ивлеама и села његових, ни становнике из Мегида и села његових; и Хананеји стадоше живети у тој земљи. 007 JDG 001 028 А кад ојача Израиљ, удари на Хананеје данак, али их не изагна. 007 JDG 001 029 Ни Јефрем не изагна Хананеје који живљаху у Гезеру; него осташе Хананеји с њим у Гезеру. 007 JDG 001 030 Завулон не изагна становнике из Китрона, ни становнике из Налола; него осташе Хананеји с њим, и плаћаху данак. 007 JDG 001 031 Асир не изагна становнике из Акона, ни становнике из Сидона ни из Алава, ни из Ахазива, ни из Хелве, ни из Афика, ни из Реова; 007 JDG 001 032 Него Асир живљаше међу Хананејима, становницима оне земље, јер их не изагна. 007 JDG 001 033 Нефталим не изагна становнике из Вет-Семеса, ни становнике из Вет-Аната; него живљаше међу Хананејима становницима оне земље; и становници у Вет-Семесу и у Вет-Анату плаћаху им данак. 007 JDG 001 034 А Амореји притешњаваху синове Данове у гори, и не даваху им силазити у долину. 007 JDG 001 035 И Амореји стадоше живети у гори Ересу, у Ајалону и у Салвиму; а кад осили рука дома Јосифовог, плаћаше данак. 007 JDG 001 036 А међа Аморејима беше од горе акравимске, од стене па навише. 007 JDG 002 001 И дође анђео Господњи од Галгала у Воким и рече: Извео сам вас из Мисира и довео вас у земљу за коју сам се заклео оцима вашим; и рекох: Нећу покварити завет свој с вама довека. 007 JDG 002 002 А ви не хватајте веру са становницима те земље, олтаре њихове раскопајте. Али не послушасте глас мој. Шта сте то учинили? 007 JDG 002 003 Зато и ја рекох: Нећу их одагнати испред вас, него ће вам бити као трње, и богови њихови биће вам замка. 007 JDG 002 004 А кад изговори анђео Господњи ове речи свим синовима Израиљевим, народ подиже глас свој и плака. 007 JDG 002 005 Зато прозваше оно место Воким; и онде принесоше жртве Господу. 007 JDG 002 006 А Исус распусти народ, и разиђоше се синови Израиљеви сваки на своје наследство, да наследе земљу. 007 JDG 002 007 И служи народ Господу свега века Исусовог и свега века старешина који живеше дуго иза Исуса које беху виделе сва велика дела Господња што учини Израиљу. 007 JDG 002 008 Али умре Исус син Навин слуга Господњи, кад му беше сто и десет година. 007 JDG 002 009 И погребоше га у међама наследства његовог у Тамнат-Аресу у гори Јефремовој са севера гори Гасу. 007 JDG 002 010 И сав онај нараштај прибра се к оцима својим, и наста други нараштај иза њих, који не познаваше Господа ни дела која је учинио Израиљу. 007 JDG 002 011 И синови Израиљеви, чинише што је зло пред Господом, и служише Валима. 007 JDG 002 012 И оставише Господа Бога отаца својих, који их је извео из земље мисирске, и пођоше за другим боговима између богова оних народа који беху око њих, и клањаше им се, и разгневише Господа. 007 JDG 002 013 И оставише Господа, и служише Валу и Астаротама. 007 JDG 002 014 И разгневи се Господ на Израиља, и даде их у руке људима који их плењаху, и продаде их у руке непријатељима њиховим унаоколо, и не могаше се више држати пред непријатељима својим. 007 JDG 002 015 Куд год полажаху, рука Господња беше против њих на зло, као што беше рекао Господ и као што им се беше заклео Господ; и беху у великој невољи. 007 JDG 002 016 Тада им Господ подизаше судије, који их избављаху из руку оних што их плењаху. 007 JDG 002 017 Али ни судија својих не слушаше, него чинише прељубу за другим боговима, и клањаше им се; брзо зађоше с пута којим идоше оци њихови слушајући заповести Господње; они не чинише тако. 007 JDG 002 018 И кад им Господ подизаше судије, беше Господ са сваким судијом, и избављаше их из руку непријатеља њихових свега века судијиног; јер се сажали Господ ради њиховог уздисања на оне који им криво чињаху и који их цвељаху. 007 JDG 002 019 А кад судија умре, они се враћаху опет и биваху гори од отаца својих идући за боговима другим и служећи им и клањајући им се; не остављаху се дела својих нити путева својих опаких. 007 JDG 002 020 Зато се распали гнев Господњи на Израиља, и рече: Кад је тај народ преступио мој завет који сам заповеди оцима њиховим, и не послушаше глас мој, 007 JDG 002 021 Ни ја нећу више ниједнога гонити испред њих између народа које остави Исус кад умре, 007 JDG 002 022 Да њима кушам Израиља хоће ли се држати пута Господњег ходећи по њему, као што су се држали оци њихови, или неће. 007 JDG 002 023 И Господ остави те народе и не изагна их одмах не предавши их у руке Исусу. 007 JDG 003 001 А ово су народи које остави Господ да њима куша Израиљ, све оне који не знаху за ратове хананске, 007 JDG 003 002 Да би барем наслеђе синова Израиљевих знало и разумело шта је рат, барем они који од пре нису знали: 007 JDG 003 003 Пет кнежевина филистејских, и сви Хананеји и Сидонци и Јевеји, који живљаху на гори Ливану од горе Вал-Ермона до Емата. 007 JDG 003 004 Ти народи осташе да се Израиљ њима куша, да се види хоће ли слушати заповести Господње, које је заповедио оцима њиховим преко Мојсија. 007 JDG 003 005 И живљаху синови Израиљеви усред Хананеја и Хетеја и Амореја и Ферезеја и Јевеја и Јевусеја. 007 JDG 003 006 И жењаху се кћерима њиховим и удаваху кћери своје за синове њихове, и служаху боговима њиховим. 007 JDG 003 007 И чињаху синови Израиљеви што је зло пред Господом, и заборавише Господа Бога свог и служаху Валима и луговима. 007 JDG 003 008 Зато се разгневи Господ на Израиља, и даде их у руке Хусан-Рисатајиму цару месопотамском; и служаше синови Израиљеви Хусан-Рисатајиму осам година. 007 JDG 003 009 Потом вапише синови Израиљеви ка Господу, и подиже Господ избавитеља синовима Израиљевим да их избави, Готонила сина Кенезовог, млађег брата Халевовог, 007 JDG 003 010 И беше на њему дух Господњи, и суђаше Израиљу; и изиђе на војску, и предаде му Господ у руке Хусан-Рисатајима цара месопотамског; и рука његова надјача Хусан-Рисатајима. 007 JDG 003 011 И земља би мирна четрдесет година. Потом умре Готонило син Кенезов. 007 JDG 003 012 А синови Израиљеви стадоше опет чинити што је зло пред Господом; а Господ укрепи Еглона цара моавског на Израиља, јер чињаху што је зло пред Господом. 007 JDG 003 013 Јер скупи к себи синове Амонове и Амалике, и изашавши поби Израиља, и освојише град палмов. 007 JDG 003 014 И синови Израиљеви служише Еглону цару моавском осамнаест година. 007 JDG 003 015 Потом вапише синови Израиљеви ка Господу; и Господ им подиже избавитеља Аода сина Гире сина Венијаминовог, човека који беше левак. И послаше синови Израиљеви по њему дар Еглону цару моавском. 007 JDG 003 016 А Аод начини себи мач са обе стране оштар, од лакта у дужину; и припаса га под хаљине своје уз десну бедрицу. 007 JDG 003 017 И однесе дар Еглону цару моавском; а Еглон беше човек врло дебео. 007 JDG 003 018 И кад предаде дар, отпусти људе који су носили дар. 007 JDG 003 019 Па сам врати се од ликова камених, који беху код Галгала, рече: Имам, царе, неку тајну да ти кажем. А он рече: Ћути! И отидоше од њега сви који стајаху пред њим. 007 JDG 003 020 А Аод приступи к њему; а он сеђаше сам у летњој соби; па рече Аод: Реч Божју имам да ти кажем. Тада он уста с престола. 007 JDG 003 021 А Аод потеже левом руком својом и узе мач од десне бедрице и сатера му га у трбух, 007 JDG 003 022 И држак уђе за мачем, и сало се склопи за мачем, те не може извући мача из трбуха; и изиђе нечист. 007 JDG 003 023 Потом изиђе Аод из собе, и затвори врата за собом и закључа. 007 JDG 003 024 А кад он отиде, дођоше слуге, и погледаше, а то врата од собе закључана, па рекоше: Ваљда иде напоље у клети до летње собе. 007 JDG 003 025 И већ им се досади чекати а врата се од собе не отварају, те узеше кључ и отворише, а гле, господар им лежи на земљи мртав. 007 JDG 003 026 А Аод докле се они забавише побеже и прође ликове камене, и утече у Сериот. 007 JDG 003 027 А кад дође, затруби у трубу у гори Јефремовој; и сиђоше с њим синови Израиљеви с горе, а он напред. 007 JDG 003 028 Па им рече: Хајдете за мном, јер Господ предаде вам у руке непријатеље ваше Моавце. И сиђоше за њим, и узеше Моавцима бродове јорданске, и не даваху никоме прећи. 007 JDG 003 029 И тада побише Моавце, око десет хиљада људи, све богате и храбре, и ни један не утече. 007 JDG 003 030 Тако у тај дан потпадоше Моавци под руку Израиљеву; и земља би мирна осамдесет година. 007 JDG 003 031 А после њега наста Самегар син Анатов, и поби шест стотина Филистеја останом волујским, и избави и он Израиља. 007 JDG 004 001 А по смрти Аодовој опет синови Израиљеви чинише што је зло пред Господом. 007 JDG 004 002 И Господ их даде у руке Јавину цару хананском, који владаше у Асору, а војсци његовој беше војвода Сисара, који живљаше у Аросету незнабожачком. 007 JDG 004 003 И синови Израиљеви вапише ка Господу; јер он имаше девет стотина гвоздених кола, и веома притешњаваше синове Израиљеве двадесет година. 007 JDG 004 004 У то време Девора пророчица, жена Лафидотова, суђаше Израиљу. 007 JDG 004 005 И Девора становаше под палмом између Раме и Ветиља у гори Јефремовој, и долажаху к њој синови Израиљеви на суд. 007 JDG 004 006 А она пославши дозва Варака сина Авинејемова из Кедеса Нефталимовог, и рече му: Није ли заповедио Господ Бог Израиљев: Иди, скупи народ на гори Тавор, и узми са собом десет хиљада људи између синова Нефталимових и синова Завулонових? 007 JDG 004 007 Јер ћу довести к теби на поток Кисон Сисару војводу Јавиновог и кола његова и људство његово, и предаћу га теби у руке. 007 JDG 004 008 А Варак јој рече: Ако ћеш ти ићи са мном, ићи ћу; ако ли нећеш ићи са мном, нећу ићи. 007 JDG 004 009 А она рече: Ја ћу ићи с тобом, али нећеш имати славе на путу којим ћеш ићи; јер ће жени у руку дати Господ Сисару. И уставши Девора отиде с Вараком у Кедес. 007 JDG 004 010 И Варак сазвавши синове Завулонове и Нефталимове у Кедес, поведе са собом десет хиљада људи; и Девора иђаше с њим. 007 JDG 004 011 А Евер Кенејин беше се одвојио од Кенеја, од синова Овава таста Мојсијевог, и беше разапео свој шатор код храстова занајимских, а то је код Кедеса. 007 JDG 004 012 И јавише Сисари да је изашао Варак син Авинејемов на гору Тавор. 007 JDG 004 013 И Сисара скупи сва кола своја, девет стотина кола гвоздених, и сав народ који беше с њим од Аросета незнабожачкога до потока Кисона. 007 JDG 004 014 Тада рече Девора Вараку: Устани, јер је ово дан, у који ти даде Господ Сисару у руке. Не иде ли Господ пред тобом? И Варак сиђе с горе Тавора, и десет хиљада људи за њим. 007 JDG 004 015 И Господ смете Сисару и сва кола његова и сву војску оштрим мачем пред Вараком; и Сисара сиђе с кола својих и побеже пешице. 007 JDG 004 016 А Варак потера кола и војску до Аросета незнабожачкога; и паде сва војска Сисарина од оштрог мача, не оста ниједан. 007 JDG 004 017 А Сисара утече пешице до шатора Јаиље жене Евера Кенејина; јер беше мир међу Јавином царем асорским и домом Евера Кенејина. 007 JDG 004 018 И изиђе Јаиља на сусрет Сисари, и рече му: Склони се, господару, склони се код мене; не бој се. И он се склони код ње у шатор, и она га покри покривачем. 007 JDG 004 019 А он јој рече: Дај ми мало воде да се напијем, јер сам жедан. А она отвори мех млека и напоји га, па га покри. 007 JDG 004 020 А он јој рече: Стој на вратима од шатора, и ако ко дође и запита те и рече: Има ли ту ко? Реци: Нема. 007 JDG 004 021 Тада Јаиља жена Еверова узе колац од шатора, и узе маљ у руку, и приступи к њему полако, и сатера му колац кроз слепе очи, те прође у земљу, кад спаваше тврдо уморан, и умре. 007 JDG 004 022 И гле, Варак тераше Сисару, и Јаиља му изиђе на сусрет, и рече му: Ходи да ти покажем човека ког тражиш. И уђе к њој, и гле Сисара лежаше мртав, и колац му у слепим очима. 007 JDG 004 023 Тако покори Бог у онај дан Јавина цара хананског пред синовима Израиљевим. 007 JDG 004 024 И рука синова Израиљевих биваше све тежа Јавину цару хананском, докле не истребише Јавина цара хананског. 007 JDG 005 001 И у тај дан пева Девора и Варак син Авинејемов говорећи: 007 JDG 005 002 Благосиљајте Господа што учини освету у Израиљу и што народ драговољно приста. 007 JDG 005 003 Чујте цареви, слушајте кнезови; ја, ја ћу Господу певати, попеваћу Господу Богу Израиљевом. 007 JDG 005 004 Господе! Кад си силазио са Сира, кад си ишао из поља едомског, земља се тресаше, и небеса капаху, облаци капаху водом. 007 JDG 005 005 Брда се растапаху пред Господом; тај Синај пред Господом Богом Израиљевим. 007 JDG 005 006 За времена Самегара сина Анатовог, за времена Јаиљиног неста путева, и који иђаху стазама, иђаху кривим путевима. 007 JDG 005 007 Неста села у Израиљу, неста их, докле не настах ја, Девора, докле не настах мајка Израиљу. 007 JDG 005 008 Он изабра нове богове, тада рат беше на вратима; виђаше ли се штит или копље међу четрдесет хиљада у Израиљу? 007 JDG 005 009 Срце се моје привило к управитељима Израиљевим, који драговољно присташе између народа. Благосиљајте Господа. 007 JDG 005 010 Који јашете на белим магарицама, који седите у суду и који ходите по путевима, приповедајте. 007 JDG 005 011 Престала је праска стрељачка на местима где се вода црпе; онде нека приповедају правду Господњу, правду к селима његовим у Израиљу; тада ће народ Господњи силазити на врата. 007 JDG 005 012 Устани, устани, Деворо; устани, устани, запевај песму; устани, Вараче, води у ропство робље своје, сине Авинејемов. 007 JDG 005 013 Сада ће потлачени овладати силнима из народа; Господ ми даде да владам силнима. 007 JDG 005 014 Из Јефрема изиђе корен њихов на Амалике; за тобом беше Венијамин с народом твојим; од Махира изиђоше који постављају законе, а од Завулона писари. 007 JDG 005 015 И кнезови Исахарови бише с Девором, Исахар као и Варак би послан у долину с људима које вођаше. У делу Рувимовом беху људи високих мисли. 007 JDG 005 016 Што си седео међу торовима слушајући како блеје стада? У делу Рувимовом беху људи високих мисли. 007 JDG 005 017 Галад оста с оне стране Јордана; а Дан што се забави код лађа; Асир зашто седе на брегу морском и у кршевима својим оста? 007 JDG 005 018 Завулон је народ који даде душу своју на смрт, тако и Нефталим, на високом пољу. 007 JDG 005 019 Дођоше цареви, бише се; бише се цареви ханански у Танаху на води мегидској; али ни мрве сребра не добише. 007 JDG 005 020 С неба се војева, звезде с места својих војеваше на Сисару. 007 JDG 005 021 Поток Кисон однесе их, поток Кадимин, поток Кисон; погазила си, душо моја, снажно. 007 JDG 005 022 Тада изотпадаше коњима копита од терања јунака њихових. 007 JDG 005 023 Проклињите Мироз, рече анђео Господњи, проклињите становнике његове; јер не дођоше у помоћ Господу, у помоћ Господу с јунацима. 007 JDG 005 024 Да је благословена мимо жене Јаиља жена Евера Кенејина; мимо жене у шаторима да је благословена. 007 JDG 005 025 Заиска воде, млека му даде, у господској здели донесе му павлаку. 007 JDG 005 026 Левом руком маши се за колац а десном за маљ ковачки, и удари Сисару, размрска му главу; прободе и проби му слепе очи. 007 JDG 005 027 Међу ноге њене сави се, паде, леже, међу ноге њене сави се, паде где се сави, онде паде мртав. 007 JDG 005 028 С прозора гледаше мајка Сисарина, и кроз решетку викаше: Што се тако дуго не враћају кола његова? Што се тако полако мичу точкови кола његових? 007 JDG 005 029 Најмудрије између дворкиња њених одговараху јој, а и сама одговараше себи: 007 JDG 005 030 Нису ли нашли? Не деле ли плен? По једну девојку, по две девојке на сваког. Плен шарен Сисари, плен шарен, везен; шарен, везен с обе стране, око врата онима који запенише. 007 JDG 005 031 Тако да изгину сви непријатељи Твоји, Господе; а који те љубе да буду као сунце кад излази у сили својој. И земља би мирна четрдесет година. 007 JDG 006 001 А синови Израиљеви чинише што је зло пред Господом, и Господ их даде у руке Мадијанима за седам година. 007 JDG 006 002 И осили рука мадијанска над Израиљем, те од страха мадијанског начинише себи синови Израиљеви јаме које су по горама, и пећине и ограде. 007 JDG 006 003 И кад би Израиљци посејали, долажаху Мадијани и Амалици и источни народ, долажаху на њих. 007 JDG 006 004 И ставши у логор против њих, потираху род земаљски дори до Газе, и не остављаху хране у Израиљу, ни овце ни вола ни магарца. 007 JDG 006 005 Јер се подизаху са стадима својим и са шатором својим, и долажаху као скакавци, тако много, и не беше броја њима и камилама њиховим, и долазећи у земљу пустошаху је. 007 JDG 006 006 Тада осиромаши Израиљ веома од Мадијана, и повикаше ка Господу синови Израиљеви. 007 JDG 006 007 А кад повикаше синови Израиљеви ка Господу од Мадијана, 007 JDG 006 008 Господ посла пророка синовима Израиљевим, а он им рече: Овако вели Господ Бог Израиљев: Ја сам вас извео из Мисира, и извео сам вас из дома ропског, 007 JDG 006 009 И избавио сам вас из руке мисирске и из руку свих оних који вас мучаху; и одагнао сам их испред вас, и дао сам вама земљу њихову. 007 JDG 006 010 Пак вам рекох: Ја сам Господ Бог ваш, не бојте се богова Амореја у којих земљи живите. Али не послушасте глас мој. 007 JDG 006 011 Потом дође анђео Господњи и седе под храстом у Офри који беше Јоаса Авијезерита; а син његов Гедеон вршаше пшеницу на гумну, да би побегао с њом од Мадијана. 007 JDG 006 012 И јави му се анђео Господњи, и рече му: Господ је с тобом, храбри јуначе! 007 JDG 006 013 А Гедеон му рече: О господару мој! Кад је Господ с нама, зашто нас снађе све ово? И где су сва чудеса Његова, која нам приповедаше оци наши говорећи: Није ли нас Господ извео из Мисира? А сад нас је оставио Господ и предао у руке Мадијанима. 007 JDG 006 014 А Господ га погледа и рече му: Иди у тој сили својој, и избавићеш Израиљ из руку мадијанских. Не послах ли те? 007 JDG 006 015 А он Му рече: О Господе, чим ћу избавити Израиљ? Ето, род је мој најсиромашнији у племену Манасијином, а ја сам најмањи у дому оца свог. 007 JDG 006 016 Тад му рече Господ: Ја ћу бити с тобом, те ћеш побити Мадијане као једног. 007 JDG 006 017 А Гедеон Му рече: Ако сам нашао милост пред Тобом, дај ми знак да Ти говориш са мном. 007 JDG 006 018 Немој отићи одавде докле се ја не вратим к Теби и донесем дар свој и ставим преда Те. А Он рече: Чекаћу докле се вратиш. 007 JDG 006 019 Тада отиде Гедеон, и зготови јаре и од ефе брашна хлебове пресне, и метну месо у котарицу а супу у лонац, и донесе Му под храст, и постави. 007 JDG 006 020 А анђео Божји рече му: Узми то месо и те хлебове пресне, и метни на ону стену, а супу пролиј. И он учини тако. 007 JDG 006 021 Тада анђео Господњи пружи крај од штапа који му беше у руци и дотаче се меса и хлебова пресних; и подиже се огањ са стене и спали месо и хлебове пресне. И анђео Господњи отиде испред очију његових. 007 JDG 006 022 А Гедеон видећи да беше анђео Господњи, рече: Ах Господе Боже! Зато ли видех анђела Господњег лицем к лицу? 007 JDG 006 023 А Господ му рече: Буди миран, не бој се, нећеш умрети. 007 JDG 006 024 И Гедеон начини онде олтар Господу, и назва га Мир Господњи. Стоји и данас у Офри авијезеритској. 007 JDG 006 025 И исту ноћ рече му Господ: Узми јунца који је оца твог, јунца другог од седам година; и раскопај олтар Валов који има отац твој, и исеци луг који је код њега. 007 JDG 006 026 И начини олтар Господу Богу свом наврх ове стене, на згодном месту, па онда узми другог јунца, и принеси жртву паљеницу на дрвима оног луга који исечеш. 007 JDG 006 027 Тада узе Гедеон десет људи између слуга својих, и учини како му заповеди Господ; али се бојаше дома оца свог и мештана, те не учини дању него учини ноћу. 007 JDG 006 028 А кад ујутру усташе мештани, а то раскопан олтар Валов и луг код њега исечен; а јунац други принесен на жртву паљеницу на олтару начињеном. 007 JDG 006 029 И рекоше један другом: Ко то учини? И траживши и распитавши рекоше: Гедеон син Јоасов учини то. 007 JDG 006 030 Па рекоше мештани Јоасу; изведи сина свог да се погуби, што раскопа олтар Валов и што исече луг код њега. 007 JDG 006 031 А Јоас рече свима који стајаху око њега: Ви ли хоћете да браните Вала? Ви ли хоћете да га избавите? Ко га брани, погинуће јутрос. Ако је бог, нека сам расправи с њим што му је раскопао олтар. 007 JDG 006 032 И прозва га оног дана Јеровал говорећи: Нека расправи с њим Вал што му је раскопао олтар. 007 JDG 006 033 А сви Мадијани и Амалици и источни народ беху се скупили и прешавши преко Јордана беху стали у логор у долини Језраелу. 007 JDG 006 034 А Дух Господњи наоружа Гедеона, и он затруби у трубу, и скупи око себе породицу Авијезерову. 007 JDG 006 035 И посла гласнике по свему племену Манасијином, и скупише се око њега; посла гласнике и у племе Асирово и Завулоново и Нефталимово, те и они изиђоше пред њих. 007 JDG 006 036 Тада рече Гедеон Богу: Ако ћеш Ти избавити мојом руком Израиља, као што си рекао, 007 JDG 006 037 Ево, ја ћу метнути руно на гумну: ако роса буде само на руну а по свој земљи суво, онда ћу знати да ћеш мојом руком избавити Израиља, као што си рекао. 007 JDG 006 038 И би тако; јер кад уста сутрадан, исцеди руно, и истече роса из руна пуна здела. 007 JDG 006 039 Опет рече Гедеон Богу: Немој се гневити на ме, да проговорим још једном; да обиђем руно још једном, нека буде само руно суво, а по свој земљи нека буде роса. 007 JDG 006 040 И Бог учини тако ону ноћ; и би само руно суво а по свој земљи би роса. 007 JDG 007 001 И урани Јеровал, то је Гедеон, и сав народ што беше с њим, и стадоше у логор код извора Арода; а војска мадијанска беше му са севера крај горе Мореха у долини. 007 JDG 007 002 А Господ рече Гедеону: Много је народа с тобом, зато им нећу дати Мадијане у руке, да се не би хвалио Израиљ супрот мени говорећи: Моја ме рука избави. 007 JDG 007 003 Него сада огласи да чује народ и реци: Ко се боји и кога је страх, нека се врати и нек иде одмах ка гори Галаду. И врати се из народа двадесет и две хиљаде; а десет хиљада оста. 007 JDG 007 004 Опет рече Господ Гедеону: Још је много народа; сведи их на воду, и онде ћу ти их пребрати; за ког ти год кажем: Тај нека иде с тобом, нека иде с тобом; а за кога ти год кажем: Тај нека не иде с тобом, нека не иде. 007 JDG 007 005 И сведе народ на воду; а Господ рече Гедеону: Који стане лаптати језиком воду, као што лапће пас, метни га на страну; тако и сваког који клекне на колена да пије. 007 JDG 007 006 И оних који лапташе, руком својом к устима принесавши воду, беше три стотине људи; а сав остали народ клече на колена своја да пију воде. 007 JDG 007 007 Тада рече Господ Гедеону: С тих триста људи који лапташе воду избавићу вас и предаћу ти у руке Мадијане; нека дакле одлази сав овај народ свако на своје место. 007 JDG 007 008 И народ узе брашњенице и трубе; и Гедеон отпусти све људе Израиљце да иду сваки у свој шатор, а оних триста људи задржа. А логор мадијански беше ниже њега у долини. 007 JDG 007 009 И ону ноћ рече му Господ: Устани, сиђи у логор, јер ти га дадох у руке. 007 JDG 007 010 Ако ли се бојиш сам сићи, сиђи у логор са Фуром момком својим, 007 JDG 007 011 И чућеш шта говоре, па ће ти осилити руке и ударићеш на логор. И сиђе он и Фура момак његов до краја војске која беше у логору. 007 JDG 007 012 А Мадијани и Амалици и сав народ источни лежаху по долини као скакавци, тако их беше много; и камилама њиховим не беше броја; беше их много као песка по брегу морском, 007 JDG 007 013 И кад дође Гедеон, а то један приповедаше другу свом сан и говораше: Гле усних, а то печен хлеб јечмен котрљаше се к логору мадијанском и дође до шатора и стаде ударати о њих, те падаху, и испремета их, и попадаше шатори. 007 JDG 007 014 А друг му одговори и рече: То није друго него мач Гедеона сина Јоасовог човека Израиљца; предао му је у руке Бог Мадијане и сав овај логор. 007 JDG 007 015 И кад Гедеон чу како онај приповеди сан и како га овај истумачи, поклони се и врати се у логор израиљски и рече: Устајте, јер вам даде Господ у руке логор мадијански. 007 JDG 007 016 Потом раздели триста људи у три чете, и даде свакоме по трубу у руку и по празан жбан и по луч у жбан. 007 JDG 007 017 И рече им: На мене гледајте, па тако чините; гле, је ћу доћи на крај логора, па шта ја ушчиним, то чините. 007 JDG 007 018 Кад ја затрубим у трубу и сви који буду са мном, тада и ви затрубите у трубе око свега логора, и вичите: Мач Господњи и Гедеонов. 007 JDG 007 019 И дође Гедеон и сто људи што беху с њим на крај логора, у почетак средње страже, истом беху променили стражу; а они затрубеше у трубе и полупаше жбанове које имаху у рукама. 007 JDG 007 020 Тако три чете затрубише у трубе и полупаше жбанове, и држаху у левој руци лучеве а у десној трубе трубећи, и повикаше: Мач Господњи и Гедеонов. 007 JDG 007 021 И стадоше сваки на свом месту око војске; а сва се војска смете и стадоше викати и бежати. 007 JDG 007 022 А кад затрубише у трубе оних три стотине, Господ обрати мач свакоме на друга његовог по свему логору, те побеже војска до Вет-Асете, у Зерерат, до обале авел-меолске код Тавата. 007 JDG 007 023 А Израиљци из племена Нефталимовог и Асирова и из свега племена Манасијиног стекоше се и гонише Мадијане. 007 JDG 007 024 И Гедеон посла гласнике по свој гори Јефремовој говорећи: Сиђите пред Мадијане и ухватите им воде до Ветваре дуж Јордана. И стекоше се сви људи из племена Јефремовог и ухватише воде до Ветваре дуж Јордана. 007 JDG 007 025 И ухватише два кнеза мадијанска, Орива и Зива, и убише Орива на стени Оривовој, а Зива убише код теснаца Зивовог; и гонише Мадијане, и донесоше главу Оривову и Зивову ка Гедеону преко Јордана. 007 JDG 008 001 А људи од племена Јефремовог рекоше му: Шта нам то учини те нас не позва кад пође у бој на Мадијане? И викаху на њ жестоко. 007 JDG 008 002 А он им рече: Па шта сам учинио тако као ви? Није ли пабирчење Јефремово боље него берба Авијезерова? 007 JDG 008 003 Вама је у руке дао Господ кнезове мадијанске, Орива и Зива; па шта ја могох учинити тако као ви? Тада се утиша дух њихов према њему кад тако говори. 007 JDG 008 004 А кад Гедеон дође на Јордан, пређе преко њега с триста људи који беху с њим, а беху уморни гонећи. 007 JDG 008 005 Па рече људима Сокоћанима: Дајте неколико хлебова народу који иде за мном, јер су уморни, а ја гоним Зевеја и Салмана цареве мадијанске. 007 JDG 008 006 А главари сокотски рекоше му: Је ли песница Зевејева и Салманова већ у твојој руци да дамо хлеба твојој војсци? 007 JDG 008 007 А Гедеон им рече: Кад ми Бог преда Зевеја и Салмана у руке, тада ћу помлатити телеса ваша трњем из ове пустиње и драчом. 007 JDG 008 008 И отиде оданде у Фануил, и рече Фануиљанима исто онако, а они му одговорише као што одговорише људи у Сокоту. 007 JDG 008 009 Зато и људима Фануиљанима рече: Кад се вратим здраво, развалићу ту кулу. 007 JDG 008 010 А Зевеј и Салман беху у Каркору, и војска њихова с њима, око петнаест хиљада, што их год оста од све војске источне; а побијених беше сто и двадесет хиљада људи који махаху мачем. 007 JDG 008 011 И отиде Гедеон преко оних што живе под шаторима, с истока Нови и Јогвеји, и удари на војску кад војска стајаше безбрижна. 007 JDG 008 012 А Зевеј и Салман побегоше, а он их потера, и ухвати два цара мадијанска, Зевеја и Салмана, и распуди сву војску. 007 JDG 008 013 И врати се Гедеон син Јоасов из боја пре сунчаног рођаја. 007 JDG 008 014 И ухвати момка из Сокота, и испитива га; а он му пописа кнезове сокотске и старешине, седамдесет и седам људи. 007 JDG 008 015 Па кад дође к Сокоћанима, рече: Ево Зевеја и Салмана, за које ми се ругасте говорећи: Је ли песница Зевејева и Салманова већ у твојој руци, да дамо хлеба уморним људима твојим? 007 JDG 008 016 И узевши старешине оног места и трња из пустиње и драче даде на њима углед Сокоћанима. 007 JDG 008 017 И кулу фануилску развали и поби људе тамошње. 007 JDG 008 018 Потом рече Зевеју и Салману: Какви беху људи које побисте на Тавору? А они рекоше: Такви као ти; сваки беше на очима као царски син. 007 JDG 008 019 А он рече: То беху моја браћа, синови моје матере. Тако Господ био жив! Да сте их оставили у животу, не бих вас погубио. 007 JDG 008 020 Тада рече Јетеру првенцу свом: Устани, погуби их. Али дете не извуче мач свој, јер се бојаше, јер беше још дете. 007 JDG 008 021 Тада рече Зевеј и Салман: Устани ти, уложи на нас; јер какав је човек онаква му је и снага. И уставши Гедеон погуби Зевеја и Салмана, и узе месечиће који беху о вратовима камила њихових. 007 JDG 008 022 Потом рекоше Израиљци Гедеону: Буди нам господар ти и син твој и син сина твог, јер си нас избавио из руке мадијанске. 007 JDG 008 023 А Гедеон им рече: Нећу вам ја бити господар, нити ће вам син мој бити господар; Господ ће вам бити Господар. 007 JDG 008 024 Још им рече Гедеон: Једно ћу искати од вас: да ми дате сваки гривну од плена свог. А гривне имаху златне, јер беху Исмаиљци. 007 JDG 008 025 И одговорише: Даћемо драге воље. И разастрвши хаљину бацише на њу гривне, сваки од плена свог. 007 JDG 008 026 И беше на меру златних гривана што изиска хиљаду и седам стотина сикала злата, осим месечића и ланчића и хаљина скерлетних, што ношаху цареви мадијански, и осим литарова, што беху око врата камила њихових. 007 JDG 008 027 И Гедеон начини од тога оплећак, и остави га у свом граду Офри; и онде сав Израиљ стаде чинити прељубу за њим, и би Гедеону и дому његовом замка. 007 JDG 008 028 Тако бише покорени Мадијани пред синовима Израиљевим, и више не дигоше главе. И земља би мирна четрдесет година за века Гедеоновог. 007 JDG 008 029 И отишавши Јеровал син Јоасов оста у својој кући. 007 JDG 008 030 И имаше Гедеон седамдесет синова, који изиђоше од бедара његових, јер имаше много жена. 007 JDG 008 031 И иноча његова, која беше у Сихему, и она му роди сина, и наде му име Авимелех. 007 JDG 008 032 Потом умре Гедеон син Јоасов у доброј старости, и би погребен у гробу Јоаса оца свог Авијезерита у Офри. 007 JDG 008 033 И кад умре Гедеон, опет синови Израиљеви чинише прељубу за Валима, и поставише себи Вал-Верита за бога. 007 JDG 008 034 И не сећаше се синови Израиљеви Господа Бога свог, који их је избавио из руку свих непријатеља њихових унаоколо. 007 JDG 008 035 И не учинише милости дому Јеровала Гедеона према свему добру што је он учинио Израиљу. 007 JDG 009 001 И Авимелех син Јеровалов отиде у Сихем к браћи матере своје и рече њима и свему роду отачкога дома матере своје говорећи: 007 JDG 009 002 Кажите свим Сихемљанима: Шта вам је боље, да су вам господари седамдесет људи, сви синови Јеровалови, или да вам је господар један човек? И опомињите се да сам ја кост ваша и тело ваше. 007 JDG 009 003 Тада рекоше браћа матере његове за њ свим Сихемљанима све те речи, и срце њихово приви се к Авимелеху, јер рекоше: Наш је брат. 007 JDG 009 004 И дадоше му седамдесет сикала сребра из дома Вал-Веритовог, за које најми Авимелех људи празнова и скитница, те иђаху за њим. 007 JDG 009 005 И дође у кућу оца свог у Офру, и поби браћу своју, синове Јеровалове, седамдесет људи, на једном камену; али оста Јотам најмлађи син Јеровалов, јер се сакри. 007 JDG 009 006 Тада се скупише сви Сихемљани и сав дом Милов, и отидоше и поставише Авимелеха царем код храста који стоји у Сихему. 007 JDG 009 007 А кад то јавише Јотаму, отиде и стаде наврх горе Гаризина, и подигавши глас свој повика и рече им: Чујте ме, Сихемљани, тако вас Бог чуо! 007 JDG 009 008 Ишла дрвета да помажу себи цара, па рекоше маслини: Буди нам цар. 007 JDG 009 009 А маслина им рече: Зар ја да оставим претилину своју, којом се част чини Богу и људима, па да идем да тумарам за друга дрвета? 007 JDG 009 010 Потом рекоше дрвета смокви: Ходи ти, буди нам цар. 007 JDG 009 011 А смоква им рече: Зар ја да оставим сласт своју и красни род свој, па да идем да тумарам за друга дрвета? 007 JDG 009 012 Тада рекоше дрвета виновој лози: Ходи ти, буди нам цар. 007 JDG 009 013 А лоза им рече: Зар ја да оставим вино своје, које весели Бога и људе, па да идем да тумарам за друга дрвета? 007 JDG 009 014 Тада сва дрвета рекоше трну: Ходи ти, буди нам цар. 007 JDG 009 015 А трн одговори дрветима: Ако доиста хоћете мене да помажете себи за цара, ходите склоните се у хлад мој; ако ли нећете, нека изиђе огањ из трна и спали кедре ливанске. 007 JDG 009 016 Тако сада, јесте ли право и поштено радили поставивши Авимелеха царем? И јесте ли добро учинили Јеровалу и дому његовом? И јесте ли му учинили како вас је задужио? 007 JDG 009 017 Јер је отац мој војевао за вас и није марио за живот свој, и избавио вас је из руку мадијанских. 007 JDG 009 018 А ви данас устасте на дом оца мог, и побисте синове његове, седамдесет људи, на једном камену, и постависте царем Авимелеха, сина слушкиње његове, над Сихемљанима зато што је брат ваш. 007 JDG 009 019 Ако сте право и поштено радили данас према Јеровалу и његовом дому, веселите се с Авимелеха и он нека се весели с вас. 007 JDG 009 020 Ако ли нисте, нека изиђе огањ од Авимелеха и спали Сихемљане и дом Милов, и нека изиђе огањ од Сихемљана и од дома Миловог и спали Авимелеха. 007 JDG 009 021 Тада побеже Јотам, и побегав дође у Вир, и онде оста бојећи се Авимелеха брата свог. 007 JDG 009 022 И влада Авимелех Израиљем три године. 007 JDG 009 023 Али Бог пусти злу вољу међу Авимелеха и међу Сихемљане; и Сихемљани изневерише Авимелеха. 007 JDG 009 024 Да би се осветила неправда учињена на седамдесет синова Јеровалових, и крв њихова да би дошла на Авимелеха брата њиховог, који их уби, и на Сихемљане, који укрепише руку његову да убије браћу своју. 007 JDG 009 025 И Сихемљани пометаше му заседе по врховима горским, па плењаху све који пролажаху мимо њих оним путем. И би јављено Авимелеху. 007 JDG 009 026 Потом дође Гал син Еведов са својом браћом, и уђоше у Сихем, и Сихемљани се поуздаше у њ. 007 JDG 009 027 И изишавши у поље браше винограде своје и газише грожђе, и веселише се; и уђоше у кућу бога свог; и једоше и пише, и псоваше Авимелеха. 007 JDG 009 028 И Гал син Еведов рече: Ко је Авимелех и шта је Сихем, да му служимо? Није ли син Јеровалов? А Зевул није ли његов пристав? Служите синовима Емора оца Сихемовог. А што бисмо служили томе? 007 JDG 009 029 О кад би тај народ био под мојом руком, да сметнем Авимелеха! И рече Авимелеху: Прикупи војску своју, и изиђи. 007 JDG 009 030 А кад чу Зевул, управитељ градски, речи Гала сина Еведовог, разгневи се врло. 007 JDG 009 031 И посла тајно посланике к Авимелеху и поручи му: Ево Гал син Еведов и браћа му дођоше у Сихем, и ево побунише град на те. 007 JDG 009 032 Него устани ноћу ти и народ што је с тобом, и заседи у пољу. 007 JDG 009 033 А ујутро кад сунце огране, дигни се и удари на град; и ево он и народ који је с њим изићи ће преда те, па учини с њим шта ти може рука. 007 JDG 009 034 И Авимелех уста ноћу и сав народ што беше са њим; и заседоше Сихему у четири чете. 007 JDG 009 035 А Гал син Еведов изиђе и стаде пред вратима градским; а Авимелех и народ што беше са њим изиђе из заседе. 007 JDG 009 036 А Гал видевши народ рече Зевулу: Ено народ силази сврх горе. А Зевул му одговори: Од сена горског чине ти се људи. 007 JDG 009 037 Опет проговори Гал и рече: Ено народ силази с виса, и чета једна иде путем к шуми меоненимској. 007 JDG 009 038 А Зевул му рече: Где су ти сада уста, којима си говорио: Ко је Авимелех да му служимо? Није ли то онај народ који си презирао? Изиђи сада, и биј се с њим. 007 JDG 009 039 И изиђе Гал пред Сихемљанима, и поби се с Авимелехом. 007 JDG 009 040 Али Авимелех га потера, и он побеже од њега; и падоше многи побијени до самих врата градских. 007 JDG 009 041 И Авимелех оста у Аруми; а Зевул истера Гала и браћу његову, те не могаху седети у Сихему. 007 JDG 009 042 А сутрадан изиђе народ у поље и би јављено Авимелеху. 007 JDG 009 043 А он узе народ свој и раздели га у три чете, и намести их у заседу у пољу; и кад виде где народ излази из града, скочи на њ их и поби их. 007 JDG 009 044 Јер Авимелех и чета која беше с њим ударише и стадоше код врата градских; а друге две чете ударише на све оне који беху у пољу, и побише их. 007 JDG 009 045 И Авимелех бијаше град цео онај дан, и узе га, и поби народ који беше у њему, и раскопа град, и посеја со по њему. 007 JDG 009 046 А кад то чуше који беху у кули сихемској, уђоше у кулу куће бога Верита. 007 JDG 009 047 И би јављено Авимелеху да су се онде скупили сви који беху у кули сихемској. 007 JDG 009 048 Тада Авимелех изиђе на гору Салмон, он и сав народ што беху са њим; и узевши Авимелех секиру у руку одсече грану од дрвета и метну је на раме, и рече народу који беше с њим: Шта видесте да сам ја учинио, брзо чините као ја. 007 JDG 009 049 И сваки из народа одсече себи грану, и пођоше за Авимелехом и пометаше гране око куле, и запалише њима град; и изгибоше сви који беху у кули сихемској, око хиљаду људи и жена. 007 JDG 009 050 Потом отиде Авимелех на Тевес, и стаде у логор код Тевеса, и узе га. 007 JDG 009 051 А беше тврда кула усред града, и у њу побегоше сви људи и жене и сви грађани, и затворивши се попеше се на кров од куле. 007 JDG 009 052 А Авимелех дође до куле и удари на њу, и дође до врата од куле да је запали огњем. 007 JDG 009 053 Али једна жена баци комад жрвња на главу Авимелеху и разби му главу. 007 JDG 009 054 А он брже викну момка који му ношаше оружје, и рече му: Извади мач свој и уби ме, да не кажу за ме: Жена га је убила. И прободе га слуга његов, те умре. 007 JDG 009 055 А кад видеше Израиљци где погибе Авимелех, отидоше сваки у своје место. 007 JDG 009 056 Тако плати Бог Авимелеху за зло које је учинио оцу свом убивши седамдесет браће своје. 007 JDG 009 057 И све зло људи Сихемљана поврати Бог на њихове главе, и стече им се клетва Јотама сина Јероваловог. 007 JDG 010 001 А после Авимелеха уста да избави Израиља Тола син Фуве сина Додовог, човек племена Исахаровог, који сеђаше у Самиру у гори Јефремовој. 007 JDG 010 002 И би судија Израиљу двадесет и три године, па умре и би погребен у Самиру. 007 JDG 010 003 После њега уста Јаир од племена Галадовог, и би судија Израиљу двадесет и две године; 007 JDG 010 004 И имаше тридесет синова, који јахаху на тридесеторо магаради, и имаху тридесет градова, који се зову села Јаирова до данас и јесу у земљи Галадовој. 007 JDG 010 005 И умре Јаир, и би погребен у Камону. 007 JDG 010 006 А синови Израиљеви опет чинише што је зло пред Господом, и служише Валима и Астаротама, и боговима сирским, и боговима сидонским, и боговима моавским, и боговима синова Амонових и боговима филистејским; и оставише Господа и не служаху Му. 007 JDG 010 007 Зато се разгневи Господ на Израиља, те их даде у руке Филистејима и у руке синовима Амоновим. 007 JDG 010 008 А они газише и сатираше синове Израиљеве од оне године осамнаест година, све синове Израиљеве који беху с оне стране Јордана, у земљи аморејској, која је у Галаду. 007 JDG 010 009 И пређоше синови Амонови преко Јордана да се бију и с Јудом и с Венијамином и с домом Јефремовим; и би Израиљ у великој невољи. 007 JDG 010 010 Тада вапише синови Израиљеви ка Господу говорећи: Сагрешисмо Ти што остависмо Бога свог и служисмо Валима. 007 JDG 010 011 А Господ рече синовима Израиљевим: Од Мисираца и Амореја и од синова Амонових и од Филистеја, 007 JDG 010 012 И од Сидоњана и од Амалика и од Амонаца, који вас мучише, нисам ли вас избављао кад вапијасте к мени? 007 JDG 010 013 Али ви остависте мене и служисте другим боговима; зато вас више нећу избављати. 007 JDG 010 014 Идите и вичите оне богове које сте изабрали, нека вас они избаве у невољи вашој. 007 JDG 010 015 А синови Израиљеви рекоше Господу: Сагрешисмо; чини с нама шта Ти је драго, само нас сада избави. 007 JDG 010 016 И побацаше између себе богове туђе, и стадоше служити Господу; и сажали Му се ради муке синова Израиљевих. 007 JDG 010 017 А синови Амонови скупише се и стадоше у логор у Галаду; скупише се и синови Израиљеви и стадоше у логор у Миспи. 007 JDG 010 018 А народ и кнезови галадски рекоше један другом: Ко ће почети бој са синовима Амоновим? Он нека буде поглавар свима који живе у Галаду. 007 JDG 011 001 А Јефтај од Галада беше храбар јунак, али син једне курве, с којом Галад роди Јефтаја. 007 JDG 011 002 Али Галаду и жена његова роди синове, па кад дорастоше синови те жене, отераше Јефтаја рекавши му: Нећеш имати наследство у дому оца нашег, јер си син друге жене. 007 JDG 011 003 Зато побеже Јефтај од браће своје, и настани се у земљи Тову; и стекоше се к њему људи празнови, и иђаху с њим. 007 JDG 011 004 А после неког времена завојштише синови Амонови на Израиља; 007 JDG 011 005 И кад завојштише синови Амонови на Израиља, отидоше старешине галадске да доведу Јефтаја из земље Това. 007 JDG 011 006 И рекоше Јефтају: Ходи и буди нам војвода, да војујемо са синовима Амоновим. 007 JDG 011 007 А Јефтај рече старешинама галадским: Не мрзите ли ви на ме, и не истерасте ли ме из дома оца мог? Што сте дакле дошли к мени сада кад сте у невољи? 007 JDG 011 008 А старешине галадске рекоше Јефтају: Зато смо сада дошли опет к теби да пођеш с нама и да војујеш са синовима Амоновим и да нам будеш поглавар свима који живимо у Галаду. 007 JDG 011 009 А Јефтај рече старешинама галадским: Кад хоћете да ме одведете натраг да војујем са синовима Амоновим, ако ми их да Господ, хоћу ли вам бити поглавар? 007 JDG 011 010 А старешине галадске рекоше Јефтају: Господ нека буде сведок међу нама, ако не учинимо како си казао. 007 JDG 011 011 Тада отиде Јефтај са старешинама галадским, и народ га постави поглаварем и војводом над собом: и Јефтај изговори пред Господом у Миспи све речи које беше рекао. 007 JDG 011 012 Потом посла Јефтај посланике к цару синова Амонових, и поручи: Шта имаш ти са мном, те си допао к мени да ратујеш по мојој земљи? 007 JDG 011 013 А цар синова Амонових рече посланицима Јефтајевим: Што је узео Израиљ моју земљу кад дође из Мисира, од Ариона до Јавока и до Јордана; сада дакле врати ми је с миром. 007 JDG 011 014 Али Јефтај посла опет посланике к цару синова Амонових. 007 JDG 011 015 И поручи му: Овако вели Јефтај: Није узео Израиљ земље моавске ни земље синова Амонових. 007 JDG 011 016 Него изашавши из Мисира пређе Израиљ преко пустиње до Црвеног Мора и дође до Кадиса. 007 JDG 011 017 И посла Израиљ посланике к цару едомском и рече: Пусти да прођем кроз твоју земљу. Али не послуша цар едомски. Посла такође к цару моавском: , али ни он не хте. И тако стаја Израиљ у Кадису. 007 JDG 011 018 Потом идући преко пустиње обиђе земљу едомску и земљу моавску, и дошавши с Истока земљи моавској стаде у логор с оне стране Ариона; али не пређоше преко међе моавске, јер Арион беше међа моавска. 007 JDG 011 019 Него посла Израиљ посланике к Сиону цару аморејском, цару есевонском, и рече му Израиљ; допусти нам да прођемо кроз твоју земљу до свог места. 007 JDG 011 020 Али Сион не верова Израиљу да га пусти да пређе преко међе његове, него Сион скупи сав свој народ и стадоше у логор у Јаси, и поби се са Израиљем. 007 JDG 011 021 А Господ Бог Израиљев предаде Сиона и сав народ његов у руке синовима Израиљевим, те их побише; и зароби Израиљ сву земљу Амореја, који живљаху у оној земљи. 007 JDG 011 022 Задобише сву земљу аморејску од Ариона до Јавока, и од пустиње до Јордана. 007 JDG 011 023 Тако је дакле Господ Бог Израиљев отерао Амореје испред народа свог Израиља, па ти ли хоћеш да је земља њихова твоја? 007 JDG 011 024 Није ли твоје оно што ти да да је твоје Хемос бог твој? Тако кога год Господ Бог наш отера испред нас, оног је земља наша. 007 JDG 011 025 Или си ти по чем бољи од Валака сина Сефоровог цара моавског? Је ли се он кад свађао с Израиљем? Је ли кад војевао с нама? 007 JDG 011 026 Израиљ живи у Есевону и у селима његовим и у Ароиру и селима његовим и по свим градовима дуж Арнона три стотине година; зашто не отесте за толико времена. 007 JDG 011 027 И тако нисам ја теби скривио, него ти мени чиниш зло ратујући на ме. Господ судија нек суди данас између синова Израиљевих и синова Амонових. 007 JDG 011 028 Али цар синова Амонових не послуша речи које му поручи Јефтај. 007 JDG 011 029 И сиђе на Јефтаја дух Господњи, те прође кроз Галад и кроз Манасију, прође и Миспу галадску, и од Миспе галадске дође о синова Амонових. 007 JDG 011 030 И заветова Јефтај завет Господу и рече: Ако ми даш синове Амонове у руке, 007 JDG 011 031 Шта год изиђе на врата из куће моје на сусрет мени, кад се вратим здрав од синова Амонових, биће Господње, и принећу на жртву паљеницу. 007 JDG 011 032 И тако дође Јефтај до синова Амонових да се бије с њима; и Господ му их даде у руке. 007 JDG 011 033 И поби их од Ароира па до Минита у двадесет градова и до равнице виноградске у боју врло великом; и синови Амонови бише покорени пред синовима Израиљевим. 007 JDG 011 034 А кад се враћаше Јефтај кући својој у Миспу, гле, кћи његова изиђе му на сусрет с бубњевима и свиралама; она му беше јединица, и осим ње не имаше ни сина ни кћери. 007 JDG 011 035 Па кад је угледа, раздре хаљине своје и рече: Ах кћери моја! Веле ли ме обори! Ти си од оних што ме цвеле; јер сам отворио уста своја ка Господу и не могу порећи. 007 JDG 011 036 А она му рече: Оче мој, кад си отворио уста своја ка Господу, учини ми, како је изашло из уста твојих, кад те је Господ осветио од непријатеља твојих, синова Амонових. 007 JDG 011 037 Још рече оцу свом: Учини ми ово: остави ме до два месеца да отидем да се попнем на горе да оплачем своје девојаштво с другама својим. 007 JDG 011 038 А он јој рече: Иди. И пусти је на два месеца, и она отиде с другама својим и оплакива девојаштво своје по горама. 007 JDG 011 039 А кад прођоше два месеца, врати се к оцу свом; и он сврши на њој завет свој који беше заветовао. А она не позна човека. И поста обичај у Израиљу 007 JDG 011 040 Да од године до године иду кћери Израиљеве да плачу за кћерју Јефтаја од Галада, четири дана у години. 007 JDG 012 001 А људи од племена Јефремовог скупише се, и прешавши на север рекоше Јефтају: Зашто си ишао у бој на синове Амонове а нас ниси позвао да идемо с тобом? Спалићемо огњем дом твој и тебе. 007 JDG 012 002 А Јефтај им рече: Имах велику распру са синовима Амоновим ја и мој народ, и позвах вас, али ме не избависте из руку његових. 007 JDG 012 003 Па видећи да ме не избависте, ставих душу своју у руку своју и отидох на синове Амонове, и Господ ми их даде у руке; па што сте сада дошли к мени да се бијете са мном? 007 JDG 012 004 Тада Јефтај скупи све људе од Галада, и удари на Јефрема; и људи од Галада побише Јефрема; јер говораху: Бегунци сте Јефремови ви, људи од Галада, који се бавите међу Јефремом и међу Манасијом. 007 JDG 012 005 И Галад узе Јефрему бродове јорданске. И кад који од Јефрема добеже и рече: Пусти ме да пређем, рекоше му они од Галада: Јеси ли од Јефрема? И кад он рече: Нисам, 007 JDG 012 006 Онда му рекоше: Реци: Шиболет. А он рече: Сиболет, не могући добро изговорити. Тада га ухватише и заклаше на броду јорданском. И погибе у оно време из племена Јефремовог четрдесет и две хиљаде. 007 JDG 012 007 И Јефтај би судија Израиљу шест година; и умре, и би погребен у граду галадском. 007 JDG 012 008 А после њега би судија Израиљу Авесан из Витлејема. 007 JDG 012 009 И имаше тридесет синова и тридесет кћери, које разуда из куће, а тридесет девојака доведе синовима својим из других кућа; и би судија Израиљу седам година. 007 JDG 012 010 И потом умре Авесан, и би погребен у Витлејему. 007 JDG 012 011 А после њега би судија Израиљу Елон о д Завулона; он би судија Израиљу десет година. 007 JDG 012 012 Потом умре Елон од Завулона и би погребен у Ајалону у земљи Завулоновој. 007 JDG 012 013 После њега би судија у Израиљу Авдон син Елилов Фаратоњанин. 007 JDG 012 014 Он имаше четрдесет синова и тридесет унука, који јахаху седамдесеторо магаради. И би судија Израиљу осам година. 007 JDG 012 015 Потом умре Авдон син Елилов Фаратоњанин, и би погребен у Фаратону у земљи Јефремовој на гори амаличкој. 007 JDG 013 001 А синови Израиљеви опет чинише што је зло пред Господом, и Господ их даде у руке Филистејима за четрдесет година. 007 JDG 013 002 А беше један човек од Сараје од племена синова Данових, по имену Маноје, и жена му беше нероткиња, и не рађаше. 007 JDG 013 003 Тој жени јави се анђео Господњи и рече јој: Гле, ти си сад нероткиња, и ниси рађала; али ћеш затруднети и родићеш сина. 007 JDG 013 004 Него сада чувај се да не пијеш вино ни силовито пиће, и да не једеш ништа нечисто. 007 JDG 013 005 Јер гле, затруднећеш, и родићеш сина, и бритва да не пређе по његовој глави, јер ће дете бити назиреј Божји од утробе материне, и он ће почети избављати Израиља из руку филистејских. 007 JDG 013 006 И жена дође и рече мужу свом говорећи: Човек Божји дође к мени, и лице му беше као лице анђела Божјег, врло страшно; али га не запитах одакле је, нити ми он каза своје име. 007 JDG 013 007 Него ми рече: Гле, ти ћеш затруднети, и родићеш сина; зато сада не пиј вино ни силовито пиће и не једи ништа нечисто; јер ће дете бити назиреј Божји од утробе материне па до смрти. 007 JDG 013 008 Тада се Маноје помоли Господу и рече: О Господе! Нека опет дође к нама човек Божји, ког си слао, да нас научи шта ћемо чинити са дететом, кад се роди. 007 JDG 013 009 И услиши Господ глас Манојев; и дође опет анђео Господњи к жени кад сеђаше у пољу; а Маноје муж њен не беше код ње. 007 JDG 013 010 Тада жена брже отрча и јави мужу свом говорећи му: Ево, јави ми се онај човек, који ми је пре долазио. 007 JDG 013 011 А Маноје уставши пође са женом својом; и кад дође к човеку, рече му: Јеси ли ти онај човек што је говорио овој жени? Он одговори: Јесам. 007 JDG 013 012 А Маноје рече: Кад буде шта си казао, како ће бити правило за дете и шта ће чинити с њим? 007 JDG 013 013 А анђео Господњи рече Маноју: Жена нека се чува од свега што сам јој казао. 007 JDG 013 014 Нека не једе ништа што долази с винове лозе, и вино ни силовито пиће нека не пије, и ништа нечисто нека не једе. Шта сам јој заповедио све нека држи. 007 JDG 013 015 Тада рече Маноје анђелу Господњем: Ради бисмо те уставити да ти зготовимо јаре, 007 JDG 013 016 А анђео Господњи одговори Маноју: Да ме и уставиш, нећу јести твоје јело; него ако хоћеш зготови жртву паљеницу, принеси је Господу. Јер Маноје није знао да је анђео Господњи. 007 JDG 013 017 Опет рече Маноје анђелу Господњем: Како ти је име? Да ти захвалимо кад се збуде шта си рекао. 007 JDG 013 018 А анђео Господњи одговори му: Што питаш за име моје? Чудно је. 007 JDG 013 019 Тада Маноје узе јаре и дар, и принесе Господу на стени; а анђео учини чудо пред Маном и женом његовом; 007 JDG 013 020 Јер кад се подиже пламен с олтара к небу, анђео Господњи подиже се у пламену с олтара; а Маноје и жена његова видећи то падоше ничице на земљу; 007 JDG 013 021 А анђео се Господњи не јави више Маноју ни жени његовој. Тада Маноје разуме да је анђео Господњи. 007 JDG 013 022 И рече Маноје жени својој: Зацело ћемо умрети, јер видесмо Бога. 007 JDG 013 023 А жена му рече: Кад би хтео Бог да нас убије, не би примио из наших руку жртву паљеницу ни дар, нити би нам показао све ово, нити би нам сад објавио такве ствари. 007 JDG 013 024 И тако та жена роди сина, и наде му име Самсон; и дете одрасте, и Господ га благослови. 007 JDG 013 025 И дух Господњи поче ходити с њим по логору Дановом, између Сараје и Естаола. 007 JDG 014 001 И сиђе Самсон у Тамнат, и виде онде једну девојку између кћери филистејских. 007 JDG 014 002 И вративши се каза оцу свом и матери својој говорећи: Видех девојку у Тамнату између кћери филистејских; ожените ме њом. 007 JDG 014 003 А отац и мати рекоше му: Зар нема девојке међу кћерима твоје браће у свем народу мом, да идеш да се ожениш између Филистеја необрезаних? А Самсон одговори оцу свом: Њом ме ожени, јер ми је она омилела. 007 JDG 014 004 А отац и мати његова не знаху да је то од Господа, и да тражи задевицу с Филистејима; јер у оно време Филистеји владаху синовима Израиљевим. 007 JDG 014 005 И тако сиђе Самсон с оцем својим и с матером својом у Тамнат, и кад дођоше до винограда тамнатских, гле, млад лав ричући сукоби га. 007 JDG 014 006 И дух Господњи сиђе на њ, те растрже лава као јаре немајући ништа у руци: и не каза оцу ни матери шта је учинио. 007 JDG 014 007 И тако дошавши говори с девојком, и она омиле Самсону. 007 JDG 014 008 А после неколико дана идући опет да је одведе, сврне да види мртвог лава; а гле, у мртвом лаву рој пчела и мед. 007 JDG 014 009 И извади га у руку, и пође путем једући; и кад дође к оцу и матери, даде им те једоше; али им не рече да је из мртвог лава извадио мед. 007 JDG 014 010 И тако дође отац његов к оној девојци, и Самсон учини онде весеље, јер тако чињаху момци. 007 JDG 014 011 И кад га видеше Филистеји, изабраше тридесет другова да буду с њим. 007 JDG 014 012 И рече им Самсон: Ја ћу вам загонетнути загонетку, па ако ми је одгонетнете за седам дана док је весеље и погодите, даћу вам тридесет кошуља и тридесет свечаних хаљина. 007 JDG 014 013 Ако ли не одгонетнете, ви ћете дати мени тридесет кошуља и тридесеторе свечане хаљине. А они му рекоше: Загонетни загонетку своју, да чујемо. 007 JDG 014 014 Тада им рече; од оног који једе изиђе јело, и од љутог изиђе слатко. И не могаше одгонетнути загонетке три дана. 007 JDG 014 015 И седми дан рекоше жени Самсоновој: Наговори мужа свог да нам каже загонетку, или ћемо спалити огњем тебе и дом оца твог. Јесте ли нас зато позвали да нам узмете имање? Је ли тако? 007 JDG 014 016 И стаде плакати жена Самсонова пред њим говорећи: Ти мрзиш на ме, и ти ме не љубиш; загонетнуо си загонетку синовима народа мог, а нећеш мени да кажеш. А он јој рече: Гле, ни оцу свом ни матери својој нисам је казао, а теби да је кажем? 007 JDG 014 017 И она плака пред њим за седам дана докле трајаше весеље. А седми дан каза јој, јер беше навалила на њ: а она каза загонетку синовима народа свог. 007 JDG 014 018 Тада му рекоше људи града оног седми дан док сунце не зађе: Шта је слађе од меда, и шта је љуће од лава? А он им рече: Да нисте орали на мојој јуници, не бисте погодили моје загонетке. 007 JDG 014 019 И дође на њ дух Господњи, те сиђе у Аскалон, и поби онде тридесет људи, и узе одело с њих и даде свечане хаљине онима који одгонетнуше загонетку; и расрди се врло и отиде кући оца свог. 007 JDG 014 020 А жена Самсонова удаде се за друга његовог, с којим се беше удружио. 007 JDG 015 001 А после неколико дана, о пшеничној жетви, дође Самсон да походи жену своју донесавши јој јаре, и рече: Идем к жени својој у ложницу. Али му отац њен не даде да уђе. 007 JDG 015 002 Јер рече отац њен: Ја мишљах зацело да ти није по вољи, па је дадох другу твом; него млађа сестра њена није ли лепша од ње? Узми њу место оне. 007 JDG 015 003 А Самсон им рече: Ја нећу бити крив Филистејима кад им учиним зло. 007 JDG 015 004 И отишавши Самсон ухвати триста лисица, и узе луча, и свеза по две у репове, и метну по један луч међу два репа. 007 JDG 015 005 Па запали лучеве, и пусти у летину филистејску, и попали летину пожњевену и непожњевену, и винограде и маслинике. 007 JDG 015 006 Тада Филистеји рекоше: Ко је то учинио? И одговорише: Самсон зет Тамнаћанинов, јер му узе жену и даде је другу његовом. Тада дођоше Филистеји и спалише огњем њу и оца њеног. 007 JDG 015 007 А Самсон им рече: Ако сте и учинили тако, опет ћу вам се осветити, па ћу се онда оканити. 007 JDG 015 008 И поломи их љуто ногама по бедрима: Потом отиде и настани се у пећини од стене Итама 007 JDG 015 009 Тада изиђоше Филистеји и стадоше у логор према Јуди, и раширише се до Лехије. 007 JDG 015 010 А људи од Јуде рекоше: Што сте изашли на нас? И одговорише: Изашли смо да свежемо Самсона и да му учинимо како је он нама учинио. 007 JDG 015 011 Тада изиђе три хиљаде људи из Јуде к пећини у стени Итаму, и рекоше Самсону: Не знаш ли да Филистеји владају над нама? А он им рече: Како су они мени учинили тако ја учиних њима. 007 JDG 015 012 Они му рекоше: Дошли смо да те свежемо и предамо у руке Филистејима. А Самсон им рече: Закуните ми се да нећете ви уложити на ме. 007 JDG 015 013 Они му одговорише и рекоше: Нећемо; него ћемо те само свезати и предати у њихове руке, али те нећемо погубити. И свезаше га у два нова ужа и одведоше га из стене. 007 JDG 015 014 И кад он дође до Лехије, Филистеји га сретоше вичући од радости; а Дух Господњи сиђе на њ, и ужа на рукама његовим посташе као конци изгорели од ватре, и спадоше свезе с руку његових. 007 JDG 015 015 И он нађе чељуст магарећу још сирову, и пруживши руку своју узе је, и поби њом хиљаду људи. 007 JDG 015 016 Потом рече Самсон: Чељушћу магарећом једну гомилу, две гомиле, чељушћу магарећом побих хиљаду људи. 007 JDG 015 017 А кад изрече, баци чељуст из руке своје, и назва оно место Рамат-Лехија. 007 JDG 015 018 И беше жедан јако, те завапи ка Господу и рече: Ти си учинио руком слуге свог ово избављење велико; а сад хоћу ли умрети од жеђи, или ћу пасти у руке необрезанима? 007 JDG 015 019 Тада Бог расцепи стену у Лехији, и потече вода из ње, те се напи, и поврати му се дух и оживе. Зато се прозва онај извор Ен-Акоре, који је у Лехији до данашњег дана. 007 JDG 015 020 И би судија Израиљу за времена филистејског двадесет година. 007 JDG 016 001 Потом отиде Самсон у Газу, и онде виде једну жену курву, и уђе к њој. 007 JDG 016 002 И људима у Гази би казано: Дође Самсон овамо. И опколише и вребаше га целу ноћ на вратима градским; и стајаху у потаји целу ноћ говорећи: Док сване, убићемо га. 007 JDG 016 003 Али Самсон спавав до поноћи уста у поноћи, и шчепа врата градска с оба довратка и ишчупа их с преворницом заједно, и метну их на рамена и однесе на врх горе која је према Хеврону. 007 JDG 016 004 После тога замилова девојку на потоку Сорику, којој беше име Далида. 007 JDG 016 005 И дођоше к њој кнезови филистејски и рекоше јој: Превари га и искушај где му стоји велика снага и како би смо му досадили да га свежемо и савладамо; а ми ћемо ти дати сваки по хиљаду и сто сребрника. 007 JDG 016 006 И Далида рече Самсону: Хајде кажи ми где стоји твоја велика снага и чим би се могао свезати и савладати. 007 JDG 016 007 А Самсон јој рече: Да ме свежу у седам гужава сирових неосушених, онда бих изгубио снагу и био као и други човек. 007 JDG 016 008 И донесоше јој кнезови филистејски седам гужава сирових, још неосушених, и она га свеза њима. 007 JDG 016 009 А код ње беше заседа у соби; и она му рече: Ето Филистеја на те, Самсоне! А он покида гужве, као што се кида конац од кудеље кад осети ватру; и не дозна се за снагу његову. 007 JDG 016 010 Потом рече Далида Самсону: Гле, преварио си ме, и слагао си ми; него хајде кажи ми чим би се могао свезати. 007 JDG 016 011 А он јој рече: Да ме добро свежу новим ужима којима није ништа рађено, тада бих изгубио снагу и био бих као други човек. 007 JDG 016 012 И Далида узе нова ужа, и свеза га њима, пак му рече: Ето Филистеји на те Самсоне! А заседа беше у соби. А он раскиде с руку ужа као конац. 007 JDG 016 013 Тада рече Далида Самсону: Једнако ме вараш и лажеш ми; кажи ми чим би се могао свезати? А он јој рече: Да седам прамена косе на глави мојој привијеш на вратило. 007 JDG 016 014 И она заглавивши вратило коцем, рече: Ево Филистеја на те, Самсоне! А он се пробуди од сна, и истрже колац и основу и вратило. 007 JDG 016 015 Опет му она рече: Како можеш говорити: Љубим те, кад срце твоје није код мене? Већ си ме три пута преварио не хотећи ми казати где ти је велика снага. 007 JDG 016 016 И она му досађиваше својим речима сваки дан и наваљиваше на њ, и душа му пренеможе да умре. 007 JDG 016 017 Те јој отвори цело срце своје, и рече јој: Бритва није никад прешла преко главе моје, јер сам назиреј Божји од утробе матере своје; да се обријем, оставила би ме снага моја и ослабио бих, и био бих као сваки човек 007 JDG 016 018 А Далида видећи да јој је отворио цело срце своје, посла и позва кнезове филистејске поручивши им: Ходите сада, јер ми је отворио цело срце своје. Тада дођоше кнезови филистејски к њој и донесоше новце у рукама својим. 007 JDG 016 019 А она га успава на крилу свом, и дозва човека те му обрија седам прамена косе с главе, и она га прва свлада кад га остави снага његова. 007 JDG 016 020 И она рече: Ето Филистеја на те, Самсоне! А он пробудивши се од сна рече: Изаћи ћу као и пре и отећу се; јер не знаше да је Господ одступио од њега. 007 JDG 016 021 Тада га ухватише Филистеји, и ископаше му очи, и одведоше га у Газу и оковаше га у двоје вериге бронзане; и мељаше у тамници. 007 JDG 016 022 А коса на глави његовој поче расти као што је била кад га обријаше. 007 JDG 016 023 И кнезови филистејски скупише се да принесу велику жртву Дагону богу свом, и да се провеселе, па рекоше: Предаде нам бог наш у руке наше Самсона непријатеља нашег. 007 JDG 016 024 Такође и народ видевши га хваљаше бога свог говорећи: Предаде нам бог наш у руке наше непријатеља нашег и затирача земље наше и који поби толике између нас. 007 JDG 016 025 И кад се развесели срце њихово рекоше: Зовите Самсона да нам игра. И дозваше Самсона из тамнице да им игра, и наместише га међу два стуба. 007 JDG 016 026 Тада Самсон рече момку који га држаше за руку: Пусти ме, да опипам стубове на којима стоји кућа, да се наслоним на њих. 007 JDG 016 027 А кућа беше пуна људи и жена и сви кнезови филистејски беху онде; и на крову беше око три хиљаде људи и жена, који гледаху како Самсон игра. 007 JDG 016 028 Тада Самсон завапи ка Господу и рече: Господе, Господе! Опомени ме се, молим те, и укрепи ме, молим те, само сада, о Боже! Да се осветим једанпут Филистејима за оба ока своја. 007 JDG 016 029 И загрли Самсон два стуба средња, на којима стајаше кућа, и наслони се на њих, на један десном а на други левом руком својом. 007 JDG 016 030 Па онда рече Самсон: Нека умрем с Филистејима. И належе јако, и паде кућа на кнезове и на сав народ који беше у њој; и би мртвих које поби умирући више него оних које поби за живота свог. 007 JDG 016 031 После дођоше браћа његова и сав дом оца његовог, и узеше га, и вративши се погребоше га између Сараје и Естола у гробу Маноја оца његовог. А он би судија Израиљу двадесет година. 007 JDG 017 001 А беше један човек из горе Јефремове по имену Миха. 007 JDG 017 002 Он рече матери својој: Хиљаду и сто сребрника, што су ти украдени, за које си клела и говорила преда мном, ево, то је сребро у мене, ја сам га узео. А мати му рече: Господ да те благослови, сине! 007 JDG 017 003 А кад врати хиљаду и сто сребрника матери својој, рече мати његова: То сам сребро посветила Господу из своје руке за тебе, сине мој, да се начини од њега лик резан и ливен; зато ти га сада дајем натраг. 007 JDG 017 004 Али он опет даде сребро матери својој, а мати узе двеста сребрника и даде златару, а он начини од њега лик резан и ливен, те беше у кући Мишиној. 007 JDG 017 005 И тај Миха имаше кућу за богове, и начини, оплећак и ликове, и посвети једног између синова својих да му буде свештеник. 007 JDG 017 006 У то време не беше цара у Израиљу: сваки чињаше шта му драго. 007 JDG 017 007 А беше један младић из Витлејема Јудиног, од породице Јудине, који беше Левит и онде борављаше. 007 JDG 017 008 Он отиде из тог града, Витлејема Јудиног, да се настани где може; и идући својим путем дође у гору Јефремову до куће Мишине. 007 JDG 017 009 А Миха му рече: Откуда идеш? Одговори му Левит: Из Витлејема Јудиног, идем да се настаним где могу. 007 JDG 017 010 А Миха му рече: Остани код мене, и буди ми отац и свештеник, а ја ћу ти дати десет сребрника на годину и двоје хаљине и храну. И отиде Левит к њему. 007 JDG 017 011 И Левиту би по вољи да остане код њега, и би му тај младић као да му је син. 007 JDG 017 012 И Миха посвети Левита да му је свештеник тај младић, и оста у кући Мишиној. 007 JDG 017 013 Тада рече Миха: Сада знам да ће ми Господ учинити добро зато што имам Левита свештеника. 007 JDG 018 001 У то време не беше цара у Израиљу, и у то време племе Даново тражаше себи наследство где би наставало, јер му дотада не беше допало наследство међу племенима Израиљевим. 007 JDG 018 002 Зато послаше синови Данови из породице своје пет људи између себе, храбре људе од Сараје и Естаола, да уходе земљу и добро размотре, и рекоше им: Идите, размотрите земљу. И они отидоше у гору Јефремову у кућу Мишину и заноћише онде. 007 JDG 018 003 И кад беху код куће Мишине, познаше глас оног младића Левита, и свративши се онамо рекоше му: Ко те доведе овамо? И шта радиш ту? И шта ћеш ту? 007 JDG 018 004 А он им рече: Тако и тако учини ми Миха, и најми ме да му будем свештеник. 007 JDG 018 005 А они му рекоше: Упитај Бога да знамо хоће ли нам бити срећан пут на који пођосмо. 007 JDG 018 006 А свештеник им рече: Идите с миром; по вољи је Господу пут којим идете. 007 JDG 018 007 И тако пошавши оних пет људи дођоше у Лаис, и видеше тамошњи народ где живи без страха по обичају сидонском, мирно и без страха, и да нема никога у земљи ко би им чим год досађивао или отимао власт, и да су далеко од Сидоњана нити имају шта с ким. 007 JDG 018 008 Па кад се вратише к браћи својој у Сарају и Естаол, рекоше им браћа: Шта је? 007 JDG 018 009 А они рекоше: Устајте да идемо на њих; јер видесмо земљу, и врло је добра. И ви не марите? Немојте се ленити, него похитајте да узмете земљу. 007 JDG 018 010 Кад дођете, доћи ћете к народу безбрижном и у земљу пространу; јер је предаде Бог у наше руке; то је место где нема недостатака ни у чем што има на земљи. 007 JDG 018 011 Тада пођоше оданде из Сараје и Естаола шест стотина људи од породице Данове наоружаних. 007 JDG 018 012 И отишавши стадоше у логор код Киријат-Јарима у Јуди; зато се прозва оно место Махане-Дан до данас, и јесте иза Киријат-Јарима. 007 JDG 018 013 А оданде пошавши у гору Јефремову дођоше у кућу Мишину. 007 JDG 018 014 Тада проговорише петорица што беху ишли да уходе земљу лаиску, и рекоше браћи својој: Знате ли да у овим кућама има оплећак и ликови, и лик резан и лик ливен? Сада дакле гледајте шта ћете радити. 007 JDG 018 015 А они свративши се онамо уђоше у кућу где беше младић Левит, у кућу Мишину, и упиташе га за здравље. 007 JDG 018 016 А шест стотина људи наоружаних од синова Данових стадоше пред вратима. 007 JDG 018 017 А пет људи што беху ишли да уходе земљу отишавши уђоше и узеше лик резан и оплећак и ликове и лик ливен; а свештеник стајаше на вратима са шест стотина људи наоружаних. 007 JDG 018 018 И они што уђоше у кућу Мишину кад узеше лик резани, оплећак, ликове и лик ливени, свештеник им рече: Шта радите? 007 JDG 018 019 А они му рекоше: Ћути, метни руку на уста, па хајде с нама, и буди нам отац и свештеник. Шта ти је боље, бити свештеник кући једног човека или бити свештеник племену и породици у Израиљу? 007 JDG 018 020 И свештеник се обрадова у срцу, и узе оплећак и ликове и лик резани, и уђе међу народ. 007 JDG 018 021 И окренувши се пођоше пустивши децу и стоку и закладе напред. 007 JDG 018 022 А кад беху далеко од куће Мишине, онда људи који живљаху у кућама близу куће Мишине скупише се и пођоше у потеру за синовима Дановим. 007 JDG 018 023 И викаше за синовима Дановим, а они обазревши се рекоше Миши: Шта ти је, те си скупио толике људе? 007 JDG 018 024 А он рече: Узели сте моје богове које сам начинио, и свештеника, па отидосте. Шта још имам? Па још кажете: Шта ти је? 007 JDG 018 025 А синови Данови рекоше му: Немој да ти се чује глас за нама, да не би ударили на вас људи гневни, те ћеш изгубити душу своју и душу дома свог. 007 JDG 018 026 И синови Данови отидоше својим путем, а Миха, видећи да су јачи од њега врати се и отиде кући својој. 007 JDG 018 027 И они узевши шта беше начинио Миха, и свештеника, ког имаше, дођоше у Лаис к народу мирном и безбрижном; па их исекоше оштрим мачем, а град упалише огњем. 007 JDG 018 028 И не беше никога да их избави; јер беху далеко од Сидона и не имаху ништа ни с ким; а град беше у долини која је код Вет-Реова. После сазидаше град и населише се у њему. 007 JDG 018 029 И назваше град Дан по имену Дана оца свог, који се роди Израиљу; а пре се град зваше Лаис. 007 JDG 018 030 И синови Данови наместише себи онај лик резани; а Јонатан син Гирсона Манасијиног и синови његови беху свештеници племену Дановом докле се год не исели из земље. 007 JDG 018 031 И намештен им стајаше онај лик резани, који начини Миха, за све време докле дом Божји беше у Силому. 007 JDG 019 001 И у то време, кад не беше цара у Израиљу, беше један Левит који живљаше као дошљак крај горе Јефремове, и узе иночу из Витлејема Јудиног. 007 JDG 019 002 А иноча његова чињаше прељубу код њега, па отиде од њега кући оца свог у Витлејем Јудин, и оста онде четири месеца. 007 JDG 019 003 А муж њен уста и отиде за њом да јој лепо говори и да је доведе натраг, имајући са собом момка свог, и два магарца; и она га уведе у кућу оца свог, и кад га виде отац њен обрадова се доласку његовом. 007 JDG 019 004 И устави га таст његов, отац младичин, и оста код њега три дана, и онде јеђаху и пијаху и ноћиваху. 007 JDG 019 005 А четврти дан кад усташе рано, уста и он да иде; али отац младичин рече зету свом: Поткрепи срце своје залогајем хлеба, па онда идите. 007 JDG 019 006 И тако седоше и седоше обојица заједно и напише се; па рече отац младичин мужу: Хајде остани још ноћас, и буди весео. 007 JDG 019 007 Али човек уста да иде; али таст његов навали на њ, те опет ноћи онде. 007 JDG 019 008 Потом урани петог дана да иде; и рече му отац младичин: Поткрепи срце своје. И једући заједно забавише се докле и дан наже. 007 JDG 019 009 Тада уста човек да иде, он и иноча му и момак; а таст његов, отац младичин, рече му: Ето, дан је већ нагао, вече је, преноћите овде; ето доцкан је, преноћи овде, и буди весео, па сутра ураните на пут, и иди к свом шатору. 007 JDG 019 010 Али човек не хте ноћити; него уста и пође; и дође до Јевуса, а то је Јерусалим, и с њим два магарца натоварена и иноча његова. 007 JDG 019 011 А кад беху близу Јевуса, дан беше нагао врло, па рече слуга господару свом: Хајде брже да се свратимо у тај град Јевус, и ту да ноћимо. 007 JDG 019 012 А господар му рече: Нећемо свртати у туђ град, који није синова Израиљевих, него ћемо ићи до Гаваје. 007 JDG 019 013 Још рече момку свом: Хајде брже да стигнемо у које од тих места и да ноћимо у Гаваји или у Рами. 007 JDG 019 014 И минуше онуда и отидоше; и сунце их зађе близу Гаваје Венијаминове. 007 JDG 019 015 И окретоше онамо да отиду и преноће у Гаваји, и кад уђе, седе на улици градској; и не би никога да их прими у кућу да преноће. 007 JDG 019 016 И гле, један старац враћаше се с посла свог из поља увече, а беше из горе Јефремове и живљаше као дошљак у Гаваји; а људи оног места беху синови Венијаминови. 007 JDG 019 017 И он подигавши очи своје угледа оног човека путника на улици градској; и рече му старац: Куда идеш? И откуда идеш? 007 JDG 019 018 А он му одговори: Идемо до Витлејема Јудиног до на крај горе Јефремове; оданде сам, па сам ишао до Витлејема Јудиног, а сада идем к дому Господњем и нема никога да ме прими у кућу. 007 JDG 019 019 А имамо и сламе и пиће за магарце своје, и хлеба и вина за се и за слушкињу твоју и за момка који је са слугом твојим имамо свега доста. 007 JDG 019 020 А старац му рече: Буди миран; шта ти год недостаје, ја ћу се старати за то; само немој ноћити на улици. 007 JDG 019 021 И уведе га у своју кућу, и положи магарцима; потом опраше ноге, и једоше и пише. 007 JDG 019 022 А кад се развеселише, гле, људи оног града, безаконици, опколише кућу, и стадоше лупати у врата, и рекоше старцу, господару од куће, говорећи: Изведи тог човека што је ушао у твоју кућу, да га познамо. 007 JDG 019 023 И изашав к њима онај човек, господар од куће, рече им: Не, браћо, не чините зло; кад је човек ушао у моју кућу, не чините то безумље. 007 JDG 019 024 Ево кћи моја девојка и иноча његова, њих ћу вам извести, па њих осрамотите и чините с њима шта вам је воља, само човеку овом не чините то безумље. 007 JDG 019 025 Али га не хтеше послушати они људи; тада онај човек узе иночу своју и изведе је напоље к њима, и они је познаше, и злоставише је целу ноћ до зоре, и пустише је кад зора забеле. 007 JDG 019 026 И дошавши жена у зору паде код врата од куће оног човека где беше господар њен, и лежа докле се не расвану. 007 JDG 019 027 А господар њен уста ујутру, и кад отвори врата и изађе да иде својим путем, а то жена иноча његова лежаше на вратима кућним, и руке јој на прагу. 007 JDG 019 028 И рече јој: Устани да идемо. Али не би одговора; тада је метну на магарца, и уставши човек пође у место своје, 007 JDG 019 029 И дошав кући својој узе мач, и узе иночу своју и исече је с костима на дванаест комада и разасла у све крајеве Израиљеве. 007 JDG 019 030 И ко год виде говораше: Није се учинило нити се видело такво шта откад изиђоше синови Израиљеви из Мисира до данас. Промислите о том и већајте и говорите. 007 JDG 020 001 Тада изиђоше сви синови Израиљеви, и сабра се сав народ једнодушно, од Дана до Вирсавеје и до земље Галадове, ка Господу у Миспу. 007 JDG 020 002 И главари свега народа, свих племена Израиљевих, дођоше на збор народа Божјег, четири стотине хиљада људи пешака који махаху мачем. 007 JDG 020 003 А синови Венијаминови чуше да су синови Израиљеви отишли у Миспу. Синови Израиљеви рекоше: Кажите како се догодило то зло. 007 JDG 020 004 А Левит, муж убијене жене одговори и рече: Дођох с иночом својом у Гавају Венијаминову да преноћим. 007 JDG 020 005 А Гавајани усташе на ме, опколише ме у кући ноћу, и хтеше ме убити; и иночу моју злоставише тако да умре. 007 JDG 020 006 Зато узевши иночу своју исекох је на комаде и разаслах је у све крајеве наследства Израиљевог; јер учинише грдило и срамоту у Израиљу. 007 JDG 020 007 Ето, ви сте сви синови Израиљеви; промислите и већајте. 007 JDG 020 008 А сав народ уста једнодушно и рече: Да не идемо ниједан к шатору свом, и ни један да се не враћа кући својој. 007 JDG 020 009 Него ово да учинимо Гаваји: Да бацимо жреб за њу. 007 JDG 020 010 Да узмемо по десет људи од стотине по свим племенима Израиљевим, и по стотину од хиљаде, и по хиљаду од десет хиљада, да донесе храну народу, а он да иде да учини Гаваји Венијаминовој како је заслужила грдилом које је учинила Израиљу. 007 JDG 020 011 И скупи се сав народ Израиљев на онај град сложивши се једнодушно. 007 JDG 020 012 Тада послаше племена Израиљева људе у све породице Венијаминове, и поручише им: Какво се то зло учини међу вама? 007 JDG 020 013 Сада дајте те безаконике што су у Гаваји, да их погубимо и извадимо зло из Израиља. Али не хтеше синови Венијаминови послушати браћу своју, синове Израиљеве. 007 JDG 020 014 Него се скупише синови Венијаминови из својих места у Гавају да изиђу да се бију са синовима Израиљевим. 007 JDG 020 015 И наброја се у то време синова Венијаминових из њихових градова двадесет и шест хиљада људи који махаху мачем осим становника гавајских, којих беше на број седам стотина људи одабраних. 007 JDG 020 016 У свем том народу беше седам стотина људи одабраних, који беху леваци, и сваки гађаше каменом из праћке у длаку не промашујући. 007 JDG 020 017 А људи Израиљаца наброја се осим синова Венијаминових четири стотине хиљада људи који махаху мачем, самих војника. 007 JDG 020 018 И уставши отидоше к дому Бога Силнога, и упиташе Бога и рекоше синови Израиљеви: Ко ће између нас ићи први у бој на синове Венијаминове? А Господ рече: Јуда нек иде први. 007 JDG 020 019 Потом уставши рано синови Израиљеви стадоше у логор према Гаваји. 007 JDG 020 020 И изиђоше синови Израиљеви у бој на синове Венијаминове, и уврсташе се синови Израиљеви да ударе на Гавају. 007 JDG 020 021 А синови Венијаминови изиђоше из Гаваје, и поваљаше по земљи између Израиљаца у онај дан двадесет и две хиљаде људи. 007 JDG 020 022 Али се народ синова Израиљевих ослободи, те се опет уврсташе на истом месту где се беху уврстали првог дана. 007 JDG 020 023 Јер синови Израиљеви отидоше те плакаше пред Господом до вечера, и упиташе Господа говорећи: Хоћемо ли опет изаћи у бој на синове Венијамина брата свог? А Господ им рече: Изиђите на њих. 007 JDG 020 024 И изиђоше синови Израиљеви на синове Венијаминове други дан. 007 JDG 020 025 И синови Венијаминови изиђоше пред њих из Гаваје други дан; и поваљаше по земљи између синова Израиљевих опет осамнаест хиљада људи, који сви махаху мачем. 007 JDG 020 026 Тада сви синови Израиљеви и сав народ изиђоше и дођоше к дому Бога Силнога, и плакаше и стајаше онде пред Господом, и постише се онај дан до вечера, и принесоше жртве паљенице и жртве захвалне пред Господом. 007 JDG 020 027 Па упиташе синови Израиљеви Господа; јер онде беше ковчег завета Божјег у оно време; 007 JDG 020 028 И Финес син Елеазара сина Ароновог стајаше пред њим у оно време. И рекоше: Хоћемо ли опет изаћи у бој на синове Венијамина брата свог или ћемо се оканити? А Господ им рече: Изиђите, јер ћу их сутра предати вама у руке. 007 JDG 020 029 Тада намести Израиљ заседе око Гаваје. 007 JDG 020 030 И синови Израиљеви изиђоше трећи дан на синове Венијаминове, и уврсташе се према Гаваји као првом и другом. 007 JDG 020 031 А синови Венијаминови изашавши пред народ одвојише се од града, и стадоше бити и сећи народ као првом и другом по путевима, од којих један иде к дому Бога Силнога а други у Гавају, и по пољу, и убише до тридесет људи из Израиља. 007 JDG 020 032 И рекоше синови Венијаминови: Падају пред нама као пре. А синови Израиљеви рекоше: Да бежимо да их отргнемо од града на путеве. 007 JDG 020 033 Тада сви синови Израиљеви кретоше се са свог места и уврсташе се у Вал-Тамару; и заседе Израиљеве искочише из места свог, из лука гавајских. 007 JDG 020 034 И дође на Гавају десет хиљада људи изабраних из свега Израиља, и бој поста жешћи, а они не опазише да ће их зло задесити. 007 JDG 020 035 И Господ поби Венијамина пред Израиљем, и синови Израиљеви погубише онај дан од синова Венијаминових двадесет и пет хиљада и сто људи, који сви мачем махаху. 007 JDG 020 036 И синови Венијаминови видеше да су надбијени: јер синови Израиљеви узмакоше испред синова Венијаминових уздајући се у заседе које беху наместили код Гаваје; 007 JDG 020 037 А они што беху у заседи навалише брже у Гавају, и ушавши исекоше све по граду оштрим мачем. 007 JDG 020 038 А беху синови Израиљеви уговорили с онима у заседи да за знак запале ватру да се дигне велик дим из града. 007 JDG 020 039 Тако синови Израиљеви стадоше бежати из боја, а синови Венијаминови почеше убијати, и исекоше до тридесет људи између синова Израиљевих говорећи: Доиста падају пред нама као у пређашњем боју. 007 JDG 020 040 Али кад се пламен и дим као стуб диже из града, обазреше се синови Венијаминови, и гле, огањ се из града дизаше до неба. 007 JDG 020 041 Тада се вратише синови Израиљеви, а синови Венијаминови сметоше се видећи да их је зло задесило; 007 JDG 020 042 И побегоше испред синова Израиљевих к пустињи; али их војска гоњаше, и који из градова излажаху, бише их међу собом. 007 JDG 020 043 Тако опколише синове Венијаминове, гонише их, тлачише их од Менује до Гаваје к истоку. 007 JDG 020 044 И погибе синова Венијаминових осамнаест хиљада људи, самих јунака. 007 JDG 020 045 А оних што се окретоше и побегоше у пустињу к стени Римону, напабирчише их по путевима пет хиљада људи, и тераше их до Гидома и побише их две хиљаде људи. 007 JDG 020 046 И тако свега погибе онај дан синова Венијаминових двадесет и пет хиљада људи који махаху мачем, све самих јунака. 007 JDG 020 047 И беше шест стотина људи који се окретоше и утекоше у пустињу к стени Римону, и осташе на стени Римону четири месеца. 007 JDG 020 048 Потом синови Израиљеви вративши се к синовима Венијаминовим исекоше оштрим мачем и људе по градовима и стоку и шта се год нађе; и све градове који осташе попалише огњем. 007 JDG 021 001 А синови Израиљеви беху се заклели у Миспи рекавши: Ниједан између нас да не да кћери своје за жену сину Венијаминовом. 007 JDG 021 002 Зато отиде народ к дому Божјем, и осташе онде до вечери пред Богом, и подигавши глас свој плакаше врло, 007 JDG 021 003 И рекоше: Зашто се, Господе Боже Израиљев, догоди ово у Израиљу, данас да нестане једног племена из Израиља? 007 JDG 021 004 И сутра дан урани народ, и начини онде олтар, и принесоше жртве паљенице и жртве захвалне. 007 JDG 021 005 Тада рекоше синови Израиљеви: Има ли ко да није дошао на збор из свих племена Израиљевих ка Господу? Јер се беху тешко заклели за оног ко не дође у Миспу ка Господу рекавши: Да се погуби. 007 JDG 021 006 Јер се синовима Израиљевим сажали за Венијамином братом њиховим, и рекоше: Данас се истреби једно племе из Израиља. 007 JDG 021 007 Шта ћемо чинити с онима што су остали да би имали жене, кад се заклесмо Господом да им не дамо кћери својих за жене? 007 JDG 021 008 Па рекоше: Има ли ко из племена Израиљевих да није дошао у Миспу ка Господу? И гле, не беше дошао на војску, на збор, нико из Јависа Галадовог. 007 JDG 021 009 Јер кад се народ преброја, гле, не беше онде ниједног од оних који живе у Јавису Галадовом. 007 JDG 021 010 Зато посла збор онамо дванаест хиљада храбрих људи, и заповеди им говорећи: Идите и побијте становнике у Јавису Галадовом оштрим мачем и жене и децу. 007 JDG 021 011 Ово ћете дакле учинити: све мушкиње и све женскиње што је познало човека побијте. 007 JDG 021 012 И нађоше међу становницима Јависа Галадовог четири стотине девојака, које не беху познале човека, и доведоше их у логор у Силом, који је у земљи хананској. 007 JDG 021 013 Тада посла сав збор, те говорише синовима Венијаминовим који беху у стени Римону, и објавише им мир. 007 JDG 021 014 Тако се вратише синови Венијаминови у то време, и дадоше им жене које оставише у животу између жена из Јависа Галадовог; али их не беше доста за њих. 007 JDG 021 015 А народу беше жао Венијамина што Господ окрњи племена Израиљева. 007 JDG 021 016 Па рекоше старешине од збора: Шта ћемо чинити с овима што су остали да би имали жене? Јер су изгинуле жене у племену Венијаминовом. 007 JDG 021 017 Потом рекоше: Наследство Венијаминово припада онима што су остали, да се не би затрло племе из Израиља. 007 JDG 021 018 А ми им не можемо дати жена између кћери својих; јер су се заклели синови Израиљеви рекавши: Да је проклет ко да жену синовима Венијаминовим. 007 JDG 021 019 Потом рекоше: Ево, годишњи је празник Господњи у Силому, који је са севера Ветиљу, к истоку, на путу који иде од Ветиља у Сихем, и с југа Левони. 007 JDG 021 020 И заповедише синовима Венијаминовим говорећи: Идите, и заседите по виноградима. 007 JDG 021 021 И пазите: Па кад изиђу кћери силомске да играју, изиђите из винограда и отмите сваки себи жену између кћери силомских; и идите у земљу Венијаминову. 007 JDG 021 022 А кад дођу оци њихови или браћа њихова к нама да се суде, ми ћемо им казати: Смилујте им се нас ради, јер у овом рату нисмо заробили жене за сваког њих; а ви им нисте дали, и тако нећете бити криви. 007 JDG 021 023 Тада синови Венијаминови учинише тако, и доведоше жене према броју свом између играчица које отеше, и отишавши вратише се на наследство своје, и сазидаше опет градове и населише се у њима. 007 JDG 021 024 И тако разиђоше се синови Израиљеви оданде у оно време сваки у своје племе и у породицу своју, и отидоше оданде сваки на своје наследство. 007 JDG 021 025 У оно време не беше цара у Израиљу; сваки чињаше шта му беше драго. # # BOOK 008 RUT Ruth Књига о Рути 008 RUT 001 001 А у оно време кад судише судије би глад у земљи; и један човек из Витлејема Јудиног отиде да живи као дошљак у земљи моавској са женом својом и са два сина своја. 008 RUT 001 002 А име том човеку беше Елимелех, а жени му име Нојемина, а имена двојице синова његових Малон и Хелеон; и беху Ефраћани, из Витлејема Јудиног; и дођоше у земљу моавску и настанише се онде. 008 RUT 001 003 Потом умре Елимелех муж Нојеминин и она оста са два сина своја. 008 RUT 001 004 Они се оженише Моавкама; Једној беше име Орфа а другој Рута; и онде стајаху до десет година. 008 RUT 001 005 Потом умреше обојица, Малон и Хелеон; и жена оста без два сина своја и без мужа свог. 008 RUT 001 006 Тада се она подиже са снахама својим да се врати из земље моавске, јер чу у земљи моавској да је Господ походио народ свој давши им хлеба. 008 RUT 001 007 И изиђе из места где беше, и обе снахе њене с њом; пођоше путем да се врате у земљу Јудину. 008 RUT 001 008 Тада рече Нојемина обема снахама својим: Идите, вратите се свака у дом матере своје; Господ нека вам учини милост као што ви учинисте умрлима и мени. 008 RUT 001 009 Да вам да Господ да нађете починак свака у дому мужа свог. И пољуби их; а оне повикавши заплакаше, 008 RUT 001 010 И рекоше јој: Не, него ћемо се с тобом вратити у твој народ. 008 RUT 001 011 А Нојемина им рече: Идите натраг, кћери моје; што бисте ишле са мном? Зар ћу још имати синова у утроби својој да вам буду мужеви? 008 RUT 001 012 Вратите се, кћери моје, идите; јер сам остарела и нисам за удају. А и да кажем да се надам и да се још ноћас удам, и да родим синове, 008 RUT 001 013 Зар ћете их ви чекати док одрасту? Зар ћете тога ради стајати неудате? Немојте, кћери моје; јер су моји јади већи од ваших, јер се рука Господња подигла на ме. 008 RUT 001 014 Тада оне подигавши глас свој плакаше опет; и Орфа пољуби свекрву своју; а Рута оста код ње. 008 RUT 001 015 А она јој рече: Ето, јетрва се твоја вратила народу свом и к боговима својим; врати се и ти за јетрвом својом. 008 RUT 001 016 Али Рута рече: Немој ме наговарати да те оставим и од тебе отидем; јер куда год ти идеш, идем и ја; и где год ти настаниш, настанићу се и ја; твој је народ мој народ, и твој је Бог мој Бог. 008 RUT 001 017 Где ти умреш, умрећу и ја, и онде ћу бити погребена. То нека ми учини Господ и то нека ми дода, смрт ће ме само раставити с тобом. 008 RUT 001 018 А она кад виде да је тврдо наумила ићи с њом, преста је одвраћати. 008 RUT 001 019 Тако идоше обе док не дођоше у Витлејем; а кад дођоше у Витлејем, сав град узавре њих ради, и говораху: Је ли то Нојемина? 008 RUT 001 020 А она им говораше: Не зовите ме више Нојемина, него ме зовите Мара, јер ми велике јаде зададе Свемогући. 008 RUT 001 021 Обилна сам отишла, а празну ме врати Господ. Зашто ме зовете Нојемина, кад ме Господ обори и Свемогући ме уцвели. 008 RUT 001 022 Тако дође натраг Нојемина и с њом Рута Моавка, снаха њена, вративши се из земље моавске; а дођоше у Витлејем о почетку јечмене жетве. 008 RUT 002 001 А беше један човек, род мужу Нојеминином, човек богат од породице Елимелехове, коме име беше Воз. 008 RUT 002 002 И Рута Моавка рече Нојемини: Да идем у поље да пабирчим класје за оним пред ким нађем милост. А она јој рече: Иди, кћери моја. 008 RUT 002 003 И она отиде, и дошавши стаде пабирчити по њиви за жетеоцима: и догоди се, те дође на њиву која припадаше Возу, који беше од породице Елимелехове. 008 RUT 002 004 И гле, дође Воз из Витлејема, а рече жетеоцима: Господ да је с вама! И они му рекоше: Да те благослови Господ! 008 RUT 002 005 Тада рече Воз слузи свом који беше над жетеоцима: Чија је оно младица? 008 RUT 002 006 А слуга који беше над жетеоцима одговори му: Моавка је младица која се вратила с Нојемином из земље моавске. 008 RUT 002 007 И рече: Да пабирчим, да купим класје између снопова за жетеоцима. И дошавши бави се од јутра до сада; само је мало била код куће. 008 RUT 002 008 Тада Воз рече Рути: Чујеш, кћери моја; немој ићи на другу њиву да пабирчиш, нити одлази одавде, него се држи мојих девојака. 008 RUT 002 009 Пази на којој њиви они жању, па иди за њима; јер сам заповедио момцима својим да те нико не дира; а кад ожедниш, иди к судовима и пиј шта моје слуге захватају. 008 RUT 002 010 Тада она паде ничице и поклони се до земље, и рече му: Како нађох милост пред тобом, да ме погледаш кад сам туђинка? 008 RUT 002 011 А Воз одговори и рече јој: Чуо сам ја све што си чинила свекрви својој по смрти мужа свог, и како си оставила оца свог и матер своју и постојбину своју, па си дошла к народу ког ниси знала пре. 008 RUT 002 012 Господ да ти плати за дело твоје, и да ти плата буде потпуна од Господа Бога Израиљевог, кад си дошла да се под крилима Његовим склониш. 008 RUT 002 013 А она рече: Нађох милост пред тобом, господару, јер си ме утешио и милостиво проговорио слушкињи својој, ако и нисам као једна од твојих слушкиња. 008 RUT 002 014 А Воз јој рече: Кад буде време јести, дођи овамо и једи хлеба и умочи залогај свој у оцат. И она седе покрај жетелаца, и он јој пружи пржених зрна, и она једе и насити се, и претече јој. 008 RUT 002 015 Потом уста да пабирчи. А Воз заповеди момцима својим говорећи: Нека пабирчи и међу сноповима, немојте да је застидите. 008 RUT 002 016 Него још навлаш испуштајте руковети и остављајте јој нека купи, и не корите је. 008 RUT 002 017 И она пабирчи на њиви до вечера, и оврше шта напабирчи, и дође око ефе јечма. 008 RUT 002 018 И узевши отиде у град, и виде свекрва њена шта је напабирчила; а она извади и даде јој и оно што је претекло пошто се наситила. 008 RUT 002 019 И рече јој свекрва: Где си пабирчила данас? И где си радила? Да је благословен који те је погледао! А она каза свекрви својој код кога је радила говорећи: Име је човеку код кога сам данас радила Воз. 008 RUT 002 020 А Нојемина рече снаси својој: Господ да га благослови, кад није укратио милости своје к живима и к мртвима. И рече јој Нојемина: Тај је човек нама род, и један од осветника наших. 008 RUT 002 021 А Рута Моавка рече: Још ми је рекао: Држи се моје чељади докле не пожању све моје. 008 RUT 002 022 А Нојемина рече Рути снаси својој: Добро је, кћери моја, да идеш с његовим девојкама, да те не би дирали на другој њиви. 008 RUT 002 023 И тако се држаше девојака Возових пабирчећи докле се не сврши жетва јечмена и жетва пшенична; и живљаше код свекрве своје. 008 RUT 003 001 Потом рече јој Нојемина свекрва њена: Кћери моја, не треба ли да ти потражим починак, да би ти добро било? 008 RUT 003 002 Ево, није ли нам род Воз, код кога си била са девојкама његовим? Ево, он ће ову ноћ вејати јечам на гумну. 008 RUT 003 003 Умиј се дакле, и намажи се, и обуци хаљине своје на се, па иди на гумно; али да не дозна за те човек докле не једе и не напије се. 008 RUT 003 004 Па кад легне, запамти место где легне, па онда отиди и дигни покривач с ногу његових, те лези онде; а он ће ти казати шта ћеш радити. 008 RUT 003 005 А Рута јој рече: Шта ми год кажеш, учинићу. 008 RUT 003 006 И отиде на гумно и учини све што јој заповеди свекрва. 008 RUT 003 007 А Воз једавши и пивши и провеселивши се отиде те леже код стога; а она дође полако, подиже покривач с ногу његових и леже. 008 RUT 003 008 А кад би око поноћи трже се човек и обрну се, а гле, жена лежаше код ногу његових. 008 RUT 003 009 И он јој рече: Ко си? Одговори: Ја сам Рута слушкиња твоја; рашири крило своје на слушкињу своју, јер си ми осветник. 008 RUT 003 010 А он рече: Господ да те благослови, кћери моја; ова потоња милост коју ми показујеш већа је од прве, што ниси тражила младића, ни сиромашног ни богатог. 008 RUT 003 011 Зато сада, кћери моја, не бој се; шта год кажеш учинићу ти; јер зна цело место народа мог да си поштена жена. 008 RUT 003 012 Јесте истина, ја сам ти осветник; али има још те ближи од мене. 008 RUT 003 013 Преноћи овде; па сутра ако те хтедбуде узети, добро, нека узме; ако ли не хтедбуде узети, ја ћу те узети, тако жив био Господ! Спавај до јутра. 008 RUT 003 014 И она спава код ногу његових до јутра; потом уста док још не могаше човек човека распознати, јер Воз рече: Да се не дозна да је жена долазила на гумно. 008 RUT 003 015 И рече: Дај огртач који имаш на себи; и држи га. И она га подржа, а он јој измери шест мерица јечма, и напрти јој и она отиде у град. 008 RUT 003 016 И дође свекрви својој, која јој рече: Шта би кћери моја? А она јој каза све што јој учини онај човек. 008 RUT 003 017 И рече: Ових шест мерица јечма даде ми, јер ми рече: Немој се вратити празна к свекрви својој. 008 RUT 003 018 А она јој рече: Почекај, кћери моја, док дознаш како ће изаћи; јер онај човек неће се смирити док не сврши ствар данас. 008 RUT 004 001 А Воз изиђе на врата градска, и седе онде. И гле, наиђе онај осветник, за ког Воз говораше, и рече му Воз: Ходи овамо, седи овде. И он дође и седе. 008 RUT 004 002 Потом узе Воз десет људи између старешина градских и рече: Поседајте овде. И поседаше. 008 RUT 004 003 Тада рече оном осветнику: Њиву која је била брата нашег Елимелеха продала је Нојемина, која се вратила из земље моавске. 008 RUT 004 004 Зато рекох: Да јавим теби, и кажем ти: Узми њиву пред овима што седе овде и пред старешинама народа мог; ако ћеш откупити, откупи; ако ли нећеш откупити, кажи ми да знам; јер осим тебе нема другог који би откупио, а после тебе идем ја. А он рече: Ја ћу откупити. 008 RUT 004 005 А Воз рече: У који дан узмеш њиву из руке Нојеминине, треба да узмеш и Руту Моавку жену умрлога, да подигнеш име умрлом у наследству његовом. 008 RUT 004 006 Тада рече онај осветник: Не могу откупити, да не распем своје наследство; откупи ти шта би требало да ја откупим, јер ја не могу откупити. 008 RUT 004 007 А беше од старине обичај у Израиљу о откупљивању и промењивању, да би свака ствар била тврда, да један изује обућу своју и да другом, и то беше сведоџба у Израиљу. 008 RUT 004 008 Кад дакле онај осветник рече Возу: Узми ти, изу обућу своју. 008 RUT 004 009 А Воз рече старешинама и свему народу: Ви сте сведоци данас да сам откупио из руке Нојеминине шта је год било Елимелехово и шта је год било Хелеоново и Малоново; 008 RUT 004 010 И да сам узео за жену Руту Моавку жену Малонову да подигнем име умрлом у наследству његовом, да не би погинуло име умрлом међу браћом његовом и у месту његовом; ви сте сведоци данас. 008 RUT 004 011 И сав народ који беше на вратима градским и старешине рекоше: Сведоци смо; да да Господ да жена која долази у дом твој буде као Рахиља и Лија, које обе сазидаше дом Израиљев; богати се у Ефрати, и прослави име своје у Витлејему! 008 RUT 004 012 И од семена које ти Господ да од те жене, да постане дом твој као дом Фареса ког роди Тамара Јуди. 008 RUT 004 013 И тако узе Воз Руту и би му жена, и он леже с њом, и Господ јој даде те затрудне, и роди сина. 008 RUT 004 014 И рекоше жене Нојемини: Да је благословен Господ који те није оставио данас без осветника, да се име Његово слави у Израиљу! 008 RUT 004 015 Он ће ти утешити душу и биће потпора старости твојој, јер га роди снаха твоја која те љуби и која ти је боља него седам синова. 008 RUT 004 016 И узе Нојемина дете, и метну га на крило своје, и беше му дадиља. 008 RUT 004 017 И суседе наденуше му име говорећи: Роди се син Нојемини, и прозваше га Овид. Он би отац Јесеја, оца Давидовог. 008 RUT 004 018 А ово је племе Фаресово: Фарес роди Есрома; 008 RUT 004 019 А Есром роди Арама; а Арам роди Аминадава; 008 RUT 004 020 А Аминадав роди Насона; а Насон роди Салмона; 008 RUT 004 021 А Салмон роди Воза; а Воз роди Овида; 008 RUT 004 022 А Овид роди Јесеја; а Јесеј роди Давида. # # BOOK 009 1SA 1 Samuel 1 Књига Самуилова 009 1SA 001 001 Беше један човек из Раматајим-Софима, из горе Јефремове, коме име беше Елкана син Јероама, сина Елива, сина Това, сина Суфовог, Ефраћанин. 009 1SA 001 002 И имаше две жене, једној беше име Ана а другој Фенина; и Фенина имаше деце, а Ана немаше деце. 009 1SA 001 003 И иђаше тај човек сваке године из свог града да се поклони и принесе жртву Господу над војскама у Силом; а онде беху два сина Илијева, Офније и Финес, свештеници Господњи. 009 1SA 001 004 И један дан кад Елкана принесе жртву, даде Фенини жени својој и свим синовима њеним и кћерима њеним по део; 009 1SA 001 005 Ани пак даде два дела, јер љубљаше Ану, а њој Господ беше затворио материцу. 009 1SA 001 006 И противница је њена врло цвељаше пркосећи јој што јој Господ беше затворио материцу. 009 1SA 001 007 Тако чињаше Елкана сваке године, и Ана хођаше у дом Господњи, а она је цвељаше, те плакаше и не јеђаше. 009 1SA 001 008 А Елкана муж њен рече јој једном: Ана, зашто плачеш? И зашто не једеш? И зашто је срце твоје невесело? Нисам ли ти ја бољи него десет синова? 009 1SA 001 009 А Ана уста, пошто једоше и пише у Силому; а Илије свештеник сеђаше на столици, на прагу дома Господњег. 009 1SA 001 010 И она, тужна у срцу помоли се Господу плачући много. 009 1SA 001 011 И заветова се говорећи: Господе над војскама! Ако погледаш на муку слушкиње своје, и опоменеш ме се, и не заборавиш слушкиње своје, него даш слушкињи својој мушко чедо, ја ћу га дати Господу докле је год жив, и бритва неће прећи преко главе његове. 009 1SA 001 012 И кад се она дуго мољаше пред Господом, Илије мотраше на уста њена. 009 1SA 001 013 Али Ана говораше у срцу свом, уста јој се само мицаху а глас јој се не чујаше; стога Илије помисли да је пијана. 009 1SA 001 014 Па јој рече Илије: Докле ћеш бити пијана? Отрезни се од вина свог. 009 1SA 001 015 Али Ана одговори и рече: Нисам пијана, господару, него сам жена тужна у срцу; нисам пила вина ни силовитог пића; него изливам душу своју пред Господом. 009 1SA 001 016 Немој једначити слушкиње своје с неваљалом женом; јер сам од велике туге и жалости своје говорила досад. 009 1SA 001 017 Тада одговори Илије и рече: Иди с миром; а Бог Израиљев да ти испуни молбу, за шта си Га молила. 009 1SA 001 018 А она рече: Нека нађе слушкиња твоја милост пред тобом! Тада отиде жена својим путем, и једе, и лице јој не беше више као пре. 009 1SA 001 019 И сутрадан уранише, и поклонише се Господу, и вратише се и дођоше кући својој у Рамат. И Елкана позна Ану жену своју, и Господ се опомену ње. 009 1SA 001 020 И кад би време, пошто Ана затрудне, роди сина и наде му име Самуило, јер, рече, испросих га у Господа. 009 1SA 001 021 Потом пође онај човек Елкана са свим домом својим да принесе Господу годишњу жртву и завет свој. 009 1SA 001 022 Али Ана не пође, јер рече мужу свом: Докле одојим дете, онда ћу га одвести да изађе пред Господа и остане онде до века. 009 1SA 001 023 И рече јој Елкана, муж њен: Чини како ти драго; остани докле год не одојиш; само да хоће Господ испунити реч своју. И тако жена оста; и дојаше сина свог докле га не одоји. 009 1SA 001 024 А кад га одоји, одведе га са собом узевши три телета и ефу брашна и мех вина, и уведе га у дом Господњи у Силому; а дете беше још мало. 009 1SA 001 025 И заклаше теле и доведоше дете к Илију. 009 1SA 001 026 И она рече: Чуј господару, како је жива душа твоја, господару, ја сам она жена која је стајала овде код тебе молећи се Господу. 009 1SA 001 027 Молих се за ово дете, и испуни ми Господ молбу моју, за шта сам Га молила. 009 1SA 001 028 Зато и ја дајем њега Господу, докле је год жив, да је дат Господу. И поклонише се онде Господу. 009 1SA 002 001 И Ана се помоли и рече: Развесели се срце моје у Господу; подиже се рог мој у Господу; отворише се уста моја на непријатеље моје, јер сам радосна ради спасења Твог. 009 1SA 002 002 Нема светог као што је Господ; јер нема другог осим Тебе; и нема стене као што је Бог наш. 009 1SA 002 003 Не говорите више поносито, и нека не излазе из уста ваших речи охоле; јер је Господ Бог који све зна, и Он удешава намере. 009 1SA 002 004 Лук јунацима сломи се, и изнемогли опасаше се снагом. 009 1SA 002 005 Који беху сити, наимају се за хлеб; а који беху гладни, нису више; и нероткиња роди седморо, а која имаше деце, изнеможе. 009 1SA 002 006 Господ убија, и оживљује; спушта у гроб, и извлачи. 009 1SA 002 007 Господ сиромаши и богати; понижује и узвишује. 009 1SA 002 008 Сиромаха подиже из праха, и из буњишта узвишује убогог да га посади с кнезовима, и даје им да наследе престо славе; јер су Господњи темељи земаљски, и на њима је основао васиљену. 009 1SA 002 009 Сачуваће ноге милих својих, а безбожници ће умукнути у мраку; јер својом снагом неће човек надјачати. 009 1SA 002 010 Који се супроте Господу, сатрће се; на њих ће загрмети с неба; Господ ће судити крајевима земаљским, и даће снагу цару свом, и узвисиће рог помазанику свом. 009 1SA 002 011 Потом отиде Елкана у Рамат кући својој, а дете служаше Господу пред Илијем свештеником. 009 1SA 002 012 А синови Илијеви беху неваљали, и не знаху за Господа. 009 1SA 002 013 Јер у тих свештеника беше обичај према народу: кад ко приношаше жртву, долажаше момак свештеников док се куваше месо с виљушкама трокраким у руци, 009 1SA 002 014 И забадаше у суд, или у котао, или у таву, или у лонац, и шта се год набоде на виљушке узимаше свештеник. Тако чињаху свему Израиљу који долажаше у Силом. 009 1SA 002 015 Тако и пре него би запалили сало, дошао би момак свештеников, те би рекао човеку који приношаше жртву: Дај месо да испечем свештенику, јер ти нећу примити месо кувано, него сирово. 009 1SA 002 016 Ако би му тада човек одговорио: Нека се прво запали сало, па онда узми шта ти год душа жели; он би рекао: Не, него дај сада, ако ли не даш, узећу силом. 009 1SA 002 017 И грех оних младића беше врло велик пред Господом, јер људи не мараху за принос Господњи. 009 1SA 002 018 А Самуило служаше пред Господом, још дете у оплећку ланеном. 009 1SA 002 019 А мати му начини мали плашт и донесе му, и тако чињаше сваке године долазећи с мужем својим да принесе жртву годишњу. 009 1SA 002 020 А Илије благослови Елкану и жену његову говорећи: Господ да ти да порода од те жене за овог ког је дала Господу! И отидоше у своје место. 009 1SA 002 021 И Господ походи Ану, и она затрудне и роди три сина и две кћери. А дете Самуило растијаше пред Господом. 009 1SA 002 022 А Илије беше врло стар, и чу све што чињаху синови његови свему Израиљу, и како спаваху са женама које долажаху гомилама на врата шатора од састанка. 009 1SA 002 023 И говораше им: Зашто то радите? Јер чујем зле речи о вама од свега народа. 009 1SA 002 024 Немојте, децо моја; јер није добро шта чујем; отпађујете народ Господњи. 009 1SA 002 025 Кад човек згреши човеку, судиће му судија; али кад ко згреши Господу, ко ће молити за њ? Али не послушаше оца свог, јер Господ хтеде да их убије. 009 1SA 002 026 А дете Самуило растијаше и беше мио Господу и људима. 009 1SA 002 027 Тада дође човек Божји к Илију, и рече му: Овако вели Господ: Не јавих ли се дому оца твог, кад беху у Мисиру у кући Фараоновој? 009 1SA 002 028 И изабрах га између свих племена Израиљевих себи за свештеника да приноси жртве на олтару мом и да кади кадом и носи оплећак преда мном, и дадох дому оца твог све жртве огњене синова Израиљевих? 009 1SA 002 029 Зашто газите жртву моју и принос мој, које сам заповедио да се приносе у шатору? И пазиш синове своје већма него мене, да се гојите првинама свих приноса Израиља, народа мог? 009 1SA 002 030 Зато Господ Бог Израиљев каже: Рекао сам доиста: Дом твој и дом оца твог служиће преда мном до века; али каже Господ: Неће бити тако, јер оне ћу поштовати који мене поштују, а који мене презиру, биће презрени. 009 1SA 002 031 Гле, иду дани кад ћу одсећи теби руку и руку дому оца твог, да не буде старца у дому твом. 009 1SA 002 032 И видећеш невољу у шатору место свега добра што је Господ чинио Израиљу; неће бити старца у дому твом довека. 009 1SA 002 033 А кога од твојих не истребим испред олтара свог, онај ће остати да ти чиле очи и да ти се цвели душа; и сав подмладак дома твог умираће у најбољим годинама. 009 1SA 002 034 И ово да ти је знак шта ће доћи на оба сина твоја, на Офнија и Финеса: у један дан погинуће обојица. 009 1SA 002 035 А себи ћу подигнути свештеника верног, он ће радити по срцу мом и по души мојој; и сазидаћу му тврд дом, и он ће ходити пред помазаником мојим вазда. 009 1SA 002 036 И ко остане од дома твог, доћи ће да му се поклони за сребрн новац и за комад хлеба, и говориће: Прими ме у какву службу свештеничку да имам комад хлеба. 009 1SA 003 001 А дете Самуило служаше Господу пред Илијем; и реч Господња беше ретка у оно време, и не јављаху се утваре. 009 1SA 003 002 Једном у то време Илије лежаше на свом месту; а очи му почињаху тамнети те не могаше видети. 009 1SA 003 003 И Самуило лежаше у дому Господњем где беше ковчег Божји, и жишци Господњи још не беху погашени. 009 1SA 003 004 И викну Господ Самуила, а он рече: Ево ме. 009 1SA 003 005 И притрча к Илију, и рече му: Ево ме, што си ме звао? А он рече: Нисам те звао, иди лези. И он отиде и леже. 009 1SA 003 006 А Господ опет викну Самуила, и Самуило уста, и отиде к Илију, и рече: Ево ме, што си ме звао? А он рече: Нисам те звао, сине; иди лези. 009 1SA 003 007 А Самуило још не познаваше Господа, и још му не беше јављена реч Господња. 009 1SA 003 008 Тада опет викну Господ Самуила трећи пут, и он уста и отиде к Илију, и рече: Ево ме, што си ме звао? Тада разуме Илије да Господ зове дете. 009 1SA 003 009 И рече Илије Самуилу: Иди лези; а ако те зовне, а ти реци: Говори Господе, чује слуга твој. И Самуило отиде, и леже на своје место. 009 1SA 003 010 А Господ дође и стаде; и зовну као пре: Самуило! Самуило! А Самуило рече: Говори, чује слуга твој. 009 1SA 003 011 И рече Господ Самуилу: Ево учинићу нешто у Израиљу да ће зујати оба уха свакоме ко чује. 009 1SA 003 012 У тај дан ћу учинити Илију све што сам говорио за кућу његову, од почетка до краја. 009 1SA 003 013 Јер сам му јавио да ћу судити дому његовом довека за неваљалство, за које је знао да њим навлаче на се проклетство синови његови, па им није забранио. 009 1SA 003 014 Зато се заклех дому Илијевом да се неће очистити неваљалство дома Илијевог никаквом жртвом ни приносом довека. 009 1SA 003 015 И Самуило спава до јутра, па отвори врата дома Господњег. Али се бојаше Самуило казати Илију за утвару. 009 1SA 003 016 А Илије зовну Самуила и рече: Самуило, сине! А он рече: Ево ме. 009 1SA 003 017 А он рече: Какве су речи што ти је казао? Немој затајити од мене; тако ти учинио Бог и тако ти додао, ако затајиш од мене шта год ти је казао. 009 1SA 003 018 И Самуило му каза све, и ништа не затаји од њега. А он рече: Господ је, нека чини оно што Му је воља. 009 1SA 003 019 А Самуило растијаше, и Господ беше с њим, и не пусти да падне на земљу ниједна реч његова. 009 1SA 003 020 И сав Израиљ од Дана до Вирсавеје позна да је Самуило веран пророк Господњи. 009 1SA 003 021 И Господ се стаде опет јављати у Силому, јер се Господ јављаше Самуилу у Силому речју Господњом. 009 1SA 004 001 И шта рече Самуило, зби се свему Израиљу. Јер Израиљ изађе на војску на Филистеје, и стадоше у логор код Евен-Езера, а Филистеји стадоше у логор у Афеку. 009 1SA 004 002 А Филистеји се уврсташе према Израиљу, и кад се отвори бој, разбише Филистеји Израиља, и изгибе их у боју у пољу око четири хиљаде људи. 009 1SA 004 003 И кад народ дође у логор, рекоше старешине Израиљеве: Зашто нас данас разби Господ пред Филистејима? Да донесемо из Силома ковчег завета Господњег, да буде међу нама и избави нас из руку непријатеља наших. 009 1SA 004 004 И народ посла у Силом да донесу оданде ковчег завета Господа над војскама, који седи на херувимима; а беху онде код ковчега завета Господњег два сина Илијева, Офније и Финес. 009 1SA 004 005 А кад дође ковчег завета Господњег у логор, повика сав Израиљ од радости да земља зајеча. 009 1SA 004 006 А Филистеји чувши веселу вику рекоше: Каква је то вика весела у логору јеврејском? И разумеше да је дошао ковчег Господњи у логор њихов. 009 1SA 004 007 И уплашише се Филистеји кад рекоше: Бог је дошао у логор. И говораху: Тешко нама! Јер то није бивало пре. 009 1SA 004 008 Тешко нама! Ко ће нас избавити из руку тих силних богова? То су богови што побише Мисирце у пустињи свакојаким мукама. 009 1SA 004 009 Охрабрите се, и будите људи, о Филистеји! Да не служите Јеврејима као што су они вама служили; будите људи и удрите. 009 1SA 004 010 И Филистеји ударише, и Израиљци се опет разбише и побегоше к шаторима својим; и бој беше врло велик, јер паде из Израиља тридесет хиљада пешака. 009 1SA 004 011 И ковчег Божји би отет, и два сина Илијева, Офније и Финес погибоше. 009 1SA 004 012 А један између синова Венијаминових побеже из боја, и дође у Силом исти дан раздртих хаљина и главе посуте прахом. 009 1SA 004 013 И кад дође, гле, Илије сеђаше на столици украј пута погледајући; јер срце његово беше у страху за ковчег Божји. И дошав онај човек у град каза гласе, и стаде вика свега града. 009 1SA 004 014 А Илије чувши вику рече: Каква је то врева? И човек брже дотрча да јави Илију. 009 1SA 004 015 А Илију беше деведесет и осам година, и очи му беху потамнеле, те не могаше видети. 009 1SA 004 016 И рече човек Илију: Ја идем из боја, утекох данас из боја. А он рече: Шта би, сине? 009 1SA 004 017 А гласник одговарајући рече: Побеже Израиљ испред Филистеја, и изгибе много народа, и оба сина твоја погибоше, Офније и Финес, и ковчег Божји отет је. 009 1SA 004 018 А кад спомену ковчег Божји, паде Илије са столице наузнако код врата и сломи врат и умре, јер беше човек стар и тежак. Он би судија Израиљу четрдесет година. 009 1SA 004 019 А снаха његова, жена Финесова, беше трудна и на том доба, па чувши глас да је ковчег Божји отет и да јој је погинуо свекар и муж, сави се и породи, јер јој дођоше болови. 009 1SA 004 020 И кад умираше, рекоше јој које стајаху код ње: Не бој се, родила си сина. Али она не одговори, нити хајаше за то. 009 1SA 004 021 Него детету наде име Ихавод говорећи: Отиде слава од Израиља; јер ковчег Божји би отет, и свекар јој и муж погибоше. 009 1SA 004 022 Зато рече: Отиде слава од Израиља; јер би отет ковчег Божји. 009 1SA 005 001 А Филистеји узеше ковчег Божји, и однесоше из Евен-Езера у Азот. 009 1SA 005 002 И узевши Филистеји ковчег Божји унесоше га у дом Дагонов, и наместише га до Дагона. 009 1SA 005 003 А сутрадан кад усташе Азоћани рано, а то Дагон лежаше ничице на земљи пред ковчегом Господњим; и они узеше Дагона и метнуше га опет на његово место. 009 1SA 005 004 А кад сутрадан рано усташе, гле, опет Дагон лежаше ничице на земљи пред ковчегом Господњим, а глава Дагону и обе руке одсечене беху на прагу; само труп од Дагона беше остао. 009 1SA 005 005 Зато свештеници Дагонови и који год улазе у дом Дагонов не стају на праг Дагонов у Азоту до данас. 009 1SA 005 006 Тада отежа рука Господња Азоћанима, и мораше их и удараше их шуљевима у Азоту и међама његовим. 009 1SA 005 007 А кад Азоћани видеше шта је, рекоше да не стоји код нас ковчег Бога Израиљевог; јер је рука Његова тешка над нама и над Дагоном богом нашим. 009 1SA 005 008 И послаше, те сабраше к себи све кнезове филистејске, и рекоше им: Шта ћемо чинити с ковчегом Бога Израиљевог? А они рекоше: Да се пренесе у Гат ковчег Бога Израиљевог. И пренесоше ковчег Бога Израиљевог. 009 1SA 005 009 А кад га пренесоше, би рука Господња на граду с муком врло великом, и стаде бити грађане од малог до великог, и дођоше на њих тајни шуљеви. 009 1SA 005 010 Зато послаше ковчег Божји у Акарон; а кад дође ковчег Божји у Акарон, повикаше Акароњани говорећи: Донесоше к нама ковчег Бога Израиљевог да помори нас и наш народ. 009 1SA 005 011 Зато послаше, те сабраше све кнезове филистејске, и рекоше: Пошљите ковчег Бога Израиљевог нека се врати на своје место, да не помори нас и народ наш. Јер беше смртан страх по целом граду, и врло тешка беше рука Господња онде. 009 1SA 005 012 Јер људи који остајаху живи боловаху од шуљева тако да се вика у граду подизаше до неба. 009 1SA 006 001 И беше ковчег Господњи у земљи филистејској седам месеци. 009 1SA 006 002 Тада дозваше Филистеји свештенике и враче, па им рекоше: Шта ћемо чинити с ковчегом Господњим? Научите нас како ћемо га послати натраг на његово место. 009 1SA 006 003 А они рекоше: Ако ћете натраг послати ковчег Бога Израиљевог, не шаљите га празног, него уза њ подајте принос за грех; тада ћете оздравити и дознаћете зашто се рука Његова није одмакла од вас. 009 1SA 006 004 А они рекоше: Какав ћемо му дати принос за грех? А они рекоше: Према броју кнежевина филистејских пет златних шуљева и пет златних мишева; јер је зло једнако на свима вама и на кнезовима вашим. 009 1SA 006 005 Начините дакле слике од својих шуљева и слике од мишева који кваре земљу, и подајте славу Богу Израиљевом. Може бити да ће олакшати руку своју над вама и над боговима вашим и над земљом вашом. 009 1SA 006 006 И зашто бисте били упорног срца као што беху упорног срца Мисирци и Фараон? И пошто учини чудеса на њима, еда ли их тада не пустише, те отидоше? 009 1SA 006 007 Зато начините једна кола нова, и узмите две краве дојилице, на којима још није био јарам, па упрегните краве у кола, а телад њихову одведите од њих кући. 009 1SA 006 008 Па узмите ковчег Господњи и метните га на кола; а закладе златне што ћете му дати за грех метните у ковчежић покрај њега, и пустите га нека иде. 009 1SA 006 009 И гледајте: ако пође путем к међи својој у Вет-Семес, Он нам је учинио ово велико зло; ако ли не пође тако, онда ћемо знати да нас се није дохватила рука Његова, него нам се догодило случајно. 009 1SA 006 010 И учинише тако они људи; и узевши две краве дојилице упрегоше их у кола, а телад њихову затворише код куће. 009 1SA 006 011 И метнуше ковчег Господњи на кола, и мали ковчежић с мишима златним и са сликама својих шуљева. 009 1SA 006 012 И пођоше краве право путем у Вет-Семес, и једнако иђаху истим путем мучући и не сврћући ни на десно ни на лево; а кнезови филистејски иђаху за њима до међе вет-семешке. 009 1SA 006 013 А Вет-Семешани жњаху пшеницу у долини, и подигавши очи своје видеше ковчег, и обрадоваше се видевши га. 009 1SA 006 014 И дођоше кола на њиву Исуса Вет-Семешанина, и стадоше онде. А беше онде велик камен; и исцепаше дрва од кола, и принесоше оне краве на жртву паљеницу Господу. 009 1SA 006 015 А Левити снимивши ковчег Господњи и ковчежић што беше покрај њега, у коме беху заклади златни, метнуше на онај велики камен; а људи из Вет-Семеса готовише жртве паљенице и принесоше жртве Господу онај дан. 009 1SA 006 016 А то видевши пет кнезова филистејских вратише се у Акарон исти дан. 009 1SA 006 017 А ово беху златни шуљеви које дадоше Филистеји Господу за грех: за Азот један, за Газу један, за Аскалон један, за Гат један, за Акарон један. 009 1SA 006 018 И миши златни беху према броју свих градова филистејских, у пет кнежевина, свих зиданих градова и села неограђених до великог камена, на који метнуше ковчег Господњи, и који је и данас у пољу Исуса Вет-Семешанина. 009 1SA 006 019 Али поби Господ неке између Вет-Семешана који загледаше у ковчег Господњи, и поби из народа педесет хиљада и седамдесет људи. И плака народ што га Господ удари великом погибљу. 009 1SA 006 020 И људи из Вет-Семеса рекоше: Ко може остати пред тим Господом Богом Светим? И ка коме ће отићи од нас? 009 1SA 006 021 И послаше посланике к становницима киријат-јаримским говорећи: Донесоше натраг Филистеји ковчег Господњи, ходите, однесите га к себи. 009 1SA 007 001 Тада дођоше људи из Киријат-Јарима: и узеше ковчег Господњи, и однесоше га у кућу Авинадавову на брду, а Елеазара, сина његовог, посветише да чува ковчег Господњи. 009 1SA 007 002 А кад ковчег оста у Киријат-Јариму, прође много времена, двадесет година, и плакаше сав дом Израиљев за Господом. 009 1SA 007 003 А Самуило рече свему дому Израиљевом говорећи: Ако се свим срцем својим обраћате ка Господу, поврзите туђе богове између себе и Астароте, и спремите срце своје за Господа, Њему једином служите, па ће вас избавити из руку филистејских. 009 1SA 007 004 И повргоше синови Израиљеви Вале и Астароте, и служише Господу једином. 009 1SA 007 005 Потом рече Самуило: Скупите свега Израиља у Миспу, да се помолим Господу за вас. 009 1SA 007 006 И скупише се у Миспу, и црпући воду проливаше пред Господом, и постише онај дан, и онде рекоше: Сагрешисмо Господу. И Самуило суђаше синовима Израиљевим у Миспи. 009 1SA 007 007 А Филистеји кад чуше да су се синови Израиљеви скупили у Миспу, изиђоше кнезови филистејски на Израиља. А кад то чуше синови Израиљеви, уплашише се од Филистеја. 009 1SA 007 008 И рекоше синови Израиљеви Самуилу: Не престај вапити за нас ка Господу Богу нашем, еда би нас избавио из руку филистејских. 009 1SA 007 009 Тада Самуило узе једно јагње одојче, и принесе га свега Господу на жртву паљеницу; и вапи Самуило ка Господу за Израиља, и услиши га Господ. 009 1SA 007 010 И кад Самуило приношаше жртву паљеницу, приближише се Филистеји да ударе на Израиља; али загрме Господ грмљавином великом у онај дан на Филистеје и смете их, и бише побијени пред Израиљем. 009 1SA 007 011 А Израиљци изиђоше из Миспе, и потераше Филистеје, и бише их до под Вет-Хар. 009 1SA 007 012 Тада узе Самуило камен, и метну га између Миспе и Сена, и назва га Евен-Езер, јер рече: Довде нам Господ поможе. 009 1SA 007 013 Тако бише покорени Филистеји, и више не долазише на међу Израиљеву. И рука Господња беше против Филистеја свега века Самуиловог. 009 1SA 007 014 И повратише се Израиљу градови, које беху узели Филистеји Израиљу, од Акарона до Гата, и међе њихове избави Израиљ из руку филистејских; и би мир међу Израиљем и Аморејима. 009 1SA 007 015 А Самуило суђаше Израиљу свега века свог. 009 1SA 007 016 И идући сваке године обилажаше Ветиљ и Галгал и Миспу, и суђаше Израиљу у свим тим местима. 009 1SA 007 017 Потом се враћаше у Раму, јер онде беше кућа његова, и суђаше онде Израиљу, и онде начини олтар Господу. 009 1SA 008 001 А кад Самуило остаре, постави синове своје за судије Израиљу. 009 1SA 008 002 А име сину његовом првенцу беше Јоило, а другом Авија, и суђаху у Вирсавеји. 009 1SA 008 003 Али синови његови не хођаху путевима његовим, него ударише за добитком, и примаху поклоне и извртаху правду. 009 1SA 008 004 Тада се скупише све старешине Израиљеве и дођоше к Самуилу у Раму. 009 1SA 008 005 И рекоше му: Ето, ти си остарео, а синови твоји не ходе твојим путевима: зато постави нам цара да нам суди, као што је у свих народа. 009 1SA 008 006 Али Самуилу не би по вољи што рекоше: Дај нам цара да нам суди. И Самуило се помоли Господу. 009 1SA 008 007 А Господ рече Самуилу: Послушај глас народни у свему што ти говоре; јер не одбацише тебе него мене одбацише да не царујем над њима. 009 1SA 008 008 Како чинише од оног дана кад их изведох из Мисира до данас, и оставише ме и служише другим боговима, по свим тим делима чине и теби. 009 1SA 008 009 Зато сада послушај глас њихов; али им добро засведочи и кажи начин којим ће цар царовати над њима. 009 1SA 008 010 И каза Самуило све речи Господње народу који искаше од њега цара; 009 1SA 008 011 И рече: Ово ће бити начин којим ће цар царовати над вама: синове ваше узимаће и метати их на кола своја и међу коњике своје, и они ће трчати пред колима његовим; 009 1SA 008 012 И поставиће их да су му хиљадници и педесетници, и да му ору њиве и жњу летину, и да му граде ратне справе и шта треба за кола његова. 009 1SA 008 013 Узимаће и кћери ваше да му граде мирисне масти и да му буду куварице и хлебарице. 009 1SA 008 014 И њиве ваше и винограде ваше и маслинике ваше најбоље узимаће и раздавати слугама својим. 009 1SA 008 015 Узимаће десетак од усева ваших и од винограда ваших, и даваће дворанима својим и слугама својим. 009 1SA 008 016 И слуге ваше и слушкиње ваше и младиће ваше најлепше и магарце ваше узимаће, и обртати на своје послове. 009 1SA 008 017 Стада ће ваша десетковати и ви ћете му бити робови. 009 1SA 008 018 Па ћете онда викати, ради цара свог, ког изабрасте себи; али вас Господ неће онда услишити. 009 1SA 008 019 Али народ не хте послушати речи Самуилове, и рекоше: Не, него цар нека буде над нама, 009 1SA 008 020 Да будемо и ми као сви народи; и нека нам суди цар наш и иде пред нама и води наше ратове. 009 1SA 008 021 А Самуило чувши све речи народне, каза их Господу. 009 1SA 008 022 А Господ рече Самуилу: Послушај глас њихов, и постави им цара. И Самуило рече Израиљцима: Идите сваки у свој град. 009 1SA 009 001 А беше један човек од племена Венијаминовог, коме име беше Кис, син Авила, сина Серора, сина Вехората, сина Афије, сина једног човека од племена Венијаминовог, храбар јунак. 009 1SA 009 002 Он имаше сина по имену Саула, који беше млад и леп да не беше лепшег од њега међу синовима Израиљевим, а главом беше виши од свега народа. 009 1SA 009 003 А Кису, оцу Сауловом несташе магарице, па рече Кис Саулу сину свом: Узми са собом једног момка, па устани и иди те тражи магарице. 009 1SA 009 004 И он прође гору Јефремову, и прође земљу салиску; али не нађоше; па прођоше и земљу салимску, и не беше их; па прођоше и земљу Венијаминову, и не нађоше. 009 1SA 009 005 А кад дођоше у земљу суфску, рече Саул момку свом који беше с њим: Хајде да се вратимо, да се не би отац оканио магарица и забринуо се за нас. 009 1SA 009 006 А он му рече: Ево, у овом граду има човек Божји, ког веома поштују; шта год каже све се збива; хајдемо к њему, може бити да ће нас упутити куда бисмо ишли. 009 1SA 009 007 А Саул рече момку свом: Хајде да идемо; али шта ћемо однети човеку? Јер нам је хлеба нестало у торбама, а дар немамо да однесемо човеку Божијем. Шта имамо? 009 1SA 009 008 А момак опет одговарајући рече Саулу: Ето у мене четврт сикла сребра; то да дам човеку Божијем да нас упути. 009 1SA 009 009 А у старо време ко би ишао да пита Бога говораше: Хајде да идемо к видеоцу. Јер ко се сада зове пророк у старо се време зваше виделац. 009 1SA 009 010 И Саул рече момку свом: Добро велиш; хајде да идемо. И пођоше у град где беше човек Божји. 009 1SA 009 011 И кад иђаху уз брдо градско, сретоше девојке које излажаху да захватају воду, па им рекоше: Је ли ту виделац? 009 1SA 009 012 А оне одговарајући рекоше: Јесте, ето пред тобом; похитај, јер је данас дошао у град, јер данас народ има жртву на гори. 009 1SA 009 013 Како уђете у град, наћи ћете га пре него пође на гору да једе; јер народ неће јести докле он не дође, јер он треба да благослови жртву, па онда ће званице јести; зато идите, јер ћете га сада наћи. 009 1SA 009 014 И отидоше у град; а кад дођоше усред града, гле Самуило полазећи на гору срете их. 009 1SA 009 015 А Господ беше објавио Самуилу дан пре него дође Саул, рекавши: 009 1SA 009 016 Сутра у ово доба послаћу к теби једног човека из земље Венијаминове, њега помажи да буде вођ народу мом Израиљу, и он ће избавити мој народ из руку филистејских. Јер погледах на народ свој, јер вика његова дође до мене. 009 1SA 009 017 И кад Самуило угледа Саула, рече му Господ: Ето човека за ког ти рекох; тај ће владати мојим народом. 009 1SA 009 018 И Саул приступи к Самуилу на вратима, и рече: Кажи ми, где је кућа видеочева? 009 1SA 009 019 А Самуило одговори Саулу и рече: Ја сам виделац. Хајде преда мном на гору, и данас ћете са мном јести; а сутра ћу те отпустити, и шта ти је год у срцу, казаћу ти. 009 1SA 009 020 А за магарице, којих ти је нестало пре три дана, не брини се; јер су се нашле. И чије ће бити све што је најбоље у Израиљу? Еда ли не твоје и свега дома оца твог? 009 1SA 009 021 А Саул одговори и рече: Нисам ли од племена Венијаминовог, најмањег племена Израиљевог, и дом мој најмањи између свих домова племена Венијаминовог? Што ми дакле говориш тако? 009 1SA 009 022 А Самуило узе Саула и његовог момка, и одведе их у собу, и посади их у зачеље међу званицама којих беше до тридесет људи. 009 1SA 009 023 И Самуило рече кувару: Донеси део који ти дадох и за који ти рекох: Остави га код себе. 009 1SA 009 024 Тада донесе кувар плеће и шта беше на њему; а Самуило га метну пред Саула, и рече: Ево шта је остало, узми преда се, те једи, јер је сачувано пре за тебе, кад рекох: Позвао сам народ. Тако једе Саул са Самуилом онај дан. 009 1SA 009 025 Потом сиђоше с горе у град, и Самуило се разговара са Саулом на крову. 009 1SA 009 026 А ујутру уранише, и кад свиташе, зовну Самуило Саула на кров, и рече му: Дигни се, да те отпустим. И кад се диже Саул, изиђоше обојица, он и Самуило. 009 1SA 009 027 И кад дођоше на крај града, рече Самуило Саулу: Реци момку нека иде напред (и он прође напред), а ти стани мало да ти јавим реч Божију. 009 1SA 010 001 Тада Самуило узе уљаницу, и изли му уље на главу, па га пољуби, и рече му: Ето, није ли те помазао Господ над наследством својим да му будеш вођ? 009 1SA 010 002 Кад отидеш данас од мене, наћи ћеш два човека код гроба Рахиљиног у крају Венијаминовом у Селси, који ће ти рећи: Нашле су се магарице, које си пошао да тражиш, и ево отац твој не марећи за магарице забринуо се за вас говорећи: Шта ћу чинити поради сина свог? 009 1SA 010 003 И отишавши оданде даље кад дођеш у равницу таворску, срешће те онде три човека идући к Богу у Ветиљ, носећи један три јарета, а други носећи три хлеба, а трећи носећи мешину вина. 009 1SA 010 004 Па ће те упитати за здравље, и даће ти два хлеба, које прими из руку њихових. 009 1SA 010 005 Потом ћеш доћи на хум Божји, где је стража филистејска, и кад уђеш у град, срешће те гомила пророка силазећи с горе, а пред њима псалтири и бубњи и свирале и гусле; и они ће пророковати. 009 1SA 010 006 И сићи ће на те дух Господњи, те ћеш пророковати с њима, и постаћеш други човек. 009 1SA 010 007 И кад ти дођу ти знаци, чини шта ти дође на руку, јер је Бог с тобом. 009 1SA 010 008 Потом ћеш отићи пре мене у Галгал, и гле, ја ћу доћи к теби да принесем жртве паљенице и да принесем жртве захвалне. Седам дана чекај докле дођем к теби и кажем ти шта ћеш чинити. 009 1SA 010 009 И кад се окрете да иде од Самуила, Бог му даде друго срце; и сви се они знаци збише онај дан. 009 1SA 010 010 И кад дођоше на хум, гле, срете га гомила пророка, и дође на њ дух Божји, и пророкова међу њима. 009 1SA 010 011 И кад га видеше, сви који га познаваху од пре где пророкује с пророцима, рекоше један другом: Шта то би од сина Кисовог? Еда ли је и Саул међу пророцима? 009 1SA 010 012 А један оданде одговори и рече: Ко ли им је отац? Отуда поста прича: Еда ли је и Саул међу пророцима? 009 1SA 010 013 И преставши пророковати дође на гору. 009 1SA 010 014 А стриц Саулов рече њему и момку његовом: Куда сте ишли? А он одговори: Да тражимо магарице; и кад видесмо да их нигде нема, отидосмо к Самуилу. 009 1SA 010 015 А Стриц Саулов рече: Кажи ми шта вам је рекао Самуило? 009 1SA 010 016 А Саул рече стрицу свом: Казао нам је да су се нашле магарице. Али му не рече за царство што му је казао Самуило. 009 1SA 010 017 А Самуило сазва народ у Миспу ка Господу. 009 1SA 010 018 И рече синовима Израиљевим: Овако вели Господ Бог Израиљев: Ја изведох Израиља из Мисира, и избавих вас из руку мисирских и из руку свих царстава која вас мучаху. 009 1SA 010 019 А ви данас одбацисте Бога свог, који вас сам избавља од свих зала ваших и невоља ваших, и рекосте му: Постави цара над нама. Сада дакле станите пред Господом по племенима својим и по хиљадама својим. 009 1SA 010 020 И приведе Самуило сва племена Израиљева, и паде на племе Венијаминово. 009 1SA 010 021 Потом приведе племе Венијаминово по породицама његовим, и паде на породицу Матријеву; потом паде на Саула, сина Кисовог. И тражише га, али се не нађе. 009 1SA 010 022 Тада опет упиташе Господа: Хоће ли још доћи овамо тај човек? А Господ рече: Ето сакрио се за пртљагом. 009 1SA 010 023 Тада отрчаше, и доведоше га оданде. И стаде усред народа, и беше главом виши од свега народа. 009 1SA 010 024 И рече Самуило свему народу: Видите ли кога је изабрао Господ да нико није као он у свему народу? И сав народ повика и рече: Да живи цар! 009 1SA 010 025 Тада Самуило каза народу права царска и написа у књигу, и метну је пред Господом. Потом Самуило распусти народ да иде свак својој кући. 009 1SA 010 026 И Саул такође отиде својој кући у Гавају, и с њим отидоше војници, којима Бог такну срца. 009 1SA 010 027 А људи неваљали рекоше: Тај ли ће нас избавити? И презираху га, нити му донесоше дар. Али се он учини као да није чуо. 009 1SA 011 001 Тада дође Нас Амонац, и стаде у логор према Јавису Галадовом. И сви људи из Јависа рекоше Насу: Учини веру с нама, па ћемо ти служити. 009 1SA 011 002 А Нас Амонац, одговори им: Овако ћу учинити веру с вама: да вам свакоме ископам десно око и ту срамоту учиним свему Израиљу. 009 1SA 011 003 А старешине јависке рекоше му: Остави нам седам дана, да пошаљемо посланике у све крајеве Израиљеве; па ако не буде никога да нас избави тада ћемо изаћи к теби. 009 1SA 011 004 И дођоше посланици у Гавају Саулову, и казаше ове речи народу; тада сав народ подиже глас свој, и плакаху. 009 1SA 011 005 А гле, Саул иђаше за говедима својим из поља, и рече: Шта је народу те плаче? И казаше му шта су поручили Јавишани. 009 1SA 011 006 Тада сиђе дух Божји на Саула кад чу те речи, и он се разгневи врло. 009 1SA 011 007 Па узе два вола, и исече их на комаде, и разасла их у све крајеве Израиљеве по истим посланицима поручивши: Ко не пође за Саулом и за Самуилом, овако ће бити са говедима његовим. И страх Господњи попаде народ, те изиђоше једнодушно. 009 1SA 011 008 И изброја их у Везеку, и беше синова Израиљевих триста хиљада, а синова Јудиних тридесет хиљада. 009 1SA 011 009 Потом рекоше посланицима који беху дошли: Овако реците људима у Јавису Галадовом: Сутра ћете се избавити, кад огреје сунце. И посланици се вратише, и јавише ово Јавишанима, и они се обрадоваше. 009 1SA 011 010 И рекоше Јавишани Амонцима: Сутра ћемо изаћи к вама, да учините од нас шта вам буде драго. 009 1SA 011 011 И сутрадан раздели Саул народ у три чете, и уђоше усред логора о јутарњој стражи, и бише Амонце докле сунце не огреја, и који осташе, распршаше се да не осташе ни двојица заједно. 009 1SA 011 012 Тада рече народ Самуилу: Који је оно што рече: Еда ли ће Саул царовати над нама? Дајте их да их погубимо. 009 1SA 011 013 Али Саул рече: Да се не погуби данас нико, јер је данас Господ учинио спасење у Израиљу. 009 1SA 011 014 Тад Самуило рече народу: Хајдете да идемо у Галгал, да онде поновимо царство. 009 1SA 011 015 И сав народ отиде у Галгал, и поставише онде Саула царем пред Господом у Галгалу, и онде принесоше жртве захвалне пред Господом. И провесели се онде Саул и сав Израиљ веома. 009 1SA 012 001 Тада рече Самуило свему Израиљу: Ето, послушао сам глас ваш у свему што ми рекосте, и поставих цара над вама. 009 1SA 012 002 И сада ето, цар иде пред вама, а ја сам остарео и оседео; и синови моји ето су међу вама; и ја сам ишао пред вама од младости своје до данас. 009 1SA 012 003 Ево ме, одговорите ми пред Господом и пред помазаником Његовим. Коме сам узео вола или коме сам узео магарца? Коме сам учинио насиље? Коме сам учинио криво? Или из чије сам руке узео поклон, да бих стискао очи њега ради? Па ћу вам вратити. 009 1SA 012 004 А они рекоше: Ниси нам учинио силе нити си коме учинио криво, нити си узео шта из чије руке. 009 1SA 012 005 Још им рече: Сведок је Господ на вас, и сведок је помазаник Његов данас, да нисте нашли ништа у мојим рукама. и рекоше: Сведок је. 009 1SA 012 006 Тада рече Самуило народу: Господ је који је поставио Мојсија и Арона, и који је извео оце ваше из земље мисирске. 009 1SA 012 007 Сада, дакле, станите да се прем с вама пред Господом за сва добра што је чинио Господ вама и вашим оцима. 009 1SA 012 008 Пошто дође Јаков у Мисир, викаше оци ваши ка Господу, и Господ посла Мојсија и Арона, који изведоше оце ваше из Мисира и населише их на овом месту. 009 1SA 012 009 Али заборавише Господа Бога свог, те их даде у руке Сисари, војводи асорском, и у руке Филистејима, и у руке цару моавском, који војеваше на њих. 009 1SA 012 010 Али викаше ка Господу и рекоше: Сагрешисмо што остависмо Господа и служисмо Валима и Астаротама; али сада избави нас из руку непријатеља наших, па ћемо ти служити. 009 1SA 012 011 И Господ посла Јеровала и Ведана и Јефтаја и Самуила, и оте вас из руку непријатеља ваших унаоколо, те живесте без страха. 009 1SA 012 012 Али кад видесте Наса, цара амонског, где дође на вас, рекосте ми: Не, него цар нека царује над нама, премда Господ Бог ваш беше Цар ваш. 009 1SA 012 013 Сада дакле, ето цара ког изабрасте, ког искасте; ево Господ је поставио цара над вама. 009 1SA 012 014 Ако се узбојите Господа, и Њему узаслужите, и узаслушате глас Његов и не успротивите се заповести Господњој, тада ћете и ви и цар ваш који царује над вама ићи за Господом Богом својим. 009 1SA 012 015 Ако ли не узаслушате глас Господњи, него се успротивите заповести Господњој, тада ће бити рука Господња против вас као што је била против отаца ваших. 009 1SA 012 016 Али станите сада још, и видите ову ствар велику коју ће учинити Господ пред вашим очима. 009 1SA 012 017 Није ли данас жетва пшенична? Ја ћу призвати Господа, и спустиће громове и дажд, да разумете и видите колико је зло што учинисте пред Господом искавши себи цара. 009 1SA 012 018 Тада Самуило завапи ка Господу, и Господ спусти громове и дажд у тај дан; и сав се народ побоја врло Господа и Самуила. 009 1SA 012 019 И рече сав народ Самуилу: Моли се за слуге своје Господу Богу свом да не помремо; јер додасмо к свим гресима својим зло иштући себи цара. 009 1SA 012 020 Тад рече Самуило народу: Не бојте се, ви сте учинили све ово зло; али не одступајте од Господа, него служите Господу свим срцем својим. 009 1SA 012 021 Не одступајте; јер бисте пошли за ништавим стварима, које не помажу, нити избављају, јер су ништаве. 009 1SA 012 022 Јер Господ неће оставити народ свој ради великог имена свог; јер Господу би воља да вас учини својим народом. 009 1SA 012 023 А мени не дао Бог да згрешим Господу и престанем молити се за вас; него ћу вас упућивати на пут добар и прав. 009 1SA 012 024 Само се Бојте Господа и служите му истинито, свим срцем својим, јер видите, какве је велике ствари учинио за вас. 009 1SA 012 025 Ако ли зло ушчините, пропашћете и ви и цар ваш. 009 1SA 013 001 Кад Саул би цар годину дана (а царова две године над Израиљем), 009 1SA 013 002 Изабра себи Саул три хиљаде између синова Израиљевих; и беху код Саула две хиљаде у Михмасу и у гори ветиљској, а једна хиљада с Јонатаном у Гаваји Венијаминовој; а остали народ распусти у шаторе њихове. 009 1SA 013 003 И Јонатан поби стражу филистејску која беше у Гаваји, и чуше за то Филистеји. А Саул заповеди, те трубише у трубе по свој земљи говорећи: Нека чују Јевреји. 009 1SA 013 004 И тако чу сав Израиљ где рекоше: Поби Саул стражу филистејску; и стога Израиљ омрзну Филистејима. И сазван би народ за Саулом у Галгал. 009 1SA 013 005 А Филистеји се скупише да војују на Израиља, тридесет хиљада кола и шест хиљада коњика, и мноштво народа као песак на брегу морском; и изашавши стадоше у логор у Михмасу, с истока од Вен-Авена. 009 1SA 013 006 И Израиљци се видеше у невољи, јер народ би притешњен; те се сакри у пећине и у честе и у камењаке и у раселине и у јаме. 009 1SA 013 007 А други Јевреји пређоше преко Јордана у земљу Гадову и Галадову. А Саул још беше у Галгалу, и сав народ што иђаше за њим беше у страху. 009 1SA 013 008 И почека седам дана до рока Самуиловог. Али Самуило не дође у Галгал; те се народ стаде разлазити од њега. 009 1SA 013 009 Тада рече Саул: Додајте ми жртву паљеницу и жртве захвалне. И принесе жртву паљеницу. 009 1SA 013 010 И кад принесе жртву паљеницу, гле, дође Самуило. И Саул изађе му на сусрет да га поздрави. 009 1SA 013 011 А Самуило му рече: Шта си учинио? А Саул одговори: Кад видех где се народ разлази од мене, а ти не дође до рока, и Филистеји се скупили у Михмасу, 009 1SA 013 012 Рекох: Сад ће ударити Филистеји на ме у Галгал, а ја се још не помолих Господу: те се усудих и принесох жртву паљеницу. 009 1SA 013 013 Тада рече Самуило Саулу: Лудо си радио што ниси држао заповести Господа Бога свог, коју ти је заповедао; јер би сада Господ утврдио царство твоје над Израиљем довека. 009 1SA 013 014 А сада царство твоје неће се одржати. Господ је нашао себи човека по срцу свом, и њему је заповедио Господ да буде вођ народу Његовом, јер ниси држао шта ти је заповедио Господ. 009 1SA 013 015 Потом диже се Самуило и отиде из Галгала у Гавају Венијаминову. И Саул изброја народ који оста код њега, и беше га до шест стотина људи. 009 1SA 013 016 И Саул и син му Јонатан и народ што беше с њима, стајаху у Гаваји Венијаминовој; а Филистеји стајаху у логору у Михмасу. 009 1SA 013 017 И изиђоше три чете из логора филистејског да плене: Једна чета удари путем к Офри у земљу совалску; 009 1SA 013 018 А друга чета удари путем к Вет-Орону; а трећа удари путем к међи која гледа према долини севојимској у пустињу. 009 1SA 013 019 А у целој земљи израиљској не беше ковача, јер Филистеји рекоше: Да не би градили Јевреји мачева ни копаља. 009 1SA 013 020 Зато силажаху сви Израиљци к Филистејима кад који хтеде поклепати раоник или мотику или секиру или срп. 009 1SA 013 021 И беху се затупили раоници и мотике и виле тророге и секире, и саме остане требаше заоштрити. 009 1SA 013 022 Зато кад дође време боју, не нађе се мача ни копља ни у кога у народу који беше са Саулом и Јонатаном; само беше у Саула и у Јонатана сина његовог. 009 1SA 013 023 И стража филистејска изађе у кланац код Михмаса. 009 1SA 014 001 Један дан рече Јонатан, син Саулов, момку свом који му ношаше оружје: Хајде да идемо к стражи филистејској која је на оној страни. А оцу свом не каза ништа. 009 1SA 014 002 А Саул стајаше крај брда под шипком, који беше у Мигрону; и народа беше с њим око шест стотина људи. 009 1SA 014 003 И Ахија син Ахитова брата Ихавода сина Финеса сина Илија свештеника Господњег у Силому ношаше оплећак. И народ не знаше да је отишао Јонатан. 009 1SA 014 004 А у кланцу којим хтеде Јонатан отићи к стражи филистејској, беху две стрмене стене, једна с једне стране а друга с друге, и једна се зваше Восес а друга Сене. 009 1SA 014 005 И једна од њих стајаше са севера према Михмасу, а друга с југа према Гаваји. 009 1SA 014 006 И Јонатан рече момку који му ношаше оружје: Хајде да отидемо к стражи тих необрезаних; може бити да ће нам учинити шта Господ, јер Господу не смета избавити с множином или с малином. 009 1SA 014 007 А онај што му ношаше оружје одговори му: Чини шта ти је год у срцу, иди, ево ја ћу ићи с тобом куда год хоћеш. 009 1SA 014 008 А Јонатан му рече: Ево, отићи ћемо к тим људима, и показаћемо им се. 009 1SA 014 009 Ако нам кажу: Чекајте докле дођемо к вама, тада ћемо се уставити на свом месту, и нећемо ићи к њима. 009 1SA 014 010 Ако ли кажу: Ходите к нама, тада ћемо отићи; јер нам их Господ предаде у руке. То ће нам бити знак. 009 1SA 014 011 И показаше се обојица стражи филистејској; а Филистеји рекоше: Гле, излазе Јевреји из рупа у које су се сакрили. 009 1SA 014 012 И стражари рекоше Јонатану и момку који му ношаше оружје: Ходите к нама да вам кажемо нешто. И Јонатан рече оном што му ношаше оружје: Хајде за мном, јер их предаде Господ у руке Израиљу. 009 1SA 014 013 Тако пузаше Јонатан рукама и ногама, а за њим момак што му ношаше оружје; и падаху пред Јонатаном, и убијаше их за њим онај што му ношаше оружје. 009 1SA 014 014 И то би први бој, у коме поби Јонатан и момак што му ношаше оружје око двадесет људи, отприлике на по рала земље. 009 1SA 014 015 И уђе страх у логор у пољу и у сав народ; и стража и они који беху изашли да плене препадоше се, и земља се усколеба, јер беше страх од Бога. 009 1SA 014 016 А стража Саулова у Гаваји Венијаминовој опази где се мноштво узбунило и успрепадало. 009 1SA 014 017 Тада рече Саул народу који беше с њим: Прегледајте и видите ко је отишао од нас. И кад прегледаше, гле, не беше Јонатана и момка његовог који му ношаше оружје. 009 1SA 014 018 И рече Саул Ахији: Донеси ковчег Божји; јер ковчег Божји беше тада код синова Израиљевих. 009 1SA 014 019 А док говораше Саул свештенику, забуна у логору филистејском биваше све већа, и Саул рече свештенику: Остави. 009 1SA 014 020 И Саул и сав народ што беше с њим скупише се и дођоше до боја, и гле, повадили беху мачеве један на другог, и забуна беше врло велика. 009 1SA 014 021 А беше с Филистејима Јевреја као пре, који иђаху с њима на војску свуда; па и они присташе уз Израиљце, који беху са Саулом и Јонатаном. 009 1SA 014 022 И сви Израиљци који се беху сакрили у гори Јефремовој кад чуше да беже Филистеји, наклопише се и они за њима бијући их. 009 1SA 014 023 И избави Господ Израиља у онај дан; и бој отиде дори до Вет-Авена. 009 1SA 014 024 И Израиљци се врло уморише онај дан; а Саул закле народ говорећи: Да је проклет који једе шта до вечера, да се осветим непријатељима својим. И не окуси народ ништа. 009 1SA 014 025 И сав народ оне земље дође у шуму, где беше много меда по земљи. 009 1SA 014 026 И кад дође народ у шуму, виде мед где тече; али нико не принесе руке к устима својим: јер се народ бојаше заклетве. 009 1SA 014 027 Али Јонатан не чу кад отац његов закле народ, те пружи штап који му беше у руци, и замочи крај у саће, и примаче руку своју к устима својим, и засветлише му се очи. 009 1SA 014 028 А један из народа проговори и рече: Отац је твој заклео народ рекавши: Да је проклет ко би јео шта данас; стога суста народ. 009 1SA 014 029 Тада рече Јонатан: Смео је земљу отац мој; видите како ми се засветлише очи, чим окусих мало меда. 009 1SA 014 030 А да је још народ слободно јео данас од плена непријатеља својих, који нађе! Не би ли полом филистејски био још већи? 009 1SA 014 031 И тако побише онај дан Филистеје од Михмаса до Ајалона, и народ се врло умори. 009 1SA 014 032 И наклопи се народ на плен, и нахваташе оваца и волова и телаца, и поклаше их на земљи, и стаде народ јести с крвљу. 009 1SA 014 033 И јавише Саулу говорећи: Ево народ греши Господу једући с крвљу. А он рече: Неверу учинисте; доваљајте сада к мени велик камен. 009 1SA 014 034 Затим рече Саул: Разиђите се међу народ и реците: Доведите сваки к мени вола свог и овцу своју; и овде закољите и једите, и нећете грешити Господу једући с крвљу. И донесе сав народ, сваки свог вола својом руком оне ноћи, и онде клаше. 009 1SA 014 035 И начини Саул олтар Господу; то би први олтар који начини Господу. 009 1SA 014 036 Потом рече Саул: Хајдемо за Филистејима ноћас, да их пленимо до јутра, и да их не оставимо ни једног. А они рекоше: Чини шта ти је год воља. Али свештеник рече: Да приступимо овде к Богу. 009 1SA 014 037 И упита Саул Бога: Хоћу ли ићи за Филистејима? Хоћеш ли их дати у руке Израиљу? Али не одговори му онај дан. 009 1SA 014 038 Зато рече Саул: Приступите овамо сви главари народни, и тражите и видите на коме је грех данас. 009 1SA 014 039 Јер како је жив Господ који избавља Израиља, ако буде и на Јонатану сину мом, погинуће заиста. И не одговори му нико из свега народа. 009 1SA 014 040 Потом рече свему Израиљу: Ви будите с једне стране, а ја и Јонатан, син мој, бићемо с друге стране. А народ рече Саулу: Чини шта ти је драго. 009 1SA 014 041 Тада рече Саул Господу Богу Израиљевом: Покажи правога. И обличи се Јонатан и Саул, а народ изађе прав. 009 1SA 014 042 И рече Саул: Баците жреб за ме и за Јонатана, сина мог. И обличи се Јонатан. 009 1SA 014 043 Тада рече Саул Јонатану: Кажи ми шта си учинио? И каза му Јонатан и рече: Само сам окусио мало меда накрај штапа који ми беше у руци; ево ме; хоћу ли погинути? 009 1SA 014 044 А Саул рече: То нека ми учини Бог и то нека дода, погинућеш, Јонатане! 009 1SA 014 045 Али народ рече Саулу: Зар да погине Јонатан, који је учинио ово спасење велико у Израиљу? Боже сачувај! Тако жив био Господ, неће пасти на земљу ниједна длака с главе његове, јер је с помоћу Божјом учинио то данас. И тако избави народ Јонатана, те не погибе. 009 1SA 014 046 Тада се врати Саул од Филистеја, а Филистеји отидоше у своје место. 009 1SA 014 047 И Саул царујући над Израиљем ратоваше на све непријатеље своје, на Моавце и на синове Амонове и на Едомце и на цареве совске и на Филистеје, и куда се год обраћаше, надвлађиваше. 009 1SA 014 048 Скупи такође војску и поби Амалика; и избави Израиља из руку оних који га плењаху. 009 1SA 014 049 А Саул имаше синове: Јонатана и Исуја и Мелхисуја; а двема кћерима његовим беху имена првеници Мерава, а млађој Михала. 009 1SA 014 050 А жени Сауловој беше име Ахиноама, кћи Ахимасова; а војводи његовом беше име Авенир син Нира стрица Сауловог. 009 1SA 014 051 Јер Кис отац Саулов и Нир отац Авениров беху синови Авилови. 009 1SA 014 052 И беше велики рат с Филистејима свега века Сауловог; и кога год виђаше Саул храброг и јунака, узимаше га к себи. 009 1SA 015 001 А Самуило рече Саулу: Господ ме је послао да те помажем за цара над народом Његовим, над Израиљем; слушај дакле речи Господње. 009 1SA 015 002 Овако вели Господ над војскама: Опоменух се шта је учинио Амалик Израиљу, како му се опро на путу кад је ишао из Мисира. 009 1SA 015 003 Зато иди и побиј Амалика, и затри као проклето све што год има; не жали га, него побиј и људе и жене и децу и шта је на сиси и волове и овце и камиле и магарце. 009 1SA 015 004 Тада Саул сазва народ, и изброја их у Телаиму, и беше их двеста хиљада пешака и десет хиљада људи од Јуде. 009 1SA 015 005 И дође Саул до града амаличког, и намести заседу у потоку. 009 1SA 015 006 И рече Саул Кенејима: Идите, одвојите се, уклоните се од Амалика, да вас не би потро с њима; јер сте ви учинили милост свим синовима Израиљевим кад су ишли из Мисира. И отидоше Кенеји од Амалика. 009 1SA 015 007 И Саул поби Амалике од Авиле до Сура, који је према Мисиру. 009 1SA 015 008 И ухвати Агага цара амаличког живог, а сав народ његов поби оштрим мачем. 009 1SA 015 009 И Саул и народ његов поштеде Агага и најбоље овце и најбоље волове и угојену стоку и јагањце и све што беше добро, и не хтеше побити; него шта беше зло и без цене, оно побише. 009 1SA 015 010 Зато дође реч Господња к Самуилу говорећи: 009 1SA 015 011 Кајем се што сам Саула поставио царем, јер је одступио од мене, и није извршио моје речи. И расрди се Самуило врло, и викаше ка Господу сву ноћ. 009 1SA 015 012 И уставши рано Самуило пође пред Саула. И јавише Самуилу говорећи: Саул дође у Кармил, и ено подиже себи споменик, па се врати оданде и отиде даље и сиђе у Галгал. 009 1SA 015 013 Кад Самуило дође к Саулу, рече му Саул: Благословен да си Господу! Извршио сам реч Господњу. 009 1SA 015 014 А Самуило рече: Каква је то блека оваца у ушима мојим? И рика волова коју чујем? 009 1SA 015 015 А Саул рече: Од Амалика догнаше их; јер народ поштеде најбоље овце и најбоље волове да принесе на жртву Господу Богу твом; остало пак побисмо као проклето. 009 1SA 015 016 А Самуило рече Саулу: Стани да ти кажем шта ми је рекао Господ ноћас. Рече му: Говори. 009 1SA 015 017 Тада рече Самуило: Ниси ли био мали сам у својим очима, пак си постао глава племенима Израиљевим, и Господ те помаза за цара над Израиљем? 009 1SA 015 018 И Господ те посла на овај пут и рече: Иди, побиј грешне Амалике, и војуј на њих докле их не истребите. 009 1SA 015 019 Зашто, дакле, не послуша глас Господњи, него се наклопи на плен, и учини зло пред Господом? 009 1SA 015 020 А Саул одговори Самуилу: Та послушао сам глас Господњи, и ишао сам путем којим ме посла Господ, и довео сам Агага цара амаличког, а Амалике сам истребио. 009 1SA 015 021 Него народ узе од плена овце и волове, најбоље између проклетих ствари, да принесе на жртву Господу Богу твом у Галгалу. 009 1SA 015 022 Али Самуило рече: Зар су миле Господу жртве паљенице и приноси као кад се слуша глас Његов? Гле, послушност је боља од жртве и покорност од претилине овнујске. 009 1SA 015 023 Јер је непослушност као грех од чарања, и непокорност као сујеверство и идолопоклонство. Одбацио си реч Господњу, зато је и Он тебе одбацио да не будеш више цар. 009 1SA 015 024 Тада рече Саул Самуилу: Згрешио сам што сам преступио заповест Господњу и твоје речи; јер побојах се народа и послушах глас његов. 009 1SA 015 025 Него сада опрости ми грех мој, и врати се са мном да се поклоним Господу. 009 1SA 015 026 А Самуило рече Саулу: Нећу се вратити с тобом, јер си одбацио реч Господњу, и зато је тебе Господ одбацио да не будеш више цар над Израиљем. 009 1SA 015 027 И Самуило се окрете да иде, али га Саул ухвати за скут од плашта његовог, те се одадре. 009 1SA 015 028 Тада му рече Самуило: Одадро је Господ царство Израиљево од тебе данас, и дао га ближњем твом, који је бољи од тебе. 009 1SA 015 029 И доиста Јунак Израиљев неће слагати, нити ће се раскајати; јер није човек да се каје. 009 1SA 015 030 А он рече: Згрешио сам; али ми сад учини част пред старешинама народа мог и пред Израиљем, и врати се са мном да се поклоним Господу Богу твом. 009 1SA 015 031 И вративши се Самуило отиде за Саулом, и поклони се Саул Господу. 009 1SA 015 032 Потом рече Самуило: Доведите ми Агага, цара амаличког. И дође к њему Агаг весео, јер говораше Агаг: Заиста, прошла је горчина смртна. 009 1SA 015 033 Али Самуило рече: Како је твој мач учинио те су жене остале без деце, тако ће остати без деце твоја мајка међу женама. И исече Самуило Агага пред Господом у Галгалу. 009 1SA 015 034 Потом отиде Самуило у Раму, а Саул отиде кући својој у Гавају Саулову. 009 1SA 015 035 И Самуило не виде више Саула до своје смрти, и плакаше Самуило за Саулом, што се Господ покаја што је поставио Саула царем над Израиљем. 009 1SA 016 001 А Господ рече Самуилу: Докле ћеш ти плакати за Саулом кад га ја одбацих да не царује више над Израиљем? Напуни рог свој уља, и ходи да те пошаљем к Јесеју Витлејемцу, јер између његових синова изабрах себи цара. 009 1SA 016 002 А Самуило рече: Како да идем? Јер ће чути Саул, па ће ме убити. А Господ одговори: Узми са собом јуницу из говеда, па реци: Дођох да принесем жртву Господу. 009 1SA 016 003 И позови Јесеја на жртву, а ја ћу ти показати шта ћеш чинити, и помажи ми оног кога ти кажем. 009 1SA 016 004 И учини Самуило како му каза Господ, и дође у Витлејем; а старешине градске уплашивши се истрчаше преда њ, и рекоше му: Јеси ли дошао добро? 009 1SA 016 005 А он рече: Добро; дошао сам да принесем жртву Господу; освештајте се и ходите са мном на жртву. Па освешта и Јесеја и синове његове и позва их на жртву. 009 1SA 016 006 И кад дођоше видевши Елијава рече: Јамачно је пред Господом помазаник Његов. 009 1SA 016 007 Али Господ рече Самуилу: Не гледај на лице његово ни на висину раста његовог, јер сам га одбацио; јер не гледам на шта човек гледа: Човек гледа шта је на очима, а Господ гледа на срце. 009 1SA 016 008 И дозва Јесеј Авинадава, и рече му да иде пред Самуила. А он рече: Ни тог није изабрао Господ. 009 1SA 016 009 Потом Јесеј рече Сами да иде. А он рече: Ни тог није изабрао Господ. 009 1SA 016 010 Тако рече Јесеј те прођоше седам синова његових пред Самуила; а Самуило рече Јесеју: Није Господ изабрао тих. 009 1SA 016 011 Потом рече Самуило Јесеју: Јесу ли ти то сви синови? А он рече: Остао је још најмлађи; ено га, пасе овце. Тада рече Самуило Јесеју: Пошљи, те га доведи, јер нећемо седати за сто докле он не дође. 009 1SA 016 012 И посла, те га доведе. А беше смеђ, лепих очију и лепог стаса. И Господ рече: Устани, помажи га, јер је то. 009 1SA 016 013 Тада Самуило узе рог са уљем, и помаза га усред браће његове; и сиђе дух Господњи на Давида и оста на њему од тог дана. Потом уста Самуило и отиде у Раму. 009 1SA 016 014 А дух Господњи отиде од Саула, и узнемираваше га зао дух од Господа. 009 1SA 016 015 И рекоше Саулу слуге његове: Гле, сада те узнемирује зли дух Божији. 009 1SA 016 016 Нека господар наш заповеди слугама својим које стоје пред тобом, да потраже човека који зна ударати у гусле, па кад те нападне зли дух Божји, нека удара руком својом, и одлакшаће ти. 009 1SA 016 017 И рече Саул слугама својим: Потражите човека који зна добро ударати у гусле, и доведите ми га. 009 1SA 016 018 А један између слуга његових одговори и рече: Ево, ја знам сина Јесеја Витлејемца, који уме добро ударати у гусле, и храбар је јунак и убојник, и паметан је и леп, и Господ је с њим. 009 1SA 016 019 И Саул посла људе к Јесеју и поручи: Пошљи ми Давида сина свог који је код оваца. 009 1SA 016 020 А Јесеј узе магарца и хлеба и мешину вина и једно јаре, и посла Саулу по Давиду, сину свом. 009 1SA 016 021 И Давид дође к Саулу и изађе преда њ, и омиле Саулу веома, те га постави да му носи оружје. 009 1SA 016 022 Потом посла Саул к Јесеју и поручи: Нека Давид остане код мене, јер је нашао милост преда мном. 009 1SA 016 023 И кад би дух Божји напао Саула, Давид узевши гусле ударао би руком својом, те би Саул одахнуо и било би му боље, јер би зли дух отишао од њега. 009 1SA 017 001 Тада Филистеји скупише војску своју да војују, и скупише се у Сокоту Јудином, и стадоше у логор између Сокота и Азике на међи дамимској. 009 1SA 017 002 А Саул и Израиљци скупише се и стадоше у логор у долини Или, и уврсташе се према Филистејима. 009 1SA 017 003 И Филистеји стајаху на брду одонуда а Израиљци стајаху на брду одовуда, а међу њима беше долина. 009 1SA 017 004 И изађе из логора филистејског један заточник по имену Голијат из Гата, висок шест лаката и пед. 009 1SA 017 005 И на глави му беше капа од бронзе, и оклоп плочаст на њему од бронзе; и беше оклоп тежак пет хиљада сикала. 009 1SA 017 006 И ногавице од бронзе беху му на ногама, и штит од бронзе на раменима. 009 1SA 017 007 А копљача од копља му беше као вратило, а гвожђа у копљу му беше шест стотина сикала; и који му оружје ношаше иђаше пред њим. 009 1SA 017 008 Он ставши викаше војску израиљску, и говораше им: Што сте изашли уврставши се? Нисам ли ја Филистејин а ви слуге Саулове? Изберите једног између себе, па нека изађе к мени. 009 1SA 017 009 Ако ме надјача и погуби ме, ми ћемо вам бити слуге; ако ли ја њега надјачам и погубим га, онда ћете ви бити нама слуге, и служићете нам. 009 1SA 017 010 Још говораше Филистејин: Ја осрамотих данас војску израиљску: дајте ми човека да се бијемо. 009 1SA 017 011 А кад Саул и сав Израиљ чу шта рече Филистејин, препадоше се и уплашише се врло. 009 1SA 017 012 А беше Давид син једног Ефраћанина, из Витлејема Јудиног, коме име беше Јесеј, који имаше осам синова и беше у време Саулово стар и временит међу људима. 009 1SA 017 013 И три најстарија сина Јесејева отидоше за Саулом на војску; а имена тројици синова његових који отидоше на војску беху првенцу Елијав а другом Авинадав а трећем Сама. 009 1SA 017 014 А Давид беше најмлађи. И она три најстарија отидоше за Саулом. 009 1SA 017 015 А Давид отиде од Саула и врати се у Витлејем да пасе овце оца свог. 009 1SA 017 016 А Филистејин излажаше јутром и вечером, и стаја четрдесет дана. 009 1SA 017 017 А Јесеј рече Давиду, сину свом: Узми сада за браћу своју ефу овог прженог жита и ових десет хлебова, и однеси брже у логор браћи својој. 009 1SA 017 018 А ових десет младих сираца однеси хиљаднику, и види браћу своју како су, и донеси од њих знак. 009 1SA 017 019 А Саул и они и сав Израиљ беху у долини Или ратујући с Филистејима. 009 1SA 017 020 И тако Давид уста рано и остави овце на чувару; па узе и отиде како му заповеди Јесеј; и дође на место где беше логор, и војска излажаше да се врста за бој, и подизаше убојну вику. 009 1SA 017 021 И стајаше војска израиљска и филистејска једна према другој. 009 1SA 017 022 Тада остави Давид свој пртљаг код чувара који чуваше пртљаг и отрча у војску, и дође и запита браћу своју за здравље. 009 1SA 017 023 И докле говораше с њима, гле, онај заточник по имену Голијат Филистејин из Гата, изађе из војске филистејске и говораше као пре, и Давид чу. 009 1SA 017 024 А сви Израиљци кад видеше тог човека, узбегоше од њега, и беше их страх веома. 009 1SA 017 025 И говораху Израиљци: Видесте ли тог човека што изађе? Јер изађе да срамоти Израиља. А ко би га погубио, цар би му дао силно благо, и кћер своју дао би му; и ослободио би дом оца његовог у Израиљу. 009 1SA 017 026 Тада рече Давид људима који стајаху око њега говорећи: Шта ће се учинити човеку који погуби тог Филистејина и скине срамоту с Израиља? Јер ко је тај Филистејин необрезани да срамоти војску Бога Живог? 009 1SA 017 027 А народ му одговори исте речи говорећи: То ће се учинити ономе ко га погуби. 009 1SA 017 028 А кад чу Елијав брат његов најстарији како се разговара с тим људима, разљути се Елијав на Давида, и рече му: Што си дошао? И на коме си оставио оно мало оваца у пустињи? Знам ја обест твоју и злоћу срца твог; дошао си да видиш бој. 009 1SA 017 029 А Давид рече: Шта сам сад учинио? Заповеђено ми је. 009 1SA 017 030 Потом окрену се од њега к другом и запита као пре; и народ му одговори као пре. 009 1SA 017 031 И кад чуше речи које говораше Давид, јавише их Саулу, а он га дозва к себи. 009 1SA 017 032 И Давид рече Саулу: Нека се нико не плаши од оног; слуга ће твој изаћи и биће се с Филистејином. 009 1SA 017 033 А Саул рече Давиду: Не можеш ти ићи на Филистејина да се бијеш с њим, јер си ти дете а он је војник од младости своје. 009 1SA 017 034 А Давид рече Саулу: Слуга је твој пасао овце оца свог; па кад дође лав или медвед и однесе овцу из стада, 009 1SA 017 035 Ја потрчах за њим, и ударих га и отех му из чељусти; и кад би скочио на ме; ухватих га за грло, те га бих и убих. 009 1SA 017 036 И лава и медведа убијао је твој слуга, па ће и тај Филистејин необрезани проћи као они; јер осрамоти војску Бога Живог. 009 1SA 017 037 Још рече Давид: Господ који ме је сачувао од лава и медведа, Он ће ме сачувати и од овог Филистејина. Тада рече Саул Давиду: Иди, и Господ нека буде с тобом. 009 1SA 017 038 И Саул даде Давиду своје оружје, и метну му на главу капу своју од бронзе и метну оклоп на њ. 009 1SA 017 039 И припаса Давид мач његов преко свог одела и пође, али не беше навикао, па рече Давид Саулу: Не могу ићи с тим, јер нисам навикао. Па скиде Давид са себе. 009 1SA 017 040 И узе штап свој у руку, и изабра на потоку пет глатких камена и метну их у торбу пастирску, коју имаше, и узе праћу своју у руку, и тако пође ка Филистејину. 009 1SA 017 041 А и Филистејин иђаше све ближе к Давиду, а човек који му ношаше оружје, иђаше пред њим. 009 1SA 017 042 А кад Филистејин погледа и виде Давида, подсмехну му се, што беше млад и смеђ и лепог лица. 009 1SA 017 043 И рече Филистејин Давиду: Еда ли сам псето, те идеш на ме са штапом? И проклињаше Филистејин Давида боговима својим. 009 1SA 017 044 И рече Филистејин Давиду: Ходи к мени да дам тело твоје птицама небеским и зверима земаљским. 009 1SA 017 045 А Давид рече Филистејину: Ти идеш на ме с мачем и с копљем и са штитом; а ја идем на те у име Господа над војскама, Бога војске Израиљеве, ког си ружио. 009 1SA 017 046 Данас ће те Господ дати мени у руке, и убићу те, и скинућу главу с тебе, и даћу данас телеса војске филистејске птицама небеским и зверима земаљским, и познаће сва земља да је Бог у Израиљу. 009 1SA 017 047 И знаће сав овај збор да Господ не спасава мачем ни копљем, јер је рат Господњи, зато ће вас дати нама у руке. 009 1SA 017 048 А кад се Филистејин подиже и дође ближе к Давиду, Давид брже истрча на бојиште пред Филистејина. 009 1SA 017 049 И Давид тури руку своју у торбу своју, и извади из ње камен, и баци га из праће, и погоди Филистејина у чело и уђе му камен у чело, те паде ничице на земљу. 009 1SA 017 050 Тако Давид праћом и каменом надјача Филистејина, и удари Филистејина и уби га; а немаше Давид мача у руци. 009 1SA 017 051 И притрчавши Давид стаде на Филистејина, и зграби мач његов и извуче га из корица и погуби га и одсече му главу. А Филистеји кад видеше где погибе јунак њихов побегоше. 009 1SA 017 052 А Израиљци и Јудејци усташе и повикаше и потераше Филистеје до долине и до врата акаронских; и падаше побијени Филистеји по путу сарајимском до Гата и до Акарона. 009 1SA 017 053 Потом се вратише синови Израиљеви теравши Филистеје, и опленише логор њихов. 009 1SA 017 054 А Давид узе главу Филистејинову, и однесе је у Јерусалим, а оружје његово остави у својој колиби. 009 1SA 017 055 А кад Саул виде Давида где иде пред Филистејина, рече Авениру војводи: Чији је син тај младић, Авенире? А Авенир рече: Како је жива душа твоја царе, не знам. 009 1SA 017 056 А цар рече: Питај чији је син тај младић. 009 1SA 017 057 А кад се врати Давид погубивши Филистејина, узе га Авенир и изведе га пред Саула, а у руци му беше глава Филистејинова. 009 1SA 017 058 И Саул рече му: Чији си син, дете? А Давид рече: Ја сам син слуге твог Јесеја Витлејемца. 009 1SA 018 001 И кад сврши разговор са Саулом, душа Јонатанова приону за душу Давидову, и Јонатан га запази као своју душу. 009 1SA 018 002 И узе га Саул тај дан, и не даде му да се врати кући оца свог. 009 1SA 018 003 И Јонатан учини веру с Давидом, јер га љубљаше као своју душу. 009 1SA 018 004 И скиде Јонатан са себе плашт, који ношаше, и даде га Давиду, и одело своје и мач свој и лук свој и појас свој. 009 1SA 018 005 И иђаше Давид на шта га год Саул пошиљаше, и беше срећан, и постави га Саул над војницима, и омиле свему народу, па и слугама Сауловим. 009 1SA 018 006 А кад се враћаху, и кад се Давид враћаше убивши Филистејина, излазише жене из сваког града Израиљевог певајући и играјући на сусрет цару Саулу, с бубњевима и с весељем и гуслама. 009 1SA 018 007 И отпевајући жене једне другима уза свирке говораху: Саул згуби своју хиљаду, али Давид својих десет хиљада. 009 1SA 018 008 И разгневи се Саул врло, и не бише му по вољи те речи, и рече: Давиду дадоше десет хиљада, а мени дадоше хиљаду; још му само царство треба. 009 1SA 018 009 И од тог дана Саул гледаше попреко Давида. 009 1SA 018 010 А сутрадан нападе Саула зли дух Божји, те пророковаше у кући, а Давид му удараше руком својом у гусле као пре: а Саулу у руци беше копље. 009 1SA 018 011 И Саул баци копље говорећи: Да прикујем Давида за зид. Али му се Давид измаче два пута. 009 1SA 018 012 И Саула беше страх од Давида, јер Господ беше с њим, а од Саула беше одступио. 009 1SA 018 013 Зато га уклони Саул од себе, и постави га хиљадником; и он одлажаше и долажаше пред народом. 009 1SA 018 014 И Давид беше срећан у свему што чињаше, јер Господ беше с њим. 009 1SA 018 015 А Саул видећи да је веома срећан, бојаше га се. 009 1SA 018 016 А сав Израиљ и Јуда љубљаше Давида, јер он одлажаше и долажаше пред њима. 009 1SA 018 017 И рече Саул Давиду: Ево, кћер своју старију Мераву даћу ти за жену, само ми буди храбар и води ратове Господње. Јер Саул говораше: Нећу да се дигне моја рука на њ, него филистејска рука нека се дигне на њ. 009 1SA 018 018 А Давид рече Саулу: Ко сам ја и какав је живот мој или дом оца мог у Израиљу, да будем зет царев? 009 1SA 018 019 А кад дође време да Мераву, кћер Саулову, даду Давиду, дадоше је Адрилу Меолаћанину за жену. 009 1SA 018 020 Али Давида љубљаше Михала, кћи Саулова; а кад то јавише Саулу, би му по вољи. 009 1SA 018 021 И рече Саул: Даћу му је да му буде замка и да се диже на њ рука филистејска. А Давиду рече Саул: Бићеш ми данас зет с другом. 009 1SA 018 022 И заповеди Саул слугама својим: Реците Давиду тајно и говорите: Гле, омилео си цару, и све слуге његове љубе те; буди сада зет царев. 009 1SA 018 023 И слуге Саулове рекоше те речи Давиду, а Давид рече: Мислите ли да је лако бити зет царев? Та ја сам сиромах и мали човек. 009 1SA 018 024 И Саулу јавише ово слуге његове говорећи: Овако рече Давид. 009 1SA 018 025 А Саул рече: Овако реците Давиду: Не тражи цар уздарја, него сто окрајака филистејских, да се цар освети својим непријатељима. А Саул мишљаше како би Давид пао у руке Филистејима. 009 1SA 018 026 И слуге његове казаше Давиду те речи, и Давиду би по вољи да постане царев зет. И време се још не наврши. 009 1SA 018 027 А Давид уста и отиде са својим људима, и поби двеста Филистеја. И донесе Давид окрајке њихове, и дадоше их на број цару да би постао царев зет. И Саул му даде за жену Михалу кћер своју. 009 1SA 018 028 И Саул виде и позна да је Господ са Давидом; и Михала кћи Саулова љубљаше га. 009 1SA 018 029 А Саул се још већма побоја Давида; и беше Саул једнако непријатељ Давиду. 009 1SA 018 030 А кнезови филистејски удараху; и кад год удараху, Давид беше срећнији од свих слуга Саулових, и име се његово врло прослави. 009 1SA 019 001 И Саул говори Јонатану сину свом и свим слугама својим да убију Давида; али Јонатан син Саулов љубљаше веома Давида. 009 1SA 019 002 И јави Јонатан Давиду и рече му: Саул, отац мој, тражи да те убије; него се чувај сутра, склони се гдегод и прикриј се. 009 1SA 019 003 А ја ћу изаћи и стајаћу поред оца свог у пољу где ти будеш, и говорићу о теби с оцем својим, и шта дознам јавићу ти. 009 1SA 019 004 И Јонатан проговори за Давида Саулу оцу свом, и рече му: Да се не огреши цар о слугу свог Давида, јер се он није огрешио о тебе, него је још врло добро за те шта је чинио. 009 1SA 019 005 Јер није марио за живот свој и побио је Филистеје, и Господ учини спасење велико свему Израиљу; видео си и радовао си се; па зашто би се огрешио о крв праву и убио Давида низашта? 009 1SA 019 006 И послуша Саул Јонатана, и закле се Саул: Тако жив био Господ, неће погинути. 009 1SA 019 007 Тада Јонатан дозва Давида, и каза му Јонатан све ово; и доведе Јонатан Давида к Саулу, и опет би пред њим као пре. 009 1SA 019 008 И наста опет рат, и Давид изађе и поби се с Филистејима, и разби их веома, те бежаше од њега. 009 1SA 019 009 Потом зли дух Господњи нападе Саула кад сеђаше код куће и држаше копље у руци, а Давид удараше руком о гусле. 009 1SA 019 010 И Саул хтеде Давида копљем приковати за зид, али се он измаче Саулу, те копље удари у зид, а Давид побеже и избави се ону ноћ. 009 1SA 019 011 А Саул посла људе ка кући Давидовој да га чувају и ујутру убију. А то јави Давиду жена његова Михала говорећи: Ако ноћас не избавиш душу своју, ујутру ћеш погинути. 009 1SA 019 012 Тада Михала спусти Давида кроз прозор, те отиде и побеже и избави се. 009 1SA 019 013 А Михала узе лик, и метну га у постељу, и метну му под главу узглавље од кострети, и покри га хаљином. 009 1SA 019 014 И кад Саул посла људе да ухвате Давида, она рече: Болестан је. 009 1SA 019 015 А Саул посла опет људе да виде Давида говорећи: Донесите ми га у постељи да га погубим. 009 1SA 019 016 А кад дођоше послани, гле, лик у постељи и узглавље од кострети под главом му. 009 1SA 019 017 И рече Саул Михали: Што ме тако превари и пусти непријатеља мог да утече? А Михала рече Саулу: Он ми рече: Пусти ме, или ћу те убити. 009 1SA 019 018 Тако Давид побеже и избави се, и дође к Самуилу у Раму, и приповеди му све што му је учинио Саул. И отидоше он и Самуило, и осташе у Најоту. 009 1SA 019 019 А Саулу дође глас и рекоше му: Ено Давида у Најоту у Рами. 009 1SA 019 020 Тада посла Саул људе да ухвате Давида; и они видеше збор пророка где пророкују, а Самуило им старешина. И дух Господњи дође на посланике Саулове, те и они пророковаху. 009 1SA 019 021 А кад то јавише Саулу, он посла друге посланике, али и они пророковаху; те Саул опет посла треће посланике, али и они пророковаху. 009 1SA 019 022 Тада сам пође у Раму, и кад дође на велики студенац који је у Сокоту, запита говорећи: Где је Самуило и Давид? И рекоше му: Ено их у Најоту у Рами. 009 1SA 019 023 И пође у Најот у Рами; али и на њега сиђе дух Божји, те идући даље пророкова докле дође у Најот у Рами. 009 1SA 019 024 Па скиде и он хаљине своје са себе, и пророкова и он пред Самуилом, и паднувши лежаше го цео онај дан и сву ноћ. Стога се говори: Еда ли је и Саул међу пророцима? 009 1SA 020 001 А Давид побеже из Најота у Рами, и дође и рече Јонатану: Шта сам учинио? Каква је кривица моја? И шта сам згрешио оцу твом, те тражи душу моју? 009 1SA 020 002 А он му рече: Сачувај Боже! Нећеш ти погинути. Ево отац мој не чини ништа, ни велико ни мало, а да мени не каже; а како би то тајио од мене отац мој? Неће то бити. 009 1SA 020 003 А Давид заклињући се опет рече: Отац твој зна добро да сам нашао љубав у тебе, па вели: Не треба да дозна за ово Јонатан, да се не ожалости. Али тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, само је један корак између мене и смрти. 009 1SA 020 004 А Јонатан рече Давиду: Шта жели душа твоја? Ја ћу ти учинити. 009 1SA 020 005 И Давид рече Јонатану: Ево сутра је младина, кад треба с царем да једем, пусти ме дакле да се сакријем у пољу до треће вечери. 009 1SA 020 006 Ако запита за ме отац твој, ти реци: Врло ми се молио Давид да отрчи у Витлејем град свој, јер је онде годишња жртва свега рода његовог. 009 1SA 020 007 Ако каже: Добро, биће миран слуга твој; ако ли се разгневи, знај да је зло наумио. 009 1SA 020 008 Учини, дакле, милост слузи свом, кад си веру Господњу ухватио са слугом својим; ако је каква кривица на мени, убиј ме сам, јер зашто би ме водио к оцу свом? 009 1SA 020 009 А Јонатан му рече: Боже сачувај; јер да дознам да је отац мој наумио зло да те задеси, зар ти не бих јавио? 009 1SA 020 010 А Давид рече Јонатану: Ко ће ми јавити ако ти отац одговори шта је зло? 009 1SA 020 011 А Јонатан рече Давиду: Ходи да изађемо у поље. И изиђоше обојица у поље. 009 1SA 020 012 И Јонатан рече Давиду: Господе Боже Израиљев! Кад искушам оца свог сутра у ово доба или прекосутра, и буде добро по Давида, ако не пошаљем к теби и не јавим ти, 009 1SA 020 013 Нека Господ учини тако Јонатану и тако нека дода. Ако ли отац мој буде наумио да ти учини зло, ја ћу ти јавити, и оправићу те, и отићи ћеш с миром; и Господ нека буде с тобом као што је био с оцем мојим. 009 1SA 020 014 А и ти, докле сам жив, чинићеш мени милост Господњу да не погинем; 009 1SA 020 015 И нећеш ускратити милости своје дому мом довека, ни онда кад Господ истреби све непријатеље Давидове са земље. 009 1SA 020 016 Тако Јонатан учини веру с домом Давидовим говорећи: Господ нека тражи из руку непријатеља Давидових. 009 1SA 020 017 И још закле Јонатан Давида љубављу својом к њему, јер га љубљаше као своју душу 009 1SA 020 018 Потом рече му Јонатан: Сутра је младина, и питаће се за те, јер ће твоје место бити празно. 009 1SA 020 019 А ти чекај до трећег дана, па онда отиди брзо и дођи на место где си се био сакрио кад се ово радило, и седи код камена Езила. 009 1SA 020 020 А ја ћу бацити три стреле украј тог камена, као да гађам белегу. 009 1SA 020 021 И ево послаћу момка говорећи му: Иди, нађи стреле. Ако кажем момку: Ето стреле су за тобом овамо ближе, дигни их; тада дођи, добро је по те, и неће ти бити ништа, тако жив био Господ! 009 1SA 020 022 Ако ли овако кажем момку: Ето стреле су пред тобом, тамо даље; онда иди, јер те Господ шаље. 009 1SA 020 023 А за ове речи што рекосмо ја и ти, ево, Господ је сведок између мене и тебе довека. 009 1SA 020 024 Потом се Давид сакри у пољу; и дође младина, и цар седе за сто да једе. 009 1SA 020 025 А кад цар седе на своје место, по обичају на место код зида, Јонатан уста, а Авенир седе до Саула, а место Давидово беше празно. 009 1SA 020 026 И Саул не рече ништа онај дан, јер мишљаше, догодило му се штагод, те није чист, зацело није чист. 009 1SA 020 027 А сутрадан, други дан месеца, опет беше празно место Давидово, а Саул рече Јонатану сину свом: Зашто син Јесејев не дође на обед ни јуче ни данас? 009 1SA 020 028 А Јонатан одговори Саулу: Врло ме је молио Давид да отиде до Витлејема, 009 1SA 020 029 Рекавши: Пусти ме, јер породица наша има жртву у граду, и сам ми је брат заповедио; ако сам, дакле, нашао милост пред тобом, да отидем и видим браћу своју. Зато није дошао на царев обед. 009 1SA 020 030 Тада се разгневи Саул на Јонатана, те му рече: Неваљали и непослушни сине! Зар ја не знам да си изабрао сина Јесејевог себи на срамоту и на срамоту својој неваљалој мајци? 009 1SA 020 031 Јер, докле је жив син Јесејев на земљи, нећеш се утврдити ни ти ни царство твоје; зато пошљи сада и доведи га к мени, јер је заслужио смрт. 009 1SA 020 032 А Јонатан одговори Саулу оцу свом и рече му: Зашто да се погуби? Шта је учинио? 009 1SA 020 033 Тада се Саул баци копљем на њ да га убије. Тада виде Јонатан да је отац његов наумио убити Давида. 009 1SA 020 034 И уста Јонатан од стола његовог, и ништа не једе други дан по младини; јер се забрину за Давида, што га отац осрамоти. 009 1SA 020 035 А кад би ујутру, изађе Јонатан у поље у време како беше уговорио с Давидом, и с њим једно момче. 009 1SA 020 036 И рече момку свом: Трчи да ми нађеш стреле које ћу пустити. И момче отрча, а он пусти стрелу преко њега. 009 1SA 020 037 А кад дође момак до места куда беше застрелио Јонатан, викну Јонатан за момком говорећи: Није ли стрела даље напред? 009 1SA 020 038 Још викну Јонатан за момком: Брже, не стој. И момак Јонатанов покупи стреле, и врати се господару свом. 009 1SA 020 039 Али момак не знаше ништа, само Јонатан и Давид знаху шта је. 009 1SA 020 040 И Јонатан даде оружје своје момку који беше с њим, и рече му: Иди, однеси у град. 009 1SA 020 041 И кад момак отиде, Давид уста с јужне стране и паде ничице на земљу, и поклони се три пута, и пољубише се, и плакаше обојица, а Давид особито. 009 1SA 020 042 И рече Јонатан Давиду: Иди с миром, као што смо се заклели обојица именом Господњим рекавши: Господ да је сведок између мене и тебе и између мог семена и твог семена довека. И тако Давид уставши отиде, а Јонатан се врати у град. 009 1SA 021 001 Тада Давид дође у Нов к Ахимелеху свештенику; а Ахимелех се уплаши и истрча пред Давида, и рече му: Зашто си сам, и нема никога с тобом? 009 1SA 021 002 А Давид рече Ахимелеху свештенику: Цар ми нешто заповеди, и рече ми: Нико да не дозна зашто те шаљем и шта сам ти заповедио. А слуге сам оправио у то и то место. 009 1SA 021 003 Него шта имаш при руци? Дај ми пет хлебова, или шта имаш. 009 1SA 021 004 А свештеник одговори Давиду и рече: Немам при руци обичног хлеба; него има светог хлеба; али јесу ли се момци чували од жена? 009 1SA 021 005 А Давид одговори свештенику и рече му: Није било жена код нас ни јуче ни ономадне, откако сам пошао, и судови су у момака били свети. А ако би пут и нечист био, осветиће се данас судовима. 009 1SA 021 006 Тада му даде свештеник хлебове свете, јер не беше хлеба осим хлебова постављених, који беху узети испред Господа да се поставе хлебови топли онај дан кад се они узеше. 009 1SA 021 007 А онде беше онај дан један од слуга Саулових бавећи се пред Господом, коме име беше Доик Идумејац, старешина над пастирима Сауловим. 009 1SA 021 008 И Давид рече Ахимелеху: Имаш ли ту какво копље или мач? Јер ни мача свог ни оружја не понесох, јер ствар царева беше хитна. 009 1SA 021 009 А свештеник рече: Овде је мач Голијата Филистејина, ког си убио у долини Или, увијен у платно иза оплећака; ако хоћеш, узми га, јер другог осим њега нема овде. А Давид рече: Таквог више нема, дај ми га. 009 1SA 021 010 Потом се подиже Давид, и побеже онај дан од Саула, и дође к Ахису, цару гатском. 009 1SA 021 011 А Ахису рекоше слуге његове: Није ли ово Давид, цар земаљски? Нису ли о њему певали играјући и говорећи: Саул згуби своју хиљаду, а Давид својих десет хиљада? 009 1SA 021 012 И Давид метну ове речи у срце своје, и побоја се веома Ахиса, цара гатског. 009 1SA 021 013 И претвори се пред њима и учини се луд у рукама њиховим; и шараше по вратима, и бацаше пену низ браду своју. 009 1SA 021 014 И Ахис рече слугама својим: Ето, видите да је човек луд; што сте ми га довели? 009 1SA 021 015 Зар немам доста лудих, него ми доведосте тога да лудује преда мном? Зар ће тај ући у кућу моју? 009 1SA 022 001 Тада Давид отиде оданде и утече у пећину одоламску. А кад то чуше браћа његова и сав дом оца његовог, дођоше онамо к њему. 009 1SA 022 002 И скупише се око њега који год беху у невољи и који беху задужени и који год беху тужног срца; и он им поста поглавица; и беше их с њим око четири стотине људи. 009 1SA 022 003 И оданде отиде Давид у Миспу моавску, и рече цару моавском: Допусти да се отац мој и мати моја склоне код вас докле видим шта ће Бог учинити са мном. 009 1SA 022 004 И изведе их пред цара моавског, и осташе код њега за све време докле Давид беше у оном граду. 009 1SA 022 005 Али пророк Гад рече Давиду: Немој остати у том граду, иди и врати се у земљу Јудину. И Давид отиде и дође у шуму Арет. 009 1SA 022 006 А Саул чу да се појавио Давид и људи што беху с њим. Тада Саул сеђаше у Гаваји под шумом у Рами, с копљем у руци, а све слуге његове стајаху пред њим. 009 1SA 022 007 И рече Саул слугама својим које стајаху пред њим: Чујте синови Венијаминови; хоће ли вама свима син Јесејев дати њиве и винограде? Хоће ли све вас учинити хиљадницима и стотиницима? 009 1SA 022 008 Те сте се сви сложили на ме, и нема никога да ми јави да се мој син сложио са сином Јесејевим, и нема никога међу вама да мари за ме и да ми јави да је син мој подигао слугу мог на ме да ми заседа, као што се данас види. 009 1SA 022 009 Тада одговори Доик Идумејац, који стајаше са слугама Сауловим, и рече: Видео сам сина Јесејевог где дође у Нов к Ахимелеху, сину Ахитововом. 009 1SA 022 010 Он пита за њ Господа, и даде му брашњенице: и мач Голијата Филистејина даде му. 009 1SA 022 011 Тада цар посла да доведу Ахимелеха, сина Ахитововог свештеника и сав дом оца његовог, свештенике, који беху у Нову. И дођоше сви к цару. 009 1SA 022 012 Тада рече Саул: Чуј сада сине Ахитовов. А он одговори: Ево ме, господару. 009 1SA 022 013 А Саул му рече: Зашто сте се сложили на ме ти и син Јесејев, те си му дао хлеба и мач, и питао си Бога за њ, да би устао на ме да ми заседа, као што се види данас? 009 1SA 022 014 А Ахимелех одговори цару и рече: А ко је између свих слуга твојих као Давид, веран, и зет царев и послушан теби и поштован у кући твојој? 009 1SA 022 015 Еда ли сам сад први пут питао Господа за њ? Сачувај Боже! Нека цар не беди таквим чим слугу свог нити кога у дому оца мог; јер није знао слуга твој од свега тога ништа. 009 1SA 022 016 Али цар рече: Погинућеш, Ахимелеше! И ти и сав дом оца твог. 009 1SA 022 017 Тада цар рече слугама које стајаху пред њим: Окрените се и погубите свештенике Господње, јер је и њихова рука с Давидом, и знајући да је побегао не јавише ми. Али слуге цареве не хтеше подигнути руке своје да уложе на свештенике Господње. 009 1SA 022 018 Тада рече цар Доику: Окрени се ти, те уложи на свештенике. И окренувши се Доик Идумејац уложи на свештенике, и поби их онај дан осамдесет и пет, који ношаху оплећак ланени. 009 1SA 022 019 И у Нову, граду свештеничком, исече оштрим мачем и људе и жене и децу и која сисаху, и волове, и магарице и ситну стоку оштрим мачем. 009 1SA 022 020 Али утече један син Ахимелеха, сина Ахитововог, по имену Авијатар, и побеже к Давиду. 009 1SA 022 021 И Авијатар јави Давиду да је Саул побио свештенике Господње. 009 1SA 022 022 А Давид рече Авијатару: Знао сам оног дана кад је био онде Доик Идумејац да ће зацело казати Саулу; ја сам крив за све душе дома оца твог. 009 1SA 022 023 Остани код мене, не бој се; јер ко тражи моју душу тражиће и твоју; код мене ћеш бити сачуван. 009 1SA 023 001 Тада јавише Давиду говорећи: Ево Филистеји ударише на Кеилу, и харају гумна. 009 1SA 023 002 И упита Давид Господа говорећи: Хоћу ли ићи и ударити на те Филистеје? А Господ рече Давиду: Иди, и побићеш Филистеје и избавити Кеилу. 009 1SA 023 003 А Давиду рекоше људи његови: Ево нас је страх овде у Јудиној земљи, а шта ће бити кад пођемо у Кеилу, на логор филистејски? 009 1SA 023 004 Зато Давид опет упита Господа, а Господ му одговори и рече: Устани, иди у Кеилу, јер ћу ја предати Филистеје у руке твоје. 009 1SA 023 005 Тада отиде Давид са својим људима у Кеилу, и удари на Филистеје, и отера им стоку, и поби их љуто; тако избави Давид становнике кеилске. 009 1SA 023 006 А кад Авијатар, син Ахимелехов, побеже к Давиду у Кеилу, донесе са собом оплећак. 009 1SA 023 007 Потом јавише Саулу да је Давид дошао у Кеилу; и рече Саул: Дао га је Бог у моје руке, јер се затворио ушавши у град, који има врата и преворнице. 009 1SA 023 008 И сазва Саул сав народ на војску да иде на Кеилу и опколи Давида и људе његове. 009 1SA 023 009 Али Давид дознавши да му Саул зло кује, рече Авијатару свештенику: Узми на се оплећак. 009 1SA 023 010 И рече Давид: Господе Боже Израиљев! Чуо је слуга Твој да се Саул спрема да дође на Кеилу да раскопа град мене ради. 009 1SA 023 011 Хоће ли ме Кеиљани предати у његове руке? Хоће ли доћи Саул као што је чуо слуга Твој? Господе Боже Израиљев! Кажи слузи свом. А Господ одговори: Доћи ће. 009 1SA 023 012 Опет рече Давид: Кеиљани хоће ли предати мене и моје људе у руке Саулове? А Господ одговори: Предаће. 009 1SA 023 013 Тада се Давид подиже са својим људима, око шест стотина људи, и отидоше из Кеиле, и идоше куда могоше. А кад Саулу јавише да је Давид побегао из Кеиле, тада он не хте ићи. 009 1SA 023 014 А Давид се бављаше у пустињи по тврдим местима, и намести се на једном брду у пустињи Зифу. А Саул га тражаше једнако, али га Господ не даде у његове руке. 009 1SA 023 015 И Давид, видећи да је Саул изашао те тражи душу његову, оста у пустињи Зифу, у шуми. 009 1SA 023 016 А Јонатан, син Саулов, подиже се и дође к Давиду у шуму, и укрепи му руку у Господу; 009 1SA 023 017 И рече му: Не бој се, јер те неће стигнути рука цара Саула оца мог; него ћеш царовати над Израиљем, а ја ћу бити други за тобом; и Саул, отац мој, зна то. 009 1SA 023 018 И учинише њих двојица веру пред Господом; и Давид оста у шуми, а Јонатан отиде кући својој. 009 1SA 023 019 Тада дођоше Зифеји к Саулу у Гавају, и рекоше: Не крије ли се Давид код нас по тврдим местима у шуми на брду Ехели надесно од Гесимона? 009 1SA 023 020 Сада дакле по свој жељи душе своје, царе, изађи, а наше ће бити да га предамо у руке цару. 009 1SA 023 021 А Саул рече: Господ да вас благослови, што ме пожалисте. 009 1SA 023 022 Идите сада и дознајте још боље и разберите и промотрите где се сакрио и ко га је онде видео; јер ми кажу да је врло лукав. 009 1SA 023 023 Промотрите и видите сва места где се крије, па опет дођите к мени кад добро дознате, и ја ћу поћи с вама; и ако буде у земљи, тражићу га по свим хиљадама Јудиним. 009 1SA 023 024 Тада усташе и отидоше у Зиф пре Саула; а Давид и људи његови беху у пустињи Маону у равници надесно од Гесимона. 009 1SA 023 025 И Саул изађе са својим људима да га тражи; а Давиду јавише, те он сиђе са стене и стаде у пустињи Маону. А Саул кад то чу, отиде за Давидом у пустињу Маон. 009 1SA 023 026 И Саул иђаше једном страном планине, а Давид са својим људима другом страном планине; и Давид хићаше да утече Саулу, јер Саул са својим људима опкољаваше Давида и његове људе да их похвата. 009 1SA 023 027 У том дође гласник Саулу говорећи: Брже ходи; јер Филистеји ударише на земљу. 009 1SA 023 028 Тада се врати Саул не терајући даље Давида, и отиде пред Филистеје. Отуда се прозва оно место Села-Амалекот. 009 1SA 023 029 А Давид отишавши оданде стаде на тврдим местима енгадским. 009 1SA 024 001 И кад се Саул врати одагнавши Филистеје, рекоше му говорећи: Ено Давида у пустињи енгадској. 009 1SA 024 002 Тада узе Саул три хиљаде људи изабраних из свега Израиља, и отиде да тражи Давида и људе његове по врлетима где су дивокозе. 009 1SA 024 003 И дође к торовима овчијим украј пута где беше пећина; и Саул уђе у њу рад себе; а Давид и његови људи сеђаху у крају у пећини. 009 1SA 024 004 И рекоше Давиду људи његови: Ево дана, за који ти рече Господ: Ево ја ти предајем непријатеља твог у руке да учиниш шта ти је воља. И Давид уста, те полако одсече скут од плашта Сауловог. 009 1SA 024 005 А после задрхта срце Давиду што одсече скут Саулу. 009 1SA 024 006 И рече својим људима: Не дао Бог да то учиним господару свом, помазанику Господњем, да подигнем руку своју на њ. Јер је помазаник Господњи. 009 1SA 024 007 И одврати речима Давид људе своје и не даде им да устану на Саула. И Саул изашав из пећине пође својим путем. 009 1SA 024 008 Потом Давид уста, и изашав из пећине стаде викати за Саулом говорећи: Царе господине! А Саул се обазре, а Давид се сави лицем до земље и поклони се. 009 1SA 024 009 И рече Давид Саулу: Зашто слушаш шта ти кажу људи који говоре: Ето Давид тражи зло твоје? 009 1SA 024 010 Ево, данас видеше очи твоје да те је Господ био предао данас у моје руке у овој пећини, и рекоше ми да те убијем: али те поштедех, и рекох: Нећу дигнути руку своју на господара свог, јер је помазаник Господњи. 009 1SA 024 011 Ево, оче мој, ево види скут од плашта свог у мојој руци: одсекох скут од плашта твог, а тебе не убих; познај и види да нема зла ни неправде у руци мојој, и да ти нисам згрешио; а ти вребаш душу моју да је узмеш. 009 1SA 024 012 Господ нека суди између мене и тебе, и нека ме освети од тебе; али рука се моја неће подигнути на те. 009 1SA 024 013 Како каже стара прича: Од безбожних излази безбожност; зато се рука моја неће подигнути на те. 009 1SA 024 014 За ким је изашао цар Израиљев? Кога гониш, мртвог пса, буву једну. 009 1SA 024 015 Господ нека буде судија, и нека расуди између мене и тебе; Он нека види и расправи моју парницу и избави ме из руке твоје. 009 1SA 024 016 А кад изговори Давид ове речи Саулу, рече Саул: Је ли то твој глас, сине Давиде? И подигавши Саул глас свој заплака. 009 1SA 024 017 И рече Давиду: Правији си од мене, јер си ми вратио добро за зло које сам ја теби учинио. 009 1SA 024 018 И данас си ми показао да ми добро чиниш; јер ме Господ даде теби у руке, а ти ме опет не уби. 009 1SA 024 019 И ко би нашавши непријатеља свог пустио га да иде добрим путем? Господ нека ти врати добро за ово што си ми учинио данас. 009 1SA 024 020 И сада, ево, знам да ћеш зацело бити цар, и јако ће бити у твојој руци царство Израиљево. 009 1SA 024 021 Зато ми се сада закуни Господом да нећеш истребити семе моје после мене, ни име моје затрти у дому оца мог. 009 1SA 024 022 И закле се Давид Саулу; и Саул отиде кући својој, а Давид и људи његови отидоше на тврдо место. 009 1SA 025 001 У том умре Самуило и сабра се сав Израиљ, и плакаше за њим, и погребоше га у дому његовом у Рами. А Давид уста и сиђе у пустињу Фаранску. 009 1SA 025 002 А беше један човек у Маону, а стока му беше на Кармилу; и беше човек врло богат, јер имаше три хиљаде оваца и хиљаду коза, и тада стрижаше овце своје на Кармилу. 009 1SA 025 003 И беше име том човеку Навал, а жени му име Авигеја; и она беше жена разумна и лепа, а он беше тврда срца и опак, а беше од рода Халевовог. 009 1SA 025 004 И Давид чу у пустињи да Навал стриже овце. 009 1SA 025 005 И посла Давид десет момака, и рече Давид момцима: Идите на Кармил, и отидите к Навалу, и поздравите га од мене. 009 1SA 025 006 И реците му: Здраво! И мир да ти је, и дому твом да је мир, и свему што имаш да је мир! 009 1SA 025 007 Чуо сам да стрижеш овце; пастири су твоји бивали код нас, и не учинисмо им неправде, и ништа им није нестало докле год беху на Кармилу. 009 1SA 025 008 Питај слуге своје, и казаће ти. Нека ови момци нађу милост пред тобом, јер дођосмо у добар дан. Дај слугама својим и Давиду сину свом што ти дође до руке. 009 1SA 025 009 И дођоше момци Давидови, и казаше Навалу у име Давидово све ове речи, и ућуташе. 009 1SA 025 010 А Навал одговори слугама Давидовим и рече: Ко је Давид? И ко је син Јесејев? Данас има много слуга које беже од својих господара. 009 1SA 025 011 Еда ли ћу узети хлеб свој и воду своју и месо што сам поклао за људе који ми стрижу овце, па дати људима којих не знам одакле су? 009 1SA 025 012 Тада се вратише момци Давидови својим путем, вратише се, и дошавши казаше му све ове речи. 009 1SA 025 013 А Давид рече својим људима: Припашите сваки свој мач. И припасаше сваки свој мач, и Давид припаса свој мач; и пође за Давидом до четири стотине људи, а двеста осташе код пртљага. 009 1SA 025 014 Али Авигеји, жени Наваловој, каза један између слуга његових говорећи: Ево, Давид посла из пустиње посланике да поздрави господара нашег, а он их отера. 009 1SA 025 015 А ти су нам људи били врло добри. Нити нам учинише криво, нити нам чега неста докле год бејасмо код њих у пољу. 009 1SA 025 016 Него нам беху зидови и ноћу и дању, докле год бејасмо код њих пасући овце. 009 1SA 025 017 Зато сада гледај и промисли шта ћеш чинити, јер је готово зло господару нашем и свему дому његовом; а он је зао човек, да му се не може говорити. 009 1SA 025 018 Тада Авигеја брже узе двеста хлебова и две мешине вина и пет оваца зготовљених и пет мерица прженог жита, и сто гроздова сувог грожђа и двеста груда сувих смокава, и метну на магарце. 009 1SA 025 019 И рече момцима својим: Хајдете напред, а ја ћу ићи за вама. А мужу свом Навалу ништа не рече. 009 1SA 025 020 И седавши на магарца иђаше испод горе, а гле Давид и људи његови силажаху пред њу, и сукоби се с њима. 009 1SA 025 021 А Давид говораше: Еле сам залуду чувао све што је тај имао у пустињи да му ништа не беше нестало од свега што има; јер ми врати зло за добро. 009 1SA 025 022 То нека учини Бог непријатељима Давидовим и то нека дода, ако му до зоре од свега што има оставим и оно што мокри уз зид. 009 1SA 025 023 А кад Авигеја угледа Давида, брже сиђе с магарца, и паде пред Давидом на лице своје и поклони се до земље; 009 1SA 025 024 И паднувши му к ногама рече: На мени, господару, нека буде та кривица; али да проговори слушкиња твоја теби, и чуј речи слушкиње своје. 009 1SA 025 025 Нека господар мој не гледа на тог неваљалог човека, Навала, јер је као име што му је; Навал му је име, и безумље је код њега. А ја слушкиња твоја нисам видела момке господара свог које си слао. 009 1SA 025 026 Зато сада, господару, тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, Господ ти не да да идеш на крв и да се осветиш својом руком. Зато сада нека буде непријатељима твојим као Навалу и свима који траже зла господару мом. 009 1SA 025 027 Ево дар што је донела слушкиња господару свом, да се да момцима који иду за господарем мојим. 009 1SA 025 028 Опрости слушкињи својој кривицу; јер ће Господ зацело начинити тврду кућу господару мом; јер ратове Господње води господар мој и није се нашло зло на теби никад за твог века. 009 1SA 025 029 И да устане човек да те гони и тражи душу твоју, душа ће господара мог бити везана у свежњу живих код Господа Бога твог, а душе ће непријатеља твојих бацити као из праћке. 009 1SA 025 030 И кад Господ учини господару мом свако добро које ти је обрекао, и постави те вођом Израиљу, 009 1SA 025 031 Неће ти бити спотицања ни саблазни срцу господара мог да је пролио крв низашта и да се сам осветио господар мој. И кад учини Господ добро господару мом, опоменућеш се слушкиње своје. 009 1SA 025 032 Тада рече Давид Авигеји: Да је благословен Господ Бог Израиљев, који те данас посла мени на сусрет! 009 1SA 025 033 И да су благословене речи твоје, и ти да си благословена, која ме одврати данас да не идем на крв и осветим се својом руком. 009 1SA 025 034 Доиста, тако жив био Господ Бог Израиљев, који ми не даде да ти учиним зло, да ми ниси брже изашла на сусрет, не би остало Навалу до зоре ни оно што уза зид мокри. 009 1SA 025 035 И прими Давид из руке њене шта му беше донела, и рече јој: Иди с миром кући својој; ето, послушах те, и погледах на те. 009 1SA 025 036 Потом се Авигеја врати к Навалу; а гле, код њега гозба у кући, као царска гозба, и срце Навалу беше весело, и беше пијан врло. Зато му она не рече ништа до јутра. 009 1SA 025 037 А ујутру кад се Навал отрезни, каза му жена све ово; а у њему обамре срце његово, и он поста као камен. 009 1SA 025 038 А кад прође до десет дана, удари Господ Навала, те умре. 009 1SA 025 039 А кад Давид чу да је умро Навал, рече: Да је благословен Господ, који освети срамоту моју од Навала, и задржа слугу свог ода зла, а обрати Господ Навалу на главу злоћу његову. Потом посла Давид и поручи Авигеји да ће је узети за жену. 009 1SA 025 040 И слуге Давидове дођоше к Авигеји на Кармил, и рекоше јој говорећи: Давид нас посла к теби да те узме за жену. 009 1SA 025 041 А она уста и поклони се лицем до земље, и рече: Ево слушкиње твоје, да служи и да пере ноге слугама господара свог. 009 1SA 025 042 Потом брже уста Авигеја, и седе на магарца, и пет девојака њених пође за њом, и отиде за посланицима Давидовим, и поста му жена. 009 1SA 025 043 А Давид узе и Ахиноаму из Језраела: и обе му беху жене. 009 1SA 025 044 Јер Саул даде Михалу кћер своју, жену Давидовом, Фалтију сину Лаисовом из Галима. 009 1SA 026 001 Опет дођоше Зифеји к Саулу у Гавају говорећи: Не крије ли се Давид на брду Ехели према Гесимону? 009 1SA 026 002 А Саул се подиже и сиђе у пустињу зифску, и с њим три хиљаде људи изабраних из Израиља, да тражи Давида у пустињи зифској. 009 1SA 026 003 И стаде Саул у логор на брду Ехели према Гесимону крај пута; а Давид оста у пустињи, и опази да Саул иде за њим у пустињу. 009 1SA 026 004 И посла Давид уходе, и од њих дозна зацело да је дошао Саул. 009 1SA 026 005 Тада се подиже Давид и дође на место где Саул беше с војском. И Давид виде место где спаваше Саул и Авенир син Ниров војвода његов; а спаваше Саул међу колима а народ лежаше око њега. 009 1SA 026 006 И Давид проговори и рече Ахимелеху Хетејину и Ависају сину Серујином брату Јоавовом: Ко ће сићи са мном к Саулу у логор? А Ависај одговори: Ја ћу сићи с тобом. 009 1SA 026 007 И тако Давид и Ависај дођоше ноћу к народу; а гле, Саул лежаше и спаваше између кола, и копље му беше чело главе пободено у земљу; Авенир пак и народ лежаху око њега. 009 1SA 026 008 Тада рече Ависај Давиду: Данас ти даде Бог непријатеља твог у руке; зато сада да га прободем копљем за земљу једанпут, нећу више. 009 1SA 026 009 А Давид рече Ависају: Немој га убити; јер ко ће подигнути руку своју на помазаника Господњег и бити прав? 009 1SA 026 010 Још рече Давид: Тако жив био Господ, Господ ће га убити, или ће доћи дан његов да умре, или ће изаћи у бој и погинути. 009 1SA 026 011 Не дао ми Бог да дигнем руку своју на помазаника Господњег! Него узми сада копље што му је чело главе и чашу за воду, па да идемо. 009 1SA 026 012 И Давид узе копље и чашу за воду, што беше чело главе Саулу, и отидоше; и нико их не виде и не осети, нити се који пробуди, него сви спаваху, јер беше напао на њих тврд сан од Господа. 009 1SA 026 013 И Давид, прешавши на другу страну, стаде наврх брда издалека; и беше између њих много места. 009 1SA 026 014 И стаде Давид викати народ и Авенира сина Нировог говорећи: Што се не одазиваш, Авенире? А Авенир се одазва и рече: Који си ти што вичеш цара? 009 1SA 026 015 А Давид рече Авениру: Ниси ли ти јунак? И ко је као ти у Израиљу? Зашто ниси чувао цара господара свог? Јер је ишао један из народа да убије господара твог. 009 1SA 026 016 Ниси добро радио. Тако да је жив Господ, заслужили сте смрт што нисте чували господара свог, помазаника Господњег. Ето, гледај, где је копље царево и чаша за воду што му беше чело главе? 009 1SA 026 017 Тада Саул позна глас Давидов, и рече: Је ли то твој глас, сине Давиде? А Давид рече: Мој је глас, царе господару! 009 1SA 026 018 Још рече: Зашто господар мој гони слугу свог? Јер шта сам учинио? И како је зло у руци мојој? 009 1SA 026 019 Зато сада царе господару мој, послушај речи слуге свог. Ако те Господ дражи на мене, нека му је угодан принос твој; ако ли синови човечији, проклети су пред Господом, јер ме изагнаше данас да се не држим наследства Господњег, и рекоше: Иди, служи туђим боговима. 009 1SA 026 020 Али сада да не падне крв моја на земљу далеко од очију Господњих, јер цар Израиљев изађе да тражи буву једну, као кад ко гони јаребицу по планини. 009 1SA 026 021 Тада рече Саул: Згрешио сам; врати се, сине Давиде, нећу ти више чинити зла, кад ти данас драга би душа моја; ево, лудо сам радио и погрешио сам веома. 009 1SA 026 022 А Давид одговори и рече: Ево копља царевог; нека дође који од момака и нека га узме. 009 1SA 026 023 А Господ ће платити свакоме по правди његовој и по вери његовој. Јер те беше предао Господ данас у руке моје, али не хтех дигнути руке своје на помазаника Господњег. 009 1SA 026 024 И зато, ево, како је данас мени драга била душа твоја, тако нека буде драга моја душа пред Господом, и нека ме избави из сваке невоље. 009 1SA 026 025 А Саул рече Давиду: Да си благословен, сине мој Давиде! Извршићеш и надвладаћеш. Тада Давид отиде својим путем, а Саул се врати у своје место. 009 1SA 027 001 Али Давид рече у срцу свом: Погинућу кадгод од руке Саулове; нема боље за ме него да побегнем у земљу филистејску, те ће ме се Саул оканити и неће ме више тражити по крајевима Израиљевим; тако ћу се избавити из руку његових. 009 1SA 027 002 Тада се подиже Давид и отиде са шест стотина људи који беху с њим к Ахису, сину Моаховом, цару гатском. 009 1SA 027 003 И оста Давид код Ахиса у Гату и људи његови, сваки са својом породицом, Давид са две жене своје, Ахиноамом из Језраела и Авигејом из Кармила, женом Наваловом. 009 1SA 027 004 И кад јавише Саулу да је Давид утекао у Гат, преста га тражити. 009 1SA 027 005 А Давид рече Ахису: Ако сам нашао милост пред тобом, нека ми даду место у коме граду ове земље, да седим онде, јер зашто да седи слуга твој с тобом у царском граду? 009 1SA 027 006 И даде му Ахис оног дана Сиклаг. Зато Сиклаг припада царевима Јудиним до данашњег дана. 009 1SA 027 007 И оста Давид у земљи филистејској годину и четири месеца. 009 1SA 027 008 И излажаше Давид са својим људима, и удараше на Гесуреје и Герзеје и на Амалике; јер ти народи живљаху од старине у оној земљи од Сура па до земље мисирске. 009 1SA 027 009 И пустошаше Давид ону земљу не остављајући у животу ни човека ни жене, и отимаше овце и волове и магарце и камиле и рухо, и враћајући се долажаше к Ахису. 009 1SA 027 010 И Ахис питаше: Где сте данас ударали? А Давид говораше: На јужну страну Јудину, и на јужну страну јерамеилску, и на јужну страну кенејску. 009 1SA 027 011 Али не остављаше Давид у животу ни човека ни жене да доведе у Гат говорећи: Да нас не туже говорећи: Тако је урадио Давид. И такав му беше обичај за све време докле беше у земљи филистејској. 009 1SA 027 012 И Ахис вероваше Давиду, и говораше: Баш се омразио с народом својим Израиљем; зато ће ми бити слуга довека. 009 1SA 028 001 И у оно време скупише Филистеји војску своју да завојште на Израиља; и рече Ахис Давиду: Знај да ћеш ићи са мном на војску ти и твоји људи. 009 1SA 028 002 А Давид рече Ахису: Сад ћеш видети шта ће учинити твој слуга. А Ахис рече Давиду: Зато ћу те поставити да си чувар главе моје свагда. 009 1SA 028 003 А Самуило беше умро, и плака за њим сав Израиљ, и погребоше га у Рами, у његовом граду. И Саул беше истребио из земље гатаре и врачаре. 009 1SA 028 004 И Филистеји скупивши се дођоше и стадоше у логор код Сунима; скупи и Саул све Израиљце, и стадоше у логор код Гелвује. 009 1SA 028 005 Саул пак видећи војску филистејску уплаши се, и срце му уздрхта веома. 009 1SA 028 006 И упита Саул Господа, али му Господ не одговори ни у сну ни преко Урима, ни преко пророка. 009 1SA 028 007 И Саул рече слугама својим: Тражите ми жену с духом врачарским, да отидем к њој и упитам је. А слуге му рекоше: Ево у Ендору има жена у којој је дух врачарски. 009 1SA 028 008 Тада се Саул преруши обукав друге хаљине, и отиде са два човека, и дође к оној жени ноћу; и он јој рече: Хајде врачај ми духом врачарским, и дозови ми оног ког ти кажем. 009 1SA 028 009 Али му жена рече: Та ти знаш шта је учинио Саул и како је истребио из земље гатаре и врачаре; зашто дакле мећеш замку души мојој да ме убијеш? 009 1SA 028 010 А Саул јој се закле Господом говорећи: Тако жив био Господ! Неће ти бити ништа за то. 009 1SA 028 011 Тада рече жена: Кога да ти дозовем? А он рече: Самуила ми дозови. 009 1SA 028 012 А кад жена виде Самуила, повика гласно, и рече жена Саулу говорећи: Зашто си ме преварио? Та ти си Саул. 009 1SA 028 013 А цар јој рече: Не бој се; него шта си видела? А жена рече Саулу: Богове сам видела где излазе из земље. 009 1SA 028 014 Он јој опет рече: Какав је? Она му рече: Стар човек излази огрнут плаштем. Тада разуме Саул да је Самуило, и сави се лицем до земље и поклони се. 009 1SA 028 015 А Самуило рече Саулу: Зашто си ме узнемирио и изазвао? Одговори Саул: У невољи сам великој, јер Филистеји завојштише на ме, а Бог је одступио од мене, и не одговори ми више ни преко пророка ни у сну, зато позвах тебе да ми кажеш шта ћу чинити. 009 1SA 028 016 А Самуило рече: Па што мене питаш, кад је Господ одступио од тебе и постао ти непријатељ? 009 1SA 028 017 Господ је учинио како је казао преко мене; јер је Господ истргао царство из твоје руке и дао га ближњему твом Давиду; 009 1SA 028 018 Јер ниси послушао глас Господњи, нити си извршио жестоки гнев Његов на Амалику; зато ти је данас Господ то учинио. 009 1SA 028 019 И Господ ће предати и Израиља с тобом у руке Филистејима; те ћеш сутра ти и синови твоји бити код мене; и логор израиљски предаће Господ у руке Филистејима. 009 1SA 028 020 А Саул уједанпут паде на земљу колики је дуг, јер се врло уплаши од речи Самуилових, и не беше снаге у њему, јер не беше ништа јео сав дан и сву ноћ. 009 1SA 028 021 Тада жена приступи к Саулу и видећи га врло уплашеног рече му: Ево, слушкиња те је твоја послушала, и нисам за живот свој марила да бих те послушала шта си ми казао. 009 1SA 028 022 Него сада и ти послушај шта ће ти слушкиња твоја казати: Поставићу ти мало хлеба, те једи да се окрепиш да се можеш вратити својим путем. 009 1SA 028 023 А он не хте, и рече: Нећу јести. Али навалише на њ слуге његове и жена, те их послуша, и уставши са земље седе на постељу. 009 1SA 028 024 А жена имаше код куће теле угојено, и брже га закла, и узе брашна те умеси и испече хлебове пресне. 009 1SA 028 025 Потом постави Саулу и слугама његовим, те једоше. А после усташе и отидоше исте ноћи. 009 1SA 029 001 А Филистеји скупише сву војску своју код Афека, а Израиљ стаде у логор код извора у Језраелу. 009 1SA 029 002 И кнезови филистејски иђаху са стотинама и хиљадама; а Давид и његови људи иђаху најпосле с Ахисом. 009 1SA 029 003 И рекоше кнезови филистејски: Шта ће ти Јевреји? А Ахис рече кнезовима филистејским: Није ли ово Давид слуга цара израиљског Саула, који је код мене толико времена, толико година, и не нађох на њему ништа откако је добегао до овог дана? 009 1SA 029 004 Али се расрдише на њ кнезови филистејски, и рекоше му кнезови филистејски: Пошљи натраг тог човека, нека се врати у своје место, где си га поставио, и нека не иде с нама у бој, да се не окрене на нас у боју; јер чим би се опет умилио господару свом ако не главама ових људи? 009 1SA 029 005 Није ли то Давид о коме се певало играјући и говорило: Згуби Саул своју хиљаду, али Давид својих десет хиљада? 009 1SA 029 006 Тада Ахис дозва Давида, и рече му: Тако био жив Господ, ти си поштен, и мило ми је да ходиш са мном у бој; јер не нађох никаквог зла на теби откако си дошао до овог дана; али ниси по вољи кнезовима. 009 1SA 029 007 Него врати се и иди с миром да не учиниш шта што не би било мило кнезовима филистејским. 009 1SA 029 008 А Давид рече Ахису: Али шта сам учинио? Шта ли си нашао на слузи свом откако сам код тебе до овог дана, да не идем да се бијем с непријатељима господара свог цара? 009 1SA 029 009 А Ахис одговарајући рече Давиду: Знам; доиста си ми мио као анђео Божји; али кнезови филистејски рекоше: Нека не иде с нама у бој. 009 1SA 029 010 Него устани сутра рано са слугама господара свог које су дошле с тобом; устаните рано чим сване, па идите. 009 1SA 029 011 И урани Давид и људи његови, и отиде рано, и врати се у земљу филистејску; а Филистеји отидоше у Језраел. 009 1SA 030 001 И трећи дан дође Давид са својим људима у Сиклаг, а Амалици беху ударили на јужну страну и на Сиклаг, и развалили Сиклаг и огњем га спалили. 009 1SA 030 002 И беху заробили женскиње које беше онде, и мало и велико; али не беху убили никога, него их беху одвели и отишли својим путем. 009 1SA 030 003 И кад Давид дође са својим људима у град, а то град спаљен огњем, и жене њихове и синови и кћери њихове заробљене. 009 1SA 030 004 И подиже Давид и народ који беше с њим глас свој, и плакаше докле већ не могоше плакати. 009 1SA 030 005 И обе жене Давидове заробише се, Ахиноама из Језраела и Авигеја из Кармила, жена Навалова. 009 1SA 030 006 И Давид беше на муци великој, јер народ говораше да га заспу камењем; јер жалостан беше сав народ, сваки за синовима својим и за кћерима својим; али се Давид охрабри у Господу Богу свом. 009 1SA 030 007 И рече Давид Авијатару свештенику сину Ахимелеховом: Узми оплећак за ме. И узе Авијатар оплећак за Давида. 009 1SA 030 008 И упита Давид Господа говорећи: Хоћу ли потерати ту чету? Хоћу ли је стигнути? А Господ му рече: Потерај, јер ћеш зацело стигнути и избавићеш. 009 1SA 030 009 И пође Давид са шест стотина људи што беху с њим, и дођоше до потока Восора; и онде осташе једни. 009 1SA 030 010 А Давид са четири стотине људи потера даље, а двеста људи оста, који сусташе те не могоше прећи преко потока Восора. 009 1SA 030 011 И нађоше једног Мисирца у пољу, и доведоше га к Давиду, и дадоше му хлеба да једе и воде да пије, 009 1SA 030 012 И дадоше му груду смокава и два грозда сува. И поједавши опорави се, јер три дана и три ноћи не беше ништа јео нити воде пио. 009 1SA 030 013 Тада му рече Давид: Чији си ти? И одакле си? А он рече: Ја сам родом Мисирац, слуга једног Амалика, а господар ме остави, јер се разболех пре три дана. 009 1SA 030 014 Ударисмо на јужну страну херетејску и на Јудину и на јужну страну Халевову, и Сиклаг спалисмо огњем. 009 1SA 030 015 А Давид му рече: Би ли ме могао одвести к тој чети? А он рече: Закуни ми се Богом да ме нећеш погубити ни издати у руке мом господару, па ћу те одвести к тој чети. 009 1SA 030 016 И одведе га; и гле, они се беху раширили по свој земљи оној једући и пијући и веселећи се великим пленом који запленише из земље филистејске и из земље Јудине. 009 1SA 030 017 И Давид их би од вечера до вечера другог дана, те нико не утече, осим четири стотине младића, који седавши на камиле побегоше. 009 1SA 030 018 И тако избави Давид све што беху узели Амалици, и обе жене своје избави Давид. 009 1SA 030 019 И ништа не изгубише, ни мало ни велико, ни синове ни кћери, ни шта од плена и од свега што им беху узели; све поврати Давид. 009 1SA 030 020 Такође узе Давид и остале све овце и волове, које гонећи пред својом стоком говораху: Ово је плен Давидов. 009 1SA 030 021 И кад се врати Давид к оним двеста људи који беху сустали те не могаше ићи за Давидом, и које остави на потоку Восору, изиђоше на сусрет Давиду и народу који беше с њим. И Давид приступивши к народу поздрави их. 009 1SA 030 022 Тада проговорише сви зли и неваљали људи између оних који су ишли с Давидом, и рекоше: Што нису ишли с нама, зато да им не дамо од плена који избависмо, него сваки жену своју и синове своје нека узму, па нек иду. 009 1SA 030 023 Али Давид рече: Немојте тако чинити, браћо моја, с оним што нам је дао Господ који нас је сачувао и дао нам у руке чету која беше изашла на нас. 009 1SA 030 024 И ко ће вас послушати у томе? Јер какав је део оном који иде у бој такав је и оном који остане код пртљага; једнако треба да поделе. 009 1SA 030 025 Тако би од тог дана унапредак, и то поста уредба и закон у Израиљу до данас. 009 1SA 030 026 И кад дође Давид у Сиклаг, посла он плена старешинама Јудиним, пријатељима својим, говорећи: Ево вам дар од плена непријатеља Господњих; 009 1SA 030 027 Онима у Ветиљу, и онима у Рамоту на југу, и онима у Јатиру, 009 1SA 030 028 И онима у Ароиру, и онима у Сифмоту, и онима у Естемоји, 009 1SA 030 029 И онима у Рахалу, и онима у градовима јерамеилским, и онима у градовима кенејским, 009 1SA 030 030 И онима у Орми, и онима у Хор-Асану, и онима у Атаху, 009 1SA 030 031 И онима у Хеврону и по свим местима у која је долазио Давид с људима својим. 009 1SA 031 001 А Филистеји се побише с Израиљцима, и побегоше Израиљци испред Филистеја, и падаху мртви на гори Гелвуји. 009 1SA 031 002 И стигоше Филистеји Саула и синове његове; и погубише Филистеји Јонатана и Авинадава и Мелхи-Сува, синове Саулове. 009 1SA 031 003 И бој поста жешћи око Саула, и нађоше га стрелци, и он се врло уплаши од стрелаца. 009 1SA 031 004 И рече Саул момку који му ношаше оружје: Извади мач свој и прободи ме, да не дођу ти необрезани и прободу ме и наругају ми се. Али не хте момак што му ношаше оружје, јер га беше врло страх. Тада Саул узе мач, и баци се на њ. 009 1SA 031 005 А кад момак који ношаше оружје виде Саула мртвог, баци се и он на свој мач и умре с њим. 009 1SA 031 006 Тако погибе Саул и три сина његовог и момак који му ношаше оружје и сви људи његови заједно, оног дана. 009 1SA 031 007 А Израиљци који беху с ове стране потока и с ову страну Јордана кад видеше где Израиљци побегоше и где погибе Саул и његови синови, оставише градове и побегоше, те дођоше Филистеји и осташе у њима. 009 1SA 031 008 А сутрадан дођоше Филистеји да свлаче мртве; и нађоше Саула и три сина његовог где леже на гори Гелвуји. 009 1SA 031 009 И одсекоше му главу, и скидоше оружје с њега, и послаше у земљу филистејску на све стране да се објави у кући његових лажних богова и по народу. 009 1SA 031 010 И оставише оружје његово у кући Астаротиној, а тело његово обесише на зид вет-сански. 009 1SA 031 011 А чуше становници у Јавису Галадовом шта учинише Филистеји од Саула. 009 1SA 031 012 И подигоше се сви људи храбри, и ишавши сву ноћ скидоше тело Саулово и телеса синова његових са зида вет-санског, па се вратише у Јавис, и онде их спалише. 009 1SA 031 013 И узеше кости њихове и погребоше их под дрветом у Јавису, и постише седам дана. # # BOOK 010 2SA 2 Samuel 2 Књига Самуилова 010 2SA 001 001 А по смрти Сауловој, кад се Давид врати побивши Амалике и оста у Сиклагу два дана, 010 2SA 001 002 Трећег дана, гле, дође један из војске Саулове раздртих хаљина и главе посуте прахом; и дошав к Давиду паде на земљу и поклони се. 010 2SA 001 003 И рече му Давид: Откуда идеш? А он му рече: Из логора израиљског утекох. 010 2SA 001 004 А Давид му рече: Шта би? Кажи ми. А он рече: Народ побеже из боја; и много народа паде и изгибе, погибе и Саул и син му Јонатан. 010 2SA 001 005 А Давид рече момку који му донесе глас: Како знаш да је погинуо и син му Јонатан? 010 2SA 001 006 А момак који му донесе глас рече: Случајно дођох на гору Гелвују, а то се Саул наслонио на копље своје, кола и коњици приближаваху се к њему. 010 2SA 001 007 А он обазревши се натраг угледа ме, па ме викну, а ја му рекох: Ево ме. 010 2SA 001 008 А он ми рече: Ко си? А ја му рекох: Амалик сам. 010 2SA 001 009 А он ми рече: Приступи к мени убиј ме; јер ме обузеше муке, а још је сасвим душа у мени. 010 2SA 001 010 И приступих к њему и убих га, јер сам знао да неће остати жив пошто паде; и узех венац царски који му беше на глави и гривну која му беше на руци, и ево донесох господару свом. 010 2SA 001 011 Тада Давид зграби хаљине на себи и раздре их; тако и сви људи који беху с њим. 010 2SA 001 012 И ридаше и плакаше, и постише до вечери за Саулом и за Јонатаном сином његовим и за народом Господњим и за домом Израиљевим што изгибоше од мача. 010 2SA 001 013 И рече Давид момку који му донесе глас: Одакле си? А он рече: Ја сам син једног дошљака Амалика. 010 2SA 001 014 Рече му Давид: Како те није било страх подићи руку своју и убити помазаника Господњег? 010 2SA 001 015 И дозва Давид једног између момака својих и рече: Ходи, погуби га. А он га удари, те умре. 010 2SA 001 016 И рече му Давид: Крв твоја на твоју главу; јер твоја уста сведочише на те говорећи: Ја сам убио помазаника Господњег. 010 2SA 001 017 Тада Давид нарица овако за Саулом и за Јонатаном сином његовим, 010 2SA 001 018 И изговори, да би се учили синови Јудини луку, и ето је написано у књизи Истинитог: 010 2SA 001 019 Дико Израиљева! На твојим висинама побијени су; како падоше јунаци? 010 2SA 001 020 Не казујте у Гату, и не разглашујте по улицама аскалонским, да се не веселе кћери филистејске и да не играју кћери необрезаних. 010 2SA 001 021 Горе гелвујске! Не падала роса ни дажд на вас, и не родило поље за принос, јер је ту бачен штит са јунака, штит Саулов, као да није помазан уљем. 010 2SA 001 022 Без крви побијених и без масти од јунака није се враћао лук Јонатанов, нити је мач Саулов долазио натраг празан. 010 2SA 001 023 Саул и Јонатан, мили и драги за живота, ни у смрти се не раставише; лакши од орлова беху. 010 2SA 001 024 Кћери Израиљеве! Плачите за Саулом, који вас је облачио у скерлет лепо, и китио вас златним закладима по хаљинама вашим. 010 2SA 001 025 Како падоше јунаци у боју! Јонатан како погибе на твојим висинама! 010 2SA 001 026 Жао ми је за тобом, брате Јонатане; био си ми мио врло; већа ми је била љубав твоја од љубави женске. 010 2SA 001 027 Како падоше јунаци, и пропаде оружје убојито! 010 2SA 002 001 А после тога Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли отићи у који град Јудин? А Господ му рече: Отиди. А Давид рече: У који да отидем? Рече: Хеврон. 010 2SA 002 002 И Давид отиде онамо са две жене своје, Ахиноамом из Језраела и Авигејом која пре беше жена Навала из Кармила. 010 2SA 002 003 И људе који беху с њим одведе Давид, све с породицама њиховим, и настанише се по градовима хевронским. 010 2SA 002 004 И дођоше људи од Јуде, и помазаше онде Давида за цара над домом Јудиним. И јавише Давиду говорећи: Људи из Јависа Галадовог погребоше Саула. 010 2SA 002 005 И Давид посла посланике к људима у Јавису Галадовом, и рече им: Да сте благословени Господу што учинисте милост господару свом, Саулу и погребосте га. 010 2SA 002 006 Зато да учини Господ вама милост и веру; а ја ћу вам учинити добро, што сте то учинили. 010 2SA 002 007 И нека вам се укрепе руке и будите храбри; јер Саул, господар ваш, погибе, а дом Јудин помаза мене за цара над собом. 010 2SA 002 008 Али Авенир, син Ниров, војвода Саулов узе Исвостеја сина Сауловог, и одведе га у Маханајим. 010 2SA 002 009 И зацари га над Галадом и над Асуром и Језраелом и Јефремом и Венијамином и над свим Израиљем. 010 2SA 002 010 Четрдесет година беше Исвостеју сину Сауловом кад поче царовати над Израиљем; и царова две године. Само дом Јудин држаше се Давида. 010 2SA 002 011 А Давид царова у Хеврону над домом Јудиним седам година и шест месеци. 010 2SA 002 012 Потом изиђе Авенир, син Ниров, и слуге Исвостеја сина Сауловог из Маханајима у Гаваон. 010 2SA 002 013 Такође и Јоав син Серујин и слуге Давидове изиђоше и сретоше се с њима код језера гаваонског, и стадоше један с једне стране а други с друге стране. 010 2SA 002 014 Тада рече Авенир Јоаву: Нека устану момци и нека се проиграју пред нама. И рече Јоав: Нека устану. 010 2SA 002 015 И устадоше, и изиђоше на број: дванаест од Венијамина са стране Исвостеја сина Сауловог, и дванаест између слуга Давидових. 010 2SA 002 016 И ухватише један другог за главу, и тисну један другом мач свој у бок, и попадаше заједно. Отуда се прозва оно место Халкат-Асурим код Гаваона. 010 2SA 002 017 И би жесток бој оног дана; и слуге Давидове разбише Авенира и Израиљце. 010 2SA 002 018 А онде беху три сина Серујина: Јоав и Ависај и Асаило. А Асаило беше лак на ногу као срна у пољу; 010 2SA 002 019 И потера Асаило Авенира, и не сврну ни надесно ни налево иза Авенира. 010 2SA 002 020 И Авенир обазре се натраг и рече: Јеси ли ти, Асаило? А он рече: Ја сам. 010 2SA 002 021 А Авенир му рече: Сврни надесно или налево, и узми једног од тих момака, и скини одору с њега. Али не хте Асаило сврнути иза њега. 010 2SA 002 022 И Авенир опет рече Асаилу: Одступи од мене; зашто да те саставим са земљом? И како бих смео погледати у Јоава брата твог? 010 2SA 002 023 Али он не хте одступити; и Авенир га удари копљем под пето ребро, и изађе му копље на леђа, те он паде онде и умре на месту. И ко год дође на оно место где паде и погибе Асаило, устављаше се. 010 2SA 002 024 Али Јоав и Ависај потераше Авенира, и сунце зађе кад дођоше до брда Аме, која је према Гији на путу у пустињу гаваонску. 010 2SA 002 025 И скупише се синови Венијаминови за Авениром, те се начини чета, и стадоше на врх једног брда. 010 2SA 002 026 И Авенир викну Јоава и рече: Хоће ли мач прождирати довека? Не знаш ли да јади бивају напослетку? Зашто већ не кажеш народу да се прођу браће своје? 010 2SA 002 027 А Јоав рече: Тако жив био Бог, да ниси казао, народ би још јутрос отишао, ниједан не би терао брата свог. 010 2SA 002 028 Тада затруби Јоав у трубу, и устави се сав народ и престаше терати Израиља, и не бише се више. 010 2SA 002 029 И тако Авенир и људи његови идоше преко поља целу ону ноћ, и пређоше преко Јордана, и прошавши сав Витрон дођоше у Маханајим. 010 2SA 002 030 А Јоав се врати од Авенира, и кад скупи сав народ, не беше од слуга Давидових деветнаест људи и Асаила. 010 2SA 002 031 Али слуге Давидове побише синова Венијаминових, људи Авенирових, три стотине и шездесет људи, који изгибоше. 010 2SA 002 032 А Асаила узеше и погребоше у гробу оца његовог који беше у Витлејему. И Јоав и људи његови идоше сву ноћ, и освануше у Хеврону. 010 2SA 003 001 И дуго беше рат између дома Сауловог и дома Давидовог; Али Давид све већма јачаше, а дом Саулов постајаше све слабији. 010 2SA 003 002 И Давиду се родише синови у Хеврону: Првенац му беше Амнон од Ахиноаме Језраељанке; 010 2SA 003 003 Други беше Хилеав од Авигеје жене Навала Кармилца; трећи Авесалом син Махе кћери Талмаја цара гесурског; 010 2SA 003 004 Четврти Адонија син Агитин; и пети Сефатија син Авиталин; 010 2SA 003 005 И шести Итрам од Егле жене Давидове. Ти се родише Давиду у Хеврону. 010 2SA 003 006 И док беше рат између дома Сауловог и дома Давидовог, Авенир брањаше дом Саулов. 010 2SA 003 007 А Саул имаше иночу по имену Ресфу, кћер Ајину; и Исвостеј рече Авениру: Зашто си спавао код иноче оца мог? 010 2SA 003 008 И Авенир се разгневи на речи Исвостејеве и рече: Јесам ли ја пасја глава, који сада чиним на Јуди милост дому Саула оца твог и браћи његовој и пријатељима његовим, и нисам те пустио у руке Давидове, те данас тражиш на мени зло ради те жене? 010 2SA 003 009 Тако нека учини Бог Авениру, и тако нека дода, ако не учиним Давиду како му се Господ заклео, 010 2SA 003 010 Да се пренесе ово царство од дома Сауловог, и да се утврди престо Давидов над Израиљем и над Јудом, од Дана до Вирсавеје. 010 2SA 003 011 И он не може више ништа одговорити Авениру, јер га се бојаше. 010 2SA 003 012 И Авенир посла посланике к Давиду од себе и поручи: Чија је земља? И поручи му: Учини веру са мном, и ево рука ће моја бити с тобом, да обратим к теби свега Израиља. 010 2SA 003 013 А он одговори: Добро; ја ћу учинити веру с тобом; али једно иштем од тебе, и то: да не видиш лице моје ако ми прво не доведеш Михалу, кћер Саулову, кад дођеш да видиш лице моје. 010 2SA 003 014 И посла Давид посланике к Исвостеју, сину Сауловом, и поручи му: Дај ми жену моју Михалу, коју испросих за сто окрајака филистејских. 010 2SA 003 015 И Исвостеј посла те је узе од мужа, од Фалтила, сина Лаисовог. 010 2SA 003 016 А муж њен пође с њом, и једнако плакаше за њом до Ваурима. Тада му рече Авенир: Иди, врати се натраг. И он се врати. 010 2SA 003 017 Потом Авенир говори старешинама израиљским, и рече им: Пре тражисте Давида да буде цар над вама. 010 2SA 003 018 Ето сада учините; јер је Господ рекао за Давида говорећи: Преко Давида слуге свог избавићу народ свој Израиља из руку филистејских и из руку свих непријатеља њихових. 010 2SA 003 019 Тако говори Авенир и синовима Венијаминовим. Потом отиде Авенир и у Хеврон да каже Давиду све што за добро нађе Израиљ и сав дом Венијаминов. 010 2SA 003 020 И кад дође Авенир к Давиду у Хеврон и с њим двадесет људи, учини Давид гозбу Авениру и људима који беху с њим. 010 2SA 003 021 И рече Авенир Давиду: Да устанем и идем да скупим к цару господару свом сав народ Израиљев да учине веру с тобом, па да царујеш како ти душа жели. И Давид отпусти Авенира да иде с миром. 010 2SA 003 022 А гле, слуге Давидове враћаху се с Јоавом из боја, и тераху са собом велик плен; а Авенир већ не беше код Давида у Хеврону, јер га отпусти, те отиде с миром. 010 2SA 003 023 Јоав дакле и сва војска што беше с њим, дођоше онамо; и јавише Јоаву говорећи: Авенир син Ниров долазио је к цару, и он га отпусти те отиде с миром. 010 2SA 003 024 И Јоав отиде к цару и рече: Шта учини? Гле, Авенир је долазио к теби; зашто га пусти те отиде? 010 2SA 003 025 Познајеш ли Авенира сина Нировог? Долазио је да те превари, да види куда ходиш и да дозна све што радиш. 010 2SA 003 026 Потом отишавши Јоав од Давида посла људе за Авениром да га врате од студенца Сире, а Давид не знаше за то. 010 2SA 003 027 И кад се врати Авенир у Хеврон, одведе га Јоав на страну под врата као да говори с њим насамо; онде га удари под пето ребро, те умре за крв Асаила брата његовог. 010 2SA 003 028 А кад Давид после то чу, рече: Ја нисам крив ни царство моје пред Господом довека за крв Авенира сина Нировог. 010 2SA 003 029 Нека падне на главу Јоавову и на сав дом оца његовог; и нека дом Јоавов не буде никад без човека болног од течења или губавог или који иде о штапу или који падне од мача или који нема хлеба. 010 2SA 003 030 Тако Јоав и Ависај брат његов убише Авенира што он погуби Асаила брата њиховог код Гаваона у боју. 010 2SA 003 031 И рече Давид Јоаву и свему народу који беше с њим: Раздерите хаљине своје и припашите кострет, и плачите за Авениром. И цар Давид иђаше за носилима. 010 2SA 003 032 А кад погребоше Авенира у Хеврону, цар подиже глас свој и плака на гробу Авенировом; плака и сав народ. 010 2SA 003 033 И наричући за Авениром рече: Умре ли Авенир како умире безумник? 010 2SA 003 034 Руке твоје не бише везане, нити ноге твоје у оков оковане; пао си као што се пада од неваљалих људи. Тада још већма плака за њим сав народ. 010 2SA 003 035 И дође сав народ нудећи Давида да једе шта, док још беше дан; али се Давид закле и рече: Бог нека ми учини тако, и тако нека дода, ако окусим хлеба или шта друго док не зађе сунце. 010 2SA 003 036 И сав народ чу то, и би им по вољи; шта год чињаше цар, беше по вољи свему народу. 010 2SA 003 037 И позна сав народ и сав Израиљ у онај дан да није било од цара што погибе Авенир син Ниров. 010 2SA 003 038 И цар рече слугама својим: Не знате ли да је војвода и то велики погинуо данас у Израиљу? 010 2SA 003 039 Али ја сам сада још слаб, ако и јесам помазани цар; а ови људи, синови Серујини, врло су ми силни. Нека Господ плати ономе који чини зло према злоћи његовој. 010 2SA 004 001 А кад чу син Саулов да је погинуо Авенир у Хеврону, клонуше му руке, и сав се Израиљ смете. 010 2SA 004 002 А имаше син Саулов две војводе над четама; једном беше име Вана, другом беше име Рихав, синови Римона Вироћанина, од синова Венијаминових; јер се и Вирот бројаше Венијамину; 010 2SA 004 003 А Вироћани беху побегли у Гитајим, где осташе као дошљаци до данашњег дана. 010 2SA 004 004 И имаше Јонатан, син Саулов, сина хромог на ногу, коме беше пет година кад дође глас о смрти Сауловој и Јонатановој из Језраела, те га узе дадиља његова и побеже, и кад брзо бежаше, он паде и охрону; а име му беше Мефивостеј. 010 2SA 004 005 И пођоше синови Римона Вироћанина, Рихав и Вана, и дођоше у подне у кућу Исвостејеву; а он почиваше у подне. 010 2SA 004 006 И уђоше у кућу као да узму пшенице, и прободоше га под пето ребро Рихав и Вана, и побегоше. 010 2SA 004 007 Кад уђоше у кућу, он лежаше на постељи својој у клети где спаваше, те га прободоше и убише, и одсекоше му главу и узеше је, па отидоше путем преко поља целу ону ноћ. 010 2SA 004 008 И донесоше главу Исвостејеву Давиду у Хеврон, и рекоше цару: Ево главе Исвостеја сина Сауловог, непријатеља твог, који је тражио душу твоју; и Господ освети данас цара, господара мог, од Саула и семена његовог. 010 2SA 004 009 Али Давид одговарајући Рихаву и Вану, брату његовом, синовима Римона Вироћанина, рече им: Тако да је жив Господ, који је избавио душу моју из сваке невоље. 010 2SA 004 010 Кад оног који ми јави говорећи: Гле, погибе Саул, и мишљаше да ће ми јавити добре гласе, ухватих и убих у Сиклагу, и то му би од мене дар за гласе његове, 010 2SA 004 011 А камоли људе безбожне, који убише човека правог, у кући његовој, на постељи његовој! Нећу ли тражити крв његову из ваших руку, и вас истребити са земље? 010 2SA 004 012 И заповеди Давид момцима својим, те их погубише, и одсекоше им руке и ноге, и обесише код језера хевронског; а главу Исвостејеву узеше и погребоше у гробу Авенировом у Хеврону. 010 2SA 005 001 Тада дођоше сва племена Израиљева к Давиду у Хеврон, и рекоше му говорећи: Ево, ми смо кост твоја и тело твоје. 010 2SA 005 002 И пре, док Саул беше цар над нама, ти си одводио и доводио Израиља; и Господ ти је рекао: Ти ћеш пасти народ мој Израиља и ти ћеш бити вођ Израиљу. 010 2SA 005 003 Тако дођоше све старешине Израиљеве к цару у Хеврон, и учини с њима цар Давид веру у Хеврону пред Господом; и помазаше Давида за цара над Израиљем. 010 2SA 005 004 Тридесет година беше Давиду кад се зацари, и царова четрдесет година. 010 2SA 005 005 У Хеврону царова над Јудом седам година и шест месеци; а у Јерусалиму царова тридесет и три године над свим Израиљем и Јудом. 010 2SA 005 006 А цар отиде са својим људима у Јерусалим на Јевусеје, који живљаху у оној земљи. И они рекоше Давиду говорећи: Нећеш ући овамо док не узмеш слепе и хроме, хотећи казати: Неће ући овамо Давид. 010 2SA 005 007 Али Давид узе кулу Сион, то је град Давидов. 010 2SA 005 008 Јер рече Давид у онај дан: Ко год побије Јевусеје и дође до јаза, и до слепих и хромих, на које мрзи душа Давидова, биће војвода. Зато се каже: Слепи и хроми да не улазе у ову кућу. 010 2SA 005 009 И седе Давид у кули, и назва је градом Давидовим: и погради је Давид унаоколо од Милона и унутра. 010 2SA 005 010 И Давид једнако напредоваше, јер Господ Бог над војскама беше с њим. 010 2SA 005 011 И Хирам цар тирски посла посланике к Давиду, и кедрових дрва и дрводеља и каменара, и саградише кућу Давиду. 010 2SA 005 012 И разуме Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем, и да је узвисио царство његово ради народа свог Израиља. 010 2SA 005 013 И узе Давид још иноча и жена из Јерусалима, пошто дође из Хеврона; и роди се Давиду још синова и кћери. 010 2SA 005 014 И ово су имена оних који му се родише у Јерусалиму: Самуја и Совав и Натан и Соломун, 010 2SA 005 015 И Јевар и Елисуја и Нафиг и Јафија, 010 2SA 005 016 И Елисама и Елијада и Елифалет. 010 2SA 005 017 А Филистеји чувши да су помазали Давида за цара над Израиљем, изиђоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то, отиде у кулу. 010 2SA 005 018 И Филистеји дошавши раширише се по долини рафајској. 010 2SA 005 019 Тада Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли изаћи на Филистеје? Хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ рече Давиду: Изађи; доиста ћу дати Филистеје у твоје руке. 010 2SA 005 020 Тада Давид дође у Вал-Ферасим, и поби их онде, и рече: Продре Господ непријатеље моје преда мном као кад вода продире. Отуда се прозва оно место Вал-Ферасим. 010 2SA 005 021 И оставише онде лажне богове своје; а Давид и људи његови однесоше их. 010 2SA 005 022 И опет наново дођоше Филистеји, и раширише се у долини рафајској. 010 2SA 005 023 И Давид упита Господа, који рече: Не иди пред њих, него им зађи за леђа, па удари на њих према дудовима. 010 2SA 005 024 Па кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, онда се крени, јер ће онда поћи Господ пред тобом да побије војску филистејску. 010 2SA 005 025 И Давид учини тако како му заповеди Господ, и поби Филистеје од Гаваје до Гезера. 010 2SA 006 001 После скупи опет Давид све људе изабране из Израиља, тридесет хиљада. 010 2SA 006 002 Па се подиже Давид и сав народ што беше с њим и отиде из Вале Јудине да пренесе отуда ковчег Божји, код ког се призива име, име Господа над војскама, који седи на херувимима. 010 2SA 006 003 И метнуше ковчег Божји на нова кола, и повезоше га из куће Авинадавове, која беше на брду; а Уза и Ахијо синови Авинадавови управљаху новим колима. 010 2SA 006 004 И одвезоше ковчег Божји из куће Авинадавове, која беше на брду, и Ахијо иђаше пред ковчегом. 010 2SA 006 005 А Давид и сав дом Израиљев удараху пред Господом у свакојаке справе од дрвета кедровог, у гусле, у псалтире, у бубње, у свирале и у кимвале. 010 2SA 006 006 А кад дођоше до гумна Нахоновог, Уза се маши за ковчег Божји и прихвати га, јер волови потегоше на страну. 010 2SA 006 007 И Господ се разгневи на Узу, и удари га Бог онде за ту непажњу, те умре онде код ковчега Божијег. 010 2SA 006 008 И ожалости се Давид што Господ уби Узу. Зато се прозва оно место Фарес-Уза до данас. 010 2SA 006 009 И уплаши се Давид од Господа у онај дан, и рече: Како ће доћи к мени ковчег Господњи? 010 2SA 006 010 И не хте Давид одвести ковчег Господњи к себи у град Давидов; него га склони Давид у кућу Овид-Едома Гетејина. 010 2SA 006 011 И оста ковчег Господњи у кући Овид-Едома Гетејина три месеца, и благослови Господ Овид-Едома и сав дом његов. 010 2SA 006 012 И јавише цару Давиду говорећи: Господ благослови дом Овид-Едомов и све што има ради ковчега Божијег. Тада отиде Давид, и пренесе ковчег Божји из куће Овид-Едомове у град Давидов с весељем. 010 2SA 006 013 И кад они који ношаху ковчег Господњи поступише шест корака, принесе на жртву вола и дебела овна. 010 2SA 006 014 И Давид играше из све снаге пред Господом, и беше огрнут оплећком ланеним. 010 2SA 006 015 Тако Давид и сав дом Израиљев ношаху ковчег Господњи подвикујући и трубећи у трубе. 010 2SA 006 016 А кад ковчег Господњи улажаше у град Давидов, Михала кћи Саулова гледајући с прозора виде цара Давида где скаче и игра пред Господом, и подругну му се у срцу свом. 010 2SA 006 017 А кад донесоше ковчег Господњи, наместише га на његово место у шатору који му разапе Давид. И принесе Давид жртве захвалне пред Господом. 010 2SA 006 018 Потом принесавши Давид жртве паљенице и жртве захвалне благослови народ у име Господа над војскама. 010 2SA 006 019 И раздаде међу сав народ, међу све мноштво Израиљево, и људима и женама, сваком по један хлеб и комад меса и жбан вина. Потом отиде народ, свак својој кући. 010 2SA 006 020 И Давид се врати да благослови свој дом; а Михала кћи Саулова изиђе на сусрет Давиду, и рече: Како је славан био данас цар Израиљев, кад се данас откривао пред слушкињама слуга својих, као што се откривају никакви људи! 010 2SA 006 021 А Давид рече Михали: Пред Господом, који ме је изабрао преко оца твог и преко свега дома његовог, те ми заповедио да будем вођ народу Господњем, Израиљу, играо сам, и играћу пред Господом. 010 2SA 006 022 И још ћу се већма понизити, и још ћу мањи себи бити; и опет ћу бити славан пред слушкињама, за које говориш. 010 2SA 006 023 И Михала кћи Саулова не има порода до смрти своје. 010 2SA 007 001 А кад цар сеђаше код куће своје, и Господ му даде мир свуда унаоколо од свих непријатеља његових, 010 2SA 007 002 Рече цар Натану пророку: Види, ја стојим у кући од кедрова дрвета, а ковчег Божји стоји под завесима. 010 2SA 007 003 А Натан рече цару: Шта ти је год у срцу, иди, чини, јер је Господ с тобом. 010 2SA 007 004 Али ону ноћ дође реч Господња к Натану говорећи: 010 2SA 007 005 Иди и реци слузи мом Давиду: Овако вели Господ: Ти ли ћеш ми начинити кућу да у њој наставам? 010 2SA 007 006 Кад нисам наставао у кући од кад изведох синове Израиљеве из Мисира до данас, него сам ходио у шатору и у наслону. 010 2SA 007 007 Куда сам год ходио са свим синовима Израиљевим, јесам ли једну реч рекао коме од судија Израиљевих, којима заповедах да пасу народ мој Израиља, и казао: Зашто ми не начините куће од кедра? 010 2SA 007 008 Овако дакле реци Давиду слузи мом: Овако вели Господ над војскама: Ја те узех од тора, од оваца, да будеш вођ народу мом, Израиљу: 010 2SA 007 009 И бејах с тобом куда си год ходио, и истребих све непријатеље твоје испред тебе, и стекох ти име велико, као што је име великих људи који су на земљи. 010 2SA 007 010 И одредићу место народу свом Израиљу, и посадићу га, те ће наставати у свом месту, и неће се више претресати, нити ће их више мучити неправедници као пре, 010 2SA 007 011 И од оног дана кад поставих судије над народом својим Израиљем; и смирићу те од свих непријатеља твојих. Јоште ти јавља Господ да ће ти Господ начинити кућу. 010 2SA 007 012 Кад се наврше дани твоји, и починеш код отаца својих, подигнућу семе твоје након тебе, које ће изаћи из утробе твоје, и утврдићу царство његово. 010 2SA 007 013 Он ће сазидати дом имену мом, и утврдићу престо царства његовог довека. 010 2SA 007 014 Ја ћу му бити Отац, и он ће ми бити син: ако учини шта зло, караћу га прутом људским и ударцима синова човечијих. 010 2SA 007 015 Али милост моја неће се уклонити од њега као што сам је уклонио од Саула, ког уклоних испред тебе. 010 2SA 007 016 Него ће тврд бити дом твој и царство твоје довека пред тобом, и престо ће твој стајати довека. 010 2SA 007 017 По свим овим речима и по свој овој утвари каза Натан Давиду. 010 2SA 007 018 Тада дође цар Давид и стаде пред Господом, и рече: Ко сам ја, Господе, Господе, и шта је мој дом, те си ме довео довде? 010 2SA 007 019 Па и то Ти се још чини мало, Господе, Господе, него си говорио и за дом слуге свог на дуго времена. Је ли то закон човечји, Господе, Господе! 010 2SA 007 020 Али шта ће јоште Давид да Ти говори? Та Ти знаш слугу свог, Господе, Господе! 010 2SA 007 021 Ради речи своје и по срцу свом учинио си све ове велике ствари обзнањујући их слузи свом. 010 2SA 007 022 Зато си велик, Господе Боже, нема таквог какав си Ти; и нема Бога осим Тебе, по свему што чусмо својим ушима. 010 2SA 007 023 Јер који је народ на земљи као Твој народ Израиљ? Ког је ради Бог ишао да га искупи да му буде народ и да стече себи име и да вам учини велика и страшна дела у земљи Твојој, пред народом Твојим, који си искупио себи из Мисира, од народа и богова њихових. 010 2SA 007 024 Јер си утврдио себи народ свој Израиља да Ти буде народ довека; а Ти си им, Господе, Бог. 010 2SA 007 025 И тако, Господе Боже, реч коју си обрекао слузи свом и дому његовом, потврди засвагда, и учини како си рекао. 010 2SA 007 026 Нека се велича име Твоје до века, да се говори: Господ је над војскама Бог над Израиљем; и дом слуге Твог Давида нека стоји тврдо пред Тобом. 010 2SA 007 027 Јер си Ти, Господе над војскама, Боже Израиљев, јавио слузи свом говорећи: Дом ћу сазидати теби. Зато слуга Твој нађе у срцу свом да Ти се помоли овом молитвом. 010 2SA 007 028 Тако, Господе, Господе, Ти си Бог, и речи су Твоје истина; Ти си ово добро обрекао слузи свом. 010 2SA 007 029 Буди, дакле, вољан и благослови дом слуге свог да буде довека пред Тобом; јер си Ти Господе, рекао, и Твојим ће благословом бити благословен дом слуге Твог довека. 010 2SA 008 001 После тога разби Давид Филистеје, и покори их, и узе Давид Метег-Аму из руку филистејских. 010 2SA 008 002 Разби и Моавце, и измери их ужем поваљавши их по земљи, и измери их два ужа да се погубе а једно уже да се оставе у животу. И Моавци посташе слуге Давидове, и плаћаху му данак. 010 2SA 008 003 Давид разби и Адад-Езера сина Реововог цара совског, изашав да рашири власт своју до реке Ефрата. 010 2SA 008 004 И зароби их Давид хиљаду и седам стотина коњаника и двадесет хиљада пешака, и подреза Давид жиле свим коњима колским, само остави за сто кола. 010 2SA 008 005 И беху дошли Сирци из Дамаска у помоћ Адад-Езеру цару совском, и Давид поби двадесет и две хиљаде Сираца. 010 2SA 008 006 И намести Давид војску у Сирији што је под Дамаском, и Сирци посташе слуге Давидове плаћајући му данак. И Господ чуваше Давида куда год иђаше. 010 2SA 008 007 И Давид узе златне штитове које имаху слуге Адад-Езерове, и донесе их у Јерусалим. 010 2SA 008 008 И из Ветаха и из Виротаја, градова Адад-Езерових, однесе цар Давид силну бронзу. 010 2SA 008 009 А кад чу Тоја, цар ематски, да је Давид побио сву војску Адад-Езерову, 010 2SA 008 010 Посла Тоја Јорама сина свог к цару Давиду да га поздрави и да му честита што је војевао на Адад-Езера и убио га, јер Тоја имаше рат с Адад-Езером; и донесе Јорам закладе златне и сребрне и бронзане. 010 2SA 008 011 Па и то цар Давид посвети Господу са сребром и златом што беше посветио од свих народа које покори, 010 2SA 008 012 Од Сираца и од Моаваца и од синова Амонових и од Филистеја и од Амалика, и од плена Адад-Езера сина Реововог, цара совског. 010 2SA 008 013 И Давид стече име кад се врати побивши Сирце, осамнаест хиљада у сланој долини. 010 2SA 008 014 И намести војску по Идумеји, по свој Идумеји намести војску, и сви Едомци посташе слуге Давидове. И Господ чуваше Давида куда год иђаше. 010 2SA 008 015 Тако царова Давид над свим Израиљем, судећи и дајући правду свему народу свом. 010 2SA 008 016 И Јоав син Серујин беше над војском; а Јосафат син Ахилудов паметар; 010 2SA 008 017 А Садок син Ихитовов и Ахимелех син Авијатаров свештеници; а Сераја писар; 010 2SA 008 018 А Венаја син Јодајев беше над Херетејима и Фелетејима; а синови Давидови кнезови. 010 2SA 009 001 И рече Давид: Има ли јоште ко да је остао од дома Сауловог? Да му учиним милост ради Јонатана. 010 2SA 009 002 А беше један слуга дома Сауловог, по имену Сива; и дозваше га к Давиду. И рече му цар: Јеси ли ти Сива? А он рече: Ја сам, слуга твој. 010 2SA 009 003 А цар рече: Има ли јоште ко од дома Сауловог да му учиним милост Божију? А Сива рече цару: Још има син Јонатанов, хром на ногу. 010 2SA 009 004 И рече му цар: Где је? А Сива рече цару: Ено га у дому Махира сина Амиловог у Лодевару. 010 2SA 009 005 Тада посла цар Давид да га доведу из Лодевара из дома Махира сина Амиловог. 010 2SA 009 006 А кад дође к Давиду Мефивостеј син Јонатана сина Сауловог, паде на лице своје и поклони се. А Давид рече: Мефивостеју! А он рече: Ево слуге твог. 010 2SA 009 007 А Давид му рече: Не бој се; јер ћу ти учинити милост Јонатана ради оца твог, даћу ти натраг све њиве Саула оца твог; а ти ћеш свагда јести за мојим столом. 010 2SA 009 008 А он се поклони и рече: Ко сам ја слуга твој, те си погледао на мртвог пса као што сам ја? 010 2SA 009 009 И цар дозва Сиву слугу Сауловог, и рече му: Шта је год било Саулово и свега дома његовог, дао сам сину твог господара. 010 2SA 009 010 Ради му дакле земљу ти и синови твоји и слуге твоје, и доноси да син господара твог има хлеб да једе; али Мефивостеј син господара твог јешће свагда за мојим столом. Сива пак имаше петнаест синова и двадесет слуга. 010 2SA 009 011 И рече Сива цару: Како је цар господар мој заповедио слузи свом, све ће чинити слуга твој. Али Мефивостеј, рече цар, јешће за мојим столом као царски син. 010 2SA 009 012 А Мефивостеј имаше малог сина, коме име беше Миха; а сви који живљаху у дому Сивином беху слуге Мефивостејеве. 010 2SA 009 013 А Мефивостеј сеђаше у Јерусалиму, јер свагда јеђаше за царевим столом, а беше хром на обе ноге. 010 2SA 010 001 А после тога умре цар синова Амонових, и зацари се Анун син његов на његово место. 010 2SA 010 002 И рече Давид: Да учиним милост Ануну сину Насовом, као што је отац његов мени учинио милост. И посла Давид да га потеши за оцем преко слуга својих. И дођоше слуге Давидове у земљу синова Амонових. 010 2SA 010 003 А кнезови синова Амонових рекоше Ануну господару свом: Мислиш да је Давид зато послао људе да те потеше, што је рад учинити част оцу твом? А није зато послао Давид к теби слуге своје да промотри град и уходи, па после да га раскопа? 010 2SA 010 004 Тада Анун ухвати слуге Давидове, и обрија им браде до пола и одсече им хаљине по поле, до задњице, и оправи их натраг. 010 2SA 010 005 А кад то јавише Давиду, он посла пред њих, јер људи беху грдно осрамоћени, и поручи им цар: Седите у Јерихону докле вам нарасте брада, па онда дођите натраг. 010 2SA 010 006 Тада синови Амонови видећи где се омразише с Давидом, послаше синови Амонови, те најмише Сираца од Вет-Реова и Сираца од Сове двадесет хиљада пешака, и у цара од Махе хиљаду људи, и од Ис-Това дванаест хиљада људи. 010 2SA 010 007 А Давид кад то чу, посла Јоава са свом храбром војском својом. 010 2SA 010 008 И Изиђоше синови Амонови, и уврсташе се пред вратима, а Сирци из Сове и из Реова и људи из Ис-Това и из Махе беху за себе у пољу. 010 2SA 010 009 И Јоав видећи намештену војску према себи спред и озад, узе одабране из све војске израиљске, и намести их према Сирцима; 010 2SA 010 010 А остали народ предаде Ависају брату свом да их намести према синовима Амоновим. 010 2SA 010 011 И рече: Ако Сирци буду јачи од мене, дођи ми у помоћ; ако ли синови Амонови буду јачи од тебе, ја ћу доћи теби у помоћ. 010 2SA 010 012 Буди храбар, и држимо се храбро за свој народ и за градове Бога свог; а Господ нека учини шта му је по вољи. 010 2SA 010 013 Тада Јоав и народ који беше с њим примакоше се да ударе на Сирце, али они побегоше испред њега. 010 2SA 010 014 А синови Амонови видећи где побегоше Сирци, побегоше и они испред Ависаја, и уђоше у свој град. И врати се Јоав од синова Амонових, и дође у Јерусалим. 010 2SA 010 015 Али Сирци кад видеше где их надбише Израиљци, скупише се опет. 010 2SA 010 016 И Адад-Езер посла, те доведе Сирце испреко реке, који дођоше у Елам; а Совак, војвода Адад-Езеров иђаше пред њима. 010 2SA 010 017 Кад то јавише Давиду, он скупи све Израиљце, и пређе преко Јордана и дође у Елам; и Сирци се наместише против Давида и побише се с Давидом. 010 2SA 010 018 Али побегоше Сирци испред Израиља, и поби Давид Сираца седам стотина и четрдесет хиљада коњика; и Совака војводу њиховог уби, те погибе онде. 010 2SA 010 019 И кад видеше сви цареви, слуге Адад-Езерове, да их разби Израиљ, учинише мир с Израиљем, и служаху им, и Сирци не смеше више помагати синовима Амоновим. 010 2SA 011 001 А кад прође година, у време кад цареви иду на војску, посла Давид Јоава и слуге своје с њим, и свега Израиља, те потираху синове Амонове, и опколише Раву; а Давид оста у Јерусалиму. 010 2SA 011 002 И пред вече уста Давид с постеље своје, и ходајући по крову царског двора угледа с крова жену где се мије, а жена беше врло лепа на очи. 010 2SA 011 003 И Давид посла да пропитају за жену и рекоше: Није ли то Витсавеја кћи Елијамова, жена Урије Хетејина? 010 2SA 011 004 И Давид посла посланике да је доведу; и кад дође к њему, он леже с њом, а она се беше очистила од нечистоте своје; после се врати својој кући. 010 2SA 011 005 И затрудне жена, те посла и јави Давиду говорећи: Трудна сам. 010 2SA 011 006 Тада Давид посла к Јоаву и поручи: Пошљи ми Урију Хетејина. И посла Јоав Урију к Давиду. 010 2SA 011 007 И кад Урија дође к њему, запита га Давид како је Јоав и како је народ и како иде рат. 010 2SA 011 008 Потом рече Давид Урији: Иди кући својој, и опери ноге своје. И Урија изиђе из царевог двора, а за њим изнесоше јело царско. 010 2SA 011 009 Али Урија леже на вратима двора царевог са свим слугама господара свог, и не отиде кући својој. 010 2SA 011 010 И јавише Давиду говорећи: Урија није отишао кући својој. А Давид рече Урији: Ниси ли дошао с пута? Зашто не идеш кући својој? 010 2SA 011 011 А Урија рече Давиду: Ковчег и Израиљ и Јуда стоје по шаторима, и Јоав господар мој и слуге господара мог стоје у пољу, па како бих ја ушао у кућу своју да једем и пијем и спавам са женом својом? Тако ти био жив и тако била жива душа твоја, нећу то учинити. 010 2SA 011 012 Тада рече Давид Урији: Остани овде још данас, па ћу те сутра отпустити. Тако оста Урија у Јерусалиму онај дан и сутрадан. 010 2SA 011 013 И позва га Давид да једе и пије с њим, те га опије. А увече отиде, те леже на постељу своју са слугама господара свог, а кући својој не отиде. 010 2SA 011 014 А ујутру написа Давид књигу Јоаву, и посла по Урији. 010 2SA 011 015 А у књизи писа и рече: Наместите Урију где је најжешћи бој, па се узмакните од њега да би га убили да погине. 010 2SA 011 016 И Јоав опколивши град намести Урију на место где је знао да су најхрабрији људи. 010 2SA 011 017 И изиђоше људи из града и побише се с Јудом. И погибе из народа неколико слуга Давидових; погибе и Урија Хетејин. 010 2SA 011 018 Тада Јоав посла к Давиду, и јави му све што би у боју. 010 2SA 011 019 И заповеди гласнику говорећи: Кад приповедиш цару све што је било у боју, 010 2SA 011 020 Ако се разгневи цар и рече ти: Зашто сте ишли тако близу града да се бијете? Зар нисте знали како се стреља с града? 010 2SA 011 021 Ко је убио Авимелеха сина Јерувесетовог? Није ли жена бацила на њ комад жрвња са зида, те погибе у Тевесу? Зашто сте ишли близу зида? Тада реци: Погинуо је и слуга твој Урија Хетејин. 010 2SA 011 022 И отиде гласник, и дошавши јави Давиду све за шта га је послао Јоав. 010 2SA 011 023 И рече гласник Давиду: Беху јачи од нас, и изиђоше у поље на нас, али их узбисмо до врата градских. 010 2SA 011 024 А стрелци стадоше стрељати на слуге твоје са зида, и погибе неколико слуга царевих, тако и слуга твој Урија Хетејин погибе. 010 2SA 011 025 Тада рече Давид гласнику: Овако реци Јоаву: Не буди зловољан за то; јер мач прождире сад овог сад оног; удри још јаче на град и раскопај га. Тако га охрабри. 010 2SA 011 026 А жена Уријина чувши да је погинуо муж њен Урија, плака за мужем својим. 010 2SA 011 027 А кад прође жалост, посла Давид и узе је у кућу своју, и она му поста жена, и роди му сина. Али не беше по вољи Господу шта учини Давид. 010 2SA 012 001 И посла Господ Натана к Давиду; и он дошав к њему рече му: У једном граду беху два човека, један богат а други сиромах. 010 2SA 012 002 Богати имаше оваца и говеда врло много; 010 2SA 012 003 А сиромах немаше ништа до једну малу овчицу, коју беше купио, и храњаше је, те одрасте уза њ и уз децу његову, и јеђаше од његовог залогаја, и из његове чаше пијаше, и на крилу му спаваше, и беше му као кћи. 010 2SA 012 004 А дође путник к богатом човеку, а њему би жао узети из својих оваца или говеда да зготови путнику који дође к њему; него узе овцу оног сиромаха, и зготови је човеку, који дође к њему. 010 2SA 012 005 Тада се Давид врло разгневи на оног човека, и рече Натану: Тако жив био Господ, заслужио је смрт онај који је то учинио. 010 2SA 012 006 И овцу нека плати учетворо, што је то учинио и није му жао било. 010 2SA 012 007 Тада рече Натан Давиду: Ти си тај. Овако вели Господ Бог Израиљев: Ја сам те помазао за цара над Израиљем, и ја сам те избавио из руку Саулових. 010 2SA 012 008 И дао сам ти дом господара твог, и жене господара твог на крило твоје, дао сам ти дом Израиљев и Јудин; и ако је мало додао бих ти то и то. 010 2SA 012 009 Зашто си презрео реч Господњу чинећи шта Њему није по вољи? Урију Хетејина убио си мачем и узео си жену његову себи за жену, а њега си убио мачем синова Амонових. 010 2SA 012 010 Зато неће се одмаћи мач од дома твог довека, што си ме презрео и узео жену Урије Хетејина да ти буде жена. 010 2SA 012 011 Овако вели Господ: Ево, ја ћу подигнути на те зло из дома твог, и узећу жене твоје на твоје очи, и даћу их ближњему твом, те ће спавати са женама твојим на видику свакоме. 010 2SA 012 012 Јер ти си учинио тајно, али ћу ја ово учинити пред свим Израиљем и сваком на видику. 010 2SA 012 013 Тада рече Давид Натану: Сагреших Господу. А Натан рече Давиду: и Господ је пронео грех твој; нећеш умрети. 010 2SA 012 014 Али што си тим делом дао прилику непријатељима Господњим да хуле, зато ће ти умрети син који ти се родио. 010 2SA 012 015 Потом Натан отиде својој кући. А Господ удари дете које роди жена Уријина Давиду, те се разболе на смрт. 010 2SA 012 016 И Давид се мољаше Богу за дете, и пошћаше се Давид, и дошавши лежаше преко ноћи на земљи. 010 2SA 012 017 И старешине дома његовог усташе око њега да га подигну са земље, али он не хте, нити једе шта с њима. 010 2SA 012 018 А кад би седми дан, умре дете; и не смеху слуге Давидове јавити му да је дете умрло, јер говораху: Ево, док дете беше живо, говорасмо му, па нас не хте послушати; а како ћемо му казати: Умрло је дете? Хоће га уцвелити. 010 2SA 012 019 А Давид видећи где слуге његове шапћу међу собом, досети се да је умрло дете; и рече Давид слугама својим: Је ли умрло дете? А они рекоше: Умрло је. 010 2SA 012 020 Тада Давид уста са земље, и уми се, и намаза се и преобуче се; и отиде у дом Господњи, и поклони се. Потом опет дође кући својој, и заиска да му донесу да једе; и једе. 010 2SA 012 021 А слуге његове рекоше му: Шта то радиш? Док беше дете живо, постио си и плакао; а кад умре дете, устао си и једеш. 010 2SA 012 022 А он рече: Док дете беше живо, постио сам и плакао, јер говорах: ко зна, може се смиловати Господ на ме да дете остане живо. 010 2SA 012 023 А сад умрло је; што бих постио? Могу ли га повратити? Ја ћу отићи к њему, али он неће се вратити к мени. 010 2SA 012 024 Потом Давид утеши Витсавеју жену своју, и отиде к њој, и леже с њом. И она роди сина, коме наде име Соломун. И мио беше Господу. 010 2SA 012 025 И посла Натана пророка, те му наде име Једидија, ради Господа. 010 2SA 012 026 А Јоав бијући Раву синова Амонових, узе царски град. 010 2SA 012 027 И посла посланике к Давиду, и рече: Бих Раву, и узех град на води. 010 2SA 012 028 Него сада скупи остали народ, и стани у логор према граду, и узми га, да га не бих ја узео и моје се име спомињало на њему. 010 2SA 012 029 И Давид скупивши сав народ отиде на Раву, и удари на њу, и узе је. 010 2SA 012 030 И узе цару њиховом с главе круну, у којој беше таланат злата, с драгим камењем, и метнуше је на главу Давиду, и однесе из града плен врло велик. 010 2SA 012 031 А народ који беше у њему изведе и метну их под пиле и под бране гвоздене и под секире гвоздене, и сагна их у пећи где се опеке пеку. И тако учини свим градовима синова Амонових. Потом се врати Давид са свим народом у Јерусалим. 010 2SA 013 001 А потом се догоди: Авесалом син Давидов имаше лепу сестру по имену Тамару, и замилова је Амнон, син Давидов. 010 2SA 013 002 И тужаше Амнон тако да се разболе ради Тамаре сестре своје; јер беше девојка, те се Амнону чињаше тешко да јој учини шта. 010 2SA 013 003 А имаше Амнон пријатеља, коме име беше Јонадав син Саме брата Давидовог; и Јонадав беше врло домишљат. 010 2SA 013 004 И рече му: Што се тако сушиш, царев сине, од дана на дан? Не би ли ми казао? А Амнон му рече: Љубим Тамару сестру Авесалома брата свог. 010 2SA 013 005 Тада му рече Јонадав: Лези у постељу своју, и учини се болестан; па кад дође отац твој да те види, ти му реци: Нека дође Тамара сестра моја да ме нахрани, и да зготови пред мојим очима јело да гледам, и из њене руке да једем. 010 2SA 013 006 И Амнон леже и учини се болестан; и кад дође цар да га види, рече Амнон цару: Нека дође Тамара сестра моја и зготови преда мном два јелца да једем из њене руке. 010 2SA 013 007 Тада Давид посла к Тамари кући, и поручи јој: Иди у кућу брата свог Амнона и зготови му јело. 010 2SA 013 008 И Тамара отиде у кућу брата свог Амнона, и он лежаше; и узе брашна и замеси и зготови јело пред њим и скува. 010 2SA 013 009 Потом узе тавицу и изручи преда њ; али Амнон не хте јести, него рече: Кажите нека изиђу сви који су код мене. И изиђоше сви. 010 2SA 013 010 Тада рече Амнон Тамари: Донеси то јело у клет да једем из твоје руке. И Тамара узе јело што беше зготовила, и донесе Амнону брату свом у клет. 010 2SA 013 011 А кад му пружи да једе, он је ухвати и рече јој: Ходи, лези са мном, сестро моја! 010 2SA 013 012 А она му рече: Не, брате, немој ме осрамотити, јер се тако не ради у Израиљу, не чини то безумље. 010 2SA 013 013 Куда бих ја са срамотом својом? А ти би био као који од најгорих људи у Израиљу. Него говори цару; он ме неће теби одрећи. 010 2SA 013 014 Али је он не хте послушати, него савладавши је осрамоти је и облежа је. 010 2SA 013 015 А после омрзе на њу Амнон веома, те мржња којом мржаше на њу беше већа од љубави којом је пре љубљаше. И рече јој Амнон: Устани, одлази. 010 2SA 013 016 А она му рече: То ће бити веће зло од оног које си ми учинио што ме тераш. Али је он не хте послушати. 010 2SA 013 017 Него викну момка који га служаше, и рече му: Води ову од мене напоље, и закључај врата за њом. 010 2SA 013 018 А она имаше на себи шарену хаљину, јер такве хаљине ношаху царске кћери док су девојке. И слуга његов изведе је напоље, и закључа за њом врата. 010 2SA 013 019 Тада Тамара посу се пепелом по глави и раздре шарену хаљину коју имаше на себи, и метну руку своју на главу, и отиде вичући. 010 2SA 013 020 А брат њен Авесалом, рече јој: Да није Амнон брат твој био с тобом? Али, сестро моја, ћути, брат ти је, не мисли о том. И тако оста Тамара осамљена у кући брата свог Авесалома. 010 2SA 013 021 И цар Давид чувши све ово разгневи се врло. 010 2SA 013 022 Авесалом пак не говораше с Амноном ни ружно ни лепо; јер Авесалом мржаше на Амнона што му осрамоти сестру Тамару. 010 2SA 013 023 А после две године кад се стрижаху овце Авесаломове у Вал-Асору, који је код Јефрема, он позва све синове цареве. 010 2SA 013 024 И дође Авесалом к цару и рече му: Ево, сад се стрижу овце слузи твом; нека пође цар и слуге његове са слугом својим. 010 2SA 013 025 Али цар рече Авесалому: Немој, сине, немој да идемо сви, да ти не будемо на теготу. И премда наваљиваше, опет не хте ићи, него га благослови. 010 2SA 013 026 А Авесалом рече: Кад ти нећеш, а оно нека иде с нама Амнон брат мој. А цар му рече: Што да иде с тобом? 010 2SA 013 027 Али навали Авесалом на њ, те пусти с њим Амнона и све синове царске. 010 2SA 013 028 Тада Авесалом заповеди момцима својим говорећи: Пазите, кад се срце Амнону развесели од вина, и ја вам кажем: Убијте Амнона; тада га убијте; не бојте се, јер вам ја заповедам, будите слободни и храбри. 010 2SA 013 029 И учинише с Амноном слуге Авесаломове како им заповеди Авесалом. Тада усташе сви синови цареви и појахаше свак своју мазгу и побегоше. 010 2SA 013 030 А докле још беху на путу, дође глас Давиду да је Авесалом побио све синове цареве, да није остао од њих ни један. 010 2SA 013 031 Тада уставши цар раздре хаљине своје, и леже на земљу, и све слуге његове које стајаху око њега раздреше хаљине своје. 010 2SA 013 032 А Јонадав син Саме брата Давидовог проговори и рече: Нека не говори господар мој да су побили сву децу, цареве синове; погинуо је само Амнон, јер Авесалом беше тако наумио од оног дана кад Амнон осрамоти Тамару сестру његову. 010 2SA 013 033 Нека дакле цар господар мој не мисли о том у срцу свом говорећи: Сви синови цареви погибоше; јер је само Амнон погинуо. 010 2SA 013 034 А Авесалом побеже. А момак на стражи подиже очи своје и угледа, а то многи народ иде к њему покрај горе. 010 2SA 013 035 И Јонадав рече цару: Ево иду синови цареви; као што је казао слуга твој, тако је било. 010 2SA 013 036 И кад изрече, а то синови цареви дођоше, и подигавши глас свој плакаше; а и цар и све слуге његове плакаше врло. 010 2SA 013 037 Авесалом пак побеже и отиде к Талмају сину Амијудовом цару гесурском. А Давид плакаше за сином својим сваки дан. 010 2SA 013 038 А кад Авесалом утече и дође у Гесур, оста онде три године. 010 2SA 013 039 Потом зажеле цар Давид отићи к Авесалому, јер се утеши за Амноном што погибе. 010 2SA 014 001 А Јоав син Серујин опази да се срце царево обратило к Авесалому. 010 2SA 014 002 И посла Јоав у Текују те дозва отуда жену лукаву, па јој рече: Учини се као да си у жалости, и обуци жалосне хаљине, и немој се намазати уљем, него буди као жена која одавна жали за мртвим. 010 2SA 014 003 И отиди к цару, и говори му тако и тако. И научи је Јоав шта ће говорити. 010 2SA 014 004 И кад отиде жена Текујанка к цару да говори, паде ничице на земљу и поклони се, и рече: Помагај царе! 010 2SA 014 005 А цар јој рече: Шта ти је? А она рече: Удовица сам, умро ми је муж. 010 2SA 014 006 А имаше слушкиња твоја два сина, па се свадише у пољу, а не беше никога да их развади, те један удари другог и уби га. 010 2SA 014 007 И гле, сав дом уста на слушкињу твоју говорећи: Дај тог што је убио брата свог да га погубимо за душу брата његовог, ког је убио, и да истребимо наследника; и тако хоће да угасе искру која ми је остала, да не оставе име мужу мом ни остатак на земљи. 010 2SA 014 008 А цар рече жени: Иди кући својој, а ја ћу наредити за те. 010 2SA 014 009 А жена Текујанка рече цару: Царе господару! Нека на ме и на дом оца мог падне кривица, а цар и његов престо нека је прав. 010 2SA 014 010 А цар рече: Ко узговори на те, доведи га к мени, и неће те се више дотаћи. 010 2SA 014 011 А она рече: Нека се опомене цар Господа Бога свог, да се не умноже осветници који убијају, и да не убију сина мог. А он рече: Тако жив био Господ, ниједна длака с твог сина неће пасти на земљу. 010 2SA 014 012 А жена рече: Да каже слушкиња твоја нешто цару господару. А он рече: Говори. 010 2SA 014 013 А жена рече: А зашто си намислио такву ствар народу Божијем? Јер цар као да је крив говорећи тако, јер неће цар да дозове натраг оног ког је одагнао. 010 2SA 014 014 Јер ћемо доиста помрети, и јесмо као вода која се проспе на земљу и више се не може скупити; јер му Бог није узео живот, него је наумио да одагнани не остане одагнан од њега. 010 2SA 014 015 И тако дођох да кажем ово цару господару свом, јер ме народ уплаши; зато рече слушкиња твоја: Да говорим цару, може бити да ће учинити цар шта слушкиња његова каже. 010 2SA 014 016 Јер ће цар услишити и избавити слушкињу своју из руке оног који хоће да истреби мене и сина мог из наследства Божијег. 010 2SA 014 017 И слушкиња твоја рече: Реч цара господара мог биће ми утеха, јер је цар господар мој као анђео Божји, те слуша и добро и зло, и Господ ће Бог твој бити с тобом. 010 2SA 014 018 А цар одговори и рече жени: Немој тајити од мене шта ћу те питати. А жена рече: Нека говори цар господар мој. 010 2SA 014 019 Тада цар рече: Да није Јоавов посао у свему томе што чиниш? А жена одговори и рече: Тако да је жива душа твоја, царе господару, не може се ни надесно ни налево од свега што каза цар господар мој; јер слуга твој Јоав заповедио ми је и научио слушкињу твоју све ово да говорим. 010 2SA 014 020 Слуга је твој Јоав учинио, те сам овако извила беседу своју; али је господар мој мудар као анђео Божји, те зна све што бива на земљи. 010 2SA 014 021 Тада рече цар Јоаву: Ево, ти си учинио то, иди, доведи натраг дете Авесалома. 010 2SA 014 022 Тада паде Јоав лицем на земљу, и поклони се и благослови цара, и рече Јоав: Данас види слуга твој да сам нашао милост пред тобом, царе господару, кад је цар учинио шта му слуга његов рече. 010 2SA 014 023 Потом се подиже Јоав и отиде у Гесур, и доведе натраг у Јерусалим Авесалома. 010 2SA 014 024 И цар рече: Нека иде својој кући, а лице моје да не види. И отиде Авесалом својој кући, и не виде лице царево. 010 2SA 014 025 А не беше човека тако лепа као Авесалом у свем Израиљу, да га тако хвале; од пете до темена не беше на њему мане. 010 2SA 014 026 И кад би стригао главу (а имаше обичај сваке године стрићи је, јер му беше тешко), мерио би косу с главе своје, и биваше је двеста сикала царском мером. 010 2SA 014 027 И родише се Авесалому три сина и једна кћи, којој беше име Тамара, и она беше лепа. 010 2SA 014 028 И Авесалом оста целе две године у Јерусалиму, а лице царево не виде. 010 2SA 014 029 Тада посла Авесалом по Јоава да га пошаље к цару; али он не хте доћи к њему; и посла опет други пут, али он не хте доћи. 010 2SA 014 030 Тада рече слугама својим: Видите ли њиву Јоавову поред моје? На њој је јечам; идите и упалите је. И упалише слуге Авесаломове ону њиву. 010 2SA 014 031 Тада се подиже Јоав, и дође к Авесалому у кућу, и рече му: Зашто слуге твоје упалише моју њиву? 010 2SA 014 032 Авесалом рече Јоаву: Ето слао сам к теби говорећи: Ходи овамо да те пошаљем к цару да му кажеш: Зашто сам дошао из Гесура? Боље би било да сам још онде. Зато да видим лице царево; ако ли има каква кривица на мени, нека ме погуби. 010 2SA 014 033 И отиде Јоав к цару, и каза му. И дозва Авесалома; а он дошавши к цару поклони се лицем до земље пред царем, и цар целива Авесалома. 010 2SA 015 001 А после тога набави себи Авесалом кола и коња и педесет људи, који трчаху пред њим. 010 2SA 015 002 И устајаше рано Авесалом, и стајаше крај пута код врата; и ко год имаше парницу и иђаше цару на суд, Авесалом га дозиваше к себи и говораше: Из ког си града? А кад би онај одговорио: Слуга је твој из тог и тог племена Израиљевог, 010 2SA 015 003 Тада би му рекао Авесалом: Видиш, твоја је ствар добра и праведна, али те нема ко саслушати код цара. 010 2SA 015 004 Још говораше Авесалом: Кад бих ја био постављен да судим у земљи! Да сваки к мени долази који има посла на суду, ја бих му дао правицу. 010 2SA 015 005 И кад би му ко приступио да му се поклони, он би пружио руку своју, те би га ухватио и пољубио. 010 2SA 015 006 Тако чињаше Авесалом са сваким Израиљцем, који долажаше на суд к цару; и Авесалом примамљиваше срца људи Израиљаца. 010 2SA 015 007 А кад прође четрдесет година, рече Авесалом цару: Да отидем у Хеврон да извршим завет који сам заветовао Господу. 010 2SA 015 008 Јер кад сеђах у Гесуру у Сирији, учини завет слуга твој рекавши: Ако ме Господ одведе натраг у Јерусалим, послужићу Господу. 010 2SA 015 009 А цар му рече: Иди с миром. И он се подиже и отиде у Хеврон. 010 2SA 015 010 И разасла Авесалом по свим племенима Израиљевим уходе поручивши: Кад чујете трубе да затрубе, реците: Зацари се Авесалом у Хеврону. 010 2SA 015 011 А с Авесаломом отиде двеста људи из Јерусалима позваних; али отидоше у простоти својој не знајући ништа. 010 2SA 015 012 А Авесалом посла и по Ахитофела Гилоњанина, саветника Давидовог, да дође из града свог Гилона, кад приношаше жртве. И буна поста јака, и народ се све више стецаше к Авесалому. 010 2SA 015 013 Тада дође гласник к Давиду и рече: Срце Израиљу приста за Авесаломом. 010 2SA 015 014 А Давид рече свим слугама својим које беху с њим у Јерусалиму: Устајте, да бежимо; иначе нећемо утећи од Авесалома; брже похитајте, да не похита он и не стигне нас и обори на нас зло, и града не окрене под мач. 010 2SA 015 015 А слуге цареве рекоше цару: Шта је год воља цару господару нашем, ево слуга твојих. 010 2SA 015 016 И отиде цар пешице и сав дом његов; само десет жена иноча остави цар да му чувају кућу. 010 2SA 015 017 И када отиде цар и сав народ пешице, уставише се на једном месту подалеко. 010 2SA 015 018 А све слуге његове иђаху уза њ, и сви Херетеји и сви Фелетеји; и сви Гетеји, шест стотина људи, који беху дошли пешке из Гата, иђаху пред царем. 010 2SA 015 019 И рече цар Итају Гетејину: Што и ти идеш с нама? Врати се и остани код цара; јер си странац и опет ћеш отићи у своје место. 010 2SA 015 020 Јуче си дошао, па зар данас да те крећем да се потуцаш с нама? Ја ћу ићи куда могу, а ти се врати и одведи натраг браћу своју. Нека милост и вера буде с тобом. 010 2SA 015 021 А Итај одговори цару и рече: Тако жив да је Господ и тако да је жив цар господар мој, где буде цар господар мој, било на смрт или на живот, онде ће бити и слуга твој. 010 2SA 015 022 Тада рече Давид Итају: А ти ходи. И тако пође Итај Гетејин са свим људима својим и свом децом што беху с њим. 010 2SA 015 023 И сва земља плакаше гласно и сав народ прелажаше. И тако цар пређе преко потока Кедрона, и сав народ пређе идући к пустињи. 010 2SA 015 024 А гле, и Садок беше онде и сви Левити с њим носећи ковчег завета Божијег; и спустише ковчег Божји, а пође и Авијатар, докле сав народ изиђе из града. 010 2SA 015 025 И рече цар Садоку: Носи ковчег Божји натраг у град; ако нађем милост пред Господом, Он ће ме довести натраг, и даће ми да опет видим Њега и дом Његов. 010 2SA 015 026 Ако ли овако каже: Ниси ми мио; ево ме, нека учини са мном шта му буде воља. 010 2SA 015 027 Још рече цар Садоку свештенику: Ниси ли ти виделац? Врати се у град с миром, и Ахимас син твој и Јонатан син Авијатаров, два сина ваша с вама. 010 2SA 015 028 Видите, ја ћу се забавити у пољу у пустињи докле не дође од вас гласник да ми јави. 010 2SA 015 029 И тако Садок и Авијатар однесоше ковчег Божји натраг у Јерусалим, и осташе онде. 010 2SA 015 030 А Давид иђаше уз гору Маслинску, и идући плакаше, и покривене главе и бос иђаше; тако и сав народ, који беше с њим, сваки покривене главе иђаше, и идући плакаше. 010 2SA 015 031 Тада јавише Давиду и рекоше му. Ахитофел је међу онима који се побунише с Авесаломом. А Давид рече: Разбиј намеру Ахитофелову, Господе! 010 2SA 015 032 И кад Давид дође наврх горе, где се хтеде поклонити Богу, гле, срете га Хусај Архијанин раздрте хаљине и главе посуте прахом. 010 2SA 015 033 И рече му Давид: Ако пођеш са мном бићеш ми на теготу. 010 2SA 015 034 Али да се вратиш у град и кажеш Авесалому: Бићу твој слуга царе! Био сам дуго слуга твом оцу, а сада ћу тако бити теби слуга; разбићеш ми намеру Ахитофелову. 010 2SA 015 035 И свештеници Садок и Авијатар неће ли бити с тобом? Шта год чујеш из куће цареве, докажи Садоку и Авијатару свештеницима. 010 2SA 015 036 Ето, онде су с њима два сина њихова, Ахимас Садоков и Јонатан Авијатаров, по њима ми јављајте шта год дочујете. 010 2SA 015 037 И отиде у град Хусај пријатељ Давидов, и Авесалом дође у Јерусалим. 010 2SA 016 001 А кад Давид пређе мало преко врха, гле, Сива, Мефивостејев, срете га, са два магарца натоварена, на којима беше двеста хлебова и сто гроздова сувих и сто груда смокава и мех вина. 010 2SA 016 002 И рече цар Сиви: Шта ће ти то? А Сива му рече: Магарци су за чељад цареву, да јашу, а хлебови и воће да једу момци, а вино да пије ко се умори у пустињи. 010 2SA 016 003 А цар му рече: А где је син твог господара? Рече Сива цару: Ено га, остао је у Јерусалиму, јер рече: Данас ће ми дом Израиљев вратити царство оца мог. 010 2SA 016 004 Тада рече цар Сиви: Ево, твоје је све што је било Мефивостејево. А Сива рече: Клањам ти се, да нађем милост пред тобом, царе господару! 010 2SA 016 005 И дође цар Давид до Ваурима; а гле, изиђе оданде један од рода дома Сауловог, по имену Симеј, син Гирин, и идући псоваше. 010 2SA 016 006 И бацаше се камењем на Давида и на слуге цара Давида, коме и с десне и с леве стране беше сав народ и сви јунаци. 010 2SA 016 007 А Симеј овако говораше псујући: Одлази, одлази, крвопијо и зликовче! 010 2SA 016 008 Обрати Господ на тебе сву крв дома Сауловог, на чије си се место зацарио, и предаде Господ царство у руке Авесалому сину твом; ето те сада у твом злу, јер си крвопија. 010 2SA 016 009 Тада рече цару Ависај син Серујин: Зашто да псује овај мртви пас цара господара мог? Идем да му скинем главу. 010 2SA 016 010 Али цар рече: Шта је вама до мене, синови Серујини? Нека псује; јер му је Господ рекао: Псуј Давида. Па ко сме казати: Зашто тако чиниш? 010 2SA 016 011 Још рече Давид Ависају и свим слугама својим: Ето, мој син, који је изашао од бедара мојих, тражи душу моју, а како неће овај син Венијаминов? Оставите га нека псује, јер му је Господ заповедио. 010 2SA 016 012 Да ако Господ погледа на невољу моју, и врати ми Господ добро за псовку његову данашњу. 010 2SA 016 013 И тако Давид са својим људима иђаше својим путем; а Симеј иђаше покрај горе према њему једнако псујући и бацајући се камењем на њ, и подижући прах. 010 2SA 016 014 И дође цар и сав народ што беше с њим, уморни, и одморише се онде. 010 2SA 016 015 А Авесалом и сав народ Израиљев дођоше у Јерусалим, и Ахитофел с њим. 010 2SA 016 016 А кад Хусај Архијанин пријатељ Давидов дође к Авесалому, рече Хусај Авесалому: Да живи цар! Да живи цар! 010 2SA 016 017 А Авесалом рече Хусају: Таква ли је љубав твоја према пријатељу твом? Зашто ниси отишао с пријатељем својим? 010 2SA 016 018 А Хусај рече Авесалому: Не; него кога је изабрао Господ и овај народ и сви Израиљци, његов ћу бити и код њега ћу остати. 010 2SA 016 019 Сврх тога, коме бих служио? Еда ли не сину његовом? Како сам служио оцу твом, тако ћу и теби. 010 2SA 016 020 А Авесалом рече Ахитофелу: Саветуј шта ћемо чинити. 010 2SA 016 021 А Ахитофел рече Авесалому: Лези с иночама оца свог, које је оставио да му чувају кућу, па кад чује сав Израиљ како си се омразио с оцем својим, осилиће рука свима који су с тобом. 010 2SA 016 022 Тада разапеше Авесалому шатор на крову, и Авесалом леже с иночама оца свог на видику свему Израиљу. 010 2SA 016 023 И савет који даваше Ахитофел у оно време беше као да би ко Бога упитао; такав беше сваки савет Ахитофелов и у Давида и у Авесалома. 010 2SA 017 001 Још рече Ахитофел Авесалому: Да одаберем дванаест хиљада људи па да идем и терам Давида ноћас. 010 2SA 017 002 Па ћу га стигнути док је уморан и изнемоглих руку; и уплашићу га, те ће побећи сав народ што је с њим, па ћу убити цара самог. 010 2SA 017 003 И обратићу сав народ к теби; јер за оним кога тражиш стоји да се сви врате к теби; тада ће се сав народ умирити. 010 2SA 017 004 И то се учини добро Авесалому и свим старешинама Израиљевим. 010 2SA 017 005 Али рече Авесалом: Дозовите и Хусаја Архијанина да чујемо шта ће и он рећи. 010 2SA 017 006 А кад дође Хусај к Авесалому, рече му Авесалом говорећи: Тако и тако рече Ахитофел; хоћемо ли чинити како он рече или нећемо? Кажи ти. 010 2SA 017 007 А Хусај рече Авесалому: Није добар савет што је сада саветовао Ахитофел. 010 2SA 017 008 Још рече Хусај: Ти знаш оца свог и људе његове да су храбри и да су љута срца као медведица кад јој отму медведиће у пољу; сврх тога, твој је отац ратник, неће ноћити с народом. 010 2SA 017 009 Гле, он се је сада сакрио у какву јаму или на друго како место. Па ако у први мах који од ових погину, ко год чује сваки ће рећи: Побијен је народ који приста за Авесаломом. 010 2SA 017 010 А тада ће најхрабрији, у којих је срце као срце лавово, клонути, јер сав Израиљ зна да је твој отац јунак и да су храбри који су с њим. 010 2SA 017 011 Зато ја саветујем да скупиш к себи све Израиљце од Дана до Вирсавеје да их буде као песка на мору, па ти главом иди у бој. 010 2SA 017 012 Тада ћемо поћи на њ, где би се год налазио, и напашћемо на њ као што роса пада на земљу, да му не остане ниједан од свих људи што су с њим. 010 2SA 017 013 Ако ли утече у град, сав народ израиљски нека донесе ужа под онај град, па ћемо га свући у поток, да се ни камен не нађе онде. 010 2SA 017 014 Тада рече Авесалом и сви Израиљци: Бољи је савет Хусаја Архијанина него савет Ахитофелов. Јер Господ беше наредио да се разбије савет Ахитофелов, који беше бољи, да би Господ навукао зло на Авесалома. 010 2SA 017 015 Потом рече Хусај свештеницима Садоку и Авијатару: Тако и тако саветова Ахитофел Авесалома и старешине Израиљеве, а ја саветовах тако и тако. 010 2SA 017 016 Него брже пошаљите, те јавите Давиду и реците: Немој ноћас ноћити у пољу у пустињи, него пређи преко, да не буде прождрт цар и сав народ што је с њим. 010 2SA 017 017 А Јонатан и Ахимас стајаху код студенца Рогила, и дође једна слушкиња и каза им, да би отишли те јавили цару Давиду; јер се не смеху показати ни ући у град. 010 2SA 017 018 Али их виде један момак, те каза Авесалому; а они обојица брже отидоше, и дођоше у Ваурим у кућу једног човека који имаше на двору студенац, те се спустише у њ. 010 2SA 017 019 И жена узе и разастре поњаву поврх студенца, и поврх ње разасу прекрупу. И тако се не дозна. 010 2SA 017 020 Јер дођоше слуге Авесаломове к оној жени у кућу, и рекоше јој: Где је Ахимас и Јонатан? А жена им рече: Отидоше преко потока. Тако траживши и не нашавши вратише се у Јерусалим. 010 2SA 017 021 А кад отидоше, они изађоше из студенца, и отидоше те јавише цару Давиду, и рекоше му: Устаните и пређите брже преко воде; јер је тако и тако саветовао Ахитофел на вас. 010 2SA 017 022 Тада уста Давид и сав народ што беше с њим, и пређоше преко Јордана пре зоре, не оста ниједан да не пређе преко Јордана. 010 2SA 017 023 Ахитофел пак видећи где се не учини како он саветова, оседла свог магарца, па се подиже и отиде кући својој, у свој град, и наредивши за своју кућу обеси се те умре, и би погребен у гробу оца свог. 010 2SA 017 024 А Давид дође у Маханајим; Авесалом пак пређе преко Јордана и сав Израиљ што беше с њим. 010 2SA 017 025 И постави Авесалом Амасу над војском, на место Јоавово; а Амаса беше син неког човека по имену Итре Израиљца, који облежа Авигеју кћер Насову, сестру Серује матере Јоавове. 010 2SA 017 026 И стаде у логор Израиљ с Авесаломом у земљи Галадовој. 010 2SA 017 027 А кад дође Давид у Маханајим, Совије син Насов из Раве синова Амонових и Махир син Амилов из Лодевара и Варзелај од Галада из Рогелима. 010 2SA 017 028 Донесоше постеље и чаша и судова земљаних и пшенице и јечма и брашна и прекрупе и боба и лећа и пржених зрна, 010 2SA 017 029 И меда и масла и оваца и сира крављег; донесоше Давиду и народу што беше с њим да једу. Јер говораху: Народ је гладан и уморан и жедан у тој пустињи. 010 2SA 018 001 И преброја Давид народ што беше с њим, и постави им хиљаднике и стотинике. 010 2SA 018 002 И предаде Давид трећину народа Јоаву, и трећину Ависају сину Серујином брату Јоавовом, и трећину Итају Гетејину. Па онда рече цар народу: и ја ћу ићи с вама. 010 2SA 018 003 Али народ рече: Немој ти ићи; јер и да побегнемо, неће марити за то; или да нас пола изгине, неће марити за то; јер си ти сам као нас десет хиљада, зато је боље да нам из града помажеш. 010 2SA 018 004 А цар им рече: Шта вам се чини да је добро учинићу. И цар стаде код врата, и сав народ излажаше по сто и по хиљаду. 010 2SA 018 005 И заповеди цар Јоаву и Ависају и Итају, и рече: Чувајте ми дете Авесалома. И сав народ чу како цар заповеди свим војводама за Авесалома. 010 2SA 018 006 И тако изиђе народ у поље пред Израиља, и заметну се бој у шуми Јефремовој. 010 2SA 018 007 Онде разбише народ Израиљев слуге Давидове, и много изгибе онде у онај дан, двадесет хиљада. 010 2SA 018 008 Јер се бој рашири по свој земљи, и више прождре народа у онај дан шума него што прождре мач. 010 2SA 018 009 А Авесалом се сукоби са слугама Давидовим, и Авесалом јахаше на мазги, и мазга наиђе под гранат велики храст, те он запе главом за храст и оста висећи између неба и земље, а мазга испод њега отрча. 010 2SA 018 010 Видевши то један човек јави Јоаву, и рече: Гле, видех Авесалома где виси о храсту. 010 2SA 018 011 А Јоав рече човеку који му то каза: Гле, виде, па зашто га не уби и не свали га на земљу? Ја бих ти дао десет сикала сребра и један појас. 010 2SA 018 012 А човек рече Јоаву: Да ми је у рукама измерено хиљаду сикала сребра, не бих дигао руку своју на сина царевог; јер смо чули како је цар заповедио теби и Ависају и Итају говорећи: Чувајте ми сви дете Авесалома. 010 2SA 018 013 Или да сам учинио неверу на своју душу, ништа се не може од цара затајити, и ти би сам устао на ме. 010 2SA 018 014 А Јоав рече: Нећу ја дангубити с тобом. Па узевши три стреле у руку, застрели их у срце Авесалому, јоште живом о храсту. 010 2SA 018 015 Потом опколише Авесалома десет момака, који ношаху оружје Јоаву, и бише га и убише. 010 2SA 018 016 Тада Јоав затруби у трубу, и народ преста гонити Израиља, јер Јоав устави народ. 010 2SA 018 017 И узеше Авесалома и бацише у шуми у велику јаму, и набацаше на њ врло велику гомилу камења; а Израиљци сви побегоше сваки к свом шатору. 010 2SA 018 018 Авесалом пак беше подигао себи споменик за живота у долини царској; јер говораше: Немам сина, да се сачува спомен имену мом. И назва онај споменик својим именом, који се зове место Авесаломово до данашњег дана. 010 2SA 018 019 Тада рече Ахимас син Садоков: Да отрчим да однесем глас цару, да га је Господ избавио из руку непријатеља његових. 010 2SA 018 020 А Јоав му рече: Немој данас бити гласник, него ћеш јавити други дан; а данас немој носити глас, јер је син царев погинуо. 010 2SA 018 021 Затим рече Јоав Хусију: Иди, јави цару шта си видео. И поклони се Хусије Јоаву, и отрча. 010 2SA 018 022 А Ахимас син Садоков опет рече Јоаву: Шта му драго, да трчим и ја за Хусијем. Рече Јоав: Што би трчао, сине, кад немаш добар глас? 010 2SA 018 023 Опет рече: Шта му драго, да трчим. Одговори му: А ти трчи. И отрча Ахимас пречим путем, и претече Хусија. 010 2SA 018 024 А Давид сеђаше међу двојим вратима, и стражар изиђе на кров од врата, на зид, и подигавши очи своје угледа, а то један човек трчи. 010 2SA 018 025 Па повика стражар и јави цару. А цар рече: Ако је један, глас носи. И онај иђаше све ближе. 010 2SA 018 026 Потом угледа стражар другог човека где трчи. И повика стражар к вратару и рече: Ево још један, трчи сам. А цар рече: И он носи глас. 010 2SA 018 027 И рече стражар: Трк првог чини ми се као да је трк Ахимаса сина Садоковог. Рече цар: Добар је човек, и иде с добрим гласом. 010 2SA 018 028 Тада повика Ахимас и рече цару: Сретно! И поклони се цару лицем до земље, и рече: Да је благословен Господ Бог твој, који предаде људе који подигоше руке своје на цара господара мог. 010 2SA 018 029 А цар му рече: Је ли здраво дете Авесалом? Одговори Ахимас: Видео сам велику вреву, кад Јоав посла слугу царевог и мене слугу твог, али не знам шта беше. 010 2SA 018 030 А цар му рече: Уклони се, и стани тамо. И он се уклони, и стаде. 010 2SA 018 031 Тада, гле, дође Хусије и рече: Глас цару и господару мом да те је Господ избавио данас из руку свих који устадоше на те. 010 2SA 018 032 А цар рече Хусију: Је ли здраво дете Авесалом? А Хусије рече: Нека непријатељи господара мог цара и који год устају на те зла ради, нека прођу као то дете. 010 2SA 018 033 Тада се цар сневесели, и попе се у горњу клет над вратима, и стаде плакати, а идући говораше: Сине мој Авесаломе, сине мој, сине мој Авесаломе! Камо да сам ја умро место тебе! Авесаломе сине мој, сине мој! 010 2SA 019 001 И јавише Јоаву: Ево цар плаче и тужи за Авесаломом. 010 2SA 019 002 И победа оног дана претвори се у жалост свему народу, јер народ чу у онај дан где говоре: Жали цар сина свог. 010 2SA 019 003 И народ се у онај дан крио улазећи у град као што се крије народ који се стиди кад побегне из боја. 010 2SA 019 004 А цар покри лице своје; и викаше гласно: Сине мој Авесаломе! Авесаломе сине мој, сине мој! 010 2SA 019 005 Тада уђе Јоав к цару у кућу, и рече: Посрамио си данас све слуге своје, које ти данас душу сачуваше, и синовима твојим и кћерима твојим и женама твојим и иночама твојим. 010 2SA 019 006 Јер љубиш оне који мрзе на те, а мрзиш на оне који те љубе; јер си показао данас да не мариш за војводе и за слуге; и видим данас да би ти мило било да је Авесалом жив, а ми сви да смо изгинули. 010 2SA 019 007 Зато устани сада, и изиђи и проговори лепо слугама својим; јер заклињем се Господом, ако не изиђеш, неће ниједан остати код тебе ову ноћ, и то ће бити горе по те неголи сва зла која су те сналазила од младости твоје до сада. 010 2SA 019 008 Тада уста цар, и седе на вратима; и казаше свему народу говорећи: Ево, седи цар на вратима. И дође сав народ пред цара. Али Израиљци беху побегли, свак у свој шатор. 010 2SA 019 009 И сав се народ свађаше међу собом по свим племенима Израиљевим говорећи: Цар нас је избавио из руку непријатеља наших, и избавио нас је из руку филистејских; а сада је побегао из земље од Авесалома. 010 2SA 019 010 Авесалом пак, ког помазасмо за цара над собом, погибе у боју. Сада дакле зашто оклевате те не доведете натраг цара? 010 2SA 019 011 Зато цар Давид посла к Садоку и Авијатару свештеницима и поручи: Говорите старешинама Јудиним и реците: Зашто ви да будете последњи који ће цара натраг довести у кућу његову? Јер говор свега Израиља дође до цара у кућу његову. 010 2SA 019 012 Ви сте моја браћа, ви сте кост моја и тело моје. Зашто бисте дакле били последњи који ће натраг довести цара? 010 2SA 019 013 Реците и Амаси: Ниси ли кост моја и тело моје? Бог нека ми учини тако и тако нека дода, ако ми не будеш војвода док си жив наместо Јоава. 010 2SA 019 014 И склони срца свих људи од рода Јудина као једног човека, те послаше к цару говорећи: Врати се са свим слугама својим. 010 2SA 019 015 И тако се цар врати, и дође до Јордана; а Јуда дође до Галгала да срете цара и да га преведе преко Јордана. 010 2SA 019 016 Похита и Симеј, син Гирин, од Венијамина, који беше из Ваурима, и сиђе с људима рода Јудиног на сусрет цару Давиду; 010 2SA 019 017 И хиљаду људи беше с њим од рода Венијаминовог; такође и Сива слуга дома Сауловог с петнаест синова својих и двадесет слуга својих; и пређоше преко Јордана пред цара. 010 2SA 019 018 Претурише и лађу да превезу чељад цареву и да учине шта би му било угодно. А Симеј, син Гирин, паде пред царем, кад хтеде да пређе преко Јордана, 010 2SA 019 019 И рече цару: Не прими ми безакоња, господару мој, и не помињи пакости коју је учинио слуга твој у онај дан кад је цар господар мој изашао из Јерусалима; нека цар не мисли о томе. 010 2SA 019 020 Јер слуга твој види да је згрешио; и ево дошао сам данас први из свега дома Јосифовог да сретнем цара, господара свог. 010 2SA 019 021 Али одговори Ависај син Серујин и рече: Еда ли тога ради неће погинути Симеј што је псовао помазаника Господњег? 010 2SA 019 022 А Давид рече: Шта је вама до мене, синови Серујини, те сте ми данас противници? Зар ће данас ко погинути у Израиљу, јер зар не знам да сам данас постао цар над Израиљем? 010 2SA 019 023 И рече цар Симеју: Нећеш погинути. И закле му се цар. 010 2SA 019 024 Тако и Мефивостеј, син Саулов, дође цару на сусрет; он, пак, не опра ногу својих, нити браде своје очешља, ни опра хаљине своје од оног дана кад отиде цар до дана кад се врати с миром. 010 2SA 019 025 И срете цара кад се враћаше у Јерусалим; и рече му цар: Зашто не пође са мном, Мефивостеју? 010 2SA 019 026 А он рече: Цару господару мој, превари ме слуга мој; јер слуга твој рече: Оседлаћу себи магарца и узјахаћу га и поћи ћу с царем; јер је хром слуга твој. 010 2SA 019 027 И он опаде слугу твог код господара мог цара; али је цар господар мој као анђео Божји; зато чини шта ти је драго. 010 2SA 019 028 Јер сав дом оца мог беху људи који заслужише смрт пред царем господарем мојим, а ти посади слугу свог међу оне који једу за столом твојим, па како имаш још право, и како се могу још тужити цару? 010 2SA 019 029 А цар му рече: Шта би ми више говорио? Казао сам: Ти и Сива поделите њиву. 010 2SA 019 030 А Мефивостеј рече цару: Нека узме све, кад се цар господар мој вратио на миру у дом свој. 010 2SA 019 031 И Варзелај од Галада дође из Рогелима, и пође с царем преко Јордана да га прати преко Јордана. 010 2SA 019 032 А беше Варзелај врло стар, беше му осамдесет година, и храњаше цара док беше у Маханајиму, јер беше врло богат човек. 010 2SA 019 033 И рече цар Варзелају: Хајде са мном; ја ћу те хранити код себе у Јерусалиму. 010 2SA 019 034 Али Варзелај рече цару: Колико има века мог, да идем с царем у Јерусалим? 010 2SA 019 035 Има ми данас осамдесет година; могу ли распознавати добро и зло? Може ли слуга твој кусом разликовати шта ће јести и шта ће пити? Могу ли јоште слушати глас певачима и певачицама? И зашто би слуга твој још био на теготу цару, господару мом? 010 2SA 019 036 Мало ће проћи слуга твој преко Јордана с царем; а зашто би ми цар тако наплатио? 010 2SA 019 037 Нека се слуга твој врати, да умрем у свом граду код гроба оца свог и матере своје. Него ево, слуга твој Химам нека иде с царем господарем мојим, и учини њему шта ти буде драго. 010 2SA 019 038 А цар рече: Нека иде са мном Химам; ја ћу му учинити шта буде теби драго, и шта год заиштеш у мене, све ћу ти учинити. 010 2SA 019 039 И кад пређе сав народ преко Јордана и цар пређе, целива цар Варзелаја и благослови га, и он се врати у место своје. 010 2SA 019 040 Отуда цар отиде у Галгал, и Химам отиде с њим. И тако сав народ Јудин допрати цара, и половина народа Израиљевог. 010 2SA 019 041 А гле, сви људи Израиљци дођоше к цару и рекоше му: Зашто те украдоше браћа наша, људи Јудини, и преведоше преко Јордана цара и дом његов и све људе Давидове с њим? 010 2SA 019 042 А сви људи од Јуде одговорише људима од Израиља: Јер је цар нама род; па што се срдите тога ради? Јесмо ли шта појели цару? Је ли нас даром даривао? 010 2SA 019 043 Тада одговорише људи од Израиља људима од Јуде, и рекоше: Ми имамо десет делова у цара, и Давиду смо више него ви; зашто дакле не маристе за нас? Нисмо ли ми први говорили да доведемо натраг цара свог? Али беседа људи од Јуде беше тврђа од беседе људи од Израиља. 010 2SA 020 001 А онде се деси неваљао човек, по имену Сева, син Вихријев, од Венијамина. Он затруби у трубу и рече: Ми немамо део с Давидом, ни наследство са сином Јесејевим; свак у свој шатор, о Израиљу! 010 2SA 020 002 Тако сви Израиљци одступише од Давида и отидоше за Севом сином Вихријевим; људи пак од Јуде држаше се цара свог и отпратише га од Јордана до Јерусалима. 010 2SA 020 003 А кад цар Давид дође у кућу своју у Јерусалим, узе цар десет жена иноча, које беше оставио да му чувају кућу, и метну их у затвор, где их храњаше али не легаше с њима, него осташе затворене до смрти своје и живљаху као удовице. 010 2SA 020 004 Потом рече цар Амаси: Сазови ми људе од Јуде до три дана, и нађи се и ти овде. 010 2SA 020 005 И отиде Амаса да сазове народ Јудин; али се забави преко рока који му беше одређен. 010 2SA 020 006 А Давид рече Ависају: Сад ће нам Сева, син Вихријев, чинити горе него Авесалом. Него узми слуге господара свог, и гони га да не нађе за се који тврд град и не умакне нам из очију. 010 2SA 020 007 Тако изиђоше за њим људи Јоавови, и Херетеји и Фелетеји и сви јунаци, изиђоше из Јерусалима да гоне Севу сина Вихријевог. 010 2SA 020 008 И кад беху код великог камена у Гаваону, срете их Амаса. А Јоав беше опасан преко хаљине коју имаше на себи, и озго беше припасао мач уз бедрицу у корицама. И кад пође, мач му испаде. 010 2SA 020 009 Тада рече Јоав Амаси: Јеси ли здраво брате? И дохвати се Јоав десном руком својом браде Амаси да га целује. 010 2SA 020 010 А Амаса не узимаше на ум мач, који беше Јоаву у руци; а он га удари њим под пето ребро, и просу му црева на земљу, те од једног ударца умре. Потом Јоав и Ависај, брат његов, отидоше у потеру за Севом сином Вихријевим. 010 2SA 020 011 А један од момака Јоавових стаде код њега и рече: Ко љуби Јоава и ко је Давидов, за Јоавом! 010 2SA 020 012 А Амаса се ваљаше у својој крви насред пута. И видећи онај човек где се зауставља сав народ, одвуче Амасу с пута у поље и баци хаљину на њ, кад виде где се зауставља сваки ко наиђе на њ. 010 2SA 020 013 И кад би уклоњен с пута прођоше сви за Јоавом да терају Севу сина Вихријевог. 010 2SA 020 014 И он прође кроз сва племена Израиљева до Авела и до Ветмахе са свим Виранима, који се окупише те иђаху за њим. 010 2SA 020 015 И дошавши опколише га у Авел-Вет-Маси, и ископаше опкоп око града тако да стајаху пред зидом; и сав народ што беше с Јоавом наваљиваше да обори зид. 010 2SA 020 016 Тада викну једна мудра жена из града: Чујте, чујте! Кажите Јоаву: Приступи овамо да говорим с тобом. 010 2SA 020 017 А кад он приступи к њој, рече жена: Јеси ли ти Јоав? А он рече: Јесам. А она рече: Послушај речи слушкиње своје. А он рече: Да чујем. 010 2SA 020 018 А она рече говорећи: Од старине се говори: Ваља питати у Авелу. И тако се извршаваше. 010 2SA 020 019 Ја сам један од мирних и верних градова у Израиљу, а ти хоћеш да затреш град, и то мајку у Израиљу. Зашто хоћеш да прождреш наследство Господње? 010 2SA 020 020 А Јоав одговори и рече: Сачувај Боже! Сачувај Боже! Нећу да прождрем ни да раскопам. 010 2SA 020 021 Није тако; него један из горе Јефремове, по имену Сева син Вихријев, подигао је руку своју на цара Давида; дајте само њега, па ћу отићи од града. А жена рече Јоаву: Ево, глава његова бациће ти се преко зида. 010 2SA 020 022 И жена отиде к свему народу с мудрошћу својом; и одсекоше главу Севи, сину Вихријевом, и бацише је Јоаву. А он затруби у трубу, те се разиђоше од града свак у свој шатор. А Јоав се врати у Јерусалим к цару. 010 2SA 020 023 А беше Јоав над свом војском Израиљевом; а Венаја син Јодајев беше над Хетејима и Фелетејима; 010 2SA 020 024 А Адорам беше над данцима; а Јосафат син Ахилудов беше паметар; 010 2SA 020 025 Сеја писар; а Садок и Авијатар свештеници. 010 2SA 020 026 И Ира Јаиранин беше кнез Давиду. 010 2SA 021 001 И би глад за времена Давидовог три године заредом. И Давид потражи лице Господње; а Господ му рече: То је са Саула и с дома његовог крвничког, што погуби Гаваоњане. 010 2SA 021 002 Тада цар сазва Гаваоњане и говори им. А Гаваоњани не беху од синова Израиљевих, него остатак од Амореја, којима се беху заклели синови Израиљеви, али Саул гледаше да их побије ревнујући за синове Израиљеве и Јудине. 010 2SA 021 003 И рече Давид Гаваоњанима: Шта да вам учиним и чим да вас намирим, да благословите достојање Господње? 010 2SA 021 004 А Гаваоњани му рекоше: Не тражимо ни сребро ни злато од Саула или од дома његовог, нити да се ко погуби у Израиљу. А он рече: Шта дакле велите да вам учиним? 010 2SA 021 005 Тада рекоше цару: Ко нас је потро и радио да нас истреби, да нас не буде нигде у међама Израиљевим, 010 2SA 021 006 Од његових синова нека нам се да седам људи да их обесимо Господу у Гаваји Саула изабраника Господњег. И рече цар: Ја ћу дати. 010 2SA 021 007 Али цар поштеде Мефивостеја сина Јонатана сина Сауловог ради заклетве Господње, која би међу њима, међу Давидом и Јонатаном сином Сауловим. 010 2SA 021 008 И узе цар два сина Ресфе, кћери Ајине, које роди Саулу, Армонија и Мефивостеја, и пет синова Михале кћери Саулове, које роди Адрилу сину Варзелаја Меолаћанина. 010 2SA 021 009 И даде их у руке Гаваоњанима, а они их обесише на гори пред Господом; и сва седморица погибоше заједно; а бише убијени првих дана жетве, у почетку јечмене жетве. 010 2SA 021 010 А Ресфа кћи Ајина узе врећу, и простре по стени у почетку жетве докле не паде на њих дажд са неба, и не даде птицама небеским да падају на њих дању ни зверима пољским ноћу. 010 2SA 021 011 И јавише Давиду шта учини Ресфа кћи Ајина, иноча Саулова. 010 2SA 021 012 И Давид отиде те узе кости Саулове и кости Јонатана сина његовог од грађана у Јавису Галадовом, који их беху украли с улице вет-санске, где их обесише Филистеји кад убише Филистеји Саула на Гелвуји. 010 2SA 021 013 И однесе оданде кости Саулове и кости Јонатана сина његовог, па скупише и кости обешених. 010 2SA 021 014 И погребоше их с костима Сауловим и Јонатана сина његовог у земљи Венијаминовој у Сили, у гробу Киса оца његовог, и учинише све како заповеди цар. Тако се после тога умилостиви Господ земљи. 010 2SA 021 015 И наста опет рат између Филистеја и Израиља, и Давид отиде са слугама својим, и тукоше се с Филистејима тако да Давид суста. 010 2SA 021 016 Тада Јесви-Венов, који беше од синова Рафајевих, и у копљу му беше триста сикала бронзе, и имаше ново оружје, хтеде да убије Давида. 010 2SA 021 017 Али му поможе Ависај, син Серујин, и удари Филистејина и уби га. Тада се заклеше људи Давидови рекавши му: Нећеш више ићи с нама у бој да не угасиш видело Израиљево. 010 2SA 021 018 После тога наста опет рат с Филистејима у Гову; и тада Сивехај Хусаћанин уби Сафа, који беше од синова Рафајевих. 010 2SA 021 019 И опет наста други рат у Гову с Филистејима; и тада Елханан, син Јаре-Орегимов Витлејемац, уби брата Голијата Гетејина, коме копљача беше као вратило. 010 2SA 021 020 И опет наста рат у Гату, где беше један човек врло висок, који имаше по шест прста на рукама и на ногама, свега двадесет и четири, и он беше такође рода Рафајевог. 010 2SA 021 021 И ружаше Израиља те га уби Јонатан, син Саме, брата Давидовог. 010 2SA 021 022 Та четворица беху синови истог Рафаја из Гата, и погибоше од руке Давидове и од руке слуга његових. 010 2SA 022 001 И изговори Давид Господу речи ове песме, кад га избави Господ из руку свих непријатеља његових и из руке Саулове; 010 2SA 022 002 И рече: Господ је моја Стена и Град мој и Избавитељ мој. 010 2SA 022 003 Бог је Стена моја, у Њега ћу се уздати, Штит мој и Рог спасења мог, Заклон мој и Уточиште моје, Спаситељ мој, који ме избавља од силе. 010 2SA 022 004 Призивам Господа, кога ваља хвалити, и опраштам се непријатеља својих. 010 2SA 022 005 Јер обузеше ме смртни болови, потоци неваљалих људи уплашише ме. 010 2SA 022 006 Болови гробни опколише ме, стегоше ме замке смртне. 010 2SA 022 007 У тескоби својој призвах Господа, и к Богу свом повиках, Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође му до ушију. 010 2SA 022 008 Затресе се и поколеба се земља, темељи небесима задрмаше се и померише се, јер се Он разгневи. 010 2SA 022 009 Подиже се дим из ноздрва Његових и из уста Његових огањ који прождире, живо угљевље одскакаше од Њега. 010 2SA 022 010 Сави небеса и сиђе; а мрак беше под ногама Његовим. 010 2SA 022 011 И седе на херувима и полете, и показа се на крилима ветреним. 010 2SA 022 012 Од мрака начини око себе шатор, од мрачних вода, облака ваздушних. 010 2SA 022 013 Од севања пред Њим гораше живо угљевље. 010 2SA 022 014 Загрме с небеса Господ, и Вишњи пусти глас свој. 010 2SA 022 015 Пусти стреле своје, и разметну их; муње, и разасу их. 010 2SA 022 016 Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од претње Господње, од дихања духа из ноздрва Његових. 010 2SA 022 017 Тада пружи с висине руку и ухвати ме, извуче ме из воде велике. 010 2SA 022 018 Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене. 010 2SA 022 019 Устадоше на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора. 010 2SA 022 020 И изведе ме на пространо место, избави ме, јер сам му мио. 010 2SA 022 021 Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих дарива ме. 010 2SA 022 022 Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог. 010 2SA 022 023 Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе. 010 2SA 022 024 И бих му веран, и чувах се од безакоња свог. 010 2SA 022 025 Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти мојој пред очима Његовим. 010 2SA 022 026 Са светима поступаш свето, с човеком верним верно; 010 2SA 022 027 С чистим чисто поступаш, а с неваљалим насупрот њему. 010 2SA 022 028 Јер помажеш народу невољном, а на поносите спушташ очи своје и понижаваш их. 010 2SA 022 029 Ти си видело моје, Господе, и Господ просветљује таму моју. 010 2SA 022 030 С Тобом разбијам војску, с Богом својим скачем преко зида. 010 2SA 022 031 Пут је Божји веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се уздају у Њ. 010 2SA 022 032 Јер ко је Бог осим Господа? И ко је стена осим Бога нашег? 010 2SA 022 033 Бог је крепост моја и сила моја, и чини да ми је пут без мане. 010 2SA 022 034 Даје ми ноге као у јелена, и на висине моје ставља ме. 010 2SA 022 035 Учи руке моје боју, те ломе лук бронзани мишице моје. 010 2SA 022 036 Ти ми дајеш штит спасења свог, и милост твоја чини ме велика. 010 2SA 022 037 Шириш кораке моје пода мном, те се не омичу глежњи моји. 010 2SA 022 038 Терам непријатеље своје, и потирем их, и не враћам се докле их не истребим. 010 2SA 022 039 И истребљујем их, и обарам их да не могу устати, него падају под ноге моје. 010 2SA 022 040 Јер ме Ти опасујеш снагом за бој: који устану на ме, обараш их пода ме. 010 2SA 022 041 Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје. 010 2SA 022 042 Обзиру се, али нема помагача: вичу ка Господу, али их не слуша. 010 2SA 022 043 Сатирем их као прах земаљски, као блато по улицама газим их и размећем. 010 2SA 022 044 Ти ме избављаш од буне народа мог, чуваш ме да сам глава народима; народ ког не познавах служи ми. 010 2SA 022 045 Туђини ласкају ми, чујући покоравају ми се. 010 2SA 022 046 Туђини бледе, дрхћу у градовима својим. 010 2SA 022 047 Жив је Господ, и да је благословена Стена моја. Да се узвиси Бог, Стена спасења мог. 010 2SA 022 048 Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе, 010 2SA 022 049 Који ме изводи из непријатеља мојих, и подиже ме над оне који устају на ме, и од човека жестоког избавља ме. 010 2SA 022 050 Тога ради хвалим Те, Господе, по народима, и појем имену твом, 010 2SA 022 051 Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и семену његовом довека. 010 2SA 023 001 А ово су последње речи Давидове: Рече Давид син Јесејев, рече човек који би постављен високо, помазаник Бога Јаковљевог, и љубак у песмама Израиљевим: 010 2SA 023 002 Дух Господњи говори преко мене, и беседа Његова би на мом језику. 010 2SA 023 003 Рече Бог Израиљев, каза ми Стена Израиљева; који влада људима нека је праведан, владајући у страху Божијем; 010 2SA 023 004 И биће као светлост јутарња, кад сунце излази јутром без облака, и као трава која расте из земље од светлости иза дажда. 010 2SA 023 005 Ако и није такав дом мој пред Богом, ипак је учинио завет вечан са мном, у свему добро уређен и утврђен. И то је све спасење моје и сва жеља моја, ако и не да да расте. 010 2SA 023 006 А безаконици ће свиколики бити као трње почупани, које се не хвата руком. 010 2SA 023 007 Него ко хоће да га се дохвати, узме гвожђе или копљачу; и сажиже се огњем на месту. 010 2SA 023 008 Ово су имена јунака Давидових: Јосев-Васевет Тахмонац први између тројице; њему милина би ударити копљем на осам стотина и поби их уједанпут. 010 2SA 023 009 За њим Елеазар син Додона сина Ахоховог, између три јунака који беху с Давидом, и осрамотише Филистеје скупљене на бој, кад Израиљци отидоше; 010 2SA 023 010 Он се подиже, и би Филистеје докле му се рука не умори и укочи се при мачу: и Господ даде велико спасење онај дан, те се народ врати за њим само да покупи плен. 010 2SA 023 011 А за њим Сама син Агејев Араранин; кад се Филистеји скупише у гомилу, и онде беше њива пуна лећа, и народ побеже од Филистеја, 010 2SA 023 012 Стаде усред њиве, и одбрани је, и поби Филистеје, и Бог даде велико спасење. 010 2SA 023 013 И та три прва између тридесет сиђоше и дођоше о жетви к Давиду у пећину одоламску, кад војска филистејска стајаше у логору, у долини рафајској. 010 2SA 023 014 А Давид беше онда у граду, и беше онда стража филистејска у Витлејему. 010 2SA 023 015 А Давид зажеле, и рече: Ко би ми донео воде да пијем из студенца витлејемског што је код врата! 010 2SA 023 016 Тада она три јунака продреше кроз логор филистејски, и захватише воде из студенца витлејемског што је код врата, и донесоше и дадоше Давиду; али он је не хте пити, него је проли пред Господом; 010 2SA 023 017 И рече: Не дај Боже да бих то учинио. Није ли то крв ових људи, који не марећи за живот свој идоше. И не хте пити. То учинише ова три јунака. 010 2SA 023 018 И Ависај брат Јоавов син Серујин беше први између тројице; он махну копљем својим на три стотине, и поби их, и прослави се међу тројицом. 010 2SA 023 019 Између те тројице беше најславнији, и поста им поглавар; али оне тројице не стиже. 010 2SA 023 020 И Венаја син Јодајев, син човека јунака, велик делима, из Кавсеила; он погуби два јунака моавска, и сишав уби лава у јами кад беше снег. 010 2SA 023 021 Он уби и једног Мисирца, знатног човека; имаше Мисирац копље у руци, а он изиђе на њ са штапом, и истрже Мисирцу копље из руке, и уби га његовим копљем. 010 2SA 023 022 То учини Венаја син Јодајев, и би славан међу ова три јунака. 010 2SA 023 023 Беше најславнији између тридесеторице, али оне тројице не стиже; и Давид га постави над пратиоцима својим. 010 2SA 023 024 Асаило брат Јоавов беше међу тридесеторицом, а то беху: Елханан син Додонов из Витлејема, 010 2SA 023 025 Сама Арођанин, Елика Арођанин. 010 2SA 023 026 Хелис Фалћанин, Ира син Икисов Текујанин, 010 2SA 023 027 Авијезер Анатоћанин, Мевунеј Хусаћанин, 010 2SA 023 028 Салмон Ахошанин, Марај Нетофаћанин, 010 2SA 023 029 Хелев син Ванин Нетофаћанин, Итај син Ривајев из Гаваје синова Венијаминових, 010 2SA 023 030 Венаја Пиротоњанин, Идај из долине Гаса. 010 2SA 023 031 Ави-Алвон Арваћанин, Азмавет Варумљанин, 010 2SA 023 032 Елијава Салвоњанин, Јонатан од синова Јасинових, 010 2SA 023 033 Сама Араранин, Ахијам син Сахаров Араранин, 010 2SA 023 034 Елифелет, син Асвеја Махаћанина, Елијем син Ахитофела Гилоњанина. 010 2SA 023 035 Есрај Кармилац, Фареј Арвљанин, 010 2SA 023 036 Игал син Натанов из Сове, Ванија од Гада, 010 2SA 023 037 Селек Амонац, Нареј Вироћанин, који ношаше оружје Јоаву сину Серујином, 010 2SA 023 038 Ира Јетранин, Гарив Јетранин, 010 2SA 023 039 Урија Хетејин; свега тридесет и седам. 010 2SA 024 001 А Господ се опет разгневи на Израиља, и надражи Давида на њих говорећи: Хајде изброј Израиља и Јуду. 010 2SA 024 002 И рече цар Јоаву, војводи свом: Прођи по свим племенима Израиљевим од Дана до Вирсавеје, и избројте народ, да знам колико има народа. 010 2SA 024 003 А Јоав рече цару: Нека дода Господ Бог твој к народу колико га је сад још сто пута толико, и да цар господар мој види својим очима; али зашто цар господар мој хоће то? 010 2SA 024 004 Али реч царева би јача од Јоава и војвода; и отиде Јоав и војводе од цара да преброје народ Израиљев. 010 2SA 024 005 И прешавши преко Јордана стадоше у логор у Ароиру, с десне стране града, који је на средини потока Гадовог, и код Јазира. 010 2SA 024 006 Потом дођоше у Галад, и у доњу земљу Одсију, а одатле отидоше у Дан-Јан и у околину сидонску. 010 2SA 024 007 Потом дођоше до града Тира и у све градове јевејске и хананејске; и отидоше на јужну страну Јудину у Вирсавеју. 010 2SA 024 008 И обишавши сву земљу вратише се у Јерусалим после девет месеци и двадесет дана. 010 2SA 024 009 И Јоав даде цару број преписаног народа; и беше од Израиља осам стотина хиљада људи за војску који махаху мачем, а људи од Јуде пет стотина хиљада. 010 2SA 024 010 Тада Давида такну у срце, пошто преброја народ, и рече Давид Господу: Сагреших веома што то урадих. Али, Господе, узми безакоње слуге свог, јер веома лудо радих. 010 2SA 024 011 А кад Давид уста ујутру, дође реч Господња Гаду, пророку који беше Давиду виделац, и рече: 010 2SA 024 012 Иди и кажи Давиду: Овако вели Господ: Троје ти дајем, изабери једно да ти учиним. 010 2SA 024 013 И дође Гад к Давиду, и каза му говорећи: Хоћеш ли ти да буде седам гладних година у земљи твојој, или да бежиш три месеца од непријатеља својих и они да те гоне, или да буде три дана помор у твојој земљи? Сад промисли и гледај шта ћу одговорити Ономе који ме је послао. 010 2SA 024 014 А Давид рече Гаду: У тескоби сам љутој; али нека западнемо Господу у руке, јер је милост Његова велика; а људима да не западнем у руке. 010 2SA 024 015 И тако пусти Господ помор на Израиља од јутра до одређеног времена, и помре народа од Дана до Вирсавеје седамдесет хиљада људи. 010 2SA 024 016 А кад анђео пружи руку своју на Јерусалим да га убија, сажали се Господу са зла, и рече анђелу који убијаше народ: Доста, спусти руку. А анђео Господњи беше код гумна Орне Јевусејина. 010 2SA 024 017 А Давид кад виде анђела где бије народ, проговори и рече Господу: Ево, ја сам згрешио, ја сам зло учинио, а те овце шта су учиниле? Нека се рука Твоја обрати на мене и на дом оца мог. 010 2SA 024 018 Потом опет дође Гад к Давиду исти дан, и рече му: Иди, начини Господу олтар на гумну Орне Јевусејина. 010 2SA 024 019 И отиде Давид по речи Гадовој, како Господ заповеди. 010 2SA 024 020 Тада Орна обазревши се угледа цара и слуге његове где иду к њему; и отиде Орна и поклони се цару лицем до земље, 010 2SA 024 021 И рече: Што је дошао цар господар мој слузи свом? А Давид рече: Да купим од тебе то гумно, да начиним на њему олтар Господу да би престао помор у народу. 010 2SA 024 022 А Орна рече Давиду: Нека узме цар господар мој и принесе на жртву шта му је воља; ево волова за жртву паљеницу, и кола и јармова волујских за дрва. 010 2SA 024 023 Све то даваше цару Орна као цар, и рече Орна цару: Господ Бог твој нека те милостиво прими. 010 2SA 024 024 А цар рече Орни: Не; него ћу купити од тебе по цени, нити ћу принети Господу Богу свом жртву паљеницу поклоњену. И тако купи Давид гумно и волове за педесет сикала сребра. 010 2SA 024 025 И онде начини Давид олтар Господу, и принесе жртве паљенице и жртве захвалне. И Господ се умилостиви земљи, и преста помор у Израиљу. # # BOOK 011 1KI 1 Kings 1 Књига о царевима 011 1KI 001 001 А цар Давид остаре и би временит, и колико га покриваху хаљинама не могаше се загрејати. 011 1KI 001 002 Тада му рекоше слуге његове: Нека потраже цару господару нашем младу девојку, па она нека стоји пред царем и двори га, и на крилу нека му спава, да се загрева цар, господар наш. 011 1KI 001 003 И потражише лепу девојку по свим крајевима израиљским, и нађоше Ависагу Сунамку, те је доведоше цару. 011 1KI 001 004 А та девојка беше врло лепа, и двораше цара и служаше му: али је цар не позна. 011 1KI 001 005 А Адонија, син Агитин подиже се говорећи: Ја ћу бити цар. И набави себи кола и коњике, и педесет људи који трчаху пред њим. 011 1KI 001 006 И отац га никада не накара, нити му рече: Зашто радиш тако? А он беше врло леп, и мати га роди иза Авесалома. 011 1KI 001 007 И договараше се с Јоавом сином Серујиним и с Авијатаром свештеником, који помагаху Адонији. 011 1KI 001 008 Али Садок свештеник и Венаја син Јодајев и Натан пророк и Семај и Реј и јунаци Давидови не присташе за Адонијом. 011 1KI 001 009 Тада накла Адонија оваца и волова и угојене стоке код камена Зоелета, који је код извора Рогила, и позва сву браћу своју, синове цареве, и све људе од Јуде, слуге цареве; 011 1KI 001 010 Али не позва Натана пророка, ни Венаје, ни осталих јунака, ни Соломуна брата свог. 011 1KI 001 011 Тада рече Натан Витсавеји, матери Соломуновој говорећи: Јеси ли чула да се зацарио Адонија син Агитин? А господар наш Давид не зна. 011 1KI 001 012 Него сада хајде, ја ћу те саветовати како ћеш избавити душу своју и душу сина свог Соломуна. 011 1KI 001 013 Хајде, отиди к цару Давиду и реци му: Ниси ли се ти, господару мој царе, заклео слушкињи својој говорећи: Соломун, син твој, биће цар после мене и он ће седети на престолу мом? Зашто се дакле зацари Адонија? 011 1KI 001 014 И гле, док ти још будеш онде говорећи с царем, ја ћу доћи за тобом, и допунићу твоје речи. 011 1KI 001 015 И тако уђе Витсавеја к цару у клет. А цар беше врло стар; и Ависага Сунамка двораше га. 011 1KI 001 016 И савивши се Витсавеја поклони се цару; а цар јој рече: Шта ћеш? 011 1KI 001 017 А она му рече: Господару мој, ти си се заклео Господом Богом својим слушкињи својој: Соломун, син твој, биће цар после мене, и он ће седети на престолу мом. 011 1KI 001 018 А сад ево Адонија се зацари, а ти, господару мој царе, и не знаш. 011 1KI 001 019 Наклао је волова и угојене стоке и оваца много, и позвао све синове цареве, и Авијатара свештеника и Јоава војводу; а Соломуна слуге твог није позвао. 011 1KI 001 020 Сада, царе господару мој, очи су свега Израиља упрте у тебе, да им кажеш ко ће сести на престо твој, господару мој царе, после тебе. 011 1KI 001 021 Иначе, кад господар мој цар почине код отаца својих, бићемо ја и син мој Соломун криви. 011 1KI 001 022 И гле, док она још говораше цару, дође пророк Натан. 011 1KI 001 023 И јавише цару говорећи: Ево Натана пророка. И он ступивши пред цара поклони се цару лицем до земље. 011 1KI 001 024 И рече Натан: Царе, господару мој, јеси ли ти казао: Адонија ће бити цар после мене, и он ће седети на престолу мом? 011 1KI 001 025 Јер отиде данас и накла волова и угојене стоке и оваца много, и позва све синове цареве и војводе и Авијатара свештеника; и ено једу и пију с њим и говоре: Да живи цар Адонија. 011 1KI 001 026 Мене пак, слуге твог, не позва, ни Садока свештеника, ни Венаје сина Јодајевог, ни Соломуна слуге твог. 011 1KI 001 027 Је ли то цар господар мој наредио? Не казавши слузи свом ко ће сести на престо господара мог цара после њега. 011 1KI 001 028 А цар Давид одговори и рече: Зовите ми Витсавеју. И она дође пред цара, и стаде пред царем. 011 1KI 001 029 Тада се закле цар говорећи: Тако да је жив Господ, који је избавио душу моју од сваке невоље, 011 1KI 001 030 Како сам ти се заклео Господом Богом Израиљевим рекавши: Соломун син твој биће цар после мене, и он ће седети на престолу мом место мене, тако ћу учинити данас. 011 1KI 001 031 Тада Витсавеја сави се лицем до земље и поклони се цару, па рече: Да живи господар мој цар Давид довека! 011 1KI 001 032 Потом рече цар Давид: Зовите ми Садока свештеника и Натана пророка и Венају, сина Јодајевог. И они дођоше пред цара. 011 1KI 001 033 А цар им рече: Узмите са собом слуге господара свог, и посадите Соломуна, сина мог, на моју мазгу и и одведите га до Гиона; 011 1KI 001 034 И нека га онде Садок свештеник и Натан пророк помажу за цара над Израиљем, и затрубите у трубу и реците: Да живи цар Соломун! 011 1KI 001 035 Потом се вратите за њим, и он нека дође и седне на престо мој и царује место мене; јер сам њега одредио да буде вођ Израиљу и Јуди. 011 1KI 001 036 А Венаја, син Јодајев, одговори цару и рече: Амин! Нека тако каже Господ Бог господара мог цара. 011 1KI 001 037 Како је Господ био с господарем мојим царем тако нека буде и са Соломуном, и нека подигне престо његов још више него престо господара мог, цара Давида. 011 1KI 001 038 И тако отиде Садок свештеник и Натан пророк и Венаја син Јодајев и Херетеји и Фелетеји, и посадише Соломуна на мазгу цара Давида и одведоше га до Гиона. 011 1KI 001 039 И Садок свештеник узе рог с уљем из шатора, и помаза Соломуна. Потом затрубише у трубу и сав народ рече: Да живи цар Соломун! 011 1KI 001 040 И сав народ пође за њим, и народ свираше у свирале и весељаше се веома да се земља разлегаше од вике њихове. 011 1KI 001 041 И зачу Адонија и све званице које беху с њим, пошто једоше; зачу и Јоав глас трубни, па рече: Каква је то вика и врева у граду? 011 1KI 001 042 И докле он још говораше, гле, дође Јонатан син Авијатара свештеника; и Адонија му рече: Ходи, јер си јунак и носиш добре гласе. 011 1KI 001 043 А Јонатан одговори и рече Адонији: Та, господар наш, цар Давид, постави Соломуна царем. 011 1KI 001 044 Јер цар посла с њим Садока свештеника и Натана пророка и Венају, сина Јодајевог, и Херетеје и Фелетеје, и посадише га на цареву мазгу. 011 1KI 001 045 И помазаше га Садок свештеник и Натан пророк код Гиона за цара, и отидоше оданде веселећи се тако да је град узаврео; то је вика коју чусте. 011 1KI 001 046 И Соломун је већ сео на царски престо. 011 1KI 001 047 И дошле су слуге цареве, и благословише господара нашег, цара Давида говорећи: Да Бог прослави име Соломуново још већма него твоје, и престо његов да подигне још више него твој. И поклони се цар на постељи својој. 011 1KI 001 048 Још овако рече цар: Да је благословен Господ Бог Израиљев, који даде данас ко ће седети на престолу мом, да виде моје очи. 011 1KI 001 049 Тада се препадоше, и усташе све званице Адонијине, и отидоше свак својим путем. 011 1KI 001 050 А Адонија бојећи се Соломуна уста и отиде, и ухвати се за рогове олтару. 011 1KI 001 051 И јавише Соломуну говорећи: Ено, Адонија се уплашио од цара Соломуна, и ено га, ухватио се за рогове олтару, и вели: Нека му се закуне цар Соломун да неће убити слугу свог мачем. 011 1KI 001 052 А Соломун рече: Ако буде поштен човек, ни длака с главе његове неће пасти на земљу; али ако се нађе зло на њему, погинуће. 011 1KI 001 053 И тако посла цар Соломун, те га доведоше од олтара; и кад дође, поклони се цару Соломуну; а Соломун му рече: Иди кући својој. 011 1KI 002 001 А кад дође време Давиду да умре, заповеди Соломуну, сину свом говорећи: 011 1KI 002 002 Ја идем куд иде све на земљи; а ти буди храбар и буди човек. 011 1KI 002 003 И држи шта ти је Господ Бог твој заповедио да држиш, ходећи путевима Његовим и држећи уредбе Његове и заповести Његове и законе Његове и сведочанства Његова, како је написано у закону Мојсијевом, да би напредовао у свему што узрадиш и за чим се год окренеш, 011 1KI 002 004 Да би Господ испунио реч своју коју ми је рекао говорећи: Ако успазе синови твоји на пут свој ходећи преда мном верно, свим срцем својим и свом душом својом, тада ти неће нестати човека на престолу Израиљевом. 011 1KI 002 005 А ти знаш шта ми је учинио Јоав, син Серујин, шта је учинио двема војводама Израиљевим, Авениру сину Нировом и Амаси сину Јетеровом, које уби проливши у миру крв као у рату, и окаља крвљу као у рату појас свој око себе, и обућу своју на ногу. 011 1KI 002 006 Учини дакле по мудрости својој, и немој дати да се седа глава његова спусти с миром у гроб. 011 1KI 002 007 Синовима пак Варзелаја од Галада учини милост, и нека буде међу онима који једу за твојим столом, јер су тако дошли к мени кад сам бежао од Авесалома, брата твог. 011 1KI 002 008 И ето, код тебе је Симеј, син Гирин од Венијамина из Ваурима, који ме је љуто ружио кад иђах у Маханајим; али ми дође на сусрет на Јордан, и заклех му се Господом рекавши: Нећу те убити мачем. 011 1KI 002 009 Али му ти немој опростити, јер си мудар човек и знаћеш шта ћеш му учинити, да оправиш седу главу његову с крвљу у гроб. 011 1KI 002 010 Тако почину Давид код отаца својих, и би погребен у граду Давидовом. 011 1KI 002 011 А царова Давид над Израиљем четрдесет година: у Хеврону царова седам година, а у Јерусалиму царова тридесет и три године. 011 1KI 002 012 И Соломун седе на престо Давида оца свог, и царство се његово утврди јако. 011 1KI 002 013 Тада дође Адонија, син Агитин, к Витсавеји матери Соломуновој; а она рече: Јеси ли добро дошао? А он рече: Добро. 011 1KI 002 014 Потом рече: Имам нешто да ти кажем. А она рече: Говори. 011 1KI 002 015 Тада рече: Ти знаш да је моје било царство, и да је у мене био упро очи сав Израиљ да ја будем цар; али се царство пренесе и допаде брату мом, јер му га Господ даде. 011 1KI 002 016 Зато те сад молим за једно; немој ме одбити. А она му рече: Говори. 011 1KI 002 017 А он рече: Говори цару Соломуну, јер ти он неће одбити, нека ми да за жену Ависагу Сунамку. 011 1KI 002 018 А Витсавеја рече: Добро, ја ћу говорити цару за те. 011 1KI 002 019 И дође Витсавеја к цару Соломуну да му говори за Адонију; а цар уста и срете је и поклонивши јој се седе на свој престо, и заповеди те наместише столицу матери његовој, и она седе њему с десне стране. 011 1KI 002 020 Тада она рече: Искала бих од тебе једну малу ствар, немој ме одбити. А цар јој рече: Ишти, мајко, нећу те одбити. 011 1KI 002 021 Она рече: Подај Ависагу Сунамку Адонији, брату свом за жену. 011 1KI 002 022 А цар Соломун одговори матери својој и рече: Зашто иштеш Ависагу Сунамку за Адонију? Ишти и царство за њ, јер је он брат мој старији и има уза се Авијатара свештеника и Јоава сина Серујиног. 011 1KI 002 023 И закле се цар Соломун Господом говорећи: Тако да ми учини Бог и тако да дода, себи на смрт каза то Адонија данас. 011 1KI 002 024 И зато, тако да је жив Господ, који ме је утврдио и посадио ме на престолу Давида оца мог, и који ми је начинио кућу као што је рекао, данас ће погинути Адонија. 011 1KI 002 025 И посла цар Соломун Венају, сина Јодајевог, који уложи на њ, те погибе. 011 1KI 002 026 А Авијатару свештенику рече цар: Иди у Анатот на њиву своју, јер си заслужио смрт, али те нећу данас погубити, јер си носио ковчег Господњи пред Давидом оцем мојим и подносио си све невоље које је подносио отац мој. 011 1KI 002 027 Тако Соломун сврже Авијатара да не буде свештеник Господњи, да испуни реч Господњу што рече у Силому за дом Илијев. 011 1KI 002 028 И овај глас дође до Јоава; а Јоав беше пристао за Адонијом, премда за Авесаломом не беше пристао; и утече Јоав у шатор Господњи и ухвати се за рогове олтару. 011 1KI 002 029 И јавише цару Соломуну: Јоав утече у шатор Господњи, и ено га код олтара. А Соломун посла Венају сина Јодајевог говорећи: Иди, уложи на њ. 011 1KI 002 030 И ушавши Венаја у шатор Господњи рече му: Цар је казао: Изиђи. А он рече: Нећу; него овде хоћу да умрем. А Венаја јави цару говорећи: Тако рече Јоав и тако ми одговори. 011 1KI 002 031 А цар му рече: Учини како је рекао, уложи на њ, и погреби га, и скини с мене и с дома оца мог крв праву коју је пролио Јоав. 011 1KI 002 032 И нека Господ обрати крв његову на његову главу, што уложи на два човека праведнија и боља од себе, и уби их мачем без знања оца мог Давида: Авенира сина Нировог војводу Израиљевог и Амасу сина Јетеровог војводу Јудиног; 011 1KI 002 033 Нека се дакле крв њихова врати на главу Јоавову и на главу семена његовог довека; а Давиду и семену његовом и дому његовом и престолу његовом нека буде мир довека од Господа. 011 1KI 002 034 И отиде Венаја, син Јодајев, и уложи на њ и погуби га, и би погребен код куће своје у пустињи. 011 1KI 002 035 Тада постави цар Венају, сина Јодајевог, на његово место над војском, а Садока свештеника постави цар на место Авијатарово. 011 1KI 002 036 Потом посла цар и дозва Симеја, и рече му: Сагради себи кућу у Јерусалиму, па ту седи, и не излази одатле никуда. 011 1KI 002 037 Јер у који дан изиђеш и пређеш преко потока Кедрона, знај зацело да ћеш погинути, и крв ће твоја пасти на твоју главу. 011 1KI 002 038 А Симеј рече цару: Добра је та реч; како је рекао господар мој цар, тако ће учинити слуга твој. И седе Симеј у Јерусалиму дуго времена. 011 1KI 002 039 Али се догоди после три године, те утекоше две слуге Симејеве к Ахису, сину Машином цару гатском. И би јављено Симеју: Ено ти слугу у Гату. 011 1KI 002 040 Тада уста Симеј, и осамари свог магарца, и отиде у Гат к Ахису да тражи слуге своје. И врати се Симеј, и доведе натраг слуге своје из Гата. 011 1KI 002 041 И јавише Соломуну да је Симеј био отишао из Јерусалима у Гат, и да се вратио. 011 1KI 002 042 Тада цар пославши дозва Симеја, и рече му: Нисам ли те заклео Господом и нисам ли ти тврдо рекао: У који дан изиђеш куда му драго, знај зацело да ћеш погинути? И ти ми рече: Добра је та реч коју чух. 011 1KI 002 043 Зашто, дакле, ниси држао заклетву Господњу и заповест коју сам ти заповедио? 011 1KI 002 044 Потом рече цар Симеју: Ти знаш све зло за које зна срце твоје, шта си учинио Давиду оцу мом; Господ враћа твоје зло на твоју главу. 011 1KI 002 045 А цар ће Соломун бити благословен и престо Давидов утврђен пред Господом до века. 011 1KI 002 046 И заповеди цар Венаји сину Јодајевом, те изиђе и уложи на њ, те погибе. И царство се утврди у руци Соломуновој. 011 1KI 003 001 А Соломун се опријатељи с фараоном, царем мисирским, и ожени се кћерју фараоновом, и доведе је у град Давидов докле не доврши свој дом и дом Господњи и зид око Јерусалима. 011 1KI 003 002 Али народ приношаше жртве на висинама; јер још не беше сазидан дом имену Господњем до тада. 011 1KI 003 003 А Соломун љубљаше Господа ходећи по уредбама оца свог Давида, само што на висинама приношаше жртве и кађаше. 011 1KI 003 004 Зато отиде цар у Гаваон да онде принесе жртву, јер то беше велика висина; и Соломун принесе хиљаду жртава паљеница на оном олтару. 011 1KI 003 005 И јави се Господ Соломуну у Гаваону ноћу у сну, и рече Бог: Ишти шта хоћеш да ти дам. 011 1KI 003 006 А Соломун рече: Ти си учинио велику милост слузи свом Давиду оцу мом, као што је ходио пред Тобом верно и праведно и с правим срцем према Теби; и сачувао си му ову велику милост, те му дао сина да седи на престолу његовом, као што се види данас. 011 1KI 003 007 И тако Господе Боже мој, Ти си поставио слугу свог царем на место Давида оца мог, а ја сам млад, нити знам полазити ни долазити. 011 1KI 003 008 И Твој је слуга међу народом Твојим, који си изабрао, народом великим, који се не може избројати ни прорачунати од множине. 011 1KI 003 009 Дај дакле слузи свом срце разумно да може судити народу Твом и распознавати добро и зло. Јер ко може судити народу Твом тако великом? 011 1KI 003 010 И би мило Господу што Соломун то заиска. 011 1KI 003 011 И рече му Бог: Кад то иштеш, а не иштеш дуг живот нити иштеш благо нити иштеш душе непријатеља својих него иштеш разум да умеш судити; 011 1KI 003 012 Ево учиних по твојим речима; ево ти дајем срце мудро и разумно да таквог какав си ти ни пре тебе није било нити ће после тебе настати такав какав си ти. 011 1KI 003 013 А сврх тога дајем ти и шта ниси искао, и благо и славу, да таквог какав ћеш ти бити неће бити међу царевима свега века твог. 011 1KI 003 014 И ако узидеш мојим путевима држећи уредбе моје и заповести моје, као што је ишао Давид отац твој, продужићу дане твоје. 011 1KI 003 015 Тада се пробуди Соломун, и гле, оно беше сан. И дође у Јерусалим, и ставши пред ковчег завета Господњег принесе жртве паљенице и жртве захвалне, и почасти све слуге своје. 011 1KI 003 016 Тада дођоше две жене курве к цару, и стадоше пред њим. 011 1KI 003 017 И рече једна жена: Ах, господару; ја и ова жена седимо у једној кући, и породих се код ње у истој кући. 011 1KI 003 018 А трећи дан после мог порођаја породи се и ова жена, и бејасмо заједно и не беше нико други с нама у кући, само нас две бејасмо у кући. 011 1KI 003 019 И умре син ове жене ноћас, јер она леже на њ. 011 1KI 003 020 Па уставши у по ноћи узе сина мог искрај мене, кад слушкиња твоја спаваше, и стави га себи у наручје, а сина свог мртвог стави мени у наручје. 011 1KI 003 021 А кад устах ујутру да подојим сина свог, а то мртав; али кад разгледах ујутру, а то, не беше мој син, ког ја родих. 011 1KI 003 022 Тада рече друга жена: Није тако; него је мој син овај живи, а твој је син онај мртви. Али она рече: Није тако, него је твој син онај мртви, а мој је син овај живи. Тако говораху пред царем. 011 1KI 003 023 А цар рече: Ова каже: Овај је живи мој син, а твој је син овај мртви; а она каже: Није тако, него је твој син онај мртви, а мој је син овај живи. 011 1KI 003 024 И рече цар: Дајте ми мач. И донесоше мач пред цара. 011 1KI 003 025 Тада рече цар: Расеците живо дете на двоје, и подајте половину једној и половину другој. 011 1KI 003 026 Тада жена које син беше живи рече цару, јер јој се усколеба утроба за сином: Ах, господару, подајте њој дете живо, а немојте га убијати. А она рече: Нека не буде ни мени ни теби, расеците га. 011 1KI 003 027 Тада одговори цар и рече: Подајте оној живо дете, немојте га убити, она му је мати. 011 1KI 003 028 И сав Израиљ чу суд који изрече цар, и побојаше се цара; јер видеше да је у њему мудрост Божја да суди. 011 1KI 004 001 А цар Соломун цароваше над свим Израиљем. 011 1KI 004 002 А ово беху кнезови његови: Азарија, син Садоков, намесник; 011 1KI 004 003 Елиореф и Ахија, синови Сисини, писари; Јосафат, син Ахилудов, паметар; 011 1KI 004 004 Венаја, син Јодајев, војвода; а Садок и Авијатар свештеници; 011 1KI 004 005 А Азарија син Натанов, беше над приставима; а Завуд, син Натанов, први већник, пријатељ царев; 011 1KI 004 006 А Ахисар управитељ дворски; а Адонирам син Авдин над царским посленицима. 011 1KI 004 007 И имаше Соломун дванаест пристава по свему Израиљу, који храњаху цара и сав дом његов; по месец дана у години сваки беше дужан хранити. 011 1KI 004 008 А ово су им имена: Син Уров у гори Јефремовој; 011 1KI 004 009 Син Декеров у Макасу и у Салвиму и Вет-Семесу и Елону вет-анатском; 011 1KI 004 010 Син Еседов у Арувоту; под њим беше Сохот и сва земља Еферова; 011 1KI 004 011 Син Авинадавов над свим крајем дорским; жена му беше Тафата, кћи Соломунова; 011 1KI 004 012 Вана, син Ахилудов над Танахом и Мегидоном и свим Вет-Саном, који је до Сартане под Језраелом, од Вет-Сана до Авел-Меола, до преко Јок-Меама; 011 1KI 004 013 Син Геверов у Рамоту галадском; имаше села Јаира сина Манасијиног у Галаду и крај арговски у Васану, шездесет великих градова са зидовима и преворницама бронзаним; 011 1KI 004 014 Ахинадав, син Идов у Маханајиму; 011 1KI 004 015 Ахимас у Нефталиму; и он беше ожењен кћерју Соломуновом Васематом; 011 1KI 004 016 Вана син Хусајев у Асиру и у Алоту; 011 1KI 004 017 Јосафат син Фарујин у Исахару; 011 1KI 004 018 Симеј син Илин у Венијамину; 011 1KI 004 019 Гевер, син Уријев у земљи галадској, у земљи Сиона цара аморејског и Ога цара васанског; један беше пристав у тој земљи. 011 1KI 004 020 Јуде и Израиља беше много као песка покрај мора; и јеђаху и пијаху и весељаху се. 011 1KI 004 021 А Соломун владаше свим царствима од реке до земље филистејске и до међе мисирске, и доношаху даре и служаху Соломуна свега века његовог. 011 1KI 004 022 А храна Соломунова беше на дан тридесет кора белог брашна, и шездесет кора другог брашна; 011 1KI 004 023 Двадесет волова угојених и двадесет с паше, и сто оваца, осим јелена и срна и дивокоза и угојених птица. 011 1KI 004 024 Јер он владаше свуда с ове стране реке од Тапсе до Газе, над свим царствима с ове стране реке, и беше миран са свих страна унаоколо. 011 1KI 004 025 И живљаху Јуда и Израиљ без страха, сваки под својом лозом и под својом смоквом, од Дана до Вирсавеје, свега века Соломуновог. 011 1KI 004 026 И имаше Соломун четрдесет хиљада коња за јаслима за кола своја, и двадесет хиљада коњика. 011 1KI 004 027 И пристави храњаху цара Соломуна и све који долажаху за сто цара Соломуна, сваки свог месеца, и не даваху да чега понестане. 011 1KI 004 028 А јечам и сламу за коње и за мазге доношаху на место где беху, сваки како му беше одређено. 011 1KI 004 029 И Бог даде мудрост Соломуну и разум врло велик и срце пространо као песак на брегу морском. 011 1KI 004 030 Јер мудрост Соломунова беше већа од мудрости свих источних народа и од све мудрости мисирске. 011 1KI 004 031 Мудрији беше од сваког човека, и од Етана Езраита и од Емана и од Халкола и од Дарде, синова Маолових; и разгласи се име његово по свим народима унаоколо. 011 1KI 004 032 И изговори три хиљаде прича, и беше песама његових хиљаду и пет. 011 1KI 004 033 Говорио је и о дрвећу, од кедра на Ливану до исопа који ниче из зида; говорио је и о стоци и о птицама и о бубинама и о рибама. 011 1KI 004 034 И долажаху од свих народа да чују мудрост Соломунову, од свих царстава на земљи, који чуше за мудрост његову. 011 1KI 005 001 И Хирам, цар тирски посла слуге своје к Соломуну чувши да су га помазали за цара на место оца његовог, јер Хирам љубљаше Давида свагда. 011 1KI 005 002 А Соломун посла ка Хираму и поручи му: 011 1KI 005 003 Ти знаш да Давид, отац мој није могао саградити дом имену Господа Бога свог од ратова којима га опколише, докле их Господ не положи под ноге његове. 011 1KI 005 004 А сада Господ Бог мој дао ми је мир од свуда, немам ни једног непријатеља ни злу сметњу. 011 1KI 005 005 Зато, ево, велим да саградим дом имену Господа Бога свог, као што је рекао Господ Давиду оцу мом говорећи: Син твој, ког ћу посадити место тебе на престо твој, он ће саградити дом имену мом. 011 1KI 005 006 Зато заповеди сада нека ми насеку дрва кедрових на Ливану, а слуге ће моје бити са слугама твојим, а плату слугама твојим даћу ти како год кажеш; јер ти знаш да у нас нема људи који умеју сећи дрва као сидонци. 011 1KI 005 007 И кад Хирам чу речи Соломунове, обрадова се веома и рече: Да је благословен Господ данас, који даде Давиду мудрог сина над овим народом великим. 011 1KI 005 008 И посла Хирам Соломуну, и поручи: Чуо сам чега ради си слао к мени; ја ћу учинити сву вољу твоју за дрва кедрова и за дрва јелова. 011 1KI 005 009 Моје ће слуге снети с Ливана на море, и ја ћу их повезати у сплавове и спустити морем до места које ми кажеш, и онде ћу развезати, па их носи; а ти ћеш учинити моју вољу и дати храну чељади мојој. 011 1KI 005 010 И тако даваше Хирам Соломуну дрва кедрова и дрва јелова, колико му беше воља. 011 1KI 005 011 А Соломун даваше Хираму двадесет хиљада кора пшенице за храну чељади његовој, и двадесет кора уља цеђеног; толико даваше Соломун Хираму сваке године. 011 1KI 005 012 И Господ даде мудрост Соломуну како му беше обрекао, и беше мир између Хирама и Соломуна, и ухватише веру међу собом. 011 1KI 005 013 И одреди Соломун људе из свега Израиља, и би одређених тридесет хиљада људи. 011 1KI 005 014 И слаше их на Ливан по десет хиљада сваког месеца наизменце; један месец беху на Ливану а два месеца код кућа својих. А Адонирам беше над овим посланицима. 011 1KI 005 015 И имаше Соломун седамдесет хиљада носилаца и осамдесет хиљада тесача у планини, 011 1KI 005 016 Осим настојника Соломунових, који беху над тим послом, три хиљаде и триста, који управљаху народом који пословаше тај посао. 011 1KI 005 017 И заповеди цар да сносе велико камење, скупоцено камење за темељ дому, тесано камење. 011 1KI 005 018 И тесаху посленици Соломунови и посленици Хирамови и Гивлеји, и приправљаху дрво и камење да се зида дом. 011 1KI 006 001 Четири стотине и осамдесете године по изласку синова Израиљевих из земље мисирске, четврте године царовања Соломуновог над Израиљем, месеца Зифа, а то је други месец, поче зидати дом Господу. 011 1KI 006 002 А дом што га зида цар Соломун Господу беше у дужину од шездесет лаката, а у ширину од двадесет лаката, а у висину од тридесет лаката. 011 1KI 006 003 И беше трем пред црквом двадесет лаката дуг, према ширини дома, а десет лаката широк пред домом. 011 1KI 006 004 И начини прозоре на дому изнутра широке, а споља уске. 011 1KI 006 005 И уза зид дому начини ходнике свуда унаоколо уза зид дому око цркве и светиње над светињама, и начини клети свуда унаоколо. 011 1KI 006 006 Најдоњи ходник беше пет лаката широк, а средњи шест лаката широк, а трећи седам лаката широк; јер начини засеке на дому споља унаоколо, да се греде не улежу у зид од дома. 011 1KI 006 007 А кад зидаху дом, зидаху од камена, који довожаху сасвим приготовљен, те се ни чекић ни секира нити какво оруђе гвоздено не чу у дому кад се зидаше. 011 1KI 006 008 Врата од средњег ходника беху на десној страни дома, и излажаше се на завојницу на средњи ходник, и из средњег на трећи. 011 1KI 006 009 Тако сазида дом, и доврши га, и покри дом гредама и даскама кедровим. 011 1KI 006 010 И начинише ходнике око целог дома од пет лаката у висину сваки, и састављаху их с домом греде кедрове. 011 1KI 006 011 Тада дође реч Господња Соломуну говорећи: 011 1KI 006 012 То је дом што градиш; ако узидеш по мојим уредбама, и уствориш моје законе и уздржиш све моје заповести ходећи по њима, потврдићу ти реч своју, коју сам рекао Давиду оцу твом. 011 1KI 006 013 И становаћу међу синовима Израиљевим, и нећу оставити народ свој Израиља. 011 1KI 006 014 И тако сазида Соломун дом, и доврши га. 011 1KI 006 015 И обложи зидове дому изнутра даскама кедровим, од пода дома до врха зидова обложи дрветом изнутра; и под дому обложи даскама јеловим. 011 1KI 006 016 И начини преграду од двадесет лаката од једне стране дома до друге од дасака кедрових, од пода до врх зидова; и то начини унутра за шатор, за светињу над светињама. 011 1KI 006 017 А дом, црква напред, беше од четрдесет лаката. 011 1KI 006 018 А по даскама кедровим унутра у дому беху изрезане јабуке и цветови развијени, све од кедра тако да се не виђаше нигде камен. 011 1KI 006 019 И светињу над светињама уреди унутра у дому, да се онде намести ковчег завета Господњег. 011 1KI 006 020 А светиња над светињама унутра беше двадесет лаката дуга, и двадесет лаката широка, и двадесет лаката висока, и обложи је чистим златом; тако обложи и олтар од кедра. 011 1KI 006 021 И тако обложи Соломун дом изнутра чистим златом, и затеже златне ланце пред светињом над светињама, коју такође обложи златом. 011 1KI 006 022 И сав дом обложи златом; тако и сав олтар пред светињом над светињама обложи златом. 011 1KI 006 023 А у светињи над светињама начини два херувима од дрвета маслиновог; десет лаката беше висок сваки. 011 1KI 006 024 А од пет лаката беше једно крило у херувима, и од пет лаката беше друго крило у херувима; десет лаката беше од краја једног крила до краја другог крила. 011 1KI 006 025 Тако и други херувим беше од десет лаката; једне мере и једне направе беху оба херувима. 011 1KI 006 026 Десет лаката беше висок један херувим, тако и други. 011 1KI 006 027 И намести херувиме усред унутрашњег дома, и раширише херувими крила своја тако да крило једног тицаше у један зид, а крило другог херувима тицаше у други зид, а усред дома тицаху крила једно у друго. 011 1KI 006 028 И обложи херувиме златом. 011 1KI 006 029 А све зидове дому унаоколо искити резаним херувимима и палмама и развијеним цветовима изнутра и споља. 011 1KI 006 030 И под дому обложи златом изнутра и споља. 011 1KI 006 031 И на уласку у светињу над светињама начини двокрилна врата од дрвета маслиновог, којима прагови с довратницима беху на пет углова. 011 1KI 006 032 И на тим двокрилним вратима од дрвета маслиновог изреза херувиме и палме и развијене цветове, и обложи их златом, и херувиме и палме обложи златом. 011 1KI 006 033 Тако и на уласку у цркву начини прагове од дрвета маслиновог на четири угла; 011 1KI 006 034 И врата двокрилна од дрвета јеловог; на две се стране отвараше једно крило, и на две стране отвараше се друго крило. 011 1KI 006 035 И изреза на њима херувиме и палме и развијене цветове, и обложи златом све што беше изрезано. 011 1KI 006 036 Потом начини трем унутрашњи од три реда тесаног камена и једног реда дрвета кедровог струганог. 011 1KI 006 037 Четврте године месеца Зифа би постављен темељ дому Господњем; 011 1KI 006 038 А једанаесте године месеца Вула, који је осми месец, сврши се дом са свим стварима својим и са свим што му припада. Тако га сазида за седам година. 011 1KI 007 001 Потом зида Соломун себи дом тринаест година, и сврши га. 011 1KI 007 002 Сазида и дом из шуме ливанске, сто лаката дуг и педесет лаката широк и тридесет лаката висок, на четири реда ступова кедрових, с гредама кедровим сврх ступова. 011 1KI 007 003 И беше покривен дрветом кедровим горе на гредама, које беху на четрдесет и пет ступова, по петнаест у једном реду. 011 1KI 007 004 И прозора беху три реда, прозор над прозором у три реда. 011 1KI 007 005 И сва врата и прагови беху на четири угла, и прозори, и један прозор беше према другом у три реда. 011 1KI 007 006 И начини трем од ступова, педесет лаката дуг и тридесет лаката широк; и тај трем беше спреда, и ступови и греде беху спреда. 011 1KI 007 007 И начини трем у коме беше престо, где суђаше, трем судски, који беше обложен кедром од пода до врха. 011 1KI 007 008 У његовој кући где живљаше беше други трем иза оног трема, посао беше исти. Начини дом и кћери Фараоновој, којом се ожени Соломун, као тај трем. 011 1KI 007 009 Све ово беше од скупоценог камена, тесаног на меру и пилом сеченог, изнутра и споља, од пода до крова, и споља до великог трема. 011 1KI 007 010 И темељ беше од камења скупоценог, камења великог, од десет лаката и од осам лаката. 011 1KI 007 011 А одозго беше камење скупоцено на меру тесано и даске кедрове. 011 1KI 007 012 И велики трем унаоколо имаше три реда камења тесаног и један ред кедрових брвана, као трем унутрашњи дома Господњег и као трем истог дома. 011 1KI 007 013 И посла цар Соломун и позва Хирама из Тира. 011 1KI 007 014 А он беше син једне удовице од племена Нефталимовог а отац му беше из Тира, уметник бронзарски, врло вешт и разуман, те умеше свашта градити од бронзе; он дошав к цару Соломуну изради му сав посао. 011 1KI 007 015 Сали два ступа од бронзе, један ступ беше од осамнаест лаката у висину, а унаоколо од дванаест лаката; такав беше и други ступ. 011 1KI 007 016 И начини два оглавља да се метну одозго на ступове, саливена од бронзе; пет лаката беше високо једно оглавље и пет лаката беше високо друго оглавље. 011 1KI 007 017 И плетенице испреплетане и врпце као вериге начини на оглавља, која беху на врх ступова, седам на једно оглавље и седам на друго оглавље. 011 1KI 007 018 Тако начини и на ступове и два реда шипака на једну плетеницу унаоколо да покривају оглавље које беше на врху; тако начини и на другом оглављу. 011 1KI 007 019 И на та два оглавља наврх ступова у трему беху начињени љиљани од четири лакта. 011 1KI 007 020 И на два оглавља на два ступа беху одозго и према средини под плетеницама шипци, којих беше двеста у два реда унаоколо на једном и на другом оглављу. 011 1KI 007 021 И постави те ступове у трему црквеном, и поставивши десни ступ назва га Јахин, потом поставише ступ леви назва га Воас. 011 1KI 007 022 И наврх ступова намести израђено цвеће љиљаново. И тако свршише ступове. 011 1KI 007 023 И сали море; десет лаката беше му од једног краја до другог, округло унаоколо, а пет лаката беше високо, а унаоколо му беше тридесет лаката. 011 1KI 007 024 И испод краја његовог беху испупчене као јабуке свуда унаоколо по десет на један лакат, којима беше опточено море унаоколо, два реда јабука беше саливено с њим. 011 1KI 007 025 И стајаше на дванаест волова; три гледаху на север, три гледаху на запад, три гледаху на југ, а три гледаху на исток; а море стајаше на њима одозго, и задња страна свих њих беше унутра. 011 1KI 007 026 Дебљина му беше с подланице а крај му беше као крај у чаше, као цвет љиљанов, а примаше две хиљаде вата. 011 1KI 007 027 И начини десет подножја од бронзе, у дужину од четири лакта беше свако подножје, а у ширину од четири лакта, а у висину од три лакта. 011 1KI 007 028 А направа беше у сваког подножја оваква: Оплата беше у њих унаоколо, и оплата беше између углова. 011 1KI 007 029 А на оплати међу угловима беху лавови и волови и херувими; а на угловима беше ступац одозго, а испод лавова и волова беше венац кован. 011 1KI 007 030 И под сваким подножјем беху по четири точка од бронзе с плочама бронзаним, и на четири угла беху као рамена, и под сваком умиваоницом беху та рамена саливена према сваком венцу. 011 1KI 007 031 Дубина умиваоници од врха до дна над ступцем беше с лакта, и у врху беше округла као и ступац који беше од подруг лакта, и по врху јој беше резано, а оплата јој беше на четири угла, не округла. 011 1KI 007 032 И тако по четири точка беху под том оплатом, и осовине точковима излажаху на подножју, и сваки точак беше висок подруг лакта. 011 1KI 007 033 И направа у тих точкова беше као направа у точкова колских; осовине њихове, главчине, наплаци и паоци, све беше ливено. 011 1KI 007 034 И четири рамена беху на четири угла у сваког подножја, из подножја излажаху његова рамена. 011 1KI 007 035 А одозго у подножја беше висине по лакта, која беше свуда округла, и одозго на подножју беху стране његове и оплате које излажаху из њега. 011 1KI 007 036 И по странама његовим и по оплатама његовим изрезах херувиме, лавове и палме, једно до другог уз венце унаоколо. 011 1KI 007 037 На тај начин начини десет подножја; сва беху једнако саливена, једне мере и једне направе. 011 1KI 007 038 И начини десет умиваоница од бронзе; по четрдесет вата узимаше једна умиваоница, и свака умиваоница беше од четири лакта; по једна умиваоница стајаше на сваком подножју од десет подножја. 011 1KI 007 039 И намести пет подножја на десној страни дома, и пет на левој страни дома, а море намести на десну страну дома према истоку с југа. 011 1KI 007 040 Тако начини Хирам умиваонице и лопате и котлиће; и сврши Хирам сав посао који ради цару Соломуну за дом Господњи: 011 1KI 007 041 Два ступа и два оглавља округла наврх два ступа, и две плетенице да покривају она два оглавља округла наврх ступова; 011 1KI 007 042 И четири стотине шипака на две плетенице; два реда шипака на свакој плетеници, да покривају два оглавља округла наврх ступова; 011 1KI 007 043 И десет подножја, и десет умиваоница на њима; 011 1KI 007 044 И море једно, и волова дванаест под морем; 011 1KI 007 045 И лонце и лопате и котлиће; а сви судови што начини Хирам цару Соломуну за дом Господњи беху од бронзе углађене. 011 1KI 007 046 То је цар саливао у равници јорданској у земљи иловачи између Сохота и Сартана. 011 1KI 007 047 И Соломун не измери те судове јер их беше врло много, не тражише тежину бронзе. 011 1KI 007 048 Начини Соломун и све друго посуђе за дом Господњи: златни олтар, и златни сто, на коме стајаху хлебови постављени, 011 1KI 007 049 И пет свећњака с десне стране и пет с леве стране пред светињом од чистог злата, цветове и жишке и усекаче од злата, 011 1KI 007 050 И чаше и виљушке и котлиће, и кадионице и машице од чистог злата; и чепови на вратима унутрашњег дома светиње над светињама, и чепови на вратима црквеним беху од злата. 011 1KI 007 051 И тако се сврши сав посао који уради цар Соломун дому Господњем; и унесе Соломун шта беше посветио Давид отац његов сребро и злато и судове, и остави у ризницу дома Господњег. 011 1KI 008 001 Тада сабра Соломун старешине Израиљеве и све главаре племенске, кнезове домова отачких синова Израиљевих, к себи у Јерусалим да се пренесе ковчег завета Господњег из града Давидовог, а то је Сион. 011 1KI 008 002 И скупише се к цару Соломуну сви људи Израиљеви месеца Етанима на празника, а то је месец седми. 011 1KI 008 003 И кад дођоше све старешине Израиљеве, подигоше свештеници ковчег; 011 1KI 008 004 И пренесоше ковчег Господњи и шатор од састанка и све суде свете што беху у шатору; пренесоше их свештеници и Левити. 011 1KI 008 005 А цар Соломун и сав збор Израиљев, који се сабра к њему, принесоше с њим пред ковчегом оваца и говеда толико да се не могаше ни избројати ни прорачунати од мноштва. 011 1KI 008 006 И унесоше свештеници ковчег завета Господњег на његово место, у унутрашњи дом, у светињу над светињама, под крила херувимима. 011 1KI 008 007 Јер херувимима беху раширена крила над местом где ће стајати ковчег, и заклањаху херувими ковчег и полуге његове одозго. 011 1KI 008 008 И повукоше му полуге тако да се крајеви виђаху на предњој страни светиње над светињама, али се напоље не виђаху; и онде осташе до данашњег дана. 011 1KI 008 009 У ковчегу не беше ништа осим две плоче камене, које метну у њ Мојсије на Хориву, кад Господ учини завет са синовима Израиљевим пошто изиђоше из земље мисирске. 011 1KI 008 010 А кад свештеници изиђоше из светиње, облак напуни дом Господњи, 011 1KI 008 011 Те не могаху свештеници стајати да служе од облака; јер се славе Господње напуни дом Господњи. 011 1KI 008 012 Тада рече Соломун: Господ је рекао да ће наставати у мраку. 011 1KI 008 013 Сазидах дом Теби за стан, место, да у њему наставаш до века. 011 1KI 008 014 И окренувши се лицем својим цар благослови сав збор Израиљев, а сав збор Израиљев стајаше. 011 1KI 008 015 И рече: Благословен да је Господ Бог Израиљев, који је говорио својим устима Давиду оцу мом и испунио руком својом говорећи: 011 1KI 008 016 Од оног дана кад изведох из Мисира народ свој Израиља не изабрах ни једног града међу свим племенима Израиљевим да се сазида дом где би било име моје, него изабрах Давида да буде над народом мојим Израиљем. 011 1KI 008 017 И науми Давид, отац мој, да сазида дом имену Господа Бога Израиљевог. 011 1KI 008 018 Али Господ рече Давиду, оцу мом: Што си наумио сазидати дом имену мом, добро си учинио што си то наумио; 011 1KI 008 019 Али нећеш ти сазидати тај дом, него син твој, који ће изаћи из бедара твојих, он ће сазидати дом имену мом. 011 1KI 008 020 И тако испуни Господ реч своју коју рече; јер устах на место оца свог Давида, и седох на престо Израиљев, као што рече Господ, и сазидах овај дом имену Господа Бога Израиљевог. 011 1KI 008 021 И одредих овде место ковчегу у коме је завет Господњи што је учинио с оцима нашим кад их је извео из земље мисирске. 011 1KI 008 022 Потом стаде Соломун пред олтар Господњи пред свим збором Израиљевим, и подиже руке своје к небу, 011 1KI 008 023 И рече: Господе Боже Израиљев! Нема Бога таквог какав си Ти горе на небу ни доле на земљи, који чуваш завет и милост слугама својим, које ходе пред Тобом свим срцем својим; 011 1KI 008 024 Који си испунио слузи свом Давиду, оцу мом, шта си му рекао; шта си устима својим рекао то си руком својом испунио, као што се види данас. 011 1KI 008 025 Сада дакле, Господе Боже Израиљев, држи слузи свом Давиду оцу мом шта си му рекао говорећи: Неће ти нестати човека испред мене који би седео на престолу Израиљевом, само ако синови твоји ушчувају пут свој ходећи преда мном, као што си ти ходио преда мном. 011 1KI 008 026 Сада дакле, Боже Израиљев, нека се потврди реч Твоја коју си рекао слузи свом Давиду, оцу мом. 011 1KI 008 027 Али хоће ли доиста Бог становати на земљи? Ето, небо и небеса над небесима не могу Те обухватити, а камоли овај дом што га сазидах? 011 1KI 008 028 Али погледај на молитву слуге свог и на молбу његову, Господе Боже мој, чуј вику и молитву, којим Ти се моли данас слуга Твој; 011 1KI 008 029 Да буду очи Твоје отворене над домом овим дан и ноћ, над овим местом, за које си рекао: Ту ће бити име моје; да чујеш молитву којом ће се молити слуга Твој на овом месту. 011 1KI 008 030 Чуј молбу слуге свог и народа свог Израиља, којом ће се молити на овом месту; чуј с места где станујеш, с неба, чуј, и смилуј се. 011 1KI 008 031 Кад ко згреши ближњему свом те му се да заклетва да се закуне, и заклетва дође пред Твој олтар у овом дому, 011 1KI 008 032 Ти чуј с неба, и учини и суди слугама својим, осуђујући кривца и дела његова обраћајући на његову главу, а правог правдајући и плаћајући му по правди његовој. 011 1KI 008 033 Кад разбију непријатељи Твоји народ Твој Израиља зато што Ти згреше, па се обрате к Теби и даду славу имену Твом, и помоле Ти се и замоле Те у овом дому, 011 1KI 008 034 Ти чуј с неба, и опрости грех народу свом Израиљу, и доведи их опет у земљу коју си дао оцима њиховим. 011 1KI 008 035 Кад се затвори небо, те не буде дажда зато што згреше Теби, па Ти се замоле на овом месту и даду славу имену Твом, и од греха се свог обрате, кад их намучиш, 011 1KI 008 036 Ти чуј с неба, и опрости грех слугама својим и народу свом Израиљу показавши им пут добри којим ће ходити, и пусти дажд на земљу своју, коју си дао народу свом у наследство. 011 1KI 008 037 Кад буде глад у земљи, кад буде помор, суша, медљика, скакавци, гусенице, или кад га притесни непријатељ његов у земљи његовој властитој, или какво год зло, каква год болест, 011 1KI 008 038 Сваку молбу и сваку молитву, која буде од кога год човека или од свега Твог народа Израиља, ко позна муку срца свог и подигне руке своје у овом дому, 011 1KI 008 039 Ти чуј с неба, из стана свог, и смилуј се и учини и подај свакоме по свим путевима његовим, које знаш у срцу његовом; јер Ти сам знаш срца свих синова човечијих; 011 1KI 008 040 Да Те се боје докле су год живи на земљи коју си дао оцима нашим. 011 1KI 008 041 И странац, који није од Твог народа Израиља, него дође из далеке земље имена Твог ради, 011 1KI 008 042 (Јер ће се чути за име Твоје велико и за руку Твоју крепку и мишицу Твоју подигнуту) кад дође и помоли се у овом дому, 011 1KI 008 043 Ти чуј с неба, из стана свог, и учини све за шта повиче к Теби онај странац, да би познали име Твоје сви народи на земљи и бојали се Тебе као народ Твој Израиљ, и да би знали да је име Твоје призвано над овим домом, који сазидах. 011 1KI 008 044 Кад народ Твој изиђе на војску на непријатеља свог путем којим Га пошаљеш, и помоле се Господу обративши се ка граду, који си изабрао, и к дому, који сам сазидао имену Твом, 011 1KI 008 045 Чуј с неба молбу њихову, и подај им правицу. 011 1KI 008 046 Кад Ти згреше, јер нема човека који не греши, и разгневивши се на њих даш их непријатељима њиховим, те их заробе и одведу у земљу непријатељску далеко или близу, 011 1KI 008 047 Ако се дозову у земљи у коју буду одведени у ропство, и обрате се и стану Ти се молити у земљи оних који их заробише, и кажу: Сагрешисмо и зло учинисмо, скривисмо, 011 1KI 008 048 И тако се обрате к Теби свим срцем својим и свом душом својом у земљи непријатеља својих, који их заробе, и помоле Ти се окренувши се к земљи својој, коју си дао оцима њиховим, ка граду, који си изабрао, и к дому, који сам сазидао имену Твом, 011 1KI 008 049 Тада чуј с неба, из стана свог, молбу њихову и молитву њихову, и подај им правицу, 011 1KI 008 050 И опрости народу свом шта Ти буду згрешили, и све преступе којима Ти буду преступили, и умилостиви им оне који их заробе да се смилују на њих. 011 1KI 008 051 Јер су Твој народ и Твоје наследство, које си извео из Мисира, исред пећи гвоздене. 011 1KI 008 052 Нека буду очи Твоје отворене на молбу слуге Твог и на молбу народа Твог Израиља, и чуј их кад Те год призову. 011 1KI 008 053 Јер си их Ти одвојио себи за наследство од свих народа на земљи, као што си рекао преко Мојсија слуге свог, кад си извео оце наше из Мисира, Господе, Господе! 011 1KI 008 054 А кад Соломун молећи се Господу сврши сву ову молбу и молитву, уста испред олтара Господњег, где беше клекао и руке своје подигао к небу; 011 1KI 008 055 И стојећи благослови сав збор Израиљев, гласом великим говорећи: 011 1KI 008 056 Благословен да је Господ који је смирио народ свој Израиља, као што је говорио; није изостала ни једна реч од свих добрих речи Његових, које је говорио преко Мојсија, слуге свог. 011 1KI 008 057 Да Господ Бог наш буде с нама као што је био с оцима нашим, да нас не остави и не напусти. 011 1KI 008 058 Него нека пригне срце наше к себи да бисмо ходили свим путевима Његовим и држали заповести Његове и уредбе Његове и законе Његове, што је заповедио оцима нашим. 011 1KI 008 059 И нека буду ове речи моје, којима се молих Господу, близу Господа Бога нашег дан и ноћ да би давао правицу слузи свом и народу свом Израиљу у свако доба; 011 1KI 008 060 Да би познали сви народи на земљи да је Господ сам Бог и да нема другог. 011 1KI 008 061 И нека срце ваше буде цело према Господу Богу нашем, да ходите по уредбама Његовим и држите заповести Његове као данас. 011 1KI 008 062 Тада цар и сав Израиљ с њим принесоше жртве пред Господом. 011 1KI 008 063 И Соломун принесе на жртву захвалну, коју принесе Господу, двадесет и две хиљаде волова и сто и двадесет хиљада оваца. Тако посветише дом Господњи цар и сви синови Израиљеви. 011 1KI 008 064 У тај дан посвети цар средину трема који је пред домом Господњим, јер онде принесе жртве паљенице и даре и претилину од жртава захвалних; јер бронзани олтар који беше пред Господом беше мален и не могаше на њ стати жртве паљенице и дари и претилина од жртава захвалних. 011 1KI 008 065 И у то време празнова Соломун празник и сав Израиљ с њим, сабор велик од уласка у Емат до потока мисирског, пред Господом Богом нашим, седам дана и опет седам дана, то је четрнаест дана. 011 1KI 008 066 А у осми дан отпусти народ; и благословише цара и отидоше к шаторима својим радујући се и веселећи се у срцу за све добро што учини Господ Давиду, слузи свом и Израиљу, народу свом. 011 1KI 009 001 А кад Соломун сврши дом Господњи и дом царски и све што жељаше Соломун и рад беше начинити, 011 1KI 009 002 Јави се Господ Соломуну други пут, као што му се беше јавио у Гаваону; 011 1KI 009 003 И рече му Господ: Услишио сам молбу твоју и молитву твоју, којом си ми се молио; осветио сам тај дом који си сазидао да ту наместим име своје до века; и очи ће моје и срце моје бити онде вазда. 011 1KI 009 004 А ти ако узидеш преда мном као је ишао Давид отац твој с целим и правим срцем творећи све што сам ти заповедио и држећи уредбе моје и законе моје, 011 1KI 009 005 Утврдићу престо царства твог над Израиљем вавек, као што сам казао Давиду оцу твом говорећи: Неће ти нестати човека на престолу Израиљевом. 011 1KI 009 006 Али ако се ви и синови ваши одвратите од мене и не уздржите заповести моје и уредбе моје које сам вам дао, и отидете и станете служити другим боговима и клањати им се, 011 1KI 009 007 Тада ћу истребити Израиља са земље, коју сам вам дао, и овај дом, који сам посветио имену свом, одбацићу од себе, и Израиљ ће постати прича и подсмех међу свим народима; 011 1KI 009 008 А дом овај колико је славан, ко год прође мимо њ, зачудиће се и запиштаће, и рећи ће: Зашто учини Господ ово од ове земље и од овог дома? 011 1KI 009 009 И одговараће се: Јер одусташе Господа Бога свог, који изведе оце њихове из земље мисирске, и узеше друге богове, и клањаше им се и служише им; зато пусти на њих Господ све ово зло. 011 1KI 009 010 А кад прође двадесет година, у које сазида Соломун ова два дома, дом Господњи и дом царски, 011 1KI 009 011 А Хирам, цар тирски даде Соломуну дрва кедрових и дрва јелових и злата колико му год воља беше, тада цар Соломун даде Хираму двадесет градова у земљи галилејској. 011 1KI 009 012 И дође Хирам из Тира да види градове које му даде Соломун, али не бише му по вољи. 011 1KI 009 013 Па рече: Какви су то градови што си ми их дао, брате? И назва их земља Кавул; и оста им то име до данас. 011 1KI 009 014 А Хирам беше послао цару сто и двадесет таланата злата. 011 1KI 009 015 И тако цар Соломун одреди људе, те сазида дом Господњи и дом свој и Милон, и зидове око Јерусалима, и Асор и Мегидон и Гезер. 011 1KI 009 016 Јер Фараон, цар мисирски, изиђе и узе Гезер, и спали га огњем и поби Хананеје који живљаху у граду, и даде га у прћију кћери својој, жени Соломуновој. 011 1KI 009 017 А Соломун сазида Гезер и Вет-Орон доњи. 011 1KI 009 018 И Валат и Тадмор у пустињи у земљи, 011 1KI 009 019 И све градове у којима Соломун имаше житнице, и градове у којима му беху кола, и градове у којима му беху коњици, и шта год Соломуну би воља зидати у Јерусалиму и на Ливану и у свој земљи царства свог. 011 1KI 009 020 И сав народ који беше остао од Амореја, Хетеја, Ферезеја, Јевеја и Јевусеја, који не беху од синова Израиљевих, 011 1KI 009 021 Синове њихове, који беху остали иза њих у земљи којих не могаше синови Израиљеви истребити, њих Соломун нагна да плаћају данак и робују до данашњег дана. 011 1KI 009 022 А од синова Израиљевих не учини ни једног робом, него беху војници и слуге његове и кнезови, војводе његове, и заповедници над колима његовим и над коњицима његовим. 011 1KI 009 023 И беше главних настојника над послом Соломуновим пет стотина и педесет, који управљаху народом који рађаше посао. 011 1KI 009 024 А кћи Фараонова пресели се из града Давидовог у дом свој, који јој сазида. Тада сазида и Милон. 011 1KI 009 025 И Соломун приношаше три пута на годину жртве паљенице и жртве захвалне на олтару који начини Господу, и кађаше на олтару који беше пред Господом, кад сврши дом. 011 1KI 009 026 И лађе начини цар Соломун у Есион-Гаверу, који је код Елота на брегу црвеног мора у земљи едомској. 011 1KI 009 027 И посла Хирам на тим лађама слуге своје, лађаре веште мору, са слугама Соломуновим; 011 1KI 009 028 И дођоше у Офир, и узеше оданде злата четири стотине и двадесет таланата, и донесоше цару Соломуну. 011 1KI 010 001 А царица савска чу глас о Соломуну и о имену Господњем, и дође да га искуша загонеткама. 011 1KI 010 002 И дође у Јерусалим са силном пратњом, с камилама које ношаху мириса и злата врло много и драгог камења; и дошавши к Соломуну говори с њим о свему што јој беше у срцу. 011 1KI 010 003 И Соломун јој одговори на све речи њене; не беше од цара сакривено ништа да јој не би одговорио. 011 1KI 010 004 А кад царица савска виде сву мудрост Соломунову и дом који беше сазидао, 011 1KI 010 005 И јела на столу његовом и станове слуга његових и дворбу дворана његових и одело њихово, и пехарнике његове и жртве његове паљенице које приношаше у дому Господњем, она дође изван себе; 011 1KI 010 006 Па рече цару: Истина је шта сам чула у својој земљи о стварима твојим и о мудрости твојој. 011 1KI 010 007 Али не хтех веровати шта се говораше докле не дође и видим својим очима; а гле, ни пола ми није казано; твоја мудрост и доброта надвишује глас који сам слушала. 011 1KI 010 008 Благо људима твојим, благо слугама твојим, који једнако стоје пред тобом и слушају мудрост твоју. 011 1KI 010 009 Да је благословен Господ Бог твој коме си омилео, те те посади на престо Израиљев; јер Господ љуби Израиља увек, и постави те царем да судиш и делиш правицу. 011 1KI 010 010 Потом даде цару сто и двадесет таланата злата и врло много мириса и драгог камења: никада више не дође толико таквих мириса колико даде царица савска цару Соломуну. 011 1KI 010 011 И лађе Хирамове, које доношаху злато из Офира, донесоше из Офира врло много дрвета алмугима и драгог камења. 011 1KI 010 012 И начини цар од тог дрвета алмугима заграду у дому Господњем и у дому царском и харфе и псалтире за певаче; никада се више није довезло таквог дрвета алмугима нити се видело до данашњег дана. 011 1KI 010 013 А цар Соломун даде царици савској шта год зажеле и заиска осим оног шта јој даде сам по могућству цара Соломуна. По том она отиде и врати се у земљу своју са слугама својим. 011 1KI 010 014 А злата што дохођаше Соломуну сваке године, беше шест стотина и шездесет и шест таланата, 011 1KI 010 015 Осим оног што дохођаше од трговаца и оних који продаваху мирисе и од свих царева арапских и управитеља земаљских. 011 1KI 010 016 И цар Соломун начини двеста штитова од кованог злата, шест стотина сикала злата дајући на један штит: 011 1KI 010 017 И три стотине малих штитова од кованог злата, по три мине злата дајући на сваки штитић; и остави их цар у дому од шуме ливанске. 011 1KI 010 018 И начини цар велик престо од слонове кости, и обложи га чистим златом. 011 1KI 010 019 Шест басамака беше у престола, и врх округао беше озад на престолу и ручице беху с обе стране седишта, и два лава стајаху покрај тих ручица. 011 1KI 010 020 И дванаест лавова стајаху на шест басамака отуд и одовуд. Не би такав начињен ни у коме царству. 011 1KI 010 021 И сви судови из којих пијаше цар Соломун беху златни, и сви судови у дому од шуме ливанске беху од чистог злата; од сребра не беше ништа; сребро беше ништа за времена Соломуновог. 011 1KI 010 022 Јер цар имаше лађе тарсиске на мору с лађама Хирамовим: један пут у три године враћаху се лађе тарсиске доносећи злато и сребро, слонове кости, мајмуне и пауне. 011 1KI 010 023 Тако цар Соломун беше већи од свих царева земаљских богатством и мудрошћу. 011 1KI 010 024 И из целе земље тражаху да виде Соломуна, да чују мудрост његову, коју му даде Господ у срце. 011 1KI 010 025 И доношаху му сви даре, судове сребрне и судове златне, и хаљине и оружје и мирисе и коње и мазге, сваке године. 011 1KI 010 026 Тако накупи Соломун кола и коњика, и имаше хиљаду и четири стотине кола и дванаест хиљада коњика, које разреди по градовима, где му беху кола, и код себе у Јерусалиму. 011 1KI 010 027 И учини цар, те у Јерусалиму беше сребра као камења, и кедрових дрва као дивљих смокава које расту по пољу, тако много. 011 1KI 010 028 И довођаху Соломуну коње из Мисира и свакојаки трг, јер трговци цареви узимаху трг различан за цену. 011 1KI 010 029 И долажаху кола из Мисира по шест стотина сикала сребра, а коњ по сто и педесет. И тако сви цареви хетејски и цареви сирски добијаху коње преко њих. 011 1KI 011 001 Али цар Соломун љубљаше многе жене туђинке осим кћери Фараонове, Моавке, Амонке, Едомке, Сидонке и Хетејке, 011 1KI 011 002 Од ових народа за које беше рекао Господ синовима Израиљевим: Не идите к њима и они да не долазе к вама, јер ће занети срце ваше за својим боговима. За њих приону Соломун љубећи их. 011 1KI 011 003 Те имаше жена царица седам стотина, и три стотина иноча; и жене његове занесоше срце његово. 011 1KI 011 004 И кад остаре Соломун, жене занесоше срце његово за туђим боговима; и срце његово не би цело према Господу Богу његовом као што је било срце Давида, оца његовог. 011 1KI 011 005 И Соломун хођаше за Астаротом, богињом сидонском, и за Мелхомом, гадом амонским. 011 1KI 011 006 И чињаше Соломун шта беше зло пред Господом, и не хођаше сасвим за Господом као Давид, отац његов. 011 1KI 011 007 Тада сагради Соломун висину Хемосу, гаду моавском, на гори према Јерусалиму, и Молоху гаду амонском. 011 1KI 011 008 Тако учини свим женама туђинкама, те кађаху и приношаху жртве својим боговима. 011 1KI 011 009 А Господ се разгневи на Соломуна што се одврати срце његово од Господа Бога Израиљевог, који му се беше јавио два пута, 011 1KI 011 010 И беше му заповедио да не иде за другим боговима, а он не одржа шта му Господ заповеди. 011 1KI 011 011 И рече Господ Соломуну: Што се то нађе на теби, и ниси држао завет мој ни уредбе моје, које сам ти заповедио, зато ћу отргнути од тебе царство и даћу га слузи твом. 011 1KI 011 012 Али за твог века нећу то учинити ради Давида оца твог; него ћу га отргнути из руке сина твог. 011 1KI 011 013 Али нећу отргнути сво царство; једно ћу племе дати сину твом ради Давида слуге свог и ради Јерусалима, који изабрах. 011 1KI 011 014 И подиже Господ противника Соломуну, Адада Идумејца, који беше од царског рода у Идумеји. 011 1KI 011 015 Јер кад Давид беше у Идумеји и Јоав војвода дође да покопа побијене, поби све мушкиње у Идумеји. 011 1KI 011 016 Јер Јоав оста онде шест месеци са свим Израиљем докле не поби све мушкиње у Идумеји. 011 1KI 011 017 Тада утече Адад с неколико Идумејаца, слуга оца свог, и отиде у Мисир; а Адад беше тада дете. 011 1KI 011 018 И отишавши из Мадијана дођоше у Фаран; и узевши са собом људи из Фарана дођоше у Мисир к Фараону, цару мисирском, који му даде кућу и одреди му храну, и даде му и земље. 011 1KI 011 019 И Адад нађе велику милост у Фараона, те га ожени сестром жене своје, сестром царице Тахпенесе. 011 1KI 011 020 И сестра Тахпенесина роди му сина Генувата, ког отхрани Тахпенеса на двору Фараоновом, и беше Генуват на двору Фараоновом међу синовима Фараоновим. 011 1KI 011 021 А кад Адад чу у Мисиру да је Давид починуо код отаца својих и да је умро Јоав војвода, рече Адад Фараону: Пусти ме да идем у своју земљу. 011 1KI 011 022 А Фараон му рече: А шта ти је мало код мене, те хоћеш да идеш у своју земљу? А он рече: Ништа; али ме пусти. 011 1KI 011 023 Подиже му Бог још једног противника, Резона сина Елијадиног, који беше побегао од господара свог Адад-Езера, цара совског. 011 1KI 011 024 И скупивши к себи људе поста старешина од чете кад их Давид уби; потом отишавши у Дамаск осташе онде и овладаше Дамаском. 011 1KI 011 025 И беше противник Израиљев свега века Соломуновог, и то осим зла које чињаше Адад; и мржаше на Израиља царујући у Сирији. 011 1KI 011 026 И Јеровоам син Наватов, Ефраћанин из Сариде, чија мати беше по имену Серуја жена удовица, слуга Соломунов, подиже се на цара. 011 1KI 011 027 А ово би узрок зашто се подиже на цара: Соломун грађаше Милон и зазиђиваше пролом града Давида, оца свог; 011 1KI 011 028 А Јеровоам беше крепак и храбар; зато видећи Соломун младића да настаје за послом постави га над свим поданицима дома Јосифовог. 011 1KI 011 029 Па у то време кад Јеровоам отиде из Јерусалима, нађе га на путу Ахија Силомљанин, пророк имајући на себи нову хаљину, и беху њих двојица сами у пољу. 011 1KI 011 030 И Ахија узе нову хаљину која беше на њему, и раздре је на дванаест комада. 011 1KI 011 031 И рече Јеровоаму: Узми десет комада; јер овако вели Господ Бог Израиљев: Ево истргнућу царство из руке Соломунове, и даћу теби десет племена. 011 1KI 011 032 Само ће једно племе остати њему ради слуге мог Давида и ради града Јерусалима, који изабрах између свих племена Израиљевих. 011 1KI 011 033 Јер оставише мене и поклонише се Астароти, богињи сидонској и Хемосу богу моавском и Мелхому богу синова Амонових, и не ходише путевима мојим чинећи што је право преда мном, уредбе моје и законе моје, као Давид отац његов. 011 1KI 011 034 Али нећу узети царство из руку његових, него ћу га оставити нека влада докле је год жив Давида ради слуге свог, ког изабрах, који је држао заповести моје и уредбе моје. 011 1KI 011 035 Него ћу узети царство из руку сина његовог, и даћу теби од њега десет племена. 011 1KI 011 036 А сину ћу његовом дати једно племе да буде видело Давиду слузи мом вазда преда мном у граду Јерусалиму, који изабрах да у њему наместим име своје. 011 1KI 011 037 Тебе ћу, дакле, узети да царујеш над свим шта ти душа жели, и бићеш цар над Израиљем. 011 1KI 011 038 И ако узаслушаш све што ти заповедим, и узидеш мојим путевима и ушчиниш што је право преда мном, држећи уредбе моје и заповести моје, као што је чинио Давид слуга мој, бићу с тобом и сазидаћу ти тврд дом, као што сам сазидао Давиду, и даћу ти Израиља. 011 1KI 011 039 И мучићу семе Давидово зато, али не свагда. 011 1KI 011 040 Зато тражаше Соломун да убије Јеровоама; али се Јеровоам подиже и побеже у Мисир к Сисаку, цару мисирском, и би у Мисиру докле не умре Соломун. 011 1KI 011 041 А остала дела Соломунова и шта је год чинио, и мудрост његова, није ли то записано у књизи дела Соломунових? 011 1KI 011 042 А царова Соломун у Јерусалиму над свим Израиљем четрдесет година. 011 1KI 011 043 И почину Соломун код отаца својих, и би погребен у граду Давида, оца свог; а Ровоам, син његов, зацари се на његово место. 011 1KI 012 001 Тада отиде Ровоам у Сихем; јер се онде скупи сав Израиљ да га зацаре. 011 1KI 012 002 А Јеровоам, син Наватов, који још беше у Мисиру побегавши онамо од цара Соломуна, кад чу, он још оста у Мисиру. 011 1KI 012 003 Али послаше и дозваше га. Тако Јеровоам и сав збор Израиљев дођоше и рекоше Ровоаму говорећи: 011 1KI 012 004 Твој је отац метнуо на нас тежак јарам; него ти сада олакшај љуту службу оца свог и тешки јарам који је метнуо на нас, пак ћемо ти служити. 011 1KI 012 005 А он им рече: Идите, па до три дана дођите опет к мени. И народ отиде. 011 1KI 012 006 Тада цар Ровоам учини веће са старцима који стајаше пред Соломуном, оцем његовим док беше жив, и рече: Како саветујете да одговорим народу? 011 1KI 012 007 А они му одговорише говорећи: Ако данас угодиш народу и послушаш их и одговориш им лепим речима, они ће ти бити слуге свагда. 011 1KI 012 008 Али он остави савет што га саветоваше старци, и учини веће са младићима, који одрастоше с њим и који стајаху пред њим. 011 1KI 012 009 И рече им: Шта ви саветујете да одговоримо народу, који ми рекоше говорећи: Олакшај јарам који је метнуо на нас твој отац? 011 1KI 012 010 Тада му одговорише младићи који одрастоше с њим, и рекоше: Овако кажи народу што ти рече: Твој је отац метнуо на нас тежак јарам, него нам ти олакшај; овако им реци: Мој је мали прст дебљи од бедара оца мог. 011 1KI 012 011 Отац је мој метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивим бичевима. 011 1KI 012 012 А трећи дан дође Јеровоам и сав народ к Ровоаму, како им беше казао цар рекавши: Дођите опет к мени до три дана. 011 1KI 012 013 И цар одговори оштро народу оставивши савет што га саветоваше старци; 011 1KI 012 014 И рече им како га саветоваше младићи говорећи: Мој је отац метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивим бичевима. 011 1KI 012 015 И цар оглуши се народа, јер Господ беше тако уредио да би потврдио реч своју што је рекао преко Ахије Силомљанина Јеровоаму, сину Наватовом. 011 1KI 012 016 А кад виде сав Израиљ где их се цар оглуши, одговори народ цару говорећи: Какав део ми имамо с Давидом? Немамо наследство са сином Јесејевим. У шаторе своје, Израиљу! А ти Давиде, сад гледај своју кућу. Тако отиде Израиљ у шаторе своје. 011 1KI 012 017 Само над синовима Израиљевим, који живљаху по градовима Јудиним, зацари се Ровоам. 011 1KI 012 018 И цар Ровоам посла Адорама који беше над данком; али га сав Израиљ засу камењем, те погибе; а цар Ровоам брже седе на кола, те побеже у Јерусалим. 011 1KI 012 019 Тако отпаде Израиљ од дома Давидовог до данашњег дана. 011 1KI 012 020 И кад чу сав Израиљ да се вратио Јеровоам, пославши дозваше га на скупштину, и поставише га царем над свим Израиљем. Не приста за домом Давидовим ни једно племе осим самог племена Јудиног. 011 1KI 012 021 А Ровоам дошав у Јерусалим сазва сав дом Јудин и племе Венијаминово, сто и осамдесет хиљада одабраних војника, да завојште на дом Израиљев да поврате царство Ровоаму, сину Соломуновом. 011 1KI 012 022 Али дође реч Божја Семеју, човеку Божијем, говорећи: 011 1KI 012 023 Кажи Ровоаму сину Соломуновом цару Јудином и свему дому Јудином и Венијаминовом и осталом народу, и реци: 011 1KI 012 024 Овако вели Господ: Не идите, и не бијте се с браћом својом, синовима Израиљевим; вратите се свак својој кући, јер сам ја наредио тако да буде. И они послушаше реч Господњу и вративши се отидоше како Господ рече. 011 1KI 012 025 Потом сазида Јеровоам Сихем у гори Јефремовој и насели се у њему; а после отиде оданде и сазида Фануил. 011 1KI 012 026 И рече Јеровоам у срцу свом: Може се царство повратити дому Давидовом. 011 1KI 012 027 Ако овај народ стане ићи у Јерусалим да приноси жртве у дому Господњем, срце ће се народу обратити ка господару његовом Ровоаму, цару Јудином, те ће ме убити, и повратиће се к Ровоаму цару Јудином. 011 1KI 012 028 Зато цар смисли, те начини два телета од злата, па рече народу: Не треба више да идете у Јерусалим; ево богова твојих, Израиљу, који су те извели из земље мисирске. 011 1KI 012 029 И намести једно у Ветиљу, а друго намести у Дану. 011 1KI 012 030 И то би на грех, јер народ иђаше к једноме до Дана. 011 1KI 012 031 И начини кућу на висини, и постави свештенике од простог народа који не беху од синова Левијевих. 011 1KI 012 032 И учини Јеровоам празник осмог месеца петнаестог дана, као што је празник у земљи Јудиној, и принесе жртве на олтару; тако учини и у Ветиљу приносећи жртве теоцима које начини; и постави у Ветиљу свештенике висинама које начини. 011 1KI 012 033 И петнаестог дана осмог месеца, који беше смислио у срцу свом, приношаше жртве на олтару који начини у Ветиљу, и празноваше празник са синовима Израиљевим, и приступи ка олтару да кади. 011 1KI 013 001 А гле, човек Божји дође из земље Јудине с речју Господњом у Ветиљ, кад Јеровоам стајаше код олтара да кади. 011 1KI 013 002 И повика пут олтара речју Господњом говорећи: Олтаре! Олтаре! Овако вели Господ: Ево, родиће се син дому Давидовом по имену Јосија, који ће на теби клати свештенике висина, који каде на теби, и људске ће кости спалити на теби. 011 1KI 013 003 И учини знак истог дана говорећи: Ово је знак да је Господ то рекао: Ето, олтар ће се распасти и просуће се пепео што је на њему. 011 1KI 013 004 А кад цар Јеровоам чу речи човека Божијег које викаше олтару ветиљском, пружи руку своју с олтара говорећи: Држите га! Али усахну му рука коју пружи на њ, и не могаше је повратити к себи. 011 1KI 013 005 А олтар се распаде, и просу се пепео с олтара по знаку који учини човек Божји речју Господњом. 011 1KI 013 006 Тада цар рече човеку Божијем: Припадни ка Господу Богу свом, и помоли се за ме да ми се поврати рука. И човек се Божји помоли Господу, и поврати се цару рука, и поста као што је била. 011 1KI 013 007 И рече цар човеку Божијем: Ходи са мном кући мојој, и поткрепи се, и даћу ти дар. 011 1KI 013 008 Али човек Божји рече цару: Да ми даш по куће своје, не бих ишао с тобом нити бих јео хлеба ни воде пио у овом месту. 011 1KI 013 009 Јер ми је тако заповедио својом речју Господ говорећи: Не једи хлеба ни пиј воде, нити се враћај истим путем којим отидеш. 011 1KI 013 010 И отиде другим путем, а не врати се оним којим беше дошао у Ветиљ. 011 1KI 013 011 А у Ветиљу живљаше један стари пророк, коме дође син његов и приповеди све што учини пророк Божји онај дан у Ветиљу, и речи које рече цару; и приповедише синови тог пророка оцу свом. 011 1KI 013 012 А отац им рече: Којим је путем отишао? И показаше синови пут којим отиде човек Божји који беше дошао из земље Јудине. 011 1KI 013 013 А он рече синовима својим: Осамарите ми магарца. И осамарише му магарца, те уседе на њ. 011 1KI 013 014 И пође за човеком Божјим, и нађе га а он седи под храстом, па му рече: Јеси ли ти човек Божји што дође из земље Јудине? Он му одговори: Ја сам. 011 1KI 013 015 А он му рече: Ходи са мном мојој кући да једеш хлеба. 011 1KI 013 016 Али он одговори: Не могу се вратити с тобом ни ићи с тобом; нити ћу јести хлеба ни пити воде с тобом у овом месту. 011 1KI 013 017 Јер ми је речено речју Господњом: Не једи хлеба ни пиј воде онде, нити се враћај путем којим отидеш. 011 1KI 013 018 А он му рече: и ја сам пророк као ти, и анђео Господњи рече ми речју Господњом говорећи: Врати га са собом у своју кућу нека једе хлеба и пије воде. Али му слага. 011 1KI 013 019 И врати се с њим, те једе хлеба у његовој кући и пи воде. 011 1KI 013 020 А кад сеђаху за столом, дође реч Господња пророку који га беше вратио; 011 1KI 013 021 И повика на човека Божјег који беше дошао из земље Јудине, и рече: Овако вели Господ: Што ниси послушао реч Господњу, и ниси држао заповест коју ти је заповедио Господ Бог твој, 011 1KI 013 022 Него си се вратио и јео хлеба и пио воде на месту за које ти је рекао: Не једи хлеба ни пиј воде; зато неће твоје тело доћи у гроб твојих отаца. 011 1KI 013 023 И пошто се пророк ког беше вратио наједе хлеба и пошто се напи, осамари му магарца. 011 1KI 013 024 А кад отиде, удеси га лав на путу и закла га. И тело његово лежаше на путу и магарац стајаше код њега; такође и лав стајаше код тела. 011 1KI 013 025 И гле, људи пролазећи видеше тело где лежи на путу и лава где стоји код тела, и дошавши јавише у граду у коме живљаше стари пророк. 011 1KI 013 026 А кад то чу пророк који га беше вратио с пута, рече: Ово је човек Божји, који не послуша речи Господње, зато га даде Господ лаву да га растргне и усмрти по речи Господњој коју му рече. 011 1KI 013 027 И рече синовима својим говорећи: Осамарите ми магарца. И осамарише. 011 1KI 013 028 И отишавши, нађе тело где лежи на путу, и магарца и лава где стоје код тела: Лав не беше изјео тело ни магарца растргао. 011 1KI 013 029 Тада пророк подиже тело човека Божијег, и метнув га на магарца, однесе га натраг, и дође у град стари пророк да га ожали и погребе. 011 1KI 013 030 И метну тело у свој гроб, и плакаху над њим говорећи: Јаох брате! 011 1KI 013 031 А пошто га погребе, рече синовима својим говорећи: Кад умрем, погребите ме у гробу где је погребен човек Божји, покрај костију његових метните кости моје. 011 1KI 013 032 Јер ће се зацело збити шта је огласио по речи Господњој за олтар ветиљски и за све куће висина које су по градовима самаријским. 011 1KI 013 033 Пошто ово би, опет се Јеровоам не врати са свог злог пута; него опет начини из простог народа свештенике висинама; ко год хоћаше, томе он посвећиваше руке и тај постајаше свештеник висинама. 011 1KI 013 034 И то би на грех дому Јеровоамовом да би се истребио и да би га нестало са земље. 011 1KI 014 001 У то време разболе се Авија, син Јеровоамов. 011 1KI 014 002 И Јеровоам рече жени својој: Устани и преобуци се да те не познаду да си жена Јеровоамова; па иди у Силом. Ето, онде је Ахија пророк, који ми је казао да ћу бити цар над овим народом. 011 1KI 014 003 И понеси десет хлебова и колача и жбан меда, па отиди к њему; он ће ти казати шта ће бити од детета. 011 1KI 014 004 И учини тако жена Јеровоамова, и уставши отиде у Силом и уђе у кућу Ахијину. Ахија, пак, не могаше видети, јер му очи беху потамнеле од старости. 011 1KI 014 005 Али Господ рече Ахији: Ето иде жена Јеровоамова да те пита за сина свог, јер је болестан; ти јој кажи то и то; а кад она дође учиниће се да је друга. 011 1KI 014 006 И Ахија чувши шуштање ногу њених кад уђе на врата, рече: Ходи, жено Јеровоамова; што се чиниш да си друга? Ја сам послан к теби да ти зло кажем. 011 1KI 014 007 Иди, реци Јеровоаму: Овако вели Господ Бог Израиљев: Што сам те подигао између народа и поставио те вођом народу свом Израиљу, 011 1KI 014 008 И отрвши царство од дома Давидовог дадох теби, а ти не би као слуга мој Давид, који је држао заповести моје и ходио за мном свим срцем својим чинећи само што је право преда мном; 011 1KI 014 009 Него си радио горе од свих који бише пре тебе, и отишао си и начинио себи друге богове и ликове ливене да би ме дражио, па си ме бацио на леђа своја; 011 1KI 014 010 Зато, ево, ја ћу пустити зло на дом Јеровоамов, и истребићу Јеровоаму и оно што мокри уза зид, и ухваћеног и остављеног у Израиљу, и дом ћу Јеровоамов омести као што се мете да га не остане ништа. 011 1KI 014 011 Ко Јеровоамов погине у граду, изјешће га пси, а ко погине у пољу, изјешће га птице небеске; јер Господ рече. 011 1KI 014 012 А ти устани, иди кући својој; и кад ступиш ногама својим у град, одмах ће умрети дете. 011 1KI 014 013 И сав ће Израиљ плакати за њим, и погрепшће га; јер ће он сам од дома Јеровоамовог доћи у гроб, јер се на њему самом у дому Јеровоамовом нађе нешто добра пред Господом Богом Израиљевим. 011 1KI 014 014 А Господ ће подигнути себи цара над Израиљем, који ће истребити дом Јеровоамов у онај дан; да, шта? Сад већ. 011 1KI 014 015 И удариће Господ Израиља да ће се заљуљати као што се љуља трска у води, и ишчупаће Израиља из ове добре земље, који је дао оцима њиховим, и разасуће их далеко преко реке зато што начинише себи лугове гневећи Господа. 011 1KI 014 016 И напустиће Израиља за грехе Јеровоамове, којима је грешио и на грех навео Израиља. 011 1KI 014 017 Тада уста жена Јеровоамова и отиде и дође у Терсу; и кад ступи на праг кућни умре дете. 011 1KI 014 018 И погребоше га и сав Израиљ плака за њим по речи Господњој, коју рече преко слуге свог Ахије пророка. 011 1KI 014 019 А остала дела Јеровоамова, како је војевао и како је царовао, ено записана су у дневнику царева Израиљевих. 011 1KI 014 020 А царова Јеровоам двадесет и две године; и почину код отаца својих, а Надав, син његов зацари се на његово место. 011 1KI 014 021 А Ровоам, син Соломунов, цароваше над Јудом; беше Ровоаму четрдесет и једна година кад поче царовати, и царова седамнаест у Јерусалиму граду, који изабра Господ између свих племена Израиљевих да онде намести име своје. Матери његовој беше име Нама Амонка. 011 1KI 014 022 И Јуда чињаше што је зло пред Господом; и гресима својим којим грешаху дражише Га већма него оци њихови свим што чинише. 011 1KI 014 023 Јер и они начинише себи висине и ступове и лугове на сваком високом хуму и под сваким зеленим дрветом. 011 1KI 014 024 А беше и аџувана у земљи, и чињаху све гадове народа које беше истерао Господ испред синова Израиљевих. 011 1KI 014 025 А пете године царовања Ровоамовог дође Сисак, цар мисирски, на Јерусалим. 011 1KI 014 026 И узе благо из дома Господњег и благо из дома царевог, све то узе; и узе све штитове златне које је начинио Соломун. 011 1KI 014 027 И на њихово место начини цар Ровоам штитове од бронзе, и предаде их старешинама над стражарима, који чуваху врата дома царевог. 011 1KI 014 028 И кад цар иђаше у дом Господњи, ношаху их стражари, а после их опет остављаху у ризницу своју. 011 1KI 014 029 А остала дела Ровоамова, и све што је чинио, није ли записано у дневнику царева Јудиних? 011 1KI 014 030 А беше рат између Ровоама и Јеровоама једнако. 011 1KI 014 031 И почину Ровоам код отаца својих, и би погребен код отаца својих у граду Давидовом, А име матери његовој беше Нама Амонка. А на место његово зацари се Авијам, син његов. 011 1KI 015 001 А осамнаесте године царовања Јеровоама, сина Наватовог, зацари се Авијам над Јудом. 011 1KI 015 002 И царова три године у Јерусалиму. А матери му беше име Маха, кћи Авесаломова. 011 1KI 015 003 Он хођаше у свим гресима оца свог, које је чинио пред њим, и не беше срце његово цело према Господу Богу његовом као срце Давида, оца његовог. 011 1KI 015 004 Али ради Давида даде му Господ Бог његов видело у Јерусалиму подигавши сина његовог након њега и утврдивши Јерусалим; 011 1KI 015 005 Јер је Давид чинио што је право пред Господом нити је одступио од свега што му је заповедио свега века свог осим ствари с Уријом Хетејином. 011 1KI 015 006 А рат беше између Ровоама и Јеровоама до његовог века. 011 1KI 015 007 А остала дела Авијамова и све што је чинио није ли записано у дневнику царева Јудиних? А беше рат између Авијама и Јеровоама. 011 1KI 015 008 И Авијам почину код отаца својих, и погребоше га у граду Давидовом, а на његово место зацари се Аса, син његов. 011 1KI 015 009 Године двадесете царовања Јеровоама над Израиљем, зацари се Аса над Јудом. 011 1KI 015 010 Четрдесет и једну годину царова у Јерусалиму. А матери му беше име Маха, кћи Авесаломова. 011 1KI 015 011 И твораше Аса што је право пред Господом као Давид отац му. 011 1KI 015 012 Јер истреби аџуване из земље и укину све гадне богове које беху начинили оци његови. 011 1KI 015 013 И матер своју Маху сврже с власти, јер она начини идола у лугу; и Аса изломи идола и сажеже на потоку Кедрону. 011 1KI 015 014 Али висине не бише оборене; али срце Асино беше цело према Господу свега века његовог. 011 1KI 015 015 И унесе у дом Господњи шта беше посветио отац његов и шта он посвети, сребро и злато и судове. 011 1KI 015 016 И беше рат између Асе и Васе, цара Израиљевог, свега века њиховог. 011 1KI 015 017 Јер Васа, цар Израиљев изиђе на Јуду и стаде зидати Раму да не да никоме отићи к Аси, цару Јудином, ни од њега доћи. 011 1KI 015 018 Али Аса узевши све сребро и злато што беше остало у ризници Господњој и у ризници дома царевог даде га слугама својим, и посла их цар Аса Вен-Ададу сину Тавримона сина Есионовог, цару сирском, који становаше у Дамаску, и поручи: 011 1KI 015 019 Вера је између мене и тебе, између оца твог и оца мог; ево шаљем ти дар, сребро и злато; хајде, поквари веру коју имаш са Васом царем Израиљевим, еда би отишао од мене. 011 1KI 015 020 И послуша Вен-Адад цара Асу, и посла војводе своје на градове Израиљеве и покори Ијон и Дан и Авел Ветмаху и сав Хинерот и сву земљу Нефталимову. 011 1KI 015 021 А кад Васа то чу, преста зидати Раму, и врати се у Терсу. 011 1KI 015 022 Тада цар Аса сазва сав народ Јудин, никога не изузимајући; те однесоше камење из Раме и дрва, чим зидаше Васа, и од њега сазида цар Аса Геву Венијаминову и Миспу. 011 1KI 015 023 А остала сва дела Асина и сва јунаштва његова, и шта је год чинио и које је градове саградио, није ли све записано у дневнику царева Јудиних? Али у старости својој боловаше од ногу. 011 1KI 015 024 И Аса почину код отаца својих, и би погребен код отаца својих у граду Давида, оца свог. А на његово место зацари се Јосафат, син његов. 011 1KI 015 025 А Надав, син Јеровоамов, поче царовати над Израиљем друге године царовања Асиног над Јудом; и царова над Израиљем две године. 011 1KI 015 026 И чињаше што је зло пред Господом ходећи путем оца свог и у греху његовом, којим наведе на грех Израиља. 011 1KI 015 027 И подиже на њ буну Васа, син Ахијин од дома Исахаровог и уби га Васа код Гиветона, који беше филистејски, кад Надав и сав Израиљ беху опколили Гиветон. 011 1KI 015 028 И тако га уби Васа треће године царовања Асиног над Јудом, и зацари се на његово место. 011 1KI 015 029 А кад се зацари, поби сав дом Јеровоамов, и не остави ни једне душу од рода Јеровоамовог докле све не истреби по речи Господњој, коју рече преко слуге свог Ахије Силомљанина. 011 1KI 015 030 За грехе Јеровоамове, којима је грешио и којима је на грех навео Израиља, и за дражење којим је дражио Господа Бога Израиљевог. 011 1KI 015 031 А остала дела Надавова и све што је чинио, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих? 011 1KI 015 032 И беше рат између Асе и Васе цара Израиљевог свега века њиховог. 011 1KI 015 033 Треће године царовања Асиног над Јудом зацари се Васа, син Ахијин над свим Израиљем у Терси, и царова двадесет и четири године. 011 1KI 015 034 И чињаше што је зло пред Господом ходећи путем Јеровоамовим и у греху његовом, којим наведе на грех Израиља. 011 1KI 016 001 И дође реч Господња Јују, сину Ананијевом за Васу говорећи: 011 1KI 016 002 Што те подигох из праха и поставих вођом народу свом Израиљу, а ти идеш путем Јеровоамовим и наводиш на грех народ мој Израиља да ме гневи гресима својим, 011 1KI 016 003 Ево, ја ћу затрти наслеђе Васино и наслеђе дома његовог, и учинићу с домом твојим као с домом Јеровоама, сина Наватовог. 011 1KI 016 004 Ко Васин погине у граду, изјешће га пси, а ко погине у пољу, изјешће га птице небеске. 011 1KI 016 005 А остала дела Васина и шта је чинио, и јунаштво његово, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих? 011 1KI 016 006 И почину Васа код отаца својих, и би погребен у Терси; а на његово место зацари се Ила, син његов. 011 1KI 016 007 И тако преко пророка Јуја, сина Ананијевог дође реч Господња против Васе и дома његовог за све зло што учини пред Господом гневећи Га делима својих руку, те би као дом Јеровоамов, и зато што га поби. 011 1KI 016 008 Двадесет шесте године царовања Асиног над Јудом зацари се Ила, син Васин над Израиљем, и царова две године у Терси. 011 1KI 016 009 А слуга његов Зимрије, старешина над половином кола, диже буну на Илу, кад пијаше у Терси и опи се у кући Арсе, који управљаше домом његовим у Терси. 011 1KI 016 010 И дође Зимрије и уби га и погуби га двадесет осме године царовања Асиног над Јудом, и зацари се на његово место. 011 1KI 016 011 А чим се зацари и седе на престо свој, поби сав дом Васин, не остави му ни што уза зид мокри, и родбину његову и пријатеље његове. 011 1KI 016 012 Тако Зимрије затре сав дом Васин по речи Господњој коју рече за Васу преко Јуја пророка, 011 1KI 016 013 За све грехе Васине и за грехе Иле, сина његовог, којима грешише и којима на грех наводише Израиља гневећи Господа Бога Израиљевог таштинама својим. 011 1KI 016 014 А остала дела Илина и све што је чинио, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих? 011 1KI 016 015 Године двадесет седме царовања Асиног над Јудом зацари се Зимрије, и царова седам дана у Терси; а народ тада стајаше у логору код Гиветона, који беше филистејски. 011 1KI 016 016 И народ што беше у логору кад чу да је Зимрије дигао буну и цара убио, исти дан сав Израиљ у логору постави царем над Израиљем Амрија војводу. 011 1KI 016 017 И Амрије и сав Израиљ с њим отидоше од Гиветона и опколише Терсу. 011 1KI 016 018 А Зимрије кад виде где освојише град, отиде у двор царски, и запали над собом двор царски, те погибе, 011 1KI 016 019 За грехе своје којима је грешио чинећи што је зло пред Господом, ходећи путем Јеровоамовим и у греху његовом, којим је грешио наводећи на грех Израиља. 011 1KI 016 020 А остала дела Зимријева и буна коју подиже, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих? 011 1KI 016 021 Тада се раздели народ Израиљев на двоје: Половина народа приста за Тивнијом, сином Гинатовим да га учини царем, а друга половина приста за Амријем. 011 1KI 016 022 Али народ који приста за Амријем би јачи од народа који приста за Тивнијом сином Гонатовим. И умре Тивнија, а царова Амрије. 011 1KI 016 023 Тридесет прве године царовања Асиног над Јудом поче царовати Амрије над Израиљем, и царова дванаест година; у Терси царова шест година. 011 1KI 016 024 И купи гору самаријску од Семера за два таланта сребра, и сагради град на гори, и назва град који сагради Самарија по имену Семера господара од горе. 011 1KI 016 025 А Амрије чињаше што је зло пред Господом, и горе чињаше од свих који беху пре њега. 011 1KI 016 026 Јер хођаше свим путевима Јеровоама сина Наватовог и у греху његовом, којим је навео на грех Израиља гневећи Господа Бога Израиљевог таштинама својим. 011 1KI 016 027 А остала дела Амријева и све што је чинио, и јунаштва која је чинио, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих? 011 1KI 016 028 И почину Амрије код отаца својих, и би погребен у Самарији; а на његово се место зацари Ахав син његов. 011 1KI 016 029 И Ахав, син Амријев, поче царовати над Израиљем тридесет осме године царовања Асиног над Јудом, и царова Ахав син Амријев над Израиљем у Самарији двадесет и две године. 011 1KI 016 030 И чињаше Ахав, син Амријев, што је зло пред Господом, више од свих који беху пре њега. 011 1KI 016 031 И мало му беше што хођаше у гресима Јеровоама, сина Наватовог, него се још ожени Језавељом, кћерју Етвала цара сидонског, и отиде, те служаше Валу и клањаше му се. 011 1KI 016 032 И начини олтар Валу у дому Валовом који сазида у Самарији. 011 1KI 016 033 И начини Ахав гај, и учини Ахав више од свих царева Израиљевих који беху пре њега, да би разгневио Господа Бога Израиљевог. 011 1KI 016 034 За његовог времена Хил Ветиљанин сазида Јерихон. На Авирону првенцу свом основа га, а на Сегуву мезимцу свом метну му врата по речи Господњој, коју рече преко Исуса сина Навиног. 011 1KI 017 001 Тада рече Ахаву Илија Тесвићанин, један од насељеника галадских: Тако да је жив Господ Бог Израиљев, пред којим стојим, ових година неће бити росе ни дажда докле ја не кажем. 011 1KI 017 002 Потом дође њему реч Господња говорећи: 011 1KI 017 003 Иди одавде, и обрати се на исток, и сакриј се код потока Хората према Јордану. 011 1KI 017 004 И из оног потока пиј, а гавранима сам заповедио да те хране онде. 011 1KI 017 005 И он отиде и учини по речи Господњој, и отишавши стани се код потока Хората, који је према Јордану. 011 1KI 017 006 И онде му гаврани доношаху хлеба и меса јутром и вечером, а из потока пијаше. 011 1KI 017 007 Али после годину дана пресахну поток, јер не беше дажда у земљи. 011 1KI 017 008 Тада дође њему реч Господња говорећи: 011 1KI 017 009 Устани, иди у Сарепту сидонску, и седи онде; ево заповедио сам онде жени удовици да те храни. 011 1KI 017 010 И уставши отиде у Сарепту; и кад дође на врата градска, гле, жена удовица купљаше онде дрва; и он је дозва и рече јој: Донеси ми мало воде у суду да се напијем. 011 1KI 017 011 И она пође да донесе; а он је викну и рече: Донеси ми и хлеба мало. 011 1KI 017 012 А она рече: Тако да је жив Господ Бог твој, немам печеног хлеба до грст брашна у здели и мало уља у крчагу; и ето купим дрваца да отидем и зготовим себи и сину свом, да поједемо, па онда да умремо. 011 1KI 017 013 А Илија рече јој: Не бој се, иди, зготови како си рекла; али умеси прво мени један колачић од тога, и донеси ми, па после готови себи и сину свом. 011 1KI 017 014 Јер овако вели Господ Бог Израиљев: Брашно се из зделе неће потрошити нити ће уља у крчагу нестати докле не пусти Господ дажда на земљу. 011 1KI 017 015 И она отиде и учини како рече Илија; и једе и она и он и дом њен годину дана; 011 1KI 017 016 Брашно се из зделе не потроши нити уља у крчагу неста по речи Господњој, коју рече преко Илије. 011 1KI 017 017 А после тога разболе се син жени домаћици, и болест његова би врло тешка, тако да издахну. 011 1KI 017 018 И она рече Илији: Шта је теби до мене, човече Божји? Јеси ли дошао к мени да споменеш безакоње моје и да ми умориш сина? 011 1KI 017 019 А он јој рече: Дај ми сина свог. И узевши га из наручја њеног однесе га у горњу клет, где он сеђаше, и положи га на постељу своју. 011 1KI 017 020 Тада завапи ка Господу и рече: Господе Боже мој, зар си и ову удовицу код које сам гост тако уцвелио уморивши јој сина? 011 1KI 017 021 И пруживши се над дететом три пута завапи ка Господу говорећи: Господе Боже мој, нека се поврати у дете душа његова. 011 1KI 017 022 И Господ услиши глас Илијин, те се поврати у дете душа његова, и оживе. 011 1KI 017 023 А Илија узевши дете снесе га из горње клети у кућу, и даде га матери његовој, и рече Илија: Види, жив је твој син. 011 1KI 017 024 А жена рече Илији: Сада знам да си човек Божји и да је реч Господња у твојим устима истина. 011 1KI 018 001 После много времена, треће године, дође реч Господња Илији говорећи: Иди, покажи се Ахаву, и пустићу дажд на земљу. 011 1KI 018 002 И отиде Илија да се покаже Ахаву, и беше велика глад у Самарији. 011 1KI 018 003 И Ахав дозва Авдију, који беше управитељ двора његовог; а Авдија се бојаше Господа веома. 011 1KI 018 004 Јер кад Језавеља убијаше пророке Господње, узе Авдија сто пророка, и сакри их, по педесет у једну пећину, и храни их хлебом и водом. 011 1KI 018 005 И рече Ахав Авдији: Пођи по земљи на изворе и на потоке, еда бисмо нашли траве да сачувамо у животу коње и мазге, да нам не изгине стока. 011 1KI 018 006 И поделише међу се земљу куда ће ићи; Ахав отиде једним путем сам, а Авдија отиде другим путем сам. 011 1KI 018 007 А кад Авдија беше на путу, гле, срете га Илија; и он га позна, и паде ничице, и рече: Јеси ли ти, господару мој Илија? 011 1KI 018 008 А он му рече: Ја сам; иди, кажи господару свом: Ево Илије. 011 1KI 018 009 А он рече: Шта сам згрешио, да слугу свог предаш у руке Ахаву да ме погуби? 011 1KI 018 010 Тако да је жив Господ Бог твој, нема народа ни царства куда није слао господар мој да те траже; и рекоше: Нема га. А он закле царства и народе да те не могу да нађу. 011 1KI 018 011 А ти сада кажеш: Иди, кажи господару свом: Ево Илије. 011 1KI 018 012 А кад ја отидем од тебе, дух ће те Господњи однети, а ја нећу знати куда; па да отидем и прокажем Ахаву, а он да те не нађе, убиће ме; а слуга се твој боји Господа од младости своје. 011 1KI 018 013 Није ли казано господару мом шта сам учинио кад Језавеља убијаше пророке Господње? Како сакрих стотину пророка Господњих, по педесет у једну пећину, и храних их хлебом и водом. 011 1KI 018 014 А ти сада кажеш: Иди, кажи господару свом: Ево Илије. Убиће ме. 011 1KI 018 015 А Илија рече: Тако да је жив Господ над војскама, пред којим стојим, данас ћу му се показати. 011 1KI 018 016 Тада отиде Авдија пред Ахава, и каза му; и Ахав отиде пред Илију. 011 1KI 018 017 А кад виде Ахав Илију, рече му Ахав: Јеси ли ти онај што несрећу доносиш на Израиља? 011 1KI 018 018 А он рече: Не доносим ја несрећу на Израиља, него ти и дом оца твог оставивши заповести Господње и приставши за Валима. 011 1KI 018 019 Него сада пошаљи и сабери к мени свега Израиља на гору кармилску, и четири стотине и педесет пророка Валових и четири стотине пророка из луга, који једу за столом Језавељиним. 011 1KI 018 020 И посла Ахав к свим синовима Израиљевим, и сабра оне пророке на гору кармилску. 011 1KI 018 021 Тада приступи Илија ка свему народу и рече: Докле ћете храмати на обе стране? Ако је Господ Бог, идите за Њим; ако ли је Вал, идите за њим. Али народ не одговори му ни речи. 011 1KI 018 022 А Илија рече народу: Ја сам сам остао пророк Господњи; а пророка Валових има четири стотине и педесет. 011 1KI 018 023 Дајте нам два јунца, и нека они изаберу себи једног, и нека га исеку на комаде и метну на дрва, али огањ да не подмећу; а ја ћу приготовити другог јунца, и метнућу га на дрва, али огањ нећу подметати. 011 1KI 018 024 Тада призовите име својих богова, а ја ћу призвати име Господње, па који се Бог одазове огњем онај нека је Бог. И сав народ одговори и рече: Добро рече. 011 1KI 018 025 Потом рече Илија пророцима Валовим: Изаберите себи једног јунца и приготовите га прво, јер је вас више; и призовите име богова својих, али огња не подмећите. 011 1KI 018 026 И узеше јунца, ког им даде, и приготовише, и стадоше призивати име Валово од јутра до подне говорећи: Вале, услиши нас! Али никаквог гласа ни кога да одговори. И скакаху око олтара, који начинише. 011 1KI 018 027 А кад би у подне, стаде им се ругати Илија говорећи: Вичите већма; јер је он бог! Ваља да се нешто замислио, или је у послу, или на путу, или може бити спава, да се пробуди. 011 1KI 018 028 А они стадоше викати гласно, и парати се ножима и шилима по свом обичају, докле их крв не обли. 011 1KI 018 029 А кад дође подне, стадоше пророковати докле дође време да се принесе дар, али никаквог гласа ни кога да одговори, ни кога да чује. 011 1KI 018 030 Тада рече Илија свему народу: Приступите к мени. И приступи к њему сав народ. Тада он оправи олтар Господњи који беше разваљен. 011 1KI 018 031 И узе Илија дванаест камена према броју племена синова Јакова, коме дође реч Господња говорећи: Израиљ ће ти бити име. 011 1KI 018 032 И начини од тог камења олтар у име Господње, и око олтара ископа опкоп широк да би се могле посејати две мере жита. 011 1KI 018 033 И намести дрва, и јунца исеченог на комаде метну на дрва. 011 1KI 018 034 И рече: Напуните четири ведра воде, и излијте на жртву и на дрва. Па опет рече: Учините још једном. И учинише још једном. Па опет рече: Учините и трећом. И учинише трећом, 011 1KI 018 035 Те вода потече око олтара, и напуни се опкоп воде. 011 1KI 018 036 А кад би време да се принесе жртва, приступи Илија пророк и рече: Господе Боже Аврамов, Исаков и Израиљев, нека данас познаду да си Ти Бог у Израиљу и ја да сам Твој слуга, и да сам по Твојој речи учинио све ово. 011 1KI 018 037 Услиши ме, Господе, услиши ме, да би познао овај народ да си Ти Господе Бог, кад опет обратиш срца њихова. 011 1KI 018 038 Тада паде огањ Господњи и спали жртву паљеницу и дрва и камен и прах, и воду у опкопу попи. 011 1KI 018 039 А народ кад то виде сав попада ничице, и рекоше: Господ је Бог, Господ је Бог. 011 1KI 018 040 Тада им рече Илија: Похватајте те пророке Валове да ни један не утече. И похваташе их, и Илија их одведе на поток Кисон, и покла их онде. 011 1KI 018 041 И рече Илија Ахаву: Иди, једи и пиј, јер долази велики дажд. 011 1KI 018 042 И отиде Ахав да једе и пије; а Илија се попе на врх Кармила, и саже се к земљи и метну лице своје међу кољена своја. 011 1KI 018 043 А момку свом рече: Иди, погледај пут мора. А он отишавши погледа, па рече: Нема ништа. И рече му: Иди опет седам пута. 011 1KI 018 044 А кад би седми пут, рече: Ено, мали облак као длан човечији диже се од мора. Тада рече: Иди, реци Ахаву: Прежи и иди, да те не ухвати дажд. 011 1KI 018 045 У том се замрачи небо од облака и ветра, и удари велики дажд. А Ахав седавши на кола отиде у Језраел. 011 1KI 018 046 А рука Господња дође над Илију, и он опасавши се отрча пред Ахавом докле дође у Језраел. 011 1KI 019 001 А Ахав приповеди Језавељи све што је учинио Илија и како је све пророке исекао мачем. 011 1KI 019 002 Тада Језавеља посла гласнике к Илији и поручи му: Тако да учине богови и тако да додаду, ако сутра у ово доба не учиним од тебе шта је од кога год тих. 011 1KI 019 003 А он видећи то уста и отиде душе своје ради, и дође у Вирсавеју Јудину, и онде остави момка свог. 011 1KI 019 004 А сам отиде у пустињу дан хода; и дошав седе под смреку, и зажеле да умре, и рече: Доста је већ, Господе, прими душу моју, јер нисам бољи од отаца својих. 011 1KI 019 005 Потом леже и заспа под смреком. А гле, анђео такну га и рече му: Устани, једи. 011 1KI 019 006 А он погледа, и гле, чело главе му хлеб на угљену печен и крчаг воде. И једе и напи се, па леже опет. 011 1KI 019 007 А анђео Господњи дође опет другом, и такну га говорећи: Устани, једи, јер ти је пут далек. 011 1KI 019 008 А он уставши једе и напи се; потом окрепивши се оним јелом иде четрдесет дана и четрдесет ноћи докле дође на гору Божју Хорив. 011 1KI 019 009 А онде уђе у једну пећину и заноћи у њој; и гле, реч Господња дође му говорећи: Шта ћеш ти ту, Илија? 011 1KI 019 010 А он рече: Ревновах веома за Господа Бога над војскама; јер синови Израиљеви оставише завет Твој, Твоје олтаре развалише, и пророке Твоје побише мачем; а ја остах сам, па траже душу моју да ми је узму. 011 1KI 019 011 А Он рече: Изиђи и стани на гори пред Господом. И гле, Господ пролажаше, а пред Господом велик и јак ветар, који брда разваљиваше и стене разламаше; али Господ не беше у ветру; а иза ветра дође трус; али Господ не беше у трусу; 011 1KI 019 012 А иза труса дође огањ; али Господ не беше у огњу. А иза огња дође глас тих и танак. 011 1KI 019 013 А кад то чу Илија, заклони лице своје плаштом и изашав стаде на вратима од пећине. И гле, дође му глас говорећи: Шта ћеш ти ту, Илија? 011 1KI 019 014 А он рече: Ревновах веома за Господа Бога над војскама; јер синови Израиљеви оставише завет Твој, Твоје олтаре развалише, и пророке Твоје побише мачем; а ја остах сам, па траже душу моју да ми је узму. 011 1KI 019 015 Тада му рече Господ: Иди, врати се својим путем у пустињу дамаштанску, и кад дођеш помажи Азаила за цара над сиријом. 011 1KI 019 016 А Јуја, сина Нимсијиног, помажи за цара над Израиљем, а Јелисија, сина Сафатовог из Авел-Меоле помажи за пророка место себе. 011 1KI 019 017 Јер ко утече од мача Азаиловог њега ће погубити Јуј; а ко утече од мача Јујевог њега ће погубити Јелисије. 011 1KI 019 018 Али сам оставио у Израиљу седам хиљада, који ни један не савише колена пред Валом, нити га устима својим целиваше. 011 1KI 019 019 И отиде од њега и нађе Јелисија, сина Сафатовог где оре, и дванаест јармова пред њим, а сам беше код дванаестог; и идући мимо њ Илија баци на њ плашт свој. 011 1KI 019 020 А он остави волове, и отрча за Илијом и рече: Да целујем оца свог и матер своју; па ћу ићи за тобом. А он му рече: Иди, врати се, јер шта сам ти учинио? 011 1KI 019 021 И он се врати од њега, и узе јарам волова и закла их, и на дрвима од плуга скува месо и даде га народу, те једоше; потом уставши отиде за Илијом и служаше му. 011 1KI 020 001 А Вен-Адад цар сирски скупи војску своју, и имаше са собом тридесет и два цара, и коње и кола; и отишавши опколи Самарију и стаде је бити. 011 1KI 020 002 И посла посланике к Ахаву, цару Израиљевом у град, 011 1KI 020 003 И поручи му: Овако вели Вен-Адад: Сребро твоје и злато твоје моје је, тако и жене твоје и твоји лепи синови моји су. 011 1KI 020 004 А цар Израиљев одговори и рече: Као што си рекао, господару мој царе, ја сам твој и све што имам. 011 1KI 020 005 А посланици опет дођоше и рекоше: Овако вели Вен-Адад: Послао сам к теби и поручио: Сребро своје и злато своје и жене своје и синове своје да ми даш. 011 1KI 020 006 Зато ћу сутра у ово доба послати слуге своје к теби да прегледају кућу твоју и куће слуга твојих, и шта ти је год мило, они ће узети и однети. 011 1KI 020 007 Тада дозва цар Израиљев све старешине земаљске и рече: Гледајте и видите како овај тражи зло; јер посла к мени по мене и по синове моје и по сребро моје и по злато моје, и ја му не браних. 011 1KI 020 008 А све старешине и сав народ рекоше му: Не слушај га и не пристај. 011 1KI 020 009 И рече посланицима Вен-Ададовим: Кажите цару господару мом: Што си прво поручио слузи свом све ћу учинити; али ово не могу учинити. Тако отидоше посланици и однесоше му тај одговор. 011 1KI 020 010 А Вен-Адад посла к њему и поручи: Тако да ми учине богови и тако додаду! Неће бити доста праха од Самарије да свему народу који иде за мном допадне по једна грст. 011 1KI 020 011 А цар Израиљев одговори и рече: Кажите: Нека се хвали онај који се опасује као онај који се распасује. 011 1KI 020 012 А кад он то чу пијући с царевима под шаторима, рече слугама својим: Дижите се. И дигоше се на град. 011 1KI 020 013 Тада гле, приступи један пророк к Ахаву цару Израиљевом, и рече: Овако вели Господ: Видиш ли све ово мноштво? Ево, ја ћу ти га дати у руке данас да познаш да сам ја Господ. 011 1KI 020 014 А Ахав рече: Преко кога? А он рече: Овако вели Господ: Преко момака кнезова земаљских. Опет рече: Ко ће заметнути бој? А он рече: Ти. 011 1KI 020 015 Тада преброја момке кнезова земаљских, и беше их двеста и тридесет и два; после њих преброја сав народ, све синове Израиљеве, и беше их седам хиљада. 011 1KI 020 016 И изиђоше у подне; а Вен-Адад пијући опи се у шаторима с тридесет и два цара који му дођоше у помоћ. 011 1KI 020 017 И изиђоше прво момци кнезова земаљских; а Вен-Адад посла, и јавише му и рекоше: Изиђоше људи из Самарије. 011 1KI 020 018 А он рече: Ако су изашли мира ради, похватајте их живе; ако су изашли на бој, похватајте их живе. 011 1KI 020 019 И изиђоше из града момци кнезова земаљских, и војска за њима. 011 1KI 020 020 И сваки уби с којим се сукоби, те Сирци побегоше, а Израиљци их потераше. И Вен-Адад, цар сирски побеже на коњу с коњицима. 011 1KI 020 021 И цар Израиљев изиђе и поби коње и кола, и учини велик покољ међу Сирцима. 011 1KI 020 022 Потом дође пророк к цару Израиљевом и рече му: Иди, буди храбар; и промисли и види шта ћеш чинити, јер ће до године опет доћи цар сирски на те. 011 1KI 020 023 А цару сирском рекоше слуге његове: Њихови су богови горски богови, зато нас надјачаше; него да се бијемо с њима у пољу, за цело ћемо их надјачати. 011 1KI 020 024 Учини дакле овако: Уклони те цареве с места њихових, и постави војводе место њих. 011 1KI 020 025 Па скупи војску каква је била она која је изгинула, и коње какви су били они коњи, и кола као она кола; па да се побијемо с њима у пољу; зацело ћемо их надјачати. И послуша их, и учини тако. 011 1KI 020 026 А кад прође година, Вен-Адад преброја Сирце, и пође у Афек да војује на Израиља. 011 1KI 020 027 А синови Израиљеви пребројаше се, и понесавши хране изиђоше пред њих. И стадоше у логор синови Израиљеви према њима, као два мала стада коза, а Сирци беху прекрилили земљу. 011 1KI 020 028 Тада дође човек Божји, и проговори цару Израиљевом, и рече: Овако вели Господ: Што Сирци рекоше да је Господ горски Бог а није Бог пољски, зато ћу ти дати у руке све ово мноштво велико да знате да сам ја Господ. 011 1KI 020 029 И стајаху у логору једни према другима седам дана; а седмог дана побише се, и синови Израиљеви побише Сираца сто хиљада пешака у један дан. 011 1KI 020 030 А остали побегоше у град Афек, и паде зид на двадесет и седам хиљада људи који беху остали. И Вен-Адад побегав у град уђе у најтајнију клет. 011 1KI 020 031 А слуге му рекоше: Ево чули смо да су цареви дома Израиљевог милостиви цареви; да вежемо кострет око себе и да метнемо узице себи око вратова, па да изиђемо пред цара Израиљевог, да ако остави у животу душу твоју. 011 1KI 020 032 И везаше кострет око себе, и метнуше узице себи око вратова, и дођоше к цару Израиљевом и рекоше: Слуга твој Вен-Адад вели: Остави у животу душу моју. А он рече: Је ли још жив? Брат ми је. 011 1KI 020 033 А људи узеше то за добар знак, и одмах да би га ухватили за реч рекоше: Брат је твој Вен-Адад. А он рече: Идите, доведите га. Тада Вен-Адад изиђе к њему; а он га посади на своја кола. 011 1KI 020 034 Тада му рече Вен-Адад: Градове које је узео отац мој твом оцу, вратићу, и начини себи улице у Дамаску као што је отац мој учинио у Самарији. А он одговори: С том вером отпустићу те. И учини веру с њим, и отпусти га. 011 1KI 020 035 Тада један између синова пророчких рече другом по речи Господњој: Биј ме. Али га онај не хте бити. 011 1KI 020 036 А он му рече: Што не послуша глас Господњи, зато, ево кад отидеш од мене, лав ће те заклати. И кад отиде од њега, сукоби га лав и закла га. 011 1KI 020 037 Опет, нашав другог рече му: Биј ме. А онај га изби и израни га. 011 1KI 020 038 Тада отиде пророк и стаде на пут куда ће цар проћи, и нагрди се пепелом по лицу. 011 1KI 020 039 А кад цар пролажаше, он викну цара и рече: Твој слуга беше изашао у бој, а један дошавши доведе ми човека и рече: Чувај овог човека; ако ли га нестане, биће твоја душа за његову душу, или ћеш платити таланат сребра. 011 1KI 020 040 А кад твој слуга имаше посла тамо амо, њега неста. Тада му рече цар Израиљев: То ти је суд, сам си одсудио. 011 1KI 020 041 А он брже убриса пепео с лица, и цар Израиљев позна га да је један од пророка. 011 1KI 020 042 А он му рече: Овако вели Господ: Што си пустио из руку човека ког сам ја осудио да се истреби, душа ће твоја бити за његову душу и народ твој за његов народ. 011 1KI 020 043 И отиде цар Израиљев кући својој зловољан и љутит, и дође у Самарију. 011 1KI 021 001 А после ових ствари догоди се: Навутеј Језраељанин имаше виноград у Језраелу до двора Ахава цара самаријског. 011 1KI 021 002 И рече Ахав Навутеју говорећи: Дај ми свој виноград да начиним од њега врт за зеље, јер је близу двора мог; а ја ћу ти дати за њ бољи виноград, или ако волиш, даћу ти у новцу шта вреди. 011 1KI 021 003 А Навутеј рече Ахаву: Сачувај Боже да бих ти дао наследство отаца својих. 011 1KI 021 004 Тада Ахав дође кући зловољан и љутит ради речи коју му рече Навутеј Језраељанин говорећи: Не дам ти наследство отаца својих. И леже на постељу своју, и окрену лице своје на страну, и не једе хлеба. 011 1KI 021 005 Тада дође к њему Језавеља, жена његова и рече му: Зашто је душа твоја зловољна те не једеш хлеба? 011 1KI 021 006 А он јој рече: Јер говорих с Навутејем Језраељанином и рекох му: Дај ми виноград свој за новце, или ако волиш, даћу ти други виноград за тај. А он рече: Не дам ти свој виноград. 011 1KI 021 007 Тада му рече Језавеља жена његова: Ти ли си цар над Израиљем? Устани, једи хлеба и буди весео. Ја ћу ти дати виноград Навутеја Језраељанина. 011 1KI 021 008 И написа књигу на име Ахавово, и запечати је печатом његовим и посла књигу старешинама и главарима који беху у граду његовом, који наставаху с Навутејем. 011 1KI 021 009 А у књизи написа ово: Огласите пост, и посадите Навутеја међу главаре народне. 011 1KI 021 010 И поставите два неваљала човека према њему, па нека засведоче на њ говорећи: Хулио си на Бога и на цара. Тада га изведите и заспите камењем, да погине. 011 1KI 021 011 И учинише људи оног града, старешине и главари, који живљаху у граду његовом, како им заповеди Језавеља, како беше написано у књизи коју им посла. 011 1KI 021 012 И огласише пост, и посадише Навутеја међу главаре народне. 011 1KI 021 013 И дођоше два неваљала човека, и стадоше према њему; и сведочише на Навутеја ти неваљали људи пред народом говорећи: Навутеј је хулио на Бога и на цара. И изведоше га иза града, и засуше га камењем, те погибе. 011 1KI 021 014 Потом послаше к Језавељи и поручише јој: Засут је камењем Навутеј, и погинуо је. 011 1KI 021 015 А кад Језавеља чу да је Навутеј засут камењем и погинуо, рече Ахаву Језавеља: Устани, узми виноград Навутеја Језраељанина, који ти не хте дати за новце, јер Навутеј није жив него је умро. 011 1KI 021 016 А кад чу Ахав да је умро Навутеј, уста и пође у виноград Навутеја Језраељанина да га узме. 011 1KI 021 017 Али дође реч Господња к Илији Тесвићанину говорећи: 011 1KI 021 018 Устани, изиђи на сусрет Ахаву, цару Израиљевом, који седи у Самарији; ено га у винограду Навутејевом, куда је отишао да га узме. 011 1KI 021 019 И реци му и кажи: Овако вели Господ: Ниси ли убио и ниси ли присвојио? Па му кажи и реци: Овако вели Господ: Како пси лизаше крв Навутејеву, тако ће лизати пси и твоју крв. 011 1KI 021 020 А Ахав рече Илији: Нађе ли ме непријатељу мој? А он рече: Нађох, јер си се продао да чиниш зло пред Господом. 011 1KI 021 021 Ево, пустићу зло на те, и узећу наслеђе твоје, и истребићу Ахаву и оно што уза зид мокри, и ухваћеног и остављеног у Израиљу. 011 1KI 021 022 И учинићу с домом твојим као с домом Јеровоама, сина Наватовог и као са домом Васе, сина Ахијиног, што си ме гневио и што си навео на грех Израиља. 011 1KI 021 023 Такође и за Језавељу рече Господ говорећи: Пси ће изјести Језавељу испод зидова језраелских. 011 1KI 021 024 Ко Ахавов погине у граду изјешће га пси, а ко погине у пољу изјешће га птице небеске. 011 1KI 021 025 И не би таквог као Ахав, који се продаде да чини шта је зло пред Господом, јер га подговараше жена његова Језавеља. 011 1KI 021 026 И почини врло грдна дела идући за гадним боговима сасвим као што чинише Амореји, које изагна Господ испред синова Израиљевих. 011 1KI 021 027 А кад Ахав чу те речи, раздре хаљине своје, и привеза кострет око тела свог, и пошћаше, и спаваше у кострети, и хођаше полагано. 011 1KI 021 028 И дође реч Господња Илији Тесвићанину говорећи: 011 1KI 021 029 Јеси ли видео како се Ахав понизио преда мном? Зато што се тако понизио преда мном, нећу пустити оно зло за његовог живота; него за сина његовог пустићу оно зло на дом његов. 011 1KI 022 001 И прођоше три године без рата између Сираца и Израиљаца. 011 1KI 022 002 А треће године дође Јосафат, цар Јудин к цару Израиљевом. 011 1KI 022 003 И рече цар Израиљев слугама својим: Не знате ли да је наш Рамот у Галаду? А ми не радимо да га узмемо из руку цара сирског. 011 1KI 022 004 И рече Јосафату: Хоћеш ли ићи са мном на војску на Рамот галадски? А Јосафат рече цару Израиљевом: Ја као ти, народ мој као твој народ, коњи моји као твоји коњи. 011 1KI 022 005 Још рече Јосафат цару Израиљевом: Упитај данас шта ће Господ рећи. 011 1KI 022 006 Тада цар Израиљев сабра око четири стотине пророка, и рече им: Хоћу ли ићи на војску на Рамот галадски или ћу се оканити? А они рекоше: Иди, јер ће га Господ дати у руке цару. 011 1KI 022 007 А Јосафат рече: Има ли ту још који пророк Господњи да га питамо? 011 1KI 022 008 А цар Израиљев рече Јосафату: Има још један човек, преко ког бисмо могли упитати Господа; али ја мрзим на њ, јер ми не прориче добра него зло; то је Михеја, син Јемлин. А Јосафат рече: Нека цар не говори тако. 011 1KI 022 009 Тада цар Израиљев дозва једног дворанина, и рече му: Брже доведи Михеју, сина Јемлиног. 011 1KI 022 010 А цар Израиљев и Јосафат цар Јудин сеђаху сваки на свом престолу обучени у царске хаљине на пољани код врата самаријских, и сви пророци пророковаху пред њима. 011 1KI 022 011 И Седекија, син Хананин, начини себи гвоздене рогове, и рече: Овако вели Господ: Овим ћеш побости Сирце докле их не истребиш. 011 1KI 022 012 Тако и сви пророци пророковаху говорећи: Иди на Рамот галадски, и бићеш срећан, јер ће га Господ дати цару у руке. 011 1KI 022 013 А посланик који отиде да дозове Михеју рече му говорећи: Ево, пророци проричу сви једним гласом добро цару; нека и твоја реч буде као реч њихова, говори добро. 011 1KI 022 014 А Михеја рече: Тако да је жив Господ, говорићу оно што ми Господ каже. 011 1KI 022 015 И кад дође к цару, рече му цар: Михеја! Хоћемо ли ићи на војску на Рамот галадски или ћемо се оканити? А он му рече: Иди, бићеш срећан, јер ће га Господ дати цару у руке. 011 1KI 022 016 А цар му рече: Колико ћу те пута заклињати да ми не говориш него истину у име Господње? 011 1KI 022 017 Тада рече: Видех сав народ Израиљев разасут по планинама као овце које немају пастира; јер рече Господ: Ови немају господара; нека се врате свак својој кући с миром. 011 1KI 022 018 Тада рече цар Израиљев Јосафату: Нисам ли ти рекао да ми неће пророковати добра него зло? 011 1KI 022 019 А Михеја му рече: Зато чуј реч Господњу; видех Господа где седи на престолу свом, а сва војска небеска стајаше му с десне и с леве стране. 011 1KI 022 020 И рече Господ: Ко ће преварити Ахава да отиде и падне код Рамота галадског? И један рече ово а други оно. 011 1KI 022 021 Тада изиђе један дух и ставши пред Господа рече: Ја ћу га преварити. А Господ му рече: Како? 011 1KI 022 022 Одговори: Изаћи ћу и бићу лажљив дух у устима свих пророка његових. А Господ му рече: Преварићеш га и надвладаћеш; иди и учини тако. 011 1KI 022 023 Зато сада ето, Господ је метнуо лажљив дух у уста свим твојим пророцима, а Господ је изрекао зло по те. 011 1KI 022 024 Тада приступи Седекија, син Хананин, и удари Михеју по образу говорећи: Куда је отишао дух Господњи од мене да говори с тобом? 011 1KI 022 025 А Михеја му рече: Ето, видећеш у онај дан кад отидеш у најтајнију клет да се сакријеш. 011 1KI 022 026 Тада цар Израиљев рече: Ухвати Михеју и одведи га к Амону заповеднику градском и к Јоасу, сину царевом; 011 1KI 022 027 И реци им: Овако вели цар: Метните овог у тамницу, и дајите им по мало хлеба и по мало воде докле се не вратим у миру. 011 1KI 022 028 А Михеја рече: Ако се вратиш у миру, није Господ говорио преко мене. Још рече: Чујте, сви народи! 011 1KI 022 029 И отиде цар Израиљев с Јосафатом царем Јудиним на Рамот галадски. 011 1KI 022 030 И рече цар Израиљев Јосафату: Ја ћу се преобући кад пођем у бој; а ти обуци своје одело. И преобуче се цар Израиљев и отиде у бој. 011 1KI 022 031 А цар сирски заповеди војводама, којих беше тридесет и двојица над колима његовим, и рече: Не ударајте ни на малог ни на великог, него на самог цара Израиљевог. 011 1KI 022 032 И кад војводе од кола видеше Јосафата, рекоше: Зацело је цар Израиљев. И окренуше се на њ да ударе; али Јосафат повика. 011 1KI 022 033 А војводе од кола видеше да није цар Израиљев, те одступише од њега. 011 1KI 022 034 А један застрели из лука нагоном, и устрели цара Израиљевог где спуча оклоп. А он рече свом возачу: Савиј руком својом и извези ме из боја, јер сам рањен. 011 1KI 022 035 И бој би жесток оног дана; а цар заоста на колима својим према Сирцима, па умре увече, и крв из ране течаше у кола. 011 1KI 022 036 И прође гласник по војсци о заходу сунчаном говорећи: Свак у свој град, и свак у своју земљу. 011 1KI 022 037 Тако умре цар, и однесоше га у Самарију; и погребоше цара у Самарији. 011 1KI 022 038 А кад праху кола на језеру самаријском, лизаше пси крв његову, тако и кад праху оружје његово, по речи коју рече Господ. 011 1KI 022 039 А остала дела Ахавова и све што је учинио, и за кућу од слонове кости коју је саградио, и за све градове што је саградио, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих? 011 1KI 022 040 Тако почину Ахав код отаца својих, и на његово се место зацари Охозија, син његов. 011 1KI 022 041 А Јосафат, син Асин зацари се над Јудом четврте године царовања Ахавовог над Израиљем; 011 1KI 022 042 И имаше Јосафат тридесет и пет година кад поче царовати, и царова двадесет и пет година у Јерусалиму. А матери му беше име Азува, кћи Силејева. 011 1KI 022 043 И хођаше путем Асе, оца свог сасвим, и не одступи од њега чинећи све што је право пред Господом. 011 1KI 022 044 Али висина не оборише; народ још приношаше жртве и кађаше на висинама. 011 1KI 022 045 И учини мир Јосафат с царем Израиљевим. 011 1KI 022 046 А остала дела Јосафатова и јунаштва што учини и како војева, није ли то записано у дневнику царева Јудиних? 011 1KI 022 047 Он истреби из земље своје остатак аџувана, који беху остали за живота Асе, оца његовог. 011 1KI 022 048 У то време не беше цара у Идумеји, него беше намесник царев. 011 1KI 022 049 И Јосафат начини лађе тарсиске да иду у Офир по злато; али не отидоше; јер се лађе разбише у Есион-Гаверу. 011 1KI 022 050 Тада рече Охозија, син Ахавов Јосафату: Нека иду моје слуге с твојим слугама на лађама. Али Јосафат не хте. 011 1KI 022 051 И почину Јосафат код отаца својих, и погребоше га код отаца његових у граду Давида, оца његовог; а на његово се место зацари Јорам, син његов. 011 1KI 022 052 Охозија, син Ахавов зацари се над Израиљем у Самарији седамнаесте године царовања Јосафатовог над Јудом; и царова над Израиљем две године. 011 1KI 022 053 И чињаше што је зло пред Господом, и хођаше путем оца свог и путем матере своје и путем Јеровоама, сина Наватовог, који наведе на грех Израиља. И служаше Валу и клањаше му се, и гневљаше Господа Бога Израиљевог сасвим како је чинио отац његов. # # BOOK 012 2KI 2 Kings 2 Књига о царевима 012 2KI 001 001 А по смрти Ахавовој одметнуше се Моавци од Израиља. 012 2KI 001 002 А Охозија паде кроз решетку из горње собе своје у Самарији, и разболе се; па посла посланике и рече им: Идите, питајте Велзевула бога акаронског хоћу ли оздравити од ове болести. 012 2KI 001 003 Али анђео Господњи рече Илији Тесвићанину: Устани, изађи на сусрет посланицима цара самаријског и реци им: Еда ли нема Бога у Израиљу, те идете да питате Велзевула бога у Акарону? 012 2KI 001 004 А зато овако вели Господ: Нећеш се дигнути са постеље на коју си легао, него ћеш умрети. Потом отиде Илија. 012 2KI 001 005 А слуге се вратише к Охозији, и он им рече: Што сте се вратили? 012 2KI 001 006 А они му рекоше: Срете нас један човек, и рече нам: Идите, вратите се к цару који вас је послао, и реците му: Овако вели Господ: Еда ли нема Бога у Израиљу, те шаљеш да питаш Велзевула бога у Акарону? Зато нећеш се дигнути с постеље на коју си легао, него ћеш умрети. 012 2KI 001 007 А он им рече: Какав беше на очи тај човек који вас срете и то вам рече? 012 2KI 001 008 А они му одговорише: Беше сав космат и опасан кожним појасом. А он рече: То је Илија Тесвићанин. 012 2KI 001 009 Тада посла к њему педесетника с његовом педесеторицом; и он отиде к њему; и гле, он сеђаше наврх горе: и педесетник му рече: Човече Божји, цар је заповедио, сиђи. 012 2KI 001 010 А Илија одговарајући рече педесетнику: Ако сам човек Божји, нека сиђе огањ с неба и прождре тебе и твоју педесеторицу. И сиђе огањ с неба и прождре њега и његову педесеторицу. 012 2KI 001 011 Опет посла к њему другог педесетника с његовом педесеторицом, који проговори и рече му: Човече Божји, цар је тако заповедио, сиђи брже. 012 2KI 001 012 А Илија одговори и рече им: Ако сам човек Божји, нека сиђе огањ с неба и прождре тебе и твоју педесеторицу. И сиђе огањ Божји с неба и прождре њега и његову педесеторицу. 012 2KI 001 013 Тада опет посла трећег педесетника с његовом педесеторицом. А овај трећи педесетник кад дође, клече на колена своја пред Илијом, и молећи га рече му: Човече Божји, да ти је драга душа моја и душа ове педесеторице, слуга твојих. 012 2KI 001 014 Ето, сишао је огањ с неба и прождрао прва два педесетника с њиховом педесеторицом; али сада да ти је драга душа моја. 012 2KI 001 015 А анђео Господњи рече Илији: Иди с њим, и не бој га се. И уста Илија и отиде с њим к цару. 012 2KI 001 016 И рече му: Овако вели Господ: зато што си слао посланике да питају Велзевула бога у Акарону као да нема Бога у Израиљу да би Га питао, нећеш се дигнути с постеље на коју си легао, него ћеш умрети. 012 2KI 001 017 И умре по речи Господњој, коју рече Илија, а на његово се место зацари Јорам, друге године царовања Јорама сина Јосафатовог над Јудом, јер он нема сина. 012 2KI 001 018 А остала дела Охозијина што је чинио, нису ли записана у дневнику царева Израиљевих? 012 2KI 002 001 А кад Господ хтеде узети Илију у вихору на небу, пођоше Илија и Јелисије из Галгала. 012 2KI 002 002 И рече Илија Јелисију: Остани ти овде, јер мене Господ шаље до Ветиља. Али Јелисије рече: Тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, нећу те оставити. И дођоше у Ветиљ. 012 2KI 002 003 Тада дођоше к Јелисију синови пророчки који беху у Ветиљу и рекоше му: Знаш ли да ће данас Господ узети господара твог од тебе? А он рече: Знам, ћутите. 012 2KI 002 004 Опет му рече Илија: Јелисије, остани ти ту, јер ме Господ шаље у Јерихон. А он рече: Тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, нећу те оставити. Тако дођоше у Јерихон. 012 2KI 002 005 А синови пророчки који беху у Јерихону приступише к Јелисију, и рекоше му: Знаш ли да ће данас узети Господ од тебе господара твог? А он рече: Знам, ћутите. 012 2KI 002 006 Опет му рече Илија: Остани ти ту, јер ме Господ шаље на Јордан. А он рече: Тако жив био Господ и тако била жива твоја душа, нећу те оставити. Тако отидоше обојица. 012 2KI 002 007 И педесет људи између синова пророчких отидоше и стадоше према њима из далека, а они обојица уставише се код Јордана. 012 2KI 002 008 И узе Илија плашт свој, и савивши га удари њим по води, а она се раступи тамо и амо, те пређоше обојица сувим. 012 2KI 002 009 А кад пређоше, рече Илија Јелисију: Ишти шта хоћеш да ти учиним, докле се нисам узео од тебе. А Јелисије рече: Да буду два дела духа твог у мене. 012 2KI 002 010 А он му рече: Заискао си тешку ствар; али ако ме видиш кад се узмем од тебе, биће ти тако; ако ли не видиш, неће бити. 012 2KI 002 011 И кад иђаху даље разговарајући се, гле, огњена кола и огњени коњи раставише их, и Илија отиде у вихору на небо. 012 2KI 002 012 А Јелисије видећи то викаше: Оче мој, оче мој! Кола Израиљева и коњици његови! И не виде га више; потом узе хаљине своје и раздре их на два комада. 012 2KI 002 013 И подиже плашт Илијин, који беше спао с њега, и вративши се стаде на брегу јорданском. 012 2KI 002 014 И узевши плашт Илијин, који беше спао с њега, удари по води и рече: Где је Господ Бог Илијин? А кад и он удари по води, раступи се вода тамо и амо, и пређе Јелисије. 012 2KI 002 015 А кад с друге стране видеше синови пророчки, који беху у Јерихону, рекоше: Почину дух Илијин на Јелисију. И сретоше га и поклонише му се до земље. 012 2KI 002 016 И рекоше му: Ево има у слуга твојих педесет јунака, нека иду и траже твог господара, да га не буде узео дух Господњи и бацио га на какво брдо или у какав до. А он рече: Не шаљите. 012 2KI 002 017 Али они наваљиваху на њ докле му се не досади, те рече: Пошаљите. И послаше педесет људи који га тражише три дана, али не нађоше. 012 2KI 002 018 И вратише се к њему, а он беше у Јерихону, па им рече: Нисам ли вам говорио да не идете? 012 2KI 002 019 Тада грађани рекоше Јелисију: Гле, добро је живети у овом граду, као што господар наш види; али је вода зла и земља неродна. 012 2KI 002 020 А он им рече: Донесите ми нов котао, и метните у њ соли. И донесоше му. 012 2KI 002 021 А он изађе на извор и баци у њ со, говорећи: Овако вели Господ: Исцелих ову воду, да не буде више од ње смрти ни неродности. 012 2KI 002 022 И вода поста здрава до данашњег дана по речи Јелисијевој, коју изрече. 012 2KI 002 023 Потом отиде оданде у Ветиљ; и кад иђаше путем, изиђоше мала деца из града и ругаху му се говорећи му: Ходи, ћело! Ходи, ћело! 012 2KI 002 024 А Јелисије обазре се и видећи их прокле их именом Господњим. Тада изађоше две медведице из шуме, и растргоше четрдесет и двоје деце. 012 2KI 002 025 Оданде отиде на гору кармилску, а оданде се врати у Самарију. 012 2KI 003 001 А Јорам, син Ахавов, зацари се над Израиљем у Самарији осамнаесте године царовања Јосафатовог над Јудом, и царова дванаест година. 012 2KI 003 002 И чињаше што је зло пред Господом, али не као отац његов и као мати његова, јер обори лик Валов који беше начинио отац његов. 012 2KI 003 003 Али оста у гресима Јеровоама, сина Наватовог, којима наведе на грех Израиља, и не одступи од њих. 012 2KI 003 004 А Миса цар моавски имаше много стоке, и даваше цару Израиљевом сто хиљада јагањаца и сто хиљада овнова под руном. 012 2KI 003 005 Али кад умре Ахав, одметну се цар моавски од цара Израиљевог. 012 2KI 003 006 А цар Јорам изађе у то време из Самарије и преброја свега Израиља. 012 2KI 003 007 И отиде, те посла к Јосафату цару Јудином и поручи му: Цар моавски одметну се од мене; хоћеш ли ићи са мном на војску на Моавце? А он рече: Хоћу, ја као ти, мој народ као твој народ, моји коњи као твоји коњи. 012 2KI 003 008 Иза тога рече: А којим ћемо путем ићи? А он рече: Преко пустиње едомске. 012 2KI 003 009 И тако изађе цар Израиљев и цар Јудин и цар едомски, и идоше путем седам дана, и не беше воде војсци ни стоци, која иђаше за њима. 012 2KI 003 010 И рече цар Израиљев: Јаох! Дозва Господ ова три цара да их преда у руке Моавцима. 012 2KI 003 011 А Јосафат рече: Има ли ту који пророк Господњи да упитамо Господа преко њега? А један између слуга цара Израиљевог одговори и рече: Овде је Јелисије, син Сафатов, који је Илији поливао водом руке. 012 2KI 003 012 Тада рече Јосафату: У њега је реч Господња: и отидоше к њему цар Израиљев и Јосафат и цар едомски. 012 2KI 003 013 А Јелисије рече цару Израиљевом: Шта је мени до тебе? Иди ка пророцима оца свог и ка пророцима матере своје. А цар Израиљев рече му: Не, јер Господ дозва ова три цара да их преда у руке Моавцима. 012 2KI 003 014 А Јелисије рече: Тако да је жив Господ над војскама, пред којим стојим, да не гледам на Јосафата цара Јудиног, не бих марио за те нити бих те погледао. 012 2KI 003 015 Него сада доведите ми гудача. И кад гудач гуђаше, дође рука Господња нада њ; 012 2KI 003 016 И рече: Овако вели Господ: Начините по овој долини много јама. 012 2KI 003 017 Јер овако вели Господ: Нећете осетити ветра нити ћете видети дажда, али ће се долина ова напунити воде, те ћете пити и ви и људи ваши и стока ваша. 012 2KI 003 018 Па и то је мало Господу, него и Моавце ће вам предати у руке. 012 2KI 003 019 И раскопаћете све тврде градове, и све изабране градове, и посећи ћете сва добра дрвета и заронити све изворе водене, и сваку њиву добру потрћете камењем. 012 2KI 003 020 А ујутру кад се приноси дар, гле, дође вода од едомске, и напуни се земља воде. 012 2KI 003 021 А сви Моавци чувши да су изишли цареви да ударе на њих, сазваше све који се почињаху пасати и старије и стадоше на међи. 012 2KI 003 022 А ујутру кад усташе и сунце ограну над оном водом, угледаше Моавци према себи воду где се црвени као крв. 012 2KI 003 023 И рекоше: Крв је; побили су се цареви, и један другог погубили; сада дакле на плен, Моавци! 012 2KI 003 024 А кад дођоше до логора Израиљевог, подигоше се Израиљци и разбише Моавце, те побегоше испред њих, а они уђоше у земљу моавску бијући их. 012 2KI 003 025 И градове њихове раскопаше, и на сваку добру њиву бацајући сваки по камен засуше је, и све изворе водене заронише, и сва добра дрвета посекоше тако да само оставише камење у Кир-аресету. И опколивши га праћари стадоше га бити. 012 2KI 003 026 А цар моавски кад виде да ће га надвладати војска, узе са собом седам стотина људи, који махаху мачем, да продру кроз војску цара едомског, али не могоше. 012 2KI 003 027 Тада узе сина свог првенца који хтеде бити цар на његово место, и принесе га на жртву паљеницу на зиду. Тада се подиже велики гнев на Израиља, те отидоше оданде и вратише се у своју земљу. 012 2KI 004 001 А једна између жена синова пророчких повика к Јелисију говорећи: Слуга твој, муж мој, умре, и ти знаш да се слуга твој бојао Господа: па сада дође рукодавалац да ми узме два сина у робље. 012 2KI 004 002 А Јелисије јој рече: Шта ћу ти? Кажи ми шта имаш у кући? А она рече: Слушкиња твоја нема у кући ништа до судић уља. 012 2KI 004 003 А он јој рече: Иди, ишти у наруч празних судова у свих суседа својих, немој мало да иштеш. 012 2KI 004 004 Па отиди, и затвори се у кућу са синовима својим, па онда наливај у све судове, и кад се који напуни, кажи нека уклоне. 012 2KI 004 005 И она отиде од њега, и затвори се у кућу са синовима својим; они јој додаваху а она наливаше. 012 2KI 004 006 А кад се судови напунише, она рече сину свом: Дај још један суд. А он јој рече: Нема више. Тада стаде уље. 012 2KI 004 007 Потом она отиде и каза човеку Божијем; а он јој рече: Иди, продај уље, и одужи се; а шта претече, оним се храни са својим синовима. 012 2KI 004 008 После тога једном иђаше Јелисије кроз Сунам, а онде беше богата жена, која га устави да једе хлеба; и отада кад год пролажаше, навраћаше се к њој да једе хлеба. 012 2KI 004 009 И она рече мужу свом: Гле, видим да је свет човек Божји овај што све пролази овуда. 012 2KI 004 010 Да начинимо малу клет, и да му наместимо постељу и сто и столицу и свећњак, па кад дође к нама, нека се ту склони. 012 2KI 004 011 Потом он дође једном онамо, и ушавши у клет почину онде. 012 2KI 004 012 И рече момку свом Гијезију: Зови Сунамку. Он је дозва; и она стаде пред њим. 012 2KI 004 013 И он рече Гијезију: Кажи јој: Ето стараш се за нас свакојако; шта хоћеш да ти учиним? Имаш ли шта да говорим цару или војводи? А она рече: Ја живим сред свог народа. 012 2KI 004 014 А он рече: Шта бих јој дакле учинио? А Гијезије рече: Ето нема сина, а муж јој је стар. 012 2KI 004 015 А он рече: Зови је. И он је дозва, и она стаде на вратима. 012 2KI 004 016 А он рече: До године у ово доба грлићеш сина. А она рече: Немој господару мој, човече Божји, немој варати слушкиње своје. 012 2KI 004 017 И затрудне жена, и роди сина друге године у исто доба, као што јој рече Јелисије. 012 2KI 004 018 И дете одрасте. И једном изађе к оцу свом к жетеоцима; 012 2KI 004 019 И рече оцу свом: Јаох глава, јаох глава! А он рече момку: Носи га матери. 012 2KI 004 020 И он га узе и однесе матери његовој, и лежа на крилу њеном до подне, па умре. 012 2KI 004 021 Тада отиде она горе, и намести га у постељу човека Божјег, и затворивши га изађе. 012 2KI 004 022 Потом викну мужа свог и рече му: Пошљи ми једног момка и једну магарицу да отрчим до човека Божјег и да се вратим. 012 2KI 004 023 А он рече: Зашто данас хоћеш да идеш к њему? Нити је младина ни субота. А она рече: Не брини се. 012 2KI 004 024 И она осамаривши магарицу рече момку свом: Води и иди и немој застајати мене ради на путу докле ти не кажем. 012 2KI 004 025 Тако пошавши дође човеку Божјем на гору кармилску. А кад је човек Божји угледа где иде к њему, рече Гијезију слузи свом: Ево Сунамке. 012 2KI 004 026 Трчи сад пред њу и реци јој: Јеси ли здраво? Је ли здраво муж твој? Је ли здраво син твој? А она рече: Здраво смо. 012 2KI 004 027 А кад дође к човеку Божјем на гору, загрли му ноге, а Гијезије приступи да је отера; али човек Божји рече: Остави је, јер јој је душа у јаду, а Господ сакри од мене и не јави ми. 012 2KI 004 028 А она рече: Јесам ли искала сина од господара свог? Нисам ли казала: Немој ме варати? 012 2KI 004 029 А он рече Гијезију: Опаши се и узми штап мој у руку, па иди; ако сретнеш кога, немој га поздрављати, и ако те ко поздрави, немој му одговарати, и метни мој штап на лице детету. 012 2KI 004 030 А мати детиња рече: Тако да је жив Господ и тако да је жива душа твоја, нећу те се оставити. Тада он уста и пође за њом. 012 2KI 004 031 А Гијезије отиде напред и метну штап на лице детету, али не би гласа ни осећаја. Тада се врати преда њ, и јави му говорећи: Не пробуди се дете. 012 2KI 004 032 И Јелисије уђе у кућу, и гле, дете мртво лежи на његовој постељи. 012 2KI 004 033 И ушавши затвори се с дететом, и помоли се Господу. 012 2KI 004 034 Потом стаде на постељу и леже на дете метнув уста своја на уста детету, и очи своје на очи његове, и дланове своје на његове дланове, и пружи се над њим, те се загреја тело детету. 012 2KI 004 035 Потом уста, и пређе по кући једном тамо и једном амо, потом отиде опет и пружи се над дететом. И кихну дете седам пута, и отвори дете очи своје. 012 2KI 004 036 Тада дозва Гијезија и рече му: Зови Сунамку. И он је дозва, те дође к њему. И он јој рече: Узми сина свог. 012 2KI 004 037 И она ушавши паде к ногама његовим, и поклони му се до земље, и узевши сина свог отиде. 012 2KI 004 038 Потом врати се Јелисије у Галгал. А беше глад у оној земљи, и синови пророчки сеђаху пред њим; а он рече момку свом: Пристави велики лонац и скувај зеља синовима пророчким. 012 2KI 004 039 А један отиде у поље да набере зеља, и нађе дивљу лозу и набра с ње дивљих тиквица пун плашт, и дошавши сасече их у лонац где беше зеље, јер их не познаваху. 012 2KI 004 040 И усуше људима да једу; а кад стадоше јести оног зеља, повикаше говорећи: Смрт је у лонцу, човече Божји! И не могаху јести. 012 2KI 004 041 А он рече: Донесите брашна. И сасу брашно у лонац, и рече: Успи људима нека једу. И не би више никаквог зла у лонцу. 012 2KI 004 042 А дође неко из Вал-Салисе, и донесе човеку Божјем хлеба од првина, двадесет хлебова јечмених, и нових зрна у класу. А он рече: Постави народу, нека једу. 012 2KI 004 043 А слуга му рече: Како ћу то поставити пред сто људи? Опет рече: Постави народу, нека једу; јер је тако казао Господ: Јешће, и претећи ће. 012 2KI 004 044 А он им постави, те једоше; и претече по речи Господњој. 012 2KI 005 001 И беше Неман војвода цара сирског човек велик у господара свог и у части, јер преко њега сачува Господ Сирију; али тај велики јунак беше губав. 012 2KI 005 002 А из Сирије изађе чета и зароби у земљи израиљској малу девојку, те она служаше жену Неманову. 012 2KI 005 003 И она рече својој госпођи: О да би мој господар отишао к пророку у Самарији! Он би га опростио од губе. 012 2KI 005 004 Тада он отиде к свом господару и јави му говорећи: Тако и тако каже девојка из земље израиљске. 012 2KI 005 005 А цар сирски рече му: Хајде иди, а ја ћу послати књигу цару Израиљевом. И он отиде, и понесе десет таланата сребра и шест хиљада сикала злата и десеторе стајаће хаљине. 012 2KI 005 006 И однесе књигу цару Израиљевом која овако говораше: Ето, кад ти дође ова књига, знај да шаљем к теби Немана, слугу свог, да га опростиш губе. 012 2KI 005 007 А кад цар Израиљев прочита књигу, раздре хаљине своје и рече: Зар сам ја Бог да могу убити и повратити живот, те шаље к мени да опростим човека губе! Пазите и видите како тражи задевице са мном. 012 2KI 005 008 А кад чу Јелисије, човек Божји, да је цар Израиљев раздро хаљине своје, посла к цару и поручи: Зашто си раздро хаљине своје? Нека дође к мени, да позна да има пророк у Израиљу. 012 2KI 005 009 И тако дође Неман с коњима и колима својим, и стаде на вратима дома Јелисијева. 012 2KI 005 010 А Јелисије посла к њему и поручи: Иди и окупај се седам пута у Јордану, и оздравиће тело твоје, и очистићеш се. 012 2KI 005 011 Тада се расрди Неман и пође говорећи: Гле! Ја мишљах, он ће изаћи к мени, и стаће, и призваће име Господа Бога свог, и метнути руку своју на место, и очистити губу. 012 2KI 005 012 Нису ли Авана и Фарфар воде у Дамаску боље од свих вода израиљских? Не бих ли се могао у њима окупати и очистити? И окренувши се отиде гневан. 012 2KI 005 013 Али слуге његове приступивши рекоше му говорећи: Оче, да ти је казао пророк шта велико, не би ли учинио? А зашто не би кад ти рече: Окупај се, па ћеш се очистити? 012 2KI 005 014 И тако сиђе, и зарони у Јордан седам пута по речима човека Божијег, и тело његово поста као у малог детета, и очисти се. 012 2KI 005 015 Тада се врати к човеку Божијем са пратњом својом и дошав стаде пред њим, и рече: Ево сад видим да нема Бога нигде на земљи до у Израиљу. Него узми дар од слуге свог. 012 2KI 005 016 Али он рече: Тако да је жив Господ, пред којим стојим, нећу узети. И он наваљиваше на њ да узме; али он не хте. 012 2KI 005 017 Тада рече Неман: Кад нећеш, а оно нека се да слузи твом ове земље колико могу понети две мазге. Јер слуга твој неће више приносити жртава паљеница ни других жртава другим боговима, него Господу. 012 2KI 005 018 А Господ нека опрости ово слузи твом: Кад господар мој уђе у дом Римонов да се поклони онде, па се прихвати за моју руку, да се и ја поклоним у дому Римоновом, нека опрости Господ слузи твом кад се тако поклоним у дому Римоновом. 012 2KI 005 019 А он му рече: Иди с миром. И он отиде од њега, и пређе једно потркалиште. 012 2KI 005 020 Тада рече Гијезије, слуга Јелисија човека Божијег: Гле, господар мој не хте примити из руку тог Немана Сирца шта беше донео. Али тако да је жив Господ, потрчаћу за њим и узећу шта од њега. 012 2KI 005 021 И Гијезије отрча за Неманом. А кад га виде Неман где трчи за њим, скочи с кола својих и срете га, па му рече: Је ли добро? 012 2KI 005 022 А он рече: Добро је. Господар мој посла ме да ти кажем: Ево, баш сад дођоше к мени два младића из горе Јефремове, пророчки синови, дај за њих таланат сребра и двоје стајаће хаљине. 012 2KI 005 023 А Неман рече: Узми и два таланта. И натера га; и свеза два таланта сребра у два тобоца, и двоје стајаће хаљине, и даде двојици момака својих, да носе пред њим. 012 2KI 005 024 А он кад дође на брдо, узе из руку њихових и остави у једној кући, а људе отпусти, те отидоше. 012 2KI 005 025 Потом дошавши стаде пред господарем својим. А Јелисије му рече: Откле Гијезије? А он рече: Није ишао слуга твој никуда. 012 2KI 005 026 Али му он рече: Зар срце моје није ишло онамо кад се човек врати с кола својих преда те? Зар је то било време узимати сребро и узимати хаљине, маслинике, винограде, овце, говеда, слуге и слушкиње? 012 2KI 005 027 Зато губа Неманова нека прионе за те и за семе твоје довека. И отиде од њега губав, бео као снег. 012 2KI 006 001 А синови пророчки рекоше Јелисију: Гле, место где седимо пред тобом тесно нам је. 012 2KI 006 002 Него хајде да отидемо на Јордан, па да узмемо онде сваки по брвно и начинимо онде место где ћемо боравити. А он рече: Идите. 012 2KI 006 003 А један рече: Буди вољан, пођи и ти са слугама својим. А он рече: Хоћу. 012 2KI 006 004 И тако пође с њима. И дошавши на Јордан секоше дрва. 012 2KI 006 005 А кад један од њих сечаше дрво, паде му секира у воду; а он повика говорећи: Авај господару, још је у наруч узета. 012 2KI 006 006 А човек Божји рече му: Где је пала? А кад му показа место, он одсече дрво и баци га онамо, и учини те секира исплива. 012 2KI 006 007 А он рече: Узми је. И човек пружи руку, те је узе. 012 2KI 006 008 А кад цар сирски војеваше на Израиља, већаше са слугама својим, и рече: Ту и ту нека стане војска моја. 012 2KI 006 009 А човек Божји посла к цару Израиљевом и поручи: Чувај се да не идеш онуда, јер су онде Сирци у заседи. 012 2KI 006 010 И цар Израиљев посла на оно место, за које рече човек Божји и опомену га, те се чуваше. И то не би једанпут ни двапута. 012 2KI 006 011 И смути се срце цару сирском зато, и сазвавши слуге своје рече им: Хоћете ли ми казати ко од наших доказује цару Израиљевом? 012 2KI 006 012 А један од слуга његових рече му: Нико, царе господару мој; него Јелисије пророк у Израиљу доказује цару Израиљевом речи које говориш у ложници својој. 012 2KI 006 013 Тада рече: Идите, видите где је, да пошаљем да га ухвате. И јавише му говорећи: Ено га у Дотану. 012 2KI 006 014 И посла онамо коње и кола с великом војском; и они дошавши ноћу опколише град. 012 2KI 006 015 А ујутру, слуга човека Божијег уставши изађе, а то војска око града и коњи и кола. И рече му слуга: Јаох господару, шта ћемо сад? 012 2KI 006 016 А он му рече: Не бој се, јер је више наших него њихових. 012 2KI 006 017 И помоли се Јелисије говорећи: Господе, отвори му очи да види. И Господ отвори очи момку, те виде, а то гора пуна коња и кола огњених око Јелисија. 012 2KI 006 018 А кад пођоше Сирци к њему, помоли се Јелисије Господу и рече: Ослепи овај народ. И ослепи их по речи Јелисијевој. 012 2KI 006 019 Тада им рече Јелисије: Није ово пут, није ово град; ходите за мном и одвешћу вас човеку ког тражите. И одведе их у Самарију. 012 2KI 006 020 А кад дођоше у Самарију, рече Јелисије: Господе, отвори им очи да виде. И Господ им отвори очи, и видеше, а то беху усред Самарије. 012 2KI 006 021 А цар Израиљев рече Јелисију кад их угледа: Хоћу ли бити, хоћу ли бити, оче мој? 012 2KI 006 022 А он рече: Немој бити; еда ли ћеш оне побити које заробиш мачем својим и луком својим? Изнеси им хлеба и воде нека једу и пију, па онда нека иду господару свом. 012 2KI 006 023 И уготови им гозбу велику; те једоше и пише; па их отпусти, а они отидоше господару свом; и отада не долазише чете сирске у земљу Израиљеву. 012 2KI 006 024 А после тога Вен-Адад, цар сирски скупи сву војску своју, и изађе и опколи Самарију. 012 2KI 006 025 И наста велика глад у Самарији, јер гле, беше опкољена толико да глава магарећа беше за осамдесет сикала сребра, а четврт кава голубињег кала за пет сикала сребра. 012 2KI 006 026 И кад цар иђаше по зидовима, једна жена повика к њему говорећи: Помагај, царе господару! 012 2KI 006 027 А он рече: Господ ти не помаже, како ћу ти ја помоћи? С гумна ли, или из каце? 012 2KI 006 028 Још јој рече цар: Шта ти је? А она рече: Ова жена рече ми: Дај сина свог да га поједемо данас, а сутра ћемо појести мог сина. 012 2KI 006 029 И скувасмо сина мог и поједосмо га, а сутрадан рекох јој: Дај сина свог да га поједемо. Али она сакри свог сина. 012 2KI 006 030 А кад цар чу речи женине, раздре хаљине своје; и кад иђаше по зиду, виде народ где кострет беше оздо на телу његовом. 012 2KI 006 031 Тада рече цар: Тако да ми учини Бог и тако да дода ако глава Јелисија сина Сафатовог остане данас на њему. 012 2KI 006 032 А Јелисије сеђаше у својој кући, и старешине сеђаху код њега. И посла цар једног од оних што стајаху пред њим; а док још не дође послани к њему, он рече старешинама: Видите ли где онај крвнички син посла да ми одсече главу? Гледајте кад дође послани, закључајте врата, и одбијте га од врата; ето, и бахат ногу господара његовог за њим. 012 2KI 006 033 И док још говораше с њима, гле, послани дође к њему, и рече; гле, ово је зло од Господа; чему ћу се још надати од Господа? 012 2KI 007 001 Тада рече Јелисије: Чујте реч Господњу: Тако вели Господ: Сутра ће у ово доба бити мера белог брашна за сикал а две мере јечма за сикал на вратима самаријским. 012 2KI 007 002 А војвода на ког се руку цар наслањаше, одговори човеку Божијем и рече: Да Господ начини окна на небу, би ли могло то бити? А Јелисије рече: Ето, ти ћеш видети својим очима, али га нећеш јести. 012 2KI 007 003 А беху на вратима четири човека губава, и рекоше један другом: Што седимо овде да умремо? 012 2KI 007 004 Да кажемо: Да уђемо у град, глад је у граду, те ћемо умрети онде: а да останемо овде, опет ћемо умрети; него хајде да ускочимо у логор сирски: ако нас оставе у животу, остаћемо у животу, ако ли нас погубе, погинућемо. 012 2KI 007 005 И тако, уставши у сумрак пођоше у логор сирски, и дођоше до краја логора сирског, и гле, не беше никога. 012 2KI 007 006 Јер Господ учини те се у логору сирском чу лупа кола и коња и велике војске, те рекоше један другом: Ето цар је Израиљев најмио на нас цареве хетејске и цареве мисирске да ударе на нас. 012 2KI 007 007 Те се подигоше и побегоше по мраку оставивши шаторе своје и коње своје и магарце своје и логор као што је био, и побегоше ради душа својих. 012 2KI 007 008 Па кад дођоше губавци на крај логора, уђоше у један шатор, и наједоше се и напише се, и покупише из њега сребро и злато и хаљине, и отидоше те сакрише. Па се вратише и уђоше у други шатор, па покупише и из њега, и отидоше те сакрише. 012 2KI 007 009 Тада рекоше међу собом: Не радимо добро; овај је дан дан добрих гласова; а ми ћутимо. Ако ушчекамо до зоре, стигнуће нас безакоње. Зато сада хајде да идемо и јавимо дому царевом. 012 2KI 007 010 И тако дошавши дозваше вратара градског и казаше му говорећи: Идосмо у логор сирски, и гле, нема никога, ни гласа човечијег; него коњи повезани и магарци повезани, и шатори како су били. 012 2KI 007 011 А он дозва остале вратаре, и јавише у дом царев. 012 2KI 007 012 А цар уставши по ноћи рече слугама својим: Казаћу вам сада шта су нам учинили Сирци. Знају да гладујемо, зато отидоше из логора да се сакрију у пољу говорећи: Кад изиђу из града, похватаћемо их живе и ући ћемо у град. 012 2KI 007 013 А један од слуга његових одговори и рече: Да узмемо пет осталих коња што још има у граду; гле, то је све што је остало од мноштва коња израиљских; то је све што није изгинуло од мноштва коња израиљских; да пошаљемо да видимо. 012 2KI 007 014 И узеше два коња колска, које посла цар за војском сирском, говорећи: Идите и видите. 012 2KI 007 015 И отидоше за њима до Јордана, и гле, по свему путу беше пуно хаљина и судова, које побацаше Сирци у хитњи. Тада се вратише посланици и јавише цару. 012 2KI 007 016 Тада изађе народ и разграби логор сирски; и беше мера белог брашна за сикал, и две мере јечма за сикал, по речи Господњој. 012 2KI 007 017 И цар постави на врата оног војводу, на ког се руку наслањаше, а народ га изгази на вратима, те умре, по речи човека Божијег, коју рече кад цар к њему дође. 012 2KI 007 018 Јер кад човек Божји рече цару: Две мере јечма за сикал и мера белог брашна за сикал биће сутра у ово доба на вратима самаријским, 012 2KI 007 019 А онај војвода одговори човеку Божијем говорећи: Да Господ начини окна на небу, би ли могло бити шта кажеш? А Јелисије рече: Ти ћеш видети својим очима, али га нећеш јести. 012 2KI 007 020 И зби му се то, јер га изгази народ на вратима, те умре. 012 2KI 008 001 И говори Јелисије жени којој сина поврати у живот, и рече: Устани и иди с домом својим, и склони се где можеш; јер је Господ дозвао глад која ће доћи и бити на земљи седам година. 012 2KI 008 002 А жена уста, и учини како рече човек Божји, јер отиде с домом својим и оста у земљи филистејској седам година. 012 2KI 008 003 А кад прође седам година, врати се жена из земље филистејске, и отиде да моли цара за кућу своју и за њиву своју. 012 2KI 008 004 А цар говораше с Гијезијем, момком човека Божијег, и рече: Приповеди ми сва велика дела која је учинио Јелисије. 012 2KI 008 005 А кад он приповедаше цару како је мртвог оживео, гле, жена, којој је сина оживео, стаде молити цара за кућу своју и за њиву своју. А Гијезије рече: Господару мој, царе, ово је она жена и ово је син њен, ког је Јелисије оживео. 012 2KI 008 006 Тада цар запита жену, и она му приповеди. И цар јој даде једног дворанина и рече му: Врати јој све што је њено и све приходе од њива од дана кад је оставила земљу све до сада. 012 2KI 008 007 После тога дође Јелисије у Дамаск, а цар сирски Вен-Адад беше болестан, и јавише му говорећи: Дошао је човек Божји овамо. 012 2KI 008 008 А цар рече Азаилу: Узми са собом дар и иди на сусрет човеку Божијем, и преко њега питај Господа хоћу ли оздравити од ове болести. 012 2KI 008 009 Тада отиде Азаило на сусрет њему понесавши дар, свакојаких добрих ствари из Дамаска натоварених на четрдесет камила; и дошавши стаде пред њим и рече: Син твој Вен-Адад цар сирски посла ме к теби говорећи: Хоћу ли оздравити од ове болести? 012 2KI 008 010 А Јелисије му рече: Иди, реци му: Оздравићеш; али ми је Господ показао да ће умрети. 012 2KI 008 011 И упрвши очи у њ гледаше дуго и заплака се човек Божји. 012 2KI 008 012 А Азаило му рече: Што плаче господар мој? А он рече: Јер знам какво ћеш зло учинити синовима Израиљевим, градове ћеш њихове палити огњем, и младиће ћеш њихове сећи мачем, и децу ћеш њихову разбијати и трудне жене њихове растрзати. 012 2KI 008 013 А Азаило рече: А шта је слуга твој, пас, да учини тако велику ствар? А Јелисије му рече: Показао ми је Господ да ћеш ти бити цар у Сирији. 012 2KI 008 014 Тада отишавши од Јелисија дође ка господару свом; а он му рече: Шта ти рече Јелисије? А он одговори: Рече ми да ћеш оздравити. 012 2KI 008 015 Али сутрадан узе Азаило покривач и замочивши га у воду простре му по лицу, те умре. А на његово место зацари се Азаило. 012 2KI 008 016 Пете године царовања Јорама, сина Ахавовог над Израиљем, кад Јосафат беше цар Јудин, поче царовати Јорам, син Јосафатов цар Јудин. 012 2KI 008 017 Имаше тридесет и две године кад поче царовати, и царова осам година у Јерусалиму. 012 2KI 008 018 И хођаше путем царева Израиљевих, као што је чинио дом Ахавов; јер кћи Ахавова беше му жена, те он чињаше што је зло пред Господом. 012 2KI 008 019 Али Господ не хте затрти Јуде ради Давида слуге свог, као што му беше рекао да ће му дати видело између синова његових довека. 012 2KI 008 020 За његовог времена одврже се Едом да не буде под Јудом, и постави цара над собом. 012 2KI 008 021 Зато отиде Јорам у Сир и сва кола његова с њим; и уста ноћу и удари на Едомце, који га беху опколили, и на заповеднике од кола, и побеже народ у своје шаторе. 012 2KI 008 022 Ипак се одвргоше Едомци да не буду под Јудом, до данашњег дана. У исто време одметну се и Ливна. 012 2KI 008 023 А остала дела Јорамова и све што је чинио, није ли то записано у дневнику царева Јудиних? 012 2KI 008 024 И Јорам почину код отаца својих, и би погребен код отаца својих у граду Давидовом. А на његово се место зацари син његов Охозија. 012 2KI 008 025 Године дванаесте царовања Јорама, сина Ахавовог, над Израиљем поче царовати Охозија син Јорамов, цар Јудин. 012 2KI 008 026 Имаше Охозија двадесет и две године кад се зацари, и царова годину дана у Јерусалиму. Матери му беше име Готолија, кћи Амрија цара Израиљевог. 012 2KI 008 027 Он хођаше путем дома Ахавовог, и чињаше што је зло пред Господом, као дом Ахавов, јер беше зет дому Ахавовом. 012 2KI 008 028 Зато пође с Јорамом, сином Ахавовим, на војску на Азаила цара сирског у Рамот галадски; али Сирци разбише Јорама. 012 2KI 008 029 И врати се цар Јорам да се лечи у Језраелу од рана које му задаше Сирци у Рами, кад се бијаше с Азаилом, царем сирским; а Охозија, син Јорамов цар Јудин, отиде да види Јорама, сина Ахавовог у Језраелу, јер беше болестан. 012 2KI 009 001 А Јелисије пророк дозва једног између синова пророчких, и рече му: Опаши се и узми ову уљаницу, па иди у Рамот галадски. 012 2KI 009 002 И кад дођеш онамо, видећеш онде Јуја, сина Јосафата сина Нимсијиног, и ушавши изведи га између браће његове и одведи га у најтајнију клет. 012 2KI 009 003 И узми уљаницу и излиј му на главу, и реци: Овако вели Господ: Помазах те за цара над Израиљем. Затим отвори врата и бежи, и не забављај се. 012 2KI 009 004 И отиде младић, момак пророков, у Рамот галадски. 012 2KI 009 005 И кад уђе, гле, сеђаху војводе; а он рече: Војводо, имам нешто да ти кажем. А Јуј му рече: Коме између свих нас? А он рече: Теби, војводо. 012 2KI 009 006 Тада уста, и уђе у кућу, а он му изли на главу уље, и рече му: Овако вели Господ Бог Израиљев: Помазах те за цара над народом Господњим, Израиљем. 012 2KI 009 007 И побиј дом Ахава господара свог, јер хоћу да покајем крв слуга својих пророка, и крв свих слуга Господњих од руке Језавељине. 012 2KI 009 008 И тако ће изгинути сав дом Ахавов, и истребићу Ахаву и оно што уза зид мокри, и ухваћеног и остављеног у Израиљу. 012 2KI 009 009 И учинићу с домом Ахавовим као с домом Јеровоама сина Наватовог и као с домом Васе сина Ахијиног. 012 2KI 009 010 И Језавељу ће изјести пси у пољу језраелском и неће бити никога да је погребе. Потом отвори врата и побеже. 012 2KI 009 011 А Јуј изађе к слугама господара свог, и запиташе га: Је ли добро? Што је дошао тај безумник к теби? А он им рече: Знате човека и беседу његову. 012 2KI 009 012 А они рекоше: Није истина; кажи нам. А он им рече: Тако и тако рече ми говорећи: Овако вели Господ: Помазах те за цара над Израиљем. 012 2KI 009 013 Тада брже узеше свак своју хаљину, и метнуше пода њ на највишем басамаку, и затрубише у трубу и рекоше: Јуј поста цар. 012 2KI 009 014 Тако се побуни Јуј, син Јосафата сина Нимсијиног, на Јорама; а Јорам чуваше Рамот галадски са свим Израиљем од Азаила, цара сирског. 012 2KI 009 015 А беше се вратио цар Јорам да се лечи у Језраелу од рана које му задаше Сирци, кад се бијаше с Азаилом, царем сирским. И рече Јуј: Ако вам је воља, нека нико не излази из града да отиде и јави у Језраел. 012 2KI 009 016 И Јуј седе на кола и отиде у Језраел, јер Јорам лежаше онде; и Охозија, цар Јудин беше дошао да види Јорама. 012 2KI 009 017 А стражар који стајаше на кули у Језраелу, кад угледа људство Јујево где иде, рече: Неко људство видим. Тада рече Јорам: Узми коњика и пошљи га пред њих, и нека запита: Је ли мир? 012 2KI 009 018 И отиде коњик преда њ, и рече: Овако вели цар: Је ли мир? А Јуј рече: Шта је теби до мира? Хајде за мном. А стражар јави говорећи: Гласник дође до њих, али се не враћа. 012 2KI 009 019 И посла другог коњика, који кад дође к њима рече: Овако вели цар: Је ли мир? А Јуј рече: Шта је теби до мира? Хајде за мном. 012 2KI 009 020 Опет јави стражар говорећи: Дође до њих, али се не враћа; а ход као да је ход Јујев, јер иде помамно. 012 2KI 009 021 Тада рече Јорам: Прежи. И упрегоше у кола његова. Тако изађе Јорам цар Израиљев и Охозија цар Јудин, сваки на својим колима, и отидоше на сусрет Јују, и сретоше га на њиви Навутеја Језраељанина. 012 2KI 009 022 И кад Јорам угледа Јуја, рече му: Је ли мир, Јују? А он одговори: Какав мир? Док је толиког курвања Језавеље, матере твоје и чарања њених. 012 2KI 009 023 Тада Јорам окрете се и побеже говорећи Охозији: Издаја, Охозија! 012 2KI 009 024 Али Јуј зграби лук свој и устрели Јорама међу плећа да му стрела прође кроз срце, те паде у колима својим. 012 2KI 009 025 Тада рече Јуј Вадекару, војводи свом: Узми га, и баци га на њиву Навутеја Језраељанина; јер опомени се кад ја и ти заједно јахасмо за Ахавом оцем његовим, како Господ изрече за њ ово зло: 012 2KI 009 026 Заиста, крв Навутејеву и крв синова његових видех синоћ, рече Господ, и платићу ти на овој њиви, рече Господ. Зато узми га сад и баци на ту њиву по речи Господњој. 012 2KI 009 027 А Охозија, цар Јудин видевши то побеже к дому у врту; али га потера Јуј, и рече: Убијте и тога на његовим колима. И ранише га на брду Гуру, које је код Ивлеама. И утече у Мегидон, и онде умре. 012 2KI 009 028 И слуге га његове метнуше на кола и одвезоше у Јерусалим, и погребоше га у гробу његовом код отаца његових у граду Давидовом. 012 2KI 009 029 А једанаесте године царовања Јорама, сина Ахавовог поче царовати Охозија над Јудом. 012 2KI 009 030 Иза тога Јуј дође у Језраел. А Језавеља кад чу, намаза лице своје и накити главу своју, па гледаше с прозора. 012 2KI 009 031 И кад Јуј улажаше на врата, рече она: Је ли мир, Зимрије, крвниче господара свог? 012 2KI 009 032 А он погледа на прозор и рече: Ко је са мном? Ко? Тада погледаше у њ два три дворанина. 012 2KI 009 033 А он им рече: Баците је доле. И бацише је, и прште крв њена по зиду и по коњима, и погази је. 012 2KI 009 034 Потом ушавши једе и пи, па рече: Видите ону проклетницу и погребите је, јер је царска кћи. 012 2KI 009 035 И отидоше да је погребу, и не нађоше од ње ништа до лобању и стопала и шаке. 012 2KI 009 036 И дођоше натраг и јавише, а он рече: То је реч Господња, коју је рекао преко слуге свог Илије Тесвићанина говорећи: У пољу језраелском изјешће пси тело Језавељино. 012 2KI 009 037 Нека буде тело Језавељино као гној на њиви у пољу језраелском да се не може казати: Ово је Језавеља. 012 2KI 010 001 А Ахав имаше седамдесет синова у Самарији; и Јуј написа књигу и посла је у Самарију ка главарима језраелским, старешинама и хранитељима Ахавовим, и рече: 012 2KI 010 002 Како ова књига дође к вама, у којих су синови господара вашег и кола и коњи и град тврди и оружје, 012 2KI 010 003 Гледајте који је најбољи и највештији између синова господара вашег, те га посадите на престо оца његовог, и бијте се за дом господара свог. 012 2KI 010 004 Али се они врло уплашише и рекоше: Ето, два цара не одолеше му, а како ћемо му ми одолети? 012 2KI 010 005 И који беше над домом, и који беше над градом, и старешине и хранитељи послаше к Јују говорећи: Ми смо слуге твоје, чинићемо све што нам кажеш; нећемо никога постављати царем; чини шта ти је воља. 012 2KI 010 006 И он им написа другу књигу говорећи: Ако сте моји и слушате мене, узмите главе свих синова господара свог и дођите к мени сутра у ово доба у Језраел. А синови цареви, седамдесет људи, беху код најзнатнијих грађана, који их храњаху. 012 2KI 010 007 И кад им дође ова књига, узеше синове цареве и поклаше, седамдесет људи, и метнувши главе њихове у котарице послаше му у Језраел. 012 2KI 010 008 И дође гласник, који му јави говорећи: Донесоше главе синова царевих. А он рече: Сложите их у две гомиле на вратима, нека стоје до сутра. 012 2KI 010 009 А ујутру изашав стаде и рече свему народу: Ви нисте криви; ето, ја се подигох на господара свог и убих га; али ко поби све ове? 012 2KI 010 010 Видите сада да није изостала ниједна реч Господња коју рече Господ за дом Ахавов, него је Господ учинио што је говорио преко слуге свог Илије. 012 2KI 010 011 Потом поби Јуј све који беху остали од дома Ахавовог у Језраелу и све властеље његове и пријатеље његове и свештенике његове, да не оста ниједан. 012 2KI 010 012 Потом се подиже и пође да иде у Самарију; и кад беше код колибе пастирске на путу, 012 2KI 010 013 Нађе Јуј браћу Охозије цара Јудиног, и рече: Ко сте? Они рекоше: Ми смо браћа Охозијина и идемо да поздравимо синове цареве и синове царичине. 012 2KI 010 014 Тада рече: Похватајте их живе. И похваташе их живе и поклаше их на студенцу код колибе пастирске, њих четрдесет, и не остави ниједног од њих. 012 2KI 010 015 Потом отишавши оданде нађе Јонадава, сина Рихавовог, који га срете. А он га поздрави и рече му: Је ли срце твоје право као што је моје срце према твом? А Јонадав одговори: Јесте. Ако јесте, одговори Јуј, дај ми руку. И даде му руку; а он га узе к себи у кола. 012 2KI 010 016 И рече: Хајде са мном, и види моју ревност за Господа. И одвезоше га на његовим колима. 012 2KI 010 017 И кад дође у Самарију, поби све што беше остало од дома Ахавовог у Самарији докле га не истреби по речи коју Господ рече Илији. 012 2KI 010 018 Потом сабра Јуј сав народ и рече му: Ахав је мало служио Валу, Јуј ће му служити више. 012 2KI 010 019 Зато дозовите ми све пророке Валове, све слуге његове и све свештенике његове, ниједан да не изостане, јер велику жртву хоћу да принесем Валу; ко не дође, погинуће. А Јуј чињаше тако из преваре хотећи побити слуге Валове. 012 2KI 010 020 И рече Јуј: Светкујте светковину Валу. И огласише је. 012 2KI 010 021 И посла Јуј по свему Израиљу, те дођоше све слуге Валове, и не изоста ниједан да не дође; и уђоше у кућу Валову, и напуни се кућа Валова од краја до краја. 012 2KI 010 022 Тада рече ономе који беше над ризницом: Изнеси хаљине свим слугама Валовим. И изнесе им хаљине. 012 2KI 010 023 Затим уђе Јуј с Јонадавом, сином Рихавовим у кућу Валову, и рече слугама Валовим: Промотрите и видите да није ту с вама који слуга Господњи, него само слуге Валове. 012 2KI 010 024 И тако уђоше да принесу приносе и жртве паљенице, а Јуј намести напољу осамдесет људи, и рече: Ако утече који од ових људи које вам дајем у руке, душа ће ваша бити за душу његову. 012 2KI 010 025 А кад се сврши жртва паљеница, заповеди Јуј војницима и војводама: Уђите, побијте их, да не изађе ниједан. И тако их побише оштрим мачем и побацаше их војници и војводе; потом отидоше у сваки град где беше кућа Валова. 012 2KI 010 026 И избацише ликове из куће Валове, и спалише их. 012 2KI 010 027 И изломише лик Валов и раскопаше кућу Валову, и од ње начинише проходе до данашњег дана. 012 2KI 010 028 Тако Јуј истреби Вала из Израиља. 012 2KI 010 029 Али не одступи Јуј од грехова Јеровоама сина Наватовог, којима наваде на грех Израиља, од златних телаца, који беху у Ветиљу и у Дану. 012 2KI 010 030 А Господ рече Јују: Што си добро свршио што је право преда мном, и што си учинио дому Ахавовом све што ми је било у срцу, зато ће синови твоји седети на престолу Израиљевом до четвртог кољена. 012 2KI 010 031 Али Јуј не пажаше да ходи по закону Господа Бога Израиљевог свим срцем својим, не одступи од грехова Јеровоамових, којима наведе на грех Израиља. 012 2KI 010 032 У то време поче Господ крњити Израиља, јер их поби Азаило по свим међама Израиљевим. 012 2KI 010 033 Од Јордана к истоку сунчаном, сву земљу галадску, Гадову и Рувимову и Манасијину, од Ароира на потоку Арнону, и Галад и Васан. 012 2KI 010 034 А остала дела Јујева и све што је чинио, и сва јунаштва његова, нису ли записана у дневнику царева Израиљевих? 012 2KI 010 035 И почину Јуј код отаца својих, и погребоше га у Самарији; а на његово се место зацари Јоахаз син његов. 012 2KI 010 036 А царова Јуј над Израиљем у Самарији двадесет и осам година. 012 2KI 011 001 А Готолија, мати Охозијина, видевши да јој погибе син уста и поби сав род царски. 012 2KI 011 002 Али Јосавеја, кћи цара Јорама сестра Охозијина, узе Јоаса сина Охозијиног, и украде га између синова царевих, које убијаху, и с дојкињом његовом сакри га од Готолије у ложницу, те не погибе. 012 2KI 011 003 И би сакривен с њом у дому Господњем шест година, а Готолија цароваше у земљи. 012 2KI 011 004 А седме године посла Јодај и дозва стотинике и војводе и војнике, и уведе их к себи у дом Господњи, и ухвати веру с њима, и закле их у дому Господњем, и показа им сина царевог. 012 2KI 011 005 И заповеди им говорећи: Ово учините: вас трећина, који долазите у суботу, нека чувају стражу у двору царском. 012 2KI 011 006 А трећина нека буде на вратима сурским, а трећина на вратима која су иза војника; и чувајте дом од силе. 012 2KI 011 007 А два дела вас свих који одлазе у суботу нека чувају стражу у дому Господњем око цара. 012 2KI 011 008 И опколите цара сваки са својим оружјем у руци, и ко би навалио међу врсте нека се погуби, и будите с царем кад стане излазити и улазити. 012 2KI 011 009 И стотиници учинише све како заповеди Јодај свештеник; и узеше сваки своје људе који долажаху у суботу с онима који одлажаху у суботу, и дођоше к свештенику Јодају. 012 2KI 011 010 И свештеник даде стотиницима копља и штитове цара Давида, што беху у дому Господњем. 012 2KI 011 011 И војници стадоше сваки са својим оружјем у руци од десне стране дома до леве стране дома према олтару и према дому око цара. 012 2KI 011 012 Тада изведе сина царевог, и метну му венац на главу, и даде му сведочанство, и поставише га царем, и помазаше га, и пљескајући рукама говораху: Да живи цар! 012 2KI 011 013 А кад Готолија чу вику народа, који се стецаше, дође к народу у дом Господњи; 012 2KI 011 014 И погледа, и гле, цар стајаше код ступа по обичају, и кнезови и трубе око цара, и сав народ из земље радоваше се, и трубе трубљаху. Тада Готолија раздре хаљине своје и повика: Буна! Буна! 012 2KI 011 015 А свештеник Јодај заповеди стотиницима који беху над војском, и рече им: Изведите је из врста напоље, и ко пође за њом погубите га мачем; јер рече свештеник: Да не погине у дому Господњем. 012 2KI 011 016 И начинише јој место; и кад дође на пут којим се иде у дом царски коњским вратима, онде је убише. 012 2KI 011 017 Тада Јодај учини завет између Господа и цара и народа да ће бити народ Господњи, такође и између цара и народа. 012 2KI 011 018 Потом сав народ земаљски отиде у дом Валов, и раскопаше дом и олтар, и изломише ликове његове сасвим; а Матана свештеника Валовог убише пред олтарима. А свештеник опет уреди службу у дому Господњем. 012 2KI 011 019 И узе стотинике и војводе и војнике и сав народ земаљски, и изведоше цара из дома Господњег, и уђоше у дом царски путем на врата војничка. И седе на царски престо. 012 2KI 011 020 И радоваше се сав народ земаљски, и град се умири пошто Готолију убише мачем код царског дома. 012 2KI 011 021 Јоасу беше седам година кад се зацари. 012 2KI 012 001 Седме године Јујеве поче царовати Јоас, и царова четрдесет година у Јерусалиму. Матери му беше име Сивија из Вирсавеје. 012 2KI 012 002 И чињаше Јоас што је право пред Господом докле га год учаше свештеник Јодај. 012 2KI 012 003 Али висине не бише оборене; народ још приношаше жртве и кађаше на висинама. 012 2KI 012 004 И Јоас рече свештеницима: Сав новац посвећени, што се доноси у дом Господњи, новац оних који иду у бој, и новац од уцене свачије, и сав новац што ко доноси од своје воље у дом Господњи. 012 2KI 012 005 Нека свештеници узимају, сваки од свог познаника, и они нека оправљају што је трошно у дому где се год нађе да треба оправити. 012 2KI 012 006 Али до године двадесет треће царовања Јоасовог свештеници још не оправише шта беше трошно у дому. 012 2KI 012 007 Тада цар Јоас дозва Јодаја свештеника и остале свештенике, и рече им: Зашто не оправљате што је трошно у дому? Одселе не узимајте новац од својих познаника, јер треба да вратите да се оправи што је трошно у дому. 012 2KI 012 008 И свештеници присташе да не узимају новац од народа и да не оправљају (они) што је трошно у дому. 012 2KI 012 009 Тада свештеник Јодај узе један ковчег, и прореза рупу на заклопцу, и метну га код олтара с десне стране како се улази у дом Господњи; и свештеници који чуваху врата меташе у њ све новце који се доношаху у дом Господњи. 012 2KI 012 010 А кад виђаху да има много новаца у ковчегу, тада долажаше писар царев с поглаваром свештеничким, и избројавши свезиваху новце који би се нашли у дому Господњем. 012 2KI 012 011 Потом даваху готове новце онима који управљаху послом и стараху се за дом Господњи, а они их издаваху дрводељама и посленицима који оправљаху дом Господњи, 012 2KI 012 012 И зидарима и каменарима, и да се добавља дрво и тесано камење, да се оправи шта беше трошно у дому Господњем, и да се добави све што требаше да се оправи дом. 012 2KI 012 013 Али новцима који доношаху у дом Господњи не грађаху чаша сребрних за дом Господњи, ни виљушака, ни котлића, ни труба, нити каквих судова златних ни сребрних; 012 2KI 012 014 Него их даваху онима који беху над послом да се оправи за њих дом Господњи. 012 2KI 012 015 И не тражаху рачуна од људи којима предаваху новце да издају посленицима, јер верно рађаху. 012 2KI 012 016 Новци за преступ и новци за грехе не доношаху се у дом Господњи; припадаху свештеницима. 012 2KI 012 017 Тада изађе Азаило, цар сирски, и удари на Гат и узе га; потом се окрете Азаило да иде на Јерусалим. 012 2KI 012 018 А Јоас, цар Јудин узе све посвећене ствари, што Јосафат и Јорам и Охозија, оци његови цареви Јудини, беху посветили, и све што сам беше посветио, и све злато што се нађе у ризницама дома Господњег и дома царевог, и посла Азаилу цару сирском; и тако отиде од Јерусалима. 012 2KI 012 019 А остала дела Јоасова и све што је чинио, није ли то записано у дневнику царева Јудиних? 012 2KI 012 020 А слуге његове подигоше се и побунише се, и убише Јоаса у дому Милону, куда се иде у Силу. 012 2KI 012 021 Јоазахар, син Симеатов и Јозавад син Сомиров, слуге његове, убише га, те умре; и погребоше га код отаца његових у граду Давидовом; а на његово место зацари се Амасија, син његов. 012 2KI 013 001 Године двадесет треће царовања Јоаса сина Охозијиног над Јудом зацари се Јоахаз, син Јујев над Израиљем у Самарији, и царова седамнаест година. 012 2KI 013 002 И чињаше што је зло пред Господом, јер хођаше за гресима Јеровоама, сина Наватовог, којима наведе на грех Израиља и не одступи од њих. 012 2KI 013 003 Зато се разгневи Господ на Израиља и даде их у руке Азаилу, цару сирском и у руке Вен-Ададу сину Азаиловом за све оно време. 012 2KI 013 004 Али се Јоахаз помоли Господу, и Господ га услиши, јер виде невољу Израиљеву, како их мучи цар сирски. 012 2KI 013 005 И даде Господ Израиљу избавитеља, те се опростише руке сирске, и живљаху синови Израиљеви у шаторима својим као пре. 012 2KI 013 006 Али не одступише од грехова дома Јеровоамовог којима на грех наведе Израиља, него ходише у њима, и сам луг још стајаше у Самарији. 012 2KI 013 007 А не оста Јоахазу народа више од педесет коњика и десет кола и десет хиљада пешака; него их поби цар сирски и сатре их, те бише као прах кад се врше. 012 2KI 013 008 А остала дела Јоахазова и све што је чинио, и јунаштва његова, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих? 012 2KI 013 009 И почину Јоахаз код отаца својих, и погребоше га у Самарији; а на место његово зацари се Јоас, син његов. 012 2KI 013 010 Године тридесет седме царовања Јоасовог над Јудом зацари се Јоас, син Јоахазов над Израиљем у Самарији, и царова шеснаест година. 012 2KI 013 011 И чињаше што је зло пред Господом, не одступи ни од једног греха Јеровоама, сина Наватовог, који наведе Израиља на грех, него у њима хођаше. 012 2KI 013 012 А остала дела Јоасова, и све што је чинио, и јунаштва његова, како је војевао с Амасијом царем Јудиним, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих? 012 2KI 013 013 И почину Јоас код отаца својих, а Јеровоам седе на престо његов; и погребоше Јоаса у Самарији код царева Израиљевих. 012 2KI 013 014 А Јелисије разболе се од болести, од које и умре; и Јоас, цар Израиљев дође к њему, и плачући пред њим говораше: Оче мој, оче мој, кола Израиљева и коњици његови! 012 2KI 013 015 А Јелисије му рече: Узми лук и стреле. И он узе лук и стреле. 012 2KI 013 016 Тада рече цару Израиљевом: Натегни лук руком својом. И натеже лук руком својом. А Јелисије метну руке своје цару на руке. 012 2KI 013 017 И рече: Отвори прозор с истока. И отвори, а Јелисије рече: Пусти стрелу. И он пусти стрелу, а Јелисије рече: Стрела избављења Господњег, стрела избављења од Сираца; јер ћеш побити Сирце у Афеку, и сатрћеш их. 012 2KI 013 018 Још рече: Узми стреле. И узе, а он рече цару Израиљевом: Удари у земљу. И удари три пута, па стаде. 012 2KI 013 019 Тада се расрди на њ човек Божји и рече: Да си ударио пет пута или шест пута, тада би побио Сирце сасвим; а сада ћеш их само три пута разбити. 012 2KI 013 020 Потом умре Јелисије, и погребоше га. А друге године ударише чете моавске на земљу. 012 2KI 013 021 И догоди се кад погребаваху неког човека, угледаше чету и бацише човека у гроб Јелисијев; и кад човек паде и дотаче се костију Јелисијевих, оживе и уста на ноге своје. 012 2KI 013 022 А Азаило цар сирски мучаше Израиља свега века Јоахазовог. 012 2KI 013 023 Али се Господу сажали за њима и смилова се на њих и погледа на њих завета ради свог с Аврамом, Исаком и Јаковом, и не хте их истребити и не одврже их од себе досада. 012 2KI 013 024 И умре Азаило, цар сирски, и на његово се место зацари Вен-Адад, син његов. 012 2KI 013 025 А Јоас, син Јоахазов поврати из руке Вен-Адада, сина Азаиловог, градове које беше Азаило узео ратом Јоахазу оцу његовом; три пута га разби Јоас, и поврати градове Израиљеве. 012 2KI 014 001 Друге године царовања Јоаса, сина Јоахазовог над Израиљем, зацари се Амасија, син Јоасов над Јудом. 012 2KI 014 002 Беше му двадесет и пет година кад поче царовати, и царова двадесет и девет година у Јерусалиму. Матери му беше име Јоадана, из Јерусалима. 012 2KI 014 003 И чињаше што је право пред Господом, али не као Давид отац његов; сасвим чињаше онако како је чинио отац његов Јоас. 012 2KI 014 004 Јер висине не бише оборене: народ још приношаше жртве и кађаше на висинама. 012 2KI 014 005 А кад се утврди царство у руци његовој, он поби слуге своје које су убиле цара, оца његовог. 012 2KI 014 006 Али синове тих крвника не поби, као што пише у књизи закона Мојсијевог, где је заповедио Господ говорећи: Очеви да не гину за синове нити синови за очеве, него сваки за свој грех нека гине. 012 2KI 014 007 Он поби десет хиљада Едомаца у сланој долини, и узе Селу ратом, и прозва је Јоктеил, које оста до данас. 012 2KI 014 008 Тада посла Амасија посланике к Јоасу, сину Јоахаза сина Јујевог, цару Израиљевом, и рече: Дођи да се огледамо. 012 2KI 014 009 А Јоас, цар Израиљев посла к Амасији цару Јудином и поручи му: Трн на Ливану посла ка кедру на Ливану, и поручи: Дај своју кћер сину мом за жену; али наиђе зверје ливанско, и изгази трн. 012 2KI 014 010 Побио си Едомце, па се понесе срце твоје; хвали се, и седи код куће своје; зашто би се заплитао у зло да паднеш и ти и Јуда с тобом? 012 2KI 014 011 Али не послуша Амасија; и подиже се Јоас, цар Израиљев, и огледаше се, он и Амасија цар Јудин, у Вет-Семесу Јудином. 012 2KI 014 012 Али Јуду разби Израиљ, те побегоше сваки к свом шатору. 012 2KI 014 013 А Амасију, цара Јудиног, сина Јоаса сина Охозијиног, ухвати Јоас цар Израиљев у Вет-Семесу; потом дође у Јерусалим и обори зид јерусалимски од врата Јефремових до врата на углу четири стотине лаката. 012 2KI 014 014 И узе све злато и сребро и све посуђе што се нађе у дому Господњем и у ризницама дома царевог, и таоце, па се врати у Самарију. 012 2KI 014 015 А остала дела Јоасова, што је учинио, и јунаштва његова, и како је војевао с Амасијом царем Јудиним, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих? 012 2KI 014 016 И почину Јоас код отаца својих, и би погребен у Самарији код царева Израиљевих, а на његово се место зацари Јеровоам, син његов. 012 2KI 014 017 Амасија пак, син Јоасов цар Јудин, поживе петнаест година по смрти Јоаса сина Јоахазовог, цара Израиљевог. 012 2KI 014 018 А остала дела Амасијина нису ли записана у дневнику царева Јудиних? 012 2KI 014 019 И дигоше буну на њ у Јерусалиму, те побеже у Лахис, а они послаше за њим у Лахис и убише га онде. 012 2KI 014 020 А оданде га донесоше на коњима, и би погребен у Јерусалиму код отаца својих у граду Давидовом. 012 2KI 014 021 Тада сав народ Јудин узе Азарију, коме беше шеснаест година, и зацарише га на место оца његовог Амасије. 012 2KI 014 022 Он сазида Елат повративши га Јуди пошто цар почину код отаца својих. 012 2KI 014 023 Године петнаесте царовања Амасије сина Јоасовог над Јудом, зацари се Јеровоам, син Јоасов над Израиљем у Самарији, и царова четрдесет и једну годину. 012 2KI 014 024 И чињаше што је зло пред Господом и не одступи ни од једног греха Јеровоама, сина Наватовог којима наведе на грех Израиља. 012 2KI 014 025 Он поврати међе Израиљеве од Емата до мора уз поље, по речи Господа Бога Израиљевог, коју рече преко слуге свог Јоне сина Аматијевог, пророка из Гетефера. 012 2KI 014 026 Јер Господ виде да је у љутој невољи Израиљ, и да нема ништа ни од ухваћеног ни од остављеног, и да нема никога да помогне Израиљу. 012 2KI 014 027 И не беше рекао Господ да затре име Израиљево под небом; зато их избави преко Јеровоама, сина Јоасовог. 012 2KI 014 028 А остала дела Јеровоамова, и све што је чинио, и јунаштва његова, како је војевао и како је повратио Дамаск и Емат од Јуде Израиљу, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих? 012 2KI 014 029 Потом почину Јеровоам код отаца својих, царева Израиљевих, а на његово се место зацари Захарија, син његов. 012 2KI 015 001 Године двадесет седме царовања Јеровоамовог над Израиљем зацари се Азарија, син Амасијин над Јудом. 012 2KI 015 002 Беше му шеснаест година кад се зацари, и царова педесет и две године у Јерусалиму. Матери му беше име Јехолија, из Јерусалима. 012 2KI 015 003 Он чињаше што је право пред Господом сасвим као што је чинио Амасија, отац његов. 012 2KI 015 004 Али висине не бише оборене: народ још приношаше жртве и кађаше на висинама. 012 2KI 015 005 А Господ удари цара, те би губав до смрти своје; и живљаше у одвојеном дому; а Јотам, син царев управљаше двором и суђаше народу у земљи. 012 2KI 015 006 А остала дела Азаријина и све што је чинио, није ли то записано у дневнику царева Јудиних? 012 2KI 015 007 И почину Азарија код отаца својих, и погребоше га код отаца његових у граду Давидовом; а на његово се место зацари Јотам, син његов. 012 2KI 015 008 Тридесет осме године царовања Азаријиног над Јудом зацари се Захарија, син Јеровоамов над Израиљем у Самарији, и царова шест месеци. 012 2KI 015 009 И чињаше што је зло пред Господом као што су чинили оци његови; не одступи од грехова Јеровоама, сина Наватовог, којима наведе на грех Израиља. 012 2KI 015 010 И побуни се на њ Салум, син Јависов, и уби га пред народом и погуби га, и зацари се на његово место. 012 2KI 015 011 А остала дела Захаријина, ено записана су у дневнику царева Израиљевих. 012 2KI 015 012 То је реч Господња коју рече Јују говорећи: Синови твоји до четвртог колена седеће на престолу Израиљевом. И зби се тако. 012 2KI 015 013 Салум, син Јависов, зацари се тридесет девете године царовања Озијиног над Јудом, и царова месец дана у Самарији. 012 2KI 015 014 Јер Менајим, син Гадијев из Терсе подиже се и дође у Самарију и уби Салума, сина Јависовог у Самарији, и погуби га, и зацари се на његово место. 012 2KI 015 015 А остала дела Салумова и буна коју подиже, ето, то је записано у дневнику царева Израиљевих. 012 2KI 015 016 Тада Менајим раскопа Тапсу и поби све који беху у њој и у међама њеним од Терсе, јер му не отворише, зато их поби и све трудне жене њихове распори. 012 2KI 015 017 Године тридесет девете царовања Азаријиног над Јудом зацари се Менајим, син Гадијев над Израиљем, и царова десет година у Самарији. 012 2KI 015 018 И чињаше што је зло пред Господом, не одступи свега века свог од грехова Јеровоама, сина Наватовог којима наведе на грех Израиља. 012 2KI 015 019 Тада Фул, цар асирски удари на земљу, а Менајим даде Фулу хиљаду таланата сребра да би му помогао да утврди царство у својој руци. 012 2KI 015 020 А те новце узе Менајим од Израиља, од свих богатих људи, да их да цару асирском, од сваког по педесет сикала. Тако се врати цар асирски, и не забави се онде у земљи. 012 2KI 015 021 А остала дела Менајимова и шта је год чинио, није ли записано у дневнику царева Израиљевих? 012 2KI 015 022 И почину Менајим код отаца својих, а на његово се место зацари Факија, син његов. 012 2KI 015 023 Године педесете царовања Азаријиног над Јудом зацари се Факија, син Менајимов над Израиљем у Самарији, и царова две године. 012 2KI 015 024 И чињаше што је зло пред Господом, не одступи од грехова Јеровоама сина Наватовог, којима наведе на грех Израиља. 012 2KI 015 025 И побуни се на њ Фекај син Ремалијин, војвода његов, и уби га у Самарији у царском двору, с Арговом и Аријем и с педесет људи синова Галадових; и убивши га зацари се на његово место. 012 2KI 015 026 А остала дела Факијина и шта је год чинио, ено је записано у дневнику царева Израиљевих. 012 2KI 015 027 Године педесет друге Азарије, цара Јудиног, зацари се Фекај син Ремалијин над Израиљем у Самарији, и царова двадесет година. 012 2KI 015 028 И чињаше што је зло пред Господом, не одступи од грехова Јеровоама, сина Наватовог, којима наведе на грех Израиља. 012 2KI 015 029 У време Фекаја, цара Израиљевог дође Теглат-Феласар цар асирски, и узе Ијон и Авел-Ветмаху и Јанох и Кедес и Асор и Галад и Галилеју, сву земљу Нефталимову, и пресели народ оданде у Асирију. 012 2KI 015 030 Тада се побуни Осија, син Илин на Фекаја, сина Ремалијиног и уби га и погуби га, и зацари се на његово место двадесете године Јотама, сина Озијиног. 012 2KI 015 031 А остала дела Фекајева и све што је чинио, ено је записано у дневнику царева Израиљевих. 012 2KI 015 032 Друге године царовања Фекаја сина Ремалијиног над Израиљем зацари се Јотам, син Озијин над Јудом. 012 2KI 015 033 Беше му двадесет и пет година кад поче царовати, и царова шеснаест година у Јерусалиму. Матери му беше име Јеруса, кћи Садокова. 012 2KI 015 034 И чињаше што је право пред Господом, сасвим чињаше како је чинио Озија, отац његов. 012 2KI 015 035 Али висине не бише оборене: народ још приношаше жртве и кађаше на висинама. Он начини највиша врата на дому Господњем. 012 2KI 015 036 А остала дела Јотамова и све што је чинио, није ли записано у дневнику царева Јудиних? 012 2KI 015 037 У то време поче Господ пуштати на Јуду Ресина, цара сирског и Фекаја сина Ремалијиног. 012 2KI 015 038 И Јотам почину код отаца својих, и би погребен код отаца својих у граду Давида оца свог; а на његово се место зацари Ахаз, син његов. 012 2KI 016 001 Године седамнаесте Фекаја сина Ремалијиног зацари се Ахаз син Јотамов цар Јудин. 012 2KI 016 002 Двадесет година беше Ахазу кад поче царовати, и царова шеснаест година у Јерусалиму, али не чињаше што је право пред Господом Богом његовим као Давид отац његов. 012 2KI 016 003 Јер хођаше путем царева Израиљевих, па и сина свог пусти кроз огањ по гадним делима народа које одагна Господ испред синова Израиљевих. 012 2KI 016 004 И приношаше жртве и кађаше на висинама и по хумовима и под сваким зеленим дрветом. 012 2KI 016 005 Тада дође Ресин, цар сирски и Фекај, син Ремалијин цар Израиљев, дођоше да бију Јерусалим, и опколише Ахаза; али га не могоше освојити. 012 2KI 016 006 У то време Ресин цар сирски поврати Сирцима Елат, и изагна Јудеје из Елата, и дођоше Сирци у Елат и осташе онде до данас. 012 2KI 016 007 Али Ахаз посла посланике к Теглат-Феласару цару асирском у поручи му: Слуга сам твој, ходи и избави ме из руку цара сирског и из руку цара Израиљевог, који се подигоше на ме. 012 2KI 016 008 И узе Ахаз злато и сребро што се нађе у дому Господњем и у ризницама дома царског, и посла на дар цару асирском. 012 2KI 016 009 И послуша га цар асирски, и дође на Дамаск и узе га, и пресели народ оданде у Кир, а Ресина погуби. 012 2KI 016 010 Тада цар Ахаз отиде на сусрет Теглат-Феласару цару асирском у Дамаск; и виде цар Ахаз олтар који беше у Дамаску, па посла свештенику Урији слику од тог олтара и од све направе његове. 012 2KI 016 011 И начини свештеник Урија олтар сасвим како посла цар Ахаз из Дамаска, онако начини Урија свештеник, докле се врати цар Ахаз из Дамаска. 012 2KI 016 012 Па кад се цар врати из Дамаска и виде олтар, приступи к њему и принесе жртву на њему. 012 2KI 016 013 И запали жртву своју паљеницу и дар свој, и изли налив свој, и покропи олтар крвљу захвалних жртава својих. 012 2KI 016 014 А бронзани олтар што беше пред Господом пренесе с предње стране дома да не стоји између његовог олтара и дома Господњег, и намести га покрај свог олтара к северу. 012 2KI 016 015 И заповеди цар Ахаз Урији свештенику говорећи: На великом олтару пали жртву паљеницу јутарњу и дар вечерњи и жртву паљеницу цареву с даром њеним и жртву паљеницу свега народа земаљског с даровима њиховим и наливима њиховим; и по њему кропи сваком крвљу од жртава паљеница и сваком крвљу од других жртава. А за олтар бронзани промислићу. 012 2KI 016 016 И учини свештеник Урија све како му заповеди цар Ахаз. 012 2KI 016 017 И оплате с подножја скиде цар Ахаз и узе с њих умиваонице, и море скиде с волова бронзаних који беху под њим, и метну га на под камени. 012 2KI 016 018 И стреху суботну, коју беху начинили у дому, и улазак царски, који беше споља, уклони такође од дома Господњег, бојећи се цара асирског. 012 2KI 016 019 А остала дела Ахазова што је чинио, нису ли записана у дневнику царева Јудиних? 012 2KI 016 020 И почину Ахаз код отаца својих, и би погребен код отаца својих у граду Давидовом; а на његово се место зацари Језекија, син његов. 012 2KI 017 001 Дванаесте године царовања Ахазовог над Јудом зацари се у Самарији над Израиљем Осија, син Илин, и царова девет година. 012 2KI 017 002 И чињаше што је зло пред Господом, али не као цареви Израиљеви који бише пре њега. 012 2KI 017 003 На њега дође Салманасар цар асирски, и Осија му поста слуга, те му плаћаше данак. 012 2KI 017 004 Али цар асирски опази да Осија хоће да се одметне, јер Осија посла посланике к Соју, цару мисирском и не посла данак годишњи цару асирском; зато га опколи цар асирски и свезавши баци га у тамницу. 012 2KI 017 005 А цар асирски прође сву земљу и дође на Самарију, и би је три године. 012 2KI 017 006 Девете године Осијине узе цар асирски Самарију и одведе Израиља у Асирију и насели у Алају и у Авору на води Гозану и у градовима мидским. 012 2KI 017 007 А то би што синови Израиљеви грешише Господу Богу свом, који их је извео из земље мисирске испод руке Фараона, цара мисирског, и бојаше се других богова, 012 2KI 017 008 И ходише по уредбама народа који одагна Господ испред синова Израиљевих, и како чинише цареви Израиљеви; 012 2KI 017 009 И тајно чинише синови Израиљеви шта није право пред Господом Богом њиховим, и поградише висине по свим градовима својим, од куле стражарске до градова озиданих. 012 2KI 017 010 И подигоше ликове и лугове на сваком високом хуму и под сваким зеленим дрветом. 012 2KI 017 011 И кађаху онуда по свим висинама као народи које одагна Господ испред њих, и чињаху зле ствари гневећи Господа. 012 2KI 017 012 И служаху гадним боговима, за које им беше Господ рекао: Не чините то. 012 2KI 017 013 И Господ опомињаше Израиља и Јуду преко свих пророка и свих виделаца говорећи: Вратите се са злих путева својих и држите заповести моје и уредбе моје по свему закону који сам заповедио оцима вашим и који сам вам послао по слугама својим пророцима. 012 2KI 017 014 Али не послушаше; него беху тврдоврати као и оци њихови, који не вероваше Господу Богу свом. 012 2KI 017 015 И одбацише уредбе Његове и завет Његов, који учини с оцима њиховим, и сведочанства Његова, којима им сведочаше, и ходише за ништавилом и посташе ништави, и за народима који беху око њих, за које им беше заповедио Господ да не чине као они. 012 2KI 017 016 И оставише све заповести Господа Бога свог, и начинише себи ливене ликове, два телета, и лугове, и клањаше се свој војсци небеској, и служаше Валу. 012 2KI 017 017 И проводише синове своје и кћери своје кроз огањ, и даваше се на врачање и гатање, и продаше се да чине зло пред Господом гневећи Га. 012 2KI 017 018 Зато се Господ разгневи врло на Израиља, и одбаци их од себе, те не оста него само племе Јудино. 012 2KI 017 019 Па ни Јуда не држаше заповести Господа Бога свог, него хођаше по уредбама које начинише Израиљци. 012 2KI 017 020 Зато Господ поврже све семе Израиљево, и мучи их, и предаде их у руке онима који их плене, докле их и одбаци од себе. 012 2KI 017 021 Јер се отцепише Израиљци од дома Давидовог, и поставише царем Јеровоама, сина Наватовог, а Јеровоам одби Израиљце од Господа и наведе их да греше грехом великим. 012 2KI 017 022 И ходише синови Израиљеви у свим гресима Јеровоамовим које је он чинио, и не одступише од њих; 012 2KI 017 023 Докле Господ не одбаци Израиља од себе као што је говорио преко свих слуга својих пророка, и тако пресељен би Израиљ из земље своје у Асирску до данашњег дана. 012 2KI 017 024 Потом доведе цар асирски људе из Вавилона и из Хуте и из Аве и из Емата и из Сефарвима, и насели их у градовима самаријским место Израиљаца, и наследише Самарију, и живљаху по градовима њеним. 012 2KI 017 025 А кад почеше живети онде, не бојаху се Господа, а Господ посла на њих лавове, који их дављаху. 012 2KI 017 026 Зато рекоше цару асирском говорећи: Ови народи које си довео и населио у градовима самаријским не знају законе Бога оне земље; зато посла на њих лавове, који их ето море, јер не знају законе Бога оне земље. 012 2KI 017 027 Тада заповеди цар асирски и рече: Одведите онамо једног од свештеника које сте довели оданде, па нека иде и седи онде, нека их учи закону Бога оне земље. 012 2KI 017 028 И тако један од свештеника, које беху одвели из Самарије, дође и настани се у Ветиљу, и учаше их како ће се бојати Господа. 012 2KI 017 029 Али начинише себи сваки народ своје богове, и пометаше их у куће висина, које беху начинили Самарјани, сваки народ у својим градовима у којима живљаху. 012 2KI 017 030 Јер Вавилоњани начинише Сокот-Веноту, а Хућани начинише Нергала, а Емаћани начинише Асима; 012 2KI 017 031 И Ављани начинише Ниваза и Тартака, а Сефарвимци спаљиваху синове своје огњем Адрамелеху и Анамелеху боговима сефарвимским. 012 2KI 017 032 Али се бојаху Господа, и поставише између себе свештенике висинама, који им служаху у домовима висина; 012 2KI 017 033 Бојаху се Господа, али и својим боговима служаху по обичају оних народа из којих их преселише. 012 2KI 017 034 И до данашњег дана раде по старим обичајима; не боје се Господа, а не раде ни по својим уредбама и обичајима, ни по закону и заповести што је заповедио Господ синовима Јакова, коме наде име Израиљ; 012 2KI 017 035 С којима учини Господ завет и заповеди им и рече: Не бојте се других богова нити им се клањајте нити им служите нити им приносите жртава; 012 2KI 017 036 Него Господа, који вас је извео из земље мисирске силом великом и мишицом подигнутом, Њега се бојте и Њему се клањајте и Њему приносите жртве; 012 2KI 017 037 И уредбе и правила и закон и заповести што вам је написао држите извршујући их увек, и не бојте се других богова. 012 2KI 017 038 И не заборављајте завет који је учинио с вама, и не бојте се других богова. 012 2KI 017 039 Него Господа Бога свог бојте се, и Он ће вас избавити из руку свих непријатеља ваших. 012 2KI 017 040 Али не послушаше, него радише по старом свом обичају. 012 2KI 017 041 Тако ови народи бојаху се Господа и идолима својим служаху; и синови њихови и синови синова њихових чине до данашњег дана онако како су чинили оци њихови. 012 2KI 018 001 А треће године царовања Осије сина Илиног над Израиљем зацари се Језекија син Ахазов над Јудом. 012 2KI 018 002 Беше му двадесет и пет година кад поче царовати, и царова двадесет и девет година у Јерусалиму. Матери му беше име Авија, кћи Захаријина. 012 2KI 018 003 И чињаше што је право пред Господом сасвим као што је чинио Давид, отац његов. 012 2KI 018 004 Он обори висине, и изломи ликове и исече лугове, и разби змију од бронзе, коју беше начинио Мојсије, јер јој до тада кађаху синови Израиљеви; и прозва је Неустан. 012 2KI 018 005 Уздаше се у Господа Бога Израиљевог, и не би таквог између свих царева Јудиних после њега ни пре њега. 012 2KI 018 006 Јер приону за Господа, не одступи од Њега, него држа заповести које заповеди Господ Мојсију. 012 2KI 018 007 И Господ беше с њим; куда год иђаше напредоваше; и одметну се од цара асирског, те му не би слуга. 012 2KI 018 008 Он поби Филистеје до Газе и међе њене, од куле стражарске до града озиданог. 012 2KI 018 009 А четврте године царовања Језекијиног, а то је седма година царовања Осије сина Илиног над Израиљем, подиже се Салманасар цар асирски на Самарију, и опколи је. 012 2KI 018 010 И после три године узе је; шесте године царовања Језекијиног, а девете године царовања Осијиног над Израиљем, би узета Самарија. 012 2KI 018 011 И одведе цар асирски Израиљце у Асирију и насели их у Алају и у Авору на води Гозану и по градовима мидским. 012 2KI 018 012 Јер не слушаше глас Господа Бога свог и преступаше завет Његов, све што им је заповедио Мојсије слуга Господњи, не слушаше нити творише. 012 2KI 018 013 А четрнаесте године царовања Језекијиног подиже се Сенахирим, цар асирски на све тврде градове Јудине, и узе их. 012 2KI 018 014 Тада Језекија, цар Јудин посла у Лахис к цару асирском и поручи му: Згрешио сам; врати се од мене, шта год наметнеш на ме носићу. А цар асирски наметну на Језекију, цара Јудиног, триста таланата сребра и тридесет таланата злата. 012 2KI 018 015 И даде цар Језекија све сребро што се нађе у дому Господњем и у ризницама царског двора. 012 2KI 018 016 У то време цар Језекија раскопа врата на цркви Господњој и прагове које сам беше оковао, и даде цару асирском. 012 2KI 018 017 Али цар асирски посла Тартана и Равсариса и Равсака из Лахиса к цару Језекији у Јерусалим с великом војском; и они се подигоше и дођоше у Јерусалим; и подигавши се и дошавши стадоше код јаза горњег језера, који је покрај пута у пољу бељаревом. 012 2KI 018 018 И стадоше викати цара. Тада дође к њима Елијаким, син Хелкијин, који беше над двором и Сомна писар и Јоах син Асафов, паметар. 012 2KI 018 019 И рече им Равсак: Кажите цару Језекији: Овако каже велики цар, цар асирски: Каква је то узданица, у коју се уздаш? 012 2KI 018 020 Ти велиш, али су празне речи, да имаш савета и силе за рат. У шта се дакле уздаш, те си се одметнуо од мене? 012 2KI 018 021 Гле, уздаш се у Мисир, у штап од трске сломљене, на који ако се ко наслони, ући ће му у руку и пробошће је; такав је Фараон цар мисирски свима који се уздају у њ. 012 2KI 018 022 Ако ли ми кажете: Уздамо се у Господа Бога свог; није ли то онај чије је висине и олтаре оборио Језекија и заповедио Јуди и Јерусалиму: Пред овим олтаром клањајте се у Јерусалиму. 012 2KI 018 023 Хајде, затеци се мом господару, цару асирском; и даћу ти две хиљаде коња, ако можеш добавити који ће јахати на њима. 012 2KI 018 024 Како ћеш дакле одбити и једног војводу између најмањих слугу господара мог? Али се ти уздаш у Мисир за кола и коњике. 012 2KI 018 025 Сврх тога, еда ли сам ја без Господа дошао на ово место да га затрем? Господ ми је рекао: Иди на ту земљу, и затри је. 012 2KI 018 026 Тада Елијаким, син Хелкијин и Сомна и Јоах рекоше Равсаку: Говори слугама својим сирски, јер разумемо, а немој нам говорити јудејски да слуша народ на зиду. 012 2KI 018 027 А Равсак им рече: Еда ли ме је господар мој послао ка господару твом или к теби да кажем ове речи? Није ли к тим људима, што седе на зиду, да једу своју нечист и да пију своју мокраћу с вама? 012 2KI 018 028 Тада стаде Равсак и повика гласно јудејски, и рече говорећи: Чујте реч великог цара, цара асирског. 012 2KI 018 029 Овако каже цар: Немојте да вас вара Језекија; јер вас не може избавити из моје руке. 012 2KI 018 030 Немојте да вас наговори Језекија да се поуздате у Господа, говорећи: Господ ће нас избавити, и овај се град неће дати у руке цару асирском. 012 2KI 018 031 Не слушајте Језекије; јер овако каже цар асирски: Учините мир са мном, и ходите к мени па једите сваки са свог чокота и сваки са своје смокве, и пијте сваки из свог студенца. 012 2KI 018 032 Докле не дођем и однесем вас у земљу као што је ваша, у земљу обилну житом и вином, у земљу обилну хлебом и виноградима, у земљу обилну маслином и уљем и медом, па ћете живети и нећете изгинути. Не слушајте Језекије, јер вас вара говорећи: Господ ће нас избавити. 012 2KI 018 033 Је ли који између богова других народа избавио своју земљу из руке цара асирског? 012 2KI 018 034 Где су богови ематски и арфадски? Где су богови сефарвимски, енски и авски? Јесу ли избавили Самарију из мојих руку? 012 2KI 018 035 Који су између свих богова ових земаља избавили земљу своју из моје руке? А Господ ће избавити Јерусалим из моје руке? 012 2KI 018 036 Али народ ћуташе, и не одговорише му ни речи, јер цар беше заповедио и рекао: Не одговарајте му. 012 2KI 018 037 Тада Елијаким, син Хелкијин, који беше над двором и Сомна писар и Јоах син Асафов, паметар, дођоше к Језекији раздрвши хаљине, и казаше му речи Равсакове. 012 2KI 019 001 А кад то чу цар Језекија, раздре хаљине своје и веза око себе кострет, па отиде у дом Господњи. 012 2KI 019 002 И посла Елијакима, који беше над двором, и Сомну писара и најстарије свештенике обучене у кострет к Исаији пророку, сину Амосовом. 012 2KI 019 003 И рекоше му: Овако вели Језекија: Ово је дан невоље и кара и руга; јер приспеше деца до порођаја, а нема снаге да се роде. 012 2KI 019 004 Да ако је чуо Господ Бог твој све што рече Равсак, ког посла цар асирски, господар његов да ружи Бога Живога и да Га вређа речима, које је чуо Господ Бог твој; помоли се за остатак који се налази. 012 2KI 019 005 И дођоше к Исаији слуге цара Језекије. 012 2KI 019 006 И рече им Исаија: Овако реците господару свом: Овако вели Господ: Не плаши се од речи које си чуо, којима хулише на ме слуге цара асирског. 012 2KI 019 007 Ево, ја ћу пустити на њ дух, те ће чути глас и вратити се у своју земљу, и учинићу да погине од мача у својој земљи. 012 2KI 019 008 И тако, вративши се Равсак нађе цара асирског где бије Ливну, јер беше чуо да је отишао од Лахиса. 012 2KI 019 009 А он чу за Тираку, цара хуског где казаше: Ево иде да се бије с тобом. Зато опет посла посланике к Језекији говорећи: 012 2KI 019 010 Овако реците Језекији, цару Јудином: Немој да те вара Бог твој, у ког се уздаш говорећи: Неће се дати Јерусалим у руке цару асирском. 012 2KI 019 011 Ето чуо си шта су учинили цареви асирски свим земљама потрвши их сасвим; а ти ли ћеш се избавити? 012 2KI 019 012 Јесу ли народе које сатрше оци моји избавили богови њихови, Госанце, Харанце, Ресефе и синове Еденове, који беху у Теласару? 012 2KI 019 013 Где је цар ематски и цар арфадски и цар од града Сефарвима, од Ене и Аве? 012 2KI 019 014 А кад Језекија прими књигу из руку посланика и прочита је, отиде у дом Господњи, и разви је Језекија пред Господом. 012 2KI 019 015 И помоли се Језекија Господу говорећи: Господе Боже Израиљев, који седиш на херувимима, Ти си сам, Бог свим царствима на земљи, Ти си створио небо и земљу, 012 2KI 019 016 Пригни, Господе, ухо своје и чуј; отвори, Господе, очи своје и види; чуј речи Сенахирима, који посла да ружи Бога Живога. 012 2KI 019 017 Истина је, Господе, опустошили су цареви асирски оне народе и земље њихове; 012 2KI 019 018 И побацали су богове њихове у огањ, јер не беху богови, него дело руку човечијих, дрво и камен; зато их потрше. 012 2KI 019 019 И зато, Господе Боже наш, избави нас из руку његових, да познаду сва царства на земљи да си Ти, Господе, сам Бог. 012 2KI 019 020 Тада посла Исаија син Амосов к Језекији, и поручи му: Овако вели Господ Бог Израиљев: Услишио сам за шта си ми се молио ради Сенахирима, цара асирског. 012 2KI 019 021 Ово је реч коју изрече Господ за њ: Руга ти се и подсмева ти се девојка, кћи сионска, за тобом маше главом кћи јерусалимска. 012 2KI 019 022 Кога си ружио и хулио? И на кога си подигао глас? И подигао у вис очи своје? На Свеца Израиљевог. 012 2KI 019 023 Преко посланика својих ружио си Господа и рекао си: С мноштвом кола својих изиђох на високе горе, на стране ливанске, и посећи ћу високе кедре његове и лепе јеле његове, и ући ћу у крајњи стан његов, у шуму његова Кармила. 012 2KI 019 024 Ја сам копао и пио воду туђу, и исушио сам стопама својим све потоке градовима. 012 2KI 019 025 Ниси ли чуо да ја то одавна чиним и од искона да сам тако уредио? Сада пуштам то, да превратиш тврде градове у пусте гомиле. 012 2KI 019 026 Зато који у њима живе изнемогоше, уплашише се и сметоше се, посташе као трава пољска, као зелена травица, као трава на крововима, која се суши пре него сазри. 012 2KI 019 027 Знам седење твоје, и полажење твоје и долажење твоје знам, и како бесниш на ме. 012 2KI 019 028 Јер бесниш на ме, и твоја обест дође до мојих ушију; зато ћу метнути брњицу своју на ноздрве твоје и узду своју у губицу твоју, па ћу те одвести натраг путем којим си дошао. 012 2KI 019 029 А теби ово нека буде знак: јешћете ове године шта само од себе роди, и друге године шта опет само од себе роди; а треће године сејте и жањите и садите винограде и једите род с њих. 012 2KI 019 030 Јер остатак дома Јудиног, што остане, опет ће пустити жиле оздо и родити озго. 012 2KI 019 031 Јер ће из Јерусалима изаћи остатак, и из горе Сиона, који се сачувају. Ревност Господа над војскама учиниће то. 012 2KI 019 032 Зато овако вели Господ за цара асирског: Неће ући у овај град нити ће бацити амо стреле, неће се примаћи ка њему са штитом, нити ће ископати опкопе око њега. 012 2KI 019 033 Вратиће се путем којим је дошао, а у град овај неће ући, вели Господ. 012 2KI 019 034 Јер ћу бранити тај град, и сачуваћу га себе ради и ради Давида, слуге свог. 012 2KI 019 035 И исту ноћ анђео Господњи изађе и поби у логору асирском сто и осамдесет и пет хиљада; и кад усташе ујутру, а то све сами мртваци. 012 2KI 019 036 Те се подиже Сенахирим, цар асирски, и отиде, и вративши се оста у Ниневији. 012 2KI 019 037 И кад се клањаше у дому Нисрока, бога свог, Адрамелех и Сарасар синови његови убише га мачем, а сами побегоше у земљу араратску, и на његово се место зацари Есарадон, син његов. 012 2KI 020 001 У то време разболе се Језекија на смрт; и дође к њему пророк Исаија, син Амосов и рече му: Овако вели Господ: Нареди за кућу своју, јер ћеш умрети и нећеш остати жив. 012 2KI 020 002 А он се окрете лицем к зиду, и помоли се Господу говорећи: 012 2KI 020 003 Ох, Господе, опомени се да сам једнако ходио пред Тобом верно и с целим срцем, и творио шта је Теби угодно. И плака Језекија веома. 012 2KI 020 004 И Исаија још не беше отишао до половине двора, а дође му реч Господња говорећи: 012 2KI 020 005 Врати се и реци Језекији, вођи народа мог: Овако вели Господ Бог Давида оца твог: Чуо сам молитву твоју, и видео сам сузе твоје; ево исцелићу те, до три дана ићи ћеш у дом Господњи. 012 2KI 020 006 И додаћу ти веку петнаест година, и избавићу тебе и овај град из руку цара асирског, и бранићу овај град себе ради и ради Давида, слуге свог. 012 2KI 020 007 Потом рече Исаија: Донесите груду сувих смокава. И донесавши привише му на оток, и исцели се. 012 2KI 020 008 А Језекија рече Исаији: Шта ће бити знак да ће ме Господ исцелити и да ћу до три дана отићи у дом Господњи? 012 2KI 020 009 А Исаија рече: Ово нека ти буде знак од Господа да ће учинити Господ шта је рекао: хоћеш ли да отиде сен десет кољенаца напред или да се врати десет кољенаца натраг? 012 2KI 020 010 А Језекија рече: Лако је да сен отиде напред десет кољенаца; немој, него нека се врати сен десет кољенаца натраг? 012 2KI 020 011 И Исаија пророк завапи ка Господу, и врати Господ сен по кољенцима по којима беше отишао на сунчанику Ахазовом натраг за десет кољенаца. 012 2KI 020 012 У то време Меродах-Валадан, син Валаданов, цар вавилонски посла књигу с даром Језекији; јер беше чуо да је болестан Језекија. 012 2KI 020 013 И Језекија саслушавши посланике показа им све ризнице своје, сребро и злато и мирисе, и најбоље уље, и кућу где му беше оружје, и шта се год налажаше у ризницама његовим, не оста ништа да им не показа Језекија у кући својој и у свему господству свом. 012 2KI 020 014 Тада дође пророк Исаија к цару Језекији и рече му: Шта су говорили ти људи и одакле су дошли к теби? А Језекија рече: Из далеке земље дошли су, из Вавилона. 012 2KI 020 015 А он рече: Шта су видели у твом двору? А Језекија рече: Видели су све што има у мом двору; није остало ништа у ризницама мојим да им нисам показао. 012 2KI 020 016 Тада рече Исаија Језекији: Чуј реч Господњу. 012 2KI 020 017 Ево доћи ће време кад ће се однети у Вавилон све што има у кући твојој, и што су сабирали оци твоји до данас, неће остати ништа, вели Господ. 012 2KI 020 018 И синове твоје, који ће изаћи од тебе, које ћеш родити, узеће да буду дворани у двору цара вавилонског. 012 2KI 020 019 А Језекија рече Исаији: Добра је реч Господња, коју си рекао. Још рече: Је ли? За мог века биће мир и вера? 012 2KI 020 020 А остала дела Језекијина и сва јунаштва његова, и како је начинио језеро, и воду довео у град, није ли записано у дневнику царева Јудиних? 012 2KI 020 021 И почину Језекија код отаца својих, а на његово се место зацари Манасија, син његов. 012 2KI 021 001 Дванаест година беше Манасији кад поче царовати, и царова педесет и пет година у Јерусалиму. Матери му беше име Ефсива. 012 2KI 021 002 И чињаше што је зло пред Господом по гадним делима народа, које Господ одагна испред синова Израиљевих; 012 2KI 021 003 Јер опет начини висине, које беше потро Језекија отац његов, и подиже олтаре Валу, и начини луг као што беше начинио Ахав, цар Израиљев, и клањаше се свој војсци небеској и служаше јој. 012 2KI 021 004 И начини олтаре у дому Господњем, за који беше рекао Господ: У Јерусалиму ћу наместити име своје; 012 2KI 021 005 Начини олтаре свој војсци небеској у два трема дома Господњег. 012 2KI 021 006 И сина свог проведе кроз огањ, и врачаше и гаташе, и уреди оне што се договарају с духовима и врачаре; и чињаше врло много што је зло пред Господом, гневећи Га. 012 2KI 021 007 И постави резан лик шумски који начини у дому, за који беше рекао Господ Давиду и Соломуну, сину његовом: У овом дому и у Јерусалиму, који изабрах између свих племена Израиљевих, наместићу име своје довека; 012 2KI 021 008 И нећу више дати да се макне нога синовима Израиљевим из земље коју дадох оцима њиховим, ако само уздрже и устворе све што сам им заповедио, и сав закон који им је заповедио мој слуга Мојсије. 012 2KI 021 009 Али не послушаше, јер их заведе Манасија, те чинише горе него народи које истреби Господ испред синова Израиљевих. 012 2KI 021 010 А Господ говораше преко слуга својих пророка говорећи: 012 2KI 021 011 Што учини Манасија, цар Јудин та гадна дела чинећи горе од свега што су чинили Амореји који пре њега бише, и наведе на грех и Јуду гадним боговима својим; 012 2KI 021 012 Зато овако вели Господ Бог Израиљев: Ево, ја ћу пустити зло на Јерусалим, и на Јуду, да ће свакоме ко чује зујати оба уха. 012 2KI 021 013 Јер ћу затегнути над Јерусалимом уже самаријско и мерила дома Ахавовог, и збрисаћу Јерусалим, као што се брише здела, и избише се па се изврне. 012 2KI 021 014 И оставићу остатак наследства свог, и даћу их у руке непријатељима њиховим да буду плен и грабеж свим непријатељима својим. 012 2KI 021 015 Јер чинише што је зло преда мном, и гневише ме од дана кад изиђоше оци њихови из Мисира до данас. 012 2KI 021 016 Још и праву крв веома многу проли Манасија тако да напуни Јерусалим од краја до краја, осим греха свог којим наведе Јуду на грех да чини што је зло пред Господом. 012 2KI 021 017 А остала дела Манасијина и све што је чинио, и грех, којим је грешио, није ли то записано у дневнику царева Јудиних? 012 2KI 021 018 И почину Манасија код отаца својих, и би погребен у врту код дома свог, у врту Озином; а на његово место зацари се Амон, син његов. 012 2KI 021 019 Двадесет и две године имаше Амон кад поче царовати, и царова две године у Јерусалиму. Матери му беше име Месулемета, кћи Арусова, из Јотеве. 012 2KI 021 020 Он чињаше што је зло пред Господом, као што је чинио Манасија, отац његов. 012 2KI 021 021 И хођаше свим путем којим је ходио отац његов, и служаше гадним боговима, којима је служио отац његов, и клањаше им се. 012 2KI 021 022 И остави Господа Бога отаца својих, и не ходи путем Господњим. 012 2KI 021 023 А слуге Амонове побунише се на њ, и убише цара у двору његовом. 012 2KI 021 024 А народ земаљски поби све који се беху побунили на цара Амона; и зацари народ земаљски на његово место Јосију, сина његовог. 012 2KI 021 025 А остала дела Амонова, што је чинио, нису ли записана у дневнику царева Јудиних? 012 2KI 021 026 И погребоше га у његовом гробу у врту Озином; и Јосија, син његов би цар на његово место. 012 2KI 022 001 Осам година беше Јосији кад поче царовати, и царова тридесет и једну годину у Јерусалиму. Матери му беше име Једида, кћи Адајева, из Воската. 012 2KI 022 002 Он чињаше што је право пред Господом, и хођаше свим путем Давида, оца свог и не одступаше ни надесно ни налево. 012 2KI 022 003 А осамнаесте године царовања Јосијиног посла цар Сафана, сина Азалије сина Месуламовог, писара, у дом Господњи, говорећи: 012 2KI 022 004 Иди ка Хелкији поглавару свештеничком, нека изброји новце донесене у дом Господњи, што су накупили од народа вратари. 012 2KI 022 005 И нека их да посленицима који надгледају дом Господњи, па нека дају посленицима који раде око дома Господњег да се оправи што је трошно у дому, 012 2KI 022 006 Дрводељама и каменарима и зидарима, и да се купује дрво и камен тесани да се оправи дом. 012 2KI 022 007 Али да им се не траже рачуни од новаца који им се даду, јер ће верно радити. 012 2KI 022 008 Тада рече Хелкија, поглавар свештенички, Сафану писару: Нађох законик у дому Господњем. И Хелкија даде књигу Сафану, и он је прочита. 012 2KI 022 009 А Сафан писар отиде к цару, и јави цару говорећи: Покупише слуге твоје новце што се нађоше у дому, предаше их посленицима који надгледају дом Господњи. 012 2KI 022 010 И каза Сафан писар цару говорећи: Књигу ми даде Хелкија свештеник. И прочита је Сафан цару. 012 2KI 022 011 А кад цар чу речи у законику, раздре хаљине своје. 012 2KI 022 012 И заповеди цар Хелкији свештенику и Ахикаму сину Сафановом и Ахвору сину Михејевом и Сафану писару и Асаји слузи царевом, говорећи: 012 2KI 022 013 Идите, упитајте Господа за ме и за народ и за свега Јуду ради речи ове књиге што се нађе; јер је велик гнев Господњи који се распалио на нас зато што оци наши не слушаше речи ове књиге да чине све онако како нам је написано. 012 2KI 022 014 И тако отиде Хелкија свештеник и Ахикам и Ахвор и Сафан и Асаја к пророчици Олди, жени Салума сина Текуја сина Араса ризничара; а она стајаше у Јерусалиму у другом крају, и говораше с њом. 012 2KI 022 015 А она им рече: Овако вели Господ Бог Израиљев: Кажите човеку који вас је послао к мени: 012 2KI 022 016 Овако вели Господ: Ево пустићу зло на то место и на становнике његове, све што говори књига коју је прочитао цар Јудин, 012 2KI 022 017 Зато што ме оставише, и кадише другим боговима да би ме гневили свим делима руку својих; зато се гнев мој распалио на то место, и неће се угасити. 012 2KI 022 018 А цару Јудином, који вас је послао да упитате Господа, овако му кажите: Овако вели Господ Бог Израиљев за речи које си чуо: 012 2KI 022 019 Што је умекнуло срце твоје, и понизио си се пред Господом кад си чуо шта сам говорио за то место и за становнике његове да ће бити пустош и проклетиња, и што си раздро хаљине своје и плакао преда мном, зато и ја услиших тебе, вели Господ. 012 2KI 022 020 Зато, ево, ја ћу те прибрати к оцима твојим, и на миру ћеш бити прибран у гроб свој, и нећеш очима својим видети зло које ћу пустити на то место. И казаше то цару. 012 2KI 023 001 Тада посла цар, те се скупише к њему све старешине Јудине и јерусалимске. 012 2KI 023 002 И отиде цар у дом Господњи и с њим сви људи из земљи Јудине и сви Јерусалимљани и свештеници и пророци и сав народ, мало и велико, и прочита им све речи књиге заветне, која се нађе у дому Господњем. 012 2KI 023 003 И цар стојећи код ступа учини завет пред Господом да ће они ићи за Господом и држати заповести Његове и сведочанства Његова и уредбе Његове свим срцем и свом душом, вршећи речи тог завета написане у тој књизи. И сав народ приста на завет. 012 2KI 023 004 Тада заповеди цар Хелкији, поглавару свештеничком и свештеницима другог реда и онима који чуваху врата, да изнесу из цркве Господње све ствари које беху начињене Валу и гају и свој војсци небеској; и спали их иза Јерусалима у пољу кедронском, и однесе пепео од њих у Ветиљ. 012 2KI 023 005 И сврже свештенике идолске које беху поставили цареви Јудини да каде по висинама у градовима Јудиним и око Јерусалима тако и оне који кађаху Валу, сунцу и месецу и звездама и свој војсци небеској. 012 2KI 023 006 И изнесе гај из дома Господњег иза Јерусалима на поток Кедрон, и спали га на потоку Кедрону и сатре у прах, и просу прах на гробове синова народних. 012 2KI 023 007 И поквари куће курварске које беху у дому Господњем, у којима жене ткаху застираче за гај. 012 2KI 023 008 И доведавши све свештенике из градова Јудиних оскврни висине где кађаху свештеници од Геве до Вирсавеје, и поквари висине на вратима, и која беше на уласку на вратима Исуса заповедника градског налево од врата градских. 012 2KI 023 009 Али свештеници оних висина не приступаху к олтару Господњем у Јерусалиму, него јеђаху пресне хлебове међу браћом својом. 012 2KI 023 010 Оскврни и Тофет, који беше у долини синова Еномових, да не би нико више водио сина свог ни кћери своје кроз огањ Молоху. 012 2KI 023 011 И уклони коње које беху поставили цареви Јудини сунцу од уласка у дом Господњи до куће Натан-Мелеха дворанина, која беше у Фаруриму; а кола сунчана сажеже огњем. 012 2KI 023 012 И олтаре на крову собе Ахазове, које беху начинили цареви Јудини, и олтаре које беше начинио Манасија у оба трема дома Господњег, поквари цар, и узевши их оданде баци прах од њих у поток Кедрон. 012 2KI 023 013 И висине према Јерусалиму с десне стране на гори Маслинској, које беше начинио Соломун, цар Израиљев Астароти гаду сидонском и Хемосу гаду моавском и Мелхому гаду синова Амонових, оскврни цар. 012 2KI 023 014 И изломи ликове и исече гајеве, и места њихова напуни костију људских. 012 2KI 023 015 И олтар, који беше у Ветиљу, висину, коју беше начинио Јеровоам, син Наватов, који наведе на грех Израиља, и олтар и висину поквари, и спаливши висину сатре је у прах, и спали гај. 012 2KI 023 016 И обазревши се Јосија виде гробове који беху онде на гори, и посла те извадише кости из гробова, и сажеже их на олтару и оскврни га, по речи Господњој, коју рече човек Божји, који напред каза те ствари. 012 2KI 023 017 И рече: Какав је оно споменик што видим? Рекоше му грађани: Оно је гроб човека Божијег који дође из Јуде и напред каза то што си учинио на олтару у Ветиљу. 012 2KI 023 018 А он рече: Оставите га, нико да му не креће кости. Тако се сачуваше кости његове с костима оног пророка који дође из Самарије. 012 2KI 023 019 И све домове висина по градовима самаријским које начинише цареви Израиљеви гневећи Господа, поквари Јосија; и учини с њима све онако како учини у Ветиљу. 012 2KI 023 020 И покла све свештенике висина, који беху онуда, на олтарима, и сажеже кости људске на њима; потом се врати у Јерусалим. 012 2KI 023 021 Тада заповеди цар свему народу говорећи: Празнујте пасху Господу Богу свом, као што пише у књизи заветној. 012 2KI 023 022 Јер не би празнована овако пасха од времена судија које судише Израиљу и за све време царева Израиљевих и царева Јудиних. 012 2KI 023 023 Као што би осамнаесте године цара Јосије празнована пасха Господу у Јерусалиму. 012 2KI 023 024 И оне што се договарају с духовима и врачаре, и ликове и гадне богове и све гадове који се виђаху у земљи Јудиној и у Јерусалиму истреби Јосија да изврши речи закона написане у књизи коју нађе Хелкија свештеник у дому Господњем. 012 2KI 023 025 Ни пре њега не беше таквог цара, који би се обратио ка Господу свим срцем својим и свом душом својом и свом снагом својом, сасвим по закону Мојсијевом, нити после њега наста такав као он. 012 2KI 023 026 Али се Господ не поврати од жестине великог гнева свог, којом се беше распалио гнев Његов на Јуду за све дражење којим Га беше дражио Манасија. 012 2KI 023 027 И рече Господ: и Јуду ћу одбацити од себе као што сам одбацио Израиља, и град ћу овај одбацити, који сам изабрао, Јерусалим, и дом, за који рекох: Ту ће бити име моје. 012 2KI 023 028 А остала дела Јосијина и све што је чинио, није ли записано у дневнику царева Јудиних? 012 2KI 023 029 У његово време изађе Фараон Нехаон, цар мисирски на цара асирског к реци Ефрату, и цар Јосија изађе преда њ, а он како га виде уби га у Мегидону. 012 2KI 023 030 И мртвог метнуше га слуге његове на кола, и одвезоше га из Мегидона у Јерусалим, и погребоше га у гробу његовом; и народ земаљски узе Јоахаза, сина Јосијиног, и помазаше га и зацарише га на место оца његовог. 012 2KI 023 031 Двадесет и три године беше Јоахазу кад поче царовати, и царова три месеца у Јерусалиму. Матери му беше име Амутала, кћи Јеремијина, из Ливне. 012 2KI 023 032 Он чињаше што је зло пред Господом сасвим како су чинили оци његови. 012 2KI 023 033 И свеза га Фараон Нехаон у Ривли, у земљи ематској да више не царује у Јерусалиму, и оглоби земљу сто таланата сребра и таланат злата. 012 2KI 023 034 А царем постави Фараон Нехаон Елијакима, сина Јосијиног на место Јосије оца његовог, и преде му име Јоаким; а Јоахаза узе и отиде у Мисир, а он умре онде. 012 2KI 023 035 А оно сребро и злато даде Јоаким Фараону разрезавши на земљу да би дао новце по заповести Фараоновој, од сваког узимајући како беше цењен, сребро и злато по народу у земљи, да да Фараону Нехаону. 012 2KI 023 036 Двадесет и пет година беше Јоакиму кад поче царовати, и царова једанаест година у Јерусалиму. Матери му беше име Зевуда, кћи Федајева, из Руме. 012 2KI 023 037 А он чињаше што је зло пред Господом сасвим како су чинили оци његови. 012 2KI 024 001 За његовог времена дође Навуходоносор цар вавилонски; и Јоаким му би слуга три године; потом одуста и одметну се од њега. 012 2KI 024 002 И Господ посла на њ чете халдејске и чете сирске и чете моавске и чете синова Амонових; посла их на Јуду да га потру, по речи Господњој коју говори преко слуга својих пророка. 012 2KI 024 003 По заповести Господњој зби се то Јуди да би га одбацио од себе за грехе Манасијине по свему што беше учинио; 012 2KI 024 004 И за крв праву коју беше пролио напунивши Јерусалим крви праве; зато Господ не хте опростити. 012 2KI 024 005 А остала дела Јоакимова и све што је учинио, није ли записано у дневнику царева Јудиних? 012 2KI 024 006 И почину Јоаким код отаца својих; а на његово се место зацари Јоахин. 012 2KI 024 007 А цар мисирски не изађе више из земље своје, јер цар вавилонски узе од реке мисирске до реке Ефрата све што беше цара мисирског. 012 2KI 024 008 Осамнаест година беше Јоахину кад се зацари, и царова три месеца у Јерусалиму. Матери му беше име Неуста, кћи Елнатанова, из Јерусалима. 012 2KI 024 009 И он чињаше зло пред Господом сасвим како је чинио отац његов. 012 2KI 024 010 У то време дођоше слуге Навуходоносора, цара вавилонског на Јерусалим, и град би опкољен. 012 2KI 024 011 Дође и Навуходоносор, цар вавилонски на град кад га слуге његове опколише. 012 2KI 024 012 Тада Јоахин, цар Јудин изађе к цару вавилонском с матером својом и са слугама својим и с кнезовима својим и с дворанима својим; а цар га вавилонски зароби осме године свог царовања. 012 2KI 024 013 И однесе све благо дома Господњег и благо дома царског, и полупа све судове златне, које беше начинио Соломун, цар Израиљев за цркву Господњу, као што беше рекао Господ. 012 2KI 024 014 И пресели сав Јерусалим, све кнезове и све јунаке, десет хиљада робова, и све дрводеље и све коваче, не оста ништа осим сиромашног народа по земљи. 012 2KI 024 015 Одведе и Јоахина у Вавилон и матер цареву и жене цареве и дворане његове, и главаре земаљске одведе у ропство из Јерусалима у Вавилон. 012 2KI 024 016 И све јунаке на број седам хиљада, и дрводеље и коваче, хиљаду, све што беху за војску одведе цар вавилонски у Вавилон у ропство. 012 2KI 024 017 И постави царем цар вавилонски на место Јоахиново Матанију, стрица његовог, и преде му име Седекија. 012 2KI 024 018 Двадесет и једна година беше Седекији кад поче царовати, и царова једанаест година у Јерусалиму. Матери му беше име Амутала, кћи Јеремијина, из Ливне. 012 2KI 024 019 Он чињаше што је зло пред Господом сасвим како је чинио Јоаким. 012 2KI 024 020 Јер од гнева Господњег зби се то Јерусалиму и Јуди, да их одбаци од себе. А Седекија се одметну од цара вавилонског. 012 2KI 025 001 И тако девете године његовог царовања, десетог месеца десетог дана дође Навуходоносор, цар вавилонски са свом војском својом на Јерусалим, и стадоше у логор под њим, и начинише опкопе око њега. 012 2KI 025 002 И град би опкољен до једанаесте године царовања Седекијиног. 012 2KI 025 003 И деветог дана месеца четвртог поста велика глад у граду, те народ земаљски немаше хлеба. 012 2KI 025 004 Тада град би проваљен, а војници сви побегоше ноћу на врата између два зида уз врт царев; а Халдеји беху свуда око града; и цар отиде путем к пустињи. 012 2KI 025 005 Али војска халдејска потера цара, и стигоше га у пољу јерихонском, а сва војска што беше с њим разбеже се од њега. 012 2KI 025 006 И ухватише цара, и одведоше га к цару вавилонском у Ривлу, и онде му судише. 012 2KI 025 007 И синове Седекијине поклаше на његове очи, па онда Седекији ископаше очи, и свезаше га у два ланца бронзана, и одведоше га у Вавилон. 012 2KI 025 008 А седмог дана петог месеца године деветнаесте царовања Навуходоносора, цара вавилонског дође у Јерусалим Невузардан заповедник стражарски, слуга цара вавилонског. 012 2KI 025 009 И попали дом Господњи и дом царски и све домове у Јерусалиму; све велике куће попали огњем. 012 2KI 025 010 И зидове јерусалимске унаоколо развали сва војска халдејска, која беше са заповедником стражарским. 012 2KI 025 011 А остатак народа што оста у граду, и пребеге што пребегоше к цару вавилонском, и остали прости народ одведе Навузардан, заповедник стражарски. 012 2KI 025 012 Само од сиромаха у земљи остави заповедник стражарски који ће бити виноградари и ратари. 012 2KI 025 013 И ступове бронзане што беху у дому Господњем, и подножја, и море бронзано које беше у дому Господњем, изломише Халдејци, и бронзу од њих однесоше у Вавилон. 012 2KI 025 014 И лонце и лопате и виљушке и кадионице и све судове бронзане којима служаху, узеше, 012 2KI 025 015 И клешта и котлиће, шта год беше златно и шта год беше сребрно, узе заповедник стражарски, 012 2KI 025 016 Два ступа, једно море и подножја, што начини Соломун за дом Господњи; не беше мере бронзи од свих тих судова; 012 2KI 025 017 Осамнаест лаката беше висок један ступ, и озго на њему беше оглавље бронзано, и оглавље беше високо три лакта, и плетенице и шипци око оглавља, све од бронзе; такав беше и други ступ с плетеницом. 012 2KI 025 018 Узе заповедник стражарски и Серају првог свештеника и Софонију другог свештеника, и три вратара. 012 2KI 025 019 А из града узе једног дворанина, који беше над војницима и пет људи који стајаху пред царем, који се нађоше у граду, и првог писара војничког, који пописиваше народ по земљи у војску, и шездесет људи из народа земаљског, који се нађоше у граду. 012 2KI 025 020 Узе их Невузардан, заповедник стражарски, и одведе к цару вавилонском у Ривлу. 012 2KI 025 021 А цар их вавилонски поби и погуби у Ривли у земљи ематској. Тако би пресељен Јуда из земље своје. 012 2KI 025 022 А над народом који оста у земљи Јудиној, који остави Навуходоносор цар вавилонски, над њим постави Годолију, сина Ахикама, сина Сафановог. 012 2KI 025 023 А кад чуше све војводе и људи њихови да је цар вавилонски поставио Годолију, дођоше ка Годолији у Миспу, на име: Исмаило син Нетанијин, и Јоанан син Каријајев и Сераја син Тануметов из Нетофата, и Јазанија син Махатов, они и људи њихови. 012 2KI 025 024 И Годолија се закле њима и људима њиховим и рече: Не бојте се службе Халдејима; седите у земљи и служите цару вавилонском, и биће вам добро. 012 2KI 025 025 Али седмог месеца дође Исмаило, син Нетаније сина Елисамовог, рода царског, и десет људи с њим, и убише Годолију, те погибе; тако и Јудеје и Халдеје који беху с њим у Миспи. 012 2KI 025 026 Тада се подиже сав народ, мало и велико, и војводе, те отидоше у Мисир, јер се побојаше Халдеја. 012 2KI 025 027 А тридесет седме године откако се зароби Јоахин, цар Јудин, дванаестог месеца, двадесет седмог дана Евил-Меродах цар вавилонски исте године зацаривши се извади из тамнице Јоахина, цара Јудиног. 012 2KI 025 028 И лепо говори с њим, и намести му престо више престола других царева који беху код њега у Вавилону. 012 2KI 025 029 И промени му хаљине тамничке, и он јеђаше свагда с њим свега века свог. 012 2KI 025 030 И храна му се једнако даваше од цара сваки дан свега века његовог до смрти његове. # # BOOK 013 1CH 1 Chronicles 1 Књига дневника 013 1CH 001 001 Адам, Сит, Енос, 013 1CH 001 002 Кајинан, Малелеило, Јаред, 013 1CH 001 003 Енох, Матусал, Ламех, 013 1CH 001 004 Ноје, Сим, Хам и Јафет. 013 1CH 001 005 Синови Јафетови: Гомер и Магог и Мадај и Јаван и Товел и Мосох и Тирас. 013 1CH 001 006 А синови Гомерови: Асхенас и Рафат и Тогарма. 013 1CH 001 007 А синови Јаванови: Елиса и Тарсис, Китим и Доданим, 013 1CH 001 008 А синови Хамови: Хус и Мисраим, Фут и Ханан. 013 1CH 001 009 А синови Хусови: Сава и Авила и Савата и Регма и Саватака. А синови Регмини: Сава и Дедан. 013 1CH 001 010 И Хус роди Неврода. Он први би силан на земљи. 013 1CH 001 011 А Мисраим роди Лудеје и Анамеје и Леавеје и Нафтухеје, 013 1CH 001 012 И Патросеје и Хаслухеје, од којих изиђоше Филистеји и Кафтореји. 013 1CH 001 013 А Ханан роди Сидона првенца свог, и Хета, 013 1CH 001 014 И Јевусеје и Амореје и Гергесеје, 013 1CH 001 015 И Јевеје и Арукеје и Асенеје, 013 1CH 001 016 И Арвадеје и Самареје и Аматеје. 013 1CH 001 017 Синови Симови: Елам и Асур и Арфаксад и Луд и Арам и Уз и Ул и Гетер и Месех. 013 1CH 001 018 А Арфаксад роди Салу, а Сала роди Евера. 013 1CH 001 019 А Еверу се родише два сина; једном беше име Фалек, јер се у његово време раздели земља; а име брату његовом Јектан. 013 1CH 001 020 А Јектан роди Алмодада и Салефа и Асармота и Јараха, 013 1CH 001 021 И Адорама и Узала и Диклу, 013 1CH 001 022 И Евала и Авимаила и Саву, 013 1CH 001 023 И Офира и Евилу и Јовава: ти сви беху синови Јектанови. 013 1CH 001 024 Сим, Арфаксад, Сала, 013 1CH 001 025 Евер, Фалет, Рагав, 013 1CH 001 026 Серух, Нахор, Тара, 013 1CH 001 027 Аврам, то је Авраам. 013 1CH 001 028 Синови Аврамови: Исак и Исмаило. 013 1CH 001 029 Ово је племе њихово: првенац Исмаилов Навајот, па Кидар и Авдеило и Мивсам. 013 1CH 001 030 Мисма и Дума, Маса, Адад и Тема, 013 1CH 001 031 Јетур, Нафис и Кедма; то су синови Исмаилови. 013 1CH 001 032 А синови Хетуре, иноче Аврамове: она роди Земрана и Јоксана и Мадана и Мадијана и Јесвока и Суја. А синови Јоксанови: Сава и Дедан. 013 1CH 001 033 А синови Мадијанови: Гефа и Ефер и Енох и Авида и Елдага. Ти сви беху синови Хетурини. 013 1CH 001 034 Тако Аврам роди Исака; а синови Исакови беху Исав и Израиљ. 013 1CH 001 035 Синови Исавови: Елифас, Рагуило и Јеус и Јеглом и Кореј. 013 1CH 001 036 Синови Елифасови: Теман и Омар, Софар и Готом, Кенез и Тамна и Амалик. 013 1CH 001 037 Синови Рагуилови: Нахат, Зара и Сома и Моза. 013 1CH 001 038 А синови Сирови: Лотан и Совал и Севегон и Ана и Дисон и Есер и Дисан. 013 1CH 001 039 А синови Лотанови: Хорије и Емам; а сестра Лотанова Тамна. 013 1CH 001 040 Синови Совалови: Елан и Манахат и Евал, Сефија и Онам. А синови Севегонови: Аије и Ана. 013 1CH 001 041 Синови Анини: Дисон, и синови Дисонови Амрам и Асван и Итран и Харан. 013 1CH 001 042 Синови Есерови: Валан и Заван и Јакан. Синови Дисанови: Уз и Аран. 013 1CH 001 043 А ово су цареви који цароваше у земљи едомској пре него се зацари цар над синовима Израиљевим: Валак син Веоров, а граду му беше име Денава. 013 1CH 001 044 А кад умре Валак, зацари се на његово место Јовав, син Зарин од Восоре. 013 1CH 001 045 А кад умре Јовав, зацари се на његово место Асом од земље темановске. 013 1CH 001 046 А кад умре Асом, зацари се на његово место Адад син Варадов, који исече Мадијане у пољу моавском; а граду му беше име Гетем. 013 1CH 001 047 А кад умре Адад, зацари се на његово место Самада из Масекаса. 013 1CH 001 048 А кад умре Самада, зацари се на његово место Саул из Ровота на реци. 013 1CH 001 049 А кад умре Саул, зацари се на његово место Валенон, син Аховоров. 013 1CH 001 050 А кад умре Валенон, зацари се на његово место Адад; а град му се зваше Фогор, а жени му беше име Метевеила кћи Матраиде, кћери Мезовове. 013 1CH 001 051 А кад умре Адад, насташе кнезови у едомској: кнез Тамна, кнез Алва, кнез Јетет, 013 1CH 001 052 Кнез Оливема, кнез Ила, кнез Финон, 013 1CH 001 053 Кнез Кенез, кнез Теман, кнез Мивсар, 013 1CH 001 054 Кнез Магедило, кнез Ирам. То беху кнезови едомски. 013 1CH 002 001 Ово су синови Израиљеви: Рувим, Симеун, Левије и Јуда, Исахар и Завулон, 013 1CH 002 002 Дан, Јосиф и Венијамин, Нефталим, Гад и Асир. 013 1CH 002 003 Синови Јудини: Ир и Авнан и Сила; та му три роди кћи Сувина Хананејка; али Ир првенац Јудин беше неваљао пред Господом, те га уби. 013 1CH 002 004 А Тамара, снаха његова роди му Фареса и Зару. Свега пет беше синова Јудиних. 013 1CH 002 005 Синови Фаресови: Есрон и Амул. 013 1CH 002 006 А синови Зарини: Зимрије и Етан и Еман и Халкол и Дара; свега пет. 013 1CH 002 007 И синови Хармијини: Ахан, који смути Израиља огрешивши се о ствари проклете. 013 1CH 002 008 А синови Етанови: Азарија. 013 1CH 002 009 А синови Есронови, што му се родише: Јерамеило и Арам и Халев. 013 1CH 002 010 А Арам роди Аминадава, а Аминадав роди Насона, кнеза синова Јудиних; 013 1CH 002 011 А Насон роди Салмона; а Салмон роди Воза; 013 1CH 002 012 А Воз роди Овида; а Овид роди Јесеја; 013 1CH 002 013 А Јесеј роди првенца свог Елијава, и Авинадава другог и Саму трећег, 013 1CH 002 014 Натанаила четвртог, Радаја петог, 013 1CH 002 015 Осема шестог, Давида седмог, 013 1CH 002 016 И сестре му Серују и Авигеју. А синови Серујини беху Ависај и Јоав и Асаило, тројица. 013 1CH 002 017 А Авигеја роди Амасу; а отац Амасин беше Јетер Исмаиљац. 013 1CH 002 018 А Халев син Есронов роди с Азувом женом својом и с Јериотом синове, и синови му беху Јесер и Совав и Ардон. 013 1CH 002 019 А кад умре Азува, Халев се ожени Ефратом, која му роди Ора; 013 1CH 002 020 А Ор роди Урију, а Урија роди Веселеила. 013 1CH 002 021 Потом отиде Есрон ка кћери Махира оца Галадовог, и ожени се њом кад му беше шездесет година, и она му роди Сегува. 013 1CH 002 022 А Сегув роди Јаира, који имаше двадесет и три града у земљи галадској. 013 1CH 002 023 Јер узе Гесурејима и Сирцима села Јаирова и Кенат са селима његовим, шездесет градова. То све узеше синови Махира, оца Галадовог. 013 1CH 002 024 И кад умре Есрон у Халев-Ефрати, жена Есронова Авија роди му Асхора оца Текујанима. 013 1CH 002 025 А синови Јерамеила првенца Есроновог беху: првенац Арам, па Вуна и Орем и Осем и Ахија. 013 1CH 002 026 Имаше и другу жену Јерамеило, по имену Атару, она је мати Онамова. 013 1CH 002 027 А синови Арама првенца Јерамеиловог беху: Мас и Јамин и Екер. 013 1CH 002 028 И синови Онамови беху: Самај и Јадај; а синови Самајеви: Надав и Ависур. 013 1CH 002 029 И име жени Ависуровој беше Авихаила, која му роди Авана и Молоида. 013 1CH 002 030 А синови Надавови: Селед и Апаим; али Селед умре без деце. 013 1CH 002 031 А синови Апаилови: Јесеј; а синови Јесејеви: Сисан, и кћи Сисанова Алаја. 013 1CH 002 032 А синови Јадаја брата Самајевог: Јетер и Јонатан; али Јетер умре без деце. 013 1CH 002 033 А синови Јонатанови: Фалет и Заза. Ти беху синови Јерамеилови. 013 1CH 002 034 А Сисан не имаше синове него кћери; и имаше Сисан слугу Мисирца по имену Јарају. 013 1CH 002 035 Зато Сисан даде кћер своју Јараји, слузи свом за жену; а она му роди Атаја. 013 1CH 002 036 А Атај роди Натана; а Натан роди Завада; 013 1CH 002 037 А Завад роди Ефлата; а Ефлат роди Овида; 013 1CH 002 038 А Овид роди Јуја; а Јуј роди Азарију; 013 1CH 002 039 А Азарија роди Хелиса; а Хелис роди Елеасу; 013 1CH 002 040 А Елеаса роди Сисамаја; а Сисамај роди Салума; 013 1CH 002 041 А Салум роди Јекамију; а Јекамија роди Елисама. 013 1CH 002 042 А синови Халева брата Јерамеиловог беху: Миса првенац његов, отац Зифејима; па синови Марисе оца Хевроновог. 013 1CH 002 043 А синови Хевронови: Кореј и Тафуја и Рекем и Сема. 013 1CH 002 044 А Сема роди Рама оца Јоркоамовог; а Рекем роди Самаја. 013 1CH 002 045 А син Самајев беше Маон, а тај Маон би отац Вет-Суру. 013 1CH 002 046 И Гефа иноча Халевова роди Харана и Мосу и Газеса. 013 1CH 002 047 А синови Јадајеви: Ригем и Јотам и Гисан и Фелет и Гефа и Сагаф. 013 1CH 002 048 Маха иноча Халевова роди Севера и Тирхану. 013 1CH 002 049 Роди и Сагафа оца Мадманцима и Севу оца Махвинцима и Гавајанима; а кћи Халевова беше Ахса. 013 1CH 002 050 Ово беху синови Халева сина Ора првенца Ефратиног; Совал отац Киријат-Јариму, 013 1CH 002 051 Салма отац Витлејему, Ареф отац Вет-Гадеру. 013 1CH 002 052 А имаше синове Совал отац Киријат-Јариму: Ароја и Аси-Аменухота. 013 1CH 002 053 А породице Киријат-јаримске беху: Јетрани и Фућани и Сумаћани и Мисрајани. Од њих изиђоше Сараћани и Естаољани. 013 1CH 002 054 Синови Салмини: Витлејемци и Нетофаћани, Атароћани од дома Јоавовог, и Зорани, половина Манахаћана, 013 1CH 002 055 И породице писарске у Јавису, Тираћани, Симеаћани, Сухаћани; то су Кенеји, који се народише од Емата, оца дома Рихавовог. 013 1CH 003 001 А ово су синови Давидови који му се родише у Хеврону: првенац Амнон од Ахиноаме Језраељанке, други Данило од Авигеје Кармилке, 013 1CH 003 002 Трећи Авесалом, син Махе кћери Талмаја цара гесурског, четврти Адонија, син Агитин, 013 1CH 003 003 Пети Сефатија од Авитале, шести Итрам од Егле, жене његове. 013 1CH 003 004 Шести му се роди у Хеврону, где царова седам година и шест месеци, а тридесет и три царова у Јерусалиму. 013 1CH 003 005 А ови му се родише у Јерусалиму: Самаја и Совав и Натан и Соломун, четири, од Витсавеје кћери Амилове. 013 1CH 003 006 И Јевар и Елисама и Елифалет, 013 1CH 003 007 И Нога и Нефег и Јафија, 013 1CH 003 008 И Елисама и Елијада и Елифелет, девет, 013 1CH 003 009 Све синови Давидови осим синова иноча његових и осим Тамаре, сестре његове. 013 1CH 003 010 А син Соломунов беше Ровоам, а његов син Авија, а његов син Аса, а његов син Јосафат, 013 1CH 003 011 А његов син Јорам, а његов син Охозија, а његов син Јоас. 013 1CH 003 012 А његов син Амасија, а његов син Азарија, а његов син Јотам, 013 1CH 003 013 А његов син Ахаз, а његов син Језекија, а његов син Манасија, 013 1CH 003 014 А његов син Амон, а његов син Јосија. 013 1CH 003 015 А синови Јосијини: првенац Јоанан, други Јоаким, трећи Седекија, четврти Салум. 013 1CH 003 016 А синови Јоакимови: Јехонија син му, и његов син Седекија. 013 1CH 003 017 А синови Јехоније сужња: Салатило син му. 013 1CH 003 018 А његови синови Малхирам и Федаја и Сенасар, Јекамија, Осама и Недавија. 013 1CH 003 019 А синови Федајини: Зоровавељ и Симеј; а синови Зоровавељеви: Месулам и Ананија и сестра им Селомета. 013 1CH 003 020 А синови Месуламови: Асува и Оило и Варахија и Асадија и Јусавесед, пет. 013 1CH 003 021 А синови Ананијини: Фелатија и Јесаја, синови Рефајини, синови Арнанови, синови Овадијини, синови Сеханијини. 013 1CH 003 022 А синови Сеханијини: Семаја, и синови Семајини: Хатуш и Игеал и Варија и Неарија и Сафат, шест. 013 1CH 003 023 А синови Неаријини: Елиоинај и Језекија и Азрикам, три. 013 1CH 003 024 А синови Елионајеви: Одаја и Елијасив и Фелаја и Акув и Јоанан и Далаја и Анан, седам. 013 1CH 004 001 Синови Јудини беху: Фарес, Есрон и Хармија и Ор и Совал. 013 1CH 004 002 А Реаја син Совалов роди Јата, а Јат роди Ахумаја и Лада. То су породице саратске. 013 1CH 004 003 А ово су од оца Итама: Језраел и Јесма и Једвас, а сестри њиховој беше име Аселелфонија. 013 1CH 004 004 И Фануило беше отац Гедору, и Есер отац Хусин. То беху синови Ора првенца Ефрате, оца Витлејемцима. 013 1CH 004 005 А Асхор отац Текујанима имаше две жене, Елу и Нару. 013 1CH 004 006 И Нара му роди Ахузама и Ефера и Темана и Ахастара. То су синови Нарини. 013 1CH 004 007 А синови Елини: Серед, Јесоар и Етнан. 013 1CH 004 008 А Кос роди Анува и Совиву и породице Ахарила сина Арумовог. 013 1CH 004 009 А Јавис беше славнији од своје браће, и мати му наде име Јавис говорећи: Родих га с болом. 013 1CH 004 010 И Јавис призва Бога Израиљевог говорећи: О да би ме благословио и раширио међе моје, и рука Твоја да би била са мном, и да би ме сачувао ода зла да ме не уцвели! И учини Бог за шта га моли. 013 1CH 004 011 А Хелув, брат Сујин роди Мехира. Он би отац Естонов. 013 1CH 004 012 А Естон роди Вет-Рафу и Фесеју и Техину, оца граду Нашу. То су људи Рихавови. 013 1CH 004 013 А синови Кенезови беху Готонило и Сераја. А синови Готонилови: Атат. 013 1CH 004 014 А Меонотај роди Офру; а Сераја роди Јоава, оца оних што живе у долини дрводељској, јер беху дрводеље. 013 1CH 004 015 А синови Халева сина Јефонијиног беху Ир, Ила и Нам. А син Илин беше Кенез. 013 1CH 004 016 А синови Јелелеилови: Зиф и Зифа, Тирија и Асареило. 013 1CH 004 017 А синови Езрини: Јетер и Меред и Ефер и Јалон; а жена Мередова роди Маријама и Самаја и Јесву, оца Естемоји. 013 1CH 004 018 А жена његова Јудија роди Јереда оца Гедору, и Евера оца Сохоту, и Јекутила оца Заноји. А то беху синови Витије, кћери Фараонове, којом се ожени Меред. 013 1CH 004 019 А синови жене Одијине, сестре Нама оца Кеили беху Гармија и Естемоја Махаћанин. 013 1CH 004 020 А синови Симонови: Амион и Рина и Вен-Анан и Тилон. А синови Јесејеви: Зохет и Вен-Зохет. 013 1CH 004 021 А синови Силе, сина Јудиног: Ир отац Лиху, и Лада отац Мариси, и породице дома платнарског, дома Асвејиног. 013 1CH 004 022 И Јоким и Хасивљани, и Јоас и Сараф, који владаху у моавској, и Јасуви-Лехем. Али то су старе ствари. 013 1CH 004 023 То беху лончари и живљаху у садовима и забранима, и беху онде код цара за његове послове. 013 1CH 004 024 Синови Симеунови: Немуило и Јамин, Јарив, Зера, Саул; 013 1CH 004 025 А његов син Салум, а његов син Мивсам, а његов син Мисма. 013 1CH 004 026 А синови Мисмини: Амуило син му, и његов син Захур, и његов син Симеј. 013 1CH 004 027 А Симеј имаше шеснаест синова и шест кћери; а браћа његова немаху много синова, и све породице њихове не беше тако много као синова Јудиних. 013 1CH 004 028 А живљаху у Вирсавеји и Молади и Асар-Суалу, 013 1CH 004 029 И у Вали и у Асему и у Толаду, 013 1CH 004 030 И у Ветуилу и у Орми и у Сиклагу, 013 1CH 004 031 И у Вет-Мархавоту и у Асар-Сусиму и у Вет-Виреју и у Сараиму. То беху градови њихови до цара Давида. 013 1CH 004 032 А села њихова беху Итам и Ајин, Римон и Тохен и Асан, пет градова, 013 1CH 004 033 И сва села њихова што беху око тих градова до Вала. То беху станови њихови по роду њиховом. 013 1CH 004 034 А Месовав и Јамлих и Јоса син Амасијин, 013 1CH 004 035 И Јоило и Јуј, син Јосивије сина Сераје сина Асиловог, 013 1CH 004 036 И Елиоинај и Јакова и Јесохаја и Асаја и Адило и Јесимило и Венаја, 013 1CH 004 037 И Зиса, син Сифија сина Алона сина Једаје сина Симрија сина Семајиног; 013 1CH 004 038 Ти именовани беху кнезови у породицама својим, и домови отаца њихових умножише се веома. 013 1CH 004 039 И зато отидоше у Гедор до источне стране долине да траже пашу стоци својој. 013 1CH 004 040 И нађоше пашу обилату и добру и земљу пространу и мирну и родну, јер пре онде живљаху који беху од Хама. 013 1CH 004 041 Ти, дакле, записани по имену дошавши за Језекије цара Јудиног разбише шаторе њихове и становнике који се нађоше онде, и побише их као проклете да не оста ниједан до данас, и населише се место њих, јер онде беше паше за стоку њихову. 013 1CH 004 042 А између њих, синова Симеунових, изиђе на гору Сир пет стотина људи, а поглавице им беху Фелатија и Неарија и Рефаја и Озило, синови Јесејеви. 013 1CH 004 043 И побише остатак што беху утекли између Амалика, и населише се онде до данашњег дана. 013 1CH 005 001 А синови Рувима, првенца Израиљевог, јер он беше првенац, али кад оскрвни постељу оца свог, дано би његово првенаштво синовима Јосифа сина Израиљевог, али не тако да се броји првенац, 013 1CH 005 002 Јер Јуда би најсилнији међу браћом својом и од њега је вођ, али првенаштво доби Јосиф; 013 1CH 005 003 Синови Рувима, првенца Израиљевог беху: Анох и Фалуј, Есрон и Хармија, 013 1CH 005 004 Синови Јоилови: Семаја син му, а његов син Гог, а његов син Симеј, 013 1CH 005 005 А његов син Миха, а његов син Реаја, а његов син Вал, 013 1CH 005 006 А његов син Веира, ког одведе Теглат-Феласар цар асирски; он беше кнез племена Рувимовог. 013 1CH 005 007 А браћи његовој по породицама њиховим кад се избројаше по коленима својим, беше кнез Јеило и Захарија, 013 1CH 005 008 А Вела син Азаза сина Семе сина Јоиловог; он живљаше у Ароиру и до Невона и Валмеона. 013 1CH 005 009 Потом живљаше к истоку дори до пустиње од реке Ефрата, јер им се стока умножи у земљи галадској. 013 1CH 005 010 И за времена Сауловог војеваше на Агарене, који изгибоше од руке њихове; и тако се населише у шаторима њиховим по свему источном крају земље галадске. 013 1CH 005 011 А синови Гадови живљаху према њима у земљи васанској до Салхе. 013 1CH 005 012 Јоило им беше поглавар, а Сафан други, па Јанај и Сафат у Васану. 013 1CH 005 013 А браћа њихова по домовима отачким беху: Михаило и Месулам и Сева и Јорај и Јахан и Зије и Евер, седморица. 013 1CH 005 014 Ти беху синови Авихаила сина Урија сина Јароје сина Галада сина Михаила сина Јесисаја сина Јадона сина Вузовог. 013 1CH 005 015 Ахије син Авдила сина Гунијевог беше поглавар у дому отаца њихових. 013 1CH 005 016 И живљаху у Галаду, у Васану и селима његовим и у свим подграђима саронским до међа његових. 013 1CH 005 017 Сви ови бише избројани за времена Јотама, цара Јудиног и за време Јеровоама, цара Израиљевог. 013 1CH 005 018 Синова Рувимових и Гадових и половине племена Манасијиног, храбрих људи, што ношаху штит и мач, и затезаху лук, и вештих боју, беше четрдесет и четири хиљаде и седам стотина и шездесет, који иђаху на војску; 013 1CH 005 019 И војеваше на Агарене, на Јетуреје и Нафисеје и Нодавеје, 013 1CH 005 020 И дође им помоћ супрот њих, и Агарени им бише дани у руке и све што имаху; јер завапише Богу у боју, и услиши их, јер се поуздаше у Њ. 013 1CH 005 021 И запленише стоку њихову, педесет хиљада камила и двеста и педесет хиљада оваца и две хиљаде магараца и сто хиљада душа људских. 013 1CH 005 022 А рањених много паде; јер тај бој би од Бога; и наставаше на месту њиховом до сеобе своје. 013 1CH 005 023 А синови половине племена Манасијиног живљаху у тој земљи од Васана до Вал-Ермона и Сенира, до горе Ермона; беху се умножили. 013 1CH 005 024 А ово беху поглавари у дому отаца њихових: Ефер и Јесеј и Елило и Азрило и Јеремија и Одавија и Јадило, људи храбри и на гласу поглавари у дому отаца својих. 013 1CH 005 025 Али кад згрешише Богу отаца својих и чинише прељубу за боговима народа оне земље, које Бог истреби испред њих, 013 1CH 005 026 Подиже Бог Израиљев дух Фула, цара асирског и дух Теглат-Феласара, цара асирског, и преселише племе Рувимово и племе Гадово и половину племена Манасијиног, и одведоше их у Алу и у Авор и у Ару, и на реку Гозан, где осташе до данас. 013 1CH 006 001 Синови Левијеви беху: Гирсон, Кат и Мерарије. 013 1CH 006 002 А синови Катови: Амрам, Исар и Хеврон и Озило. 013 1CH 006 003 А синови Амрамови: Арон и Мојсије, и кћи Марија. А синови Аронови: Надав и Авијуд и Елеазар и Итамар. 013 1CH 006 004 Елеазар роди Финеса; а Финес роди Ависују; 013 1CH 006 005 А Ависуја роди Вукија; а Вукије роди Озију; 013 1CH 006 006 А Озија роди Зерају; а Зераја роди Мерајота; 013 1CH 006 007 А Мерајот роди Амарију; а Амарија роди Ахитова; 013 1CH 006 008 А Ахитов роди Садока; а Садок роди Ахимаса; 013 1CH 006 009 А Ахимас роди Азарију; а Азарија роди Јоанана; 013 1CH 006 010 А Јоанан роди Азарију, који би свештеник у дому што сазида Соломун у Јерусалиму; 013 1CH 006 011 А Азарија роди Амарију; а Амарија роди Ахитова; 013 1CH 006 012 А Ахитов роди Садока; а Садок роди Салума; 013 1CH 006 013 А Салум роди Хелкију; а Хелкија роди Азарију; 013 1CH 006 014 А Азарија роди Серају; а Сераја роди Јоседека. 013 1CH 006 015 А Јоседек отиде кад Господ пресели Јудеје и Јерусалим руком Навуходоносоровом. 013 1CH 006 016 Синови Левијеви беху: Гирсон, Кат и Мерарије. 013 1CH 006 017 А ово су имена синовима Гирсоновим: Ловеније и Симеј. 013 1CH 006 018 А синови Катови беху: Амрам и Исар и Хеврон и Озило. 013 1CH 006 019 Синови Мераријеви: Молија и Мусија. И ово су породице левитске по оцима својим: 013 1CH 006 020 Гирсонова: Левеније син му, а његов син Јат, а његов син Зима, 013 1CH 006 021 А његов син Јоах, а његов син Идо, а његов син Зера, а његов син Јетрај. 013 1CH 006 022 Синови Катови: Аминадав син му, а његов син Кореј, а његов син Асир. 013 1CH 006 023 А његов син Елкана, а његов син Евијасаф, а његов син Асир, 013 1CH 006 024 А његов син Тахат, а његов син Урило, а његов син Озија, а његов син Саул. 013 1CH 006 025 А синови Елканини: Амасај и Ахимот, 013 1CH 006 026 Елкана; синови Елканини: Суфија син му, а његов син Махат; 013 1CH 006 027 А његов син Елијав, а његов син Јорам, а његов син Елкана. 013 1CH 006 028 А синови Самуилови: Васнија првенац, па Авија. 013 1CH 006 029 Синови Мераријеви: Молија, а његов син Ловеније, а његов син Симеј, а његов син Уза, 013 1CH 006 030 А његов син Симаја, а његов син Агија, а његов син Асаја. 013 1CH 006 031 А ово су које постави Давид да певају у дому Господњем, кад се намести ковчег, 013 1CH 006 032 Који служаху пред шатором од састанка певајући, док не сазида Соломун дом Господњи у Јерусалиму, и стајаху по реду свом у служби својој; 013 1CH 006 033 Ови су што стајаху и синови њихови: од синова Катових Еман, певач, син Јоила сина Самуила, 013 1CH 006 034 Сина Елкане, сина Јероама, сина Елила, сина Тоје, 013 1CH 006 035 Сина Суфа, сина Елкане, сина Мата, сина Амасаја, 013 1CH 006 036 Сина Елкане, сина Јоила, сина Азарије, сина Софоније, 013 1CH 006 037 Сина Тахате, сина Асира, сина Авиасафа, сина Кореја, 013 1CH 006 038 Сина Исара, сина Ката, сина Левија, сина Израиљевог. 013 1CH 006 039 И брат му Асаф, који му стајаше с десне стране; а Асаф беше син Варахије, сина Симеје, 013 1CH 006 040 Сина Михаила, сина Васије, сина Малхије, 013 1CH 006 041 Сина Етнија, сина Зера, сина Адаје, 013 1CH 006 042 Сина Етана, сина Зиме, сина Симеја, 013 1CH 006 043 Сина Јата, сина Гирсона, сина Левијевог. 013 1CH 006 044 А синови Мераријеви, браћа њихова, стајаху с леве стране Етан син Кисије, сина Авдија, сина Малуха, 013 1CH 006 045 Сина Асавије, сина Амасије, сина Хелкије, 013 1CH 006 046 Сина Амсије, сина Ваније, сина Самира, 013 1CH 006 047 Сина Молије, сина Мусије, сина Мерарије, сина Левијевог. 013 1CH 006 048 А браћа њихова, остали Левити, бише одређени на сву службу у шатору дома Божјег. 013 1CH 006 049 А Арон и синови његови паљаху на олтару за жртве паљенице и на олтару кадионом, вршећи све послове у светињи над светињама, и чинећи очишћење за Израиља по свему како је заповедио Мојсије, слуга Божји. 013 1CH 006 050 А ово су синови Аронови: Елеазар син му, а његов син Финес, а његов син Ависуја, 013 1CH 006 051 А његов син Вукије, а његов син Озије, а његов син Зераја, 013 1CH 006 052 А његов син Мерајот, а његов син Амарија, а његов син Ахитов, 013 1CH 006 053 А његов син Садок, а његов син Ахимас. 013 1CH 006 054 А ово су им станови по градовима њиховим у међама њиховим: синовима Ароновим од породице Катове допаде жребом, 013 1CH 006 055 И дадоше им Хеврон у земљи Јудиној, и подграђа његова око њега; 013 1CH 006 056 А поље градско и села његова дадоше Халеву сину Јефонијином; 013 1CH 006 057 Дадоше дакле синовима Ароновим градове Јудине: Хеврон уточиште, и Ливну и подграђа њена и Јатир и Естемоју и подграђа њена, 013 1CH 006 058 И Илон и подграђа његова Девир и подграђа његова, 013 1CH 006 059 И Асан и подграђа његова, и Вет-Семес и подграђа његова; 013 1CH 006 060 А од племена Венијаминовог: Гавају и подграђа њена, и Алемет и подграђа његова и Анатот и подграђа његова; свега градова њихових тринаест по породицама њиховим. 013 1CH 006 061 И осталим синовима Катовим од породице тог племена даше жребом од половине племена, од половине Манасијине десет градова. 013 1CH 006 062 А синовима Гирсоновим по породицама њиховим тринаест градова од племена Исахаровог и од племена Асировог и од племена Нефталимовог и од племена Манасијиног у Васану. 013 1CH 006 063 Синовима Мераријевим по породицама њиховим даше жребом од племена Рувимовог и од племена Гадовог и од племена Завулоновог дванаест градова. 013 1CH 006 064 Тако даше синови Израиљеви Левитима те градове и подграђа њихова. 013 1CH 006 065 И даде жребом од племена синова Јудиних и од племена сина Симеунових и од племена синова Венијаминових те градове, које именоваше поименце. 013 1CH 006 066 И онима који беху од рода синова Катових а градови њихови и међе њихове беху у племену Јефремовом, 013 1CH 006 067 Њима даше град за уточиште Сихем и подграђа његова у гори Јефремовој, и Гезер и подграђа његова, 013 1CH 006 068 И Јокнеам и подграђа његова, и Вет-Орон и подграђа његова, 013 1CH 006 069 И Ејалон и подграђа његова, и Гат-Римон и подграђа његова, 013 1CH 006 070 И од половине племена Манасијиног Анир и подграђа његова, и Вилеам, и подграђа његова, породицама синова Катових осталим. 013 1CH 006 071 А синовима Гирсоновим даше од породице половине племена Манасијиног Голан у Васану и подграђа његова, и Асарот и подграђа његова; 013 1CH 006 072 А од племена Исахаровог Кедес и подграђа његова, Даврат и подграђа његова, 013 1CH 006 073 И Рамот и подграђа његова, и Аним и подграђа његова; 013 1CH 006 074 А од племена Асировог Масал и подграђа његова, и Авдон и подграђа његова, 013 1CH 006 075 И Хукок и подграђа његова, и Реов и подграђа његова; 013 1CH 006 076 А од племена Нефталимовог Кедес у Галилеји и подграђа његова, и Амон и подграђа његова, и Киријатајим и подграђа његова. 013 1CH 006 077 Синовима Мераријевим осталим даше од племена Завулоновог Римон и подграђа његова, Тавор и подграђа његова; 013 1CH 006 078 А преко Јордана према Јерихону на источну страну Јордана, од племена Рувимовог Восор у пустињи и подграђа његова, и Јасу и подграђа њена, 013 1CH 006 079 И Кедимот и подграђа његова, и Мифат и подграђа његова; 013 1CH 006 080 И од племена Гадовог Рамот у Галилеји и подграђа његова, и Маханаим и подграђа његова, 013 1CH 006 081 И Есевон и подграђа његова, и Језир и подграђа његова. 013 1CH 007 001 А синови Исахарови беху: Толам и Фуја и Јасуф и Симрон, четворица. 013 1CH 007 002 А синови Толини: Озије и Рефаја и Јерило и Јамај и Јефсам и Самуило, поглавари отачких домова својих од Толе, храбри људи у породицама својим; беше их за времена Давидовог на број двадесет и две хиљаде и шест стотина. 013 1CH 007 003 А синови Озијеви: Израја, и синови Израјини: Михаило и Овадија и Јоило и Јесија, скупа пет поглавара. 013 1CH 007 004 И с њима у породицама њиховим по домовима отаца њихових беше војника тридесет и шест хиљада, јер имаху много жена и синова. 013 1CH 007 005 И браће њихове по свим домовима Исахаровим, храбрих људи, беше осамдесет и седам хиљада, свега избројаних. 013 1CH 007 006 Синови Венијаминови: Вела и Вехер и Једиаило, тројица. 013 1CH 007 007 А синови Велини: Есвон и Озије и Озило и Јеримот и Ирије, пет поглавара дома отачких, храбри људи; на број их беше двадесет и две хиљаде и тридесет и четири. 013 1CH 007 008 А синови Вехерови: Земира и Јоас и Елијезер и Елиоинај и Амрије и Јеримот и Авијам и Анатот и Аламет, сви синови Вехерови. 013 1CH 007 009 И избројаних по породицама својим, по поглаварима отачког дома свог, беше их двадесет хиљада и двеста храбрих људи. 013 1CH 007 010 А синови Једиаилови: Валан, и синови Валанови: Јеус и Венијамин и Ехуд и Ханана и Зитан и Тарсис и Ахисар. 013 1CH 007 011 Свих ових синова Једиаилових по поглаварима породица отачких, храбрих људи, беше седамдесет хиљада и двеста, који иђаху на војску. 013 1CH 007 012 И Суфеји и Упеји беху синови Ирови, и Усеји синови Ахирови. 013 1CH 007 013 Синови Нефталимови: Јасило и Гуније и Јесер и Салум, синови Валини. 013 1CH 007 014 Синови Манасијини: Азрило, ког му жена роди; иноча његова Сирка роди Махира, оца Галадовог; 013 1CH 007 015 А Махир се ожени код Упеја и Суфеја, а име сестри њиховој беше Маха; а име другом беше Салпад; а Салпад имаше кћери. 013 1CH 007 016 А Маха, жена Махирова роди сина, коме наде име Фарес, а брату му наде име Серес, а његови синови беху Улам и Ракем. 013 1CH 007 017 И синови Уламови: Ведан. То су синови Галада сина Махира сина Манасијиног. 013 1CH 007 018 А сестра његова Амолекета роди Исуда и Авијезера и Малу. 013 1CH 007 019 А синови Семидини беху Ахијан и Сихем и Лихија и Анијам. 013 1CH 007 020 А синови Јефремови: Сутала, а његов син Ведер, а његов син Техат, а његов син Елеад, а његов син Тахат, 013 1CH 007 021 А његов син Завад, а његов син Сутало и Есер и Елеад. А њих убише људи из Гата, рођени у земљи, јер сиђоше да им узму стоку. 013 1CH 007 022 Зато тужаше Јефрем отац њихов дуго време, и дођоше браћа његова да га теше. 013 1CH 007 023 Потом леже са женом својом, а она затрудне и роди сина, и он му наде име Верија, јер несрећа задеси дом њихов. 013 1CH 007 024 И кћи му беше Сера, која сазида Вет-Орон доњи и горњи и Узен-Серу. 013 1CH 007 025 И син му беше Рефа и Ресеф, а његов син беше Тела, а његов син Тахан, 013 1CH 007 026 А његов син Ладан, а његов син Амијуд, а његов син Елисама, 013 1CH 007 027 А његов син Нон, а његов син Исус. 013 1CH 007 028 А достојање њихово и насеље беше Ветиљ и села његова, и с истока Наран, а са запада Гезер и села његова, и Сихем и села његова до Газе и села њених. 013 1CH 007 029 И покрај синова Манасијиних Вет-Сан и села његова, Танах и села његова, Мегидон и села његова, Дор и села његова; ту наставаху синови Јосифа, сина Израиљевог. 013 1CH 007 030 Синови Асирови беху Јемна и Јесва и Јесвај и Верија, и Сера, сестра његова. 013 1CH 007 031 И синови Веријини: Евер и Малхило; овај је отац Вирзавитов. 013 1CH 007 032 А Евер роди Јаклита и Сомира и Хотама и Сију, сестру њихову. 013 1CH 007 033 А синови Јафлитови беху: Фасах и Витал и Асват; то беху синови Јафлитови. 013 1CH 007 034 А синови Сомирови: Ахије и Рога, Јехува и Арам. 013 1CH 007 035 А синови Елема, брата његовог: Софа и Јемна и Селис и Амал. 013 1CH 007 036 Синови Софини: Суја и Арнефер и Согал и Верије и Јемра, 013 1CH 007 037 И Восор и Од и Сама и Силиса и Итран и Веира. 013 1CH 007 038 А синови Јетерови: Јефонија и Фиспа и Аратак. 013 1CH 007 039 И синови Улини: Арах и Анило и Рисија. 013 1CH 007 040 Сви ови беху синови Асирови, поглавари домова отачких, изабрани, храбри људи, поглавари међу кнезовима. Беше их за војску на број двадесет и шест хиљада људи. 013 1CH 008 001 А Венијамин роди Велу првенца свог, Асвила другог, и Ару трећег, 013 1CH 008 002 Ноја четвртог, и Рафу петог. 013 1CH 008 003 А синови Велини беху: Адар и Гира и Авијуд, 013 1CH 008 004 И Ависија и Наман и Ахоја, 013 1CH 008 005 И Гира и Сефуван и Урам. 013 1CH 008 006 А ови беху синови Ехудови, беху поглавари домова отачких онима који живљаху у Гаваји, те их преселише у Манахат: 013 1CH 008 007 Наман и Ахија и Гира, он их пресели; и роди Узу и Ахијуда. 013 1CH 008 008 А Сарајим, пошто их посла, роди синове у земљи моавској с Усимом и Варом женама својим. 013 1CH 008 009 Роди с Одесом, женом својом Јовава и Сивију и Мису и Малхама, 013 1CH 008 010 И Јеуса и Сахију и Мирму; ти беху синови његови, поглавари домова отачких. 013 1CH 008 011 А с Усимом роди Авитова и Елфала. 013 1CH 008 012 И синови Елфалови беху: Евер и Мисам и Самед; он сазида Онан и Лод и села његова; 013 1CH 008 013 И Верија и Сема, који беху поглавари домова отачких онима који живљаху у Ејалону; он испираше становнике гатске; 013 1CH 008 014 А Ахио, Сасак и Јеремот, 013 1CH 008 015 И Зевадија и Арад и Адер, 013 1CH 008 016 И Михаило и Јеспа и Јоха беху синови Веријини; 013 1CH 008 017 А Завадија и Месулам и Езекије и Евер, 013 1CH 008 018 И Исмерај и Језлија и Јовав беху синови Елфалови; 013 1CH 008 019 А Јаким и Зихрије и Зивдије, 013 1CH 008 020 И Елинај и Зилтај и Елило, 013 1CH 008 021 И Адаја и Вераја и Симрат беху синови Семини; 013 1CH 008 022 А Јесван и Евер и Елило, 013 1CH 008 023 И Авдон и Зихрије и Анан, 013 1CH 008 024 И Ананија и Елам и Антонија, 013 1CH 008 025 И Јефедија и Фануило беху синови Сасакови; 013 1CH 008 026 А Самсерај и Сеарија и Готолија, 013 1CH 008 027 И Јересија и Илија и Зихрије беху синови Јероамови. 013 1CH 008 028 То беху поглавари домова отачких по породицама својим, и наставаху у Јерусалиму. 013 1CH 008 029 А у Гаваону наставаше отац Гаваону; а жени му беше име Маха. 013 1CH 008 030 А син првенац његов беше Авдон, па Сур и Кис и Вал и Надав, 013 1CH 008 031 И Гедор и Ахијо и Захер, 013 1CH 008 032 И Миклот, који роди Симеју. И они живљаху према браћи својој у Јерусалиму с браћом својом. 013 1CH 008 033 А Нир роди Киса; а Кис роди Саула; а Саул роди Јонатана и Малхисуја и Авинадава и Есвала. 013 1CH 008 034 А син Јонатанов беше Меривал; а Меривал роди Миху; 013 1CH 008 035 А Мишини синови беху: Фитон и Малех и Тареја и Ахаз. 013 1CH 008 036 А Ахаз роди Јоаду; а Јоада роди Алемета и Азмавета и Зимрија. А Зимрије роди Мосу; 013 1CH 008 037 А Моса роди Винеју; а његов син беше Рафа, а његов син Елеаса, а његов син Асило. 013 1CH 008 038 А Асило имаше шест синова, којима су имена: Азрикам, Вохеруј и Исмаило и Сеарија, и Овадија и Анан. Ти сви беху синови Асилови. 013 1CH 008 039 А синови Исека брата његовог: Улам првенац му, Јеус други, и Елифелет трећи. 013 1CH 008 040 И беху синови Уламови јунаци, који натезаху лук, и имаху много синова и унука, сто и педесет. Сви ти беху од синова Венијаминових. 013 1CH 009 001 И тако сав Израиљ би избројан, и ето записани су у књизи о царевима Израиљевим и Јудиним; и бише пресељени у Вавилон за безакоње своје. 013 1CH 009 002 А који пре наставаху на достојању свом по градовима својим, Израиљци, свештеници, Левити и Нетинеји, 013 1CH 009 003 Наставаху у Јерусалиму и од синова Јудиних и синова Венијаминових и од синова Јефремових и Манасијиних: 013 1CH 009 004 Гутај син Амијуда сина Амрија, сина Имрија, сина Венија, од синова Фареса сина Јудиног; 013 1CH 009 005 И од синова Силонових: Асаја првенац и синови његови; 013 1CH 009 006 А од синова Зериних Јеуило и браће његове шест стотина и деведесет; 013 1CH 009 007 А од синова Венијаминових Салуј син Месулама сина Одује, сина Асенујиног, 013 1CH 009 008 И Јевнија син Јероамов, и Ила син Озија сина Махријевог, и Месулам син Сефатије сина Рагуила, сина Ивнијиног; 013 1CH 009 009 И браће њихове по породицама својим девет стотина педесет и шест; сви беху људи поглавари од породица по домовима отаца својих. 013 1CH 009 010 А од свештеника: Једаја и Јојарив и Јахин, 013 1CH 009 011 И Азарија син Хелкије сина Месулама, сина Садока сина Мерајота, сина Ахитововог, старешина у дому Господњем, 013 1CH 009 012 И Адаја син Јероама сина Пасхора, сина Малхијиног, и Масај син Адила сина Јазире, сина Месулама, сина Месилемита, сина Имировог; 013 1CH 009 013 И браће њихове, поглавара отачких домова својих, хиљада и седам стотина и шездесет људи вреднијих на послу у служби у дому Господњем. 013 1CH 009 014 А од Левита Семија син Асува, сина Азрикама, сина Асавијиног, између синова Мераријевих; 013 1CH 009 015 И Ваквакар и Ерес и Галал и Матанија, син Михе сина Захрија, сина Асафовог; 013 1CH 009 016 И Овадија син Семеје сина Галала, сина Једутуновог, и Варахија син Асе сина Елканиног, који становаше у селима нетофатским. 013 1CH 009 017 И вратари: Салум и Акув и Талмон и Ахиман, и браћа њихова; а Салум беше поглавар. 013 1CH 009 018 Он до сада беше на вратима царским к истоку; то беху вратари по четама синова Левијевих. 013 1CH 009 019 А Салум син Кореја сина Евијасафа, сина Корејевог, и браћа његова од дома оца његовог, синови Корејеви, у послу службеном чуваху прагове код шатора, као што оци њихови у логору Господњем чуваху улазак; 013 1CH 009 020 А над њима беше старешина Финес, син Елеазаров, и Господ беше с њим. 013 1CH 009 021 Захарија син Меселемијин беше вратар шатора од састанка. 013 1CH 009 022 Свих ових изабраних за вратаре на праговима беше двеста и дванаест; бише пописани по селима својим; Давид и Самуило виделац поставише их ради верности њихове, 013 1CH 009 023 Да они и синови њихови чувају стражу на вратима дома Господњег, дома од шатора. 013 1CH 009 024 На четири стране беху вратари: на истоку, на западу, на југу и на северу. 013 1CH 009 025 И браћа њихова по селима својим долажаху сваких седам дана за своје време да су с њима. 013 1CH 009 026 Јер у служби беху свагда четири прва вратара, Левита, и беху постављени над клетима и над ризницама дома Божјег. 013 1CH 009 027 И око дома Божијег ноћиваху, јер на њима беше стража и дужни беху отворити свако јутро. 013 1CH 009 028 И неки од њих беху над посуђем службеним, јер га на број уношаху и на број изношаху. 013 1CH 009 029 А неки од њих беху постављени над другим стварима и над свим стварима посвећеним, над брашном и вином и уљем и кадом и мирисима. 013 1CH 009 030 А неки синови свештенички готовљаху маст од тих мириса. 013 1CH 009 031 А Мататија између Левита, првенац Салумов од породице Корејеве, беше над стварима које се пеку у тави. 013 1CH 009 032 А између синова Катових, браће њихове, беху неки над хлебом постављеним, готовећи га сваке суботе. 013 1CH 009 033 Између њих беху и певачи поглавари домова отачких међу Левитима, који становаху по клетима без другог посла, јер дан и ноћ беху у свом послу. 013 1CH 009 034 То су поглавари домова отачких међу Левитима, по породицама својим, поглавари, и живљаху у Јерусалиму. 013 1CH 009 035 А у Гаваону становаше Јехило, отац Гаваону; а име жени његовој беше Маха; 013 1CH 009 036 А син му првенац беше Авдон, па Сур и Кис и Вал и Нир и Надав, 013 1CH 009 037 И Гедор, и Ахајо и Захарија и Милкот; 013 1CH 009 038 А Миклот роди Симеана; и они наставаху према браћи својој у Јерусалиму с браћом својом. 013 1CH 009 039 А Нир роди Киса; а Кис роди Саула; а Саул роди Јонатана и Малхисуја и Авинадава и Есвала. 013 1CH 009 040 И син Јонатанов беше Меривал; а Меривал роди Миху. 013 1CH 009 041 А синови Мишини беху: Фитон и Мелех и Тареја. 013 1CH 009 042 А Ахаз роди Јару; а Јара роди Алемета и Азмавета и Зимрија; а Зимрија роди Мосу; 013 1CH 009 043 А Моса роди Винеју; а његов син беше Рефаја, а његов син Елеаса, а његов син Асило. 013 1CH 009 044 Асило пак имаше шест синова, којима су имена: Азрикам, Вохеруј и Исмаило и Сеарија и Овадија и Анан. То су синови Асилови. 013 1CH 010 001 А Филистеји се побише с Израиљем, и побегоше Израиљци испред Филистеја, и падаху мртви на гори Гелвуји. 013 1CH 010 002 И стигоше Филистеји Саула и синове његове, и погубише Филистеји Јонатана и Авинадава и Малхисуја, синове Саулове. 013 1CH 010 003 И бој поста жешћи око Саула, и нађоше га стрелци, и он се уплаши од стрелаца. 013 1CH 010 004 И рече Саул момку који му ношаше оружје: Извади мач свој, и прободи ме да не дођу ти необрезани и наругају ми се. Али не хте момак који му ношаше оружје, јер га беше врло страх. Тада Саул узе мач и баци се на њ. 013 1CH 010 005 А кад момак који му ношаше оружје виде где умре Саул, баци се и он на свој мач, и умре. 013 1CH 010 006 Тако погибе Саул; и три сина његовог и сва чељад његова погибоше заједно. 013 1CH 010 007 А кад сви Израиљци који беху у долини видеше где побегоше Израиљци и где погибе Саул и синови његови, оставише градове своје и побегоше те дођоше Филистеји и осташе у њима. 013 1CH 010 008 А сутрадан дођоше Филистеји да свлаче мртве, и нађоше Саула и синове његове где леже на гори Гелвуји. 013 1CH 010 009 И свукавши га узеше главу његову и оружје његово, и послаше у земљу филистејску на све стране да се објави код лажних богова њихових и по народу. 013 1CH 010 010 И оставише оружје његово у кући богова својих, а главу му обесише у кући Дагоновој. 013 1CH 010 011 А кад чуше сви у Јавису галадском све што учинише Филистеји од Саула, 013 1CH 010 012 Подигоше се сви јунаци и узеше тело Саулово и телеса синова његових, и донесоше их у Јавис, и погребоше кости њихове под храстом у Јавису, и постише седам дана. 013 1CH 010 013 И тако погибе Саул за безакоње своје, које учини Господу што не слуша речи Господње и што тражи да пита дух врачарски, 013 1CH 010 014 А не пита Господа; зато га уби, и пренесе царство на Давида, сина Јесејевог. 013 1CH 011 001 И сабраше се сви Израиљци к Давиду у Хеврон, и рекоше: Ево, ми смо кост твоја и тело твоје. 013 1CH 011 002 И пре, док Саул беше цар ти си одводио и доводио Израиља; и Господ Бог твој рекао ти је: Ти ћеш пасти народ мој Израиља; и ти ћеш бити вођ народу мом Израиљу. 013 1CH 011 003 Тако дођоше све старешине Израиљеве к цару у Хеврон, и учини с њима Давид веру у Хеврону пред Господом, и помазаше Давида за цара над Израиљем као што беше рекао Господ преко Самуила. 013 1CH 011 004 Потом отиде Давид са свим Израиљем на Јерусалим, а то је Јевус, јер онде беху Јевусеји, који живљаху у оној земљи. 013 1CH 011 005 И рекоше Јевушани Давиду: Нећеш ући овамо. Али Давид узе кулу Сион, то је град Давидов. 013 1CH 011 006 Јер Давид рече: Ко први надбије Јевусеје, биће кнез и војвода. И Јоав, син Серујин изиђе први, и поста кнез. 013 1CH 011 007 После сеђаше Давид у том граду, зато га прозваше град Давидов. 013 1CH 011 008 И сазида град унаоколо, од Милона унаоколо; а Јоав оправи остатак града. 013 1CH 011 009 И Давид једнако напредоваше и сиљаше се, јер Господ над војскама беше с њим. 013 1CH 011 010 А ово су поглавице међу јунацима Давидовим, који јуначки радише уза њ за царство његово са свим Израиљем да буде цар над Израиљем по речи Господњој; 013 1CH 011 011 И ово је број јунака Давидових: Јасовеам син Ахмонијев, први између тридесет; он махну копљем својим на три стотине, и поби их у једанпут. 013 1CH 011 012 А за њим Елеазар, син Додов Ахошанин, он беше један од три јунака. 013 1CH 011 013 Он беше с Давидом у Фас-Дамиму, кад се Филистеји скупише на бој; и онде беше њива пуна јечма, и народ побеже од Филистеја, 013 1CH 011 014 А они стадоше усред њиве, и одбранише је побивши Филистеје; и Господ даде избављење велико. 013 1CH 011 015 И та три прва између тридесет сиђоше ка стени к Давиду у пећину Одоламску, кад војска филистејска стајаше у логору у долини рафајској. 013 1CH 011 016 А Давид беше онда у граду, а стража филистејска беше тада у Витлејему. 013 1CH 011 017 И Давид зажеле и рече: Ко би ми донео воде да пијем из студенца витлејемског што је код врата? 013 1CH 011 018 Тада та тројица продреше кроз логор филистејски, и захватише воде из студенца витлејемског који је код врата, и донесоше и дадоше Давиду; а Давид не хте пити, него је изли Господу. 013 1CH 011 019 И рече: Не дао ми Бог мој да то учиним! Еда ли ћу пити крв тих људи који не марише за живот свој? Јер је донесоше не марећи за живот свој. И не хте је пити. То учинише та три јунака. 013 1CH 011 020 И Ависај брат Јоавов беше први између тројице. И он махну копљем својим на три стотине, и поби их, и прослави се међу тројицом; 013 1CH 011 021 Међу тројицом беше славнији од друге двојице и беше им поглавица; али оне тројице не стиже. 013 1CH 011 022 Венаја син Јодајев, син човека јунака из Касеила, који учини велика дела, он погуби два јунака моавска, и сишав уби лава у јами кад беше снег. 013 1CH 011 023 Он уби и неког Мисирца високог пет лаката. Имаше Мисирац у руци копље као вратило, а он изиђе на њ са штапом, и истрже Мисирцу копље из руке, и уби га његовим копљем. 013 1CH 011 024 То учини Венаја, син Јодајев, и би славан међу ова три јунака. 013 1CH 011 025 Беше најславнији између тридесеторице, али оне тројице не стиже. И Давид га постави над пратиоцима својим. 013 1CH 011 026 Јунаци између војника беху: Асаило, брат Јоавов, Елханан, син Додов из Витлејема, 013 1CH 011 027 Самот Арорарин, Хелис Фелоњанин, 013 1CH 011 028 Ира син Икисов из Текује, Авијезер из Анатота, 013 1CH 011 029 Сивехај из Хусата, Илај из Ахоха, 013 1CH 011 030 Марај из Нетофата, Хелед син Ванин из Нетофата, 013 1CH 011 031 Итај, син Ривајев из Гаваје синова Венијаминових, Венаја из Фаратона, 013 1CH 011 032 Урај од потока гаских, Авило из Арвата, 013 1CH 011 033 Азмавет из Варума, Елијава из Салвона, 013 1CH 011 034 Синови Асима Гизоњанина, Јонатан син Сагијин Араранин, 013 1CH 011 035 Ахијам син Сахаров Араранин, Елифар син Уров, 013 1CH 011 036 Ефер из Мехирата, Ахија из Фелона, 013 1CH 011 037 Есро Кармилац, Нарав син Есвајев, 013 1CH 011 038 Јоило брат Натанов, Мивар син Агиријев, 013 1CH 011 039 Селек Амонац, Нарај Вироћанин, који ношаше оружје Јоаву, сину Серујином, 013 1CH 011 040 Ира Јетранин, Гарив Јетранин, 013 1CH 011 041 Урија Хетејин, Завад син Алајев, 013 1CH 011 042 Адина, син Сизин од синова Рувимових, поглавар синова Рувимових, и тридесет с њим, 013 1CH 011 043 Анан син Масин, и Јосафат из Митне, 013 1CH 011 044 Озија из Асетрота, Сама и Јехило синови Хотана Ароиранина, 013 1CH 011 045 Једиаило син Симријев и Јоха брат му из Тисе, 013 1CH 011 046 Елило Мављанин, и Јеривај и Јосавија синови Елнамови, и Јетема Моавац, 013 1CH 011 047 Елило и Овид и Јасило из Месоваје. 013 1CH 012 001 А ово су који дођоше Давиду у Сиклаг док се још кријаше од Саула сина Кисовог, и беху међу јунацима помажући у рату, 013 1CH 012 002 Наоружани луком, из десне руке и из леве гађаху камењем и из лука стрелама, између браће Саулове, од племена Венијаминовог: 013 1CH 012 003 Поглавар Ахијезер и Јоас, синови Семаје из Гаваје, Језило и Фелет синови Азмаветови, и Вераха и Јуј из Анатота, 013 1CH 012 004 И Исмаја Гаваоњанин, јунак међу тридесеторицом и над тридесеторицом, и Јеремија и Јазило и Јоанан и Јозавад од Гедирота, 013 1CH 012 005 Елузај и Јеримот и Валија и Семарија и Сефатија од Аруфа, 013 1CH 012 006 Елкана и Јесија и Азареило и Јоезер и Јасовеам Коријани, 013 1CH 012 007 И Јоила и Зевадија синови Јероамови из Гедора. 013 1CH 012 008 И од племена Гадовог пребегоше Давиду у град у пустињу храбри јунаци, вешти боју, наоружани штитом и копљем, којима лице беше као лице лавовско и беху брзи као срне по горама: 013 1CH 012 009 Есер први, Овадија други, Елијав трећи, 013 1CH 012 010 Мисмана четврти, Јеремија пети, 013 1CH 012 011 Атај шести, Елило седми, 013 1CH 012 012 Јоанан осми, Елзавал девети, 013 1CH 012 013 Јеремија десети, Мохванај једанаести. 013 1CH 012 014 То беху између синова Гадових поглавари у војсци, најмањи над стотином, а највећи над хиљадом. 013 1CH 012 015 Они пређоше преко Јордана првог месеца кад се разли преко свих брегова својих, и отераше све из долина на исток и на запад. 013 1CH 012 016 А дођоше и од синова Венијаминових и Јудиних к Давиду у град. 013 1CH 012 017 И изиђе им Давид на сусрет, и говорећи рече им: Ако мира ради идете к мени, да ми помогнете, срце ће се моје здружити с вама; ако ли сте дошли да ме издате непријатељима мојим, неправде нема на мени, нека види Господ отаца наших и нека суди. 013 1CH 012 018 Тада дух дође на Амасаја поглавара међу војводама, те рече: Твоји смо, Давиде, и с тобом ћемо бити, сине Јесејев; мир, мир теби и помагачима твојим јер ти помаже Бог твој. Тако их прими Давид, и постави их међу поглаваре над четама. 013 1CH 012 019 И од синова Манасијиних неки пребегоше Давиду кад иђоше с Филистејима на Саула у бој, али им не помогоше; јер кнезови филистејски договоривши се вратише га говорећи: На погибао нашу пребегнуће господару свом Саулу. 013 1CH 012 020 Кад се враћаше у Сиклаг, пребегоше к њему из племена Манасијиног: Адна и Јозавад и Једиаило и Михаило и Јозавад и Елиуј и Салтај, хиљадници у племену Манасијином. 013 1CH 012 021 И они помагаху Давиду против чета, јер храбри јунаци беху сви, те посташе војводе у његовој војсци. 013 1CH 012 022 Јер сваки дан долажаху к Давиду у помоћ, докле поста велика војска као војска Божија. 013 1CH 012 023 А ово је број људи наоружаних за војску који дођоше к Давиду у Хеврон да пренесу царство Саулово на њ по речи Господњој: 013 1CH 012 024 Синова Јудиних који ношаху штит и копље шест хиљада и осам стотина наоружаних за војску; 013 1CH 012 025 Синова Симеунових храбрих војника седам хиљада и сто; 013 1CH 012 026 Синова Левијевих четири хиљаде и шест стотина; 013 1CH 012 027 И Јодај поглавар између синова Аронових и с њим три хиљаде и седам стотина; 013 1CH 012 028 И Садок младић, храбар јунак, и од дома оца његовог двадесет и два кнеза; 013 1CH 012 029 И синова Венијаминових, браће Саулове, три хиљаде; јер их се многи још држаху дома Сауловог; 013 1CH 012 030 И синова Јефремових двадесет хиљада и осам стотина храбрих јунака, људи на гласу у породицама отаца својих; 013 1CH 012 031 А од половине племена Манасијиног осамнаест хиљада, који бише именовани поименце да дођу да поставе Давида царем; 013 1CH 012 032 И синова Исахарових, који добро разумеваху времена да би знали шта ће чинити Израиљ, кнезова њихових двеста, и сва браћа њихова слушаху их; 013 1CH 012 033 Синова Завулонових, који иђаху на војску и наоружани беху за бој свакојаким оружјем, педесет хиљада, који се постављаху у врсте поузданог срца; 013 1CH 012 034 А од племена Нефталимовог хиљаду поглавара и с њима тридесет и седам хиљада са штитовима и копљима; 013 1CH 012 035 А од племена Дановог двадесет и осам хиљада и шест стотина наоружаних за бој; 013 1CH 012 036 А од племена Асировог четрдесет хиљада војника вештих поставити се за бој; 013 1CH 012 037 А оних испреко Јордана од племена Рувимовог и Гадовог и од половине племена Манасијиног, сто и двадесет хиљада са свакојаким оружјем убојитим. 013 1CH 012 038 Сви ови војници у војничком реду дођоше целог срца у Хеврон да поставе Давида царем над свим Израиљем. А и остали сви Израиљци беху сложни да царем поставе Давида. 013 1CH 012 039 И беху онде с Давидом три дана једући и пијући, јер им браћа беху приправила. 013 1CH 012 040 А и они који беху близу њих, дори до Исахара и Завулона и Нефталима, доношаху хлеба на магарцима и на камилама и на мазгама и на воловима, јела, брашна, смокава и сувог грожђа и вина и уља, волова, оваца изобила; јер беше радост у Израиљу. 013 1CH 013 001 И Давид учини веће с хиљадницима и са стотиницима и са свим војводама, 013 1CH 013 002 И рече Давид свему збору Израиљевом: Ако вам је по вољи, и ако је од Господа Бога нашег, да пошаљемо на све стране к браћи својој осталој по свим крајевима Израиљевим, и к свештеницима и Левитима по градовима и подграђима њиховим да се скупе к нама, 013 1CH 013 003 Па да донесемо к себи ковчег Бога свог, јер Га не тражисмо за времена Сауловог. 013 1CH 013 004 А сав збор рече да се тако учини, јер то би по вољи свему народу. 013 1CH 013 005 И тако Давид сабра сав народ Израиљев од Сихора мисирског дори до Емата, да донесу ковчег Божији из Киријат-Јарима. 013 1CH 013 006 И отиде Давид са свим Израиљем у Валу, у Киријат-Јарим Јудин, да пренесу оданде ковчег Бога Господа, који седи на херувимима, чије се име призива. 013 1CH 013 007 И повезоше ковчег Божији на новим колима из куће Авинадавове; а Уза и Ахијо управљаху колима. 013 1CH 013 008 А Давид и сав народ Израиљем играху пред Богом из све снаге певајући и ударајући у гусле и у псалтире и у бубње и у кимвале и трубећи у трубе. 013 1CH 013 009 А кад дођоше до гумна Хидоновог, Уза се маши руком да прихвати ковчег јер волови потегоше на страну. 013 1CH 013 010 И Господ се разгневи на Узу, и удари га што се маши руком за ковчег, те умре онде пред Богом. 013 1CH 013 011 И ожалости се Давид што Господ уби Узу: Зато се прозва оно место Фарес-Уза до данас. 013 1CH 013 012 И уплаши се Давид од Бога у онај дан, и рече: Како ћу донети к себи ковчег Божји? 013 1CH 013 013 И не пренесе Давид ковчег к себи у град Давидов, него га склони у кућу Овид-Едома Гетејина. 013 1CH 013 014 И оста ковчег Божји код породице Овид-Едомове у кући његовој три месеци. И Господ благослови дом Овид-Едомов и све што имаше. 013 1CH 014 001 А Хирам, цар тирски посла посланике к Давиду и дрва кедрових и зидара и дрводеља да му саграде кућу. 013 1CH 014 002 И разуме Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем и да се царство његово подиже високо ради народа Његовог Израиља. 013 1CH 014 003 И Давид узе још жена у Јерусалиму и изроди још синова и кћери. 013 1CH 014 004 И ово су имена оних који му се родише у Јерусалиму: Сануја и Совав, Натан и Соломун, 013 1CH 014 005 И Јевар и Елисуја и Елфалет, 013 1CH 014 006 И Нога и Нефег и Јафија 013 1CH 014 007 И Елисама и Велијада и Елифалет. 013 1CH 014 008 А Филистеји чувши да је Давид помазан за цара над свим Израиљем, изиђоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то изиђе пред њих. 013 1CH 014 009 И Филистеји дошавши раширише се по долини рафајској. 013 1CH 014 010 Тада Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли изаћи на Филистеје? И хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ му рече: Изађи, и даћу их у твоје руке. 013 1CH 014 011 Тада отидоше у Вал-Ферасим, и поби их онде Давид, и рече Давид: Продре Бог непријатеље моје мојом руком, као што вода продире. Отуда се прозва место Вал-Ферасим. 013 1CH 014 012 И оставише онде богове своје; а Давид заповеди, те их спалише огњем. 013 1CH 014 013 А Филистеји опет по други пут раширише се по оном долу. 013 1CH 014 014 И Давид опет упита Бога, а Бог му рече: Не иди за њима, него се врати од њих, па удари на њих према дудовима. 013 1CH 014 015 И кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, тада изиђи у бој; јер ће поћи Бог пред тобом да побије војску филистејску. 013 1CH 014 016 И учини Давид како му заповеди Бог и поби војску филистејску од Гаваона до Гезера. 013 1CH 014 017 И разгласи се име Давидово по свим земљама; и Господ зададе страх од њега свим народима. 013 1CH 015 001 И начини себи Давид куће у граду Давидовом, и спреми место за ковчег Божји, и разапе му шатор. 013 1CH 015 002 Тада рече Давид: Не ваља да носи ковчег Божји нико осим Левити, јер је њих изабрао Господ да носе ковчег Божји и да му служе до века. 013 1CH 015 003 И скупи Давид све синове Израиљеве у Јерусалим да пренесу ковчег Господњи на место његово, које беше спремио. 013 1CH 015 004 Скупи Давид и синове Аронове и Левите, 013 1CH 015 005 Од синова Катових: Урила поглавара и браће његове сто и двадесет; 013 1CH 015 006 Од синова Мераријевих: Асају поглавара и браће његове двеста и двадесет; 013 1CH 015 007 Од синова Гирсонових: Јоила поглавара и браће његове сто и тридесет; 013 1CH 015 008 Од синова Елисафанових: Семају поглавара и браће његове двеста; 013 1CH 015 009 Од синова Хевронових: Елила поглавара и браће његове осамдесет; 013 1CH 015 010 Од синова Озилових: Аминадава поглавара и браће његове сто и дванаест. 013 1CH 015 011 Тада дозва Давид Садока и Авијатара свештенике, и Левите и Урила и Асају и Јоила и Самају и Елила и Аминадава, 013 1CH 015 012 И рече им: Ви сте поглавари породица отачких међу Левитима освештајте себе и браћу своју да донесете ковчег Господа Бога Израиљевог на место које сам му спремио. 013 1CH 015 013 Јер што пре не учинисте то, Господ Бог наш продре нас, јер Га не тражисмо како треба. 013 1CH 015 014 И освешташе се свештеници и Левити да пренесу ковчег Господа Бога Израиљевог. 013 1CH 015 015 И носише синови левитски ковчег Божији као што је заповедио Мојсије по речи Господњој на раменима својим и полугама. 013 1CH 015 016 И рече Давид поглаварима левитским да поставе између браће своје певаче са справама музичким, са псалтирима и гуслама и кимвалима, да певају у глас весело. 013 1CH 015 017 И поставише Левити Емана, сина Јоиловог, и од браће његове Асафа сина Варахијиног, и од синова Мераријевих, браће њихове, Етана сина Кисајиног; 013 1CH 015 018 И с њима браћу њихову другог реда: Захарију и Вена и Јазила и Семирамота и Јехила и Унија и Елијава и Венају и Масију и Мататију и Елифела и Микмеју и Овид-Едома и Јеила, вратаре. 013 1CH 015 019 И певачи Еман и Асаф и Етан удараху у кимвале бронзане; 013 1CH 015 020 А Захарија и Озило и Семирамот и Јехило и Уније и Елијав и Масија и Венаја у псалтире високо, 013 1CH 015 021 А Мататија и Елифел и Микмеја, и Овид-Едом, и Јеило и Азазија у гусле ниско. 013 1CH 015 022 А Хенанија поглавар међу Левитима који ношаху ковчег уређиваше како ће се носити, јер беше вешт. 013 1CH 015 023 А Варахија и Елкана беху вратари код ковчега. 013 1CH 015 024 А Севанија и Јосафат и Натанаило и Амасај и Захарија и Венаја и Елијезер, свештеници, трубљаху у трубе пред ковчегом Божјим; а Овид-Едом и Јехија беху вратари код ковчега. 013 1CH 015 025 И тако Давид и старешине Израиљеве и хиљадници иђаху пратећи ковчег Завета Господњег из куће Овид-Едомове с весељем. 013 1CH 015 026 И кад Бог поможе Левитима који ношаху ковчег завета Господњег принесоше седам волова и седам овнова. 013 1CH 015 027 И Давид беше огрнут плаштем од танког платна, тако и сви Левити који ношаху ковчег и певачи, Хенанија који управљаше носиоцима међу певачима. И Давид имаше на себи оплећак ланен. 013 1CH 015 028 И тако сав народ Израиљев праћаше ковчег завета Господњег кликујући и трубећи у трубе и у рогове и ударајући у кимвале и у псалтире и у гусле. 013 1CH 015 029 А кад ковчег завета Господњег улажаше у град Давидов, Михала кћи Саулова гледајући с прозора виде цара Давида где скаче и игра, и подругну му се у срцу свом. 013 1CH 016 001 И кад донесоше ковчег Божји, наместише га усред шатора, који му разапе Давид; и принесоше жртве паљенице и жртве захвалне пред Богом. 013 1CH 016 002 Потом принесавши Давид жртве паљенице и жртве захвалне, благослови народ у име Господње. 013 1CH 016 003 И раздаде свим Израиљцима, и људима и женама, сваком по један хлеб и комад меса и врч вина. 013 1CH 016 004 Потом постави пред ковчегом Господњим слуге међу Левитима да помињу и славе и хвале Господа Бога Израиљевог: 013 1CH 016 005 Асафа поглавара, а другог за њим Захарију, и Јеила и Семирамота и Јехила и Мататију и Елијава и Венају и Овид-Едома; и Јеило удараше у псалтире и гусле, а Асаф у кимвале, 013 1CH 016 006 А Венаја и Јазило свештеници беху једнако с трубама пред ковчегом завета Господњег. 013 1CH 016 007 У тај дан нареди Давид први пут да хвале Господа Асаф и браћа његова: 013 1CH 016 008 Хвалите Господа; гласите име Његово; јављајте по народима дела Његова. 013 1CH 016 009 Певајте му, славите Га, казујте сва чудеса Његова. 013 1CH 016 010 Хвалите се светим именом Његовим; нека се весели срце оних који траже Господа. 013 1CH 016 011 Тражите Господа и силу Његову; тражите лице Његово без престанка. 013 1CH 016 012 Памтите чудеса Његова, која је учинио, знаке Његове и судове уста Његових. 013 1CH 016 013 Семе Израиљево слуге су Његове, синови Јаковљеви изабрани Његови. 013 1CH 016 014 Он је Господ Бог наш, по свој су земљи судови Његови. 013 1CH 016 015 Памтите увек завет Његов, реч коју је дао на хиљаду колена. 013 1CH 016 016 Шта је заветовао Авраму и за шта се клео Исаку, 013 1CH 016 017 То је поставио Јакову за закон и Израиљу за завет вечни, 013 1CH 016 018 Говорећи: Теби ћу дати земљу хананску у наследни део. 013 1CH 016 019 Тада вас беше мало на број, беше вас мало, и бејасте дошљаци. 013 1CH 016 020 Иђаху од народа до народа, и из једног царства к другом племену. 013 1CH 016 021 Не даде никоме да им науди, и караше за њих цареве: 013 1CH 016 022 Не дирајте у помазанике моје и пророцима мојим не чините зла. 013 1CH 016 023 Певај Господу, сва земљо! Јављајте од дана на дан спасење Његово. 013 1CH 016 024 Казујте по народима славу Његову, по свим племенима чудеса Његова. 013 1CH 016 025 Јер је велик Господ и ваља Га хвалити веома; страшнији је од свих богова. 013 1CH 016 026 Јер су сви Богови у народа ништа; а Господ је небеса створио. 013 1CH 016 027 Слава је и величанство пред Њим, сила и радост у стану Његовом. 013 1CH 016 028 Дајте Господу, племена народна, дајте Господу славу и част. 013 1CH 016 029 Дајте Господу славу према имену Његовом, носите даре и идите преда Њ, поклоните се Господу и светој красоти. 013 1CH 016 030 Стрепи пред Њим, сва земљо; зато је васиљена тврда и неће се поместити. 013 1CH 016 031 Нек се веселе небеса и земља се радује; и нека говоре по народима: Господ царује. 013 1CH 016 032 Нека пљеска море и шта је у њему; нека скаче поље и све што је на њему. 013 1CH 016 033 Тада нека се радују дрвета шумска пред Господом, јер иде да суди земљи. 013 1CH 016 034 Хвалите Господа, јер је добар, јер је довека милост Његова. 013 1CH 016 035 И реците: Спаси нас, Боже спасења нашег, и скупи нас и избави нас од народа да славимо свето име Твоје, да се хвалимо Твојом славом. 013 1CH 016 036 Благословен Господ Бог Израиљев од века и до века. Тада сав народ рече: Амин; и хвалише Господа. 013 1CH 016 037 И остави онде пред ковчегом завета Господњег Асафа и браћу његову да служе пред ковчегом без престанка као што треба од дана на дан, 013 1CH 016 038 И Овид-Едома и браћу његову, шездесет и осам, Овид-Едома сина Једутуновог и Осу, да буду вратари; 013 1CH 016 039 А Садока свештеника и браћу његову свештенике пред шатором Господњим на висини у Гаваону, 013 1CH 016 040 Да приносе жртве паљенице Господу на олтару за жртве паљенице без престанка јутром и вечером, и да чине све што је написано у закону Господњем што је заповедио Израиљу, 013 1CH 016 041 И с њима Емана и Једутуна и друге изабране, који бише поименце именовани да хвале Господа, јер је довека милост Његова, 013 1CH 016 042 С њима Емана и Једутуна, да трубе у трубе и ударају у кимвале и у друге справе музичке Богу; а синове Једутунове да буду вратари. 013 1CH 016 043 Потом се разиђе сав народ, свак својој кући, а Давид се врати да благослови дом свој. 013 1CH 017 001 А кад Давид сеђаше код куће своје, рече Давид Натану пророку: Гле, ја стојим у кући од кедровог дрвета, а ковчег завета Господњег под завесима. 013 1CH 017 002 А Натан рече Давиду: Шта ти је год у срцу, чини, јер је Бог с тобом. 013 1CH 017 003 Али ону ноћ дође реч Божја Натану говорећи: 013 1CH 017 004 Иди и реци Давиду слузи мом: Овако вели Господ: Ти ми нећеш сазидати куће да у њој наставам. 013 1CH 017 005 Кад нисам наставао у кући откад изведох Израиља до данас, него сам ишао од шатора до шатора и од наслона до наслона, 013 1CH 017 006 Куда сам год ходио са свим Израиљем, јесам ли једну реч рекао коме између судија Израиљевих којима заповедах да пасу народ мој, и казао: Зашто ми не начините кућу од кедра? 013 1CH 017 007 Овако, дакле, реци слузи мом Давиду: Овако вели Господ над војскама: Ја те узех од тора, од оваца, да будеш вођ народу мом Израиљу. 013 1CH 017 008 И бејах с тобом куда си год ишао, и истребих све непријатеље твоје испред тебе, и стекох ти име као што је име великих људи на земљи. 013 1CH 017 009 И одредићу место народу свом Израиљу, и посадићу га, те ће наставати у свом месту, и неће се више претресати; нити ће им више досађивати неправедници као пре, 013 1CH 017 010 И од оног дана када сам поставио судије над народом својим Израиљем; и покорих све непријатеље твоје; него ти јављам да ће ти Господ сазидати кућу. 013 1CH 017 011 И кад се наврше дани твоји да отидеш к оцима својим, подигнућу семе твоје након тебе, које ће бити између синова твојих, и утврдићу царство његово. 013 1CH 017 012 Они ће ми сазидати дом, и утврдићу престо његов довека. 013 1CH 017 013 Ја ћу му бити Отац, и он ће ми бити син; а милости своје нећу уклонити од њега као што сам уклонио од оног који беше пре тебе. 013 1CH 017 014 Него ћу га утврдити у дому свом и у царству свом довека, и престо ће његов стајати довека. 013 1CH 017 015 По свим овим речима и по свој овој утвари каза Натан Давиду. 013 1CH 017 016 Тада дође цар Давид и стаде пред Господом, и рече: Ко сам ја, Господе Боже, и шта је дом мој, те си ме довео довде? 013 1CH 017 017 И то ти се чини мало, Боже, него си говорио и за дом слуге свог на дуго времена, и постарао си се за ту славу законом човечијим, Господе Боже. 013 1CH 017 018 Шта ће још Давид да Ти говори о части слуге Твог, кад Ти знаш слугу свог? 013 1CH 017 019 Господе, слуге свог ради и по срцу свом чиниш сву ову велику ствар, обзнањујући све ове велике ствари. 013 1CH 017 020 Господе, нема таквог какав си Ти, и нема Бога осим Тебе, по свему сто чусмо својим ушима. 013 1CH 017 021 Јер који је народ на земљи као Твој народ Израиљ? Ради кога је Бог ишао да га искупи да му буде народ, и да стече себи име великим и страшним делима изгонећи народе испред народа свог, који си искупио из Мисира 013 1CH 017 022 Јер си учинио народ свој Израиља својим народом довека; а Ти си им, Господе, Бог. 013 1CH 017 023 И тако, Господе, реч коју си обрекао слузи свом и дому његовом нека буде тврда довека, и учини како си рекао. 013 1CH 017 024 Нека буде тврда, да се велича име Твоје довека и да се говори: Господ над војскама, Бог Израиљев јесте Бог над Израиљем, и дом Давида слуге Твог нека стоји тврдо пред Тобом. 013 1CH 017 025 Јер си Ти, Боже мој, јавио слузи свом да ћеш му сазидати дом, зато се слуга Твој усуди да Ти се помоли. 013 1CH 017 026 Тако Господе, Ти си Бог, и обрекао си слузи свом то добро. 013 1CH 017 027 Буди дакле вољан и благослови дом слуге свог да буде довека пред Тобом; јер кад Ти, Господе, благословиш, биће благословен довека. 013 1CH 018 001 А после тога поби Давид Филистеје и покори их, и узе Гат и села његова из руку филистејских. 013 1CH 018 002 Поби и Моавце, и посташе Моавци слуге Давидове и плаћаше му данак. 013 1CH 018 003 Разби Давид и Адад-Езера цара совског у Емату изашав да рашири власт своју до реке Ефрата. 013 1CH 018 004 И узе му Давид хиљаду кола и седам хиљада коњика и двадесет хиљада пешака, и подреза Давид жиле свим коњима колским, само остави за сто кола. 013 1CH 018 005 А беху дошли Сирци из Дамаска у помоћ Адад-Езеру цару совском, и Давид поби двадесет и две хиљаде Сираца. 013 1CH 018 006 И намести Давид војску у Сирији што је под Дамаском, и Сирци посташе слуге Давидове плаћајући му данак. И Господ чуваше Давида куда год иђаше. 013 1CH 018 007 И Давид узе златне штитове које имаху слуге Адад-Езерове, и донесе их у Јерусалим. 013 1CH 018 008 И из Тивата и из Хуна градова Адад-Езерових однесе Давид силну бронзу, од које Соломун начини море бронзано и ступове и посуђе бронзано. 013 1CH 018 009 А кад ћу Тоја цар ематски да је Давид побио сву војску Адад-Езера, цара совског, 013 1CH 018 010 Посла Адорама, сина свог к цару Давиду да га поздрави и да му честита што је војевао на Адад-Езера и убио га, јер Тоја имаше рат са Адад-Езером и свакојаких заклада златних и сребрних и бронзаних. 013 1CH 018 011 Па и то цар Давид посвети са сребром и златом што беше узео од свих народа, од Едомаца и од Моаваца и од синова Амонових и од Филистеја и од Амалика. 013 1CH 018 012 И Ависај син Серујин поби осамнаест хиљада Идумејаца у сланој долини. 013 1CH 018 013 И намести војску по Идумеји, и сви Идумејци посташе слуге Давидове. И Господ чуваше Давида куда год иђаше. 013 1CH 018 014 Тако царова Давид над свим Израиљем судећи и дајући правду свему народу свом. 013 1CH 018 015 И Јоав, син Серујин беше над војском, а Јосафат син Ахилудов паметар, 013 1CH 018 016 А Садок син Ахитовов и Авимелех син Авијатаров свештеници, а Суса писар, 013 1CH 018 017 А Венаја, син Јодајев беше над Херетејима и Фелетејима, а синови Давидови први до цара. 013 1CH 019 001 А после тога умре Нас, цар синова Амонових, и зацари се син његов на његово место. 013 1CH 019 002 И рече Давид: Да учиним милост Ануну сину Насовом, јер је отац његов начинио мени милост. И посла Давид посланике да га потеше за оцем. И дођоше слуге Давидове у земљу синова Амонових к Ануну да га потеше. 013 1CH 019 003 А кнезови синова Амонових рекоше Ануну, господару свом: Мислиш да је Давид зато послао људе да те потеше што је рад учинити част оцу твом? А нису зато дошле слуге његове к теби да промотре и уходе и оборе земљу? 013 1CH 019 004 Тада Анун ухвати слуге Давидове, и обрија их и одсече им хаљине по поле до задњице, и оправи их натраг. 013 1CH 019 005 А кад неки отидоше, те јавише Давиду за те људе, он посла пред њих, јер људи беху грдно осрамоћени, и поручи им цар: Седите у Јерихону док вам нарасте брада, па онда дођите натраг. 013 1CH 019 006 А кад видеше синови Амонови где се омразише с Давидом, онда Анун и синови Амонови послаше хиљаду таланата сребра да најме кола и коњика из Месопотамије и из Сирије Махе и из Сове. 013 1CH 019 007 И најмише тридесет и две хиљаде кола и цара од Махе с народом његовим, који дођоше и стадоше у логор према Медеви. А и синови Амонови скупише се из градова својих и дођоше на бој. 013 1CH 019 008 А Давид кад то чу, посла Јоава са свом храбром војском. 013 1CH 019 009 И изиђоше синови Амонови и уврсташе се пред вратима градским; а цареви који дођоше беху за се у пољу. 013 1CH 019 010 И Јоав видећи намештену војску према себи спред и састраг, узе одабране из све војске израиљске, и намести их према Сирцима. 013 1CH 019 011 А остали народ предаде Ависају, брату свом; и наместише их према синовима Амоновим. 013 1CH 019 012 И рече: Ако Сирци буду јачи од мене, дођи ми у помоћ; ако ли синови Амонови буду јачи од тебе, ја ћу теби доћи у помоћ. 013 1CH 019 013 Буди јунак и држимо се јуначки за свој народ и за градове Бога свог; а Господ нека учини шта му је драго. 013 1CH 019 014 Тада Јоав и народ који беше с њим примакоше се да ударе на Сирце; али они побегоше испред њих. 013 1CH 019 015 А синови Амонови кад видеше где побегоше Сирци, побегоше и они испред Ависаја брата његовог и уђоше у свој град. Потом се Јоав врати у Јерусалим. 013 1CH 019 016 Али Сирци кад видеше да их надбише Израиљци, послаше посланике те доведоше Сирце испреко реке; а Софак војвода Адад-Езеров иђаше пред њима. 013 1CH 019 017 Кад то јавише Давиду, он скупи све Израиљце, и пређе преко Јордана, и дође к њима и намести војску према њима; а кад намести Давид војску према њима, побише се с њим. 013 1CH 019 018 Али побегоше Сирци испред Израиља, и поби Давид Сираца седам хиљада кола и четрдесет хиљада пешака, и Софака војводу погуби. 013 1CH 019 019 И кад видеше слуге Адад-Езерове да их разби Израиљ, учинише мир с Давидом и служаху му; и не хтеше више Сирци помагати синовима Амоновим. 013 1CH 020 001 А кад прође година, у време кад цареви иду на војску, Јоав изведе војску, па потираше земљу синова Амонових, и дошавши опколи Раву; а Давид беше остао у Јерусалиму. И Јоав освоји Раву и раскопа је. 013 1CH 020 002 И Давид узе цару њиховом с главе круну, и нађе да потеже таланат злата, и драго камење беше у њој; и метнуше је на главу Давиду, и однеше из града плен врло велик. 013 1CH 020 003 А народ што беше у њему изведе и исече их пилама и гвозденим бранама и секирама. И тако учини Давид свим градовима синова Амонових. Потом се врати Давид са свим народом у Јерусалим. 013 1CH 020 004 А после тога наста рат у Гезеру у Филистејима; тада Сивехај Хусаћанин уби Сифаја који беше рода дивовског, и бише покорени. 013 1CH 020 005 Наста опет рат с Филистејима, у коме Елханан, син Јаиров уби Ламију, брата Голијата Гетејина, коме копљача беше као вратило. 013 1CH 020 006 И опет наста рат у Гату, где беше један човек врло висок, који имаше по седам прста, скупа двадесет и четири; и он беше рода дивовског. 013 1CH 020 007 И ружаше Израиља, те га уби Јонатан син Самаје брата Давидовог. 013 1CH 020 008 Ти беху синови истог дива из Гата, и погибоше од руке Давидове и од руке слуга његових. 013 1CH 021 001 Али уста сотона на Израиља и наврати Давида да изброји Израиља. 013 1CH 021 002 И рече Давид Јоаву и кнезовима народним: Идите, избројите синове Израиљеве од Вирсавеје дори до Дана, па ми јавите да знам колико их има. 013 1CH 021 003 Али Јоав рече: Нека дода Господ народу свом колико га је сада још сто пута толико; нису ли, царе господару мој, сви слуге господару мом? Зашто тражи то господар мој? Зашто да буде на грех Израиљу? 013 1CH 021 004 Али реч царева надјача Јоава. И тако отиде Јоав и обиђе свега Израиља, па се врати у Јерусалим. 013 1CH 021 005 И даде Јоав број преписаног народа Давиду; и беше свега народа Израиљевог хиљада хиљада и сто хиљада људи који махаху мачем, а народа Јудиног четири стотине и седамдесет хиљада људи који махаху мачем. 013 1CH 021 006 А племена Левијевог и Венијаминова не изброја с њима јер мрска беше Јоаву заповест царева. 013 1CH 021 007 А не беше мила Богу та ствар; зато удари Израиља. 013 1CH 021 008 И Давид рече Богу: Сагреших веома што то урадих; али узми безакоње слуге свог, јер веома лудо радих. 013 1CH 021 009 А Господ рече Гаду видеоцу Давидовом говорећи: 013 1CH 021 010 Иди кажи Давиду и реци: Овако вели Господ: Троје ти дајем, изабери једно да ти учиним. 013 1CH 021 011 И дође Гад к Давиду и рече му: Тако вели Господ, бирај: 013 1CH 021 012 Или глад за три године, или три месеца да бежиш од непријатеља својих и мач непријатеља твојих да те стиже, или три дана мач Господњи и помор да буде у земљи и анђео Господњи да убија по свим крајевима Израиљевим. Сада дакле гледај шта ћу одговорити оном који ме је послао. 013 1CH 021 013 А Давид рече Гаду: У тескоби сам љутој; али нека западнем Господу у руке, јер је веома велика милост Његова; а људима да не западнем у руке. 013 1CH 021 014 И тако пусти Господ помор на Израиља, те паде Израиља седамдесет хиљада људи. 013 1CH 021 015 И посла Господ анђела у Јерусалим да га убија; и кад убијаше, погледа Господ и сажали му се са зла; и рече анђелу који убијаше: Доста, спусти руку своју. А анђео Господњи стајаше код гумна Орнана Јевусејина, 013 1CH 021 016 А Давид подиже очи своје и виде анђела Господњег где стоји између земље и неба, а у руци му го мач, којим беше замахнуо на Јерусалим; и паде Давид и старешине ничице, обучени у кострет. 013 1CH 021 017 И рече Давид Богу: Нисам ли ја заповедио да се изброји народ? Ја сам дакле згрешио и зло учинио; а те овце шта су учиниле? Господе Боже мој, нека се рука Твоја обрати на ме и на дом оца мог; али не на тај народ да га потре. 013 1CH 021 018 Тада анђео Господњи рече Гаду да каже Давиду да изиђе горе и начини олтар Господу на гумну Орнана Јевусејина. 013 1CH 021 019 И изиђе Давид по речи Гадовој, коју му рече у име Господње. 013 1CH 021 020 А Орнан окренувши се угледа анђела, и сакри се са четири сина своја, јер Орнан вршаше пшеницу. 013 1CH 021 021 У том дође Давид до Орнана; и погледавши Орнан кад виде Давида изиђе из гумна и поклони се Давиду лицем до земље. 013 1CH 021 022 Тада рече Давид Орнану: Дај ми то гумно да начиним на њему олтар Господу; за новце колико вреди дај ми га, да би престао помор у народу. 013 1CH 021 023 А Орнан рече Давиду: Узми и нека чини господар мој цар шта му је драго; ево дајем и волове за жртве паљенице, и кола за дрва, и пшеницу за дар; све то дајем. 013 1CH 021 024 А цар Давид рече Орнану: Не, него ћу купити за новце шта вреди, јер нећу да принесем Господу шта је твоје ни да принесем жртву паљеницу поклоњену. 013 1CH 021 025 И даде Давид Орнану за оно место на меру шест стотина сикала злата. 013 1CH 021 026 И онде начини Давид олтар Господу, и принесе жртве паљенице и жртве захвалне; и призва Господа, и услиши га спустивши огањ с неба на олтар жртве паљенице. 013 1CH 021 027 И заповеди Господ анђелу, те врати мач свој у корице. 013 1CH 021 028 У оно време видевши Давид да га Господ услиши на гумну Орнана Јевусејина, приношаше жртве онде. 013 1CH 021 029 А шатор Господњи, који начини Мојсије у пустињи, и олтар за жртве паљенице беше у то време на висини у Гаваону. 013 1CH 021 030 И Давид не може ићи к њему да тражи Бога, јер се уплаши од мача анђела Господњег. 013 1CH 022 001 И рече Давид: Ово је кућа Господа Бога и ово је олтар за жртву паљеницу Израиљу. 013 1CH 022 002 И заповеди Давид да се скупе иностранци који беху у земљи Израиљевој, и одреди каменаре да тешу камен да се гради дом Божји. 013 1CH 022 003 И гвожђа много за клине на крила вратима и на саставке приправи Давид, и бронзе много без мере, 013 1CH 022 004 И дрва кедрових без броја; јер довожаху Сидонци и Тирци много дрва кедрових Давиду. 013 1CH 022 005 Јер Давид говораше: Соломун је син мој дете младо, а дом који треба зидати Господу треба да буде врло велик за славу и дику по свим земљама; зато ћу му приправити шта треба. И приправи Давид мноштво пре смрти своје. 013 1CH 022 006 Потом дозва сина свог Соломуна и заповеди му да сазида дом Господу Богу Израиљевом. 013 1CH 022 007 И рече Давид Соломуну: Сине! Био сам наумио да сазидам дом имену Господа Бога свог. 013 1CH 022 008 Али ми дође реч Господња говорећи: Много си крви пролио и велике си ратове водио; нећеш ти сазидати дом имену мом, јер си много крви пролио на земљу преда мном. 013 1CH 022 009 Ево, родиће ти се син, он ће бити миран човек и смирићу га од свих непријатеља његових унаоколо; зато ће му бити име Соломун; и мир и покој даћу Израиљу за његовог времена. 013 1CH 022 010 Он ће сазидати дом имену мом, и он ће ми бити син, а ја њему Отац, и утврдићу престо царства његовог над Израиљем довека. 013 1CH 022 011 Зато, сине, Господ ће бити с тобом, и бићеш срећан, те ћеш сазидати дом Господа Бога свог као што је говорио за те. 013 1CH 022 012 Само да ти да Господ разум и мудрост кад те постави над Израиљем да држиш закон Господа Бога свог. 013 1CH 022 013 Тада ћеш бити срећан, ако уздржиш и уствориш уредбе и законе које је заповедио Господ преко Мојсија Израиљу. Буди слободан и храбар, не бој се и не плаши се. 013 1CH 022 014 И ево у невољи својој приправио сам за дом Господњи, сто хиљада таланата злата и хиљаду хиљада таланата сребра; а бронзе и гвожђа без мере, јер га има много, такође и дрва и камења приправио сам; а ти додај још. 013 1CH 022 015 А имаш и посленика много, каменара и зидара и дрводеља, и свакојаких људи вештих сваком послу. 013 1CH 022 016 Има злата, сребра, и бронзе и гвожђа без мере; настани дакле и ради, и Господ ће бити с тобом. 013 1CH 022 017 Потом заповеди Давид свим кнезовима Израиљевим да помажу Соломуну, сину његовом: 013 1CH 022 018 Није ли с вама Господ Бог ваш, који вам је дао мир од свуда? Јер је дао у руке моје становнике ове земље, и земља је покорена Господу и народу Његовом. 013 1CH 022 019 Сада, дакле, управите срце своје и душу своју да тражите Господа Бога свог; настаните и зидајте светињу Господу Богу да унесете ковчег завета Господњег и свето посуђе Божије у дом који ће се сазидати имену Господњем. 013 1CH 023 001 И тако Давид стар и сит живота постави Соломуна, сина свог, царем над Израиљем. 013 1CH 023 002 И сабра све кнезове Израиљеве и свештенике и Левите. 013 1CH 023 003 И бише избројани Левити од тридесет година и више, и беше их на број с главе на главу тридесет и осам хиљада људи. 013 1CH 023 004 Између њих беше двадесет четири хиљаде одређених на посао у дому Господњем, а шест хиљада управитеља и судија; 013 1CH 023 005 А четири хиљаде вратара и четири хиљаде који хваљаху Господа уз оруђа која начини за хвалу. 013 1CH 023 006 И раздели их Давид у редове по синовима Левијевим, Гирсону, Кату и Мерарију. 013 1CH 023 007 Од Гирсона беху: Ладан и Симеј; 013 1CH 023 008 Синови Ладанови: поглавар Јехило и Зетам и Јоила, тројица; 013 1CH 023 009 (Синови Симејеви: Селомит и Азило и Харан, тројица.) То су поглавари отачких породица Ладанових. 013 1CH 023 010 А синови Симејеви: Јат, Зина и Јеус и Верија, та су четворица синови Симејеви. 013 1CH 023 011 А Јат беше поглавар, а Зиза други; а Јеус и Верија немаху много деце, зато се бројаху у један дом отачки. 013 1CH 023 012 Синови Катови: Амрам, Исар, Хеврон и Озило, четворица. 013 1CH 023 013 Синови Амрамови: Арон и Мојсије. Али Арон би одвојен да освећује светињу над светињама, он и синови његови довека, да каде пред Господом, да му служе и да благосиљају у име Његово довека. 013 1CH 023 014 А синови Мојсија, човека Божјег, броје се у племе Левијево. 013 1CH 023 015 Синови Мојсијеви: Гирсон и Елијезер. 013 1CH 023 016 Синови Гирсонови: Севуило поглавар. 013 1CH 023 017 А синови Елијезерови: Реавија поглавар. А немаше Елијезер више синова, него се синови Реавијини умножише веома. 013 1CH 023 018 Синови Исарови: Селомит поглавар. 013 1CH 023 019 Синови Хевронови: Јерија први, Амарија други, Јазило трећи, и Јекамеам четврти. 013 1CH 023 020 Синови Озилови: Миха први и Јесија други. 013 1CH 023 021 Синови Мераријеви: Малије и Мусије. Синови Малијеви: Елеазар и Кис. 013 1CH 023 022 А Елеазар умре и не имаше синове него само кћери, и њима се оженише синови Кисови, браћа њихова. 013 1CH 023 023 Синови Мусијеви: Малије и Едер и Јеремот, тројица. 013 1CH 023 024 То су синови Левијеви по отачким домовима својим, поглавари домова отачких, који бише избројани по броју имена с главе на главу, који рађаху посао за службу у дому Господњем, од двадесет година и више. 013 1CH 023 025 Јер Давид рече: Мир даде Господ Бог Израиљев народу свом, и наставаће у Јерусалиму довека. 013 1CH 023 026 И Левити неће више носити шатора и посуђа његова за службу његову. 013 1CH 023 027 Јер по последњој наредби Давидовој бише избројани синови Левијеви од двадесет година и више; 013 1CH 023 028 Јер одређени беху да помажу синовима Ароновим у служби у дому Господњем у тремовима и у клетима, и да чисте све свете ствари и да раде око службе у дому Господњем, 013 1CH 023 029 И око хлебова постављених, и око белог брашна за дар и око колача пресних и око тавица, и око свега што се пржи, и око сваке мере, 013 1CH 023 030 И да стоје јутром и хвале и славе Господа, и тако вечером, 013 1CH 023 031 И кад се год приносе жртве паљенице Господу у суботе, и на младине и празнике, у броју по реду свом свагда пред Господом, 013 1CH 023 032 И да раде шта треба радити у шатору од састанка и у светињи, и за синове Аронове, браћу своју, у служби у дому Господњем. 013 1CH 024 001 А међу синовима Ароновим ово су редови: синови Аронови беху Надав и Авијуд, Елеазар и Итамар. 013 1CH 024 002 Али Надав и Авијуд умреше пре оца свог и немаху деце; зато бише свештеници Елеазар и Итамар. 013 1CH 024 003 И раздели их Давид: Садока, који беше од синова Елеазарових, и Ахимелеха, који беше од синова Итамарових, по реду њиховом у служби њиховој. 013 1CH 024 004 И нађе се синова Елеазарових више поглавица него синова Итамарових, кад их разделише: од синова Елеазарових беше поглавица по домовима отачким шеснаест, а од синова Итамарових осам по домовима отачким. 013 1CH 024 005 И бише раздељени жребом и један и други; јер поглавари у светињи и поглавари пред Богом беху и од синова Елеазарових и од синова Итамарових. 013 1CH 024 006 И пописа их Семаја, син Натанаилов писар од племена Левијевог пред царем и кнезовима и Садоком свештеником и Ахимелехом сином Авијатаровим и пред поглаварима породица отачких међу свештеницима и Левитима, један дом отачки узевши за Елеазара, а један за Итамара. 013 1CH 024 007 И паде први жреб на Јојарива, други на Једају, 013 1CH 024 008 Трећи на Харима, четврти на Сеорима, 013 1CH 024 009 Пети на Малхију, шести на Мејамина, 013 1CH 024 010 Седми на Акоса, осми на Авију, 013 1CH 024 011 Девети на Исуја, десети на Сеханију, 013 1CH 024 012 Једанаести на Елијасива, дванаести на Јакима, 013 1CH 024 013 Тринаести на Уфу, четрнаести на Јесевава, 013 1CH 024 014 Петнаести на Вилгу, шеснаести на Имира, 013 1CH 024 015 Седамнаести на Езира, осамнаести на Афисиса, 013 1CH 024 016 Деветнаести на Петају, двадесети на Језекила, 013 1CH 024 017 Двадесет први на Јахина, двадесет други на Гамула, 013 1CH 024 018 Двадесет трећи на Делају, двадесет четврти на Мазију. 013 1CH 024 019 То је ред њихов за службу њихову којом иду у дом Господњи на посао свој по наредби Арона, оца свог, како му беше заповедио Господ Бог Израиљев. 013 1CH 024 020 А од осталих синова Левијевих беше од синова Амрамових Суваило; од синова Суваилових Једаја, 013 1CH 024 021 Од Реавије, од синова Реавијиних поглавар Јесија; 013 1CH 024 022 Од синова Исарових Селомит, од синова Селомитових Јат; 013 1CH 024 023 А од синова Јеријиних Амарија други, Јазило трећи, Јекамеам четврти; 013 1CH 024 024 Од синова Узилових Миха; од синова Мишиних Самир; 013 1CH 024 025 Брат Мишин Јесија; од синова Јесинијих Захарија. 013 1CH 024 026 Синови Мераријеви: Малије и Мусије; од синова Јазијиних Вено. 013 1CH 024 027 Синови Мераријеви од Јазије: Вено и Соам и Захур и Иврије; 013 1CH 024 028 Од Малија Елеазар, који немаше синова; 013 1CH 024 029 Од Киса, од синова Кисових: Јерамеило; 013 1CH 024 030 И од синова Мусијевих Малије и Едер и Јеримот. То беху синови левитски по домовима отаца својих. 013 1CH 024 031 И они бацаше жреб према браћи својој, синовима Ароновим, пред Давидом и Садоком и Ахимелехом и поглаварима домова отачких међу свештеницима и Левитима, од домова отачких сваки поглавар према брату свом млађем. 013 1CH 025 001 И одвоји Давид с војводама за службу синове Асафове и Еманове и Једутунове, који ће пророковати уз гусле и псалтире и кимвале; и бише између њих избројани људи за посао у својој служби: 013 1CH 025 002 Од синова Асафових: Захур и Јосиф и Нетанија и Асарила, синови Асафови, под руком Асафа, који пророковаше по наредби царевој; 013 1CH 025 003 Од Једутуна: шест синова Једутунових: Гедалија и Сорије и Јесаија, Асавија и Мататија и Симеј под руком оца свог Једутуна, који пророковаше уз гусле хвалећи и славећи Господа; 013 1CH 025 004 Од Емана: синови Еманови: Вукија, Матанија, Озило, Севуило и Јеримот, Ананија и Ананије, Елијата, Гидалтија и Ромамти-Езер, Јосвекаса, Малотије, Отир и Мазиот. 013 1CH 025 005 Ти сви беху синови Емана видеоца царевог у речима Божијим да се узвишује рог; јер Бог даде Еману четрнаест синова и три кћери. 013 1CH 025 006 Сви они беху под руком оца свог певајући у дому Господњем уз кимвале и псалтире и гусле, за службу у дому Божијем, како цар наређиваше Асафу и Једутуну и Еману. 013 1CH 025 007 И беше их на број с браћом њиховом обученом песмама Господњим, двеста и осамдесет и осам, самих вештака. 013 1CH 025 008 И бацише жреб за службу своју, мали као велики, учитељ као ученик; 013 1CH 025 009 И паде први жреб за Асафа на Јосифа, други на Гедалију с браћом и синовима његовим, њих дванаест; 013 1CH 025 010 Трећи на Захура, синове његове и браћу његову, њих дванаест; 013 1CH 025 011 Четврти на Исерија, синове његове и браћу његову, њих дванаест; 013 1CH 025 012 Пети на Нетанију, синове његове и браћу његову, њих дванаест; 013 1CH 025 013 Шести на Вукију, синове његове и браћу његову, њих дванаест; 013 1CH 025 014 Седми на Јесарилу, синове његове и браћу његову, њих дванаест; 013 1CH 025 015 Осми на Јесаију, синове његове и браћу његову, њих дванаест; 013 1CH 025 016 Девети на Матанију, синове његове и браћу његову, њих дванаест; 013 1CH 025 017 Десети на Симеја, синове његове и браћу његову, њих дванаест; 013 1CH 025 018 Једанаести на Азареила, синове његове и браћу његову, њих дванаест; 013 1CH 025 019 Дванаести на Асавију, синове његове и браћу његову, њих дванаест; 013 1CH 025 020 Тринаести на Савуила, синове његове и браћу његову, њих дванаест; 013 1CH 025 021 Четрнаести на Мататију, синове његове и браћу његову, њих дванаест; 013 1CH 025 022 Петнаести на Јеремота, синове његове и браћу његову, њих дванаест; 013 1CH 025 023 Шеснаести на Ананију, синове његове и браћу његову, њих дванаест; 013 1CH 025 024 Седамнаести на Јосвекасу, синове његове и браћу његову, њих дванаест; 013 1CH 025 025 Осамнаести на Ананија, синове његове и браћу његову, њих дванаест; 013 1CH 025 026 Деветнаести на Малотија, синове његове и браћу његову, њих дванаест; 013 1CH 025 027 Двадесети на Елијату, синове његове и браћу његову, њих дванаест; 013 1CH 025 028 Двадесет први на Отира, синове његове и браћу његову, њих дванаест; 013 1CH 025 029 Двадесет други на Гидалтију, синове његове и браћу његову, њих дванаест; 013 1CH 025 030 Двадесет трећи на Мазиота, синове његове и браћу његову, њих дванаест; 013 1CH 025 031 Двадесет четврти на Ромамти-Езера, синове његове и браћу његову, њих дванаест; 013 1CH 026 001 А редови вратарски беху: од синова Корејевих беше Меселемија син Корејев између синова Асафових; 013 1CH 026 002 А синови Меселемијини: Захарија првенац, Једаило други, Завадија трећи, Јатнило четврти, 013 1CH 026 003 Елам пети, Јоанан шести, Елиоинај седми; 013 1CH 026 004 И Овид-Едомови синови: Семаја првенац, Јозавад други, Јоах трећи и Сихар четврти и Натанаило пети, 013 1CH 026 005 Амило шести, Исахар седми, Феултај осми; јер га благослови Бог. 013 1CH 026 006 И Семаји, сину његовом, родише се синови, који старешоваху у дому оца свог, јер беху добри јунаци. 013 1CH 026 007 Синови Семајини: Готније и Рафаило и Овид и Елзавад браћа његова, храбри људи, Елиуј и Семахија. 013 1CH 026 008 Сви ови беху од синова Овид-Едомових, и они и синови њихови и браћа њихова, сви храбри људи, крепки за службу, беше их шездесет и два од Овид-Едома. 013 1CH 026 009 А Меселемијиних синова и браће, храбрих људи, беше осамнаест. 013 1CH 026 010 А Осини синови, од синова Мераријевих: Симрије поглавар, премда не беше првенац, али га отац постави поглаварем; 013 1CH 026 011 Хелкија други, Тевалија трећи, Захарија четврти; свих синова и браће Осине беше тринаест. 013 1CH 026 012 Од њих беху редови вратарски по поглаварима да чувају стражу наизменце с браћом својом служећи у дому Господњем. 013 1CH 026 013 Јер меташе жреб за малог као и за великог по домовима својих отаца, за свака врата. 013 1CH 026 014 И паде жреб на исток Селимији; а Захарији, сину његовом, мудром саветнику, кад бацише жреб, паде му жреб на север; 013 1CH 026 015 А Овид-Едому на југ, а синовима његовим на ризницу; 013 1CH 026 016 Суфиму и Оси на запад с вратима салехетским на путу који иде горе; стража беше према стражи: 013 1CH 026 017 С истока шест Левита; са севера четири на дан; с југа на дан четири; а код ризнице по два; 013 1CH 026 018 На Парвару са запада четири на путу, два код Парвара. 013 1CH 026 019 То су редови вратарски међу синовима Корејевим и синовима Мераријевим. 013 1CH 026 020 И ови још беху Левити: Ахија над благом дома Божијег, над благом од посвећених ствари. 013 1CH 026 021 Од синова Ладанових између синова Гирсонових од Ладана, између главара домова отачких од Ладана сина Гирсоновог беше Јехило, 013 1CH 026 022 Синови Јехилови: Зетам и Јоило брат му беху над благом дома Господњег; 013 1CH 026 023 Од синова Амрамових, Исарових, Хевронових, Озилових, 013 1CH 026 024 Беше Севуило, син Гирсона сина Мојсијевог старешина над благом. 013 1CH 026 025 А браћа његова од Елијезера: Реавија син му, а његов син Јесаија, а његов син Јорам, а његов син Зихрије, а његов син Селомит; 013 1CH 026 026 Овај Селомит и браћа његова беху над свим благом од посвећених ствари, које посвети цар Давид и поглавари домова отачких и хиљадници и стотиници и војводе; 013 1CH 026 027 Од ратова и од плена посветише да се оправи дом Господњи; 013 1CH 026 028 И шта год беше посветио Самуило виделац и Саул, син Кисов и Авенир син Ниров и Јоав син Серујин; ко год посвећиваше, даваше у руке Селомиту и браћи његовој. 013 1CH 026 029 Од синова Исарових: Хенанија и синови његови беху над спољашњим пословима у Израиљу, управитељи и судије. 013 1CH 026 030 Од синова Хевронових Асавија и браћа његова, хиљаду и седам стотина храбрих људи, беху над Израиљем с ове стране Јордана на истоку за сваки посао Господњи и за службу царску. 013 1CH 026 031 Између синова Хевронових беше Јерија, поглавар синовима Хевроновим по породицама њиховим и домовима отачким. Четрдесете године царовања Давидовог потражише их и нађоше међу њима храбрих јунака у Јазиру галадском. 013 1CH 026 032 И браће његове, храбрих људи, беше две хиљаде и седам стотине главара у домовима отачким; и постави их цар Давид над синовима Рувимовим и Гадовим и половином племена Манасијиног за све послове Божије и царске. 013 1CH 027 001 А синови Израиљеви по свом броју, главари домова отачких, хиљадници и стотиници и управитељи њихови, служаху цару у сваком послу у редовима, који долажаху и одлажаху од месеци до месеци, сваког месеца у години; а у сваком реду беше их двадесет и четири хиљаде. 013 1CH 027 002 Над првим редом првог месеца беше Јасовеам, син Завдилов, и у његовом реду беше двадесет и четири хиљаде. 013 1CH 027 003 Од синова Фаресових беше поглавар над свим старешинама у војсци првог месеца. 013 1CH 027 004 А над редом другог месеца беше Додај Ахошанин, и војвода у његовом реду беше Миклот; и у његовом реду беше двадесет и четири хиљаде. 013 1CH 027 005 Трећи војвода трећег месеца беше Венаја, син Јодаја свештеника, поглавар; и у његовом реду беше двадесет и четири хиљаде. 013 1CH 027 006 Овај Венаја беше јунак међу тридесеторицом и над тридесеторицом; и над редом његовим беше Амнизавад, син му. 013 1CH 027 007 Четврти, четвртог месеца Асаило брат Јоавов, а за њим Зевадија син му; и у реду његовом беше двадесет и четири хиљаде. 013 1CH 027 008 Пети, петог месеца, поглавар Самут Језрајанин, и у његовом реду беше двадесет и четири хиљаде. 013 1CH 027 009 Шести, шестог месеца, Ира син Икисов Текујанин, а у његовом реду беше двадесет и четири хиљаде. 013 1CH 027 010 Седми, седмог месеца, Хелис Фелоњанин од синова Јефремових, а у његовом реду беше двадесет и четири хиљаде. 013 1CH 027 011 Осми, осмог месеца, Сивехај Хусаћанин од синова Зариних, и у његовом реду беше двадесет и четири хиљаде. 013 1CH 027 012 Девети, деветог месеца, Авијезер Анатоћанин од синова Венијаминових, и у његовом реду беше двадесет и четири хиљаде. 013 1CH 027 013 Десети, десетог месеца, Марај Нетофаћанин од синова Зариних, и у његовом реду беше двадесет и четири хиљаде. 013 1CH 027 014 Једанаести, једанаестог месеца, Венаја Фаратоњанин од синова Јефремових, и у његовом реду беше двадесет и четири хиљаде. 013 1CH 027 015 Дванаести, дванаестог месеца, Хелдај Нетофаћанин од Готонила, а у његовом реду беше двадесет и четири хиљаде. 013 1CH 027 016 А над племенима Израиљевим беху: над племеном Рувимовим кнез Елијезер син Зихријев; над Симеуновим Сефатија син Масин; 013 1CH 027 017 Над Левијевим Асавија син Кемуилов; над Ароновим Садок; 013 1CH 027 018 Над Јудиним Елиуј од браће Давидове; над Исахаровим Амрије син Михаилов; 013 1CH 027 019 Над Завулоновим Исмаја син Овадијин; над Нефталимовим Јеримот син Азрилов; 013 1CH 027 020 Над синовима Јефремовим Исус син Азазијев; над половином племена Манасијиног Јоило син Федајин; 013 1CH 027 021 Над другом половином племена Манасијиног у Галаду Идо син Захаријин; над Венијаминовим Јасило син Авениров; 013 1CH 027 022 Над Дановим Азареило син Јероамов. То беху кнезови племена Израиљевих. 013 1CH 027 023 А не изброја Давид оних који имаху мање од двадесет година, јер Господ беше рекао да ће умножити синове Израиљеве као звезде небеске. 013 1CH 027 024 Јоав, син Серујин поче бројати, али не доврши; јер дође гнев Божји за то на Израиља; зато тај број не дође у књигу о цару Давиду. 013 1CH 027 025 Над благом царевим беше Азмавет, син Адилов, а над благом по земљи, по градовима и по селима и по кулама Јонатан, син Озијин. 013 1CH 027 026 А над ратарима, који рађаху земљу, беше Езрије, син Хелувов; 013 1CH 027 027 А над виноградарима Симеј Рамаћанин; а над родом виноградским и над пивницама Завдије Сифмејин; 013 1CH 027 028 А над маслинама и смоквама по пољима Вал-Анан Гедеранин; а над уљем Јоас; 013 1CH 027 029 Над говедима што пасаху у Сарону Ситрај Сароњанин, а над говедима по долинама Сафат Адлајев; 013 1CH 027 030 Над камилама Овил Исмаиљац; над магарцима Једаја Мероноћанин; 013 1CH 027 031 А над овцама Јазиз Агарејин. Сви ови беху настојници над благом цара Давида. 013 1CH 027 032 А Јонатан, стриц Давидов беше саветник, мудар човек и књижевник; он и Јехило син Ахмонијев беху са синовима царевим. 013 1CH 027 033 И Ахитофел беше саветник царев, и Хусај Архијанин пријатељ царев. 013 1CH 027 034 А после Ахитофела беше Јодај, син Венајин и Авијатар, а војвода царев беше Јоав. 013 1CH 028 001 И Давид сабра у Јерусалим све поглаваре Израиљеве, поглаваре племенске и поглаваре од редова који служаху цару, и хиљаднике и стотинике, и који беху над свим благом и стоком царевом, и синове своје и дворане и јунаке и све људе храбре, 013 1CH 028 002 И уставши цар Давид на ноге рече: Чујте ме, браћо моја и народе мој! Ја бих наумио да сазидам дом где би почивао ковчег Господњи и да буде подножје ногама Бога нашег, и приправих шта треба за зидање. 013 1CH 028 003 Али ми Бог рече: Нећеш сазидати дом имену мом, јер си ратник и крв си проливао. 013 1CH 028 004 Али Господ Бог Израиљев изабра ме из свега дома оца мог да будем цар над Израиљем довека; јер Јуду изабра за вођу, и из дома Јудиног дом оца мог; и између синова оца мог би му воља да мене постави царем над свим Израиљем. 013 1CH 028 005 А тако између свих синова мојих (јер много синова даде ми Господ) изабра Соломуна, сина мог да седи на престолу царства Господњег над Израиљем. 013 1CH 028 006 И рече ми: Соломун, син твој, сазидаће мој дом и тремове моје, јер њега изабрах себи за сина, и ја ћу му бити отац. 013 1CH 028 007 И утврдићу царство његово довека, ако буде постојан да извршује заповести моје и законе моје као данас. 013 1CH 028 008 Сада дакле пред свим Израиљем, збором Господњим, и да чује Бог наш, кажем вам: Држите и тражите све заповести Господа Бога свог, да бисте држали ову добру земљу и оставили је у наследство синовима својим након себе довека. 013 1CH 028 009 А ти, Соломуне сине, знај Бога оца свог, и служи му целим срцем и душом драговољном; јер сва срца испитује Господ и сваку помисао зна; ако Га устражиш, наћи ћеш Га; ако ли Га оставиш, одбациће те засвагда. 013 1CH 028 010 Види сада да те је Господ изабрао да сазидаш дом за светињу; буди храбар и ради. 013 1CH 028 011 Тада предаде Давид Соломуну сину свом слику од трема и од кућа његових, и од ризница и од соба и од клети унутрашњих, и од места за заклопац очишћења, 013 1CH 028 012 И слику од свега што беше смислио за тремове дома Господњег и за све клети унаоколо и за ризницу дома Божијег и за ризницу од светих ствари, 013 1CH 028 013 И за редове свештеничке и левитске и за сваки посао у служби у дому Господњем и за све посуђе у дому Господњем; 013 1CH 028 014 Злато под меру за судове златне за сваку службу, и сребро за све судове сребрне под меру, за све судове за сваку службу; 013 1CH 028 015 Под меру за свећњаке златне и жишке златне, по тежини сваког свећњака и жижака његових, и за свећњаке сребрне по тежини сваког свећњака и жижака његових, према потреби сваког свећњака; 013 1CH 028 016 И злата под меру за столове на којима ће стајати хлебови постављени, за сваки сто; и сребра за столове сребрне; 013 1CH 028 017 И за виљушке и за котлиће и за зделе злата чистог, и за златне чаше под меру, за сваку чашу, и за сребрне чаше сребра под меру за сваку; 013 1CH 028 018 И за олтар кадиони чистог злата под меру; и слику од кола златних херувима, који ће раширивши крила заклањати ковчег завета Господњег. 013 1CH 028 019 То ми је све дошло писано руком Господњом да бих знао све како шта треба урадити. 013 1CH 028 020 И тако рече Давид Соломуну, сину свом: Буди слободан и храбар, и ради, не бој се и не плаши се, јер ће Господ Бог, Бог мој, бити с тобом, неће те оставити нити ће одступити од тебе, докле не свршиш сав посао за службу у дому Господњем. 013 1CH 028 021 А ево редови свештенички и левитски за сваку службу у дому Божијем; и имаш уза се за сваки посао људи драговољних и вештих сваком послу, и поглаваре и сав народ за сваку заповест своју. 013 1CH 029 001 Потом рече Давид свему збору: Једног Соломуна, сина мог, изабрао је Господ, младо дете, а ово је велик посао; јер неће бити човеку тај дом него Господу Богу. 013 1CH 029 002 Ја колико могох приправих за дом Бога свог злата за ствари златне, сребра за сребрне, бронзе за бронзане, гвожђа за гвоздене, и дрва за дрвене, камења онихова, и камења за укивање, и камења за накит и за вез, и свакојаког драгог камења, и камена мрамора изобила. 013 1CH 029 003 И још из љубави к дому Бога свог, шта имам свог злата и сребра, осим свега што сам приправио за дом свети, дајем и то на дом Бога свог: 013 1CH 029 004 Три хиљаде таланата злата офирског, и седам хиљада таланата чистог сребра, да се обложе зидови домовима. 013 1CH 029 005 Злато за златне ствари, а сребро за сребрне и за свако дело руку уметничких. А би ли јоште ко хтео драговољно шта данас приложити Господу? 013 1CH 029 006 Тада драговољно приложише кнезови домова отачких и кнезови племена Израиљевих и хиљадници и стотиници и кнезови над пословима царским. 013 1CH 029 007 И дадоше за службу у дому Божијем злата, пет хиљада таланата и десет хиљада златица, и сребра десет хиљада таланата, и бронзе осамнаест хиљада таланата, и гвожђа сто хиљада таланата. 013 1CH 029 008 И камења у кога год беше сви дадоше у ризницу дома Господњег у руке Јехила од синова Гирсонових. 013 1CH 029 009 И радоваше се народ што драговољно прилагаху, јер прилагаху целим срцем Господу; и цар се Давид радоваше веома. 013 1CH 029 010 Потом Давид благослови Господа пред свим збором, и рече Давид: Благословен си Господе Боже Израиља, оца нашег од века до века. 013 1CH 029 011 Твоје је, Господе, величанство и сила и слава и вечност и част, и све што је на небу и на земљи; Твоје је, Господе, царство, и Ти си узвишен, сврх свега Поглавар; 013 1CH 029 012 Богатство и слава од Тебе је, и Ти владаш свим, и у Твојој је руци моћ и сила, и у Твојој је руци узвисити и укрепити све. 013 1CH 029 013 Сада дакле, Боже наш, хвалимо Те и славимо име Твоје славно. 013 1CH 029 014 Јер ко сам ја и шта је мој народ да бисмо могли оволико принети Теби драговољно? Јер је од Тебе све, и из Твојих руку примивши дасмо Ти. 013 1CH 029 015 Јер смо дошљаци пред Тобом и гости као сви оци наши; дани су наши на земљи као сен и нема стајања. 013 1CH 029 016 Господе Боже наш, све ово благо што Ти приправисмо за грађење дома имену Твом светом, из Твоје је руке, и све је Твоје. 013 1CH 029 017 Али знам, Боже мој, да Ти испитујеш срца и шта је право хоћеш; ја правим срцем драговољно принесох све ово, и с радошћу видех народ Твој који је овде како Ти драговољно приноси. 013 1CH 029 018 Господе Боже Аврама, Исака и Израиља, отаца наших, сачувај довека ову вољу и помисао срдачну народа свог, и управљај срце њихово к себи. 013 1CH 029 019 И Соломуну, сину мом подај срце право да би држао заповести Твоје, сведочанства Твоја и уредбе Твоје, и да би отворио све и да би сазидао двор овај за који сам приправио. 013 1CH 029 020 Потом рече Давид свему збору: Благословите сада Господа Бога свог. И сав збор благослови Господа Бога отаца својих, и савивши се поклонише се Господу и цару. 013 1CH 029 021 И принесоше Господу жртве, и принесоше Господу жртве паљенице сутрадан: хиљаду волова, хиљаду овнова, хиљаду јагањаца с наливима њиховим, и других жртава много за сав народ. 013 1CH 029 022 И једоше и пише пред Господом онај дан веселећи се веома. И поставише другом Соломуна, сина Давидовог царем, и помазаше га Господу за вођу а Садока за свештеника. 013 1CH 029 023 И тако седе Соломун на престо Господњи да царује место Давида оца свог, и беше срећан, и слушаше га сав Израиљ. 013 1CH 029 024 И сви кнезови и јунаци и сви синови цара Давида дадоше руке да ће бити покорни цару Соломуну. 013 1CH 029 025 И Господ узвиси веома Соломуна пред свим Израиљем и даде му славу царску какве ниједан цар пре њега није имао у Израиљу. 013 1CH 029 026 Тако Давид, син Јесејев, царова над свим Израиљем. 013 1CH 029 027 А времена за које царова над Израиљем беше четрдесет година: а у Хеврону царова седам година, а у Јерусалиму царова тридесет и три године. 013 1CH 029 028 И умре у доброј старости, сит живота, богатства и славе; и зацари се Соломун, син његов, на његово место. 013 1CH 029 029 А дела цара Давида прва и последња ено су записана у књизи Самуила видеоца и у књизи Натана пророка и у књизи Гада видеоца, 013 1CH 029 030 Са свим царовањем његовим и силом његовом и с временима која прођоше преко њега и Израиља и свих царевина земаљских. # # BOOK 014 2CH 2 Chronicles 2 Књига дневника 014 2CH 001 001 И Соломун син Давидов утврди се у царству свом, и Господ Бог његов беше с њим, и узвиси га веома. 014 2CH 001 002 И Соломун рече свему Израиљу, хиљадницима и стотиницима и судијама и свим кнезовима свега Израиља, главарима домова отачких, 014 2CH 001 003 Те отидоше, Соломун и сав збор с њим, на висину која беше у Гаваону; јер онде беше шатор од састанка Божјег, који начини Мојсије, слуга Господњи, у пустињи. 014 2CH 001 004 А ковчег Божји беше пренео Давид из Киријат-Јарима на место које му спреми Давид; јер му разапе шатор у Јерусалиму. 014 2CH 001 005 И олтар бронзани који начини Веселеило, син Урија сина Оровог, беше онде пред шатором Господњим. И потражи Га Соломун и сав збор. 014 2CH 001 006 И принесе Соломун онде пред Господом на олтару бронзаном, који беше пред шатором од састанка, принесе на њему хиљаду жртава паљеница. 014 2CH 001 007 Ону ноћ јави се Бог Соломуну и рече му: Ишти шта хоћеш да ти дам. 014 2CH 001 008 А Соломун рече Богу: Ти си учинио велику милост Давиду оцу мом и поставио си мене царем на његово место. 014 2CH 001 009 Нека дакле, Господе Боже, буде тврда реч Твоја, коју си рекао Давиду оцу мом, јер си ме поставио царем над народом ког има много као праха на земљи. 014 2CH 001 010 Зато дај ми мудрост и знање да полазим пред народом овим и долазим, јер ко може судити народу Твом тако великом? 014 2CH 001 011 Тада рече Бог Соломуну: Што ти је то у срцу, а не иштеш богатство, благо ни славу, ни душе ненавидника својих, нити иштеш дуг живот, него иштеш мудрост и знање да можеш судити народу мом, над којим те поставих царем, 014 2CH 001 012 Мудрост и знање даје ти се; а даћу ти и богатства и славе, какве нису имали цареви пре тебе нити ће после тебе имати. 014 2CH 001 013 И врати се Соломун с висине која беше у Гаваону испред шатора од састанка у Јерусалим, и цароваше над Израиљем. 014 2CH 001 014 И накупи Соломун кола и коњаника, и имаше хиљаду и четири стотине кола и дванаест хиљада коњаника, које намести по градовима где му беху кола и код себе у Јерусалиму. 014 2CH 001 015 И учини цар те беше у Јерусалиму сребра и злата као камена, а кедрових дрва као дивљих смокава које расту по пољу, тако много. 014 2CH 001 016 И довођаху Соломуну коње из Мисира и свакојаку робу, јер трговци цареви узимаху свакојаки трг за цену. 014 2CH 001 017 И одлажаху, те догоњаху из Мисира кола по шест стотина сикала сребра, а коње по сто педесет; и тако сви цареви хетејски и цареви сирски преко њих добиваху. 014 2CH 002 001 И науми Соломун да зида дом имену Господњем и дом царски себи. 014 2CH 002 002 И одброја Соломун седамдесет хиљада носилаца и осамдесет хиљада који ће тесати у гори, и три хиљаде и шест стотина настојника над њима. 014 2CH 002 003 И посла Соломун ка Хираму, цару тирском, и поручи му: Како је чинио Давиду оцу мом и слао му дрва кедрових да зида себи кућу где ће седети, учини тако и мени. 014 2CH 002 004 Ево рад сам зидати дом имену Господа Бога свог да му га посветим да се кади пред њим кадом мирисним и да се постављају хлебови вазда и да се приносе жртве паљенице јутром и вечером, и у суботе и на младине и на празнике Господа Бога нашег, што треба да бива у Израиљу довека. 014 2CH 002 005 А дом који ћу зидати биће велик, јер је Бог наш већи од свих богова. 014 2CH 002 006 А ко би могао Њему сазидати дом кад Га небо и небеса над небесима не могу обухватити? И ко сам ја да му сазидам дом? Него само да се кади пред Њим. 014 2CH 002 007 Тако сада пошљи ми човека вештог, који уме радити од злата и од сребра и од бронзе и од гвожђа и од скерлета и од црвца и од порфире, и који зна резати, да ради с уметницима које имам код себе у Јудеји и у Јерусалиму, које је добавио Давид, отац мој. 014 2CH 002 008 И пошаљи ми дрва кедрових и јелових и алмугима с Ливана, јер знам да слуге твоје умеју сећи дрва ливанска; а ево слуге ће моје бити с твојим слугама, 014 2CH 002 009 Да ми приправе много дрва, јер дом што ћу зидати биће велик и диван. 014 2CH 002 010 А ево, посланицима који ће сећи дрво, слугама твојим, даћу пшенице овршене двадесет хиљада кора, и двадесет хиљада кора јечма, и вина двадесет хиљада вата, и уља двадесет хиљада вата. 014 2CH 002 011 И одговори Хирам цар тирски у књизи коју посла Соломуну: Што Господ љуби свој народ зато те постави царем над њим. 014 2CH 002 012 И говораше Хирам: Благословен да је Господ Бог Израиљев, који је створио небо и земљу, што је дао цару Давиду сина мудрог, паметног и разумног, који ће сазидати дом Господу и царски дом себи. 014 2CH 002 013 Шаљем ти дакле човека вештог и разумног, Хирама Авива, 014 2CH 002 014 Сина једне жене између кћери Данових, коме је отац био Тирац; он уме радити од злата и од сребра, од бронзе, од гвожђа, од камена и од дрвета, од скерлета, и од порфире, и од танког платна и од црвца, и резати свашта, и измислити свашта вешто шта му се да, нека ради с твојим уметницима и с уметницима господара мог Давида, оца твог. 014 2CH 002 015 Нека дакле пшеницу и јечам, уље и вино, што је рекао господар мој, пошаље слугама својим. 014 2CH 002 016 А ми ћемо насећи дрва на Ливану колико ти год треба, и спустићемо их у слаповима морем у Јопу, а ти их оданде вози у Јерусалим. 014 2CH 002 017 Тада Соломун изброја све иностранце који беху у земљи Израиљевој после бројања кад их изброја Давид отац његов, и нађе их се сто и педесет и три хиљаде и шест стотина; 014 2CH 002 018 И одреди од њих седамдесет хиљада који ће носити, и осамдесет хиљада који ће тесати у планини, а три хиљаде и шест стотина настојника да настоје да ради народ. 014 2CH 003 001 И поче Соломун зидати дом Господњи у Јерусалиму на брду Морији, које би показано Давиду оцу његовом на месту које беше приправио Давид, на гумну Орнана Јевусејина. 014 2CH 003 002 И поче зидати другог дана другог месеца четврте године царовања свог. 014 2CH 003 003 А овако заснова Соломун да зида дом Божји: у дужину шездесет лаката по старој мери, а у ширину двадесет лаката. 014 2CH 003 004 А трем који беше пред дужином уз ширину дома имаше двадесет лаката, а у висину сто и двадесет; и обложи га изнутра чистим златом. 014 2CH 003 005 А дом велики обложи дрветом јеловим, потом га обложи чистим златом, и озго начини палме и ланце. 014 2CH 003 006 И обложи дом камењем драгим да је накићен, а злато беше парвајимско. 014 2CH 003 007 Обложи златом дом, греде, прагове и зидове и врата, и изреза херувиме по зидовима. 014 2CH 003 008 И начини дом за светињу над светињама, дуг уз ширину дома двадесет лаката, и широк двадесет лаката и обложи га чистим златом, ког отиде до шест стотина таланата. 014 2CH 003 009 А на клине даде педесет сикала злата; и клети обложи златом. 014 2CH 003 010 И начини у дому светиње над светињама два херувима, направе уметничке, и обложи их златом. 014 2CH 003 011 И крила тих херувима имаху у дужину двадесет лаката: једно крило беше од пет лаката, и тицаше у зид од дома и друго крило беше од пет лаката, и тицаше у крило другог херувима; 014 2CH 003 012 Тако и другог херувима крило беше од пет лаката, и тицаше у зид од дома, и друго му крило беше од пет лаката и састављаше се с крилом другог херувима. 014 2CH 003 013 Крила тим херувимима беху раширена на двадесет лаката, а они стајаху на ногама својим, лицем окренутим у дом. 014 2CH 003 014 И начини завес од порфире, од скерлета, од црвца и од танког платна, и по њему начини херувиме. 014 2CH 003 015 И начини пред домом два ступа, у висину од тридесет и пет лаката, и оглавља озго на сваком од пет лаката. 014 2CH 003 016 И начини ланце као у светињи, и метну их на врх ступова, и начини сто шипака, и метну их међу ланце. 014 2CH 003 017 И постави ступове пред црквом, један с десне стране а други с леве, и десни назва Јахин, а леви Воас. 014 2CH 004 001 И начини олтар од бронзе, двадесет лаката дуг и двадесет лаката широк, а десет лаката висок. 014 2CH 004 002 И сали море, десет лаката беше му од једног краја до другог, округло унаоколо, пет лаката високо; а унаоколо му беше тридесет лаката. 014 2CH 004 003 А под њим беху ликови воловски, који стајаху свуда унаоколо, по десет на једном лакту, те окружаваху море: два реда беше тих волова, саливених с морем. 014 2CH 004 004 И стајаше море на дванаест волова, три гледаху на север, а три гледаху на запад, а три гледаху на југ, а три гледаху на исток, а море стајаше озго на њима, и задња страна свих њих беше унутра. 014 2CH 004 005 Дебљина му беше с подланице, а крај му беше као крај у чаше, као цвет љиљанов, а примаше три хиљаде вата. 014 2CH 004 006 И начини десет умиваоница, и метну их пет с десне стране, а пет с леве, да се у њима пере, шта год требаше за жртву паљеницу, у њима праху; а море беше за свештенике да се у њима умивају. 014 2CH 004 007 И начини десет свећњака од злата, облика какав им требаше, и намести их у цркви, пет с десне стране а пет с леве. 014 2CH 004 008 И начини десет столова, и намести их у цркви, пет с десне стране а пет с леве; и начини стотину чаша од злата. 014 2CH 004 009 И начини трем свештенички и велики трем, и врата на трему, и окова врата у бронзу. 014 2CH 004 010 А море метну на десну страну к истоку с југа. 014 2CH 004 011 Још начини Хирам лонце и лопате и котлиће, и сврши Хирам посао, који ради цару Соломуну за дом Божији: 014 2CH 004 012 Два ступа, и два оглавља округла наврх ступова, и плетенице две да покрију два оглавља наврх ступова; 014 2CH 004 013 И четири стотине шипака на две плетенице, два реда шипака на свакој плетеници, да покривају два оглавља наврх ступова; 014 2CH 004 014 И начини подножја, и умиваонице начини на подножја; 014 2CH 004 015 Једно море, и дванаест волова под њим; 014 2CH 004 016 И лонце и лопате и виљушке, и све справе за њих начини Хирам Авив цару Соломуну за дом Господњи од углађене бронзе. 014 2CH 004 017 То је цар саливао у равни јорданској у земљи иловачи између Сохота и Саридате. 014 2CH 004 018 И начини Соломун свега овог посуђа врло много, да се није тражила мера бронзи. 014 2CH 004 019 Начини Соломун и све друге справе за дом Божји, и олтар од злата и столове на којима стајаху хлебови постављени; 014 2CH 004 020 И свећњаке са жишцима њиховим од чистог злата да горе пред светињом над светињама по обичају; 014 2CH 004 021 И цветове и жишке и усекаче од злата; а то злато беше веома добро: 014 2CH 004 022 И ножеве и котлиће и кадионице и клешта од чистог злата; и врата од дома, врата унутрашња од светиње над светињама, и врата од дома на која се улажаше у цркву, беху од злата. 014 2CH 005 001 И тако се сврши сав посао што уради Соломун за дом Господњи; и унесе Соломун шта беше посветио Давид отац његов, и сребро и злато и судове, и остави у ризницу дома Божијег. 014 2CH 005 002 Тада сабра Соломун старешине Израиљеве и све главаре племенске, кнезове домова отачких синова Израиљевих у Јерусалим да пренесу ковчег завета Господњег из града Давидовог, које је Сион. 014 2CH 005 003 И скупише се к цару сви људи Израиљеви на празник који бива седмог месеца. 014 2CH 005 004 И кад дођоше све старешине Израиљеве, узеше Левити ковчег. 014 2CH 005 005 И пренесоше ковчег и шатор од састанка и све судове свете што беху у шатору, пренесоше свештеници и Левити. 014 2CH 005 006 А цар Соломун и сав збор израиљски који се сабра к њему принесоше к њему на жртву оваца и говеда толико да се не могаше од мноштва ни избројати ни прорачунати. 014 2CH 005 007 И унесоше свештеници ковчег завета Господњег на место његово, у унутрашњи дом, у светињу над светињама, под крила херувимима. 014 2CH 005 008 Јер херувимима беху раширена крила над местом где ће стајати ковчег и заклањаху херувими ковчег и полуге његове озго. 014 2CH 005 009 И повукоше му полуге тако да им се крајеви виђаху од ковчега на предњој страни светиње над светињама, али се напоље не виђаху, и осташе онде до данас. 014 2CH 005 010 У ковчегу не беше ништа осим две плоче које метну Мојсије на Хориву кад Господ учини завет са синовима Израиљевим пошто изиђоше из Мисира. 014 2CH 005 011 А кад свештеници изиђоше из светиње, јер свештеници који се нађоше освешташе се не пазећи на ред, 014 2CH 005 012 И Левити певачи сви, који беху уз Асафа и Емана и Једутуна, и синови њихови и браћа њихова, обучени у танко платно, стајаху с кимвалима и псалтирима и с гуслама с источне стране олтару, и с њима сто и двадесет свештеника, који трубљаху у трубе, 014 2CH 005 013 И кад они који трубљаху у трубе и који певаху, сложно једним гласом хваљаху и слављаху Господа, и подизаху глас уз трубе и кимвале и гусле, хвалећи Господа да је добар, да је довека милост Његова, тада се напуни облака дом Господњи, 014 2CH 005 014 Те не могаху свештеници стајати да служе од облака, јер се славе Господње напуни дом Божји. 014 2CH 006 001 Тада рече Соломун: Господ је рекао да ће наставати у мраку. 014 2CH 006 002 А ја сазидах дом Теби за стан и место да у њему наставаш до века. 014 2CH 006 003 И окренувши се лицем својим цар благослови сав збор Израиљев, а сав збор Израиљев стајаше. 014 2CH 006 004 И рече: Благословен да је Господ Бог Израиљев, који је говорио својим устима Давиду оцу мом и испунио руком својом, говорећи: 014 2CH 006 005 Од оног дана кад изведох народ свој из земље мисирске, не изабрах града међу свим племенима Израиљевим да се сазида дом где би било име моје, нити изабрах човека који би био вођ народу мом Израиљу, 014 2CH 006 006 Него изабрах Јерусалим да у њему буде име моје, и изабрах Давида да буде над народом мојим Израиљем. 014 2CH 006 007 И науми Давид отац мој да сазида дом имену Господа Бога Израиљевог. 014 2CH 006 008 Али Господ рече Давиду, оцу мом: Што си наумио сазидати дом имену мом, добро си учинио што си то наумио. 014 2CH 006 009 Али нећеш ти сазидати тај дом, него син твој који ће изаћи из бедара твојих, он ће сазидати дом имену мом. 014 2CH 006 010 И тако испуни Господ реч своју коју је рекао, јер устах на место оца свог Давида и седох на престо Израиљев, као што је рекао Господ, и сазидах овај дом имену Господа Бога Израиљевог. 014 2CH 006 011 И наместих овде ковчег, у коме је завет Господњи што је учинио синовима Израиљевим. 014 2CH 006 012 Потом стаде Соломун пред олтар Господњи, пред свим збором Израиљевим, и подиже руке своје. 014 2CH 006 013 А беше начинио Соломун подножје од бронзе и метнуо га насред трема, пет лаката дуго и пет лаката широко, а три лакта високо; па стаде на њ, и клече на колена пред свим збором Израиљевим, и подиже руке своје к небу. 014 2CH 006 014 И рече: Господе Боже Израиљев! Нема Бога таквог какав си Ти ни на небу ни на земљи, који чуваш завет и милост слугама, који ходе пред Тобом свим срцем својим; 014 2CH 006 015 Који си испунио слузи свом Давиду, оцу мом, шта си му рекао; шта си устима својим рекао то си руком својом испунио, као што се види данас. 014 2CH 006 016 Сада дакле, Господе Боже Израиљев, држи Давиду оцу мом шта си му рекао говорећи: Неће ти нестати човека испред мене који би седео на престолу Израиљевом, само ако ушчувају синови твоји пут свој ходећи по закону мом, као што си ти ходио преда мном. 014 2CH 006 017 Сада дакле, Господе Боже Израиљев, нека се потврди реч Твоја коју си рекао слузи свом Давиду. 014 2CH 006 018 Али, хоће ли доиста Бог становати на земљи? Ето, небо, и небеса над небесима не могу Те обухватити, а камоли овај дом што га сазидах. 014 2CH 006 019 Али погледај на молитву слуге свог и на молбу његову, Господе Боже мој, чуј вику и молитву којом Ти се данас моли слуга Твој. 014 2CH 006 020 Да буду очи Твоје отворене над домом овим дању и ноћу, над овим местом, где си рекао да ћеш наместити име своје, да чујеш молитву којом ће се молити слуга Твој на овом месту. 014 2CH 006 021 Чуј молбе слуге свог и народа свог Израиља, којима ће се молити на овом месту, чуј с места где станујеш, с неба, чуј и смилуј се. 014 2CH 006 022 Кад ко згреши ближњему свом, те му се да заклетва, да се закуне, и заклетва дође пред Твој олтар у овом дому, 014 2CH 006 023 Ти чуј с неба, и учини, и суди слугама својим плаћајући кривцу и дела његова обраћајући на његову главу, а правога правдајући и плаћајући му по правди његовој. 014 2CH 006 024 И кад се разбије пред непријатељем народ Твој Израиљ зато што Ти згреше, па се обрате и дају славу имену Твом и помоле Ти се и замоле Те у овом дому, 014 2CH 006 025 Ти чуј с неба, и опрости грех народу свом Израиљу, и доведи их опет у земљу, коју си дао њима и оцима њиховим. 014 2CH 006 026 Кад се затвори небо, те не буде дажда зато што згреше Теби, па Ти се замоле на овом месту и даду славу имену Твом и од греха се свог обрате, кад их намучиш, 014 2CH 006 027 Ти чуј с неба, и опрости грех слугама својим и народу свом Израиљу показавши им пут добри којим ће ходити, и пусти дажд на земљу своју коју си дао народу свом у наследство. 014 2CH 006 028 Кад буде глад у земљи, кад буде помор, суша или медљика, скакавци или гусенице кад буду, или га стегне непријатељ његов у земљи његовој властитој, или како год зло и каква год болест, 014 2CH 006 029 Сваку молбу и сваку молитву, која буде од кога год човека или од свега народа Твог Израиља, ко позна муку своју и бол свој, и подигне руке своје у овом дому, 014 2CH 006 030 Ти чуј с неба, из стана свог, и опрости и подај свакоме по путевима његовим, шта знаш у срцу његовом, јер Ти сам знаш срца синова човечијих; 014 2CH 006 031 Да Те се боје ходећи путевима Твојим докле су год живи на земљи, коју си дао оцима нашим. 014 2CH 006 032 И иностранац који није од народа Твог Израиља, него дође из далеке земље имена ради Твог великог и руке Твоје крепке и мишице Твоје подигнуте, кад дође и помоли се у овом дому, 014 2CH 006 033 Ти чуј с неба, из стана свог, и учини све за шта повиче к Теби онај странац, да би познали сви народи на земљи име Твоје и бојали се Тебе, као народ Твој Израиљ, и да би знали да је име Твоје призвано над овај дом, који сазидах. 014 2CH 006 034 Кад народ Твој изиђе на војску на непријатеље своје путем којим га пошаљеш, и помоле Ти се окренувши се ка граду овом, који си изабрао, и к овом дому, који сам сазидао имену Твом, 014 2CH 006 035 Чуј с неба молбу њихову и молитву њихову, и добави им правицу. 014 2CH 006 036 Кад Ти згреше, јер нема човека који не греши, и разгневивши се на њих даш их непријатељима, те их заробе и одведу у земљу далеку или која је близу, 014 2CH 006 037 Ако се дозову у земљи у коју буду одведени у ропство и обрате се и стану Ти се молити у земљи ропства свог, и кажу: Сагрешисмо и зло учинисмо и скривисмо; 014 2CH 006 038 И тако се обрате к Теби свим срцем својим и свом душом својом у земљи ропства свог, у коју буду одведени у ропство, и помоле Ти се окренувши се к земљи својој, коју си дао оцима њиховим, и ка граду, који си изабрао, и к дому, који сам сазидао имену Твом, 014 2CH 006 039 Тада чуј с неба, из стана свог, молбу њихову и молитву њихову, и добави им правицу, и опрости народу свом шта Ти буду згрешили. 014 2CH 006 040 Тако, Боже мој, нека буду очи Твоје отворене и уши Твоје пригнуте на молбу у овом месту. 014 2CH 006 041 И тако, стани, Господе Боже, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје; свештеници Твоји, Господе Боже, нека се обуку у спасење, и свеци Твоји нека се радују добру. 014 2CH 006 042 Господе Боже, немој одвратити лице своје од помазаника свог; опомињи се милости обећане Давиду слузи Твом. 014 2CH 007 001 А кад сврши Соломун молитву, сиђе огањ с неба и спали жртву паљеницу и друге жртве, и славе Господње напуни се дом, 014 2CH 007 002 Те не могаху свештеници ући у дом Господњи, јер се славе Господње напуни дом Господњи. 014 2CH 007 003 А сви синови Израиљеви видећи где сиђе огањ и слава Господња на дом савише се лицем к земљи до пода и поклонише се и хвалише Господа, јер је добар, јер је довека милост Његова. 014 2CH 007 004 И цар и сав народ принесоше жртве пред Господом. 014 2CH 007 005 И принесе цар Соломун на жртву двадесет и две хиљаде волова и сто и двадесет хиљада оваца, и тако посветише дом Божји цар и сав народ. 014 2CH 007 006 А свештеници стајаху на служби својој, и Левити са справама за песме Господње што их беше начинио цар Давид да хвале Господа, јер је довека милост Његова, песмом Давидовом коју им даде; а други свештеници трубљаху у трубе према њима, а сви синови Израиљеви стајаху. 014 2CH 007 007 И посвети Соломун средину трема који је пред домом Господњим, јер онде принесе жртве паљенице и претилину од жртава захвалних, јер на бронзаном олтару који начини Соломун, не могоше стати жртве паљенице и дари и претилина њихова. 014 2CH 007 008 У то време светкова Соломун светковину седам дана и сав Израиљ с њим, сабор веома велик од Емата до потока мисирског. 014 2CH 007 009 И у осми дан празноваше празник, јер посвећивање олтара светковаше седам дана, и светковину седам дана. 014 2CH 007 010 А двадесет трећег дана седмог месеца отпусти народ к шаторима њиховим, и беху радосни и весели ради добра што учини Господ Давиду и Соломуну и Израиљу народу свом. 014 2CH 007 011 И сврши Соломун дом Господњи и дом царски, и би срећан у свему што беше наумио да начини у дому Господњем и у дому свом. 014 2CH 007 012 Потом јави се Господ Соломуну ноћу и рече му: Услишио сам молбу твоју и изабрао сам то место да ми буде дом за жртве. 014 2CH 007 013 Ако затворим небо да не буде дажда, или ако заповедим скакавцима да попасу земљу, или ако пустим помор на народ свој, 014 2CH 007 014 И понизи се народ мој, на који је призвано име моје, и помоле се, и потраже лице моје, и поврате се од злих путева својих, и ја ћу тада услишити с неба и опростићу им грех њихов, и исцелићу земљу њихову. 014 2CH 007 015 И очи ће моје бити отворене и уши моје пригнуте к молитви с тог места. 014 2CH 007 016 Јер сада изабрах и посветих дом тај да буде име моје ту довека; и биће ту очи моје и срце моје вазда. 014 2CH 007 017 А ти ако узидеш преда мном како је ишао Давид отац твој, творећи све што сам ти заповедио и држећи уредбе моје и законе моје, 014 2CH 007 018 Утврдићу престо царства твог како сам обећао Давиду оцу твом говорећи: Неће ти нестати човека који би владао у Израиљу. 014 2CH 007 019 Али ако се одвратите, и оставите уредбе моје и заповести моје, које сам вам дао, и отидете и станете служити другим боговима и клањати им се, 014 2CH 007 020 Тада ћу их истребити из земље своје коју сам им дао, и овај дом који сам посветио имену свом одбацићу од себе, и учинићу од њега причу и подсмех међу свим народима. 014 2CH 007 021 И дом овај колико је славан, ко год прође мимо њ, зачудиће му се и рећи ће: Зашто учини ово Господ од ове земље и од овог дома? 014 2CH 007 022 И одговориће се: Јер одуставише Господа Бога отаца својих, који их изведе из земље мисирске, и узеше друге богове и клањаше им се и служише им, зато пусти на њих све ово зло. 014 2CH 008 001 А кад прође двадесет година, у које сазида Соломун дом Господњи и дом свој, 014 2CH 008 002 Погради Соломун градове, које му даде Хирам, и насели онуда синове Израиљеве. 014 2CH 008 003 Потом отиде Соломун на Емат совски, и освоји га. 014 2CH 008 004 И сазида Тадмор у пустињи и све градове за житнице сазида у Емату. 014 2CH 008 005 Сазида и Вет-Орон горњи и Вет-Орон доњи, тврде градове са зидовима, вратима и преворницама, 014 2CH 008 006 И Валат и све градове у којима Соломун имаше житнице, и градове у којима му беху кола, и градове у којима беху коњаници, и шта год Соломуну би воља зидати у Јерусалиму и на Ливану и у свој земљи царства свог. 014 2CH 008 007 И сав народ што беше остао од Хетеја и од Амореја и од Ферезеја и од Јевеја и од Јевусеја, који не беху код Израиља, 014 2CH 008 008 Од синова њихових који беху остали иза њих у земљи, којих не потрше синови Израиљеви, њих нагна Соломун да плаћају данак до данашњег дана. 014 2CH 008 009 А од синова Израиљевих, којих не учини Соломун робовима за свој посао, него беху војници и поглавари над војводама његовим, и заповедници над колима и коњаницима његовим, 014 2CH 008 010 Од њих беше главних настојника, које имаше цар Соломун, двеста и педесет, који управљаху народом. 014 2CH 008 011 И кћер фараонову пресели Соломун из града Давидовог у дом који јој сазида, јер рече: Неће седети жена моја у дому Давида цара Израиљевог, јер је свет што је дошао у њ ковчег Господњи. 014 2CH 008 012 Тада приношаше Соломун жртве паљенице Господу на олтару Господњем који начини пред тремом, 014 2CH 008 013 Шта требаше од дана на дан приносити по заповести Мојсијевој, у суботе и на младине и на празнике, три пута у години, на празник пресних хлебова и на празник седмица и на празник сеница. 014 2CH 008 014 И постави по наредби Давида оца свог редове свештеничке према служби њиховој, и левитске према дужности њиховој, да хвале Бога и служе пред свештеницима како треба сваки дан, и вратаре по редовима њиховим како треба над сваким вратима; јер таква беше заповест Давида, човека Божијег. 014 2CH 008 015 И не одступише од заповести цареве за свештенике и Левите ни у чем, ни за ризнице. 014 2CH 008 016 Тако се сврши све дело Соломуново од оног дана кад би основан дом Господњи па докле га не доврши, и готов би дом Господњи. 014 2CH 008 017 Тада отиде Соломун у Есион-Гавер и у Елот на брегу морском у земљи едомској. 014 2CH 008 018 А Хирам посла му по својим слугама лађе и слуге веште мору, и отидоше са слугама Соломуновим у Офир и узеше оданде четири стотине и педесет таланата злата и донесоше цару Соломуну. 014 2CH 009 001 А царица савска чу глас о Соломуну, па дође у Јерусалим да искуша Соломуна загонеткама са силном пратњом и с камилама које ношаху мириса и злата врло много и драгог камења; и дошавши к Соломуну говори с њом о свему што јој беше у срцу. 014 2CH 009 002 И Соломун јој одговори на све речи њене; не беше од цара сакривено ништа да јој не би одговорио. 014 2CH 009 003 А кад царица савска виде мудрост Соломунову и дом који беше сазидао, 014 2CH 009 004 И јела на столу његовом, и станове слуга његових и дворбу дворана његових и одело њихово, и пехарнике његове, и њихово одело, и њихове жртве паљенице које приношаху у дому Господњем, она дође изван себе, 014 2CH 009 005 Па рече цару: Истина је све што сам чула у својој земљи о стварима твојим и о мудрости твојој. 014 2CH 009 006 Али не хтех веровати шта говораху докле не дођем и видим својим очима; а гле, ни пола ми није казано о великој мудрости твојој; надвисио си глас који сам слушала. 014 2CH 009 007 Благо људима твојим и благо свим слугама твојим, који једнако стоје пред тобом и слушају мудрост твоју. 014 2CH 009 008 Да је благословен Господ Бог твој, коме си омилео, те те посади на престо свој да царујеш место Господа Бога свог; јер Бог љуби Израиља да би га утврдио довека, зато им постави тебе царем да судиш и делиш правицу. 014 2CH 009 009 Потом даде цару сто и двадесет таланата злата и врло много мириса и драгог камења; никада више не би таквих мириса какве даде царица савска цару Соломуну. 014 2CH 009 010 И слуге Хирамове и слуге Соломунове које доносе злата из Офира, довезоше дрвета алмугима и драгог камења. 014 2CH 009 011 И начини цар од тог дрвета алмугима пут у дом Господњи и у дом царев, и гусле и псалтире за певаче; никада се пре нису виделе такве ствари у земљи Јудиној. 014 2CH 009 012 А цар Соломун даде царици савској шта год зажеле и заиска осим уздарја за оно што беше донела цару. Потом она отиде и врати се у земљу своју са слугама својим. 014 2CH 009 013 А злата што дохођаше Соломуну сваке године беше шест стотина и шездесет и шест таланата, 014 2CH 009 014 Осим оног што доношаху трговци и они који продаваху мирисе; и сви цареви арапски и главари земаљски доношаху Соломуну злато и сребро. 014 2CH 009 015 И начини цар Соломун двеста штитова од кованог злата, шест стотина сикала кованог злата дајући на један штит. 014 2CH 009 016 И три стотине малих штитова од кованог злата, дајући триста сикала злата на један штитић. И остави их цар у дому од шуме ливанске. 014 2CH 009 017 И начини цар велик престо од слонове кости, и обложи га чистим златом. 014 2CH 009 018 А беше шест басамака у престола, и подножје од злата састављено с престолом, и ручице с обе стране седишта, и два лава стајаху покрај ручица. 014 2CH 009 019 И дванаест лавова стајаше на шест басамака отуд и одовуд. Не беху такви начињени ни у коме царству. 014 2CH 009 020 И сви судови из којих пијаше цар Соломун беху златни, и сви судови у дому од шуме ливанске беху од чистог злата; од сребра не беше ништа; сребро беше ништа за времена Соломуновог. 014 2CH 009 021 Јер цареве лађе хођаху у Тарсис са слугама Хирамовим: једанпут у три године враћаху се лађе тарсиске доносећи злато и сребро, слонове кости и мајмуне и пауне. 014 2CH 009 022 Тако цар Соломун беше већи од свих царева земаљских богатством и мудрошћу. 014 2CH 009 023 И сви цареви земаљски тражаху да виде Соломуна да чују мудрост његову, коју му даде Господ у срце. 014 2CH 009 024 И доношаху му сви даре, судове сребрне и судове златне, и хаљине и оружје и мирисе, коње и мазге сваке године, 014 2CH 009 025 Тако да имаше Соломун четири хиљаде стаја за коње и кола, и дванаест хиљада коњаника, које намести по градовима где му беху кола и код себе у Јерусалиму. 014 2CH 009 026 И владаше над свим царевима од реке до земље филистејске и до међе мисирске. 014 2CH 009 027 И учини цар, те у Јерусалиму беше сребра као камена, а кедрових дрва као дивљих смокава које расту по пољу, тако много. 014 2CH 009 028 И довођаху Соломуну коње из Мисира и из свих земаља. 014 2CH 009 029 А остала дела Соломунова прва и последња нису ли записана у књизи Натана пророка и у пророчанству Ахије Силомљанина и у утвари Ида видеоца о Јеровоаму сину Наватовом? 014 2CH 009 030 А царова Соломун у Јерусалиму над свим Израиљем четрдесет година. 014 2CH 009 031 И почину Соломун код отаца својих, и погребоше га у граду Давида оца његовог; а на његово место зацари се Ровоам, син његов. 014 2CH 010 001 Тада отиде Ровоам у Сихем, јер се онде скупи сав Израиљ да га зацаре. 014 2CH 010 002 А кад чу Јеровоам, син Наватов, који беше у Мисиру побегао онамо од цара Соломуна, врати се Јеровоам из Мисира. 014 2CH 010 003 Јер послаше, те га дозваше; и дође Јеровоам и сав Израиљ и рекоше Ровоаму говорећи: 014 2CH 010 004 Твој је отац метнуо на нас тежак јарам; него ти сада олакшај љуту службу оца свог и тешки јарам који је метнуо на нас па ћемо ти служити. 014 2CH 010 005 А он им рече: До три дана дођите опет к мени. И народ отиде. 014 2CH 010 006 Тада цар Ровоам учини веће са старцима који стајаше пред Соломуном, оцем његовим док беше жив, и рече: Како саветујете да одговорим народу? 014 2CH 010 007 А они му рекоше говорећи: Ако се удобриш народу и угодиш им и одговориш им лепим речима, они ће ти бити слуге свагда. 014 2CH 010 008 Али он остави савет што га саветоваше старци, и учини веће с младићима који одрастоше с њим и који стајаху пред њим; 014 2CH 010 009 И рече им: Шта ви саветујете да одговоримо народу који ми рекоше говорећи: Олакшај јарам који је метнуо на нас твој отац. 014 2CH 010 010 Тада му одговорише младићи који одрастоше с њим, и рекоше: Овако кажи народу што ти рече: Отац је твој метнуо на нас тежак јарам, него ти нам олакшај; овако им реци: Мој мали прст дебљи је од бедара оца мог. 014 2CH 010 011 Отац је мој метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивим бичевима. 014 2CH 010 012 А трећи дан дође Јеровоам и сав народ к Ровоаму како им беше казао цар рекавши: Дођите опет к мени до три дана. 014 2CH 010 013 И цар им одговори оштро, јер остави цар Ровоам савет старачки, 014 2CH 010 014 И одговори им како га саветоваше младићи, говорећи: Мој је отац метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на њ; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу бодљивим бичевима. 014 2CH 010 015 И цар се оглуши народа, јер Бог беше тако уредио да би потврдио Господ реч своју што је рекао преко Ахије Силомљанина Јеровоаму, сину Наватовом. 014 2CH 010 016 А кад виде сав Израиљ да их се цар оглуши, одговори народ цару говорећи: Какав део ми имамо с Давидом? Немамо наследство са сином Јесејевим. Свак у свој шатор, Израиљу! А ти, Давиде, сад гледај своју кућу. Тако отиде сав Израиљ у шаторе своје. 014 2CH 010 017 Само над синовима Израиљевим који живљаху по градовима Јудиним зацари се Ровоам. 014 2CH 010 018 И цар Ровоам посла Адорама који беше над данком, али га синови Израиљеви засуше камењем, те погибе. Тада цар Ровоам брже седе на кола, те побеже у Јерусалим. 014 2CH 010 019 Тако отпаде Израиљ од дома Давидовог до данашњег дана. 014 2CH 011 001 А кад дође Ровоам у Јерусалим, сазва дом Јудин и Венијаминов, сто и осамдесет хиљада одабраних војника, да зарате на Израиља да поврате царство Ровоаму. 014 2CH 011 002 Али дође реч Господња Семаји, човеку Божјем, говорећи: 014 2CH 011 003 Кажи Ровоаму сину Соломуновом, цару Јудином и свим синовима Израиљевим од Јуде и Венијамина, и реци: 014 2CH 011 004 Овако вели Господ: Не идите и не бијте се с браћом својом, вратите се свак к својој кући, јер сам ја наредио да тако буде. И они послушаше реч Господњу и вратише се и не идоше на Јеровоама. 014 2CH 011 005 И Ровоам седе у Јерусалиму, и сазида тврде градове у земљи Јудиној; 014 2CH 011 006 Сазида Витлејем и Итам и Текују, 014 2CH 011 007 И Вет-Сур и Сохот и Одолам, 014 2CH 011 008 И Гат и Марису и Зиф, 014 2CH 011 009 И Адораим и Ахис и Азику, 014 2CH 011 010 И Сарају и Ејалон и Хеврон који је у земљи Јудиној и Венијаминовој тврди градови. 014 2CH 011 011 А кад утврди те градове, намести у њима заповеднике, и стаје за жито и за уље и за вино, 014 2CH 011 012 И у сваком граду штитова и копаља, и утврди их јако. Тако његов беше Јуда и Венијамин. 014 2CH 011 013 И свештеници и Левити, који беху по свему Израиљу, сабраше се к њему из свих крајева својих. 014 2CH 011 014 Јер оставише Левити подграђа своја и достојања своја, и отидоше у јудејску и у Јерусалим, јер их отера Јеровоам и синови његови да не врше службе свештеничке Господу. 014 2CH 011 015 И постави себи свештенике за висине и за ђаволе и за теоце, које начини. 014 2CH 011 016 А за њима из свих племена Израиљевих који управише срце своје да траже Господа Бога Израиљевог, дођоше у Јерусалим да принесу жртву Господу Богу отаца својих. 014 2CH 011 017 И тако утврдише царство Јудино, и укрепише Ровоама сина Соломуновог за три године, јер за те три године хођаху путем Давидовим и Соломуновим. 014 2CH 011 018 А Ровоам се ожени Маелетом, кћерју Јеримота сина Давидовог и Авихаилом, кћерју Есијава сина Јесејевог, 014 2CH 011 019 Која му роди синове: Јеуса и Самарију и Зама. 014 2CH 011 020 А после ње ожени се Махом кћерју Авесаломовом, која му роди Авију и Атаја и Зиву и Селомита. 014 2CH 011 021 А љубљаше Ровоам Маху кћер Авесаломову већма од свих жена својих и иноча својих; јер имаше осамнаест жена и шездесет иноча, и роди двадесет и осам синова и шездесет кћери. 014 2CH 011 022 И Ровоам постави Авију, сина Машиног, поглаваром и кнезом над браћом његовом, јер га хтеде поставити царем. 014 2CH 011 023 И мудро радећи растури све синове своје по свим крајевима Јудиним и Венијаминовим, по свим тврдим градовима, и даде им хране изобила, и доведе им много жена. 014 2CH 012 001 А кад Ровоам утврди царство и кад осили, остави закон Господњи и сав Израиљ с њим. 014 2CH 012 002 А пете године царовања Ровоамовог дође Сисак цар мисирски на Јерусалим, јер згрешише Господу, 014 2CH 012 003 С хиљаду и две стотине кола и са шездесет хиљада коњаника, и не беше броја народу који дође с њим из Мисира, Лувејима, Сухејима и Хусејима. 014 2CH 012 004 И узе тврде градове Јудине и дође до Јерусалима. 014 2CH 012 005 Тада дође Семаја пророк к Ровоаму и кнезовима Јудиним, који се беху скупили у Јерусалим од Сисака, и рече им: Овако вели Господ: Ви остависте мене, зато и ја остављам вас у руке Сисаку. 014 2CH 012 006 Тада се понизише кнезови Израиљеви и цар и рекоше: Праведан је Господ. 014 2CH 012 007 А кад их виде Господ где се понизише, дође реч Господња Семаји говорећи: Понизише се, нећу их потрти, него ћу им сада дати избављење, и неће се излити јарост моја на Јерусалим преко Сисака. 014 2CH 012 008 Него ће му бити слуге да познаду шта је мени служити, шта ли служити царствима земаљским. 014 2CH 012 009 И тако дође Сисак, цар мисирски, у Јерусалим и узе благо дома Господњег и благо дома царевог, све то узе; узе и штитове златне, које беше начинио Соломун; 014 2CH 012 010 И на њихово место начини цар Ровоам штитове од бронзе, и предаде их старешинама над стражарима који чувају врата дома царевог. 014 2CH 012 011 И кад иђаше цар у дом Господњи долажаху стражари и ношаху их, а после их опет остављаху у ризницу стражарску. 014 2CH 012 012 Што се дакле понизи, одврати се од њега гнев Господњи, и не затре га сасвим; јер још у Јуди беше добра. 014 2CH 012 013 И утврди се цар Ровоам у Јерусалиму, и царова; јер беше Ровоаму четрдесет и једна година кад се зацари, и седамдесет година царова у Јерусалиму граду, који изабра Господ између свих племена Израиљевих да онде намести име своје. А матери његовој беше име Нама, Амонка. 014 2CH 012 014 Али он чињаше зло, јер не управи срца свог да тражи Господа. 014 2CH 012 015 Али дела Ровоамова прва и последња нису ли записана у књизи пророка Семаје и видеоца Ида, где се казују кољена, а и ратови који беху једнако међу Ровоамом и Јеровоамом? 014 2CH 012 016 И почину Ровоам код отаца својих, и би погребен у граду Давидовом; а на његово се место зацари Авија, син његов. 014 2CH 013 001 Године осамнаесте царовања Јеровоамовог зацари се Авија над Јудом. 014 2CH 013 002 Три године царова у Јерусалиму. Матери му беше име Махаја, кћи Урилова из Гаваје. А беше рат између Авије и Јеровоама. 014 2CH 013 003 И Авија изиђе на бој с храбром војском, четири стотине хиљада изабраних војника; а Јеровоам уврста према њему војску, осам стотина хиљада изабраних храбрих војника. 014 2CH 013 004 И стаде Авија наврх брда Семарајима у гори Јефремовој, и рече: Чујте ме, Јеровоаме и сав Израиљу! 014 2CH 013 005 Не требаше ли вам знати да је Господ Бог Израиљев предао Давиду царство над Израиљем довека, њему и синовима његовим заветом осољеним? 014 2CH 013 006 Али уста Јеровоам син Наватов, слуга Соломуна сина Давидовог, и одврже се од господара свог. 014 2CH 013 007 И скупише се к њему људи празнови и неваљалци, и одупреше се Ровоаму, сину Соломуновом, који беше дете и страшљивог срца, те им се не одупре. 014 2CH 013 008 Па ви сад велите да се опирете царству Господњем, које је у рукама синова Давидових, јер вас је много и имате код себе златне теоце, које вам је начинио Јеровоам да су вам богови. 014 2CH 013 009 Нисте ли отерали свештенике Господње синове Аронове и Левите? И начинили себи свештенике као народи по другим земљама? Ко год дође да му се посвете руке с телетом и са седам овнова, постаје свештеник онима који нису богови. 014 2CH 013 010 Али с нама је Господ Бог, нити смо Га оставили, а свештеници који служе Господу јесу синови Аронови, и Левити раде свој посао; 014 2CH 013 011 И пале Господу жртве паљенице свако јутро и свако вече, и каде мирисима, и хлебови постављени стоје на чистом столу, и пале се свако вече жишци на златном свећњаку; јер држимо што је Господ Бог наш наредио, а ви Га остависте, 014 2CH 013 012 Зато ево с нама је напред Бог и свештеници његови и трубе гласне да трубе противу вас. Синови Израиљеви, не војујте на Господа Бога отаца својих, јер нећете бити срећни. 014 2CH 013 013 Али Јеровоам заведе заседу да им зађу за леђа, и тако Јудејцима беху спред једни а с леђа заседа. 014 2CH 013 014 И кад се обазреше Јудејци, а то бој и спред и састраг, те повикаше ка Господу а свештеници затрубише у трубе. 014 2CH 013 015 И народ Јудин опет повика, и кад викаше народ Јудин, разби Бог Јеровоама и свега Израиља пред Авијом и Јудом. 014 2CH 013 016 И побегоше синови Израиљеви од Јуде, и даде их Бог њима у руке. 014 2CH 013 017 И поби их љуто Авија и народ његов, и паде од Израиља побијених пет стотина хиљада одабраних људи. 014 2CH 013 018 Тако бише покорени синови Израиљеви у то време, а синови Јудини осилише, јер се поуздаше у Господа Бога отаца својих. 014 2CH 013 019 И Авија потера Јеровоама, и узе му градове Ветиљ и села његова, и Јесану и села њена, и Ефрон и села његова. 014 2CH 013 020 И Јеровоам се више не опорави за живота Авијиног; и удари га Господ те умре. 014 2CH 013 021 А Авија утврди се, и узе четрнаест жена, и роди двадесет два сина и шеснаест кћери. 014 2CH 013 022 А остала дела Авијина и путеви његови и беседе његове записане су у књизи пророка Ида. 014 2CH 014 001 А кад почину Авија код отаца својих и погребоше га у граду Давидовом, зацари се на његово место Аса, син његов. За његовог времена почину земља десет година. 014 2CH 014 002 И чињаше Аса шта је добро и право пред Господом Богом његовим. 014 2CH 014 003 Јер обори олтаре туђе и висине, и изломи ликове њихове и исече лугове њихове. 014 2CH 014 004 И заповеди синовима Јудиним да траже Господа Бога отаца својих и да извршују закон и заповест Његову. 014 2CH 014 005 Обори по свим градовима Јудиним висине и сунчане ликове, и почину царство за његовог времена. 014 2CH 014 006 И сазида тврде градове у земљи Јудиној, јер земља беше у миру, нити беше рата с њим оних година, јер му Господ даде мир. 014 2CH 014 007 И рече Јуди: Да сазидамо ове градове и да их опашемо зидом и кулама и вратима и преворницама, док је земља наша; јер тражимо Господа Бога свог, тражисмо Га и даде нам мир одсвуда. И тако зидаше, и бише срећни. 014 2CH 014 008 И имаше Аса војске триста хиљада од Јуде са штитовима и копљима, и од Венијамина двеста и осамдесет хиљада са штитовима и луковима. Сви беху храбри војници. 014 2CH 014 009 И изиђе из њих Зара Етиопљанин с хиљаду хиљада војске и с триста кола, и дође до Марисе. 014 2CH 014 010 И Аса изиђе преда њ; и уврсташе се војске у долини Сефати код Марисе. 014 2CH 014 011 И завапи Аса ка Господу Богу свом говорећи: Господе Теби је ништа помоћи множини или нејаком; помози нам, Господе Боже наш, јер се у Те уздамо, и у Твоје име дођосмо на ово мноштво. Господе, Ти си Бог наш, не дај да може шта на Те човек. 014 2CH 014 012 И разби Господ Етиопљане пред Асом и пред Јудом, и побегоше Етиопљани. 014 2CH 014 013 И тера их Аса и народ који беше с њим дори до Герара. и попадаше Етиопљани да их ни један не оста жив, јер се сатрше пред Господом и пред војском Његовом; и они однесоше плен велик веома. 014 2CH 014 014 И побише све градове око Герара, јер дође на њих страх Господњи, и опленише све оне градове, јер беше у њима много плена. 014 2CH 014 015 Побише и по становима пастирским људе, и одведоше много оваца и камила; и вратише се у Јерусалим. 014 2CH 015 001 Тада дух Божји дође на Азарију, сина Одидовог; 014 2CH 015 002 Те отиде пред Асу и рече му: Чујте ме, Асо и све племе Јудино и Венијаминово; Господ је с вама, јер сте ви с Њим; и ако Га устражите, наћи ћете Га; ако ли Га оставите, и Он ће вас оставити. 014 2CH 015 003 Дуго је Израиљ без правог Бога и без свештеника учитеља, и без закона. 014 2CH 015 004 А да су се у невољи својој обратили ка Господу Богу Израиљевом и тражили Га, нашли би Га. 014 2CH 015 005 Али у ово време не може се на миру одлазити ни долазити; јер је немир велик међу свим становницима земаљским; 014 2CH 015 006 И потиру народ један други, и градови један други, јер их Бог смете свакојаким невољама. 014 2CH 015 007 Зато ви будите храбри и немојте да вам клону руке, јер има плата за ваш труд. 014 2CH 015 008 А кад чу Аса те речи и пророштво пророка Одида, охрабри се, и истреби гадне богове из све земље Јудине и Венијаминове и из градова које беше узео у гори Јефремовој, и понови олтар Господњи који беше пред тремом Господњим. 014 2CH 015 009 Потом сазва све племе Јудино и Венијаминово и дошљаке који беху код њих од Јефрема и Манасије и Симеуна, јер их много пребеже к њему из народа Израиљевог кад видеше да је Господ Бог његов с њим. 014 2CH 015 010 И скупише се у Јерусалим трећег месеца петнаесте године царовања Асиног. 014 2CH 015 011 И у онај дан принесоше Господу жртве од плена који догнаше, седам стотина волова и седам хиљада оваца. 014 2CH 015 012 И ухватише веру да траже Господа Бога отаца својих свим срцем својим и свом душом својом; 014 2CH 015 013 А ко год не би тражио Господа Бога Израиљевог, да се погуби, био мали или велики, човек или жена. 014 2CH 015 014 И заклеше се Господу гласом великим и уз кликовање и уз трубе и рогове. 014 2CH 015 015 И радоваше се сав народ Јудин ради те заклетве, јер из свега срца свог заклеше се, и од све воље своје тражише Га и нађоше Га; и Господ им даде мир одсвуда. 014 2CH 015 016 Јоште и Маху, матер своју, сврже Аса с власти, јер беше начинила у лугу идола; и Аса обали идола њеног и изломи га и сажеже на потоку Кедрону. 014 2CH 015 017 Али висине не бише оборене у Израиљу, али срце Асино беше право свега века његовог. 014 2CH 015 018 И унесе у дом Божји шта беше посветио отац његов и шта беше сам посветио, сребро и злато и судове. 014 2CH 015 019 И не би рата до тридесет пете године царовања Асиног. 014 2CH 016 001 Године тридесет шесте царовања Асиног изиђе Васа, цар Израиљев, на Јуду, и стаде зидати Раму да не да никоме отићи к Аси, цару Јудином, ни од њега доћи. 014 2CH 016 002 Тада узе Аса сребро и злато из ризница дома Господњег и дома царевог, и посла Вен-Ададу цару сирском, који живљаше у Дамаску, и поручи: 014 2CH 016 003 Вера је између мене и тебе, између оца мог и оца твог, ево шаљем ти сребра и злата, хајде поквари веру коју имаш са Васом царем Израиљевим, еда би отишао од мене. 014 2CH 016 004 И послуша Вен-Адад цара Асу, и посла војводе своје на градове Израиљеве, и освојише Ијон и Дан и Авел-Мајим и све градове Нефталимове у којима беху житнице. 014 2CH 016 005 А кад Васа то чу, преста зидати Раму и остави дело своје. 014 2CH 016 006 Тада цар Аса узе сав народ Јудин, те однесоше камење из Раме и дрво, чим зидаше Васа, и од њега сазида Гавају и Миспу. 014 2CH 016 007 А у то време дође Ананије виделац к Аси, цару Јудином, и рече му: Што си се поуздао у цара сирског а ниси се поуздао у Господа Бога свог, зато се војска цара сирског измаче из твојих руку. 014 2CH 016 008 Нису ли Етиопљани и Лувеји имали велике војске с врло много кола и коњика? Па кад си се поуздао у Господа, даде ти их у руке. 014 2CH 016 009 Јер очи Господње гледају по свој земљи да би показивао силу своју према онима којима је срце цело према Њему. Лудо си у том радио; зато ће одсада бити ратови на те. 014 2CH 016 010 Тада се Аса разгневи на пророка, и стави га у тамницу, јер се расрди на њ за то; и потлачи Аса неке из народа у то време. 014 2CH 016 011 Али гле, дела Асина, прва и последња, ено записана су у књизи о царевима Јудиним и Израиљевим. 014 2CH 016 012 И разболе се Аса тридесет девете године царовања свог од ногу, и болест његова би врло тешка, али ни у болести својој не тражи Господа него лекаре. 014 2CH 016 013 И тако почину Аса код отаца својих, и умре четрдесет прве године царовања свог. 014 2CH 016 014 И погребоше га у гробу његовом, који ископа себи у граду Давидовом, и метнуше га на постељу коју беше напунио мирисавих ствари и масти зготовљених вештином апотекарском, и спалише му их врло много. 014 2CH 017 001 Тада се зацари Јосафат, син његов, на његово место, и укрепи се на Израиља. 014 2CH 017 002 И понамешта војску по свим тврдим градовима Јудиним, и понамешта страже по земљи Јудиној и по градовима Јефремовим, које задоби Аса, отац његов. 014 2CH 017 003 И беше Господ с Јосафатом, јер хођаше првим путевима Давида оца свог и не тражаше Вала. 014 2CH 017 004 Него Бога оца свог тражаше и по заповестима Његовим хођаше, и не чињаше као синови Израиљеви. 014 2CH 017 005 Зато утврди Господ царство у руци његовој, и сав народ Јудин даваше даре Јосафату, те имаше велико благо и славу. 014 2CH 017 006 И срце се његово ослободи на путевима Господњим, те још обори висине и лугове у Јудеји. 014 2CH 017 007 И треће године свог царовања посла кнезове своје Вен-Аила и Овадију и Захарију и Натанаила и Михеју да уче по градовима Јудиним; 014 2CH 017 008 И с њима Левите: Семају и Натанију и Зевадију и Асаила и Семирамота и Јонатана и Адонију и Товију и Тов-Адонију, Левите, и с њима Елисаму и Јорама свештенике. 014 2CH 017 009 И учаху по Јудеји имајући при себи књигу закона Господњег, и прохођаху све градове Јудине учећи народ. 014 2CH 017 010 И дође страх Господњи на сва царства по земљама око Јуде, те не војеваше на Јосафата. 014 2CH 017 011 И сами Филистеји доношаху Јосафату даре и данак у новцу; и Арапи догоњаху му стоку, по седам хиљада и седам стотина овнова и по седам хиљада и седам стотина јараца. 014 2CH 017 012 Тако напредоваше Јосафат и подиже се веома; и сазида у Јудеји куле и градове за житнице. 014 2CH 017 013 И имаше много добра по градовима Јудиним, и војника, храбрих јунака у Јерусалиму. 014 2CH 017 014 А ово је број њихов по домовима отаца њихових; од Јуде хиљадници: Адна војвода, с којим беше три стотине хиљада храбрих јунака. 014 2CH 017 015 А за њим Јоанам војвода, с којим беше двеста осамдесет хиљада; 014 2CH 017 016 А за њим Амасија син Зихријев, који се драговољно даде Господу, и с ким беше двеста хиљада храбрих јунака. 014 2CH 017 017 А од Венијамина: храбри јунак Елијада, с којим беше двеста хиљада наоружаних луком и штитом; 014 2CH 017 018 А за њим Јозавад, с којим беше сто и осамдесет хиљада наоружаних за бој. 014 2CH 017 019 Ови служаху цару осим оних које понамешта цар по тврдим градовима у свој земљи Јудиној. 014 2CH 018 001 И Јосафат имајући велико благо и славу, опријатељи се с Ахавом. 014 2CH 018 002 И после неколико година отиде к Ахаву у Самарију; и накла му Ахав много оваца и волова и народу који беше с њим, и наговараше га да пође на Рамот галадски. 014 2CH 018 003 И рече Ахав цар Израиљев Јосафату цару Јудином: Хоћеш ли ићи са мном на Рамот галадски? А он рече: Ја као ти, народ мој као твој народ; хоћемо с тобом на војску. 014 2CH 018 004 Још рече Јосафат цару Израиљевом: Питај данас шта ће Господ рећи. 014 2CH 018 005 Тада сазва цар Израиљев пророке своје, четири стотине људи, и рече им: Хоћемо ли ићи на војску на Рамот галадски, или ћу се оканити? А они рекоше: Иди, јер ће га Господ дати у руке цару. 014 2CH 018 006 А Јосафат рече: Има ли ту још који пророк Господњи да га питамо? 014 2CH 018 007 А цар рече Јосафату: Има још један човек преко ког бисмо могли упитати Господа; али ја мрзим на њ, јер ми не прориче добра него свагда зло; то је Михеја син Јемлин. А Јосафат рече: Нека цар не говори тако. 014 2CH 018 008 Тада цар Израиљев дозва једног дворанина, и рече му: Брже доведи Михеју, сина Јемлиног. 014 2CH 018 009 А цар Израиљев и Јосафат, цар Јудин сеђаху, сваки на свом престолу обучени у царске хаљине, сеђаху на пољани код врата самаријских, и сви пророци пророковаху пред њима. 014 2CH 018 010 И Седекија син Хананин начини себи гвоздене рогове, и рече: Овако вели Господ: Овим ћеш бити Сирце докле их не истребиш. 014 2CH 018 011 Тако и сви пророци пророковаху говорећи: Иди на Рамот галадски, и бићеш срећан, јер ће га Господ предати цару у руке. 014 2CH 018 012 А посланик који отиде да дозове Михеју рече му говорећи: Ево пророци проричу сви једним гласом добро цару; нека и твоја реч буде као њихова, и говори добро. 014 2CH 018 013 А Михеја рече: Тако да је жив Господ, говорићу оно што рече Бог мој. 014 2CH 018 014 И кад дође к цару, рече му цар: Михеја! Хоћемо ли ићи на војску на Рамот галадски, или ћу се оканити? А он рече: Идите, бићете срећни, и даће вам се у руке. 014 2CH 018 015 А цар му рече: Колико ћу те пута заклањати да ми не говориш него истину у име Господње? 014 2CH 018 016 Тада рече: Видео сам сав народ Израиљев разасут по планинама као овце које немају пастира, јер рече Господ: Ови немају господара, нека се врате свак својој кући с миром. 014 2CH 018 017 Тада рече цар Израиљев Јосафату: Нисам ли ти рекао да ми неће пророковати добра него зло? 014 2CH 018 018 А Михеја рече: Зато чујте реч Господњу: Видех Господа где седи на престолу свом, а сва војска небеска стајаше му с десне и с леве стране; 014 2CH 018 019 И Господ рече: Ко ће преварити Ахава цара Израиљевог да отиде и падне код Рамота галадског? Још рече: Један рече ово а други оно. 014 2CH 018 020 Тада изиђе један дух, и ставши пред Господа рече: Ја ћу га преварити. А Господ му рече: Како? 014 2CH 018 021 Одговори: Изићи ћу и бићу лажљив дух у устима свих пророка његових. А Господ му рече: Преварићеш га и надвладаћеш, иди учини тако. 014 2CH 018 022 Зато сада ето, Господ је метнуо лажљив дух у уста тим пророцима твојим; а Господ је изрекао зло по те. 014 2CH 018 023 Тада приступи Седекија син Хананин, и удари Михеју по образу говорећи: Којим је путем отишао дух Господњи од мене да говори с тобом? 014 2CH 018 024 А Михеја му рече: Ето, видећеш у онај дан кад отидеш у најтајнију клет да се сакријеш. 014 2CH 018 025 Тада цар Израиљев рече: Ухватите Михеју, и одведите га к Амону заповеднику градском и к Јоасу сину царевом. 014 2CH 018 026 И реците им: Овако вели цар: Метните овог у тамницу, а дајите му по мало хлеба и по мало воде докле се не вратим у миру. 014 2CH 018 027 А Михеја рече: Ако се вратиш у миру, није Господ говорио преко мене. Још рече: Чујте сви народи. 014 2CH 018 028 И отиде цар Израиљев с Јосафатом царем Јудиним на Рамот галадски. 014 2CH 018 029 И рече цар Израиљев Јосафату: Ја ћу се преобући кад пођем у бој, а ти обуци своје одело. И преобуче се цар Израиљев, и отидоше у бој. 014 2CH 018 030 А цар сирски заповеди војводама од кола својих говорећи: Не ударајте ни на малог ни на великог, него на самог цара Израиљевог. 014 2CH 018 031 А кад војводе од кола видеше Јосафата, рекоше: То је цар Израиљев. И окренуше се на њ да га ударе. Али Јосафат повика, и Господ му поможе, и одврати их Бог од њега. 014 2CH 018 032 Јер видевши војводе од кола да није цар Израиљев, одступише од њега. 014 2CH 018 033 А један застрели из лука нагоном и устрели цара Израиљевог где спуча оклоп. А он рече свом возачу: Савиј руком својом и извези ме из боја, јер сам рањен. 014 2CH 018 034 И бој би жесток оног дана, а цар Израиљев заоста на колима својим према Сирцима до вечера, и умре о сунчаном заходу. 014 2CH 019 001 А кад се Јосафат, цар Јудин, враћаше с миром кући својој у Јерусалим, 014 2CH 019 002 Изиђе преда њ Јуј син Ананијев, виделац, и рече Јосафату: Безбожнику ли помажеш, и оне који мрзе на Господа љубиш? Зато се подигао на те гнев Господњи. 014 2CH 019 003 Али се нашло добро на теби што си истребио лугове из земље и што си управио срце своје да тражиш Бога. 014 2CH 019 004 Потом Јосафат сеђаше у Јерусалиму, и опет прође по народу од Вирсавеје до горе Јефремове, и поврати их ка Господу Богу отаца његових. 014 2CH 019 005 И постави судије у земљи по свим тврдим градовима Јудиним, у сваком граду. 014 2CH 019 006 И рече судијама: Гледајте шта ћете радити, јер нећете судити за човека него за Господа, који је с вама кад судите. 014 2CH 019 007 Зато нека буде страх Господњи у вама; пазите и радите, јер у Господа Бога нашег нема неправде, нити гледа ко је ко, нити прима поклоне. 014 2CH 019 008 Такође у Јерусалиму постави Јосафат од Левита и свештеника и главара домова отачких у Израиљу за судове Господње и за распре; јер долажаху опет у Јерусалим. 014 2CH 019 009 И заповеди им говорећи: Тако радите у страху Господњем, верно и целог срца. 014 2CH 019 010 И у свакој парници која дође к вама од браће ваше што седе по градовима својим, да расудите између крви и крви, између закона и заповести, између уредби и судова, обавестите их да не би грешили Господу, да не би дошао гнев Његов на вас и на браћу вашу; тако чините, те нећете згрешити. 014 2CH 019 011 И ево, Амарија, поглавар свештенички, биће над вама у свим пословима Господњим, а Завдија, син Исмаилов, вођ дома Јудиног у свим пословима царским; такође, Левити управитељи биће уз вас. Будите слободни, и радите, и Господ ће бити с добрим. 014 2CH 020 001 А после тога синови Моавови и синови Амонови и с њима који живе међу синовима Амоновим, дођоше да војују на Јосафата. 014 2CH 020 002 И дођоше те јавише Јосафату говорећи: Иде на те велико мноштво испреко мора, из Сирије; и ено их у Асасон-Тамару, а то је Ен-Гад. 014 2CH 020 003 А Јосафат се уплаши, и обрати лице своје да тражи Господа, и огласи пост по свој земљи Јудиној. 014 2CH 020 004 И скупише се сви синови Јудини да траже Господа, и из свих градова Јудиних дођоше да траже Господа. 014 2CH 020 005 Тада стаде Јосафат у збору Јудином и јерусалимском у дому Господњем пред тремом новим, 014 2CH 020 006 И рече: Господе Боже отаца наших! Ниси ли Ти Бог на небу и владаш свим царствима народним? Није ли у Твојој руци моћ и сила да Ти нико не може одолети? 014 2CH 020 007 Ниси ли Ти, Боже наш, одагнао становнике ове земље испред народа свог Израиља, и дао је навек семену Аврама пријатеља свог? 014 2CH 020 008 Те се населише у њој, и саградише Ти у њој светињу за име Твоје говорећи: 014 2CH 020 009 Кад нас задеси како зло, мач осветни или помор или глад, стаћемо пред овим домом и пред Тобом, јер је име Твоје у овом дому, и вапићемо Теби у невољи својој, услиши и избави. 014 2CH 020 010 А сад ево, синови Амонови и Моавови и они из горе Сира, кроз које ниси дао синовима Израиљевим проћи кад иђаху из земље мисирске, него их обиђоше и не истребише; 014 2CH 020 011 А ево, они нам враћају дошавши да нас истерају из наследства Твог, које си нам предао. 014 2CH 020 012 Боже наш, зар им нећеш судити? Јер у нама нема снаге да се опремо том мноштву великом, које иде на нас, нити знамо шта бисмо чинили, него су очи наше упрте у Те. 014 2CH 020 013 А сви синови Јудини стајаху пред Господом и деца њихова, жене њихове и синови њихови. 014 2CH 020 014 Тада сиђе дух Господњи усред збора на Јазила сина Захарије сина Венаје сина Јеила сина Матанијиног, Левита између синова Асафових, 014 2CH 020 015 И рече: Слушајте, сви синови Јудини и Јерусалимљани, и ти царе Јосафате, овако вам вели Господ: Не бојте се и не плашите се тог мноштва великог, јер није ваш рат него Божји. 014 2CH 020 016 Сутра изађите на њих; они ће поћи уз брдо Зис, и наћи ћете их накрај потока према пустињи Јеруилу. 014 2CH 020 017 Не треба ви да се бијете у овом боју; поставите се, стојте па гледајте како ће вас избавити Господ, Јудо и Јерусалиме! Не бојте се и не плашите се, сутра изиђите пред њих, и Господ ће бити с вама. 014 2CH 020 018 Тада се Јосафат сави лицем к земљи, и сви Јудејци и Јерусалимљани падоше пред Господом, и поклонише се Господу. 014 2CH 020 019 А Левити од синова Катових и синова Корејевих усташе, те хвалише Господа Бога Израиљевог гласом веома високим. 014 2CH 020 020 А ујутру уставши рано изиђоше у пустињу текујску; а кад излажаху, стаде Јосафат и рече: Чујте ме, Јудејци и Јерусалимљани: верујте Господу Богу свом и бићете јаки, верујте пророцима Његовим и бићете срећни. 014 2CH 020 021 И тако договорив се с народом постави певаче Господње да хвале свету красоту идући пред војском и говорећи: Хвалите Господа, јер је довека милост Његова. 014 2CH 020 022 А кад почеше песму и хвалу, обрати Господ заседу на синове Амонове и синове Моавове и на оне из горе Сира, који изиђоше на Јуду, те се разбише. 014 2CH 020 023 Јер синови Амонови и синови Моавови усташе на оне из горе Сира да их побију и потру; и кад побише оне из горе Сира, ударише једни на друге, те се потрше. 014 2CH 020 024 А кад Јуда дође до стражаре према пустињи, и погледа на мноштво, а то мртва телеса леже по земљи, и ниједан не беше остао жив. 014 2CH 020 025 Зато дође Јосафат са народом својим да покупи плен; и нађоше код њих много блага и драгоцених накита на мртвацима, и напленише да већ не могоше носити; три дана купише плен, јер га беше много. 014 2CH 020 026 А четврти дан скупише се у долини благословној, јер онде благословише Господа; зато се прозва место Долина Благословна до данас. 014 2CH 020 027 Потом окренуше сви Јудејци и Јерусалимљани и Јосафат пред њима да се врате у Јерусалим с весељем, јер их овесели Господ непријатељима њиховим. 014 2CH 020 028 И дођоше у Јерусалим са псалтирима и гуслама и трубама у дом Господњи. 014 2CH 020 029 И страх Божји дође на сва царства земаљска кад чуше да је Господ војевао на непријатеље Израиљеве. 014 2CH 020 030 И тако се смири царство Јосафатово, јер му Бог његов даде мир одсвуда. 014 2CH 020 031 И цароваше Јосафат над Јудом; тридесет и пет година беше му кад поче царовати; и царова двадесет и пет година у Јерусалиму. Матери му беше име Азува, кћи Силејева. 014 2CH 020 032 И хођаше путем оца свог Асе, нити зађе с њега, чинећи што је право пред Господом. 014 2CH 020 033 Али висине не бише оборене, јер још не беше народ управио срца свог к Богу отаца својих. 014 2CH 020 034 А остала дела Јосафатова прва и последња, ено записана су у књизи Јуја сина Ананијевог, која је стављена у књигу о царевима Израиљевим. 014 2CH 020 035 Потом здружи се Јосафат, цар Јудин с Охозијом, царем Израиљевим, који чињаше безакоње. 014 2CH 020 036 А здружи се с њим зато да начине лађе да иду у Тарсис; и начинише лађе у Есион-Гаверу. 014 2CH 020 037 Тада пророкова Елијезер син Додавин из Марисе за Јосафата говорећи: Што си се здружио с Охозијом, зато Господ разметну дела твоја. И разбише се лађе и не могоше ићи у Тарсис. 014 2CH 021 001 Потом почину Јосафат код отаца својих, и би погребен код отаца својих у граду Давидовом; а на његово се место зацари Јорам, син његов. 014 2CH 021 002 А браћа му, синови Јосафатови, беху: Азарија и Јехило и Захарија и Азарија и Михаило и Сефатија; ти сви беху синови Јосафата цара Израиљевог. 014 2CH 021 003 И отац им даде велике дарове, сребра и злата и заклада с тврдим градовима у земљи Јудиној; царство пак даде Јораму, јер беше првенац. 014 2CH 021 004 А Јорам ступивши на царство оца свог и утврдивши се, поби сву браћу своју мачем и неке кнезове Израиљеве. 014 2CH 021 005 Имаше Јорам тридесет и две године кад се зацари, и царова осам година у Јерусалиму. 014 2CH 021 006 И хођаше путем царева Израиљевих, као што чињаше дом Ахавов, јер се ожени кћерју Ахавовом; и чињаше што је зло пред Господом. 014 2CH 021 007 Али Господ не хте затрти дом Давидов ради завета који учини с Давидом и што му беше рекао да ће дати видело њему и синовима његовим увек. 014 2CH 021 008 За његовог времена одврже се Едом да не буде под Јудом, и поставише себи цара. 014 2CH 021 009 Зато отиде Јорам с војводама својим и са свим колима својим; и уста ноћу, те поби Едомце који га беху опколили, и заповеднике од кола. 014 2CH 021 010 Ипак се одвргоше Едомци да не буду под Јудом до данас. У исто време одврже се Ливна да не буде под њим, јер остави Господа Бога отаца својих. 014 2CH 021 011 Још и висине начини по брдима Јудиним, и наведе на прељубу Јерусалимљане и преласти Јуду. 014 2CH 021 012 Тада му дође књига од Илије пророка, где му говораше: Овако вели Господ Бог Давида оца твог: Што ниси ходио путевима Јосафата, оца свог и путевима Асе, цара Јудиног, 014 2CH 021 013 Него си ходио путем царева Израиљевих и навео си на прељубу Јуду и Јерусалимљане, као што је дом Ахавов навео на прељубу Израиља, и још си побио браћу своју, дом оца свог, боље од себе, 014 2CH 021 014 Ево, Господ ће ударити великим злом народ твој и синове твоје и жене твоје и све што имаш. 014 2CH 021 015 И ти ћеш боловати тешко, од болести у цревима, да ће ти црева изаћи од болести, која ће трајати две године. 014 2CH 021 016 И тако подиже Господ на Јорама дух Филистејима и Арапима који живе од Етиопљана. 014 2CH 021 017 И они дошавши на земљу Јудину продреше у њу, и однесоше све благо што се нађе у дому царевом, и синове његове и жене његове, да му не оста ниједан син осим Јоахаза најмлађег сина његовог. 014 2CH 021 018 И после свега тога удари га Господ болешћу у цревима, којој не беше лека. 014 2CH 021 019 И дан по дан пролажаше, и кад се навршише две године, изиђоше му црева с болешћу и умре од тешких болова и народ му не пали мириса као што је чинио оцима његовим. 014 2CH 021 020 Имаше тридесет и две године кад поче царовати, и царова осам година у Јерусалиму, и премину да нико не зажали за њим; и погребоше га у граду Давидовом, али не у гробу царском. 014 2CH 022 001 А Јерусалимљани зацарише на његово место Охозију најмлађег сина његовог, јер старије све поби чета која дође с Арапима у логор; и тако Охозија, син Јорамов, поста цар Јудин. 014 2CH 022 002 Имаше Охозија четрдесет и две године кад поче царовати, и царова годину дана у Јерусалиму. Матери му беше име Готолија, кћи Амријева. 014 2CH 022 003 И он хођаше путевима дома Ахавовог, јер га мати наговараше на зла дела. 014 2CH 022 004 И чињаше што је зло пред Господом као дом Ахавов; јер му они беху саветници по смрти оца његовог на погибао његову. 014 2CH 022 005 И по њиховом савету ходећи изиђе с Јорамом сином Ахавовим, царем Израиљевим, на војску на Азаила, цара сирског, у Рамот галадски; и онде Сирци ранише Јорама. 014 2CH 022 006 А он се врати да се лечи у Језраелу од рана које му задаше у Рами, кад се бише с Азаилом, царем сирским. А Азарија, син Јорамов цар Јудин, дође у Језраел да види Јорама, сина Ахавовог, јер беше болестан. 014 2CH 022 007 Али беше од Бога на пропаст Охозији што дође к Јораму; јер дошав отиде с Јорамом на Јуја, сина Нимсијиног, кога Господ помаза да истреби дом Ахавов. 014 2CH 022 008 Јер кад Јуј извршаваше освету на дому Ахавовом, нађе кнезове Јудине и синове браће Охозијине, који служаху Охозији, и погуби их. 014 2CH 022 009 Потом потражи Охозију, и ухватише га кад се сакриваше у Самарији, и доведавши га к Јују погубише га, и погребоше га; јер рекоше: Син је Јосафата који је тражио Господа свим срцем својим. И тако не би никога од дома Охозијиног који би могао бити цар. 014 2CH 022 010 Зато Готолија, мати Охозијина, видевши да јој син погибе, уста и поби све царско семе дома Јудиног. 014 2CH 022 011 Али Јосавеја, кћи царева, узе Јоаса, сина Охозијиног и украде га између синова царевих, које убијаху; и сакри га с дојкињом његовом у ложницу. И тако Јосавеја, кћи цара Јорама, жена Јодаја свештеника, сакри га од Готолије, јер беше сестра Охозијина, те га не уби. 014 2CH 022 012 И беше с њима сакривен у дому Божијем шест година; а Готолија цароваше у земљи. 014 2CH 023 001 А седме године ослободи се Јодај, и узе к себи стотнике Азарију сина Јероамовог и Исмаила сина Јоанановог и Азарију сина Овидовог и Масију сина Адајевог и Елисафата сина Зихријевог, и ухвати веру с њима, 014 2CH 023 002 Те пролазећи земљу Јудину сабраше Левите из свих градова Јудиних и главаре породица отачких у Израиљу, и дођоше у Јерусалим. 014 2CH 023 003 И сав збор учини веру у дому Божјем с царем; и Јодај им рече: Ево, син ће царев царовати, као што је рекао Господ за синове Давидове. 014 2CH 023 004 Ово учините: трећина вас који долазите у суботу између свештеника и Левита нека буду вратари на прагу; 014 2CH 023 005 А друга трећина нека буде у царском двору; а остала трећина на вратима од темеља, а сав народ у тремовима дома Господњег. 014 2CH 023 006 Нико да не улази у дом Господњи осим свештеника и оних Левита који служе; они нека улазе, јер су посвећени, а сав народ нека чини оно што је Господ заповедио да чини. 014 2CH 023 007 И Левити нека опколе цара, сваки с оружјем својим у руци; и ко би год ушао у дом, да се погуби; и будите уз цара кад стане улазити и излазити. 014 2CH 023 008 И учинише Левити и сав народ Јудин све што заповеди свештеник Јодај; и узеше сваки своје људе који долажаху у суботу и који одлажаху у суботу; јер Јодај свештеник не отпусти редове. 014 2CH 023 009 И даде Јодај свештеник стотиницима копља и штитове и штитиће цара Давида што беху у дому Божијем. 014 2CH 023 010 И постави сав народ све с оружјем у руку, од десне стране дома до леве према олтару и према дому, око цара. 014 2CH 023 011 Тада изведоше сина царевог, и метнуше му на главу венац, и дадоше му сведочанство, и зацарише га, и Јодај и синови његови помазаше га и рекоше: Да живи цар! 014 2CH 023 012 А кад Готолија чу вику народа који се стецаше и хваљаше цара, дође к народу у дом Господњи. 014 2CH 023 013 И погледа, и гле, цар стајаше код свог ступа на уласку, а кнезови и трубе око цара, и сав народ земаљски радоваше се и трубе трубљаху и певачи певаху уз оруђа музичка и они који почињаху у певању. Тада раздре Готолија хаљине своје и повика: Буна! Буна! 014 2CH 023 014 А Јодај свештеник заповеди да изађу стотиници који беху над војском, и рече им: Изведите је из врста напоље, и ко пође за њом нека се погуби мачем; јер рече свештеник: Немојте је убити у дому Господњем. 014 2CH 023 015 И начинише јој место, те отиде како се иде вратима коњским у дом царев, и онде је погубише. 014 2CH 023 016 Тада Јодај учини веру међу собом и свим народом и царем да ће бити народ Господњи. 014 2CH 023 017 Потом сав народ отиде у дом Валов, и раскопаше га, и олтаре његове и ликове његове изломише, а Матана, свештеника Валовог, убише пред олтарима. 014 2CH 023 018 И Јодај уреди опет службу у дому Господњем међу свештеницима и Левитима, које Давид беше одредио дому Господњем, да би приносили жртве паљенице Господу, као што пише у закону Мојсијевом, с весељем и песмама по наредби Давидовој. 014 2CH 023 019 Постави и вратаре на вратима дома Господњег да не би улазио нечист ода шта му драго. 014 2CH 023 020 И узе стотинике и знатније људе и који управљаху народом, сав народ земаљски, и изведе цара из дома Господњег и уђоше високим вратима у дом царски, и посадише цара на царски престо. 014 2CH 023 021 И радоваше се сав народ земаљски, и град се умири, кад Готолију убише мачем. 014 2CH 024 001 Беше Јоасу седам година кад се зацари, и царова четрдесет година у Јерусалиму. Матери му беше име Сивија из Вирсавеје. 014 2CH 024 002 И чињаше Јоас што је право пред Господом докле год беше жив Јодај свештеник. 014 2CH 024 003 И Јодај га ожени двема женама, те роди синове и кћери. 014 2CH 024 004 Потом Јоас науми да оправи дом Господњи. 014 2CH 024 005 И сазва свештенике и Левите, па им рече: Пођите по градовима Јудиним и купите од свега Израиља новац да се оправља дом Бога вашег од године до године, и ви похитајте с тим. Али не хитеше Левити. 014 2CH 024 006 Зато цар дозва Јодаја поглавара и рече му: Зашто не настојиш да Левити доносе из Јудеје и Јерусалима прилоге које је наредио Мојсије слуга Господњи збору Израиљевом на шатор од састанка? 014 2CH 024 007 Јер безбожна Готолија и синови њени опленише дом Господњи и све ствари посвећене дому Господњем обратише на Вале. 014 2CH 024 008 И тако заповеди цар те начинише ковчег, и метнуше га на врата дома Господњег споља. 014 2CH 024 009 И огласише по Јудеји и по Јерусалиму да доносе Господу прилог који је наредио Мојсије, слуга Божји, Израиљу у пустињи. 014 2CH 024 010 И обрадоваше се кнезови и сав народ, и доносећи метаху у ковчег докле се не сврши. 014 2CH 024 011 И кад доношаху Левити ковчег, по заповести царевој, видевши да има много новца, долажаше писар царев и посланик поглавара свештеничког, те изручиваху ковчег, потом га опет одношаху и остављаху на његово место; и тако чињаху сваки дан, и накупише много новца. 014 2CH 024 012 И даваше га цар Јодај настојницима над послом око дома Господњег, а они наимаху каменаре и дрводеље да се обнови дом Господњи, и коваче који раде од гвожђа и од бронзе, да се оправи дом Господњи. 014 2CH 024 013 И пословаху посленици, и оправљање напредоваше под њиховим рукама, те повратише дому Божјем обличје његово, и утврдише га. 014 2CH 024 014 А кад свршише, донесоше пред цара и Јодаја новце што претекоше; и од тог новца начини судове за дом Господњи, судове за службу и за жртве, и кадионице, и друге судове златне и сребрне. И тако приношаху жртве паљенице у дому Господњем једнако свега века Јодајевог. 014 2CH 024 015 Потом остаревши Јодај сит живота умре; сто и тридесет година беше му кад умре. 014 2CH 024 016 И погребоше га у граду Давидовом код царева; јер чињаше добро Израиљу и Богу и дому његовом. 014 2CH 024 017 А кад умре Јодај, дођоше кнезови Јудини и поклонише се цару; тада их послуша цар, 014 2CH 024 018 Те оставише дом Господа Бога отаца својих, и стадоше служити луговима и идолима; и подиже се гнев Господњи на Јуду и на Јерусалим за тај грех њихов. 014 2CH 024 019 И слаше им пророке да их врате ка Господу, и они им сведочаху, али их не послушаше. 014 2CH 024 020 И дође дух Господњи на Захарију, сина Јодаја свештеника, те стаде више народа и рече им: Овако вели Бог: Зашто преступате заповести Господње? Нећете бити срећни; што остависте Господа, зато и Он вас остави. 014 2CH 024 021 А они се побунише на њ, и засуше га камењем по заповести царевој у трему дома Господњег. 014 2CH 024 022 И не опомену се Јоас милости коју му учини Јодај, отац његов, него уби сина његовог; а он умирући рече: Господ нека види и тражи. 014 2CH 024 023 А кад прође година, подиже се на њ војска сирска и уђе у земљу јудејску и у Јерусалим, и побише по народу све кнезове народне, и сав плен од њих послаше цару у Дамаск. 014 2CH 024 024 Ако и мала беше војска сирска која дође, ипак Господ даде у руке њихове врло велику војску, јер беху оставили Господа Бога отаца својих. И тако на Јоасу извршише суд. 014 2CH 024 025 А кад отидоше од њега оставивши га у тешкој болести, побунише се на њ слуге његове за крв синова Јодаја свештеника, и убише га на постељи његовој, те погибе; и погребоше га у граду Давидовом, али га не погребоше у гробовима царским. 014 2CH 024 026 А ово су што се побунише на њ: Завад, син Симеате Амонке и Јозавад, син Симрите Моавке. 014 2CH 024 027 А о синовима његовим и о великом порезу што би под њим, и о грађењу дома Божјег, ето записано је у књизи о царевима. А зацари се на његово место Амасија, син његов. 014 2CH 025 001 Беше Амасији двадесет и пет година кад поче царовати, и царова двадесет и девет година у Јерусалиму. Матери му беше име Јоадана из Јерусалима. 014 2CH 025 002 Он чињаше што је право пред Господом, али не целим срцем. 014 2CH 025 003 И кад се утврди у царству, поби слуге своје који убише цара оца његовог. 014 2CH 025 004 Али синове њихове не погуби, него учини како пише у закону, у књизи Мојсијевој, где је заповедио Господ говорећи: Очеви да не гину за синове, ни синови за очеве, него сваки за свој грех нека гине. 014 2CH 025 005 Иза тога скупи Амасија народ Јудин, и постави по домовима отачким хиљаднике и стотинике по свој земљи Јудиној и Венијаминовој, и изброја их од двадесет година и више, и нађе их триста хиљада војника избраних, који ношаху копље и штит. 014 2CH 025 006 И јоште најми између Израиљаца сто хиљада храбрих људи за сто таланата сребра. 014 2CH 025 007 Али дође му човек Божји и рече: Царе, да не иде с тобом војска израиљска, јер Господ није с Израиљцима нити са синовима Јефремовим. 014 2CH 025 008 Него иди ти, и буди храбар у боју; иначе ће те оборити Бог пред непријатељем, јер Бог може и помоћи и оборити. 014 2CH 025 009 Тада рече Амасија човеку Божјем: А шта ће бити са сто таланата што сам дао војсци Израиљевој? А човек Божји рече: Има Господ да ти да више од тога. 014 2CH 025 010 И тако одвоји Амасија војску што му беше дошла од Јефрема да отиду у своје место; а они се врло расрдише на Јуду, и вратише се у своје место с великим гневом. 014 2CH 025 011 А Амасија ослободивши се поведе народ свој и отиде у слану долину, и поби десет хиљада синова Сирових; 014 2CH 025 012 И десет хиљада живих заробише Јудејци, и одведоше их на врх стене, и побацаше их са врх стене да се сви распадоше. 014 2CH 025 013 А војници које Амасија посла натраг да не иду с њим у бој, навалише на градове Јудине од Самарије до Вет-Орона, и побише по њима три хиљаде, и запленише велик плен. 014 2CH 025 014 А кад се врати Амасија разбивши Идумеје, донесе богове синова Сирових, и постави их себи за богове, и клањаше им се и кађаше им. 014 2CH 025 015 Тада се разгневи Господ на Амасију, и посла к њему пророка, који му рече: Зашто тражиш богове тог народа, који не избавише свој народ из твоје руке? 014 2CH 025 016 И кад говораше цару, он му рече: Јеси ли постављен цару за саветника? Престани; зашто да погинеш? И тако преста пророк, али рече: Знам да те је Бог наумио истребити кад то радиш а не слушаш савет мој. 014 2CH 025 017 Тада смисли Амасија, цар Јудин, и посла к Јоасу сина Јоахаза сина Јујевог, цару Израиљевом, и поручи: Ходи да се огледамо. 014 2CH 025 018 А Јоас цар Израиљев посла к Амасији цару Јудином и поручи му: Трн на Ливану посла ка кедру на Ливану, и поручи: Дај своју кћер сину мом за жену. Али наиђе зверје ливанско и изгази трн. 014 2CH 025 019 Велиш, побио си Едомце, па се понесе срце твоје, и тражиш славе; седи код куће своје; зашто би се заплетао у зло да паднеш и ти и Јуда с тобом? 014 2CH 025 020 Али не послуша Амасија, јер од Господа то би да их да у руке непријатељу, што тражише богове едомске. 014 2CH 025 021 И отиде Јоас цар Израиљев, и огледаше се, он и Амасија цар Јудин, у Вет-Семесу Јудином. 014 2CH 025 022 Али Јуду разби Израиљ, те побегоше сваки ка свом шатору. 014 2CH 025 023 А Амасију цара Јудиног, сина Јоаса сина Јоахазовог, ухвати Јоас цар Израиљев у Вет-Семесу, и одведе га у Јерусалим; и обори зид јерусалимски од врата Јефремових до врата на углу, четири стотине лаката. 014 2CH 025 024 И узе све злато и сребро и све посуђе што се нађе у дому Божијем у Овид-Едома и у ризници дома царског, и таоце, па се врати у Самарију. 014 2CH 025 025 И поживе Амасија син Јоасов цар Јудин по смрти Јоаса сина Јоахаза цара Израиљевог петнаест година. 014 2CH 025 026 А остала дела Амасијина прва и последња, ето нису ли записана у књизи о царевима Јудиним и Израиљевим? 014 2CH 025 027 И пошто Амасија одступи од Господа, дигоше буну на њ у Јерусалиму, а он побеже у Лахис. Али послаше за њим у Лахис, и убише га онде. 014 2CH 025 028 И донесоше га на коњима и погребоше га код отаца његових у граду Јудином. 014 2CH 026 001 Тада сав народ Јудин узе Озију, коме беше шеснаест година, и зацарише га на место оца његовог Амасије. 014 2CH 026 002 Он сазида Елат повративши га Јуди пошто цар почину код отаца својих. 014 2CH 026 003 Озији беше шеснаест година кад се зацари, и царова педесет и две године у Јерусалиму. Матери му беше име Јехолија из Јерусалима. 014 2CH 026 004 Он чињаше што је право пред Господом сасвим како је чинио Амасија отац његов. 014 2CH 026 005 И тражаше Бога докле жив беше Захарија који разумеваше утваре Божије; и докле год тражаше Господа, даваше му срећу Бог. 014 2CH 026 006 Јер изашав војеваше с Филистејима, и обори зидове Гату и зидове Јавни и зидове Азоту; и сазида градове у земљи азотској и по Филистејима. 014 2CH 026 007 И Бог му поможе против Филистеја и против Арапа, који живљаху у Гурвалу, и против Амонаца. 014 2CH 026 008 И Амонци даваху дарове Озији, и разнесе се име његово до Мисира, јер осили веома. 014 2CH 026 009 И сазида Озија куле у Јерусалиму на вратима на углу, и на вратима у долу, и на углу, и утврди их. 014 2CH 026 010 Сазида и у пустињи куле, и ископа много студенаца, јер имаше много стоке у долинама и у равницама, и ратара и виноградара по брдима и на Кармилу, јер му мила беше пољска радња. 014 2CH 026 011 И имаше Озија убојиту војску, која иђаше у рат у четама бројем, како их изброја Јеило писар и Масија управитељ, под управом Ананије војводе царевог. 014 2CH 026 012 Свега на број беше главара домова отачких храбрих јунака две хиљаде и шест стотина, 014 2CH 026 013 А под њиховом руком војске три стотине и седам хиљада и пет стотина храбрих војника, да помажу цару против непријатеља. 014 2CH 026 014 И начини Озија свој војсци штитове и копља и шлемове и оклопе и лукове и камење за праћке. 014 2CH 026 015 И начини у Јерусалиму бојне справе врло вешто измишљене да стоје на кулама и на угловима да мећу стреле и велико камење; и разнесе се име његово далеко, јер му се дивно помагаше докле осили. 014 2CH 026 016 Али кад осили, понесе се срце његово, те се поквари, и сагреши Господу Богу свом, јер уђе у цркву Господњу да кади на олтару кадионом: 014 2CH 026 017 А за њим уђе Азарија свештеник и с њим осамдесет свештеника Господњих храбрих људи; 014 2CH 026 018 И опреше се цару Озији говорећи: Није твоје, Озија, кадити Господу, него свештеника синова Аронових који су посвећени да каде; изиђи из светиње, јер си згрешио, и неће ти бити на част пред Господом Богом. 014 2CH 026 019 Тада се разгневи Озија држећи у руци кадионицу да кади; и кад се гневљаше на свештенике, изиђе му губа на челу пред свим свештеницима у дому Господњем код олтара кадионог. 014 2CH 026 020 И погледа га Азарија, поглавар свештенички и сви свештеници, а он губав на челу; и брже га изведоше напоље, а и сам похита да изиђе, јер га Господ удари. 014 2CH 026 021 И оста цар Озија губав до смрти своје, и сеђаше у одвојеном дому губав, јер би одлучен од дома Господњег; а Јотам син његов управљаше домом царевим и суђаше народу у земљи. 014 2CH 026 022 А остала дела Озијина прва и последња написао је пророк Исаија син Амосов. 014 2CH 026 023 И почину Озија код отаца својих, и погребоше га код отаца његових у гробном пољу царском, јер рекоше: Губав је. И зацари се на његово место Јотам, син његов. 014 2CH 027 001 Двадесет и пет година беше Јотаму кад поче царовати, и царова шеснаест година у Јерусалиму; матери му беше име Јеруса, кћи Садокова. 014 2CH 027 002 Он чињаше што је право пред Господом сасвим како је чинио Озија отац његов, само што не уђе у цркву Господњу; али народ још беше покварен. 014 2CH 027 003 Он начини висока врата на дому Господњем, и на зиду Офилу много назида. 014 2CH 027 004 Још сазида и градове у гори Јудиној, и у шумама погради дворове и куле. 014 2CH 027 005 И војева с царем синова Амонових и савлада их; и дадоше му синови Амонови оне године сто таланата сребра и десет хиљада кора пшенице и јечма десет хиљада. Толико му дадоше синови Амонови и друге и треће године. 014 2CH 027 006 И тако осили Јотам, јер управи путеве своје пред Господом Богом својим. 014 2CH 027 007 А остала дела Јотамова и ратови сви његови и путеви његови, ено су записани у књизи о царевима Израиљевим и Јудиним. 014 2CH 027 008 Двадесет и пет година беше му кад поче царовати, и царова шеснаест година у Јерусалиму. 014 2CH 027 009 И почину Јотам код отаца својих, и погребоше га у граду Давидовом; а на његово се место зацари Ахаз, син његов. 014 2CH 028 001 Двадесет година беше Ахазу кад поче царовати, и царова шеснаест година у Јерусалиму; али не чињаше што је право пред Господом као Давид, отац његов. 014 2CH 028 002 Јер хођаше путевима царева Израиљевих, и још сали ликове Валима. 014 2CH 028 003 И сам кађаше у долини сина Еномовог, и сажизаше синове своје огњем по гадним делима оних народа које одагна Господ испред синова Израиљевих. 014 2CH 028 004 И приношаше жртве и кађаше на висинама и по брдима и под сваким зеленим дрветом. 014 2CH 028 005 Зато га даде Господ Бог његов у руке цару сирском, те га разбише и заробише му велико мноштво, и одведоше их у Дамаск. Још би дат у руке цару Израиљевом, те га разби љуто. 014 2CH 028 006 Јер Фекај, син Ремалијин, поби сто и двадесет хиљада Јудејаца у један дан, све храбрих људи, јер оставише Господа Бога отаца својих. 014 2CH 028 007 И Зихрије јунак од Јефрема уби Масију сина царевог и Азрикама управитеља дворског и Елкану, другог до цара. 014 2CH 028 008 И заробише синови Израиљеви браћи својој двеста хиљада жена и синова и кћери; и запленише велики плен од њих, и однесоше плен у Самарију. 014 2CH 028 009 А онде беше пророк Господњи по имену Одид, и изиђе пред војску која иђаше у Самарију, и рече им: Гле, Господ Бог отаца ваших разгневи се на Јудејце, зато их даде у ваше руке, те их побисте љуто да до неба допре. 014 2CH 028 010 И још мислите подврћи синове Јудине и јерусалимске да вам буду робови и робиње; а нисте ли и ви сами скривили Господу Богу свом? 014 2CH 028 011 Зато послушајте ме сада, и вратите натраг то робље што заробисте браћи својој, јер се распалио гнев Господњи на вас. 014 2CH 028 012 Тада усташе поглавари синова Јефремових: Азарија син Јоананов, Варахија син Месилемотов и Језекија син Салумов и Амаса син Адлајев на оне што се враћаху с војске, 014 2CH 028 013 И рекоше им: Нећете довести овамо то робље, јер би нам било на грех пред Господом што ви мислите домећући на грехе наше и на кривице наше, јер је велика кривица на нама и гнев се распалио на Израиља. 014 2CH 028 014 И оставише војници робље и плен свој пред кнезовима и свим збором. 014 2CH 028 015 И усташе људи именовани и узеше робље, и све голе између њих оденуше из плена; и кад их оденуше и обуше, нахранише их и напојише и намазаше, и одведоше на магарцима све изнемогле, и доведоше их у Јерихон, град где има много палми, к браћи њиховој, па се вратише у Самарију. 014 2CH 028 016 У то време посла цар Ахаз к царевима асирским да му помогну. 014 2CH 028 017 Јер још и Идумејци дођоше и разбише Јуду и одведоше робље; 014 2CH 028 018 И Филистеји ударише на градове по равни на јужном крају Јудином, и узеше Вет-Семес, и Ејалон и Гедирот и Сохот и села његова и Тамну и села њена и Гимзон и села његова, и населише се у њима. 014 2CH 028 019 Јер Господ обараше Јуду с Ахаза цара Израиљевог, јер одвуче Јуду да грдно греши Господу. 014 2CH 028 020 И дође к њему Теглат-Феласар, цар асирски, и ојади га а не утврди. 014 2CH 028 021 Јер Ахаз узе део из дома Господњег и из дома царског и од кнезова, и даде цару асирском, али му не поможе. 014 2CH 028 022 И кад беше у невољи, он још већма грешаше Господу; такав беше цар Ахаз. 014 2CH 028 023 И приношаше жртве боговима дамаштанским, који га разбише, и говораше: Кад богови царева сирских њима помажу, приносићу њима жртве да би ми помагали; али му они бише на то да падне он и сав Израиљ. 014 2CH 028 024 А Ахаз покупи судове дома Божијег, и изломи судове дома Божијег, и затвори врата дома Господњег и начини себи олтаре по свим угловима у Јерусалиму. 014 2CH 028 025 И у сваком граду Јудином начини висине да кади боговима туђим; и гневи Господа Бога отаца својих. 014 2CH 028 026 А остала дела његова и сви путеви његови први и последњи, ето записани су у књизи о царевима Јудиним и Израиљевим. 014 2CH 028 027 И почину Ахаз код отаца својих и погребоше га у граду Јерусалиму; али га не метнуше у гроб царева Израиљевих. И зацари се на његово место Језекија, син његов. 014 2CH 029 001 Језекији беше двадесет и пет година кад поче царовати, и царова двадесет и девет година у Јерусалиму. Матери му беше име Авија, кћи Захаријина. 014 2CH 029 002 И чињаше што је право пред Господом сасвим како је чинио Давид отац његов. 014 2CH 029 003 Прве године свог царовања, првог месеца, отвори врата на дому Господњем, и оправи их. 014 2CH 029 004 И сазва свештенике и Левите, и сабра их на источну улицу, 014 2CH 029 005 И рече им: Чујте ме, Левити, освештајте се сада и осветите дом Господа Бога отаца својих, и изнесите нечистоту из светиње. 014 2CH 029 006 Јер сагрешише оци наши и чинише што је зло пред Господом Богом нашим, и оставише га; и одвратише лице своје од шатора Господњег и окренуше му леђа; 014 2CH 029 007 И затворише врата од трема, и погасише жишке, и кадом не кадише, нити жртава паљеница приносише у светињи Богу Израиљевом. 014 2CH 029 008 Зато се разгневи Господ на Јуду и на Јерусалим, те их даде да се потуцају, и да буду чудо и подсмех, како видите својим очима. 014 2CH 029 009 Јер, ето, падоше оци наши од мача, и синови наши и кћери наше и жене наше заробише се зато. 014 2CH 029 010 Сада дакле наумио сам задати веру Господу Богу Израиљевом, да би се одвратила од нас жестина гнева Његовог. 014 2CH 029 011 Синови моји, не оклевајте више, јер је вас изабрао Господ да стојите пред Њим и служите му, и да му будете слуге и да му кадите. 014 2CH 029 012 Тада усташе Левити Мат син Амасајев и Јоило син Азаријин од синова Катових; а од синова Мераријевих Кис син Авдијев и Азарија син Јалелеилов; и од синова Гирсонових Јоах син Зимин и Еден син Јоахов; 014 2CH 029 013 И од синова Елифасанових Симрије и Јеило, и од синова Асафових Захарија и Матанија; 014 2CH 029 014 И од синова Амонових Јеило и Симеј, и од синова Једутунових Семаја и Озило; 014 2CH 029 015 И скупише браћу своју, и освештавши се дођоше, како беше заповедио цар по речи Господњој, да очисте дом Господњи. 014 2CH 029 016 И ушавши свештеници у дом Господњи да га очисте, износише сву нечистоту што нађоше у цркви Господњој у трем дома Господњег; а Левити купише и износише напоље на поток Кедрон. 014 2CH 029 017 А почеше освећивати првог дана првог месеца; а осмог дана тог месеца уђоше у трем Господњи, и освећиваше дом Господњи осам дана, и шеснаестог дана првог месеца свршише. 014 2CH 029 018 Потом дођоше к цару Језекији и рекоше: Очистисмо сав дом Господњи и олтар за жртве паљенице и све судове његове и сто за постављање и све судове његове, 014 2CH 029 019 И све судове које беше бацио цар Ахаз докле цароваше грешећи, и спремисмо и осветисмо, и ено их пред олтаром Господњим. 014 2CH 029 020 Потом цар Језекија уста рано, и сазва управитеље градске, и отиде у дом Господњи. 014 2CH 029 021 И доведе седам јуница и седам овнова и седам јагањаца и седам јараца за грех, за царство и за светињу и за Јуду; и рече синовима Ароновим свештеницима да принесу на олтару Господњем. 014 2CH 029 022 Тада заклаше говеда, и свештеници узевши крв њихову покропише олтар; заклаше и овнове, и крвљу њиховом покропише олтар; и заклаше јагањце и крвљу њиховом покропише олтар. 014 2CH 029 023 Потом доведоше јарце за грех пред цара и пред збор, и они метнуше руке своје на њих. 014 2CH 029 024 И заклаше их свештеници, и очистише крвљу њиховом олтар на очишћење свему Израиљу, јер цар заповеди да се за сав народ Израиљев принесе жртва паљеница и жртва за грех. 014 2CH 029 025 И постави Левите у дому Господњем с кимвалима и псалтирима и гуслама, како беше заповедио Давид и Гад виделац царев и Натан пророк; јер од Господа беше заповест преко пророка Његових. 014 2CH 029 026 И тако стајаху Левити са справама Давидовим а свештеници с трубама. 014 2CH 029 027 Тада заповеди Језекија да принесу жртву паљеницу на олтару. И кад се поче жртва паљеница, поче се песма Господња уз трубе и справе Давида, цара Израиљевог. 014 2CH 029 028 И сав се збор клањаше, и певачи певаху и трубачи трубљаху, и то све докле се не сврши жртва паљеница. 014 2CH 029 029 А кад свршише жртву, цар и сви који беху с њим падоше и поклонише се. 014 2CH 029 030 Потом рече цар и кнезови Левитима да хвале Господа речима Давидовим и Асафа видеоца; и хвалише с великим весељем, и савивши се поклонише се. 014 2CH 029 031 Тада Језекија проговори и рече: Сада посветисте руке своје Господу, приступите и донесите приносе и жртве захвалне у дом Господњи. И донесе сав збор приносе и жртве захвалне, и ко год беше вољног срца жртве паљенице. 014 2CH 029 032 И на број беше жртава паљеница што донесе збор, седамдесет волова, сто овнова, двеста јагањаца, све за жртву паљеницу Господу; 014 2CH 029 033 А других ствари посвећених беше шест стотина волова и три хиљаде оваца. 014 2CH 029 034 Али мало беше свештеника, те не могаху драти свих жртава паљеница; зато им помагаху браћа њихова Левити, докле се не сврши посао и докле се не освешташе други свештеници; јер Левити беху радији освештати се него свештеници. 014 2CH 029 035 И беше врло много жртава паљеница с претилином од жртава захвалних и налива на жртве паљенице. Тако би повраћена служба у дому Господњем. 014 2CH 029 036 И радоваше се Језекија и сав народ, што Бог управи народ, јер ово би нагло. 014 2CH 030 001 Потом посла Језекија к свему Израиљу и Јуди, и написа књиге синовима Јефремовим и Манасијиним да дођу у дом Господњи у Јерусалим да прославе пасху Господу Богу Израиљевом. 014 2CH 030 002 Јер цар и кнезови његови и сав збор свећаше у Јерусалиму да славе пасху другог месеца. 014 2CH 030 003 Јер је не могаше славити у то време, јер не беше доста свештеника посвећених и народ се не беше скупио у Јерусалим. 014 2CH 030 004 И то би по вољи цару и свему збору. 014 2CH 030 005 И одредише да огласе по свему Израиљу од Вирсавеје до Дана да дођу у Јерусалим да прославе пасху Господу Богу Израиљевом, јер је одавна не беху славили како је написано. 014 2CH 030 006 И тако отидоше гласници с књигама од цара и од кнезова по свему Израиљу и Јуди, и по заповести царевој говораху: Синови Израиљеви, обратите се ка Господу Богу Аврамовом, Исаковом и Израиљевом, па ће се и Он обратити к остатку који сте остали од руку царева асирских. 014 2CH 030 007 Не будите као оци ваши и као браћа ваша што грешише Господу Богу отаца својих, те их даде да буду чудо, како видите. 014 2CH 030 008 Не будите дакле тврдоврати као оци ваши, дајте руку Господу и ходите у светињу Његову коју је осветио навек, и служите Господу Богу свом, па ће се одвратити од вас жестина гнева Његовог. 014 2CH 030 009 Јер ако се обратите ка Господу, браћа ће ваша и синови ваши стећи милост у оних који их заробише, те ће се вратити у ову земљу; јер је Господ Бог ваш милостив и жалостив, и неће одвратити лица од вас, ако се обратите к Њему. 014 2CH 030 010 А кад ти гласници иђаху од града до града по земљи Јефремовој и Манасијиној дори до Завулона, подсмеваху им се и ругаху им се. 014 2CH 030 011 Али неки од Асира и од Манасије и од Завулона покоривши се дођоше у Јерусалим. 014 2CH 030 012 И над Јуду дође рука Господња, те им даде једно срце да учине шта беше заповедио цар и кнезови по речи Господњој. 014 2CH 030 013 И скупи се у Јерусалим мноштво народа да празнују празник пресних хлебова другог месеца, и би сабор веома велик. 014 2CH 030 014 Тада се подигоше, и оборише олтаре што беху у Јерусалиму, и све олтаре кадионе оборише и бацише у поток Кисон. 014 2CH 030 015 Потом заклаше пасху четрнаестог дана другог месеца; а свештеници и Левити постидевши се освешташе се, и унесоше жртве паљенице у дом Господњи. 014 2CH 030 016 И стадоше својим редом како треба по закону Мојсија слуге Божијег; и свештеници кропише крвљу примајући из руке Левитима. 014 2CH 030 017 И јер их много беше у збору који се не беху освештали; зато Левити клаху пасху за сваког који не беше чист да би их посветили Господу. 014 2CH 030 018 Јер мноштво народа, многи од Јефрема и од Манасије и од Исахара и од Завулона не очистише се, него једоше пасху не како је написано. Али се за њих помоли Језекија говорећи: Господ благи нека очисти сваког, 014 2CH 030 019 Ко је управио срце своје да тражи Бога Господа, Бога отаца својих, ако и не би био чист према светом очишћењу. 014 2CH 030 020 И услиши Господ Језекију, и сачува народ. 014 2CH 030 021 И тако синови Израиљеви који беху у Јерусалиму празноваше празник пресних хлебова седам дана у великом весељу, и хваљаху Господа сваки дан Левити и свештеници уз оруђа за славу Господњу. 014 2CH 030 022 И Језекија говори љубазно са свим Левитима који вешти беху служби Господњој; и једоше о празнику седам дана приносећи жртве захвалне и славећи Господа Бога отаца својих. 014 2CH 030 023 И сав збор договори се да празнује још седам дана; и празноваше још седам дана у весељу. 014 2CH 030 024 Јер Језекија, цар Јудин, даде збору хиљаду јунаца и седам хиљада оваца; а кнезови дадоше збору хиљаду јунаца и десет хиљада оваца; и освешта се много свештеника. 014 2CH 030 025 И тако се провесели сав збор Јудин и свештеници и Левити, и сав збор што беше дошао од Израиља, и дошљаци што беху дошли из земље Израиљеве и који живљаху у земљи Јудиној. 014 2CH 030 026 И би весеље велико у Јерусалиму; јер од времена Соломуна сина Давидовог цара Израиљевог не би тако у Јерусалиму. 014 2CH 030 027 Потом усташе свештеници и Левити и благословише народ; и услишен би глас њихов, и молитва њихова дође у стан светиње Господње на небо. 014 2CH 031 001 А кад се све ово сврши, сви синови Израиљеви што се нађоше онде, зађоше по градовима Јудиним, и изломише ликове и исекоше лугове, и оборише висине и олтаре по свој земљи Јудиној и Венијаминовој и по земљи Јефремовој и Манасијиној, докле све не свршише; потом се вратише сви синови Израиљеви свак на своје наследство, у своје градове. 014 2CH 031 002 А Језекија опет уреди редове свештеничке и левитске по редовима њиховим, сваког по служби његовој, свештенике и Левите, за жртве паљенице и захвалне, да служе, и да славе и хвале Господа на вратима логора Његовог. 014 2CH 031 003 И одреди део царски од блага свог за жртве паљенице, што се приносе јутром и вечером и за жртве паљенице што се приносе у суботе и на младине и на празнике, како је написано у закону Господњем. 014 2CH 031 004 И заповеди народу, Јерусалимљанима, да дају део свештеницима и Левитима, да се јаче држе закона Господњег. 014 2CH 031 005 А чим се то разгласи, стадоше доносити синови Израиљеви силу првина од жита и од вина и од уља и од меда и сваког рода земаљског; и десетка од свега доносише врло много. 014 2CH 031 006 И синови Израиљеви и Јудини који живљаху по градовима Јудиним, доносише и они десетак од говеда и оваца, и десетак од светих ствари посвећених Господу Богу њиховом, и метнуше у гомиле. 014 2CH 031 007 Трећег месеца почеше метати у гомиле, а седмог месеца свршише. 014 2CH 031 008 И дође Језекија с кнезовима, и видевши гомиле благословише Господа и народ Његов Израиља. 014 2CH 031 009 И Језекија запита свештенике и Левите за гомиле. 014 2CH 031 010 А Азарија поглавар свештенички од дома Садоковог рече му: Откад почеше доносити ове прилоге у дом Господњи, једемо и сити смо и претече много, јер је Господ благословио свој народ, те је претекло ово мноштво. 014 2CH 031 011 Тада заповеди Језекија да се начине клети у дому Господњем; и начинише; 014 2CH 031 012 И онде остављаху верно прилоге и десетке и ствари посвећене; и над тим беше поглавар Хонанија Левит и Симеј брат му, други до њега. 014 2CH 031 013 А Јехило и Азазија и Нахат и Асаило и Јеримот и Јозавад и Елило и Исмахија и Мат и Венаја беху настојници под руком Хонаније и брата му Симеја по наредби цара Језекије и Азарије старешине у дому Божијем. 014 2CH 031 014 А Кореј син Јемне Левита, вратар на истоку, беше над оним што се драговољно приношаше Богу, да би раздељивао принос Господњи и ствари свете над светим. 014 2CH 031 015 А под њим беше Еден и Минијамин и Исус и Семаја и Амарија и Сеханија по градовима свештеничким, људи поуздани, да раздају браћи својој делове, великом и малом, 014 2CH 031 016 Осим мушких у роду њиховом од три године и више, свакоме који улажаше у дом Господњи на посао свакидашњи по дужности њиховој у служби њиховој по реду њиховом, 014 2CH 031 017 И онима који бише избројани у роду свештеничком по домовима отаца њихових, и Левитима од двадесет година и више по служби њиховој по редовима њиховим, 014 2CH 031 018 И породици њиховој, свој деци њиховој, женама њиховим, синовима њиховим и кћерима њиховим, свему мноштву; јер се верно посветише светињи; 014 2CH 031 019 И синовима Ароновим свештеницима у подграђима градова њихових, по свим градовима, људи именовани даваху делове сваком мушкарцу између свештеника и свакоме рода левитског. 014 2CH 031 020 И тако учини Језекија у свој земљи Јудиној; и чињаше шта је добро и право и истинито пред Господом Богом његовим. 014 2CH 031 021 И у сваком послу који поче за службу дома Божјег и у закону и у заповести тражећи Бога свог, труђаше се свим срцем својим, и срећан беше. 014 2CH 032 001 После тих ствари и пошто се оне утврдише, дође Сенахирим цар асирски, и уђе у земљу Јудину, и опколи тврде градове, и мишљаше их освојити. 014 2CH 032 002 А кад виде Језекија где дође Сенахирим и где се окрену да удари на Јерусалим, 014 2CH 032 003 Учини веће с кнезовима својим и с јунацима својим да зарони изворе водене, који беху иза града, и помогоше му. 014 2CH 032 004 Јер се сабра мноштво народа, те заронише све изворе и поток који тече посред земље говорећи: Зашто кад дођу цареви асирски да нађу толико воде? 014 2CH 032 005 И охрабри се, те озида вас зид оборени, и подиже куле, и споља озида још један зид; и утврди Милон у граду Давидовом, и начини много оружја и штитова. 014 2CH 032 006 И постави војводе над народом, и сабра их к себи на улицу код врата градских, и говори им љубазно и рече: 014 2CH 032 007 Будите слободни и храбри, не бојте се и не плашите се цара асирског ни свега мноштва што је с њим, јер је с нама већи него с њим. 014 2CH 032 008 С њим је мишица телесна а с нама је Господ Бог наш да нам помогне и да бије наше бојеве. И народ се ослони на речи Језекије цара Јудиног. 014 2CH 032 009 Потом Сенахирим цар асирски док беше на Лахису са свом силом својом, посла слуге своје у Јерусалим к Језекији цару Јудином и ка свему народу Јудином који беше у Јерусалиму, и поручи: 014 2CH 032 010 Овако вели Сенахирим цар асирски: У шта се уздате, те стојите у Јерусалиму затворени? 014 2CH 032 011 Не наговара ли вас Језекија да вас помори глађу и жеђу говорећи: Господ Бог наш избавиће нас из руке цара асирског? 014 2CH 032 012 Није ли тај Језекија оборио висине његове и олтаре његове, и заповедио Јуди и Јерусалимљанима говорећи: Клањајте се само пред једним олтаром и на њему кадите? 014 2CH 032 013 Еда ли не знате шта сам учинио ја и моји стари од свих народа на земљи? Јесу ли богови народа земаљских могли избавити земљу своју из мојих руку? 014 2CH 032 014 Који је између свих богова оних народа које затрше оци моји, могао избавити свој народ из мојих руку, да би могао ваш Бог вас избавити из моје руке? 014 2CH 032 015 Немојте дакле да вас вара Језекија и да вас тако наговара, и не верујте му; јер ниједан бог ниједног народа или царства није могао избавити народ свој из мојих руку ни из руку мојих отаца, а камоли ће ваши богови избавити вас из мојих руку? 014 2CH 032 016 И још више говорише слуге његове на Господа Бога и на Језекију, слугу Његовог. 014 2CH 032 017 А и књигу написа ружећи Господа Бога Израиљевог и говорећи на Њ речима: Као што богови народа земаљских нису избавили свој народ из мојих руку, тако неће ни Бог Језекијин избавити народ свој из мојих руку. 014 2CH 032 018 И викаху гласно јудејски народу јерусалимском који беше на зиду да их уплаше и смету да би узели град. 014 2CH 032 019 И говораху о Богу јерусалимском као о боговима народа земаљских, који су дело руку човечјих. 014 2CH 032 020 Тада се помоли тога ради цар Језекија и пророк Исаија син Амосов, и вапише к небу. 014 2CH 032 021 И посла Господ анђела, који поби све јунаке и војводе и кнезове у војсци цара асирског, те се врати са срамотом у своју земљу. И кад уђе у кућу свог бога, убише га онде мачем који изиђоше из бедара његових. 014 2CH 032 022 Тако сачува Господ Језекију и народ јерусалимски од руку Сенахирима цара асирског и од руку свих других, и чува их на све стране. 014 2CH 032 023 И многи доношаху даре Господу у Јерусалим и закладе Језекији цару Јудином; и од тада се узвиси пред свим народима. 014 2CH 032 024 У то време разболи се Језекија на смрт, и помоли се Господу, који му проговори и учини му чудо. 014 2CH 032 025 Али Језекија не поступи према добру које му се учини, јер се понесе срце његово; зато се подиже на њ гнев и на Јуду и на Јерусалим. 014 2CH 032 026 Али се понизи Језекија зато што се беше понело срце његово, и он и Јерусалимљани, те не дође на њих гнев Господњи за живота Језекијиног. 014 2CH 032 027 А имаше Језекија врло велико благо и славу; и начини себи ризнице за сребро и злато и за драго камење и за мирисе и за штитове и за свакојаке закладе, 014 2CH 032 028 И стаје за доходе од жита и од вина и од уља, и стаје за свакојаку стоку, и торове за овце. 014 2CH 032 029 И градове сазида себи, и имаше много стоке, и оваца и говеда, јер му Бог даде веома велико благо. 014 2CH 032 030 Исти Језекија загради горњи извор воде Гиона, и право је сведе доле на западну страну града Давидовог; и беше срећан Језекија у сваком послу свом. 014 2CH 032 031 Само кад дођоше посланици кнезова вавилонских, који послаше к њему да распитају за чудо које би у земљи, остави га Бог да би га искушао, да би се знало све што му је у срцу. 014 2CH 032 032 А остала дела Језекијина и милости његове, ето, то је записано у утвари пророка Исаије, сина Амосовог и у књизи о царевима Јудиним и Израиљевим. 014 2CH 032 033 И почину Језекија код отаца својих, и погребоше га изнад гробова синова Давидових; и учинише му на смрти част сви Јудејци и Јерусалимљани. А на његово се место зацари Манасија, син његов. 014 2CH 033 001 Дванаест година беше Манасији кад поче царовати, и царова педесет и пет година у Јерусалиму. 014 2CH 033 002 А чињаше што је зло пред Господом по гадним делима оних народа које одагна Господ испред синова Израиљевих. 014 2CH 033 003 Јер опет погради висине, које беше раскопао Језекија отац његов, и подиже олтаре Валима, и начини лугове, и клањаше се свој војсци небеској и служаше јој. 014 2CH 033 004 Начини олтаре и у дому Господњем, за који беше рекао Господ: У Јерусалиму ће бити име моје довека. 014 2CH 033 005 Начини олтаре свој војсци небеској у два трема дома Господњег. 014 2CH 033 006 И проводи синове своје кроз огањ у долини сина Еномовог, и гледаше на времена и гаташе и врачаше, и уреди оне што се договарају с духовима и врачаре, и чињаше врло много шта је зло пред Господом гневећи Га. 014 2CH 033 007 И постави лик резан који начини у дому Божјем, за који беше рекао Бог Давиду и Соломуну сину његовом: У овом дому и у Јерусалиму, који изабрах између свих племена Израиљевих, наместићу име своје довека. 014 2CH 033 008 И нећу више кренути ноге синовима Израиљевим из земље коју сам одредио оцима вашим, ако само уздрже и устворе све што сам им заповедио преко Мојсија, сав закон и уредбе и судове. 014 2CH 033 009 Али Манасија заведе Јуду и Јерусалим, те чинише горе него народи које истреби Господ испред синова Израиљевих. 014 2CH 033 010 И Господ говораше Манасији и народу његовом, али не хтеше слушати. 014 2CH 033 011 Зато доведе Господ на њих главаре од војске цара асирског, и ухватише Манасију у трњу, и свезавши га у двоје вериге бронзане одведоше га у Вавилон. 014 2CH 033 012 И кад беше у невољи, мољаше се Господу Богу свом, и понизи се веома пред Богом отаца својих. 014 2CH 033 013 И молећи се умоли Му се, те услиши молитву његову и поврати га у Јерусалим на царство његово. Тада позна Манасија да је Господ Бог. 014 2CH 033 014 А после тога озида зид иза града Давидовог са запада Гиону, од самог потока па до рибљих врата и око Офила, и изведе га врло високо; и постави војводе по свим тврдим градовима Јудиним. 014 2CH 033 015 И изнесе из дома Господњег богове туђе и лик и све олтаре које беше начинио на гори дома Господњег и у Јерусалиму, и баци иза града. 014 2CH 033 016 Па оправи олтар Господњи и принесе на њему жртве захвалне и у славу, и заповеди Јудејцима да служе Господу Богу Израиљевом. 014 2CH 033 017 Али народ још приношаше жртве на висинама, али само Господу Богу свом. 014 2CH 033 018 А остала дела Манасијина и молитва његова Богу његовом и речи које му говорише видеоци у име Господа Бога Израиљевог, то је све у књизи о царевима Израиљевим. 014 2CH 033 019 А молитва његова и како се умолио, и сви греси његови и преступи, и места где је поградио висине и подигао лугове и ликове резане пре него се понизи, то је све записано у књигама пророчким. 014 2CH 033 020 И почину Манасија код отаца својих, и погребоше га у дому његовом. А на његово се место зацари Амон, син његов. 014 2CH 033 021 Двадесет и две године имаше Амон кад поче царовати, и царова две године у Јерусалиму. 014 2CH 033 022 И чињаше што је зло пред Господом као што је чинио Манасија, отац му; јер свим ликовима резаним, које начини Манасија, отац његов, приношаше Амон жртве и служаше им. 014 2CH 033 023 Али се не понизи пред Господом, као што се понизи Манасија отац његов; него исти Амон још више грешаше. 014 2CH 033 024 И побунише се на њ слуге његове, и убише га у кући његовој. 014 2CH 033 025 Тада поби народ земаљски све који се беху побунили на цара Амона, и зацари народ земаљски Јосију, сина његовог на његово место. 014 2CH 034 001 Осам година беше Јосији кад поче царовати, и царова тридесет и једну годину у Јерусалиму. 014 2CH 034 002 Он чињаше што је право пред Господом и хођаше путевима Давида оца свог и не одступаше ни надесно ни налево. 014 2CH 034 003 Јер осме године царовања свог, док још беше дете, поче тражити Бога Давида оца свог; а дванаесте године поче чистити Јудеју и Јерусалим од висина и од лугова и од ликова резаних и ливених. 014 2CH 034 004 Јер пред њим раскопаше олтаре Валима, и ликове сунчане који беху на њима исече, и гајеве, и ликове резане и ливене изломи и сатре, и разасу по гробовима оних који им приносише жртве; 014 2CH 034 005 А кости свештеничке сажеже на олтарима њиховим; и очисти Јудеју и Јерусалим; 014 2CH 034 006 Тако и градове Манасијине и Јефремове и Симеунове и до Нефталима, и пустоши њихове унаоколо. 014 2CH 034 007 И тако обори олтаре и гајеве, и ликове изломи и сатре, и све ликове сунчане исече по свој земљи Израиљевој; потом се врати у Јерусалим. 014 2CH 034 008 А осамнаесте године царовања свог пошто очисти земљу и дом, посла Сафана сина Азалијиног и Масију заповедника градског и Јоаха сина Јоахазовог, паметара, да се оправи дом Господа Бога његовог. 014 2CH 034 009 И они отидоше ка Хелкији, поглавару свештеничком, и предаше новце донесене у дом Божји, које скупише Левити вратари од синова Манасијиних и Јефремових и од свега остатка Израиљевог, и од свега Јуде и Венијамина, па се вратише у Јерусалим; 014 2CH 034 010 И дадоше настојницима над послом, који беху над домом Господњим, а они их даваху посленицима који рађаху у дому Господњем оправљајући што је трошно и утврђујући дом; 014 2CH 034 011 Даваху дрводељама и каменарима да се купује камење тесано и дрво за греде и да се побрвнају куће које беху развалили цареви Јудини. 014 2CH 034 012 А ти људи рађаху верно посао; и над њима беху постављени Јат и Овадија Левити од синова Мераријевих, и Захарија и Месулам од синова Катових да настоје око посла; и ти Левити сви умеху ударати у справе музичке. 014 2CH 034 013 И беху над носиоцима и над свим посленицима у свакој служби, и писари и управитељи и вратари беху Левити. 014 2CH 034 014 И кад изношаху новце донесене у дом Господњи, нађе Хелкија свештеник књигу закона Господњег даног преко Мојсија. 014 2CH 034 015 И каза Хелкија Сафану писару и рече: Нађох законик у дому Господњем. И даде Хелкија књигу Сафану. 014 2CH 034 016 А Сафан однесе књигу цару и јави му говорећи: Слуге твоје раде све што им је заповеђено. 014 2CH 034 017 Јер покупивши новце што се нађоше у дому Господњем, дадоше их настојницима и посленицима. 014 2CH 034 018 И још каза Сафан писар цару говорећи: Књигу ми даде Хелкија свештеник. И прочита је Сафан цару. 014 2CH 034 019 А кад цар чу шта говори закон, раздре хаљине своје. 014 2CH 034 020 И заповеди цар Хелкији и Ахикаму сину Сафановом и Авдону сину Михејином и Сафану писару и Асаји слузи царевом говорећи: 014 2CH 034 021 Идите упитајте Господа за ме и за остатак у Израиљу и Јуди ради речи књиге ове што се нађе, јер је велик гнев Господњи који се излио на нас зато што оци наши не држаше речи Господње да чине све онако како је написано у овој књизи. 014 2CH 034 022 И тако отиде Хелкија и људи цареви к Олди пророчици, жени Салума сина Текуја сина Асре ризничара, а она сеђаше у Јерусалиму у другом крају, и говорише с њом о том. 014 2CH 034 023 А она им рече: Овако вели Господ Бог Израиљев: Кажите човеку који вас је послао к мени: 014 2CH 034 024 Овако вели Господ: Ево пустићу зло на то место и на становнике његове, све клетве написане у књизи, коју су прочитали цару Јудином. 014 2CH 034 025 Зато што ме оставише и кадише другим боговима да би ме гневили свим делима руку својих, зато ће се излити гнев мој на то место и неће се угасити. 014 2CH 034 026 А цару Јудином који вас је послао да упитате Господа, овако му реците: Овако вели Господ Бог Израиљев за речи које си чуо: 014 2CH 034 027 Што је омекшало срце твоје и понизио си се пред Богом кад си чуо шта је рекао за то место и за становнике његове, и понизивши се преда мном раздро си хаљине своје и плакао преда мном, зато и ја услиших тебе, вели Господ. 014 2CH 034 028 Ево, ја ћу те прибрати к оцима твојим, и на миру ћеш бити прибран у гроб свој, и нећеш видети својим очима зло које ћу пустити на то место и на становнике његове. И казаше то цару. 014 2CH 034 029 Тада посла цар те скупи све старешине Јудине и јерусалимске. 014 2CH 034 030 И отиде цар у дом Господњи и сви људи из земље Јудине и Јерусалимљани, и свештеници и Левити и сав народ, мало и велико, и прочита им све речи књиге заветне, која се нађе у дому Господњем. 014 2CH 034 031 И цар стојећи на свом месту зададе веру пред Господом да ће ићи за Господом и држати заповести Његове и сведочанства Његова и уредбе Његове свим срцем и свом душом својом вршећи речи тог завета написане у тој књизи. 014 2CH 034 032 И каза, те присташе сви који се нађоше у Јерусалиму и у племену Венијаминовом; и чињаху Јерусалимљани по завету Бога, Бога отаца својих. 014 2CH 034 033 И укиде Јосија све гадове по свим крајевима синова Израиљевих, и учини, те сви који беху у Израиљу служаху Господу Богу свом. Свега века његовог не одступише од Господа Бога отаца својих. 014 2CH 035 001 И празнова Јосија у Јерусалиму пасху Господу; и клаше пасху четрнаестог дана првог месеца. 014 2CH 035 002 И постави свештенике у службе њихове, и утврди их да служе у дому Господњем. 014 2CH 035 003 И рече Левитима, који учаху сав народ Израиљев и беху посвећени Господу: Наместих свети ковчег у дому који је сазидао Соломун, син Давидов цар Израиљев, не треба више да га носите на раменима; сада служите Господу Богу свом и народу Његовом Израиљу. 014 2CH 035 004 И приправите се по домовима отаца својих по редовима својим како је наредио Давид цар Израиљев и Соломун син његов. 014 2CH 035 005 И стојте у светињи по редовима домова отачких браће своје, синова народних, и по редовима домова отачких међу Левитима. 014 2CH 035 006 И тако закољите пасху, и освештајте се и приправите браћу своју да би чинили како је рекао Господ преко Мојсија. 014 2CH 035 007 И Јосија даде народу од стоке јагањаца и јарића, све за пасху, свима који беху онде, на број две хиљаде и шест стотина, и три хиљаде говеда, све од царевог блага. 014 2CH 035 008 И кнезови његови дадоше драговољно народу, свештеницима и Левитима: Хелкија и Захарија и Јехило старешине у дому Божијем дадоше свештеницима за пасху две хиљаде и шест стотина јагањаца и јарића и три стотине говеда. 014 2CH 035 009 Хонанија и Семаја и Натанаило браћа његова, и Асавија и Јеило и Јозавад, поглавари левитски дадоше Левитима за пасху пет хиљада јагањаца и јарића, и пет стотина говеда. 014 2CH 035 010 И кад би спремљено за службу, стадоше свештеници на своје место и Левити у редовима својим по заповести царевој. 014 2CH 035 011 И клаху пасху, и свештеници кропљаху крвљу примајући из њихових руку, а Левити дераху. 014 2CH 035 012 И одвојише жртву паљеницу да даду народу по редовима домова отачких да се принесе Господу, како је написано у књизи Мојсијевој. Тако учинише и с говедима. 014 2CH 035 013 И пекоше пасху на огњу по обичају; а друге посвећене ствари куваше у лонцима и у котловима и у тавама, и раздаваше брзо свему народу. 014 2CH 035 014 Потом готовише себи и свештеницима; јер свештеници синови Аронови имаху посла око жртава паљеница и претилина до ноћи; зато Левити готовише и себи и свештеницима синовима Ароновим. 014 2CH 035 015 И певачи синови Асафови стајаху на свом месту по заповести Давидовој и Асафовој и Емановој и Једутуна видеоца царевог; и вратари на свим вратима; не мицаху се од службе своје, него браћа њихова, остали Левити, готовише им. 014 2CH 035 016 Тако би уређена сва служба Господња у онај дан да се прослави пасха и принесу жртве паљенице на олтару Господњем по заповести цара Јосије. 014 2CH 035 017 И празноваше синови Израиљеви који се нађоше онде пасху у то време и празник пресних хлебова седам дана. 014 2CH 035 018 И не би пасха празнована као ова у Израиљу од времена Самуила пророка, нити који од царева Израиљевих празнова пасху као што је празнова Јосија са свештеницима и Левитима и са свим Јудом и Израиљем што га се нађе, и с Јерусалимљанима. 014 2CH 035 019 Осамнаесте године царовања Јосијиног празнована би та пасха. 014 2CH 035 020 После свега тога, кад Јосија уреди дом, дође Нехаон цар мисирски да бије Харкемис на Ефрату, и Јосија изиђе преда њ. 014 2CH 035 021 А он посла к њему посланике и поручи: Шта ја имам с тобом, царе Јудин? Не идем ја данас на тебе, него на дом који војује на мене, и Бог ми је заповедио да похитам. Прођи се Бога који је са мном, да те не убије. 014 2CH 035 022 Али се Јосија не одврати од њега, него се преобуче да се бије с њим, и не послуша речи Нехаонове из уста Божјих, него дође да се побије у пољу мегидонском. 014 2CH 035 023 И стрелци устрелише цара Јосију, и цар рече слугама својим: Извезите ме одавде, јер сам љуто рањен. 014 2CH 035 024 И скидоше га слуге његове с кола, и метнуше на друга кола која имаше, и одвезоше га у Јерусалим; и умре, и би погребан у гробљу отаца својих. И сав Јуда и Јерусалим плака за Јосијом. 014 2CH 035 025 И пророк Јеремија нарица за Јосијом. И сви певачи и певачице спомињаше у тужбалицама својим Јосију до данашњег дана, и уведоше их у обичај у Израиљу, и ето написане су у плачу. 014 2CH 035 026 А остала дела Јосијина и милостиње његове, како пише у закону Господњем, 014 2CH 035 027 Дела његова прва и последња, ето записана су у књизи о царевима Израиљевим и Јудиним. 014 2CH 036 001 Тада узе народ земаљски Јоахаза, сина Јосијиног, и зацарише га место оца његовог у Јерусалиму. 014 2CH 036 002 Двадесет и три године имаше Јоахаз кад поче царовати, и царова три месеца у Јерусалиму. 014 2CH 036 003 Јер га сврже цар мисирски у Јерусалиму и оглоби земљу сто таланата сребра и таланата злата. 014 2CH 036 004 И постави цар мисирски Елијакима брата његовог царем над Јудом и Јерусалимом, и пре му беше име Јоаким; а Јоахаза брата његовог узе Нехаон и одведе га у Мисир. 014 2CH 036 005 Двадесет и пет година беше Јоакиму кад поче царовати, и царова једанаест година у Јерусалиму; и чињаше зло пред Господом Богом својим. 014 2CH 036 006 И дође на њ Навуходоносор цар вавилонски, и свеза га у двоје вериге бронзане и одведе га у Вавилон. 014 2CH 036 007 И судове дома Господњег однесе Навуходоносор у Вавилон, и метну их у цркву своју у Вавилону. 014 2CH 036 008 А остала дела Јоакимова и гадове које је чинио, и шта се на њему нађе, ето, то је записано у књизи о царевима Израиљевим и Јудиним; и зацари се на његово место Јоахин син његов. 014 2CH 036 009 Беше Јоахину осам година кад поче царовати, и царова три месеца и десет дана у Јерусалиму; и чињаше што је зло пред Господом. 014 2CH 036 010 И кад прође она година, посла цар Навуходоносор, те га однесоше у Вавилон са закладама дома Господњег, а царем постави Седекију, брата његовог над Јудом и Јерусалимом. 014 2CH 036 011 Двадесет и једна година беше Седекији кад поче царовати, и царова једанаест година у Јерусалиму. 014 2CH 036 012 И чињаше зло пред Господом Богом својим, и не покори се пред Јеремијом пророком, који му говораше из уста Господњих; 014 2CH 036 013 Него се још одврже од цара Навуходоносора, који га беше заклео Богом; и отврдну вратом својим и отврдну срцем својим да се не обрати ка Господу Богу Израиљевом. 014 2CH 036 014 И сви главари између свештеника и народ грешаше веома много по свим гадним делима других народа, скврнећи дом Господњи, који беше осветио у Јерусалиму. 014 2CH 036 015 И Господ Бог отаца њихових слаше к њима зарана једнако гласнике своје, јер му беше жао народа Његовог и стана Његовог. 014 2CH 036 016 А они се ругаху гласницима Божјим, и не мараху за речи Његове, и смејаху се пророцима Његовим, докле се не распали гнев Господњи на народ Његов, те не би лека. 014 2CH 036 017 И доведе на њих цара халдејског, који поби младиће њихове мачем у дому светиње њихове, и не пожали ни младића ни девојке, ни старца ни немоћна. Све му даде у руке. 014 2CH 036 018 И све судове дома Божјег, велике и мале, и благо дома Господњег и благо царево и кнезова његових, све однесе у Вавилон. 014 2CH 036 019 И упалише дом Божји, и развалише зид јерусалимски, и све дворове у њему попалише огњем, и искварише све драгоцене закладе његове. 014 2CH 036 020 И шта их оста од мача, однесе у Вавилон и бише робови њему и синовима његовим, докле не наста царство персијско, 014 2CH 036 021 Да се испуни реч Господња коју рече устима Јеремијиним, докле се земља не издовољи суботама својим, јер почиваше све време докле беше пуста, докле се не наврши седамдесет година. 014 2CH 036 022 Али прве године Кира, цара персијског, да би се испунила реч Господња коју рече на уста Јеремијина, подиже Господ дух Кира цара персијског, те огласи по свему царству свом и расписа говорећи: 014 2CH 036 023 Овако вели Кир, цар персијски: Сва царства земаљска дао ми је Господ Бог небески, и Он ми је заповедио да му сазидам дом у Јерусалиму у Јудеји. Ко је између вас од свега народа Његовог? Господ Бог његов нека буде с њим, па нек иде. # # BOOK 015 EZR Ezra Јездрина 015 EZR 001 001 Прве године Кира, цара персијског, да би се испунила реч Господња, коју рече на уста Јеремијина, подиже Господ дух Кира, цара персијског, те огласи по свему царству свом и расписа говорећи: 015 EZR 001 002 Овако вели Кир, цар персијски: Сва царства земаљска дао ми је Господ Бог небески, и Он ми је заповедио да Му сазидам дом у Јерусалиму у Јудеји. 015 EZR 001 003 Ко је између вас од свега народа Његовог? Бог небески нека буде с њим, па нек иде у Јерусалим у Јудеји, и нека зида дом Господа Бога Израиљевог, Бога који је у Јерусалиму. 015 EZR 001 004 А ко би остао у коме год месту где се бави, нека га људи оног места потпомогну сребром и златом и имањем и стоком осим драговољног прилога на дом Божји у Јерусалиму. 015 EZR 001 005 Тада усташе главари породица отачких од Јуде и Венијамина, и свештеници и Левити и сви којима Бог подиже дух да иду да зидају дом Господњи у Јерусалиму. 015 EZR 001 006 И потпомогоше их сви који беху око њих судовима сребрним и златним, имањем и стоком и стварима скупоценим осим свега што драговољно приложише. 015 EZR 001 007 И цар Кир издаде судове дома Господњег које беше однео из Јерусалима цар Навуходоносор и метнуо у дом својих богова; 015 EZR 001 008 А издаде их Кир, цар персијски, преко Митридата ризничара, који их изброја Сасавасару, кнезу јудејском. 015 EZR 001 009 А ово им је број: здела златних тридесет, здела сребрних хиљада, ножева двадесет и девет, 015 EZR 001 010 Чаша златних тридесет, других чаша сребрних четири стотине и десет, других судова хиљаду; 015 EZR 001 011 Свега судова златних и сребрних пет хиљада и четири стотине; све то понесе Сасавасар кад се врати из Вавилона у Јерусалим. 015 EZR 002 001 А ово су људи оне земље што пођоше из ропства од оних који бише пресељени, које пресели Навуходоносор цар вавилонски у Вавилон, и вратише се у Јерусалим и у Јудеју, сваки у свој град: 015 EZR 002 002 Који дођоше са Зоровавељем, с Исусом, Немијом, Серајом, Релајом, Мардохејем, Вилсаном, Миспаром, Вигвајем, Реумом и Ваном; на број беше људи народа Израиљевог: 015 EZR 002 003 Синова Фаросових две хиљаде, сто и седамдесет и два; 015 EZR 002 004 Синова Сефатијиних триста и седамдесет и два; 015 EZR 002 005 Синова Арахових седам стотина и седамдесет и пет; 015 EZR 002 006 Синова Фат-Моавових, од синова Исусових и Јоавових, две хиљаде осам стотина и дванаест; 015 EZR 002 007 Синова Еламових хиљада и двеста и педесет и четири; 015 EZR 002 008 Синова Затујевих девет стотина и четрдесет и пет; 015 EZR 002 009 Синова Захајевих седам стотина и шездесет; 015 EZR 002 010 Синова Ванијевих шест стотина и четрдесет и два; 015 EZR 002 011 Синова Вивајевих шест стотина и двадесет и три; 015 EZR 002 012 Синова Азгадових хиљада и двеста и двадесет и два; 015 EZR 002 013 Синова Адоникамових шест стотина и шездесет и шест; 015 EZR 002 014 Синова Вигвајевих две хиљаде педесет и шест; 015 EZR 002 015 Синова Адинових четири стотине и педесет и четири; 015 EZR 002 016 Синова Атирових од Језекије Двадесет и осам; 015 EZR 002 017 Синова Висајевих триста и двадесет и три; 015 EZR 002 018 Синова Јориних сто и дванаест; 015 EZR 002 019 Синова Асумових двеста и двадесет и три; 015 EZR 002 020 Синова Гиварових двадесет и пет; 015 EZR 002 021 Синова витлејемских сто и двадесет и три; 015 EZR 002 022 Људи из Нетофата педесет и шест; 015 EZR 002 023 Људи из Анатота Сто и двадесет и осам; 015 EZR 002 024 Синова азмаветских четрдесет и два; 015 EZR 002 025 Синова киријат-јаримских, хефирских и виротских седам стотина и четрдесет и три; 015 EZR 002 026 Синова рамских и гавајских шест стотина и двадесет и један; 015 EZR 002 027 Људи из Михмаса сто и двадесет и два; 015 EZR 002 028 Људи из Ветиља и Гаја двеста и двадесет и три; 015 EZR 002 029 Синова невонских педесет и два; 015 EZR 002 030 Синова Магвисових сто и педесет и шест; 015 EZR 002 031 Синова Елама другог хиљада и двеста и педесет и четири; 015 EZR 002 032 Синова Харимових триста и двадесет; 015 EZR 002 033 Синова лодских, адидских и ононских седам стотина и двадесет и пет; 015 EZR 002 034 Синова јерихонских триста и четрдесет и пет; 015 EZR 002 035 Синова сенајских три хиљаде и шест стотина и тридесет; 015 EZR 002 036 Свештеника: синова Једанијих од дома Исусовог девет стотина и седамдесет и три; 015 EZR 002 037 Синова Имирових хиљада и педесет и два; 015 EZR 002 038 Синова Пасхорових хиљада и двеста и четрдесет и седам; 015 EZR 002 039 Синова Харимових хиљада и седамнаест; 015 EZR 002 040 Левита: синова Исусових и Кадмилових између синова Одујиних седамдесет и четири; 015 EZR 002 041 Певача: синова Асафових сто и двадесет и осам; 015 EZR 002 042 Синова вратарских: синова Салумових, синова Атирових, синова Талмонових, синова Акувових, синова Атитиних, синова Совајевих, свега сто и тридесет и девет; 015 EZR 002 043 Нетинеја: синова Сишиних, синова Асуфиних, синова Таваотових, 015 EZR 002 044 Синова Киросових, синова Сијајиних, синова Фадонових, 015 EZR 002 045 Синова Леваниних, синова Агавиних, синова Акувових, 015 EZR 002 046 Синова Агавових, синова Самлајевих, синова Ананових, 015 EZR 002 047 Синова Гидилових, синова Гарових, синова Реајиних, 015 EZR 002 048 Синова Ресинових, синова Некодиних, синова Газамових, 015 EZR 002 049 Синова Узиних, синова Фасејиних, синова Висајевих, 015 EZR 002 050 Синова Асениних, синова Меунимових, синова Нефусимових, 015 EZR 002 051 Синова Ваквукових, синова Акуфиних, синова Арурових, 015 EZR 002 052 Синова Васлитових, синова Меидиних, синова Арсиних, 015 EZR 002 053 Синова Варкосових, синова Сисариних, синова Таминих, 015 EZR 002 054 Синова Несијиних, синова Атифиних, 015 EZR 002 055 Синова слуга Соломунових: синова Сотајевих, синова Соферетових, синова Феридиних, 015 EZR 002 056 Синова Јалиних, синова Дарконових, синова Гидилових, 015 EZR 002 057 Синова Сефатијиних, синова Атилових, синова Фохерета од Севојима, синова Амонових, 015 EZR 002 058 Свега Нетинеја и синова слуга Соломунових триста и деведесет и два. 015 EZR 002 059 И ови пођоше из Тел-Мелеха и Тел-Арисе, Херув, Адан и Имир, али не могоше показати отачки дом свој и семе своје, еда ли су од Израиља, 015 EZR 002 060 И синови Делајини, синови Товијини, синови Некодини, њих шест стотина и педесет и два; 015 EZR 002 061 И од синова свештеничких: синови Авајини, синови Акосови, синови Варзелаја, који се ожени једном између кћери Варзелаја Галађанина, те се прозва њиховим именом. 015 EZR 002 062 Они тражише по књигама да би показали род свој, али се не нађоше, зато бише одлучени од свештенства. 015 EZR 002 063 И запрети им Тирсата да не једу од светиње над светињама докле не настане свештеник с Уримом и Тумимом. 015 EZR 002 064 Свега збора скупа беше четрдесет и две хиљаде и три стотине и шездесет, 015 EZR 002 065 Осим слуга њихових и слушкиња њихових, којих беше седам хиљада и три стотине и тридесет и седам, а међу њима беше двеста певача и певачица. 015 EZR 002 066 Имаху седам стотина и тридесет шест коња, двеста и четрдесет и пет масака, 015 EZR 002 067 Четири стотине и тридесет и пет камила, шест хиљада и седам стотина и двадесет магараца. 015 EZR 002 068 И неки између домова отачких дошавши к дому Господњем и Јерусалиму приложише драговољно да се гради дом Божји на свом месту. 015 EZR 002 069 По могућству свом дадоше у ризницу за посао: злата шездесет и једну хиљаду драма, сребра пет хиљада мина, и хаљина свештеничких стотину. 015 EZR 002 070 И тако се населише свештеници и Левити и неки из народа и певачи и вратари и Нетинеји у градовима својим, и сав Израиљ у својим градовима. 015 EZR 003 001 А кад дође седми месец и синови Израиљеви беху у својим градовима, сабра се народ једнодушно у Јерусалим. 015 EZR 003 002 Тада уста Исус, син Јоседеков с браћом својом свештеницима и Зоровавељ син Салатилов с браћом својом, и изградише олтар Бога Израиљевог да приносе на њему жртве паљенице како пише у закону Мојсија човека Божијег. 015 EZR 003 003 И подигоше олтар на месту његовом, ако и беху у страху од народа земаљских; и приносише на њему жртве паљенице Господу, жртве паљенице јутром и вечером; 015 EZR 003 004 И празноваше празник сеница, како је писано, приносећи жртве паљенице сваки дан на број како је уређено за сваки дан. 015 EZR 003 005 А потом приносише жртву паљеницу свагдашњу, и на младине и на све празнике Господње освећене и од сваког који драговољно приношаше принос Господу. 015 EZR 003 006 Од првог дана месеца седмог почеше приносити жртве паљенице Господу, а дом Господњи још не беше основан. 015 EZR 003 007 И дадоше новце каменарима и дрводељама, и храну и пиће и уље Сидоњанима и Тирцима да довозе дрва кедрова с Ливана у море јопско, како им беше пустио Кир, цар персијски. 015 EZR 003 008 И друге године по повратку њиховом к дому Божијем у Јерусалим, другог месеца, почеше Зоровавељ син Салатилов и Исус син Јоседеков и остала браћа њихова, свештеници и Левити, и сви који дођоше из ропства у Јерусалим и поставише Левите од двадесет година и више да настоје над послом око дома Господњег. 015 EZR 003 009 И би постављен Исус и синови његови и браћа његова, и Кадмило и синови његови, синови Јудини, заједно да настоје над посленицима у дому Божијем, и синови Инададови и њихови синови и браћа њихова Левити. 015 EZR 003 010 И кад зидари полагаху темељ цркви Господњој, поставише свештенике обучене с трубама и Левите синове Асафове с кимвалима да хвале Господа по уредби Давида цара Израиљевог. 015 EZR 003 011 И певаху наизменце хвалећи и славећи Господа: Јер је до века милост Његова над Израиљем. И сав народ подвикиваше гласно хвалећи Господа што се осниваше дом Господњи. 015 EZR 003 012 А многи од свештеника и Левита и главара домова отачких, старци који беху видели пређашњи дом, плакаху гласно гледајући овај дом који се осниваше, а многи опет подвикиваху од радости, 015 EZR 003 013 Те народ не могаше разазнати вику радосну од вике плачне у народу, јер народ подвикиваше гласно, и вика се чујаше далеко. 015 EZR 004 001 А кад чуше непријатељи Јудини и Венијаминови да они који се вратише из ропства зидају цркву Господу Богу Израиљевом, 015 EZR 004 002 Дођоше к Зоровавељу и ка главарима домова отачких, и рекоше им: Да и ми зидамо с вама, јер ћемо као и ви тражити Бога вашег, и Њему приносимо жртве од времена Есарадона, цара асирског, који нас је довео овамо. 015 EZR 004 003 А Зоровавељ и Исус и остали главари домова отачких у Израиљу рекоше им: Не можете ви с нама зидати дом Богу нашем, него ћемо ми сами зидати Господу Богу Израиљевом, како нам је заповедио Кир, цар персијски. 015 EZR 004 004 Тада народ земаљски досађиваше народу Јудином и сметаше их у зидању; 015 EZR 004 005 И наимаху саветнике супрот њима да расипају намеру њихову свега времена Кира, цара персијског, до владе Дарија, цара персијског. 015 EZR 004 006 А кад се зацари Асвир, у почетку његовог царовања написаше тужбу на становнике јудејске и јерусалимске. 015 EZR 004 007 И за времена Артаксерксовог писа Вислам, Митредат, Тавеило и остали другови његови Артаксерксу цару персијском; а књига беше писана сирским писмом и сирским језиком. 015 EZR 004 008 Реум старешина у већу и Симсај писар написаше једну књигу против Јерусалима цару Артаксерксу овако: 015 EZR 004 009 Реум старешина у већу и Симсај писар и остали другови њихови, Дињани, Афарсашани, Тарфаљани, Афаршани, Архевљани, Вавилоњани, Сусанашани, Деављани, Еламљани, 015 EZR 004 010 И остали народ који пресели велики и славни Асенафар и насели по градовима самаријским, и остали с ове стране реке, тада и тада. 015 EZR 004 011 Ово је препис од књиге коју му послаше: Цару Артаксерксу. Слуге твоје, људи с ове стране реке, тада и тада. 015 EZR 004 012 Да је на знање цару да Јудејци који пођоше од тебе к нама, дођоше у Јерусалим, и град одметнички и опаки зидају, зидове оправљају и из темеља подижу. 015 EZR 004 013 Него да је на знање цару: ако се овај град сазида и зидови оправе, они неће давати данка ни порезе ни царине, те ће бити штета ризници царској. 015 EZR 004 014 Што дакле плату од двора примамо, те нам не приличи да гледамо штету цареву, тога ради шаљемо и јављамо цару, 015 EZR 004 015 Да се потражи у књизи дневника отаца твојих, па ћеш наћи у књизи дневника и дознати да је овај град одметнички и да је на штету царевима и земљама и да су се у њему дизале буне од давнина, те зато би раскопан овај град. 015 EZR 004 016 Дајемо на знање цару: ако се овај град сазида и зидови се његови оправе, онда овај део преко реке неће више бити твој. 015 EZR 004 017 Тада цар посла одговор Реуму, старешини у већу и Симсају писару и осталим друговима њиховим који сеђаху у Самарији и осталим с оне стране реке: Поздравље, тада и тада. 015 EZR 004 018 Књига коју нам посласте разговетно би прочитана преда мном. 015 EZR 004 019 И заповедих те потражише и нађоше да је тај град од давнина устајао на цареве и да су у њему бивали одмети и буне, 015 EZR 004 020 И да су силни цареви бивали у Јерусалиму, који владаху свим што је преко реке, и даваху им се данци и порезе и царине. 015 EZR 004 021 Зато наредите да се забрани оним људима да се онај град не зида докле ја не заповедим. 015 EZR 004 022 И пазите да не погрешите у том. Јер зашто би зло расло на штету царевима? 015 EZR 004 023 А кад се препис од књиге цара Артаксеркса прочита пред Реумом и Симсајем писарем и пред друговима њиховим, они брже отидоше у Јерусалим к Јудејцима, те им забранише оружаном силом. 015 EZR 004 024 Тада стаде посао око дома Божијег у Јерусалиму, и стаја до друге године царовања Дарија, цара персијског. 015 EZR 005 001 Тада Агеј пророк и Захарија, син Идов, пророк пророковаху Јудејцима који беху у Јудеји и у Јерусалиму у име Бога Израиљевог. 015 EZR 005 002 И уста Зоровавељ, син Салатилов и Исус син Јоседеков, и почеше опет зидати дом Божји у Јерусалиму, и беху с њима пророци Божји помажући им. 015 EZR 005 003 У то време дође к њима Татнај управитељ с ове стране реке, и Сетар-Воснај и другови њихови, и рекоше им овако: Ко вам је дао власт да зидате ту кућу и да оправљате те зидове? 015 EZR 005 004 Тада им одговорисмо именујући људе који грађаху ту грађевину. 015 EZR 005 005 Али беше око Божје на старешинама јудејским, те им не забранише докле не отиде ствар до Дарија и донесу одговор о том. 015 EZR 005 006 А ово је препис од књиге који посла цару Дарију Тантај, управитељ с ове стране реке и Сетар-Воснај с друговима својим Афарсашанима који беху с ове стране реке. 015 EZR 005 007 Послаше му књигу, а у њој беше написано овако: Дарију цару свако добро. 015 EZR 005 008 Да је на знање цару да дођосмо у јудејску земљу к дому Бога великог, који зидају од великог камена, и дрвље мећу у зидове, и посао се брзо ради и напредује у рукама њиховим. 015 EZR 005 009 И запитасмо тамошње старешине рекавши им: Ко вам је дао власт да зидате тај дом и да оправљате те зидове? 015 EZR 005 010 Па их и за имена њихова запитасмо да бисмо ти јавили, и записасмо имена оних који су главари међу њима. 015 EZR 005 011 А они нам одговорише овако говорећи: Ми смо слуге Бога небеског и земаљског, и зидамо дом који је био сазидан пре много времена, који је зидао и подигао велики цар Израиљев. 015 EZR 005 012 Али кад оци наши разгневише Бога небеског, даде их у руке Навуходоносору, цару вавилонском Халдејцу, који раскопа овај дом, а народ пресели у Вавилон. 015 EZR 005 013 Али прве године Кира, цара вавилонског, цар Кир заповеди да се сазида овај дом Божји. 015 EZR 005 014 Још и судове дома Божијег златне и сребрне које нам Навуходоносор беше узео из цркве јерусалимске и однео у цркву вавилонску, изнесе их цар Кир из цркве вавилонске, и бише дани по имену Сасавасару, ког постави управитељем, 015 EZR 005 015 И рече му: Узми ове судове па иди и однеси их у цркву која је у Јерусалиму, и дом Божји нека се сазида на свом месту. 015 EZR 005 016 Онда тај Сасавасар дође и постави темељ дому Божијем у Јерусалиму; и од тог времена досад зида се и још није довршен. 015 EZR 005 017 Ако је дакле угодно цару, нека се потражи у ризници царској у Вавилону је ли цар Кир заповедио да се сазида овај дом Божји у Јерусалиму, и вољу своју о том нека нам цар пошаље. 015 EZR 006 001 Тада цар Дарије заповеди те тражише у књижици где се остављаше благо у Вавилону. 015 EZR 006 002 И нађоше у Ахмети у двору царском у земљи мидској књигу у којој беше записан овај спомен. 015 EZR 006 003 Прве године цара Кира заповеди цар Кир: Дом Божји у Јерусалиму да се сазида да буде место где ће се приносити жртве, и темељи да му се изидају, да буде висок шездесет лаката и широк шездесет лаката. 015 EZR 006 004 Три реда да буду од камења великог и један ред од дрвета новог, а трошак да се даје из царског дома. 015 EZR 006 005 И судови дома Божијег златни и сребрни што Навуходоносор беше узео из цркве јерусалимске и донео у Вавилон, да се врате и опет однесу у цркву јерусалимску на своје место и да се оставе у дому Божијем. 015 EZR 006 006 Зато Татнају управитељу с оне стране реке, Сетар-Воснају с друговима својим Афарсашанима који сте с оне стране реке, уклоните се одатле. 015 EZR 006 007 Оставите нека се гради тај дом Божји, управитељ јудејски и старешине њихове нека зидају тај дом Божји на месту његовом. 015 EZR 006 008 Још заповедам шта ћете чинити старешинама јудејским да би се сазидао тај дом Божји; од блага царског, од доходака с оне стране реке, да се даје без оклевања трошак оним људима да се не заустављају. 015 EZR 006 009 И шта треба, било јунаца или овнова или јагањаца за жртве паљенице Богу небеском, или пшенице, соли, вина и уља, како кажу свештеници јерусалимски, да им се даје сваки дан без одгађања, 015 EZR 006 010 Да приносе мирисне жртве Богу небеском и да се моле за живот царев и синова његових. 015 EZR 006 011 Још заповедам: Ко би учинио другачије, из његове куће да се узме брвно и пободе, и он на њему да се погуби, и његова кућа да буде буњиште за то. 015 EZR 006 012 И Бог који је онде настанио име своје, да обори сваког цара и сваки народ који би дигао руку да промени ово и раскопа тај дом Божји у Јерусалиму. Ја Дарије заповедам ово, одмах да се изврши. 015 EZR 006 013 Тада Татнај управитељ с оне стране реке, Сетар-Воснај и другови њихови учинише одмах како заповеди Дарије. 015 EZR 006 014 И старешине јудејске зидаше и напредоваше по пророштву Агеја пророка и Захарије сина Идовог, зидаше и довршише по заповести Бога Израиљевог и по заповести Кира и Дарија и Артаксеркса, цара персијског. 015 EZR 006 015 И сврши се тај дом до трећег дана месеца Адара шесте године царовања цара Дарија. 015 EZR 006 016 И синови Израиљеви, свештеници и Левити и остали између оних који се вратише из ропства посветише тај дом Божји радујући се. 015 EZR 006 017 И принесоше на посвећење тог дома Божијег сто јунаца, двеста овнова, четири стотине јагањаца и дванаест јараца на жртву за грех за свега Израиља према броју племена Израиљевих. 015 EZR 006 018 И поставише свештенике по редовима њиховим и Левите по редовима њиховим да служе Богу у Јерусалиму како је написано у књизи Мојсијевој. 015 EZR 006 019 Потом славише који се вратише из ропства пасху четрнаестог дана првог месеца. 015 EZR 006 020 Јер се очистише и свештеници и Левити, те беху сви чисти, и клаше пасху за све који се вратише из ропства и за браћу своју свештенике и за себе саме. 015 EZR 006 021 И једоше синови Израиљеви који се вратише из ропства и сви који се од нечистоте народа земаљских одвојише к њима да траже Господа Бога Израиљевог. 015 EZR 006 022 И празноваше празник пресних хлебова седам дана веселећи се; јер их развесели Господ и обрати срце цара асирског к њима да укрепи руке њихове у послу око дома Бога, Бога Израиљевог. 015 EZR 007 001 А после ових ствари за царовања Артаксеркса, цара персијског, Јездра, син Сераје сина Азарије, сина Хелкије, 015 EZR 007 002 Сина Салума, сина Садока, сина Ахитова, 015 EZR 007 003 Сина Амарије, сина Азарије, сина Мерајота, 015 EZR 007 004 Сина Зераје, сина Озије, сина Вукија, 015 EZR 007 005 Сина Авузије, сина Финеса, сина Елеазара, сина Арона поглавара свештеничког, 015 EZR 007 006 Тај Јездра врати се из вавилонске, а беше књижевник вешт закону Мојсијевом, који даде Господ Бог Израиљев, и цар му даде све што заиска, јер рука Господа Бога његовог беше над њим, 015 EZR 007 007 И вратише се у Јерусалим неки синови Израиљеви и свештеници и Левити и певачи и вратари и Нетинеји седме године цара Артаксеркса. 015 EZR 007 008 А дође у Јерусалим петог месеца седме године тог цара. 015 EZR 007 009 Јер првог дана првог месеца пође из вавилонске, а првог дана петог месеца дође у Јерусалим, јер добра рука Бога његовог беше над њим. 015 EZR 007 010 Јер Јездра беше управио срце своје да истражује закон Господњи и да га извршује и да учи Израиља уредбама и законима. 015 EZR 007 011 А ово је препис од књиге коју даде цар Артаксерксо Јездри свештенику књижевнику вештом стварима што је заповедио Господ и уредбама Његовим у Израиљу: 015 EZR 007 012 Артаксерксо цар над царевима Јездри свештенику, књижевнику вештом у закону Бога небеског, свако добро; тада и тада. 015 EZR 007 013 Ја заповедам: Ко год у мом царству од народа Израиљевог и од свештеника његових и Левита хоће од своје воље да иде с тобом у Јерусалим, нек иде. 015 EZR 007 014 Јер се шаљеш од цара и од седам саветника његових да надгледаш Јудеју и Јерусалим по закону Бога свог који ти је у рукама, 015 EZR 007 015 И да однесеш сребро и злато што цар и саветници његови драговољно приносе Богу Израиљевом, коме је стан у Јерусалиму, 015 EZR 007 016 И све сребро и злато што накупиш у својој земљи вавилонској с драговољним прилозима које народ и свештеници драговољно приложе на дом Бога свог у Јерусалиму. 015 EZR 007 017 Па одмах за те новце купи јунце и овнове и јагањце с даровима њиховим и наливима њиховим, и принеси их на олтару дома Бога нашег у Јерусалиму. 015 EZR 007 018 И шта се теби и браћи твојој свиди учинити с осталим сребром и златом, учините по вољи Бога свог. 015 EZR 007 019 И судови који су ти дати за службу у дому Бога твог, остави пред Богом у Јерусалиму. 015 EZR 007 020 И шта би још требало дому Бога твог, те би ваљало дати, подај из царске ризнице. 015 EZR 007 021 И још заповедам ја, цар Артаксерксо свим ризничарима с оне стране реке, да шта год заиште од вас Јездра свештеник, књижевник вешти закону Бога небеског, одмах да се учини, 015 EZR 007 022 До сто таланата сребра и до сто кора пшенице и до сто вата вина и до сто вата уља, а соли без мере, 015 EZR 007 023 Шта год заповеди Бог небески, одмах да се учини за дом Бога небеског, да не дође гнев на царство, на цара и на синове његове. 015 EZR 007 024 И још вам јављамо да се ни од једног између свештеника и Левита и певача и вратара и Нетинеја и других слуга тог дома Божијег не сме узимати данак ни порез ни царина. 015 EZR 007 025 А ти, Јездра, по мудрости Бога свог која ти је дата постави управитеље и судије да суде свему народу што је с оне стране реке између свих који знају закон Бога твог, и ко не зна, учите га. 015 EZR 007 026 А ко не би извршавао закон Бога твог и закон царев, одмах да му се суди, било да се погуби или да се прогна или да се оглоби или да се баци у тамницу. 015 EZR 007 027 Благословен да је Господ Бог отаца наших, који даде то цару у срце да украси дом Господњи у Јерусалиму, 015 EZR 007 028 И даде ми, те нађох милост пред царем и саветницима његовим и пред свим силним кнезовима царевим. И ја се ослободих, јер рука Господа Бога мог беше нада мном, и скупих главаре из Израиља да иду са мном. 015 EZR 008 001 А ово су главари домова отачких и племе оних што пођоше са мном из Вавилона за владе цара Артаксеркса: 015 EZR 008 002 Од синова Финесових Гирсом; од синова Итамарових Данило; од синова Давидових Хатус; 015 EZR 008 003 Од синова Сеханије, који беше од синова Фаросових, Захарија и с њим на број мушкиња сто и педесет; 015 EZR 008 004 Од синова Фат-Моавових Елиоинај син Зерајин и с њим мушкиња двеста; 015 EZR 008 005 Од синова Сеханијиних син Јасилов и с њим мушкиња три стотине; 015 EZR 008 006 И од синова Адинових Евед син Јонатанов и с њим мушкиња педесет; 015 EZR 008 007 И од синова Еламових Исаија син Аталијин и с њим мушкиња седамдесет; 015 EZR 008 008 И од синова Севатијиних Зевадија син Михаилов и с њим мушкиња осамдесет; 015 EZR 008 009 Од синова Јоавових Овадија син Јехилов и с њим мушкиња двеста и осамдесет; 015 EZR 008 010 И од синова Селомитових син Јосифијин и с њим мушкиња сто и шездесет; 015 EZR 008 011 И од синова Вивајевих Захарија син Вивајев и с њим мушкиња двадесет и осам; 015 EZR 008 012 И од синова Азгадових Јоанан син Акатанов и с њим мушкиња сто и десет; 015 EZR 008 013 И од синова Адоникамових последњих по имену Елифелет, Јеило и Семаја и с њима мушкиња шездесет; 015 EZR 008 014 И од синова Вигвајевих Гутај и Завуд и с њима мушкиња седамдесет. 015 EZR 008 015 И сабра их код реке која тече у Аву, и онде стајасмо у логору три дана; после прегледах народ и свештенике али не нађох онде ни једног од синова Левијевих. 015 EZR 008 016 Зато послах Елијезера, Арила, Семају и Елнатана и Јарива и Елнатана и Натана и Захарију и Месулама и главаре, и Јојарива и Еланатана учитеље, 015 EZR 008 017 И оправи их к Иду поглавару у месту Касифији, и научи их шта ће говорити Иду и браћи његовој Нетинејима у месту Касифији да би нам довели слуге за дом Бога нашег. 015 EZR 008 018 И доведоше нам, јер добра рука Божија беше над нама, човека разумног између синова Малија сина Левија сина Израиљевог, Серевију са синовима његовим и браћом његовом, њих осамнаест; 015 EZR 008 019 И Асавију и с њим Исаију од синова Мераријевих, с браћом његовом и њиховим синовима, њих двадесет, 015 EZR 008 020 И од Нетинеја, које одреди Давид и кнезови да служе Левитима, двеста и двадесет Нетинеја, који сви бише именовани поименце. 015 EZR 008 021 Тада огласих онде на реци Ави пост, да бисмо се понизили пред Богом својим и измолили у Њега срећан пут себи и деци својој и свему благу свом. 015 EZR 008 022 Јер ме беше стид искати од цара војске и коњика да нас бране од непријатеља путем, јер бејасмо рекли цару говорећи: Рука је Бога нашег на добро над свима који Га траже, и јачина је Његова и гнев на све који Га остављају. 015 EZR 008 023 Тако постисмо и молисмо Бога свог за то, и умолисмо Га. 015 EZR 008 024 Тада одвојих између главара свештеничких дванаест, Серевију, Асавију и с њима десеторицу браће њихове. 015 EZR 008 025 И измерих им сребро и злато и судове, прилоге дому Бога нашег што приложи цар и саветници његови и кнезови његови и сав народ Израиљев који се нађе; 015 EZR 008 026 Измерих им у руке шест стотина и педесет таланата сребра, и судова сребрних сто таланата и сто таланата злата, 015 EZR 008 027 И двадесет чаша златних од хиљаду драма, и два суда од бронзе добре и скупоцене као злато. 015 EZR 008 028 И рекох им: Ви сте свети Господу и ови су судови свети, и ово сребро и злато драговољан је прилог Господу Богу отаца ваших. 015 EZR 008 029 Пазите и чувајте докле не измерите пред главарима свештеничким и Левитима и главарима отачких домова Израиљевих у Јерусалиму у клетима дома Господњег. 015 EZR 008 030 И тако примише свештеници и Левити измерено сребро и злато и судове да однесу у Јерусалим, у дом Бога нашег. 015 EZR 008 031 И пођосмо од реке Аве дванаестог дана првог месеца да идемо у Јерусалим, и рука Бога нашег беше над нама и избави нас из руку непријатељских и заседачких на путу. 015 EZR 008 032 И дођосмо у Јерусалим и стајасмо онде три дана. 015 EZR 008 033 А четврти дан измери се сребро и злато и судови у дому Бога нашег у руке Меримоту, сину Уријином свештенику, с којим беше Елеазар син Финесов, и с њима Јозавад син Исусов и Ноадија син Венујев, Левити. 015 EZR 008 034 Све на број и на меру, и мера би записана од свега у исто време. 015 EZR 008 035 И који бише у ропству па се вратише из ропства принесоше на жртву паљеницу Богу Израиљевом дванаест јунаца за свега Израиља, деведесет и шест овнова, седамдесет и седам јагањаца, дванаест јараца за грех, све то на жртву паљеницу Господу. 015 EZR 008 036 И предаше заповести цареве намесницима царевим и кнезовима с ове стране реке и они потпомогоше народ и дом Божји. 015 EZR 009 001 А кад се то сврши, приступише к мени кнезови говорећи: Народ Израиљев и свештеници и Левити нису се одвојили од народа земаљских ради гадова њихових, од Хананеја, Хетеја, Ферезеја, Јевусеја, Амонаца, Моаваца, Мисираца и Амореја. 015 EZR 009 002 Јер узеше кћери њихове себи и синовима својим, те се помеша свето семе с народима земаљским; и рука свештеничка и главарска беше прва у том преступу. 015 EZR 009 003 И кад чух то, раздрех хаљину своју и плашт свој, и скубох косу с главе своје и браду своју, и седох тужан. 015 EZR 009 004 И скупише се к мени сви који се бојаху речи Бога Израиљевог за преступ оних који дођоше из ропства, а ја сеђах тужан до вечерње жртве. 015 EZR 009 005 А о вечерњој жртви устах од јада свог у раздртој хаљини и плашту, клекавши на колена своја раширих руке своје ка Господу Богу свом, 015 EZR 009 006 И рекох: Боже мој! Стидим се и срамим се подигнути очи своје к Теби, Боже мој; јер безакоња наша намножише се сврх главе и кривице наше нарастоше до неба. 015 EZR 009 007 Од времена отаца својих до данас под кривицом смо великом, и за безакоња своја бисмо предани ми и цареви наши и свештеници наши у руке царевима земаљским под мач, у ропство, у грабеж и у срамоту, као што се види данас. 015 EZR 009 008 А сада зачас дође нам милост од Господа Бога нашег, те нам остави остатак и даде нам клин у светом месту свом да би просветлио очи наше Бог наш и дао нам да мало одахнемо у ропству свом. 015 EZR 009 009 Јер робље смо, али у ропству нашем није нас оставио Бог наш, него нам даде те нађосмо милост пред царевима персијским давши нам да одахнемо да подигнемо дом Бога свог и оправимо пустолине његове, и давши нам ограду у Јудеји у Јерусалиму. 015 EZR 009 010 Сада дакле шта да кажемо, Боже наш, после тога? Јер остависмо заповести Твоје, 015 EZR 009 011 Које си заповедио преко слуга својих пророка говорећи: Земља у коју идете да је наследите земља је нечиста од нечистоте народа земаљских, с гадова њихових, којима је напунише од краја до краја у нечистоти својој. 015 EZR 009 012 И зато кћери својих не дајите за синове њихове, и кћери њихових не узимајте за синове своје, и не тражите мир њихов ни добро њихово до века да бисте се окрепили, јели добра оне земље и оставили је у наследство синовима својим довека. 015 EZR 009 013 И после свега што дође на нас за зла дела наша и за велику кривицу нашу, јер си нас, Боже наш, покарао мање него што греси наши заслужују, и дао си нам остатак овакав, 015 EZR 009 014 Еда ли ћемо опет преступати заповести Твоје и пријатељити се с овим гадним народима? Не би ли се разгневио на нас докле нас не би потро да ни један не остане и не избави се? 015 EZR 009 015 Господе Боже Израиљев! Ти си праведан, јер остасмо остатак, као што са види данас. Ево ми смо пред Тобом с кривицом својом, премда се не може стајати пред Тобом за то. 015 EZR 010 001 А кад се мољаше Јездра и исповедаше грехе плачући и лежећи пред домом Божјим, скупи се к њему из Израиља велико мноштво људи и жена и деце; и народ плакаше веома. 015 EZR 010 002 Тада проговори Сеханија, син Јехилов од синова Еламових и рече Јездри: Ми смо сагрешили Богу свом што узесмо жене туђинке из народа земаљских; али још има надања Израиљу за то. 015 EZR 010 003 Да учинимо завет Богу свом, да отпустимо све жене и пород њихов по вољи Господњој и оних који се боје заповести Бога нашег, и по закону нека буде. 015 EZR 010 004 Устани, јер је ово твој посао; а ми ћемо бити уза те, буди слободан и ради. 015 EZR 010 005 Тада уста Јездра, и закле главаре свештеничке и Левите и свега Израиља да учине тако. И заклеше се. 015 EZR 010 006 Потом уста Јездра испред дома Божијег, и отиде у клет Јоанана сина Елијасивовог; и ушавши не једе хлеба нити воде пи, јер тужаше ради преступа оних који бише у ропству. 015 EZR 010 007 Потом огласише по Јудеји и Јерусалиму свим који се вратише из ропства, да се скупе у Јерусалим, 015 EZR 010 008 А ко не би дошао за три дана по договору кнезовском и старешинском, да се све имање његово разаспе, а сам да се одлучи од збора оних који се вратише из ропства. 015 EZR 010 009 Тако се скупише сви људи од Јуде и Венијамина у Јерусалим за три дана, месеца деветог. И сеђаше сав народ на улици пред домом Божјим дрхћући ради те ствари и од дажда. 015 EZR 010 010 Тада уставши Јездра свештеник рече им: Ви сагрешисте што се оженисте туђинкама, те умножисте кривицу Израиљеву. 015 EZR 010 011 Зато сада исповедите се Господу Богу отаца својих, и учините вољу Његову, и одвојте се од народа земаљских и жена туђинака. 015 EZR 010 012 И сав збор одговори и рече гласно: Како нам каза учинићемо. 015 EZR 010 013 Али народа има много и иде дажд, не може се стајати напољу, а тај посао није за један дан ни за два, јер нас има много који сагрешисмо у том. 015 EZR 010 014 Да се одреде кнезови наши из свега збора, па који су год у градовима нашим ожењени туђинкама нека долазе у одређено време и с њима старешине сваког града и судије докле не одвратимо жестоки гнев Бога свог за ту ствар. 015 EZR 010 015 И одређен би на то Јонатан, син Асаилов и Јазија син Текујев; а Месулам и Саветај Левити помагаше им. 015 EZR 010 016 И учинише тако који се вратише из ропства. И одвојише се Јездра свештеник и главари домова отачких по домовима отаца својих, сви поименце, и седоше првог дана десетог месеца да извиђају ствар. 015 EZR 010 017 И до првог дана првог месеца свршише са свима онима који се беху оженили туђинкама. 015 EZR 010 018 А нађоше се између синова свештеничких ожењени туђинкама између синова Исуса, сина Јоседековог и браће његове: Масија и Елијезер и Јарив и Гедалија; 015 EZR 010 019 И дадоше руке да ће пустити жене своје; и који беху згрешили принесоше по једног овна за кривицу своју; 015 EZR 010 020 И од синова Имирових Ананије и Зевадија; 015 EZR 010 021 И од синова Харимових Масија и Илија и Семаја и Јехило и Озија, 015 EZR 010 022 И од синова Пасхорових Елионај, Масија, Исмаило, Натанаило, Јозавад и Еласа, 015 EZR 010 023 И од Левита Јозавад и Симеј и Келаја, то је Келита, и Петаја и Јуда и Елијезер; 015 EZR 010 024 И од певача Елијасив; и од вратара Салум и Телем и Урија; 015 EZR 010 025 А од Израиља, од синова Фаросових Рамија и Језија и Малхије и Мијамин и Елеазар и Малхија и Венаја; 015 EZR 010 026 И од синова Еламових: Матанија, Захарија и Јехило и Авдија и Јеремот и Илија; 015 EZR 010 027 И од синова Затових Елиоинај, Елијасив, Матанија и Јеримот и Завад и Азиза; 015 EZR 010 028 И од синова Вивајевих Јоанан, Ананија, Завај, Атлај, 015 EZR 010 029 И од синова Ванијевих Месулам, Малух и Адаја, Јасув и Сеал и Рамот; 015 EZR 010 030 И од синова Фат-Моавових Авна и Хелал, Венаја, Масија, Матанија, Веселеило и Винуј и Манасија; 015 EZR 010 031 И од синова Харимових Елијезер, Јесија, Малхија, Семаја, Симеон, 015 EZR 010 032 Венијамин, Малух, Семарија; 015 EZR 010 033 Од синова Асумових Матенај, Матата, Завад, Елифелет, Јеремај, Манасија, Симеј; 015 EZR 010 034 Од синова Ванијевих Мадаја, Амрам и Уило. 015 EZR 010 035 Венаја, Ведеја, Хелуј, 015 EZR 010 036 Ванија, Меримот, Елијасив, 015 EZR 010 037 Матнија, Матенај и Јасав, 015 EZR 010 038 И Ваније, Винуј, Симеј, 015 EZR 010 039 И Селемија и Натан и Адаја, 015 EZR 010 040 Махнадевај, Сасај, Сарај, 015 EZR 010 041 Азареило и Селемија, Семарија, 015 EZR 010 042 Салум, Амарија, Јосиф; 015 EZR 010 043 Од синова Невових: Јесило, Матанија, Завад, Зевина, Јадав, Јоило и Венаја. 015 EZR 010 044 Сви се ови беху оженили туђинкама и неке између њих беху и децу изродиле. # # BOOK 016 NEH Nehemiah Књига Немијина 016 NEH 001 001 Реч Немије, сина Ахалијиног; месеца Хислева године двадесете кад бејах у Сусану граду, 016 NEH 001 002 Дође Ананије, један од браће моје с некима из Јудеје; и запитах их за Јудејце, за остатак што беше остао од ропства и за Јерусалим. 016 NEH 001 003 А они ми рекоше: Остатак што оста од ропства онде у земљи, у великој је невољи и срамоти, и зид је јерусалимски разваљен и врата су му огњем попаљена. 016 NEH 001 004 А кад чух те речи седох и плаках, и тужих неколико дана, и постих и молих се пред Богом небеским, 016 NEH 001 005 И рекох: Ох Господе Боже небески, Боже велики и страшни, који чуваш завет и милост онима који Те љубе и држе Твоје заповести. 016 NEH 001 006 Нека буде ухо Твоје пригнуто и очи Твоје отворене да чујеш молитву слуге свог којом се сада молим пред Тобом дан и ноћ за синове Израиљеве, слуге Твоје, и исповедам грехе синова Израиљевих којима Ти згрешисмо. 016 NEH 001 007 Скривисмо Ти и не држасмо заповести ни уредбе ни законе које си заповедио преко Мојсија, слуге свог. 016 NEH 001 008 Али се опомени речи коју си заповедио Мојсију слузи свом говорећи: Ви ћете згрешити и ја ћу вас расејати међу народе; 016 NEH 001 009 Али ако се обратите к мени и станете држати заповести моје и творити их, ако будете загнани и на крај света, сабраћу вас оданде и одвешћу вас на место које сам изабрао да онде настаним име своје. 016 NEH 001 010 А ово су слуге Твоје и народ Твој, који си искупио силом својом великом и руком својом крепком. 016 NEH 001 011 Ох Господе! Нека буде ухо Твоје пригнуто к молитви слуге Твог и к молитви слуга Твојих који су ради бојати се имена Твог, и дај данас срећу слузи свом и учини да нађе милост пред овим човеком. А ја бејах пехарник царев. 016 NEH 002 001 А месеца Нисана године двадесете Артаксеркса цара беше вино пред њим, и ја узевши вино дадох га цару. А пре не бејах невесео пред њим. 016 NEH 002 002 И рече ми цар: Што си лица невеселог, кад ниси болестан? Није друго него туга у срцу. А ја се уплаших врло. 016 NEH 002 003 И рекох цару: Да је жив цар до века! Како не бих био лица невеселог, кад је град где су гробови мојих отаца опустео и врата му огњем спаљена? 016 NEH 002 004 А цар ми рече: Шта хоћеш? Тада се помолих Богу небеском, 016 NEH 002 005 И рекох цару: Ако је угодно цару и ако ти је мио слуга твој, пошљи ме у Јудеју у град где су гробови отаца мојих да га саградим. 016 NEH 002 006 А цар ми рече, а жена његова сеђаше до њега: Колико ти времена треба на пут, и кад ћеш се вратити? И би угодно цару, и пусти ме кад му казах време. 016 NEH 002 007 Потом рекох цару: Ако је угодно цару, да ми се да књига на кнезове преко реке да ме прате докле не дођем у Јудеју, 016 NEH 002 008 И књига на Асафа, чувара шуме цареве да ми да дрва за брвна на врата од двора уз дом Божји и за зид градски и за кућу у коју ћу ући. И даде ми цар, јер добра рука Бога мог беше нада мном. 016 NEH 002 009 И тако дођох са кнезовима преко реке, и дадох им књиге цареве. А цар посла са мном војводе и коњике. 016 NEH 002 010 А кад то чу Санавалат Ороњанин и Товија, слуга Амонац, би им врло мрско што дође човек да се постара за добро синовима Израиљевим. 016 NEH 002 011 Потом дођох у Јерусалим, и бих онде три дана. 016 NEH 002 012 Па устах ноћу с неколико људи, а ником не казах шта ми је Бог мој дао у срце да учиним у Јерусалиму; и не имах кљусета са собом осим оног на коме јахах. 016 NEH 002 013 И изиђох ноћу на врата од долине, на извор змајевски, и на врата гнојна, и разгледах зидове јерусалимске како беху разваљени и како му врата беху огњем попаљена. 016 NEH 002 014 Отуда прођох на изворска врата и на царско језеро, а онде не беше места да кљусе пода мном пређе. 016 NEH 002 015 Зато јахах уз поток по ноћи и разгледах зид, па се вратих на врата од долине, и тако дођох натраг. 016 NEH 002 016 Али поглавари не знаху куда сам ишао ни шта сам радио, јер дотада не бејах ништа рекао ни Јудејцима ни свештеницима ни кнезовима ни поглаварима ни другима који управљаху послом. 016 NEH 002 017 Зато им рекох: Видите у каквом смо злу, Јерусалим пуст и врата му попаљена огњем; дајте да зидамо зидове јерусалимске, да више не будемо руг. 016 NEH 002 018 И казах им како је добра рука Бога мог нада мном и речи цареве које ми је рекао. Тада рекоше: Устанимо и зидајмо. И укрепише им се руке на добро. 016 NEH 002 019 А кад то чу Санавалат Ороњанин и Товија, слуга Амонац и Гисем Арапин, подсмеваше нам се и ругаше нам се говорећи: Шта то радите? Да се нећете одметнути цару? 016 NEH 002 020 А ја им одговорих и рекох: Бог небески даће нам срећу, а ми, слуге Његове устасмо и зидамо; али ви немате дела ни права ни спомена у Јерусалиму. 016 NEH 003 001 И уста Елијасив, поглавар свештенички и браћа његова свештеници и зидаше врата овчија, и осветише их и метнуше им крила, и осветише их до куле Меје, до куле Ананилове. 016 NEH 003 002 А до њега зидаше Јерихоњани, а до њих зида Захур, син Имријев; 016 NEH 003 003 А врата рибља зидаше синови Асенајини, они их побрвнаше и метнуше крила и браве и преворнице. 016 NEH 003 004 А до њих поправља Меримот, син Урије сина Акосовог; а до њих поправља Месулам, син Варахије сина Месизавеиловог; а до њих поправља Садок, син Ванин. 016 NEH 003 005 А до њих поправљаше Текујани, али поглавице њихове не савише врат свој на службу Господу свом. 016 NEH 003 006 А стара врата поправља Јодај, син Фасејин и Месулам, син Весодијин, они их побрвнаше и метнуше крила и браве и преворнице. 016 NEH 003 007 А до њих поправљаше Мелатија Гаваоњанин и Јадон Мероњанин, људи из Гаваона и из Миспе до столице кнеза с ове стране реке. 016 NEH 003 008 До њих поправља Узило, син Арахијин, златар; а до њега поправља Ананија, син апотекарски. И оставише Јерусалим до широког зида. 016 NEH 003 009 А до њих поправља Рефаја, син Оров поглавар над половином краја јерусалимског. 016 NEH 003 010 А до њих поправља Једаја, син Арумафов према својој кући, а до њега поправља Хатус, син Асавнијин. 016 NEH 003 011 Толико поправља Малахија син Харимов и Асув син Фат-Моавов и кулу код пећи. 016 NEH 003 012 А до њега поправља Салум, син Лоисов, поглавар над половином краја јерусалимског са кћерима својим. 016 NEH 003 013 Врата долинска поправља Анун са становницима занојским; они их саградише и метнуше крила и браве и преворнице, и хиљаду лаката зида до гнојних врата. 016 NEH 003 014 А гнојна врата поправља Малхија, син Рихавов поглавар над крајем вет-керемским, он их сагради и метну крила и браве и преворнице. 016 NEH 003 015 А врата изворска поправља Салум, син Хол-озин, поглавар над крајем у Миспи, он их сагради и покри и метну им крила и браве и преворнице; и зид код бање силоамске од врта царевог до басамака који силазе из града Давидовог. 016 NEH 003 016 За њим поправља Немија, син Азвуков поглавар над половином краја вет-сурског до према гробовима Давидовим и до језера начињеног и до куће јуначке. 016 NEH 003 017 За њим поправљаше левити, Реум син Ванијев, а до њега поправља Асавија поглавар над половином краја кеилског са својим крајем. 016 NEH 003 018 За њим поправљаше браћа њихова, Вавај син Инададов поглавар над половином краја кеилског. 016 NEH 003 019 А до њега поправља Есер, син Исусов поглавар од Миспе толико према месту куда се иде ка ризницама на углу. 016 NEH 003 020 За њим разгоривши се Варух, син Завајев, поправља толико од угла до врата од куће Елијасива, поглавара свештеничког. 016 NEH 003 021 За њим поправља Меримот, син Урије сина Акосовог, толико од врата куће Елијасивове до краја куће Елијасивове. 016 NEH 003 022 А за њим поправљаше свештеници који живљаху у равници. 016 NEH 003 023 За њим поправља Венијамин и Асув према својим кућама; а за њим поправља Азарија, син Масије сина Ананијиног уз своју кућу. 016 NEH 003 024 За њим поправља Винуј, син Инададов толико од куће Азаријине до савитка и до угла. 016 NEH 003 025 Фалал, син Узајев поправља према савитку и према кули која се издиже из горњег дома царевог код трема тамничкога; за њим Федаја, син Фаросов. 016 NEH 003 026 И Нетинеји који живљаху у Офилу, до према вратима воденим на исток и кули високој; 016 NEH 003 027 За њим поправљаше Текујани толико према великој кули високој до зида офилског. 016 NEH 003 028 Од врата коњских поправљаше свештеници сваки према својој кући; 016 NEH 003 029 За њима поправља Садок, син Имиров према својој кући; а за њим поправља Семаја, син Сеханијин, чувар врата источних; 016 NEH 003 030 За њим поправља Ананија, син Селемијин и Анон, шести син Салафов, толико; за њима поправља Месулам син Варахијин према својој клети; 016 NEH 003 031 За њим поправља Малхија, син златарев до куће нетинејске и трговачке према вратима мифкадским до узбрдице на углу; 016 NEH 003 032 А између узбрдице на углу и овчијих врата поправљаше златари и трговци. 016 NEH 004 001 А кад чу Санавалат да зидамо зид, разгневи се и расрди се врло, и ругаше се Јеврејима, 016 NEH 004 002 И говораше пред браћом својом и војницима самаријским: Шта раде ти немоћни Јудејци? Хоћемо ли их оставити? Хоће ли приносити жртве? Хоће ли сада свршити? Еда ли ће у живот повратити из праха камење спаљено? 016 NEH 004 003 А Товија Амонац који беше уза њ рече: Нека зидају; да лисица дође провалиће камени зид њихов. 016 NEH 004 004 Чуј, Боже наш, како нас презиру; обрати руг њихов на њихову главу, и дај да буду грабеж у земљи где би робовали. 016 NEH 004 005 И не покривај безакоња њихова, и грех њихов да се не избрише пред Тобом, јер Те дражише за оне који зидају. 016 NEH 004 006 И тако зидасмо зид, и сав се зид састави до половине, и народ имаше вољу да ради. 016 NEH 004 007 А кад чу Санавалат и Товија и Арапи и Амонци и Азоћани да се поправља зид јерусалимски и да се почело затварати шта је проваљено, разгневише се врло; 016 NEH 004 008 И сложише се сви заједно да дођу и да ударе на Јерусалим и да смету. 016 NEH 004 009 А ми се молисмо Богу свом и постављасмо стражу према њима дан и ноћ од страха њиховог. 016 NEH 004 010 А Јудејци рекоше: Клонула је снага носиоцима, а праха има много, не можемо зидати зида. 016 NEH 004 011 А наши непријатељи рекоше: Да не дознаду и не опазе докле не дођемо усред њих, па ћемо их побити и прекинути посао. 016 NEH 004 012 Али дођоше Јудејци који код њих живљаху и казаше нам десет пута: Чувајте сва места куда се иде к нама. 016 NEH 004 013 Тада наместих народ у низинама иза зида и на стрменима, поставих народ по породицама са мачевима и копљима и луковима. 016 NEH 004 014 И разгледавши устах и рекох старешинама и главарима и осталом народу: Не бојте их се. Помените Господа великог и страшног, и бијте се за браћу своју, за синове своје и кћери своје, за жене своје и куће своје. 016 NEH 004 015 А кад чуше непријатељи наши да смо дознали, разби Господ њихову намеру, и ми се вратисмо сви к зиду, сваки на свој посао. 016 NEH 004 016 И од тада половина мојих момака пословаше, а друга половина држаше копља и штитове и лукове и оклопе, и кнезови стајаху иза свега дома Јудиног. 016 NEH 004 017 И који зидаху и који ношаху терет и који товараху сваки једном руком рађаше, а у другој држаше копље. 016 NEH 004 018 А који зидаху, сваки имаху мач приписан уз бедрицу и тако зидаху. А трубач стајаше код мене. 016 NEH 004 019 Јер рекох старешинама и главарима и осталом народу: Посао је велик и дуг и ми смо се расули по зиду далеко један од другог. 016 NEH 004 020 Где чујете трубу да труби, онамо трчите к нама; Бог наш војеваће за нас. 016 NEH 004 021 Тако рађасмо посао, и половина их држаше копља од зора па докле звезде не изиђу. 016 NEH 004 022 У то време још рекох народу: Сваки са момком својим нека ноћује у Јерусалиму да би нам ноћу стражили, а дању радили. 016 NEH 004 023 А ја и моја браћа и момци моји и стражари што иду за мном нећемо свлачити са себе хаљина; у сваког да је мач и вода. 016 NEH 005 001 И стаде велика вика људи и жена на браћу њихову Јудејце. 016 NEH 005 002 Јер неки говораху: Нас и синова наших и кћери наших има много; да добавимо жита да једемо и останемо живи. 016 NEH 005 003 Други опет говораху: Да заложимо поља своја и винограде и куће да добијемо жита у овој глади. 016 NEH 005 004 Још други говораху, да узајмимо новаца на поља своја и винограде за данак царски. 016 NEH 005 005 А тело је наше као тело браће наше, синови наши као њихови синови и ето треба да дамо синове своје и кћери своје у робље, и неке кћери наше већ су робиње, а ми не можемо ништа, јер поља наша и винограде наше држе други. 016 NEH 005 006 Зато се расрдих врло кад чух вику њихову и те речи. 016 NEH 005 007 И смислих у срцу свом и укорих кнезове и поглаваре, и рекох им: Ви мећете бремена сваки на брата свог. И сазвах велики збор њих ради. 016 NEH 005 008 И рекох им: Ми откуписмо колико могасмо браћу своју Јудејце што беху продани народима; а ви ли ћете продавати браћу своју или ћете се продавати нама? А они умукоше и не нађоше шта би одговорили. 016 NEH 005 009 И рекох: Није добро шта радите. Не треба ли вам ходити у страху Бога нашег да нам се не ругају народи, непријатељи наши? 016 NEH 005 010 И ја и браћа моја и момци моји давали смо им новаца и жита; али опростимо им тај дуг. 016 NEH 005 011 Хајде вратите им данас поља њихова и винограде и маслинике и куће и што им на стотину узимасте од новца и жита и вина и уља. 016 NEH 005 012 А они одговорише: Вратићемо и нећемо искати од њих; учинићемо како велиш. Тада сазвах свештенике, и заклех их да ће тако учинити. 016 NEH 005 013 И истресох недра своја и рекох: Овако да истресе Бог сваког из куће његове и из труда његовог ко год не испуни ове речи, и овако да се истресе и буде празан. И сав збор рече: Амин. И хвалише Господа, и учини народ по тој речи. 016 NEH 005 014 И откад ми цар заповеди да им будем управитељ у земљи Јудиној, од године двадесете до тридесет друге године цара Артаксеркса, дванаест година, ја и браћа моја не једосмо хране управитељске. 016 NEH 005 015 А пређашњи управитељи који беху пре мене беху тешки народу узимајући од њега хлеб и вино осим четрдесет сикала сребра, и слуге њихове заповедаху по народу. Али ја тако не чиних бојећи се Бога. 016 NEH 005 016 Него и око грађења зида радих, и не куписмо њиве; и сви момци моји беху скупа онде на послу. 016 NEH 005 017 И Јудејаца и поглавара сто и педесет људи и који долажаху к нама из околних народа беху за мојим столом. 016 NEH 005 018 И готовљаше се сваки дан по једно говече, шест оваца, избраних, и птице готовљаху ми се, и сваких десет дана даваше се свакојаког вина изобила. И опет не исках хране управитељске; јер служба беше тешка народу. 016 NEH 005 019 Помени ме Боже мој на добро за све што сам чинио овом народу. 016 NEH 006 001 А кад чу Санавалат и Товија и Гисем Арапин и остали наши непријатељи да сам сазидао зид и да није остало у њему ништа проваљено, а до тада још не бејах наместио крила на врата, 016 NEH 006 002 Посла Санавалат и Гисем к мени и поручи: Ходи да се састанемо у коме селу у пољу ононском. А они мишљаху зло по ме. 016 NEH 006 003 И послах к њима гласнике и поручих: У послу сам великом, зато не могу доћи. Јер би стао посао кад бих га оставио да дођем к вама. 016 NEH 006 004 И слаше тако к мени четири пута; и ја им онако одговорих. 016 NEH 006 005 Тада Санавалат посла к мени тако пети пут слугу свог с књигом отвореном у руци. 016 NEH 006 006 А у њој писаше: Чује се по народима и Гасмуј каже да се ти и Јудејци мислите одметнути, зато зидаш зид, и хоћеш да им будеш цар, како се говори, 016 NEH 006 007 И да си поставио пророке да разглашују за тебе у Јерусалиму и говоре, цар је у Јудеји. А то ће доћи до цара. Него ходи да се договоримо. 016 NEH 006 008 Тада послах к њему и поручих: Није тако како ти кажеш; него си сам измислио. 016 NEH 006 009 Јер они сви хтеше нас уплашити говорећи: Клонуће руке њихове од посла и неће се свршити. Зато, Боже, укрепи руке моје. 016 NEH 006 010 Још отидох у кућу Симаји, сину Далаје сина Метавеиловог, који се беше затворио, и рече ми: Да отидемо заједно у дом Божји усред цркве и да закључамо врата цркви, јер ће доћи да те убију, доћи ће ноћу да те убију. 016 NEH 006 011 А ја рекох: Зар ће човек какав сам ја бежати? Или ко би овакав какав сам ја ушао у цркву да остане у животу? Нећу ићи. 016 NEH 006 012 И разумех да га није Бог послао, него то пророштво каза за ме, јер га Товија и Санавалат поткупише. 016 NEH 006 013 Зато беше поткупљен да ме уплаши да онако учиним и згрешим да бих се осрамотио да ме могу ружити. 016 NEH 006 014 Помени, Боже мој, Товију и Санавалата по овим делима њиховим, и Ноадију пророчицу и друге пророке који ме хтеше уплашити. 016 NEH 006 015 И тако доврши се зид двадесет петог дана месеца Елула за педесет и два дана. 016 NEH 006 016 И кад чуше сви непријатељи наши и видеше сви народи који беху око нас, уплашише се врло, јер познаше да је Бог наш учинио то дело. 016 NEH 006 017 И у оне дане многи главари јудејски слаху књиге Товији, и од Товије њима долажаху књиге. 016 NEH 006 018 Јер многи Јудејци беху му се заклели; јер беше зет Сеханији, сину Араховом, и Јоанан син његов беше ожењен кћерју Меулама, сина Варахијиног. 016 NEH 006 019 И говораху преда мном добро о њему, и речи моје доказиваху му; и Товија слаше књиге да ме уплаши. 016 NEH 007 001 А кад се сазида зид и наместих врата, и постављени бише вратари и певачи и Левити, 016 NEH 007 002 Заповедих Ананију, брату свом и Нананији заповеднику града јерусалимског, јер беше веран човек и бојаше се Бога више него многи, 016 NEH 007 003 И рекох им: Да се не отварају врата јерусалимска докле сунце не огреје, и кад они што стоје онде затворе врата, огледајте, и да се поставе стражари између становника јерусалимских, сваки на своју стражу и сваки према својој кући. 016 NEH 007 004 А град беше широк и велик, али народа беше мало у њему и куће не беху пограђене. 016 NEH 007 005 И Бог мој даде ми у срце, те сабрах главаре и старешине и народ да се изброје по племенима. И нађох књигу, у којој беше препис оних који се вратише први пут; и нађох у њој записано: 016 NEH 007 006 Ово су људи из овог краја што се вратише из ропства између оних који бише пресељени, које пресели Навуходоносор, цар вавилонски, па се вратише у Јерусалим и у Јудеју, сваки у свој град, 016 NEH 007 007 Који дођоше са Зоровавељем, Исусом, Немијом, Азаријом, Рамијом, Наманијем, Мардохејем, Вилсаном, Мисперетом, Вигвајем, Неумом, Ваном; на број беше људи народа Израиљевог: 016 NEH 007 008 Синова Фаросових две хиљаде и сто и седамдесет и два; 016 NEH 007 009 Синова Сефатијиних триста и седамдесет и два; 016 NEH 007 010 Синова Арахових шест стотина и педесет и два; 016 NEH 007 011 Синова Фат-Моавових, од синова Исусових и Јоавових две хиљаде и осам стотина и осамнаест; 016 NEH 007 012 Синова Еламових хиљада и двеста и педесет и четири; 016 NEH 007 013 Синова Затујевих осам стотина и четрдесет и пет; 016 NEH 007 014 Синова Захајевих седам стотина и шездесет; 016 NEH 007 015 Синова Винујевих шест стотина и четрдесет и осам; 016 NEH 007 016 Синова Вивајевих шест стотина и двадесет и осам; 016 NEH 007 017 Синова Азгадових две хиљаде и три стотине и двадесет и два; 016 NEH 007 018 Синова Адоникамових шест стотина и шездесет и седам; 016 NEH 007 019 Синова Вигвајевих две хиљаде и шездесет и седам; 016 NEH 007 020 Синова Адинових шест стотина и педесет и пет; 016 NEH 007 021 Синова Атирових од Језекије деведесет и осам; 016 NEH 007 022 Синова Асумових триста и двадесет и осам; 016 NEH 007 023 Синова Висајевих триста и двадесет и четири; 016 NEH 007 024 Синова Арифових сто и дванаест; 016 NEH 007 025 Синова гаваонских деведесет и пет; 016 NEH 007 026 Људи из Витлејема и Нетофата сто и осамдесет и осам; 016 NEH 007 027 Људи из Анатота сто и двадесет и осам; 016 NEH 007 028 Људи из Вет-Асмавета четрдесет и два; 016 NEH 007 029 Људи из Киријат-Јарима, Хефире и Вирота седам стотина и четрдесет и три; 016 NEH 007 030 Људи из Раме и Гаваје шест стотина и двадесет и један; 016 NEH 007 031 Људи из Михмаса сто и двадесет и два; 016 NEH 007 032 Људи из Ветиља и Гаје сто и двадесет и три; 016 NEH 007 033 Људи из другог Невона педесет и два; 016 NEH 007 034 Синова Елама другог, хиљада и двеста и педесет; 016 NEH 007 035 Синова Харимових триста и двадесет; 016 NEH 007 036 Синова јерихонских триста и четрдесет и пет; 016 NEH 007 037 Синова лодских, адидских и ононских седам стотина и двадесет и један; 016 NEH 007 038 Синова сенајских три хиљаде и девет стотина и тридесет; 016 NEH 007 039 Свештеника: синова Једајиних од дома Исусовог девет стотина и седамдесет и три; 016 NEH 007 040 Синова Имирових хиљада и педесет и два; 016 NEH 007 041 Синова Пасхорових хиљада и двеста и четрдесет и седам; 016 NEH 007 042 Синова Харимових хиљада и седамнаест; 016 NEH 007 043 Левита, синова Исусових и Кадмилових између синова Одавијиних седамдесет и четири; 016 NEH 007 044 Певача: синова Асафових сто и четрдесет и осам; 016 NEH 007 045 Вратара: синова Салумових, синова Атирових, синова Талманових, синова Акувових, синова Атитиних, синова Совајевих сто и тридесет и осам; 016 NEH 007 046 Нетинеја: синова Сишиних, синова Асуфиних, синова Тавотових, 016 NEH 007 047 Синова Киросових, синова Сијајиних, синова Фаданових, 016 NEH 007 048 Синова Леваниних, синова Агавиних, синова Салмајевих, 016 NEH 007 049 Синова Ананових, синова Гидилових, синова Гарових, 016 NEH 007 050 Синова Реајиних, синова Ресинових, синова Некодиних, 016 NEH 007 051 Синова Газамових, синова Узиних, синова Фасејиних, 016 NEH 007 052 Синова Висајевих, синова Меунимових, синова Нафусесимових, 016 NEH 007 053 Синова Ваквукових, синова Акуфиних, синова Арурових, 016 NEH 007 054 Синова Васлитових, синова Меидиних, синова Арсиних, 016 NEH 007 055 Синова Варкосових, синова Сисариних, синова Таминих, 016 NEH 007 056 Синова Несијиних, синова Атифиних; 016 NEH 007 057 Синова слуга Соломунових: синова Сотајевих, синова Соферетових, синова Феридиних, 016 NEH 007 058 Синова Јалиних, синова Дарконових, синова Гидилових, 016 NEH 007 059 Синова Сефатијиних, синова Атилових, синова Фохерета од Севојима, синова Амонових, 016 NEH 007 060 Свега Нетинеја и синова слуга Соломунових, триста и деведесет и два. 016 NEH 007 061 И ови дођоше из Тел-Мелеха и Тел-Арисе, Херув, Адон и Имир, али не могаше показати отачки дом свој и семе своје, еда ли су од Израиља, 016 NEH 007 062 И синови Делајини, синови Товијини, синови Некодини, њих шест стотина и четрдесет и два, 016 NEH 007 063 И од свештеника: синови Авајини, синови Акосови, синови Варзелаја, који се ожени између кћери Варзелаја Галађанина, те се прозва њиховим именом. 016 NEH 007 064 Они тражише по књигама да би показали род свој, али се не нађе, зато бише одлучени од свештенства. 016 NEH 007 065 И запрети им Тирсата да не једу од светиње над светињама докле не настане свештеник с Уримом и Тумимом. 016 NEH 007 066 Свега збора скупа беше четрдесет и две хиљаде и три стотине и шездесет, 016 NEH 007 067 Осим слуга њихових и слушкиња њихових, којих беше седам хиљада и три стотине и тридесет и седам; и међу њима беше певача и певачица двеста и четрдесет и пет; 016 NEH 007 068 Имаху седам стотина и тридесет и шест коња, две стотине и четрдесет и пет масака, 016 NEH 007 069 Четри стотине и тридесет и пет камила, шест хиљада и седам стотина и двадесет магараца. 016 NEH 007 070 Тада неки између главара дома отачких приложише на посао. Тирсата даде у ризницу хиљаду драма злата, педесет чаша, шест стотина и тридесет хаљина свештеничких. 016 NEH 007 071 А главари домова отачких дадоше у ризницу за посао двадесет хиљада драма злата, и сребра две хиљаде и двеста мина. 016 NEH 007 072 А што даде остали народ беше двадесет хиљада драма злата, и две хиљаде мина сребра, и шездесет и седам хаљина свештеничких. 016 NEH 007 073 И тако са населише свештеници и левити вратари и певачи и људи из народа и Нетинеји и сав Израиљ у својим градовима; и кад дође седми месец, синови Израиљеви беху у својим градовима. 016 NEH 008 001 Тада се скупи сав народ једнодушно на улицу која је пред вратима воденим, и рекоше Јездри књижевнику да донесе књигу закона Мојсијевог који даде Господ Израиљу. 016 NEH 008 002 И донесе Јездра свештеник закон пред збор, у коме беху људи и жене и сви који могаху разумети, првог дана седмог месеца. 016 NEH 008 003 И чита је на улици која је пред вратима воденим од јутра до подне пред људима и женама и оним који могаху разумети, и уши свему народу беху обраћене ка књизи законској. 016 NEH 008 004 А Јездра књижевник стајаше на месту повисоку, које беху начинили од дрвета за то; и до њега стајаше Мататија и Сема и Анаја и Урија и Хелкија и Масија с десне стране, а с леве Федаја и Мисаило и Малахија и Асум и Асвадана, Захарија и Месулам. 016 NEH 008 005 И отвори Јездра књигу на видику свем народу, јер беше више свега народа, и кад је отвори, уста сав народ. 016 NEH 008 006 И Јездра благослови Господа Бога великог, а сав народ одговори: Амин, амин, подигнувши руке своје, па се савише и поклонише се Господу лицем до земље. 016 NEH 008 007 А Исус и Ваније и Сервевија, Јамин, Акув, Саветај, Одија, Масија, Келита, Азарија, Јозавад, Анан, Фелаја и други Левити поучаваху народ закону, и народ стајаше на месту. 016 NEH 008 008 И читаху књигу, закон Божји, разговетно и разлагаху смисао, те се разумеваше шта се читаше. 016 NEH 008 009 Потом Немија, који је Тирсата, и свештеник Јездра књижевник и Левити који научаваху народ, рекоше свему народу: Овај је дан свет Господу Богу вашем; не тужите ни плачите. Јер плакаше сав народ слушајући шта говори закон. 016 NEH 008 010 И рече им: Идите и једите претило и пијте слатко и шаљите делове онима који немају ништа зготовљено, јер је овај дан свет Господу нашем. Зато не будите жалосни, јер је радост Господња ваша сила. 016 NEH 008 011 И Левити утишаше народ говорећи: Ћутите, јер је овај дан свет, и не будите жалосни. 016 NEH 008 012 И отиде сав народ да једе и пије и да шаље делове, и веселише се веома што разумеше речи које им се казаше. 016 NEH 008 013 А сутрадан скупише се главари домова отачких из свега народа, свештеници и Левити, к Јездри књижевнику да уче шта закон говори. 016 NEH 008 014 И нађоше написано у закону да је Господ заповедио преко Мојсија да синови Израиљеви бораве у сеницама на празник седмог месеца. 016 NEH 008 015 И објавише и прогласише по свим градовима својим и у Јерусалиму говорећи: Идите у гору, и донесите грање маслиново и грање од дивље маслине и грање миртово и палмово и грање од шумнатих дрвета, да начините сенице, како је написано. 016 NEH 008 016 И народ изиђе и донесе и начини сенице сваки на свом крову и у свом трему и у тремовима дома Божјег и на улици код врата водених и на улици код врата Јефремових. 016 NEH 008 017 И тако начини сенице сав збор, што се беше вратио из ропства, и борављаху под сеницама. А од времена Исуса, сина Навиног, до тог дана не чинише тако синови Израиљеви. И би весеље веома велико. 016 NEH 008 018 И читаше се књига закона Божјег сваки дан, од првог дана до последњег; и празноваше празник седам дана, а осми дан би сабор, како је уређено. 016 NEH 009 001 Потом двадесет четвртог дана тог месеца скупише се синови Израиљеви постећи и у кострети и посувши се земљом. 016 NEH 009 002 И одвоји се семе Израиљево од свих туђинаца, и стадоше те исповедаху грехе своје и безакоња отаца својих. 016 NEH 009 003 И стајаху на свом месту, те им се читаше закон Господа Бога њиховог четврт дана, а други четврт исповедаху се и поклањаху се Господу Богу свом. 016 NEH 009 004 А Исус и Ваније, Кадмило, Севанија, Вуније, Серевија, Ваније и Хананије попевши се на место подигнуто за Левите вапијаху гласом великим ка Господу Богу свом. 016 NEH 009 005 И рекоше Левити Исус и Кадмило, Ваније, Асавнија, Серевија, Одија, Севанија и Петаја: Устаните, благосиљајте Господа Бога свог од века до века: и да се благосиља име Твоје славно и узвишено сврх сваког благослова и хвале. 016 NEH 009 006 Ти си сам Господ; Ти си створио небо, небеса над небесима и сву војску њихову, земљу и све што је на њој, мора и све што је у њима, и Ти оживљаваш све то, и војска небеска Теби се клања. 016 NEH 009 007 Ти си Господ Бог, који си изабрао Аврама и извео из Ура халдејског и надео му име Авраам; 016 NEH 009 008 И нашао си срце његово верно пред собом, и учинио си с њим завет да ћеш дати земљу хананску, хетејску, аморејску, ферезејску и јевусејску и гергесејску, да ћеш дати семену његовом, и испунио си речи своје јер си праведан. 016 NEH 009 009 Јер си погледао на муку отаца наших у Мисиру, и вику њихову видео си на мору црвеном; 016 NEH 009 010 И учинио си знаке и чудеса на Фараону и на свим слугама његовим и на свем народу земље његове, јер си знао да су обесно поступали с њима; и стекао си себи име, као што се види данас. 016 NEH 009 011 И море си раздвојио пред њима, те пређоше посред мора сувим, и бацио си у дубине оне који их гоњаху као камен у воду. 016 NEH 009 012 И у ступу од облака водио си их дању, а ноћу у ступу огњеном светлећи им путем којим ће ићи. 016 NEH 009 013 И сишао си на гору Синајску и говорио с њима с неба, и дао им судове праве и законе истините, уредбе и заповести добре. 016 NEH 009 014 И обзнанио си им суботу своју свету, и дао им заповести и уредбе и закон преко Мојсија, слуге свог. 016 NEH 009 015 И хлеб с неба дао си им у глади њиховој, и воду из камена извео си им у жеђи њиховој, и рекао си им да иду и наследе земљу за коју си подигао руку своју да ћеш им је дати. 016 NEH 009 016 Али они и оци наши узобестише се и отврднуше вратом својим и не слушаше заповести Твоје. 016 NEH 009 017 Не хтеше слушати, и не опомињаше се чудеса Твојих која си им чинио, него отврднуше вратом својим, и у одмету свом постављаше себи вође да се врате у ропство своје. Али Ти, Боже, који опрашташ који си жалостив и милостив, који дуго трпиш и велике си милости, ниси их оставио. 016 NEH 009 018 И онда кад начинише себи теле ливено и рекоше: Ово је твој Бог који те је извео из Мисира, и хулише веома, 016 NEH 009 019 Ни онда их ради велике милости своје ниси оставио у пустињи; ступ од облака није одступао од њих дању водећи их путем, нити ступ огњени ноћу светлећи им путем којим ће ићи. 016 NEH 009 020 И дао си им добри свој дух да их уразумљује, и мане своје ниси устегао од уста њихових, и воде си им дао у жеђи њиховој. 016 NEH 009 021 И четрдесет година хранио си их у пустињи, ништа им није недостајало: одело им не оветша и ноге им не отекоше. 016 NEH 009 022 И дао си им царства и народе, и поделио си их по крајевим, јер наследише земљу Сионову, земљу цара есевонског, и земљу цара васанског; 016 NEH 009 023 И умножио си синове њихове као звезде небеске, и увео си их у земљу за коју си рекао оцима њиховим да ће ући у њу и наследити је. 016 NEH 009 024 И уђоше синови њихови и наследише земљу, и покорио си им Хананеје, становнике земаљске и предао их у њихове руке, и цареве њихове и народе земаљске, да чине од њих шта им је воља. 016 NEH 009 025 И тако узеше тврде градове и земљу родну, и наследише куће пуне сваког добра, студенце ископане, винограде маслинике и воћке многе, и једоше и наситише се и угојише се, и благоваху по великој Твојој доброти. 016 NEH 009 026 Али Те разгневише и одметнуше се од Тебе: бацише закон Твој за леђа и пророке Твоје побише, који им сведочаху да би их обратили ка Теби и хулише веома. 016 NEH 009 027 Зато си их давао у руке непријатељима њиховим који их мучаше. А кад у невољи својој викаше к Теби Ти си их услишио с неба и по великој милости својој давао си им избавитеље, који их избављаху из руку непријатеља њихових. 016 NEH 009 028 Али чим отпочинуше, опет чинише зло пред Тобом, зато си их остављао у рукама непријатеља њихових да владају њима; а кад се обраћаше и викаше к Теби, Ти си их услишио с неба и избављао их по милости својој много пута. 016 NEH 009 029 И опомињао си их да би их обратио к закону свом, али они беху обесни и не слушаше заповести Твоје и грешише о Твоје законе које ко врши жив ће бити кроз њих; и измичући рамена своја отврднуше вратом својим и не слушаше. 016 NEH 009 030 И трпео си их много година опомињући их духом својим преко пророка својих; али не слушаше; тада си их дао у руке народима земаљским. 016 NEH 009 031 Али ради милости своје велике ниси дао да сасвим пропадну нити си их оставио, јер си Бог милостив и жалостив. 016 NEH 009 032 Сада дакле, Боже наш, Боже велики, силни и страшни, који чуваш завет и милост, немој да је мало пред Тобом што нас снађе сва ова мука, цареве наше, кнезове и свештенике наше и пророке наше и оце наше и сав народ Твој од времена царева асирских до данас. 016 NEH 009 033 Ти си праведан у свему што нас је снашло, јер си Ти право учинио, а ми смо безбожно радили. 016 NEH 009 034 И цареви наши, кнезови наши и оци наши не извршаваше закон Твој нити марише за заповести Твоје и сведочанства Твоја, којима си им сведочио. 016 NEH 009 035 Јер у царству свом и у великом добру Твом које си им чинио, и у земљи пространој и родној коју си им дао, не служише Теби нити се повратише од злих дела својих. 016 NEH 009 036 Ево, ми смо данас робови; и још у земљи, коју си дао оцима нашим да једу род њен и добра њена, ево ми смо робови у њој. 016 NEH 009 037 И она род свој обилати рађа царевима које си поставио над нама за грехе наше, и који господаре над нашим телима и над стоком нашом по својој вољи, те смо у великој тескоби. 016 NEH 009 038 А ради свега тога чинимо тврд завет и пишемо, а кнезови наши, Левити наши, свештеници наши печате. 016 NEH 010 001 А који запечатише беху ови: Немија Тирсата, син Ахалијин, и Седекија, 016 NEH 010 002 Серај, Азарија, Јеремија, 016 NEH 010 003 Пасхор, Амарија, Малхија, 016 NEH 010 004 Хатус, Севанија, Малух, 016 NEH 010 005 Харим, Меримот, Овадија, 016 NEH 010 006 Данило, Гинетон, Варух, 016 NEH 010 007 Месулам, Вија, Мијамин, 016 NEH 010 008 Мазија, Вилгај, Семаја; то беху свештеници; 016 NEH 010 009 А Левити: Исус син Азанијин Винуј између синова Инададових, Кадмило, 016 NEH 010 010 И браћа њихова: Севанија, Одија, Келита, Фелаја, Анана, 016 NEH 010 011 Миха, Реов, Асавија, 016 NEH 010 012 Захур, Серевија, Севнија, 016 NEH 010 013 Одија, Ваније, Венинуј; 016 NEH 010 014 Главари народни: Фарос, Фат-Моав, Елам, Затуј, Ваније, 016 NEH 010 015 Вуније, Азгад, Вивај, 016 NEH 010 016 Адонија, Вигвај, Адин, 016 NEH 010 017 Атир, Језекија, Азур, 016 NEH 010 018 Одија, Асум, Висај, 016 NEH 010 019 Ариф, Анатот, Навај, 016 NEH 010 020 Магфија, Месулам, Езир, 016 NEH 010 021 Месизавеило, Садок, Јадва, 016 NEH 010 022 Фелатија, Анан, Анаја, 016 NEH 010 023 Осија, Ананија, Асув, 016 NEH 010 024 Лоис, Филеја, Совик, 016 NEH 010 025 Реум, Асавана, Маија, 016 NEH 010 026 Ахија, Анана, Ганан, 016 NEH 010 027 Малух, Харим, Вана. 016 NEH 010 028 И остали народ, свештеници, Левити, вратари, певачи, нетинеји и сви који се одвојише од народа земаљских к закону Божјем, жене њихове, синови њихови и кћери њихове, сви који знаху и разумеваху, 016 NEH 010 029 Присташе с браћом својом, главарима својим, и дођоше те се заклеше и клетвом завезаше да ходимо по закону Божијем, који је дат преко Мојсија, слуге Божијег, и да држимо и извршујемо све заповести Господа Бога свог и законе Његове и уредбе Његове. 016 NEH 010 030 И да не дајемо кћери својих народима земаљским, нити кћери њихових да узимамо за синове своје. 016 NEH 010 031 И од народа земаљских који донесу трг или какву год храну у суботу на продају, да не узимамо у суботу ни у други свети дан, и да остављамо седме године да почива земља и опраштамо сваки дуг. 016 NEH 010 032 И постависмо себи уредбу да дајемо сваке године трећину сикла на службу у дом Бога свог: 016 NEH 010 033 На хлебове постављене, на дар свагдашњи и жртву паљеницу свагдашњу за суботе, за младине и за празнике, и на светињу и на жртве за грех да се очишћа Израиљ, и на свако дело у дому Бога нашег. 016 NEH 010 034 И бацасмо жреб за свештенике и Левите и народ ради ношења дрва да се доноси у дом Бога нашег по домовима отаца наших на време од године до године, да гори на олтару Господа Бога нашег, како пише у закону; 016 NEH 010 035 И да доносимо првине од земље своје и првине од сваког рода од сваког дрвета од године до године у дом Господњи; 016 NEH 010 036 И првенце од синова својих и стоке своје, како пише у закону, и првенце од говеда својих и од оваца својих да доносимо у дом Бога свог свештеницима који служе у дому Бога нашег; 016 NEH 010 037 И првине теста свог и приносе своје и род од свих дрвета, вино и уље да доносимо свештеницима у клети дома Бога свог, и Левитима десетак од земље своје, и Левити да узимају десетак по свим местима где урадимо; 016 NEH 010 038 И да буде свештеник, син Аронов с Левитима кад Левити узимају десетак, и да Левити доносе десетак од десетка у дом Бога нашег, у клети, у спреме његове. 016 NEH 010 039 Јер у те клети дужни су синови Израиљеви и Левити доносити принос од жита, од вина и уља, где су свети судови, и свештеници који служе, и вратари и певачи, да не остављамо дом Бога свог. 016 NEH 011 001 И населише се кнезови народни у Јерусалиму, а остали народ мета жреб да узму једног од десет да седи у јерусалиму светом граду, и осталих девет делова по другим градовима. 016 NEH 011 002 И благослови народ све људе који сами од своје воље присташе да седе у Јерусалиму. 016 NEH 011 003 Ово су главари земаљски који се населише у Јерусалиму, а по осталим градовима јудејским настанише се сваки на свом наследству по градовима својим Израиљци свештеници и Левити, Нетинеји и синови слуга Соломунових: 016 NEH 011 004 У Јерусалиму, дакле, населише се неки од синова Јудиних и Венијаминових: од синова Јудиних: Атаја син Озије, сина Захарије, сина Амарије, сина Сефатије, сина Малелеиловог, од синова Фаресових; 016 NEH 011 005 И Масија, син Варуха сина Холозе сина Азаје, сина Адаје, сина Јојарива сина Захрије, сина Силонијевог; 016 NEH 011 006 Свега синова Фаресових што се населише у Јерусалиму, четири стотине и шездесет и осам храбрих људи; 016 NEH 011 007 А између синова Венијаминових: Салуј син Месулама, сина Јоада, сина Федаје, сина Колаје, сина Масија, сина Итила, сина Исаијиног, 016 NEH 011 008 И за њим Гава, Салај девет стотина и двадесет и осам; 016 NEH 011 009 А Јоило, син Захријев беше над њима, а Јуда син Сенујин беше други над градом; 016 NEH 011 010 Од свештеника: Једаја син Јојавов, Јахин, 016 NEH 011 011 Сераја син Хелкије, сина Месулама, сина Садока, сина Мерајота, сина Ахитововог, старешина у дому Божјем, 016 NEH 011 012 А браће њихове што служаху у дому осам стотина и двадесет и два; и Адаја, син Јероама, сина Фелалије, сина Амсија, сина Захарије, сина Пасхора, сина Малхијиног, 016 NEH 011 013 И браће његове главара у домовима отачким двеста и четрдесет и два; и Амасај, син Азреила, сина Азаја; сина Месилемота, сина Имировог, 016 NEH 011 014 И браће њихове храбрих људи сто и двадесет и осам, а над њима беше Завдило, син Гедолимов; 016 NEH 011 015 И од Левита: Семаја сина Асува сина Азрикама, сина Асавије, сина Вунијевог; 016 NEH 011 016 И Саветај, и Јозавад беху над послом спољашњим за дом Божји између главара левитских, 016 NEH 011 017 А Матанија, син Михе сина Завдија сина Асафовог беше поглавар који почињаше хвалу у молитви, и Ваквукија други између браће своје, и Авда син Салије сина Галала сина Једутуновог; 016 NEH 011 018 Свега Левита у светом граду беше две стотине и осамдесет и четири; 016 NEH 011 019 А од вратара: Акув, Талмон, и браћа њихова што чуваху стражу на вратима, сто и седамдесет и два; 016 NEH 011 020 А остатак народа Израиљевог, свештеника и Левита беше по свим градовима Јудиним, свак на свом наследству; 016 NEH 011 021 А Нетинеји населише се у Офилду, и Сиха и Гиспа беху над Нетинејима. 016 NEH 011 022 А над Левитима у јерусалиму беше Озија, син Ванија, сина Асавије, сина Матаније, сина Мишиног. Између синова Асафових, певачи беху у служби за дом Божји. 016 NEH 011 023 Јер беше царева заповест за њих и беше одређена плата певачима за сваки дан. 016 NEH 011 024 И Петаја, син Месизавеилов од синова Заре сина Јудиног беше место цара за сваки посао с народом. 016 NEH 011 025 А по селима и пољима њиховим неко од синова Јудиних настани се у Киријат-Арви и засеоцима њеним, и у Дивону и засеоцима његовим, и у Јекавсеилу и селима његовим, 016 NEH 011 026 И у Јесуји и Молади и Вет-Фелету, 016 NEH 011 027 И у Асар-Суалу и Вирсавеји и засеоцима њеним, 016 NEH 011 028 И у Сиклагу и у Мекони и засеоцима њеним, 016 NEH 011 029 И у Ен-Римону и у Сареји и у Јармоту, 016 NEH 011 030 У Заноји, у Одоламу и селима њиховим, у Лахису с пољем његовим, у Азици и засеоцима њеним. И тако се населише од Вирсавеје до долине Емона. 016 NEH 011 031 А синови Венијаминови населише се од Гаваје у Михамасу и Аји и Ветиљу и засеоцима његовим, 016 NEH 011 032 У Анатоту, у Нову, Ананији, 016 NEH 011 033 У Асору, у Рами, у Гитајиму, 016 NEH 011 034 У Адиду, у Севојиму, у Невалату, 016 NEH 011 035 У Лоду, у Онону, и у долини дрводељској. 016 NEH 011 036 А Левити поделише се међу Јудом и Венијамином. 016 NEH 012 001 А ово су свештеници и Левити који дођоше са Зоровавељем сином Салатиловим и Исусом: Сераја, Јеремије, Јездра, 016 NEH 012 002 Амарија, Малух, Хатус, 016 NEH 012 003 Сеханија, Реум, Леримот, 016 NEH 012 004 Идо, Гинето, Авија, 016 NEH 012 005 Мијамин, Мадија, Вилга, 016 NEH 012 006 Семаја, Јојарив, Једаја, 016 NEH 012 007 Салуј, Амок, Хелкија, Једаја. То беху главари између свештеника и браће своје за времена Исусовог. 016 NEH 012 008 А левити: Исус, Винуј, Кадмило, Серевија, Јуда и Матанија, који с браћом својом бише над певањем. 016 NEH 012 009 А Ваквукија и Уније, браћа њихова, беху према њима у редовима својим. 016 NEH 012 010 А Исус роди Јоакима, а Јоаким роди Елијасива, а Елијасив роди Јојаду; 016 NEH 012 011 А Јојада роди Јонатана, а Јонатан роди Јадву. 016 NEH 012 012 А за времена Јоакимовог беху свештеници, главари домова отачких: од дома Серајиног Мераја, од Јеремијиног Ананија, 016 NEH 012 013 Од Јездриног Месулам, од Амаријиног Јоанана, 016 NEH 012 014 Ода Мелихујевог Јонатан, од Севанијиног Јосиф, 016 NEH 012 015 Од Харимовог Адана, од Мерајотовог Елкај, 016 NEH 012 016 Од Идовог Азахарија, од Гинетовог Месулама, 016 NEH 012 017 Од Авијиног Зихрије, од Минијаминовог и Моадијиног Филтај, 016 NEH 012 018 Од Вилжиног Самуја, од Семајиног Јонатан, 016 NEH 012 019 Од Јојаривовог Матенај, од Једајиног Озије, 016 NEH 012 020 Од Салајевог Калај, од Амоковог Евер, 016 NEH 012 021 Од Хелкијиног Асавија, од Једајиног Натанаило. 016 NEH 012 022 А Левити, главари домова отачких, за време Елијасива, Јојаде, Јоанана и Јадве бише пописани са свештеницима до царовања Дарија, цара персијског; 016 NEH 012 023 Синови Левијеви, главари домова отачких, бише пописани у књизи дневника до времена Јоанана, сина Елијасивовог: 016 NEH 012 024 И главари левитски беху: Асавија, Еревија и Исус син Кадмилов и браћа њихова према њима да хвале и славе Бога по заповести Давида, човека Божјег, ред према реду; 016 NEH 012 025 Матанија и Ваквукија, Овадија, Месулам, Талмон, Акув, беху вратари који чуваху стражу код ризница на вратима. 016 NEH 012 026 Ти беху за времена Јоакима сина Исуса сина Јоседековог и за времена Немије кнеза, и свештеника Јездре књижевника. 016 NEH 012 027 А кад се освећиваше зид јерусалимски, тражише Левите по свим местима њиховим да их доведу у Јерусалим да се сврши посвећење с весељем, хвалом и песмама уз кимвале, псалтире и гусле. 016 NEH 012 028 И скупише се синови певачки и из равница око Јерусалима и из села нетофатских, 016 NEH 012 029 И из Вет-Гилала и из поља гевских и азмаветских, јер певачи беху населили села око Јерусалима. 016 NEH 012 030 И очистише се свештеници и Левити, и очистише народ и врата и зид. 016 NEH 012 031 Иза тога заповедих кнезовима јудејским да изађу на зид, и поставих два велика збора певачка, и један од њих иђаше надесно с горње стране зида к вратима гнојним. 016 NEH 012 032 А за њима иђаше Осија и половина кнезова Јудиних, 016 NEH 012 033 И Азарија, Јездра и Месулам 016 NEH 012 034 Јуда и Венијамин и Семаја и Јеремија, 016 NEH 012 035 И од синова свештеничких с трубама Захарија син Јонатана, сина Семаје, сина Матаније, сина Захура, сина Асафовог, 016 NEH 012 036 И браћа његова Семаја и Азареило, Милалај, Гилалај, Мај, Натанаило и Јуда и Ананија са справама музичким Давида човека Божијег, а Јездра књижевник пред њима; 016 NEH 012 037 Потом к вратима код студенца, која беху према њима, иђаху уз басамаке града Давидовог куда се иде на зид, изнад дома Давидовог па до врата водених к истоку. 016 NEH 012 038 А други збор певачки иђаше према оним, и ја за њим, и половина народа по зиду изнад куле пећке до широког зида, 016 NEH 012 039 И изнад врата Јефремових к вратима старим и ка вратима рибљим и ка кули Ананеиловој и кули Меји, па до врата овчијих; и стадоше код врата тамничких. 016 NEH 012 040 Потом стадоше оба збора певачка у дому Божијем, и ја и половина главара са мном, 016 NEH 012 041 И свештеници Елијаким, Масија, Минијамин, Михаја, Елиоинај, Захарија, Ананија с трубама, 016 NEH 012 042 И Масија и Семаја и Елеазар и Озије и Јоанан и Малхија и Елам и Есер. И певачи певаху гласно с Језрајом, начелником својим. 016 NEH 012 043 И принесоше велике жртве тај дан, и веселише се; јер их Бог развесели весељем великим; и жене и деца веселише се, и весеље јерусалимско чујаше се далеко. 016 NEH 012 044 И постављени бише тај дан људи над клетима у којима се остављаху приноси, првине и десетак, да сабирају у њих с њива градских законите делове за свештенике и за Левите, јер се и Јуда радоваше свештеницима и Левитима што стајаху на послу, 016 NEH 012 045 И извршаваху шта им је Бог њихов заповедио да извршују и шта требаше извршавати за очишћење, као и певачи и вратари по заповести Давида и Соломуна, сина његовог. 016 NEH 012 046 Јер од пре, за времена Давидовог и Асафовог, бише постављени главари певачки и песме у хвалу и славу Богу. 016 NEH 012 047 И зато сав Израиљ за времена Зоровавеља и за времена Немијиног даваше делове певачима и вратарима, свакидашњи оброк, и Левитима што беше њима посвећено, а Левити синовима Ароновим што њима беше посвећено. 016 NEH 013 001 У то време чита се књига Мојсијева народу, и у њој се нађе написано да не улази Амонац ни Моавац у сабор Божји до века; 016 NEH 013 002 Јер не сретоше синове израиљеве с хлебом и водом, него најмише на њих Валама да их прокуне, али Бог наш обрати ону клетву у благослов. 016 NEH 013 003 А кад чуше тај закон одлучише од Израиља све туђинце. 016 NEH 013 004 А пре тога Елијасив свештеник, који беше над клетима дома Бога нашег, опријатељи се с Товијом, 016 NEH 013 005 И начини му велику клет, где се пре остављаху дари и кад и судови и десетак од жита, вина и уља, одређени Левитима и певачима и вратарима, и приноси за свештенике. 016 NEH 013 006 А кад то све биваше, не бејах у Јерусалиму, јер тридесет друге године Артаксеркса, цара вавилонског, вратих се к цару, и после неколико година измолих се опет у цара. 016 NEH 013 007 И кад дођох у Јерусалим, видех зло што учини Елијасив ради Товије начинивши му клет у трему дома Божјег. 016 NEH 013 008 И би ми врло мрско, те избацих све покућство Товијино напоље из клети. 016 NEH 013 009 И заповедих, те очистише клети; и унесох у њих опет посуђе дома Божјег, даре и кад. 016 NEH 013 010 Потом дознах да се Левитима нису давали делови, те су се разбегли сваки на своју њиву и Левити и певачи, који рађаху посао. 016 NEH 013 011 И укорих старешине и рекох: Зашто је остављен дом Божји? И сабрах их опет и поставих на њихово место. 016 NEH 013 012 И сви Јудејци доносише десетке од жита и вина и уља у спреме. 016 NEH 013 013 И поставих настојнике над спремама, Селмију свештеника и Садока књижевника, и између Левита Федају, и уз њих Анана, сина Захура сина Матанијиног, јер се за верне држаху; и беше им посао делити браћи својој. 016 NEH 013 014 Помени ме, Боже мој, зато, и немој избрисати добра мојих која учиних дому Бога свог и служби његовој. 016 NEH 013 015 У то време видех у Јудеји где газе у кацама у суботу и носе снопове натоваривши на магарце, и вино, грожђе и смокве и свакојаке товаре, и носе у Јерусалим у суботу, и прекорих их онај дан кад продаваху житак. 016 NEH 013 016 И Тирци који живљаху у Јерусалиму доношаху рибу и свакојаки трг и продаваху у суботу синовима Јудиним у Јерусалиму. 016 NEH 013 017 Зато прекорих главаре јудејске и рекох им: Какво је то зло што чините те скврните суботу? 016 NEH 013 018 Нису ли тако чинили оци ваши, те Бог наш пусти на нас и на овај град све ово зло? И ви још умножавате гнев на Израиља скврнећи суботу. 016 NEH 013 019 И кад дође сен на врата јерусалимска уочи суботе, заповедих те затворише врата, и заповедих да их не отварају до после суботе; и поставих неколико својих момака на вратима да се не уноси никакав товар у суботу. 016 NEH 013 020 И преноћише трговци и који продаваху свакојаки трг иза Јерусалима једном и другом. 016 NEH 013 021 И опоменух их и рекох им: Зашто ноћујете око зида? Ако још једном то учините, уложићу на вас. Од тада не долазише у суботу. 016 NEH 013 022 А Левитима заповедих да се очисте и да дођу и чувају врата да буде свет дан суботни. И за ово помени ме, Боже мој, и опрости ми по великој милости својој. 016 NEH 013 023 Још видех у то време Јудејце који се беху оженили Азоћанкама, Амонкама и Моавкама. 016 NEH 013 024 И синови њихови говораху пола азотски, и не умеху говорити јудејски него језиком и једног и другог народа. 016 NEH 013 025 Зато их карах и псовах, и неке између њих бих и чупах, и заклех их Богом да не дају кћери своје синовима њиховим нити да узимају кћери њихове за синове своје или за себе. 016 NEH 013 026 Није ли тим згрешио Соломун, цар Израиљев, ако и не беше у многим народима цара њему равног и мио беше Богу свом и Бог га беше поставио царем над свим Израиљем? Па опет га навратише на грех жене туђинке. 016 NEH 013 027 А вама ли ћемо допустити да чините то све велико зло и грешите Богу нашем узимајући жене туђинке? 016 NEH 013 028 И од синова Јојаде, сина Елијасива поглавара свештеничког, један беше зет Санавалату Ороњанину, ког отерах од себе. 016 NEH 013 029 Помени их, Боже мој, што оскрвнише свештенство и завет свештенички и левитски. 016 NEH 013 030 И тако их очистих од свих туђинаца, и опет поставих редове свештеничке и левитске, сваког на посао његов, 016 NEH 013 031 И да се доносе дрва за жртве на рокове, и првине. Помени ме, Боже мој, на добро. # # BOOK 017 EST Esther Књига о Јестири 017 EST 001 001 У време Асвирово, а тај Асвир цароваше од Индије до Етиопије у сто и двадесет и седам земаља, 017 EST 001 002 У то време, кад сеђаше цар Асвир на престолу царства свог у Сусану царском граду, 017 EST 001 003 Треће године царовања свог учини гозбу свим кнезовима својим и слугама својим, те беше код њега сила персијска и мидска, властељи и управитељи земаљски; 017 EST 001 004 И он показиваше богатство и славу царства свог и дику и красоту величине своје много дана, сто и осамдесет дана. 017 EST 001 005 И после тих дана учини цар свему народу што га беше у Сусану царском граду од малог до великог гозбу за седам дана у трему у врту од царског двора. 017 EST 001 006 Завеси бели, зелени и љубичасти беху обешени врпцама белим, ланеним и скерлетним о биочузима сребрним на ступовима мраморним; одри беху златни и сребрни по поду од зеленог, белог, жутог и црвеног мрамора. 017 EST 001 007 А пиће даваху у судовима златним, и то у судовима другим и другим, а вина царског беше изобила, како може бити у цара. 017 EST 001 008 И пићем нико не наваљиваше по наредби, јер цар беше заповедио свим приставима дома свог да чине како ко хоће. 017 EST 001 009 И царица Астина учини гозбу женама у царском двору цара Асвира. 017 EST 001 010 Седми дан кад се цар развесели од вина рече Меуману, Висати, Арвони, Викти, Авакти, Зетару и Харкасу, седморици дворана који двораху пред царем Асвиром, 017 EST 001 011 Да доведу царицу Астину пред цара под царским венцем, да покаже народима и кнезовима лепоту њену, јер беше лепа. 017 EST 001 012 Али царица Астина не хте доћи на реч цареву, коју јој поручи по дворанима; зато се цар врло разгневи и гнев се његов распали у њему. 017 EST 001 013 И рече цар мудрацима који разумеваху времена (јер тако цар изношаше ствари пред све који разумеваху закон и правду, 017 EST 001 014 А најближи до њега беху Карсена, Сетар, Адмата, Тарсис, Мерес, Марсена и Мемукан, седам кнезова персијских и мидских, који гледаху лице царево и сеђаху на првим местима у царству): 017 EST 001 015 Шта треба по закону чинити с царицом Астином што није учинила шта је заповедио цар Асвир преко дворана? 017 EST 001 016 Тада рече Мемукан пред царем и кнезовима: Није само цару скривила царица Астина него и свим кнезовима и свим народима по свим земљама цара Асвира. 017 EST 001 017 Јер ће се дело царичино разићи међу све жене, па ће презирати мужеве своје говорећи: Цар Асвир заповеди да доведу преда њ царицу Астину, а она не дође. 017 EST 001 018 И од данас ће кнегиње персијске и мидске које чују шта је учинила царица тако говорити свим кнезовима царевим; те ће бити много пркоса и свађе. 017 EST 001 019 Ако је угодно цару, да изиђе царска заповест од њега и да се упише међу законе персијске и мидске да је непроменљиво, да Астина не излази више пред цара Асвира и да ће цар дати њено царство другој, бољој од ње. 017 EST 001 020 И кад се заповест царева коју учини чује по царству његовом свему коликом, све ће жене поштовати своје мужеве, од великог до малог. 017 EST 001 021 И ово би по вољи цару и кнезовима, и учини цар како рече Мемукан. 017 EST 001 022 И разасла књиге по свим земљама царским, у сваку земљу њеним писмом и сваком народу његовим језиком, да би сваки муж био господар у својој кући; и би проглашено језиком сваког народа. 017 EST 002 001 После тога, кад се утиша гнев цара Асвира, он се опомену Астине и шта је учинила и шта је наређено за њу. 017 EST 002 002 И рекоше момци цареви, слуге његове: Да потраже цару младих девојака лепих; 017 EST 002 003 И нека одреди цар приставе по свим земљама царства свог да скупе све девојке младе и лепе у Сусан град царски у женски двор под руку Игаја дворанина царевог, чувара женског, и нека им се дају потребе за лепоту. 017 EST 002 004 Па која девојка буде по вољи цару, нека буде царица на Астинино место. И то би по вољи цару, и учини тако. 017 EST 002 005 Беше у Сусану, царском граду Јудејац по имену Мардохеј, син Јаира сина Симеја сина Кисовог, од племена Венијаминовог, 017 EST 002 006 Који би одведен у ропство из Јерусалима с робљем које би одведено у ропство с Јехонијом царем Јудиним, ког зароби Навуходоносор, цар вавилонски. 017 EST 002 007 Он одгајаше Адасу, а то је Јестира, кћи стрица његовог, јер не имаше оца ни матере; а девојка беше лепог стаса и красног лица, и по смрти оца јој и матере узе је Мардохеј за кћер. 017 EST 002 008 И кад се разгласи реч царева и заповест, и много се девојака скупи у Сусан град царски под руку Игајеву, би и Јестира доведена у двор царев, под руку Игаја чувара женског. 017 EST 002 009 И девојка му омиле и нађе милост у њега, те јој одмах даде потребе за лепоту и део њен, и седам присталих девојака из царског дома, и намести је с њеним девојкама на најлепше место у женском дому. 017 EST 002 010 Јестира не каза народ свој ни род свој, јер јој Мардохеј беше забранио да не казује. 017 EST 002 011 А Мардохеј ходаше сваки дан испред трема од женског дома да би дознао како је Јестира и шта ће бити од ње. 017 EST 002 012 А кад би дошао ред на коју девојку да уђе к цару Асвиру, пошто би јој се чинило по женском закону дванаест месеца (јер толико времена требаше да се улепшавају, шест месеца уљем од смирне, а шест месеца мирисима и другим стварима за лепоту женску), 017 EST 002 013 Тада би девојка ишла к цару, и шта би год рекла дало би јој се да с тим иде из женске куће у дом царев. 017 EST 002 014 Увече би ушла, а ујутру би се вратила у другу кућу женску под руку Сазгаза дворанина царевог, чувара иночког; више не би ишла к цару, већ ако би је хтео цар, те би била позвана по имену. 017 EST 002 015 И тако, кад дође ред на Јестиру, кћер Авихаила стрица Мардохејевог, коју беше узео за кћер, да уђе к цару, она не заиска ништа него шта рече Игај дворанин царев, чувар женски; и Јестира налажаше милост у сваког ко је виђаше. 017 EST 002 016 Тако би Јестира одведена к цару Асвиру у царски двор његов десетог месеца, које је месец Тевет, седме године царовања његовог. 017 EST 002 017 И цару омиле Јестира мимо све друге жене, и придоби милост и љубав његову мимо све девојке, те јој метну царски венац на главу и учини је царицом на место Астинино. 017 EST 002 018 И учини цар велику гозбу свим кнезовима својим и слугама својим ради Јестире, и поклони земљама олакшице, и раздаде дарове како цар може. 017 EST 002 019 А кад се другом скупљаху девојке, Мардохеј сеђаше на вратима царевим. 017 EST 002 020 А Јестира не каза свој род ни народ, као што јој беше заповедио Мардохеј, и Јестира чињаше шта јој Мардохеј говораше, као кад се одгајаше код њега. 017 EST 002 021 У те дане, кад Мардохеј сеђаше на вратима царевим, расрдише се Вихтан и Тарес, два дворанина царева између оних који стражаху на прагу, и гледаху да дигну руке на цара Асвира. 017 EST 002 022 А то дозна Мардохеј и јави царици Јестири, а Јестира каза цару у име Мардохејево. 017 EST 002 023 И кад се ствар извиде и нађе, бише обешена она обојица на дрво, и то се записа у књигу дневника пред царем. 017 EST 003 001 После тога, подиже цар Асвир Амана, сина Амедатиног, Агагеја, и узвиси га, и намести му престо више свих кнезова што беху код њега. 017 EST 003 002 И све слуге цареве што беху на вратима царевим клањаху се и падаху пред Аманом, јер тако беше цар заповедио за њ. Али Мардохеј не клањаше се нити падаше. 017 EST 003 003 И слуге цареве што беху на вратима царевим говораху Мардохеју: Зашто преступаш заповест цареву? 017 EST 003 004 И пошто му од дана на дан говораше, а он не послуша, јавише Аману да виде хоће ли остати речи Мардохејеве, јер им беше казао да је Јудејац. 017 EST 003 005 А кад виде Аман да се Мардохеј не клања нити пада пред њим, напуни се гнева Аман. 017 EST 003 006 Али мишљаше да није вредно да дигне руку на Мардохеја самог, јер му казаше ког народа беше Мардохеј, него гледаше да истреби све Јудејце што беху по свему царству Асвировом, народ Мардохејев. 017 EST 003 007 Првог месеца, а то је месец Нисан, године дванаесте царовања Асвировог, бацаше Фур, то јест жреб, пред Аманом, од дана до дана и од месеца до месеца, до дванаестог месеца, а то је месец Адар. 017 EST 003 008 И Аман рече цару Асвиру: Има народ расејан и расут по народима по свим земљама царства твог, ког су закони другачији од закона свих народа, и не извршује закона царевих, па није пробитачно цару да их остави. 017 EST 003 009 Ако је цару угодно, да се пише да се истребе; и ја ћу измерити десет хиљада таланата сребра у руке приставима да донесу у цареву ризницу. 017 EST 003 010 Тада цар сними прстен с руке своје и даде га Аману сину Амедатином Агагеју непријатељу јудејском. 017 EST 003 011 И рече Аману: То сребро нека теби, а од народа чини шта ти је драго. 017 EST 003 012 Зато дозваше писаре цареве првог месеца тринаестог дана, и написа се све како заповеди Аман, намесницима царевим и војводама у свакој земљи и кнезовима сваког народа, свакој земљи писмом њеним и сваком народу језиком његовим, у име цара Асвира написа се и прстеном царевим запечати се. 017 EST 003 013 И разаслаше се књиге по гласницима у све земље цареве да потру, побију и истребе све Јудејце, старо и младо, децу и жене у један дан, тринаестог дана дванаестог месеца, које је месец Адар, и да разграбе имање њихово. 017 EST 003 014 У књигама се говораше да се огласи заповест по свим земљама и да се објави свим народима да буду готови за онај дан. 017 EST 003 015 Гласници отидоше брзо по заповести царевој, и заповест би оглашена у Сусану, царском граду. А цар и Аман сеђаху и пијаху, а град се Сусан смете. 017 EST 004 001 А Мардохеј дознав све шта би, раздре хаљине своје и обуче се у кострет и посу се пепелом и пође по граду вичући иза гласа горко. 017 EST 004 002 И дође до пред врата царева, јер не беше слободно ући на врата царева у кострети. 017 EST 004 003 И у свим земљама, у које год место дође реч царева и заповест његова, би велика жалост међу Јеврејима и пост и плач и јаук, и многи у кострети и пепелу лежаху. 017 EST 004 004 И дођоше девојке Јестирине и дворани њени, и јавише јој: и царица се ожалости веома, и посла хаљине да преобуку Мардохеја и да скину с њега кострет; али он не прими. 017 EST 004 005 Тада дозва Јестира Атаха, дворанина царевог, ког јој беше дао да јој служи, и заповеди му за Мардохеја да разбере шта му је и зашто. 017 EST 004 006 И отиде Атах к Мардохеју на улицу градску која беше пред вратима царевим. 017 EST 004 007 И Мардохеј му каза све што му се догодило и за сребро што је обрекао Аман дати у цареву ризницу за Јудејце да их истреби; 017 EST 004 008 И препис од заповести која би проглашена у Сусану да се истребе, даде му да је покаже Јестири и јави, и да јој наручи да отиде к цару и да га умилостиви и да га моли за свој народ. 017 EST 004 009 И вративши се Атах каза Јестири речи Мардохејеве. 017 EST 004 010 А Јестира рече Атаху и заповеди му да каже Мардохеју: 017 EST 004 011 Знају све слуге цареве и народ по земљама царевим да ко би год, човек или жена, ушао к цару унутра у двор не будући позван, један је закон за њ, да се погуби, осим коме би цар пружио златну палицу, тај остаје жив; а ја нисам звана да уђем к цару, ово је тридесет дана. 017 EST 004 012 И казане бише Мардохеју речи Јестирине. 017 EST 004 013 А Мардохеј опет поручи Јестири: Немој мислити да ћеш се мимо све Јудејце избавити у дому царевом. 017 EST 004 014 Јер ако ти заћутиш сада, доћи ће помоћ и избављење Јудејцима с друге стране, а ти и дом оца твог погинућете; и ко зна ниси ли за овако време дошла до царства. 017 EST 004 015 Тада рече Јестира да одговоре Мардохеју: 017 EST 004 016 Иди, скупи све Јудејце што се налазе у Сусану, и постите за ме, и не једите ни пијте за три дана ни дању ни ноћу; и ја ћу са својим девојкама постити такође, па ћу онда отићи к цару, ако и није по закону, и ако погинем, нека погинем. 017 EST 004 017 Тада отиде Мардохеј и учини све како му заповеди Јестира. 017 EST 005 001 А трећи дан обуче се Јестира у царско одело, и стаде у трему унутрашњег двора царског према стану царевом; а цар сеђаше на царском престолу свом у двору царском према вратима од двора. 017 EST 005 002 И кад цар угледа царицу Јестиру где стоји у трему, она нађе милост пред њим, те цар пружи према Јестири златну палицу која му беше у руци, и Јестира приступи и дотаче се краја од палице. 017 EST 005 003 И рече јој цар: Шта ти је, царице Јестиро? И шта желиш? Ако је и до половине царства, даће ти се. 017 EST 005 004 А Јестира рече: Ако је угодно цару, нека дође цар с Аманом данас на обед који сам му зготовила. 017 EST 005 005 А цар рече: Зовите брже Амана да учини шта рече Јестира. И дође цар с Аманом на обед који зготови Јестира. 017 EST 005 006 Потом цар, напив се вина, рече Јестири: Шта желиш? Даће ти се; и шта молиш? Ако је и до половине царства, биће. 017 EST 005 007 А Јестира одговарајући рече: Желим и молим: 017 EST 005 008 Ако сам нашла милост пред царем, и ако је угодно цару да ми да шта желим и учини шта молим, нека опет дође цар с Аманом на обед који ћу им зготовити, и сутра ћу учинити по речи царевој. 017 EST 005 009 И тако отиде Аман онај дан весео и добре воље. Али кад виде Аман Мардохеја на вратима царевим, а он не уста нити се маче пред њим, напуни се Аман гнева на Мардохеја. 017 EST 005 010 Али се уздржа Аман докле дође кући својој; потом посла и сазва пријатеље своје и Сересу жену своју. 017 EST 005 011 И приповеди им Аман о слави богатства свог и о мноштву синова својих и о свему чим га је подигао цар и како га је узвисио сврх кнезова и слуга царских. 017 EST 005 012 И дода Аман: Па и царица Јестира никога осим мене не позива с царем на обед, који беше зготовила, па и сутра сам позван к њој с царем. 017 EST 005 013 Али све то није ми ни на шта докле год гледам оног Мардохеја Јудејца где седи на вратима царевим. 017 EST 005 014 Тада му рече Сереса, жена његова и сви пријатељи његови: Нека начине вешала висока педесет лаката, и ујутру реци цару да се на њима обеси Мардохеј, па иди с царем весео на обед. И то би по вољи Аману и приправи вешала. 017 EST 006 001 Ону ноћ не могаше цар спавати, и заповеди те му донесоше књигу од знаменитих догађаја, дневнике, те је читаше цару. 017 EST 006 002 И нађе се записано како је Мардохеј проказао за Вихтана и Тереса, два дворанина, који чуваху стражу на прагу, да гледају да дигну руке на цара Асвира. 017 EST 006 003 Тада рече цар: Каква је част и како је добро учињено Мардохеју за то? А момци цареви, слуге његове, рекоше: Није му учињено ништа. 017 EST 006 004 А цар рече: Ко је у трему? А Аман беше дошао у спољашњи трем двора царевог да каже цару да се обеси Мардохеј на вешала која му је приправио. 017 EST 006 005 А момци цареви рекоше му: Гле, Аман стоји у трему. А цар рече: Нека дође. 017 EST 006 006 И Аман дође, а цар му рече: Шта треба учинити човеку ког цар хоће да прослави? А Аман рече у себи: Кога би цар хтео прославити ако не мене? 017 EST 006 007 И рече Аман цару: Кога цар хоће да прослави, 017 EST 006 008 Треба донети царско одело које цар носи, и довести коња на коме цар јаше, и метнути му на главу венац царски; 017 EST 006 009 И одело и коња треба дати коме између највећих кнезова царевих да обуку човека оног ког цар хоће да прослави, па да га проведу на коњу по улицама градским и вичу пред њим: Овако бива човеку кога цар хоће да прослави. 017 EST 006 010 Тада рече цар Аману: Брже узми одело и коња као што рече, и учини тако Мардохеју, Јудејцу који седи на вратима царевим; немој изоставити ништа што си рекао. 017 EST 006 011 И узе Аман одело и коња, и обуче Мардохеја и проведе га на коњу по улицама градским вичући пред њим: Овако бива човеку кога цар хоће да прослави. 017 EST 006 012 Потом се врати Мардохеј на врата царева, а Аман брже отиде кући својој жалостан и покривене главе. 017 EST 006 013 И приповеди Аман Сереси, жени својој и свим пријатељима својим све што му се догоди. Тада му рекоше мудраци његови и Сереса жена његова: Кад је од јудејског семена Мардохеј пред којим си почео падати, нећеш му одолети, него ћеш пасти пред њим. 017 EST 006 014 И док они још говораху с њим, дођоше дворани цареви и брже одведоше Амана на обед који зготови Јестира. 017 EST 007 001 И тако дође цар и Аман на обед царици Јестири. 017 EST 007 002 И рече цар Јестири опет други дан напивши се вина: Шта желиш, царице Јестиро? Даће ти се. И шта молиш? Ако је и до половине царства, биће. 017 EST 007 003 Тада одговори царица Јестира и рече: Ако сам нашла милост пред тобом, царе, и ако је цару угодно, нека ми се поклони живот мој на моју жељу и народ мој на моју молбу. 017 EST 007 004 Јер смо продани ја и мој народ да нас потру, побију и истребе. Да смо продани да будемо слуге и слушкиње, ћутала бих, премда непријатељ не би могао накнадити штете цару. 017 EST 007 005 А цар Асвир проговори и рече царици Јестири: Ко је тај? И где је тај који се усудио тако чинити? 017 EST 007 006 А Јестира рече: Противник и непријатељ овај је зликовац Аман. А Аман се уплаши од цара и од царице. 017 EST 007 007 Тада цар гневан уста од вина и отиде у врт код двора, а Аман оста да моли за живот свој царицу Јестиру, јер виде да је цар наумио зло по њ. 017 EST 007 008 Потом се цар врати из врта дворског у кућу где беше пио вино; а Аман беше пао на одар где сеђаше Јестира. И цар рече: Еда ли ће и царицу осрамотити код мене у кући? Чим та реч изиђе из уста царевих, покрише лице Аману. 017 EST 007 009 И Арвона, један од дворана царевих, рече: Ево и вешала што је начинио Аман за Мардохеја који је говорио добро по цара стоје код куће Аманове, висока педесет лаката. И рече цар: Обесите га на њих. 017 EST 007 010 И тако обесише Амана на вешала која беше приправио Мардохеју. И гнев царев утиша се. 017 EST 008 001 Истог дана даде цар Асвир царици Јестири кућу Амана непријатеља јудејског. А Мардохеј изиђе пред цара, јер Јестира каза шта јој је он; 017 EST 008 002 И цар снимивши прстен свој, који беше узео од Амана, даде га Мардохеју; а Јестира постави Мардохеја над кућом Амановом. 017 EST 008 003 Потом Јестира опет говори цару и паднувши пред ноге његове и плачући мољаше га да уклони злоћу Амана Агагеја и мисао његову коју беше смислио на Јудејце. 017 EST 008 004 Тада цар пружи златну палицу према Јестири, и Јестира уста и стаде пред царем. 017 EST 008 005 И рече: Ако је угодно цару и ако сам нашла милост пред њим, и ако је право пред царем и ако сам му мила, нека се пише да се порекну књиге у којима је мисао Амана сина Амедатиног, Агагеја, које је расписао да се истребе Јудејци што су по свим земљама царевим. 017 EST 008 006 Јер како бих могла гледати зло које би задесило мој народ? И како бих могла гледати да се потре род мој? 017 EST 008 007 А цар Асвир рече царици Јестири и Мардохеју Јудејцу: Ето, дао сам кућу Аманову Јестири, а њега су обесили на вешала зато што хтеде дигнути руку своју на Јудејце. 017 EST 008 008 Ви дакле пишите за Јудејце како вам је драго у име царево и запечатите прстеном царевим; јер шта се пише у име царево и запечати прстеном царевим не може се порећи. 017 EST 008 009 И дозваше писаре цареве у исто време, трећег месеца, који је месец Сиван, двадесет трећег дана, и писа се све, како заповеди Мардохеј, Јудејцима и намесницима и кнезовима и управитељима по земљама, од Индије до Етиопије, сто и двадесет и седам земаља, у сваку земљу њеним писмом и сваком народу његовим језиком, и Јудејцима њиховим писмом и њиховим језиком. 017 EST 008 010 А написа у име цара Асвира и запечати прстеном царевим, и разасла књиге по гласницима који јахаху на брзим коњима и на младим мазгама: 017 EST 008 011 Да је цар допустио Јудејцима што су у коме год граду да се скупе и бране живот свој, да потру и побију и истребе сваку војску ког му драго народа и земље, који би ударили на њих, и децу њихову и жене њихове, а имање њихово да разграбе. 017 EST 008 012 У исти дан по свим земљама цара Асвира, тринаестог дана месеца дванаестог, које је месец Адар. 017 EST 008 013 У књигама се говораше да се огласи заповест по свим земљама и да се објави свим народима да Јудејци буду готови за онај дан да се освете својим непријатељима. 017 EST 008 014 Гласници који јахаху на брзим коњима и мазгама отидоше брзо и хитно по заповести царевој; и заповест би оглашена у Сусану, царском граду. 017 EST 008 015 А Мардохеј отиде од цара у царском оделу љубичасом и белом и под златним венцем великим и у плашту од танког платна и скерлета, и град Сусан радоваше се и весељаше се. 017 EST 008 016 Јудејцима дође светлост и весеље и радост и слава. 017 EST 008 017 И у свакој земљи и у сваком граду, где год дође заповест царева и наредба његова, беше радост и весеље међу Јудејцима, гозба и благи дани, и многи из народа земаљских постајаху Јудејци, јер их попаде страх од Јевреја. 017 EST 009 001 И тако дванаестог месеца, а то је месец Адар, тринаестог дана, кад дође да се изврши реч царева и заповест његова, истог дана кад се непријатељи јудејски надаху да ће овладати њима, преокрену се, те Јудејци овладаше својим ненавидницима. 017 EST 009 002 Скупише се Јудејци у својим градовима по свим земљама цара Асвира да дигну руке на оне који им тражаху зло; и нико не могаше стајати пред њима; јер страх од њих попаде све народе. 017 EST 009 003 И сви кнезови земаљски, намесници и управитељи и који оправљаху послове цареве, подупираху Јудејце, јер их попаде страх од Мардохеја. 017 EST 009 004 Јер велик беше Мардохеј у дому царевом, и слава његова пролажаше све земље, јер тај човек, Мардохеј биваше све већи. 017 EST 009 005 И тако побише Јудејци све непријатеље своје мачем и потрше и истребише, и учинише шта хтеше од ненавидника својих. 017 EST 009 006 И у Сусану, царском граду, убише Јудејци и истребише пет стотина људи. 017 EST 009 007 И Фарсандату и Далфона и Аспату, 017 EST 009 008 И Порату и Адалију и Аридату, 017 EST 009 009 И Фармасту и Арисаја и Арилаја и Вајезату, 017 EST 009 010 Десет синова Амана, сина Амедатиног непријатеља јудејског побише, али на плен не дигоше руке своје, 017 EST 009 011 У онај дан, кад јавише цару број побијених у Сусану царском граду, 017 EST 009 012 Рече цар Јестири царици: У Сусану царском граду побише и потрше Јудејци пет стотина људи и десет синова Аманових, а шта су учинили по осталим земљама царевим? Шта желиш? Даће ти се; и шта још молиш? Биће. 017 EST 009 013 А Јестира рече: Ако је угодно цару, да се допусти Јудејцима у Сусану и сутра да учине по данашњој наредби и десет синова Аманових да обесе на вешала. 017 EST 009 014 И заповеди цар да буде тако. И оглашена би заповест у Сусану, и обесише десет синова Аманових. 017 EST 009 015 И Јудејци који беху у Сусану скупивши се и четрнаестог дана месеца Адара побише у Сусану три стотине људи, али на плен не дигоше руке своје. 017 EST 009 016 А остали Јудејци који беху по земљама царевим скупише се да бране живот свој и да се смире од непријатеља својих; и побише седамдесет и пет хиљада ненавидника својих; али на плен не дигоше руке своје. 017 EST 009 017 То би тринаестог дана месеца Адара; а четрнаестог починуше, и празноваше тај дан гостећи се и веселећи се. 017 EST 009 018 А Јудејци који беху у Сусану скупише се тринаестог и четрнаестог дана истог месеца, а починуше петнаестог, и празноваше тај дан гостећи се и веселећи се. 017 EST 009 019 Зато Јудејци сељани, који живе по местима неограђеним, празнују четрнаести дан месеца Адара веселећи се и гостећи се и благујући, и шаљући делове један другом. 017 EST 009 020 Јер Мардохеј написа ово, и разасла књиге свим Јудејцима који беху по свим земљама цара Асвира, близу и далеко, 017 EST 009 021 Наређујући им да празнују дан четрнаести месеца Адара и петнаести дан истог месеца сваке године; 017 EST 009 022 Према данима у које се смирише Јудејци од непријатеља својих и према месецу кад им се претвори жалост у радост и туга у весеље, да те дане празнују гостећи се и веселећи се и шаљући делове један другом, и сиромасима дарове. 017 EST 009 023 И примише сви Јудејци да чине шта су почели и шта им писа Мардохеј. 017 EST 009 024 Јер Аман, син Амедатин Агагеј непријатељ свих Јудејаца намисли за Јудејце да их истреби, и баци Фур, то јест жреб, да их потре и истреби. 017 EST 009 025 Али кад Јестира изиђе пред цара, он заповеди књигом, те се зла мисао његова коју смисли на Јудејце обрати на његову главу, и обесише њега и синове његове на вешала. 017 EST 009 026 Зато прозваше те дане Фурим од имена Фур; и ради својих речи те књиге и ради оног што видеше, тако и ради оног што им се догоди, 017 EST 009 027 Поставише Јудејци и примише на се и на семе своје и на све који се удруже с њима да је непроменљиво да славе та два дана као што је написано за њих и на време које је за њих одређено, сваке године, 017 EST 009 028 И да се ти дани спомињу и славе у сваком нараштају, у свакој породици, у свакој земљи и у сваком граду; и ти дани Фурим да не престану међу Јудејцима и спомен њихов да не погине у семену њиховом. 017 EST 009 029 И писа царица Јестира, кћи Авихаилова и Мардохеј Јудејац сваком тврђом потврђујући књигу за Фурим други пут. 017 EST 009 030 И разасла књигу свим Јудејцима у сто и двадесет и седам земаља цара Асвира и речима љубазним и истинитим, 017 EST 009 031 Да тврдо држе дане Фурим на време као што им је поставио Мардохеј Јудејац и царица Јестира и као што сами поставише себи и семену свом за спомен посту њиховом и викању њиховом. 017 EST 009 032 Тако заповест Јестирина потврди уредбу за Фурим, и би записано у књигу. 017 EST 010 001 Потом цар Асвир удари данак на земљу и на острва морска. 017 EST 010 002 А сва дела власти његове и силе, и приповест о величини Мардохејевој како га је цар учинио великим, то је написано у књизи дневника царева мидских и персијских. 017 EST 010 003 Јер Мардохеј Јудејац беше други до цара Асвира и велик у Јудејаца и мио мноштву браће своје старајући се за добро свом народу и говорећи за срећу свега семена свог. # # BOOK 018 JOB Job Књига о Јову 018 JOB 001 001 Беше човек у земљи Узу по имену Јов; и тај човек беше добар и праведан, и бојаше се Бога, и уклањаше се ода зла. 018 JOB 001 002 И роди му се седам синова и три кћери. 018 JOB 001 003 И имаше стоке седам хиљада оваца и три хиљада камила и пет стотина јармова волова и пет стотина магарица, и чељади веома много; и беше тај човек највећи од свих људи на истоку. 018 JOB 001 004 И синови његови састајаху се и даваху гозбе код куће, сваки свог дана, и слаху те позиваху три сестре своје да једу и пију с њима. 018 JOB 001 005 И кад би се обредили гозбом, пошиљаше Јов и освећиваше их, и устајући рано приношаше жртве паљенице према броју свих њих; јер говораше Јов: Може бити да су се огрешили синови моји и похулили на Бога у срцу свом. Тако чињаше Јов сваки пут. 018 JOB 001 006 А један дан дођоше синови Божји да стану пред Господом, а међу њих дође и Сотона. 018 JOB 001 007 И Господ рече Сотони: Од куда идеш? А Сотона одговори Господу и рече: Проходих земљу и обилазих. 018 JOB 001 008 И рече Господ Сотони: Јеси ли видео слугу мог Јова? Нема онаквог човека на земљи, доброг и праведног, који се боји Бога и уклања се ода зла. 018 JOB 001 009 А Сотона одговори Господу и рече: Еда ли се узалуд Јов боји Бога? 018 JOB 001 010 Ниси ли га Ти оградио и кућу његову и све што има свуда унаоколо? Дело руку његових благословио си, и стока се његова умножила на земљи. 018 JOB 001 011 Али пружи руку своју и дотакни се свега што има, псоваће те у очи. 018 JOB 001 012 А Господ рече Сотони: Ево, све што има нека је у твојој руци; само на њега не дижи руке своје. И отиде Сотона од Господа. 018 JOB 001 013 А један дан кад синови његови и кћери његове јеђаху и пијаху вино у кући брата свог најстаријег, 018 JOB 001 014 Дође гласник Јову и рече: Волови ораху и магарице пасаху покрај њих, 018 JOB 001 015 А Савеји ударише и отеше их, и побише момке оштрим мачем; и само ја један утекох да ти јавим. 018 JOB 001 016 Док овај још говораше, дође други и рече: Огањ Божји спаде с неба и спали овце и момке, и прождре их; и само ја један утекох да ти јавим. 018 JOB 001 017 Докле овај још говораше, дође други и рече: Халдејци у три чете ударише на камиле и отеше их, и побише момке оштрим мачем; и само ја један утекох да ти јавим. 018 JOB 001 018 Докле овај још говораше, дође други и рече: Синови твоји и кћери твоје јеђаху и пијаху вино у кући брата свог најстаријег; 018 JOB 001 019 А то ветар велик дође испреко пустиње и удари у четири угла од куће, те паде на децу и погибоше; и само ја један утекох да ти јавим. 018 JOB 001 020 Тада уста Јов и раздре плашт свој, и остриже главу, и паде на земљу и поклони се, 018 JOB 001 021 И рече: Го сам изашао из утробе матере своје, го ћу се и вратити онамо. Господ даде, Господ узе, да је благословено име Господње. 018 JOB 001 022 Уза све то не сагреши Јов, нити рече безумља за Бога. 018 JOB 002 001 Опет један дан дођоше синови Божји да стану пред Господом, а дође и Сотона међу њих да стане пред Господом. 018 JOB 002 002 И Господ рече Сотони: Од куда идеш? А Сотона одговори Господу и рече: Проходих земљу и обилазих. 018 JOB 002 003 И рече Господ Сотони: Јеси ли видео слугу мог Јова? Нема онаквог човека на земљи, доброг и праведног, који се боји Бога и уклања се ода зла, и још се држи доброте своје, премда си ме наговорио, те га упропастих низашта. 018 JOB 002 004 А Сотона одговори Господу и рече: Кожа за кожу, и све што човек има даће за душу своју. 018 JOB 002 005 Него пружи руку своју и дотакни се костију његових и меса његовог, псоваће те у очи. 018 JOB 002 006 А Господ рече Сотони: Ево ти га у руке; али му душу чувај. 018 JOB 002 007 И сотона отиде од Господа, и удари Јова злим приштем од пете до темена, 018 JOB 002 008 Те он узе цреп па се стругаше, и сеђаше у пепелу. 018 JOB 002 009 И рече му жена: Хоћеш ли се још држати доброте своје? Благослови Бога, па умри. 018 JOB 002 010 А он јој рече: Говориш као луда жена; добро смо примали од Бога, а зла зар нећемо примати? Уза све то не сагреши Јов уснама својим. 018 JOB 002 011 А три пријатеља Јовова чуше за све зло које га задеси, и дођоше сваки из свог места, Елифас Теманац и Вилдад Сушанин и Софар Намаћанин, договорише се да дођу да га пожале и потеше. 018 JOB 002 012 И подигавши очи своје издалека не познаше га; тада подигоше глас свој и стадоше плакати и раздреше сваки свој плашт и посуше се прахом по глави бацајући га у небо. 018 JOB 002 013 И сеђаху код њега на земљи седам дана и седам ноћи, и ниједан му не проговори речи, јер виђаху да је бол врло велик. 018 JOB 003 001 Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој. 018 JOB 003 002 И проговоривши Јов рече: 018 JOB 003 003 Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић! 018 JOB 003 004 Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост! 018 JOB 003 005 Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани! 018 JOB 003 006 Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце! 018 JOB 003 007 Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој! 018 JOB 003 008 Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила! 018 JOB 003 009 Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица; 018 JOB 003 010 Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију. 018 JOB 003 011 Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе? 018 JOB 003 012 Зашто ме прихватише кољена? Зашто сисе, да сем? 018 JOB 003 013 Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран, 018 JOB 003 014 С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине, 018 JOB 003 015 Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра. 018 JOB 003 016 Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела? 018 JOB 003 017 Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли, 018 JOB 003 018 И сужњи се одмарају и не чују глас настојников. 018 JOB 003 019 Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара. 018 JOB 003 020 Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца, 018 JOB 003 021 Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо, 018 JOB 003 022 Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб? 018 JOB 003 023 Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда? 018 JOB 003 024 Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој. 018 JOB 003 025 Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме. 018 JOB 003 026 Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота. 018 JOB 004 001 Тада одговори Елифас Теманац и рече: 018 JOB 004 002 Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? Али ко би се могао уздржати да не говори? 018 JOB 004 003 Гле, учио си многе, и руке изнемогле крепио си; 018 JOB 004 004 Речи су твоје подизале оног који падаше, и утврђивао си колена која клецаху. 018 JOB 004 005 А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се. 018 JOB 004 006 Није ли побожност твоја била уздање твоје? И доброта путева твојих надање твоје? 018 JOB 004 007 Опомени се, ко је прав погинуо, и где су праведни истребљени? 018 JOB 004 008 Како сам ја видео, који ору муку и сеју невољу, то и жању. 018 JOB 004 009 Од дихања Божијег гину, и од даха ноздрва Његових нестаје их. 018 JOB 004 010 Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се. 018 JOB 004 011 Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се. 018 JOB 004 012 Још дође тајно до мене реч, и ухо моје дочу је мало. 018 JOB 004 013 У мислима о ноћним утварама, кад тврд сан пада на људе, 018 JOB 004 014 Страх подузе ме и дрхат, од ког устрепташе све кости моје, 018 JOB 004 015 И дух прође испред мене, и длаке на телу мом накострешише се. 018 JOB 004 016 Стаде, али му не познах лица; прилика беше пред очима мојим, и ћутећи чух глас: 018 JOB 004 017 Еда ли је човек праведнији од Бога? Еда ли је човек чистији од Творца свог? 018 JOB 004 018 Гле, слугама својим не верује, и у анђела својих налази недостатака; 018 JOB 004 019 А камоли у оних који стоје у кућама земљаним, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац. 018 JOB 004 020 Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навек да нико и не опази. 018 JOB 004 021 Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости. 018 JOB 005 001 Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И коме ћеш се између светих обратити? 018 JOB 005 002 Доиста безумног убија гнев, и лудог усмрћује срдња. 018 JOB 005 003 Ја видех безумника где се укоренио; али одмах проклех стан његов. 018 JOB 005 004 Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави. 018 JOB 005 005 Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово. 018 JOB 005 006 Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче. 018 JOB 005 007 Него се човек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлећу у вис. 018 JOB 005 008 Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнео ствар своју, 018 JOB 005 009 Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја; 018 JOB 005 010 Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља; 018 JOB 005 011 Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу; 018 JOB 005 012 Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа; 018 JOB 005 013 Који хвата мудре у њиховом лукавству, и намеру опаких обара; 018 JOB 005 014 Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи. 018 JOB 005 015 Он избавља убогог од мача, од уста њихових и од руке силног. 018 JOB 005 016 Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја. 018 JOB 005 017 Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег. 018 JOB 005 018 Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују. 018 JOB 005 019 Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи. 018 JOB 005 020 У глади избавиће те од смрти и у рату од мача. 018 JOB 005 021 Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође. 018 JOB 005 022 Смејаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати зверја земаљског. 018 JOB 005 023 Јер ћеш с камењем пољским бити у вери, и зверје ће пољско бити у миру с тобом. 018 JOB 005 024 И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити. 018 JOB 005 025 Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи. 018 JOB 005 026 Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време. 018 JOB 005 027 Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разуми. 018 JOB 006 001 А Јов одговори и рече: 018 JOB 006 002 О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила! 018 JOB 006 003 Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје. 018 JOB 006 004 Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме. 018 JOB 006 005 Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје? 018 JOB 006 006 Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца? 018 JOB 006 007 Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи. 018 JOB 006 008 О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам! 018 JOB 006 009 И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме! 018 JOB 006 010 Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог. 018 JOB 006 011 Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој? 018 JOB 006 012 Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе? 018 JOB 006 013 Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало? 018 JOB 006 014 Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег. 018 JOB 006 015 Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше, 018 JOB 006 016 Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег; 018 JOB 006 017 Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових. 018 JOB 006 018 Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се. 018 JOB 006 019 Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих; 018 JOB 006 020 Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се. 018 JOB 006 021 Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је. 018 JOB 006 022 Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми; 018 JOB 006 023 Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме? 018 JOB 006 024 Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме. 018 JOB 006 025 Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш? 018 JOB 006 026 Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар? 018 JOB 006 027 И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом. 018 JOB 006 028 Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама. 018 JOB 006 029 Прегледајте; да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том. 018 JOB 006 030 Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла? 018 JOB 007 001 Није ли човек на војсци на земљи? А дани његови нису ли као дани надничарски? 018 JOB 007 002 Као што слуга уздише за сеном и као што надничар чека да сврши, 018 JOB 007 003 Тако су мени дати у наследство месеци залудни и ноћи мучне одређене ми. 018 JOB 007 004 Кад легнем, говорим: Кад ћу устати? И кад ће проћи ноћ? И ситим се преврћући се до сванућа. 018 JOB 007 005 Тело је моје обучено у црве и у груде земљане, кожа моја пуца и рашчиња се. 018 JOB 007 006 Дани моји бржи бише од чунка, и прођоше без надања. 018 JOB 007 007 Опомени се да је мој живот ветар, да око моје неће више видети добра, 018 JOB 007 008 Нити ће ме видети око које ме је виђало; и твоје очи кад погледају на ме, мене неће бити. 018 JOB 007 009 Као што се облак разилази и нестаје га, тако ко сиђе у гроб, неће изаћи, 018 JOB 007 010 Неће се више вратити кући својој, нити ће га више познати место његово. 018 JOB 007 011 Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи духа свог, нарицати у јаду душе своје. 018 JOB 007 012 Еда ли сам море или кит, те си наместио стражу око мене? 018 JOB 007 013 Кад кажем: Потешиће ме одар мој, постеља ће ми моја олакшати тужњаву, 018 JOB 007 014 Тада ме страшиш снима и препадаш ме утварама, 018 JOB 007 015 Те душа моја воли бити удављена, воли смрт него кости моје. 018 JOB 007 016 Додијало ми је; нећу до века живети; прођи ме се; јер су дани моји таштина. 018 JOB 007 017 Шта је човек да га много цениш и да мариш за њ? 018 JOB 007 018 Да га походиш свако јутро, и сваки час кушаш га? 018 JOB 007 019 Кад ћеш се одвратити од мене и пустити ме да прогутам пљуванку своју? 018 JOB 007 020 Згрешио сам; шта ћу Ти чинити, о чувару људски? Зашто си ме метнуо себи за белегу, те сам себи на тегобу? 018 JOB 007 021 Зашто ми не опростиш грех мој и не уклониш моје безакоње? Јер ћу сад лећи у прах, и кад ме потражиш, мене неће бити. 018 JOB 008 001 Тада одговори Вилдад Сушанин и рече: 018 JOB 008 002 Докле ћеш тако говорити? И речи уста твојих докле ће бити као силан ветар? 018 JOB 008 003 Еда ли Бог криво суди? Или Свемогући изврће правду? 018 JOB 008 004 Што су синови твоји згрешили Њему, зато их је дао безакоњу њиховом. 018 JOB 008 005 А ти да потражиш Бога и помолиш се Свемогућем, 018 JOB 008 006 Ако си чист и прав, заиста ће се пренути за те и честит ће учинити праведан стан твој; 018 JOB 008 007 И почетак ће твој бити мален, а последак ће ти бити врло велик. 018 JOB 008 008 Јер питај пређашњи нараштај, и настани да разабереш од отаца њихових; 018 JOB 008 009 Јер смо ми јучерашњи, и не знамо ништа, јер су наши дани на земљи сен. 018 JOB 008 010 Неће ли те они научити? Неће ли ти казати и из срца свог изнети речи? 018 JOB 008 011 Ниче ли сита без влаге? Расте ли рогоз без воде? 018 JOB 008 012 Док се још зелени, док се не покоси, суши се пре сваке траве. 018 JOB 008 013 Такве су стазе свих који заборављају Бога, и надање лицемерово пропада. 018 JOB 008 014 Његово се надање подлама и уздање је његово кућа паукова; 018 JOB 008 015 Наслони се на кућу своју, али она не стоји тврдо; ухвати се за њу, али се она не може одржати. 018 JOB 008 016 Зелени се на сунцу, и у врх врта његовог пружају се огранци његови; 018 JOB 008 017 Жиле његове заплећу се код извора, и на месту каменитом шири се; 018 JOB 008 018 Али кад се ишчупа из места свог, оно га се одриче: Нисам те видело. 018 JOB 008 019 Ето, то је радост од његова пута; а из праха ниче други. 018 JOB 008 020 Гле, Бог не одбацује доброг, али не прихвата за руку зликовца. 018 JOB 008 021 Још ће напунити уста твоја смеха и усне твоје попевања. 018 JOB 008 022 Ненавидници твоји обући ће се у срамоту, и шатора безбожничког неће бити. 018 JOB 009 001 А Јов одговори и рече: 018 JOB 009 002 Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом? 018 JOB 009 003 Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну. 018 JOB 009 004 Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан? 018 JOB 009 005 Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом; 018 JOB 009 006 Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају; 018 JOB 009 007 Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде; 018 JOB 009 008 Он разапиње небо сам, и гази по валима морским; 018 JOB 009 009 Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну; 018 JOB 009 010 Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја. 018 JOB 009 011 Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим. 018 JOB 009 012 Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш? 018 JOB 009 013 Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници. 018 JOB 009 014 А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега? 018 JOB 009 015 Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом. 018 JOB 009 016 Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој. 018 JOB 009 017 Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта. 018 JOB 009 018 Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама. 018 JOB 009 019 Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити? 018 JOB 009 020 Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао. 018 JOB 009 021 Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој. 018 JOB 009 022 Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире. 018 JOB 009 023 Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих. 018 JOB 009 024 Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко? 018 JOB 009 025 Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра. 018 JOB 009 026 Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну. 018 JOB 009 027 Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се; 018 JOB 009 028 Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати. 018 JOB 009 029 Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд? 018 JOB 009 030 Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје, 018 JOB 009 031 Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине. 018 JOB 009 032 Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд; 018 JOB 009 033 Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу. 018 JOB 009 034 Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши; 018 JOB 009 035 Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе. 018 JOB 010 001 Додијао је души мојој живот мој; пустићу од себе тужњаву своју, говорићу у јаду душе своје. 018 JOB 010 002 Рећи ћу Богу: Немој ме осудити; кажи ми зашто се преш са мном. 018 JOB 010 003 Је ли Ти мило да чиниш силу, да одбацујеш дело руку својих и савет безбожнички обасјаваш? 018 JOB 010 004 Јесу ли у Тебе очи телесне? Видиш ли као што види човек? 018 JOB 010 005 Јесу ли дани твоји као дани човечији, и године твоје као век људски, 018 JOB 010 006 Те истражујеш моје безакоње и за грех мој разбираш? 018 JOB 010 007 Ти знаш да нисам крив, и нема никога ко би избавио из Твоје руке. 018 JOB 010 008 Твоје су ме руке створиле и начиниле, и Ти ме одсвуда потиреш. 018 JOB 010 009 Опомени се да си ме као од кала начинио, и опет ћеш ме у прах обратити. 018 JOB 010 010 Ниси ли ме као млеко слио и као сир усирио ме? 018 JOB 010 011 Навукао си на ме кожу и месо, и костима и жилама сплео си ме. 018 JOB 010 012 Животом и милошћу даривао си ме; и старање Твоје чувало је дух мој. 018 JOB 010 013 И сакрио си то у срцу свом; али знам да је у Тебе. 018 JOB 010 014 Ако сам згрешио, опазио си ме, и ниси ме опростио безакоња мог. 018 JOB 010 015 Ако сам скривио, тешко мени! Ако ли сам прав, не могу подигнути главе, пун срамоте и видећи муку своју. 018 JOB 010 016 И ако се подигне, гониш ме као лав, и опет чиниш чудеса на мени. 018 JOB 010 017 Понављаш сведочанства своја против мене, и умножаваш гнев свој на ме; војске једне за другом излазе на ме. 018 JOB 010 018 Зашто си ме извадио из утробе? О да умрех! Да ме ни око не виде! 018 JOB 010 019 Био бих као да никада нисам био; из утробе у гроб био бих однесен. 018 JOB 010 020 Није ли мало дана мојих? Престани дакле и окани ме се да се мало опоравим, 018 JOB 010 021 Пре него отидем одакле се нећу вратити, у земљу тамну и у сен смртни, 018 JOB 010 022 У земљу тамну као мрак и у сен смртни, где нема промене и где је видело као тама. 018 JOB 011 001 А Софар Намаћанин одговори и рече: 018 JOB 011 002 Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав? 018 JOB 011 003 Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити? 018 JOB 011 004 Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим. 018 JOB 011 005 Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те, 018 JOB 011 006 И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње. 018 JOB 011 007 Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег? 018 JOB 011 008 То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати? 018 JOB 011 009 Дуже од земље, шире од мора. 018 JOB 011 010 Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити? 018 JOB 011 011 Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити? 018 JOB 011 012 Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре. 018 JOB 011 013 Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему, 018 JOB 011 014 Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим, 018 JOB 011 015 Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати; 018 JOB 011 016 Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се; 018 JOB 011 017 Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро; 018 JOB 011 018 Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати. 018 JOB 011 019 Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити. 018 JOB 011 020 Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање. 018 JOB 012 001 А Јов одговори и рече: 018 JOB 012 002 Да, ви сте људи, и с вама ће умрети мудрост. 018 JOB 012 003 И ја имам срце као и ви, нити сам гори од вас; и у кога нема тога? 018 JOB 012 004 На подсмех сам пријатељу свом, који кад зове Бога одазове му се; на подсмех је праведни и добри. 018 JOB 012 005 Бачен је луч по мишљењу срећног онај који хоће да попузне. 018 JOB 012 006 Мирне су колибе лупешке, и без страха су који гневе Бога, њима Бог даје све у руке. 018 JOB 012 007 Запитај стоку, научиће те; или птице небеске, казаће ти. 018 JOB 012 008 Или се разговори са земљом, научиће те, и рибе ће ти морске приповедити. 018 JOB 012 009 Ко не зна од свега тога да је рука Господња то учинила? 018 JOB 012 010 Коме је у руци душа свега живог и дух сваког тела човечијег. 018 JOB 012 011 Не распознаје ли ухо речи као што грло куша јело? 018 JOB 012 012 У старца је мудрост, и у дугом веку разум. 018 JOB 012 013 У Њега је мудрост и сила, у Њега је савет и разум. 018 JOB 012 014 Гле, Он разгради, и не може се опет саградити; затвори човека, и не може се отворити. 018 JOB 012 015 Гле, устави воде, и пресахну; пусти их, и испреврћу земљу. 018 JOB 012 016 У Њега је јачина и мудрост, Његов је који је преварен и који вара. 018 JOB 012 017 Он доводи саветнике у лудило, и судије обезумљује. 018 JOB 012 018 Он разрешује појас царевима, и опасује бедра њихова. 018 JOB 012 019 Он доводи кнезове у лудило, и обара јаке. 018 JOB 012 020 Он узима беседу речитима, и старцима узима разум. 018 JOB 012 021 Он сипа срамоту на кнезове, и распасује јунаке. 018 JOB 012 022 Он открива дубоке ствари испод таме, и изводи на видело сен смртни. 018 JOB 012 023 Он умножава народе и затире их, расипа народе и сабира. 018 JOB 012 024 Он одузима срце главарима народа земаљских, и заводи их у пустињу где нема пута, 018 JOB 012 025 Да пипају по мраку без видела, и чини да тумарају као пијани. 018 JOB 013 001 Ето, све је то видело око моје, чуло ухо моје, и разумело. 018 JOB 013 002 Шта ви знате, знам и ја, нисам гори од вас. 018 JOB 013 003 Ипак бих говорио са Свемогућим, и рад сам с Богом правдати се. 018 JOB 013 004 Јер ви измишљате лажи, сви сте залудни лекари. 018 JOB 013 005 О да бисте сасвим ћутали! Били бисте мудри. 018 JOB 013 006 Чујте мој одговор, и слушајте разлоге уста мојих. 018 JOB 013 007 Треба ли да говорите за Бога неправду или превару да говорите за Њ? 018 JOB 013 008 Треба ли да Му гледате ко је? Треба ли да се препирете за Бога? 018 JOB 013 009 Хоће ли бити добро кад вас стане испитивати? Хоћете ли Га преварити као што се вара човек? 018 JOB 013 010 Заиста ће вас карати, ако тајно узгледате ко је. 018 JOB 013 011 Величанство Његово неће ли вас уплашити? И страх Његов неће ли вас спопасти? 018 JOB 013 012 Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата. 018 JOB 013 013 Ћутите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго. 018 JOB 013 014 Зашто бих кидао месо своје својим зубима и душу своју метао у своје руке? 018 JOB 013 015 Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у Њ, али ћу бранити путеве своје пред Њим. 018 JOB 013 016 И Он ће ми бити спасење, јер лицемер неће изаћи преда Њ. 018 JOB 013 017 Слушајте добро беседу моју, и нека вам уђе у уши шта ћу исказати. 018 JOB 013 018 Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав. 018 JOB 013 019 Ко ће се прети са мном? Да сад умукнем, издахнуо бих. 018 JOB 013 020 Само двоје немој ми учинити, па се нећу крити од лица Твог. 018 JOB 013 021 Уклони руку своју од мене, и страх Твој да ме не страши. 018 JOB 013 022 Потом зови ме, и ја ћу одговарати; или ја да говорим, а Ти ми одговарај. 018 JOB 013 023 Колико је безакоња и греха мојих? Покажи ми преступ мој и грех мој. 018 JOB 013 024 Зашто скриваш лице своје и држиш ме за непријатеља свог? 018 JOB 013 025 Хоћеш ли скршити лист који носи ветар или ћеш гонити суву сламку, 018 JOB 013 026 Кад ми пишеш горчине, и дајеш ми у наследство грехе младости моје, 018 JOB 013 027 И мећеш ноге моје у кладе, и пазиш на све стазе моје и идеш за мном устопце? 018 JOB 013 028 А он се распада као трулина, као хаљина коју једе мољац. 018 JOB 014 001 Човек рођен од жене кратка је века и пун немира. 018 JOB 014 002 Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје. 018 JOB 014 003 И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом! 018 JOB 014 004 Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико. 018 JOB 014 005 Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи. 018 JOB 014 006 Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој. 018 JOB 014 007 Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка; 018 JOB 014 008 Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов, 018 JOB 014 009 Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад. 018 JOB 014 010 А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је? 018 JOB 014 011 Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне, 018 JOB 014 012 Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог. 018 JOB 014 013 О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути! 018 JOB 014 014 Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена. 018 JOB 014 015 Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш. 018 JOB 014 016 А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој. 018 JOB 014 017 Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја. 018 JOB 014 018 Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог, 018 JOB 014 019 И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа. 018 JOB 014 020 Надвађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га. 018 JOB 014 021 Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине. 018 JOB 014 022 Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи. 018 JOB 015 001 А Елифас Теманац одговори и рече: 018 JOB 015 002 Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним, 018 JOB 015 003 Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта? 018 JOB 015 004 А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу. 018 JOB 015 005 Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав. 018 JOB 015 006 Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те. 018 JOB 015 007 Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан? 018 JOB 015 008 Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост? 018 JOB 015 009 Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас? 018 JOB 015 010 И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог. 018 JOB 015 011 Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи? 018 JOB 015 012 Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје, 018 JOB 015 013 Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи? 018 JOB 015 014 Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав? 018 JOB 015 015 Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим; 018 JOB 015 016 А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду? 018 JOB 015 017 Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео, 018 JOB 015 018 Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих, 018 JOB 015 019 Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу. 018 JOB 015 020 Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено. 018 JOB 015 021 Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ. 018 JOB 015 022 Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач. 018 JOB 015 023 Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни. 018 JOB 015 024 Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој. 018 JOB 015 025 Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро. 018 JOB 015 026 Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим. 018 JOB 015 027 Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје. 018 JOB 015 028 И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења. 018 JOB 015 029 Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово. 018 JOB 015 030 Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових. 018 JOB 015 031 Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата. 018 JOB 015 032 Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети. 018 JOB 015 033 Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати. 018 JOB 015 034 Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне. 018 JOB 015 035 Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару. 018 JOB 016 001 А Јов одговори и рече: 018 JOB 016 002 Слушао сам много таквих ствари; сви сте досадни тешиоци. 018 JOB 016 003 Хоће ли бити крај празним речима? Или шта те тера да тако одговараш? 018 JOB 016 004 И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом месту, гомилати на вас речи и махати главом на вас, 018 JOB 016 005 Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих олакшало би бол ваш. 018 JOB 016 006 Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене? 018 JOB 016 007 А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој. 018 JOB 016 008 Навукао си на ме мрштине за сведочанство; и моја мрша подиже се на ме, и сведочи ми у очи. 018 JOB 016 009 Гнев Његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сева очима својим на ме. 018 JOB 016 010 Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме. 018 JOB 016 011 Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме. 018 JOB 016 012 Бејах миран и затре ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за белегу. 018 JOB 016 013 Опколише ме Његови стрелци, цепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју. 018 JOB 016 014 Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак. 018 JOB 016 015 Сашио сам кострет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју. 018 JOB 016 016 Лице је моје подбуло од плача, на веђама је мојим смртни сен; 018 JOB 016 017 Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста. 018 JOB 016 018 Земљо, не криј крв што сам пролио, и нека нема места викању мом. 018 JOB 016 019 И сада ето је на небу сведок мој, сведок је мој на висини. 018 JOB 016 020 Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу. 018 JOB 016 021 О да би се човек могао правдати с Богом, као син човечији с пријатељем својим! 018 JOB 016 022 Јер године избројане навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити. 018 JOB 017 001 Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји. 018 JOB 017 002 Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају. 018 JOB 017 003 Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном? 018 JOB 017 004 Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити. 018 JOB 017 005 Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути. 018 JOB 017 006 Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима. 018 JOB 017 007 Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен. 018 JOB 017 008 Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере. 018 JOB 017 009 Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати. 018 JOB 017 010 А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама. 018 JOB 017 011 Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу. 018 JOB 017 012 Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака. 018 JOB 017 013 Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи. 018 JOB 017 014 Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја. 018 JOB 017 015 И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети? 018 JOB 017 016 У гроб ће сићи, починуће са мном у гробу. 018 JOB 018 001 А Вилдад Сушанин одговори и рече: 018 JOB 018 002 Кад ћете свршити разговор? Оразумите се, па ћемо онда говорити. 018 JOB 018 003 Зашто се мисли да смо као стока? Зашто смо гадни у вашим очима? 018 JOB 018 004 Који растржеш душу своју у јарости својој, хоће ли се тебе ради оставити земља и стена се преместити са свог места? 018 JOB 018 005 Да, видело безбожних угасиће се, и искра огња њиховог неће сијати. 018 JOB 018 006 Видело ће помркнути у шатору његовом, и жижак ће се његов угасити у њему. 018 JOB 018 007 Силни кораци његови стегнуће се, и обориће га његова намера. 018 JOB 018 008 Јер ће се увалити у замку ногама својим и наићи ће на мрежу; 018 JOB 018 009 Ухватиће га замка за пету и свладаће га лупеж. 018 JOB 018 010 Сакривено му је пругло на земљи, и клопка на стази. 018 JOB 018 011 Од свуда ће га страхоте страшити и тераће га устопце. 018 JOB 018 012 Изгладнеће сила његова, и невоља ће бити готова уза њ. 018 JOB 018 013 Појешће жиле коже његове, појешће жиле његове првенац смрти. 018 JOB 018 014 Ишчупаће се из стана његовог узданица његова, и то ће га одвести к цару страшном. 018 JOB 018 015 Наставаће се у шатору његовом, који неће бити његов, посуће се сумпором стан његов. 018 JOB 018 016 Жиле ће се његове посушити оздо, и озго ће се сасећи гране његове. 018 JOB 018 017 Спомен ће његов погинути на земљи, нити ће му име бити по улицама. 018 JOB 018 018 Одагнаће се из светлости у мрак, и избациће се из света. 018 JOB 018 019 Ни сина ни унука неће му бити у народу његовом, нити каквог остатка у становима његовим. 018 JOB 018 020 Чудиће се дану његовом који буду после њега, а који су били пре обузеће их страх. 018 JOB 018 021 Такви су станови безаконикови, и такво је место оног који не зна за Бога. 018 JOB 019 001 А Јов одговори и рече: 018 JOB 019 002 Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима? 018 JOB 019 003 Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме? 018 JOB 019 004 Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене. 018 JOB 019 005 Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом, 018 JOB 019 006 Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене. 018 JOB 019 007 Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда. 018 JOB 019 008 Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак. 018 JOB 019 009 Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје. 018 JOB 019 010 Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје. 018 JOB 019 011 Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје. 018 JOB 019 012 Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог. 018 JOB 019 013 Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене. 018 JOB 019 014 Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме. 018 JOB 019 015 Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим. 018 JOB 019 016 Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим. 018 JOB 019 017 Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје. 018 JOB 019 018 Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме. 018 JOB 019 019 Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници. 018 JOB 019 020 За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих. 018 JOB 019 021 Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене. 018 JOB 019 022 Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите? 018 JOB 019 023 О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу! 018 JOB 019 024 Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале! 018 JOB 019 025 Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом. 018 JOB 019 026 И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога. 018 JOB 019 027 Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени. 018 JOB 019 028 Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени. 018 JOB 019 029 Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд. 018 JOB 020 001 А Софар Намаћанин одговори и рече: 018 JOB 020 002 Зато ме мисли моје нагоне да одговорим, и зато хитим. 018 JOB 020 003 Чуо сам укор који ме срамоти, али ће дух из разума мог одговорити за ме. 018 JOB 020 004 Не знаш ли да је тако од како је века, од како је постављен човек на земљи. 018 JOB 020 005 Да је слава безбожних за мало и радост лицемерова за час? 018 JOB 020 006 Да би му висина допрла до неба, и глава се његова дотакла облака, 018 JOB 020 007 Нестаће га за свагда као кала његовог; и који га видеше рећи ће: Куда се деде? 018 JOB 020 008 Као сан одлетеће, и неће се наћи, и ишчезнуће као ноћна утвара. 018 JOB 020 009 Око које га је гледало неће више, нити ће га више видети место његово. 018 JOB 020 010 Синови његови умиљаваће се сиромасима и руке ће његове враћати шта је отео. 018 JOB 020 011 Кости ће његове бити пуне греха младости његове, и они ће лежати с њим у праху. 018 JOB 020 012 Ако му је слатка у устима злоћа и крије је под језиком својим, 018 JOB 020 013 Чува је и не пушта је, него је задржава у грлу свом, 018 JOB 020 014 Ипак ће се јело његово претворити у цревима његовим, постаће у њему јед аспидин. 018 JOB 020 015 Благо што је прождрао избљуваће, из трбуха његова истераће га Бог. 018 JOB 020 016 Јед ће аспидин сисати, убиће га језик гујињи. 018 JOB 020 017 Неће видети потока ни река којима тече мед и масло. 018 JOB 020 018 Вратиће муку, а неће је појести; према благу биће промена, и неће се радовати. 018 JOB 020 019 Јер је тлачио и остављао убоге, куће је отимао и није зидао. 018 JOB 020 020 Јер није никада осетио мира у трбуху свом, ни шта му је најмилије неће сачувати. 018 JOB 020 021 Ништа му неће остати од хране његове. Зато не може добро његово трајати. 018 JOB 020 022 Кад се испуни изобиље његово, тада ће бити у невољи; све руке невољних удариће на њ. 018 JOB 020 023 Кад би напунио трбух свој, послаће на њ Бог јарост гнева свог, и пустиће је као дажд на њега и на јело његово. 018 JOB 020 024 Кад стане бежати од оружја гвозденог, прострелиће га лук бронзани. 018 JOB 020 025 Стрела пуштена проћи ће кроз тело његово, и светло гвожђе изаћи ће из жучи његове; кад пође, обузеће га страхоте. 018 JOB 020 026 Све ће таме бити сакривене у тајним местима његовим; прождреће га огањ нераспирен, и ко остане у шатору његовом зло ће му бити. 018 JOB 020 027 Откриће небеса безакоње његово, и земља ће устати на њ. 018 JOB 020 028 Отићи ће летина дома његовог, расточиће се у дан гнева његовог. 018 JOB 020 029 То је део од Бога човеку безбожном и наследство од Бога за беседу његову. 018 JOB 021 001 А Јов одговори и рече: 018 JOB 021 002 Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха. 018 JOB 021 003 Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се. 018 JOB 021 004 Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој? 018 JOB 021 005 Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста. 018 JOB 021 006 Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје. 018 JOB 021 007 Зашто безбожници живе? Старе? И богате се? 018 JOB 021 008 Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима. 018 JOB 021 009 Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима. 018 JOB 021 010 Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се. 018 JOB 021 011 Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују. 018 JOB 021 012 Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу. 018 JOB 021 013 Проводе у добру дане своје, и за час силазе у гроб. 018 JOB 021 014 А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје. 018 JOB 021 015 Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо? 018 JOB 021 016 Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене. 018 JOB 021 017 Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог? 018 JOB 021 018 Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор? 018 JOB 021 019 Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете? 018 JOB 021 020 Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег? 018 JOB 021 021 Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати? 018 JOB 021 022 Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима? 018 JOB 021 023 Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи. 018 JOB 021 024 Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина. 018 JOB 021 025 А други умире ојађене душе, који није уживао добра. 018 JOB 021 026 Обојица леже у праху, и црви их покривају. 018 JOB 021 027 Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво. 018 JOB 021 028 Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници? 018 JOB 021 029 Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате, 018 JOB 021 030 Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев. 018 JOB 021 031 Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио? 018 JOB 021 032 Али се износи у гробље и остаје у гомили. 018 JOB 021 033 Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја. 018 JOB 021 034 Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара? 018 JOB 022 001 А Елифас Теманац одговори и рече: 018 JOB 022 002 Може ли Богу бити човек користан? Сам је себи користан човек мудар. 018 JOB 022 003 Је ли Свемогућем радост, ако си праведан? Или Му је добит, ако ходиш без мане? 018 JOB 022 004 Хоће ли те карати и ићи на суд с тобом зато што те се боји? 018 JOB 022 005 Није ли злоћа твоја велика? И неправдама твојим има ли краја? 018 JOB 022 006 Јер си узимао залог од браће своје низашта, и свлачио си хаљине с голих. 018 JOB 022 007 Уморног ниси напојио воде, и гладноме ниси дао хлеба. 018 JOB 022 008 Земља је била човека силног, и угледни је седео у њој. 018 JOB 022 009 Удовице си отпуштао празне, и мишице сиротама потирао си. 018 JOB 022 010 Зато су око тебе замке, и страши те страх изненада. 018 JOB 022 011 И мрак је око тебе да не видиш, и поводањ покрива те. 018 JOB 022 012 Није ли Бог на висини небеској? Погледај горе звезде, како су високо. 018 JOB 022 013 Али ти кажеш: Шта зна Бог? Еда ли ће кроз таму судити? 018 JOB 022 014 Облаци Га заклањају, те не види; хода по кругу небеском. 018 JOB 022 015 Јеси ли запазио стари пут којим су ишли неправедници, 018 JOB 022 016 Који се искоренише пре времена и вода се разли по темељу њиховом? 018 JOB 022 017 Говораху Богу: Иди од нас. Шта би им учинио Свемогући? 018 JOB 022 018 А Он им је напунио куће добра. Али намера безбожничка далеко је од мене. 018 JOB 022 019 Видеће праведници и радоваће се, и безазлени подсмеваће им се. 018 JOB 022 020 Да, још није уништено добро наше, а остатак је њихов прождрао огањ. 018 JOB 022 021 Сложи се с Њим и помири се; тако ће ти бити добро. 018 JOB 022 022 Прими из уста Његових закон, и сложи речи Његове у срцу свом. 018 JOB 022 023 Ако се вратиш к Свемогућем, опет ћеш се назидати, ако удаљиш од шатора својих безакоње, 018 JOB 022 024 Тада ћеш метати по праху злато и офирско злато по камењу из потока. 018 JOB 022 025 И Свемогући биће ти злато и сребро и сила твоја. 018 JOB 022 026 Јер ћеш се тада радовати о Господу, и подигнућеш к Богу лице своје. 018 JOB 022 027 Молићеш Му се, и услишиће те, и завете своје извршићеш. 018 JOB 022 028 Шта год наумиш, излазиће ти; и на путевима твојим светлиће видело. 018 JOB 022 029 Кад други буду понижени, рећи ћеш: Да се подигну; и Бог ће избавити оног ко је оборених очију. 018 JOB 022 030 Избавиће и оног који није без кривице; избавиће га чистотом руку твојих. 018 JOB 023 001 А Јов одговори и рече: 018 JOB 023 002 Још је тужњава моја одмет? А невоља је моја тежа од уздаха мојих. 018 JOB 023 003 О, кад бих знао како бих нашао Бога! Да отидем до престола Његовог, 018 JOB 023 004 Да разложим пред Њим парбу своју, и уста своја напуним разлога, 018 JOB 023 005 Да знам шта би ми одговорио, и разумем шта би ми рекао. 018 JOB 023 006 Би ли се према великој својој сили прео са мном? Не; него би ми помогао. 018 JOB 023 007 Онде би се праведан човек могао правдати с Њим, и ослободио бих се за свагда од свог судије. 018 JOB 023 008 Гле, ако пођем напред, нема Га; ако ли натраг, не находим Га; 018 JOB 023 009 Ако на лево ради, не видим Га; ако на десно, заклонио се, не могу Га видети. 018 JOB 023 010 Али Он зна пут мој; кад ме окуша, изаћи ћу као злато. 018 JOB 023 011 По стопама је Његовим ступала нога моја; пута Његова држао сам се, и не зађох. 018 JOB 023 012 Од заповести уста Његових нисам одступао; чувао сам речи уста Његових више него свој ужитак. 018 JOB 023 013 Али кад Он шта науми, ко ће Га одвратити? Шта душа Његова зажели, оно чини. 018 JOB 023 014 И извршиће шта је наумио за ме; и тога има у Њега много. 018 JOB 023 015 Зато сам се уплашио од Њега; и кад то мислим, страх ме је од Њега. 018 JOB 023 016 Бог је растопио срце моје, Свемогући ме је уплашио. 018 JOB 023 017 Што не погибох пре мрака? И што не сакри мрак испред мене? 018 JOB 024 001 Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових? 018 JOB 024 002 Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу; 018 JOB 024 003 Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици; 018 JOB 024 004 Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви. 018 JOB 024 005 Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.; 018 JOB 024 006 Жању њиву и беру виноград који није њихов; 018 JOB 024 007 Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими, 018 JOB 024 008 Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени. 018 JOB 024 009 Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог. 018 JOB 024 010 Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују. 018 JOB 024 011 Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ. 018 JOB 024 012 Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то. 018 JOB 024 013 Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним. 018 JOB 024 014 Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж. 018 JOB 024 015 И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице. 018 JOB 024 016 Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост. 018 JOB 024 017 Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног. 018 JOB 024 018 Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског. 018 JOB 024 019 Као што суша и врућина граби воде снежне, тако гроб грешнике. 018 JOB 024 020 Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник. 018 JOB 024 021 Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра. 018 JOB 024 022 Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој. 018 JOB 024 023 Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе. 018 JOB 024 024 Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се. 018 JOB 024 025 Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје? 018 JOB 025 001 А Вилдад Сушанин одговори и рече: 018 JOB 025 002 Власт је и страх у Њега, чини мир на висинама својим. 018 JOB 025 003 Војскама Његовим има ли броја? И кога не обасјава видело Његово? 018 JOB 025 004 И како ће човек бити праведан пред Богом? И како ће чист бити рођени од жене? 018 JOB 025 005 Гле, ни месец не би сјао, ни звезде не би биле чисте пред Њим, 018 JOB 025 006 А камоли човек, црв, и син човечји, мољац. 018 JOB 026 001 А Јов одговори и рече: 018 JOB 026 002 Како си помогао слабоме! Како си избавио руку нејаку! 018 JOB 026 003 Како си световао оног који је без мудрости и показао разум изобила! 018 JOB 026 004 Коме си говорио те речи? И чији је дух изашао из тебе? 018 JOB 026 005 И мртве ствари створене су под водама и становници њихови. 018 JOB 026 006 Откривен је пакао пред Њим, нити има покривача погибли. 018 JOB 026 007 Он је разастро и север над празнином, и земљу обесио ни о чем. 018 JOB 026 008 Завезује воде у облацима својим, и не продире се облак под њима. 018 JOB 026 009 Држи престо свој, разапиње облак свој над њим. 018 JOB 026 010 Међу је поставио око воде докле не буде крај светлости и мраку. 018 JOB 026 011 Ступови небески тресу се и дрхћу од претње Његове. 018 JOB 026 012 Силом је својом поцепао море и разумом својим разбио беснило његово. 018 JOB 026 013 Духом је својим украсио небеса, и рука је Његова створила пругу змију. 018 JOB 026 014 Гле, то су делови путева Његових; али како је мали део што чусмо о Њему? И ко ће разумети гром силе Његове? 018 JOB 027 001 И Јов настави беседу своју и рече: 018 JOB 027 002 Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју, 018 JOB 027 003 Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим, 018 JOB 027 004 Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати преваре. 018 JOB 027 005 Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте. 018 JOB 027 006 Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив. 018 JOB 027 007 Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик. 018 JOB 027 008 Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову? 018 JOB 027 009 Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља? 018 JOB 027 010 Хоће ли се Свемогућем радовати? Хоће ли призивати Бога у свако време? 018 JOB 027 011 Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућег не тајим. 018 JOB 027 012 Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари? 018 JOB 027 013 То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег. 018 JOB 027 014 Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хлеба. 018 JOB 027 015 Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати. 018 JOB 027 016 Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата, 018 JOB 027 017 Шта набави, обући ће праведник, и сребро ће делити безазлени. 018 JOB 027 018 Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар. 018 JOB 027 019 Богат ће умрети, а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити. 018 JOB 027 020 Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однети олуја. 018 JOB 027 021 Узеће га ветар источни, и отићи ће; вихор ће га однети с места његовог. 018 JOB 027 022 То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бежати од руке Његове. 018 JOB 027 023 Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с места његовог. 018 JOB 028 001 Да, сребро има жице, и злато има место где се топи. 018 JOB 028 002 Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза. 018 JOB 028 003 Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном. 018 JOB 028 004 Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим. 018 JOB 028 005 Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ. 018 JOB 028 006 У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни. 018 JOB 028 007 Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево; 018 JOB 028 008 Не угази је младо зверје, нити њом прође лав. 018 JOB 028 009 На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна. 018 JOB 028 010 Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око. 018 JOB 028 011 Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело. 018 JOB 028 012 Али мудрост где се налази? И где је место разуму? 018 JOB 028 013 Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих. 018 JOB 028 014 Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене. 018 JOB 028 015 Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу. 018 JOB 028 016 Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром. 018 JOB 028 017 Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне. 018 JOB 028 018 Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу. 018 JOB 028 019 Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом. 018 JOB 028 020 Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму? 018 JOB 028 021 Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена. 018 JOB 028 022 Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену. 018 JOB 028 023 Бог зна пут њен, и познаје место њено. 018 JOB 028 024 Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом. 018 JOB 028 025 Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером, 018 JOB 028 026 Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној. 018 JOB 028 027 Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је. 018 JOB 028 028 А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум. 018 JOB 029 001 Још настави Јов беседу своју и рече: 018 JOB 029 002 О да бих био као пређашњих месеца, као оних дана кад ме Бог чуваше, 018 JOB 029 003 Кад светљаше свећом својом над главом мојом, и при виделу Његовом хођах по мраку, 018 JOB 029 004 Како бејах за младости своје, кад тајна Божија беше у шатору мом, 018 JOB 029 005 Кад још беше Свемогући са мном, и деца моја око мене, 018 JOB 029 006 Кад се траг мој обливаше маслом, и стена ми точаше уље потоцима, 018 JOB 029 007 Кад излажах на врата кроз град, и на улици намештах себи столицу: 018 JOB 029 008 Младићи видећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху, 018 JOB 029 009 Кнезови престајаху говорити и метаху руку на уста своја, 018 JOB 029 010 Управитељи устезаху глас свој и језик им пријањаше за грло. 018 JOB 029 011 Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженим; и које ме око виђаше, сведочаше ми 018 JOB 029 012 Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никог да му помогне; 018 JOB 029 013 Благослов оног који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распевах; 018 JOB 029 014 У правду се облачих и она ми беше одело, као плашт и као венац беше ми суд мој. 018 JOB 029 015 Око бејах слепом и нога хромом. 018 JOB 029 016 Отац бејах убогима, и разбирах за распру за коју не знах. 018 JOB 029 017 И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах грабеж. 018 JOB 029 018 Зато говорах: У свом ћу гнезду умрети, и биће ми дана као песка. 018 JOB 029 019 Корен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим гранама. 018 JOB 029 020 Слава моја подмлађиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се. 018 JOB 029 021 Слушаху ме и чекаху, и ћутаху на мој савет. 018 JOB 029 022 После мојих речи нико не проговараше, тако их натапаше беседа моја. 018 JOB 029 023 Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд. 018 JOB 029 024 Кад бих се насмејао на њих, не вероваху, и сјајност лица мог не разгоњаху. 018 JOB 029 025 Кад бих отишао к њима, седах у зачеље, и бејах као цар у војсци, кад теши жалосне. 018 JOB 030 001 А сада смеју ми се млађи од мене, којима отаца не бих хтео метнути са псима стада свог. 018 JOB 030 002 А на шта би ми и била сила руку њихових? У њима беше пропала старост. 018 JOB 030 003 Од сиромаштва и глади самоћаваху бежећи од сува, мрачна, пуста и опустошена места; 018 JOB 030 004 Који браху лободу по честама, и смреково корење беше им храна. 018 JOB 030 005 Између људи беху изгоњени и викаше се за њима као за лупежом. 018 JOB 030 006 Живљаху по страшним увалама, по јамама у земљи и у камену. 018 JOB 030 007 По грмовима рикаху, под трњем се скупљаху. 018 JOB 030 008 Беху људи никакви и без имена, мање вредни него земља. 018 JOB 030 009 И њима сам сада песма, и постах им прича. 018 JOB 030 010 Гаде се на ме, иду далеко од мене и не устежу се пљувати ми у лице. 018 JOB 030 011 Јер је Бог одапео моју тетиву и муке ми задао те збацише узду преда мном. 018 JOB 030 012 С десне стране устајаху момци, поткидаху ми ноге, и насипају пут к мени да ме упропасте. 018 JOB 030 013 Раскопаше моју стазу, умножише ми муке, не треба нико да им помаже. 018 JOB 030 014 Као широким проломом навиру, и наваљују преко развалина. 018 JOB 030 015 Страхоте навалише на ме, и као ветар терају душу моју, и као облак прође срећа моја. 018 JOB 030 016 И сада се душа моја разлива у мени, стигоше ме дани мучни. 018 JOB 030 017 Ноћу пробада ми кости у мени, и жиле моје не одмарају се. 018 JOB 030 018 Од тешке силе променило се одело моје, и као огрлица у кошуље моје стеже ме. 018 JOB 030 019 Бацио ме је у блато, те сам као прах и пепео. 018 JOB 030 020 Вичем к Теби, а Ти ме не слушаш; стојим пред Тобом, а Ти не гледаш на ме. 018 JOB 030 021 Претворио си ми се у љута непријатеља; силом руке своје супротиш ми се. 018 JOB 030 022 Подижеш ме у ветар, посађујеш ме на њ, и растапаш у мени све добро. 018 JOB 030 023 Јер знам да ћеш ме одвести на смрт и у дом одређени свима живима. 018 JOB 030 024 Али неће пружити руке своје у гроб; кад их стане потирати, они неће викати. 018 JOB 030 025 Нисам ли плакао ради оног који беше у злу? Није ли душа моја жалосна бивала ради убогог? 018 JOB 030 026 Кад се добру надах, дође ми зло; и кад се надах светлости, дође мрак. 018 JOB 030 027 Утроба је моја узаврела, и не може да се умири, задесише ме дани мучни. 018 JOB 030 028 Ходим црн, не од сунца, устајем и вичем у збору. 018 JOB 030 029 Брат постах змајевима и друг совама. 018 JOB 030 030 Поцрнела је кожа на мени и кости моје посахнуше од жеге. 018 JOB 030 031 Гусле се моје претворише у запевку, и свирала моја у плач. 018 JOB 031 001 Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку? 018 JOB 031 002 Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине? 018 JOB 031 003 Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње? 018 JOB 031 004 Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли? 018 JOB 031 005 Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару, 018 JOB 031 006 Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју. 018 JOB 031 007 Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год, 018 JOB 031 008 Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји. 018 JOB 031 009 Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог, 018 JOB 031 010 Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају. 018 JOB 031 011 Јер је то грдило и безакоње за судије. 018 JOB 031 012 Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио. 018 JOB 031 013 Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене; 018 JOB 031 014 Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио? 018 JOB 031 015 Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци? 018 JOB 031 016 Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио, 018 JOB 031 017 И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота, 018 JOB 031 018 Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је; 018 JOB 031 019 Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити, 018 JOB 031 020 Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио, 018 JOB 031 021 Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју, 018 JOB 031 022 Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба. 018 JOB 031 023 Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео. 018 JOB 031 024 Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја! 018 JOB 031 025 Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја, 018 JOB 031 026 Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи, 018 JOB 031 027 И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја, 018 JOB 031 028 И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго; 018 JOB 031 029 Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило, 018 JOB 031 030 Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем; 018 JOB 031 031 Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести; 018 JOB 031 032 Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику; 018 JOB 031 033 Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима, 018 JOB 031 034 Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата. 018 JOB 031 035 О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу. 018 JOB 031 036 Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац, 018 JOB 031 037 Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему. 018 JOB 031 038 Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале, 018 JOB 031 039 Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених, 018 JOB 031 040 Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове. 018 JOB 032 001 Тада престаше она три човека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан. 018 JOB 032 002 А Елијуј, син Варахилов од Вуза, рода Рамовог, разгневи се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога; 018 JOB 032 003 И на три пријатеља његова разгневи се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова. 018 JOB 032 004 Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер беху старији од њега. 018 JOB 032 005 Па кад виде Елијуј да нема одговора у устима она три човека, распали се гнев његов. 018 JOB 032 006 И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече: Ја сам најмлађи, а ви сте старци, зато се бојах и не смех вам казати шта мислим. 018 JOB 032 007 Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост. 018 JOB 032 008 Али је дух у људима, и Дух Свемогућег уразумљује их. 018 JOB 032 009 Велики нису свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право. 018 JOB 032 010 Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим. 018 JOB 032 011 Ето, чекао сам да ви изговорите, слушао сам разлоге ваше докле извиђасте беседу. 018 JOB 032 012 Пазио сам, али гле, ни један од вас не сапре Јова, не одговори на његове речи. 018 JOB 032 013 Може бити да ћете рећи: Нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човек. 018 JOB 032 014 Није на ме управио беседе, ни ја му нећу одговарати вашим речима. 018 JOB 032 015 Смели су се, не одговарају више, нестало им је речи. 018 JOB 032 016 Чекао сам, али не говоре, стадоше, и више не одговарају. 018 JOB 032 017 Одговорићу и ја за се, казаћу и ја како мислим. 018 JOB 032 018 Јер сам пун речи, тесно је духу у мени. 018 JOB 032 019 Гле, трбух је мој као вино без одушке, и распукао би се као нов мех. 018 JOB 032 020 Говорићу да одахнем, отворићу усне своје, и одговорићу. 018 JOB 032 021 Нећу гледати ко је ко, и човеку ћу говорити без ласкања. 018 JOB 032 022 Јер не умем ласкати; одмах би ме узео Творац мој. 018 JOB 033 001 Чуј дакле, Јове, беседу моју, и слушај све речи моје. 018 JOB 033 002 Ево, сад отварам уста своја; говори језик мој у устима мојим. 018 JOB 033 003 По правом срцу мом биће речи моје, и мисао чисту изрећи ће усне моје. 018 JOB 033 004 Дух Божји створио ме је, и дах Свемогућега дао ми је живот. 018 JOB 033 005 Ако можеш, одговори ми, приправи се и стани ми на супрот. 018 JOB 033 006 Ево, ја ћу бити место Бога, као што си рекао; од кала сам начињен и ја. 018 JOB 033 007 Ето, страх мој неће те страшити, и рука моја неће те тиштати. 018 JOB 033 008 Рекао си, дакле, преда мном, и чуо сам глас твојих речи: 018 JOB 033 009 Чист сам, без греха, прав сам и нема безакоња на мени. 018 JOB 033 010 Ево, тражи задевицу са мном, држи ме за свог непријатеља. 018 JOB 033 011 Меће у кладе ноге моје, вреба по свим стазама мојим. 018 JOB 033 012 Ето, у том ниси праведан, одговарам ти; јер је Бог већи од човека. 018 JOB 033 013 Зашто се преш с Њим, што за сва дела своја не одговара? 018 JOB 033 014 Један пут говори Бог и два пута; али човек не пази. 018 JOB 033 015 У сну, у утвари ноћној, кад тврд сан падне на људе, кад спавају у постељи, 018 JOB 033 016 Тада отвара ухо људима и науку им запечаћава, 018 JOB 033 017 Да би одвратио човека од дела његовог, и заклонио од њега охолост; 018 JOB 033 018 Да би сачувао душу његову од јаме, и живот његов да не наиђе на мач. 018 JOB 033 019 И кара га боловима на постељи његовој, и све кости његове тешком болешћу. 018 JOB 033 020 Тако да се животу његовом гади хлеб и души његовој јело најмилије; 018 JOB 033 021 Нестаје тела његовог на очиглед, и измалају се кости његове, које се пре нису виделе, 018 JOB 033 022 И душа се његова приближава гробу, и живот његов смрти. 018 JOB 033 023 Ако има гласника, тумача, једног од хиљаде, који би казао човеку дужност његову, 018 JOB 033 024 Тада ће се смиловати на њ, и рећи ће: Избави га да не отиде у гроб; нашао сам откуп. 018 JOB 033 025 И подмладиће се тело његово као у детета, и повратиће се на дане младости своје, 018 JOB 033 026 Молиће се Богу, и помиловаће га, и гледаће лице његово радујући се, и вратиће човеку по правди његовој. 018 JOB 033 027 Гледајући људи рећи ће: Бејах згрешио, и шта је право изврнуо, али ми не поможе. 018 JOB 033 028 Он избави душу моју да не отиде у јаму, и живот мој да гледа светлост. 018 JOB 033 029 Гле, све ово чини Бог два пута и три пута човеку, 018 JOB 033 030 Да би повратио душу његову од јаме, да би га обасјавала светлост живих. 018 JOB 033 031 Пази, Јове, слушај ме, ћути, да ја говорим. 018 JOB 033 032 Ако имаш шта рећи, одговори ми; говори, јер сам те рад оправдати; 018 JOB 033 033 Ако ли не, слушај ти мене; ћути, и научићу те мудрости. 018 JOB 034 001 Још говори Елијуј и рече: 018 JOB 034 002 Чујте, мудри, беседу моју, и разумни послушајте ме. 018 JOB 034 003 Јер ухо познаје беседу као што грло куша јело. 018 JOB 034 004 Разаберимо шта је право, извидимо међу собом шта је добро. 018 JOB 034 005 Јер Јов рече: Праведан сам, а Бог одбаци моју правду. 018 JOB 034 006 Хоћу ли лагати за своју правду? Стрела је моја смртна, а без кривице. 018 JOB 034 007 Који је човек као Јов да као воду пије подсмех? 018 JOB 034 008 И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожним људима? 018 JOB 034 009 Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу. 018 JOB 034 010 Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућег. 018 JOB 034 011 Јер по делу плаћа човеку и даје сваком да нађе према путу свом. 018 JOB 034 012 Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде. 018 JOB 034 013 Ко Му је предао земљу? И ко је уредио васиљену? 018 JOB 034 014 Кад би на себе окренуо срце своје, узео би к себи дух свој и дисање своје; 018 JOB 034 015 Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах. 018 JOB 034 016 Ако си, дакле, разуман, чуј ово: слушај глас речи мојих. 018 JOB 034 017 Може ли владати онај који мрзи на правду? Хоћеш ли осудити оног који је најправеднији? 018 JOB 034 018 Каже ли се цару: Ниткове! И кнезовима: Безбожници? 018 JOB 034 019 А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су, нити у Њега вреди више богати од сиромаха, јер су сви дело руку Његових. 018 JOB 034 020 Умиру за час, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске. 018 JOB 034 021 Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије и види све кораке његове. 018 JOB 034 022 Нема мрака ни сена смртнога где би се сакрили који чине безакоње. 018 JOB 034 023 Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом. 018 JOB 034 024 Сатире јаке недокучиво, и поставља друге на њихово место. 018 JOB 034 025 Јер зна дела њихова, и док обрати ноћ, сатру се. 018 JOB 034 026 Као безбожне разбија их на видику. 018 JOB 034 027 Јер одступише од Њега и не гледаше ни на које путеве Његове; 018 JOB 034 028 Те дође до Њега вика сиромахова, и чу вику невољних. 018 JOB 034 029 Кад Он умири, ко ће узнемирити? И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети? И то бива и народу и човеку. 018 JOB 034 030 Да не би царовао лицемер, да не би било замке народу. 018 JOB 034 031 Заиста, треба казати Богу: Подносио сам, нећу више грешити. 018 JOB 034 032 А шта не видим, Ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више. 018 JOB 034 033 Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не Он? Ако знаш шта, говори. 018 JOB 034 034 Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човек пристати, 018 JOB 034 035 Да Јов не говори разумно, и да речи његове нису мудре. 018 JOB 034 036 Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи. 018 JOB 034 037 Јер домеће на грех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога. 018 JOB 035 001 Још говори Елијуј и рече: 018 JOB 035 002 Мислиш ли да си право рекао: Моја је правда већа од Божије? 018 JOB 035 003 Јер си рекао: Шта ће ми помоћи, каква ће ми бити корист, да не грешим? 018 JOB 035 004 Ја ћу одговорити теби и друговима твојим с тобом. 018 JOB 035 005 Погледај небо, и види; погледај облаке, како су виши од тебе. 018 JOB 035 006 Ако грешиш, шта ћеш Му учинити? Или ако се умноже безакоња твоја, шта ћеш Му наудити? 018 JOB 035 007 Ако си праведан, шта ћеш Му дати? Или шта ће примити из руке твоје? 018 JOB 035 008 Човеку какав си може наудити твоја злоћа, и сину човечијем помоћи твоја правда. 018 JOB 035 009 Вапију од великог насиља којима се чини, и вичу на руку силних; 018 JOB 035 010 А ни један не говори: Где је Бог, Створитељ мој, који даје песму ноћу; 018 JOB 035 011 Који чини те смо разумнији од зверја земаљског, и мудрији од птица небеских. 018 JOB 035 012 Тамо вичу с охолости злих људи, али не бивају услишени. 018 JOB 035 013 Јер Бог не слуша таштину, и Свемогући не гледа на њу. 018 JOB 035 014 А камоли кад кажеш: Не видиш то. Пред Њим је суд; чекај Га. 018 JOB 035 015 А сада чим те гнев походи, није ништа, нити је гледао на све што си учинио; 018 JOB 035 016 Зато Јов на празно отвара уста своја, и безумно умножава речи. 018 JOB 036 001 Још говори Елијуј и рече: 018 JOB 036 002 Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога. 018 JOB 036 003 Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан. 018 JOB 036 004 Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли. 018 JOB 036 005 Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном. 018 JOB 036 006 Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду. 018 JOB 036 007 Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују. 018 JOB 036 008 Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким, 018 JOB 036 009 Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна. 018 JOB 036 010 И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња. 018 JOB 036 011 Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости. 018 JOB 036 012 Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља. 018 JOB 036 013 А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже; 018 JOB 036 014 Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама. 018 JOB 036 015 Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци. 018 JOB 036 016 Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине. 018 JOB 036 017 Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те. 018 JOB 036 018 Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити. 018 JOB 036 019 Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог. 018 JOB 036 020 Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место. 018 JOB 036 021 Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу. 018 JOB 036 022 Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он? 018 JOB 036 023 Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо? 018 JOB 036 024 Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи. 018 JOB 036 025 Сви људи виде их, сваки их гледа из далека. 018 JOB 036 026 Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити. 018 JOB 036 027 Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових; 018 JOB 036 028 Кад теку облаци, капљу на мноштво људско. 018 JOB 036 029 И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом? 018 JOB 036 030 Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива? 018 JOB 036 031 Тиме суди народима, даје хране изобила. 018 JOB 036 032 Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете, 018 JOB 036 033 Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском. 018 JOB 037 001 И од тога дрхће срце моје, и одскаче са свог места. 018 JOB 037 002 Слушајте добро громовни глас Његов и говор што излази из уста Његових. 018 JOB 037 003 Под сва небеса пушта га, и светлост своју до крајева земаљских. 018 JOB 037 004 За њом риче гром, грми гласом величанства свог, нити шта одгађа кад се чује глас Његов. 018 JOB 037 005 Дивно Бог грми гласом својим, чини ствари велике, да их не можемо разумети. 018 JOB 037 006 Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном. 018 JOB 037 007 Запечаћава руку сваком човеку, да позна све посленике своје. 018 JOB 037 008 Тада звер улази у јаму, и остаје на својој ложи. 018 JOB 037 009 С југа долази олуја, и са севера зима. 018 JOB 037 010 Од дихања Божијег постаје лед, и широке воде стискају се. 018 JOB 037 011 И да се натапа земља, натерује облак, и расипа облак светлошћу својом. 018 JOB 037 012 И он се обрће и тамо и амо по вољи Његовој да чини све што му заповеди по васиљеној. 018 JOB 037 013 Чини да се нађе или за кар или за земљу или за доброчинство. 018 JOB 037 014 Чуј то, Јове, стани и гледај чудеса Божија. 018 JOB 037 015 Знаш ли како их Он уређује и како сија светлошћу из облака свог? 018 JOB 037 016 Знаш ли како висе облаци? Знаш ли чудеса Оног који је савршен у сваком знању? 018 JOB 037 017 Како ти се хаљине угреју кад умири земљу с југа? 018 JOB 037 018 Јеси ли ти с Њим разапињао небеса, која стоје тврдо као саливено огледало? 018 JOB 037 019 Научи нас шта ћемо Му рећи; не можемо од таме говорити по реду. 018 JOB 037 020 Хоће ли Му ко приповедити шта бих ја говорио? Ако ли би ко говорио, заиста, био бих прождрт. 018 JOB 037 021 Али сада не могу људи гледати у светлост кад сјаји на небу, пошто ветар прође и очисти га; 018 JOB 037 022 Са севера долази као злато; али је у Богу страшнија слава. 018 JOB 037 023 Свемогућ је, не можемо Га стигнути; велике је силе, али судом и великом правдом никога не мучи. 018 JOB 037 024 Зато Га се боје људи: Не може Га видети никакав мудрац. 018 JOB 038 001 Тада одговори Господ Јову из вихора и рече: 018 JOB 038 002 Ко је то што замрачује савет речима неразумно? 018 JOB 038 003 Опаши се сада као човек; ја ћу те питати, а ти ми казуј. 018 JOB 038 004 Где си ти био кад ја оснивах земљу? Кажи, ако си разуман. 018 JOB 038 005 Ко јој је одредио мере? Знаш ли? Или ко је растегао уже преко ње? 018 JOB 038 006 На чем су подножја њена углављена? Или ко јој је метнуо камен угаони? 018 JOB 038 007 Кад певаху заједно звезде јутарње и сви синови Божји кликоваху. 018 JOB 038 008 Или ко је затворио море вратима кад као из утробе изиђе? 018 JOB 038 009 Кад га одех облаком и пових тамом; 018 JOB 038 010 Кад поставих за њ уредбу своју и метнух му преворнице и врата; 018 JOB 038 011 И рекох: Довде ћеш долазити, а даље нећеш, и ту ће се устављати поносити валови твоји. 018 JOB 038 012 Јеси ли свог века заповедио јутру, показао зори место њено, 018 JOB 038 013 Да се ухвати земљи за крајеве, и да се растерају с ње безбожници, 018 JOB 038 014 Да се она промени као блато печатно, а они да стоје као хаљина, 018 JOB 038 015 Да се одузме безбожницима светлост њихова и рука подигнута да се сломи? 018 JOB 038 016 Јеси ли долазио до дубина морских? И по дну пропасти јеси ли ходио? 018 JOB 038 017 Јесу ли ти се отворила врата смртна, и врата сена смртног јеси ли видео? 018 JOB 038 018 Јеси ли сагледао ширину земаљску? Кажи, ако знаш све то. 018 JOB 038 019 Који је пут к стану светлости? И где је место тами, 018 JOB 038 020 Да би је узео и одвео до међе њене, и знао стазе к дому њеном? 018 JOB 038 021 Знаш ти; јер си се онда родио, и број је дана твојих велик. 018 JOB 038 022 Јеси ли улазио у ризнице снежне? Или ризнице градне јеси ли видео, 018 JOB 038 023 Које чувам за време невоље, за дан боја и рата? 018 JOB 038 024 Којим се путем дели светлост и устока се разилази по земљи? 018 JOB 038 025 Ко је разделио јазове поводњу и пут светлици громовној? 018 JOB 038 026 Да би ишао дажд на земљу где нема никога, и на пустињу где нема човека, 018 JOB 038 027 Да напоји пуста и неродна места, и учини да расте трава зелена. 018 JOB 038 028 Има ли дажд оца? Или ко је родио капље росне? 018 JOB 038 029 Из чије је утробе изашао лед, и ко је родио слану небеску, 018 JOB 038 030 Да се воде скривају и постају као камен и крајеви пропасти срастају? 018 JOB 038 031 Можеш ли свезати милине влашићима? Или свезу штапима разрешити? 018 JOB 038 032 Можеш ли извести јужне звезде на време? Или кола са звездама њиховим хоћеш ли водити? 018 JOB 038 033 Знаш ли ред небески? Можеш ли ти уређивати владу његову на земљи? 018 JOB 038 034 Можеш ли дигнути глас свој до облака да би те мноштво воде покрило? 018 JOB 038 035 Можеш ли пустити муње да иду, и да ти кажу: Ево нас? 018 JOB 038 036 Ко је метнуо човеку у срце мудрост? Или ко је дао души разум? 018 JOB 038 037 Ко ће избројати облаке мудрошћу, и мехове небеске ко ће излити, 018 JOB 038 038 Да се расквашен прах згусне и груде се слепе? 018 JOB 038 039 Ловиш ли ти лаву лов? И лавићима трбух пуниш, 018 JOB 038 040 Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом? 018 JOB 038 041 Ко готови гаврану храну његову кад птићи његови вичу к Богу и лутају немајући шта јести? 018 JOB 039 001 Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу? 018 JOB 039 002 Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу? 018 JOB 039 003 Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова? 018 JOB 039 004 Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима? 018 JOB 039 005 Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио? 018 JOB 039 006 Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину. 018 JOB 039 007 Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове. 018 JOB 039 008 Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен. 018 JOB 039 009 Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим? 018 JOB 039 010 Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом? 018 JOB 039 011 Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао? 018 JOB 039 012 Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити? 018 JOB 039 013 Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју? 018 JOB 039 014 Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје? 018 JOB 039 015 И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити; 018 JOB 039 016 Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се. 018 JOB 039 017 Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума. 018 JOB 039 018 Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику. 018 JOB 039 019 Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем? 018 JOB 039 020 Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је; 018 JOB 039 021 Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју; 018 JOB 039 022 Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача; 018 JOB 039 023 Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица; 018 JOB 039 024 Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби. 018 JOB 039 025 Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич. 018 JOB 039 026 Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ? 018 JOB 039 027 Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо? 018 JOB 039 028 На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту. 018 JOB 039 029 Одатле гледа хране, далеко му виде очи. 018 JOB 039 030 И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он. 018 JOB 040 001 И тако одговарајући Господ Јову рече: 018 JOB 040 002 Ко се препире с Богом, хоће ли га учити? Који куди Бога, нека одговори на то. 018 JOB 040 003 Тада Јов одговори Господу и рече: 018 JOB 040 004 Гле, ја сам мален, шта бих Ти одговорио? Мећем руку своју на уста своја. 018 JOB 040 005 Једном говорих, али нећу одговарати; и другом, али нећу више. 018 JOB 040 006 А Господ опет одговарајући Јову из вихора рече: 018 JOB 040 007 Опаши се сада као човек; ја ћу те питати, а ти ми казуј. 018 JOB 040 008 Хоћеш ли ти уништити мој суд? Хоћеш ли мене осудити да би себе оправдао? 018 JOB 040 009 Је ли у тебе мишица као у Бога? Грмиш ли гласом као Он? 018 JOB 040 010 Окити се сада чашћу и величанством, у славу и красоту обуци се. 018 JOB 040 011 Проспи јарост гнева свог, и погледај све поносите, и обори их. 018 JOB 040 012 Погледај све поносите, и понизи их, и потри безбожнике на месту њиховом. 018 JOB 040 013 Затрпај их све у прах, и повежи им лице на скривеном месту. 018 JOB 040 014 Тада ћу те и ја хвалити да те чува десница твоја. 018 JOB 040 015 А гле, слон, ког сам створио с тобом, једе траву као во; 018 JOB 040 016 Гле, снага му је у бедрима његовим, и сила му је у пупку трбуха његовог; 018 JOB 040 017 Диже реп свој као кедар, жиле од јаја његових сплетене су као гране; 018 JOB 040 018 Кости су му као цеви бронзане, зглавци као полуге гвоздене. 018 JOB 040 019 Он је прво између дела Божијих, Творац његов дао му је мач. 018 JOB 040 020 Горе носе му пићу, и све зверје пољско игра се онде. 018 JOB 040 021 У хладу леже, у густој трсци и глибу. 018 JOB 040 022 Граната дрвета заклањају га сеном својим, и опкољавају га врбе на потоцима. 018 JOB 040 023 Гле, уставља реку да не тече, узда се да ће испити Јордан губицом својом. 018 JOB 040 024 Хоће ли га ко ухватити на очи његове? Замку му провући кроз нос? 018 JOB 041 001 Хоћеш ли удицом извући крокодила или ужем подвезати му језик? 018 JOB 041 002 Хоћеш ли му провући ситу кроз нос? Или му шиљком провртети чељусти? 018 JOB 041 003 Хоће ли те много молити, или ће ти ласкати? 018 JOB 041 004 Хоће ли учинити веру с тобом да га узмеш да ти буде слуга до века? 018 JOB 041 005 Хоћеш ли се играти с њим као с птицом, или ћеш га везати девојкама својим? 018 JOB 041 006 Хоће ли се њим частити другови? Разделити га међу трговце? 018 JOB 041 007 Хоћеш ли му напунити кожу шиљцима и главу оствама? 018 JOB 041 008 Дигни на њ руку своју; нећеш више помињати боја. 018 JOB 041 009 Гле, залуду је надати му се; кад га само угледа човек, не пада ли? 018 JOB 041 010 Нема слободног који би га пробудио; а ко ће стати преда ме? 018 JOB 041 011 Ко ми је пре дао шта, да му вратим? Шта је год под свим небом, моје је. 018 JOB 041 012 Нећу ћутати о удима његовим ни о сили ни о лепоти стаса његовог. 018 JOB 041 013 Ко ће му узгрнути горњу одећу? К чељустима његовим ко ће приступити? 018 JOB 041 014 Врата грла његовог ко ће отворити? Страх је око зуба његових. 018 JOB 041 015 Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо. 018 JOB 041 016 Близу су једна до друге да ни ветар не улази међу њих. 018 JOB 041 017 Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се. 018 JOB 041 018 Кад киха као да муња сева, а очи су му као трепавице у зоре. 018 JOB 041 019 Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу. 018 JOB 041 020 Из ноздрва му излази дим као из врелог лонца или котла. 018 JOB 041 021 Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста. 018 JOB 041 022 У врату му стоји сила, и пред њим иде страх. 018 JOB 041 023 Уди меса његовог спојени су, једноставно је на њему, не размиче се. 018 JOB 041 024 Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ. 018 JOB 041 025 Кад се дигне, дрхћу јунаци, и од страха очишћају се од греха својих. 018 JOB 041 026 Да га удари мач, не може се одржати, ни копље ни стрела ни оклоп. 018 JOB 041 027 Њему је гвожђе као плева, а бронза као труло дрво. 018 JOB 041 028 Неће га потерати стрела, камење из праће њему је као сламка; 018 JOB 041 029 Као слама су му убојне справе, и смеје се баченом копљу. 018 JOB 041 030 Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу. 018 JOB 041 031 Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи. 018 JOB 041 032 За собом оставља светлу стазу, рекао би да је бездана оседела. 018 JOB 041 033 Ништа нема на земљи да би се испоредило с њим, да би створено било да се ничега не боји. 018 JOB 041 034 Шта је год високо презире, цар је над свим зверјем. 018 JOB 042 001 Тада Јов одговори Господу и рече: 018 JOB 042 002 Знам да све можеш, и да се не може смести шта наумиш. 018 JOB 042 003 Ко је то што замрачује савет неразумно? Зато кажем да нисам разумевао; чудесно је то за ме, те не могу знати. 018 JOB 042 004 Слушај кад узговорим, и кад запитам, кажи ми. 018 JOB 042 005 Ушима слушах о Теби, а сада Те око моје види. 018 JOB 042 006 Зато поричем, и кајем се у праху и пепелу. 018 JOB 042 007 А кад Господ изговори оне речи Јову, рече Господ Елифасу Теманцу: Распалио се гнев мој на тебе и на два пријатеља твоја што не говористе о мени право као слуга мој Јов. 018 JOB 042 008 Зато сада узмите седам телаца и седам овнова, и идите к слузи мом Јову и принесите жртве паљенице за се, и слуга мој Јов нека се помоли за вас, јер ћу доиста погледати на њ да не учиним с вама по вашој лудости, јер не говористе о мени право као слуга мој Јов. 018 JOB 042 009 И тако отиде Елифас Теманац и Вилдад Сушанин и Софар Намаћанин, и учинише како им заповеди Господ. И погледа Господ на Јова. 018 JOB 042 010 И Господ врати што беше узето Јову пошто се помоли за пријатеље своје; и умножи Господ Јову двојином све што беше имао. 018 JOB 042 011 И дођоше к њему сва браћа његова и све сестре његове и сви пређашњи знанци његови, и једоше с њим у његовој кући и жалећи га тешише га за све зло што беше Господ пустио на њ, и дадоше му сваки по новац и по гривну златну. 018 JOB 042 012 И Господ благослови последак Јовов више него почетак, те имаше четрнаест хиљада оваца и шест хиљада камила и хиљаду јармова волова и хиљаду магарица. 018 JOB 042 013 И имаше седам синова и три кћери. 018 JOB 042 014 И првој наде име Јемима, а другој Кесија а трећој Керен-апуха. 018 JOB 042 015 И не нахођаше се у свој земљи тако лепих девојака као кћери Јовове, и отац им даде наследство међу браћом њиховом. 018 JOB 042 016 И после поживе Јов сто и четрдесет година, и виде синове и унуке до четвртог колена. 018 JOB 042 017 И умре Јов стар и сит живота. # # BOOK 019 PSA Psalms Псалми 019 PSA 001 001 Благо човеку који не иде на веће безбожничко, и на путу грешничком не стоји, и у друштву неваљалих људи не седи, 019 PSA 001 002 Него му је омилео закон Господњи и о закону Његовом мисли дан и ноћ! 019 PSA 001 003 Он је као дрво усађено крај потока, које род свој доноси у своје време, и коме лист не вене: шта год ради, у свему напредује. 019 PSA 001 004 Нису такви безбожници, него су као прах који расипа ветар. 019 PSA 001 005 Зато се неће безбожници одржати на суду, ни грешници на збору праведничком. 019 PSA 001 006 Јер Господ зна пут праведнички; а пут безбожнички пропашће. 019 PSA 002 001 Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари? 019 PSA 002 002 Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника Његовог. 019 PSA 002 003 "Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов." 019 PSA 002 004 Онај, што живи на небесима, смеје се, Господ им се подсмева. 019 PSA 002 005 Па им говори у гневу свом и јарошћу својом збуњује их: 019 PSA 002 006 "Ја сам помазао цара свог на Сиону, на светој гори својој." 019 PSA 002 007 Казаћу наредбу Господњу; Он рече мени: "Ти си син мој, ја те сад родих. 019 PSA 002 008 Ишти у мене, и даћу ти народе у наследство, и крајеве земаљске теби у државу. 019 PSA 002 009 Ударићеш их гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд." 019 PSA 002 010 Сад, цареви, оразумите се; научите се судије земаљске! 019 PSA 002 011 Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом. 019 PSA 002 012 Поштујте сина, да се не разгневи, и ви не изгинете на путу свом; јер ће се гнев Његов брзо разгорети. Благо свима који се у Њ уздају! 019 PSA 003 001 Господе! Како је много непријатеља мојих! Многи устају на ме. 019 PSA 003 002 Многи говоре за душу моју: Нема му помоћи од Бога. 019 PSA 003 003 Али Ти си, Господе, штит који ме заклања, слава моја; Ти подижеш главу моју. 019 PSA 003 004 Гласом својим вичем ка Господу, и чује ме са свете горе своје. 019 PSA 003 005 Ја лежем, спавам и устајем, јер ме Господ чува. 019 PSA 003 006 Не бојим се много хиљада народа што са свих страна наваљује на ме. 019 PSA 003 007 Устани, Господе! Помози ми, Боже мој! Јер Ти удараш по образу све непријатеље моје; разбијаш зубе безбожницима. 019 PSA 003 008 Од Господа је спасење; нека буде на народу Твом благослов Твој! 019 PSA 004 001 Кад Те зовем чуј ме, Боже, правдо моја! У тескоби дај ми простор; смилуј се на ме и услиши молитву моју. 019 PSA 004 002 Синови човечији! Докле ће слава моја бити у срамоти? Докле ћете љубити ништавило и тражити лажи? 019 PSA 004 003 Знајте да Господ дивно чува светог свог; Господ чује кад Га зовем. 019 PSA 004 004 Гневећи се не грешите; размислите у срцима својим на постељама својим, и утолите. 019 PSA 004 005 Принесите жртву за правду, и уздајте се у Господа. 019 PSA 004 006 Многи говоре: Ко ће нам показати шта је добро? Обрати к нама, Господе, светло лице своје. 019 PSA 004 007 А мени си дао у срце радост већу него што је они имају, кад им роди пшеница и вино. 019 PSA 004 008 Ја мирно лежем и спавам; јер Ти, Господе, сам дајеш ми, те сам без страха. 019 PSA 005 001 Чуј, Господе, речи моје, разуми помисли моје. 019 PSA 005 002 Слушај вику моју, царе мој и Боже мој! Јер се Теби молим, Господе! 019 PSA 005 003 Ујутру слушаш глас мој, ујутру стојим пред Тобом, и чекам. 019 PSA 005 004 Јер си Ти Бог који неће безакоња; у Тебе нема места ко је зао. 019 PSA 005 005 Безбожници неће изаћи пред очи Твоје; Ти ненавидиш све који чине безакоње. 019 PSA 005 006 Потиреш лажљивце; на крвопиоце и лукаве мрзи Господ. 019 PSA 005 007 А ја по великој милости Твојој улазим у дом Твој, и клањам се у светој цркви Твојој са страхом Твојим. 019 PSA 005 008 Господе! Води ме у правди својој; ради непријатеља мојих поравни преда мном пут свој. 019 PSA 005 009 Јер нема у устима њиховим истине; у њима је неваљалство; грло им је гроб отворен; на језику им је дволичење. 019 PSA 005 010 Боже! Не дај им напретка, нека се разбију помисли њихове. За многа неваљалства њихова обори их, јер се побунише на Тебе. 019 PSA 005 011 Па ће се радовати сви који се у Те уздају; довека ће се веселити које Ти заклањаш; дичиће се који љубе име Твоје. 019 PSA 005 012 Јер Ти, Господе, благосиљаш праведника, као штитом заклањаш га милошћу својом. 019 PSA 006 001 Господе! Немој ме покарати у јарости својој, нити ме у гневу свом наказити. 019 PSA 006 002 Смилуј се на ме, Господе, јер сам изнемогао; исцели ме, јер су кости моје устрептале, 019 PSA 006 003 И душа се моја врло уздрхтала. А Ти, Господе, докле ћеш. 019 PSA 006 004 Обрати се, Господе, избави душу моју, помози ми ради милости своје. 019 PSA 006 005 Јер мртви не спомињу Тебе; у гробу ко ће Те славити? 019 PSA 006 006 Изнемогох уздишући; сваку ноћ квасим одар свој, сузама својим натапам постељу своју. 019 PSA 006 007 Усахну од жалости око моје, постара се од множине непријатеља мојих. 019 PSA 006 008 Идите од мене сви који чините безакоње, јер Господ чу плач мој. 019 PSA 006 009 Чу Господ молбу моју, Господ молитву моју прими. 019 PSA 006 010 Нек се постиде и препадну сви непријатељи моји, нека се поврате и постиде одмах. 019 PSA 007 001 Господе, Боже мој! У Тебе се уздам, сачувај ме од свих који ме гоне, и избави ме. 019 PSA 007 002 Да ми непријатељ не ишчупа душу као лав. Чупа, а нема ко да избави. 019 PSA 007 003 Господе, Боже мој! Ако сам то учинио, ако је неправда у рукама мојим, 019 PSA 007 004 Ако сам зло вратио пријатељу свом, или криво учинио онима који на ме на правди нападаху; 019 PSA 007 005 Нека гони непријатељ душу моју, и нека је стигне, и погази на земљу живот мој и славу моју у прах обрати. 019 PSA 007 006 Устани, Господе, у гневу свом; дигни се на жестину непријатеља мојих; пробуди се мени на помоћ, и отвори суд. 019 PSA 007 007 И људство ће се слећи око Тебе; изнад њега изађи у висину. 019 PSA 007 008 Господ суди народима. Суди ми, Господе, по правди мојој, и по безазлености мојој нека ми буде. 019 PSA 007 009 Нек се прекине злоћа безбожничка, а праведника потпомози, јер Ти испитујеш срца и утробе, Боже праведни! 019 PSA 007 010 Штит је мени у Бога, који чува оне који су правог срца. 019 PSA 007 011 Бог је праведан судија, и Бог је сваки дан готов на гнев. 019 PSA 007 012 Ако се неће безбожник да обрати, Он оштри мач свој, натеже лук свој, и наперује га; 019 PSA 007 013 И запиње смртну стрелу, чини стреле своје да пале. 019 PSA 007 014 Гле, безбожник заче неправду, трудан беше злочинством, и роди себи превару. 019 PSA 007 015 Копа јаму и ископа, и паде у јаму коју је начинио. 019 PSA 007 016 Злоба његова обрати се на његову главу, и злочинство његово паде на теме његово. 019 PSA 007 017 Хвалим Господа за правду Његову, и певам имену Господа Вишњег. 019 PSA 008 001 Господе, Господе наш! Како је величанствено име Твоје по свој земљи! Подигао си славу своју више небеса. 019 PSA 008 002 У устима мале деце и која сисају чиниш себи хвалу насупрот непријатељима својим, да би учинио да замукне непријатељ и немирник. 019 PSA 008 003 Кад погледам небеса Твоја, дело прста Твојих, месец и звезде, које си Ти поставио; 019 PSA 008 004 Шта је човек, те га се опомињеш, или син човечји, те га полазиш? 019 PSA 008 005 Учинио си га мало мањег од анђела, славом и чашћу венчао си га; 019 PSA 008 006 Поставио си га господарем над делима руку својих, све си метнуо под ноге његове, 019 PSA 008 007 Овце и волове све, и дивље звериње, 019 PSA 008 008 Птице небеске и рибе морске, шта год иде морским путевима. 019 PSA 008 009 Господе, Господе наш! Како је величанствено име Твоје по свој земљи! 019 PSA 009 001 Хвалим Те, Господе, из свега срца свог, казујем сва чудеса Твоја. 019 PSA 009 002 Радујем се и веселим се о Теби, певам имену Твом, Вишњи! 019 PSA 009 003 Непријатељи се моји вратише натраг, спотакоше се и неста их испред лица Твог; 019 PSA 009 004 Јер си свршио суд мој и одбранио ме; сео си на престо, судија праведни. 019 PSA 009 005 Расрдио си се на народе и убио безбожника, име си им затро довека, за свагда. 019 PSA 009 006 Непријатељу неста мачева сасвим; градове Ти си развалио; погибе спомен њихов. 019 PSA 009 007 Али Господ увек живи; спремио је за суд престо свој. 019 PSA 009 008 Он ће судити васионом свету по правди, усудиће народима право. 019 PSA 009 009 Господ је уточиште убогоме, уточиште у невољи. 019 PSA 009 010 У Тебе се уздају који знају име Твоје, јер не остављаш оних који Те траже, Господе! 019 PSA 009 011 Појте Господу, који живи на Сиону; казујте народу дела Његова; 019 PSA 009 012 Јер Он освећује крв, памти је; не заборавља јаук невољних. 019 PSA 009 013 Смилуј се на ме, Господе; погледај како страдам од непријатеља својих, Ти, који ме подижеш од врата смртних, 019 PSA 009 014 Да бих казивао све хвале Твоје на вратима кћери Сионове, и славио спасење Твоје. 019 PSA 009 015 Попадоше народи у јаму, коју су ископали; у замку, коју су сами наместили, ухвати се нога њихова. 019 PSA 009 016 Познаше Господа; Он је судио; у дела руку својих заплете се безбожник. 019 PSA 009 017 Вратиће се у пакао безбожници, сви народи који заборављају Бога; 019 PSA 009 018 Јер неће свагда бити заборављен убоги, и нада невољницима неће никад погинути. 019 PSA 009 019 Устани, Господе, да се не посили човек, и да приме народи суд пред Тобом. 019 PSA 009 020 Пусти, Господе, страх на њих; нека познају народи да су људи. 019 PSA 010 001 Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља? 019 PSA 010 002 С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници. 019 PSA 010 003 Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује. 019 PSA 010 004 Безбожник у обести својој не мари за Господа: "Он не види." Нема Бога у мислима његовим. 019 PSA 010 005 Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа. 019 PSA 010 006 У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад. 019 PSA 010 007 Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао. 019 PSA 010 008 Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога. 019 PSA 010 009 Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју. 019 PSA 010 010 Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове. 019 PSA 010 011 Каже у срцу свом: "Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад." 019 PSA 010 012 Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних. 019 PSA 010 013 Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети? 019 PSA 010 014 Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник. 019 PSA 010 015 Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова. 019 PSA 010 016 Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове. 019 PSA 010 017 Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје, 019 PSA 010 018 Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље. 019 PSA 011 001 У Господа се уздам; зашто говорите души мојој: "Лети у гору као птица; 019 PSA 011 002 Јер ево грешници натегоше лук, запеше стрелу своју за тетиву, да из мрака стрељају праве срцем. 019 PSA 011 003 Кад су раскопани темељи, шта ће учинити праведник?" 019 PSA 011 004 Господ је у светом двору свом, престо је Господњи на небесима; очи Његове гледају; веђе Његове испитују синове човечије. 019 PSA 011 005 Господ испитује праведнога; а безбожнога и коме је мило чинити зло ненавиди душа Његова. 019 PSA 011 006 Пустиће на безбожнике дажд од живог угљевља, огња и сумпора; и огњени ветар биће им део из чаше; 019 PSA 011 007 Јер је Господ праведан, љуби правду; лице ће Његово видети праведници. 019 PSA 012 001 Помагај, Господе; јер неста светих, јер је мало верних међу синовима човечијим 019 PSA 012 002 Лаж говоре један другом, уснама лажљивим говоре из срца дволичног. 019 PSA 012 003 Истребиће Господ сва уста лажљива, језик величави, 019 PSA 012 004 Људе, који говоре: Језиком смо јаки, уста су наша у нас, ко је господар над нама? 019 PSA 012 005 Видећи страдање невољних и уздисање ништих, сад ћу устати, вели Господ, и избавити оног коме злобе 019 PSA 012 006 Речи су Господње речи чисте, сребро у ватри очишћено од земље, седам пута претопљено. 019 PSA 012 007 Ти ћеш нас, Господе, одбранити, и сачувати нас од рода овог довека. 019 PSA 012 008 Безбожници иду наоколо; кад се они подижу, срамоте се синови човечији. 019 PSA 013 001 Докле ћеш ме, Господе, сасвим заборављати? Докле ћеш одвраћати лице своје од мене? 019 PSA 013 002 Докле ћу се домишљати у души својој, мутити се у срцу свом дан и ноћ? Докле ће се непријатељ мој подизати нада мном? 019 PSA 013 003 Погледај, услиши ме, Господе, Боже мој! Просветли очи моје да не заспим на смрт. 019 PSA 013 004 Да не рече непријатељ мој: Надвладао сам га; да се не радују који ме гоне, ако посрнем. 019 PSA 013 005 А ја се уздам у милост Твоју; радоваће се срце моје за спасење Твоје. 019 PSA 013 006 Певаћу Господу, који ми добро чини. 019 PSA 014 001 Рече безумник у срцу свом: Нема Бога; неваљали су, гадна су дела њихова; нема никога да добро твори. 019 PSA 014 002 Господ погледа с неба на синове човечије, да види има ли који разуман, тражи ли који Бога. 019 PSA 014 003 Сви су зашли, сви се покварили, нема никога добро да твори, нема ни једног. 019 PSA 014 004 Зар се неће опаметити који чине безакоње, једу народ мој као што једу хлеб, не призивају Господа? 019 PSA 014 005 Онде ће задрхтати од страха; јер је Господ у роду праведном. 019 PSA 014 006 Смејете се ономе што убоги ради; али Господ њега заклања. 019 PSA 014 007 Ко ће послати са Сиона помоћ Израиљу? Кад Господ поврати заробљени народ свој, онда ће се радовати Јаков и веселиће се Израиљ. 019 PSA 015 001 Господе! Ко може седети у сеници Твојој? Ко може наставати на светој гори Твојој? 019 PSA 015 002 Ко ходи без мане, твори правду, и говори истину из срца свог; 019 PSA 015 003 Ко не опада језиком својим, не чини другом зло, и не ружи ближњег свог; 019 PSA 015 004 Ко не гледа оног кога је Бог одбацио, него поштује оне који се боје Господа; ко се куне ближњему па не пориче; 019 PSA 015 005 Ко не даје сребро своје на добит, и не прима мито на правога. Ко овако ради, неће посрнути довека. 019 PSA 016 001 Чувај ме, Боже; јер се у Те уздам. 019 PSA 016 002 Рекох Господу: Ти си Господ мој, немам добра осим Тебе. 019 PSA 016 003 У светима који су на земљи и у великима сва је утеха моја. 019 PSA 016 004 Нека други умножавају идоле своје, нека трче к туђима; ја им нећу лити крваве наливе, нити ћу метнути имена њихова у уста своја. 019 PSA 016 005 Господ је мој део наследства и чаше; Ти подижеш достојање моје. 019 PSA 016 006 Уже ми је захватило прекрасна места, и део ми је мој мио. 019 PSA 016 007 Благосиљам Господа, који ме уразумљује; томе ме и ноћу учи шта је у мени. 019 PSA 016 008 Свагда видим пред собом Господа: Он ми је с десне стране да не посрнем. 019 PSA 016 009 Тога ради радује се срце моје, и весели се језик мој, још ће се и тело моје смирити у уздању; 019 PSA 016 010 Јер нећеш оставити душу моју у паклу, нити ћеш дати да Светац Твој види трулост. 019 PSA 016 011 Показаћеш ми пут животни: обиље је радости пред лицем Твојим, утеха у десници Твојој довека. 019 PSA 017 001 Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих. 019 PSA 017 002 Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу. 019 PSA 017 003 Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје. 019 PSA 017 004 Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих. 019 PSA 017 005 Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји. 019 PSA 017 006 Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје. 019 PSA 017 007 Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој. 019 PSA 017 008 Чувај ме као зеницу ока: сеном крила својих заклони ме 019 PSA 017 009 Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили. 019 PSA 017 010 Срце своје затворише; устима својим говоре охоло. 019 PSA 017 011 Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу. 019 PSA 017 012 Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји. 019 PSA 017 013 Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника, 019 PSA 017 014 Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци. 019 PSA 017 015 А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје. 019 PSA 018 001 Љубићу Те, Господе, крепости моја, 019 PSA 018 002 Господе, Граде мој, Заклоне мој, који се оборити не може, Избавитељу мој, Боже мој, Камена горо, на којој се не бојим зла, Штите мој, Роже спасења мог, Уточиште моје! 019 PSA 018 003 Призивам Господа, коме се клањати ваља, и опраштам се непријатеља својих. 019 PSA 018 004 Обузеше ме смртне болести, и потоци неваљалих људи уплашише ме. 019 PSA 018 005 Опколише ме болести паклене, стегоше ме замке смртне. 019 PSA 018 006 У својој тескоби призвах Господа, и к Богу свом повиках; Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође Му до ушију. 019 PSA 018 007 Затресе се и поколеба се земља, задрмаше се и померише из темеља горе, јер се Он разљути. 019 PSA 018 008 Подиже се дим од гнева Његовог, из уста Његових огањ, који прождире и живо угљевље одскакаше од Њега. 019 PSA 018 009 Сави небеса и сиђе. Мрак беше под ногама Његовим. 019 PSA 018 010 Седе на херувима и подиже се, и полете на крилима ветреним. 019 PSA 018 011 Од мрака начини себи кров, сеницу око себе, од мрачних вода, облака ваздушних. 019 PSA 018 012 Од севања пред Њим кроз облаке Његове удари град и живо угљевље. 019 PSA 018 013 Загрме на небесима Господ, и Вишњи пусти глас свој, град и живо угљевље. 019 PSA 018 014 Пусти стреле своје, и разметну их; силу муња, и расу их. 019 PSA 018 015 И показаше се извори водени, и открише се темељи васиљени од претње Твоје, Господе, од дихања духа гнева Твог. 019 PSA 018 016 Тада пружи с висине руку, ухвати ме, извуче ме из воде велике. 019 PSA 018 017 Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене. 019 PSA 018 018 Усташе на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора. 019 PSA 018 019 Изведе ме на пространо место, и избави ме, јер сам Му мио. 019 PSA 018 020 Даде ми Господ по правди мојој, и за чистоту руку мојих дарива ме. 019 PSA 018 021 Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог, 019 PSA 018 022 Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе. 019 PSA 018 023 Бих Му веран, и чувах се од безакоња свог. 019 PSA 018 024 Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих пред очима Његовим. 019 PSA 018 025 Са светима поступаш свето, с човеком верним верно, 019 PSA 018 026 С чистим чисто, а с неваљалим насупрот њему. 019 PSA 018 027 Јер Ти помажеш људима невољним, а очи поносите понижаваш. 019 PSA 018 028 Ти распаљујеш видело моје; Господ мој просветљује таму моју. 019 PSA 018 029 С Тобом разбијам војску, и с Богом својим скачем преко зида. 019 PSA 018 030 Пут је Господњи веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се у Њ уздају. 019 PSA 018 031 Јер ко је Бог осим Господа, и ко је одбрана осим Бога нашег? 019 PSA 018 032 Овај Бог опасује ме снагом, и чини ми веран пут. 019 PSA 018 033 Даје ми ноге као у јелена, и на висине ставља ме. 019 PSA 018 034 Учи руке моје боју, и мишице моје чини да су лук од бронзе. 019 PSA 018 035 Ти ми дајеш штит спасења свог; десница Твоја држи ме, и милост Твоја чини ме велика. 019 PSA 018 036 Ти шириш корак мој, те се не спотичу ноге моје. 019 PSA 018 037 Терам непријатеље своје и стижем их, и не враћам се док их не истребим. 019 PSA 018 038 Обарам их, и не могу устати, падају под ноге моје. 019 PSA 018 039 Јер ме Ти опасујеш снагом за бој, и који устану на ме, обараш их преда мном. 019 PSA 018 040 Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје. 019 PSA 018 041 Они вичу, али немају помагача, ка Господу, али их Он не слуша. 019 PSA 018 042 Расипам их као прах по ветру, као блато по улицама газим их. 019 PSA 018 043 Ти ме избављаш од буне народне, постављаш ме да сам глава туђим племенима; народ ког не познавах, служи ми. 019 PSA 018 044 По самом чувењу слушају ме, туђини покорни су ми. 019 PSA 018 045 Туђини бледе, дрхћу у градовима својим. 019 PSA 018 046 Жив је Господ, и да је благословен бранич мој! Да се узвиси Бог спасења мог, 019 PSA 018 047 Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе, 019 PSA 018 048 Који ме избавља од непријатеља, подиже ме над оне који устају на ме и од човека жестоког избавља ме! 019 PSA 018 049 Тога ради хвалим Те, Господе, пред народима, и певам имену Твом, 019 PSA 018 050 Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и наслеђу његовом довека. 019 PSA 019 001 Небеса казују славу Божју, и дела руку Његових гласи свод небески. 019 PSA 019 002 Дан дану доказује, и ноћ ноћи јавља. 019 PSA 019 003 Нема језика, нити има говора, где се не би чуо глас њихов. 019 PSA 019 004 По свој земљи иде казивање њихово и речи њихове на крај васиљене. Сунцу је поставио стан на њима; 019 PSA 019 005 И оно излази као женик из ложнице своје, као јунак весело тече путем. 019 PSA 019 006 Излазак му је накрај неба, и ход му до краја његовог; и нико није сакривен од топлоте његове. 019 PSA 019 007 Закон је Господњи савршен, крепи душу; сведочанство је Господње верно, даје мудрост невештоме. 019 PSA 019 008 Наредбе су Господње праведне, веселе срце. Заповест је Господња светла, просветљује очи. 019 PSA 019 009 Страх је Господњи чист, остаје довека. Судови су Његови истинити, праведни свиколики. 019 PSA 019 010 Бољи су од злата и драгог камења, слађи од меда који тече из саћа. 019 PSA 019 011 И слугу Твог они су просветлили; ко их држи има велику плату. 019 PSA 019 012 Ко ће знати све своје погрешке? Очисти ме и од тајних; 019 PSA 019 013 И од вољних сачувај слугу свог, да не овладају мноме. Тада ћу бити савршен и чист од великог преступа. 019 PSA 019 014 Да су Му речи уста мојих угодне, и помисао срца мог пред Тобом, Господе, крепости моја и Избавитељу мој! 019 PSA 020 001 Да те услиши Господ у дан жалосни, да те заштити име Бога Јаковљевог. 019 PSA 020 002 Да ти пошаље помоћ из светиње, и са Сиона да те поткрепи. 019 PSA 020 003 Да се опомене свих приноса твојих, и жртва твоја паљеница да се нађе претила. 019 PSA 020 004 Да ти да Господ по срцу твом; шта год почнеш, да ти изврши. 019 PSA 020 005 Радоваћемо се за спасење твоје, и у име Бога свог подигнућемо заставу. Да испуни Господ све молбе твоје. 019 PSA 020 006 Сад видим да Господ чува помазаника свог; слуша га са светог неба свог; јака је десница Његова, која спасава. 019 PSA 020 007 Једни се хвале колима, други коњима, а ми именом Господа Бога свог. 019 PSA 020 008 Они посрћу и падају, а ми стојимо и не колебамо се. 019 PSA 020 009 Господе! Помози цару, и услиши нас кад Те зовемо. 019 PSA 021 001 Господе! С Твоје се силе весели цар; и како му је велика радост што Ти помажеш! 019 PSA 021 002 Шта му је срце желело, дао си му, и молитве уста његових ниси одбио. 019 PSA 021 003 Јер си га дочекао благословима милосним, метнуо си му на главу венац од драгог камења. 019 PSA 021 004 Молио Те је за живот и дао си му да му се продуже дани довека. 019 PSA 021 005 Велика је слава његова Твојом помоћу; славу си и красоту метнуо на њ. 019 PSA 021 006 Дао си му благослове довека, развеселио си га радошћу лица свог. 019 PSA 021 007 Јер се цар узда у Господа и у милост Вишњег; и не колеба се. 019 PSA 021 008 Наћи ће рука Твоја све непријатеље Твоје, наћи ће десница Твоја оне који мрзе на Тебе. 019 PSA 021 009 Учинићеш их као пећ зажарену, кад се разгневиш; гнев ће их Господњи прогутати, и огањ ће их прождрети. 019 PSA 021 010 Род њихов истребићеш са земље, и семе њихово између синова човечијих; 019 PSA 021 011 Јер подигоше на Тебе зло, смислише и не могоше извршити. 019 PSA 021 012 Јер ћеш их метнути за белегу, из лукова својих пустићеш стреле у лице њихово. 019 PSA 021 013 Подигни се Господе, силом својом; ми ћемо певати и славити јакост Твоју. 019 PSA 022 001 Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје? 019 PSA 022 002 Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира. 019 PSA 022 003 Свети, који живиш у похвалама Израиљевим! 019 PSA 022 004 У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао. 019 PSA 022 005 Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти. 019 PSA 022 006 А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу. 019 PSA 022 007 Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом, 019 PSA 022 008 И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује. 019 PSA 022 009 Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје. 019 PSA 022 010 За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој. 019 PSA 022 011 Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника. 019 PSA 022 012 Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме; 019 PSA 022 013 Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче. 019 PSA 022 014 Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени. 019 PSA 022 015 Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме. 019 PSA 022 016 Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје. 019 PSA 022 017 Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање. 019 PSA 022 018 Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб. 019 PSA 022 019 Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ. 019 PSA 022 020 Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју. 019 PSA 022 021 Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме. 019 PSA 022 022 Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те. 019 PSA 022 023 Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево! 019 PSA 022 024 Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва. 019 PSA 022 025 Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје. 019 PSA 022 026 Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека. 019 PSA 022 027 Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка. 019 PSA 022 028 Јер је Господње царство; Он влада народима. 019 PSA 022 029 Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу. 019 PSA 022 030 Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем. 019 PSA 022 031 Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово. 019 PSA 023 001 Господ је пастир мој, ништа ми неће недостајати. 019 PSA 023 002 На зеленој паши пасе ме, води ме на тиху воду. 019 PSA 023 003 Душу моју опоравља, води ме стазама праведним имена ради свог. 019 PSA 023 004 Да пођем и долином сена смртнога, нећу се бојати зла; јер си Ти са мном; штап Твој и палица Твоја теши ме. 019 PSA 023 005 Поставио си преда мном трпезу на видику непријатељима мојим; намазао си уљем главу моју, и чаша је моја препуна. 019 PSA 023 006 Да! Доброта и милост Твоја пратиће ме у све дане живота мог, и ја ћу наставати у дому Господњем задуго. 019 PSA 024 001 Господња је земља и шта је год у њој, васиљена и све што живи на њој. 019 PSA 024 002 Јер је Он на морима основа, и посред река утврди је. 019 PSA 024 003 Ко ће изаћи на гору Господњу? И ко ће стати на светом месту његовом? 019 PSA 024 004 У кога су чисте руке и срце безазлено, ко не изриче име Његово узалуд и не куне се лажно. 019 PSA 024 005 Он ће добити благослов од Господа, и милост од Бога, спаса свог. 019 PSA 024 006 Такав је род оних који Га траже, и који су ради стајати пред лицем Твојим, Боже Јаковљев! 019 PSA 024 007 Врата! Узвисите врхове своје, узвисите се врата вечна! Иде цар славе. 019 PSA 024 008 Ко је тај цар славе? Господ крепак и силан, Господ силан у боју. 019 PSA 024 009 Врата! Узвисите врхове своје, узвисите се врата вечна! Иде цар славе. 019 PSA 024 010 Ко је тај цар славе! Господ над војскама; Он је цар славе. 019 PSA 025 001 К Теби, Господе, подижем душу своју. 019 PSA 025 002 Боже мој! У Тебе се уздам; не дај да се осрамотим, да ми се не свете непријатељи моји. 019 PSA 025 003 И који се год у Те уздају, неће се осрамотити; осрамотиће се они који се одмећу од Тебе беспутно. 019 PSA 025 004 Покажи ми, Господе, путеве своје, научи ме ходити стазама Твојим. 019 PSA 025 005 Упути ме истини својој, и научи ме; јер си Ти Бог спасења мог, Теби се надам сваки дан. 019 PSA 025 006 Опомени се милосрђа свог, Господе, и милости своје; јер су откако је века. 019 PSA 025 007 Грехова младости моје, и мојих преступа не помињи; по милости својој помени мене, ради доброте своје, Господе! 019 PSA 025 008 Добар је и праведан Господ; тога ради показује грешницима пут. 019 PSA 025 009 Упућује кротке истини, учи кротке ходити путем Његовим. 019 PSA 025 010 Сви су путеви Господњи милост и истина онима који држе завет Његов и откривење Његово. 019 PSA 025 011 Ради имена свог, Господе, опрости грех мој, јер је велик. 019 PSA 025 012 Који се човек боји Господа? Он ће му показати који пут да изабере. 019 PSA 025 013 Душа ће његова у добру почивати, и семе ће његово владати земљом. 019 PSA 025 014 Тајна је Господња у оних који Га се боје, и завет свој јавља им. 019 PSA 025 015 Очи су ми свагда управљене ка Господу, јер Он извлачи из замке ноге моје. 019 PSA 025 016 Погледај ме и смилуј се на ме, јер сам инокосан и невољник. 019 PSA 025 017 Нек се рашири стиснуто срце моје, из тескобе моје извади ме. 019 PSA 025 018 Види јаде моје и муку моју, и опрости ми све грехове моје. 019 PSA 025 019 Погледај непријатеље моје како их је много и каквом ме пакосном ненавишћу ненавиде. 019 PSA 025 020 Сачувај душу моју и избави ме; не дај да се осрамотим, јер се у Тебе уздам. 019 PSA 025 021 Безазленост и правда нека ме сачува, јер се у Тебе уздам. 019 PSA 025 022 Избави, Боже, Израиља од свих невоља његових. 019 PSA 026 001 Суди ми, Господе, јер у простоти својој ходим и у Господа се уздам; нећу се поколебати. 019 PSA 026 002 Испитај ме, Господе, и искушај ме; претопи шта је у мени и срце моје. 019 PSA 026 003 Јер је милост Твоја пред очима мојим, и ходим у истини Твојој. 019 PSA 026 004 Не седим с безумницима, и с лукавима се не мешам. 019 PSA 026 005 Ненавидим друштво безаконичко, и с безбожницима не седим. 019 PSA 026 006 Умивам правдом руке своје, и идем око жртвеника Твог, Господе, 019 PSA 026 007 Да разглашујем хвалу Твоју и казујем сва чудеса Твоја. 019 PSA 026 008 Господе! Омилео ми је стан дома Твог, и место насеља славе Твоје. 019 PSA 026 009 Немој душу моју погубити, ни живот мој с крвопиоцима, 019 PSA 026 010 Којима је злочинство у рукама, и којима је десница пуна мита. 019 PSA 026 011 А ја ходим у простоти својој, избави ме, и смилуј се на ме. 019 PSA 026 012 Нога моја стоји на правом путу; на скупштинама ћу благосиљати Господа. 019 PSA 027 001 Господ је видело моје и спасење моје; кога да се бојим? Господ је крепост живота мог; кога да се страшим? 019 PSA 027 002 Ако навале на ме зликовци да поједу тело моје, противници и непријатељи моји, спотаћи ће се и пашће. 019 PSA 027 003 Ако против мене војска у логор стане, неће се уплашити срце моје; ако се на ме рат дигне, ја се ни онда нећу бојати. 019 PSA 027 004 За једно само молим Господа, само то иштем, да живим у дому Господњем све дане живота свог, да гледам красоту Господњу и раним у цркву Његову. 019 PSA 027 005 Јер би ме сакрио у колиби својој у зло доба; склонио би ме под кровом шатора свог; на камену гору попео би ме. 019 PSA 027 006 Тада бих подигао главу своју пред непријатељима који би ме опколили; принео бих у Његовом шатору жртву хвале; запевао бих и хвалио Господа. 019 PSA 027 007 Чуј, Господе, глас мој, Тебе призивам, смилуј се на ме и услиши ме. 019 PSA 027 008 Срце моје говори пред Тобом што си рекао: "Тражите лице моје." Тражим лице Твоје, Господе! 019 PSA 027 009 Немој одвратити од мене лице своје, немој у гневу оставити слугу свог; буди Помоћник мој; немој ме одбити, и немој ме оставити, Боже, Спаситељу мој! 019 PSA 027 010 Јер отац мој и мати моја оставише ме; али Господ нека ме прихвати. 019 PSA 027 011 Упути ме, Господе, на пут свој и води ме правом стазом поради оних који ме вребају. 019 PSA 027 012 Немој ме дати на вољу непријатељима мојим; јер усташе на ме лажни сведоци; али злоба говори сама против себе. 019 PSA 027 013 Верујем да ћу видети доброту Господњу на земљи живих. 019 PSA 027 014 Уздај се у Господа, буди слободан; нека буде срце твоје крепко, уздај се у Господа. 019 PSA 028 001 К Теби, Господе, вичем; граде мој, немој ми ћутати, да не бих, ако заћутиш, био као они који одлазе у гроб. 019 PSA 028 002 Чуј молитвени глас мој, кад вапим к Теби, кад дижем руке своје к светој цркви Твојој. 019 PSA 028 003 Немој ме захватити с грешницима, и с онима који чине неправду, који с ближњима својим мирно говоре, а у срцу им је зло. 019 PSA 028 004 Подај им, Господе, по делима њиховим, по злом поступању њиховом; по делима руку њихових подај им, подај им шта су заслужили. 019 PSA 028 005 Јер не пазе на дела Господња, и на дела руку Његових. Да их разори и не сазида. 019 PSA 028 006 Да је благословен Господ, јер услиши глас мољења мог! 019 PSA 028 007 Господ је крепост моја и штит мој; у Њега се поузда срце моје, и Он ми поможе. Зато се весели срце моје, и песмом својом славим Га. 019 PSA 028 008 Господ је крепост народа свог, и обрана која спасава помазаника Његовог. 019 PSA 028 009 Спаси народ свој, благослови достојање своје; спаси их и уздижи их довека. 019 PSA 029 001 Дајте Господу, синови Божји, дајте Господу славу и част. 019 PSA 029 002 Дајте Господу славу имена Његовог. Поклоните се Господу у светој красоти. 019 PSA 029 003 Глас је Господњи над водом, Бог славе грми, Господ је над водом великом. 019 PSA 029 004 Глас је Господњи силан, глас је Господњи славан. 019 PSA 029 005 Глас Господњи ломи кедре, Господ ломи кедре ливанске. 019 PSA 029 006 Као теле скачу од Њега; Ливан и Сирион као млад биво. 019 PSA 029 007 Глас Господњи сипа пламен огњени. 019 PSA 029 008 Глас Господњи потреса пустињу, потреса Господ пустињу Кадес. 019 PSA 029 009 Глас Господњи опрашта кошуте бремена, и са шума скида одело; и у цркви Његовој све говори о слави Његовој. 019 PSA 029 010 Господ је седео над потопом, и седеће Господ као цар увек. 019 PSA 029 011 Господ ће дати силу народу свом, Господ ће благословити народ свој миром. 019 PSA 030 001 Узвишаваћу Те, Господе, јер си ме отео, и ниси дао непријатељима мојим да ми се свете. 019 PSA 030 002 Господе, Боже мој! Завиках к Теби, и исцелио си ме. 019 PSA 030 003 Господе! Извео си из пакла душу моју, и оживео си ме да не сиђем у гроб. 019 PSA 030 004 Појте Господу, свеци Његови, и славите свето име Његово. 019 PSA 030 005 Гнев је Његов за тренуће ока, а до живота милост Његова, вечером долази плач, а јутром радост. 019 PSA 030 006 И ја рекох у добру свом: Нећу посрнути довека. 019 PSA 030 007 Ти хтеде, Господе, те гора моја стајаше тврдо. Ти одврати лице своје, и ја се сметох. 019 PSA 030 008 Тада Тебе, Господе, зазивах, и Господа молих: 019 PSA 030 009 "Каква је корист од крви моје, да сиђем у гроб? Хоће ли Те прах славити или казивати истину Твоју? 019 PSA 030 010 Чуј, Господе, и смилуј се на ме; Господе буди ми помоћник." 019 PSA 030 011 И Ти промени плач мој на радост, скиде с мене врећу. опаса ме весељем. 019 PSA 030 012 Зато ће Ти певати слава моја и неће умукнути; Господе, Боже мој! Довека ћу Те хвалити. 019 PSA 031 001 У Тебе се, Господе, уздам; немој ме оставити под срамотом довека, по правди својој избави ме. 019 PSA 031 002 Пригни к мени ухо своје, похитај, помози ми. Буди ми камени град, тврда ограда, где бих се спасао. 019 PSA 031 003 Јер си Ти камена гора моја и ограда моја, имена свог ради води ме и управљај мном. 019 PSA 031 004 Извади ме из мреже коју ми тајно заместише; јер си Ти крепост моја. 019 PSA 031 005 У Твоју руку предајем дух свој; избављао си ме, Господе, Боже истинити! 019 PSA 031 006 Ненавидим оне који поштују пропадљиве идоле; ја се у Господа уздам. 019 PSA 031 007 Радоваћу се и веселити се о милости Твојој, кад погледаш на моју муку, познаш тугу душе моје, 019 PSA 031 008 Не даш ме у руку непријатељу, поставиш ноге моје на пространом месту. 019 PSA 031 009 Смилуј се на ме, Господе; јер ме је туга, од јада изнеможе око моје, душа моја и срце моје; 019 PSA 031 010 Ишчиле у жалости живот мој, и године моје у уздисању; ослаби од муке крепост моја, и кости моје сасахнуше. 019 PSA 031 011 Од мноштва непријатеља својих постадох подсмех и суседима својим, и страшило знанцима својим; који ме виде на улици беже од мене. 019 PSA 031 012 Заборављен сам као мртав, нема ме у срцима; ја сам као разбијен суд. 019 PSA 031 013 Јер слушам грдњу од многих, од свуда страх, кад се договарају на ме, мисле ишчупати душу моју. 019 PSA 031 014 А ја се, Господе, у Тебе уздам и велим: Ти си Бог мој. 019 PSA 031 015 У Твојој су руци дани моји; отми ме из руку непријатеља мојих, и од оних, који ме гоне. 019 PSA 031 016 Покажи светло лице своје слузи свом; спаси ме милошћу својом. 019 PSA 031 017 Господе! Немој ме оставити под срамотом; јер Тебе призивам. Нек се посраме безбожници, нека замукну и падну у пакао. 019 PSA 031 018 Нека онеме уста лажљива, која говоре на праведника обесно, охоло и с поругом. 019 PSA 031 019 Како је много у Тебе добра, које чуваш за оне који Те се боје, и које дајеш онима који се у Те уздају пред синовима човечијим! 019 PSA 031 020 Сакриваш их под кров лица свог од буна људских; склањаш их под сен од свадљивих језика. 019 PSA 031 021 Да је благословен Господ, што ми показа дивну милост као да ме уведе у тврд град! 019 PSA 031 022 Ја рекох у сметњи својој: Одбачен сам од очију Твојих; али Ти чу молитвени глас мој кад Те призвах. 019 PSA 031 023 Љубите Господа сви свети Његови; Господ држи веру; и увршено враћа онима који поступају охоло. 019 PSA 031 024 Будите слободни, и нека буде јако срце ваше, сви који се у Господа уздате. 019 PSA 032 001 Благо ономе, коме је опроштена кривица, коме је грех покривен. 019 PSA 032 002 Благо човеку, коме Господ не прима грехе и у чијем духу нема лукавства. 019 PSA 032 003 Кад ћутах, посахнуше кости моје од уздисања мог по вас дан. 019 PSA 032 004 Јер дан и ноћ тишташе ме рука Твоја; неста сока у мени као на летњој припеци. 019 PSA 032 005 Грех свој казах Теби, и кривице своје не затајих; рекох: Исповедам Господу преступе своје; и Ти скиде с мене кривицу греха мог. 019 PSA 032 006 Зато нека Ти се моли сваки светац, кад се можеш наћи; и онда потоп велике воде неће га стигнути. 019 PSA 032 007 Ти си заклон мој, Ти ме чуваш од тескобе; окружаваш ме радостима у избављању. 019 PSA 032 008 Уразумићу те, и показаћу ти пут којим да идеш; саветоваћу те, око је моје на теби. 019 PSA 032 009 Немојте бити као коњ, као мазга без разума, којима уздом и жвалама ваља обуздати губицу, кад не иду к Теби. 019 PSA 032 010 Много муке има безбожник, а који се узда у Господа, око Њега је милост. 019 PSA 032 011 Радујте се о Господу, и певајте, праведници; веселите се сви који сте правог срца. 019 PSA 033 001 Веселите се праведници пред Господом; праведнима доликује славити. 019 PSA 033 002 Славите Господа гуслама, ударајте Му у псалтир од десет жица. 019 PSA 033 003 Певајте Му песму нову, сложно ударајте подвикујући; 019 PSA 033 004 Јер је права реч Господња, и свако дело Његово истинито. 019 PSA 033 005 Он љуби правду и суд, доброте је Господње пуна земља. 019 PSA 033 006 Речју Господњом небеса се створише, и духом уста Његових сва војска њихова. 019 PSA 033 007 Као у гомилу сабра воду морску, и пропасти метну у спреме. 019 PSA 033 008 Нек се боји Господа сва земља, и нека стрепи пред Њим све што живи по васиљени; 019 PSA 033 009 Јер Он рече, и постаде; Он заповеди, и показа се. 019 PSA 033 010 Господ разбија намере незнабошцима, уништава помисли народима. 019 PSA 033 011 Намера је Господња тврда довека, мисли срца његова од колена на колено. 019 PSA 033 012 Благо народу, коме је Бог Господ, племену, које је Он изабрао себи за наслеђе. 019 PSA 033 013 С неба гледа Господ, види све синове људске; 019 PSA 033 014 С престола, на коме седи, погледа на све који живе на земљи. 019 PSA 033 015 Он је створио сва срца њихова, Он и зна сва дела њихова. 019 PSA 033 016 Неће помоћи цару велика сила, неће заштитити јакога велика снага; 019 PSA 033 017 Није у коњу уздање да ће помоћи; ако му је и велика снага; неће избавити. 019 PSA 033 018 Гле, око је Господње на онима који Га се боје, и на онима који чекају милост Његову. 019 PSA 033 019 Он ће душу њихову избавити од смрти, и прехранити их у гладне године. 019 PSA 033 020 Душа се наша узда у Господа; Он је помоћ наша и штит наш. 019 PSA 033 021 О Њему се весели срце наше; јер се у свето име Његово уздамо. 019 PSA 033 022 Да буде милост Твоја, Господе, на нама, као што се уздамо у Тебе. 019 PSA 034 001 Благосиљам Господа у свако доба, хвала је Његова свагда у устима мојим. 019 PSA 034 002 Господом се хвали душа моја; нека чују који страдају, па нека се радују. 019 PSA 034 003 Величајте Господа са мном, узвишујмо име Његово заједно. 019 PSA 034 004 Тражих Господа, и чу ме, и свих невоља мојих опрости ме. 019 PSA 034 005 Који у Њега гледају просветљују се, и лица се њихова неће постидети. 019 PSA 034 006 Овај страдалац завика, и Господ га чу, и опрости га свих невоља његових. 019 PSA 034 007 Анђели Господњи станом стоје око оних који се Њега боје, и избављају их. 019 PSA 034 008 Испитајте и видите како је добар Господ; благо човеку који се узда у Њ. 019 PSA 034 009 Бојте се Господа, свети Његови; јер који се Њега боје, њима нема оскудице. 019 PSA 034 010 Лавови су убоги и гладни, а који траже Господа, не недостаје им ниједног добра. 019 PSA 034 011 Ходите, децо, послушајте ме; научићу вас страху Господњем. 019 PSA 034 012 Који човек жели живот, љуби дане да би видео добро? 019 PSA 034 013 Устављај језик свој ода зла, и уста своја од преварне речи. 019 PSA 034 014 Клони се ода зла, и чини добро, тражи мир и иди за њим. 019 PSA 034 015 Очи су Господње обраћене на праведнике, и уши Његове на јаук њихов. 019 PSA 034 016 Али је страшно лице Господње за оне који чине зло, да би истребио на земљи спомен њихов. 019 PSA 034 017 Вичу праведни, и Господ их чује, и избавља их од свих невоља њихових. 019 PSA 034 018 Господ је близу оних који су скрушеног срца, и помаже онима који су смерног духа. 019 PSA 034 019 Много невоље има праведник, али га од свих избавља Господ. 019 PSA 034 020 Чува Господ све кости његове, ни једна се од њих неће сломити. 019 PSA 034 021 Безбожника убиће зло, и који ненавиде праведника превариће се. 019 PSA 034 022 Господ искупљује душу слуга својих, и који се год у Њега уздају, неће се преварити. 019 PSA 035 001 Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме. 019 PSA 035 002 Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ. 019 PSA 035 003 Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје. 019 PSA 035 004 Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће. 019 PSA 035 005 Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони. 019 PSA 035 006 Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера. 019 PSA 035 007 Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој. 019 PSA 035 008 Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао. 019 PSA 035 009 А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову. 019 PSA 035 010 Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује? 019 PSA 035 011 Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају. 019 PSA 035 012 Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој. 019 PSA 035 013 Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим. 019 PSA 035 014 Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали. 019 PSA 035 015 А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају. 019 PSA 035 016 С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим. 019 PSA 035 017 Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју. 019 PSA 035 018 Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те. 019 PSA 035 019 Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта. 019 PSA 035 020 Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари. 019 PSA 035 021 Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше. 019 PSA 035 022 Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене. 019 PSA 035 023 Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју. 019 PSA 035 024 Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете. 019 PSA 035 025 Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га. 019 PSA 035 026 Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном. 019 PSA 035 027 Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом! 019 PSA 035 028 И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан. 019 PSA 036 001 Безаконику је безбожна реч у срцу; нема страха Божијег пред очима његовим. 019 PSA 036 002 Али лаже себи у очи, место да призна своје безакоње и омрзне на њ. 019 PSA 036 003 Речи су уста његових неправда и лукавство, неће да се опамети да твори добро. 019 PSA 036 004 Безакоње смишља на постељи својој, стоји на путу рђавом, зло му није мрско. 019 PSA 036 005 Господе! До неба је милост Твоја, и истина Твоја до облака. 019 PSA 036 006 Правда је Твоја као горе Божије, судови Твоји бездана велика; људе и стоку Ти чуваш, Господе! 019 PSA 036 007 Како је драгоцена милост Твоја, Боже! Синови људски у сену крила Твојих не боје се. 019 PSA 036 008 Хране се од изобила дома Твог, и из потока сладости својих Ти их напајаш. 019 PSA 036 009 Јер је у Тебе извор животу, Твојом светлошћу видимо светлост. 019 PSA 036 010 Рашири милост своју на оне који Те знају, и правду своју на добра срца. 019 PSA 036 011 Не дај да стане на мене нога охола, и рука безбожничка да ме заљуља. 019 PSA 036 012 Онамо нека падну који чине безакоње, нека се стропоштају и не могу устати. 019 PSA 037 001 Немој се жестити гледајући неваљале, немој завидети онима који чине безакоње. 019 PSA 037 002 Јер се као трава брзо косе, и као зелено биље вену. 019 PSA 037 003 Уздај се у Господа и твори добро; живи на земљи и храни истину. 019 PSA 037 004 Теши се Господом, и учиниће ти шта ти срце жели. 019 PSA 037 005 Предај Господу пут свој, и уздај се у Њега, Он ће учинити. 019 PSA 037 006 И извешће као видело правду твоју, и правицу твоју као подне. 019 PSA 037 007 Ослони се на Господа, и чекај Га. Немој се жестити гледајући кога где напредује на путу свом, човека, који ради шта намисли. 019 PSA 037 008 Утишај гнев, и остави јарост; немој се дражити да зло чиниш. 019 PSA 037 009 Јер ће се истребити који чине зло, а који чекају Господа наследиће земљу. 019 PSA 037 010 Још мало, па неће бити безбожника; погледаћеш на место његово, а њега нема. 019 PSA 037 011 А смерни ће наследити земљу, и наслађиваће се множином мира. 019 PSA 037 012 Зло мисли безбожник праведнику, и шкргуће на њ зубима својим. 019 PSA 037 013 Али му се Господ смеје, јер види да се примиче дан његов. 019 PSA 037 014 Мач потежу безбожници, запињу лук свој, да оборе убогога и ништега и покољу оне који иду правим путем. 019 PSA 037 015 Мач ће њихов ударити у њихово срце, и лукови њихови поломиће се. 019 PSA 037 016 Боље је мало у праведника него богатство многих безбожника. 019 PSA 037 017 Јер ће се мишице безбожницима потрти, а праведнике утврђује Господ. 019 PSA 037 018 Зна Господ дане безазленима, и део њихов траје довека. 019 PSA 037 019 Неће се постидети у зло доба, у дане гладне биће сити. 019 PSA 037 020 А безбожници гину, и непријатељи Господњи као лепота шумска пролазе, као дим пролазе. 019 PSA 037 021 Безбожник узаима и не враћа, а праведник поклања и даје. 019 PSA 037 022 Јер које Он благослови, они наследе земљу, а које Он прокуне, они се истребе. 019 PSA 037 023 Господ утврђује кораке сваког човека и мио Му је пут његов. 019 PSA 037 024 Кад посрне да падне, неће пасти, јер га Господ држи за руку. 019 PSA 037 025 Бејах млад и остарех, и не видех праведника остављеног, ни деце његове да просе хлеба. 019 PSA 037 026 Сваки дан поклања и даје у зајам, и на наслеђу је његовом благослов. 019 PSA 037 027 Уклањај се ода зла, и чини добро, и живи довека. 019 PSA 037 028 Јер Господ љуби праведни суд, и не оставља свеце своје; увек се они чувају; а племе ће се безбожничко истребити. 019 PSA 037 029 Праведници ће наследити земљу, и живеће на њој довека. 019 PSA 037 030 Уста праведникова говоре мудрост, и језик његов казује истину. 019 PSA 037 031 Закон је Бога његовог њему у срцу, стопала се његова не спотичу. 019 PSA 037 032 Безбожник вреба праведника, и тражи да га убије; 019 PSA 037 033 Али га Господ неће пустити у руке његове, нити ће дати да га окриве кад се стану судити. 019 PSA 037 034 Чекај Господа и држи се пута Његовог, и Он ће те поставити да владаш земљом; видећеш како ће се истребити безбожници. 019 PSA 037 035 Видех безбожника страшног који се рашириваше као гранато дрво; 019 PSA 037 036 Али прође, и ево нема га; тражим га и не находим. 019 PSA 037 037 Храни чистоту и пази правду, јер ће у човека мирног остати наслеђе. 019 PSA 037 038 А безаконика ће нестати сасвим; наслеђе ће се безбожничко затрти. 019 PSA 037 039 Од Господа је спасење праведницима; Он је крепост њихова у невољи. 019 PSA 037 040 Господ ће им помоћи, и избавиће их; избавиће их од безбожника, и сачуваће их, јер се у Њега уздају. 019 PSA 038 001 Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој. 019 PSA 038 002 Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти. 019 PSA 038 003 Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог. 019 PSA 038 004 Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми. 019 PSA 038 005 Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог. 019 PSA 038 006 Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан; 019 PSA 038 007 Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом. 019 PSA 038 008 Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог. 019 PSA 038 009 Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено. 019 PSA 038 010 Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема. 019 PSA 038 011 Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји. 019 PSA 038 012 Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари. 019 PSA 038 013 А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја. 019 PSA 038 014 Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања. 019 PSA 038 015 Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој! 019 PSA 038 016 Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја. 019 PSA 038 017 Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном. 019 PSA 038 018 Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог. 019 PSA 038 019 Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди. 019 PSA 038 020 Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим. 019 PSA 038 021 Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене. 019 PSA 038 022 Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој! 019 PSA 039 001 Рекох: Чуваћу се на путевима својим да не згрешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном. 019 PSA 039 002 Бејах нем и глас не пустих; ћутах и о добру. Али се туга моја подиже, 019 PSA 039 003 Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгоре се огањ; проговорих језиком својим: 019 PSA 039 004 Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа. 019 PSA 039 005 Ево с педи дао си ми дане, и век је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човек жив. 019 PSA 039 006 Баш ходи човек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти. 019 PSA 039 007 Па шта да чекам, Господе? Нада је моја у Теби. 019 PSA 039 008 Из свега безакоња мог избави ме, не дај ме безумноме на подсмех. 019 PSA 039 009 Нем сам, нећу отворити уста својих; јер си ме Ти ударио. 019 PSA 039 010 Олакшај ми ударац свој, силна рука Твоја уби ме. 019 PSA 039 011 Ако ћеш карати човека за преступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човек. 019 PSA 039 012 Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој ћутати. Јер сам гост у Тебе и дошљак као и сви стари моји. 019 PSA 039 013 Немој ме више гневно гледати, па ћу одахнути пре него отидем и више ме не буде. 019 PSA 040 001 Дуго чеках Господа, и саже се к мени, и чу вику моју. 019 PSA 040 002 Извади ме из јаме, која бучи, и из глиба, и постави на камен ноге моје, и утврди стопе моје. 019 PSA 040 003 И метну у уста моја песму нову, хвалу Богу нашем. Виде многи, и почињу се бојати Господа, и уздати се у Њега. 019 PSA 040 004 Благо ономе који на Господа ставља надање своје, и не обраћа се охолима и оним који теже на лаж. 019 PSA 040 005 Многа су чудеса Твоја, која си учинио Господе, Боже мој, и многе су мисли Твоје с нама. Нема Ти равна. Хтео бих јављати и казивати, али им броја нема. 019 PSA 040 006 Жртве и дарове нећеш; Ти си ми уши отворио; жртву паљеницу и која се за грех приноси не тражиш. 019 PSA 040 007 И по томе рекох: Ево идем, као што је у књизи писано за мене; 019 PSA 040 008 Хоћу чинити вољу Твоју, Боже мој, и закон је Твој мени у срцу. 019 PSA 040 009 Казујем правду на сабору великом; ево, уста својих не устављам; Господе, Ти знаш. 019 PSA 040 010 Правде Твоје не сакривам у срцу свом, казујем верност Твоју и спасење Твоје; и не тајим милости Твоје и истине Твоје од сабора великог. 019 PSA 040 011 Господе, немој затворити срца свог од мене; милост Твоја и истина Твоја једнако нека ме чувају. 019 PSA 040 012 Јер ме опколише зла небројена; стигоше ме неправде моје, да не могу гледати; има их више него косе на глави мојој, срце ме моје остави. 019 PSA 040 013 Господе, вољан буди избавити ме, Господе, похитај ми у помоћ. 019 PSA 040 014 Нек се постиде и посраме сви који траже погибао души мојој! Нек се врате натраг и постиде који ми желе зло. 019 PSA 040 015 Нек се поврате у сметњи својој који ми говоре: Ха! Ха! 019 PSA 040 016 Нека се теше и веселе Тобом сви који траже Тебе Господе, и који љубе спасење Твоје, нека једнако говоре: Велик Господ! 019 PSA 040 017 Ја сам несрећан и ништ, нека се Господ постара за ме! Ти си помоћ моја и Избавитељ мој, Боже мој, не часи. 019 PSA 041 001 Благо ономе који разуме ништега! Господ ће га избавити у зли дан. 019 PSA 041 002 Господ ће га сачувати и поживеће га; биће блажен на земљи. Нећеш га дати на вољу непријатељима његовим. 019 PSA 041 003 Господ ће га укрепити болног на одру. Сасвим мењаш постељу његову у болести његовој. 019 PSA 041 004 Ја вичем: Господе! Смилуј се на ме, исцели душу моју, сагреших Ти. 019 PSA 041 005 Непријатељи моји говоре злобно за мене: "Кад ће умрети, и име његово погинути?" 019 PSA 041 006 И ако ко дође да ме види, ласка; срце његово слаже у себи неправду, и отишавши казује. 019 PSA 041 007 Шапћу о мени међу собом непријатељи моји, и мисле ми зло: 019 PSA 041 008 "Зла ствар дође на њега, легао је; неће више устати." 019 PSA 041 009 И човек мира мог, у ког се уздах, који јеђаше хлеб мој, подиже на ме пету. 019 PSA 041 010 Али Ти, Господе, смилуј се на ме, и подигни ме; а ја ћу им вратити. 019 PSA 041 011 По томе ћу познати да сам Ти мио, ако се не узрадује непријатељ мој нада мном. 019 PSA 041 012 А мене целог сачувај, и дај ми да стојим пред лицем Твојим довека. 019 PSA 041 013 Благословен Бог Израиљев од века до века. Амин, амин. 019 PSA 042 001 Као што кошута тражи потоке, тако душа моја тражи Тебе, Боже! 019 PSA 042 002 Жедна је душа моја Бога, Бога Живога, кад ћу доћи и показати се лицу Божијем? 019 PSA 042 003 Сузе су ми хлеб дан и ноћ, кад ми сваки дан говоре: Где је Бог твој? 019 PSA 042 004 Душа се моја пролива кад се опомињем како сам ходио сред многог људства; ступао у дом Божји, а људство празнујући певаше и подвикиваше. 019 PSA 042 005 Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог. 019 PSA 042 006 Клонула је у мени душа зато што Те помињем у земљи јорданској, на Ермону, на гори малој. 019 PSA 042 007 Бездана бездану дозива гласом слапова Твојих; све воде Твоје и вали Твоји на мене навалише. 019 PSA 042 008 Дању је јављао Господ милост своју, а ноћу Му је песма у мене, молитва Богу живота мог. 019 PSA 042 009 Рећи ћу Богу, граду свом: Зашто си ме заборавио? Зашто идем сетан од пакости непријатељеве? 019 PSA 042 010 Који ми пакосте, пребијајући кости моје, ругају ми се говорећи ми сваки дан: Где ти је Бог? 019 PSA 042 011 Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог. 019 PSA 043 001 Суди ми, Боже, и расправи парбу моју с народом рђавим! Од човека неправедног и лукавог избави ме. 019 PSA 043 002 Јер си Ти Бог крепости моје; зашто си ме одбацио? Зашто идем сетан од пакости непријатељеве? 019 PSA 043 003 Пошљи видело своје и истину своју, нека ме воде, и изведу на свету гору Твоју и у дворове Твоје. 019 PSA 043 004 Онда ћу приступити к жртвенику Божијем, к Богу радости и весеља свог, и уз гусле славићу Те, Боже, Боже мој! 019 PSA 043 005 Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог. 019 PSA 044 001 Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време. 019 PSA 044 002 Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио. 019 PSA 044 003 Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели. 019 PSA 044 004 Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову! 019 PSA 044 005 С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас. 019 PSA 044 006 Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи. 019 PSA 044 007 Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш. 019 PSA 044 008 Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека. 019 PSA 044 009 Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом. 019 PSA 044 010 Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају. 019 PSA 044 011 Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас. 019 PSA 044 012 У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене. 019 PSA 044 013 Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас. 019 PSA 044 014 Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци. 019 PSA 044 015 Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје. 019 PSA 044 016 Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих. 019 PSA 044 017 Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој. 019 PSA 044 018 Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог. 019 PSA 044 019 Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним, 019 PSA 044 020 Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем, 019 PSA 044 021 Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу. 019 PSA 044 022 А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама. 019 PSA 044 023 Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда. 019 PSA 044 024 Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу? 019 PSA 044 025 Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу. 019 PSA 044 026 Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје. 019 PSA 045 001 Тече из срца мог реч добра; рекох: Дело је моје за цара; језик је мој трска хитрог писара. 019 PSA 045 002 Ти си најлепши између синова људских, благодат тече из уста твојих, јер те је благословио Бог довека. 019 PSA 045 003 Припаши, јуначе, уз бедро своје мач свој, част своју и красоту своју. 019 PSA 045 004 И тако окићен похитај, седи на кола за истину и кротку правду, и десница ће твоја показати чудеса. 019 PSA 045 005 Оштре су стреле твоје; народи ће пасти под власт твоју; прострелиће срца непријатеља царевих. 019 PSA 045 006 Престо је Твој, Боже, вечан и непоколебљив; скиптар је царства Твог скиптар правице. 019 PSA 045 007 Љубиш правду и мрзиш на безакоње; тога ради помаза те, Боже, Бог Твој уљем радости више него другове Твоје. 019 PSA 045 008 Све хаљине твоје миришу смирном, алојом и касијом. Који живе у дворима од минијске слонове кости, они те веселе. 019 PSA 045 009 Царске кћери дворе те; с десне ти стране стоји царица у офирском злату. 019 PSA 045 010 Чуј, кћери, погледај и обрати к мени ухо своје, заборави народ свој и дом оца свог. 019 PSA 045 011 И цару ће омилети лепота твоја; јер је Он Господ твој, и Њему се поклони. 019 PSA 045 012 Кћи Тирова доћи ће с даровима, најбогатији у народу тебе ће молити. 019 PSA 045 013 Сва је украшена кћи царева изнутра, хаљина јој је златом искићена. 019 PSA 045 014 У везеној хаљини воде је к цару; за њом воде к теби девојке, друге њене. 019 PSA 045 015 Воде их весело и радосно, улазе у двор царев. 019 PSA 045 016 Место отаца твојих биће синови твоји, поставићеш их кнезовима по свој земљи. 019 PSA 045 017 Учинићу да се не заборавља име твоје од колена на колено; потом ће те славити народи ва век века. 019 PSA 046 001 Бог нам је уточиште и сила, помоћник, који се у невољама брзо налази. 019 PSA 046 002 Зато се нећемо бојати, да би се земља поместила, и горе се превалиле у срце морима. 019 PSA 046 003 Нека бучи и кипи вода њихова, нек се планине тресу од вала њихових; 019 PSA 046 004 Потоци веселе град Божји, свети стан Вишњег. 019 PSA 046 005 Бог је усред њега, неће се поместити, Бог му помаже од зоре. 019 PSA 046 006 Узбучаше народи, задрмаше се царства; али Он пусти глас свој и земља се растапаше. 019 PSA 046 007 Господ над војскама с нама је, бранич је наш Бог Јаковљев. 019 PSA 046 008 Ходите и видите дела Господа, који учини чудеса на земљи, 019 PSA 046 009 Прекиде ратове до краја земље, лук преби, копље сломи, и кола сажеже огњем. 019 PSA 046 010 Утолите и познајте да сам ја Бог; ја сам узвишен по народима, узвишен на земљи. 019 PSA 046 011 Господ над војскама с нама је, бранич је наш Бог Јаковљев. 019 PSA 047 001 Сви народи, запљескајте рукама, покликните Богу гласом радосним. 019 PSA 047 002 Јер је Вишњи Господ страшан, цар велики над свом земљом. 019 PSA 047 003 Покори нам народе и племена под ноге наше. 019 PSA 047 004 Избра нам достојање наше, красоту Јакова, који Му омиле. 019 PSA 047 005 Иде Бог уз подвикивање, Господ уз глас трубни. 019 PSA 047 006 Појте Богу, појте; појте цару нашем, појте; 019 PSA 047 007 Јер је Бог цар од све земље, појте песму. 019 PSA 047 008 Бог царује над народима; Бог седи на светом престолу свом. 019 PSA 047 009 Кнезови народни састављају се с народом Бога Аврамовог. Јер су штитови земаљски Божији. Да је узвишен! 019 PSA 048 001 Велик је Господ и славан веома у граду Бога нашег, на светој гори својој. 019 PSA 048 002 Прекрасна је висина, утеха свој земљи гора Сион, на северној страни њеној град цара великог. 019 PSA 048 003 Бог у дворима његовим зна се да је бранич. 019 PSA 048 004 Јер, гле, цареви се земаљски сабраше, али прођоше сви. 019 PSA 048 005 Видеше и зачудише се, препадоше се и побегоше. 019 PSA 048 006 Трепет обузе их онде, мучише се као породиља. 019 PSA 048 007 Ветром источним разбио си корабље тарсиске. 019 PSA 048 008 Шта слушамо то и видимо у граду Господа над војскама, у граду Бога нашег, Бог га утврди довека. 019 PSA 048 009 Казујемо, Боже, милост Твоју усред цркве Твоје. 019 PSA 048 010 Као што је име Твоје, Боже, тако је и хвала Твоја на крајевима земаљским; правде је пуна десница Твоја. 019 PSA 048 011 Нек се весели гора Сион, нек се радују кћери јудејске судова ради Твојих. 019 PSA 048 012 Пођите око Сиона и обиђите га, избројте куле његове; 019 PSA 048 013 Погледајте бедеме његове, размотрите дворове његове, да приповедате млађим нараштајима. 019 PSA 048 014 Јер је овај Бог наш Бог увек и довека, Он ће бити вођ наш довека. 019 PSA 049 001 Слушајте ово сви народи, пазите сви који живите по васиљени, 019 PSA 049 002 Простаци и господо, богати и сиромаси. 019 PSA 049 003 Уста ће моја казати премудрост, и срце моје рећи ће разум. 019 PSA 049 004 Пригнућу ухо своје к причи, уз гусле ћу отворити загонетку своју. 019 PSA 049 005 Чега да се бојим у зле дане, кад ме злоба мојих непријатеља опколи? 019 PSA 049 006 Који се уздате у силу своју, и хвалите се великим богатством својим! 019 PSA 049 007 Човек неће никако брата ослободити, неће дати Богу откуп за њ. 019 PSA 049 008 Велик је откуп за душу, и неће бити никад 019 PSA 049 009 Да ко довека живи, и не види гроба. 019 PSA 049 010 Сви виде где умиру као и незналица и безумник што гину, и остављају другима имање своје. 019 PSA 049 011 Они мисле да ће куће њихове трајати довека, и станови њихови од колена на колено; именима својим зову земље; 019 PSA 049 012 Али човек у части неће дуго остати, изједначиће се са стоком, коју кољу. 019 PSA 049 013 Овај им се пут чини пробитачан, и који за њима иду, хвале мисли њихове; 019 PSA 049 014 Али ће их као овце затворити у пакао, смрт ће им бити пастир; и ујутру ходиће по њима праведници, и облик њихов збрисаће пакао раставивши их с насељем. 019 PSA 049 015 Али ће Бог душу моју избавити из руку паклених; јер ме Он прима. 019 PSA 049 016 Не бој се кад се ко богати; кад расте слава дома његовог. 019 PSA 049 017 Јер кад умре, неће ништа понети, нити ће поћи за њим слава његова. 019 PSA 049 018 Јер душу његову благосиљају за живота његовог, и славе тебе, што угађаш себи. 019 PSA 049 019 Али ће он отићи у стан отаца својих, где света никад не виде. 019 PSA 049 020 Човек у части, ако није разуман, изједначиће се са стоком, коју кољу. 019 PSA 050 001 Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада. 019 PSA 050 002 Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог. 019 PSA 050 003 Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика. 019 PSA 050 004 Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом: 019 PSA 050 005 "Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви." 019 PSA 050 006 (И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.) 019 PSA 050 007 Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој. 019 PSA 050 008 Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном. 019 PSA 050 009 Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих. 019 PSA 050 010 Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде. 019 PSA 050 011 Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је. 019 PSA 050 012 Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој. 019 PSA 050 013 Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем? 019 PSA 050 014 Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје. 019 PSA 050 015 Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави. 019 PSA 050 016 А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим? 019 PSA 050 017 А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа. 019 PSA 050 018 Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део. 019 PSA 050 019 Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре. 019 PSA 050 020 Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш. 019 PSA 050 021 Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје. 019 PSA 050 022 Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити. 019 PSA 050 023 Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије. 019 PSA 051 001 Смилуј се на ме, Боже, по милости својој, и по великој доброти својој очисти безакоње моје. 019 PSA 051 002 Опери ме добро од безакоња мог, и од греха мог очисти ме. 019 PSA 051 003 Јер ја знам преступе своје, и грех је мој једнако преда мном. 019 PSA 051 004 Самоме Теби згреших, и на Твоје очи зло учиних, а Ти си праведан у речима својим и чист у суду свом. 019 PSA 051 005 Гле, у безакоњу родих се, и у греху затрудне мати моја мном. 019 PSA 051 006 Гле, истину љубиш у срцу, и изнутра јављаш ми мудрост. 019 PSA 051 007 Покропи ме исопом, и очистићу се; умиј ме, и бићу бељи од снега. 019 PSA 051 008 Дај ми да слушам радост и весеље, да се прену кости које си потро. 019 PSA 051 009 Одврати лице своје од греха мојих, и сва безакоња моја очисти. 019 PSA 051 010 Учини ми, Боже, чисто срце, и дух прав понови у мени. 019 PSA 051 011 Немој ме одвргнути од лица свог, и Светог Духа свог немој узети од мене. 019 PSA 051 012 Врати ми радост спасења свог, и дух владалачки нека ме поткрепи. 019 PSA 051 013 Научићу безаконике путевима Твојим, и грешници к Теби ће се обратити. 019 PSA 051 014 Избави ме од крви, Боже, Боже, Спаситељу мој, и језик ће мој гласити правду Твоју. 019 PSA 051 015 Господе! Отвори уста моја, и она ће казати хвалу Твоју. 019 PSA 051 016 Јер жртву нећеш: ја бих је принео; за жртве паљенице не мариш. 019 PSA 051 017 Жртва је Богу дух скрушен, срце скрушено и поништено не одбацујеш, Боже. 019 PSA 051 018 По доброти својој, Господе, чини добро Сиону, подигни зидове јерусалимске. 019 PSA 051 019 Онда ће Ти бити миле жртве правде, приноси и жртве паљенице; онда ће метати на жртвеник Твој теоце. 019 PSA 052 001 Што се хвалиш неваљалством, силни? Милост је Божија сваки дан са мном. 019 PSA 052 002 Неправду измишља језик твој; он је у тебе као бритва наоштрена, лукави! 019 PSA 052 003 Волиш зло него добро, волиш лагати него истину говорити. 019 PSA 052 004 Љубиш свакојаке речи од погибли, и језик лукав. 019 PSA 052 005 Тога ради Бог ће те поразити сасвим, избациће те и ишчупаће те из стана, и корен твој из земље живих. 019 PSA 052 006 Видеће праведници и побојаће се, и подсмеваће му се: 019 PSA 052 007 Гле човека који не држаше у Богу крепости своје, него се уздаше у величину богатства свог и утврђиваше се злоћом својом. 019 PSA 052 008 А ја, као маслина зелена у дому Господњем, уздам се у милост Божију без престанка и довека. 019 PSA 052 009 Довека ћу хвалити Тебе, јер добро чиниш, и уздаћу се у име Твоје; јер си добар к свецима својим. 019 PSA 053 001 Рече безумник у срцу свом: Нема Бога; проневаљалише се и загрдеше у безакоњу, нема никога добро да твори. 019 PSA 053 002 Бог с неба погледа на синове човечије да види има ли који разуман, и тражи ли који Бога. 019 PSA 053 003 Сви застранише, сви се покварише, нема никога добро да твори, нема ни једног. 019 PSA 053 004 Зар неће да се оразуме који год чине безакоње, једу народ мој као што једу хлеб, и не призивају Бога? 019 PSA 053 005 Дрхтаће од страха где страха нема. Јер ће Бог расути кости оних који устају на тебе. Ти ћеш их посрамити, јер их Бог одврже. 019 PSA 053 006 Ко ће послати са Сиона спасење Израиљу? Кад Бог поврати заробљени народ свој, радоваће се Јаков, веселиће се Израиљ. 019 PSA 054 001 Боже! Именом својим помози ми, и крепошћу својом одбрани ме на суду. 019 PSA 054 002 Боже! Услиши молитву моју, чуј речи уста мојих. 019 PSA 054 003 Јер туђини усташе на ме; и силни траже душу моју; немају Бога пред собом. 019 PSA 054 004 Гле, Бог је помоћник мој, Господ даје снагу души мојој. 019 PSA 054 005 Обратиће зло на непријатеље моје, истином својом истребиће их. 019 PSA 054 006 Радо ћу принети жртву, прославићу име Твоје, Господе, јер је добро. 019 PSA 054 007 Јер ме избављаш од сваке невоље, и на непријатеље моје без страха гледа око моје. 019 PSA 055 001 Услиши, Боже, молитву моју, и немој се сакрити од мољења мог. 019 PSA 055 002 Пази, и саслушај ме; цвилим у јаду свом и уздишем 019 PSA 055 003 Од вике непријатељске и од досаде безбожничке; јер дижу на ме зло, и у гневу гоне ме. 019 PSA 055 004 Срце је моје уздрхтало у мени, и страх смртни попаде ме; 019 PSA 055 005 Страх и трепет дође на ме, и гроза подузе ме. 019 PSA 055 006 И рекох: Ко би ми дао крила голубиња? Ја бих одлетео и починуо; 019 PSA 055 007 Далеко бих побегао, и настанио се у пустињи. 019 PSA 055 008 Похитао бих да утечем од вихора и од буре. 019 PSA 055 009 Порази, Господе, и раздели језике њихове, јер видим насиље и свађу у граду; 019 PSA 055 010 Дању и ноћу то ходи по зидовима његовим; злочинство је и мука посред њега. 019 PSA 055 011 Усред њега је погибао, с улице његове не одлази превара и лукавство. 019 PSA 055 012 Јер не ружи ме непријатељ мој, то бих поднео; не устаје на ме јавни ненавидник, од њега бих се сакрио. 019 PSA 055 013 Него ти који си ми био то што ја сам, друг мој и знанац мој. 019 PSA 055 014 С којим ми беше радост делити тајну, и у дом Божији ходих кроз сабор народни. 019 PSA 055 015 Нека их уграби смрт, нека живи сиђу у пакао, јер је злочинство у стану њиховом и у њима. 019 PSA 055 016 Ја Бога призивам, и Господ ће ме спасти. 019 PSA 055 017 Вечером и јутром и у подне тужим и уздишем, и чуће глас мој; 019 PSA 055 018 Учиниће, те ће душа моја бити мирна од оних који нападају на ме, јер их много имам. 019 PSA 055 019 Да услиши, и укроти их Бог, који живи од века; јер се не мењају и не боје се Бога. 019 PSA 055 020 Дижу руке своје на оне који су с њима у миру, и раскидају своју дружбу. 019 PSA 055 021 Уста су им мека као масло, а на срцу им је рат. Речи су им блаже од уља, али су голи мачеви. 019 PSA 055 022 Стави на Господа бреме своје, и Он ће те поткрепити. Неће дати довека праведнику да посрне. 019 PSA 055 023 Ти ћеш их, Боже, свалити у јаму погибли; крвопије и лукави неће саставити половине дана својих. А ја се у Тебе уздам. 019 PSA 056 001 Смилуј се на ме, Боже, јер човек хоће да ме прогута, непријатељ ме сваки дан притешњује. 019 PSA 056 002 Непријатељи моји сваки дан траже да ме прогутају; јер многи нападају на ме охоло. 019 PSA 056 003 Кад ме је страх, јер се у Тебе уздам. 019 PSA 056 004 Богом се хвалим за реч Његову; у Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити тело? 019 PSA 056 005 Сваки дан изврћу речи моје; шта год мисле, све мени о злу. 019 PSA 056 006 Скупљају се, прикривају се, пазе за петама мојим; јер траже душу моју. 019 PSA 056 007 Код овакве злоће избави од њих, у гневу обори народе, Боже. 019 PSA 056 008 У Тебе је избројано моје потуцање, сузе се моје чувају у суду код Тебе, оне су у књизи Твојој. 019 PSA 056 009 Непријатељи моји уступају натраг, кад Тебе призивам; по том знам да је Бог са мном. 019 PSA 056 010 Богом се хвалим за реч Његову, Господом се хвалим за реч Његову. 019 PSA 056 011 У Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити човек? 019 PSA 056 012 Теби сам се, Боже, заветовао; Тебе ћу хвалити; 019 PSA 056 013 Јер си избавио душу моју од смрти, ноге моје од спотицања, да бих ходио пред лицем Божјим, у светлости живих. 019 PSA 057 001 Смилуј се на ме, Боже, смилуј се на ме; јер се у Тебе узда душа моја, и под сен крила Твојих склањам се док не прођу невоље. 019 PSA 057 002 Призивам Бога Вишњег, Бога, који ми добро чини; 019 PSA 057 003 Да пошаље с неба и сачува ме, да посрами оног који тражи да ме прождре; да пошаље Бог милост своју и истину своју. 019 PSA 057 004 Душа је моја међу лавовима, лежим међу онима који дишу пламеном. Зуби су синова људских копља и стреле, и њихов језик мач оштар. 019 PSA 057 005 Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава Твоја! 019 PSA 057 006 Метнуше замку ногама мојим, и стегоше душу моју, ископаше преда мном јаму, и сами падоше у њу. 019 PSA 057 007 Утврдило се срце моје, Боже, утврдило се срце моје; певаћу Те и славићу. 019 PSA 057 008 Пробуди се, славо моја, пробуди се, псалтире и гусле; устаћу рано. 019 PSA 057 009 Хвалићу Господа по народима, певаћу Ти по племенима. 019 PSA 057 010 Јер је велика до небеса милост Твоја, и истина Твоја до облака. 019 PSA 057 011 Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава Твоја! 019 PSA 058 001 Говорите ли заиста истину, силни, судите ли право, синови човечији? 019 PSA 058 002 Та, безакоња састављате у срцу, мећете на мерила злочинства руку својих на земљи. 019 PSA 058 003 Од самог рођења застранише безаконици, од утробе материне тумарају говорећи лаж. 019 PSA 058 004 У њима је јед као јед змијињи, као глуве аспиде, која затискује ухо своје, 019 PSA 058 005 Која не чује глас бајачев, врачара вештог у врачању. 019 PSA 058 006 Боже! Поломи им зубе у устима њиховим; разбиј чељусти лавовима, Господе! 019 PSA 058 007 Нек се пролију као вода, и нестане их. Кад пусте стреле, нека буду као сломљене. 019 PSA 058 008 Као пуж, који се рашчиња, нека ишчиле; као дете, које жена побаци, нека не виде сунца. 019 PSA 058 009 Пре него котлови ваши осете топлоту од потпаљеног трња, и сирово и нагорело нека разнесе вихор. 019 PSA 058 010 Обрадоваће се праведник кад види освету, опраће ноге своје у крви безбожниковој. 019 PSA 058 011 И рећи ће људи: Заиста има плода праведнику! Заиста је Бог судија на земљи! 019 PSA 059 001 Избави ме од непријатеља мојих, Боже мој, и од оних, што устају на ме, заклони ме. 019 PSA 059 002 Избави ме од оних који чине безакоње, и од крвопија сачувај ме. 019 PSA 059 003 Ево, зло намишљају души мојој, скупљају се на ме силни, без кривице моје и без греха мог, Господе. 019 PSA 059 004 Без кривице моје стечу се и оружају се; устани за мене, и гледај. 019 PSA 059 005 Ти, Господе, Боже над војскама, Боже Израиљев, пробуди се, обиђи све ове народе, немој пожалити одметника. 019 PSA 059 006 Нек се врате увече, лају као пси и иду око града. 019 PSA 059 007 Ево руже језиком својим, мач им је у устима, јер, веле, ко ће чути? 019 PSA 059 008 Али Ти ћеш се, Господе, смејати њима и посрамити све ове народе. 019 PSA 059 009 Они су јаки, али ја на Тебе погледам, јер си Ти Бог, чувар мој. 019 PSA 059 010 Бог, који ме милује, иде преда мном, Бог ми даје без страха да гледам непријатеље своје. 019 PSA 059 011 Немој их побити, да не би заборавио народ мој; распи их силом својом и обори их, Господе, браничу наш, 019 PSA 059 012 За грех уста њихових; за речи језика њиховог; нек се ухвате у охолости својој за клетву и лаж коју су говорили. 019 PSA 059 013 Распи у гневу, распи, да их нема; и нека познају да Бог влада над Јаковом и до крајева земаљских. 019 PSA 059 014 Нек се врате увече, лају као пси, и иду око града. 019 PSA 059 015 Нека тумарају тражећи хране, и не наситивши се нека ноћи проводе. 019 PSA 059 016 А ја ћу певати силу Твоју, рано ујутру гласити милост Твоју; јер си ми био одбрана и уточиште у дан невоље моје. 019 PSA 059 017 Сило моја! Теби ћу певати, јер си Ти Бог чувар мој, Бог који ме милује. 019 PSA 060 001 Боже, расрдио си се на нас, расуо си нас, гневио си се; поврати нас. 019 PSA 060 002 Затресао си земљу, и развалио си је; стегни раселине њене, јер се њиха. 019 PSA 060 003 Дао си народу свом да позна љуту невољу, напојио си нас вина од ког се занесосмо. 019 PSA 060 004 Подигни заставу за оне који Те се боје, да утеку од лука, 019 PSA 060 005 Да се избаве мили Твоји. Помози десницом својом и услиши ме. 019 PSA 060 006 Бог рече у светињи својој: Веселићу се, разделићу Сихем, и долину Сокот размерићу. 019 PSA 060 007 Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крепост главе моје, Јуда скиптар мој, 019 PSA 060 008 Моав чаша моја, из које се умивам, на Едома пружићу обућу своју. Певај ми, филистејска земљо! 019 PSA 060 009 Ко ће ме одвести у тврди град? Ко ће ме отпратити до Едома? 019 PSA 060 010 Зар нећеш Ти, Боже, који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војском нашом? 019 PSA 060 011 Дај нам помоћ у тескоби. А обрана је човечија узалуд. 019 PSA 060 012 Богом смо јаки: Он гази непријатеље наше. 019 PSA 061 001 Чуј, Боже, вику моју, слушај молитву моју. 019 PSA 061 002 Од краја земље вичем к Теби, кад клону срце моје. Изведи ме на гору, где се не могу попети. 019 PSA 061 003 Јер си Ти уточиште моје, тврди заклон од непријатеља. 019 PSA 061 004 Да живим у стану Твом довека, и починем под кровом крила Твојих. 019 PSA 061 005 Јер Ти, Боже, чујеш завете моје и дајеш ми достојање оних који поштују име Твоје. 019 PSA 061 006 Додај дане к данима царевим, и године његове продужи од колена на колено. 019 PSA 061 007 Нека царује довека пред Богом; заповеди милости и истини нека га чувају. 019 PSA 061 008 Тако ћу певати имену Твом свагда, извршујући завете своје сваки дан. 019 PSA 062 001 Та, у Бога је мир души мојој, од Њега је спасење моје! 019 PSA 062 002 Та, Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути нимало. 019 PSA 062 003 Докле ћете нападати на човека? Сви хоћете да га оборите као зид наваљен, као ограду испроваљивану. 019 PSA 062 004 Баш наумише да га свргну с висине, омиле им лаж, устима благосиљају, а у срцу куну. 019 PSA 062 005 Да, у Богу се смири, душо моја; јер је у Њему нада моја. 019 PSA 062 006 Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути. 019 PSA 062 007 У Богу је спасење моје и слава моја, тврди град и пристаниште мени је у Богу. 019 PSA 062 008 Народе! Уздај се у Њега у свако доба; изливајте пред Њим срце своје; Бог је наше уточиште. 019 PSA 062 009 Та, синови су простачки ништа, синови су господски лаж, да се метну на мерила, били би лакши него ништа. 019 PSA 062 010 Не уздајте се у власт ни у отимање, немојте бити ништави; кад расте богатство, не дајте да вам срце прионе за њ. 019 PSA 062 011 Једном рече Бог и више пута чух, да је крепост у Бога. 019 PSA 062 012 И у Тебе је, Господе, милост; јер Ти плаћаш свакоме по делима његовим. 019 PSA 063 001 Боже! Ти си Бог мој, к Теби раним, жедна је Тебе душа моја, за Тобом чезне тело моје у земљи сувој, жедној и безводној. 019 PSA 063 002 Тако бих Те угледао у светињи, да бих видео силу Твоју и славу Твоју. 019 PSA 063 003 Јер је доброта Твоја боља од живота. Уста би моја хвалила Тебе; 019 PSA 063 004 Тако бих Те благосиљао за живота свог, у име Твоје подигао бих руке своје. 019 PSA 063 005 Као салом и уљем наситила би се душа моја, и радосним гласом хвалила би Те уста моја. 019 PSA 063 006 Кад Те се сећам на постељи, све ноћне страже размишљам о Теби. 019 PSA 063 007 Јер си Ти помоћ моја, и у сену крила Твојих веселим се. 019 PSA 063 008 Душа се моја прилепила за Тебе, десница Твоја држи ме. 019 PSA 063 009 Који траже погибао души мојој, они ће отићи под земљу. 019 PSA 063 010 Изгинуће од мача, и допашће лисицама. 019 PSA 063 011 А цар ће се веселити о Богу, хвалиће се сваки који се куне Њим, кад се затисну уста онима који говоре лаж. 019 PSA 064 001 Чуј, Боже, глас мој у јаду мом; од страшног непријатеља сачувај живот мој. 019 PSA 064 002 Сакриј ме од гомиле безаконика, од чете злочинаца, 019 PSA 064 003 Који наоштрише језик свој као мач, стрељају речима, које задају ране, 019 PSA 064 004 Да би из потаје убили правога. Изненада ударају на њ и не боје се; 019 PSA 064 005 Утврђују себе у злим намерама, договарају се како ће замке сакрити, веле: Ко ће их видети? 019 PSA 064 006 Измишљају злочинства и говоре: Свршено је! Шта ће се радити, смишљено је! А шта је унутра и срце у човека дубоко је. 019 PSA 064 007 Али ће их Бог поразити; удариће их стрела изненада. 019 PSA 064 008 Обориће један другог језиком својим. Ко их год види, бежаће од њих. 019 PSA 064 009 Сви ће се људи бојати и казиваће чудо Божије, и познаће у томе дело Његово. 019 PSA 064 010 А праведник ће се веселити о Господу и уздаће се у Њега, и хвалиће се сви који су правог срца. 019 PSA 065 001 У Теби је уздање, Боже, Теби припада хвала на Сиону, и Теби се извршују завети. 019 PSA 065 002 Ти слушаш молитву; к Теби долази свако тело. 019 PSA 065 003 Безакоња ме притискају, Ти ћеш очистити грехе наше. 019 PSA 065 004 Благо ономе кога изабираш и примаш, да живи у двору Твом! Наситићемо се добром дома Твог, светињом цркве Твоје. 019 PSA 065 005 Дивно нам одговараш по правди својој, Боже, Спаситељу наш, узданицо свих крајева земаљских, и народа преко мора далеко. 019 PSA 065 006 Који си поставио горе својом силом, опасао се јачином, 019 PSA 065 007 Који утишаваш хуку морску, хуку вала њихових и буну по народима! 019 PSA 065 008 Боје се Твојих чудеса који живе на крајевима земаљским; све што се јавља јутром и вечером Ти будиш да слави Тебе. 019 PSA 065 009 Надгледаш земљу и заливаш је, обилно је обогаћаваш; поток је Божји пун воде, спремаш за њих жито, јер си тако уредио. 019 PSA 065 010 Бразде њене напајаш, равниш груде њене, кишним капљама размекшаваш је, благосиљаш је да рађа. 019 PSA 065 011 Ти венчаваш годину, којој добро чиниш; стопе су Твоје пуне масти. 019 PSA 065 012 Тију паше по пустињама, и хумови се опасују радошћу. 019 PSA 065 013 Луке се осипају стадима, и поља се заодевају пшеницом; веселе се и певају. 019 PSA 066 001 Покликни Богу, сва земљо! 019 PSA 066 002 Запевајте славу имену Његовом, дајте Му хвалу и славу. 019 PSA 066 003 Реците Богу: Како си страшан у делима својим! Ради велике силе Твоје ласкају Ти непријатељи Твоји. 019 PSA 066 004 Сва земља нек се поклони Теби и поје Теби, нека поје имену Твом. 019 PSA 066 005 Ходите и видите дела Бога страшног у делима својим над синовима људским. 019 PSA 066 006 Он је претворио море у сухоту, преко реке пређосмо ногама; онде смо се веселили о Њему; 019 PSA 066 007 Влада силом својом увек, очи Његове гледају на народе. Бунтовници, да се нисте подигли! 019 PSA 066 008 Благосиљајте, народи, Бога нашег, и гласите хвалу Њему. 019 PSA 066 009 Он је даровао души нашој живот, и није дао да поклизне нога наша. 019 PSA 066 010 Ти си нас окушао, Боже, претопио си нас, као сребро што се претапа. 019 PSA 066 011 Увео си нас у мрежу, метнуо си бреме на леђа наша. 019 PSA 066 012 Дао си нас у јарам човеку, уђосмо у огањ и у воду; али си нас извео на одмор. 019 PSA 066 013 Ући ћу у дом Твој са жртвама што се сажижу, извршићу Ти завете своје, 019 PSA 066 014 Које рекоше уста моја, и каза језик мој у тескоби мојој. 019 PSA 066 015 Жртве паљенице претиле ћу ту принети с димом од претилине овнујске, принећу Ти теоце с јарићима. 019 PSA 066 016 Ходите, чујте сви који се бојите Бога, ја ћу вам казати шта је учинио души мојој. 019 PSA 066 017 К Њему завиках устима својим, и језиком својим прославих Га. 019 PSA 066 018 Да сам видео у срцу свом безакоње, не би ме услишио Господ. 019 PSA 066 019 Али Бог услиши, прими глас мољења мог. 019 PSA 066 020 Благословен Бог, који не одврже молитве моје и не остави ме без милости своје! 019 PSA 067 001 Боже, буди нам милостив и благосиљај нас, обасјавај нас лицем својим. 019 PSA 067 002 Да би се знао на земљи пут Твој, по свима народима спасење Твоје. 019 PSA 067 003 Да Те славе народи, Боже, да Те славе сви народи! 019 PSA 067 004 Да се веселе и радују племена; јер судиш народима право, и племенима на земљи управљаш. 019 PSA 067 005 Да Те славе народи, Боже, да Те славе сви народи! 019 PSA 067 006 Земља даде плод свој. Да нас благосиља Бог, Бог наш! 019 PSA 067 007 Да нас благосиља Бог, и да Га се боје сви крајеви земаљски! 019 PSA 068 001 Устаће Бог, и расуће се непријатељи Његови, и побећи ће од лица Његовог који мрзе на Њ. 019 PSA 068 002 Ти ћеш их разагнати као дим што се разгони; као што се восак топи од огња, тако ће безбожници изгинути од лица Божијег. 019 PSA 068 003 А праведници ће се веселити, радоваће се пред Богом, и славити у радости. 019 PSA 068 004 Појте Богу, попевајте имену Његовом; равните пут Ономе што иде преко пустиње; Господ Му је име, радујте Му се. 019 PSA 068 005 Отац је сиротама и судија удовицама Бог у светом стану свом. 019 PSA 068 006 Бог самцима даје задругу, сужње изводи на места обилна, а непокорни живе где је суша. 019 PSA 068 007 Боже! Кад си ишао пред народом својим, кад си ишао преко пустиње, 019 PSA 068 008 Земља се тресаше, и небо се растапаше од лица Божијег, и овај Синај од лица Бога, Бога Израиљевог. 019 PSA 068 009 Благодатни си дажд изливао, Боже, и кад изнемагаше достојање Твоје, Ти си га крепио. 019 PSA 068 010 Стадо Твоје живљаше онде; по доброти својој, Боже, Ти си готовио храну јадноме. 019 PSA 068 011 Господ даје реч; гласника велико је мноштво. 019 PSA 068 012 Цареви над војскама беже, беже, а која седи дома, дели плен. 019 PSA 068 013 Смиривши се у својим крајевима, ви сте као голубица, којој су крила посребрена, а перје јој се златни. 019 PSA 068 014 Кад је Свемогући расипао цареве на овој земљи, она се блисташе као снег на Селмону. 019 PSA 068 015 Гора је васанска гора Божија; гора је васанска гора хумовита. 019 PSA 068 016 Зашто гледате завидљиво, горе хумовите? Ево гора, на којој омиле Богу живети, и на којој ће Господ живети довека. 019 PSA 068 017 Кола Божијих има сила, хиљаде хиљада. Међу њима је Господ, Синај у светињи. 019 PSA 068 018 Ти си изашао на висину, довео си робље, примио дарове за људе, а и за оне који се противе да овде наставаш, Господе Боже! 019 PSA 068 019 Благословен Господ сваки дан! Ако нас ко претовара, Бог нам помаже. 019 PSA 068 020 Овај је Бог наш Бог Спаситељ, у власти су Господу врата смртна. 019 PSA 068 021 Господ сатире главу непријатељима својим и власато теме оног који остаје у безакоњу свом. 019 PSA 068 022 Рече Господ: Од Васана ћу довести, довешћу из дубине морске, 019 PSA 068 023 Да ти огрезне нога у крви непријатељској и језик паса твојих да је лиже. 019 PSA 068 024 Видеше како идеш, Боже, како свето иде Бог мој, цар мој. 019 PSA 068 025 Напред иђаху певачи, за њима свирачи сред девојака с бубњевима: 019 PSA 068 026 "На сабору благосиљајте Господа Бога, који сте из извора Израиљевог!" 019 PSA 068 027 Онде млади Венијамин, старешина њихов; кнезови Јудини, владаоци њихови; кнезови Завулонови, кнезови Нефталимови. 019 PSA 068 028 Бог твој даровао ти је силу. Утврди, Боже, ово што си учинио за нас! 019 PSA 068 029 У цркви Твојој, у Јерусалиму, цареви ће приносити даре. 019 PSA 068 030 Укроти звер у риту, код волова с теоцима народа, да би попадали пред Тобом са шипкама сребра; распи народе који желе бојеве. 019 PSA 068 031 Доћи ће властела из Мисира, Етиопија ће пружити руке своје к Богу. 019 PSA 068 032 Царства земаљска, појте Богу, попевајте Господу, 019 PSA 068 033 Који седи на небесима небеса исконских. Ево грми гласом јаким. 019 PSA 068 034 Дајте славу Богу; величанство је Његово над Израиљем и сила Његова на облацима. 019 PSA 068 035 Диван си, Боже, у светињи својој! Бог Израиљев даје силу и крепост народу. Благословен Бог! 019 PSA 069 001 Помози ми, Боже, јер дође вода до душе. 019 PSA 069 002 Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају. 019 PSA 069 003 Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога. 019 PSA 069 004 Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим. 019 PSA 069 005 Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе. 019 PSA 069 006 Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев! 019 PSA 069 007 Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје. 019 PSA 069 008 Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје. 019 PSA 069 009 Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме. 019 PSA 069 010 Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло; 019 PSA 069 011 Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича. 019 PSA 069 012 О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме. 019 PSA 069 013 А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје. 019 PSA 069 014 Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде; 019 PSA 069 015 Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог. 019 PSA 069 016 Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме. 019 PSA 069 017 Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме. 019 PSA 069 018 Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме. 019 PSA 069 019 Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји. 019 PSA 069 020 Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим. 019 PSA 069 021 Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом. 019 PSA 069 022 Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата. 019 PSA 069 023 Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда. 019 PSA 069 024 Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме! 019 PSA 069 025 Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи. 019 PSA 069 026 Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио. 019 PSA 069 027 Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје. 019 PSA 069 028 Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани. 019 PSA 069 029 А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони. 019 PSA 069 030 Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали. 019 PSA 069 031 То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима. 019 PSA 069 032 Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше. 019 PSA 069 033 Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се. 019 PSA 069 034 Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче! 019 PSA 069 035 Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га. 019 PSA 069 036 И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему. 019 PSA 070 001 Боже, похитај да ме избавиш, Господе, да ми помогнеш! 019 PSA 070 002 Нек се постиде и посраме који траже душу моју! Нек одступе натраг, и осрамоте се који ми зло желе! 019 PSA 070 003 Са стидом нек се врате натраг који ми говоре: Ха! Ха! 019 PSA 070 004 Нек се теше и веселе Тобом који траже Тебе, и који љубе спасење Твоје, нека једнако говоре: Велик је Бог! 019 PSA 070 005 А ја сам ништ и убог, Боже, похитај к мени! Ти си помоћ моја и Избавитељ мој, Господе, не часи! 019 PSA 071 001 У Тебе се, Господе, уздам, немој ме оставити под срамотом вечном. 019 PSA 071 002 Правдом својом избави ме, и опрости ме, пригни к мени ухо своје и помози ми. 019 PSA 071 003 Буди ми град где бих свагда долазио да живим, уреди спасење моје; јер си Ти град мој и крепост моја. 019 PSA 071 004 Боже мој! Узми ме из руке безбожникове, из руке безаконикове и насилникове. 019 PSA 071 005 Јер си Ти надање моје, Господ је Господ поуздање моје од младости моје. 019 PSA 071 006 Тебе се држим од рођења, од утробе матере моје Ти си бранич мој; Тобом се хвалим свагда. 019 PSA 071 007 Чудо сам многима, а Ти си уточиште моје јако. 019 PSA 071 008 Уста су моја пуна хвале Твоје, славе Твоје сваки дан. 019 PSA 071 009 Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја, немој ме оставити. 019 PSA 071 010 Јер непријатељи моји мисле о мени, и који вребају душу моју договарају се, 019 PSA 071 011 Говорећи: Бог га је оставио, потерајте и ухватите га, јер га нема ко избавити. 019 PSA 071 012 Боже! Не буди далеко од мене; Боже мој! Похитај ми у помоћ. 019 PSA 071 013 Нек се постиде и погину противници душе моје; нека попадне стид и срамота на оне који ми траже зла! 019 PSA 071 014 А ја ћу се свагда уздати, и понављаћу хвале Теби. 019 PSA 071 015 Уста ће моја казивати правду Твоју, сваки дан доброчинства Твоја, јер им не знам броја. 019 PSA 071 016 Ући ћу у сили Господа Господа, и славићу само Твоју правду. 019 PSA 071 017 Боже! Ти си ме учио од младости, и до данас казујем чудеса Твоја. 019 PSA 071 018 Ни у старости и кад оседех немој ме оставити, Боже, еда бих казивао мишицу Твоју наслеђу, свој омладини силу Твоју, 019 PSA 071 019 Правда је Твоја, Боже, до највише висине; у великим делима, која си учинио, Боже, ко је као Ти? 019 PSA 071 020 Колико си ме пута бацао у велике и љуте невоље, пак си ме опет оставио међу живима и из бездана ме земаљских опет извадио. 019 PSA 071 021 Много си ме пута подизао и понављао утехе. 019 PSA 071 022 И ја Те хвалим уз псалтир, Твоју верност, Боже мој; ударам Ти у гусле, Свече Израиљев! 019 PSA 071 023 Радују се уста моја кад певам Теби, и душа моја, коју си избавио. 019 PSA 071 024 И језик мој сваки дан казује правду Твоју; јер су постиђени и посрамљени они који ми траже зла. 019 PSA 072 001 Боже, дај цару суд свој, и правду своју сину царевом: 019 PSA 072 002 Он ће судити народу Твом по правди, и невољницима Твојим по правици. 019 PSA 072 003 Родиће народу горе миром, и хумови правдом. 019 PSA 072 004 Он ће судити невољнима у народу, помоћи ће синовима ништега, и насилника ће оборити, 019 PSA 072 005 Бојаће се Тебе док је сунца и месеца, од колена до колена. 019 PSA 072 006 Сићи ће као дажд на покошену ливаду, као капље које порашају земљу. 019 PSA 072 007 Процветаће у дане његове праведник и свуда мир докле тече месеца. 019 PSA 072 008 Владаће од мора до мора, и од реке до крајева земаљских. 019 PSA 072 009 Пред њим ће попадати дивљаци, и непријатељи његови прах ће лизати. 019 PSA 072 010 Цареви тарсиски и острвљани донеће даре, цареви шавски и савски даће данак. 019 PSA 072 011 Клањаће му се сви цареви, сви народи биће му покорни. 019 PSA 072 012 Јер ће избавити убогога који цвили и невољнога који нема помоћника. 019 PSA 072 013 Биће милостив ништем и убогом, и душе ће јаднима спасти. 019 PSA 072 014 Од преваре и насиља искупиће душе њихове, и скупа ће бити крв њихова пред очима његовим. 019 PSA 072 015 Они ће добро живети, и донеће му злато из Шаве; и свагда ће се молити за њега, и сваки ће га дан благосиљати. 019 PSA 072 016 Биће пшенице на земљи изобила; по врховима горским лелујаће се класје њено као ливанска шума, и по градовима цветаће људи као трава на земљи. 019 PSA 072 017 Име ће његово бити увек; докле тече сунца, име ће његово расти. Благословиће се у њему, сви ће га народи звати блаженим. 019 PSA 072 018 Благословен Господ Бог, Бог Израиљев, који један чини чудеса! 019 PSA 072 019 И благословено славно име Његово увек! Славе Његове напуниће се сва земља. Аман и амин. 019 PSA 072 020 Свршише се молитве Давида, сина Јесејевог. 019 PSA 073 001 Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца. 019 PSA 073 002 А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја, 019 PSA 073 003 Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе. 019 PSA 073 004 Јер не знају за невољу до саме смрти, и тело је њихово претило. 019 PSA 073 005 На пословима човечијим нема их, и не муче се с другим људима. 019 PSA 073 006 Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом, и обучени у обест као у стајаће рухо. 019 PSA 073 007 Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе. 019 PSA 073 008 Подсмевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре. 019 PSA 073 009 Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов. 019 PSA 073 010 И зато се онамо навраћају неки из народа његовог, и пију воду из пуног извора. 019 PSA 073 011 И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна? 019 PSA 073 012 Па ето, ови безбожници срећни на свету умножавају богатство. 019 PSA 073 013 Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје, 019 PSA 073 014 Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро? 019 PSA 073 015 Кад бих казао: Говорићу као и они, изневерио бих род синова Твојих. 019 PSA 073 016 И тако стадох размишљати да бих ово разумео; али то беше тешко у очима мојим. 019 PSA 073 017 Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов. 019 PSA 073 018 Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст! 019 PSA 073 019 Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте! 019 PSA 073 020 Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову. 019 PSA 073 021 Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи, 019 PSA 073 022 Тада бејах незналица и не разумевах; као живинче бијах пред Тобом. 019 PSA 073 023 Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку. 019 PSA 073 024 По својој вољи водиш ме, и после ћеш ме одвести у славу. 019 PSA 073 025 Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи. 019 PSA 073 026 Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека. 019 PSA 073 027 Јер ево који одступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе. 019 PSA 073 028 А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја. 019 PSA 074 001 Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје? 019 PSA 074 002 Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио. 019 PSA 074 003 Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи. 019 PSA 074 004 Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја. 019 PSA 074 005 Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета. 019 PSA 074 006 Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама. 019 PSA 074 007 Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог. 019 PSA 074 008 Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи. 019 PSA 074 009 Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати. 019 PSA 074 010 Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом? 019 PSA 074 011 Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их. 019 PSA 074 012 Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље! 019 PSA 074 013 Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама. 019 PSA 074 014 Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу. 019 PSA 074 015 Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу. 019 PSA 074 016 Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце. 019 PSA 074 017 Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио. 019 PSA 074 018 Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје. 019 PSA 074 019 Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда. 019 PSA 074 020 Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња. 019 PSA 074 021 Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје. 019 PSA 074 022 Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан! 019 PSA 074 023 Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји! 019 PSA 075 001 Хвалимо Те, Боже, хвалимо; близу је име Твоје. За Тебе казују чудеса Твоја. 019 PSA 075 002 "Кад видим да је време, судићу право. 019 PSA 075 003 Њиха се земља са свима који живе на њој, ја утврђујем ступове њене." 019 PSA 075 004 Кажем хвалишама: Не хвалите се, и безаконицима: Не дижите рог. 019 PSA 075 005 Не дижите у вис рог свој, не говорите тврдоглаво. 019 PSA 075 006 Јер узвишавање не долази ни од истока ни од запада ни од пустиње; 019 PSA 075 007 Него је Бог судија, једног понижује а другог узвишује. 019 PSA 075 008 Јер је чаша у руци Господу, вино ври, наточио је пуну, и раздаје из ње. И талог ће њен прогутати, испиће сви безбожници на земљи. 019 PSA 075 009 А ја ћу казивати довека, певаћу Богу Јаковљевом. 019 PSA 075 010 "Све ћу рогове безбожницима поломити, а рогови праведникови узвисиће се." 019 PSA 076 001 Зна се у Јудеји за Бога, у Израиља је велико име Његово. 019 PSA 076 002 У Салиму је стан Његов и насеље Његово на Сиону. 019 PSA 076 003 Онде је поломио крилате стреле луку, штит и мач и рат. 019 PSA 076 004 Ти си светао; дивнији од гора хајдучких. 019 PSA 076 005 Који су јуначког срца посташе плен, заспаше сном својим, и јунаци не нађоше руку својих. 019 PSA 076 006 Од претње Твоје, Боже Јаковљев, дремљу кола и коњ. 019 PSA 076 007 Ти си страшан, и ко ће се одржати пред лицем Твојим кад се разгневиш? 019 PSA 076 008 С неба јављаш суд; земља се препада и ћути, 019 PSA 076 009 Кад Бог устаје на суд, да помогне свима који страдају на земљи. 019 PSA 076 010 И гнев људски обраћа се у славу Теби, кад се једном опашеш гневом. 019 PSA 076 011 Полажите и извршујте завете Господу Богу свом; сви који сте око Њега, носите даре Страшноме. 019 PSA 076 012 Он укроћава дух кнезовима, Он је страшан царевима земаљским. 019 PSA 077 001 Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити. 019 PSA 077 002 У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши. 019 PSA 077 003 Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој. 019 PSA 077 004 Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити. 019 PSA 077 005 Пребрајам старе дане и године од векова. 019 PSA 077 006 Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој: 019 PSA 077 007 "Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити? 019 PSA 077 008 Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено? 019 PSA 077 009 Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?" 019 PSA 077 010 И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега. 019 PSA 077 011 Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје. 019 PSA 077 012 Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој; 019 PSA 077 013 Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш? 019 PSA 077 014 Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима; 019 PSA 077 015 Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове. 019 PSA 077 016 Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше. 019 PSA 077 017 Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху. 019 PSA 077 018 Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше. 019 PSA 077 019 По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се. 019 PSA 077 020 Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом. 019 PSA 078 001 Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к речима уста мојих. 019 PSA 078 002 Отварам за причу уста своја, казаћу старе приповетке. 019 PSA 078 003 Шта слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши, 019 PSA 078 004 Нећемо затајити од деце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу Његову и чудеса која је учинио. 019 PSA 078 005 Сведочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду деци својој; 019 PSA 078 006 Да би знао потоњи нараштај, деца која ће се родити, па и они да би казивали својој деци. 019 PSA 078 007 Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дела Божијих, и заповести Његове да држе; 019 PSA 078 008 И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не беше чврст срцем својим, нити веран Богу духом својим. 019 PSA 078 009 Синови Јефремови наоружани, који стрељају из лука, вратише се натраг, кад беше бој. 019 PSA 078 010 Не сачуваше завет Божји, и по закону Његовом не хтеше ходити. 019 PSA 078 011 Заборавише дела Његова, и чудеса, која им је показао, 019 PSA 078 012 Како пред очима њиховим учини чудеса у земљи мисирској, на пољу Соану; 019 PSA 078 013 Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид; 019 PSA 078 014 И води их дању облаком, и сву ноћ светлим огњем; 019 PSA 078 015 Раскида стене у пустињи, и поји их као из велике бездане; 019 PSA 078 016 Изводи потоке из камена, и води воду рекама. 019 PSA 078 017 Али они још једнако грешише Њему, и гневише Вишњег у пустињи. 019 PSA 078 018 И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој, 019 PSA 078 019 И викаше на Бога, и рекоше: "Може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?" 019 PSA 078 020 Ево! Он удари у камен, и потече вода, и реке устадоше; може ли и хлеба дати? Хоће ли и меса поставити народу свом? 019 PSA 078 021 Господ чу и разљути се, и огањ се разгоре на Јакова, и гнев се подиже на Израиља. 019 PSA 078 022 Јер не вероваше Богу и не уздаше се у помоћ Његову. 019 PSA 078 023 Тада заповеди облацима одозго, и отвори врата небеска, 019 PSA 078 024 И пусти, те им подажде мана за јело, и хлеб небески даде им. 019 PSA 078 025 Хлеб анђеоски јеђаше човек; посла им јела до ситости. 019 PSA 078 026 Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ; 019 PSA 078 027 И као прахом засу их месом, и као песком морским птицама крилатим; 019 PSA 078 028 Побаца их сред логора њиховог, око шатора њихових. 019 PSA 078 029 И наједоше се и даде им шта су желели. 019 PSA 078 030 Али их још и не прође жеља, још беше јело у устима њиховим, 019 PSA 078 031 Гнев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби. 019 PSA 078 032 Преко свега тога још грешише, и не вероваше чудесима Његовим. 019 PSA 078 033 И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху. 019 PSA 078 034 Кад их убијаше, онда притецаху к Њему, и обраћаху се и искаху Бога; 019 PSA 078 035 И помињаху да је Бог одбрана њихова, и Вишњи Избавитељ њихов. 019 PSA 078 036 Ласкаху Му устима својим, и језиком својим лагаху Му. 019 PSA 078 037 А срце њихово не беше Њему верно, и не беху тврди у завету Његовом. 019 PSA 078 038 Али Он беше милостив, и покриваше грех, и не помори их, често заустављаше гнев свој, и не подизаше све јарости своје. 019 PSA 078 039 Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се. 019 PSA 078 040 Колико Га пута расрдише у пустињи, и увредише у земљи где се не живи! 019 PSA 078 041 Све наново кушаше Бога, и Свеца Израиљевог дражише. 019 PSA 078 042 Не сећаше се руке Његове и дана, у који их избави из невоље, 019 PSA 078 043 У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану; 019 PSA 078 044 И проврже у крв реке њихове и потоке њихове, да не могоше пити. 019 PSA 078 045 Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море. 019 PSA 078 046 Летину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима. 019 PSA 078 047 Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом. 019 PSA 078 048 Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи. 019 PSA 078 049 Посла на њих огњени гнев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злих анђела. 019 PSA 078 050 Равни стазу гневу свом, не чува душе њихове од смрти, и живот њихов предаде помору. 019 PSA 078 051 Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовим. 019 PSA 078 052 И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње. 019 PSA 078 053 Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море. 019 PSA 078 054 И доведе их на место светиње своје, на ову гору, коју задоби десница Његова. 019 PSA 078 055 Одагна испред лица њиховог народе; жребом раздели њихово достојање, и по шаторима њиховим насели колена Израиљева. 019 PSA 078 056 Али они кушаше и срдише Бога Вишњег и уредбе Његове не сачуваше. 019 PSA 078 057 Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук. 019 PSA 078 058 Увредише Га висинама својим, и идолима својим раздражише Га. 019 PSA 078 059 Бог чу и разгневи се и расрди се на Израиља веома. 019 PSA 078 060 Остави насеље своје у Силому, шатор, у коме живљаше с људима. 019 PSA 078 061 И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве. 019 PSA 078 062 И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламте се. 019 PSA 078 063 Младиће његове једе огањ, и девојкама његовим не певаше сватовских песама; 019 PSA 078 064 Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше. 019 PSA 078 065 Најпосле, као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина. 019 PSA 078 066 И поби непријатеље своје с леђа, вечној срамоти предаде их. 019 PSA 078 067 И не хте шатор Јосифов, и колено Јефремово не изабра. 019 PSA 078 068 Него изабра колено Јудино, гору Сион, која Му омиле. 019 PSA 078 069 И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довека. 019 PSA 078 070 И изабра Давида, слугу свог, и узе га од торова овчијих, 019 PSA 078 071 И од дојилица доведе га да пасе народ Његов, Јакова, и наследство Његово, Израиља. 019 PSA 078 072 И он их пасе чистим срцем, и води их мудрим рукама. 019 PSA 079 001 Боже! Незнабошци дођоше у достојање Твоје; оскврнише свету цркву Твоју, Јерусалим претворише у зидине. 019 PSA 079 002 Трупље слуга Твојих дадоше птицама небеским да их једу, тела светаца Твојих зверима земаљским. 019 PSA 079 003 Пролише крв њихову као воду око Јерусалима, и не беше ко да погребе. 019 PSA 079 004 Постадосмо подсмех у суседа својих, ругају нам се и срамоте нас који су око нас. 019 PSA 079 005 Докле ћеш се, Господе, једнако гневити, јарост Твоја горети као огањ? 019 PSA 079 006 Излиј гнев свој на народе који Те не знају, и на царства која не призивају Твоје име. 019 PSA 079 007 Јер изједоше Јакова, и насеље његово опустеше. 019 PSA 079 008 Не помињи пређашња безакоња наша, већ похитај да нас пресретеш милосрђем својим, јер смо веома олошали. 019 PSA 079 009 Помози нам, Боже, Спаситељу наш, ради славе имена свог, избави нас и очисти од греха наших ради имена свог. 019 PSA 079 010 Зашто да говоре незнабошци: Где је Бог њихов? Нека се покаже пред очима нашим освета над незнабошцима за пролиту крв слуга Твојих! 019 PSA 079 011 Нека изађу пред лице Твоје уздаси сужањски, силом мишице своје сачувај намењене смрти. 019 PSA 079 012 Седмином врати у недра суседима нашим ружење, којим Те ружише, Господе! 019 PSA 079 013 А ми, народ Твој и овце паше Твоје, довека ћемо Тебе славити и од колена на колено казивати хвалу Твоју. 019 PSA 080 001 Пастире Израиљев, чуј! Који водиш синове Јосифове као овце, који седиш на херувимима, јави се! 019 PSA 080 002 Пред Јефремом и Венијамином и Манасијом пробуди крепост своју, и ходи да нам помогнеш. 019 PSA 080 003 Боже! Поврати нас, нека засја лице Твоје да се спасемо! 019 PSA 080 004 Господе, Боже над војскама! Докле ћеш се гневити кад Те моли народ Твој? 019 PSA 080 005 Храниш их хлебом сузним, и појиш их сузама троструком мером. 019 PSA 080 006 Учинио си да се око нас свађају суседи наши, и непријатељи се наши смеју међу собом. 019 PSA 080 007 Боже над војскама! Поврати нас, нека засја лице Твоје да се спасемо! 019 PSA 080 008 Из Мисира си пренео чокот, изагнао народе, и посадио га. 019 PSA 080 009 Окрчио си за њ, и он пусти жиле, и заузе сву земљу. 019 PSA 080 010 Горе се покрише његовим сеном, и лозе су му као кедри Божији. 019 PSA 080 011 Пустио је лозе своје до мора и огранке своје до реке. 019 PSA 080 012 Зашто си му развалио ограду, да га кида ко год прође? 019 PSA 080 013 Горски вепар подгриза га, и пољска звер једе га. 019 PSA 080 014 Боже над војскама! Обрати се, погледај с неба и види, и обиђи виноград овај, 019 PSA 080 015 Сад овај, који је посадила десница Твоја, и сина ког си укрепио себи! 019 PSA 080 016 Попаљен је огњем, исечен, од страшног погледа Твог пропаде. 019 PSA 080 017 Нека буде рука Твоја над човеком деснице Твоје, над сином човечијим ког си утврдио себи! 019 PSA 080 018 И нећемо одступити од Тебе, оживи нас, и име Твоје призиваћемо. 019 PSA 080 019 Господе, Боже над војскама! Поврати нас, нека засја лице Твоје, да се спасемо! 019 PSA 081 001 Радујте се Богу, који нам даје крепост; покликујте Богу Јаковљевом. 019 PSA 081 002 Подигните песме, дајте бубањ, слатке гусле са псалтиром. 019 PSA 081 003 Трубите о мени у трубу, о уштапу ради празника нашег. 019 PSA 081 004 Јер је такав закон у Израиља, наредба од Бога Јаковљевог. 019 PSA 081 005 За сведочанство постави Јосифу ово, кад иђаше на земљу мисирску. Језик, ког не знах, чух! 019 PSA 081 006 "Уклонио сам рамена његова од бремена, руке његове опростише се котарица. 019 PSA 081 007 У невољи си ме зазвао, и избавих те, услиших те усред грома, на води Мериви искушах те. 019 PSA 081 008 Слушај, народе мој, и засведочићу ти, Израиљу, о кад би ме послушао: 019 PSA 081 009 Да не буде у тебе туђег бога, и богу страном немој се клањати. 019 PSA 081 010 Ја сам Господ, Бог твој, који сам те извео из земље мисирске; отвори уста своја, и ја ћу их напунити. 019 PSA 081 011 Али не послуша народ мој глас мој, Израиљ не мари за ме. 019 PSA 081 012 И ја их пустих на вољу срца њихова, нека ходе по својим мислима. 019 PSA 081 013 О кад би народ мој слушао мене, и синови Израиљеви ходили путевима мојим! 019 PSA 081 014 Брзо бих покорио непријатеље њихове, и на противнике њихове дигао бих руку своју; 019 PSA 081 015 Који мрзе на Господа, били би им покорни, и добри дани њихови били би довека; 019 PSA 081 016 Најбољом би пшеницом хранио њих, и медом бих из камена ситио их." 019 PSA 082 001 Бог стаде на сабору Божијем, усред богова изрече суд: 019 PSA 082 002 "Докле ћете судити неправо, и безбожницима гледати ко је ко? 019 PSA 082 003 Судите убогоме и сироти, оног кога гоне и ништега правдајте. 019 PSA 082 004 Избављајте убогога и ништега, из руке безбожничке отимајте. 019 PSA 082 005 Не познаше, нити разумеше, ходе по тами; задрмаше се земљи сви темељи. 019 PSA 082 006 Рекох: Богови сте, и синови Вишњег сви. 019 PSA 082 007 Али ћете као људи помрети, и као сваки кнез пашћете." 019 PSA 082 008 Устани, Боже, суди земљи; јер су Твоји по наследству сви народи. 019 PSA 083 001 Боже! Немој замукнути, немој ћутати, нити почивај, Боже! 019 PSA 083 002 Јер ево непријатељи Твоји узавреше, и који Те ненавиде, подигоше главу. 019 PSA 083 003 По народ Твој зло наумише, и договарају се на изабране Твоје. 019 PSA 083 004 Рекоше: Ходите да их истребимо између народа да се више не спомиње име Израиљево. 019 PSA 083 005 Сложно присташе и супрот Теби веру ухватише: 019 PSA 083 006 Насеља Едомова и Исмаиловци, Моав и Агарени, 019 PSA 083 007 Гевал и Амон и Амалик, Филистеји с Тирцима; 019 PSA 083 008 И Асур удружи се с њима; постадоше мишица синовима Лотовим. 019 PSA 083 009 Учини им онако као Мадијану, као Сисари, као Јавину на потоку Кисону. 019 PSA 083 010 Који су истребљени у Аендору, нагнојише собом земљу. 019 PSA 083 011 Уради с њима, с кнезовима њиховим, као с Оривом и Зивом, и са свима главарима њиховим као са Зевејем и Салманом. 019 PSA 083 012 Јер говоре: Освојимо насеља Божија. 019 PSA 083 013 Боже мој! Заповеди нека буду као прах, као песак пред ветром. 019 PSA 083 014 Као што огањ сажиже шуму, и као пламен што запаљује горе, 019 PSA 083 015 Тако их погнај буром својом и вихором својим смети их. 019 PSA 083 016 Покриј лице њихово срамотом, да би тражили име Твоје, Господе! 019 PSA 083 017 Нека се стиде и сраме довека, нека се смету и изгину! 019 PSA 083 018 И нека знају да си Ти, коме је име Господ, једини највиши над свом земљом. 019 PSA 084 001 Како су мили станови Твоји, Господе над силама! 019 PSA 084 002 Гине душа моја желећи у дворе Господње; срце моје и тело моје отима се к Богу Живом. 019 PSA 084 003 И птица находи кућу, и ластавица гнездо себи где леже птиће своје, код олтара Твојих, Господе над силама, царе мој и Боже мој! 019 PSA 084 004 Благо онима који живе у дому Твом! Они Те хвале без престанка. 019 PSA 084 005 Благо онима којима је сила у Теби, и којима су у срцу путеви Твоји! 019 PSA 084 006 Идући долином плачевном, претварају је у изворе, и дажд је одева благословима. 019 PSA 084 007 Иду збор за збором, јављају се пред Богом на Сиону. 019 PSA 084 008 Господе, Боже над силама! Услиши молитву моју, Боже Јаковљев! 019 PSA 084 009 Боже, браничу наш! Сагни се и види лице помазаника свог! 019 PSA 084 010 Јер је боље један дан у дворима Твојим од хиљаде. Волим бити на прагу дома Божијег него живети у шаторима безбожничким. 019 PSA 084 011 Јер је Господ Бог сунце и штит, Господ даје благодат и славу; онима који ходе у безазлености не ускраћује ниједног добра. 019 PSA 084 012 Господе над силама! Благо човеку, који се у Те узда! 019 PSA 085 001 Смиловао си се, Господе, на земљу своју, повратио си робље Јаковљево. 019 PSA 085 002 Опростио си неправду народу свом, покрио си све грехе његове. 019 PSA 085 003 Зауставио си сву јарост своју, ублажио жестину гнева свог. 019 PSA 085 004 Поврати нас Боже, Спаситељу наш, прекини срдњу своју на нас. 019 PSA 085 005 Зар ћеш се довека гневити на нас, и протегнути гнев свој од колена на колено? 019 PSA 085 006 Зар се нећеш повратити и оживети нас, да би се народ Твој радовао о Теби? 019 PSA 085 007 Покажи нам, Господе, милост своју, и помоћ своју дај нам. 019 PSA 085 008 Да послушам шта говори Господ Бог. Он изриче мир народу свом и свецима својим, и онима који се обраћају срцем к Њему. 019 PSA 085 009 Да, близу је оних који Га се боје помоћ Његова, да би населио славу у земљи нашој! 019 PSA 085 010 Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се. 019 PSA 085 011 Истина ће никнути из земље и правда ће с неба проникнути. 019 PSA 085 012 И Господ ће дати добро, и земља наша даће плод свој. 019 PSA 085 013 Правда ће пред Њим ићи, и поставиће на пут стопе своје. 019 PSA 086 001 Пригни, Господе! Ухо своје и услиши ме, јер сам невољан и ништ. 019 PSA 086 002 Сачувај душу моју, јер сам Твој поклоник. Спаси слугу свог, Боже мој, који се у Те узда. 019 PSA 086 003 Смилуј се на ме, Господе, јер к Теби вичем сав дан. 019 PSA 086 004 Овесели душу слуге свог, јер к Теби, Господе, подижем душу своју. 019 PSA 086 005 Јер си Ти, Господе, добар и милосрдан и веома милостив свима који Те призивају. 019 PSA 086 006 Чуј, Господе, молитву моју, и слушај глас мољења мог. 019 PSA 086 007 У дан туге своје призивам Те, јер ћеш ме услишити. 019 PSA 086 008 Нема међу боговима таквог какав си Ти, Господе, и нема дела таквих каква су Твоја. 019 PSA 086 009 Сви народи, које си створио, доћи ће и поклонити се пред Тобом, Господе, и славити име Твоје. 019 PSA 086 010 Јер си Ти велик и твориш чудеса; Ти си један Бог. 019 PSA 086 011 Покажи ми, Господе, пут свој, и ићи ћу у истини Твојој; учини нека се мили срцу мом бојати се имена Твог. 019 PSA 086 012 Славићу Те, Господе Боже мој, свим срцем својим, и поштоваћу име Твоје довека. 019 PSA 086 013 Јер је милост Твоја велика нада мном, и извадио си душу моју из пакла најдубљег. 019 PSA 086 014 Боже, охолице усташе на мене, и гомила насилника тражи душу моју, и немају Тебе пред собом. 019 PSA 086 015 Али Ти, Господе, Боже милостиви и благи, стрпљиви и богати добротом и истином, 019 PSA 086 016 Погледај на ме и смилуј ми се, дај силу своју слузи свом, и помози сину слушкиње своје; 019 PSA 086 017 Учини са мном чудо доброте. Нека виде који ме ненавиде, и постиде се, што си ми, Господе, помогао и утешио ме. 019 PSA 087 001 Шта је сам основао на горама светим, 019 PSA 087 002 Врата сионска љуби Господ више свих станова Јаковљевих, 019 PSA 087 003 Славно казују за Тебе, граде Божји! 019 PSA 087 004 "Међу оне, који ме знају, бројаћу Мисир и Вавилон. Гле и Филистеји и Тир с етиопском онде су се родили." 019 PSA 087 005 О Сиону ће се говорити: Тај се и тај родио у њему; сам Вишњи утврђује га. 019 PSA 087 006 Господ ће у препису народа завикати: Овај се родио у њему. 019 PSA 087 007 И који певају и веселе се, сви су извори моји у Теби. 019 PSA 088 001 Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом. 019 PSA 088 002 Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом; 019 PSA 088 003 Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу. 019 PSA 088 004 Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе, 019 PSA 088 005 Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко. 019 PSA 088 006 Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану. 019 PSA 088 007 Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме. 019 PSA 088 008 Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи. 019 PSA 088 009 Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје. 019 PSA 088 010 Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити? 019 PSA 088 011 Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу? 019 PSA 088 012 Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља? 019 PSA 088 013 Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те. 019 PSA 088 014 Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене? 019 PSA 088 015 Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам. 019 PSA 088 016 Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме. 019 PSA 088 017 Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда. 019 PSA 088 018 Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак. 019 PSA 089 001 Милости ћу Господње певати увек, од колена на колено јављаћу истину Твоју устима својим. 019 PSA 089 002 Јер знам да је зававек основана милост, и на небесима да си утврдио истину своју, рекавши: 019 PSA 089 003 "Учиних завет с избраним својим, заклех се Давиду, слузи свом: 019 PSA 089 004 Довека ћу утврђивати семе твоје и престо твој уређивати од колена до колена." 019 PSA 089 005 Небо казује чудеса Твоја, Господе, и истину Твоју сабор светих. 019 PSA 089 006 Јер ко је над облацима раван Господу? Ко ће се изједначити с Господом међу синовима Божијим? 019 PSA 089 007 Богу се ваља клањати на сабору светих, страшнији је од свих који су око Њега. 019 PSA 089 008 Господе, Боже над војскама! Ко је силан као Ти, Боже? И истина је Твоја око Тебе. 019 PSA 089 009 Ти владаш над силом морском; кад подигне вале своје, Ти их укроћаваш. 019 PSA 089 010 Ти си оборио охоли Мисир као рањеника, крепком мишицом својом расејао си непријатеље своје. 019 PSA 089 011 Твоје је небо и Твоја је земља; Ти си саздао васиљену и шта је год у њој. 019 PSA 089 012 Север и југ Ти си створио, Тавор и Ермон о Твом се имену радује. 019 PSA 089 013 Твоја је мишица крепка, силна је рука Твоја, и висока десница Твоја. 019 PSA 089 014 Благост је и правда подножје престолу Твом, милост и истина иде пред лицем Твојим. 019 PSA 089 015 Благо народу који зна трубну поклич! Господе! У светлости лица Твог они ходе; 019 PSA 089 016 Именом се Твојим радују сав дан, и правдом Твојом узвишују се. 019 PSA 089 017 Јер си Ти красота силе њихове, и по милости Твојој узвишује се рог наш. 019 PSA 089 018 Јер је од Господа одбрана наша, и од Светог Израиљевог цар наш. 019 PSA 089 019 Тада си говорио у утвари вернима својим, и рекао: "Послах помоћ јунаку, узвисих избраног свог из народа. 019 PSA 089 020 Нађох Давида, слугу свог, светим уљем својим помазах га. 019 PSA 089 021 Рука ће моја бити једнако с њим, и мишица моја крепиће га. 019 PSA 089 022 Неће га непријатељ надвладати, и син безакоња неће му досадити. 019 PSA 089 023 Потрћу пред лицем његовим непријатеље његове, и ненавиднике његове поразићу. 019 PSA 089 024 Истина је моја и милост моја с њим; и у моје име узвисиће се рог његов. 019 PSA 089 025 Пружићу на море руку његову, и на реке десницу његову. 019 PSA 089 026 Он ће ме звати: Ти си Отац мој, Бог мој и град спасења мог. 019 PSA 089 027 И ја ћу га учинити првенцем, вишим од царева земаљских. 019 PSA 089 028 Довека ћу му хранити милост своју, и завет је мој с њим веран. 019 PSA 089 029 Продужићу семе његово довека, и престо његов као дане небеске. 019 PSA 089 030 Ако синови његови оставе закон мој, и не узиду у заповестима мојим; 019 PSA 089 031 Ако погазе уредбе моје, и заповести моје не сачувају, 019 PSA 089 032 Онда ћу их покарати прутом за непокорност, и ранама за безакоње њихово; 019 PSA 089 033 Али милости своје нећу узети од њега, нити ћу преврнути истином својом; 019 PSA 089 034 Нећу погазити завет свој, и шта је изашло из уста мојих нећу порећи. 019 PSA 089 035 Једном се заклех светошћу својом; зар да слажем Давиду? 019 PSA 089 036 Семе ће његово трајати довека, и престо његов као сунце преда мном; 019 PSA 089 037 Он ће стајати увек као месец и верни сведок у облацима." 019 PSA 089 038 А сад си одбацио и занемарио, разгневио си се на помазаника свог; 019 PSA 089 039 Занемарио си завет са слугом својим, бацио си на земљу венац његов. 019 PSA 089 040 Развалио си све ограде његове, градове његове обратио си у зидине. 019 PSA 089 041 Плене га сви који пролазе онуда, поста подсмех у суседа својих. 019 PSA 089 042 Узвисио си десницу непријатеља његових, обрадовао си све противнике његове. 019 PSA 089 043 Завратио си оштрице мача његовог, и ниси га укрепио у боју; 019 PSA 089 044 Узео си му светлост, и престо његов оборио си на земљу; 019 PSA 089 045 Скратио си дане младости његове и обукао га у срамоту. 019 PSA 089 046 Докле ћеш се, Господе, једнако одвраћати, докле ће као огањ пламтети гнев Твој? 019 PSA 089 047 Опомени се какав је век мој, како си ни на шта створио све синове Адамове? 019 PSA 089 048 Који је човек живео и није смрти видео, и избавио душу своју из руку паклених? 019 PSA 089 049 Где су пређашње милости Твоје, Господе? Клео си се Давиду истином својом. 019 PSA 089 050 Опомени се, Господе, прекора слугу својих, који носим у недрима својим од свих силних народа, 019 PSA 089 051 Којим коре непријатељи Твоји, Господе, којим коре траг помазаника Твог. 019 PSA 089 052 Благословен Господ увек! Амин, амин. 019 PSA 090 001 Господе! Ти си нам уточиште од колења до колења. 019 PSA 090 002 Пре него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од века довека, Ти си Бог. 019 PSA 090 003 Ти враћаш човека у трулеж, и говориш: Вратите се синови људски! 019 PSA 090 004 Јер је хиљада година пред очима Твојим као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна. 019 PSA 090 005 Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене, 019 PSA 090 006 Ујутру цвета и увене, увече се покоси и сасуши. 019 PSA 090 007 Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо. 019 PSA 090 008 Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на светлост лица свог. 019 PSA 090 009 Сви се дани наши прекраћују од срдње Твоје, године наше пролазе као глас. 019 PSA 090 010 Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачег до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлећемо. 019 PSA 090 011 Ко зна силу гнева Твог и Твоју јарост, да би Те се као што треба бојао? 019 PSA 090 012 Научи нас тако бројати дане наше, да бисмо стекли срце мудро. 019 PSA 090 013 Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје. 019 PSA 090 014 Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје. 019 PSA 090 015 Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу. 019 PSA 090 016 Нека се покаже на слугама Твојим дело Твоје, и слава Твоја на синовима њиховим. 019 PSA 090 017 Нека буде добра воља Господа Бога нашег с нама, и дело руку наших доврши нам, и дело руку наших доврши. 019 PSA 091 001 Који живи у заклону Вишњег, у сену Свемогућег почива. 019 PSA 091 002 Говори Господу: Ти си уточиште моје и бранич мој, Бог мој, у ког се уздам. 019 PSA 091 003 Он ће те избавити из замке птичареве, и од љутог помора; 019 PSA 091 004 Перјем својим осениће те, и под крилима Његовим заклонићеш се; истина је Његова штит и ограда. 019 PSA 091 005 Нећеш се бојати страхоте ноћне, стреле, која лети дању, 019 PSA 091 006 Помора, који иде по мраку, болести, која у подне мори. 019 PSA 091 007 Пашће поред тебе хиљада и десет хиљада с десне стране теби, а тебе се неће дотаћи. 019 PSA 091 008 Само ћеш гледати очима својим, и видећеш плату безбожницима. 019 PSA 091 009 Јер си Ти, Господе, поуздање моје. Вишњег си изабрао себи за уточиште. 019 PSA 091 010 Неће Те зло задесити, и ударац неће досегнути до колибе Твоје. 019 PSA 091 011 Јер анђелима својим заповеда за Тебе да Те чувају по свим путевима Твојим. 019 PSA 091 012 На руке ће Те узети да где не запнеш за камен ногом својом. 019 PSA 091 013 На лава и на аспиду наступаћеш и газићеш лавића и змаја. 019 PSA 091 014 "Кад ме љуби, избавићу Га; заклонићу Га, кад је познао име моје. 019 PSA 091 015 Зазваће ме, и услишићу Га; с Њим ћу бити у невољи, избавићу Га и прославићу Га. 019 PSA 091 016 Дугог живота наситићу Га, и показаћу му спасење своје." 019 PSA 092 001 Лепо је хвалити Господа, и певати имену Твом, Вишњи, 019 PSA 092 002 Јављати јутром милост Твоју, и истину Твоју ноћу, 019 PSA 092 003 Уз десет жица и уз псалтир, и уз јасне гусле! 019 PSA 092 004 Јер си ме развеселио, Господе, делима својим, с дела руку Твојих радујем се. 019 PSA 092 005 Како су велика дела Твоја, Господе! Веома су дубоке помисли Твоје. 019 PSA 092 006 Безумник не зна, и незналица не разуме то. 019 PSA 092 007 Кад безбожници ничу као трава и цветају сви који чине безакоње, то бива зато да би се истребили довека. 019 PSA 092 008 А Ти си, Господе, висок увек. 019 PSA 092 009 Јер ево непријатељи Твоји, Господе, јер ево непријатељи Твоји гину, и расипају се сви који чине безакоње; 019 PSA 092 010 А мој рог Ти узвишујеш као рог у једнорога, ја сам помазан новим уљем. 019 PSA 092 011 И око моје види непријатеље моје, и о безаконицима, који устају на мене, слушају уши моје. 019 PSA 092 012 Праведник се зелени као Финик, као кедар на Ливану узвишује се. 019 PSA 092 013 Који су засађени у дому Господњем, зелене се у дворовима Бога нашег; 019 PSA 092 014 Родни су и у старости, једри и зелени, 019 PSA 092 015 Јављајући да је праведан Господ, бранич мој, и да нема у Њему неправде. 019 PSA 093 001 Господ царује. Обукао се у величанство, обукао се Господ у силу, и опасао се. Зато је васиљена тврда, и неће се померити. 019 PSA 093 002 Престо Твој стоји од искона; од века Ти си. 019 PSA 093 003 Подижу реке, Господе, подижу реке глас свој, подижу реке вале своје: 019 PSA 093 004 Од хујања воде многе и силне, од вала морских силнији је на висини Господ. 019 PSA 093 005 Сведочанства су Твоја веома тврда; дому Твом припада светлост, Господе, на дуго време. 019 PSA 094 001 Боже од освете, Господе, Боже од освете, покажи се! 019 PSA 094 002 Подигни се, судијо земаљски, подај заслугу охолима. 019 PSA 094 003 Докле ће се безбожници, Господе, докле ће се безбожници хвалити? 019 PSA 094 004 Руже и охоло говоре, величају се сви који чине безакоње. 019 PSA 094 005 Газе народ Твој, Господе, и достојање Твоје муче. 019 PSA 094 006 Удовицу и дошљака убијају, и сироте море. 019 PSA 094 007 И говоре: Неће видети Господ, и неће дознати Бог Јаковљев. 019 PSA 094 008 Оразумите се, прелуди људи! Будале! Кад ћете бити паметни? 019 PSA 094 009 Који је створио ухо, зар не чује? И који је око начинио, зар не види? 019 PSA 094 010 Зар неће обличити који народе уразумљује, који учи човека да зна? 019 PSA 094 011 Господ зна мисли људима како су ништаве. 019 PSA 094 012 Благо човеку кога Ти, Господе, уразумљујеш, и законом својим учиш; 019 PSA 094 013 Да би му дао мир у зле дане, док се ископа јама безбожнику. 019 PSA 094 014 Јер неће одбацити Господ народ свој, и достојање своје неће оставити. 019 PSA 094 015 Јер ће се суд вратити на правду, у њега ће наћи сви правог срца. 019 PSA 094 016 Ко ће устати за мене супрот злима? Ко ће стати за мене супрот онима који чине безакоње? 019 PSA 094 017 Кад ми Господ не би био помоћник, брзо би се душа моја преселила онамо где се ћути. 019 PSA 094 018 Кад кажем: Дрхће ми нога, милост Твоја, Господе, прихвата ме. 019 PSA 094 019 Кад се умноже бриге у срцу мом, утехе Твоје разговарају душу моју. 019 PSA 094 020 Еда ли ће се близу Тебе стати престо крвнички, и онај који намишља насиље насупрот закону? 019 PSA 094 021 Спремају се на душу праведникову, и крв праву окривљују. 019 PSA 094 022 Али је Господ моје пристаниште, и Бог је мој тврдо уточиште моје. 019 PSA 094 023 Он ће им вратити за безакоње њихово, за њихову злоћу истребиће их, истребиће их Господ, Бог наш. 019 PSA 095 001 Ходите, запевајмо Господу, покликнимо Богу, граду спасења свог! 019 PSA 095 002 Изађимо пред лице Његово с хвалом, у песмама покликнимо Му! 019 PSA 095 003 Јер је Господ велик Бог и велик Цар над свим боговима. 019 PSA 095 004 У Његовој су руци дубине земаљске, и висине горске Његове су. 019 PSA 095 005 Његово је море и Он га је створио, и сухоту руке су Његове начиниле. 019 PSA 095 006 Ходите, поклонимо се, припаднимо, клекнимо пред Господом, Творцем својим. 019 PSA 095 007 Јер је Он Бог наш, и ми народ паше Његове и овце руке Његове. Сад кад бисте послушали глас Његов: 019 PSA 095 008 "Немојте да вам одрвени срце ваше као у Мериви, као у дан кушања у пустињи, 019 PSA 095 009 Где ме кушаше оци ваши, испиташе и видеше дело моје. 019 PSA 095 010 Четрдесет година срдих се на род онај, и рекох: Ови људи тумарају срцем, и не знају путеве моје; 019 PSA 095 011 И зато се заклех у гневу свом да неће ући у мир мој." 019 PSA 096 001 Певајте Господу песму нову, певај Господу, сва земљо! 019 PSA 096 002 Певајте Господу, благосиљајте име Његово, јављајте од дана на дан спасење Његово. 019 PSA 096 003 Казујте по народима славу Његову, по свим племенима чудеса Његова. 019 PSA 096 004 Јер је велик Господ и ваља Га хвалити: страшнији је од свих богова. 019 PSA 096 005 Јер су сви богови у народа ништа; а Господ је небеса створио. 019 PSA 096 006 Слава је и величанство пред лицем Његовим, сила и красота у светињи Његовој. 019 PSA 096 007 Дајте, Господу, племена народна, дајте Господу славу и част. 019 PSA 096 008 Дајте Господу славу према имену Његовом. Носите даре и идите у дворе Његове. 019 PSA 096 009 Поклоните се Господу у светој красоти. Стрепи пред Њим, сва земљо! 019 PSA 096 010 Реците народима: Господ царује; зато је васиљена тврда и неће се поместити; Он ће судити народима право. 019 PSA 096 011 Нек се веселе небеса, и земља се радује; нек пљеска море и шта је у њему; 019 PSA 096 012 Нека скаче поље и све што је на њему; тада нек се радују сва дрвета шумска 019 PSA 096 013 Пред лицем Господњим; јер иде, јер иде да суди земљи. Судиће васиљеној по правди, и народима по истини својој. 019 PSA 097 001 Господ царује: нек се радује земља! Нек се веселе острва многа. 019 PSA 097 002 Облак је и мрак око Њега; благост и правда подножје престолу његовом. 019 PSA 097 003 Огањ пред Њим иде, и пали наоколо непријатеље Његове. 019 PSA 097 004 Муње Његове севају по васиљеној; види и стрепи земља. 019 PSA 097 005 Горе као восак топе се од лица Господњег, од лица Господа свој земљи. 019 PSA 097 006 Небеса казују правду Његову, и сви народи виде славу Његову. 019 PSA 097 007 Нек се стиде сви који се клањају киповима, који се хвале идолима својим. Поклоните Му се сви богови. 019 PSA 097 008 Чује и радује се Сион, и кћери се јудејске веселе ради судова Твојих, Господе! 019 PSA 097 009 Јер си Ти, Господе, висок над свом земљом и надвишујеш све богове. 019 PSA 097 010 Који љубите Господа, мрзите на зло. Он чува душе светаца својих; из руку безбожничких отима их. 019 PSA 097 011 Светлост се просипа на праведника, и весеље на оне који су правог срца. 019 PSA 097 012 Радујте се праведни о Господу, и славите свето име Његово. 019 PSA 098 001 Појте Господу песму нову, јер учини чудеса. Поможе Му десница Његова и света мишица Његова. 019 PSA 098 002 Јави Господ спасење своје, пред народима откри правду своју. 019 PSA 098 003 Опомену се милости своје и верности своје к дому Израиљевом. Видеше сви крајеви земаљски спасење Бога нашег. 019 PSA 098 004 Радуј се Господу, сва земљо; певајте, покликујте и попевајте! 019 PSA 098 005 Ударајте Господу у гусле, у гусле и с гласом псаламским. 019 PSA 098 006 У трубе и рогове затрубите пред царем Господом. 019 PSA 098 007 Нека пљеска море и шта је у њему, васиљена и који у њој живе; 019 PSA 098 008 Реке нека пљескају рукама; скупа горе нек се радују 019 PSA 098 009 Пред лицем Господњим; јер иде да суди земљи; судиће васиљеној праведно, и народима верно. 019 PSA 099 001 Господ царује: нека стрепе народи; седи на херувимима: нек се дрма земља! 019 PSA 099 002 Господ је на Сиону велик, и висок над свима народима. 019 PSA 099 003 Нека славе велико и страшно име Твоје; да је свет! 019 PSA 099 004 Нека славе силу цара који љуби правду. Ти си утврдио правду; суд и правду Ти си уредио у Јакову. 019 PSA 099 005 Узвишујте Господа Бога нашег, и клањајте се подножју Његовом; да је свет! 019 PSA 099 006 Мојсије и Арон, свештеници Његови, и Самуило један од оних који призивају име Његово, призиваху Бога, и Он их услиши. 019 PSA 099 007 У ступу од облака говораше њима; они чуваше заповести Његове и уредбу коју им даде. 019 PSA 099 008 Господе, Боже наш, Ти си их услишио; Ти си им био Бог благ и плаћао за дела њихова. 019 PSA 099 009 Узвишујте Господа Бога нашег, и клањајте се на светој гори Његовој, јер је свет Господ Бог наш. 019 PSA 100 001 Радуј се Господу, сва земљо! 019 PSA 100 002 Служите Господу весело; идите пред лице Његово певајући! 019 PSA 100 003 Познајте Господ да је Бог. Он нас је створио, и ми смо достојање Његово, народ Његов и овце паше Његове. 019 PSA 100 004 Улазите на врата Његова са славом, у дворе Његове с хвалом. Славите Га, и благосиљајте име Његово. 019 PSA 100 005 Јер је добар Господ; милост је Његова увек, и истина Његова од колена на колено. 019 PSA 101 001 Милост и правду певам; Тебе, Господе, славим. 019 PSA 101 002 Размишљам о путу правом, кад би год дошао к мени, ходим у безазлености срца свог у дому свом. 019 PSA 101 003 Не стављам пред очи своје речи непотребне, мрзим на дела која су против закона, не пристајем за њима. 019 PSA 101 004 Срце покварено далеко је од мене; злих не знам. 019 PSA 101 005 Ко тајно опада ближњег свог, тог изгоним; ко је охолог ока и надутог срца, тог не трпим. 019 PSA 101 006 Очи су моје обраћене на верне на земљи, да би седели са мном. Ко ходи путем правим, тај служи мени. 019 PSA 101 007 Не живи у дому мом који ради лукаво; који говори лаж, не стоји пред очима мојим. 019 PSA 101 008 Јутром затирем све безбожнике на земљи, да бих истребио из града Господњег све који чине безакоње. 019 PSA 102 001 Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те. 019 PSA 102 002 Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме. 019 PSA 102 003 Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше. 019 PSA 102 004 Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој. 019 PSA 102 005 Од уздисања мог приону кост моја за месо моје. 019 PSA 102 006 Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама. 019 PSA 102 007 Не спавам, и седим као птица без друга на крову. 019 PSA 102 008 Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу. 019 PSA 102 009 Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама. 019 PSA 102 010 Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме. 019 PSA 102 011 Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се. 019 PSA 102 012 А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена. 019 PSA 102 013 Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време; 019 PSA 102 014 Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале. 019 PSA 102 015 Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове; 019 PSA 102 016 Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој; 019 PSA 102 017 Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове. 019 PSA 102 018 Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа. 019 PSA 102 019 Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу. 019 PSA 102 020 Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне; 019 PSA 102 021 Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму, 019 PSA 102 022 Кад се скупе народи и царства да служе Господу. 019 PSA 102 023 Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје. 019 PSA 102 024 Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена. 019 PSA 102 025 Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих. 019 PSA 102 026 То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се. 019 PSA 102 027 Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи. 019 PSA 102 028 Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим. 019 PSA 103 001 Благосиљај, душо моја, Господа, и све што је у мени свето име Његово. 019 PSA 103 002 Благосиљај, душо моја, Господа, и не заборављај ниједно добро што ти је учинио. 019 PSA 103 003 Он ти прашта све грехе и исцељује све болести твоје; 019 PSA 103 004 Избавља од гроба живот твој, венчава те добротом и милошћу; 019 PSA 103 005 Испуња добрим жеље твоје, понавља се као у орла младост твоја. 019 PSA 103 006 Господ твори правду и суд свима којима се криво чини. 019 PSA 103 007 Показа путеве своје Мојсију, синовима Израиљевим дела своја. 019 PSA 103 008 Милостив је и добар Господ, спор на гнев и веома благ. 019 PSA 103 009 Не гневи се једнако, нити се довека срди. 019 PSA 103 010 Не поступа с нама по гресима нашим, нити нам враћа по неправдама нашим. 019 PSA 103 011 Него колико је небо високо од земље, толика је милост Његова к онима који Га се боје. 019 PSA 103 012 Колико је исток далеко од запада, толико удаљује од нас безакоња наша. 019 PSA 103 013 Како отац жали синове, тако Господ жали оне који Га се боје. 019 PSA 103 014 Јер зна грађу нашу, опомиње се да смо прах. 019 PSA 103 015 Дани су човечији као трава; као цвет у пољу, тако цвета. 019 PSA 103 016 Дуне ветар на њ, и нестане га, нити ће га више познати место његово. 019 PSA 103 017 Али милост Господња остаје од века и довека на онима који Га се боје, и правда Његова на синовима синова, 019 PSA 103 018 Који држе завет Његов, и памте заповести Његове, да их извршују. 019 PSA 103 019 Господ на небесима постави престо свој, и царство Његово свим влада. 019 PSA 103 020 Благосиљајте Господа анђели Његови, који сте силни крепошћу, извршујете реч Његову слушајући глас речи Његове. 019 PSA 103 021 Благосиљајте Господа све војске Његове, слуге Његове, које творите вољу Његову. 019 PSA 103 022 Благосиљајте Господа сва дела Његова, по свим местима владе Његове! Благосиљај, душо моја Господа! 019 PSA 104 001 Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту. 019 PSA 104 002 Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор; 019 PSA 104 003 Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним. 019 PSA 104 004 Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге. 019 PSA 104 005 Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века. 019 PSA 104 006 Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде. 019 PSA 104 007 Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку. 019 PSA 104 008 Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио. 019 PSA 104 009 Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу. 019 PSA 104 010 Извео си изворе по долинама, између гора теку воде. 019 PSA 104 011 Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју. 019 PSA 104 012 На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов. 019 PSA 104 013 Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља. 019 PSA 104 014 Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље. 019 PSA 104 015 И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи. 019 PSA 104 016 Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио. 019 PSA 104 017 На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама. 019 PSA 104 018 Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима. 019 PSA 104 019 Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој. 019 PSA 104 020 Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско; 019 PSA 104 021 Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи. 019 PSA 104 022 Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје. 019 PSA 104 023 Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера. 019 PSA 104 024 Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог. 019 PSA 104 025 Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика; 019 PSA 104 026 Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему. 019 PSA 104 027 Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време. 019 PSA 104 028 Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра. 019 PSA 104 029 Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се. 019 PSA 104 030 Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи. 019 PSA 104 031 Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја! 019 PSA 104 032 Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се. 019 PSA 104 033 Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год. 019 PSA 104 034 Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу. 019 PSA 104 035 Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја! 019 PSA 105 001 Хвалите Господа; гласите име Његово; јављајте по народима дела Његова. 019 PSA 105 002 Певајте Му и славите Га; казујте сва чудеса Његова. 019 PSA 105 003 Хвалите се светим именом Његовим; нек се весели срце оних који траже Господа. 019 PSA 105 004 Тражите Господа и силу Његову, тражите лице Његово без престанка. 019 PSA 105 005 Памтите чудеса Његова која је учинио, знаке Његове и судове уста Његових. 019 PSA 105 006 Семе Аврамово слуге су Његове, синови Јаковљеви изабрани Његови. 019 PSA 105 007 Он је Господ Бог наш, по свој су земљи судови Његови. 019 PSA 105 008 Памти увек завет свој, реч, коју је дао на хиљаду колена. 019 PSA 105 009 Шта је заветовао Авраму, и за шта се клео Исаку. 019 PSA 105 010 То је поставио Јакову за закон, и Израиљу за завет вечни, 019 PSA 105 011 Говорећи: Теби ћу дати земљу хананску у наследни део. 019 PSA 105 012 Тада их још беше мало на број, беше их мало, и беху дошљаци. 019 PSA 105 013 Иђаху од народа до народа, из једног царства к другом племену. 019 PSA 105 014 Не даде никоме да им науди, и караше за њих цареве: 019 PSA 105 015 "Не дирајте у помазанике моје, и пророцима мојим не чините зла." 019 PSA 105 016 И пусти глад на ону земљу; и потре сав хлеб што је за храну. 019 PSA 105 017 Посла пред њима човека; у робље продан би Јосиф. 019 PSA 105 018 Оковима стегоше ноге његове, гвожђе тишташе душу његову, 019 PSA 105 019 Док се стече реч његова, и реч Господња прослави га. 019 PSA 105 020 Посла цар и одреши га; господар над народима, и пусти га. 019 PSA 105 021 Постави га господарем над домом својим, и заповедником над свим што имаше. 019 PSA 105 022 Да влада над кнезовима његовим по својој вољи, и старешине његове уразумљује. 019 PSA 105 023 Тада дође Израиљ у Мисир, и Јаков се пресели у земљу Хамову. 019 PSA 105 024 И намножи Бог народ свој и учини га јачег од непријатеља његових. 019 PSA 105 025 Преврну се срце њихово те омрзнуше на народ Његов, и чинише лукавство слугама Његовим. 019 PSA 105 026 Посла Мојсија, слугу свог, Арона изабраника свог. 019 PSA 105 027 Показаше међу њима чудотворну силу Његову и знаке Његове у земљи Хамовој. 019 PSA 105 028 Пусти мрак и замрачи, и не противише се речи Његовој. 019 PSA 105 029 Претвори воду њихову у крв, и помори рибу њихову. 019 PSA 105 030 Провре земља њихова жабама, и клети царева њихових. 019 PSA 105 031 Рече, и дођоше бубине, уши по свим крајевима њиховим. 019 PSA 105 032 Место дажда посла на њих град, живи огањ на земљу њихову. 019 PSA 105 033 И поби чокоте њихове и смокве њихове, и потре дрвета у крајевима њиховим. 019 PSA 105 034 Рече, и дођоше скакавци и гусенице небројене; 019 PSA 105 035 И изједоше сву траву по земљи њиховој, и поједоше род у пољу њихову. 019 PSA 105 036 И поби све првенце у земљи њиховој, првине сваког труда њиховог. 019 PSA 105 037 Изведе Израиљце са сребром и златом, и не беше сустала у племенима њиховим. 019 PSA 105 038 Обрадова се Мисир изласку њиховом, јер страх њихов беше на њ пао. 019 PSA 105 039 Разастре им облак за покривач, и огањ да светли ноћу. 019 PSA 105 040 Молише, и посла им препелице, и хлебом их небеским храни. 019 PSA 105 041 Отвори камен и протече вода, реке протекоше по сувој пустињи. 019 PSA 105 042 Јер се опомињаше свете речи своје к Авраму, слузи свом. 019 PSA 105 043 И изведе народ свој у радости, избране своје у весељу. 019 PSA 105 044 И даде им земљу народа и труд туђинаца у наследство. 019 PSA 105 045 Да би чували заповести Његове, и законе Његове пазили. Алилуја. 019 PSA 106 001 Хвалите Господа, јер је добар, јер је довека милост Његова. 019 PSA 106 002 Ко ће исказати силу Господњу? Испричати сву славу Његову? 019 PSA 106 003 Благо онима који држе истину и творе право свагда! 019 PSA 106 004 Опомени ме се, Господе, по својој милости к народу свом; походи ме помоћу својом, 019 PSA 106 005 Да бих видео у добру изабране Твоје, веселио се у весељу народа Твог, хвалио се заједно с наследством Твојим. 019 PSA 106 006 Згрешисмо с оцима својим, постасмо кривци, безаконици. 019 PSA 106 007 Оци наши у Мисиру не разумеше чудеса Твојих, не опомињаше се великих милости Твојих, и викаше крај мора, крај Црвеног Мора. 019 PSA 106 008 Али им Он поможе имена свог ради, да би показао силу своју. 019 PSA 106 009 Запрети Црвеном Мору, и пресахну; и преведе их преко бездане као преко пустиње; 019 PSA 106 010 И сачува их од руке ненавидникове, и избави их из руке непријатељеве. 019 PSA 106 011 Покри вода непријатеље њихове, ниједан од њих не оста. 019 PSA 106 012 Тада вероваше речима Његовим, и певаше Му хвалу. 019 PSA 106 013 Али брзо заборавише дела Његова, и не почекаше воље Његове. 019 PSA 106 014 Полакомише се у пустињи, и стадоше кушати Бога у земљи где се не живи. 019 PSA 106 015 Он испуни молбу њихову, али посла погибао на душу њихову. 019 PSA 106 016 Позавидеше Мојсију и Арону, ког беше Господ осветио. 019 PSA 106 017 Раседе се земља, и прождре Датана и затрпа чету Авиронову. 019 PSA 106 018 И спали огањ чету њихову, и пламен сажеже безбожнике. 019 PSA 106 019 Начинише теле код Хорива, и клањаху се кипу. 019 PSA 106 020 Мењаху славу своју на прилику вола, који једе траву. 019 PSA 106 021 Заборавише Бога, Спаситеља свог, који је учинио велика дела у Мисиру, 019 PSA 106 022 Дивна у земљи Хамовој, страшна на Црвеном Мору. 019 PSA 106 023 И хтеде их истребити, да Мојсије изабраник Његов не стаде као у раселини пред Њим, и не одврати јарост Његову да их не истреби. 019 PSA 106 024 После не марише за земљу жељену, не вероваше речи Његовој. 019 PSA 106 025 Побунише се у шаторима својим, не слушаше глас Господњи. 019 PSA 106 026 И Он подиже руку своју на њих, да их побије у пустињи, 019 PSA 106 027 Да побије племе њихово међу народима, и расеје их по земљама. 019 PSA 106 028 И присташе за Велфегором, и једоше принесено на жртву мртвима. 019 PSA 106 029 И расрдише Бога делима својим, и удари у њих погибао. 019 PSA 106 030 И устаде Финес, и умилостиви, и престаде погибао. 019 PSA 106 031 И то му се прими у правду, од колена до колена довека. 019 PSA 106 032 И разгневише Бога на води Мериви, и Мојсије пострада њих ради; 019 PSA 106 033 Јер дотужише духу његовом, и погреши устима својим. 019 PSA 106 034 Не истребише народе, за које им је Господ рекао; 019 PSA 106 035 Него се помешаше с незнабошцима, и научише дела њихова. 019 PSA 106 036 Стадоше служити идолима њиховим, и они им бише замка. 019 PSA 106 037 Синове своје и кћери своје приносише на жртву ђаволима. 019 PSA 106 038 Проливаше крв праву; крв синова својих и кћери својих, које приношаху на жртву идолима хананским, и оскврни се земља крвним делима. 019 PSA 106 039 Оскврнише себе делима својим, и чинише прељубу поступањем својим. 019 PSA 106 040 И плану гнев Господњи на народ Његов, и омрзну Му део Његов. 019 PSA 106 041 И предаде их у руке незнабожачке, и ненавидници њихови стадоше господарити над њима. 019 PSA 106 042 Досађиваше им непријатељи њихови, и они бише покорени под власт њихову. 019 PSA 106 043 Много их је пута избављао, али Га они срдише намерама својим, и бише поништени за безакоње своје. 019 PSA 106 044 Али Он погледа на невољу њихову, чувши тужњаву њихову, 019 PSA 106 045 И опомену се завета свог с њима, и покаја се по великој милости својој; 019 PSA 106 046 И учини, те их стадоше жалити сви који их беху заробили. 019 PSA 106 047 Спаси нас, Господе Боже наш, и покупи нас из незнабожаца, да славимо свето име Твоје, да се хвалимо Твојом славом! 019 PSA 106 048 Благословен Господ Бог Израиљев од века и довека! И сав народ нека каже: Амин! Алилуја! 019 PSA 107 001 Хвалите Господа, јер је добар; јер је довека милост Његова. 019 PSA 107 002 Тако нека кажу које је избавио Господ, које је избавио из руке непријатељеве, 019 PSA 107 003 Скупио их из земаља, од истока и запада, од севера и мора. 019 PSA 107 004 Луташе по пустињи где се не живи, пута граду насељеном не находише; 019 PSA 107 005 Беху гладни и жедни, и душа њихова изнемагаше у њима; 019 PSA 107 006 Али завикаше ка Господу у тузи својој; и избави их из невоље њихове. 019 PSA 107 007 И изведе их на прав пут, који иде у град насељени. 019 PSA 107 008 Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских! 019 PSA 107 009 Јер сити душу ташту, и душу гладну пуни добра. 019 PSA 107 010 Седеше у тами и у сену смртном, оковани у тугу и у гвожђе; 019 PSA 107 011 Јер не слушаше речи Божијих, и не марише за вољу Вишњег. 019 PSA 107 012 Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не беше кога да помогне. 019 PSA 107 013 Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове; 019 PSA 107 014 Изведе их из таме и сена смртног, и раскиде окове њихове. 019 PSA 107 015 Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских! 019 PSA 107 016 Јер разби врата бронзана, и преворнице гвоздене сломи. 019 PSA 107 017 Безумници страдаше за неваљале путеве своје, и за неправде своје. 019 PSA 107 018 Свако се јело гадило души њиховој, и дођоше до врата смртних. 019 PSA 107 019 Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове. 019 PSA 107 020 Посла реч своју и исцели их, и избави их из гроба њиховог. 019 PSA 107 021 Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских! 019 PSA 107 022 И нека принесу жртву за хвалу, и казују дела Његова у песмама! 019 PSA 107 023 Који плове по мору на корабљима, и раде на великим водама, 019 PSA 107 024 Они су видели дела Господња, и чудеса Његова у дубини. 019 PSA 107 025 Каже, и диже се силан ветар, и устају вали на њему, 019 PSA 107 026 Дижу се до небеса и спуштају до бездана: душа се њихова у невољи разлива; 019 PSA 107 027 Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестаје. 019 PSA 107 028 Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове. 019 PSA 107 029 Он обраћа ветар у тишину, и вали њихови умукну. 019 PSA 107 030 Веселе се кад се стишају, и води их у пристаниште које желе. 019 PSA 107 031 Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских! 019 PSA 107 032 Нека Га узвишују на сабору народном, на скупштини старешинској славе Га! 019 PSA 107 033 Он претвара реке у пустињу, и изворе водене у сухоту, 019 PSA 107 034 Родну земљу у слану пустару за неваљалство оних који живе на њој. 019 PSA 107 035 Он претвара пустињу у језера, и суву земљу у изворе водене, 019 PSA 107 036 И насељава онамо гладне. Они зидају градове за живљење; 019 PSA 107 037 Сеју поља, саде винограде и сабирају летину. 019 PSA 107 038 Благосиља их и множе се јако, и стоке им не умањује. 019 PSA 107 039 Пре их беше мало, падаху од зла и невоље, што их стизаше. 019 PSA 107 040 Он сипа срамоту на кнезове, и оставља их да лутају по пустињи где нема путева. 019 PSA 107 041 Он извлачи убогога из невоље, и племена множи као стадо. 019 PSA 107 042 Добри виде и радују се, а свако неваљалство затискује уста своја. 019 PSA 107 043 Ко је мудар, нека запамти ово, и нека познају милости Господње. 019 PSA 108 001 Готово је срце моје, Боже; певаћу и хвалићу заједно са славом својом. 019 PSA 108 002 Прени се псалтире и гусле, устаћу рано. 019 PSA 108 003 Славићу Тебе, Господе, по народима, појаћу Теби по племенима. 019 PSA 108 004 Јер је сврх небеса милост Твоја и до облака истина Твоја. 019 PSA 108 005 Узвиси се више небеса, Боже, и по свој земљи нека буде слава Твоја! 019 PSA 108 006 Да би се избавили мили Твоји, помози десницом својом, и услиши ме. 019 PSA 108 007 Бог рече у светињи својој: "Веселићу се, разделићу Сихем, и долину Сокот размерићу. 019 PSA 108 008 Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крепост главе моје, Јуда скиптар мој. 019 PSA 108 009 Моав је чаша из које се умивам, Едому ћу пружити обућу своју; над земљом филистејском попеваћу." 019 PSA 108 010 Ко ће ме одвести у тврди град? Ко ће ме отпратити до Едома? 019 PSA 108 011 Зар нећеш Ти, Боже, који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војскама нашим? 019 PSA 108 012 Дај нам помоћ у тескоби, одбрана је човечија узалуд. 019 PSA 108 013 Богом смо јаки; Он гази непријатеље наше. 019 PSA 109 001 Боже, славо моја, немој ћутати, 019 PSA 109 002 Јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивим. 019 PSA 109 003 Речима злобним са свих страна гоне ме, и оружају се на ме низашта. 019 PSA 109 004 За љубав моју устају на мене, а ја се молим. 019 PSA 109 005 Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју. 019 PSA 109 006 Постави над њим старешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране. 019 PSA 109 007 Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде грех. 019 PSA 109 008 Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други. 019 PSA 109 009 Деца његова нек буду сироте, и жена његова удовица. 019 PSA 109 010 Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина. 019 PSA 109 011 Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову. 019 PSA 109 012 Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове. 019 PSA 109 013 Наслеђе његово нек се затре, у другом колену нека погине име њихово. 019 PSA 109 014 Безакоње старих његових нек се спомене у Господа, и грех матере његове нек се не избрише. 019 PSA 109 015 Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи; 019 PSA 109 016 Зато што се није сећао чинити милост, него је гонио човека ништег и убогог, и тужном у срцу тражио смрт. 019 PSA 109 017 Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега. 019 PSA 109 018 Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове. 019 PSA 109 019 Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше. 019 PSA 109 020 Таква плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју. 019 PSA 109 021 А мени, Господе, Господе, учини шта приличи имену Твом. Ти си добар, милошћу својом избави ме. 019 PSA 109 022 Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени. 019 PSA 109 023 Нестаје ме као сена, кад се одмиче; терају ме као скакавце. 019 PSA 109 024 Колена моја изнемогоше од поста, и тело моје омрша. 019 PSA 109 025 Постадох подсмех њима; видећи ме машу главом својом. 019 PSA 109 026 Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој. 019 PSA 109 027 Нека познају да је ово Твоја рука, и Ти, Господе, да си ово учинио. 019 PSA 109 028 Они куну, а Ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се Твој обрадује. 019 PSA 109 029 Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим. 019 PSA 109 030 Хвалићу Господа веома устима својим, и усред многих славићу Га, 019 PSA 109 031 Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од оних који осуђују душу његову. 019 PSA 110 001 Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје за подножје ногама Твојим. 019 PSA 110 002 Скиптар силе даје ти Господ са Сиона: владај сред непријатеља својих. 019 PSA 110 003 У дан рата Твог народ је Твој готов у светој красоти. Као роса зори из утробе, таква је у Тебе младост Твоја. 019 PSA 110 004 Господ се заклео, и неће се покајати: ти си свештеник довека по реду Мелхиседековом. 019 PSA 110 005 Господ је теби с десне стране. Побиће у дан гнева свог цареве; 019 PSA 110 006 Судиће народима, напуниће земљу трупова; сатрће главу на земљи широкој. 019 PSA 110 007 Из потока ће на путу пити, и зато ће подигнути главу. 019 PSA 111 001 Хвалим Те, Господе, од свега срца на већу праведничком и на сабору. 019 PSA 111 002 Велика су дела Господња, драга свима који их љубе. 019 PSA 111 003 Дело је Његово слава и красота, и правда Његова траје довека. 019 PSA 111 004 Чудеса је своја учинио да се не забораве; добар је и милостив Господ. 019 PSA 111 005 Храну даје онима који Га се боје, памти увек завет свој. 019 PSA 111 006 Силу дела својих јавио је народу свом давши им наследство народа. 019 PSA 111 007 Дела су руку Његових истина и правда; верне су све заповести Његове; 019 PSA 111 008 Тврде су за ва век века, основане на истини и правди. 019 PSA 111 009 Избављење посла народу свом; постави зававек завет свој. Име је Његово свето, и ваља Му се клањати. 019 PSA 111 010 Почетак је мудрости страх Господњи; добра су разума сви који их творе. Хвала Његова траје довека. 019 PSA 112 001 Благо човеку који се боји Господа, коме су веома омилеле заповести Његове. 019 PSA 112 002 Силно ће бити на земљи семе његово, род праведнички биће благословен. 019 PSA 112 003 Обиље је и богатство у дому његовом, и правда његова траје довека. 019 PSA 112 004 У тами сјаје видело праведницима од доброг, милостивог и праведног. 019 PSA 112 005 Благо ономе који је милостив и даје у зајам! Он ће дати тврђу речима својим на суду. 019 PSA 112 006 Јер неће посрнути довека, праведник ће се спомињати увек. 019 PSA 112 007 Не боји се злог гласа; срце је његово стално, узда се у Господа. 019 PSA 112 008 Утврђено је срце његово, неће се побојати, и видеће како падају непријатељи његови. 019 PSA 112 009 Просипа, даје убогима; правда његова траје довека, рог се његов узвишује у слави. 019 PSA 112 010 Безбожник види, и једи се, шкргуће зубима својим, и сахне. Жеља ће безбожницима пропасти. 019 PSA 113 001 Хвалите, слуге Господње, хвалите име Господње, 019 PSA 113 002 Да буде име Господње благословено одсад и довека. 019 PSA 113 003 Од истока сунчаног до запада да се слави име Господње. 019 PSA 113 004 Узвишен је над свима народима Господ; сврх небеса је слава Његова. 019 PSA 113 005 Ко је као Господ, Бог наш, који седи на висини; 019 PSA 113 006 Који се сагиба да види шта је на небесима и на земљи; 019 PSA 113 007 Који из праха подиже убогога, и из кала узвишује ништега; 019 PSA 113 008 И посађује га с кнезовима, с кнезовима у народу његовом; 019 PSA 113 009 Од нероткиње насељава кућу, учинивши је радосном мајком синовима. Алилуја! 019 PSA 114 001 Кад изађе Израиљ из Мисира, дом Јаковљев из народа туђег, 019 PSA 114 002 Јудеја постаде светиња Божија, Израиљ област Његова. 019 PSA 114 003 Море виде и побеже; Јордан се обрати натраг. 019 PSA 114 004 Горе скакаше као овнови, брдашца као јагањци. 019 PSA 114 005 Шта ти би, море, те побеже и теби, Јордане, те се обрати натраг? 019 PSA 114 006 Горе, што скачете као овнови, и брдашца, као јагањци? 019 PSA 114 007 Пред лицем Господњим дрхћи, земљо, пред лицем Бога Јаковљевог. 019 PSA 114 008 Који претвара камен у језеро водено, гранит у извор водени. 019 PSA 115 001 Не нама, Господе, не нама, него имену свом дај славу, по милости својој, по истини својој. 019 PSA 115 002 Зашто да говоре народи: Где ли је Бог њихов? 019 PSA 115 003 Бог је наш на небесима, твори све што хоће. 019 PSA 115 004 Идоли су њихови сребро и злато, дело руку човечијих. 019 PSA 115 005 Уста имају, а не говоре; очи имају, а не виде; 019 PSA 115 006 Уши имају, а не чују; ноздрве имају, а не миришу; 019 PSA 115 007 Руке имају, а не хватају; ноге имају, а не ходе, и не пуштају глас из грла свог. 019 PSA 115 008 Такви су и они који их граде, и сви који се уздају у њих. 019 PSA 115 009 Доме Израиљев, уздај се у Господа; Он им је помоћ и штит. 019 PSA 115 010 Доме Аронов, уздај се у Господа; Он им је помоћ и штит. 019 PSA 115 011 Који се бојите Господа, уздајте се у Господа; Он им је помоћ и штит. 019 PSA 115 012 Господ нас се опомиње, благосиља нас, благосиља дом Израиљев, благосиља дом Аронов; 019 PSA 115 013 Благосиља оне који се боје Господа, мале и велике. 019 PSA 115 014 Да вам Господ умножи благослове, вама и синовима вашим! 019 PSA 115 015 Господ да вас благослови, Творац неба и земље! 019 PSA 115 016 Небо је небо Господње, а земљу је дао синовима човечијим. 019 PSA 115 017 Неће Те мртви хвалити, Господе, нити они који сиђу онамо где се ћути. 019 PSA 115 018 Него ћемо ми благосиљати Господа одсад и довека. Алилуја! 019 PSA 116 001 Мило ми је што Господ услиши молитвени глас мој; 019 PSA 116 002 Што пригну к мени ухо своје; и зато ћу Га у све дане своје призивати. 019 PSA 116 003 Опколише ме болести смртне, и јади паклени задесише ме, наиђох на тугу и муку; 019 PSA 116 004 Али призвах име Господње: Господе! Избави душу моју! 019 PSA 116 005 Добар је Господ и праведан, и Бог је наш милостив; 019 PSA 116 006 Чува просте Господ; бејах у невољи, и поможе ми. 019 PSA 116 007 Врати се душо моја, у мир свој! Јер је Господ добротвор твој! 019 PSA 116 008 Ти си избавио душу моју од смрти, око моје од суза, ногу моју од спотицања. 019 PSA 116 009 Ходићу пред лицем Господњим по земљи живих. 019 PSA 116 010 Веровах кад говорих: У љутој сам невољи. 019 PSA 116 011 Рекох у сметњи својој: Сваки је човек лажа. 019 PSA 116 012 Шта ћу вратити Господу за сва добра што ми је учинио? 019 PSA 116 013 Узећу чашу спасења, и призваћу име Господње. 019 PSA 116 014 Извршићу обећања своја Господу пред свим народом Његовим. 019 PSA 116 015 Скупа је пред Господом смрт светаца Његових. 019 PSA 116 016 О Господе! Ја сам слуга Твој, ја сам слуга Твој, син слушкиње Твоје; расковао си с мене окове моје. 019 PSA 116 017 Жртву за хвалу принећу Теби, и име Господње призваћу. 019 PSA 116 018 Извршићу обећања своја Господу пред свим народом Његовим, 019 PSA 116 019 У двору дома Господњег, усред тебе, Јерусалиме. Алилуја! 019 PSA 117 001 Хвалите Господа сви народи, славите Га сва племена; 019 PSA 117 002 Јер је велика милост Његова к нама, и истина Господња траје довека. Алилуја! 019 PSA 118 001 Хвалите Господа, јер је добар, јер је довека милост Његова. 019 PSA 118 002 Нека рече Израиљ да је довека милост Његова; 019 PSA 118 003 Нека рече дом Аронов да је довека милост Његова; 019 PSA 118 004 Нека кажу сви који се боје Господа да је довека милост Његова. 019 PSA 118 005 Из тескобе повиках ка Господу и услиши ме, изведе ме на пространо место Господ. 019 PSA 118 006 Господ је са мном, не бојим се; шта ће ми учинити човек? 019 PSA 118 007 Господ ми је помоћник: слободно ћу гледати у непријатеље своје. 019 PSA 118 008 Боље је уздати се у Господа него ли се ослањати на човека; 019 PSA 118 009 Боље је уздати се у Господа неголи се ослањати на кнезове. 019 PSA 118 010 Сви ме народи опколише; али их у име Господње разбих. 019 PSA 118 011 Оптекоше, опколише ме; али их у име Господње разбих. 019 PSA 118 012 Опколише ме као пчеле саће, и угасише се као огањ у трњу: у име их Господње разбих. 019 PSA 118 013 Отиснуо си ме да паднем, али ме Господ прихвати. 019 PSA 118 014 Господ је хвала моја и песма; Он ми поста Спаситељ. 019 PSA 118 015 Глас радости и спасења чује се у колибама праведничким: "Десница Господња даје силу; 019 PSA 118 016 Десница Господња узвишује, десница Господња даје силу." 019 PSA 118 017 Нећу умрети, него ћу жив бити, и казивати дела Господња. 019 PSA 118 018 Карајући покара ме Господ; али ме смрти не даде. 019 PSA 118 019 Отворите ми врата од правде, ући ћу на њих, славићу Господа. 019 PSA 118 020 "Ево врата Господња, на која улазе праведници!" 019 PSA 118 021 Хвалим Те, што си ме услишио, и постао ми Спаситељ. 019 PSA 118 022 Камен који одбацише зидари, поста глава од угла. 019 PSA 118 023 То би од Господа и дивно је у нашим очима. 019 PSA 118 024 Ево дан, који створи Господ! Радујмо се и веселимо се у њ! 019 PSA 118 025 О Господе, помози! О Господе, дај да буде у напредак! 019 PSA 118 026 Благословен који иде у име Господње! Благосиљамо вас из дома Господњег. 019 PSA 118 027 Господ је Бог крепак, и Он нас обасја; жртву празничну, везану врпцама, водите к роговима жртвенику. 019 PSA 118 028 Ти си Бог мој, Тебе хвалим, Боже мој, Тебе узвишујем. 019 PSA 118 029 Хвалите Господа, јер је добар, јер је милост Његова довека. 019 PSA 119 001 Благо онима којима је пут чист, који ходе у закону Господњем. 019 PSA 119 002 Благо онима који чувају откривења Његова, свим срцем траже Га; 019 PSA 119 003 Који не чине безакоња, ходе путевима Његовим! 019 PSA 119 004 Ти си дао заповести своје, да се чувају добро. 019 PSA 119 005 Кад би путеви моји били управљени да чувам наредбе Твоје! 019 PSA 119 006 Онда се не бих постидео, пазећи на заповести Твоје; 019 PSA 119 007 Хвалио бих Те с правим срцем, учећи се праведним законима Твојим. 019 PSA 119 008 Чуваћу наредбе Твоје, немој ме оставити сасвим. 019 PSA 119 009 Како ће младић очистити пут свој? Владајући се по Твојим речима. 019 PSA 119 010 Свим срцем својим тражим Тебе, не дај ми да зађем од заповести Твојих. 019 PSA 119 011 У срце своје затворио сам реч Твоју, да Ти не грешим. 019 PSA 119 012 Благословен си, Господе! Научи ме наредбама својим. 019 PSA 119 013 Устима својим јављам све судове уста Твојих. 019 PSA 119 014 На путу откривења Твојих радујем се као за велико богатство. 019 PSA 119 015 О заповестима Твојим размишљам, и пазим на путеве Твоје. 019 PSA 119 016 Наредбама Твојим тешим се, не заборављам речи Твоје. 019 PSA 119 017 Учини милост слузи свом, да бих живео и чувао реч Твоју. 019 PSA 119 018 Отвори очи моје, да бих видео чудеса закона Твог; 019 PSA 119 019 Гост сам на земљи, немој сакрити од мене заповести своје. 019 PSA 119 020 Изнеможе душа моја желећи без престанка познати судове Твоје. 019 PSA 119 021 Ти си страшан проклетим охолицама, које застрањују од заповести Твојих. 019 PSA 119 022 Одврати од мене руг и срамоту, јер чувам откривења Твоја. 019 PSA 119 023 Седе кнезови и договарају се на мене; а слуга Твој размишља о наредбама Твојим. 019 PSA 119 024 Откривења су Твоја утеха моја, саветници моји. 019 PSA 119 025 Душа моја лежи у праху; оживи ме по речи својој. 019 PSA 119 026 Казујем путеве своје, и чујеш ме; научи ме наредбама својим. 019 PSA 119 027 Уразуми ме о путу заповести својих, и размишљаћу о чудесима Твојим. 019 PSA 119 028 Сузе пролива душа моја од туге, окрепи ме по речи својој. 019 PSA 119 029 Пут лажни уклони од мене и закон свој даруј ми. 019 PSA 119 030 Пут истини избрах, законе Твоје тражим. 019 PSA 119 031 Прионух за откривења Твоја, Господе; немој ме осрамотити. 019 PSA 119 032 Путем заповести Твојих трчим, јер си раширио срце моје. 019 PSA 119 033 Покажи ми, Господе, пут наредаба својих, да га се држим до краја. 019 PSA 119 034 Уразуми ме, и држаћу се закона Твог, и чувати га свим срцем. 019 PSA 119 035 Постави ме на стазу заповести својих, јер ми је она омилела. 019 PSA 119 036 Привиј срце моје к откривењима својим, а не к лакомству. 019 PSA 119 037 Одврати очи моје да не гледају ништавила, путем својим оживи ме. 019 PSA 119 038 Испуни слузи свом реч своју да Те се боји. 019 PSA 119 039 Уклони руг мој, ког се плашим; јер су судови Твоји благи. 019 PSA 119 040 Миле су ми заповести Твоје, правдом својом оживи ме. 019 PSA 119 041 Нека дође на ме милост Твоја, Господе, помоћ Твоја по речи Твојој. 019 PSA 119 042 И ја ћу одговорити ономе који ме ружи; јер се уздам у реч Твоју. 019 PSA 119 043 Немој узети никад од уста мојих речи истине, јер чекам судове Твоје. 019 PSA 119 044 И чуваћу закон Твој свагда, довека и без престанка. 019 PSA 119 045 Ходићу слободно, јер тражим заповести Твоје. 019 PSA 119 046 Говорићу о откривењима Твојим пред царевима, и нећу се стидети. 019 PSA 119 047 Тешићу се заповестима Твојим, које љубим. 019 PSA 119 048 Руке своје пружам к заповестима Твојим, које љубим, и размишљам о наредбама Твојим. 019 PSA 119 049 Опомени се речи своје к слузи свом, на коју си ми заповедио да се ослањам. 019 PSA 119 050 У невољи мојој теши ме што ме реч Твоја оживљава. 019 PSA 119 051 Охоли ми се ругају веома; али ја не одступам од закона Твог. 019 PSA 119 052 Памтим судове Твоје од искона, Господе, и тешим се. 019 PSA 119 053 Гнев ме обузима на безбожнике, који остављају закон Твој. 019 PSA 119 054 Наредбе су Твоје песма моја у путничком стану мом. 019 PSA 119 055 Ноћу помињем име Твоје, Господе, и чувам закон Твој. 019 PSA 119 056 То је моје, да чувам заповести Твоје. 019 PSA 119 057 Део мој Ти си, Господе; наумио сам чувати речи Твоје. 019 PSA 119 058 Молим Ти се из свега срца, смилуј се на ме по речи својој. 019 PSA 119 059 Разматрам путеве своје, и обраћам ноге своје к откривењима Твојим. 019 PSA 119 060 Хитим, и не затежем се чувати заповести Твоје. 019 PSA 119 061 Мреже безбожничке опколише ме, али закон Твој не заборављам. 019 PSA 119 062 У по ноћи устајем да Те славим за праведне судове Твоје. 019 PSA 119 063 У заједници сам са свима који се Тебе боје и који чувају заповести Твоје. 019 PSA 119 064 Доброте је Твоје, Господе, пуна сва земља; наредбама својим научи ме. 019 PSA 119 065 Учинио си добро слузи свом, Господе, по речи својој. 019 PSA 119 066 Доброј мисли и знању научи ме, јер заповестима Твојим верујем. 019 PSA 119 067 Пре страдања свог лутах, а сад чувам реч Твоју. 019 PSA 119 068 Ти си добар, и добро чиниш; научи ме наредбама својим. 019 PSA 119 069 Охоли плету на мене лаж, али се ја свим срцем држим заповести Твојих. 019 PSA 119 070 Задригло је срце њихово као сало, а ја се тешим законом Твојим. 019 PSA 119 071 Добро ми је што страдам, да се научим наредбама Твојим. 019 PSA 119 072 Милији ми је закон уста Твојих него хиљаде злата и сребра. 019 PSA 119 073 Руке Твоје створиле су ме и начиниле ме; уразуми ме, и научићу се заповестима Твојим. 019 PSA 119 074 Који се Тебе боје, видеће ме, и радоваће се што се уздам у Твоју реч. 019 PSA 119 075 Знам да су судови Твоји, Господе, праведни, и по правди ме караш. 019 PSA 119 076 Нека буде доброта Твоја утеха моја, као што си рекао слузи свом. 019 PSA 119 077 Нека дође к мени милосрђе Твоје, и оживим; јер је закон Твој утеха моја. 019 PSA 119 078 Нек се постиде охоли; јер ме без кривице оборише. Ја размишљам о заповестима Твојим. 019 PSA 119 079 Нек се обрате к мени који се Тебе боје, и који знају откривења Твоја. 019 PSA 119 080 Срце моје нека буде савршено у наредбама Твојим, да се не постидим. 019 PSA 119 081 Чезне душа моја за спасењем Твојим, реч Твоју чекам. 019 PSA 119 082 Чезну очи моје за речју Твојом; говорим: Кад ћеш ме утешити? 019 PSA 119 083 Постадох као мех у диму, али Твојих наредаба не заборавих. 019 PSA 119 084 Колико ће бити дана слуге Твог? Кад ћеш судити онима који ме гоне? 019 PSA 119 085 Охоли ископаше ми јаму насупрот закону Твом. 019 PSA 119 086 Све су заповести Твоје истина; без кривице ме гоне, помози ми. 019 PSA 119 087 Умало ме не убише на земљи, али ја не остављам заповести Твоје. 019 PSA 119 088 По милости својој оживи ме, и чуваћу откривења уста Твојих. 019 PSA 119 089 Довека је, Господе, реч Твоја утврђена на небесима, 019 PSA 119 090 Од колена до колена истина Твоја; Ти си поставио земљу, и стоји. 019 PSA 119 091 По Твојој наредби све стоји сад; јер све служи Теби. 019 PSA 119 092 Да није закон Твој био утеха моја, погинуо бих у невољи својој. 019 PSA 119 093 Заповести Твоје нећу заборавити довека, јер ме њима оживљаваш. 019 PSA 119 094 Ја сам Твој, помози ми, јер тражим заповести Твоје. 019 PSA 119 095 Безбожници гледају да ме убију; а ја размишљам о Твојим откривењима. 019 PSA 119 096 Свему савршеном видех крај; али је заповест Твоја веома широка. 019 PSA 119 097 Како љубим закон твој! Сав дан мислим о њему. 019 PSA 119 098 Заповест Твоја чини ме мудријег од непријатеља мојих; јер је са мном увек. 019 PSA 119 099 Разумнији постах од свих учитеља својих; јер размишљам о Твојим откривењима. 019 PSA 119 100 Мудрији сам од стараца; јер заповести Твоје чувам. 019 PSA 119 101 Од сваког злог пута заустављам ноге своје, да бих чувао реч Твоју. 019 PSA 119 102 Од наредаба Твојих не одступам; јер си ме Ти научио. 019 PSA 119 103 Како су слатке језику мом речи Твоје, слађе од меда устима мојим! 019 PSA 119 104 Од заповести Твојих постадох разуман; тога ради мрзим на сваки пут лажни. 019 PSA 119 105 Реч је Твоја жижак нози мојој, и видело стази мојој. 019 PSA 119 106 Заклех се да ћу чувати наредбе правде Твоје, и извршићу. 019 PSA 119 107 Поништен сам веома, Господе, оживи ме по речи својој. 019 PSA 119 108 Нека Ти буде угодна, Господе, добровољна жртва уста мојих, и судовима својим научи ме. 019 PSA 119 109 Душа је моја у руци мојој непрестано у невољи; али закон Твој не заборављам. 019 PSA 119 110 Безбожници су ми метнули замку; али од заповести Твојих не застраних. 019 PSA 119 111 Присвојих откривења Твоја зававек; јер су радост срцу мом. 019 PSA 119 112 Приволео сам срце своје да твори наредбе Твоје навек, до краја. 019 PSA 119 113 Који преступају закон, ја на њих мрзим, а закон Твој љубим. 019 PSA 119 114 Ти си заклон мој и штит мој; реч Твоју чекам. 019 PSA 119 115 Идите од мене, безаконици! И чуваћу заповести Бога свог. 019 PSA 119 116 Укрепи ме по речи својој и бићу жив, и немој ме осрамотити у надању мом. 019 PSA 119 117 Утврди ме, и спашћу се, и размишљаћу о наредбама Твојим без престанка. 019 PSA 119 118 Обараш све који одступају од наредаба Твојих; јер су помисли њихове лаж. 019 PSA 119 119 Као гар бацаш све безбожнике на земљи; тога ради омилеше ми откривења Твоја. 019 PSA 119 120 Дрхће од страха Твог тело моје, и судова Твојих бојим се. 019 PSA 119 121 Чиним суд и правду, не дај ме онима који ме гоне. 019 PSA 119 122 Одбрани слугу свог на добро Његово, да ми не чине силе охоли. 019 PSA 119 123 Очи моје чезну за спасењем Твојим и за речју правде Твоје. 019 PSA 119 124 Учини слузи свом по милости својој, и наредбама својим научи ме. 019 PSA 119 125 Ја сам слуга Твој; уразуми ме, и познаћу откривења Твоја. 019 PSA 119 126 Време је да Господ ради; оборише закон Твој. 019 PSA 119 127 Тога ради љубим заповести Твоје већма него злато и драго камење. 019 PSA 119 128 Тога ради заповести Твоје држим да су верне, на сваки пут лажни мрзим. 019 PSA 119 129 Дивна су откривења Твоја; зато их чува душа моја. 019 PSA 119 130 Речи Твоје кад се јаве, просветљују и уразумљују просте. 019 PSA 119 131 Отварам уста своја да одахнем, јер сам жедан заповести Твојих. 019 PSA 119 132 Погледај на ме и смилуј се на ме, као што радиш с онима који љубе име Твоје. 019 PSA 119 133 Утврди стопе моје у речи својој, и не дај никаквом безакоњу да овлада мном. 019 PSA 119 134 Избави ме од насиља људског, и чуваћу заповести Твоје. 019 PSA 119 135 Светлошћу лица свог обасјај слугу свог, и научи ме наредбама својим. 019 PSA 119 136 Очи моје лију потоке, зато што не чувају закон Твој. 019 PSA 119 137 Праведан си, Господе, и прави су судови Твоји. 019 PSA 119 138 Јавио си правду у откривењима својим, и истину целу. 019 PSA 119 139 Ревност моја једе ме, зато што моји непријатељи заборавише речи Твоје. 019 PSA 119 140 Реч је Твоја веома чиста, и слуга је Твој веома љуби. 019 PSA 119 141 Ја сам мален и поништен, али заповести Твоје не заборављам. 019 PSA 119 142 Правда је Твоја правда вечна, и закон Твој истина. 019 PSA 119 143 Туга и невоља нађе ме, заповести су Твоје утеха моја. 019 PSA 119 144 Вечна је правда у откривењима Твојим; уразуми ме, и бићу жив. 019 PSA 119 145 Вичем из свега срца: Услиши ме, Господе; сачуваћу наредбе Твоје. 019 PSA 119 146 Призивам Те, помози ми; држаћу се откривења Твојих. 019 PSA 119 147 Претечем свануће, и вичем; реч Твоју чекам. 019 PSA 119 148 Претечу очи моје јутарњу стражу, да бих размишљао о речи Твојој. 019 PSA 119 149 Чуј глас мој по милости својој, Господе; по суду свом оживи ме. 019 PSA 119 150 Прикучују се који љубе безакоње; удаљили су се од закона Твог. 019 PSA 119 151 Ти си близу, Господе, и све су заповести Твоје истина. 019 PSA 119 152 Одавна знам за откривења Твоја, да си их поставио зававек. 019 PSA 119 153 Погледај невољу моју, и избави ме, јер не заборављам закон Твој. 019 PSA 119 154 Прими се ствари моје, и одбрани ме; по речи својој оживи ме. 019 PSA 119 155 Далеко је од безбожника спасење, јер се не држе наредаба Твојих. 019 PSA 119 156 Милосрђе је Твоје, Господе, велико; по правом суду свом оживи ме. 019 PSA 119 157 Много је противника мојих и непријатеља мојих; али ја не одступам од откривења Твојих. 019 PSA 119 158 Видим одметнике, и мрско ми је; јер не чувају речи Твоје. 019 PSA 119 159 Гледај, како љубим заповести Твоје, Господе, по милости својој оживи ме. 019 PSA 119 160 Основа је речи Твоје истина, и вечан је сваки суд правде Твоје. 019 PSA 119 161 Кнезови ме гоне низашта, али се срце моје боји речи Твоје. 019 PSA 119 162 Радујем се речи Твојој као онај који задобије велик плен. 019 PSA 119 163 Мрзим на лаж и гадим се на њу, љубим закон Твој. 019 PSA 119 164 Седам пута на дан хвалим Те за судове правде Твоје. 019 PSA 119 165 Велик мир имају они који љубе закон Твој, и у њих нема спотицања. 019 PSA 119 166 Чекам спасење Твоје, Господе, и заповести Твоје извршујем. 019 PSA 119 167 Душа моја чува откривења Твоја, и ја их љубим веома. 019 PSA 119 168 Чувам заповести Твоје и откривења; јер су сви путеви моји пред Тобом. 019 PSA 119 169 Нека изађе тужњава моја преда Те, Господе! По речи својој уразуми ме. 019 PSA 119 170 Нека дође мољење моје преда Те! По речи својој избави ме. 019 PSA 119 171 Уста ће моја певати хвалу, кад ме научиш наредбама својим. 019 PSA 119 172 Језик ће мој казивати реч Твоју, јер су све заповести Твоје праведне. 019 PSA 119 173 Нека ми буде рука Твоја у помоћи; јер ми омилеше заповести Твоје; 019 PSA 119 174 Жедан сам спасења Твог, Господе, и закон је Твој утеха моја. 019 PSA 119 175 Нека живи душа моја и Тебе хвали, и судови Твоји нека ми помогну. 019 PSA 119 176 Зађох као овца изгубљена: тражи слугу свог; јер заповести Твоје не заборавих. 019 PSA 120 001 Ка Господу завиках у невољи својој, и услиши ме. 019 PSA 120 002 Господе! Избави душу моју од уста лажљивих и од језика лукавог. 019 PSA 120 003 Шта ће Ти дати и шта ће Ти принети језик лукави? 019 PSA 120 004 Он је као оштре стреле у јакога, као угљевље смреково. 019 PSA 120 005 Тешко мени кад сам туђин код Месеха, живим код шатора кидарских. 019 PSA 120 006 Дуго је живела душа моја с онима који мрзе на мир. 019 PSA 120 007 Ја сам миран; али кад станем говорити у њих је рат. 019 PSA 121 001 Подижем очи своје ка горама; одакле ми долази помоћ? 019 PSA 121 002 Помоћ је мени од Господа, који је створио небо и земљу. 019 PSA 121 003 Неће дати да попузне нога твоја; не дремље чувар твој. 019 PSA 121 004 Гле, не дремље и не спава чувар Израиљев. 019 PSA 121 005 Господ је чувар твој, Господ је сен твој, Он ти је с десне стране. 019 PSA 121 006 Дању те неће сунце убити ни месец ноћу. 019 PSA 121 007 Господ ће те сачувати од сваког зла, сачуваће душу твоју Господ. 019 PSA 121 008 Господ ће чувати улазак твој и излазак твој, одсад и довека. 019 PSA 122 001 Обрадовах се кад ми рекоше: Хајдемо у дом Господњи! 019 PSA 122 002 Ево, стоје ноге наше на вратима твојим, Јерусалиме! 019 PSA 122 003 Јерусалим је изидан, као град сливен у једну зграду. 019 PSA 122 004 Онамо иду племена, племена Господња, по наредби Израиљевој да славе име Господње. 019 PSA 122 005 Онде стоје престоли судски, престоли дома Давидовог. 019 PSA 122 006 Иштите мира Јерусалиму; нека буде добро онима који љубе Тебе! 019 PSA 122 007 Нека буде мир око зидова твојих, и честитост у дворима твојим! 019 PSA 122 008 Ради браће своје, и пријатеља својих говорим: Мир ти! 019 PSA 122 009 Ради дома Господа Бога нашег желим ти добро. 019 PSA 123 001 К Теби подижем очи своје, који живиш на небесима! 019 PSA 123 002 Као што су очи слугама упрте у руку господара њихових, као очи слушкињине у руку госпође њене, тако су очи наше у Господа Бога нашег, док се смилује на нас. 019 PSA 123 003 Смилуј се на нас, Господе, смилуј се на нас, јер смо се довољно наситили срамоте; 019 PSA 123 004 Довољно се наситила душа наша руга од поноситих, и срамоте од охолих. 019 PSA 124 001 Да није био Господ с нама, нека рече Израиљ, 019 PSA 124 002 Да није био Господ с нама, кад људи усташе на нас, 019 PSA 124 003 Живе би нас прождрли, кад се распали гнев њихов на нас; 019 PSA 124 004 Потопила би нас вода, река би покрила душу нашу; 019 PSA 124 005 Покрила би душу нашу силна вода. 019 PSA 124 006 Благословен Господ, који нас не даде зубима њиховим да нас растржу! 019 PSA 124 007 Душа се наша избави као птица из замке ловачке; замка се раскиде, и ми се избависмо. 019 PSA 124 008 Помоћ је наша у имену Господњем, који је створио небо и земљу. 019 PSA 125 001 Ко се узда у Господа, он је као гора Сион, не помеша се, остаје довека. 019 PSA 125 002 Око Јерусалима су горе, и Господ је око народа свог одсад и довека. 019 PSA 125 003 Јер неће остати скиптар безбожнички над делом праведничким, да не би праведници пружили руке своје на безакоње. 019 PSA 125 004 Учини, Господе, добро добрима и онима који су права срца. 019 PSA 125 005 А који сврћу на криве путе, отераће Господ с онима који чине безакоње. Мир Израиљу! 019 PSA 126 001 Кад враћаше Господ робље сионско, бејасмо као у сну. 019 PSA 126 002 Тада уста наша беху пуна радости, и језик наш певања. Тада говораху по народима: Велико дело чини Господ на њима. 019 PSA 126 003 Велико дело чини Господ на нама; развеселисмо се. 019 PSA 126 004 Враћај, Господе, робље наше, као потоке на сасушену земљу. 019 PSA 126 005 Који су са сузама сејали, нека жању с певањем. 019 PSA 126 006 Иде и плаче који носи семе да сеје; поћи ће с песмом носећи снопове своје. 019 PSA 127 001 Ако Господ неће градити дом, узалуд се муче који га граде; ако неће Господ чувати град, узалуд не спава стражар. 019 PSA 127 002 Узалуд раните, касно лежете, једете хлеб уморни; милом свом Он даје сан. 019 PSA 127 003 Ево наследства од Господа: деца, пород је дар од Њега. 019 PSA 127 004 Шта су стреле у руци јакоме, то су синови млади. 019 PSA 127 005 Благо човеку који је њима напунио тул свој! Неће се осрамотити кад се стану разговарати с непријатељима на вратима. 019 PSA 128 001 Благо свакоме, који се боји Господа, који ходи путевима Његовим! 019 PSA 128 002 Јер ће јести од трудова руку својих. Благо теби, и добро ти је. 019 PSA 128 003 Жена је твоја као родна лоза усред дома твог; синови твоји као гране маслинове око стола твог. 019 PSA 128 004 Гле, тако ће бити благословен човек који се боји Господа. 019 PSA 128 005 Благословиће те Господ са Сиона, и гледаћеш добро јерусалимско у све дане живота свог; 019 PSA 128 006 Видећеш синове у синова својих. Мир Израиљу! 019 PSA 129 001 Много ми досађиваше од младости моје нека рече Израиљ, 019 PSA 129 002 Много ми досађиваше од младости моје, али ме не свладаше. 019 PSA 129 003 На леђима мојим ораше орачи, и водише дуге бразде своје. 019 PSA 129 004 Господ је праведан; исече конопце безбожничке. 019 PSA 129 005 Постидеће се, одбиће се сви који ненавиде Сион. 019 PSA 129 006 Биће као трава на крововима, која се сасушује пре него се почупа, 019 PSA 129 007 Од које неће жетелац напунити руке своје, нити наручја своја везилац; 019 PSA 129 008 И који пролазе неће рећи: "Благослов Господњи на вама! Благосиљамо вас именом Господњим." 019 PSA 130 001 Из дубине вичем к Теби, Господе! 019 PSA 130 002 Господе! Чуј глас мој. Нека пазе уши Твоје на глас мољења мог. 019 PSA 130 003 Ако ћеш на безакоње гледати, Господе, Господе, ко ће остати? 019 PSA 130 004 Али је у Тебе праштање, да би Те се бојали. 019 PSA 130 005 Чекам Господа; чека душа моја; уздам се у реч Његову. 019 PSA 130 006 Душа моја чека Господа већма него страже јутарње, које страже јутром. 019 PSA 130 007 Нека чека Израиљ Господа; јер је у Господа милост, и велик је у Њега откуп. 019 PSA 130 008 И Он ће откупити Израиља од свих безакоња Његових. 019 PSA 131 001 Господе! Не надима се срце моје, нити се узносе очи моје; нити идем на велико, ни на оно што је више од мене. 019 PSA 131 002 Смеран сам и кротак душом својом, као дете крај матере; као дете душа је моја у мени. 019 PSA 131 003 Нек се узда Израиљ у Господа одсад и довека. 019 PSA 132 001 Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове, 019 PSA 132 002 Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом: 019 PSA 132 003 "Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог; 019 PSA 132 004 Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема; 019 PSA 132 005 Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом." 019 PSA 132 006 Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским. 019 PSA 132 007 Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових. 019 PSA 132 008 Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје. 019 PSA 132 009 Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују. 019 PSA 132 010 Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог. 019 PSA 132 011 Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом. 019 PSA 132 012 Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом. 019 PSA 132 013 Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему. 019 PSA 132 014 Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело. 019 PSA 132 015 Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба. 019 PSA 132 016 Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати. 019 PSA 132 017 Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом. 019 PSA 132 018 Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов. 019 PSA 133 001 Како је лепо и красно кад сва браћа живе заједно! 019 PSA 133 002 Као добро уље на глави, које се стаче на браду, браду Аронову, које се стаче на скут од хаљине његове; 019 PSA 133 003 Као роса на Ермону, која силази на горе сионске; јер је онде утврдио Господ благослов и живот довека. 019 PSA 134 001 Сад благосиљајте Господа, све слуге Господње, које стојите у дому Господњем ноћу. 019 PSA 134 002 Подигните руке своје к светињи, и благосиљајте Господа. 019 PSA 134 003 Благословиће те са Сиона Господ, који је створио небо и земљу. 019 PSA 135 001 Хвалите име Господње, хвалите, слуге Господње, 019 PSA 135 002 Који стојите у дому Господњем; у дворима дома Бога нашег. 019 PSA 135 003 Хвалите Господа, јер је добар Господ; појте имену Његовом, јер је слатко. 019 PSA 135 004 Јер Јакова изабра себи Господ, Израиља за достојање своје. 019 PSA 135 005 Јер познах да је велик Господ, и Господ наш сврх свих богова. 019 PSA 135 006 Шта год хоће, све Господ чини, на небесима и на земљи, у морима и у свим безданима. 019 PSA 135 007 Изводи облаке од краја земље, муње чини усред дажда, изводи ветар из стаја његових. 019 PSA 135 008 Он поби првенце у Мисиру од човека до живинчета. 019 PSA 135 009 Показа знаке и чудеса усред тебе, Мисире, на Фараону и на свим слугама његовим. 019 PSA 135 010 Поби народе велике, и изгуби цареве јаке: 019 PSA 135 011 Сиона, цара аморејског и Ога, цара васанског, и сва царства хананска; 019 PSA 135 012 И даде земљу њихову у достојање, у достојање Израиљу, народу свом. 019 PSA 135 013 Господе! Име је Твоје вечно; Господе! Спомен је Твој од колена до колена. 019 PSA 135 014 Јер ће судити Господ народу свом, и на слуге своје смиловаће се. 019 PSA 135 015 Идоли су незнабожачки сребро и злато, дело руку човечијих; 019 PSA 135 016 Уста имају, а не говоре; очи имају, а не виде; 019 PSA 135 017 Уши имају, а не чују; нити има дихања у устима њиховим. 019 PSA 135 018 Какви су они онакви су и они који их граде, и сви који се уздају у њих. 019 PSA 135 019 Доме Израиљев, благосиљај Господа; доме Аронов, благосиљај Господа; 019 PSA 135 020 Доме Левијев, благосиљај Господа; који се бојите Господа, благосиљајте Господа. 019 PSA 135 021 Благословен Господ на Сиону, који живи у Јерусалиму! Алилуја! 019 PSA 136 001 Славите Господа, јер је добар; јер је довека милост Његова; 019 PSA 136 002 Славите Бога над боговима; јер је довека милост Његова. 019 PSA 136 003 Славите Господара над господарима; јер је довека милост Његова; 019 PSA 136 004 Оног, који један твори чудеса велика; јер је довека милост Његова; 019 PSA 136 005 Који је створио небеса премудро; јер је довека милост Његова; 019 PSA 136 006 Утврдио земљу на води; јер је довека милост Његова; 019 PSA 136 007 Створио велика видела; јер је довека милост Његова; 019 PSA 136 008 Сунце, да управља даном; јер је довека милост Његова; 019 PSA 136 009 Месец и звезде, да управљају ноћу; јер је довека милост Његова; 019 PSA 136 010 Који поби Мисир у првенцима његовим; јер је довека милост Његова; 019 PSA 136 011 Изведе из њега Израиља; јер је довека милост Његова; 019 PSA 136 012 Руком крепком и мишицом подигнутом; јер је довека милост Његова; 019 PSA 136 013 Који раздвоји Црвено Море; јер је довека милост Његова; 019 PSA 136 014 И проведе Израиља кроз сред њега; јер је довека милост Његова; 019 PSA 136 015 А Фараона и војску његову врже у море црвено; јер је довека милост Његова; 019 PSA 136 016 Преведе народ свој преко пустиње; јер је довека милост Његова; 019 PSA 136 017 Поби цареве велике; јер је довека милост Његова; 019 PSA 136 018 И изгуби цареве знатне; јер је довека милост Његова; 019 PSA 136 019 Сиона, цара аморејског; јер је довека милост Његова; 019 PSA 136 020 И Ога, цара васанског; јер је довека милост Његова; 019 PSA 136 021 И даде земљу њихову у достојање; јер је довека милост Његова; 019 PSA 136 022 У достојање Израиљу, слузи свом; јер је довека милост Његова; 019 PSA 136 023 Који нас се опомену у понижењу нашем; јер је довека милост Његова; 019 PSA 136 024 И избави нас од непријатеља наших; јер је довека милост Његова; 019 PSA 136 025 Који даје храну сваком телу; јер је довека милост Његова; 019 PSA 136 026 Славите Бога небеског; јер је довека милост Његова. 019 PSA 137 001 На водама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона. 019 PSA 137 002 О врбама сред њега вешасмо харфе своје. 019 PSA 137 003 Онде искаху који нас заробише да певамо, и који нас оборише да се веселимо: "Певајте нам песму сионску." 019 PSA 137 004 Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој? 019 PSA 137 005 Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја. 019 PSA 137 006 Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свог. 019 PSA 137 007 Напомени, Господе, синовима Едомовим дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља. 019 PSA 137 008 Кћери вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дело које си нама учинила! 019 PSA 137 009 Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен. 019 PSA 138 001 Славим Те, Господе, од свега срца свог, пред боговима певам Теби. 019 PSA 138 002 Поклањам се пред светом црквом Твојом, и славим име Твоје, за доброту Твоју и за истину Твоју; јер си по сваком имену свом подигао реч своју. 019 PSA 138 003 У дан, у који зазвах, Ти си ме услишио, дунуо слободу у душу моју. 019 PSA 138 004 Славиће Те, Господе, сви цареви земаљски, кад чују речи уста Твојих; 019 PSA 138 005 И певаће путеве Господње, јер је велика слава Господња. 019 PSA 138 006 Јер је висок Господ, и види ниског, и високог издалека познаје. 019 PSA 138 007 Ако пођем у тузи, Ти ћеш ме оживети; на злоћу непријатеља мојих пружићеш руку своју и заклониће ме десница Твоја. 019 PSA 138 008 Господ ће свршити за мене. Господе! Милост је Твоја довека; дела руку својих не остављај. 019 PSA 139 001 Господе! Ти ме кушаш и знаш. 019 PSA 139 002 Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека; 019 PSA 139 003 Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш. 019 PSA 139 004 Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш. 019 PSA 139 005 Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју. 019 PSA 139 006 Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим. 019 PSA 139 007 Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао? 019 PSA 139 008 Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си. 019 PSA 139 009 Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора: 019 PSA 139 010 И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја. 019 PSA 139 011 Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене. 019 PSA 139 012 Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело. 019 PSA 139 013 Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје. 019 PSA 139 014 Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро. 019 PSA 139 015 Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској. 019 PSA 139 016 Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног. 019 PSA 139 017 Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број! 019 PSA 139 018 Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом. 019 PSA 139 019 Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене. 019 PSA 139 020 Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји. 019 PSA 139 021 Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе? 019 PSA 139 022 Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми. 019 PSA 139 023 Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје. 019 PSA 139 024 И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни. 019 PSA 140 001 Избави ме, Господе, од човека злог, сачувај ме од насилника, 019 PSA 140 002 Који помишљају зло у срцу и сваки дан подижу рат; 019 PSA 140 003 Оштре језик свој као змија, јед је аспидин у устима њиховим. 019 PSA 140 004 Сачувај ме, Боже, од руку безбожничких, од насилника сахрани ме, који мисле да поткину ноге моје. 019 PSA 140 005 Охоли ми наместише замке и пругла, метнуше ми мрежу на пут, пређу разапеше ми. 019 PSA 140 006 Рекох Господу: Ти си Бог мој, услиши, Господе, глас мољења мог. 019 PSA 140 007 Господе, Господе, крепки Спаситељу мој, заклони главу моју у дан ратни! 019 PSA 140 008 Не дај, Господе, безбожнику шта жели, не дај му да докучи шта је наумио, да се не узносе. 019 PSA 140 009 Отров оних што су око мене, погибао уста њихових нека се обрати на њих. 019 PSA 140 010 Нека падне на њих живо угљевље; нека их Он баци у огањ, у пропасти, да не устану. 019 PSA 140 011 Човек језичан неће се утврдити на земљи, неправедног ће злоћа увалити у погибао. 019 PSA 140 012 Знам да ће Господ показати правду невољноме и правицу убогима. 019 PSA 140 013 Да! Праведни ће славити име Твоје, прави ће остати пред лицем Твојим. 019 PSA 141 001 Господе, вичем к Теби, похитај к мени, чуј глас мољења мог, кад вичем к Теби. 019 PSA 141 002 Нек изађе молитва моја као кад пред лице Твоје, дизање руку мојих као принос, вечерњи. 019 PSA 141 003 Постави, Господе, стражу код језика мог, чувај врата уста мојих. 019 PSA 141 004 Не дај срцу мом да застрани на зле помисли, да чини дела безбожна с људима који поступају неправедно; и да не окусим сладости њихове. 019 PSA 141 005 Нека ме бије праведник, то је милост; нека ме кара, то је уље за главу моју; глава моја неће одбацити, ако ће и више; него је молитва моја против злоће њихове. 019 PSA 141 006 Расуше се по каменим врлетима судије њихове, и чуше речи моје како су благе. 019 PSA 141 007 Као кад ко сече и теше, тако се разлетеше кости наше до чељусти паклених. 019 PSA 141 008 Али су к Теби, Господе, Господе, управљене очи моје, у Тебе се уздам, немој одбацити душу моју. 019 PSA 141 009 Сачувај ме од замке, коју ми метнуше, од лукавства оних, који чине безакоње. 019 PSA 141 010 Пашће у мреже своје безбожници, а ја ћу један проћи. 019 PSA 142 001 Гласом својим ка Господу вичем, гласом својим Господу се молим. 019 PSA 142 002 Изливам пред Њим мољење своје, тугу своју пред Њим казујем, 019 PSA 142 003 Кад изнемогне у мени дух мој. Ти знаш стазу моју. На путу, којим ходим, сакрише ми замку. 019 PSA 142 004 Погледам надесно, и видим да ме нико не зна; нестаде ми уточишта, нико не мари за душу моју. 019 PSA 142 005 Вичем к Теби, Господе; велим: Ти си уточиште моје, део мој на земљи живих. 019 PSA 142 006 Чуј тужњаву моју; јер се мучим веома. Избави ме од оних који ме гоне, јер су јачи од мене. 019 PSA 142 007 Изведи из тамнице душу моју, да славим име Твоје. Око мене ће се скупити праведници, кад ми учиниш добро. 019 PSA 143 001 Господе, услиши молитву моју, прими мољење моје по истини својој, услиши ме по правди својој. 019 PSA 143 002 И не иди на суд са слугом својим, јер се неће оправдати пред Тобом нико жив. 019 PSA 143 003 Непријатељ гони душу моју, гази у прах живот мој, посађује ме у мрак, као давно помрле. 019 PSA 143 004 Трне у мени дух мој, нестаје у мени срца мог. 019 PSA 143 005 Помињем дане старе, пребрајам све послове Твоје, размишљам о делима руку Твојих. 019 PSA 143 006 Пружам к Теби руке своје; душа је моја као сува земља пред Тобом. 019 PSA 143 007 Похитај, услиши ме; Господе, нестаје духа мог, немој одвратити лице своје од мене; јер ћу бити као они који одлазе у гроб. 019 PSA 143 008 Рано ми јави милост своју, јер се у Тебе уздам. Покажи ми пут, којим да идем, јер к Теби подижем душу своју. 019 PSA 143 009 Избави ме од непријатеља мојих, Господе, к Теби притечем. 019 PSA 143 010 Научи ме Творити вољу Твоју, јер си Ти Бог мој; дух Твој благи нека ме води по стази правој. 019 PSA 143 011 Имена ради свог, Господе, оживи ме, по правди својој изведи из муке душу моју. 019 PSA 143 012 И по милости својој истреби непријатеље моје, и погуби све који муче душу моју, јер сам Твој слуга. 019 PSA 144 001 Благословен Господ, град мој, који учи руке моје боју, прсте моје рату, 019 PSA 144 002 Добротвор мој и ограда моја, уточиште моје и Избавитељ мој, Штит мој, Онај у кога се уздам, који ми покорава народ мој. 019 PSA 144 003 Господе! Шта је човек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш? 019 PSA 144 004 Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази. 019 PSA 144 005 Господе! Савиј небеса своја, и сиђи; дотакни се гора, и задимиће се. 019 PSA 144 006 Севни муњом, и разагнај их; пусти стреле своје, и распи их. 019 PSA 144 007 Пружи руку своју с висине, избави ме и извади ме из воде велике, из руку туђинаца, 019 PSA 144 008 Којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна. 019 PSA 144 009 Боже! Песму нову певаћу Ти, у псалтир од десет жица удараћу Теби, 019 PSA 144 010 Који дајеш спасење царевима, и Давида слугу свог избављаш од љутог мача. 019 PSA 144 011 Избави ме и отми ме из руке туђинаца, којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна. 019 PSA 144 012 Синови наши нека буду као биље, које весело одрасте у младости; кћери наше као ступови прекрасно израђени у двору; 019 PSA 144 013 Житнице наше пуне, обилне сваким житом; овце наше нек се множе на хиљаде и на сто хиљада по становима нашим. 019 PSA 144 014 Волови наши нека буду товни; нека не буду нападања, ни бежања, ни тужњаве по улицама нашим. 019 PSA 144 015 Благо народу, у ког је све овако! Благо народу, у ког је Господ Бог! 019 PSA 145 001 Узвишаваћу Те, Боже мој, царе мој, благосиљаћу име Твоје од века до века. 019 PSA 145 002 Сваки ћу Те дан благосиљати, и хвалићу име Твоје довека и без престанка. 019 PSA 145 003 Велик је Господ, и ваља Га славити, и величанство Његово не може се досегнути. 019 PSA 145 004 Од колена до колена хвалиће дела Твоја, и силу Твоју казивати. 019 PSA 145 005 О високој слави Твог величанства, и о дивним делима Твојим размишљам. 019 PSA 145 006 Приповедаће силу чудеса Твојих, и ја ћу величанство Твоје казивати. 019 PSA 145 007 Хвалиће велику доброту Твоју и правду Твоју певаће. 019 PSA 145 008 Податљив је и милосрдан Господ, дуго трпи и велике је милости. 019 PSA 145 009 Добар је Господ према свима, и жалостив на сва дела своја. 019 PSA 145 010 Нека Те славе, Господе, сва дела Твоја, и свеци Твоји нека Те благосиљају. 019 PSA 145 011 Нека казују славу царства Твог, и силу Твоју приповедају. 019 PSA 145 012 Да би јавили синовима људским силу Твоју, и високу славу царства Твог. 019 PSA 145 013 Царство је Твоје царство свих векова, и влада Твоја на сва колена. 019 PSA 145 014 Господ прихвата све који падају, и исправља све погнуте. 019 PSA 145 015 Очи су свих к Теби управљене, и Ти им дајеш храну на време; 019 PSA 145 016 Отвараш руку своју, и ситиш свашта живо по жељи. 019 PSA 145 017 Праведан је Господ у свим путевима својим, и свет у свим делима својим. 019 PSA 145 018 Господ је близу свих који Га призивају, свих, који Га призивају у истини. 019 PSA 145 019 Жељу испуња онима који Га се боје, тужњаву њихову чује, и помаже им. 019 PSA 145 020 Чува Господ све који Га љубе, а безбожнике све ће истребити. 019 PSA 145 021 Хвалу Господу нека говоре уста моја, и нека благосиља свако тело свето име Његово увек и без престанка. 019 PSA 146 001 Хвали, душо моја, Господа. 019 PSA 146 002 Хвалићу Господа за живота свог, певаћу Богу свом док ме је год. 019 PSA 146 003 Не уздајте се у кнезове, у сина човечијег, у ког нема помоћи. 019 PSA 146 004 Изиђе из њега дух, и врати се у земљу своју: тај дан пропадну све помисли његове. 019 PSA 146 005 Благо ономе, коме је помоћник Бог Јаковљев, коме је надање у Господу, Богу његовом, 019 PSA 146 006 Који је створио небо и земљу, море и све што је у њима; који држи веру увек, 019 PSA 146 007 Чини суд онима којима се чини криво; даје храну гладнима. Господ дреши свезане, 019 PSA 146 008 Господ отвара очи слепцима, подиже оборене, Господ љуби праведнике. 019 PSA 146 009 Господ чува дошљаке, помаже сироти и удовици; а пут безбожнички превраћа. 019 PSA 146 010 Господ је цар довека, Бог твој, Сионе, од колена до колена. Алилуја. 019 PSA 147 001 Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала. 019 PSA 147 002 Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве; 019 PSA 147 003 Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове; 019 PSA 147 004 Избраја мноштво звезда, и све их зове именом. 019 PSA 147 005 Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере. 019 PSA 147 006 Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље. 019 PSA 147 007 Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле. 019 PSA 147 008 Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава; 019 PSA 147 009 Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему. 019 PSA 147 010 Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији. 019 PSA 147 011 Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову. 019 PSA 147 012 Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе! 019 PSA 147 013 Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби. 019 PSA 147 014 Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице. 019 PSA 147 015 Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова. 019 PSA 147 016 Даје снег као вуну, сипа иње као пепео. 019 PSA 147 017 Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати? 019 PSA 147 018 Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде. 019 PSA 147 019 Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу. 019 PSA 147 020 Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја! 019 PSA 148 001 Хвалите Господа на небесима, хвалите Га на висини. 019 PSA 148 002 Хвалите Га, сви анђели Његови, хвалите Га, све војске Његове! 019 PSA 148 003 Хвалите Га, сунце и месече, хвалите Га, све звезде сјајне! 019 PSA 148 004 Хвалите Га, небеса над небесима и водо над небесима! 019 PSA 148 005 Нека хвале име Господње, јер Он заповеди и створише се. 019 PSA 148 006 Постави их засвагда и зававек, даде наредбу, која неће проћи. 019 PSA 148 007 Хвалите Господа на земљи, велике рибе и све бездане; 019 PSA 148 008 Огањ и град, снег и магла, ветар силни, који извршује реч Његову. 019 PSA 148 009 Горе и сви хумови, родна дрвета и сви кедри, 019 PSA 148 010 Звери и сва стока, бубине и птице крилате, 019 PSA 148 011 Цареви земаљски и сви народи, кнезови и све судије земаљске, 019 PSA 148 012 Момци и девојке, старци и деца 019 PSA 148 013 Нека хвале име Господње; јер је само Његово име узвишено, слава Његова на земљи и на небу. 019 PSA 148 014 Он је узвисио рог народа свог, славу свих светаца својих, синова Израиљевих, народа који је близу Њега. 019 PSA 149 001 Појте Господу песму нову; хвала да Му је на сабору светих. 019 PSA 149 002 Нека се весели Израиљ о Створитељу свом, синови сионски нек се радују о цару свом. 019 PSA 149 003 Нека хвале име Његово покликујући, у бубањ и гусле нека Му ударају. 019 PSA 149 004 Јер је мио Господу народ Његов, украшава смерне спасавајући их. 019 PSA 149 005 Нек се веселе свеци у слави, и нек се радују на постељама својим. 019 PSA 149 006 Слава је Божија у устима њиховим, и мач с обе стране оштар у руци њиховој, 019 PSA 149 007 Да се освете народима, и покарају племена; 019 PSA 149 008 Да свежу цареве њихове у ланце, и властелу њихову у окове гвоздене, 019 PSA 149 009 И изврше на њима написани суд. Ова је част свима свецима Његовим. Алилуја! 019 PSA 150 001 Хвалите Бога у светињи Његовој, хвалите Га на тврђи славе Његове. 019 PSA 150 002 Хвалите Га према сили Његовој, хвалите Га према високом величанству Његовом. 019 PSA 150 003 Хвалите Га уз глас трубни, хвалите Га уз псалтир и гусле. 019 PSA 150 004 Хвалите Га с бубњем и весељем, хвалите Га уз жице и орган. 019 PSA 150 005 Хвалите Га уз јасне кимвале, хвалите Га уз кимвале громовне. 019 PSA 150 006 Све што дише нека хвали Господа! Алилуја! # # BOOK 020 PRO Proverbs Приче Соломонове 020 PRO 001 001 Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог, 020 PRO 001 002 Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне, 020 PRO 001 003 Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право, 020 PRO 001 004 Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост. 020 PRO 001 005 Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост, 020 PRO 001 006 Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове. 020 PRO 001 007 Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу. 020 PRO 001 008 Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје. 020 PRO 001 009 Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом. 020 PRO 001 010 Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај; 020 PRO 001 011 Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта; 020 PRO 001 012 Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму; 020 PRO 001 013 Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена; 020 PRO 001 014 Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима; 020 PRO 001 015 Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове. 020 PRO 001 016 Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв. 020 PRO 001 017 Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици; 020 PRO 001 018 А они вребају своју крв и заседају својој души. 020 PRO 001 019 Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима. 020 PRO 001 020 Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој; 020 PRO 001 021 У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе; 020 PRO 001 022 Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање? 020 PRO 001 023 Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје. 020 PRO 001 024 Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари, 020 PRO 001 025 Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити; 020 PRO 001 026 Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите; 020 PRO 001 027 Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука. 020 PRO 001 028 Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи. 020 PRO 001 029 Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше; 020 PRO 001 030 Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја. 020 PRO 001 031 Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих. 020 PRO 001 032 Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова. 020 PRO 001 033 Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла. 020 PRO 002 001 Сине мој, ако примиш речи моје, и заповести моје сахраниш код себе, 020 PRO 002 002 Да пази ухо твоје на мудрост, и пригнеш срце своје к разуму, 020 PRO 002 003 Ако призовеш мудрост, и к разуму подигнеш глас свој, 020 PRO 002 004 Ако га устражиш као сребро, и као сакривено благо ако добро устражиш; 020 PRO 002 005 Тада ћеш разумети страх Господњи, и познање Божије наћи ћеш. 020 PRO 002 006 Јер Господ даје мудрост, из Његових уста долази знање и разум. 020 PRO 002 007 Чува правима шта доиста јесте, штит је онима који ходе у безазлености, 020 PRO 002 008 Да би се држали стаза правих, а Он чува пут светаца својих. 020 PRO 002 009 Тада ћеш разумети правду и суд и шта је право, и сваки добри пут. 020 PRO 002 010 Кад дође мудрост у срце твоје, и знање омили души твојој, 020 PRO 002 011 Помњивост ће пазити на те, разум ће те чувати, 020 PRO 002 012 Избављајући те од зла пута, од људи који говоре опаке ствари, 020 PRO 002 013 Који остављају праве путе да иду путевима мрачним, 020 PRO 002 014 Који се радују зло чинећи, и играју у злим опачинама; 020 PRO 002 015 Којих су путеви криви, и сами су опаки на стазама својим; 020 PRO 002 016 Избављајући те од жене туђе, од туђинке, која ласка својим речима, 020 PRO 002 017 Која оставља вођу младости своје, и заборавља завет Бога свог. 020 PRO 002 018 Јер к смрти води дом њен, и к мртвима стазе њене. 020 PRO 002 019 Ко год уђе к њој не враћа се, нити излази на пут животни. 020 PRO 002 020 Зато ходи путем добрих, и држи се стаза праведничких. 020 PRO 002 021 Јер ће праведници наставати на земљи, и безазлени ће остати на њој. 020 PRO 002 022 А безбожни ће се истребити са земље, и безаконици ће се ишчупати из ње. 020 PRO 003 001 Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека хране срце твоје. 020 PRO 003 002 Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир. 020 PRO 003 003 Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог. 020 PRO 003 004 Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима. 020 PRO 003 005 Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се. 020 PRO 003 006 На свим путевима својим имај Га на уму, и Он ће управљати стазе твоје. 020 PRO 003 007 Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла. 020 PRO 003 008 То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим. 020 PRO 003 009 Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог; 020 PRO 003 010 И биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих. 020 PRO 003 011 Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање Његово. 020 PRO 003 012 Јер кога љуби Господ оног кара, и као отац сина који му је мио. 020 PRO 003 013 Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум. 020 PRO 003 014 Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата. 020 PRO 003 015 Скупља је од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом. 020 PRO 003 016 Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава. 020 PRO 003 017 Путеви су њени мили путеви и све стазе њене мирне. 020 PRO 003 018 Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је. 020 PRO 003 019 Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом. 020 PRO 003 020 Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом. 020 PRO 003 021 Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост; 020 PRO 003 022 И биће живот души твојој и накит грлу твом. 020 PRO 003 023 Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи. 020 PRO 003 024 Кад лежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан. 020 PRO 003 025 Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође. 020 PRO 003 026 Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати. 020 PRO 003 027 Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити. 020 PRO 003 028 Не говори ближњему свом: Иди, и дођи други пут, и сутра ћу ти дати, кад имаш. 020 PRO 003 029 Не куј зло ближњему свом који живи с тобом без бриге. 020 PRO 003 030 Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зло. 020 PRO 003 031 Немој завидети насилнику, ни изабрати који пут његов. 020 PRO 003 032 Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова. 020 PRO 003 033 Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља. 020 PRO 003 034 Јер подсмевачима Он се подсмева, а кроткима даје милост. 020 PRO 003 035 Мудри ће наследити славу, а безумнике ће однети срамота. 020 PRO 004 001 Слушајте, децо, наставу очеву, и пазите да бисте познали мудрост. 020 PRO 004 002 Јер вам добру науку дајем, не остављајте закон мој. 020 PRO 004 003 Кад бејах син у оца свог млад, и јединац у матере своје, 020 PRO 004 004 Он ме учаше и говораше ми: Нека прими срце твоје речи моје, држи заповести моје и бићеш жив. 020 PRO 004 005 Прибави мудрост, прибави разум; не заборављај и не одступај од речи уста мојих. 020 PRO 004 006 Немој је оставити, и чуваће те, љуби је, и храниће те. 020 PRO 004 007 Мудрост је главно; прибави мудрост, и за све имање своје прибави разум. 020 PRO 004 008 Подижи је и она ће те узвисити, прославиће те кад је загрлиш. 020 PRO 004 009 Метнуће ти на главу венац од милина, красну круну даће ти. 020 PRO 004 010 Слушај, сине мој, и прими речи моје, и умножиће ти се године животу. 020 PRO 004 011 Учим те путу мудрости, водим те стазама правим. 020 PRO 004 012 Кад усходиш, неће се стезати кораци твоји, и ако потрчиш нећеш се спотакнути. 020 PRO 004 013 Држи се наставе и не пуштај, чувај је, јер ти је живот. 020 PRO 004 014 Не иди на стазу безбожничку и путем неваљалих људи не ступај. 020 PRO 004 015 Остави га, не ходи по њему, уклони се од њега и мини га. 020 PRO 004 016 Јер не спавају ако не учине зла, и не долази им сан ако кога не оборе. 020 PRO 004 017 Јер једу хлеб безбожности и пију вино насиља. 020 PRO 004 018 А пут је праведнички као светло видело, које све већма светли док не буде прави дан. 020 PRO 004 019 А пут је безбожнички као мрак, не знају на шта ће се спотакнути. 020 PRO 004 020 Сине мој, слушај речи моје, пригни ухо своје беседи мојој. 020 PRO 004 021 Да ти не одлазе из очију; чувај их усред срца свог. 020 PRO 004 022 Јер су живот онима који их налазе и здравље свему телу њиховом. 020 PRO 004 023 Сврх свега што се чува чувај срце своје, јер из њега излази живот. 020 PRO 004 024 Уклони од уста својих опачину и од усана својих неваљалство удаљи. 020 PRO 004 025 Очи твоје нека гледају управо и веђе твоје нека се управљају право пред тобом. 020 PRO 004 026 Мери стазу ногама својим, и сви путеви твоји нека су поравњени. 020 PRO 004 027 Не сврћи ни надесно ни налево, одвраћај ногу своју ода зла. 020 PRO 005 001 Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје, 020 PRO 005 002 Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање. 020 PRO 005 003 Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља; 020 PRO 005 004 Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар. 020 PRO 005 005 Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени. 020 PRO 005 006 Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш. 020 PRO 005 007 Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих. 020 PRO 005 008 Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене, 020 PRO 005 009 Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме, 020 PRO 005 010 Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући, 020 PRO 005 011 И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје, 020 PRO 005 012 И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање! 020 PRO 005 013 И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху! 020 PRO 005 014 Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине. 020 PRO 005 015 Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора. 020 PRO 005 016 Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама. 020 PRO 005 017 Имај их сам за се, а не туђин с тобом. 020 PRO 005 018 Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје; 020 PRO 005 019 Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако. 020 PRO 005 020 А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој, 020 PRO 005 021 Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове? 020 PRO 005 022 Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се; 020 PRO 005 023 Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће. 020 PRO 006 001 Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу, 020 PRO 006 002 Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих. 020 PRO 006 003 Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог. 020 PRO 006 004 Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема. 020 PRO 006 005 Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару. 020 PRO 006 006 Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај. 020 PRO 006 007 Нема вођу ни управитеља ни господара; 020 PRO 006 008 И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју. 020 PRO 006 009 Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог? 020 PRO 006 010 Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш, 020 PRO 006 011 У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек. 020 PRO 006 012 Човек неваљао и нитков ходи са злим устима; 020 PRO 006 013 Намигује очима, говори ногама, показује прстима; 020 PRO 006 014 Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу. 020 PRO 006 015 Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека. 020 PRO 006 016 На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој: 020 PRO 006 017 Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву, 020 PRO 006 018 Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло, 020 PRO 006 019 Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом. 020 PRO 006 020 Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје. 020 PRO 006 021 Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла. 020 PRO 006 022 Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те; 020 PRO 006 023 Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава; 020 PRO 006 024 Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа. 020 PRO 006 025 Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим. 020 PRO 006 026 Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу. 020 PRO 006 027 Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале? 020 PRO 006 028 Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже? 020 PRO 006 029 Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне. 020 PRO 006 030 Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан; 020 PRO 006 031 Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог. 020 PRO 006 032 Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини; 020 PRO 006 033 Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати. 020 PRO 006 034 Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете; 020 PRO 006 035 Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати. 020 PRO 007 001 Сине, чувај речи моје, и заповести моје сахрани код себе. 020 PRO 007 002 Чувај заповести моје и бићеш жив, и науку моју као зеницу очију својих. 020 PRO 007 003 Привежи их себи на прсте, напиши их на плочи срца свог. 020 PRO 007 004 Реци мудрости: Сестра си ми; и пријатељицом зови разборитост, 020 PRO 007 005 Да би те чувала од жене туђе, од туђинке, која ласка речима. 020 PRO 007 006 Јер с прозора дома свог кроз решетку гледах, 020 PRO 007 007 И видех међу лудима, опазих међу децом безумног младића, 020 PRO 007 008 Који иђаше улицом покрај угла њеног, и корачаше путем ка кући њеној, 020 PRO 007 009 У сумрак, увече, кад се уноћа и смрче; 020 PRO 007 010 А гле, срете га жена у оделу курвинском и лукавог срца, 020 PRO 007 011 Плаха и пуста, којој ноге не могу стајати код куће, 020 PRO 007 012 Сад на пољу, сад на улици, код сваког угла вребаше. 020 PRO 007 013 И ухвати га, и пољуби га, и безобразно рече му: 020 PRO 007 014 Имам жртве захвалне, данас изврших завете своје; 020 PRO 007 015 Зато ти изиђох на сусрет да те тражим, и нађох те. 020 PRO 007 016 Настрла сам одар свој покривачем везеним и простиркама мисирским. 020 PRO 007 017 Окадила сам постељу своју смирном, алојом и циметом. 020 PRO 007 018 Хајде да се опијамо љубављу до зоре, да се веселимо миловањем. 020 PRO 007 019 Јер ми муж није код куће, отишао је на пут далеки, 020 PRO 007 020 Узео је са собом тоболац новчани, вратиће се кући у одређени дан. 020 PRO 007 021 Наврати га многим речима, глатким уснама одвуче га. 020 PRO 007 022 Отиде за њом одмах као што во иде на клање и као безумник у путо да буде каран, 020 PRO 007 023 Докле му стрела не пробије јетру, као што птица лети у замку не знајући да јој је о живот. 020 PRO 007 024 Зато дакле, децо, послушајте ме, и пазите на речи уста мојих. 020 PRO 007 025 Немој да застрањује срце твоје не путеве њене, немој лутати по стазама њеним. 020 PRO 007 026 Јер је многе ранила и оборила, и много је оних које је све побила. 020 PRO 007 027 Кућа је њена пут паклени који води у клети смртне. 020 PRO 008 001 Не виче ли мудрост? И разум не пушта ли глас свој? 020 PRO 008 002 Наврх висина, на путу, на распутицама стоји, 020 PRO 008 003 Код врата, на уласку у град, где се отварају врата, виче: 020 PRO 008 004 Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским. 020 PRO 008 005 Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се. 020 PRO 008 006 Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отварајући се казиваће шта је право. 020 PRO 008 007 Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност. 020 PRO 008 008 Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено. 020 PRO 008 009 Све су обичне разумном и праве су онима који налазе знање. 020 PRO 008 010 Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато. 020 PRO 008 011 Јер је боља мудрост од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом. 020 PRO 008 012 Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим. 020 PRO 008 013 Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака. 020 PRO 008 014 Мој је савет и шта год јесте; ја сам разум и моја је сила. 020 PRO 008 015 Мном цареви царују, и владаоци постављају правду. 020 PRO 008 016 Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске. 020 PRO 008 017 Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме. 020 PRO 008 018 У мене је богатство и слава, постојано добро и правда. 020 PRO 008 019 Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи и од најбољег сребра. 020 PRO 008 020 Путем праведним ходим, посред стаза правице, 020 PRO 008 021 Да онима који ме љубе дам оно што јесте, и ризнице њихове да напуним. 020 PRO 008 022 Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена. 020 PRO 008 023 Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље. 020 PRO 008 024 Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом. 020 PRO 008 025 Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила; 020 PRO 008 026 Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском; 020 PRO 008 027 Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом. 020 PRO 008 028 Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану; 020 PRO 008 029 Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи; 020 PRO 008 030 Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда; 020 PRO 008 031 Весељах се на васиљени Његовој, и милина ми је са синовима људским. 020 PRO 008 032 Тако, дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путева мојих. 020 PRO 008 033 Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити. 020 PRO 008 034 Благо човеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих. 020 PRO 008 035 Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа. 020 PRO 008 036 А ко о мене греши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт. 020 PRO 009 001 Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам ступова; 020 PRO 009 002 Покла стоку своју, раствори вино своје, и постави сто свој. 020 PRO 009 003 Посла девојке своје, те зове сврх висина градских: 020 PRO 009 004 Ко је луд, нека се уврати овамо. И безумнима вели: 020 PRO 009 005 Ходите, једите хлеба мог, и пијте вино које сам растворила. 020 PRO 009 006 Оставите лудост и бићете живи, и идите путем разума. 020 PRO 009 007 Ко учи подсмевача, прима срамоту; и ко кори безбожника, прима руг. 020 PRO 009 008 Не карај подсмевача да не омрзне на те; карај мудра, и љубиће те. 020 PRO 009 009 Кажи мудроме, и биће још мудрији; поучи праведног, и знаће више. 020 PRO 009 010 Почетак је мудрости страх Господњи, и знање је светих ствари разум. 020 PRO 009 011 Јер ће се мном умножити дани твоји и додаће ти се године животу. 020 PRO 009 012 Ако будеш мудар, себи ћеш бити мудар; ако ли будеш подсмевач, сам ћеш теглити. 020 PRO 009 013 Жена безумна плаха је, луда и ништа не зна; 020 PRO 009 014 И седи на вратима од куће своје на столици, на висинама градским, 020 PRO 009 015 Те виче оне који пролазе, који иду право својим путем: 020 PRO 009 016 Ко је луд? Нека се уврати овамо. И безумном говори: 020 PRO 009 017 Вода је крадена слатка, и хлеб је сакривен угодан. 020 PRO 009 018 А он не зна да су онде мртваци и у дубоком гробу да су званице њене. 020 PRO 010 001 Мудар је син радост оцу свом, а луд је син жалост матери својој. 020 PRO 010 002 Не помаже неправедно благо, него правда избавља од смрти. 020 PRO 010 003 Не да Господ да гладује душа праведникова, а имање безбожничко размеће. 020 PRO 010 004 Немарна рука осиромашава, а вредна рука обогаћава. 020 PRO 010 005 Ко збира у лето, син је разуман; ко спава о жетви, син је срамотан. 020 PRO 010 006 Благослови су над главом праведнику, а уста безбожничка покрива насиље. 020 PRO 010 007 Спомен праведников остаје благословен, а име безбожничко труне. 020 PRO 010 008 Ко је мудра срца, прима заповести; а ко је лудих усана, пашће. 020 PRO 010 009 Ко ходи безазлено, ходи поуздано; а ко је опак на путевима својим, познаће се. 020 PRO 010 010 Ко намигује оком, даје муку; и ко је лудих усана, пашће. 020 PRO 010 011 Уста су праведникова извор животу, а уста безбожничка покрива насиље. 020 PRO 010 012 Мрзост замеће свађе, а љубав прикрива све преступе. 020 PRO 010 013 На уснама разумног налази се мудрост, а за леђа је безумног батина. 020 PRO 010 014 Мудри склањају знање, а уста лудога близу су погибли. 020 PRO 010 015 Богатство је богатима тврд град, сиромаштво је сиромасима погибао. 020 PRO 010 016 Рад је праведников на живот, добитак безбожников на грех. 020 PRO 010 017 Ко прима наставу, на путу је к животу; а ко одбацује кар, лута. 020 PRO 010 018 Ко покрива мржњу, лажљивих је усана; и ко износи срамоту безуман је. 020 PRO 010 019 У многим речима не бива без греха; али ко задржава усне своје, разуман је. 020 PRO 010 020 Језик је праведников сребро одабрано; срце безбожничко не вреди ништа. 020 PRO 010 021 Усне праведникове пасу многе, а безумни умиру с безумља. 020 PRO 010 022 Благослов Господњи обогаћава а без муке. 020 PRO 010 023 Безумнику је шала чинити зло, а разуман човек држи се мудрости. 020 PRO 010 024 Чега се боји безбожник, оно ће га снаћи; а шта праведници желе Бог ће им дати. 020 PRO 010 025 Као што пролази олуја, тако безбожника нестаје; а праведник је на вечитом темељу. 020 PRO 010 026 Какав је оцат зубима и дим очима, такав је лењивац онима који га шаљу. 020 PRO 010 027 Страх Господњи додаје дане, а безбожницима се године прекраћују. 020 PRO 010 028 Чекање праведних радост је, а надање безбожних пропада. 020 PRO 010 029 Пут је Господњи крепост безазленом, а страх онима који чине безакоње. 020 PRO 010 030 Праведник се неће никада поколебати, а безбожници неће наставати на земљи. 020 PRO 010 031 Уста праведникова износе мудрост, а језик опаки истребиће се. 020 PRO 010 032 Усне праведникове знају шта је мило, а безбожничка су уста опачина. 020 PRO 011 001 Лажна су мерила мрска Господу, а права мера угодна Му је. 020 PRO 011 002 Кад дође охолост, дође и срамота; а у смерних је мудрост. 020 PRO 011 003 Праведне води безазленост њихова, а безаконике сатире злоћа њихова. 020 PRO 011 004 Неће помоћи богатство у дан гнева, а правда избавља од смрти. 020 PRO 011 005 Правда безазленога управља пут његов, а безбожник пада од своје безбожности. 020 PRO 011 006 Праведне избавља правда њихова, а безаконици хватају се у својој злоћи. 020 PRO 011 007 Кад умире безбожник, пропада надање, и најјаче уздање пропада. 020 PRO 011 008 Праведник се избавља из невоље, а безбожник долази на његово место. 020 PRO 011 009 Лицемер квари устима ближњег свог; али се праведници избављају знањем. 020 PRO 011 010 Добру праведних радује се град; а кад пропадају безбожници, бива певање. 020 PRO 011 011 Благословима праведних људи подиже се град, а с уста безбожничких раскопава се. 020 PRO 011 012 Безумник се руга ближњему свом, а разуман човек ћути. 020 PRO 011 013 Опадач тумарајући издаје тајну; а ко је верна срца, таји ствар. 020 PRO 011 014 Где нема савета, пропада народ, а помоћ је у мноштву саветника. 020 PRO 011 015 Зло пролази ко се јамчи за туђина; а ко мрзи на јамство, без бриге је. 020 PRO 011 016 Жена мила добија част, а силни добијају богатство. 020 PRO 011 017 Милостив човек чини добро души својој, а немилостив уди свом телу. 020 PRO 011 018 Безбожни ради посао преваран; а ко сеје правду, поуздана му је плата. 020 PRO 011 019 Ко се држи правде, на живот му је; а ко иде за злом, на смрт му је. 020 PRO 011 020 Мрски су Господу који су опаког срца; а мили су Му који су безазлени на свом путу. 020 PRO 011 021 Зао човек неће остати без кара ако и друге узме у помоћ; а семе праведних избавиће се. 020 PRO 011 022 Жена лепа а без разума златна је брњица у губици свињи. 020 PRO 011 023 Жеља је праведних само добро, а очекивање безбожних гнев. 020 PRO 011 024 Један просипа, и све више има; а други тврдује сувише, и све је сиромашнији. 020 PRO 011 025 Подашна рука бива богатија, и ко напаја, сам ће бити напојен. 020 PRO 011 026 Ко не да жита, проклиње га народ, а ко продаје, благослов му је над главом. 020 PRO 011 027 Ко тражи добро, добија љубав; а ко тражи зло, задесиће га. 020 PRO 011 028 Ко се узда у богатство своје, пропашће; а праведници ће се као грана зеленети. 020 PRO 011 029 Ко затире кућу своју, наследиће ветар; и безумник ће служити мудром. 020 PRO 011 030 Плод је праведников дрво животно, и мудри обучава душе. 020 PRO 011 031 Гле, праведнику се на земљи плаћа, а камоли безбожнику и грешнику? 020 PRO 012 001 Ко љуби наставу, љуби знање; а ко мрзи на укор, остаје луд. 020 PRO 012 002 Добар човек добија љубав од Господа, а човека зликовца осуђује. 020 PRO 012 003 Неће се човек утврдити безбожношћу, а корен праведних неће се помаћи. 020 PRO 012 004 Вредна је жена венац мужу свом; а која га срамоти, она му је као трулеж у костима. 020 PRO 012 005 Мисли су праведних праве, а савети безбожних превара. 020 PRO 012 006 Речи безбожних вребају крв, а праведне избављају уста њихова. 020 PRO 012 007 Обарају се безбожни да их нема, а дом праведних остаје. 020 PRO 012 008 Према разуму свом хвали се човек; а ко је опака срца, презреће се. 020 PRO 012 009 Ко се снебива, а има слугу, бољи је од оног који се велича а хлеба нема. 020 PRO 012 010 Праведник се брине за живот свог живинчета, а у безбожника је срце немилостиво. 020 PRO 012 011 Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, безуман је. 020 PRO 012 012 Безбожник жели обрану ода зла, али корен праведних даје је. 020 PRO 012 013 Зломе је замка у греху усана његових, а праведник излази из тескобе. 020 PRO 012 014 Од плода уста својих сити се човек добра, и плату за дела своја прима човек. 020 PRO 012 015 Безумнику се чини прав пут његов; али ко слуша савет, мудар је. 020 PRO 012 016 Гнев безумников одмах се позна, али паметни покрива срамоту. 020 PRO 012 017 Ко говори истину, јавља шта је право, а лажни сведок превару. 020 PRO 012 018 Има ко говори као да мач пробада, а језик је мудрих лек. 020 PRO 012 019 Истинита уста стоје тврдо довека, а језик лажљиви за час. 020 PRO 012 020 Који зло мисле, превара им је у срцу, а радост је онима који саветују на мир. 020 PRO 012 021 Никаква несрећа неће задесити праведника, а безбожници ће се напунити зла. 020 PRO 012 022 Мрске су Господу лажљиве усне; а који раде верно, мили су Му. 020 PRO 012 023 Паметан човек покрива знање, а срце безумних разглашује безумље. 020 PRO 012 024 Рука радљива господариће, а лена ће давати данак. 020 PRO 012 025 Брига у срцу човечијем обара; а добра реч развесељава. 020 PRO 012 026 Праведнику је боље него ближњему његовом; а безбожнике заводи пут њихов. 020 PRO 012 027 Лењивац неће пећи лов свој, а у вредног је човека добро драгоцено. 020 PRO 012 028 На путу правде живот је, и куда иде стаза њена нема смрти. 020 PRO 013 001 Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре. 020 PRO 013 002 Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље. 020 PRO 013 003 Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада. 020 PRO 013 004 Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се. 020 PRO 013 005 На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти. 020 PRO 013 006 Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника. 020 PRO 013 007 Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо. 020 PRO 013 008 Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње. 020 PRO 013 009 Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се. 020 PRO 013 010 Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост. 020 PRO 013 011 Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава. 020 PRO 013 012 Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно. 020 PRO 013 013 Ко презире реч сам себи уди; а ко се боји заповести, платиће му се. 020 PRO 013 014 Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних. 020 PRO 013 015 Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав. 020 PRO 013 016 Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље. 020 PRO 013 017 Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лек. 020 PRO 013 018 Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се. 020 PRO 013 019 Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла. 020 PRO 013 020 Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори. 020 PRO 013 021 Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро. 020 PRO 013 022 Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику. 020 PRO 013 023 Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе. 020 PRO 013 024 Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена. 020 PRO 013 025 Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста. 020 PRO 014 001 Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава. 020 PRO 014 002 Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га. 020 PRO 014 003 У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова. 020 PRO 014 004 Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске. 020 PRO 014 005 Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж. 020 PRO 014 006 Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи. 020 PRO 014 007 Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи. 020 PRO 014 008 Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара. 020 PRO 014 009 Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља. 020 PRO 014 010 Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други. 020 PRO 014 011 Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће. 020 PRO 014 012 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти. 020 PRO 014 013 И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост. 020 PRO 014 014 Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар. 020 PRO 014 015 Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке. 020 PRO 014 016 Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је. 020 PRO 014 017 Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак. 020 PRO 014 018 Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем. 020 PRO 014 019 Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног. 020 PRO 014 020 Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља. 020 PRO 014 021 Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему. 020 PRO 014 022 Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро. 020 PRO 014 023 У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво. 020 PRO 014 024 Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље. 020 PRO 014 025 Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару. 020 PRO 014 026 У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште. 020 PRO 014 027 Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних. 020 PRO 014 028 У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу. 020 PRO 014 029 Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост. 020 PRO 014 030 Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима. 020 PRO 014 031 Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху. 020 PRO 014 032 За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти. 020 PRO 014 033 Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се. 020 PRO 014 034 Правда подиже народ, а грех је срамота народима. 020 PRO 014 035 Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се. 020 PRO 015 001 Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу. 020 PRO 015 002 Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумних просипају безумље. 020 PRO 015 003 Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре. 020 PRO 015 004 Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра. 020 PRO 015 005 Луд се руга наставом оца свог; а ко прима укор бива паметан. 020 PRO 015 006 У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожниковом расап. 020 PRO 015 007 Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако. 020 PRO 015 008 Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведних угодна Му је. 020 PRO 015 009 Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби. 020 PRO 015 010 Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће. 020 PRO 015 011 Пакао је и погибао пред Господом, а камоли срца синова човечијих. 020 PRO 015 012 Подсмевач не љуби оног ко га кори, нити иде к мудрима. 020 PRO 015 013 Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух. 020 PRO 015 014 Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем. 020 PRO 015 015 Сви су дани невољникови зли; а ко је веселог срца, на гозби је једнако. 020 PRO 015 016 Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром. 020 PRO 015 017 Боље је јело од зеља где је љубав него од вола угојена где је мржња. 020 PRO 015 018 Човек гневљив замеће распру; а ко је спор на гнев, утишава свађу. 020 PRO 015 019 Пут је лењога као ограда од трња, а стаза је праведних насута. 020 PRO 015 020 Мудар је син радост оцу, а човек безуман презире матер своју. 020 PRO 015 021 Безумље је радост безумнику, а разуман човек ходи право. 020 PRO 015 022 Намере се расипају кад нема савета, а тврдо стоје где је много саветника. 020 PRO 015 023 Радује се човек одговором уста својих, и реч у време како је добра! 020 PRO 015 024 Пут к животу иде горе разумноме да се сачува од пакла одоздо. 020 PRO 015 025 Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује. 020 PRO 015 026 Мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су. 020 PRO 015 027 Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити. 020 PRO 015 028 Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло. 020 PRO 015 029 Далеко је Господ од безбожних, а молитву праведних чује. 020 PRO 015 030 Вид очни весели срце, добар глас гоји кости. 020 PRO 015 031 Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима. 020 PRO 015 032 Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман. 020 PRO 015 033 Страх је Господњи настава к мудрости, и пре славе иде смерност. 020 PRO 016 001 Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити. 020 PRO 016 002 Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове. 020 PRO 016 003 Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје. 020 PRO 016 004 Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан. 020 PRO 016 005 Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ. 020 PRO 016 006 Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла. 020 PRO 016 007 Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове. 020 PRO 016 008 Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом. 020 PRO 016 009 Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове. 020 PRO 016 010 Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова. 020 PRO 016 011 Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело. 020 PRO 016 012 Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо. 020 PRO 016 013 Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право. 020 PRO 016 014 Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га. 020 PRO 016 015 У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем. 020 PRO 016 016 Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро! 020 PRO 016 017 Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој. 020 PRO 016 018 Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст. 020 PRO 016 019 Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима. 020 PRO 016 020 Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему. 020 PRO 016 021 Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку. 020 PRO 016 022 Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је. 020 PRO 016 023 Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим. 020 PRO 016 024 Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима. 020 PRO 016 025 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти. 020 PRO 016 026 Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова. 020 PRO 016 027 Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали. 020 PRO 016 028 Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље. 020 PRO 016 029 Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар; 020 PRO 016 030 Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло. 020 PRO 016 031 Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном. 020 PRO 016 032 Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град. 020 PRO 016 033 Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази. 020 PRO 017 001 Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом. 020 PRO 017 002 Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство. 020 PRO 017 003 Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ. 020 PRO 017 004 Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан. 020 PRO 017 005 Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара. 020 PRO 017 006 Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови. 020 PRO 017 007 Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа. 020 PRO 017 008 Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује. 020 PRO 017 009 Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље. 020 PRO 017 010 Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца. 020 PRO 017 011 Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ. 020 PRO 017 012 Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу. 020 PRO 017 013 Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове. 020 PRO 017 014 Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре. 020 PRO 017 015 Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу. 020 PRO 017 016 На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост? 020 PRO 017 017 У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи. 020 PRO 017 018 Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог. 020 PRO 017 019 Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао. 020 PRO 017 020 Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло. 020 PRO 017 021 Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога. 020 PRO 017 022 Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости. 020 PRO 017 023 Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди. 020 PRO 017 024 Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље. 020 PRO 017 025 Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој. 020 PRO 017 026 Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право. 020 PRO 017 027 Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман. 020 PRO 017 028 И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје. 020 PRO 018 001 Човек самовољан тражи шта је њему мило и меша се у свашта. 020 PRO 018 002 Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово. 020 PRO 018 003 Кад дође безбожник, дође и руг, и прекор са срамотом. 020 PRO 018 004 Речи су из уста човечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разлива. 020 PRO 018 005 Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду. 020 PRO 018 006 Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивају бој. 020 PRO 018 007 Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој. 020 PRO 018 008 Речи су опадачеве као избијених, али силазе унутра у трбух. 020 PRO 018 009 И ко је немаран у послу свом брат је распикући. 020 PRO 018 010 Тврда је кула име Господње. К Њему ће побећи праведник, и биће у високом заклону. 020 PRO 018 011 Богатство је богатом јак град и као висок зид у његовој мисли. 020 PRO 018 012 Пред пропаст подиже се срце човека, а пре славе иде смерност. 020 PRO 018 013 Ко одговара пре него чује, томе је лудост и срамота. 020 PRO 018 014 Дух човечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути? 020 PRO 018 015 Срце разумног човека добавља знање, и ухо мудрих тражи знање. 020 PRO 018 016 Дар човеку шири место и води га пред властеље. 020 PRO 018 017 Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се. 020 PRO 018 018 Распре прекида жреб, и између силних расуђује. 020 PRO 018 019 Увређен је брат као тврд град, и свађа је као преворница на двору. 020 PRO 018 020 Сваком се трбух сити плодом уста његових, дохотком од усна својих сити се. 020 PRO 018 021 Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов. 020 PRO 018 022 Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа. 020 PRO 018 023 Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро. 020 PRO 018 024 Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вернијих од брата. 020 PRO 019 001 Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман. 020 PRO 019 002 Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се. 020 PRO 019 003 Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа. 020 PRO 019 004 Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов. 020 PRO 019 005 Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи. 020 PRO 019 006 Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом. 020 PRO 019 007 На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема. 020 PRO 019 008 Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро. 020 PRO 019 009 Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће. 020 PRO 019 010 Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима. 020 PRO 019 011 Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу. 020 PRO 019 012 Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави. 020 PRO 019 013 Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање. 020 PRO 019 014 Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена. 020 PRO 019 015 Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће. 020 PRO 019 016 Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће. 020 PRO 019 017 Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово. 020 PRO 019 018 Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја. 020 PRO 019 019 Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај. 020 PRO 019 020 Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар. 020 PRO 019 021 Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати. 020 PRO 019 022 Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа. 020 PRO 019 023 Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло. 020 PRO 019 024 Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је. 020 PRO 019 025 Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку. 020 PRO 019 026 Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер. 020 PRO 019 027 Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних. 020 PRO 019 028 Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду. 020 PRO 019 029 Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа. 020 PRO 020 001 Вино је подсмевач и силовито пиће немирник, и ко год за њим лута неће бити мудар. 020 PRO 020 002 Страх је царев као рика младог лава; ко га дражи, греши својој души. 020 PRO 020 003 Слава је човеку да се окани свађе; а ко је год безуман, уплеће се. 020 PRO 020 004 Ради зиме ленивац не оре; проси о жетви, и ништа не добија. 020 PRO 020 005 Савет је у срцу човечијем дубока вода, али човек разуман црпе га. 020 PRO 020 006 Највише људи хвали се својом добротом; али ко ће наћи човека истинитог? 020 PRO 020 007 Праведник једнако ходи у безазлености својој; благо синовима његовим после њега! 020 PRO 020 008 Цар седећи на престолу судском расипа очима својим свако зло. 020 PRO 020 009 Ко може рећи: Очистио сам срце своје, чист сам од греха свог? 020 PRO 020 010 Двојак потег и двојака мера, обоје је мрско Господу. 020 PRO 020 011 По делима својим познаје се и дете хоће ли бити чисто и хоће ли бити право дело његово. 020 PRO 020 012 Ухо које чује, и око које види, обоје је Господ начинио. 020 PRO 020 013 Не љуби сна, да не осиромашиш; отварај очи своје, и бићеш сит хлеба. 020 PRO 020 014 Не ваља, не ваља, говори ко купује, а кад отиде онда се хвали. 020 PRO 020 015 Има злата и много бисера, али су мудре усне најдрагоценији накит. 020 PRO 020 016 Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, узми залог од њега за туђинку. 020 PRO 020 017 Сладак је човеку хлеб од преваре, али му се после напуне уста песка. 020 PRO 020 018 Мисли се утврђују саветом; зато разумно ратуј. 020 PRO 020 019 Ко открива тајну, поступа неверно; зато се не мешај с оним који разваљује уста. 020 PRO 020 020 Ко псује оца свог или матер своју, његов ће се жижак угасити у црном мраку. 020 PRO 020 021 Наследство које се из почетка брзо добија, не бива на послетку благословено. 020 PRO 020 022 Не говори: Вратићу зло. Чекај Господа, и сачуваће те. 020 PRO 020 023 Мрзак је Господу двојак потег, мерила лажна нису добра. 020 PRO 020 024 Од Господа су кораци човечји, а човек како ће разумети пут његов? 020 PRO 020 025 Замка је човеку да прождре светињу, и после завета опет да тражи. 020 PRO 020 026 Мудар цар расипа безбожнике и пушта на њих коло. 020 PRO 020 027 Видело је Господње душа човечија, истражује све што је у срцу. 020 PRO 020 028 Милост и истина чувају цара, и милошћу подупире свој престо. 020 PRO 020 029 Слава је младићима сила њихова, а старцима част седа коса. 020 PRO 020 030 Модрице од боја и ударци који продиру до срца јесу лек зломе. 020 PRO 021 001 Срце је царево у руци Господу као потоци водени; куда год хоће, савија га. 020 PRO 021 002 Сваки се пут човеку чини прав, али Господ испитује срца. 020 PRO 021 003 Да се чини правда и суд, милије је Господу него жртва. 020 PRO 021 004 Поносите очи и надуто срце и орање безбожничко грех је. 020 PRO 021 005 Мисли вредног човека доносе обиље, а сваког нагла сиромаштво. 020 PRO 021 006 Благо сабрано језиком лажљивим таштина је која пролази међу оне који траже смрт. 020 PRO 021 007 Грабеж безбожних однеће их, јер не хтеше чинити што је право. 020 PRO 021 008 Чији је пут крив, он је туђ; а ко је чист, његово је дело право. 020 PRO 021 009 Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој. 020 PRO 021 010 Душа безбожникова жели зло, ни пријатељ његов не налази милости у њега. 020 PRO 021 011 Кад подсмевач бива каран, луди мудра; и кад се мудри поучава, прима знање. 020 PRO 021 012 Учи се праведник од куће безбожникове, кад се безбожници обарају у зло. 020 PRO 021 013 Ко затискује ухо своје од вике убогог, викаће и сам, али неће бити услишен. 020 PRO 021 014 Дар у тајности утишава гнев и поклон у недрима жестоку срдњу. 020 PRO 021 015 Радост је праведнику чинити што је право, а страх онима који чине безакоње. 020 PRO 021 016 Човек који зађе с пута мудрости починуће у збору мртвих. 020 PRO 021 017 Ко љуби весеље, биће сиромах; ко љуби вино и уље, неће се обогатити. 020 PRO 021 018 Откуп за праведнике биће безбожник и за добре безаконик. 020 PRO 021 019 Боље је живети у земљи пустој него са женом свадљивом и гневљивом. 020 PRO 021 020 Драгоцено је благо и уље у стану мудрога, а човек безуман прождире га. 020 PRO 021 021 Ко иде за правдом и милошћу, наћи ће живот, правду и славу. 020 PRO 021 022 У град јаких улази мудри, и обара силу у коју се уздају. 020 PRO 021 023 Ко чува уста своја и језик свој, чува душу своју од невоља. 020 PRO 021 024 Поноситом и обесном име је подсмевач, који све ради бесно и охоло. 020 PRO 021 025 Лењивца убија жеља, јер руке његове неће да раде; 020 PRO 021 026 Сваки дан жели; а праведник даје и не штеди. 020 PRO 021 027 Жртва је безбожничка гад, а камоли кад је приносе у греху? 020 PRO 021 028 Лажни сведок погинуће, а човек који слуша говориће свагда. 020 PRO 021 029 Безбожник је безобразан, а праведник удешава своје путе. 020 PRO 021 030 Нема мудрости ни разума ни савета насупрот Богу. 020 PRO 021 031 Коњ се опрема за дан боја, али је у Господа спасење. 020 PRO 022 001 Боље је име него велико богатство, и милост је боља него сребро и злато. 020 PRO 022 002 Богат и сиромах сретају се; обојицу је Господ створио. 020 PRO 022 003 Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају. 020 PRO 022 004 Смерности и страху Господњем плата је богатство и слава и живот. 020 PRO 022 005 Трње и замке су на путу опакога; ко чува душу своју, биће далеко од тога. 020 PRO 022 006 Учи дете према путу којим ће ићи, па неће одступити од њега ни кад остари. 020 PRO 022 007 Богат господари над сиромасима, и ко узима у зајам бива слуга ономе који даје. 020 PRO 022 008 Ко сеје безакоње жеће муку, и прут гнева његовог нестаће. 020 PRO 022 009 Благо око биће благословено, јер даје хлеба свог убогом. 020 PRO 022 010 Отерај подсмевача, и отићи ће распра и престаће свађа и срамота. 020 PRO 022 011 Ко љуби чисто срце, и чије су усне љубазне, њему је цар пријатељ. 020 PRO 022 012 Очи Господње чувају знање, а послове безаконикове обара. 020 PRO 022 013 Ленивац говори: Лав је напољу; насред улице погинуо бих. 020 PRO 022 014 Уста су туђих жена јама дубока; на кога се гневи Господ онамо ће пасти. 020 PRO 022 015 Безумље је привезано детету на срце; прут којим се кара уклониће га од њега. 020 PRO 022 016 Ко чини криво сиромаху да умножи своје, и ко даје богатоме, зацело ће осиромашити. 020 PRO 022 017 Пригни ухо своје и слушај речи мудрих људи, и срце своје привиј к науци мојој. 020 PRO 022 018 Јер ће ти бити милина ако их сложиш у срце своје, ако све буду поређане на уснама твојим. 020 PRO 022 019 Да би ти уздање било у Господа, казујем ти ово данас, а ти тако чини. 020 PRO 022 020 Нисам ли ти написао знамените ствари за савете и знање, 020 PRO 022 021 Да бих ти показао тврђу истинитих речи да би могао истинитим речима одговарати онима који пошаљу к теби? 020 PRO 022 022 Не отимај сиромаху зато што је сиромах, и не затири невољнога на вратима. 020 PRO 022 023 Јер ће Господ бранити њихову ствар, и отеће душу онима који њима отимају. 020 PRO 022 024 Не дружи се с човеком гневљивим и не иди са жестоким, 020 PRO 022 025 Да се не би навикао на путеве његове и метнуо замке на душу своју. 020 PRO 022 026 Не буди од оних који руку дају, који се јамче за дугове. 020 PRO 022 027 Ако немаш чим платити, зашто да се однесе постеља испод тебе? 020 PRO 022 028 Не помичи старе међе, коју су поставили оци твоји. 020 PRO 022 029 Јеси ли видео човека устаоца на послу? Такви ће пред царевима стајати, а неће стајати пред простацима. 020 PRO 023 001 Кад седнеш да једеш с господином, пази добро шта је пред тобом. 020 PRO 023 002 Иначе би сатерао себи нож у грло, ако би био лаком. 020 PRO 023 003 Не жели преслачке његове, јер су лажна храна. 020 PRO 023 004 Не мучи се да се обогатиш, и прођи се своје мудрости. 020 PRO 023 005 Хоћеш ли бацити очи своје на оно чега брзо нестаје? Јер начини себи крила и као орао одлети у небо. 020 PRO 023 006 Не једи хлеба у завидљивца, и не жели преслачака његових. 020 PRO 023 007 Јер како он тебе цени у души својој тако ти јело његово. Говориће ти: Једи и пиј; али срце његово није с тобом. 020 PRO 023 008 Залогај што поједеш избљуваћеш, и изгубићеш љубазне речи своје. 020 PRO 023 009 Пред безумним не говори, јер неће марити за мудрост беседе твоје. 020 PRO 023 010 Не помичи старе међе, и не ступај на њиву сирочади. 020 PRO 023 011 Јер је јак осветник њихов; браниће ствар њихову од тебе. 020 PRO 023 012 Обрати к науци срце своје и уши своје к речима мудрим. 020 PRO 023 013 Не ускраћуј кар детету; кад га бијеш прутом, неће умрети. 020 PRO 023 014 Ти га биј прутом, и душу ћеш му избавити из пакла. 020 PRO 023 015 Сине мој, ако буде мудро срце твоје, веселиће се срце моје у мени; 020 PRO 023 016 И играће бубрези моји кад усне твоје стану говорити што је право. 020 PRO 023 017 Срце твоје нека не завиди грешницима, него буди у страху Господњем увек. 020 PRO 023 018 Јер има плата, и надање твоје неће се затрти. 020 PRO 023 019 Слушај, сине мој, и буди мудар и управи путем срце своје. 020 PRO 023 020 Не буди међу пијаницама ни међу изјелицама. 020 PRO 023 021 Јер пијаница и изјелица осиромашиће, и спавач ходиће у ритама. 020 PRO 023 022 Слушај оца свог који те је родио, и не презири матере своје кад остари. 020 PRO 023 023 Купуј истину и не продаји је; купуј мудрост, знање и разум. 020 PRO 023 024 Веома се радује отац праведников, и родитељ мудрога весели се с њега. 020 PRO 023 025 Нека се, дакле, весели отац твој и мати твоја, и нека се радује родитељка твоја. 020 PRO 023 026 Сине мој, дај ми срце своје, и очи твоје нека пазе на моје путе. 020 PRO 023 027 Јер је курва дубока јама, а тесан студенац туђа жена. 020 PRO 023 028 Она и заседа као лупеж и умножава злочинце међу људима. 020 PRO 023 029 Коме: Јаох? Коме: Куку? Коме свађа? Коме вика? Коме ране низашта? Коме црвен у очима? 020 PRO 023 030 Који седе код вина, који иду те траже растворено вино. 020 PRO 023 031 Не гледај на вино кад се румени, кад у чаши показује лице своје и управо искаче. 020 PRO 023 032 На последак ће као змија ујести и као аспида упећи. 020 PRO 023 033 Очи ће твоје гледати на туђе жене, и срце ће твоје говорити опачине. 020 PRO 023 034 И бићеш као онај који лежи усред мора и као онај који спава поврх једра. 020 PRO 023 035 Рећи ћеш: Избише ме, али ме не заболе; тукоше ме, али не осетих; кад се пробудим, ићи ћу опет да тражим то. 020 PRO 024 001 Не завиди злим људима нити жели да си с њима. 020 PRO 024 002 Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци. 020 PRO 024 003 Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се. 020 PRO 024 004 И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила. 020 PRO 024 005 Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом. 020 PRO 024 006 Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника. 020 PRO 024 007 Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима. 020 PRO 024 008 Ко мисли зло чинити зваће се зликовац. 020 PRO 024 009 Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски. 020 PRO 024 010 Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила. 020 PRO 024 011 Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих. 020 PRO 024 012 Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим? 020 PRO 024 013 Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом. 020 PRO 024 014 Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти. 020 PRO 024 015 Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање. 020 PRO 024 016 Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу. 020 PRO 024 017 Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје. 020 PRO 024 018 Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе. 020 PRO 024 019 Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима. 020 PRO 024 020 Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити. 020 PRO 024 021 Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима. 020 PRO 024 022 Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице? 020 PRO 024 023 И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро. 020 PRO 024 024 Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи. 020 PRO 024 025 А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих. 020 PRO 024 026 Ко говори речи истините, у уста љуби. 020 PRO 024 027 Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај. 020 PRO 024 028 Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим. 020 PRO 024 029 Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом. 020 PRO 024 030 Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног; 020 PRO 024 031 И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена. 020 PRO 024 032 И видевши узех на ум, и гледах и поучих се. 020 PRO 024 033 Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш, 020 PRO 024 034 У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек. 020 PRO 025 001 И ово су приче Соломунове које сабраше људи Језекије цара Јудиног. 020 PRO 025 002 Слава је Божија скривати ствар, а слава је царска истраживати ствар. 020 PRO 025 003 Висина небу и дубина земљи и срце царевима не може се досегнути. 020 PRO 025 004 Узми од сребра троску, и изаћи ће ливцу заклад. 020 PRO 025 005 Узми безбожника испред цара, и утврдиће се правдом престо његов. 020 PRO 025 006 Не величај се пред царем и не стај на место где стоје властељи. 020 PRO 025 007 Јер је боље да ти се каже: Ходи горе, него да те понизе пред кнезом да видиш својим очима. 020 PRO 025 008 Не иди одмах да се преш, гледај шта би чинио напослетку ако би те осрамотио ближњи твој. 020 PRO 025 009 Расправи ствар своју с ближњим својим, али туђе тајне не откривај, 020 PRO 025 010 Да те не би псовао ко чује, и срамота твоја да не би остала на теби. 020 PRO 025 011 Златне јабуке у сребрним судима јесу згодне речи. 020 PRO 025 012 Златна је гривна и накит од најбољег злата мудри карач ономе који слуша. 020 PRO 025 013 Веран је посланик као студен снежна о жетви онима који га пошаљу, и расхлађује душу својим господарима. 020 PRO 025 014 Ко се хвали даром лажним, он је као облаци и ветар без дажда. 020 PRO 025 015 Стрпљењем се ублажава кнез, и мек језик ломи кости. 020 PRO 025 016 Кад нађеш мед, једи колико ти је доста, да не би наједавши га се избљувао га. 020 PRO 025 017 Ретко нека ти нога ступа у кућу ближњег твог, да не би наситивши се тебе омрзао на те. 020 PRO 025 018 Ко год говори лажно сведочанство на ближњег свог, он је као маљ и мач и оштра стрела. 020 PRO 025 019 Уздање је у неверника у невољи зуб сломљен и нога уганута. 020 PRO 025 020 Ко пева песме жалосном срцу, он је као онај који свлачи хаљину на зими, и као оцат на салитру. 020 PRO 025 021 Ако је гладан ненавидник твој, нахрани га хлеба, и ако је жедан напој га воде. 020 PRO 025 022 Јер ћеш живо угљевље згрнути на главу његову, и Господ ће ти платити. 020 PRO 025 023 Северни ветар носи дажд, а потајни језик лице срдито. 020 PRO 025 024 Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој. 020 PRO 025 025 Добар је глас из далеке земље као студена вода жедној души. 020 PRO 025 026 Праведник који пада пред безбожником јесте као извор ногама замућен и као студенац покварен. 020 PRO 025 027 Јести много меда није добро, и истраживати славу није славно. 020 PRO 025 028 Ко нема власти над духом својим, он је град разваљен без зидова. 020 PRO 026 001 Као снег у лето и дажд о жетви, тако не доликује безумноме част. 020 PRO 026 002 Као врабац кад прхне и ласта кад одлети, тако клетва незаслужена неће доћи. 020 PRO 026 003 Бич коњу, узда магарцу, а батина безумницима на леђа. 020 PRO 026 004 Не одговарај безумнику по безумљу његовом, да не будеш и ти као он. 020 PRO 026 005 Одговори безумнику према безумљу његовом, да не мисли да је мудар. 020 PRO 026 006 Ко шаље безумника да му шта сврши, он одсеца себи ноге и пије неправду. 020 PRO 026 007 Како хроми храмље ногама својим, таква је беседа у устима безумних. 020 PRO 026 008 Као да баца драги камен у гомилу камења, тако ради ко чини част безумноме. 020 PRO 026 009 Као трн кад дође у руку пијаноме, таква је беседа у устима безумних. 020 PRO 026 010 Много муке задаје свима ко плаћа безумнику и ко плаћа преступницима. 020 PRO 026 011 Као што се пас повраћа на своју бљувотину, тако безумник понавља своје безумље. 020 PRO 026 012 Јеси ли видео човека који мисли да је мудар? Више има надања од безумнога него од њега. 020 PRO 026 013 Лењивац говори: Љути је лав на путу, лав је на улицама. 020 PRO 026 014 Као што се врата обрћу на чеповима својим, тако ленивац на постељи својој. 020 PRO 026 015 Ленивац крије руку своју у недра, тешко му је принети је к устима. 020 PRO 026 016 Ленивац мисли да је мудрији од седморице који одговарају разумно. 020 PRO 026 017 Пса за уши хвата ко се пролазећи жести за туђу распру. 020 PRO 026 018 Какав је безумник који баца искре и стреле смртне, 020 PRO 026 019 Такав је сваки који превари ближњег свог па онда вели: Шалио сам се. 020 PRO 026 020 Кад нестане дрва, угаси се огањ; тако кад нема опадача, престаје распра. 020 PRO 026 021 Угаљ је за жеравицу, дрва за огањ, а човек свадљивац да распаљује свађу. 020 PRO 026 022 Речи су опадачеве као речи избијених, али силазе унутра у трбух. 020 PRO 026 023 Као сребрна пена којом се обложи цреп, такве су усне непријатељске и зло срце. 020 PRO 026 024 Ненавидник се претвара устима својим, а у срцу слаже превару. 020 PRO 026 025 Кад говори умиљатим гласом, не веруј му, јер му је у срцу седам гадова. 020 PRO 026 026 Мржња се покрива лукавством, али се злоћа њена открива на збору. 020 PRO 026 027 Ко јаму копа, у њу ће пасти; и ко камен ваља, на њега ће се превалити. 020 PRO 026 028 Језик лажан мрзи на оне које сатире, и уста која ласкају граде погибао. 020 PRO 027 001 Не хвали се сутрашњим даном, јер не знаш шта ће дан донети. 020 PRO 027 002 Нека те хвали други, а не твоја уста, туђин, а не твоје усне. 020 PRO 027 003 Тежак је камен, и песак је тежак; али је гнев безумников тежи од обога. 020 PRO 027 004 Јарост је немилостива, и гнев је плах; али ко ће одолети зависти? 020 PRO 027 005 Бољи је јавни укор него тајна љубав. 020 PRO 027 006 Ударци од пријатеља истинити су, а целиви ненавидникови лажни. 020 PRO 027 007 Душа сита гази саће, а гладној души слатко је све што је горко. 020 PRO 027 008 Каква је птица која одлети из свог гнезда, такав је човек који отиде из свог места. 020 PRO 027 009 Уље и кад весели срце, тако је пријатељ сладак саветом срдачним. 020 PRO 027 010 Не остављај пријатеља свог ни пријатеља оца свог, и у кућу брата свог не улази у несрећи својој: бољи је сусед близу него брат далеко. 020 PRO 027 011 Сине мој, буди мудар и обрадуј срце моје, да имам шта одговорити ономе ко ме ружи. 020 PRO 027 012 Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају. 020 PRO 027 013 Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, и узми залог од њега за туђинку. 020 PRO 027 014 Ко благосиља пријатеља свог на глас рано устајући, примиће му се за клетву. 020 PRO 027 015 Непрестано капање кад је велик дажд, и жена свадљива, једно су; 020 PRO 027 016 Ко је уставља, уставља ветар, и она се одаје као мирисаво уље у десници. 020 PRO 027 017 Гвожђе се гвожђем оштри, тако човек оштри лице пријатеља свог. 020 PRO 027 018 Ко чува смокву, јешће род њен; тако ко чува господара свог, биће поштован. 020 PRO 027 019 Како је у води лице према лицу, тако је срце човечије према човеку. 020 PRO 027 020 Гроб и пропаст никада се не могу заситити, тако очи човечије никада нису сите. 020 PRO 027 021 Сребро у топионици и злато у пећи а човек у устима оног који га хвали познаје се. 020 PRO 027 022 Да безумнога туцаш у ступи с тучком с прекрупом, не би отишло од њега безумље његово. 020 PRO 027 023 Добро гледај стоку своју и старај се за стада своја. 020 PRO 027 024 Јер богатство не траје довека нити круна од колена до колена. 020 PRO 027 025 Кад трава нарасте и покаже се зелен, купи се трава по планинама. 020 PRO 027 026 Јагањци су ти за одело, и јарићи цена за њиву. 020 PRO 027 027 И доста има млека козјег теби за јело, и за јело твом дому и за храну твојим девојкама. 020 PRO 028 001 Беже безбожници кад их нико не гони, а праведници су као лавићи без страха. 020 PRO 028 002 Кад се у земљи зла чине, настају јој многи кнезови; али кад се нађе човек разуман и вешт, остаје дуго. 020 PRO 028 003 Човек сиромах који чини криво убогима јесте као силан дажд иза ког нестаје хлеба. 020 PRO 028 004 Који остављају закон, хвале безбожнике; а који држе закон, противе им се. 020 PRO 028 005 Зли људи не разумеју шта је право; а који траже Господа, разумеју све. 020 PRO 028 006 Бољи је сиромах који ходи у безазлености својој него ко иде кривим путевима ако је и богат. 020 PRO 028 007 Ко чува закон, син је разуман; а ко се дружи с изјелицама, срамоти оца свог. 020 PRO 028 008 Ко умножава добро своје ујмом и придавком, сабира ономе који ће раздавати сиромасима. 020 PRO 028 009 Ко одвраћа ухо своје да не чује закон, и молитва је његова мрска. 020 PRO 028 010 Ко заводи праве на зао пут, пашће у јаму своју, а безазлени наследиће добро. 020 PRO 028 011 Богат човек мисли да је мудар, али разуман сиромах испитује га. 020 PRO 028 012 Кад се радују праведни, велика је слава; а кад се подижу безбожници, тражи се човек. 020 PRO 028 013 Ко крије преступе своје, неће бити срећан; а ко признаје и оставља, добиће милост. 020 PRO 028 014 Благо човеку који се свагда боји; а ко је тврдоглав, упада у зло. 020 PRO 028 015 Безбожник који влада народом сиромашним, лав је који риче и медвед гладан. 020 PRO 028 016 Кнез без разума чини много неправде, а који мрзи на лакомство, живеће дуго. 020 PRO 028 017 Човек који чини насиље крви људској, бежаће до гроба, а нико га неће задржати. 020 PRO 028 018 Ко ходи у безазлености, спашће се; а ко је опак на путевима, пашће у један мах. 020 PRO 028 019 Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, наситиће се сиротиње. 020 PRO 028 020 Човек веран обилује благословима; а ко нагли да се обогати, неће бити без кривице. 020 PRO 028 021 Није добро гледати ко је ко, јер за залогај хлеба човек ће учинити зло. 020 PRO 028 022 Нагли да се обогати човек завидљив, а не зна да ће му доћи сиромаштво. 020 PRO 028 023 Ко укорава човека наћи ће после већу милост него који ласка језиком. 020 PRO 028 024 Ко краде оца свог и матер своју, и говори: Није грех, он је друг крвнику. 020 PRO 028 025 Охоли замеће свађу; а ко се узда у Господа, изобиловаће. 020 PRO 028 026 Ко се узда у своје срце, безуман је; а ко ходи мудро, избавиће се. 020 PRO 028 027 Ко даје сиромаху, неће му недостајати; а ко одвраћа очи своје, биће му много клетава. 020 PRO 028 028 Кад се подижу безбожници, сакрива се човек; а кад гину, умножавају се праведни. 020 PRO 029 001 Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека. 020 PRO 029 002 Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ. 020 PRO 029 003 Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро. 020 PRO 029 004 Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је. 020 PRO 029 005 Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим. 020 PRO 029 006 У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се. 020 PRO 029 007 Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна. 020 PRO 029 008 Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев. 020 PRO 029 009 Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира. 020 PRO 029 010 Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову. 020 PRO 029 011 Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг. 020 PRO 029 012 Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне. 020 PRO 029 013 Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи. 020 PRO 029 014 Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека. 020 PRO 029 015 Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју. 020 PRO 029 016 Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову. 020 PRO 029 017 Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој. 020 PRO 029 018 Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему! 020 PRO 029 019 Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша. 020 PRO 029 020 Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега. 020 PRO 029 021 Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син. 020 PRO 029 022 Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши. 020 PRO 029 023 Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу. 020 PRO 029 024 Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује. 020 PRO 029 025 Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону. 020 PRO 029 026 Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме. 020 PRO 029 027 Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи. 020 PRO 030 001 Речи Агура сина Јакејевог; сабране речи тог човека Итилу, Итилу и Укалу. 020 PRO 030 002 Ја сам луђи од сваког, и разума човечијег нема у мене. 020 PRO 030 003 Нити сам учио мудрост нити знам свете ствари. 020 PRO 030 004 Ко је изашао на небо и опет сишао? Ко је скупио ветар у прегршти своје? Ко је свезао воде у плашт свој? Ко је утврдио све крајеве земљи? Како Му је име? И како је име Сину Његовом? Знаш ли? 020 PRO 030 005 Све су речи Божије чисте; Он је штит онима који се уздају у Њ. 020 PRO 030 006 Ништа не додај к речима Његовим, да те не укори и не нађеш се лажа. 020 PRO 030 007 За двоје молим Те; немој ме се оглушити док сам жив: 020 PRO 030 008 Таштину и реч лажну удаљи од мене; сиромаштва ни богатства не дај ми, храни ме хлебом по оброку мом, 020 PRO 030 009 Да не бих наједавши се одрекао се Тебе и рекао: Ко је Господ? Или осиромашивши да не бих крао и узалуд узимао име Бога свог. 020 PRO 030 010 Не опадај слуге господару његовом, да те не би клео и ти био крив. 020 PRO 030 011 Има род који псује оца свог и не благосиља матере своје. 020 PRO 030 012 Има род који мисли да је чист, а од свог кала није опран. 020 PRO 030 013 Има род који држи високо очи своје, и веђе му се дижу увис. 020 PRO 030 014 Има род коме су зуби мачеви и кутњаци ножеви, да прождире сиромахе са земље и убоге између људи. 020 PRO 030 015 Пијавица има две кћери, које говоре: Дај, дај. Има троје несито, и четврто никад не каже: Доста: 020 PRO 030 016 Гроб, материца јалова, земља која не бива сита воде, и огањ, који не говори: Доста. 020 PRO 030 017 Око које се руга оцу и неће да слуша матере, кљуваће га гаврани с потока и јести орлићи. 020 PRO 030 018 Троје ми је чудесно, и четвртог не разумем: 020 PRO 030 019 Пут орлов у небо, пут змијин по стени, пут лађин посред мора, и пут човечији к девојци. 020 PRO 030 020 Такав је пут курвин: једе, и убрише уста, па вели: Нисам учинила зла. 020 PRO 030 021 Од трога се потреса земља, и четвртог не може поднети: 020 PRO 030 022 Од слуге, кад постане цар, од безумника, кад се наједе хлеба. 020 PRO 030 023 Од пуштенице, кад се уда, од слушкиње кад наследи госпођу своју. 020 PRO 030 024 Четворо има малено на земљи, али мудрије од мудраца: 020 PRO 030 025 Мрави, који су слаб народ, али опет приправљају у лето себи храну; 020 PRO 030 026 Питоми зечеви, који су нејак народ, али опет у камену граде себи кућу; 020 PRO 030 027 Скакавци, који немају цара, али опет иду сви јатом; 020 PRO 030 028 Паук, који рукама ради и у царским је дворима. 020 PRO 030 029 Троје лепо корача, и четврто лепо ходи: 020 PRO 030 030 Лав, најјачи између зверова, који не узмиче ни пред ким, 020 PRO 030 031 Коњ опасан по бедрима или јарац, и цар на кога нико не устаје. 020 PRO 030 032 Ако си лудовао понесавши се или си зло мислио, метни руку на уста. 020 PRO 030 033 Кад се разбија млеко, излази масло; и ко јако нос утире, изгони крв; тако ко дражи на гнев, замеће свађу. 020 PRO 031 001 Речи цара Лемуила; сабране речи, којима га је учила мати његова. 020 PRO 031 002 Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завета мојих? 020 PRO 031 003 Не дај крепост своју женама, ни путеве своје онима што сатиру цареве. 020 PRO 031 004 Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће, 020 PRO 031 005 Да не би пијући заборавио уредбе, и изменио правицу коме невољнику. 020 PRO 031 006 Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужног срца; 020 PRO 031 007 Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сећа своје муке. 020 PRO 031 008 Отварај уста своја за немога, за ствар свих намењених смрти. 020 PRO 031 009 Отварај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме. 020 PRO 031 010 Ко ће наћи врсну жену? Јер вреди више него бисер. 020 PRO 031 011 Ослања се на њу срце мужа њеног, и добитка неће недостајати. 020 PRO 031 012 Чини му добро, а не зло, свега века свог. 020 PRO 031 013 Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим. 020 PRO 031 014 Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју. 020 PRO 031 015 Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао девојкама својим. 020 PRO 031 016 Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград. 020 PRO 031 017 Опасује снагом бедра своја и крепи мишице своје. 020 PRO 031 018 Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак. 020 PRO 031 019 Рукама својим маша се преслице, и прстима својим држи вретено. 020 PRO 031 020 Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме. 020 PRO 031 021 Не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њена има по двоје хаљине. 020 PRO 031 022 Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одело јој је 020 PRO 031 023 Зна се муж њен на вратима кад седи са старешинама земаљским. 020 PRO 031 024 Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу. 020 PRO 031 025 Одело јој је крепост и лепота, и осмева се на време које иде. 020 PRO 031 026 Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага. 020 PRO 031 027 Пази на владање чељади своје, и хлеба у лењости не једе. 020 PRO 031 028 Синови њени подижу се и благосиљају је; муж њен такође хвали је; 020 PRO 031 029 Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све. 020 PRO 031 030 Љупкост је преварна и лепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу. 020 PRO 031 031 Подајте јој од плода руку њених, и нека је хвале на вратима дела њена. # # BOOK 021 ECC Ecclesiastes Књига проповедникова 021 ECC 001 001 Речи проповедника, сина Давидовог цара у Јерусалиму. 021 ECC 001 002 Таштина над таштинама, вели проповедник, таштина над таштинама, све је таштина. 021 ECC 001 003 Каква је корист човеку од свега труда његовог, којим се труди под сунцем? 021 ECC 001 004 Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек. 021 ECC 001 005 Сунце излази и залази, и опет хити на место своје одакле излази. 021 ECC 001 006 Ветар иде на југ и обрће се, и у обртању свом враћа се. 021 ECC 001 007 Све реке теку у море, и море се не препуња; одакле теку реке, онамо се враћају да опет теку. 021 ECC 001 008 Све је мучно, да човек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати. 021 ECC 001 009 Шта је било то ће бити, шта се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем. 021 ECC 001 010 Има ли шта за шта би ко рекао: Види, то је ново? Већ је било за векова који су били пре нас. 021 ECC 001 011 Не помиње се шта је пре било; ни оно што ће после бити неће се помињати у оних који ће после настати. 021 ECC 001 012 Ја проповедник бејах цар над Израиљем у Јерусалиму. 021 ECC 001 013 И управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом; тај мучни посао даде Бог синовима људским да се муче око њега. 021 ECC 001 014 Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу. 021 ECC 001 015 Шта је криво не може се исправити, и недостаци не могу се избројати. 021 ECC 001 016 Ја рекох у срцу свом говорећи: Ево, ја постах велик, и претекох мудрошћу све који бише пре мене у Јерусалиму, и срце моје виде много мудрости и знања. 021 ECC 001 017 И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу. 021 ECC 001 018 Јер где је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање умножава муку. 021 ECC 002 001 Ја рекох у срцу свом: Дај да те окушам весељем; уживај добра. Али гле и то беше таштина. 021 ECC 002 002 Смеху рекох: Лудујеш; и весељу: Шта то радиш? 021 ECC 002 003 Размишљах у срцу свом да пуштам тело своје на пиће, и срцем својим управљајући мудро да се држим лудости докле не видим шта би добро било синовима људским да чине под небом док су живи. 021 ECC 002 004 Велика дела учиних: сазидах себи куће, насадих себи винограде; 021 ECC 002 005 Начиних себи вртове и воћњаке, и насадих у њима свакојаких дрвета родних; 021 ECC 002 006 Начиних себи језера водена да заливам из њих шуму где расту дрвета; 021 ECC 002 007 Набавих себи слуга и слушкиња, и имах слуга рођених у кући мојој; и имах говеда и оваца више од свих који бише пре мене у Јерусалиму; 021 ECC 002 008 Такође накупих себи сребра и злата и заклада од царева и земаља; набавих себи певача и певачица и милина људских, и справа музичких свакојаких. 021 ECC 002 009 И тако постах већи и силнији од свих који бише пре мене у Јерусалиму; и мудрост моја оста са мном. 021 ECC 002 010 И шта год жељаху очи моје, не брањах им нити ускраћивах срцу свом какво весеље, него се срце моје весељаше са сваког труда мог, и то ми беше део од сваког труда мог. 021 ECC 002 011 А кад погледах на сва дела своја што урадише руке моје, и на труд којим се трудих да урадим, гле, све беше таштина и мука духу, и нема користи под сунцем. 021 ECC 002 012 Тада се обратих да видим мудрост и лудост и безумље, јер шта би чинио човек који би настао после цара? Шта је већ учињено. 021 ECC 002 013 И видех да је боља мудрост од лудости, као што је боља светлост од мрака. 021 ECC 002 014 Мудри има очи у глави, а безумни иде по мраку; али такође дознах да једнако бива свима. 021 ECC 002 015 Зато рекох у срцу свом: Мени ће бити као безумнику што бива; шта ће ми дакле помоћи што сам мудар? И рекох у срцу свом: и то је таштина. 021 ECC 002 016 Јер се неће спомињати мудрац као ни безумник до века; јер што сада јесте, све се заборавља после, и мудрац умире као и безумник. 021 ECC 002 017 Зато ми омрзе живот, јер ми није мило шта бива под сунцем, јер је све таштина и мука духу. 021 ECC 002 018 И омрзе ми сав труд мој око ког се трудих под сунцем, јер ћу га оставити човеку који ће настати након мене. 021 ECC 002 019 И ко зна хоће ли бити мудар или луд? И опет ће бити господар од свега труда мог око ког се трудих и мудровах под сунцем. И то је таштина. 021 ECC 002 020 Зато дођох на то да ми срце изгуби надање о сваком труду око ког се трудих под сунцем. 021 ECC 002 021 Јер има људи који се труде мудро и разумно и право, па то остављају у део другом који се није трудио око тога. И то је таштина и велико зло. 021 ECC 002 022 Јер шта има човек од свега труда свог и од муке срца свог, коју подноси под сунцем? 021 ECC 002 023 Јер су сви дани његови мука, а послови његови брига; ни ноћу се не одмара срце његово. И то је таштина. 021 ECC 002 024 Није ли, дакле, добро човеку да једе и пије и да гледа да му је души добро од труда његовог? Ја видех и то да је из руке Божије. 021 ECC 002 025 Јер ко је јео и уживао више него ја? 021 ECC 002 026 Јер човеку који Му је по вољи даје мудрост и разум и радост, а грешнику даје муку да сабира и скупља да да ономе који је по вољи Богу. И то је таштина и мука духу. 021 ECC 003 001 Свему има време, и сваком послу под небом има време. 021 ECC 003 002 Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено; 021 ECC 003 003 Време кад се убија, и време кад се исцељује; време кад се разваљује, и време кад се гради. 021 ECC 003 004 Време плачу и време смеху; време ридању и време игрању; 021 ECC 003 005 Време кад се размеће камење, и време кад се скупља камење; време кад се грли, и време кад се оставља грљење; 021 ECC 003 006 Време кад се тече, и време кад се губи; време кад се чува, и време кад се баца; 021 ECC 003 007 Време кад се дере, и време кад се сашива; време кад се ћути и време кад се говори. 021 ECC 003 008 Време кад се љуби, и време кад се мрзи; време рату и време миру. 021 ECC 003 009 Каква је корист ономе који ради од оног око чега се труди? 021 ECC 003 010 Видео сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих. 021 ECC 003 011 Све је учинио да је лепо у своје време, и савет метнуо им је у срце, али да не може човек докучити дела која Бог твори, ни почетка ни краја. 021 ECC 003 012 Дознах да нема ништа боље за њих него да се веселе и чине добро за живота свог. 021 ECC 003 013 И кад сваки човек једе и пије и ужива добра од сваког труда свог, то је дар Божји. 021 ECC 003 014 Дознах да шта год твори Бог оно траје довека, не може му се ништа додати нити се од тога може шта одузети; и Бог твори да би Га се бојали. 021 ECC 003 015 Шта је било то је сада, и шта ће бити то је већ било; јер Бог повраћа шта је прошло. 021 ECC 003 016 Још видех под сунцем где је место суда безбожност и место правде безбожност. 021 ECC 003 017 И рекох у срцу свом: Бог ће судити праведнику и безбожнику; јер има време свему и сваком послу. 021 ECC 003 018 Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока. 021 ECC 003 019 Јер шта бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина. 021 ECC 003 020 Све иде на једно место; све је од праха и све се враћа у прах. 021 ECC 003 021 Ко зна да дух синова људских иде горе, а дух стоке да иде доле под земљу? 021 ECC 003 022 Зато видех да ништа нема боље човеку него да се весели оним што ради, јер му је то део; јер ко ће га довести да види шта ће бити после њега? 021 ECC 004 001 Опет видех све неправде које се чине под сунцем, и гле, сузе оних којима се чини неправда, и немају ко би их потешио ни снаге да се избаве из руку оних који им чине неправду; немају никога да их потеши. 021 ECC 004 002 Зато хвалих мртве који већ помреше више него живе који још живе. 021 ECC 004 003 Али је бољи и од једних и од других онај који још није постао, који није видео зло што бива под сунцем. 021 ECC 004 004 Јер видех сваки труд и свако добро дело да од њега бива завист човеку од ближњег његовог. И то је таштина и мука духу. 021 ECC 004 005 Безумник склапа руке своје, и једе своје тело: 021 ECC 004 006 Боља је једна грст у миру него обе грсти с трудом и муком у духу. 021 ECC 004 007 Опет видех таштину под сунцем: 021 ECC 004 008 Има ко је сам, инокосан, нема ни сина ни брата, и опет нема краја труду његовом, и очи његове не могу да се насите богатства; а не мисли: За кога се мучим и одузимам својој души добра? И то је таштина и зао посао. 021 ECC 004 009 Боље је двојици него једном, јер имају добру добит од свог труда. 021 ECC 004 010 Јер ако један падне, други ће подигнути друга свог; а тешко једном! Ако падне, нема другог да га подигне. 021 ECC 004 011 Још ако двојица спавају заједно, греје један другог; а један како ће се згрејати? 021 ECC 004 012 И ако би ко надјачао једног, двојица ће му одолети; и трострука врпца не кида се лако. 021 ECC 004 013 Боље је дете убого, а мудро него цар стар, а безуман, који се већ не зна поучити. 021 ECC 004 014 Јер један излази из тамнице да царује, а други који се роди да царује осиромаши. 021 ECC 004 015 Видех све живе који ходе под сунцем где пристају за дететом другим, које ће ступити на његово место. 021 ECC 004 016 Нема краја народу који беше пред њим, а који после настану неће се радовати њему. И то је таштина и мука духу. 021 ECC 005 001 Чувај ногу своју кад идеш у дом Божји, и приступи да слушаш; то је боље него што безумни дају жртве, јер не знају да зло чине. 021 ECC 005 002 Немој наглити устима својим, и срце твоје да не буде брзо изговорити шта пред Богом, јер је Бог на небу, а ти си на земљи, зато нека буде мало речи твојих. 021 ECC 005 003 Јер сан долази од многог посла, а глас безумников од многих речи. 021 ECC 005 004 Кад учиниш завет Богу, не оклевај испунити га, јер Му нису мили безумници; шта год заветујеш, испуни. 021 ECC 005 005 Боље је да не заветујеш неголи да заветујеш па не испуниш. 021 ECC 005 006 Не дај устима својим да на грех наводе тело твоје, и не говори пред анђелом да је било нехотице. Зашто би се гневио Бог на речи твоје и потро дело руку твојих? 021 ECC 005 007 Јер као што у мноштву снова има таштине, тако и у многим речима; него бој се Бога. 021 ECC 005 008 Ако видиш где се чини неправда сиромаху и отима суд и правда у земљи, не чуди се томе, јер виши пази на високог, и има још виших над њима. 021 ECC 005 009 Али је земља кориснија од свега; и цар њиви служи. 021 ECC 005 010 Ко љуби новце, неће се наситити новаца; и ко љуби богатство, неће имати користи од њега. И то је таштина. 021 ECC 005 011 Где је много добра, много је и оних који га једу; па каква је корист од тога господару? Осим што гледа својим очима. 021 ECC 005 012 Сладак је сан ономе који ради, јео мало или много; а ситост богатоме не да спавати. 021 ECC 005 013 Има љуто зло које видех под сунцем: богатство које се чува на зло ономе чије је. 021 ECC 005 014 Јер тако богатство пропадне злом незгодом, те сину ког је родио не остане ништа у руку. 021 ECC 005 015 Као што је изашао из утробе матере своје наг, тако опет одлази како је дошао; и ништа не узима од труда свог да понесе у руци својој. 021 ECC 005 016 И то је љуто зло што одлази како је дошао; и каква му је корист што се трудио у ветар, 021 ECC 005 017 И свега века свог јео у мраку, и много се бринуо и жалостио и љутио? 021 ECC 005 018 Ето, то видех да је добро и лепо човеку да једе и пије и ужива добро од свега труда свог којим се труди под небом за живота свог, који му Бог да, јер му је то део. 021 ECC 005 019 И кад коме Бог да богатство и благо, и да му да ужива и узима свој део и да се весели с труда свог, то је дар Божји. 021 ECC 005 020 Јер се неће много опомињати дана живота свог, јер му Бог даје да му је срце весело. 021 ECC 006 001 Има зло које видех под сунцем и често је међу људима: 021 ECC 006 002 Некоме Бог да богатство и благо и славу, те душа његова има све шта год жели, али му не да Бог да то ужива, него ужива други. То је таштина и љуто зло. 021 ECC 006 003 Да би ко родио сто синова и живео много година и дани би се века његовог веома намножили, а душа се његова не би наситила доброг, те ни погреба не би имао, кажем да је боље недоношче од њега. 021 ECC 006 004 Јер узалуд дође и у таму отиде и име му је тамом покривено; 021 ECC 006 005 Ни сунца не виде, нити шта позна, а почива боље него онај. 021 ECC 006 006 И да би живео две хиљаде година, а добра не би уживао, не одлазе ли сви на једно место? 021 ECC 006 007 Сав је труд човечји за уста његова, али се не може наситити душа његова. 021 ECC 006 008 Јер шта има мудри више него безумни? Шта ли сиромах, који се уме владати међу живима? 021 ECC 006 009 Боље је видети очима него ли желети; и то је таштина и мука духу. 021 ECC 006 010 Шта је ко, давно је тим назван; и зна се да је човек и да се не може судити с јачим од себе. 021 ECC 006 011 Кад, дакле, има много ствари које умножавају таштину, каква је корист човеку? 021 ECC 006 012 Јер ко зна шта је добро човеку у животу, за мало дана таштог живота његовог, који му пролазе као сен? Или ко ће казати човеку шта ће бити после њега под сунцем? 021 ECC 007 001 Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди. 021 ECC 007 002 Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје. 021 ECC 007 003 Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље. 021 ECC 007 004 Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље. 021 ECC 007 005 Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних. 021 ECC 007 006 Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина. 021 ECC 007 007 Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце. 021 ECC 007 008 Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа. 021 ECC 007 009 Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних. 021 ECC 007 010 Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш. 021 ECC 007 011 Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце. 021 ECC 007 012 Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има. 021 ECC 007 013 Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви? 021 ECC 007 014 У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити. 021 ECC 007 015 Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи. 021 ECC 007 016 Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио? 021 ECC 007 017 Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена? 021 ECC 007 018 Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега. 021 ECC 007 019 Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду. 021 ECC 007 020 Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши. 021 ECC 007 021 Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује; 021 ECC 007 022 Јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге. 021 ECC 007 023 Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене. 021 ECC 007 024 Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи? 021 ECC 007 025 Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља. 021 ECC 007 026 И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она. 021 ECC 007 027 Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем. 021 ECC 007 028 Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох. 021 ECC 007 029 Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли. 021 ECC 008 001 Ко је као мудри? И ко зна шта значе ствари? Мудрост просветљује човеку лице, а тврдоћа лица његовог мења се. 021 ECC 008 002 Ја ти кажем: извршуј заповест цареву, и то заклетве Божје ради. 021 ECC 008 003 Не буди брз да одеш испред њега; не стој у злој ствари, јер ће учинити шта год хоће. 021 ECC 008 004 Јер где је год реч царева онде је власт, и ко ће му рећи: Шта радиш? 021 ECC 008 005 Ко извршује заповест, неће знати за зло, јер срце мудрога зна време и начин. 021 ECC 008 006 Јер свачему има време и начин; али многа зла сналазе човека, 021 ECC 008 007 Што не зна шта ће бити; јер кад ће шта бити, ко ће му казати? 021 ECC 008 008 Човек није властан над духом да би зауставио дух, нити има власти над даном смртним, нити има одбране у тој борби; ни безбожност не избавља оног у кога је. 021 ECC 008 009 Све ово видех, и управих срце своје на све што се ради под сунцем. Кад влада човек над човеком на зло његово. 021 ECC 008 010 И тада видех безбожнике погребене, где се вратише; а који добро чињаху отидоше са светог места и бише заборављени у граду. И то је таштина. 021 ECC 008 011 Што нема одмах осуде за зло дело, зато срце синова људских кипи у њима да чине зло. 021 ECC 008 012 Нека грешник сто пута чини зло и одгађа му се, ја ипак знам да ће бити добро онима који се боје Бога, који се боје лица његова. 021 ECC 008 013 А безбожнику неће бити добро, нити ће му се продужити дани, него ће бити као сен ономе који се не боји лица Божијег. 021 ECC 008 014 Таштина је која бива на земљи што има праведника којима бива по делима безбожничким, а има безбожника којима бива по делима праведничким. Рекох: и то је таштина. 021 ECC 008 015 Зато ја хвалих весеље, јер нема ништа боље човеку под сунцем него да једе и пије и да се весели; и то му је од труда његовог за живота његовог, који му Бог да под сунцем. 021 ECC 008 016 Кад управих срце своје да познам мудрост и видим шта се ради на земљи, те дању ни ноћу не долази човеку сан на очи. 021 ECC 008 017 Видех на свим делима Божијим да човек не може докучити оно што се ради под сунцем, око чега се труди човек тражећи, али не налази, и ако и мудрац каже да зна, ипак не може докучити. 021 ECC 009 001 Доиста све ово сложих у срце своје да бих расветлио све то, како су праведни и мудри и дела њихова у руци Божијој, а човек не зна ни љубави ни мржње од свега што је пред њим. 021 ECC 009 002 Све бива свима једнако: праведнику бива као безбожнику, добром и чистом као нечистом, оном који приноси жртву као оном који не приноси, како добром тако грешнику, оном који се куне као оном који се боји заклетве. 021 ECC 009 003 А то је најгоре од свега што бива под сунцем што свима једнако бива, те је и срце људско пуно зла, и лудост им је у срцу док су живи, а потом умиру. 021 ECC 009 004 Јер ко ће бити изабран? У живих свих има надања; и псу живом боље је него мртвом лаву. 021 ECC 009 005 Јер живи знају да ће умрети, а мртви не знају ништа нити им има плате, јер им се спомен заборавио. 021 ECC 009 006 И љубави њихове и мржње њихове и зависти њихове нестало је, и више немају дела никада ни у чему што бива под сунцем. 021 ECC 009 007 Хајде, једи хлеб свој с радошћу, и веселог срца пиј вино своје, јер су мила Богу дела твоја. 021 ECC 009 008 Свагда нека су ти хаљине беле, и уља на глави твојој да не недостаје. 021 ECC 009 009 Уживај живот са женом коју љубиш свега века свог таштог, који ти је дат под сунцем за све време таштине твоје, јер ти је то део у животу и од труда твог којим се трудиш под сунцем. 021 ECC 009 010 Све што ти дође на руку да чиниш, чини по могућности својој, јер нема рада ни мишљења ни знања ни мудрости у гробу у који идеш. 021 ECC 009 011 Опет видех под сунцем да није до брзих трка, ни рат до храбрих, ни хлеб до мудрих, ни богатство до разумних, ни добра воља до вештих, него да све стоји до времена и згоде. 021 ECC 009 012 Јер човек не зна време своје, него као што се рибе хватају мрежом несрећном и као што се птице хватају пруглом, тако се хватају синови човечији у зао час, кад навали на њих изненада. 021 ECC 009 013 Видех и ову мудрост под сунцем, која ми се учини велика: 021 ECC 009 014 Беше мален град и у њему мало људи; и дође на њ велик цар, и опколи га и начини око њега велике опкопе. 021 ECC 009 015 А нађе се у њему сиромах човек мудар, који избави град мудрошћу својом, а нико се не сећаше тог сиромаха човека. 021 ECC 009 016 Тада ја рекох: Боља је мудрост него снага, ако се и не мараше за мудрост оног сиромаха и речи се његове не слушаху. 021 ECC 009 017 Речи мудрих људи ваља с миром слушати више него вику оног који заповеда међу лудима. 021 ECC 009 018 Боља је мудрост него оружје убојито; али један грешник квари многа добра. 021 ECC 010 001 Од мртвих мува усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цена мудрости и слави. 021 ECC 010 002 Срце је мудром с десне стране, а лудом је с леве стране. 021 ECC 010 003 Безумник и кад иде путем, без разума је и казује свима да је безуман. 021 ECC 010 004 Ако се подигне на те гнев оног који влада, не остављај место своје, јер благост уклања велике грехе. 021 ECC 010 005 Има зло које видех под сунцем, као погрешка која долази од владаоца: 021 ECC 010 006 Лудост се посађује на највише место, и богати седе на ниском месту. 021 ECC 010 007 Видех слуге на коњима, а кнезови иду пешице, као слуге. 021 ECC 010 008 Ко јаму копа, у њу ће пасти, и ко разваљује ограду, ујешће га змија. 021 ECC 010 009 Ко одмиче камење, удариће се о њих, ко цепа дрва, није миран од њих. 021 ECC 010 010 Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштре, тада треба више снаге; али мудрост може боље поправити. 021 ECC 010 011 Ако уједе змија пре бајања, ништа неће помоћи бајач. 021 ECC 010 012 Речи из уста мудрог љупке су, а безумног прождиру усне његове. 021 ECC 010 013 Почетак је речима уста његових лудост, а свршетак говору његовом зло безумље. 021 ECC 010 014 Јер луди много говори, а човек не зна шта ће бити; и ко ће му казати шта ће после њега бити? 021 ECC 010 015 Луде мори труд њихов, јер не знају ни у град отићи. 021 ECC 010 016 Тешко теби, земљо, кад ти је цар дете и кнезови твоји рано једу! 021 ECC 010 017 Благо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на време да се поткрепе, а не да се опију. 021 ECC 010 018 С лењости угибље се кров и с немарних руку прокапљује кућа. 021 ECC 010 019 Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе, а новци врше све. 021 ECC 010 020 Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клети, у којој спаваш, не псуј богатог, јер птица небеска однеће глас и шта крила има доказаће реч. 021 ECC 011 001 Баци хлеб свој поврх воде; јер ћеш га наћи после много времена. 021 ECC 011 002 Раздели седморици и осморици; јер не знаш какво ће зло бити на земљи. 021 ECC 011 003 Кад се напуне облаци, просипају дажд на земљу, и ако падне дрво на југ или на север, где падне дрво онде ће остати. 021 ECC 011 004 Ко пази на ветар, неће сејати, и ко гледа на облаке, неће жети. 021 ECC 011 005 Како не знаш који је пут ветру ни како постају кости у утроби трудне жене, тако не знаш дела Божијег и како твори све. 021 ECC 011 006 Из јутра сеј семе своје и увече немој да ти почивају руке, јер не знаш шта ће бити боље, ово или оно, или ће обоје бити једнако добро. 021 ECC 011 007 Слатка је светлост, и добро је очима гледати сунце; 021 ECC 011 008 Али да човек живи много година и свагда се весели, па се опомене дана тамних како ће их бити много, све што је било биће таштина. 021 ECC 011 009 Радуј се, младићу, за младости своје, и нека се весели срце твоје док си млад, и ходи куда те срце твоје води и куда очи твоје гледају; али знај да ће те за све то Бог извести на суд. 021 ECC 011 010 Уклони дакле жалост од срца свог, и одрини зло од тела свог, јер је детињство и младост таштина. 021 ECC 012 001 Али опомињи се Творца свог у младости својој пре него дођу дани зли и приспеју године, за које ћеш рећи: Нису ми миле; 021 ECC 012 002 Пре него помркне сунце и видело и месец и звезде, и опет дођу облаци иза дажда, 021 ECC 012 003 Кад ће дрхтати стражари кућни и погнути се јунаци, и стати млинарице, што их је мало, и потамнети који гледају кроз прозоре, 021 ECC 012 004 И кад ће се затворити врата с улице, и ослабити звека од млевења, и кад ће се устајати на птичији глас и престати све певачице, 021 ECC 012 005 И високог места кад ће се бојати и страшити се на путу, кад ће бадем уцветати и скакавац отежати и жеља проћи, јер човек иде у кућу своју вечну, и покајнице ће ходити по улицама; 021 ECC 012 006 Пре него се прекине уже сребрно, чаша се златна разбије и распе се ведро на извору и сломи се точак на студенцу, 021 ECC 012 007 И врати се прах у земљу, како је био, а дух се врати Богу, који га је дао. 021 ECC 012 008 Таштина над таштинама, вели проповедник, све је таштина. 021 ECC 012 009 А не само мудар беше проповедник, него још и народ учаше мудрости, и мотрећи и истражујући сложи много прича. 021 ECC 012 010 Стараше се проповедник да нађе угодне речи, и написа шта је право, речи истине. 021 ECC 012 011 Речи су мудрих људи као жалци и као клини ударени; речи оних који их сложише дао је један пастир. 021 ECC 012 012 И тако, сине мој, чувај се оног што је преко овог, јер нема краја састављању многих књига, и много читање умор је телу. 021 ECC 012 013 Главно је свему што си чуо: Бога се бој, и заповести Његове држи, јер то је све човеку. 021 ECC 012 014 Јер ће свако дело Бог изнети на суд и сваку тајну, била добра или зла. # # BOOK 022 SOL Song of Solomon Песма над песмама 022 SOL 001 001 Соломунова песма над песмама. 022 SOL 001 002 Да ме хоће пољубити пољупцем уста својих! Јер је твоја љубав боља од вина. 022 SOL 001 003 Мирисом су твоја уља прекрасна; име ти је уље разлито; зато те љубе девојке. 022 SOL 001 004 Вуци ме, за тобом ћемо трчати; уведе ме цар у ложницу своју; радоваћемо се и веселићемо се тобом, спомињаћемо љубав твоју више него вино; прави љубе те. 022 SOL 001 005 Црна сам, али сам лепа, кћери јерусалимске, као шатори кидарски, као завеси Соломунови. 022 SOL 001 006 Не гледајте ме што сам црна, јер ме је сунце опалило; синови матере моје расрдивши се на ме поставише ме да чувам винограде, и не чувах свој виноград, који ја имам. 022 SOL 001 007 Кажи ми ти, ког љуби душа моја, где пасеш, где пландујеш? Јер зашто бих лутала међу стадима другова твојих? 022 SOL 001 008 Ако не знаш, најлепша између жена, пођи трагом за стадом, и паси јариће своје покрај станова пастирских. 022 SOL 001 009 Ти си ми, драга моја, као коњи у колима Фараоновим. 022 SOL 001 010 Образи су твоји окићени гривнама, и грло твоје низовима. 022 SOL 001 011 Начинићемо ти златне гривне са шарама сребрним. 022 SOL 001 012 Док је цар за столом, нард мој пушта свој мирис. 022 SOL 001 013 Драги ми је мој кита смирне, која међу дојкама мојим почива. 022 SOL 001 014 Драги ми је мој грозд кипров из винограда енгадских. 022 SOL 001 015 Лепа ти си, драга моја, лепа ти си! Очи су ти као у голубице. 022 SOL 001 016 Леп ти си, драги мој, и љубак! И постеља наша зелени се. 022 SOL 001 017 Греде су нам у кућама кедрове, даске су нам јелове. 022 SOL 002 001 Ја сам ружа саронска, љиљан у долу. 022 SOL 002 002 Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама. 022 SOL 002 003 Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом. 022 SOL 002 004 Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени. 022 SOL 002 005 Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави. 022 SOL 002 006 Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли. 022 SOL 002 007 Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља. 022 SOL 002 008 Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова. 022 SOL 002 009 Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку. 022 SOL 002 010 Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи. 022 SOL 002 011 Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше. 022 SOL 002 012 Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи. 022 SOL 002 013 Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи. 022 SOL 002 014 Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно. 022 SOL 002 015 Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату. 022 SOL 002 016 Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима. 022 SOL 002 017 Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним. 022 SOL 003 001 На постељи својој ноћу тражих оног кога љуби душа моја, тражих га, али га не нађох. 022 SOL 003 002 Сада ћу устати, па идем по граду, по трговима и по улицама тражићу оног кога љуби душа моја. Тражих га, али га не нађох. 022 SOL 003 003 Нађоше ме стражари, који обилазе по граду. Видесте ли оног кога љуби душа моја? 022 SOL 003 004 Мало их заминух, и нађох оног кога љуби душа моја; и ухватих га, и нећу га пустити докле га не одведем у кућу матере своје и у ложницу родитељке своје. 022 SOL 003 005 Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља. 022 SOL 003 006 Ко је она што иде горе из пустиње као ступови од дима, поткађена смирном и тамјаном и свакојаким прашком апотекарским? 022 SOL 003 007 Гле, одар Соломунов, а око њега шездесет јунака између јунака Израиљевих: 022 SOL 003 008 Сви имају мачеве, вешти су боју, у сваког је мач о бедру ради страха ноћног. 022 SOL 003 009 Одар је начинио себи цар Соломун од дрвета ливанског; 022 SOL 003 010 Ступце му је начинио од сребра, узглавље од злата, небо од скерлета, а изнутра настрт љубављу за кћери јерусалимске. 022 SOL 003 011 Изиђите, кћери сионске, и гледајте цара Соломуна под венцем којим га мати његова окити на дан свадбе његове и на дан весеља срца његовог. 022 SOL 004 001 Лепа ти си, драга моја, лепа ти си, очи су ти као у голубице између витица твојих; коса ти је као стадо коза које се виде на гори Галаду; 022 SOL 004 002 Зуби су ти као стадо оваца једнаких, кад излазе из купала, које се све близне, а ниједне нема јалове. 022 SOL 004 003 Усне су ти као конац скерлета, а говор ти је љубак; као кришка шипка јагодице су твоје између витица твојих; 022 SOL 004 004 Врат ти је као кула Давидова сазидана за оружје, где висе хиљадама штитови и свакојако оружје јуначко; 022 SOL 004 005 Две су ти дојке као два ланета близанца, који пасу међу љиљанима. 022 SOL 004 006 Док дан захлади и сенке отиду, ићи ћу ка гори смирновој и ка хуму тамјановом. 022 SOL 004 007 Сва си лепа драга моја, и нема недостатака на теби. 022 SOL 004 008 Ходи са мном с Ливана, невесто, ходи са мном с Ливана, да гледаш с врха аманског, с врха сенирског и ермонског, из пећина лавовских, с гора рисовских. 022 SOL 004 009 Отела си ми срце, сестро моја невесто, отела си ми срце једним оком својим и једним ланчићем с грла свог. 022 SOL 004 010 Лепа ли је љубав твоја, сестро моја невесто, боља је од вина љубав твоја, и мирис уља твојих од свих мирисних ствари. 022 SOL 004 011 С усана твојих капље саће, невесто, под језиком ти је мед и млеко, и мирис је хаљина твојих као мирис ливански. 022 SOL 004 012 Ти си као врт затворен, сестро моја невесто, извор затворен, студенац запечаћен. 022 SOL 004 013 Биље је твоје воћњак од шипака с воћем красним, од кипра и нарда. 022 SOL 004 014 Од нарда и шафрана, од иђирота и цимета са свакојаким дрвљем за кад, од смирне и алоја и са сваким прекрасним мирисима. 022 SOL 004 015 Изворе вртовима, студенче воде живе и која тече с Ливана! 022 SOL 004 016 Устани севере, и ходи јуже, и дуни по врту мом да капљу мириси његови; нека дође драги мој у врт свој, и једе красно воће своје. 022 SOL 005 001 Дођох у врт свој, сестро моја невесто, берем смирну своју и мирисе своје, једем саће своје и мед свој, пијем вино своје и млеко своје; једите, пријатељи, пијте, и опијте се, мили моји! 022 SOL 005 002 Ја спавам, а срце је моје будно; ето гласа драгог мог, који куца: Отвори ми, сестро моја, драга моја, голубице моја, безазлена моја; јер је глава моја пуна росе и коса моја ноћних капи. 022 SOL 005 003 Свукла сам хаљину своју, како ћу је обући? Опрала сам ноге своје, како ћу их каљати? 022 SOL 005 004 Драги мој промоли руку своју кроз рупу, а шта је у мени устрепта од њега. 022 SOL 005 005 Ја устах да отворим драгом свом, а с руку мојих прокапа смирна, и низ прсте моје потече смирна на држак од браве. 022 SOL 005 006 Отворих драгом свом, али драгог мог не беше, отиде. Бејах изван себе кад он проговори. Тражих га, али га не нађох; виках га, али ми се не одазва. 022 SOL 005 007 Нађоше ме стражари, који обилазе по граду, бише ме, ранише ме, узеше превес мој с мене стражари по зидовима. 022 SOL 005 008 Заклињем вас, кћери јерусалимске, ако нађете драгог мог, шта ћете му казати? Да сам болна од љубави. 022 SOL 005 009 Шта је твој драги бољи од других драгих, о најлепша међу женама? Шта је твој драги бољи од других драгих, те нас тако заклињеш? 022 SOL 005 010 Драги је мој бео и румен, заставник између десет хиљада; 022 SOL 005 011 Глава му је најбоље злато, коса му је кудрава, црна као гавран; 022 SOL 005 012 Очи су му као у голуба на потоцима воденим, млеком умивене, и стоје у обиљу; 022 SOL 005 013 Образи су му као лехе мирисног биља, као цвеће мирисно; усне су му као љиљан, с њих капље смирна житка; 022 SOL 005 014 На рукама су му златни прстени, на којима су уковани вирили; трбух му је као светла слонова кост обложена сафирима. 022 SOL 005 015 Гњати су му као ступови од мрамора, углављени на златном подножју; стас му је Ливан, красан као кедри. 022 SOL 005 016 Уста су му слатка и сав је љубак. Такав је мој драги, такав је мој мили, кћери јерусалимске. 022 SOL 006 001 Куда отиде драги твој, најлепша међу женама? Куда замаче драги твој, да га тражимо с тобом? 022 SOL 006 002 Драги мој сиђе у врт свој, к лехама мирисног биља, да пасе по вртовима и да бере љиљане. 022 SOL 006 003 Ја сам драгог свог, и мој је драги мој, који пасе међу љиљанима. 022 SOL 006 004 Лепа си, драга моја, као Терса, красна си као Јерусалим, страшна као војска са заставама. 022 SOL 006 005 Одврати очи своје од мене, јер ме распаљују. Коса ти је као стадо коза које се виде на Галаду. 022 SOL 006 006 Зуби су ти као стадо оваца кад излазе из купала, које се све близне, а ниједне нема јалове. 022 SOL 006 007 Јагодице су твоје између витица твојих као кришка шипка. 022 SOL 006 008 Шездесет има царица и осамдесет иноча, и девојака без броја; 022 SOL 006 009 Али је једна голубица моја, безазлена моја, јединица у матере своје, изабрана у родитељке своје. Видеше је девојке и назваше је блаженом; и царице и иноче хвалише је. 022 SOL 006 010 Ко је она што се види као зора, лепа као месец, чиста као сунце, страшна као војска са заставама? 022 SOL 006 011 Сиђох у орашје да видим воће у долу, да видим цвате ли винова лоза, пупе ли шипци. 022 SOL 006 012 Не дознах ништа, а душа ме моја посади на кола Аминадавова. 022 SOL 006 013 Врати се, врати се Суламко, врати се, врати се, да те гледамо. Шта ћете гледати на Суламци? Као чете војничке. 022 SOL 007 001 Како су лепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска; саставци су бедара твојих као гривне, дело руку уметничких. 022 SOL 007 002 Пупак ти је као чаша округла, који није никад без пића; трбух ти је као стог пшенице ограђен љиљанима; 022 SOL 007 003 Две дојке твоје као два близанца срнчета; 022 SOL 007 004 Врат ти је као кула од слонове кости; очи су ти као језера у Есевону на вратима ватравимским; нос ти је као кула ливанска која гледа према Дамаску; 022 SOL 007 005 Глава је твоја на теби као Кармил, и коса на глави твојој као царска порфира у боре набрана. 022 SOL 007 006 Како си лепа и како си љупка, о љубави у милинама! 022 SOL 007 007 Узраст ти је као палма, и дојке као гроздови. 022 SOL 007 008 Рекох: Попећу се на палму, дохватићу гране њене; и биће дојке твоје као гроздови на виновој лози, и мирис носа твог као јабуке; 022 SOL 007 009 И грло твоје као добро вино, које иде право драгом мом и чини да говоре усне оних који спавају. 022 SOL 007 010 Ја сам драгог свог, и њега је жеља за мном. 022 SOL 007 011 Ходи, драги мој, да идемо у поље, да ноћујемо у селима. 022 SOL 007 012 Ранићемо у винограде да видимо цвате ли винова лоза, замеће ли се грожђе, цвату ли шипци; онде ћу ти дати љубав своју. 022 SOL 007 013 Мандрагоре пуштају мирис, и на вратима је нашим свакојако красно воће, ново и старо, које за те дохраних, драги мој. 022 SOL 008 001 О да би ми брат био, да би сао сисе матере моје! Нашавши те на пољу пољубила бих те, и не бих била прекорна. 022 SOL 008 002 Повела бих те и довела бих те у кућу матере своје; ти би ме учио, а ја бих те појила вином мирисавим, соком од шипака. 022 SOL 008 003 Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли. 022 SOL 008 004 Заклињем вас, кћери јерусалимске, не будите љубави моје, не будите је, докле јој не буде воља. 022 SOL 008 005 Ко је она што иде горе од пустиње наслањајући се на драгог свог? Под јабуком пробудих те, где те роди мати твоја, где те роди родитељка твоја. 022 SOL 008 006 Метни ме као печат на срце своје, као печат на мишицу своју. Јер је љубав јака као смрт, и љубавна сумња тврда као гроб; жар је њен као жар огњен, пламен Божји. 022 SOL 008 007 Многа вода не може угасити љубави, нити је реке потопити. Да ко даје све имање дома свог за ту љубав, осрамотио би се. 022 SOL 008 008 Имамо сестру малену, која још нема дојака. Шта ћемо чинити са сестром својом кад буде реч о њој? 022 SOL 008 009 Ако је зид, заградићемо на њему двор од сребра; ако ли врата, утврдићемо их даскама кедровим. 022 SOL 008 010 Ја сам зид и дојке су моје као куле. Тада постах у очима његовим као она која нађе мир. 022 SOL 008 011 Виноград имаше Соломун у Валамону; даде виноград чуварима да сваки доноси за род његов по хиљаду сребрника. 022 SOL 008 012 Мој виноград који ја имам, преда мном је. Нека теби, Соломуне, хиљада, и две стотине онима који чувају род његов. 022 SOL 008 013 Која наставаш у вртовима! Другови слушају глас твој, дај ми да га чујем. 022 SOL 008 014 Брже, драги мој! И буди као срна или као јеленче на горама мирисним. # # BOOK 023 ISA Isaiah Књига пророка Исаије 023 ISA 001 001 Утвара Исаије сина Амосовог, коју виде за Јуду и за Јерусалим за времена Озије, Јоатама, Ахаза и Језекије, царева Јудиних. 023 ISA 001 002 Чујте, небеса, и слушај, земљо; јер Господ говори: Синове одгојих и подигох, а они се окренуше од мене. 023 ISA 001 003 Во познаје господара свог и магарац јасле господара свог, а Израиљ не познаје, народ мој не разуме. 023 ISA 001 004 Да грешног народа! Народа огрезлог у безакоњу! Семена зликовачког, синова покварених! Оставише Господа, презреше Свеца Израиљевог, одступише натраг. 023 ISA 001 005 Што бисте још били бијени кад се све више одмећете? Сва је глава болесна и све срце изнемогло. 023 ISA 001 006 Од пете до главе нема ништа здраво, него убој и модрице и ране гнојаве, ни исцеђене ни завијене ни уљем заблажене. 023 ISA 001 007 Земља је ваша пуста, градови ваши огњем попаљени; ваше њиве једу туђини на ваше очи, и пустош је као што опустошавају туђини. 023 ISA 001 008 И оста кћи сионска као колиба у винограду, као сеница у градини од краставаца, као град опкољен. 023 ISA 001 009 Да нам Господ над војскама није оставио мало остатка, били бисмо као Содом, изједначили бисмо се с Гомором. 023 ISA 001 010 Чујте реч Господњу, кнезови содомски, послушајте закон Бога нашег, народе гоморски! 023 ISA 001 011 Шта ће ми мноштво жртава ваших? Вели Господ. Сит сам жртава паљеница од овнова и претилине од гојене стоке, и не марим за крв јунчију и јагњећу и јарећу. 023 ISA 001 012 Кад долазите да се покажете преда мном, ко иште то од вас, да газите по мом трему? 023 ISA 001 013 Не приносите више жртве залудне; на кад гадим се; а о младинама и суботама и о сазивању скупштине не могу подносити безакоња и светковине. 023 ISA 001 014 На младине ваше и на празнике ваше мрзи душа моја, досадише ми, додија ми подносити. 023 ISA 001 015 Зато кад ширите руке своје, заклањам очи своје од вас; и кад множите молитве, не слушам; руке су ваше пуне крви. 023 ISA 001 016 Умијте се, очистите се, уклоните злоћу дела својих испред очију мојих, престаните зло чинити. 023 ISA 001 017 Учите се добро чинити, тражите правду, исправљајте потлаченог, дајите правицу сиротој, браните удовицу. 023 ISA 001 018 Тада дођите, вели Господ, па ћемо се судити: ако греси ваши буду као скерлет, постаће бели као снег; ако буду црвени као црвац, постаће као вуна. 023 ISA 001 019 Ако хоћете слушати, добро земаљско јешћете. 023 ISA 001 020 Ако ли нећете, него будете непокорни, мач ће вас појести, јер уста Господња рекоше. 023 ISA 001 021 Како поста курва верни град? Пун беше правице, правда наставаше у њему, а сада крвници. 023 ISA 001 022 Сребро твоје поста троска, вино твоје помеша се с водом. 023 ISA 001 023 Кнезови су твоји одметници и другови лупежима; сваки милује мито и иде за даровима; сиротој не дају правице, и парница удовичка не долази пред њих. 023 ISA 001 024 Зато говори Господ, Господ над војскама, силни Израиљев: Аха! Разрачунаћу се са противницима својим, и осветићу се непријатељима својим. 023 ISA 001 025 И окренућу руку своју на те, и сажећи ћу троске твоје да те пречистим, и уклонићу све олово твоје. 023 ISA 001 026 И поставићу ти опет судије као пре, и саветнике као испочетка; тада ћеш се звати град праведни, град верни. 023 ISA 001 027 Сион ће се откупити судом, и правдом они који се у њ врате. 023 ISA 001 028 А одметници и грешници сви ће се сатрти, и који остављају Господа, изгинуће. 023 ISA 001 029 Јер ћете се посрамити од гајева које желесте, и застидети се од вртова које изабрасте. 023 ISA 001 030 Јер ћете бити као храст коме опада лишће и као врт у коме нема воде. 023 ISA 001 031 И биће јунак као кучине и дело његово као искра, и обоје ће се запалити, и неће бити никога да угаси. 023 ISA 002 001 Реч која дође у утвари Исаији сину Амосовом за Јуду и за Јерусалим. 023 ISA 002 002 Биће у потоња времена гора дома Господњег утврђена уврх гора и узвишена изнад хумова, и стицаће се к њој сви народи. 023 ISA 002 003 И ићи ће многи народи говорећи: Ходите да идемо на гору Господњу, у дом Бога Јаковљевог, и учиће нас својим путевима, и ходићемо стазама Његовим. Јер ће из Сиона изаћи закон, и реч Господња из Јерусалима. 023 ISA 002 004 И судиће међу народима, и караће многе народе, те ће расковати мачеве своје на раонике, и копља своја на српове, неће дизати мача народ на народ, нити ће се више учити боју. 023 ISA 002 005 Доме Јаковљев, ходи да идемо по светлости Господњој. 023 ISA 002 006 Али си оставио свој народ, дом Јаковљев, јер су пуни зала источних и гатају као Филистеји, и мили су им синови туђински. 023 ISA 002 007 И земља је њихова пуна сребра и злата, и благу њиховом нема краја; земља је њихова пуна коња, и колима њиховим нема краја. 023 ISA 002 008 Пуна је земља њихова идола; делу руку својих клањају се, што начинише прсти њихови. 023 ISA 002 009 И клањају се прости људи, и савијају се главни људи; немој им опростити. 023 ISA 002 010 Уђи у стену, и сакриј се у прах од страха Господњег и од славе величанства Његовог. 023 ISA 002 011 Поносите очи човечје понизиће се, и висина људска угнуће се, а Господ ће сам бити узвишен у онај дан. 023 ISA 002 012 Јер ће доћи дан Господа над војскама на све охоле и поносите и на сваког који се подиже, те ће бити понижени, 023 ISA 002 013 И на све кедре ливанске велике и високе и на све храстове васанске, 023 ISA 002 014 И на све горе високе и на све хумове издигнуте, 023 ISA 002 015 И на сваку кулу високу и на сваки зид тврди, 023 ISA 002 016 И на све лађе тарсиске и на све ликове миле. 023 ISA 002 017 Тада ће се поноситост људска угнути и висина се људска понизити, и Господ ће сам бити узвишен у онај дан. 023 ISA 002 018 И идола ће нестати сасвим. 023 ISA 002 019 И људи ће ићи у пећине камене и у рупе земаљске од страха Господњег и од славе величанства Његовог, кад устане да потре земљу. 023 ISA 002 020 Тада ће бацити човек идоле своје сребрне и идоле своје златне, које начини себи да им се клања, кртицама и слепим мишевима, 023 ISA 002 021 Улазећи у раселине камене и у пећине камене од страха Господњег и од славе величанства Његовог, кад устане да потре земљу. 023 ISA 002 022 Прођите се човека, коме је дах у носу; јер шта вреди? 023 ISA 003 001 Јер гле, Господ, Господ над војскама узеће Јерусалиму и Јуди потпору и помоћ, сваку потпору у хлебу и сваку потпору у води, 023 ISA 003 002 Јунака и војника, судију и пророка и мудраца и старца, 023 ISA 003 003 Педесетника и угледног човека, и саветника и вештог уметника и човека речитог. 023 ISA 003 004 И даћу им кнезове младиће, и деца ће им бити господари. 023 ISA 003 005 И чиниће силу у народу један другом и сваки ближњем свом; дете ће устајати на старца и непоштен човек на поштеног. 023 ISA 003 006 И човек ће ухватити брата свог из куће оца свог говорећи: Имаш хаљину, буди нам кнез, овај расап нека је под твојом руком. 023 ISA 003 007 А он ће се заклети у онај дан говорећи: Нећу бити лекар, нити имам код куће хлеба ни хаљину, не постављајте ме кнезом народу. 023 ISA 003 008 Јер се обори Јерусалим и Јуда паде, јер се језик њихов и дела њихова противе Господу да драже очи славе Његове. 023 ISA 003 009 Шта се види на лицу њиховом сведочи на њих, разглашују грех свој као Содом, не таје; тешко души њиховој! Јер сами себи чине зло. 023 ISA 003 010 Реците праведнику да ће му добро бити, јер ће јести плод од дела својих. 023 ISA 003 011 Тешко безбожнику! Зло ће му бити, јер ће му се наплатити руке његове. 023 ISA 003 012 Народу мом чине силу деца, и жене су им господари. Народе мој! Који те воде, заводе те, и кваре пут хода твог. 023 ISA 003 013 Устаје Господ на парбу, стоји да суди народима. 023 ISA 003 014 Господ ће доћи на суд са старешинама народа свог и с кнезовима његовим, јер ви потрсте виноград, грабеж од сиромаха у вашим је кућама. 023 ISA 003 015 Зашто газите народ мој и лице сиромасима сатирете? Говори Господ, Господ над војскама. 023 ISA 003 016 Још говори Господ: Што се понеше кћери сионске и иду опруженог врата и намигујући очима, ситно корачају и звекећу ногама, 023 ISA 003 017 Зато ће Господ учинити да оћелави теме кћерима сионским, и откриће Господ голотињу њихову. 023 ISA 003 018 Тада ће Господ скинути накит с обуће и везове и месечиће, 023 ISA 003 019 Низове и ланчиће и трепетљике, 023 ISA 003 020 Укоснике и подвезе и појасе и стакалца мирисна и обоце, 023 ISA 003 021 Прстене и почеонике, 023 ISA 003 022 Свечане хаљине и огртаче и привесе и тобоце, 023 ISA 003 023 И огледала и кошуљице и оглавља и покривала. 023 ISA 003 024 И место мириса биће смрад, и место појаса распојасина, место плетеница ћела, место широких скута припасана врећа, и место лепоте огорелина. 023 ISA 003 025 Твоји ће људи пасти од мача и јунаци твоји у рату. 023 ISA 003 026 И тужиће и плакаће врата његова, а он ће пуст лежати на земљи. 023 ISA 004 001 И у оно време седам ће жена ухватити једног човека говорећи: Свој ћемо хлеб јести и своје ћемо одело носити, само да се зовемо твојим именом, скини с нас срамоту. 023 ISA 004 002 У оно време биће клица Господња на славу и част, и плод земаљски на красоту и дику остатку Израиљевом. 023 ISA 004 003 И ко остане у Сиону и ко још буде у Јерусалиму, зваће се свет, сваки ко буде записан за живот у Јерусалиму, 023 ISA 004 004 Кад Господ опере нечистоћу кћери сионских, и из Јерусалима очисти крв његову Духом који суди и сажиже. 023 ISA 004 005 Господ ће створити над сваким станом на гори сионској и над зборовима њеним облак дању с димом и светлост пламена огњеног ноћу, јер ће над свом славом бити заклон. 023 ISA 004 006 И биће колиба, да сеном заклања дању од врућине и да буде уточиште и заклон од поплаве и од дажда. 023 ISA 005 001 Запеваћу сада драгом свом песму драгог свог о винограду његовом. Драги мој има виноград на родном брдашцету. 023 ISA 005 002 И огради га, и отреби из њега камење, и насади га племенитом лозом, и сазида кулу усред њега, и ископа пивницу у њему, и почека да роди грожђем, а он роди вињагом. 023 ISA 005 003 Па сада, становници јерусалимски и људи Јудејци, судите између мене и винограда мог. 023 ISA 005 004 Шта је још требало чинити винограду мом шта му не учиних? Кад чеках да роди грожђем, зашто роди вињагом? 023 ISA 005 005 Сада ћу вам казати шта ћу учинити винограду свом. Оборићу му ограду, нека опусти; развалићу му зид, нека се погази; 023 ISA 005 006 Упарложићу га, неће се резати ни копати, него ће расти чкаљ и трње, и заповедићу облацима да не пуштају више дажд на њ. 023 ISA 005 007 Да, виноград је Господа над војскама дом Израиљев, и људи су Јудејци мили сад Његов; Он чека суд, а гле насиља, чека правду, а гле вике. 023 ISA 005 008 Тешко онима који састављају кућу с кућом, и њиву на њиву настављају, да већ не буде места и ви сами останете у земљи. 023 ISA 005 009 Од Господа над војскама чух: Многе куће опустеће, у великим и лепим неће бити никога. 023 ISA 005 010 Јер ће десет рала винограда дати један ват, и гомер семена даће ефу. 023 ISA 005 011 Тешко онима који ране, те иду на силовито пиће и остају до мрака док их вино распали. 023 ISA 005 012 И на гозбама су им гусле и псалтири и бубњи и свирале и вино; а не гледају на дела Господња и не виде рад руку Његових. 023 ISA 005 013 Зато се народ мој одведе у ропство што не знају, и које поштује гладују, и људство његово гине од жеђи. 023 ISA 005 014 Зато се раширио гроб и развалио ждрело своје превећ, и сићи ће у њ слава његова и мноштво његово и врева његова и који се веселе у њему. 023 ISA 005 015 И погнуће се прост човек, и високи ће се понизити, и поносите очи обориће се; 023 ISA 005 016 Господ над војскама узвисиће се судом, и Бог Свети посветиће се правдом. 023 ISA 005 017 И јагањци ће пасти по свом обичају, и дошљаци ће јести с пустих места претилину. 023 ISA 005 018 Тешко онима који вуку безакоње узицама од таштине, и грех као ужем колским, 023 ISA 005 019 Који говоре: Нека похита, нека брзо дође дело Његово, да видимо, и нека се приближи и дође шта је наумио Светац Израиљев, да познамо. 023 ISA 005 020 Тешко онима који зло зову добро, а добро зло, који праве од мрака светлост, а од светлости мрак, који праве од горког слатко а од слатког горко. 023 ISA 005 021 Тешко онима који мисле да су мудри, и сами су себи разумни. 023 ISA 005 022 Тешко онима који су јаки пити вино и јунаци у мешању силовитог пића. 023 ISA 005 023 Који правдају безбожника за поклон, а праведнима узимају правду. 023 ISA 005 024 Зато као што огањ прождире стрњику и слама нестаје у пламену, тако ће корен њихов бити као трулеж и цвет њихов отићи ће као прах, јер одбацише закон Господа над војскама и презреше реч Свеца Израиљевог. 023 ISA 005 025 Зато се распали гнев Господњи на народ Његов, и махнув руком својом на њ удари га да се горе задрмаше и мртва телеса његова бише као блато по улицама. Код свега тога гнев се Његов не одврати, него је рука Његова још подигнута. 023 ISA 005 026 И подигнуће заставу народима далеким, и зазвиждаће им с краја земље; и гле, они ће доћи одмах, брзо. 023 ISA 005 027 Неће бити међу њима уморног ни сусталог, ни дремљивог ни сањивог, никоме се неће распасати појас око њега, нити ће се коме откинути ремен на обући. 023 ISA 005 028 Стреле ће им бити оштре, и сви лукови њихови запети; копита у коња њихових биће као кремен и точкови њихови као вихор. 023 ISA 005 029 Рика ће им бити као у лава, и рикаће као лавићи; бучаће и уграбиће плен и однети га, и неће бити никога да отме. 023 ISA 005 030 Бучаће над њим у то време као што море бучи. Тада ће погледати на земљу, а то мрак и страх, и светлост ће се помрачити над погибљу њиховом. 023 ISA 006 001 Године које умре цар Озија видех Господа где седи на престолу високом и издигнутом, и скут Му испуњаваше цркву. 023 ISA 006 002 Серафими стајаху више Њега, сваки их имаше шест крила: двема заклањаше лице своје и двема заклањаше ноге своје, а двема летеше. 023 ISA 006 003 И викаху један другом говорећи: Свет, свет, свет је Господ над војскама; пуна је сва земља славе Његове. 023 ISA 006 004 И задрмаше се прагови на вратима од гласа којим викаху, и дом се напуни дима. 023 ISA 006 005 И рекох: Јао мени! Погибох, јер сам човек нечистих усана, и живим усред народа нечистих усана, јер Цара Господа над војскама видех својим очима. 023 ISA 006 006 А један од серафима долете к мени држећи у руци жив угљен, који узе с олтара клештима, 023 ISA 006 007 И дотаче се уста мојих, и рече: Ево, ово се дотаче уста твојих, и безакоње твоје узе се, и грех твој очисти се. 023 ISA 006 008 Потом чух глас Господњи где рече: Кога ћу послати? И ко ће нам ићи? А ја рекох: Ево мене, пошаљи мене. 023 ISA 006 009 А Он рече: Иди, и реци том народу: Слушајте али нећете разумети, гледајте али нећете познати. 023 ISA 006 010 Учини да одебља срце том народу и уши да им отежају, и очи им затвори, да не виде очима својим и ушима својим да не чују и срцем својим да не разумеју и не обрате се и не исцеле. 023 ISA 006 011 А ја рекох: Докле, Господе? А Он рече: Докле не опусте градови да буду без становника и куће да буду без људи, и земља докле сасвим не опусти, 023 ISA 006 012 И докле Господ оправи далеко људе и буде сама пустош у земљи. 023 ISA 006 013 Али ће још бити у њој десетина, па ће се и она затрти; али као храст или брест, којима и кад збаце лишће остаје стабло, тако ће свето семе бити њено стабло. 023 ISA 007 001 У време Ахаза сина Јотама сина Озије цара Јудиног дође Ресин цар сирски и Факеј син Ремалијин цар Израиљев на Јерусалим да га бију, али га не могоше узети. 023 ISA 007 002 И дође глас дому Давидовом и рекоше: Сирија се сложи с Јефремом. А срце Ахазово и срце народа његовог устрепта као дрвеће у шуми од ветра. 023 ISA 007 003 Тада рече Господ Исаији: Изађи на сусрет Ахазу, ти и Сеар-јасув, син твој, накрај јаза горњег језера, на пут код поља бељаревог. 023 ISA 007 004 И реци му: Чувај се и буди миран, не бој се и срце твоје нека се не плаши од два краја ових главњи што се пуше, од распаљеног гнева Ресиновог и сирског и сина Ремалијиног. 023 ISA 007 005 Што се Сирци и Јефрем и син Ремалијин договорише на твоје зло говорећи: 023 ISA 007 006 Хајдемо на јудејску да јој досадимо и да је освојимо и да поставимо у њој царем сина Тавеиловог. 023 ISA 007 007 Зато овако вели Господ Бог: Неће се то учинити, неће бити. 023 ISA 007 008 Јер је глава Сирији Дамаск, а Дамаску је глава Ресин; и до шездесет и пет година сатрће се Јефрем тако да више неће бити народ. 023 ISA 007 009 И глава је Јефрему Самарија, а Самарији је глава син Ремалијин. Ако не верујете, нећете се одржати. 023 ISA 007 010 И још рече Господ Ахазу говорећи: 023 ISA 007 011 Ишти знак од Господа Бога свог, ишти оздо из дубине или озго с висине. 023 ISA 007 012 А Ахаз рече: Нећу искати, нити ћу кушати Господа. 023 ISA 007 013 Тада рече Исаија: Слушајте сада, доме Давидов; мало ли вам је што досађујете људима, него досађујете и Богу мом? 023 ISA 007 014 Зато ће вам сам Господ дати знак; ето девојка ће затруднети и родиће Сина, и наденуће Му име Емануило. 023 ISA 007 015 Масло и мед јешће, док не научи одбацити зло а изабрати добро. 023 ISA 007 016 Јер пре него научи дете одбацити зло а изабрати добро, оставиће земљу, на коју се гадиш, два цара њена. 023 ISA 007 017 Господ ће пустити на те и на народ твој и на дом оца твог дане, каквих није било откад се Јефрем одвоји од Јуде, преко цара асирског. 023 ISA 007 018 И тада ће Господ зазвиждати мувама које су накрај река мисирских, и пчелама које су у земљи асирској; 023 ISA 007 019 И доћи ће и попадаће све у пусте долине и у камене раселине и на све честе и на свако дрвце. 023 ISA 007 020 Тада ће Господ обријати бритвом закупљеном испреко реке, царем асирским, главу и длаке по ногама, и браду сву. 023 ISA 007 021 И тада ко сачува кравицу и две овце, 023 ISA 007 022 Од мноштва млека што ће давати јешће масло; јер масло и мед јешће ко год остане у земљи. 023 ISA 007 023 И тада ће свако место где има хиљаду чокота за хиљаду сребрњака зарасти у чкаљ и трње. 023 ISA 007 024 Са стрелама и с луком ићи ће се онамо, јер ће сва земља бити чкаљ и трње. 023 ISA 007 025 А на све горе које су се копале мотиком, на њих неће доћи страх од чкаља и трња, него ће бити испуст воловима и газиће их овце. 023 ISA 008 001 И рече ми Господ: Узми књигу велику и напиши у њој писмом човечјим: Брз на плен, хитар на грабеж. 023 ISA 008 002 И узех верне сведоке, Урију свештеника и Захарију сина Јеверехијиног. 023 ISA 008 003 Потом приступих к пророчици, и она затрудне и роди сина. А Господ ми рече: Надени му име: Брз на плен, хитар на грабеж. 023 ISA 008 004 Јер пре него дете научи викати: Оче мој и мајко моја, однеће се благо дамаштанско и плен самаријски пред царем асирским. 023 ISA 008 005 И још ми рече Господ говорећи: 023 ISA 008 006 Што овај народ не мари за воду силоамску која тече тихо, и радује се Ресину и сину Ремалијином, 023 ISA 008 007 Зато, ево, Господ ће навести на њих воду из реке силну и велику, цара асирског и сву славу његову, те ће изаћи из свих потока својих, и тећи ће поврх свих брегова својих, 023 ISA 008 008 И навалиће преко Јуде, плавиће и разливаће се и доћи до грла, и крила ће јој се раширити преко свеколике земље твоје, Емануило! 023 ISA 008 009 Здружујте се, народи, али ћете се потрти; чујте сви који сте у далекој земљи: оружајте се, али ћете се потрти; оружајте се, али ћете се потрти. 023 ISA 008 010 Договарајте се, договор ће вам се разбити: реците реч, неће бити од ње ништа, јер је с нама Бог. 023 ISA 008 011 Јер ми овако рече Господ ухвативши ме за руку и опоменувши ме да не идем путем овог народа, говорећи: 023 ISA 008 012 Не говорите "Буна" кад год овај народ каже "Буна", и не бојте се чега се он боји, и не плашите се. 023 ISA 008 013 Господа над војскама светите; и Он нека вам је страх и бојазан. 023 ISA 008 014 И биће вам светиња, а камен за спотицање и стена за саблазан обема домовима Израиљевим, замка и мрежа становницима јерусалимским. 023 ISA 008 015 И спотакнуће се многи и пашће и сатрће се, заплешће се и ухватиће се. 023 ISA 008 016 Свежи сведочанство, запечати закон мојим ученицима. 023 ISA 008 017 Чекаћу дакле Господа, који је сакрио лице своје од дома Јаковљевог, и уздаћу се у Њ. 023 ISA 008 018 Ево ја и деца коју ми је дао Господ јесмо знак и чудо Израиљу од Господа над војскама, који настава на гори Сиону. 023 ISA 008 019 И ако вам кажу: Питајте враче и гатаре, који шапћу и мрмљају, реците: Не треба ли народ да пита Бога свог? Или ће питати мртве место живих? 023 ISA 008 020 Закон и сведочанство тражите. Ако ли ко не говори тако, њему нема зоре. 023 ISA 008 021 И ходиће по земљи потуцајући се и гладујући; и кад буде гладан, љутиће се и псовати цара свог и Бога свог горе. 023 ISA 008 022 А кад погледа на земљу, а то невоља и мрак и тешка мука, и он загнан у таму. 023 ISA 009 001 Али неће се онако замрачити притешњена земља као пре кад се дотаче земље Завулонове и земље Нефталимове, или као после кад досађиваше на путу к мору с оне стране Јордана Галилеји незнабожачкој. 023 ISA 009 002 Народ који ходи у тами видеће видело велико, и онима који седе у земљи где је смртни сен засветлиће видело. 023 ISA 009 003 Умножио си народ, а ниси му увеличао радости; али ће се радовати пред Тобом као што се радују о жетви, као што се веселе кад деле плен. 023 ISA 009 004 Јер си сломио јарам у коме вуцијаше, и штап којим га бијаху по плећима и палицу насилника његовог као у дан мадијански. 023 ISA 009 005 Јер ће обућа сваког ратника који се бије у граји и одело у крв уваљано изгорети и бити храна огњу. 023 ISA 009 006 Јер нам се роди Дете, Син нам се даде, коме је власт на рамену, и име ће Му бити: Дивни, Саветник, Бог силни, Отац вечни, Кнез мирни. 023 ISA 009 007 Без краја ће расти власт и мир на престолу Давидовом и у царству његовом да се уреди и утврди судом и правдом од сада довека. То ће учинити ревност Господа над војскама. 023 ISA 009 008 Господ посла реч Јакову, и она паде у Израиљу. 023 ISA 009 009 И знаће сав народ, Јефрем и становници самаријски, који охоло и поноситог срца говоре: 023 ISA 009 010 Падоше опеке, али ћемо ми зидати од тесаног камена; дудови су посечени, али ћемо их заменити кедрима. 023 ISA 009 011 Али ће Господ подигнути противнике Ресинове на њ, и скупиће непријатеље његове, 023 ISA 009 012 Сирце с истока и Филистеје са запада, те ће ждрети Израиља на сва уста. Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута. 023 ISA 009 013 Јер се народ неће обратити к ономе ко га бије, и неће тражити Господа над војскама. 023 ISA 009 014 Зато ће одсећи Господ Израиљу главу и реп, грану и ситу у један дан. 023 ISA 009 015 Старешина и угледан човек то је глава, а пророк који учи лаж то је реп. 023 ISA 009 016 Јер који воде тај народ, они га заводе, а које воде, они су пропали. 023 ISA 009 017 Зато се Господ неће радовати младићима његовим, и на сироте његове и на удовице његове неће се смиловати, јер су свиколики лицемери и зликовци, и свака уста говоре неваљалство. Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута. 023 ISA 009 018 Јер ће се разгорети безбожност као огањ, који сажеже чкаљ и трње, па упали густу шуму, те отиде у дим високо. 023 ISA 009 019 Од гнева Господа над војскама замрачиће се земља и народ ће бити као храна огњу, нико неће пожалити брата свог. 023 ISA 009 020 И зграбиће с десне стране, па ће опет бити гладан, и јешће с леве стране, па се опет неће наситити; сваки ће јести месо од мишице своје, 023 ISA 009 021 Манасија Јефрема, и Јефрем Манасију, а обојица ће се сложити на Јуду. Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута. 023 ISA 010 001 Тешко онима који постављају законе неправедне и који пишу неправду, 023 ISA 010 002 Да одбију од суда убоге, и да отимају правицу сиромасима народа мог, да би им плен биле удовице и сироте грабеж. 023 ISA 010 003 А шта ћете чинити у дан похођења и погибли која ће доћи издалека? Коме ћете прибећи за помоћ? Где ли ћете оставити славу своју? 023 ISA 010 004 Да се не би унизила међу робље и међу побијене пала? Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута. 023 ISA 010 005 Тешко Асиру, шиби гнева мог, ако и јесте палица у руци његовој моја јарост. 023 ISA 010 006 На народ лицемерни послаћу га, и заповедићу му за народ на који се гневим, да плени и отима, и да га изгази као блато на улицама. 023 ISA 010 007 Али он неће тако мислити и срце његово неће тако судити, него му је у срцу да затре и истреби многе народе. 023 ISA 010 008 Јер ће рећи: Кнезови моји нису ли сви цареви? 023 ISA 010 009 Није ли Халан као Хархемис? Није ли Емат као Арфад? Није ли Самарија као Дамаск? 023 ISA 010 010 Како је рука моја нашла царства лажних богова, којих ликови беху јачи од јерусалимских и самаријских, 023 ISA 010 011 Нећу ли учинити Јерусалиму и његовим лажним боговима онако како сам учинио Самарији и њеним лажним боговима? 023 ISA 010 012 Али кад сврши Господ све дело своје на гори сионској и у Јерусалиму, тада ћу обићи плод охолог срца цара асирског и славу поноситих очију његових. 023 ISA 010 013 Јер рече: Крепошћу руке своје учиних и мудрошћу својом, јер сам разуман; и преместих међе народима и благо њихово заплених и као јунак оборих становнике. 023 ISA 010 014 И рука моја нађе као гнездо богатство у народа, и како се купе јаја остављена тако покупих сву земљу, и не би никога да махне крилом или да отвори уста и писне. 023 ISA 010 015 Хоће ли се секира величати над оним који њом сече? Хоће ли се пила разметати над оним који њом ради? Као да би прут махао оним који га дигне, као да би се хвалио штап да није од дрвета. 023 ISA 010 016 Зато ће Господ, Господ над војскама, пустити на претиле његове мршу, и славу ће његову потпалити да гори као огањ. 023 ISA 010 017 Јер ће видело Израиљево бити огањ, и Светац ће његов бити пламен, и упалиће и сажећи трње његово и чкаљ његов у један дан. 023 ISA 010 018 И красоту шуме његове и њиве његове, од душе до тела, уништиће, и биће као бегунац кад изнемогне. 023 ISA 010 019 И шта остане дрвета шуме његове, биће мало, да би их дете могло пописати. 023 ISA 010 020 И у то време остатак Израиљев и који се избаве у дому Јаковљевом неће се више ослањати на оног ко их бије, него ће се ослањати на Господа Свеца Израиљевог истином. 023 ISA 010 021 Остатак ће се обратити, остатак Јаковљев, к Богу силном. 023 ISA 010 022 Јер ако буде народа твог, Израиљу, као песка морског, остатак ће се његов обратити. Погибао је одређена, разлиће се правда. 023 ISA 010 023 Јер ће Господ, Господ над војскама, извршити погибао одређену у свој земљи. 023 ISA 010 024 Зато овако вели Господ, Господ над војскама: Не бој се Асирца, народе мој, који наставаш на гори Сиону; прутом ће те ударити и штап свој подигнуће на те као у Мисиру. 023 ISA 010 025 Јер још мало, и гнев ће престати; тада ће се јарост моја обратити на њихову погибао. 023 ISA 010 026 Јер ће подигнути на њ Господ над војскама бич, те ће бити као расап мадијански код камена Орива и као штап његов на мору, и подигнуће га као у Мисиру. 023 ISA 010 027 И тада ће се скинути бреме његово с рамена твог и јарам његов с врата твог, и изломиће се јарам од помазања. 023 ISA 010 028 Дође у Ајат, прође у Мигрон, у Михмасу распрти пртљаг свој. 023 ISA 010 029 Пођоше кланцем, у Гаваји заноћише, препаде се Рама, Гаваја Саулова побеже. 023 ISA 010 030 Вичи гласно, кћери Галимова; нек се чује у Лаис, јадни Анатоте! 023 ISA 010 031 Мадмина побеже, становници гевимски утекоше. 023 ISA 010 032 Још један дан, па ће стајати у Нову, махнуће руком својом на гору кћери сионске, на хум јерусалимски. 023 ISA 010 033 Гле, Господ, Господ над војскама, окресаће силом гране; шта је високо посећи ће, и шта је уздигнуто снизиће. 023 ISA 010 034 И густу ће шуму исећи секиром, и Ливан ће пасти од Силнога. 023 ISA 011 001 Али ће изаћи шибљика из стабла Јесејевог, и изданак из корена његовог изникнуће. 023 ISA 011 002 И на Њему ће почивати Дух Господњи, дух мудрости и разума, дух савета и силе, дух знања и страха Господњег. 023 ISA 011 003 И мирисање ће Му бити у страху Господњем, а неће судити по виђењу својих очију, нити ће по чувењу својих ушију карати. 023 ISA 011 004 Него ће по правди судити сиромасима и по правици карати кротке у земљи, и удариће земљу прутом уста својих, и духом усана својих убиће безбожника. 023 ISA 011 005 И правда ће Му бити појас по бедрима, и истина појас по боцима. 023 ISA 011 006 И вук ће боравити с јагњетом, и рис ће лежати с јаретом, теле и лавић и угојено живинче биће заједно, и мало дете водиће их. 023 ISA 011 007 И крава и медведица заједно ће пасти, млад њихова лежаће заједно, и лав ће јести сламу као во. 023 ISA 011 008 И дете које сиса играће се над рупом аспидином, и дете одбијено од сисе завлачиће руку своју у рупу змије василинске. 023 ISA 011 009 Неће удити ни потирати на свој светој гори мојој, јер ће земља бити пуна познања Господњег као море воде што је пуно. 023 ISA 011 010 И у то ће време за корен Јесејев, који ће бити застава народима, распитивати народи, и почивалиште Његово биће славно. 023 ISA 011 011 И тада ће Господ опет подигнути руку своју да задобије остатак народа свог, шта остане од асирске и од Мисира и од Патроса и од етиопске и од Елама и од Сенара и од Емата и од острва морских. 023 ISA 011 012 И подигнуће заставу народима и прогнане Израиљеве и расејане Јудине сабраће с четири краја земље, 023 ISA 011 013 И нестаће зависти Јефремове, и непријатељи Јудини истребиће се; Јефрем неће завидети Јуди, а Јуда неће злобити Јефрему. 023 ISA 011 014 Него ће сложно летети на плећа Филистејима к западу; заједно ће пленити народе источне; на Едомце и Моавце дигнуће руке своје, и синови Амонови биће им покорни. 023 ISA 011 015 И Господ ће пресушити залив мора мисирског, и махнуће руком својом сврх реке са силним ветром својим, и удариће је по седам кракова да се може прелазити у обући. 023 ISA 011 016 И биће пут остатку народа његовог, што остане од Асирске, као што је био Израиљу кад изађе из земље мисирске. 023 ISA 012 001 И рећи ћеш у оно време: Хвалим Те, Господе, јер си се био разгневио на ме, па се одвратио гнев Твој, и утешио си ме. 023 ISA 012 002 Гле, Бог је спасење моје, уздаћу се и нећу се бојати, јер ми је сила и песма Господ Бог, Он ми би Спаситељ. 023 ISA 012 003 С радошћу ћете црпсти воду из извора овог спасења. 023 ISA 012 004 И тада ћете рећи: Хвалите Господа, гласите име Његово, јављајте по народима дела Његова, напомињите да је високо име Његово. 023 ISA 012 005 Појте Господу, јер учини велике ствари, нека се зна по свој земљи. 023 ISA 012 006 Кликуј и певај, која седиш у Сиону, јер је Светац Израиљев велик посред вас. 023 ISA 013 001 Бреме Вавилону, које виде Исаија син Амосов. 023 ISA 013 002 На гори високој подигните заставу, вичите им гласно, машите руком, нека уђу на врата кнежевска. 023 ISA 013 003 Ја сам заповедио изабранима својим и дозвао сам јунаке своје да изврше гнев мој који се радују с величине моје. 023 ISA 013 004 Вика стоји људства на горама као да је велик народ, вика и врева царства скупљених народа; Господ над војскама прегледа војску убојиту. 023 ISA 013 005 Долазе из далеке земље, с краја небеса, Господ и оруђа срдње Његове, да затре сву земљу. 023 ISA 013 006 Ридајте, јер је близу дан Господњи; доћи ће као пустош од Свемогућег. 023 ISA 013 007 Зато ће свака рука клонути, и свако срце човечје растопити се. 023 ISA 013 008 И они ће се смести, муке и болови спопашће их, мучиће се као породиља, препашће се један од другог, лица ће им бити као пламен. 023 ISA 013 009 Ево, иде дан Господњи љути с гневом и јарошћу да обрати земљу у пустош, и грешнике да истреби из ње. 023 ISA 013 010 Јер звезде небеске и прилике небеске неће пустити светлост своју, сунце ће помрчати о рађању свом, и месец неће пустити светлост своју. 023 ISA 013 011 И походићу васиљену за злоћу, и безбожнике за безакоње; и укинућу разметање охолих, и понос силних оборићу. 023 ISA 013 012 Учинићу да ће човек више вредети него злато чисто, више него злато офирско. 023 ISA 013 013 Зато ћу затрести небо, и земља ће се покренути са свог места од јарости Господа над војскама и у дан кад се распали гнев Његов. 023 ISA 013 014 И биће као срна поплашена и као стадо које нико не сабира; свако ће гледати за својим народом, и свако ће бежати у своју земљу. 023 ISA 013 015 Ко се год нађе, биће прободен, и који се год скупе, погинуће од мача. 023 ISA 013 016 И децу ћу им размрскати на њихове очи, куће ћу им опленити и жене ћу им срамотити. 023 ISA 013 017 Ево, ја ћу подигнути на њих Миде, који неће марити за сребро, нити ће злато искати. 023 ISA 013 018 Него ће из лукова децу убијати, ни на плод у утроби неће се смиловати, нити ће децу жалити око њихово. 023 ISA 013 019 И Вавилон, урес царствима и дика слави халдејској, биће као Содом и Гомор кад их Бог затре. 023 ISA 013 020 Неће се у њему живети нити ће се ко населити од колена до колена, нити ће Арапин разапети у њему шатор, нити ће пастири почивати онуда. 023 ISA 013 021 Него ће почивати онде дивље звери, и куће ће њихове бити пуне великих змија, и онде ће наставати сове, и авети ће скакати онуда. 023 ISA 013 022 И довикиваће се буљине у пустим кућама и змајеви у дворовима веселим. А доћи ће његово време, и близу је, и дани његови неће се протегнути. 023 ISA 014 001 Јер ће се смиловати Господ на Јакова, и опет ће изабрати Израиља, и наместиће их у земљи њиховој, и прилепиће се к њима дошљаци и придружиће се дому Јаковљевом. 023 ISA 014 002 Јер ће их узети народи и одвести на место њихово, и наследиће их Израиљци у земљи Господњој да им буду слуге и слушкиње, и заробиће оне који их беху заробили, и биће господари својим насилницима. 023 ISA 014 003 И кад те смири Господ од труда твог и муке и од љутог ропства у коме си робовао, 023 ISA 014 004 Тада ћеш изводити ову причу о цару вавилонском и рећи ћеш: Како неста настојника, неста данка? 023 ISA 014 005 Сломи Господ штап безбожницима, палицу владаоцима, 023 ISA 014 006 Која је љуто била народе без престанка, и гневно владала над народима, и гонила немилице. 023 ISA 014 007 Сва земља почива и мирна је; певају гласно. 023 ISA 014 008 Веселе се с тебе и јеле и кедри ливански говорећи: Откако си пао, не долази нико да нас сече. 023 ISA 014 009 Пакао доле усколеба се тебе ради да те сретне кад дођеш, пробуди ти мртваце и све кнезове земаљске, диже с престола њихових све цареве народне. 023 ISA 014 010 Сви ће проговорити и рећи теби: и ти ли си изнемогао као ми? Изједначио се с нама? 023 ISA 014 011 Спусти се у пакао понос твој, звека псалтира твојих; прострти су пода те мољци, а црви су ти покривач. 023 ISA 014 012 Како паде с неба, звездо данице, кћери зорина? Како се обори на земљу који си газио народе? 023 ISA 014 013 А говорио си у срцу свом: Изаћи ћу на небо, више звезда Божјих подигнућу престо свој, и сешћу на гори зборној на страни северној; 023 ISA 014 014 Изаћи ћу у висине над облаке, изједначићу се с Вишњим. 023 ISA 014 015 А ти се у пакао сврже, у дубину гробну. 023 ISA 014 016 Који те виде погледаће на те, и гледаће те говорећи: То ли је онај који је тресао земљу, који је дрмао царства, 023 ISA 014 017 Који је васиљену обраћао у пустињу, и градове њене раскопавао? Робље своје није отпуштао кући? 023 ISA 014 018 Сви цареви народни, свиколики, леже славно, сваки у својој кући. 023 ISA 014 019 А ти се избаци из гроба свог, као гадна грана, као хаљина побијених, мачем пободених, који силазе у јаму камену, као погажен стрв. 023 ISA 014 020 Нећеш се здружити с њима погребом, јер си земљу своју затро, народ си свој убио; неће се спомињати семе зликовачко док је века. 023 ISA 014 021 Приправите покољ синовима његовим за безакоње отаца њихових да се не подигну и не наследе земљу и не напуне васиљену градовима. 023 ISA 014 022 Јер ћу устати на њих, говори Господ над војскама, и затрћу име Вавилону и остатак, и сина и унука, говори Господ. 023 ISA 014 023 И начинићу од њега стан ћуковима и језера водена, и омешћу га метлом погибли, говори Господ над војскама. 023 ISA 014 024 Закле се Господ над војскама говорећи: Доиста, биће како сам смислио, и како сам наумио извршиће се. 023 ISA 014 025 Потрћу Асирца у земљи својој, на горама својим изгазићу га; тада ће се скинути с њих јарам његов, и бреме његово с плећа њихових скинуће се. 023 ISA 014 026 То је намишљено свој земљи, и то је рука подигнута на све народе. 023 ISA 014 027 Јер је Господ над војскама наумио, ко ће разбити? И Његову руку подигнуту ко ће одвратити? 023 ISA 014 028 Године које умре цар Ахаз би објављено ово бреме: 023 ISA 014 029 Немој се радовати, земљо филистејска сваколика, што се сломи прут оног који те је био; јер ће из корена змијског никнути змија василинска, и плод ће му бити змај огњени крилати. 023 ISA 014 030 И првенци сиромашки нахраниће се, и убоги ће почивати без страха; а твој ћу корен уморити глађу, и остатак твој он ће побити. 023 ISA 014 031 Ридајте, врата; вичи, граде; растопила си се, сва земљо филистејска, јер са севера иде дим и нико се неће осамити у зборовима његовим. 023 ISA 014 032 И шта ће се одговорити посланицима народним? Да је Господ основао Сион и да ће у њ утецати невољници народа Његовог. 023 ISA 015 001 Бреме Моаву. Да, обноћ се раскопа Ар моавски и пропаде; да, обноћ се раскопа Кир моавски и пропаде. 023 ISA 015 002 Отиде у дом и у Девон, на висине, да плаче: Моав ће ридати за Невоном и за Медевом, све ће му главе бити ћелаве, свака брада оскубена. 023 ISA 015 003 По улицама ће његовим припасивати кострет, на крововима његовим и на улицама његовим све ће ридати сузе лијући. 023 ISA 015 004 И викаће Есевон и Елеала, до Јасе чуће им се глас; и војници ће моавски викати, душа ће се у сваком узмучити. 023 ISA 015 005 Срце моје вапије за Моавом; бегунци његови побегоше дори до Сигора као јуница трећакиња; јер ће се ићи уз брдо луитско плачући, и путем оронајимским разлегаће се јаук. 023 ISA 015 006 Јер ће нестати вода нимримских, јер ће посахнути биље, нестаће траве, зелени неће бити. 023 ISA 015 007 И зато што су остављали и што су чували однеће се на поток арапски. 023 ISA 015 008 Јер ће вика ићи око међа моавских, до Еглаима јаук њихов, и до Вир-Елима јаук њихов. 023 ISA 015 009 Јер ће се вода димонска напунити крви; и још ћу дометнути Димону, на бегунце моавске и на остатак земаљски послаћу лавове. 023 ISA 016 001 Шаљите јагањце господару земаљском, од Селе до пустиње, ка гори кћери сионске. 023 ISA 016 002 Јер ће бити кћери моавске на бродовима арнонским као птица која лута, отерана с гнезда. 023 ISA 016 003 Учини веће, народе, начини сен у подне као ноћ, заклони изагнане, немој издати бегунце. 023 ISA 016 004 Нека код тебе бораве изгнани моји, Моаве; буди им заклон од пустошника; јер ће нестати насилника, престаће пустошење, истребиће се са земље који газе друге. 023 ISA 016 005 И утврдиће се престо милошћу, и на њему ће седети једнако у шатору Давидовом који ће судити и тражити што је право и бити брз да чини правду. 023 ISA 016 006 Чусмо за охолост Моава врло поноситог, за понос његов и охолост и обест његову; лажи његове неће бити тврде. 023 ISA 016 007 Зато ће ридати Моавац над Моавцем, сви ће ридати; над темељима кир-аресетским уздисаћете јер су разваљени. 023 ISA 016 008 И поља есевонска посушише се и чокот сивамски; господа народна потрше красне лозе његове, које досезаху до Јазира и вијаху се по пустињи; одводе његове пружаху се и прелажаху преко мора. 023 ISA 016 009 Зато ћу плакати плачем јазирским за чокотом сивамским; заливаћу те сузама својим, Есевоне и Елеало, јер песма о летини твојој и о жетви твојој паде. 023 ISA 016 010 И неста радости и весеља с поља родног, у виноградима се не пева ни подвикује, вина у кацама не гази газилац; учиних крај песмама. 023 ISA 016 011 Зато утроба моја јечи као гусле за Моавом, и срце моје за Кир-Ересом. 023 ISA 016 012 И кад се види да се уморио Моав на висини својој, ући ће у светињу своју да се помоли; али ништа неће свршити. 023 ISA 016 013 Ово је реч што рече Господ за Моава давно. 023 ISA 016 014 А сада вели Господ говорећи: До три године, као што су године најамничке, олошаће слава Моавова са свим мноштвом његовим, и шта остане биће врло мало и нејако. 023 ISA 017 001 Бреме Дамаску. Гле, Дамаск ће се укинути да не буде више град, него ће бити гомила развалина. 023 ISA 017 002 Градови ароирски биће остављени, биће за стада, те ће у њима почивати, и нико их неће плашити. 023 ISA 017 003 Нестаће градова Јефремових и царства у Дамаску и остатку сирском, биће као слава синова Израиљевих, вели Господ над војскама. 023 ISA 017 004 И у тај ће дан истанчати слава Јаковљева, и дебело тело његово омршаће. 023 ISA 017 005 Јер ће бити као кад жетелац сабира жито и руком жање класје, и биће као кад се купи класје у долини рафајској. 023 ISA 017 006 Али ће се оставити у њој пабирци као кад се отресе маслина, па две три остану у врху, и четири пет на родним гранама, вели Господ Бог Израиљев. 023 ISA 017 007 У то ће време човек погледати на Творца свог, и очи његове гледаће на Свеца Израиљевог; 023 ISA 017 008 А неће погледати на олтаре, дело руку својих, нити ће гледати на оно што су начинили прсти његови, ни на лугове ни на ликове сунчане. 023 ISA 017 009 У то ће време тврди градови његови бити као остављен грм и огранак, јер ће се оставити ради синова Израиљевих, и биће пустош. 023 ISA 017 010 Јер си заборавио Бога спасења свог, и ниси се сећао Стене силе своје; зато сади красне садове и лозу страну пресађуј; 023 ISA 017 011 Дању ради да узрасте шта посадиш, и јутром гледај да ти семе никне; али кад дође до брања разграбиће се, и остаће ти љута жалост. 023 ISA 017 012 Тешко мноштву великих народа, што буче као што буче мора, и узаврелим народима, којих стоји врева као силних вода; 023 ISA 017 013 Врева стоји народа као великих вода; али ће повикати на њих, и они ће побећи далеко, и биће гоњени као плева по брдима од ветра и као прах од вихора. 023 ISA 017 014 Увече ето страха, и пре него сване нема никога. То је део оних који нас газе, и наследство оних који отимају од нас. 023 ISA 018 001 Тешко земљи која сен чини крилима с оне стране река етиопских; 023 ISA 018 002 Која шаље посланике преко мора, у лађама од сите по водама, говорећи: Идите, брзи гласници, к народу расејаном и оплењеном, к народу страшном откако је досад, к народу размереном и погаженом, коме земљу разносе реке. 023 ISA 018 003 Сви који живите на свету и станујете на земљи, кад се дигне застава на горама, гледајте, и кад затруби труба, слушајте. 023 ISA 018 004 Јер овако ми рече Господ: Умирићу се и гледаћу из стана свог, као врућина која суши после дажда и као росан облак о врућини жетвеној. 023 ISA 018 005 Јер пре бербе, кад напупе пупци и од цвета постане грозд и стане зрети, окресаће одводе српом, и узеће лозу и одсећи. 023 ISA 018 006 Све ће се оставити птицама горским и зверима земаљским; и птице ће летовати на њима, а свакојаке звери земаљске зимоваће. 023 ISA 018 007 Тада ће се донети дар Господу над војскама од народа расејаног и оплењеног, од народа страшног откако је досад, од народа размереног и погаженог, коме земљу разносе реке, к месту имена Господа над војскама, ка гори сионској. 023 ISA 019 001 Бреме Мисиру. Гле, Господ седећи на облаку лаком доћи ће у Мисир; и затрешће се од Њега идоли мисирски, и срце ће се растопити у Мисирцима. 023 ISA 019 002 И раздражићу Мисирце једне на друге, те ће војевати брат на брата и пријатељ на пријатеља, град на град, царство на царство. 023 ISA 019 003 И нестаће духа Мисиру, и намеру његову разбићу; тада ће питати своје идоле и опсенаре и враче и гатаре. 023 ISA 019 004 И предаћу Мисирце у руке жестоким господарима, и љут ће цар владати њима, вели Господ, Господ над војскама. 023 ISA 019 005 И нестаће воде из мора, и река ће пресахнути и засушити се. 023 ISA 019 006 И реке ће отећи, опашће и пресахнути потоци мисирски, трска и сита посушиће се. 023 ISA 019 007 Трава крај потока, на ушћу потока, и сви усеви крај потока посахнуће и нестаће их и пропашће. 023 ISA 019 008 И тужиће рибари и биће сетни сви који бацају удицу, и који разапињу мрежу по водама забринуће се. 023 ISA 019 009 И стидеће се који раде од танког лана, и који ткају танко бело платно. 023 ISA 019 010 И насипи ће му се развалити, и који заграђују рибњаке, сви ће бити жалосног срца. 023 ISA 019 011 Доиста, кнезови су соански безумни, и савет мудрих саветника Фараонових луд је. Како можете говорити Фараону: Ја сам син мудрих, син старих царева? 023 ISA 019 012 Где су? Где су мудраци твоји? Нека ти кажу ако знају шта је наумио за Мисир Господ над војскама. 023 ISA 019 013 Полудеше кнезови соански; преварише се кнезови нофски; преластише Мисир главе племена његових. 023 ISA 019 014 Господ је излио међу њих дух преваран, те учинише да посрће Мисир у свим пословима као што посрће пијан човек бљујући. 023 ISA 019 015 И неће бити дела у Мисиру што би учинила глава или реп, грана или сита. 023 ISA 019 016 Тада ће бити Мисирци као жене; бојаће се и дрхтати од руке Господа над војскама кад замахне на њих. 023 ISA 019 017 И земља ће Јудина бити страх Мисиру; ко је се год опомене, препашће се ради намере Господа над војскама што је наумио супрот њему. 023 ISA 019 018 У то ће време бити пет градова у земљи мисирској који ће говорити језиком хананским и заклињати се Господом над војскама; један ће се звати град Ахерес. 023 ISA 019 019 У то ће време бити олтар Господњи усред земље мисирске, и споменик Господњи на међи њеној; 023 ISA 019 020 И биће знак и сведочанство Господу над војскама, у земљи мисирској. Кад стану викати ка Господу на насилнике, Он ће им послати спаситеља и кнеза и избавиће их. 023 ISA 019 021 И биће познат Господ Мисирцима, и познаће Мисирци Господа у то време, и служиће Му жртвама и даровима, и заветоваће завете Господу, и извршаваће. 023 ISA 019 022 Тако ће Господ ударити Мисир, и ударивши исцелиће, јер ће се обратити ка Господу, умолиће Му се, и исцелиће их. 023 ISA 019 023 У то ће време бити пут из Мисира у Асирску, и Асирац ће ићи у Мисир и Мисирац у Асирску, и служиће Господу Мисирци с Асирцима. 023 ISA 019 024 У то ће време Израиљ бити трећи с Мисирцима и Асирцима, и биће благослов посред земље. 023 ISA 019 025 Јер ће их благословити Господ над војскама говорећи: Да је благословен мој народ мисирски и асирски, дело руку мојих, и наследство моје, Израиљ. 023 ISA 020 001 Године које дође Тартан на Азот, кад га посла Саргон цар асирски, те би Азот и узе га, 023 ISA 020 002 У то време рече Господ преко Исаије сина Амосовог говорећи: Иди, скини кострет са себе, и изуј обућу с ногу својих. И учини тако и иђаше го и бос. 023 ISA 020 003 Тада рече Господ: Како иде слуга мој Исаија го и бос за знак и чудо шта ће бити до три године Мисиру и етиопској, 023 ISA 020 004 Тако ће одвести цар асирски у ропство Мисирце, и Етиопљане у сужањство, децу и старце, голе и босе и голих задњица, на срамоту Мисирцима. 023 ISA 020 005 И препашће се и посрамиће се од етиопске, узданице своје, и од Мисира, поноса свог. 023 ISA 020 006 И рећи ће тада који живе на овом острву: Гле, то је узданица наша, ка којој притецасмо за помоћ да се сачувамо од цара асирског; како ћемо се избавити? 023 ISA 021 001 Бреме пустињи на мору. Као вихори који пролазе на југ, тако ће доћи из пустиње, из земље страшне. 023 ISA 021 002 Љута утвара јави ми се. Неверник неверу чини, пустошник пустоши; ходи, Еламе; опколи, Мидијо! Свему уздисању учинићу крај. 023 ISA 021 003 Зато су бедра моја пуна бола; муке ме обузеше као кад се мучи породиља; згурих се чујући, препадох се видећи. 023 ISA 021 004 Срце ми се смете, гроза ме подузе; ноћ милина мојих претвори ми се у страх. 023 ISA 021 005 Постави сто, стражар нека стражи; једи, пиј; устајте кнезови, мажите штитове. 023 ISA 021 006 Јер овако ми рече Господ: Иди, постави стражара да ти јави шта види. 023 ISA 021 007 И виде кола, и два реда коњика; кола с магарцима и кола с камилама; и пажаше добро великом пажњом. 023 ISA 021 008 И повика као лав: Господару, ја стојим једнако на стражи дању, и стојим на стражи по сву ноћ. 023 ISA 021 009 И ево дођоше на колима људи, у два реда коњици. Тада повика и рече: Паде, паде Вавилон, и сви резани ликови богова његових разбише се о земљу. 023 ISA 021 010 Вршају мој, и пшенице гумна мог! Шта чух од Господа над војскама, Бога Израиљевог, јавих вам. 023 ISA 021 011 Бреме Думи. Виче к мени неко са Сира: Стражару! Шта би ноћас? Стражару! Шта би ноћас? 023 ISA 021 012 Стражар рече: Доћи ће јутро, али и ноћ; ако ћете тражити, тражите, вратите се, дођите. 023 ISA 021 013 Бреме арапској. По шумама у арапској ноћиваћете, путници дедански! 023 ISA 021 014 Изнесите воде пред жедне, који живите у земљи Теми, сретните с хлебом бегунца. 023 ISA 021 015 Јер ће бежати од мача, од мача голог, од лука запетог и од жестоког боја. 023 ISA 021 016 Јер овако ми рече Господ: За годину, као што је година најамничка, нестаће све славе кидарске. 023 ISA 021 017 И што остане храбрих стрелаца синова кидарских, биће мало; јер Господ Бог Израиљев рече. 023 ISA 022 001 Бреме долини виђења. Шта ти је те си сва изашла на кровове? 023 ISA 022 002 Граде пуни вике и вреве, граде весели! Твоји побијени нису побијени мачем нити погибоше у боју. 023 ISA 022 003 Главари твоји узмакоше свиколики, повезаше их стрелци; шта се год нађе твојих, сви су повезани, ако и побегоше далеко. 023 ISA 022 004 Зато рекох: Прођите ме се, да плачем горко; не трудите се да ме тешите за погибљу кћери народа мог. 023 ISA 022 005 Јер је ово дан муке и потирања и сметње од Господа, Господа над војскама, у долини виђења; обалиће зид, и вика ће бити до горе. 023 ISA 022 006 И Елам узе Тул, с колима људи и с коњицима, и Кир истаче штит. 023 ISA 022 007 И красне долине твоје напунише се кола, и коњици се наместише пред вратима. 023 ISA 022 008 И одастре се застирач Јудин; и погледао си у то време на оружје у кући шумској. 023 ISA 022 009 И видесте да је много пролома на граду Давидовом, и сабрасте воду у доњем језеру. 023 ISA 022 010 И избројасте куће јерусалимске, и развалисте куће да утврдите зид. 023 ISA 022 011 И начинисте јаз међу два зида за воду из старог језера; али не погледасте на Оног који је то учинио и не обазресте се на Оног који је то одавно спремио. 023 ISA 022 012 И зва вас Господ над војскама у онај дан да плачете и ридате и да скубете косе и припашете кострет; 023 ISA 022 013 А гле, радост и весеље, убијају говеда, кољу овце, једу месо и пију вино говорећи: Једимо и пијмо, јер ћемо сутра умрети. 023 ISA 022 014 Али Господ над војскама јави ми: Неће вам се опростити ово безакоње до смрти, вели Господ, Господ над војскама. 023 ISA 022 015 Овако вели Господ, Господ над војскама: Иди к оном ризничару, к Сомни, управитељу дворском, 023 ISA 022 016 И реци му: Шта ћеш ти ту? И ко ти је ту, те си ту истесао себи гроб? Истесао си себи гроб на високом месту и спремио си себи стан у камену. 023 ISA 022 017 Ево, човече, Господ ће те бацити далеко и затрпаће те. 023 ISA 022 018 Завитлаће те и хитити као лопту у земљу пространу; онде ћеш умрети и онде ће бити кола славе твоје, срамото дому господара свог; 023 ISA 022 019 И сврћи ћу те с места твог, и истераћу те из службе твоје. 023 ISA 022 020 И у то време позваћу слугу свог Елијакима сина Хелкијиног; 023 ISA 022 021 И обући ћу му твоју хаљину, и твојим ћу га појасом опасати, и твоју ћу му власт дати у руку, и биће отац Јерусалимљанима и дому Јудином. 023 ISA 022 022 И метнућу му кључ од дома Давидовог на раме: кад он отвори, неће нико затворити, и кад он затвори, неће нико отворити. 023 ISA 022 023 И као клин углавићу га на тврдом месту, и биће престо славе дому оца свог; 023 ISA 022 024 И о њему ће се вешати сва слава дома оца његовог, синова и унука, свакојаки судови, и најмањи, и чаше и мехови. 023 ISA 022 025 У то време, вели Господ над војскама, помериће се клин углављен на тврдом месту, и извадиће се и пашће, и тежа што је на њему пропашће; јер Господ рече. 023 ISA 023 001 Бреме Тиру. Ридајте лађе тарсиске, јер је раскопан, да нема куће нити ко долази. Из земље китимске јави им се. 023 ISA 023 002 Умукните који живите на острву, које трговци сидонски поморци пунише. 023 ISA 023 003 И доходи му беху по великим водама семе сиорско, жетва с реке, и беше трг народима. 023 ISA 023 004 Стиди се, Сидоне, јер говори море, сила морска вели: Не мучим се порођајем, не рађам, не одгајам момке, не подижем девојке. 023 ISA 023 005 Као што се ожалостише кад чуше за Мисир, тако ће се ожалостити кад чују за Тир. 023 ISA 023 006 Идите у Тарсис, ридајте острвљани! 023 ISA 023 007 Је ли то ваш весели град, чија је старина од давнина? Његове ће га ноге занети далеко у туђинство. 023 ISA 023 008 Ко је то смислио на Тир, који раздаваше венце, чији трговци беху кнезови, и прекупци славни на земљи? 023 ISA 023 009 Господ је над војскама то смислио, да осрамоти понос сваке славе и да поништи све славне на земљи. 023 ISA 023 010 Пређи преко земље своје као поток, кћери тарсиска; нема више појаса. 023 ISA 023 011 Руку своју подиже на море, задрма царства; Господ је заповедио за Ханан да се раскопају градови његови. 023 ISA 023 012 И вели: Нећеш се више веселити, осрамоћена девојко, кћери сидонска. Устани, иди у Китим, ни онде нећеш имати мира. 023 ISA 023 013 Ето земље халдејске; тог народа није било; Асур је основа за оне који живеху у пустињама, подигоше куле у њој, поградише дворове; и обрати се у развалине. 023 ISA 023 014 Ридајте лађе тарсиске, јер је раскопан ваш град. 023 ISA 023 015 И тада ће Тир бити заробљен седамдесет година, за век једног цара, а после седамдесет година певаће се Тиру као курви: 023 ISA 023 016 Узми гусле, иди по граду, заборављена курво; добро ударај, певај и попевај, еда би те се опет опоменули. 023 ISA 023 017 Јер после седамдесет година Господ ће походити Тир, а он ће се вратити на курварску заслугу своју, и курваће се са свим царствима на земљи. 023 ISA 023 018 Али ће трговина његова и заслуга његова бити посвећена Господу, неће се остављати ни чувати, него ће трговина његова бити онима који наставају пред Господом да једу до ситости и имају одело добро. 023 ISA 024 001 Гле, Господ ће испразнити земљу и опустети је, преврнуће је и расејаће становнике њене. 023 ISA 024 002 И биће свештеник као народ, господар као слуга, госпођа као слушкиња, продавац као купац, који даје у зајам као који узима у зајам, који узима добит као који даје. 023 ISA 024 003 Сасвим ће се испразнити земља, и сасвим ће се опленити. Јер Господ рече ову реч. 023 ISA 024 004 Тужиће земља и опасти, изнемоћи ће васиљена и опасти; изнемоћи ће главари народа земаљског. 023 ISA 024 005 Јер се земља оскврни под становницима својим, јер преступише законе, изменише уредбе, раскидоше завет вечни. 023 ISA 024 006 Зато ће проклетство прождрети земљу, и затрће се становници њени; зато ће изгорети становници земаљски, и мало ће људи остати. 023 ISA 024 007 Тужиће вино, увенуће лоза винова, уздисаће сви који су веселог срца. 023 ISA 024 008 Престаће весеље уз бубње, нестаће граја оних који се веселе, престаће весеље уз гусле. 023 ISA 024 009 Неће пити вино уз песме, огорчаће силовито пиће онима који га пију. 023 ISA 024 010 Разбиће се пусти град, затворене ће бити све куће да нико не улази. 023 ISA 024 011 Тужњава ће бити по улицама ради вина, проћи ће свако весеље, отићи ће радост земаљска. 023 ISA 024 012 Пустош ће остати у граду, и врата ће се развалити. 023 ISA 024 013 Јер ће бити у земљи и у народима као кад се оберу маслине, и као кад се паљеткује после бербе. 023 ISA 024 014 Ови ће подигнути глас свој и певаће, ради величанства Господњег подвикиваће од мора. 023 ISA 024 015 Зато славите Господа у долинама, на острвима морским име Господа Бога Израиљевог. 023 ISA 024 016 С краја земље чусмо песме у славу Праведном; али рекох: Олошах! Олошах! Тешко мени! Неверници неверу чине, баш неверници неверу чине. 023 ISA 024 017 Страхота и јама и замка пред тобом је, становниче земаљски! 023 ISA 024 018 И ко утече чувши за страхоту, пашће у јаму; а ко изађе из јаме, ухватиће се у замку; јер ће се уставе на висини отворити и затрешће се темељи земље. 023 ISA 024 019 Сва ће се земља разбити, сва ће се земља распасти, сва ће се земља усколебати. 023 ISA 024 020 Сва ће се земља љуљати као пијан човек, и преместиће се као колиба, јер ће јој отежати безакоње њено, те ће пасти и неће више устати. 023 ISA 024 021 И у то ће време походити Господ на висини војску високу и на земљи све цареве земаљске. 023 ISA 024 022 И скупиће се као што се скупљају сужњи у јаму, и биће затворени у тамницу, и после много времена биће похођени. 023 ISA 024 023 И посрамиће се месец и сунце ће се застидети кад Господ над војскама стане царовати на гори Сиону и у Јерусалиму, и пред старешинама својим прослави се. 023 ISA 025 001 Господе, Ти си Бог мој, узвишаваћу Те, славићу име Твоје, јер си учинио чудеса; намере Твоје од старине вера су и истина. 023 ISA 025 002 Јер си од града начинио гомилу, и од тврдог града зидине; од града двор за странце, довека се неће саградити. 023 ISA 025 003 Зато ће Те славити народ силан, град страшних народа бојаће Те се. 023 ISA 025 004 Јер си био крепост убогом, крепост сиромаху у невољи његовој, уточиште од поплаве, заклон од жеге, јер је гнев насилнички као поплава која обаљује зид. 023 ISA 025 005 Вреву иностранаца прекинуо си као припеку на сувом месту; као припека сеном од облака, тако се певање насилника прекиде. 023 ISA 025 006 И Господ ће над војскама учинити свим народима на овој гори гозбу од претила меса, гозбу од чистог вина, од претилог меса с можданима, од вина без талога. 023 ISA 025 007 И поквариће на овој гори застирач којим су застрти сви народи, и покривач којим су покривени сви народи. 023 ISA 025 008 Уништиће смрт заувек, и утрће Господ Господ сузе са сваког лица, и срамоту народа свог укинуће са све земље; јер Господ рече. 023 ISA 025 009 И рећи ће се у оно време: Гле, ово је Бог наш, Њега чекасмо, и спашће нас; ово је Господ, Њега чекасмо; радоваћемо се и веселићемо се за спасење Његово. 023 ISA 025 010 Јер ће рука Господња починути на овој гори, а Моав ће се изгазити на свом месту као што се гази слама за гној. 023 ISA 025 011 И размахнуће рукама својим сред њега, као што размахује пливач да плива, и обориће охолост његову мишицама руку својих. 023 ISA 025 012 И град и високе зидове твоје снизиће, обориће, бациће на земљу у прах. 023 ISA 026 001 Тада ће се певати ова песма у земљи Јудиној: Имамо тврд град; зидови су и опкоп спасење. 023 ISA 026 002 Отворите врата да уђе народ праведни, који држи веру. 023 ISA 026 003 Ко се Тебе држи, чуваш га једнако у миру, јер се у Тебе узда. 023 ISA 026 004 Уздајте се у Господа довека, јер је Господ Господ Вечна стена. 023 ISA 026 005 Јер понижује оне који наставају на висини, град високи обара, обара га на земљу, обраћа га у прах. 023 ISA 026 006 Те га гази нога, ноге убогих, стопала невољних. 023 ISA 026 007 Пут је праведнику прав, Ти равниш стазу праведноме. 023 ISA 026 008 И на путу судова Твојих, Господе, чекамо Те; Твоје име и Твој спомен жуди душа. 023 ISA 026 009 Душом својом жудим Тебе ноћу, и духом својим што је у мени тражим Те јутром; јер кад су судови Твоји на земљи, уче се правди који живе у васиљеној. 023 ISA 026 010 Ако се и помилује безбожник, не учи се правди, у земљи најправеднијој чини безакоње и не гледа на величанство Господње. 023 ISA 026 011 Господе! Рука је Твоја високо подигнута, а они не виде; видеће и посрамиће се од ревности за народ, и огањ ће прождрети непријатеље Твоје. 023 ISA 026 012 Господе! Нама ћеш дати мир, јер сва дела наша Ти си нам учинио. 023 ISA 026 013 Господе Боже наш, господарише над нама господари други осим Тебе, али само Тобом помињемо име Твоје. 023 ISA 026 014 Помреше, неће оживети, мртви будући неће устати, јер си их Ти походио и истребио, затро сваки спомен њихов. 023 ISA 026 015 Господе, умножио си народ, умножио си народ и прославио си се, али си их загнао на све крајеве земаљске. 023 ISA 026 016 Господе, у невољи тражише Те, и зваше покорну молитву кад си их карао. 023 ISA 026 017 Као трудна жена кад хоће да се породи па се мучи и виче од бола, такви бејасмо ми пред Тобом, Господе! 023 ISA 026 018 Затруднесмо, мучисмо се да родимо, и као да родисмо ветар, никако не помогосмо земљи, нити падоше који живе у васиљеној. 023 ISA 026 019 Оживеће мртви твоји, и моје ће мртво тело устати. Пробудите се, и певајте који станујете у праху; јер је Твоја роса роса на трави, и земља ће изметнути мртваце. 023 ISA 026 020 Хајде народе мој, уђи у клети своје, и закључај врата своја за собом, прикриј се зачас, докле прође гнев. 023 ISA 026 021 Јер, гле, Господ излази из места свог да походи становнике земаљске за безакоње њихово, и земља ће открити крв своју нити ће више покривати побијене своје. 023 ISA 027 001 Тада ће Господ покарати мачем својим љутим и великим и јаким левијатана, пругу змију, и левијатана, кривуљасту змију, и убиће змаја који је у мору. 023 ISA 027 002 Тада певајте о винограду који рађа црвено вино: 023 ISA 027 003 Ја Господ чувам га, у свако доба заливаћу га, дан ноћ чуваћу га да га ко не оштети. 023 ISA 027 004 Нема гнева у мене; ко ће ставити у бој насупрот мени чкаљ и трње? Ја ћу погазити и спалити све. 023 ISA 027 005 Или нека се ухвати за силу моју да учини мир са мном; учиниће мир са мном. 023 ISA 027 006 Једном ће се укоренити Јаков, процветаће и узрасти Израиљ, и напуниће васиљену плодом. 023 ISA 027 007 Је ли га ударио онако како је ударио оне који њега удараше? Је ли га убио онако како су убијени они које је убио? 023 ISA 027 008 С мером га је карао, кад га је одбацио, кад га је однео силним ветром својим источним. 023 ISA 027 009 Зато ће се тиме очистити безакоње Јаковљево и то ће бити сва корист што ће се узети грех његов кад све камење олтарно разметне као раздробљено кречно камење и не буде више гајева ни сунчаних ликова, 023 ISA 027 010 Јер ће тврди град опустети и биће стан остављен и занемарен као пустиња; онде ће пасти теле и онде ће легати, и појешће му гране. 023 ISA 027 011 Кад се посуше гране, поломиће се; жене ће долазити и ложити их на огањ. Јер је народ неразуман; зато га неће жалити који га је створио, и који га је саздао неће се смиловати на њ. 023 ISA 027 012 У то ће време Господ овијати од обале реке до потока мисирског, а ви, синови Израиљеви, сабраћете се један по један. 023 ISA 027 013 И тада ће се затрубити у велику трубу, и који се беху изгубили у земљи асирској и који беху загнани у земљу мисирску, доћи ће и клањаће се Господу на светој гори у Јерусалиму. 023 ISA 028 001 Тешко гиздавом венцу пијаница Јефремових, увелом цвету красног накита њиховог, који су уврх родног дола, пијани од вина! 023 ISA 028 002 Гле, у Господа има неко јак и силан као пљусак од града, као олуја која све ломи, као поплава силне воде, кад навали, обориће све на земљу руком. 023 ISA 028 003 Ногама ће се изгазити гиздави венац, пијанице Јефремове. 023 ISA 028 004 И увели цвет красног накита њиховог, што је уврх родног дола, биће као воће узрело пре лета, које чим ко види, узме у руку и поједе. 023 ISA 028 005 У оно ће време Господ над војскама бити славна круна и дичан венац остатку народа свог, 023 ISA 028 006 И дух суда ономе који седи да суди, и сила онима који узбијају бој до врата. 023 ISA 028 007 Али се и они заносе од вина, и посрћу од силовитог пића: свештеник и пророк заносе се од силовитог пића, освојило их је вино, посрћу од силовитог пића, заносе се у пророковању, спотичу се у суђењу. 023 ISA 028 008 Јер су сви столови пуни бљувотине и нечистоће, нема места чистог. 023 ISA 028 009 Кога ће учити мудрости, и кога ће упутити да разуме науку? Децу, којој се не даје више млеко, која су одбијена од сисе? 023 ISA 028 010 Јер заповест по заповест, заповест по заповест, правило по правило, правило по правило, овде мало, онде мало даваше се. 023 ISA 028 011 Зато ће неразумљивом беседом и туђим језиком говорити том народу; 023 ISA 028 012 Јер им рече: Ово је починак, оставите уморног да почине; ово је одмор; али не хтеше послушати. 023 ISA 028 013 И биће им реч Господња, заповест по заповест, заповест по заповест, правило по правило, правило по правило, мало овде, мало онде, да иду и падају наузнако и разбију се, и да се заплету у замке и ухвате. 023 ISA 028 014 Зато слушајте реч Господњу, људи подсмевачи, који владате народом што је у Јерусалиму. 023 ISA 028 015 Што рекосте: Ухватисмо веру са смрћу, и уговорисмо с гробом; кад зађе бич као поводањ, неће нас дохватити, јер од лажи начинисмо себи уточиште, и за превару заклонисмо се; 023 ISA 028 016 Зато овако вели Господ Господ: Ево, ја мећем у Сиону камен, камен изабран, камен од угла, скупоцен, темељ тврд; ко верује неће се плашити. 023 ISA 028 017 И извршићу суд по правилу и правду по мерилима; и град ће потрти лажно уточиште и вода ће потопити заклон. 023 ISA 028 018 И вера ваша са смрћу уништиће се, и уговор ваш с гробом неће остати, а кад зађе бич као поводањ, потлачиће вас. 023 ISA 028 019 Чим зађе, однеће вас, јер ће залазити свако јутро, дању и ноћу, и кад се чује вика, биће сам страх. 023 ISA 028 020 Јер ће одар бити кратак да се човек не може пружити, и покривач узак да се не може умотати. 023 ISA 028 021 Јер ће Господ устати као на гори Ферасиму, разгневиће се као у долу гаваонском, да учини дело своје, необично дело своје, да сврши посао свој, необичан посао свој. 023 ISA 028 022 Немојте се дакле више подсмевати да не постану јачи окови ваши, јер чух од Господа Господа над војскама погибао одређену свој земљи. 023 ISA 028 023 Слушајте, и чујте глас мој, пазите и чујте беседу моју. 023 ISA 028 024 Оре ли орач сваки дан да посеје? Или бразди и повлачи њиву своју? 023 ISA 028 025 Кад поравни одозго, не сеје ли грахор и ким? И не меће ли пшеницу на најбоље место, и јечам на згодно место, и крупник на његово место? 023 ISA 028 026 И Бог га његов учи и упућује како ће радити. 023 ISA 028 027 Јер се грахор не врше браном, нити се точак колски обрће по киму, него се цепом млати грахор и ким прутом. 023 ISA 028 028 Пшеница се врше, али неће једнако врећи нити ће је сатрти точком колским на зупцима раздробити. 023 ISA 028 029 И то долази од Господа над војскама, који је диван у савету, велик у мудрости. 023 ISA 029 001 Тешко Арилу, Арилу, граду где је стајао Давид. Додајте годину на годину, нека кољу жртве празничне. 023 ISA 029 002 Али ћу притеснити Арила, и биће жалост и туга, јер ће ми бити као Арил. 023 ISA 029 003 Јер ћу те опколити војском, и стегнућу те опкопима и подигнућу супрот теби куле. 023 ISA 029 004 Те ћеш оборен говорити са земље и из праха ћеш муцати, и глас ће ти бити са земље као у бајача и из праха ћеш шапћући говорити. 023 ISA 029 005 А мноштво непријатеља твојих биће као ситан прах и мноштво насилника као плева кад се размеће; и то ће бити зачас, изненада. 023 ISA 029 006 Господ над војскама походиће га громом и трусом и хуком великом, вихором и буром и пламеном огњеним који прождире. 023 ISA 029 007 И мноштво свих народа који војују на Арил и сви који ударају на њ и на зидове његове и који га притешњују, биће као утвара ноћна у сну. 023 ISA 029 008 Биће као кад гладан сни да једе, па кад се пробуди а душа му празна; или кад сни жедан да пије, па кад се пробуди, а он изнемогао и душа му жедна; тако ће бити мноштво свих народа што војују на гору сионску. 023 ISA 029 009 Станите и чудите се; вапијте и вичите: Пијани су, али не од вина; посрћу, али не од силовитог пића. 023 ISA 029 010 Јер је Господ излио на вас дух тврдог сна и затворио вам очи, ослепио пророке и видеоце, главаре ваше. 023 ISA 029 011 И свака утвара биће вам као речи у запечаћеној књизи, коју дају човеку који зна читати говорећи: Читај то; а он рече: Не могу, јер је запечаћено. 023 ISA 029 012 Или да дају књигу оном који не зна читати говорећи: Читај то; а он рече: Не знам читати. 023 ISA 029 013 Зато рече Господ: Што се овај народ приближује устима својим и уснама својим поштује ме, а срце им далеко стоји од мене, и страх којим ме се боје заповест је људска којој су научени, 023 ISA 029 014 Зато ћу ево још радити чудесно с тим народом, чудесно и дивно, и мудрост мудрих његових погинуће и разум разумних нестаће. 023 ISA 029 015 Тешко онима који дубоко сакривају од Господа намеру, који раде у мраку и говоре: Ко нас види? И ко нас зна? 023 ISA 029 016 Наопаке мисли ваше нису ли као као лончарски? Говори ли дело за оног који га је начинио: Није ме начинио? И лонац говори ли за оног који га је начинио: Не разуме? 023 ISA 029 017 Неће ли се доскора и Ливан претворити у поље, и поље се узимати за шуму? 023 ISA 029 018 И у тај ће дан глуви чути речи у књизи, и из таме и мрака видеће очи слепих. 023 ISA 029 019 И кротки ће се веома радовати у Господу, и ништи између људи веселиће се са Свеца Израиљевог. 023 ISA 029 020 Јер насилника неће бити, и нестаће подсмевача, и истребиће се сви који гледају да чине безакоње, 023 ISA 029 021 Који окривљују човека за реч, и мећу замку оном који кара на вратима, и обарају праведног лажју. 023 ISA 029 022 Зато Господ, који је откупио Аврама, овако говори за дом Јаковљев: Неће се више Јаков постидети, нити ће му лице побледети. 023 ISA 029 023 Јер кад види усред себе децу своју, дело руку мојих, тада ће они светити име моје, светиће Свеца Јаковљевог и бојаће се Бога Израиљевог. 023 ISA 029 024 И који лутају духом оразумиће се, и викачи ће примити науку. 023 ISA 030 001 Тешко синовима одметницима, говори Господ, који састављају намере које нису од мене, заклањају се за заклон који није од мог Духа, да домећу грех на грех; 023 ISA 030 002 Који силазе у Мисир не питајући шта ћу ја рећи, да се укрепе силом Фараоновом и да се заклоне под сенком мисирском. 023 ISA 030 003 Јер ће вам сила Фараонова бити на срамоту, и заклон под сенком мисирском на поругу. 023 ISA 030 004 Јер кнезови његови бише у Соану, и посланици његови дођоше у Ханес. 023 ISA 030 005 Али ће се сви посрамити с народа, који им неће помоћи, нити ће им бити на корист ни на добит, него на срамоту и на поругу. 023 ISA 030 006 Товар ће бити на стоци јужној: у земљу где је невоља и мука, где су лавови и лавићи, гује и змајеви огњени крилати, однеће благо своје магарцима на раменима и богатство своје камилама на грбама, к народу који неће помоћи. 023 ISA 030 007 Јер ће Мисирци узалуд и напразно помагати; зато вичем о том: јачина им је да седе с миром. 023 ISA 030 008 Сада иди, напиши ово пред њима на дашчицу, напиши у књигу, да остане за времена која ће доћи, довека; 023 ISA 030 009 Јер су народ непокоран, синови лажљиви, синови који неће да слушају закон Господњи; 023 ISA 030 010 Који говоре видеоцима: Немојте виђати, и пророцима: Немојте нам пророковати шта је право, говорите нам миле ствари, пророкујте превару; 023 ISA 030 011 Сврните с пута, одступите од стазе, нека нестане испред нас Светац Израиљев. 023 ISA 030 012 Зато овако вели Светац Израиљев: Кад одбацујете ову реч, и уздате се у превару и опачину и на њу се ослањате, 023 ISA 030 013 Зато ће вам то безакоње бити као пукотина у зиду који хоће да падне, која издигне зид високо, те се нагло уједанпут обори. 023 ISA 030 014 И разбиће га као што се разбија разбијен суд лончарски, не жали се, те се не нађе ни црепа кад се разбије да узмеш огањ с огњишта или да захватиш воду из јаме. 023 ISA 030 015 Јер овако говори Господ Господ, Светац Израиљев: Ако се повратите и будете мирни, избавићете се, у миру и уздању биће сила ваша; али ви нећете. 023 ISA 030 016 Него говорите: Не; него ћемо на коњима побећи. Зато ћете бежати. Појахаћемо брзе коње. Зато ће бити бржи који ће вас терати. 023 ISA 030 017 Бежаће вас хиљаду кад један повиче; кад повичу петорица, бежаћете сви, док не останете као окресано дрво наврх горе и као застава на хуму. 023 ISA 030 018 А зато чека Господ да се смилује на вас, и зато ће се узвисити да вас помилује; јер је Господ праведан Бог; благо свима који Га чекају. 023 ISA 030 019 Јер ће народ наставати у Сиону, у Јерусалиму; нећеш више плакати, доиста ће те помиловати кад повичеш; чим те чује, одазваће ти се. 023 ISA 030 020 Премда ће вам Господ дати хлеб тужни и воду невољничку; али ти се више неће узимати учитељи твоји, него ће очи твоје гледати учитеље твоје, 023 ISA 030 021 И уши ће твоје слушати реч иза тебе где говори: То је пут, идите њим, ако бисте сврнули надесно или налево. 023 ISA 030 022 И опрзнићете посребрене ликове своје резане и златно одело ликова ливених, и бацићете их као нечистоћу, и рећи ћеш им: Одлазите. 023 ISA 030 023 И даће дажд семену твом које посејеш на њиви, и хлеб од рода земаљског биће обилат и сит; тада ће стока твоја пасти на паши пространој. 023 ISA 030 024 Волови и магарци, што раде земљу, јешће чисту зоб овејану лопатом и решетом. 023 ISA 030 025 И на свакој гори високој и на сваком хуму високом биће извори и потоци, кад буде покољ велики, кад попадају куле. 023 ISA 030 026 И светлост ће месечева бити као светлост сунчева, а светлост ће сунчева бити седам пута већа, као светлост од седам дана, кад Господ завије улом народу свом и исцели ране које му је задао. 023 ISA 030 027 Гле, име Господње иде издалека, гнев Његов гори и врло је тежак; усне су Му пуне љутине и језик Му је као огањ који сажиже. 023 ISA 030 028 А Дух Му је као поток који плави и допире до грла, да расеје народе да оду у ништа, и биће у чељустима народима узда која ће их гонити да лутају. 023 ISA 030 029 Певаћете као ноћу уочи празника, и веселићете се од срца као онај који иде са свиралом на гору Господњу, к стени Израиљевој, 023 ISA 030 030 И Господ ће пустити да се чује слава гласа Његовог, и показаће како маше руком својом с љутим гневом и пламеном огњеним који прождире, с расапом и са силним даждем и с градом. 023 ISA 030 031 Јер ће се од гласа Господњег препасти Асирац, који је био палицом. 023 ISA 030 032 И куда год прође палица поуздана, којом ће Господ навалити на њ, биће бубњи и гусле, и ратовима жестоким ратоваће на њих. 023 ISA 030 033 Јер је већ приправљен Тофет, и самом цару приправљен је, начинио је дубок и широк; места, огња и дрва има много; дах Господњи као поток сумпорни упалиће га. 023 ISA 031 001 Тешко онима који иду у Мисир за помоћ, који се ослањају на коње, и уздају се у кола што их је много, и у коњанике што их је велико мноштво, а не гледају на Свеца Израиљевог и не траже Господа. 023 ISA 031 002 Али је и он мудар, и навући ће зло, и неће порећи своје речи, него ће устати на дом неваљалих људи и на оне који помажу онима који чине безакоње. 023 ISA 031 003 А Мисирци су људи а не Бог, и коњи су њихови тело а не Дух; и зато ће Господ махнути руком својом, те ће пасти помагач, пашће и онај коме помаже, и сви ће заједно погинути. 023 ISA 031 004 Јер овако ми рече Господ: Као што лав и лавић риче над ловом својим, и ако се и свиче на њ мноштво пастира, он се не плаши од вике њихове нити се покорава на буку њихову, тако ће Господ над војскама сићи да војује за гору сионску и за хум њен. 023 ISA 031 005 Као птице крилима Господ ће над војскама заклањати Јерусалим, и заклањајући избавиће, и обилазећи сачуваће. 023 ISA 031 006 Вратите се к Њему, од ког се сасвим одвргосте, синови Израиљеви! 023 ISA 031 007 Јер ће у онај дан сваки одбацити идоле своје сребрне, и златне своје идоле, које вам руке ваше начинише на грех. 023 ISA 031 008 И Асирац ће пасти од мача не човечјег, и мач не човечји појешће га, и бежаће испред мача, и младићи ће његови плаћати данак. 023 ISA 031 009 И стена ће његова проћи од страха, и кнезови ће се његови препасти од заставе, вели Господ, чији је огањ на Сиону и пећ у Јерусалиму. 023 ISA 032 001 Ево, цар ће царовати право и кнезови ће владати по правди. 023 ISA 032 002 И човек ће бити као заклон од ветра, и као уточиште од поплаве, као потоци на сувом месту, као сен од велике стене у земљи сасушеној. 023 ISA 032 003 И очи оних који виде неће бити заслепљене, и уши оних који чују слушаће. 023 ISA 032 004 И срце неразумних разумеће мудрост, и језик мутавих говориће брзо и разговетно. 023 ISA 032 005 Неваљалац се неће више звати кнез, нити ће се тврдица називати подашним. 023 ISA 032 006 Јер неваљалац о неваљалству говори, и срце његово гради безакоње, радећи лицемерно и говорећи на Бога лаж, да испразни душу гладном и напој жедном да узме. 023 ISA 032 007 И справе тврдичине зле су; смишља лукавштине да затре ниште речима лажним и кад сиромах говори право. 023 ISA 032 008 Али кнез смишља кнежевски, и устаје да ради кнежевски. 023 ISA 032 009 Устаните, жене мирне, слушајте глас мој; кћери безбрижне, чујте речи моје. 023 ISA 032 010 За много година бићете у сметњи, ви безбрижне; јер неће бити бербе, и сабирање неће доћи. 023 ISA 032 011 Страшите се, ви мирне; дрхтите, ви безбрижне, свуците се, будите голе, и припашите око себе кострет, 023 ISA 032 012 Бијући се у прса за лепим њивама, за родним чокотима. 023 ISA 032 013 Трње и чкаљ никнуће на земљи народа мог, и по свим кућама веселим, у граду веселом. 023 ISA 032 014 Јер ће се дворови оставити, врева градска нестаће; куле и стражаре постаће пећине довека, радост дивљим магарцима и паша стадима, 023 ISA 032 015 Докле се не излије на нас Дух с висине и пустиња постане њива а њива се стане узимати за шуму. 023 ISA 032 016 Тада ће суд становати у пустињи, и правда ће стајати на њиви. 023 ISA 032 017 И мир ће бити дело правде, шта ће правда учинити биће покој и безбрижност довека. 023 ISA 032 018 И мој ће народ седети у мирном стану и у шаторима поузданим, на почивалиштима тихим. 023 ISA 032 019 Али ће град пасти на шуму, и град ће се врло снизити. 023 ISA 032 020 Благо вама који сејете покрај сваке воде, и пуштате волове и магарце. 023 ISA 033 001 Тешко теби, који пустошиш а тебе не пустоше, и који чиниш неверу а теби се не чини невера; кад престанеш пустошити, бићеш опустошен, кад престанеш чинити неверу, чиниће ти се невера. 023 ISA 033 002 Господе, смилуј се на нас, Тебе чекамо; буди им мишица свако јутро, и спасење наше у невољи. 023 ISA 033 003 Народи побегоше од јаке вике, расејаше се народи што се ти подиже. 023 ISA 033 004 И покупиће се плен ваш као што се купе гусенице, скочиће на њ као што скачу скакавци. 023 ISA 033 005 Узвишен је Господ, јер настава на висини; напуниће Сион суда и правде. 023 ISA 033 006 И тврђа времена твог, сила спасења твог биће мудрост и знање; страх Господњи биће благо твоје. 023 ISA 033 007 Ето, јунаци њихови вичу на пољу, и посланици мирни плачу горко: 023 ISA 033 008 Путеви опустеше, путници не путују; поквари уговор, одбаци градове, не мари за човека. 023 ISA 033 009 Земља тужи и чезне, Ливан се стиди и вене, Сарон је као пустиња, Васан и Кармил оголеше. 023 ISA 033 010 Сада ћу устати, вели Господ, сада ћу се узвисити, сада ћу се подигнути. 023 ISA 033 011 Затруднећете сламом, родићете стрњику; гнев ваш прождреће вас као огањ. 023 ISA 033 012 И народи ће бити као пећи кречне, изгореће огњем као трње посечено. 023 ISA 033 013 Слушајте који сте далеко шта сам учинио, и који сте близу познајте моћ моју. 023 ISA 033 014 Грешници у Сиону уплашиће се, дрхат ће спопасти лицемере, и рећи ће: Ко ће од нас остати код огња који прождире? Ко ће од нас остати код вечне жеге? 023 ISA 033 015 Ко ходи у правди и говори шта је право; ко мрзи на добитак од насиља; ко отреса руке своје да не прими поклон; ко затискује уши своје да не чује за крв, и зажима очи своје да не види зло; 023 ISA 033 016 Он ће наставати на високим местима; градови на стенама биће му уточиште, хлеб ће му се давати, вода му неће недостајати. 023 ISA 033 017 Очи ће ти видети цара у красоти његовој, гледаће земљу далеку. 023 ISA 033 018 Срце ће твоје мислити о страху говорећи: Где је писар? Где бројач? Где је онај што прегледа куле? 023 ISA 033 019 Нећеш видети жесток народ, народ који говори из дубина да се не разбира, у кога је језик мутав да се не разуме. 023 ISA 033 020 Погледај на Сион, град празника наших; очи твоје нека виде Јерусалим, мирни стан, шатор, који се неће однети, коме се коље неће никада померити, и ниједно му се уже неће откинути. 023 ISA 033 021 Него ће нам онде Господ велики бити место река и потока широких, по којима неће ићи лађа с веслима, нити ће велика лађа пролазити онуда. 023 ISA 033 022 Јер је Господ наш судија, Господ је који нам поставља законе, Господ је цар наш, Он ће нас спасти. 023 ISA 033 023 Ослабише твоја ужа, не могу тврдо држати катарке своје ни разапети једра; тада ће се разделити велик плен, хроми ће разграбити плен. 023 ISA 033 024 И нико од становника неће рећи: Болестан сам. Народу који живи у њему опростиће се безакоње. 023 ISA 034 001 Приступите, народи, да чујете; пазите, народи; нека чује земља и шта је у њој, васиљена и шта се год рађа у њој. 023 ISA 034 002 Јер се Господ разгневио на све народе, и разљутио се на сву војску њихову, затрће их, предаће их на покољ. 023 ISA 034 003 И побијени њихови бациће се, и од мртваца њихових дизаће се смрад и горе ће се расплинути од крви њихове. 023 ISA 034 004 И сва ће се војска небеска растопити, и савиће се небеса као књига, и сва војска њихова попадаће као што пада лист с винове лозе и као што пада са смокве. 023 ISA 034 005 Јер је опојен на небу мач мој, ево, сићи ће на суд на Едомце и на народ који сам проклео да се затре. 023 ISA 034 006 Мач је Господњи пун крви и тован од претилине, од крви јагњеће и јарчије, од претилине бубрега овнујских; јер Господ има жртву у Восору и велико клање у земљи едомској. 023 ISA 034 007 И једнорози ће сићи с њима и јунци с биковима; земља ће се њихова опити од крви и прах ће њихов утити од претилине. 023 ISA 034 008 Јер ће бити дан освете Господње, година плаћања, да би се осветио Сион. 023 ISA 034 009 И потоци ће се њени претворити у смолу, и прах њен у сумпор, и земља ће њихова постати смола разгорела. 023 ISA 034 010 Неће се гасити ни ноћу ни дању, довека ће се дизати дим њен, од колена до колена остаће пуста, нико неће прелазити преко ње довека. 023 ISA 034 011 Него ће је наследити гем и ћук, сова и гавран населиће се у њој, и Господ ће растегнути преко ње уже погибли и мерила пустоши. 023 ISA 034 012 Племиће њене зваће да царују, али неће бити ниједног, и сви ће кнезови њени отићи у ништа. 023 ISA 034 013 И трње ће изникнути у дворима њиховим, коприва и чкаљ у градовима њиховим, и биће стан змајевима и насеље совама. 023 ISA 034 014 И сретаће се дивље звери с буљинама, авети ће се довикивати, онде ће се населити вештице и наћи почивалиште. 023 ISA 034 015 Онде ће се гнездити ћук и носити јаја и лећи птиће и сабирати их под сен свој; онде ће се састајати и јастребови један с другим. 023 ISA 034 016 Тражите у књизи Господњој и читајте, ништа од овог неће изостати и ниједно неће бити без другог; јер шта кажем, Он је заповедио, и Дух ће их Његов сабрати. 023 ISA 034 017 Јер им Он баци жреб, и рука Његова раздели им земљу ужем, и њихова ће бити довека, од колена до колена наставаће у њој. 023 ISA 035 001 Радоваће се томе пустиња и земља сасушена, веселиће се пустош и процветати као ружа. 023 ISA 035 002 Процветаће обилно, и веселиће се радујући се и попевајући; слава ливанска даће јој се и красота кармилска и саронска; та ће места видети славу Господњу, красоту Бога нашег. 023 ISA 035 003 Укрепите клонуле руке, и колена изнемогла утврдите. 023 ISA 035 004 Реците онима којима се срце уплашило: Охрабрите се, не бојте се; ево Бога вашег; освета иде, плата Божја, сам иде, и спашће вас. 023 ISA 035 005 Тада ће се отворити очи слепима, и уши глувима отвориће се. 023 ISA 035 006 Тада ће хроми скакати као јелен, и језик немог певаће, јер ће у пустињи проврети воде и потоци у земљи сасушеној. 023 ISA 035 007 И суво ће место постати језеро, и земља сасушена извори водени, у стану змајевском, по ложама њиховим, биће трава, трска и сита. 023 ISA 035 008 И онде ће бити насап и пут, који ће се звати свети пут; неће ићи по њему нечисти, него ће бити за њих; ко узиде њим, ни луд неће заћи. 023 ISA 035 009 Неће онде бити лава, и љута звер неће ићи по њему, нити ће се онде наћи, него ће ходити избављени. 023 ISA 035 010 И које искупи Господ, вратиће се и доћи ће у Сион певајући, и вечна ће радост бити над главом њиховом, добиће радост и весеље, а жалост и уздисање бежаће. 023 ISA 036 001 Четрнаесте године царовања Језекијиног подиже се Сенахирим цар асирски на све тврде градове Јудине, и узе их. 023 ISA 036 002 И посла цар асирски Равсака из Лахиса у Јерусалим к цару Језекији с великом војском; и он стаде код јаза горњег језера на путу код поља бељаревог. 023 ISA 036 003 Тада изађе к њему Елијаким син Хелкијин, који беше над двором, и Сомна писар и Јоах син Асафов паметар. 023 ISA 036 004 И рече им Равсак: Кажите Језекији: Овако каже велики цар, цар асирски: Каква је то узданица у коју се уздаш? 023 ISA 036 005 Да кажем, али су празне речи, да имаш савета и силе за рат. У шта се дакле уздаш, те си се одметнуо од мене? 023 ISA 036 006 Гле, уздаш се у штап од трске сломљене, у Мисир, на који ако се ко наслони, ући ће му у руку и пробошће је; такав је Фараон цар мисирски свима који се уздају у њ. 023 ISA 036 007 Ако ли ми кажеш: Уздамо се у Господа Бога свог; није ли то онај чије је висине и олтаре оборио Језекија и заповедио Јуди и Јерусалиму: Пред овим олтаром клањајте се? 023 ISA 036 008 Хајде затеци се мом господару, цару асирском, и даћу ти две хиљаде коња, ако можеш добавити који ће јахати. 023 ISA 036 009 Како ћеш дакле одбити и једног војводу између најмањих слугу господара мог? Али се ти уздаш у Мисир за кола и коњике. 023 ISA 036 010 Сврх тога, еда ли сам ја без Господа дошао на ово место да га затрем? Господ ми је рекао: Иди на ту земљу, и затри је. 023 ISA 036 011 Тада Елијаким и Сомна и Јоах рекоше Равсаку: Говори слугама својим сирски, јер разумемо, а немој нам говорити јудејски да слуша народ на зиду. 023 ISA 036 012 А Равсак рече: Еда ли ме је господар мој послао ка господару твом или к теби да кажем ове речи? Није ли к тим људима, што седе на зиду, да једу своју нечист и да пију своју мокраћу с вама? 023 ISA 036 013 Тада стаде Равсак и повика гласно јудејски и рече: Чујте речи великог цара асирског. 023 ISA 036 014 Овако каже цар: Немојте да вас вара Језекија, јер вас не може избавити. 023 ISA 036 015 Немојте да вас наговори Језекија да се поуздате у Господа, говорећи: Господ ће нас избавити, овај се град неће дати у руке цару асирском. 023 ISA 036 016 Не слушајте Језекију; јер овако каже цар асирски: Учините мир са мном и ходите к мени, па једите сваки са свог чокота и сваки са своје смокве, и пијте сваки из свог студенца, 023 ISA 036 017 Докле не дођем и однесем вас у земљу као што је ваша, у земљу обилну житом и вином, у земљу обилну хлебом и виноградима. 023 ISA 036 018 Немојте да вас вара Језекија говорећи: Господ ће нас избавити. Је ли који између богова других народа избавио своју земљу из руке цара асирског? 023 ISA 036 019 Где су богови ематски и арфадски? Где су богови сефарвимски? Јесу ли избавили Самарију из мојих руку? 023 ISA 036 020 Који су између свих богова ових земаља избавили земљу своју из моје руке? А Господ ће избавити Јерусалим из моје руке? 023 ISA 036 021 Али они ћутаху, и не одговорише му ни речи, јер цар беше заповедио и рекао: Не одговарајте му. 023 ISA 036 022 Тада Елијаким син Хелкијин, који беше над двором, и Сомна писар и Јоах син Асафов, паметар, дођоше к Језекији раздревши хаљине, и казаше му речи Равсакове. 023 ISA 037 001 А кад то чу цар Језекија, раздре хаљине своје и веза око себе кострет, па отиде у дом Господњи. 023 ISA 037 002 И посла Елијакима, који беше над двором, и Сомну писара и најстарије свештенике обучене у кострет к Исаији пророку сину Амосовом. 023 ISA 037 003 И рекоше му: Овако вели Језекија: Ово је дан невоље и кара и руга, јер приспеше деца до порођаја, а нема снаге да се роде. 023 ISA 037 004 Да ако је чуо Господ Бог твој што рече Равсак, кога посла цар асирски господар његов да ружи Бога Живог и да Га вређа речима које је чуо Господ Бог твој, помоли се за остатак који се налази. 023 ISA 037 005 И дођоше к Исаији слуге цара Језекије. 023 ISA 037 006 И рече им Исаија: Овако реците господару свом: Овако вели Господ: Не плаши се од речи које си чуо, којима хулише на ме слуге цара асирског. 023 ISA 037 007 Ево, ја ћу пустити на њ дух, те ће чути глас и вратити се у своју земљу, и учинићу да погине од мача у својој земљи. 023 ISA 037 008 И тако вративши се Равсак нађе цара асирског где бије Ливну, јер беше чуо да је отишао од Лахиса. 023 ISA 037 009 А он чу за Тираку цара хуског где казаше: Иде да се бије с тобом. И чувши посла посланике к Језекији говорећи: 023 ISA 037 010 Овако реците Језекији цару Јудином: Немој да те вара Бог твој, у кога се уздаш говорећи: Неће се дати Јерусалим у руке цару асирском. 023 ISA 037 011 Ето, чуо си шта су учинили цареви асирски свим земљама потрвши их сасвим; а ти ли ћеш се избавити? 023 ISA 037 012 Јесу ли народе које сатрше оци моји избавили богови њихови, Госанце, Харанце, Ресефе и синове Еденове који беху у Теласару? 023 ISA 037 013 Где је цар ематски и цар арфадски и цар од града Сефарвима, од Ене и Аве? 023 ISA 037 014 А кад Језекија прими књигу из руку посланика и прочита је, отиде у дом Господњи, и разви је Језекија пред Господом. 023 ISA 037 015 И помоли се Језекија Господу говорећи: 023 ISA 037 016 Господе над војскама, Боже Израиљев, који седиш на херувимима, Ти си сам Бог свим царствима на земљи, Ти си створио небо и земљу. 023 ISA 037 017 Пригни, Господе, ухо своје и чуј; отвори, Господе, очи своје и види; чуј све речи Сенахирима, који посла да ружи Бога Живог. 023 ISA 037 018 Истина је, опустошили су цареви асирски све оне народе и земље њихове, 023 ISA 037 019 И побацали су богове њихове у огањ, јер не беху богови, него дело руку човечјих, дрво и камен, зато их потрше. 023 ISA 037 020 И зато, Господе Боже наш, избави нас из руку његових, да познају сва царства на земљи да си Ти сам Господ. 023 ISA 037 021 Тада посла Исаија син Амосов к Језекији и поручи му: Овако вели Господ Бог Израиљев: Услишио сам за шта си ми се молио ради Сенахирима цара асирског. 023 ISA 037 022 Ово је реч коју изрече Господ за њ: Руга ти се и подсмева ти се девојка, кћи сионска, за тобом маше главом кћи јерусалимска. 023 ISA 037 023 Кога си ружио и хулио? И на кога си подигао глас? И подигао увис очи своје? На Свеца Израиљевог. 023 ISA 037 024 Преко слуга својих ружио си Господа и рекао си: С мноштвом кола својих изађох на високе горе, на стране ливанске, и посећи ћу високе кедре његове, и лепе јеле његове, и доћи ћу на највиши крај његов, у шуму његовог Кармила. 023 ISA 037 025 Ја сам копао, и пио воду, и исушио сам стопама својим све потоке градовима. 023 ISA 037 026 Ниси ли чуо да ја то одавна чиним и од искона да сам тако уредио? Сада пуштам то, да превратиш тврде градове у пусте гомиле. 023 ISA 037 027 Зато који у њима живе изнемогоше, уплашише се и сметоше се, посташе као трава пољска, као зелена травица, као трава на крововима, која се суши пре него сазри. 023 ISA 037 028 Знам сеђење твоје и полажење твоје и долажење твоје и како бесниш на ме. 023 ISA 037 029 Јер бесниш на ме, и твоја обест дође до мојих ушију, зато ћу метнути брњицу своју на ноздрве твоје, и узду своју у губицу твоју, па ћу те одвести натраг путем којим си дошао. 023 ISA 037 030 А теби ово нека буде знак: јешћете ове године шта само од себе роди, а друге године шта опет само од себе роди; а треће године сејте и жањите и садите винограде и једите род из њих. 023 ISA 037 031 Јер остатак дома Јудиног, што остане, опет ће пустити жиле оздо и родити озго. 023 ISA 037 032 Јер ће из Јерусалима изаћи остатак, и из горе Сиона, који се сачувају. Ревност Господа над војскама учиниће то. 023 ISA 037 033 Зато овако вели Господ за цара асирског: Неће ући у овај град, нити ће бацити амо стреле, неће се примаћи к њему са штитом, нити ће ископати опкопе око њега. 023 ISA 037 034 Вратиће се путем којим је дошао, а у град овај неће ући, вели Господ. 023 ISA 037 035 Јер ћу бранити тај град и сачуваћу га себе ради и ради Давида слуге свог. 023 ISA 037 036 Тада изађе анђео Господњи и поби у логору асирском сто и осамдесет и пет хиљада; и кад усташе ујутру, а то све сами мртваци. 023 ISA 037 037 Те се подиже Сенахирим цар асирски, и отиде, и вративши се оста у Ниневији. 023 ISA 037 038 И кад се клањаше у дому Нисрока бога свог, Адрамелех и Сарасар синови његови убише га мачем, а сами побегоше у земљу араратску, и на његово се место зацари Есарадон, син његов. 023 ISA 038 001 У то време разболе се Језекија на смрт; и дође к њему пророк Исаија син Амосов и рече му: Овако вели Господ: Нареди за кућу своју, јер ћеш умрети и нећеш остати жив. 023 ISA 038 002 А Језекија се окрете лицем к зиду, и помоли се Господу, 023 ISA 038 003 И рече: Ох, Господе, опомени се да сам једнако ходио пред Тобом верно и с целим срцем, и творио шта је Теби угодно. И плака Језекија веома. 023 ISA 038 004 Тада дође реч Господња Исаији говорећи: 023 ISA 038 005 Иди и реци Језекији: Овако вели Господ Бог Давида оца твог: Чуо сам молитву твоју, и видео сам сузе твоје, ево додаћу ти веку петнаест година. 023 ISA 038 006 И избавићу тебе и овај град из руку цара асирског, и бранићу овај град. 023 ISA 038 007 И ово нека ти буде знак од Господа да ће учинити Господ шта је рекао. 023 ISA 038 008 Ево ја ћу вратити сен по коленцима по којима је сишао на сунчанику Ахазовом натраг за десет коленаца. И врати се сунце за десет коленаца по коленцима по којима беше сишло. 023 ISA 038 009 Ово написа Језекија цар Јудин кад се разболе, и оздрави од болести своје: 023 ISA 038 010 Ја рекох, кад се пресекоше дани моји: Идем к вратима гробним, узе ми се остатак година мојих. 023 ISA 038 011 Рекох: Нећу видети Господа Господа у земљи живих, нећу више видети човека међу онима који станују на свету. 023 ISA 038 012 Век мој прође и пренесе се од мене као шатор пастирски; пресекох живот свој као ткач, одсећи ће ме од оснутка; од јутра до вечера учинићеш ми крај. 023 ISA 038 013 Мишљах за јутра да ће као лав потрти све кости моје; од јутра до вечера учинићеш ми крај. 023 ISA 038 014 Пиштах као ждрал и као ластавица, уках као голубица, очи ми ишчилеше гледајући горе: Господе, у невољи сам, олакшај ми. 023 ISA 038 015 Шта да кажем? Он ми каза, и учини. Проживећу све године своје по јаду душе своје. 023 ISA 038 016 Господе, о том се живи и у том је свему живот духа мог, исцелио си ме и сачувао у животу. 023 ISA 038 017 Ево, на мир дође ми љут јад; али Теби би мило да извучеш душу моју из јаме погибли, јер си бацио за леђа своја све грехе моје. 023 ISA 038 018 Јер неће гроб Тебе славити, неће Те смрт хвалити, и који сиђу у гроб не надају се Твојој истини. 023 ISA 038 019 Живи, живи, они ће Те славити као ја данас: отац ће синовима јављати истину Твоју. 023 ISA 038 020 Господ ме спасе, зато ћемо певати песме моје у дому Господњем док смо год живи. 023 ISA 038 021 А Исаија беше рекао да узму груду сувих смокава и превију на оток, те ће оздравити. 023 ISA 038 022 И Језекија беше рекао: Шта ће бити знак да ћу отићи у дом Господњи? 023 ISA 039 001 У то време Меродах-Валадан, син Валаданов, цар вавилонски, посла књигу с даром Језекији; јер беше чуо да је био болестан и оздравио. 023 ISA 039 002 И Језекија се обрадова томе, и показа им све ризнице своје, сребро и злато и мирисе, и најбоље уље, и кућу где му беше оружје, и шта се год налажаше у ризницама његовим, не оста ништа да им не показа Језекија у кући својој и у свему господству свом. 023 ISA 039 003 Тада дође пророк Исаија к цару Језекији и рече му: Шта су говорили ти људи и одакле су дошли к теби? А Језекија рече: Из далеке земље дошли су к мени, из Вавилона. 023 ISA 039 004 А он рече: Шта су видели у твом двору? А Језекија рече: Видели су све што има у мом двору; није остало ништа у ризницама мојим да им нисам показао. 023 ISA 039 005 Тада рече Исаија Језекији: Чуј реч Господа над војскама. 023 ISA 039 006 Ево доћи ће време кад ће се однети у Вавилон све што има у кући твојој, и што су сабирали оци твоји до данас, неће остати ништа, вели Господ. 023 ISA 039 007 И синове твоје, који ће изаћи од тебе, које ћеш родити, узеће да буду дворани у двору цара вавилонског. 023 ISA 039 008 А Језекија рече Исаији: Добра је реч Господња коју си рекао. Још рече: Је ли? За мог века биће мир и вера? 023 ISA 040 001 Тешите, тешите народ мој, говори Бог ваш. 023 ISA 040 002 Говорите Јерусалиму љубазно, и јављајте му да се навршио рок његов, да му се безакоње опростило, јер је примио из руке Господње двојином за све грехе своје. 023 ISA 040 003 Глас је некога који виче: Приправите у пустињи пут Господњи, поравните у пустоши стазу Богу нашем. 023 ISA 040 004 Све долине нека се повисе, и све горе и брегови нека се слегну, и што је криво нека буде право, и неравна места нека буду равна. 023 ISA 040 005 И јавиће се слава Господња, и свако ће тело видети; јер уста Господња говорише. 023 ISA 040 006 Глас говори: Вичи. И рече: Шта да вичем? Да је свако тело трава и све добро његово као цвет пољски. 023 ISA 040 007 Суши се трава, цвет опада кад дух Господњи дуне на њ; доиста је народ трава. 023 ISA 040 008 Суши се трава, цвет опада; али реч Бога нашег остаје довека. 023 ISA 040 009 Изађи на високу гору, Сионе, који јављаш добре гласове; подигни силно глас свој, Јерусалиме, који јављаш добре гласове; подигни, не бој се. Кажи градовима Јудиним: Ево Бога вашег. 023 ISA 040 010 Ево, Господ Бог иде на јаког, и мишица ће Његова овладати њим; ево плата је његова код Њега и дело његово пред Њим. 023 ISA 040 011 Као пастир пашће стадо своје; у наручје своје сабраће јагањце, и у недрима ће их носити, а дојилице ће водити полако. 023 ISA 040 012 Ко је измерио воду грстима својим и небеса премерио пеђу? Ко је мером измерио прах земаљски, и горе измерио на мерила и брегове на потег? 023 ISA 040 013 Ко је управљао Духом Господњим? Или Му био саветник и научио Га? 023 ISA 040 014 С ким се договарао и ко Га је уразумио и научио путу суда, и научио Га знању и показао Му пут разума? 023 ISA 040 015 Гле, народи су као кап из ведра, и као прашка на мерилима броје се; гле, премешта острва као прашак. 023 ISA 040 016 Ни Ливан не би био доста за огањ, и животиње његове не би биле доста за жртву паљеницу. 023 ISA 040 017 Сви су народи као ништа пред Њим, мање неголи ништа и таштина вреде Му. 023 ISA 040 018 С ким ћете дакле изједначити Бога? И какву ћете Му прилику наћи? 023 ISA 040 019 Уметник лије лик, и златар га позлаћује, и верижице сребрне лије. 023 ISA 040 020 А ко је сиромах, те нема шта принети, бира дрво које не труне, и тражи вештог уметника да начини резан лик, који се не помиче. 023 ISA 040 021 Не знате ли? Не чујете ли? Не казује ли вам се од искона? Не разумете ли од темеља земаљских? 023 ISA 040 022 Он седи над кругом земаљским, и њени су Му становници као скакавци; Он је разастро небеса као платно и разапео их као шатор за стан. 023 ISA 040 023 Он обраћа кнезове у ништа, судије земаљске чини да су као таштина. 023 ISA 040 024 Као да нису посађени ни посејани, и као да им се стабло није укоренило у земљи, чим дуне на њих, посахну, и вихор као плеву разнесе их. 023 ISA 040 025 С ким ћете ме дакле изједначити да бих био као он? вели Свети. 023 ISA 040 026 Подигните горе очи своје и видите; ко је то створио? Ко изводи војску свега тога на број и зове свако по имену, и велике ради силе Његове и јаке моћи не изостаје ниједно? 023 ISA 040 027 Зашто говориш, Јакове, и кажеш, Израиљу: Сакривен је пут мој од Господа, и ствар моја не излази пред Бога мог? 023 ISA 040 028 Не знаш ли? Ниси ли чуо да Бог вечни Господ, који је створио крајеве земаљске, не сустаје нити се утруђује? Разуму Његовом нема мере. 023 ISA 040 029 Он даје снагу уморном, и нејаком умножава крепост. 023 ISA 040 030 Деца се море и сустају, и младићи падају; 023 ISA 040 031 Али који се надају Господу, добијају нову снагу, подижу се на крилима као орлови, трче и не сустају, ходе и не море се. 023 ISA 041 001 Умукните преда мном, острва; и народи нека се поткрепе, нека приступе, и тада нека кажу: Хајдемо да се судимо. 023 ISA 041 002 Ко је подигао правду с истока? Ко је дозвао да иде за њим устопце? Ко јој је покорио народе и дао јој власт над царевима и учинио те су као прах мачу њеном и као развејана плева луку њеном? 023 ISA 041 003 Погна их, прође мирно путем, којим не беше ходао ногама својим. 023 ISA 041 004 Ко је урадио и учинио то? И зове нараштаје од искона? Ја, Господ, први и последњи, ја исти. 023 ISA 041 005 Видеше острва и уплашише се, крајеви земаљски задрхташе, приближише се и дођоше. 023 ISA 041 006 Један другом помагаше, и брату свом говораше: Буди храбар. 023 ISA 041 007 Дрводеља храбраше златара: који клепље храбраше оног који кује на наковњу, говорећи: Добро је за спајање. И притврђиваше клинцима да се не помиче. 023 ISA 041 008 Али ти, Израиљу, слуго мој; Јакове, кога изабрах, семе Аврама пријатеља мог; 023 ISA 041 009 Ти, кога узех с крајева земаљских, и између изабраних њених дозвах те, и рекох ти: Ти си мој слуга, ја те изабрах, и не одбацих тебе; 023 ISA 041 010 Не бој се, јер сам ја с тобом; не плаши се, јер сам ја Бог твој; укрепићу те и помоћи ћу ти, и подупрећу те десницом правде своје. 023 ISA 041 011 Гле, постидеће се и посрамиће сви који се љуте на тебе; биће као ништа и изгинуће противници твоји. 023 ISA 041 012 Потражићеш супарнике своје, али их нећеш наћи, биће као ништа, и који војују на те, нестаће их. 023 ISA 041 013 Јер ја Господ Бог твој држим те за десницу, и кажем ти: Не бој се, ја ћу ти помагати. 023 ISA 041 014 Не бој се, црвићу Јаковљев, народићу Израиљев, ја ћу ти помагати, говори Господ и Избавитељ твој, Светац Израиљев. 023 ISA 041 015 Гле, учинићу те да будеш као справа за вршење нова са зупцима: врећи ћеш горе и сатрћеш их, и брда ћеш обратити у плеву. 023 ISA 041 016 Вијаћеш их, и ветар ће их однети и вихор ће их расути, а ти ћеш се веселити у Господу и хвалићеш се Свецем Израиљевим. 023 ISA 041 017 Сиромахе и убоге, који траже воде а ње нема, којима се језик осушио од жеђи, њих ћу услишити ја Господ, ја Бог Израиљев нећу их оставити. 023 ISA 041 018 Отворићу реке на висовима, и изворе усред долина, пустињу ћу обратити у језеро водено, и суву земљу у изворе водене. 023 ISA 041 019 Посадићу у пустињи кедар, ситим, мирту и маслину; посадићу у пустој земљи јелу, брест и шимшир, 023 ISA 041 020 Да виде и познају и да промисле и разумеју да је то урадила рука Господња, и Светац Израиљев да је то створио. 023 ISA 041 021 Изнесите парбу своју, вели Господ, покажите разлоге своје, вели цар Јаковљев. 023 ISA 041 022 Нека дођу и нека нам објаве шта ће бити; објавите нам шта је прво било, да промислимо и познамо шта ће бити иза тога; или кажите нам шта ће бити унапредак. 023 ISA 041 023 Кажите шта ће бити после, и познаћемо да сте богови; или учините шта добро или зло, и дивићемо се и гледати сви. 023 ISA 041 024 Гле, ви нисте ништа, и дело ваше није ништа; који вас избира, гад је. 023 ISA 041 025 Подигох једног са севера, и доћи ће; од истока сунчаног призваће име моје, ступаће по главарима као по калу и као што лончар гази блато. 023 ISA 041 026 Ко је објавио од искона, да бисмо знали, или од старина, да бисмо рекли: Истина је? Али нема никога да би објавио, нити има кога да је напред казао, нити има кога да би чуо речи ваше. 023 ISA 041 027 Ја први Сиону кажем: Ето, ето тога. У Јерусалиму ћу дати ко ће јављати добре гласове. 023 ISA 041 028 Јер погледам, али нема никога, нема међу њима ниједнога ко би саветовао; питам их, али не одговарају ни речи. 023 ISA 041 029 Гле, сви су таштина, ништа су дела њихова; ливени су ликови њихови ветар и ништавило. 023 ISA 042 001 Ево слуге мог, кога подупирем, изабраника мог, који је мио души мојој; метнућу Дух свој на Њега, суд народима јављаће. 023 ISA 042 002 Неће викати ни подизати, нити ће се чути глас Његов по улицама. 023 ISA 042 003 Трску стучену неће преломити, и свештило које се пуши неће угасити; јављаће суд по истини. 023 ISA 042 004 Неће Му досадити, нити ће се уморити, докле не постави суд на земљи, и острва ће чекати науку Његову. 023 ISA 042 005 Овако говори Бог Господ, који је створио небеса и разапео их, који је распростро земљу и шта она рађа, који даје дисање народу што је на њој и дух онима што ходе по њој: 023 ISA 042 006 Ја Господ дозвах Те у правди, и држаћу Те за руку, и чуваћу Те, и учинићу Те да будеш завет народу, видело народима; 023 ISA 042 007 Да отвориш очи слепима, да изведеш сужње из затвора и из тамнице који седе у тами. 023 ISA 042 008 Ја сам Господ, то је име моје, и славу своју нећу дати другом ни хвалу своју ликовима резаним. 023 ISA 042 009 Ево, пређашње дође, и ја јављам ново, пре него настане казујем вам. 023 ISA 042 010 Певајте Господу песму нову, хвалу Његову од краја земље, који се плавите по мору и све што је у њему, острва и који живите на њима. 023 ISA 042 011 Пустиња и градови њени, села где станује Кидар, нека подигну глас, нека певају који живе по стенама, нека кликују саврх гора. 023 ISA 042 012 Нека дају славу Господу, и хвалу Његову нека јављају по острвима. 023 ISA 042 013 Господ ће изаћи као јунак, подигнуће ревност своју као војник, викаће и кликовати, надвладаће непријатеље своје. 023 ISA 042 014 Ћутах дуго, чињах се глув, устезах се; али ћу сада викати као жена кад се порађа, и све ћу потрти и истребити. 023 ISA 042 015 Опустећу горе и брегове, и сваку траву на њима осушићу, и од река ћу начинити острва, и језера ћу исушити. 023 ISA 042 016 И водићу слепе путем који нису знали; водићу их стазама које нису знали; обратићу пред њима мрак у светлост и шта је неравно у равно. То ћу им учинити, и нећу их оставити. 023 ISA 042 017 Тада ће се вратити натраг и посрамити се који се уздају у лик резани, који говоре ликовима ливеним: Ви сте наши богови. 023 ISA 042 018 Чујте, глуви; прогледајте, слепи, да видите. 023 ISA 042 019 Ко је слеп осим слуге мог? И ко је глув као посланик мој кога шаљем? Ко је слеп као Савршени? Ко је слеп као слуга Господњи? 023 ISA 042 020 Гледаш много, али не видиш; отворене су ти уши, али не чујеш. 023 ISA 042 021 Господу беше мио ради правде Његове, учини закон великим и славним. 023 ISA 042 022 А народ је оплењен и потлачен, сви су колики повезани у пећинама и сакривени у тамницама; посташе плен, а нема никога да би избавио; посташе грабеж, а нема никога да би рекао: Врати. 023 ISA 042 023 Ко између вас чује ово и пази и слуша за после? 023 ISA 042 024 Ко је дао Јакова да се потлачи и Израиља отимачима? Није ли Господ, коме згрешисмо? Јер не хтеше ходити путевима Његовим нити слушаше закон Његов. 023 ISA 042 025 Зато изли на њих жестоку јарост своју и силан рат, и запали га унаоколо, али он не разуме; запали га, али он не мари. 023 ISA 043 001 Али сада овако вели Господ, који те је створио, Јакове, и који те је саздао, Израиљу: не бој се, јер те откупих, позвах те по имену твом; мој си. 023 ISA 043 002 Кад пођеш преко воде, ја ћу бити с тобом, или преко река, неће те потопити; кад пођеш кроз огањ, нећеш изгорети и неће те пламен опалити. 023 ISA 043 003 Јер сам ја Господ, Бог твој, Светац Израиљев, Спаситељ твој; дадох у откуп за те Мисир, Етиопску и Севу место тебе. 023 ISA 043 004 Откако си ми постао драг, прославио си се и ја те љубих; и дадох људе за те и народе за душу твоју. 023 ISA 043 005 Не бој се, јер сам ја с тобом; од истока ћу довести семе твоје, и од запада сабраћу те. 023 ISA 043 006 Казаћу северу: Дај, и југу: Не брани; доведи синове моје из далека и кћери моје с крајева земаљских, 023 ISA 043 007 Све, који се зову мојим именом и које створих на славу себи, саздах и начиних. 023 ISA 043 008 Изведи народ слепи који има очи, и глуви који има уши. 023 ISA 043 009 Сви народи нека се скупе, и нека се саберу племена; ко је између њих напред казао то или нам казао шта је било пре? Нека доведу сведоке своје и оправдају се; или нека чују, и кажу: Истина је. 023 ISA 043 010 Ви сте моји сведоци, вели Господ, и слуга мој кога изабрах, да бисте знали и веровали ми и разумели да сам ја; пре мене није било Бога нити ће после мене бити. 023 ISA 043 011 Ја сам, ја сам Господ, и осим мене нема Спаситеља. 023 ISA 043 012 Ја објавих, и спасох, и напред казах, и никоји туђ бог међу вама, и ви сте ми сведоци, вели Господ, и ја сам Бог. 023 ISA 043 013 Ја сам од пре него дан поста, и нико не може избавити из моје руке; кад радим, ко ће смести? 023 ISA 043 014 Овако говори Господ Избавитељ ваш, Светац Израиљев: Вас ради послаћу у Вавилон и побацаћу све преворнице, и Халдејце с лађама, којима се хвале. 023 ISA 043 015 Ја сам Господ Светац ваш, Створитељ Израиљев, цар ваш. 023 ISA 043 016 Овако говори Господ који је начинио по мору пут и по силним водама стазу, 023 ISA 043 017 Који изводи кола и коње, војску и силу, да сви попадају и не могу устати, да се угасе као што се гаси свештило: 023 ISA 043 018 Не помињите шта је пре било и не мислите о старим стварима. 023 ISA 043 019 Ево, ја ћу учинити ново, одмах ће настати; нећете ли га познати? Још ћу начинити у пустињи пут, реке у сувој земљи. 023 ISA 043 020 Славиће ме звери пољске, змајеви и сове, што сам извео у пустињу воде, реке у земљи сувој, да напојим народ свој, изабраника свог. 023 ISA 043 021 Народ који саздах себи, приповедаће хвалу моју. 023 ISA 043 022 А ти, Јакове, не призива ме, и бејах ти досадан, Израиљу. 023 ISA 043 023 Ниси ми принео јагњета на жртву паљеницу, и жртвама својим ниси ме почастио; нисам те нагонио да ми служиш приносима, нити сам те трудио да ми кадиш. 023 ISA 043 024 Ниси ми купио за новце када, нити си ме претилином жртава својих наситио, него си ме мучио својим гресима, и досадио си ми безакоњем својим. 023 ISA 043 025 Ја, ја сам бришем твоје преступе себе ради, и грехе твоје не помињем. 023 ISA 043 026 Опомени ме, да се судимо, казуј, да се оправдаш. 023 ISA 043 027 Отац твој први сагреши, и учитељи твоји скривише ми. 023 ISA 043 028 Зато ћу избацити из светиње кнезове, и даћу Јакова у проклетство и Израиља у срамоту. 023 ISA 044 001 Али сада чуј, Јакове, слуго мој, и Израиљу, кога изабрах. 023 ISA 044 002 Овако вели Господ, који те је створио и саздао од утробе материне, и који ти помаже: не бој се, слуго мој Јакове, и мили, кога изабрах. 023 ISA 044 003 Јер ћу излити воду на жеднога и потоке на суву земљу, излићу Дух свој на семе твоје и благослов свој на твоје натражје. 023 ISA 044 004 И процветаће као у трави, као врбе покрај потока. 023 ISA 044 005 Овај ће рећи: Ја сам Господњи, а онај ће се звати по имену Јаковљевом, а други ће се писати својом руком Господњи, и презиваће се именом Израиљевим. 023 ISA 044 006 Овако говори Господ Цар Израиљев и Избавитељ његов, Господ над војскама: ја сам први и ја сам последњи, и осим мене нема Бога. 023 ISA 044 007 И ко као ја оглашује и објављује ово, или ми уређује откако населих стари народ? Нека им јави шта ће бити и шта ће доћи. 023 ISA 044 008 Не бојте се и не плашите се; нисам ли ти давно казао и објавио? Ви сте ми сведоци; има ли Бога осим мене? Да, нема стене, не знам ни једне. 023 ISA 044 009 Који граде резане ликове, сви су ништа, и миле ствари њихове не помажу ништа, и оне су им сведоци да не виде и не разумеју, да би се посрамили. 023 ISA 044 010 Ко гради бога и лије лик, није ни на какву корист. 023 ISA 044 011 Гле, сви ће се другови његови посрамити, и уметници више од других људи; нека се скупе сви и стану, биће их страх и посрамиће се сви. 023 ISA 044 012 Ковач клештима ради на живом угљевљу, и кује чекићем, и ради снагом своје руке, гладује, те изнемогне, и не пије воде, те сустане. 023 ISA 044 013 Дрводеља растеже врпцу и бележи црвенилом, теше и заокружује, и начиња као лик човечји, као лепог човека, да стоји у кући. 023 ISA 044 014 Сече себи кедре, и узима чесевину и храст или шта је најчвршће међу дрвећем шумским; сади јасен, и од дажда расте. 023 ISA 044 015 И бива човеку за огањ, и узме га, те се греје; упали га, те пече хлеб; и још гради од њега бога и клања му се; гради од њега лик резан, и пада на колена пред њим. 023 ISA 044 016 Половину ложи на огањ, уз половину једе месо испекавши печење, и бива сит, и греје се и говори: Аха, огрејах се, видех огањ. 023 ISA 044 017 А од остатка гради бога, резан лик свој, пада пред њим на колена и клања се, и моли му се и говори: Избави ме, јер си ти бог мој. 023 ISA 044 018 Не знају, нити разумеју, јер су им очи заслепљене да не виде, и срца, да не разумеју. 023 ISA 044 019 Нити узимају на ум, нема знања ни разума да би који рекао: Половину овог спалих на огањ, и на угљу од њега испекох хлеб, испекох месо и једох; и од остатка еда ли ћу начинити гад, и пању дрвеном хоћу ли се клањати? 023 ISA 044 020 Такав се храни пепелом, преварено срце заводи га да не може избавити душу своју, нити рећи: Није ли лаж што ми је у десници? 023 ISA 044 021 Памти то, Јакове и Израиљу, јер си мој слуга; ја сам те саздао, слуга си мој, Израиљу, нећу те заборавити. 023 ISA 044 022 Расућу као облак преступе твоје, и грехе твоје као маглу; врати се к мени, јер сам те избавио. 023 ISA 044 023 Певајте, небеса, јер Господ учини, подвикујте, низине земаљске, попевајте, горе, шуме и сва дрва у њима, јер избави Господ Јакова и прослави се у Израиљу. 023 ISA 044 024 Овако говори Господ, Избавитељ твој, који те је саздао од утробе материне: ја Господ начиних све: разапех небо сам, распрострех земљу сам собом; 023 ISA 044 025 Уништавам знаке лажљивцима, и враче обезумљујем, враћам натраг мудраце, и претварам мудрост њихову у лудост; 023 ISA 044 026 Потврђујем реч слуге свог, и навршујем савет гласника својих; говорим Јерусалиму: Населићеш се, и градовима Јудиним: Сазидаћете се; и пустолине њихове подигнућу; 023 ISA 044 027 Говорим дубини: Пресахни и исушићу реке твоје; 023 ISA 044 028 Говорим Киру: Пастир си мој; и извршиће сву вољу моју, и казаће Јерусалиму: Сазидаћеш се, и цркви: Основаћеш се. 023 ISA 045 001 Овако говори Господ помазанику свом Киру, кога држим за десницу, да оборим пред њим народе и цареве распашем, да се отварају врата пред њим и да не буду врата затворена: 023 ISA 045 002 Ја ћу ићи пред тобом, и путеве неравне поравнићу, врата бронзана разбићу и преворнице гвоздене сломићу. 023 ISA 045 003 И даћу ти благо тајно и богатство сакривено, да познаш да сам ја Господ Бог Израиљев, који те зовем по имену. 023 ISA 045 004 Ради слуге свог Јакова и Израиља изабраника свог прозвах те именом твојим и презименом, премда ме не знаш. 023 ISA 045 005 Ја сам Господ, и нема другог, осим мене нема бога; опасах те, премда ме не знаш, 023 ISA 045 006 Да би познали од истока сунчаног и од запада да нема другог осим мене; ја сам Господ и нема другог, 023 ISA 045 007 Који правим светлост и стварам мрак, градим мир и стварам зло; ја Господ чиним све то. 023 ISA 045 008 Росите, небеса, озго, и облаци нека капљу правдом, нека се отвори земља и нека роди спасењем и заједно нека узрасте правда; ја Господ створих то. 023 ISA 045 009 Тешко оном ко се свађа с Творцем својим; цреп с другим цреповима нека се свађа; али хоће ли као рећи лончару свом: Шта радиш? За твој посао нема руку. 023 ISA 045 010 Тешко оном ко говори оцу: Што рађаш? И жени: Што се порађаш? 023 ISA 045 011 Овако вели Господ Светац Израиљев и Творац његов: Питајте ме шта ће бити; за синове моје и за дело руку мојих наређујте ми. 023 ISA 045 012 Ја сам начинио земљу и човека на њој створио, ја сам разапео небеса својим рукама, и свој војсци њиховој дао заповест. 023 ISA 045 013 Ја га подигох у правди, и све путеве његове поравнићу; он ће сазидати мој град и робље моје отпустиће, не за новце ни за дарове, вели Господ над војскама. 023 ISA 045 014 Овако вели Господ: Труд мисирски и трговина етиопска и Саваца људи високог раста доћи ће к теби и бити твоја; за тобом ће пристати, у оковима ће ићи, и теби ће се клањати, теби ће се молити говорећи: Доиста, Бог је у теби, и нема другог Бога. 023 ISA 045 015 Да, ти си Бог, који се кријеш, Бог Израиљев, Спаситељ. 023 ISA 045 016 Они ће се сви постидети и посрамити, отићи ће са срамотом свиколики који граде ликове. 023 ISA 045 017 А Израиља ће спасти Господ спасењем вечним, нећете се постидети нити ћете се осрамотити довека. 023 ISA 045 018 Јер овако вели Господ, који је створио небо, Бог, који је саздао земљу и начинио је и утврдио, и није је створио напразно, него је начинио да се на њој настава: ја сам Господ, и нема другог. 023 ISA 045 019 Нисам говорио тајно ни на мрачном месту на земљи, нисам рекао семену Јаковљевом: Тражите ме узалуд. Ја Господ говорим правду, јављам шта је право. 023 ISA 045 020 Скупите се и дођите, приступите сви који сте се избавили између народа. Ништа не знају који носе дрво од свог лика и моле се богу који не може помоћи. 023 ISA 045 021 Огласите, и доведите, нека већају заједно: ко је то од старине казао? Ко је јавио још онда? Нисам ли ја, Господ? Нема осим мене другог Бога, нема Бога праведног и Спаситеља другог осим мене. 023 ISA 045 022 Погледајте у мене, и спашћете се сви крајеви земаљски; јер сам ја Бог, и нема другог. 023 ISA 045 023 Собом се заклех; изађе из уста мојих реч праведна, и неће се порећи, да ће им се поклонити свако колено, и заклињати се сваки језик, 023 ISA 045 024 И говориће: У Господу је правда и сила; к Њему ће доћи; али ће се посрамити сви који се гневе на Њ. 023 ISA 045 025 У Господу ће се оправдати и прославити све семе Израиљево. 023 ISA 046 001 Паде Вил, извали се Нево; ликови њихови метнуше се на животињу и на стоку; шта носите, тешко је, и умориће. 023 ISA 046 002 Извалише се, падоше сви, не могоше избавити товар, него и сами одоше у ропство. 023 ISA 046 003 Слушајте ме, доме Јаковљев и сви који сте остали од дома Израиљевог, које носим од утробе, које држим од рођења. 023 ISA 046 004 И до старости ваше ја ћу бити исти, и ја ћу вас носити до седог века; ја сам створио и ја ћу носити, ја ћу вас носити и избавићу. 023 ISA 046 005 С ким ћете ме изједначити и упоредити? Кога ћете ми узети за прилику да би био као ја? 023 ISA 046 006 Просипају злато из тобоца и мере сребро на мерила, плаћају златару да начини од њега бога, пред којим падају и клањају се. 023 ISA 046 007 Мећу га на раме и носе га, и постављају га на место његово, те стоји и не миче се с места свог; ако га ко зове, не одзива се нити га избавља из невоље његове. 023 ISA 046 008 Памтите то, и покажите се да сте људи, узмите на ум, преступници! 023 ISA 046 009 Памтите шта је било од старине; јер сам ја Бог, и нема другог Бога, и нико није као ја, 023 ISA 046 010 Који од почетка јављам крај и издалека шта још није било; који кажем: намера моја стоји и учинићу све што ми је воља. 023 ISA 046 011 Зовем с истока птицу и из далеке земље човека који ће извршити шта сам наумио. Рекох и довешћу то, наумих и учинићу. 023 ISA 046 012 Слушајте ме, који сте упорног срца, који сте далеко од правде. 023 ISA 046 013 Приближих правду своју, није далеко, и спасење моје неће одоцнити, јер ћу у Сиону поставити спасење, у Израиљу славу своју. 023 ISA 047 001 Сиђи и седи у прах, девојко, кћери вавилонска; седи на земљу, нема престола, кћери халдејска; јер се нећеш више звати нежна и љупка. 023 ISA 047 002 Узми жрвње, и мељи брашно, откриј косу своју, изуј се, загали ноге, иди преко река. 023 ISA 047 003 Откриће се голотиња твоја, и видеће се срамота твоја; осветићу се, и нико ми неће сметати. 023 ISA 047 004 Име је Избавитељу нашем Господ над војскама, Светац Израиљев. 023 ISA 047 005 Седи ћутећи, и уђи у таму, кћери халдејска; јер се нећеш више звати госпођа царствима. 023 ISA 047 006 Разгневих се на народ свој, оскврних наследство своје и предадох га теби у руке; а ти им не показа милост; на старце си метала претешки јарам свој; 023 ISA 047 007 И говорила си: Довека ћу бити госпођа; али никад ниси то узимала на ум, нити си помишљала шта ће бити на послетку. 023 ISA 047 008 Сада дакле чуј ово, која живиш у сластима и без бриге седиш и говориш у срцу свом: Ја сам, и нема друге осим мене, нећу бити удовица нити ћу осиротети. 023 ISA 047 009 То ће ти обоје доћи уједанпут, у исти дан, да осиротиш и обудовиш, доћи ће ти потпуно, ради мноштва чини твојих и ради велике силе чарања твог. 023 ISA 047 010 Јер си се поуздала у злоћу своју говорећи: Нико ме не види. Мудрост твоја и знање твоје преварише те, те си говорила у срцу свом: Ја сам, и осим мене нема друге. 023 ISA 047 011 Зато ће доћи на те зло, а нећеш знати одакле излази, и попашће те невоља, да је нећеш моћи одбити, и доћи ће на те уједанпут погибао, за коју нећеш знати. 023 ISA 047 012 Стани сада с врачањем својим и с мноштвом чини својих, око којих си се трудила од младости своје, не би ли се помогла, не би ли се окрепила. 023 ISA 047 013 Уморила си се од мноштва намера својих; нека стану сада звездари, који гледају звезде, који проричу сваког месеца, и нека те сачувају од оног што ће доћи на те. 023 ISA 047 014 Гле, они су као плева, огањ ће их спалити, ни сами себе неће избавити из пламена; неће остати угља да се ко огреје, ни огња да би се поседело код њега. 023 ISA 047 015 Такви ће бити они с којима си се трудила и с којима си трговала од младости своје, разбећи ће се сваки на своју страну; неће бити никога да те избави. 023 ISA 048 001 Чујте ово, доме Јаковљев, који се зовете именом Израиљевим, и из воде Јудине изађосте, који се кунете именом Господњим, и Бога Израиљевог помињете, али не по истини и по правди. 023 ISA 048 002 Јер се именују по Светом граду, ослањају се на Бога Израиљевог, коме је име Господ над војскама. 023 ISA 048 003 Шта је пре бивало, казивах напред одавно, и шта из мојих уста изађе и објавих, учиних брзо и зби се. 023 ISA 048 004 Знао сам да си упоран, и врат да ти је гвоздена жила, и чело да ти је од бронзе. 023 ISA 048 005 И зато ти одавна објавих, пре него се зби казах ти, да не би рекао: Идол мој учини то, и лик мој резани и лик мој ливени заповедише тако. 023 ISA 048 006 Чуо си; погледај све то; а ви нећете ли објављивати? Одселе ти јављам ново и сакривено, шта ниси знао; 023 ISA 048 007 Сада се створи, и недавно, и пре овог дана ниси чуо, да не кажеш: Гле, знао сам. 023 ISA 048 008 Нити си чуо ни знао, и пре ти се уши не отворише, јер знадох да ћеш чинити неверу, и да се зовеш преступник од утробе материне. 023 ISA 048 009 Имена свог ради устегнућу гнев свој, и ради хвале своје уздржаћу се према теби, да те не истребим. 023 ISA 048 010 Ево, претопићу те, али не као сребро, пребраћу те у пећи невоље. 023 ISA 048 011 Себе ради, себе ради учинићу, јер како би се хулило на име моје? И славе своје нећу дати другом. 023 ISA 048 012 Чуј ме, Јакове и Израиљу, ког ја позвах: ја сам први, ја сам и последњи. 023 ISA 048 013 И моја је рука основала земљу, и моја је десница измерила небеса пеђу; кад их зовнем, сви дођу. 023 ISA 048 014 Скупите се сви и чујте: ко је од њих објавио ово? Господ га милује, он ће извршити вољу Његову на Вавилону, и мишица ће Његова бити насупрот Халдејцима. 023 ISA 048 015 Ја, ја рекох, и позвах га, довешћу га, и биће срећан на свом путу. 023 ISA 048 016 Приступите к мени, чујте ово: од почетка нисам говорио тајно; откако то би, бејах онде; а сада Господ Господ посла ме и Дух Његов. 023 ISA 048 017 Овако вели Господ, Избавитељ твој, Светац Израиљев: Ја сам Господ Бог твој који те учим да би напредовао, водим те путем којим треба да идеш. 023 ISA 048 018 О, да си пазио на заповести моје! Мир би твој био као река, и правда твоја као валови морски; 023 ISA 048 019 И семена би твог било као песка, и порода утробе твоје као зрна његових; име се њихово не би затрло ни истребило испред мене. 023 ISA 048 020 Изађите из Вавилона, бежите од Халдејаца; гласно певајући објављујте, казујте, разглашујте до крајева земаљских; реците: Избави Господ слугу свог Јакова. 023 ISA 048 021 Неће ожеднети кад их поведе преко пустиње; воду из стене точиће им, јер ће расцепити камен и потећи ће вода. 023 ISA 048 022 Нема мира безбожницима, вели Господ. 023 ISA 049 001 Послушајте ме, острва, и пазите народи далеки. Господ ме позва од утробе; од утробе матере моје помену име моје. 023 ISA 049 002 И учинио је уста моја да су као оштар мач, у сену руке своје сакри ме; учинио ме је сјајном стрелом, и тулу свом сакри ме. 023 ISA 049 003 И рече ми: Ти си слуга мој, у Израиљу ћу се тобом прославити. 023 ISA 049 004 А ја рекох: Узалуд се трудих, узалуд и напразно потроших силу своју; али опет суд је мој у Господа и посао мој у Бога мог. 023 ISA 049 005 А сада говори Господ, који ме је саздао од утробе материне да сам Му слуга, да Му доведем натраг Јакова; ако се Израиљ и не сабере, опет ћу се прославити пред Господом, и Бог ће мој бити сила моја. 023 ISA 049 006 И рече ми: Мало је да ми будеш слуга да се подигне племе Јаковљево и да се врати остатак Израиљев, него те учиних виделом народима да будеш моје спасење до крајева земаљских. 023 ISA 049 007 Овако вели Господ, Избавитељ Израиљев, Светац његов, ономе кога презиру, на кога се гади народ, слузи оних који господаре: цареви ће видети и устати, и кнезови ће се поклонити ради Господа, који је веран, ради Свеца Израиљевог, који те је изабрао. 023 ISA 049 008 Овако вели Господ: У време милосно услиших те, и у дан спасења помогох ти; и чуваћу те и даћу те да будеш завет народу да утврдиш земљу и наследиш опустело наследство; 023 ISA 049 009 Да кажеш сужњима: Изађите; онима који су у мраку: Покажите се. Они ће покрај путева пасти, и паша ће им бити по свим високим местима. 023 ISA 049 010 Неће бити гладни ни жедни, неће их бити врућина ни сунце; јер коме их је жао, он ће их водити, и покрај извора водених проводиће их. 023 ISA 049 011 И све горе своје обратићу у путеве, и стазе ће моје бити повишене. 023 ISA 049 012 Гле, ови ће из далека доћи, гле, и они од севера и од запада, и они из земље синске. 023 ISA 049 013 Певајте, небеса, и весели се, земљо, подвикујте, горе, весело; јер Господ утеши свој народ, и на невољнике своје смилова се. 023 ISA 049 014 Али Сион рече: Остави ме Господ, и заборави ме Господ. 023 ISA 049 015 Може ли жена заборавити пород свој да се не смилује на чедо утробе своје? А да би га и заборавила, ја нећу заборавити тебе. 023 ISA 049 016 Гле, на длановима сам те изрезао; зидови су твоји једнако преда мном. 023 ISA 049 017 Похитаће синови твоји, а који те раскопаваше и пустошише, отићи ће од тебе. 023 ISA 049 018 Подигни очи своје унаоколо, и види: сви се они скупљају и иду к теби. Тако био ја жив, вели Господ, свима њима као накитом заоденућеш се, и уресићеш се њима као невеста. 023 ISA 049 019 Јер развалине твоје и пустолине и потрвена земља твоја биће тада тесна за становнике кад се удаље они који те прождираше. 023 ISA 049 020 И деца коју ћеш имати, пошто си била без деце, рећи ће да чујеш: Тесно ми је ово место, помакни се да се могу настанити. 023 ISA 049 021 А ти ћеш рећи у срцу свом: Ко ми их роди, јер бејах сирота и инокосна, заробљена и прогнана? И ко их отхрани? Ето, ја бејах остала сама, а где они беху? 023 ISA 049 022 Овако вели Господ Господ: Ево, подигнућу руку своју к народима, и к племенима ћу подигнути заставу своју, и донеће синове твоје у наручју, и кћери твоје на раменима ће се носити. 023 ISA 049 023 И цареви ће бити хранитељи твоји и царице њихове твоје дојкиње, и клањаће ти се лицем до земље, и прах с ногу твојих лизаће, и познаћеш да сам ја Господ, и да се неће осрамотити они који мене чекају. 023 ISA 049 024 Хоће ли се јунаку узети плен и хоће ли се отети робље праведноме? 023 ISA 049 025 Јер овако говори Господ: и робље јунаку узеће се и плен јакоме отеће се, јер ћу се ја прети с онима који се с тобом пру, и синове твоје ја ћу избавити; 023 ISA 049 026 И који ти криво чине, нахранићу их њиховим месом и опиће се својом крвљу као новим вином; и познаће свако тело да сам ја Господ Спаситељ твој и Избавитељ твој, јаки Бог Јаковљев. 023 ISA 050 001 Овако вели Господ: Где је распусна књига матере ваше којом је пустих? Или који је између рукодавалаца мојих коме вас продадох? Гле, за безакоња своја продадосте се и за ваше преступе би пуштена мати ваша. 023 ISA 050 002 Зашто кад дођох не би никога? Кад звах, нико се не одазва? Да није како год окраћала рука моја, те не може искупити? Или нема у мене снаге да избавим? Гле, претњом својом исушујем море; обраћам реке у пустињу да се усмрде рибе њихове зато што нестане воде, и мру од жеђи. 023 ISA 050 003 Облачим небеса у мрак, и кострет им дајем за покривач. 023 ISA 050 004 Господ Господ даде ми језик учен да умем проговорити згодну реч уморном; буди свако јутро, буди ми уши, да слушам као ученици. 023 ISA 050 005 Господ Господ отвори ми уши, и ја се не противих, не одступих натраг. 023 ISA 050 006 Леђа своја подметах онима који ме бијаху и образе своје онима који ме чупаху; не заклоних лице своје од руга ни од запљувања. 023 ISA 050 007 Јер ми Господ Господ помаже, зато се не осрамотих, зато ставих чело своје као кремен, и знам да се нећу постидети. 023 ISA 050 008 Близу је Онај који ме правда; ко ће се прети са мном? Станимо заједно; ко је супарник мој? Нека приступи к мени. 023 ISA 050 009 Гле, Господ Господ помагаће ми: ко ће ме осудити? Гле, сви ће они као хаљина оветшати, мољац ће их изјести. 023 ISA 050 010 Ко се међу вама боји Господа и слуша глас слуге Његовог? Ко ходи по мраку и нема видела, нека се узда у име Господње и нека се ослања на Бога свог. 023 ISA 050 011 Гле, сви који ложите огањ и опасујете се искрама, идите у светлости огња свог и у искрама које распалисте. То вам је из моје руке, у мукама ћете лежати. 023 ISA 051 001 Послушајте ме који идете за правдом, који тражите Господа; погледајте стену из које сте исечени, и дубоку јаму из које сте ископани; 023 ISA 051 002 Погледајте Аврама, оца свог, и Сару, која вас је родила, како га инокосног позвах и благослових га и умножих га. 023 ISA 051 003 Јер ће Господ утешити Сион, утешиће све развалине његове, и пустињу његову учиниће да буде као Едем и пустош његова као врт Господњи, радост ће се и весеље налазити у њему, захваљивање и певање. 023 ISA 051 004 Послушај ме, народе мој, и чуј ме, роде мој; јер ће закон од мене изаћи и суд свој поставићу да буде видело народима. 023 ISA 051 005 Близу је правда моја, изаћи ће спасење моје, и мишице ће моје судити народима; мене ће острва чекати и у моју ће се мишицу уздати. 023 ISA 051 006 Подигните к небу очи своје и погледајте доле на земљу; јер ће небеса ишчезнути као дим и земља ће као хаљина оветшати, и који на њој живе помреће такође; а спасење ће моје остати довека, а правде моје неће нестати. 023 ISA 051 007 Послушајте ме који знате правду, народе, коме је у срцу закон мој. Не бојте се ружења људског и од хуљења њиховог не плашите се. 023 ISA 051 008 Јер ће их мољац изјести као хаљину, и као вуну изјешће их црв; а правда моја остаје довека и спасење моје од колена на колено. 023 ISA 051 009 Пробуди се, пробуди се, обуци се у силу, мишицо Господња; пробуди се као у старо време, за нараштаја прошлих; ниси ли ти исекла Раву и ранила змаја? 023 ISA 051 010 Ниси ли ти исушила море, воду бездана великог, од дубине морске начинила пут да прођу избављени? 023 ISA 051 011 Тако они које искупи Господ нека се врате и дођу у Сион певајући, и весеље вечно нека буде над главом њиховом; радост и весеље нека задобију, а жалост и уздисање нека бежи. 023 ISA 051 012 Ја, ја сам утешитељ ваш; ко си ти да се бојиш човека смртног и сина човечјег, који је као трава? 023 ISA 051 013 И заборавио си Бога Творца свог, који је разапео небеса и основао земљу? И једнако се бојиш сваки дан гнева оног који те притешњује кад се спрема да затире? А где је гнев оног који притешњује? 023 ISA 051 014 Брзо ће се опростити сужањ, неће умрети у јами, нити ће бити без хлеба. 023 ISA 051 015 Јер сам ја Господ Бог твој, који раскидам море, да валови његови буче; Господ над војскама име ми је. 023 ISA 051 016 Ја ти метнух у уста речи своје и сеном руке своје заклоних те, да утврдим небеса и оснујем земљу, и кажем Сиону: Ти си мој народ. 023 ISA 051 017 Пробуди се, пробуди се, устани, Јерусалиме! Који си пио из руке Господње чашу гнева Његовог, пио си, и талог из страшне чаше испио си. 023 ISA 051 018 Од свих синова које је родио ниједан га није водио, и од свих синова које је отхранио ниједан га није прихватио за руку. 023 ISA 051 019 Ово те двоје задеси; ко те пожали? Пустош и расап, и глад и мач; ко ће те утешити? 023 ISA 051 020 Синови твоји обамрли леже по крајевима свих улица као биво у мрежи пуни гнева Господњег, и карања Бога твог. 023 ISA 051 021 Зато чуј ово, невољни, и пијани, не од вина. 023 ISA 051 022 Овако вели Господ твој, Господ и Бог твој, који брани свој народ: Ево узимам из твоје руке чашу страшну, талог у чаши гнева свог; нећеш више пити. 023 ISA 051 023 Него ћу је дати у руке онима који те муче, који говорише души твојој: Сагни се да пређемо, и ти си им подметао леђа своја да буду као земља и као улица онима који прелазе. 023 ISA 052 001 Пробуди се, пробуди се, обуци се у силу своју, Сионе; обуци красне хаљине своје, Јерусалиме граде свети; јер неће више ући у тебе необрезани и нечисти. 023 ISA 052 002 Отреси прах са себе, устани, седи, Јерусалиме; скини окове с врата свог, заробљена кћери сионска. 023 ISA 052 003 Јер овако вели Господ: Забадава се продадосте, и искуписте се без новца. 023 ISA 052 004 Јер овако вели Господ Господ: У Мисир сиђе мој народ пре да онде живе као дошљаци, али Мисирци им чинише силу ни за шта. 023 ISA 052 005 А сада шта ћу ту? вели Господ. Јер је народ мој заборављен низашта; који владају њим, цвеле га, вели Господ, и једнако сваки дан хули се на име моје. 023 ISA 052 006 Зато ће познати народ мој име моје, зато ће познати у онај дан да сам ја који говорим: Ево ме. 023 ISA 052 007 Како су красне на горама ноге оног који носи добре гласе, који оглашује мир, који јавља добро, оглашује спасење, говори Сиону: Бог твој царује. 023 ISA 052 008 Стражари ће твоји подигнути глас, подигнуће глас, и сви ће запевати, јер ће очима видети где Господ води натраг Сион. 023 ISA 052 009 Кликујте и певајте, развалине јерусалимске, јер Господ утеши народ свој, избави Јерусалим. 023 ISA 052 010 Загали Господ свету мишицу своју пред свим народима, да виде сви крајеви земаљски спасење Бога нашег. 023 ISA 052 011 Одступите, одступите, изађите одатле, не дотичите се ничег нечистог; изађите испред њега, очистите се ви који носите судове Господње. 023 ISA 052 012 Јер нећете изаћи у хитњи, нити ћете ићи бежећи; јер ће Господ ићи пред вама, и задња војска биће вам Бог Израиљев. 023 ISA 052 013 Гле, слуга ће мој бити срећан, подигнуће се и узвисиће се и прославиће се. 023 ISA 052 014 Како се многи зачудише Теби, што беше нагрђен у лицу мимо сваког човека, и у стасу мимо синова човечјих, 023 ISA 052 015 Тако ће опет удивити многе народе, цареви ће пред Њим затиснути уста своја, јер ће видети шта им није казивано и разумеће шта нису слушали. 023 ISA 053 001 Ко верова проповедању нашем, и мишица Господња коме се откри? 023 ISA 053 002 Јер изниче пред Њим као шибљика, и као корен из суве земље; не би обличја ни лепоте у Њега; и видесмо Га, и не беше ништа на очима, чега ради бисмо Га пожелели. 023 ISA 053 003 Презрен беше и одбачен између људи, болник и вичан болестима, и као један од кога свак заклања лице, презрен да Га низашта не узимасмо. 023 ISA 053 004 А Он болести наше носи и немоћи наше узе на се, а ми мишљасмо да је рањен, да Га Бог бије и мучи. 023 ISA 053 005 Али Он би рањен за наше преступе, избијен за наша безакоња; кар беше на Њему нашег мира ради, и раном Његовом ми се исцелисмо. 023 ISA 053 006 Сви ми као овце зађосмо, сваки нас се окрену својим путем, и Господ пусти на Њ безакоње свих нас. 023 ISA 053 007 Мучен би и злостављен, али не отвори уста својих; као јагње на заклање вођен би и као овца нема пред оним који је стриже не отвори уста својих. 023 ISA 053 008 Од тескобе и од суда узе се, а род Његов ко ће исказати? Јер се истрже из земље живих и за преступе народа мог би рањен. 023 ISA 053 009 Одредише Му гроб са злочинцима, али на смрти би с богатим, јер не учини неправду, нити се нађе превара у устима Његовим. 023 ISA 053 010 Али Господу би воља да Га бије, и даде Га на муке; кад положи душу своју у принос за грех, видеће натражје, продужиће дане, и шта је Господу угодно напредоваће Његовом руком. 023 ISA 053 011 Видеће труд душе своје и наситиће се; праведни слуга мој оправдаће многе својим познањем, и сам ће носити безакоња њихова. 023 ISA 053 012 Зато ћу Му дати део за многе, и са силнима ће делити плен, јер је дао душу своју на смрт, и би метнут међу злочинце, и сам носи грехе многих, и за злочинце се моли. 023 ISA 054 001 Весели се, нероткињо која не рађаш, запевај и покликни ти, која не трпиш муке од порођаја, јер пуста има више деце него ли она која има мужа, вели Господ. 023 ISA 054 002 Рашири место шатора свог, и завесе стана твог нека се разастру, не брани, продужи ужа своја, коље своје утврди. 023 ISA 054 003 Јер ћеш се надесно и налево распространити, и семе ће твоје наследити народе, и пусте ће градове населити. 023 ISA 054 004 Не бој се, јер се нећеш осрамотити, и немој се стидети, јер нећеш бити прекорна, него ћеш заборавити срамоту младости своје, и прекора удовиштва свог нећеш се више сећати. 023 ISA 054 005 Јер ти је муж Творац твој, име Му је Господ над војскама, и Избавитељ ти је Светац Израиљев, Бог свој земљи зваће се. 023 ISA 054 006 Јер као жену остављену и у духу ожалошћену дозва те Господ, и као младу жену пуштену, говори Господ. 023 ISA 054 007 Замало оставих те, али с великом милошћу прибраћу те. 023 ISA 054 008 У малом гневу сакрих за час лице своје од тебе, али ћу те вечном милошћу помиловати, вели Избавитељ твој Господ. 023 ISA 054 009 Јер ми је то као потоп Нојев: јер као што се заклех да потоп Нојев неће више доћи на земљу, тако се заклех да се нећу разгневити на те нити ћу те карати. 023 ISA 054 010 Ако ће се и горе помакнути и хумови се поколебати, опет милост моја неће се одмакнути од тебе, и завет мира мог неће се поколебати, вели Господ, који ти је милостив. 023 ISA 054 011 Невољнице, коју ветар размеће, која си без утехе, ево ја ћу наместити камење твоје на мрамору порфирном, и основаћу те на сафирима. 023 ISA 054 012 И начинићу ти прозоре од кристала, и врата од камена рубина, и све међе твоје од драгог камења. 023 ISA 054 013 А синови ће твоји сви бити научени од Господа, и обилан мир имаће синови твоји. 023 ISA 054 014 Правдом ћеш се утврдити, далеко ћеш бити од насиља, те се нећеш бојати, и од страхоте, јер ти се неће приближити. 023 ISA 054 015 Гле, биће их који ће се сабирати на те, али неће бити од мене; који се год саберу на те, пашће. 023 ISA 054 016 Гле, ја сам створио ковача који распаљује угљевље и вади оруђе за свој посао, ја сам створио и крвника да убија. 023 ISA 054 017 Никакво оружје начињено против тебе неће бити срећно, и сваки језик који се подигне на те на суду сапрећеш. То је наследство слуга Господњих и правда њихова од мене, вели Господ. 023 ISA 055 001 Ој жедни који сте год, ходите на воду, и који немате новца, ходите, купујте и једите; ходите, купујте без новца и без плате вино и млеко. 023 ISA 055 002 Зашто трошите новце своје на оно што није храна, и труд свој на оно што не сити? Слушајте ме, па ћете јести шта је добро, и душа ће се ваша насладити претилине. 023 ISA 055 003 Пригните ухо своје и ходите к мени; послушајте, и жива ће бити душа ваша, и учинићу с вама завет вечан, милости Давидове истините. 023 ISA 055 004 Ево, дадох га за сведока народима, за вођу и заповедника народима. 023 ISA 055 005 Ево, зваћеш народ који ниси знао, и народи који те нису знали стећи ће се к теби, ради Господа Бога твог и Свеца Израиљевог, јер те прослави. 023 ISA 055 006 Тражите Господа, док се може наћи; призивајте Га, докле је близу. 023 ISA 055 007 Нека безбожник остави свој пут и неправедник мисли своје; и нека се врати ка Господу, и смиловаћу се на њ, и к Богу нашем, јер прашта много. 023 ISA 055 008 Јер мисли моје нису ваше мисли, нити су ваши путеви моји путеви, вели Господ; 023 ISA 055 009 Него колико су небеса више од земље, толико су путеви моји виши од ваших путева, и мисли моје од ваших мисли. 023 ISA 055 010 Јер како пада дажд или снег с неба и не враћа се онамо, него натапа земљу и учини да рађа и да се зелени, да даје семе да се сеје и хлеб да се једе, 023 ISA 055 011 Тако ће бити реч моја кад изађе из мојих уста: неће се вратити к мени празна, него ће учинити шта ми је драго, и срећно ће свршити на шта је пошаљем. 023 ISA 055 012 Јер ћете с весељем изаћи, и у миру ћете бити вођени; горе и брегови певаће пред вама од радости, и сва ће дрвета пољска пљескати рукама. 023 ISA 055 013 Место трња никнуће јела, место коприве никнуће мирта; и то ће бити Господу у славу, за вечан знак, који неће нестати. 023 ISA 056 001 Овако вели Господ: Пазите на суд, и творите правду, јер ће скоро доћи спасење моје, и правда ће се моја објавити. 023 ISA 056 002 Благо човеку који тако чини, и сину човечјем који се држи тога чувајући суботу да се не оскврни, чувајући руку своју да не учини зло. 023 ISA 056 003 И нека не говори туђин који пристане уз Господа: Господ ме је одлучио од свог народа; и нека не говори ушкопљеник: Гле, ја сам суво дрво. 023 ISA 056 004 Јер овако вели Господ за ушкопљенике: Који држе суботе моје и избирају шта је мени угодно, и држе завет мој, 023 ISA 056 005 Њима ћу дати у дому свом и међу зидовима својим место и име боље него синова и кћери, име вечно даћу свакоме од њих, које се неће затрти. 023 ISA 056 006 А туђине који пристану уз Господа да Му служе и да љубе име Господње, да Му буду слуге, који год држе суботу да је не оскврне и држе завет мој, 023 ISA 056 007 Њих ћу довести на свету гору своју и развеселићу их у дому свом молитвеном; жртве њихове паљенице и друге жртве биће угодне на олтару мом, јер ће се дом мој звати дом молитве свим народима. 023 ISA 056 008 Господ Господ говори, који сабира прогнанике Израиљеве: Још ћу му сабрати осим оних који су сабрани. 023 ISA 056 009 Све звери пољске, ходите да једете, све звери шумске. 023 ISA 056 010 Сви су му стражари слепи, ништа не знају, сви су пси неми, не могу лајати, сањиви су, леже, мио им је дремеж. 023 ISA 056 011 И пси су прождрљиви, који не знају за ситост; и пастири су који не знају за разум, сваки се окреће својим путем, сваки за својом коришћу са свог краја. 023 ISA 056 012 Ходите, узећу вина и напићемо се силовитог пића, и сутра ће бити као данас, и још много више. 023 ISA 057 001 Праведник мре, и нико не мари; и побожни се људи узимају, а нико се не сећа да се пред зло узима праведник; 023 ISA 057 002 Долази у мир и почива на постељи својој ко год ходи правим путем. 023 ISA 057 003 А ви синови врачарини, роде курварски, који се курвате, приступите овамо. 023 ISA 057 004 Ким се ругате? На кога разваљујете уста и плазите језик? Нисте ли синови преступнички, семе лажно? 023 ISA 057 005 Који се упаљујете за луговима, под сваким зеленим дрветом, кољете синове своје у потоцима, под врлетима каменим. 023 ISA 057 006 Део ти је међу глатким камењем поточним; то је, то је твој део; њему лијеш налив свој, приносиш дар; тиме ли ћу се умирити? 023 ISA 057 007 На гори високој и узвишеној мећеш постељу своју; и онамо излазиш да принесеш жртву. 023 ISA 057 008 И иза врата и иза довратака мећеш спомен свој; одступивши од мене откриваш се, и изашавши горе шириш одар свој, уговараш с њима, мила ти је постеља њихова, где угледаш место. 023 ISA 057 009 Идеш к цару с уљем, с многим мирисима својим; шаљеш посланике своје далеко и понижујеш се до гроба. 023 ISA 057 010 Од далеког пута свог уморна не кажеш: Залуду. Налазиш живот руци својој, зато не сустајеш. 023 ISA 057 011 И од кога си се уплашила и кога си се побојала, те си слагала и ниси се мене опомињала нити си марила? Што ја ћутах одавна, зато ли ме се не бојиш? 023 ISA 057 012 Ја ћу објавити твоју правду и твоја дела; али ти неће помоћи. 023 ISA 057 013 Кад станеш викати, нека те избаве они које си сабрала; али ће их све ветар однети, и узеће их таштина. Али ко се у ме узда, наследиће земљу и добиће свету гору моју. 023 ISA 057 014 И рећи ће се: Поравните, поравните, приправите пут, уклоните сметње с пута народа мог. 023 ISA 057 015 Јер овако говори Високи и узвишени, који живи у вечности, коме је име Свети: На висини и у светињи станујем и с оним ко је скрушеног срца и смерног духа оживљујући дух смерних и оживљујући срце скрушених. 023 ISA 057 016 Јер се нећу једнако прети нити ћу се довека гневити, јер би ишчезао преда мном дух и душе које сам створио. 023 ISA 057 017 За безакоње лакомости његове разгневих се, и ударих га, сакрих се и разгневих се, јер одметнувши се отиде путем срца свог. 023 ISA 057 018 Видим путеве његове, али ћу га исцелити, водићу га и даћу опет утеху њему и његовима који туже. 023 ISA 057 019 Ја стварам плод уснама: мир, мир ономе ко је далеко и ко је близу, вели Господ, и исцелићу га. 023 ISA 057 020 А безбожници су као море усколебано, које се не може умирити и вода његова измеће нечистоћу и блато. 023 ISA 057 021 Нема мира безбожницима, вели Бог мој. 023 ISA 058 001 Вичи из грла, не устежи се, подигни глас свој као труба, и објави народу мом безакоња његова и дому Јаковљевом грехе њихове, 023 ISA 058 002 Премда ме сваки дан траже и ради су знати путеве моје, као народ који твори правду и не оставља суд Бога свог; ишту од мене судове праведне, желе приближити се к Богу. 023 ISA 058 003 Зашто постисмо, веле, а Ти не погледа, мучисмо душе своје, а Ти не хте знати? Гле, кад постите, чините своју вољу и изгоните све шта вам је ко дужан. 023 ISA 058 004 Ето постите да се прете и свађате и да бијете песницом безбожно. Немојте постити тако као данас, да би се чуо горе глас ваш. 023 ISA 058 005 Такав ли је пост који изабрах да човек мучи душу своју један дан? Да савија главу своју као сита и да стере пода се кострет и пепео? То ли ћеш звати пост и дан угодан Господу? 023 ISA 058 006 А није ли ово пост што изабрах: да развежеш свезе безбожности, да разрешиш ремење од бремена, да отпустиш потлачене, и да изломите сваки јарам? 023 ISA 058 007 Није ли да преламаш хлеб свој гладноме, и сиромахе прогнане да уведеш у кућу? Кад видиш голог, да га оденеш, и да се не кријеш од свог тела? 023 ISA 058 008 Тада ће синути видело твоје као зора, и здравље ће твоје брзо процвасти, и пред тобом ће ићи правда твоја, слава Господња биће ти задња стража. 023 ISA 058 009 Тада ћеш призивати, и Господ ће те чути; викаћеш, и рећи ће: Ево ме. Ако избациш између себе јарам и престанеш пружати прст и говорити зло; 023 ISA 058 010 И ако отвориш душу своју гладноме, и наситиш душу невољну; тада ће засјати у мраку видело твоје и тама ће твоја бити као подне. 023 ISA 058 011 Јер ће те Господ водити вазда, и ситиће душу твоју на суши, и кости твоје крепиће, и бићеш као врт заливен и као извор коме вода не пресише. 023 ISA 058 012 И твоји ће сазидати старе пустолине, и подигнућеш темеље који ће стајати од колена до колена, и прозваћеш се: Који сазида развалине и оправи путеве за насеље. 023 ISA 058 013 Ако одвратиш ногу своју од суботе да не чиниш шта је теби драго на мој свети дан, и ако прозовеш суботу милином, свети дан Господњи славним, и будеш га славио не идући својим путевима и не чинећи шта је теби драго, ни говорећи речи, 023 ISA 058 014 Тада ћеш се веселити у Господу, и извешћу те на висине земаљске, и даћу ти да једеш наследство Јакова оца свог; јер уста Господња рекоше. 023 ISA 059 001 Гле, није окраћала рука Господња да не може спасти, нити је отежало ухо Његово да не може чути. 023 ISA 059 002 Него безакоња ваша раставише вас с Богом вашим, и греси ваши заклонише лице Његово од вас, да не чује. 023 ISA 059 003 Јер су руке ваше оскврњене крвљу и прсти ваши безакоњем; усне ваше говоре лаж и језик ваш изриче опачину. 023 ISA 059 004 Нема никога да виче за правду, нити има да се пре за истину; уздају се у ништавило, и говоре лаж; зачињу невољу, и рађају муку. 023 ISA 059 005 Носе јаја аспидина и ткају паучину; ко поједе јаје њихово умре, и ако које разбије, изађе гуја. 023 ISA 059 006 Платно њихово није за хаљине, нити ће се они оденути својим послом; посао је њихов безакоње и у рукама је њиховим насиље. 023 ISA 059 007 Ноге им трче на зло и брзе су на проливање крви праве; мисли су њихове безакоње; на путевима је њиховим пустош и расап. 023 ISA 059 008 Пут мирни не знају, и на путевима њиховим нема правде; начинили су себи криве стазе; ко год иде по њима, не зна за мир. 023 ISA 059 009 Зато је суд далеко од нас, и правда не долази до нас; чекамо видело, а оно, ето мрак; светлост, а оно ходимо по тами. 023 ISA 059 010 Пипамо као слепци зид, као они који немају очију пипамо; спотичемо се у подне као у сумрачје; у обиљу смо као мртви. 023 ISA 059 011 Ричемо свиколики као медведи, и једнако учемо као голубице; чекамо суд, а њега нема, спасење, а оно је далеко од нас. 023 ISA 059 012 Јер се преступи наши умножише пред Тобом и греси наши сведоче на нас; јер су преступи наши код нас и безакоња своја знамо, 023 ISA 059 013 Да неверу учинисмо и слагасмо Господу, и одступисмо од Бога свог, говорисмо о насиљу и одмету, да, састављасмо и износисмо из срца речи лажне. 023 ISA 059 014 Зато суд одступи натраг, и правда стоји далеко; јер истина паде на улици и правда не може да прође. 023 ISA 059 015 И истине је нестало, и ко се уклања од зла, постаје плен. То виде Господ, и не би Му мило што нема суда. 023 ISA 059 016 И виде где нема човека, и зачуди се што нема посредника; зато учини Му спасење мишица Његова, и правда Његова подупре Га. 023 ISA 059 017 Јер се обуче у правду као у оклоп, и шлем спасења метну на главу; одену се осветом као оделом, и огрте се ревношћу као плаштем. 023 ISA 059 018 По делима, по делима да врати гнев противницима својим, плату непријатељима својим, острвима да плати. 023 ISA 059 019 И бојаће се имена Господњег са запада, и славе Његове с истока сунчаног; јер ће непријатељ навалити као река, а Дух ће Господњи подигнути заставу супрот њему. 023 ISA 059 020 И доћи ће Избавитељ у Сион и к онима од Јакова који се обраћају од греха, вели Господ. 023 ISA 059 021 А ово ће бити завет мој с њима, вели Господ: Дух мој, који је у теби, и речи моје, које метнух у уста твоја, неће отићи од уста твојих ни од уста семена твог, ни од уста семена семена твог, вели Господ, одселе и довека. 023 ISA 060 001 Устани, светли се, јер дође светлост твоја, и слава Господња обасја те. 023 ISA 060 002 Јер, гле, мрак ће покрити земљу и тама народе; а тебе ће обасјати Господ и слава Његова показаће се над тобом. 023 ISA 060 003 И народи ће доћи к виделу твом и ка светлости која ће те обасјати. 023 ISA 060 004 Подигни очи своје унаоколо, и види: сви се скупљају и иду к теби, синови ће твоји из далека доћи и кћери твоје носиће се у наручју. 023 ISA 060 005 Тада ћеш видети, и обрадоваћеш се, и срце ће ти се удивити и раширити, јер ће се к теби окренути мноштво морско и сила народа доћи ће к теби. 023 ISA 060 006 Мноштво камила прекрилиће те, дромедари из Мадијана и Ефе; сви из Саве доћи ће, злато и кад донеће, и славу Господњу јављаће. 023 ISA 060 007 Сва стада кидарска скупиће се к теби, овнови навајотски биће ти за потребу; принесени на олтару мом биће угодни, и дом славе своје прославићу. 023 ISA 060 008 Ко су оно што лете као облаци и као голубови на прозоре своје? 023 ISA 060 009 Острва ће ме чекати и прве лађе тарсиске, да довезу синове твоје из далека, и с њима сребро њихово и злато њихово, имену Господа Бога твог и Свеца Израиљевог, јер те прослави. 023 ISA 060 010 И туђини ће сазидати зидове твоје, и цареви њихови служиће ти; јер у гневу свом ударих те, а по милости својој помиловаћу те. 023 ISA 060 011 И твоја ће врата бити свагда отворена, неће се затворити ни дању ни ноћу, да ти се доведе сила народа, и цареви њихови да се доведу. 023 ISA 060 012 Јер народ и царство, које ти не би служило, погинуће, такви ће се народи сасвим затрти. 023 ISA 060 013 Слава ливанска теби ће доћи, јела, брест и шимшир, да украсе место светиње моје да би прославио место ногу својих. 023 ISA 060 014 И синови оних који су те мучили доћи ће к теби клањајући се, и сви који те презираше падаће к стопалима ногу твојих, и зваће те градом Господњим, Сионом Свеца Израиљевог. 023 ISA 060 015 Што си био остављен и мрзак тако да нико није пролазио кроза те, место тога ћу ти учинити вечну славу, и весеље од колена до колена. 023 ISA 060 016 Јер ћеш млеко народа сати, и сисе царске дојићеш, и познаћеш да сам ја Господ Спаситељ твој и Избавитељ твој, Силни Јаковљев. 023 ISA 060 017 Место бронзе донећу злата, и место гвожђа донећу сребра, и бронзе место дрва, и гвожђа место камења, и поставићу ти за управитеље мир и за настојнике правду. 023 ISA 060 018 Неће се више чути насиље у твојој земљи ни пустошење и потирање на међама твојим; него ћеш звати зидове своје спасењем и врата своја хвалом. 023 ISA 060 019 Неће ти више бити сунце видело дању, нити ће ти сјајни месец светлити; него ће ти Господ бити видело вечно и Бог твој биће ти слава. 023 ISA 060 020 Неће више залазити сунце твоје, нити ће месец твој помрчати; јер ће ти Господ бити видело вечно, и дани жалости твоје свршиће се. 023 ISA 060 021 И твој ће народ бити сав праведан, наследиће земљу навек; младица коју сам посадио, дело руку мојих биће на моју славу. 023 ISA 060 022 Од малог ће постати хиљада и од нејаког силан народ; ја Господ брзо ћу учинити то кад буде време. 023 ISA 061 001 Дух је Господа Бога на мени, јер ме Господ помаза да јављам добре гласове кроткима, посла ме да завијем рањене у срцу, да огласим заробљенима слободу и сужњима да ће им се отворити тамница. 023 ISA 061 002 Да огласим годину милости Господње и дан освете Бога нашег, да утешим све жалосне, 023 ISA 061 003 Да учиним жалоснима у Сиону и дам им накит место пепела, уље радости уместо жалости, одело за похвалу уместо духа тужног, да се прозову храстови правде, сад Господњи за славу Његову. 023 ISA 061 004 И они ће сазидати давнашње пустолине, подигнуће старе развалине и поновиће градове пусте, што леже разваљени од много нараштаја. 023 ISA 061 005 И туђини ће стајати и пасти стада ваша, и иностранци ће бити ваши орачи и виноградари. 023 ISA 061 006 А ви ћете се звати свештеници Господњи, Слуге Бога нашег говориће вам се, благо народа јешћете и славом њиховом хвалићете се. 023 ISA 061 007 За двоструку срамоту вашу, и што се певаше: Руг је део њихов, зато ће у земљи њиховој наследити двојином и имаће вечну радост. 023 ISA 061 008 Јер ја Господ љубим правду и мрзим на грабеж са жртвом паљеницом, и даћу им плату уистину, и вечан завет учинићу с њима. 023 ISA 061 009 И семе ће се њихово знати у народима и натражје њихово међу племенима; ко их год види познаће их да су семе које је благословио Господ. 023 ISA 061 010 Веома ћу се радовати у Господу, и душа ће се моја веселити у Богу мом, јер ме обуче у хаљине спасења и плаштем правде огрте ме, као кад женик намести накит и као кад се невеста украси уресом својим. 023 ISA 061 011 Јер као што из земље расте биље и у врту ниче шта се посеје, тако ће Господ Бог учинити да никне правда и похвала пред свим народима. 023 ISA 062 001 Сиона ради нећу умукнути, и Јерусалима ради нећу се умирити, докле не изађе као светлост правда његова и спасење се његово разгори као свећа. 023 ISA 062 002 Тада ће видети народи правду твоју и сви цареви славу твоју, и прозваћеш се новим именом, које ће уста Господња изрећи. 023 ISA 062 003 И бићеш красан венац у руци Господњој и царска круна у руци Бога свог. 023 ISA 062 004 Нећеш се више звати остављена, нити ће се земља твоја звати пустош, него ћеш се звати милина моја и земља твоја удата, јер ћеш бити мио Господу и земља ће твоја бити удата. 023 ISA 062 005 Јер као што се момак жени девојком, тако ће се синови твоји оженити тобом; и како се радује женик невести, тако ће се теби радовати Бог твој. 023 ISA 062 006 На зидовима твојим, Јерусалиме, поставих стражаре, који неће умукнути никада, ни дању ни ноћу. Који помињете Господа, немојте ћутати. 023 ISA 062 007 И не дајте да се умукне о Њему докле не утврди и учини Јерусалим славом на земљи. 023 ISA 062 008 Закле се Господ десницом својом и крепком мишицом својом: нећу више дати жито твоје непријатељима твојим да једу, нити ће туђини пити вино твоје, око кога си се трудио; 023 ISA 062 009 Него који га жању, они ће га јести и хвалити Господа, и који га беру они ће га пити у тремовима светиње моје. 023 ISA 062 010 Прођите, прођите кроз врата, приправите пут народу; поравните, поравните пут, уклоните камење, подигните заставу народима. 023 ISA 062 011 Ево, Господ огласи до крајева земаљских; реците кћери сионској: ево, Спаситељ твој иде; ево, плата је Његова код Њега и дело Његово пред Њим. 023 ISA 062 012 И они ће се прозвати народ свети, искупљеници Господњи; а ти ћеш се прозвати: тражени, град неостављени. 023 ISA 063 001 Ко је оно што иде из Едома, из Восора, у црвеним хаљинама? Красно одевен, корачајући у величини силе своје? Ја сам, који говорим правду и вредан сам спасти. 023 ISA 063 002 Зашто Ти је црвено одело и хаљине Ти као у оног који гази у каци? 023 ISA 063 003 Газих сам у каци, и нико између народа не беше са мном; али их изгазих у гневу свом и потлачих у љутини својој; и крв њихова попрска ми хаљине и искаљах све одело своје. 023 ISA 063 004 Јер је дан од освете у срцу мом, и дође година да се моји искупе. 023 ISA 063 005 Погледах, а никога не беше да помогне, и зачудих се што никога не беше да подупре; али ме десница моја избави и јарост моја подупре ме. 023 ISA 063 006 И изгазих народе у гневу свом, и опојих их јарошћу својом, и пролих на земљу крв њихову. 023 ISA 063 007 Помињаћу доброту Господњу, хвалу Господњу за све што нам је учинио Господ, и мноштво добра што је учинио дому Израиљевом по милости својој и по великој доброти својој. 023 ISA 063 008 Јер рече: Доиста су мој народ, синови, који неће изневерити. И би им Спаситељ. 023 ISA 063 009 У свакој тузи њиховој Он беше тужан, и анђео, који је пред Њим, спасе их. Љубави своје ради и милости своје ради Он их избави, и подиже их и носи их све време. 023 ISA 063 010 Али се одметаше и жалостише Свети Дух Његов; зато им поста непријатељ, и ратова на њих. 023 ISA 063 011 Али се опомену старих времена, Мојсија, народа свог: где је Онај који их изведе из мора с пастиром стада свог? Где је Онај што метну усред њих Свети Дух свој? 023 ISA 063 012 Који их води славном мишицом својом за десницу Мојсијеву? Који раздвоји воду пред њима, да стече себи вечно име? 023 ISA 063 013 Који их води преко бездана као коња преко пустиње, да се не спотакоше? 023 ISA 063 014 Дух Господњи води их тихо, као кад стока силази у долину; тако си водио свој народ да стечеш себи славно име. 023 ISA 063 015 Погледај с неба, и види из стана светиње своје и славе своје, где је ревност Твоја и сила Твоја, мноштво милосрђа Твог и милости Твоје? Еда ли ће се мени устегнути? 023 ISA 063 016 Ти си заиста Отац наш, ако и не зна Аврам за нас, и Израиљ нас не познаје; Ти си, Господе, Отац наш, име Ти је, откако је века, Избавитељ наш. 023 ISA 063 017 Зашто си нам дао да зађемо, Господе, с путева Твојих? Да нам отврдне срце да Те се не бојимо? Врати се ради слуга својих, ради племена наследства свог. 023 ISA 063 018 Замало наследи народ светости Твоје; непријатељи наши погазише светињу Твоју. 023 ISA 063 019 Постасмо као они којима ниси никада владао нити је призивано име Твоје над њима. 023 ISA 064 001 О да би раздро небеса и сишао, да се растопе горе од Тебе, 023 ISA 064 002 Као што се на огњу разгори грање и вода узаври од огња, да име Твоје познају непријатељи Твоји и да народи дрхћу од Тебе. 023 ISA 064 003 Кад си чинио страхоте којима се не надасмо, Ти си силазио, и горе се растапаху од Тебе. 023 ISA 064 004 Откако је века не чу се, нити се ушима дозна, нити око виде Бога осим Тебе да би тако учинио онима који Га чекају. 023 ISA 064 005 Сретао си оног који се радује творећи правду; помињу Те на путевима Твојим; гле, Ти си се разгневио што грешисмо; да на њима једнако остасмо, бисмо се спасли. 023 ISA 064 006 Али сви бејасмо као нечисто шта, и сва наша правда као нечиста хаљина; зато опадосмо сви као лист, и безакоња наша као ветар однесоше нас. 023 ISA 064 007 Никога не би да призива име Твоје, да устане да се Тебе држи, јер си сакрио лице своје од нас и растопио си нас безакоњем нашим. 023 ISA 064 008 Али сада, Господе, Ти си наш Отац; ми смо као, а Ти си наш лончар, и сви смо дело руку Твојих. 023 ISA 064 009 Господе, не гневи се веома, и не помињи довека безакоње; ево, погледај; ми смо сви Твој народ. 023 ISA 064 010 Градови светости Твоје опустеше; Сион опусте, Јерусалим поста пустош. 023 ISA 064 011 Дом наше светиње и наше красоте, у коме Те славише оци наши, изгоре огњем, и све што нам беше драго потрвено је. 023 ISA 064 012 Хоћеш ли се на то уздржати, Господе, и ћутати, и једнако нас мучити? 023 ISA 065 001 Потражише ме који не питаху за ме; нађоше ме који ме не тражаху; рекох народу који се не зове мојим именом: Ево ме, ево ме. 023 ISA 065 002 Вас дан пружах руке своје народу непокорном, који иде за својим мислима путем који није добар, 023 ISA 065 003 Народу, који ме једнако гневи у очи, који приноси жртве у вртовима и кади на опекама; 023 ISA 065 004 Који седе код гробова и ноће у пећинама, једу месо свињско и супа им је нечиста у судовима; 023 ISA 065 005 Који говоре: Одлази, не дохватај ме се, јер сам светији од тебе, ти су дим у ноздрвама мојим, дим који гори вас дан. 023 ISA 065 006 Ето, написано је преда мном: нећу ћутати, него ћу платити, платићу им у недра. 023 ISA 065 007 За безакоња ваша и за безакоња отаца ваших, вели Господ, који кадише на горама, и на хумовима ружише ме, измерићу им у недра плату за дела која чинише од почетка. 023 ISA 065 008 Овако вели Господ: Као кад ко нађе вино у грозду, па рече: Не квари га, јер је благослов у њему, тако ћу учинити ради слуга својих, нећу их потрти све, 023 ISA 065 009 Јер ћу извести семе из Јакова и из Јуде наследника горама својим, и наследиће их изабраници моји, и слуге моје населиће се онде. 023 ISA 065 010 А Сарон ће бити тор за овце и долина ахорска почивалиште за говеда народу мом који ме тражи. 023 ISA 065 011 А ви, који остављате Господа, који заборављате свету гору моју, који постављате сто Гаду и лијете налив Менију, 023 ISA 065 012 Вас ћу избројати под мач, и сви ћете припасти на клање, јер звах а ви се не одазивасте, говорих а ви не слушасте, него чинисте шта је зло преда мном и изабрасте шта мени није по вољи. 023 ISA 065 013 Зато овако вели Господ Господ: Гле, слуге ће моје јести, а ви ћете гладовати; гле, слуге ће моје пити, а ви ћете бити жедни; гле, слуге ће се моје веселити, а ви ћете се стидети. 023 ISA 065 014 Гле, слуге ће моје певати од радости у срцу, а ви ћете викати од жалости у срцу и ридаћете од туге у духу. 023 ISA 065 015 И оставићете име своје изабранима мојим за уклин; и Господ ће те Бог убити, а слуге ће своје назвати другим именом. 023 ISA 065 016 Ко се узблагосиља на земљи, благосиљаће се Богом истинитим; а ко се ускуне на земљи, клеће се Богом истинитим; јер ће се прве невоље заборавити и сакривене ће бити од очију мојих. 023 ISA 065 017 Јер, гле, ја ћу створити нова небеса и нову земљу, и шта је пре било неће се помињати нити ће на ум долазити. 023 ISA 065 018 Него се радујте и веселите се довека ради оног што ћу ја створити; јер гле, ја ћу створити Јерусалим да буде весеље и народ његов да буде радост. 023 ISA 065 019 И ја ћу се веселити ради Јерусалима, и радоваћу се ради народа свог, и неће се више чути у њему плач ни јаук. 023 ISA 065 020 Неће више бити онде малог детета ни старца који не би навршио дана својих; јер ће дете умирати од сто година, а грешник од сто година биће проклет. 023 ISA 065 021 И они ће градити куће и седеће у њима; и садиће винограде и јешће род њихов. 023 ISA 065 022 Неће они градити а други се населити, неће садити а други јести, јер ће дани народу мом бити као дани дрвету, и изабраницима ће мојим оветшати дела руку њихових. 023 ISA 065 023 Неће радити узалуд, нити ће рађати за страх, јер ће бити семе благословених од Господа, и натражје ће њихово бити с њима. 023 ISA 065 024 И пре него повичу, ја ћу се одазвати; још ће говорити, а ја ћу услишити. 023 ISA 065 025 Вук и јагње заједно ће пасти, и лав ће јести сламу као во; а змији ће бити храна прах; неће удити ни потирати на свој светој гори мојој, вели Господ. 023 ISA 066 001 Овако вели Господ: Небо је престо мој и земља подножје ногама мојим: где је дом који бисте ми сазидали, и где је место за моје почивање? 023 ISA 066 002 Јер је све то рука моја створила, то је постало све, вели Господ. Али на кога ћу погледати? На невољног и на оног ко је скрушеног духа и ко дрхће од моје речи. 023 ISA 066 003 Ко коље вола, то је као да убије човека; ко коље овцу, то је као да закоље пса; ко приноси дар, то је као да принесе крв свињску; ко кади кадом, то је као да благослови идола. То они изабраше на путевима својим, и души се њиховој миле гадови њихови. 023 ISA 066 004 Изабраћу и ја према неваљалству њиховом, и пустићу на њих чега се боје; јер звах а нико се не одазва, говорих а они не слушаше, него чинише шта је зло преда мном и изабраше шта мени није по вољи. 023 ISA 066 005 Слушајте реч Господњу, који дрхћете од Његове речи: браћа ваша, која мрзе на вас и изгоне вас имена мог ради, говоре: Нека се покаже слава Господња. И показаће се на вашу радост, а они ће се посрамити. 023 ISA 066 006 Вика иде из града, глас из цркве, глас Господњи који плаћа непријатељима својим. 023 ISA 066 007 Она се породи пре него осети болове, пре него јој дођоше муке, роди детића. 023 ISA 066 008 Ко је икада чуо то? Ко је видео такво шта? Може ли земља родити у један дан? Може ли се народ родити уједанпут? А Сион роди синове своје чим осети болове. 023 ISA 066 009 Еда ли ја, који отварам материцу, не могу родити? вели Господ. Еда ли ћу ја, који дајем да се рађа, бити без порода, вели Бог твој. 023 ISA 066 010 Радујте се с Јерусалимом и веселите се у њему сви који га љубите; радујте се с њим сви који га жалисте. 023 ISA 066 011 Јер ћете сати сисе од утехе његове, и наситићете се, јешћете и наслађиваћете се у светлости славе његове. 023 ISA 066 012 Јер овако вели Господ: Гле, ја ћу као реку довести к њему мир и славу народа као поток бујан, па ћете сати; бићете ношени на рукама и миловани на коленима. 023 ISA 066 013 Као кад кога мати његова теши тако ћу ја вас тешити, и утешићете се у Јерусалиму. 023 ISA 066 014 Видећете и обрадоваће се срце ваше и кости ће се ваше помладити као трава, и знаће се рука Господња на слугама Његовим и гнев на непријатељима Његовим. 023 ISA 066 015 Јер, гле, Господ ће доћи с огњем, и кола ће Му бити као вихор, да излије гнев свој у јарости и претњу у пламену огњеном. 023 ISA 066 016 Јер ће Господ судити огњем и мачем својим сваком телу, и много ће бити побијених од Господа. 023 ISA 066 017 Који се освештавају и који се очишћавају у вртовима један за другим јавно, који једу месо свињско и ствари гадне и мишеве, сви ће изгинути, вели Господ. 023 ISA 066 018 А ја знам дела њихова и мисли њихове, и доћи ће време, те ћу сабрати све народе и језике, и доћи ће и видеће славу моју. 023 ISA 066 019 И поставићу знак на њих, и послаћу између њих који се спасу к народима у Тарсис, у Фул и у Луд, који натежу лук, у Тувал и у Јаван и на далека острва, која не чуше глас о мени нити видеше славу моју, и јављаће славу моју по народима. 023 ISA 066 020 И сву ће браћу вашу из свих народа довести Господу на дар на коњима и на колима и на носилима и на мазгама и на камилама ка светој гори мојој у Јерусалим, вели Господ, као што приносе синови Израиљеви дар у чистом суду у дом Господњи. 023 ISA 066 021 И између њих ћу узети свештенике и Левите, вели Господ. 023 ISA 066 022 Јер као што ће нова небеса и нова земља, што ћу ја начинити, стајати преда мном, вели Господ, тако ће стајати семе ваше и име ваше. 023 ISA 066 023 И од младине до младине, и од суботе до суботе долазиће свако тело да се поклони преда мном, вели Господ. 023 ISA 066 024 И излазиће и гледаће мртва телеса оних људи који се одметнуше од мене; јер црв њихов неће умрети и огањ њихов неће се угасити, и биће гад сваком телу. # # BOOK 024 JER Jeremiah Књига пророка Јеремије 024 JER 001 001 Речи Јеремије, сина Хелкијиног, између свештеника који беху у Анатоту у земљи Венијаминовој, 024 JER 001 002 Коме дође реч Господња у време Јосије сина Амоновог, цара Јудиног, тринаесте године царовања његовог, 024 JER 001 003 И у време Јоакима сина Јосијиног, цара Јудиног, до свршетка једанаесте године царовања Седекије сина Јосијиног над Јудом, док не би пресељен Јерусалим, петог месеца. 024 JER 001 004 И дође ми реч Господња говорећи: 024 JER 001 005 Пре него те саздах у утроби, знах те; и пре него изиђе из утробе, посветих те; за пророка народима поставих те. 024 JER 001 006 А ја рекох: Ох, Господе, Господе! Ево, не знам говорити, јер сам дете. 024 JER 001 007 А Господ ми рече: Не говори: Дете сам; него иди куда те год пошаљем, и говори шта ти год кажем. 024 JER 001 008 Не бој их се, јер сам ја с тобом да те избављам, говори Господ. 024 JER 001 009 И пруживши Господ руку своју дотаче се уста мојих, и рече ми Господ: Ето, метнух речи своје у твоја уста. 024 JER 001 010 Види, постављам те данас над народима и царствима да истребљујеш и обараш, и да затиреш и раскопаваш, и да градиш и да садиш. 024 JER 001 011 После ми дође реч Господња говорећи: Шта видиш, Јеремија? И рекох: Видим прут бадемов. 024 JER 001 012 Тада ми рече Господ: Добро си видео, јер ћу настати око речи своје да је извршим. 024 JER 001 013 Опет ми дође реч Господња другом говорећи: Шта видиш? И рекох: Видим лонац где ври, и предња му је страна према северу. 024 JER 001 014 Тада ми рече Господ: Са севера ће навалити зло на све становнике ове земље. 024 JER 001 015 Јер, гле, ја ћу сазвати све породице из северних царстава, вели Господ, те ће доћи, и сваки ће метнути свој престо на вратима јерусалимским и око свих зидова његових и око свих градова Јудиних. 024 JER 001 016 И изрећи ћу им суд свој за сву злоћу њихову што ме оставише, и кадише другим боговима, и клањаше се делу руку својих. 024 JER 001 017 Ти дакле опаши се и устани и говори им све што ћу ти заповедити; не бој их се, да те не бих сатро пред њима. 024 JER 001 018 Јер ево ја те постављам данас као тврд град и као ступ гвозден и као зидове бронзане свој овој земљи, царевима Јудиним и кнезовима његовим и свештеницима његовим и народу земаљском. 024 JER 001 019 Они ће ударити на те, али те неће надвладати, јер сам ја с тобом, вели Господ, да те избављам. 024 JER 002 001 Опет ми дође реч Господња говорећи: 024 JER 002 002 Иди и вичи Јерусалиму да чује и говори: Овако вели Господ: Опомињем те се по милости у младости твојој и по љубави о веридби твојој, кад иђаше за мном по пустињи, и по земљи где се не сеје. 024 JER 002 003 Израиљ беше светиња Господу и првина од родова Његових; који је јеђаху сви беху криви, зло долажаше на њих, вели Господ. 024 JER 002 004 Чујте реч Господњу, доме Јаковљев и све породице дома Израиљевог. 024 JER 002 005 Овако вели Господ: Какву неправду нађоше оци ваши у мене, те одступише од мене, и присташе за ништавилом, и посташе ништави? 024 JER 002 006 И не рекоше: Где је Господ који нас је извео из земље мисирске, који нас је водио по пустињи, по земљи пустој и пуној пропасти, по земљи сувој и где је сен смртни, по земљи преко које нико није ходио и у којој нико није живео? 024 JER 002 007 И кад вас доведох у земљу родну да једете род њен и добра њена, дошавши оскврнисте земљу моју и од наследства мог начинисте гад. 024 JER 002 008 Свештеници не рекоше: Где је Господ? И који се баве законом не познаше ме, и пастири одусташе ме, и пророци пророковаше Валом и идоше за стварима залудним. 024 JER 002 009 За то ћу се још прети с вама, вели Господ, и са синовима синова ваших прећу се. 024 JER 002 010 Јер прођите острва китимска и видите и пошљите у Кидар, и разгледајте добро, и видите, је ли било такво шта: 024 JER 002 011 Је ли који народ променио богове, ако и нису богови? А мој народ промени славу своју на ствар залудну. 024 JER 002 012 Чудите се томе, небеса, и згрозите се и упропастите се! Вели Господ. 024 JER 002 013 Јер два зла учини мој народ: оставише мене, извор живе воде, и ископаше себи студенце, студенце испроваљиване, који не могу да држе воде. 024 JER 002 014 Је ли Израиљ роб? Је ли роб у кући рођен? Зашто поста грабеж? 024 JER 002 015 Рикаше на њ лавићи и дизаше глас свој, и обратише земљу његову у пустош; градови су му попаљени, те нема никога да живи у њима. 024 JER 002 016 И синови нофски и тафнески опасоше ти теме. 024 JER 002 017 Ниси ли то сам себи учинио оставивши Господа Бога свог кад те вођаше путем? 024 JER 002 018 А сада шта ће ти пут мисирски да пијеш воде сиорске? Шта ли ће ти пут асирски да пијеш воде из реке? 024 JER 002 019 Твоја ће те злоћа покарати и твоје ће те одметање прекорити. Познај дакле и види да је зло и горко што си оставио Господа Бога свог и што нема страха мог у теби, вели Господ Господ над војскама. 024 JER 002 020 Јер давно изломих јарам твој и раскидох свезе твоје, и ти рече: Нећу бити слуга; а на сваки високи хум и под свако зелено дрво идеш да се курваш. 024 JER 002 021 Ја те посадих, лозу изабрану, све семе истинито; па како ми се промени и изметну се одвода од туђе лозе? 024 JER 002 022 Да се измијеш салитром и узмеш много сапуна, опет ће се познавати безакоње твоје преда мном, вели Господ Господ. 024 JER 002 023 Како можеш рећи: Нисам се оскврнио, нисам ишао за Валима? Погледај пут свој по долу; познај шта си учинила, брза камило, која остављаш знаке на својим путевима. 024 JER 002 024 Као дивља магарица, која је навикла на пустињу и по жељи душе своје вуче у се ветар, кад навали, ко ће је вратити? Који је траже неће се уморити, наћи ће је у месецу њеном. 024 JER 002 025 Чувај ногу своју, да није боса, и грло своје, да не жедни. Али ти велиш: Од тога нема ништа; не, јер љубим туђе, и за њима ћу ићи. 024 JER 002 026 Као што се лупеж посрами кад се ухвати, тако ће се посрамити дом Израиљев, они, цареви њихови, кнезови њихови, и свештеници њихови и пророци њихови, 024 JER 002 027 Који говоре дрвету: Ти си отац мој; и камену: Ти си ме родио; јер ми окренуше леђа, а не лице; а кад су у невољи говоре: Устани и избави нас. 024 JER 002 028 А где су богови твоји које си начинио себи? Нека устану, ако те могу избавити кад си у невољи, јер имаш, Јуда, богова колико градова. 024 JER 002 029 Зашто хоћете да се правдате са мном? Ви сте се сви одметнули од мене, вели Господ. 024 JER 002 030 Узалуд бих синове ваше, не примише науке; мач ваш прождре пророке ваше као лав који дави. 024 JER 002 031 О роде! Видите реч Господњу; бејах ли пустиња Израиљу или мрачна земља? Зашто говори мој народ: Господари смо, нећемо више доћи к теби? 024 JER 002 032 Заборавља ли девојка свој накит и невеста урес свој? А народ мој заборави ме толико дана да им нема броја. 024 JER 002 033 Зашто говориш да је добар твој пут тражећи шта љубиш? Па си и неваљале жене научио својим путевима. 024 JER 002 034 И још на скутовима твојим налази се крв сиромаха правих; не налазим копајући, него је на свима њима. 024 JER 002 035 А ти говориш: Нисам крив, гнев се Његов одвратио од мене. Ево ја ћу се прети с тобом што говориш: Нисам згрешио. 024 JER 002 036 Зашто трчкаш тако мењајући свој пут? Посрамићеш се од Мисирца како си се посрамио од Асирца. 024 JER 002 037 Отићи ћеш и одатле с рукама над главом својом, јер Господ одбацује узданице твоје, и нећеш бити срећан у њима. 024 JER 003 001 Говоре: Ако ко пусти жену своју, и она отишавши од њега уда се за другог, хоће ли се онај вратити к њој? Не би ли се сасвим оскврнила она земља? А ти си се курвала с многим милосницима; али опет врати се к мени, вели Господ. 024 JER 003 002 Подигни очи своје к висинама, и погледај где се ниси курвала; на путевима си седела чекајући их као Арапин у пустињи, и оскврнила си земљу курварством својим и злоћом својом. 024 JER 003 003 Зато се уставише дажди, и не би позног дажда; али у тебе беше чело жене курве, и не хте се стидети. 024 JER 003 004 Хоћеш ли одселе викати к мени: Оче мој, Ти си вођ младости моје? 024 JER 003 005 Хоће ли се срдити једнако? Хоће ли се гневити до века? Ето, говориш, а чиниш зло колико год можеш. 024 JER 003 006 Још ми рече Господ за времена цара Јосије: Јеси ли видео шта учини одметница, Израиљ? Како одлази на свако високо брдо и под свако зелено дрво, и курва се онде. 024 JER 003 007 И, пошто учини све то, рекох: Врати се к мени; али се не врати; и то виде неверница, сестра њена, Јуда. 024 JER 003 008 И свиде ми се за све то што учини прељубу одметница Израиљ да је пустим и дам јој књигу распусну; али се не побоја неверница сестра јој Јуда, него отиде, те се и она прокурва. 024 JER 003 009 И срамотније курвањем својим оскврни земљу, јер чињаше прељубу с каменом и с дрветом. 024 JER 003 010 И код свега тога не врати се к мени неверница сестра јој Јуда свим срцем својим, него лажно, говори Господ. 024 JER 003 011 За то ми рече Господ: Одметница Израиљ оправда се више него неверница Јуда. 024 JER 003 012 Иди и вичи ове речи к северу, и реци: Врати се, одметнице Израиљу, вели Господ, и нећу пустити да падне гнев мој на вас, јер сам милостив, вели Господ, нећу се гневити до века. 024 JER 003 013 Само познај безакоње своје, да си се одметнула Господу Богу свом, те си тумарала к туђима под свако дрво зелено, и нисте слушали глас мој, вели Господ. 024 JER 003 014 Обратите се, синови одметници, вели Господ, јер сам ја муж ваш, и узећу вас, једног из града и два из породице, и одвешћу вас у Сион. 024 JER 003 015 И даћу вам пастире по срцу свом, који ће вас пасти знањем и разумом. 024 JER 003 016 И кад се умножите и народите у земљи, онда се, вели Господ, неће више говорити: Ковчег завета Господњег; нити ће им долазити на ум нити ће га помињати, нити ће ходити к њему, нити ће га више оправљати. 024 JER 003 017 У то ће се време Јерусалим звати престо Господњи, и сви ће се народи сабрати у њ, к имену Господњем у Јерусалиму, и неће више ићи по мисли срца свог злог. 024 JER 003 018 У то ће време дом Јудин ићи с домом Израиљевим, и доћи ће заједно из земље северне у земљу коју дадох у наследство оцима вашим. 024 JER 003 019 Али ја рекох: Како бих те поставио међу синове и дао ти земљу жељену, красно наследство мноштва народа? И рекох: Ти ћеш ме звати: Оче мој; и нећеш се одвратити од мене. 024 JER 003 020 Доиста као што жена изневери друга свог, тако изневеристе мене, доме Израиљев, вели Господ. 024 JER 003 021 Глас по високим местима нека се чује, плач, молбе синова Израиљевих, јер превратише пут свој, заборавише Господа Бога свог. 024 JER 003 022 Вратите се, синови одметници, и исцелићу одмете ваше. Ево, ми идемо к Теби, јер си Ти Господ Бог наш. 024 JER 003 023 Доиста, залуду су хумови, мноштво гора; доиста, у Господу је Богу нашем спасење Израиљево. 024 JER 003 024 Јер та срамота прождре труд отаца наших од детињства нашег, овце њихове и говеда њихова, синове њихове и кћери њихове. 024 JER 003 025 Лежимо у срамоти својој, и покрива нас руг наш; јер Господу Богу свом грешисмо ми и оци наши од детињства свог до данас, и не слушасмо глас Господа Бога свог. 024 JER 004 001 Ако ћеш се вратити, Израиљу, вели Господ, к мени се врати, и ако уклониш гадове своје испред мене, нећеш се скитати. 024 JER 004 002 И клећеш се истинито, верно и право: Тако да је жив Господ. И народи ће се благосиљати Њим, и Њим ће се хвалити. 024 JER 004 003 Јер овако вели Господ Јудејцима и Јерусалимљанима: орите себи крчевину, и не сејте у трње. 024 JER 004 004 Обрежите се Господу, и скините окрајак са срца свог, Јудејци и Јерусалимљани, да не изиђе јарост моја као огањ и разгори се да не буде никога ко би угасио за зла дела ваша. 024 JER 004 005 Објавите у Јудеји и огласите у Јерусалиму и реците: трубите у трубу по земљи; вичите, сазовите народ и реците: Скупите се, и уђимо у тврде градове. 024 JER 004 006 Подигните заставу према Сиону, бежите и не стајте, јер ћу довести зло од севера и погибао велику. 024 JER 004 007 Излази лав из честе своје и који затире народе кренувши се иде с места свог да обрати земљу твоју у пустош, градови твоји да се раскопају да не буде никога у њима. 024 JER 004 008 За то припашите кострет, плачите и ридајте, јер се жестоки гнев Господњи није одвратио од нас. 024 JER 004 009 И тада ће, вели Господ, нестати срца цару и срца кнезовима, и свештеници ће се удивити и пророци ће се зачудити. 024 JER 004 010 И рекох: Ах Господе Господе! Баш си преварио овај народ и Јерусалим говорећи: Имаћете мир, а мач дође до душе. 024 JER 004 011 У то ће се време казати овом народу и Јерусалиму: Ветар врућ с високих места у пустињи дува ка кћери народа мог, не да провеје ни прочисти. 024 JER 004 012 Ветар јачи од тих доћи ће ми; и ја ћу им сада изрећи суд. 024 JER 004 013 Гле, као облак подиже се, и кола су му као вихор, коњи су му бржи од орлова. Тешко нама! Пропадосмо. 024 JER 004 014 Умиј срце своје од зла, Јерусалиме, да би се избавио; докле ће стајати у теби мисли твоје ништаве? 024 JER 004 015 Јер глас јавља од Дана, и оглашује зло од горе Јефремове. 024 JER 004 016 Казујте народима; ево оглашујте за Јерусалим да иду стражари из далеке земље, и пуштају глас свој на градове Јудине. 024 JER 004 017 Као чувари пољски стаће око њега, јер се одметну од мене, вели Господ. 024 JER 004 018 Пут твој и дела твоја то ти учинише; то је од зла твог да је горко и да ти допире до срца. 024 JER 004 019 Јаох утроба, јаох утроба! Боли ме у срцу; срце ми бије; не могу ћутати; јер глас трубни чујеш, душо моја, вику убојну. 024 JER 004 020 Погибао на погибао оглашује се; јер се пустоши сва земља, наједанпут ће се опустошити моји шатори, завеси моји за час. 024 JER 004 021 Докле ћу гледати заставу? Слушати глас трубни? 024 JER 004 022 Јер је народ мој безуман, не познаје ме, луди су синови и без разума, мудри су да зло чине, а добро чинити не умију. 024 JER 004 023 Погледах на земљу, а гле, без обличја је и пуста; и на небо, а светлости његове нема. 024 JER 004 024 Погледах на горе, а гле, тресу се и сви хумови дрмају се. 024 JER 004 025 Погледах, а гле, нема човека, и све птице небеске одлетеле. 024 JER 004 026 Погледах, а гле, Кармил је пустиња и сви градови његови оборени од Господа, од жестоког гнева Његовог. 024 JER 004 027 Јер овако говори Господ: Сва ће земља опустети; али нећу сасвим затрти. 024 JER 004 028 Зато ће тужити земља, и небо ће горе потамнети, јер рекох, намислих, и нећу се раскајати, нити ћу ударити натраг. 024 JER 004 029 Од вике коњика и стрелаца побећи ће сви градови, отићи ће у густе шуме и на стене ће се попети; сви ће градови бити остављени и нико неће у њима живети. 024 JER 004 030 А ти, опустошена, шта ћеш чинити? Ако се и облачиш у скерлет, ако се и китиш накитом златним, и мажеш лице своје, залуду се красиш, презиру те милосници, траже душу твоју. 024 JER 004 031 Јер чујем глас као породиљин, цвиљење као жене која се први пут порађа, глас кћери сионске, која рида, пружа руке своје говорећи: Тешко мени! Јер ми нестаје душа од убилаца. 024 JER 005 001 Прођите по улицама јерусалимским, и видите сада и разберите и потражите по улицама његовим, хоћете ли наћи човека, има ли ко да чини што је право и да тражи истину, па ћу опростити. 024 JER 005 002 Ако и говоре: Тако да је жив Господ! Опет се криво куну. 024 JER 005 003 Господе! Не гледају ли очи Твоје на истину! Бијеш их, али их не боли; сатиреш их, али неће да приме науке, тврђе им је лице од камена, неће да се обрате. 024 JER 005 004 И ја рекох: Сиромаси су, лудо раде, јер не знају пут Господњи, закон Бога свог. 024 JER 005 005 Идем к властељима, и њима ћу говорити, јер они знају пут Господњи, закон Бога свог; али и они изломише јарам, покидаше свезе. 024 JER 005 006 За то ће их побити лав из шуме, вук ће их вечерњи потрти, рис ће вребати код градова њихових, ко год изиђе из њих биће растргнут, јер је много греха њихових и силни су одмети њихови. 024 JER 005 007 Како ћу ти опростити то? Синови твоји оставише мене, и куну се онима који нису богови. Како их наситих, стадоше чинити прељубу, и у кућу курвину стичу се гомилом. 024 JER 005 008 Јутром су кад устају као товни коњи, сваки рже за женом ближњег свог. 024 JER 005 009 За то ли нећу походити? Вели Господ, и душа моја неће ли се осветити таквом народу? 024 JER 005 010 Изађите му на зидове и развалите, али немојте сасвим затрти, скините му преворнице, јер нису Господње. 024 JER 005 011 Јер ме сасвим изневери дом Израиљев и дом Јудин, вели Господ. 024 JER 005 012 Ударише у бах Господу и рекоше: Није тако, неће нас зло задесити, и нећемо видети мача ни глади. 024 JER 005 013 А ти пророци отићи ће у ветар, и речи нема у њима, њима ће бити тако. 024 JER 005 014 Зато овако вели Господ Господ над војскама: Кад тако говорите, ево ја ћу учинити да речи моје у устима твојим буду као огањ, а овај народ дрва, те ће их спалити. 024 JER 005 015 Гле, ја ћу довести на вас народ из далека, доме Израиљев, вели Господ, народ јак, народ стар, народ коме језика нећеш знати нити ћеш разумети шта говори; 024 JER 005 016 Коме је тул као гроб отворен, сви су јаки. 024 JER 005 017 И појешће летину твоју и хлеб твој, што синови твоји и кћери твоје хтеше јести, појешће овце твоје и говеда твоја, појешће винову лозу твоју и смокве твоје, и мачем ће затрти тврде градове твоје у које се уздаш. 024 JER 005 018 Али ни тада, вели Господ, нећу вас сасвим затрти. 024 JER 005 019 Јер кад кажете: Зашто нам чини Господ Бог наш све ово? Тада им реци: Како остависте мене и служисте туђим боговима у земљи својој, тако ћете служити туђинцима у земљи која није ваша. 024 JER 005 020 Јавите ово у дому Јаковљевом, и огласите у Јуди, говорећи: 024 JER 005 021 Чујте ово, луди и безумни народе, који имате очи, а не видите, који имате уши, а не чујете. 024 JER 005 022 Мене ли се нећете бојати? Вели Господ; од мене ли нећете дрхтати? Који поставих песак мору за међу вечном наредбом, и неће прећи преко ње; ако му и устају вали, неће надјачати, ако и буче, неће је прећи. 024 JER 005 023 Али је у народа овог срце упорно и непокорно; одступише и отидоше. 024 JER 005 024 Нити рекоше у срцу свом: Бојмо се Господа Бога свог, који нам даје дажд рани и позни на време, и чува нам недеље одређене за жетву. 024 JER 005 025 Безакоња ваша одвраћају то, и греси ваши одбијају добро од вас. 024 JER 005 026 Јер се налазе у народу мом безбожници, који вребају као птичари кад се притаје, мећу замке да хватају људе. 024 JER 005 027 Као крлетка пуна птица тако су куће њихове пуне преваре; зато посташе велики и обогатише. 024 JER 005 028 Угојише се, сјају се, мимоилазе зло, не чине правде ни сирочету, и опет им је добро, и не дају правице убогима. 024 JER 005 029 Зато ли нећу походити? Вели Господ, и душа моја неће ли се осветити таквом народу? 024 JER 005 030 Чудо и страхота бива у земљи. 024 JER 005 031 Пророци пророкују лажно, и свештеници господују преко њих, и народу је мом то мило. А шта ћете радити на последак? 024 JER 006 001 Скупите се из Јерусалима, синови Венијаминови, и у Текуји затрубите у трубу, и подигните знак огњен над Вет-Акеремом, јер се види зло од севера и велика погибао. 024 JER 006 002 Учиних кћер сионску да је као лепа и нежна девојка. 024 JER 006 003 К њој ће доћи пастири са стадима својим, разапеће око ње шаторе, сваки ће опасти своје место. 024 JER 006 004 Спремите рат на њу, устаните да ударимо у подне. Тешко нама, јер дан наже, и сенке вечерње одуљаше. 024 JER 006 005 Устаните да ударимо обноћ и развалимо дворове њене. 024 JER 006 006 Јер овако говори Господ над војскама: Сеците дрва, и начините опкопе према Јерусалиму; то је град који треба походити; колики је год, насиље је у њему. 024 JER 006 007 Као што извор точи воду своју, тако он точи злоћу своју; насиље и отимање чује се у њему, преда мном су једнако болови и ране. 024 JER 006 008 Поправи се, Јерусалиме, да се не отргне душа моја од тебе, да те не обратим у пустињу, у земљу где се не живи. 024 JER 006 009 Овако говори Господ над војскама: Остатак ће се Израиљев пабирчити као винова лоза. Турај руку своју као берач у котарице. 024 JER 006 010 Коме ћу говорити и сведочити да чују? Гле, ухо им је необрезано, те не могу чути; гле, реч је Господња њима подсмех, није им мила. 024 JER 006 011 За то сам пун гнева Господњег; изнемогох устежући га; просућу га на децу по улицама и на сабране младиће, и човек и жена ухватиће се, и стари и временити. 024 JER 006 012 И куће ће њихове припасти другима, и њиве и жене, кад махнем руком својом на становнике ове земље, вели Господ. 024 JER 006 013 Јер од малог до великог сви се дадоше на лакомство, и пророк и свештеник, сви су варалице. 024 JER 006 014 И лече ране кћери народа мог овлаш, говорећи: Мир, мир; а мира нема. 024 JER 006 015 Еда ли се постидеше што чинише гад? Нити се постидеше нити знају за стид; за то ће попадати међу онима који падају; кад их походим, попадаће, вели Господ. 024 JER 006 016 Господ рече овако: Станите на путевима и погледајте, и питајте за старе стазе, који је пут добар, па идите по њему, и наћи ћете мир души својој. А они рекоше: Нећемо да идемо. 024 JER 006 017 И поставих вам стражаре говорећи: Пазите на глас трубни. А они рекоше: Нећемо да пазимо. 024 JER 006 018 Зато чујте, народи, и познај, зборе, шта је међу њима. 024 JER 006 019 Чуј, земљо! Ево ја ћу пустити зло на овај народ, плод мисли њихових, јер не пазе на моје речи, и одбацише закон мој. 024 JER 006 020 Шта ће ми тамјан, што долази из Саве, и добри цимет из далеке земље? Жртве ваше паљенице нису ми угодне, нити су ми приноси ваши мили. 024 JER 006 021 Зато овако говори Господ: Ево ја ћу метнути овом народу сметње, о које ће се спотаћи и очеви и синови, сусед и пријатељ му, и погинуће. 024 JER 006 022 Овако говори Господ: Ево народ ће доћи из земље северне, и велик ће народ устати од крајева земаљских. 024 JER 006 023 Лук и копље носиће, жестоки ће бити и немилостиви, глас ће им бучати као море, и јахаће на коњима, спремни као јунаци да се бију с тобом, кћери сионска. 024 JER 006 024 Кад чујемо глас о њему, клонуће нам руке, туга ће нас спопасти и болови као породиљу. 024 JER 006 025 Не излазите у поље, и путем не идите, јер је мач непријатељев и страх унаоколо. 024 JER 006 026 Кћери народа мог, припаши кострет и ваљај се у пепелу, жали као за сином јединцем и ридај горко, јер ће брзо доћи на нас затирач. 024 JER 006 027 Поставих те да си стражара и град народу мом да дознајеш и извиђаш пут њихов. 024 JER 006 028 Сви су одметници над одметницима, иду те опадају, бронза су и гвожђе, сви су покварени. 024 JER 006 029 Изгореше мехови, огањ сажеже олово, узалуд се претапа, јер се зла не могу одлучити. 024 JER 006 030 Они ће се звати сребро лажно, јер их Господ одбаци. 024 JER 007 001 Реч која дође Јеремији од Господа говорећи: 024 JER 007 002 Стани на вратима дома Господњег, и огласи онде ову реч, и реци: Чујте реч Господњу, сви Јудејци, који улазите на ова врата да се поклоните Господу. 024 JER 007 003 Овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев: Поправите своје путеве и дела своја, па ћу учинити да станујете на овом месту. 024 JER 007 004 Не уздајте се у лажне речи говорећи: Црква Господња, црква Господња, црква Господња ово је. 024 JER 007 005 Него доиста поправите своје путеве и дела своја, и судите право између човека и ближњег његова. 024 JER 007 006 Иностранцу, сироти и удовици не чините криво, и крв праву не проливајте на овом месту, и не идите за другим боговима на своје зло. 024 JER 007 007 Тада ћу учинити да станујете од века до века на овом месту, у земљи коју сам дао оцима вашим. 024 JER 007 008 Ето, ви се уздате у речи лажне, које не помажу. 024 JER 007 009 Крадете, убијате и чините прељубу, кунете се криво, и кадите Валима, и идете за другим боговима, којих не знате; 024 JER 007 010 Па онда доходите и стајете преда мном у овом дому, који се зове мојим именом, и говорите: Избависмо се, да чините све ове гадове. 024 JER 007 011 Је ли овај дом, који се зове мојим именом, у вашим очима пећина хајдучка? Гле, и ја видим, вели Господ. 024 JER 007 012 Него идите сада на моје место, које је било у Силому, где наместих име своје испочетка, и видите шта сам му учинио за злоћу народа свог Израиља. 024 JER 007 013 Зато сада, што чините сва она дела, вели Господ, и што вам говорим зарана једнако, а ви не слушате, и кад вас зовем, а ви се не одазивате, 024 JER 007 014 Зато ћу учинити том дому, који се зове мојим именом, у који се ви уздате, и овом месту, које дадох вама и оцима вашим, као што сам учинио Силому. 024 JER 007 015 И одбацићу вас од лица свог, као што сам одбацио сву браћу вашу, све семе Јефремово. 024 JER 007 016 Ти се дакле не моли за тај народ, и не подижи вике ни молбе за њих, и не говори ми за њих; јер те нећу услишити. 024 JER 007 017 Зар не видиш шта чине по градовима Јудиним и по улицама јерусалимским? 024 JER 007 018 Синови купе дрва, а очеви ложе огањ, и жене месе тесто, да пеку колаче царици небеској, и да лију наливе другим боговима, да би мене дражили. 024 JER 007 019 Мене ли драже? Говори Господ; еда ли не себе, на срамоту лицу свом? 024 JER 007 020 Зато овако говори Господ Господ: Гле, гнев мој и јарост моја излиће се на ово место, на људе и на стоку и на дрвета пољска и на род земаљски, и распалиће се, и неће се угасити. 024 JER 007 021 Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Жртве своје паљенице саставите са приносима својим, и једите месо. 024 JER 007 022 Јер не говорих оцима вашим, нити им заповедих, кад их изведох из земље мисирске, за жртве паљенице ни за приносе. 024 JER 007 023 Него им ово заповедих говорећи: Слушајте глас мој и бићу вам Бог и ви ћете ми бити народ, и идите свим путевима које вам заповедих, да би вам добро било. 024 JER 007 024 Али не послушаше, нити уха свог пригнуше, него идоше по саветима и мислима злог срца свог, и отидоше натраг, а не напред. 024 JER 007 025 Откад изиђоше оци ваши из земље мисирске до данас, слах к вама све слуге своје пророке сваки дан зарана и без престанка. 024 JER 007 026 Али не послушаше ме, нити уха свог пригнуше, него беху тврдоврати и чинише горе него оци њихови. 024 JER 007 027 Говорићеш им све ове речи, али те неће послушати; и зваћеш их, али ти се неће одазвати. 024 JER 007 028 Зато им реци: Ово је народ који не слуша глас Господа Бога свог, нити прима науке; пропаде вера и неста је из уста њихових. 024 JER 007 029 Острижи косу своју и баци је, и заридај гласно на високим местима, јер одбаци Господ и остави род, на који се разгневи. 024 JER 007 030 Јер синови Јудини учинише шта је зло преда мном, говори Господ, метнуше гадове своје у дом који се зове мојим именом, да би га оскврнили. 024 JER 007 031 И саградише висине Тофету, који је у долини сина Еномовог, да сажижу синове своје и кћери своје огњем, што нисам заповедио нити ми је дошло на ум. 024 JER 007 032 Зато ево, иду дани, вели Господ, кад се више неће звати Тофет ни долина сина Еномовог, него долина крвна, и погребаваће се у Тофету, јер неће бити места. 024 JER 007 033 И мртва ће телеса народа овог бити храна птицама небеским и зверју земаљском, и неће бити никога да их плаши. 024 JER 007 034 И учинићу, те ће из градова Јудиних и с улица јерусалимских нестати глас радостан и глас весео, глас жеников и глас невестин; јер ће земља опустети. 024 JER 008 001 У то време, говори Господ, извадиће се из гробова кости царева Јудиних и кости кнезова његових и кости свештеничке и кости пророчке, и кости становника јерусалимских; 024 JER 008 002 И разметнуће се према сунцу и месецу и свој војсци небеској, које љубише и којима служише и за којима идоше и које тражише и којима се клањаше; неће се покупити ни погрепсти, него ће бити гној по земљи. 024 JER 008 003 И волеће смрт него живот, сав остатак што их остане од овог рода злог, што их остане по свим местима куда их раселим, говори Господ над војскама. 024 JER 008 004 Још им реци: Овако вели Господ: Ко падне, не устаје ли? Ко зађе, не враћа ли се? 024 JER 008 005 Зашто је зашао тај народ јерусалимски за свагда? Држе се преваре, неће да се обрате. 024 JER 008 006 Пазио сам и слушао, не говоре право, нема никога да се каје за зло своје, да рече: Шта учиних? Сваки је окренуо својим трком, као коњ кад нагне у бој. 024 JER 008 007 И рода под небом зна своје време, грлица и ждрал и ласта пазе на време кад долазе; а народ мој не зна суд Господњи. 024 JER 008 008 Како говорите: Мудри смо, и закон је Господњи у нас? Доиста, гле, лаж учини лажљива писаљка књижевничка. 024 JER 008 009 Мудраци се осрамотише, уплашише се и ухватише се; ето, одбацише реч Господњу, па каква им је мудрост? 024 JER 008 010 Зато ћу дати жене њихове другима, њиве њихове онима који ће их наследити, јер од малог до великог сви се дадоше на лакомство, и пророци и свештеници, сви су варалице. 024 JER 008 011 Јер лече ране кћери народа мог овлаш говорећи: Мир, мир; а мира нема. 024 JER 008 012 Еда ли се постидеше што чинише гад? Нити се постидеше нити знају за стид; за то ће попадати међу онима који падају; кад их походим, попадаће, вели Господ. 024 JER 008 013 Сасвим ћу их истребити, говори Господ, нема грозда на лози, ни смокве на дрвету, и лишће је опало; и шта сам им дао узеће им се. 024 JER 008 014 Што стојимо? Скупите се и уђимо у тврде градове, и онде ћутимо; јер нас је Господ Бог наш ућуткао напојивши нас жучи, јер згрешисмо Господу. 024 JER 008 015 Чекасмо мир, али нема добра; и време да оздравимо, а гле, страх. 024 JER 008 016 Од Дана чу се фркање коња његових, од рзања пастуха његових сва се земља затресе, дођоше и поједоше земљу и све што беше у њој, градове и који живљаху у њима. 024 JER 008 017 Јер, ево, ја ћу пустити на вас змије, аспиде, од којих нема бајања, те ће вас уједати, говори Господ. 024 JER 008 018 Окрепио бих се у жалости, али је срце у мени изнемогло. 024 JER 008 019 Ето вике кћери народа мог из далеке земље: Зар Господ није у Сиону? Цар његов зар није у њему? Зашто ме разгневише својим ликовима резаним, туђим таштинама? 024 JER 008 020 Жетва је прошла, лето минуло, а ми се не избависмо. 024 JER 008 021 Сатрвен сам што је кћи народа мог сатрвена, у жалости сам, чудо освоји ме. 024 JER 008 022 Нема ли балсама у Галаду? Нема ли онде лекара? Зашто се дакле не исцели кћи народа мог? 024 JER 009 001 О, да би глава моја била вода, а очи моје извори сузни! Да плачем дању и ноћу за побијенима кћери народа свог. 024 JER 009 002 О, да ми је у пустињи станак путнички! Да оставим народ свој и да отидем од њих, јер су сви прељубочинци, збор невернички; 024 JER 009 003 И запињу језик свој као лук да лажу, и осилише на земљи, али не за истину, него иду из зла у зло, нити знају за ме, говори Господ. 024 JER 009 004 Чувајте се сваки пријатеља свог и ни једном брату не верујте; јер сваки брат ради да поткине другог, и сваки пријатељ иде те опада. 024 JER 009 005 И сваки вара пријатеља свог и не говори истине, уче језик свој да говори лаж, муче се да чине зло. 024 JER 009 006 Стан ти је усред преваре; ради преваре неће да знају за ме, говори Господ. 024 JER 009 007 Зато овако говори Господ над војскама: Гле, претопићу их, и окушаћу их; јер шта бих чинио ради кћери народа свог? 024 JER 009 008 Језик им је стрела смртна, говори превару; устима говоре о миру с пријатељем својим, а у срцу намештају заседу. 024 JER 009 009 Зато ли их нећу походити? Говори Господ; душа моја неће ли се осветити таквом народу? 024 JER 009 010 За овим горама ударићу у плач и у ридање, и за торовима у пустињи у нарицање; јер изгореше да нико не пролази нити се чује глас од стада, и птице небеске и стока побегоше и отидоше. 024 JER 009 011 И обратићу Јерусалим у гомилу, у стан змајевски; и градове Јудине обратићу у пустош, да неће нико онуда живети. 024 JER 009 012 Ко је мудар да би разумео? И коме говорише уста Господња, да би објавио зашто земља пропаде и изгоре као пустиња да нико не пролази? 024 JER 009 013 Јер Господ рече: Што оставише закон мој, који метнух пред њих, и не слушаше глас мој и не ходише за њим, 024 JER 009 014 Него ходише за мислима срца свог и за Валима, чему их научише оци њихови, 024 JER 009 015 За то овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: Ево ја ћу нахранити тај народ пеленом и напојићу их жучи. 024 JER 009 016 И расејаћу их међу народе, којих не познаваше ни они ни оци њихови; и пуштаћу за њима мач докле их не истребим. 024 JER 009 017 Овако вели Господ над војскама: Гледајте и зовите нарикаче нека дођу, и пошљите по веште нека дођу, 024 JER 009 018 И нека брже наричу за нама, да се роне сузе од очију наших, и од веђа наших да тече вода. 024 JER 009 019 Јер се гласно ридање чу од Сиона: Како пропадосмо! Посрамисмо се врло, јер се растављамо са земљом, јер обарају станове наше. 024 JER 009 020 Зато, жене, чујте реч Господњу и нека прими ухо ваше реч уста Његових, и учите кћери своје ридати и једна другу нарицати. 024 JER 009 021 Јер се попе смрт на прозоре наше и уђе у дворове наше да истреби децу с улица и младиће с путева. 024 JER 009 022 Реци: Овако говори Господ: и мртва ће телеса људска лежати као гној по њиви и као руковети за жетеоцем, којих нико не купи. 024 JER 009 023 Овако вели Господ: Мудри да се не хвали мудрошћу својом, ни јаки да се не хвали снагом својом, ни богати да се не хвали богатством својим. 024 JER 009 024 Него ко се хвали, нека се хвали тим што разуме и познаје мене да сам ја Господ који чиним милост и суд и правду на земљи, јер ми је то мило, говори Господ. 024 JER 009 025 Ето, иду дани, вели Господ, кад ћу походити све, обрезане и необрезане, 024 JER 009 026 Мисирце и Јудејце и Едомце и синове Амонове и Моавце и све који се с краја стрижу, који живе у пустињи; јер су сви ти народи необрезани, и сав је дом Израиљев необрезаног срца. 024 JER 010 001 Слушајте реч коју вам говори Господ, доме Израиљев. 024 JER 010 002 Овако вели Господ: Не учите се путу којим иду народи, и од знака небеских не плашите се, јер се од њих плаше народи. 024 JER 010 003 Јер су уредбе у народа таштина, јер секу дрво у шуми, дело руку уметничких секиром; 024 JER 010 004 Сребром и златом украшују га, клинима и чекићима утврђују га да се не помиче; 024 JER 010 005 Стоје право као палме, не говоре; треба их носити, јер не могу ићи; не бој их се, јер не могу зла учинити, а не могу ни добра учинити. 024 JER 010 006 Нико није као Ти, Господе; велик си и велико је име Твоје у сили. 024 JER 010 007 Ко се не би Тебе бојао, царе над народима! Јер Теби то припада; јер међу свим мудрацима у народа и у свим царствима њиховим нема таквог какав си Ти. 024 JER 010 008 Него су сви луди и безумни, дрво је наука о таштини. 024 JER 010 009 Сребро ковано доноси се из Тарсиса и злато из Уфаза, дело уметничко и руку златарских, одело им је од порфире и скерлета, све је дело уметничко. 024 JER 010 010 А Господ је прави Бог, Бог живи и цар вечни, од Његове срдње тресе се земља, и гнев Његов не могу поднети народи. 024 JER 010 011 Овако им реците: Богови, који нису начинили небо ни земљу, нестаће са земље и испод неба. 024 JER 010 012 Он је начинио земљу силом својом, утврдио васиљену мудрошћу својом, и разумом својим разастро небеса; 024 JER 010 013 Он кад пусти глас свој, буче воде на небесима, подиже пару с крајева земаљских, пушта муње с даждем, и изводи ветар из стаја његових. 024 JER 010 014 Сваки човек поста безуман од знања, сваки се златар осрамоти ликом резаним, јер су лаж ливени ликови његови, и нема духа у њима. 024 JER 010 015 Таштина су, дело преварно; кад их походим, погинуће. 024 JER 010 016 Није такав део Јаковљев, јер је Творац свему, и Израиљ Му је наследство, име Му је Господ над војскама. 024 JER 010 017 Покупи из земље трг свој ти, која седиш у граду. 024 JER 010 018 Јер овако вели Господ: Гле, ја ћу избацити као праћом становнике ове земље, и притеснићу их да осете. 024 JER 010 019 Тешко мени од муке моје, рећи ће; љута је рана моја; а ја рекох: То је бол, треба да га подносим. 024 JER 010 020 Мој је шатор опустошен и сва ужа моја покидана, синови моји отидоше од мене и нема их, нема више никога да разапне шатор мој и дигне завесе моје. 024 JER 010 021 Јер пастири посташе безумни и Господа не тражише; зато не бише срећни, и све се стадо њихово распрша. 024 JER 010 022 Гле, иде глас и врева велика из северне земље да обрати градове Јудине у пустош, у стан змајевски. 024 JER 010 023 Знам, Господе, да пут човечји није у његовој власти нити је човеку који ходи у власти да управља корацима својим. 024 JER 010 024 Карај ме, Господе, али с мером, не у гневу свом, да ме не би затро. 024 JER 010 025 Излиј гнев свој на народе који Те не познају, и на племена која не призивају име Твоје, јер прождреше Јакова, прождреше га да га нема, и насеље његово опустеше. 024 JER 011 001 Реч која дође Јеремији од Господа говорећи: 024 JER 011 002 Слушајте речи овог завета, и казујте људима Јудиним и становницима јерусалимским. 024 JER 011 003 И реци им: Овако вели Господ Бог Израиљев: Проклет да је ко не послуша речи овог завета, 024 JER 011 004 Који заповедих оцима вашим кад их изведох из земље мисирске, из пећи гвоздене, говорећи: Слушајте глас мој и творите ово све како вам заповедам, па ћете ми бити народ и ја ћу вам бити Бог, 024 JER 011 005 Да бих испунио заклетву којом се заклех оцима вашим да ћу им дати земљу у којој тече млеко и мед, како се види данас. А ја одговорих и рекох: Амин, Господе. 024 JER 011 006 По том рече ми Господ: Казуј све ове речи по градовима Јудиним и по улицама јерусалимским говорећи: Слушајте речи овог завета, и извршујте их. 024 JER 011 007 Јер тврдо засведочавах оцима вашим од кад их изведох из земље мисирске до данас, зарана једнако говорећи: Слушајте глас мој. 024 JER 011 008 Али не послушаше и не пригнуше уха свог, него ходише сваки за мислима злог срца свог; за то пустих на њих све речи овог завета, који заповедих да врше, а они не вршише. 024 JER 011 009 Тада ми рече Господ: Буна је међу људима Јудиним и становницима јерусалимским. 024 JER 011 010 Вратили су се на безакоња старих својих, који не хтеше слушати моје речи, и иду за другим боговима, те им служе; дом Израиљев и дом Јудин покварише завет мој, који учиних с оцима њиховим. 024 JER 011 011 Зато овако вели Господ: Ево, ја ћу пустити на њих зло, из ког неће моћи изаћи, и вапиће к мени, али их нећу услишити. 024 JER 011 012 Тада ће градови Јудини и становници јерусалимски ићи и вапити к боговима којима каде, али им неће помоћи у невољи њиховој. 024 JER 011 013 Јер имаш богова, Јуда, колико градова, и колико има улица у Јерусалиму, толико подигосте олтара срамотних, олтара да кадите Валу. 024 JER 011 014 Ти се дакле не моли за тај народ, и не подижи вике ни молбе за њих, јер их нећу услишити кад завапе к мени у невољи својој. 024 JER 011 015 Шта ће мили мој у дому мом, кад чини грдило с многима, и свето месо отиде од тебе, и веселиш се кад зло чиниш? 024 JER 011 016 Господ те назва маслином зеленом, лепом ради доброг рода; али с хуком великог ветра распали огањ око ње, и гране јој се поломише. 024 JER 011 017 Јер Господ над војскама, који те је посадио, изрече зло по те, за злоћу дома Израиљевог и дома Јудиног, коју чинише међу собом да би ме разгневили кадећи Валу. 024 JER 011 018 Господ ми објави, те знам; Ти ми показа дела њихова. 024 JER 011 019 А ја бејах као јагње и теле које се води на клање, јер не знах да се договарају на ме: Оборимо дрво с родом његовим, и истребимо га из земље живих, да му се име не спомиње више. 024 JER 011 020 Али, Господе над војскама, Судијо праведни, који испитујеш бубреге и срце, дај да видим освету Твоју на њима, јер Теби казах парбу своју. 024 JER 011 021 Зато овако вели Господ за Анатоћане, који траже душу твоју говорећи: Не пророкуј у име Господње, да не погинеш од наших руку; 024 JER 011 022 Зато овако вели Господ над војскама: Ево, ја ћу их походити; младићи ће њихови изгинути од мача, синови њихови и кћери њихове изгинуће од глади. 024 JER 011 023 И неће бити од њих остатка; јер ћу пустити зло на Анатоћане кад их походим. 024 JER 012 001 Праведан си, Господе, ако бих се правдао с Тобом; али ћу проговорити о судовима Твојим. Зашто је пут безбожнички срећан? Зашто живе у миру сви који чине неверу? 024 JER 012 002 Ти их посади, и они се укоренише, расту и род рађају; Ти си им близу уста али далеко од бубрега. 024 JER 012 003 Али Господе, Ти ме познајеш, разгледаш ме и окушао си срце моје како је према Теби; одвуци их као овце на клање, и приправи их за дан кад ће се убити. 024 JER 012 004 Докле ће тужити земља, и трава свега поља сахнути са злоће оних који живе у њој? Неста све стоке и птица, јер говоре: Не види краја нашег. 024 JER 012 005 Кад си трчао с пешацима па те уморише, како ћеш се утркивати с коњима? И кад ти је тако у земљи мирној, у коју се уздаш, шта ћеш чинити кад устане Јордан? 024 JER 012 006 Јер и браћа твоја и дом оца твог, и они те изневерише и они вичу за тобом гласно. Не веруј им, ако би ти и пријатељски говорили. 024 JER 012 007 Оставих дом свој, напустих наследство своје; што беше мило души мојој, дадох га у руке непријатељима његовим. 024 JER 012 008 Наследство моје поста ми као лав у шуми, пушта глас свој на мене, зато ми омрзну. 024 JER 012 009 Наследство моје поста ми птица грабљива; птице, слетите се на њу, скупите се сви зверови пољски, ходите да једете. 024 JER 012 010 Пастири многи поквариће мој виноград, потлачиће део мој, мили део мој обратиће у голу пустош. 024 JER 012 011 Обратиће га у пустош, опустошен плакаће преда мном; сва ће та земља опустети, јер нико не узима на ум. 024 JER 012 012 На сва висока места по пустињи доћи ће затирачи; јер ће мач Господњи прождирати од једног краја земље до другог, неће бити мира ни једном телу. 024 JER 012 013 Сејаће пшеницу, а трње ће жети; мучиће се, а користи неће имати, и стидеће се летине своје, са жестоког гнева Господњег. 024 JER 012 014 Овако говори Господ за све зле суседе моје, који дирају наследство што дадох народу свом Израиљу: ево, ја ћу их почупати из земље њихове, и дом Јудин ишчупаћу исред њих. 024 JER 012 015 А кад их ишчупам, опет ћу се смиловати на њих, и довешћу опет сваког њих на наследство његово и сваког у земљу његову. 024 JER 012 016 И ако добро науче путеве народа мог, да се заклињу мојим именом: Тако да је жив Господ! Као што су они учили мој народ да се куне Валом, тада ће се сазидати усред народа мог. 024 JER 012 017 Ако ли не послушају, тада ћу ишчупати сасвим такав народ и затрти, говори Господ. 024 JER 013 001 Овако ми рече Господ: Иди и купи себи појас ланен и опаши се њим, а не мећи га у воду. 024 JER 013 002 Тако купих појас по речи Господњој, и опасах се њим. 024 JER 013 003 Потом дође ми опет реч Господња говорећи: 024 JER 013 004 Узми тај појас што си купио, што је око тебе, па се дигни и иди на Ефрат, и сакриј га онде у какву раселину камену. 024 JER 013 005 И отидох и сакрих га код Ефрата, како ми заповеди Господ. 024 JER 013 006 А после много времена рече ми Господ: Устани и иди на Ефрат, и узми појас који ти заповедих да сакријеш онде. 024 JER 013 007 И отидох на Ефрат и откопах и узех појас с места где га бејах сакрио; а гле, појас отрухнуо, и не беше низашта. 024 JER 013 008 Тада ми дође реч Господња говорећи: 024 JER 013 009 Овако вели Господ: Тако ћу учинити да отруне понос Јудин и велики понос јерусалимски, 024 JER 013 010 Тог народа неваљалог, што неће да слуша моје речи, што ходи по мислима срца свог и иде за другим боговима служећи им и клањајући им се; и биће као тај појас, који није низашта. 024 JER 013 011 Јер како се појас припоји око човека, тако бејах припојио око себе сав дом Израиљев и сав дом Јудин, вели Господ, да би били мој народ на славу и хвалу и дику; али не послушаше. 024 JER 013 012 Зато им реци ову реч: Овако вели Господ Бог Израиљев: Сви се мехови пуне вина. А они ће рећи: Зар не знамо да се сви мехови пуне вина? 024 JER 013 013 Тада им реци: Овако вели Господ: Ево ја ћу напунити пијанства све становнике ове земље и цареве, који седе место Давида на престолу његовом, и свештенике и пророке и све становнике јерусалимске. 024 JER 013 014 И разбићу их једног о другог, и очеве и синове, вели Господ; нећу пожалити ни поштедети нити се смиловати, да их не потрем. 024 JER 013 015 Слушајте и чујте, немојте се поносити, јер Господ говори. 024 JER 013 016 Дајте славу Господу Богу свом док није спустио мрак, докле се нису спотакле ноге ваше по горама мрачним, да чекате светлост, а Он је обрати у сен смртни и претвори у таму. 024 JER 013 017 Ако ли ово не послушате, душа ће моја плакати тајно ради охолости ваше и ронити сузе, сузе ће тећи из ока мог, јер ће се заробити стадо Господње. 024 JER 013 018 Реци цару и царици: Доле седите, јер ће се славни венац ваш скинути с ваше главе. 024 JER 013 019 Градови јужни затвориће се и неће бити никога да их отвори, одвешће се Јуда у ропство, сасвим ће се одвести у ропство. 024 JER 013 020 Подигните очи своје и видите оне што иду од севера. Где је стадо што ти је предано, стадо славе твоје? 024 JER 013 021 Шта ћеш рећи кад те походи? Јер си их ти научио да буду кнезови над тобом. Неће ли те спопасти болови као жену кад се порађа? 024 JER 013 022 Ако ли кажеш у срцу свом: Зашто ме то задеси? За мноштво безакоња твог узгрнуће се скути твоји и обућа ти се скинути. 024 JER 013 023 Може ли Етиопљанин променити кожу своју или рис шаре своје? Можете ли ви чинити добро научивши се чинити зло? 024 JER 013 024 Зато ћу их разметнути као што размеће плеву ветар из пустиње. 024 JER 013 025 То је део твој и оброк твој од мене, говори Господ, зато што си ме заборавио и поуздао се у лаж. 024 JER 013 026 Зато ћу ти ја узгрнути скуте на лице да се види срамота твоја. 024 JER 013 027 Прељубе твоје, рзање твоје, срамотна курварства твоја по хумовима, по пољима, гадове твоје видео сам; тешко теби, Јерусалиме! Зар се нећеш очистити? Докле још? 024 JER 014 001 Реч Господња која дође Јеремији о суши. 024 JER 014 002 Јуда тужи, и врата су му жалосна; леже на земљи у црно завити; вика из Јерусалима подиже се. 024 JER 014 003 Највећи између њих шаљу најмање на воду; дошавши на студенце не налазе воде, враћају се с празним судовима својим, стиде се и сраме се и покривају главу своју. 024 JER 014 004 Земља је испуцала, јер не беше дажда на земљи; зато се тежаци стиде и покривају главу своју. 024 JER 014 005 И кошута у пољу оставља младе своје, јер нема траве. 024 JER 014 006 И дивљи магарци стојећи на висовима вуку у се ветар као змајеви, очи им ишчилеше, јер нема траве. 024 JER 014 007 Кад безакоња наша сведоче на нас, Господе, учини ради имена свог; јер је много одмета наших, Теби сагрешисмо. 024 JER 014 008 Надо Израиљева! Спаситељу његов у невољи! Зашто си као туђин у овој земљи и као путник који се сврати да преноћи? 024 JER 014 009 Зашто си као уморан човек, као јунак, који не може избавити? Та, Ти си усред нас, Господе, и име је Твоје призвано на нас; немој нас оставити. 024 JER 014 010 Овако говори Господ за народ овај: Мило им је да се скитају, не устављају ноге своје, зато нису мили Господу; сада ће се опоменути безакоња њихова и походиће грехе њихове. 024 JER 014 011 Потом рече ми Господ: Не моли се за тај народ да би му било добро. 024 JER 014 012 Ако ће и постити, нећу услишити вике њихове; и ако ће принети жртве паљенице и дар, неће ми то угодити, него мачем и глађу и помором поморићу их. 024 JER 014 013 Тада рекох: Ох, Господе Господе, ево, пророци им говоре: Нећете видети мача, и неће бити глади у вас, него ћу вам дати мир поуздан на овом месту. 024 JER 014 014 А Господ ми рече: Лаж пророкују ти пророци у моје име, нисам их послао, нити сам им заповедио, нити сам им говорио; лажне утваре и гатање и ништавило и превару срца свог они вам пророкују. 024 JER 014 015 Зато овако вели Господ за пророке који пророкују у моје име, а ја их нисам послао, и говоре: Неће бити мача ни глади у овој земљи: од мача и глади изгинуће ти пророци. 024 JER 014 016 А народ овај, коме они пророкују, биће поваљан по улицама јерусалимским од глади и мача, и неће бити никога да их погребе, њих, жене њихове и синове њихове и кћери њихове; тако ћу излити на њих злоћу њихову. 024 JER 014 017 Реци им дакле ову реч: Нека очи моје лију сузе дању и ноћу и нека не престају, јер девојка, кћи мог народа сатре се веома, од ударца прељутог. 024 JER 014 018 Ако изиђем у поље, ето побијених мачем; ако уђем у град, ето изнемоглих од глади; јер и пророк и свештеник отидоше у земљу коју не знају. 024 JER 014 019 Еда ли си сасвим одбацио Јуду? Еда ли је омрзао души Твојој Сион? Зашто си нас ударио тако да нам нема лека? Чекасмо мир, али нема добра; и време да оздравимо, а гле, страх. 024 JER 014 020 Признајемо, Господе, злоћу своју, безакоње отаца својих, згрешили смо Ти. 024 JER 014 021 Немој нас одбацити ради имена свог; немој наружити престола славе своје, опомени се завета свог с нама, немој га укинути. 024 JER 014 022 Има ли међу таштинама у народа који да даје дажд? Или небеса, дају ли ситан дажд? Ниси ли Ти то, Господе Боже наш? Зато Тебе чекамо, јер Ти чиниш све то. 024 JER 015 001 И рече ми Господ: Да стане Мојсије и Самуило преда ме, не би се душа моја обратила к том народу; отерај их испред мене, и нека одлазе. 024 JER 015 002 И ако ти кажу: Куда ћемо ићи? Тада им реци: Овако вели Господ: ко је за смрт, на смрт; ко је за мач, под мач; ко за глад, на глад; ко за ропство, у ропство. 024 JER 015 003 И пустићу на њих четворо, говори Господ: Мач, да их убија, и псе, да их развлаче, и птице небеске и звери земаљске, да их једу и истребе. 024 JER 015 004 И даћу их да се потуцају по свим царствима земаљским ради Манасије сина Језекијиног цара Јудиног за оно што је учинио у Јерусалиму. 024 JER 015 005 Јер ко би се смиловао на тебе, Јерусалиме? Ко ли би те пожалио? Ко ли би дошао да запита како ти је? 024 JER 015 006 Ти си ме оставио, говори Господ, отишао си натраг; зато ћу махнути руком својом на те и погубићу те; досади ми жалити. 024 JER 015 007 Зато ћу их извијати вијачом на вратима земаљским, учинићу их сиротима, потрћу народ свој, јер се не враћају с путева својих. 024 JER 015 008 Више ће ми бити удовица његових него песка морског, довешћу им на мајке момачке затираче у подне, и пустићу изненада на њих сметњу и страхоту. 024 JER 015 009 Изнемоћи ће која је родила седморо и испустиће душу, сунце ће јој заћи још за дана, срамиће се и стидеће се, а остатак ћу њихов дати под мач пред непријатељима њиховим, говори Господ. 024 JER 015 010 Тешко мени, мајко моја, што си ме родила да се са мном препире и да се са мном свађа сва земља; не давах у зајам нити ми даваше у зајам, и опет ме сви проклињу. 024 JER 015 011 Господ рече: Доиста, остатку ће твом бити добро, и бранићу те од непријатеља, кад будеш у невољи и у тескоби. 024 JER 015 012 Еда ли ће гвожђе сломити гвожђе северно и бронзу? 024 JER 015 013 Имање твоје и благо твоје даћу да се разграби без цене по свим међама твојим, и то за све грехе твоје. 024 JER 015 014 И одвешћу те с непријатељима твојим у земљу које не познајеш, јер се распалио огањ од гнева мог, и гореће над вама. 024 JER 015 015 Ти знаш, Господе, опомени ме се и походи ме и освети ме од оних који ме гоне; немој ме зграбити докле се устежеш од гнева; знај да подносим руг тебе ради. 024 JER 015 016 Кад се нађоше речи Твоје, поједох их, и реч Твоја би ми радост и весеље срцу мом, јер је име Твоје призвано на ме, Господе Боже над војскама. 024 JER 015 017 Не седим у већу подсмевачком нити се с њима веселим; седим сам ради руке Твоје, јер си ме напунио срдње. 024 JER 015 018 Зашто бол мој једнако траје? И зашто је рана моја смртна, те неће да се исцели? Хоћеш ли ми бити као варалица, као вода непостојана? 024 JER 015 019 Зато овако вели Господ: Ако се обратиш, ја ћу те опет поставити да стојиш преда мном, ако одвојиш што је драгоцено од рђавог, бићеш као уста моја; они нека се обрате к теби, а ти се не обраћај к њима. 024 JER 015 020 И учинићу да будеш том народу као јак зид бронзани, и удараће на те, али те неће надвладати; јер сам ја с тобом да те чувам и избављам, говори Господ. 024 JER 015 021 И избавићу те из руку злих људи, и искупићу те из руку насилничких. 024 JER 016 001 Потом дође ми реч Господња говорећи: 024 JER 016 002 Немој се женити, и да немаш синове ни кћери на том месту. 024 JER 016 003 Јер овако говори Господ за синове и кћери што се роде на том месту и за матере њихове које их роде, и за оце њихове који их роде у тој земљи: 024 JER 016 004 Љутом ће смрћу помрети, неће бити оплакани нити ће се погрепсти, биће гној по земљи, и од мача и од глади изгинуће, и мртва ће телеса њихова бити храна птицама небеским и зверима земаљским. 024 JER 016 005 Јер овако говори Господ: Не улази у кућу у којој је жалост, и не иди да плачеш нити их жали; јер сам узео мир свој од тог народа, говори Господ, милост и жаљење. 024 JER 016 006 Помреће мали и велики у овој земљи, неће бити погребени нити ће се оплакати, нити ће се ко резати ни главе стрићи за њима. 024 JER 016 007 Неће им се дати хлеба у жалости да се потеше за мртвим, нити ће их напојити из чаше ради утехе за оцем или за матером. 024 JER 016 008 Тако не улази у кућу у којој је жалост да седиш с њима да једеш и пијеш. 024 JER 016 009 Јер овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: Ево, ја ћу учинити да на овом месту пред вашим очима и за ваших дана не буде гласа радосног ни гласа веселог, гласа жениковог ни гласа невестиног. 024 JER 016 010 А кад кажеш том народу све ове речи, ако ти кажу: Зашто изрече Господ све то велико зло на нас? И какво је безакоње наше или какав је грех наш, којим згрешисмо Господу Богу свом? 024 JER 016 011 Тада им реци: Јер оци ваши оставише мене, говори Господ, и идоше за другим боговима и служише им и клањаше им се, а мене оставише и закон мој не држаше; 024 JER 016 012 А ви још горе чините него оци ваши, јер ето идете сваки по мисли срца свог злог не слушајући мене. 024 JER 016 013 Зато ћу вас избацити из ове земље у земљу које не познасте ни ви ни оци ваши, и онде ћете служити другим боговима дан и ноћ докле вам не учиним милост. 024 JER 016 014 Зато, ево, иду дани, говори Господ, кад се неће више говорити: Тако да је жив Господ који је извео синове Израиљеве из земље мисирске; 024 JER 016 015 Него: Тако да је жив Господ који је извео синове Израиљеве из земље северне и из свих земаља у које их беше разагнао! Јер ћу их опет довести у земљу њихову коју сам дао оцима њиховим. 024 JER 016 016 Гле, ја ћу послати многе рибаре, говори Господ, да их лове, и после ћу послати многе ловце да их лове по свакој гори и по сваком хуму и по раселинама каменим. 024 JER 016 017 Јер очи моје пазе на све путеве њихове, нису сакривени од мене, нити је безакоње њихово заклоњено од мојих очију. 024 JER 016 018 И платићу им прво двојином за безакоње њихово и за грех њихов, што оскврнише земљу моју стрвима гадова својих, и наследство моје напунише гнусобама својим. 024 JER 016 019 Господе, крепости моја и граде мој и уточиште моје у невољи, к Теби ће доћи народи од крајева земаљских, и рећи ће: Доиста оци наши имаше лаж, и таштину и што ни мало не помаже. 024 JER 016 020 Еда ли ће човек начинити себи богове, који ипак нису богови? 024 JER 016 021 Зато, ево, ја ћу их научити сада, показаћу им руку своју и силу своју, да познаду да ми је име Господ. 024 JER 017 001 Грех је Јудин записан гвозденом писаљком и врхом од дијаманта, урезан је на плочи срца њиховог и на роговима олтара ваших, 024 JER 017 002 Да се синови њихови сећају олтара њихових и лугова њихових под зеленим дрветима, на високим хумовима. 024 JER 017 003 Горо с пољем, даћу имање твоје, све благо твоје даћу да се разграби, висине твоје, за грех по свим међама твојим. 024 JER 017 004 И ти ћеш и који су с тобом оставити наследство своје, које сам ти дао, и учинићу да служиш непријатељима својим у земљи које не познајеш; јер сте распалили огањ гнева мог, који ће горети до века. 024 JER 017 005 Овако вели Господ: Да је проклет човек који се узда у човека и који ставља тело себи за мишицу, а од Господа одступа срце његово. 024 JER 017 006 Јер ће бити као врес у пустињи, који не осећа кад дође добро, него стоји у пустињи, на сувим местима у земљи сланој и у којој се не живи. 024 JER 017 007 Благо човеку који се узда у Господа и коме је Господ узданица. 024 JER 017 008 Јер ће бити као дрво усађено крај воде и које низ поток пушта жиле своје, које не осећа кад дође припека, него му се лист зелени, и сушне године не брине се и не престаје рађати род. 024 JER 017 009 Срце је преварно више свега и опако: ко ће га познати? 024 JER 017 010 Ја Господ испитујем срца и искушавам бубреге, да бих дао свакоме према путевима његовим и по плоду дела његових. 024 JER 017 011 Као што јаребица лежи на јајима али не излеже, тако ко сабира богатство али с неправдом, у половини дана својих оставиће га и најпосле ће бити луд. 024 JER 017 012 Место је светиње наше престо славе, високо место од почетка. 024 JER 017 013 Надо Израиљева, Господе! Сви који Те остављају нека се посраме; који одступају од мене, нека се запишу на земљи, јер оставише извор воде живе, Господа. 024 JER 017 014 Исцели ме, Господе, и бићу исцељен; избави ме, и бићу избављен, јер си Ти хвала моја. 024 JER 017 015 Гле, они ми говоре: Где је реч Господња? Нека дође. 024 JER 017 016 А ја се не затезах ићи за Тобом као пастир, и дан жалосни не желех, Ти знаш; шта је год изашло из уста мојих, пред Тобом је. 024 JER 017 017 Не буди ми страх, Ти си уточиште моје у злу. 024 JER 017 018 Нека се посраме који ме гоне, а ја не; нека се они уплаше, а ја не; пусти на њих зли дан, и двоструким поломом поломи их. 024 JER 017 019 Овако ми рече Господ: Иди, и стани на врата синова народних, на која улазе цареви Јудини и на која излазе, и на свака врата јерусалимска. 024 JER 017 020 И реци им: Чујте реч Господњу, цареви Јудини и сви Јудејци и сви Јерусалимљани, који улазите на ова врата. 024 JER 017 021 Овако вели Господ: Чувајте се да не носите бреме у суботу и не уносите на врата јерусалимска. 024 JER 017 022 И не износите бремена из кућа својих у суботу, и никакав посао не радите, него светите суботу, као што сам заповедио оцима вашим. 024 JER 017 023 Али не послушаше нити пригнуше уха свог, него отврднуше вратом својим да не послушају и не приме науке. 024 JER 017 024 Ако ме послушате, говори Господ, да не носите бремена на врата овог града у суботу, него светите суботу не радећи у њу никакав посао, 024 JER 017 025 Тада ће улазити на врата града овог цареви и кнезови, који седе на престолу Давидовом, на колима и на коњима, они и кнезови њихови, Јудејци и Јерусалимљани, и стајаће овај град до века. 024 JER 017 026 И долазиће из градова Јудиних и из околине јерусалимске, и из земље Венијаминове, и из равнице и из гора и с југа, и доносиће жртве паљенице и приносе с даром и кадом, и жртве захвалне доносиће у дом Господњи. 024 JER 017 027 Ако ли ме не послушате да светите суботу и не носите бремена улазећи на врата јерусалимска у суботу, онда ћу распалити огањ на вратима његовим, који ће упалити дворове јерусалимске и неће се угасити. 024 JER 018 001 Реч која дође Јеремији од Господа говорећи: 024 JER 018 002 Устани, и сиђи у кућу лончареву, и онде ћу ти казати речи своје. 024 JER 018 003 Тада сиђох у кућу лончареву, и гле, он рађаше посао на свом колу. 024 JER 018 004 И поквари се у руци лончару суд који грађаше од кала, па начини изнова од њега други суд, како беше воља лончару да начини. 024 JER 018 005 Тада дође ми реч Господња говорећи: 024 JER 018 006 Не могу ли чинити од вас као овај лончар, доме Израиљев? Говори Господ; гле, шта је као у руци лончаревој, то сте ви у мојој руци, доме Израиљев. 024 JER 018 007 Кад бих рекао за народ и за царство да га истребим и разорим и затрем; 024 JER 018 008 Ако се обрати народ ода зла, за које бих рекао, и мени ће бити жао са зла које мишљах да му учиним. 024 JER 018 009 А кад бих рекао за народ и за царства да га сазидам и насадим; 024 JER 018 010 Ако учини шта је зло преда мном не слушајући глас мој, и мени ће бити жао добра које рекох да му учиним. 024 JER 018 011 Зато сада реци Јудејцима и Јерусалимљанима говорећи: Овако вели Господ: Ево спремам на вас зло, и мислим мисли на вас; вратите се, дакле, сваки са свог пута злог, и поправите путеве своје и дела своја. 024 JER 018 012 А они рекоше: Нема ништа од тога, него ћемо ићи за својим мислима и чинићемо сваки по мисли срца свог злог. 024 JER 018 013 Зато овако говори Господ: Питајте по народима је ли ко чуо такво шта? Грдило велико учини девојка Израиљева. 024 JER 018 014 Оставља ли снег ливански са стене моја поља? Остављају ли се воде студене, које теку? 024 JER 018 015 А народ мој мене заборави, кади таштини, и спотичу се на својим путевима, на старим стазама, да ходе стазама пута непоравњеног, 024 JER 018 016 Да бих обратио земљу њихову у пустош, на вечну срамоту, да се чуди ко год прође преко ње и маше главом својом. 024 JER 018 017 Као устоком разметнућу их пред непријатељем; леђа а не лице показаћу им у невољи њиховој. 024 JER 018 018 А они рекоше: Ходите да смислимо шта Јеремији, јер неће нестати закона свештенику ни савета мудрацу ни речи пророку; ходите, убијмо га језиком и не пазимо на речи његове. 024 JER 018 019 Пази на ме, Господе, и чуј глас мојих противника. 024 JER 018 020 Еда ли ће се зло вратити за добро, кад ми копају јаму? Опомени се да сам стајао пред Тобом говорећи за њихово добро, да бих одвратио гнев Твој од њих. 024 JER 018 021 Зато предај синове њихове глади и учини да изгину од мача, и жене њихове да буду сироте и удове, и мужеви њихови да се погубе, младиће њихове да побије мач у боју. 024 JER 018 022 Нека се чује вика из кућа њихових, кад доведеш на њих војску изненада; јер ископаше јаму да ме ухвате, и замке наместише ногама мојим. 024 JER 018 023 А Ти, Господе, знаш све што су наумили мени да ме убију, немој им опростити безакоња ни грех њихов избрисати испред себе; него нека попадају пред Тобом, у гневу свом ради супрот њима. 024 JER 019 001 Овако рече Господ: Иди и купи крчаг земљан у лончара с неколико старешина народних и старешина свештеничких. 024 JER 019 002 И отиди у долину сина Еномовог што је пред вратима источним, и онде прогласи речи које ћу ти казати. 024 JER 019 003 И реци: Чујте реч Господњу, цареви Јудини и становници јерусалимски; овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Ево, ја ћу пустити зло на то место да ће зујати уши свакоме ко га чује. 024 JER 019 004 Јер ме оставише и оскврнише ово место кадећи на њему другим боговима, којих не знаше ни они ни оци њихови, ни цареви Јудини, и напунише то место крви праве. 024 JER 019 005 И поградише висине Валу да сажижу синове своје огњем на жртве паљенице Валу, чега не заповедих нити о том говорих, нити ми на ум дође. 024 JER 019 006 Зато, ево, иде време, вели Господ, кад се ово место неће више звати Тофет, ни долина сина Еномовог, него крвна долина. 024 JER 019 007 Јер ћу уништити савет Јудин и јерусалимски на овом месту, и учинићу да падну од мача пред непријатељима својим и од руке оних који траже душу њихову, и мртва ћу телеса њихова дати за храну птицама небеским и зверима земаљским. 024 JER 019 008 И обратићу тај град у пустош и руг: ко год прође мимо њ, чудиће се и звиждаће за све муке његове. 024 JER 019 009 И учинићу да једу месо од својих синова и месо од својих кћери, и сваки ће јести месо од друга свог у невољи и тескоби, којом ће им досађивати непријатељи њихови и који траже душу њихову. 024 JER 019 010 Потом разбиј крчаг пред људима који ће ићи с тобом. 024 JER 019 011 И реци им: Овако вели Господ над војскама: Тако ћу разбити тај народ и тај град као што се разбије суд лончарски, који се не може више оправити, и у Тофету ће се погребавати, јер неће бити места за погребавање: 024 JER 019 012 Тако ћу учинити томе месту, вели Господ, и становницима његовим и учинићу тај град да буде као Тофет; 024 JER 019 013 И куће јерусалимске и куће царева Јудиних биће нечисте као место Тофет, све куће, где на крововима кадише свој војсци небеској и лише наливе другим боговима. 024 JER 019 014 Потом се врати Јеремија из Тофета куда га беше послао Господ да пророкује, и стаде у трему дома Господњег, и рече свему народу: 024 JER 019 015 Овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: Ево, ја ћу пустити на тај град и на све градове његове све зло које изрекох за њ, јер отврднуше вратом својим да не слушају речи моје. 024 JER 020 001 А Пасхор син Имиров, свештеник, који беше старешина у дому Господњем, чу Јеремију где пророкује те речи. 024 JER 020 002 И удари Пасхор пророка Јеремију, и метну га у тамницу на горњим вратима Венијаминовим уз дом Господњи. 024 JER 020 003 А сутрадан кад Пасхор изведе Јеремију из тамнице, рече му Јеремија: Господ ти наде име не Пасхор него Магор-Мисавив. 024 JER 020 004 Јер овако вели Господ: Ево, ја ћу пустити на те страх, на тебе и на све пријатеље твоје, који ће пасти од мача непријатеља својих, и очи ће твоје видети, и свега ћу Јуду дати у руке цару вавилонском, који ће их одвести у Вавилон, и побиће их мачем. 024 JER 020 005 И даћу све богатство тог града и сав труд његов и све што има драгоцено, и све благо царева Јудиних даћу непријатељима њиховим у руке, и разграбиће и узети и однети у Вавилон. 024 JER 020 006 И ти, Пасхоре, и сви који живе у твом дому отићи ћете у ропство; и доћи ћеш у Вавилон и онде ћеш умрети и онде ћеш бити погребен ти и сви пријатељи твоји, којима си пророковао лажно. 024 JER 020 007 Наговарао си ме, Господе, и дадох се наговорити; био си јачи од мене и надвладао си ме; на подсмех сам сваки дан, свак ми се подсмева. 024 JER 020 008 Јер од кад говорим, вапим, ради насиља и пустошења вичем, јер ми је реч Господња на поругу и на подсмех сваки дан. 024 JER 020 009 И рекох: Нећу Га више помињати, нити ћу више говорити у име Његово; али би у срцу мом као огањ разгорео, затворен у костима мојим, и уморих се задржавајући га, и не могох више. 024 JER 020 010 Јер чујем поруге од многих, страх од свуда: Прокажите да прокажемо; сви који беху у миру са мном, вребају да посрнем: Да ако се превари, те ћемо га надвладати и осветићемо му се. 024 JER 020 011 Али је Господ са мном као страшан јунак; зато они који ме гоне спотакнуће се и неће надвладати; посрамиће се врло; јер неће бити срећни, срамота вечна неће се заборавити. 024 JER 020 012 Зато, Господе над војскама, који кушаш праведника, који видиш бубреге и срце, дај да видим Твоју освету на њима, јер Теби казах парбу своју. 024 JER 020 013 Певајте Господу, хвалите Господа, јер избави душу сиромаху из руке зликовачке. 024 JER 020 014 Проклет да је дан у који се родих! Дан, у који ме роди мати моја, да није благословен! 024 JER 020 015 Проклет да је човек који јави оцу мом и врло га обрадова говорећи: Роди ти се син. 024 JER 020 016 И тај човек да би био као градови које Господ затре и не би Му жао! Нека слуша вику ујутру и вриску у подне, 024 JER 020 017 Што ме не усмрти у утроби материној да би ми мати моја била гроб, и утроба њена да би остала до века трудна. 024 JER 020 018 Зашто изиђох из утробе да видим муку и жалост и да се сврше у срамоти дани моји? 024 JER 021 001 Реч која дође Јеремији од Господа кад посла к њему цар Седекија Пасхора сина Мелхијиног и Софонију сина Масијиног свештеника, и поручи: 024 JER 021 002 Упитај Господа за нас, јер Навуходоносор, цар вавилонски, завојшти на нас; еда би нам учинио Господ по свим чудесима својим, да отиде од нас. 024 JER 021 003 А Јеремија им рече: Овако реците Седекији: 024 JER 021 004 Овако вели Господ Бог Израиљев: Ево, ја ћу окренути натраг оружје што је у вашим рукама, којим се бијете с царем вавилонским и с Халдејцима који су вас опколили иза зидова, и скупићу их усред тог града. 024 JER 021 005 И ја ћу војевати на вас руком подигнутом и мишицом крепком и гневом и јарошћу и жестином великом. 024 JER 021 006 И побићу становнике тог града, и људе и стоку; од помора великог помреће. 024 JER 021 007 А после, вели Господ, даћу Седекију цара Јудиног и слуге њихове и народ, оне који остану у том граду од помора, од мача и од глади, у руке Навуходоносору цару вавилонском и у руке непријатељима њиховим и у руке онима који траже душу њихову, те ће их побити мачем, неће их жалити ни штедети нити ће се смиловати. 024 JER 021 008 А народу том реци: Овако вели Господ: Ево ја стављам пред вас пут к животу и пут к смрти. 024 JER 021 009 Ко остане у том граду, погинуће од мача или од глади или од помора; а ко изађе и преда се Халдејцима који су вас опколили, остаће жив, и душа ће му бити место плена. 024 JER 021 010 Јер окретох лице своје томе граду на зло, а не на добро, говори Господ; у руке цару вавилонском биће предан, и он ће га спалити огњем. 024 JER 021 011 А за дом цара Јудиног чујте реч Господњу: 024 JER 021 012 Доме Давидов, тако вели Господ, судите свако јутро, и коме се отима избављајте га из руку насилникових да не изиђе као огањ гнев мој и разгори се да га нико не може угасити за злоћу дела ваших. 024 JER 021 013 Ево ме на тебе, који седиш у долини, као стена у равници, говори Господ, на вас, који говорите: Ко ће доћи на нас? И ко ће ући у станове наше? 024 JER 021 014 Јер ћу вас покарати по плоду дела ваших, вели Господ, и распалићу огањ у шуми његовој, који ће прождрети све што је око њега. 024 JER 022 001 Овако говори Господ: Сиђи у дом цара Јудиног, и реци онде ову реч, 024 JER 022 002 И кажи: Слушај реч Господњу, царе Јудин, који седиш на престолу Давидовом, ти и слуге твоје и народ твој, који улазите на ова врата. 024 JER 022 003 Овако вели Господ: Чините суд и правду, и коме се отима избављајте га из руку насилникових, и не чините криво иностранцу ни сироти ни удовици, и не чините им силу, и крв праву не проливајте на овом месту. 024 JER 022 004 Јер ако доиста узрадите ово, улазиће на врата овог дома цареви, који седе место Давида на престолу његовом, на колима и на коњима, они и слуге њихове и народ њихов. 024 JER 022 005 Ако ли не послушате ове речи, заклињем се собом, вели Господ, да ћу опустети тај дом. 024 JER 022 006 Јер овако вели Господ за дом цара Јудиног: Ти си ми Галад и врх ливански, али ћу те обратити у пустињу, у градове у којима се не живи. 024 JER 022 007 И спремићу на тебе затираче, сваког с оружјем, и посећи ће твоје красне кедре и побацати их у огањ. 024 JER 022 008 И многи ће народи пролазити мимо тај град, и говориће један другом: Зашто учини ово Господ од тог града великог? 024 JER 022 009 И рећи ће: Јер оставише завет Господа Бога свог, и клањаше се другим боговима и служише им. 024 JER 022 010 Не плачите за мртвим нити га жалите; него плачите за оним који одлази, јер се неће више вратити нити ће видети своје постојбине. 024 JER 022 011 Јер овако говори Господ о Салуму сину Јосије, цара Јудиног, који цароваше место Јосије оца свог, који отиде из овог места: неће се више вратити. 024 JER 022 012 Него ће умрети у месту куда га одведоше у ропство, и неће више видети ове земље. 024 JER 022 013 Тешко оном који гради своју кућу не по правди, и клети своје не по правици, који се служи ближњим својим низашта и плату за труд његов не даје му; 024 JER 022 014 Који говори: Саградићу себи велику кућу и простране клети; и разваљује себи прозоре, и облаже кедром и маже црвенилом. 024 JER 022 015 Хоћеш ли царовати кад се мешаш с кедром? Отац твој није ли јео и пио? Кад чињаше суд и правду, тада му беше добро. 024 JER 022 016 Даваше правицу сиромаху и убогоме, и беше му добро; није ли то познавати ме? Говори Господ. 024 JER 022 017 Али очи твоје и срце твоје иду само за твојим добитком и да проливаш крв праву и да чиниш насиље и кривду. 024 JER 022 018 Зато овако вели Господ за Јоакима сина Јосије цара Јудиног: Неће нарицати за њим: Јаох брате мој! Или: Јаох сестро! Неће нарицати за њим: Јаох господару! Или: Јаох славо његова! 024 JER 022 019 Погребом магарећим погрепшће се, извући ће се и бациће се иза врата јерусалимских. 024 JER 022 020 Изиђи на Ливан и вичи, и на Васану пусти глас свој, и вичи преко бродова, јер се сатрше сви који те љубе. 024 JER 022 021 Говорих ти у срећи твојој, а ти рече: Нећу да слушам; то је пут твој од детињства твог да не слушаш глас мој. 024 JER 022 022 Све ће пастире твоје однети ветар, и који те љуби отићи ће у ропство; тада ћеш се посрамити и постидети за сву злоћу своју. 024 JER 022 023 Ти седиш на Ливану, гнездо вијеш на кедрима, како ћеш бити љупка, кад ти дођу муке и болови као породиљи! 024 JER 022 024 Како сам ја жив, вели Господ, да би Хонија син Јоакима цара Јудиног био прстен печатни на десној руци мојој, и оданде ћу те отргнути. 024 JER 022 025 И даћу те у руке онима који траже душу твоју, и у руке онима којих се бојиш, у руке Навуходоносору цару вавилонском и у руке Халдејцима. 024 JER 022 026 И бацићу тебе и матер твоју која те је родила у земљу туђу, где се нисте родили, и онде ћете помрети. 024 JER 022 027 А у земљу у коју ћете желети да се вратите, нећете се вратити у њу. 024 JER 022 028 Је ли тај човек Хонија ништав идол изломљен? Је ли суд у коме нема милине? Зашто бише истерани, он и семе његово, и бачени у земљу, које не познају? 024 JER 022 029 О земљо, земљо, земљо! Чуј реч Господњу. 024 JER 022 030 Овако вели Господ: Запишите да ће тај човек бити без деце и да неће бити срећан до свог века; и нико неће бити срећан од семена његовог, који би седео на престолу Давидовом и још владао Јудом. 024 JER 023 001 Тешко пастирима који потиру и размећу стадо паше моје! Говори Господ. 024 JER 023 002 Зато овако вели Господ Бог Израиљев за пастире који пасу народ мој: Ви разметнусте овце моје и разагнасте их, и не обилазисте их; ево, ја ћу вас обићи за злоћу дела ваших, говори Господ. 024 JER 023 003 И остатак оваца својих ја ћу скупити из свих земаља у које их разагнах, и вратићу их у торове њихове, где ће се наплодити и умножити. 024 JER 023 004 И поставићу им пастире, који ће их пасти, да се не боје више и не плаше и да не погине ни једна, говори Господ. 024 JER 023 005 Гле, иду дани, говори Господ, у које ћу подигнути Давиду Клицу праведну, која ће царовати и бити срећна и чинити суд и правду на земљи. 024 JER 023 006 У Његове дане спашће се Јуда, и Израиљ ће становати у миру, и ово му је име којим ће се звати: Господ правда наша. 024 JER 023 007 Зато, ево, иду дани, говори Господ, у које се неће више говорити: Тако да је жив Господ, који је извео синове Израиљеве из земље мисирске; 024 JER 023 008 Него: Тако да је жив Господ, који је извео и довео семе дома Израиљевог из северне земље и из свих земаља у које их бејах разагнао. И они ће седети у својој земљи. 024 JER 023 009 Ради пророка пуца срце у мени, трепећу све кости моје, као пијан сам и као човек кога је освојило вино, Господа ради и Његових ради светих речи. 024 JER 023 010 Јер је земља пуна прељубочинаца, и с клетава тужи земља, посушише се паше у пустињи; трк је њихов зао и моћ њихова неправа. 024 JER 023 011 Јер и пророк и свештеник скврне је, налазим и у дому свом злоћу њихову, говори Господ. 024 JER 023 012 За то ће пут њихов бити као клизавица по тами, где ће попузнути и пасти; јер ћу пустити на њих зло, године похођења њиховог, говори Господ. 024 JER 023 013 У пророка самаријских видео сам безумље, пророковаху Валом, прелашћиваху народ мој Израиља; 024 JER 023 014 Али у пророка јерусалимских видим страхоту: чине прељубу и ходе у лажи, укрепљују руке зликовцима да се нико не врати од своје злоће; сви су ми као Содом, и становници његови као Гомор. 024 JER 023 015 Зато овако вели Господ над војскама о тим пророцима: Ево, ја ћу их нахранити пеленом и напојићу их жучи; јер од пророка јерусалимских изиђе оскврњење по свој земљи. 024 JER 023 016 Овако вели Господ над војскама: Не слушајте шта говоре пророци који вам пророкују; варају вас, говоре утваре свог срца, не из уста Господњих. 024 JER 023 017 Једнако говоре онима који не маре за ме: Господ је рекао: Имаћете мир; и свакоме који иде по мисли срца свог говоре: Неће доћи на вас зло. 024 JER 023 018 Јер ко је стајао у већу Господњем, и видео или чуо реч Његову? Ко је пазио на реч Његову и чуо? 024 JER 023 019 Ево, вихор Господњи, гнев, изићи ће вихор, који не престаје, пашће на главу безбожницима. 024 JER 023 020 Неће се одвратити гнев Господњи докле не учини и изврши шта је у срцу наумио; најпосле ћете разумети то сасвим. 024 JER 023 021 Не слах тих пророка, а они трчаше; не говорих им, а они пророковаше. 024 JER 023 022 Да су стајали у мом већу, тада би казивали моје речи народу мом, и одвраћали би их с пута њиховог злог и од злоће дела њихових. 024 JER 023 023 Јесам ли ја Бог из близа, говори Господ, а нисам Бог и из далека? 024 JER 023 024 Може ли се ко сакрити на тајно место да га ја не видим? Говори Господ; не испуњам ли ја небо и земљу? Говори Господ. 024 JER 023 025 Чујем шта говоре ти пророци који у име моје пророкују лаж говорећи: Снио сам, снио сам. 024 JER 023 026 Докле ће то бити у срцу пророцима који пророкују лаж, и превару срца свог пророкују? 024 JER 023 027 Који мисле да ће учинити да народ мој заборави име моје уза сне њихове, које приповедају један другом, као што заборавише оци њихови име моје уз Вала. 024 JER 023 028 Пророк који сни, нека приповеда сан; а у кога је реч моја, нека говори реч моју истинито; шта ће плева са пшеницом? Говори Господ. 024 JER 023 029 Није ли реч моја као огањ, говори Господ, и као маљ који разбија камен? 024 JER 023 030 За то, ево ме на те пророке, говори Господ, који краду моје речи један од другог. 024 JER 023 031 Ево ме на те пророке, вели Господ, који дижу језик свој и говоре: Он вели. 024 JER 023 032 Ево ме на оне који пророкују лажне сне, вели Господ, и приповедајући их заводе народ мој лажима својим и хитрином својом; а ја их нисам послао нити сам им заповедио; и неће ништа помоћи томе народу, говори Господ. 024 JER 023 033 Ако те запита овај народ или који пророк или свештеник говорећи: Како је бреме Господње? Тада им реци: Како бреме? Оставићу вас, говори Господ. 024 JER 023 034 А пророка и свештеника и народ који рече: Бреме Господње, ја ћу покарати тог човека и дом његов. 024 JER 023 035 Него овако говорите сваки ближњему свом и сваки брату свом: Шта одговори Господ? И: Шта рече Господ? 024 JER 023 036 А бремена Господњег не помињите више, јер ће свакоме бити бреме реч његова, јер изврћете речи Бога Живога, Господа над војскама, Бога нашег. 024 JER 023 037 Овако реци пророку: Шта ти одговори Господ? И шта ти рече Господ? 024 JER 023 038 Али кад кажете: Бреме Господње, зато овако вели Господ: Шта говорите ту реч: Бреме Господње, а ја слах к вама да вам кажу: Не говорите: Бреме Господње, 024 JER 023 039 Зато ево ме, ја ћу вас заборавити сасвим и одбацићу од себе вас и град који сам дао вама и оцима вашим. 024 JER 023 040 И навалићу на вас поругу вечну и срамоту вечну која се неће заборавити. 024 JER 024 001 Показа ми Господ, и гле, две котарице смокава намештене пред црквом Господњом, пошто Навуходоносор, цар вавилонски, зароби Јехонију сина Јоакимовог цара Јудиног, и кнезове Јудине, и дрводеље и коваче из Јерусалима и одведе их у Вавилон. 024 JER 024 002 У једној котарици беху смокве врло добре, какве беху ране смокве, а у другој котарици беху врло рђаве смокве, које се не могаху јести, тако беху рђаве. 024 JER 024 003 И рече ми Господ: Шта видиш, Јеремија? А ја рекох: Смокве, једне добре смокве, врло добре, а друге рђаве, врло рђаве, које се не могу јести, тако су рђаве. 024 JER 024 004 И дође ми реч Господња говорећи: 024 JER 024 005 Овако вели Господ Бог Израиљев: Какве су те смокве добре, тако ће ми бити добра ради робље Јудино, које одаслах из овог места у земљу халдејску. 024 JER 024 006 И обратићу очи своје на њих добра ради, и довешћу их опет у ову земљу, и сазидаћу их и нећу их разорити, и насадићу их и нећу их почупати. 024 JER 024 007 Јер ћу им дати срце да ме познају да сам ја Господ, и биће ми народ и ја ћу им бити Бог, јер ће се обратити к мени свим срцем својим. 024 JER 024 008 А какве су те рђаве смокве да се не могу јести, како су рђаве, таквим ћу, вели Господ, учинити Седекију цара Јудиног и кнезове његове и остатак Јерусалимљана који осташе у овој земљи и који живе у земљи мисирској. 024 JER 024 009 Учинићу да се потуцају по свим царствима земаљским на зло, да буду срамота и прича и руг и уклин по свим местима, куда их раселим. 024 JER 024 010 И послаћу на њих мач, глад и помор, докле се не истребе са земље, коју сам дао њима и оцима њиховим. 024 JER 025 001 Реч која дође Јеремији за сав народ Јудин четврте године Јоакима сина Јосијиног цара Јудиног, а то је прва година Навуходоносора цара вавилонског, 024 JER 025 002 Коју рече Јеремија пророк свему народу Јудином и свим становницима јерусалимским, говорећи: 024 JER 025 003 Од тринаесте године Јосије сина Амоновог цара Јудиног до данас, за ове двадесет и три године, долази ми реч Господња и говорих вам зарана једнако, али не послушасте. 024 JER 025 004 И сла вам Господ све слуге своје пророке зарана једнако, али не послушасте, нити пригнусте уха свог да бисте чули. 024 JER 025 005 И говораху: Вратите се сваки са свог пута злог и од злоће дела својих, па ћете остати у земљи коју даде Господ вама и оцима вашим од века до века. 024 JER 025 006 И не идите за другим боговима да им служите и да им се клањате и не гневите ме делом руку својих, и нећу вам учинити зла. 024 JER 025 007 Али ме не послушасте, говори Господ, него ме гневисте делом руку својих на своје зло. 024 JER 025 008 За то овако вели Господ над војскама: Што не послушасте моје речи, 024 JER 025 009 Ево, ја ћу послати по све народе северне, говори Господ, и по Навуходоносора цара вавилонског слугу свог, и довешћу их на ту земљу и на становнике њене, и на све те народе околне, које ћу затрти, и учинићу да буду чудо и подсмех и пустош вечна. 024 JER 025 010 И учинићу да нестане међу њима глас радостан и глас весео, глас жеников и глас невестин, лупа од жрвања и светлост од жишка. 024 JER 025 011 И сва ће та земља бити пустош и чудо, и ти ће народи служити цару вавилонском седамдесет година. 024 JER 025 012 А кад се наврши седамдесет година, онда ћу походити цара вавилонског и онај народ, говори Господ, за безакоње њихово, и земљу халдејску, и обратићу је у пустош вечну. 024 JER 025 013 И пустићу на ту земљу све што сам говорио о њој, све што је написано у овој књизи, што пророкова Јеремија за све народе. 024 JER 025 014 Јер ће велики народи и силни цареви и њих покорити; тада ћу им платити по делима њиховим и по оном што су чинили рукама својим. 024 JER 025 015 Јер овако ми рече Господ Бог Израиљев: Узми из моје руке чашу вина, овог гнева, и напој из ње све народе ка којима те ја пошаљем. 024 JER 025 016 Нека пију и смету се и полуде од оштрог мача који ћу ја послати међу њих. 024 JER 025 017 И узех чашу из руке Господу, и напојих све те народе, ка којима ме посла Господ: 024 JER 025 018 Јерусалим и градове Јудине и цареве његове и кнезове његове, да буду пустош и чудо и подсмех и уклин, као што је данас, 024 JER 025 019 Фараона цара мисирског и слуге његове и кнезове његове и сав народ његов, 024 JER 025 020 И сву мешавину, и све цареве земље Уза, све цареве земље филистејске, и Аскалон и Газу и Акарон и остатак од Азота, 024 JER 025 021 Едомце и Моавце и синове Амонове, 024 JER 025 022 И све цареве тирске и све цареве сидонске и цареве на острвима преко мора, 024 JER 025 023 Дедана и Тему и Вуза, и све који се с краја стрижу, 024 JER 025 024 И све цареве арапске и све цареве од мешавине који живе у пустињи, 024 JER 025 025 И све цареве зимријске, и све цареве еламске, и све цареве мидске, 024 JER 025 026 И све цареве северне, који су близу и који су далеко, како једног тако другог, и сва царства земаљска што су по земљи; а цар сисашки пиће после њих. 024 JER 025 027 И реци им: Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Пијте и опијте се, и бљујте и падајте, да не устанете од мача који ћу пустити међу вас. 024 JER 025 028 Ако ли не би хтели узети чашу из руке твоје да пију, тада им реци: Овако вели Господ над војскама: Заиста ћете пити. 024 JER 025 029 Јер ево почињем пуштати зло на град који се назива мојим именом, а ви ли ћете остати без кара? Нећете остати без кара, јер ћу дозвати мач на све становнике земаљске, говори Господ над војскама. 024 JER 025 030 Ти дакле пророкуј им све ове речи и реци им: Господ ће с висине рикнути, и из стана светиње своје пустиће глас свој, силно ће рикнути из стана свог, као они што газе грожђе подигнуће вику на све становнике земаљске. 024 JER 025 031 Проћи ће граја до краја земље, јер распру има Господ с народима, суди се са сваким телом, безбожнике ће дати под мач, говори Господ. 024 JER 025 032 Овако вели Господ над војскама: Ево, невоља ће поћи од народа до народа, и велик ће се вихор подигнути од крајева земаљских. 024 JER 025 033 И у онај ће дан бити од краја до краја земље побијени од Господа, неће бити оплакани, нити ће се покупити и погрепсти, биће гној по земљи. 024 JER 025 034 Ридајте, пастири, и вичите и ваљајте се по праху, главари стаду, јер се навршише ваши дани да будете поклани, и да се разаспете, и пашћете као скупоцен суд. 024 JER 025 035 И неће бити уточишта пастирима, ни избављења главарима од стада. 024 JER 025 036 Викаће пастири и ридаће главари од стада, јер ће потрти Господ пашу њихову. 024 JER 025 037 И развалиће се мирни торови од жестоког гнева Господњег. 024 JER 025 038 Као лавић оставио је шатор свој, јер ће земља њихова опустети од жестине насилникове и од љутог гнева његовог. 024 JER 026 001 У почетку царовања Јоакима, сина Јосијиног, цара Јудиног, дође ова реч од Господа говорећи: 024 JER 026 002 Овако говори Господ: Стани у трему дома Господњег, и говори свим градовима Јудиним, који долазе да се поклоне у дому Господњем, све речи које ти заповедам да им кажеш, не изостави ни речи, 024 JER 026 003 Не би ли послушали и вратили се сваки са свог злог пута, да ми се сажали са зла које им мислим учинити за злоћу дела њихових. 024 JER 026 004 Реци им дакле: Овако вели Господ: ако ме не послушате да ходите у мом закону који сам ставио пред вас, 024 JER 026 005 Да слушате речи слуга мојих пророка, које вам шаљем, које слах зарана једнако, али их не послушасте, 024 JER 026 006 Учинићу с домом овим као са Силомом, и град овај даћу у проклетство свим народима на земљи. 024 JER 026 007 А свештеници и пророци и сав народ чуше Јеремију где говори те речи у дому Господњем. 024 JER 026 008 И кад Јеремија изговори све што му Господ заповеди да каже свему народу, ухватише га свештеници и пророци и сав народ говорећи: Погинућеш. 024 JER 026 009 Зашто пророкова у име Господње говорећи: Овај ће дом бити као Силом, и овај ће град опустети да неће у њему нико живети? И скупи се сав народ на Јеремију у дом Господњи. 024 JER 026 010 А кнезови Јудини чувши то дођоше из дома царског у дом Господњи, и седоше пред нова врата Господња. 024 JER 026 011 И рекоше свештеници и пророци кнезовима и свему народу говорећи: Овај је човек заслужио смрт, јер пророкова против овог града, као што чусте својим ушима. 024 JER 026 012 Тада проговори Јеремија свим кнезовима и свему народу говорећи: Господ ме посла да пророкујем против овог дома и против овог града све што чусте. 024 JER 026 013 Зато поправите путеве своје и дела своја, и послушајте реч Господа Бога свог, и сажалиће се Господу са зла које је изрекао за вас. 024 JER 026 014 А ја, ево сам у вашим рукама, чините од мене шта мислите да је добро и право. 024 JER 026 015 Али знајте зацело, ако ме убијете, крв праву свалићете на се и на овај град и на становнике његове, јер доиста Господ ме посла к вама да говорим све ове речи, да чујете. 024 JER 026 016 Тада рекоше кнезови и сав народ свештеницима и пророцима: Није овај човек заслужио смрт, јер нам је говорио у име Господа Бога нашег. 024 JER 026 017 И усташе неки од старешина земаљских, и проговорише свему збору народном и рекоше: 024 JER 026 018 Михеј Морашћанин пророкова у време Језекије, цара Јудиног, и говори свему народу Јудином и рече: Овако вели Господ над војскама: Сион ће се преорати као њива и град ће Јерусалим бити гомила камења, и гора овог дома висока шума. 024 JER 026 019 Је ли га зато убио Језекија, цар Јудин и сав Јуда? Није ли се побојао Господа и молио се Господу? И Господу се сажали ради зла које беше изрекао на њих; ми дакле чинимо велико зло душама својим. 024 JER 026 020 И још беше један који пророкова у име Господње, Урија син Семајин из Киријат-Јарима; он пророкова против овог града и против ове земље исто онако као Јеремија. 024 JER 026 021 И кад чу цар Јоаким и све војводе његове и сви кнезови речи његове, тражи га цар да га убије; а Урија чувши побоја се и побеже и дође у Мисир. 024 JER 026 022 А цар Јоаким посла неке у Мисир, Елнатана сина Аховоровог и друге с њим. 024 JER 026 023 И они изведоше Урију из Мисира и доведоше к цару Јоакиму, и уби га мачем, и баци тело његово у гробље простог народа. 024 JER 026 024 Али рука Ахикама, сина Сафановог, би уз Јеремију, те га не предаше у руке народу да га погубе. 024 JER 027 001 У почетку царовања Јоакима сина Јосијиног цара Јудиног дође ова реч Јеремији од Господа говорећи: 024 JER 027 002 Овако ми рече Господ: Начини себи свезе и јарам, и метни себи око врата. 024 JER 027 003 По том пошљи их цару едомском и цару моавском и цару синова Амонових и цару тирском и цару сидонском, по посланицима који ће доћи у Јерусалим к Седекији цару Јудином. 024 JER 027 004 И наручи им нека кажу својим господарима: Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: овако реците својим господарима: 024 JER 027 005 Ја сам створио земљу и људе и стоку, што је по земљи, силом својом великом и мишицом својом подигнутом; и дајем је коме ми је драго. 024 JER 027 006 И сада ја дадох све те земље у руке Навуходоносору цару вавилонском слузи свом, дадох му и зверје пољско да му служи. 024 JER 027 007 И сви ће народи служити њему и сину његовом и унуку његовом докле дође време и његовој земљи, и велики народи и силни цареви покоре га. 024 JER 027 008 А који народ или царство не би хтео служити Навуходоносору цару вавилонском, и не би хтео савити врата свог у јарам цара вавилонског, такав ћу народ походити мачем и глађу и помором, говори Господ, докле их не истребим руком његовом. 024 JER 027 009 Не слушајте дакле пророка својих ни врача својих ни сањача својих ни гатара својих ни бајача својих, који вам говоре и веле: Нећете служити цару вавилонском. 024 JER 027 010 Јер вам они лаж пророкују, како бих вас далеко одвео из земље ваше и изагнао вас да изгинете. 024 JER 027 011 А народ који би савио врат свој под јарам цара вавилонског и служио му, оставићу га на земљи његовој, говори Господ, да је ради и станује у њој. 024 JER 027 012 И Седекији цару Јудином рекох све ово говорећи: Савијте врат свој под јарам цара вавилонског и служите њему и народу његовом, па ћете остати живи. 024 JER 027 013 Зашто да погинете ти и народ твој од мача и од глади и од помора, како рече Господ за народ који не би служио цару вавилонском? 024 JER 027 014 Не слушајте, дакле, шта говоре пророци који вам кажу и веле: Нећете служити цару вавилонском, јер вам они пророкују лаж. 024 JER 027 015 Јер их ја нисам послао, говори Господ, него лажно пророкују у моје име, како бих вас прогнао да изгинете и ви и пророци који вам пророкују. 024 JER 027 016 И свештеницима и свему народу говорих и рекох: Овако вели Господ: не слушајте шта говоре ваши пророци који вам пророкују говорећи: Ево, посуђе дома Господњег вратиће се из Вавилона скоро. Јер вам они пророкују лаж. 024 JER 027 017 Не слушајте их; служите цару вавилонском, и остаћете живи; зашто тај град да опусти? 024 JER 027 018 Ако ли су пророци и ако је реч Господња у њих, нека моле Господа над војскама да судови што су остали у дому Господњем и у дому цара Јудиног и у Јерусалиму не отиду у Вавилон. 024 JER 027 019 Јер овако вели Господ над војскама за ступове и за море и за подножја и за друге судове што су остали у том граду, 024 JER 027 020 Којих не узе Навуходоносор цар вавилонски кад одведе у ропство Јехонију сина Јоакимовог, цара Јудиног, из Јерусалима у Вавилон, и све главаре Јудине и јерусалимске; 024 JER 027 021 Јер овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев, за судове што осташе у дому Господњем и у дому цара Јудиног у Јерусалиму: 024 JER 027 022 У Вавилон ће се однети и онде ће бити до дана кад ћу их походити, вели Господ, кад ћу их донети и вратити на ово место. 024 JER 028 001 А исте године, у почетку царовања Седекије цара Јудиног, четврте године, петог месеца, рече ми Ананија син Азоров, пророк из Гаваона, у дому Господњем пред свештеницима и свим народом говорећи: 024 JER 028 002 Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Сломих јарам цара вавилонског. 024 JER 028 003 До две године ја ћу вратити на ово место све судове дома Господњег, које узе Навуходоносор цар вавилонски одавде и однесе у Вавилон. 024 JER 028 004 И Јехонију сина Јоакимовог цара Јудиног и све робље Јудино што оде у Вавилон, ја ћу довести опет на ово место, говори Господ, јер ћу сломити јарам цара вавилонског. 024 JER 028 005 Тада рече Јеремија пророк Ананији пророку пред свештеницима и пред свим народом, који стајаше у дому Господњем. 024 JER 028 006 Рече Јеремија пророк: Амин, да Господ учини тако, да Господ испуни твоје речи што си пророковао да би вратио судове дома Господњег и све робље из Вавилона на ово место. 024 JER 028 007 Али чуј ову реч коју ћу ја казати пред тобом и пред свим народом: 024 JER 028 008 Пророци који су били пре мене и пре тебе од старине, они пророковаше многим земљама и великим царствима рат и невољу и помор. 024 JER 028 009 Пророк који прориче мир, кад се збуде реч тог пророка, онда се познаје тај пророк да га је заиста послао Господ. 024 JER 028 010 Тада Ананија пророк скиде јарам с врата Јеремији пророку и сломи га. 024 JER 028 011 И рече Ананија пред свим народом говорећи: Овако вели Господ: Овако ћу сломити јарам Навуходоносора, цара вавилонског, до две године с врата свих народа. И оде пророк Јеремија својим путем. 024 JER 028 012 Али дође реч Господња Јеремији, пошто сломи Ананија пророк јарам с врата Јеремији пророку, и рече: 024 JER 028 013 Иди и кажи Ананији и реци: Овако вели Господ: Сломио си јарам дрвени, али начини место њега гвозден јарам. 024 JER 028 014 Јер овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: гвозден ћу јарам метнути на врат свим тим народима да служе Навуходоносору, цару вавилонском, и служиће му, дао сам му и зверје пољско. 024 JER 028 015 Потом рече Јеремија пророк Ананији пророку: Чуј, Ананија; није те послао Господ, а ти си учинио да се народ овај поузда у лаж. 024 JER 028 016 Зато овако вели Господ: Ево, ја ћу те скинути са земље, ове године ти ћеш умрети; јер си казивао одмет од Господа. 024 JER 028 017 И умре пророк Ананија те године седмог месеца. 024 JER 029 001 А ово су речи у посланици коју посла пророк Јеремија из Јерусалима к остатку старешина заробљених и свештеницима и пророцима и свему народу што га пресели Навуходоносор из Јерусалима у Вавилон, 024 JER 029 002 Пошто отиде из Јерусалима цар Јехонија и царица и дворани и кнезови Јудини и јерусалимски, и дрводеље и ковачи. 024 JER 029 003 По Еласи, сину Сафановом, и Гемарији сину Хелкијином, које сла Седекија цар Јудин у Вавилон к Навуходоносору цару вавилонском; и у књизи говораше: 024 JER 029 004 Овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев, свему робљу које преселих из Јерусалима у Вавилон: 024 JER 029 005 Градите куће и седите у њима; садите вртове и једите род њихов; 024 JER 029 006 Жените се и рађајте синове и кћери; и синове своје жените, и кћери своје удајте, нека рађају синове и кћери, и множите се ту и не умањујте се. 024 JER 029 007 И тражите добро граду, у који вас преселих, и молите се за њ Господу, јер у добру његовом биће вама добро. 024 JER 029 008 Јер овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Немојте да вас варају ваши пророци што су међу вама и ваши врачи, и не гледајте на сне своје што сањате. 024 JER 029 009 Јер вам они лажно пророкују у моје име, ја их нисам послао, говори Господ. 024 JER 029 010 Јер овако вели Господ: Кад се наврши у Вавилону седамдесет година, походићу вас, и извршићу вам добру реч своју да ћу вас вратити на ово место. 024 JER 029 011 Јер ја знам мисли које мислим за вас, говори Господ, мисли добре а не зле, да вам дам последак какав чекате. 024 JER 029 012 Тада ћете ме призивати и ићи ћете и молићете ми се, и услишићу вас. 024 JER 029 013 И тражићете ме, и наћи ћете ме, кад ме потражите свим срцем својим. 024 JER 029 014 И даћу вам се да ме нађете, говори Господ, и вратићу робље ваше, и сабраћу вас из свих народа и из свих места у која сам вас разагнао, говори Господ, и довешћу вас опет на место, одакле сам вас иселио. 024 JER 029 015 Јер рекосте: Господ нам подиже пророке у Вавилону. 024 JER 029 016 Јер, овако вели Господ за цара који седи на престолу Давидовом и за сав народ који стоји у овом граду, за браћу вашу што не отидоше с вама у ропство. 024 JER 029 017 Овако вели Господ над војскама: Ево, ја ћу пустити на њих мач, глад и помор, и учинићу их да буду као смокве рђаве, које се не могу јести, како су рђаве. 024 JER 029 018 И гонићу их мачем и глађу и помором, и учинићу да се потуцају по свим царствима земаљским, да буду уклин и чудо и подсмех и руг у свих народа, у које их пошаљем. 024 JER 029 019 Јер не послушаше моје речи, говори Господ, кад слах к њима слуге своје пророке зарана једнако; али не послушасте, говори Господ. 024 JER 029 020 Слушајте, дакле, реч Господњу ви сви заробљени, које послах из Јерусалима у Вавилон. 024 JER 029 021 Овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев, за Ахава сина Колајиног и за Седекију сина Масијиног, који вам пророкују у моје име лаж: ево, ја ћу их предати у руке Навуходоносору цару вавилонском, да их побије на ваше очи. 024 JER 029 022 И од њих ће се узети уклин међу све робље Јудино што је у Вавилону, те ће говорити: Господ да учини од тебе као од Седекије и као од Ахава, које испече цар вавилонски на огњу. 024 JER 029 023 Јер учинише грдило у Израиљу чинећи прељубу са женама ближњих својих и говорећи лаж на моје име, што им не заповедих; ја знам то, и сведок сам, говори Господ. 024 JER 029 024 И Семаји из Нелама реци говорећи: 024 JER 029 025 Овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев, говорећи: Што си у своје име послао књиге свему народу који је у Јерусалиму, и Софонији сину Масијином свештенику и свим свештеницима, говорећи: 024 JER 029 026 Господ те постави свештеником на место Јодаја свештеника, да пазите у дому Господњем на сваког човека безумног и који се гради пророк, да их мећеш у тамницу и у кладе. 024 JER 029 027 Зашто, дакле, не укори Јеремије Анатоћанина, који се гради пророк међу вама? 024 JER 029 028 Јер посла к нама у Вавилон и поручи: Дуго ће трајати; градите куће и седите у њима, и садите вртове и једите род њихов. 024 JER 029 029 И Софонија свештеник прочита ту књигу пред пророком Јеремијом. 024 JER 029 030 И дође реч Господња Јеремији говорећи: 024 JER 029 031 Пошаљи ка свему робљу и поручи: Овако вели Господ за Семају из Нелама; што вам пророкује Семаја, а ја га не послах, и чини да се уздате у лаж, 024 JER 029 032 Зато овако вели Господ: Ево, ја ћу походити Семају Неламљанина и семе његово, неће од њега нико остати у овом народу нити ће видети добра што ћу ја учинити народу свом, говори Господ, јер казива одмет од Господа. 024 JER 030 001 Реч која дође Јеремији од Господа говорећи: 024 JER 030 002 Овако вели Господ Бог Израиљев говорећи: Напиши у књигу све речи које ти говорих. 024 JER 030 003 Јер ево иду дани, говори Господ, кад ћу повратити робље народа свог Израиља и Јуде, говори Господ, и довешћу их натраг у земљу коју сам дао оцима њиховим, и држаће је. 024 JER 030 004 И ово су речи које рече Господ за Израиља и Јуду. 024 JER 030 005 Јер овако вели Господ: Чусмо вику од препадања, страха, а мира нема. 024 JER 030 006 Питајте и видите, еда ли мушко рађа? Зашто, дакле, видим где се сваки човек држи рукама својим за бедра своја као породиља и у свих се променила лица и побледела? 024 JER 030 007 Јаох! Јер је велик овај дан, није било таквог, и време је муке Јаковљеве, ипак ће се избавити из ње. 024 JER 030 008 Јер у тај дан, говори Господ над војскама, сломићу јарам његов с врата твог, и свезе твоје покидаћу; и неће га више туђини нагонити да им служи. 024 JER 030 009 Него ће служити Господу Богу свом и Давиду цару свом, ког ћу им подигнути. 024 JER 030 010 Ти се дакле не бој, Јакове слуго мој, говори Господ, и не плаши се, Израиљу; јер, ево, ја ћу те избавити из далеке земље, и семе твоје из земље ропства твог, и Јаков ће се вратити и почивати, и биће миран, и нико га неће плашити. 024 JER 030 011 Јер сам ја с тобом, говори Господ, да те избавим; и учинићу крај свим народима, међу које сам те расејао, али теби нећу учинити краја, него ћу те покарати с мером, а нећу те оставити са свим без кара. 024 JER 030 012 Јер овако вели Господ: Смртан је полом твој и рана твоја љута. 024 JER 030 013 Нема никога који би се примио твоје ствари да те лечи, нема лека који би ти помогао. 024 JER 030 014 Сви који те љубе заборавише те, не траже те, јер те ударих ударцем непријатељским, каром жестоким, за мноштво безакоња твог, за силне грехе твоје. 024 JER 030 015 Зашто вичеш ради ране своје, смртног бола свог? За мноштво безакоња твог, за силне грехе твоје чиним ти то. 024 JER 030 016 Али сви који те прождиру, прождреће се, и непријатељи твоји свиколики отићи ће у ропство, и који те газе, биће погажени, и све који те плене, даћу их да се оплене. 024 JER 030 017 Јер ћу те исцелити, и ране ћу ти излечити, говори Господ, јер те зваше отераном: Сионом, ког нико не тражи. 024 JER 030 018 Овако вели Господ: Ево, ја ћу повратити из ропства шаторе Јаковљеве и смиловаћу се на станове његове; и град ће се сазидати на месту свом, и двор ће стајати на свој начин. 024 JER 030 019 И из њих ће излазити хвале и глас људи веселих, јер ћу их умножити, и неће се умањивати, и узвисићу их, и неће се понизити. 024 JER 030 020 И синови ће његови бити као пре, и збор ће његов бити утврђен преда мном, и походићу све који му чине силу. 024 JER 030 021 И кнез ће њихов бити од њих, и владалац ће њихов излазити исред њих; и даћу му да приступа, и приступаће к мени; јер ко је тај који се усуђује приступити к мени? Говори Господ. 024 JER 030 022 И бићете ми народ, и ја ћу вам бити Бог. 024 JER 030 023 Гле, вихор Господњи, гнев, изићи ће, вихор, који не престаје, пашће на главу безбожницима. 024 JER 030 024 Неће се повратити жестоки гнев Господњи докле не учини и изврши шта је наумио у срцу свом; на послетку ћете разумети то. 024 JER 031 001 У то време, говори Господ, ја ћу бити Бог свим породицама Израиљевим, и они ће ми бити народ. 024 JER 031 002 Овако вели Господ: Народ што оста од мача нађе милост у пустињи, кад иђах да дам одмор Израиљу. 024 JER 031 003 Одавна ми се јављаше Господ. Љубим те љубављу вечном, зато ти једнако чиним милост. 024 JER 031 004 Опет ћу те сазидати, и бићеш сазидана, девојко Израиљева, опет ћеш се веселити бубњевима својим, и излазићеш са збором играчким. 024 JER 031 005 Опет ћеш садити винограде на брдима самаријским, садиће виноградари и јешће род. 024 JER 031 006 Јер ће доћи дан кад ће викати чувари на гори Јефремовој: Устаните, да идемо на Сион, ка Господу Богу свом. 024 JER 031 007 Јер овако вели Господ: Певајте весело ради Јакова, и подвикујте ради главе народима; јављајте, хвалите и говорите: Спаси, Господе, народ свој, остатак Израиљев. 024 JER 031 008 Ево, ја ћу их довести из земље северне, и сабраћу их с крајева земаљских, и слепог и хромог, и трудну и породиљу, све заједно, збор велики вратиће се овамо. 024 JER 031 009 Ићи ће плачући, и с молитвама ћу их довести натраг; водићу их покрај потока правим путем, на коме се неће спотицати; јер сам Отац Израиљу, и Јефрем је првенац мој. 024 JER 031 010 Чујте, народи, реч Господњу, и јављајте по далеким острвима и реците: Који расеја Израиља, скупиће га, и чуваће га као пастир стадо своје. 024 JER 031 011 Јер искупи Господ Јакова, и избави га из руку јачег од њега. 024 JER 031 012 И доћи ће и певаће на висини сионској, и стећи ће се к добру Господњем, к житу, к вину и к уљу, к јагањцима и теоцима; и душа ће им бити као врт заливен, и неће више тужити. 024 JER 031 013 Тада ће се веселити девојка у колу, и момци и старци заједно, и променићу жалост њихову на радост, и утешићу их, и развеселићу их по жалости њиховој. 024 JER 031 014 И напитаћу свештеницима душу претилином, и народ ће се мој наситити добра мог, говори Господ. 024 JER 031 015 Овако вели Господ: Глас у Рами чу се, нарицање и плач велики; Рахиља плаче за децом својом, неће да се утеши за децом својом, јер их нема. 024 JER 031 016 Овако вели Господ: Устави глас свој од плача и очи своје од суза, јер има плата делу твом, говори Господ, и они ће се вратити из земље непријатељске. 024 JER 031 017 И имаш наду за последак, говори Господ, да ће се вратити синови твоји на међе своје. 024 JER 031 018 Чујем доиста Јефрема где тужи: Покарао си ме, те сам покаран као јуне неуко; обрати ме да се обратим, јер си Ти Господ Бог мој. 024 JER 031 019 Јер пошто се обратих, покајах се; и пошто се научих, ударих се по бедру; јер се посрамих и стидим се што носим срамоту младости своје. 024 JER 031 020 Није ли ми Јефрем мио син? Није ли дете предраго? Од кад говорих против њега, једнако га се опомињем; зато је срце моје устрептало њега ради, доиста ћу се смиловати на њ, говори Господ. 024 JER 031 021 Подигни знаке, нанеси гомиле камења, запамти пут којим си ишла; врати се, девојко Израиљева, врати се у градове своје. 024 JER 031 022 Докле ћеш лутати, кћери одметнице! Јер је Господ учинио нешто ново на земљи: жена ће опколити човека. 024 JER 031 023 Овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: Још ћу ову реч говорити у земљи Јудиној и у градовима његовим кад натраг доведем робље њихово: Господ да те благослови, стане правде, света горо! 024 JER 031 024 Јер ће се населити у њој Јуда, и сви градови његови, и ратари и који иду за стадом. 024 JER 031 025 Јер ћу напојити уморну душу, и наситити сваку клонулу душу. 024 JER 031 026 У том се пробудих и погледах, и сан ми беше сладак. 024 JER 031 027 Ево иду дани, говори Господ, кад ћу засејати дом Израиљев и дом Јудин семеном човечијим и семеном од стоке. 024 JER 031 028 И као што сам пазио на њих да их истребљујем и разваљујем, и кварим и затирем и мучим, тако ћу пазити на њих да их сазидам и посадим, говори Господ. 024 JER 031 029 У те дане неће се више говорити: Оци једоше кисело грожђе, а синовима трну зуби. 024 JER 031 030 Него ће сваки за своје грехе погинути; ко год једе кисело грожђе, томе ће зуби трнути. 024 JER 031 031 Ево, иду дани, говори Господ, кад ћу учинити с домом Израиљевим и с домом Јудиним нов завет, 024 JER 031 032 Не као онај завет, који учиних с оцима њиховим, кад их узех за руку да их изведем из земље мисирске, јер онај завет мој они покварише, а ја им бејах муж, говори Господ. 024 JER 031 033 Него ово је завет што ћу учинити с домом Израиљевим после ових дана, говори Господ: метнућу завет свој у њих, и на срцу њиховом написаћу га, и бићу им Бог и они ће ми бити народ. 024 JER 031 034 И неће више учити пријатељ пријатеља ни брат брата говорећи: Познајте Господа; јер ће ме знати сви од малог до великог, говори Господ; јер ћу им опростити безакоња њихова, и грехе њихове нећу више помињати. 024 JER 031 035 Овако вели Господ, који даје сунце да светли дању, и уредбе месецу и звездама да светле ноћу, који раскида море и буче вали његови, коме је име Господ над војскама: 024 JER 031 036 Ако тих уредби нестане испред мене, говори Господ, и семе ће Израиљево престати бити народ преда мном на век. 024 JER 031 037 Овако вели Господ: Ако се може измерити небо горе и извидети темељи земаљски доле, тада ћу и ја одбацити све семе Израиљево за све што су учинили, вели Господ. 024 JER 031 038 Ево иду дани, говори Господ, у које ће се сазидати Господу овај град од куле Ананеилове до врата на углу. 024 JER 031 039 И још ће даље отићи уже мерачко до хума Гарива и обрнуће се на Гоат. 024 JER 031 040 И сва долина од мртвих телеса и пепела, и сва поља све до потока Кедрона, до угла коњских врата к истоку, биће светиња Господу; неће се развалити ни потрти довека. 024 JER 032 001 Реч која дође Јеремији од Господа десете године Седекије цара Јудиног, које је осамнаеста година Навуходоносорова; 024 JER 032 002 А тада војска цара вавилонског беше опколила Јерусалим, и пророк Јеремија беше затворен у трему од тамнице, која беше у двору цара Јудиног. 024 JER 032 003 Јер га затвори Седекија, цар Јудин, говорећи: Зашто да пророкујеш говорећи: Овако вели Господ: Ево, ја ћу предати тај град у руке цару вавилонском и узеће га? 024 JER 032 004 И Седекија цар Јудин неће утећи из руку халдејских, него ће зацело бити предан у руке цару вавилонском, и уста ће овог говорити с устима оног, очи ће се овог видети с очима оног. 024 JER 032 005 И одвешће Седекију у Вавилон, те ће остати онде докле га не походим, говори Господ; ако се бијете с Халдејцима, нећете бити срећни. 024 JER 032 006 Рече, дакле, Јеремија: Дође ми реч Господња говорећи: 024 JER 032 007 Ево, Анамеило, син Салума стрица твог, иде к теби да ти каже: Купи њиву моју што је у Анатоту, јер ти имаш по сродству право да је купиш. 024 JER 032 008 И дође к мени Анамеило, син стрица мог, по речи Господњој у трем од тамнице, и рече ми: Хајде купи моју њиву што је у Анатоту у земљи Венијаминовој, јер теби припада по наследству и ти имаш право откупити је; купи. И разумех да је реч Господња. 024 JER 032 009 И купих од Анамеила, сина стрица свог ту њиву која је у Анатоту, и измерих му новце, седамнаест сикала сребра. 024 JER 032 010 И написах књигу, и запечатих, и узех сведоке измеривши новце на меру. 024 JER 032 011 И узех књигу о куповини запечаћену по закону и уредбама, и отворену, 024 JER 032 012 И дадох књигу о куповини Варуху, сину Нирије сина Масијиног, пред Анамеилом братучедом својим и пред сведоцима који се потписаше на књизи о куповини и пред свим Јудејцима који сеђаху у трему од тамнице. 024 JER 032 013 И заповедих Варуху пред њима говорећи: 024 JER 032 014 Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Узми ову књигу, књигу о куповини, запечаћену и ову књигу отворену, и метни их у земљан суд да остану дуго времена. 024 JER 032 015 Јер овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Још ће се куповати куће и њиве и виногради у овој земљи. 024 JER 032 016 И давши књигу о куповини Варуху, сину Ниријином, помолих се Господу говорећи: 024 JER 032 017 Ах, Господе Господе! Ето, Ти си створио небо и земљу силом својом великом и мишицом својом подигнутом; ништа није Теби тешко. 024 JER 032 018 Чиниш милост на хиљадама, и враћаш за безакоње отачко у недра синовима њиховим након њих; Боже велики, силни, коме је име Господ над војскама; 024 JER 032 019 Велики у намерама и силни у делима; јер су очи Твоје отворене на све путеве људске да даш свакоме према путевима његовим и према плоду дела његових; 024 JER 032 020 Који си чинио знаке и чудеса до данас у земљи мисирској и у Израиљу и међу свим људима, и стекао си себи име како је данас; 024 JER 032 021 Јер си извео народ свој Израиља из земље мисирске знацима и чудесима и руком крепком и мишицом подигнутом и страхотом великом; 024 JER 032 022 И дао си им ову земљу, за коју се закле оцима њиховим да ћеш им је дати, земљу где тече млеко и мед. 024 JER 032 023 Али ушавши у њу и наследивши је не послушаше глас Твој, и по Твом закону не ходише, и шта си им год заповедио да чине, не чинише, зато си учинио те их снађе све ово зло. 024 JER 032 024 Ево, опкопи дођоше до града да га узму; и од мача и глади и помора град ће се дати у руке Халдејцима који га бију; и шта си год рекао, збива се, ето видиш. 024 JER 032 025 А Ти ми велиш, Господе, Господе: Купи ту њиву за новце и узми сведоке, а град се предаје у руке Халдејцима. 024 JER 032 026 Тада дође реч Господња Јеремији говорећи: 024 JER 032 027 Гле, ја сам Господ Бог сваког тела, еда ли је мени шта тешко? 024 JER 032 028 За то овако вели Господ: Ево ја дајем тај град у руке Халдејцима и у руке Навуходоносору цару вавилонском да га узме. 024 JER 032 029 И Халдејци који бију тај град ући ће у њ, и упалиће огњем тај град и спалиће га и куће где на крововима кадише Валу и ливаше наливе боговима другим да би ме разгневили. 024 JER 032 030 Јер синови Израиљеви и синови Јудини чинише од детињства свог само шта је зло преда мном, и синови Израиљеви само ме гневише делима руку својих, говори Господ. 024 JER 032 031 Јер тај град беше ми на гнев и на срдњу откад га сазидаше до данас да бих га одбацио испред себе, 024 JER 032 032 За све зло синова Израиљевих и синова Јудиних што чинише гневећи ме, они, цареви њихови, кнезови њихови, свештеници њихови и пророци њихови, Јудејци и Јерусалимљани. 024 JER 032 033 И окренуше ми леђа, а не лице, и кад их учах за рана једнако, не послушаше да би примили науку. 024 JER 032 034 Него метнуше своје гадове у дом који се зове мојим именом и оскврнише га. 024 JER 032 035 И саградише висине Валу што су у долини сина Еномовог да воде синове своје и кћери своје Молоху, што им ја не заповедих нити ми дође на ум, да би чинили тај гад, и тако Јуду наводили на грех. 024 JER 032 036 Али зато опет овако вели Господ Бог Израиљев за тај град за који велите да ће се дати у руке цару вавилонском од мача и глади и помора: 024 JER 032 037 Ево, ја ћу их сабрати из свих земаља у које их разагнах у гневу свом и у јарости својој и у великој љутини, и довешћу их опет на ово место и учинити да наставају без страха. 024 JER 032 038 И биће ми народ и ја ћу им бити Бог. 024 JER 032 039 И даћу им једно срце и један пут да би ме се бојали увек на добро своје и синова својих након њих. 024 JER 032 040 И учинићу с њима завет вечан, да се нећу одвратити од њих чинећи им добро, и даћу им страх свој у срце да не одступе од мене. 024 JER 032 041 И радоваћу им се чинећи им добро и засадићу их у овој земљи тврдо свим срцем својим и свом душом својом. 024 JER 032 042 Јер овако вели Господ: Као што сам довео на тај народ све ово зло велико, тако ћу довести на њих све добро које им обричем. 024 JER 032 043 Тада ће се куповати њиве у овој земљи, за коју ви кажете да је пуста и да нема у њој ни живинчета и да је дана у руке Халдејцима. 024 JER 032 044 Куповаће њиве за новце, и писаће књиге и печатити и узимати сведоке у земљи Венијаминовој и по околини јерусалимској и у градовима Јудиним и у градовима по горама и у градовима по равници и у градовима јужним, јер ћу повратити робље њихово, говори Господ. 024 JER 033 001 И дође реч Господња Јеремији други пут док још беше затворен у трему од тамнице, говорећи: 024 JER 033 002 Овако вели Господ који чини то, Господ који удешава и потврђује то, коме је име Господ: 024 JER 033 003 Зови ме, и одазваћу ти се, и казаћу ти велике и тајне ствари, за које не знаш. 024 JER 033 004 Јер овако вели Господ Бог Израиљев за домове овог града и за домове царева Јудиних који ће се развалити опкопима и мачем, 024 JER 033 005 И за оне који дођоше да се бију с Халдејцима, али ће их напунити мртвим телесима људи које ћу побити у гневу свом и у јарости својој одвративши лице своје од тога града за сву злоћу њихову; 024 JER 033 006 Ево, ја ћу га исцелити и здравље му дати, исцелићу их и показаћу им обиље мира, постојаног мира. 024 JER 033 007 Јер ћу повратити робље Јудино и робље Израиљево, и сазидаћу их као пре. 024 JER 033 008 И очистићу их од сваког безакоња њихова којим ми сагрешише, и опростићу им сва безакоња њихова, којима ми сагрешише и којима се одметнуше од мене. 024 JER 033 009 И биће ми мило име и хвала и слава у свих народа на земљи који ће чути за све добро што ћу им учинити, и уплашиће се и дрхтаће ради свега добра и ради свега мира што ћу им ја дати. 024 JER 033 010 Овако вели Господ: На овом месту, за које ви велите да је пусто и нема у њему ни човека ни живинчета, у градовима Јудиним и по улицама јерусалимским опустелим да нема човека ни становника ни живинчета, опет ће се чути 024 JER 033 011 Глас радостан и глас весео, глас жеников и глас невестин, глас оних који ће говорити: Славите Господа над војскама, јер је добар Господ, јер је до века милост Његова; који ће приносити приносе захвалне у дому Господњем; јер ћу вратити робље ове земље као што је било пре, говори Господ. 024 JER 033 012 Овако вели Господ над војскама: На овом месту пустом, где нема човека ни живинчета, и у свим градовима његовим опет ће бити торови пастирски да почивају стада. 024 JER 033 013 У градовима по горама, у градовима по равници и у градовима јужним и у земљи Венијаминовој и око Јерусалима и по градовима Јудиним опет ће пролазити стада испод руку бројачевих, вели Господ. 024 JER 033 014 Ево, иду дани, говори Господ, кад ћу извршити ову добру реч коју рекох за дом Израиљев и за дом Јудин. 024 JER 033 015 У те дане и у то време учинићу да проклија Давиду клица права, која ће чинити суд и правду на земљи. 024 JER 033 016 У те дане спашће се Јуда, и Јерусалим ће стајати без страха, и зваће се: Господ правда наша. 024 JER 033 017 Јер овако вели Господ: Неће нестати Давиду човека који би седео на престолу дома Израиљевог. 024 JER 033 018 На свештеницима Левитима неће нестати преда мном човека који би приносио жртву паљеницу и палио дар и клао жртву до века. 024 JER 033 019 По том дође реч Господња Јеремији говорећи: 024 JER 033 020 Овако вели Господ: Ако можете укинути завет мој за дан и завет мој за ноћ да не буде дана ни ноћи на време, 024 JER 033 021 Онда ће се укинути и мој завет с Давидом, слугом мојим, да нема сина који би царовао на престолу његовом, и с Левитима свештеницима слугама мојим. 024 JER 033 022 Као што се не може избројати војска небеска ни измерити песак морски, тако ћу умножити семе Давида слуге свог и Левита слуга својих. 024 JER 033 023 Опет дође реч Господња Јеремији говорећи: 024 JER 033 024 Ниси ли видео шта рече тај народ говорећи: Две породице, које беше изабрао Господ, одбаци их? И руже мој народ као да већ није народ пред њима. 024 JER 033 025 Овако вели Господ: Ако нисам поставио завет свој за дан и за ноћ и уредбе небесима и земљи, 024 JER 033 026 Онда ћу и семе Јаковљево и Давида слуге свог одбацити да не узимам од семена његовог оне који ће владати семеном Аврамовим, Исаковим и Јаковљевим; јер ћу повратити робље њихово и смиловаћу се на њих. 024 JER 034 001 Реч која дође Јеремији од Господа, кад Навуходоносор цар вавилонски и сва војска његова, и сва царства земаљска која беху под његовом влашћу, и сви народи војеваху на Јерусалим и на све градове његове, и рече: 024 JER 034 002 Овако вели Господ Бог Израиљев: Иди и кажи Седекији, цару Јудином, и реци му: Овако вели Господ: Ево, ја ћу предати тај град у руке цару вавилонском, и он ће га спалити огњем. 024 JER 034 003 А ти нећеш утећи из његове руке, него ћеш бити ухваћен и предан у његове руке, и очи ће се твоје видети с очима цара вавилонског и његова ће уста говорити с твојим устима, и отићи ћеш у Вавилон. 024 JER 034 004 Али чуј реч Господњу, Седекија царе Јудин; овако вели Господ за те: Нећеш погинути од мача. 024 JER 034 005 Него ћеш умрети на миру, и као што палише оцима твојим, пређашњим царевима, који су били пре тебе, тако ће палити и теби, и нарицаће за тобом: Јаох господару! Јер ја рекох ово, говори Господ. 024 JER 034 006 И каза Јеремија пророк Седекији цару Јудином све ове речи у Јерусалиму. 024 JER 034 007 А војска цара вавилонског удараше на Јерусалим и на све остале градове Јудине, на Лахис и Азику, јер ти беху остали тврди градови између градова Јудиних. 024 JER 034 008 Реч која дође Јеремији од Господа кад цар Седекија учини завет са свим народом који беше у Јерусалиму да им прогласи слободу, 024 JER 034 009 Да сваки отпусти слободног роба свог и робињу своју, Јеврејина и Јеврејку, да ни у кога не буде роб Јудејац, брат његов. 024 JER 034 010 И послушаше сви кнезови и сав народ, који приста на завет, да сваки отпусти слободног роба свог и робињу своју, да им не буду више робови, послушаше и отпустише. 024 JER 034 011 А после, опет, сташе узимати робове и робиње, које беху отпустили на вољу, и нагонише их да им буду робови и робиње. 024 JER 034 012 И дође реч Господња Јеремији од Господа говорећи: 024 JER 034 013 Овако вели Господ Бог Израиљев: Ја учиних завет с оцима вашим кад вас изведох из земље мисирске, из дома ропског, говорећи: 024 JER 034 014 Кад се свршује седма година, отпуштајте сваки брата свог Јеврејина који ти се буде продао и служио ти шест година, отпусти га слободног од себе. Али не послушаше ме оци ваши нити пригнуше уха свог. 024 JER 034 015 И ви се бејасте сада обратили и учинили што је право преда мном прогласивши слободу сваки ближњему свом, учинивши завет преда мном у дому који се зове мојим именом. 024 JER 034 016 Али ударисте натраг и погрдисте име моје узевши опет сваки роба свог и робињу своју, које бејасте отпустили слободне на њихову вољу, и натерасте их да вам буду робови и робиње. 024 JER 034 017 Зато овако вели Господ: Ви не послушасте мене да прогласите слободу сваки брату свом и ближњему свом; ево, ја проглашујем слободу супрот вама, говори Господ, мачу, помору и глади, и предаћу вас да се потуцате по свим царствима земаљским. 024 JER 034 018 И предаћу људе који преступише мој завет, који не извршише речи завета који учинише преда мном, расекавши теле на двоје и прошавши између половина, 024 JER 034 019 Кнезове Јудине и кнезове јерусалимске, дворане и свештенике и сав народ ове земље, који прођоше између половина оног телета, 024 JER 034 020 Предаћу их у руке непријатељима њиховим и у руке онима који траже душу њихову, и мртва ће тела њихова бити храна птицама небеским и зверима земаљским. 024 JER 034 021 И Седекију, цара Јудиног, и кнезове његове предаћу у руке непријатељима њиховим и у руке онима који траже душу њихову, у руке војсци цара вавилонског, која се вратила од вас. 024 JER 034 022 Ево, ја ћу им заповедити, вели Господ, и довешћу их опет на овај град, и биће га и узеће га и спалиће га огњем; и градове Јудине обратићу у пустош да нико неће становати у њима. 024 JER 035 001 Реч која дође Јеремији од Господа у време Јоакима, сина Јосијиног цара Јудиног, говорећи: 024 JER 035 002 Иди к дому синова Рихавових и говори с њима, те их доведи у дом Господњи, у коју клет, и подај им вино, нека пију. 024 JER 035 003 Тада узех Јазанију, сина Јеремије, сина Ховасијиног и браћу његову и све синове и сав дом синова Рихавових. 024 JER 035 004 И доведох их у дом Господњи, у клет синова Анана сина Игдалијиног човека Божијег, која је до клети кнезовске, над клећу Масије сина Салумовог, вратара. 024 JER 035 005 И метнух пред синове дома Рихавовог крчаге пуне вина, и чаше, па им рекох: Пијте вино. 024 JER 035 006 А они рекоше: Нећемо пити вино, јер Јонадав, син Рихавов, отац наш забранио нам је рекавши: Не пијте вино, ни ви ни синови ваши до века; 024 JER 035 007 И куће не градите, ни семена сејте, ни винограда садите нити га држите, него у шаторима живите свега века свог, да бисте дуго живели на земљи, где сте дошљаци. 024 JER 035 008 И послушасмо глас Јонадава, сина Рихавовог оца свог, у свему што нам заповеди да не пијемо вино свега века свог, ни ми ни наше жене, ни синови наши ни кћери наше, 024 JER 035 009 Ни да градимо кућа да у њима живимо, ни да имамо винограда ни њиве ни усева. 024 JER 035 010 Него живимо у шаторима, и слушамо и чинимо све како нам је заповедио Јонадав, отац наш. 024 JER 035 011 А кад дође Навуходоносор, цар вавилонски, у ову земљу, рекосмо: Хајде да отидемо у Јерусалим испред војске халдејске и војске сирске; и тако остасмо у Јерусалиму. 024 JER 035 012 Тада дође реч Господња Јеремији говорећи: 024 JER 035 013 Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Иди реци Јудејцима и Јерусалимљанима: Зар нећете да примите науке да слушате речи моје? Говори Господ. 024 JER 035 014 Извршују се речи Јонадава, сина Рихавовог, који забрани синовима својим да не пију вино, и не пију вино до данас, него слушају заповест оца свог; а ја вам говорих зарана једнако, а ви ме не послушасте. 024 JER 035 015 И слах к вама све слуге своје пророке зарана једнако говорећи: Вратите се сваки са свог пута злог, и поправите дела своја и не идите за другим боговима служећи им, пак ћете остати у земљи коју сам дао вама и оцима вашим, али не пригнусте уха свог нити ме послушасте. 024 JER 035 016 Да, синови Јонадава сина Рихавовог извршују заповест оца свог што им је заповедио, а тај народ не слуша мене. 024 JER 035 017 Зато овако вели Господ Бог над војскама, Бог Израиљев: Ево, ја ћу пустити на Јуду и на све становнике јерусалимске све зло што изрекох за њих; јер им говорах, а они не послушаше, и звах их а они се не одазваше. 024 JER 035 018 А породици Рихавовој рече Јеремија: Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Што слушате заповест Јонадава оца свог и држите све заповести његове и чините све како вам је заповедио, 024 JER 035 019 Зато овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Неће нестати Јонадаву, сину Рихавовом човека који би стајао преда мном до века. 024 JER 036 001 А четврте године Јоакима, сина Јосијиног цара Јудиног, дође ова реч Јеремији од Господа говорећи: 024 JER 036 002 Узми књигу и напиши у њу све речи које сам ти рекао за Израиља и Јуду и за све народе, од када ти почех говорити, од времена Јосијиног, до данас; 024 JER 036 003 Еда би чуо дом Јудин све зло које им мислим учинити и вратио се свак са свог злог пута, да бих им опростио безакоње и грех њихов. 024 JER 036 004 Тада Јеремија дозва Варуха, сина Ниријиног, и написа Варух у књигу из уста Јеремијиних све речи Господње које му говори. 024 JER 036 005 Потом заповеди Јеремија Варуху говорећи: Мени није слободно, те не могу отићи у дом Господњи. 024 JER 036 006 Него иди ти, и прочитај из књиге коју си написао из мојих уста, речи Господње, народу у дому Господњем у дан посни, и свим Јудејцима који дођу из градова својих прочитај; 024 JER 036 007 Не би ли, молећи се, припали ка Господу и вратили се сваки са свог пута злог, јер је велик гнев и јарост што је Господ изрекао за тај народ. 024 JER 036 008 И учини Варух, син Ниријин, све како му заповеди пророк Јеремија, и прочита из књиге речи Господње у дому Господњем. 024 JER 036 009 А пете године Јоакима сина Јосијиног цара Јудиног месеца деветог, огласише пост пред Господом свему народу јерусалимском и свему народу који дође из градова Јудиних у Јерусалим. 024 JER 036 010 И прочита Варух из књиге речи Јеремијине у дому Господњем, у клети Гемарије, сина Сафановог писара, у горњем трему код нових врата дома Господњег пред свим народом. 024 JER 036 011 А кад чу Михеј, син Гемарије, сина Сафановог, све речи Господње из књиге, 024 JER 036 012 Он сиђе у дом царев у клет писареву, и гле, онде сеђаху сви кнезови, Елисама писар, и Делаја син Семајин, и Елнатан син Ахворов, и Гемарија син Сафанов, и Седекија син Ананијин, и сви кнезови. 024 JER 036 013 И каза им Михеј све речи што чу кад Варух читаше књигу народу. 024 JER 036 014 Тада сви кнезови послаше к Варуху Јудија, сина Натаније сина Селемије, сина Хусијевог, и поручише му: Књигу коју си читао народу узми у руку и дођи овамо. И узе књигу у руку Варух, син Ниријин, и дође к њима. 024 JER 036 015 И они му рекоше: Седи и читај да чујемо. И Варух им је прочита. 024 JER 036 016 А кад чуше све оне речи, сви се уплашише и рекоше Варуху: Казаћемо цару све те речи. 024 JER 036 017 И запиташе Варуха говорећи: Кажи нам како си написао све те речи из уста његових. 024 JER 036 018 А Варух им рече: Из уста својих казива ми све те речи, а ја писах у књигу мастилом. 024 JER 036 019 Тада рекоше кнезови Варуху: Иди, сакриј се и ти и Јеремија, да нико на зна где сте. 024 JER 036 020 Потом отидоше к цару у трем оставивши књигу у клети Елисаме писара, и казаше цару све те речи. 024 JER 036 021 А цар посла Јудија да донесе књигу; и донесе је из клети Елисаме писара, и стаде читати Јудије пред царем и пред свим кнезовима који стајаху око цара. 024 JER 036 022 А цар сеђаше у зимној кући деветог месеца, и пред њим беше живо угљевље. 024 JER 036 023 И кад Јудије прочита три четири листа, исече је цар ножем писарским, и баци у огањ на жеравицу, те изгоре сва књига огњем на жеравици. 024 JER 036 024 Али се не уплашише, нити раздреше хаљине своје цар нити који од слуга његових чувши све оне речи. 024 JER 036 025 И премда Елнатан и Делаја и Гемарија мољаху цара да не пали књигу, он их не послуша. 024 JER 036 026 Него заповеди цар Јерамеилу, сину царевом и Сераји сину Азриловом и Селемији сину Авдиловом, да ухвате Варуха писара и Јеремију пророка; али их сакри Господ. 024 JER 036 027 И дође реч Господња Јеремији, пошто цар сажеже књигу и речи које написа Варух из уста Јеремијиних, говорећи: 024 JER 036 028 Узми опет другу књигу, и напиши у њу све пређашње речи које беху у првој књизи, коју сажеже Јоаким цар Јудин. 024 JER 036 029 А за Јоакима цара Јудиног реци: Овако вели Господ: Ти си сажегао ону књигу говорећи: Зашто си написао у њој и рекао: Доћи ће цар вавилонски и затрти ову земљу и истребити из ње и људе и стоку? 024 JER 036 030 Зато, овако вели Господ за Јоакима цара Јудиног: Неће имати никога ко би седео на престолу Давидовом, и мртво ће тело његово бити бачено на припеку обдан и на мраз обноћ. 024 JER 036 031 Јер ћу походити њега и семе његово и слуге његове за безакоње њихово, и пустићу на њих и на становнике јерусалимске и на Јудејце све зло, за које им говорих али не послушаше. 024 JER 036 032 И узе Јеремија другу књигу, и даде је Варуху сину Ниријином писару, а он написа у њу из уста Јеремијиних све речи што беху у оној књизи, коју сажеже Јоаким, цар Јудин огњем; и још би додано к оним много онаквих речи. 024 JER 037 001 Потом царова Седекија, син Јосијин, место Хоније, сина Јоакимовог, ког постави царем у земљи Јудиној Навуходоносор цар вавилонски. 024 JER 037 002 Али ни он ни слуге његове ни народ земаљски не слушаху речи Господње које говораше преко Јеремије пророка. 024 JER 037 003 И посла цар Седекија Јеухала сина Селемијиног, и Софонију сина Масијиног свештеника к Јеремији пророку, те му рекоше: Помоли се за нас Господу Богу нашем. 024 JER 037 004 И Јеремија иђаше међу народ и још га не беху метнули у тамницу. 024 JER 037 005 И војска Фараонова изиђе из Мисира, а Халдејци који бијаху Јерусалим чувши глас о њој отидоше од Јерусалима. 024 JER 037 006 А реч Господња дође Јеремији пророку говорећи: 024 JER 037 007 Овако вели Господ Бог Израиљев: Овако реците цару Јудином, који вас је послао к мени да ме питате: Ево војска Фараонова која пође вама у помоћ, вратиће се у своју земљу, у Мисир. 024 JER 037 008 А Халдејци ће опет доћи и опколиће тај град и узеће га и спалиће га огњем. 024 JER 037 009 Овако вели Господ: Не варајте се говорећи: Отићи ће од нас Халдејци, јер неће отићи. 024 JER 037 010 И да побијете сву војску халдејску, која ће се бити с вама, и да их остане неколико рањеника, и они ће устати из својих шатора и спалити тај град огњем. 024 JER 037 011 А кад отиде војска халдејска од Јерусалима ради војске Фараонове, 024 JER 037 012 Изиђе Јеремија из Јерусалима да би отишао у земљу Венијаминову и уклонио се оданде међу народ. 024 JER 037 013 Али, кад беше на вратима Венијаминовим, онде беше старешина стражарски по имену Јереја, син Селемије сина Ананијиног, те ухвати Јеремију пророка говорећи: Ти бежиш ка Халдејцима. 024 JER 037 014 А Јеремија рече: Није истина, не бежим ка Халдејцима. Али га не хте слушати, него ухвати Јереја Јеремију и одведе ка кнезовима. 024 JER 037 015 А кнезови се разгневише на Јеремију, и избише га, и метнуше га у тамницу у кући Јонатана писара, јер од ње беху начинили тамницу. 024 JER 037 016 А кад Јеремија уђе у јаму, у тамницу, оста онде дуго времена. 024 JER 037 017 Потом посла цар Седекија, те га извади, и упита га у својој кући насамо, и рече му говорећи: Има ли реч од Господа? А Јеремија рече: Има. Још рече: Бићеш предан у руке цару вавилонском. 024 JER 037 018 По том рече Јеремија цару Седекији: Шта сам ти скривио или слугама твојим или том народу, те ме метнусте у тамницу? 024 JER 037 019 И где су ваши пророци који вам пророкују говорећи: Неће доћи цар вавилонски на вас ни на ову земљу? 024 JER 037 020 Сада дакле послушај, царе господару мој, пусти преда се молбу моју, немој ме враћати у кућу Јонатана писара, да не умрем онде. 024 JER 037 021 Тада заповеди цар Седекија да затворе Јеремију у трем од тамнице и да му дају сваки дан по хлеб с улице хлебарске, докле траје хлеба у граду. Тако сеђаше Јеремија у трему од тамнице. 024 JER 038 001 А Сефатија, син Матанов и Годолија син Пасхоров и Јухал син Селемијин и Пасхор син Малхијин, чуше речи које говори Јеремија свему народу рекавши: 024 JER 038 002 Овако вели Господ: Ко остане у том граду, погинуће од мача, од глади или од помора; а ко отиде ка Халдејцима, остаће жив, и душа ће му његова бити место плена, и биће жив. 024 JER 038 003 Овако вели Господ: Доиста ће тај град бити предан у руке војсци цара вавилонског, и узеће га. 024 JER 038 004 И рекоше кнезови цару: Да се погуби тај човек, јер он ослабљава руке војницима који осташе у овом граду, и руке свему народу говорећи им такве речи, јер тај човек не тражи добра овом народу него зло. 024 JER 038 005 А цар Седекија рече: Ето, у вашим је рукама; јер цар не може ништа насупрот вама. 024 JER 038 006 Тада узеше Јеремију, и бацише га у јаму Малхије сина Амелеховог, која беше у трему од тамнице, и спустише Јеремију о ужима; а у јами не беше воде, него глиб, и Јеремија се ували у глиб. 024 JER 038 007 Али кад чу Авдемелех Етиопљанин, дворанин, који беше у двору царевом, да су метнули Јеремију у ону јаму, а цар сеђаше на вратима Венијаминовим, 024 JER 038 008 Изиђе Авдемелех из двора царевог и рече цару говорећи: 024 JER 038 009 Царе господару мој, зло учинише ти људи у свему што учинише Јеремији пророку бацивши га у јаму, јер би и онде где је био од глади умро, јер нема више хлеба у граду. 024 JER 038 010 Зато цар заповеди Авдемелеху Етиопљанину говорећи: Узми одавде тридесет људи и извади Јеремију пророка из јаме док није умро. 024 JER 038 011 Тада узе Авдемелех људе, и дође у дом царев под ризницу, и узе оданде изношених хаљина и старих рита, и спусти их Јеремији у јаму о ужима. 024 JER 038 012 И рече Авдемелех Етиопљанин Јеремији: Подметни те старе хаљине и рите под пазуха испод ужа. И учини Јеремија тако. 024 JER 038 013 И извукоше Јеремију на ужима и извадише га из јаме; и оста Јеремија у трему од тамнице. 024 JER 038 014 Потом цар Седекија посла по Јеремију пророка, те га доведоше преда њ у трећи улазак који беше у дому Господњем; и рече цар Јеремији: Запитаћу те нешто, немој ми затајити. 024 JER 038 015 А Јеремија рече Седекији: Да ти кажем, нећеш ли ме погубити? А да те саветујем, нећеш ме послушати. 024 JER 038 016 Тада се цар Седекија закле Јеремији насамо говорећи: Тако да је жив Господ, који нам је створио ову душу, нећу те погубити нити ћу те дати у руке људима који траже душу твоју. 024 JER 038 017 Тада Јеремија рече Седекији: Овако вели Господ Бог над војскама, Бог Израиљев: Ако отидеш ка кнезовима цара вавилонског, жива ће остати душа твоја, и град овај неће изгорети огњем, и тако ћеш остати у животу ти и дом твој. 024 JER 038 018 Ако ли не отидеш ка кнезовима цара вавилонског, овај ће град бити предан у руке Халдејцима, који ће га спалити огњем, и ти нећеш побећи из руку њихових. 024 JER 038 019 А цар Седекија рече Јеремији: Ја се бојим Јудејаца који су пребегли ка Халдејцима, да ме не предају у њихове руке, те ће ми се наругати. 024 JER 038 020 А Јеремија рече: Неће те предати; послушај глас Господњи, који ти ја говорим, и добро ће ти бити и жива ће бити твоја душа. 024 JER 038 021 Ако ли нећеш да изиђеш, ово је шта ми показа Господ: 024 JER 038 022 Гле, све жене које су остале у дому цара Јудиног, одвешће се ка кнезовима цара вавилонског, и оне ће рећи: Наговорише те и преварише те пријатељи твоји; ноге ти се увалише у глиб, а они се повукоше натраг. 024 JER 038 023 Све жене твоје и синови твоји одвешће се Халдејцима, и ти нећеш утећи из руку њихових; него ћеш допасти у руке цару вавилонском, и овај ће град изгорети огњем. 024 JER 038 024 Тада рече Седекија Јеремији: Нико да не дозна за те речи, да не погинеш. 024 JER 038 025 Ако ли кнезови, чувши да сам говорио с тобом, дођу к теби и кажу ти: Кажи нам шта си говорио цару, немој тајити од нас, па те нећемо погубити, и шта је цар теби говорио? 024 JER 038 026 Реци им: Ја припадох к цару молећи се да ме не пошаље натраг у дом Јонатанов да умрем онде. 024 JER 038 027 И дођоше сви кнезови к Јеремији и питаше га; а он им одговори сасвим како му заповеди цар. И оканише га се, јер не дознаше ништа од тога. 024 JER 038 028 А Јеремија оста у трему од тамнице до дана кад узеше Јерусалим; и он беше онде кад узеше Јерусалим. 024 JER 039 001 Девете године Седекије, цара Јудиног, месеца десетог дође Навуходоносор, цар вавилонски, са свом војском својом на Јерусалим и стаде га бити. 024 JER 039 002 Једанаесте године Седекијине, месеца четвртог, деветог дана тог месеца провалише у град. 024 JER 039 003 И уђоше сви кнезови цара вавилонског, и стадоше код средњих врата Нергал-саресер, Самгар-невон, Сарсехим, старешина над дворанима, Нергал-саресер, старешина над врачима, и сви други кнезови цара вавилонског. 024 JER 039 004 А кад их виде Седекија цар Јудин и сви војници, побегоше и изиђоше ноћу из града покрај врта царског, на врата међу два зида; и иђаху преко поља. 024 JER 039 005 А војска халдејска гоњаше их, и стиже Седекију у пољу јерихонском, и ухвативши га доведоше га к Навуходоносору цару вавилонском у Ривлу, у земљи ематској, те му суди. 024 JER 039 006 И закла цар вавилонски синове Седекијине у Ривли на његове очи, и све знатне људе од Јуде покла цар вавилонски. 024 JER 039 007 Иза тога Седекији ископа очи, и свеза га у двоје вериге бронзане, да га одведе у Вавилон. 024 JER 039 008 А дом царев и домове народне попалише Халдејци огњем, и зидове јерусалимске раскопаше. 024 JER 039 009 А остатак народа што оста у граду и пребеге који пребегоше к њему, остатак народа што беше остао, одведе Невузардан заповедник стражарски у Вавилон. 024 JER 039 010 Само најсиромашније из народа, који ништа немаху, остави Невузардан заповедник стражарски у земљи Јудиној, и даде им тада винограде и њиве. 024 JER 039 011 А Навуходоносор, цар вавилонски, заповеди за Јеремију Невузардану заповеднику стражарском говорећи: 024 JER 039 012 Узми га и гледај га добро, и не чини му зло, него му чини шта ти год каже. 024 JER 039 013 И послаше Невузардан заповедник стражарски и Невусазван, старешина над дворанима, и Нергал-саресер, старешина над врачима, и сви кнезови цара вавилонског, 024 JER 039 014 Послаше, те узеше Јеремију из трема од тамнице, и предаше га Годолији сину Ахикама сина Сафановог да га одведе кући; тако оста међу народом. 024 JER 039 015 А Јеремији дође реч Господња кад беше затворен у трему од тамнице говорећи: 024 JER 039 016 Иди и реци Авдемелеху Етиопљанину говорећи: Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Ево ја ћу учинити да се збуду речи моје томе граду на зло, а не на добро, и навршиће се пред тобом у онај дан. 024 JER 039 017 Али ћу тебе избавити у онај дан, говори Господ, и нећеш бити предан у руке људима којих се бојиш. 024 JER 039 018 Јер ћу те доиста сачувати, те нећеш пасти од мача, и биће ти душа твоја место плена зато што си се поуздао у ме, говори Господ. 024 JER 040 001 Реч која дође Јеремији од Господа кад га Невузардан заповедник стражарски пусти из Раме узевши га пошто беше окован у вериге међу свим робљем јерусалимским и Јудиним, које се вођаше у Вавилон. 024 JER 040 002 И узевши заповедник стражарски Јеремију рече му: Господ Бог твој изрече ово зло за ово место; 024 JER 040 003 И нанесе и учини како рече, јер згрешисте Господу и не слушасте глас Његов, зато вас снађе ово. 024 JER 040 004 Али сада, ево, ја те опраштам данас верига што су ти на рукама; ако ти је воља поћи са мном у Вавилон, ходи, ја ћу се бринути за те; ако ли ти није воља поћи са мном у Вавилон, а ти немој; ево, сва ти је земља отворена, иди куда год хоћеш и куда ти је драго. 024 JER 040 005 Или кад се он још не враћа, отиди к њему, Годолији сину Ахикама, сина Сафановог, ког је поставио цар вавилонски над градовима Јудиним, и остани с њим међу народом, или иди куда ти је драго. И даде му заповедник стражарски брашњенице и дар, и отпусти га. 024 JER 040 006 И тако дође Јеремија ка Годолији, сину Ахикамовом у Миспу, и оста с њим у народу, који још оста у земљи. 024 JER 040 007 А све војводе што беху у пољу и људи њихови кад чуше да је цар вавилонски поставио Годолију, сина Ахикамовог, над земљом, и да је на њему оставио људе и жене и децу између сиромашног народа у земљи, који не би одведен у Вавилон, 024 JER 040 008 Дођоше у Миспу ка Годолији Исмаило син Нетанијин и Јоанан и Јонатан синови Каријини, и Сераја син Тануметов и синови Јофије Нетофаћанина, и Језанија син неког Махаћанина, они и људи њихови. 024 JER 040 009 И закле се Годолија син Ахикама сина Сафановог њима и људима њиховим говорећи: Не бојте се службе Халдејцима; останите у земљи, и служите цару вавилонском, и добро ће вам бити. 024 JER 040 010 А ја ево ћу стајати у Миспи да дочекујем Халдејце који ће долазити к нама; а ви берите винограде и воће и уље, и остављајте у судове своје, и стојте у градовима својим које држите. 024 JER 040 011 Тако и сви Јудејци, који беху међу Моавцима и синовима Амоновим и Едомцима и по свим земљама, чувши да је цар вавилонски оставио остатак у Јудеји и поставио над њима Годолију сина Ахикама сина Сафановог, 024 JER 040 012 Вратише се сви Јудејци из свих места куда беху разагнани, и дођоше у земљу Јудину ка Годолији у Миспу, и набраше вина и воћа врло много. 024 JER 040 013 А Јоанан, син Каријин и све војводе што беху у пољу дођоше ка Годолији у Миспу, 024 JER 040 014 И рекоше му: Знаш ли да је Валис цар синова Амонових послао Исмаила сина Нетанијиног да те убије? Али им не поверова Годолија, син Ахикамов. 024 JER 040 015 Тада Јоанан, син Каријин, рече Годолији насамо у Миспи говорећи: Идем да убијем Исмаила сина Нетанијиног, нико неће дознати. Зашто да те убије и да се расеју сви Јудејци који су се скупили око тебе и да пропадне остатак Јудин? 024 JER 040 016 Али Годолија, син Ахикамов, рече Јоанану сину Каријином: Немој то чинити, јер није истина шта кажеш за Исмаила. 024 JER 041 001 А седмог месеца дође Исмаило, син Нетаније сина Елисаминог, царског рода, и кнезови цареви, десет људи с њим, ка Годолији сину Ахикамовом у Миспу, и једоше онде у Миспи с њим. 024 JER 041 002 Потом уста Исмаило, син Нетанијин и десет људи што беху с њим, и убише мачем Годолију, сина Ахикама сина Сафановог; тако погубише оног кога беше поставио цар вавилонски над земљом. 024 JER 041 003 И све Јудејце који беху с њим, с Годолијом, у Миспи, и Халдејце који се затекоше онде, војнике, поби Исмаило. 024 JER 041 004 А сутрадан, пошто уби Годолију, док још нико не дозна, 024 JER 041 005 Дођоше људи из Сихема, из Силома и из Самарије, осамдесет људи, обријане браде и раздртих хаљина и испарани по телу, и имаху у рукама дар и кад, да принесу у дом Господњи. 024 JER 041 006 Тада Исмаило, син Нетанијин, изиђе им из Миспе на сусрет и иђаше плачући, и сретавши се с њима рече им: Ходите ка Годолији, сину Ахикамовом. 024 JER 041 007 А кад дођоше усред града, покла их Исмаило, син Нетанијин, с људима који беху с њим и баци их у јаму. 024 JER 041 008 А међу њима се нађе десет људи који рекоше Исмаилу: Немој нас погубити, јер имамо сакривено благо у пољу, пшенице и јечма и уља и меда. И остави их, и не поби их с браћом њиховом. 024 JER 041 009 А јама у коју побаца Исмаило сва телеса људи које поби уз Годолију беше она коју начини цар Аса бојећи се Васе цара Израиљевог; и Исмаило син Нетанијин напуни је побијених људи. 024 JER 041 010 И зароби Исмаило сав остатак народа што беше у Миспи, кћери цареве и сав народ што беше остао у Миспи, над којим беше поставио Невузардан заповедник стражарски Годолију, сина Ахикамовог; и заробивши их Исмаило, син Нетанијин, пође да пређе к синовима Амоновим. 024 JER 041 011 Али Јоанан, син Каријин, и све војводе што беху с њим чуше све зло што учини Исмаило син Нетанијин. 024 JER 041 012 Тада узеше све своје људе и пођоше да ударе на Исмаила, сина Нетанијиног, ког нађоше код велике воде у Гаваону. 024 JER 041 013 И сав народ што беше с Исмаилом кад виде Јоанана сина Каријиног и све војводе што беху с њим, обрадова се, 024 JER 041 014 И сав народ што Исмаило зароби из Миспе обрну се и отиде к Јоанану, сину Каријином. 024 JER 041 015 А Исмаило син Нетанијин побеже с осам људи од Јоанана, и отиде к синовима Амоновим. 024 JER 041 016 И тако Јоанан, син Каријин и све војводе што беху с њим узеше сав остатак народа што повратише од Исмаила, сина Нетанијиног, који убивши Годолију, сина Ахикамовог, беше их одвео из Миспе, војнике и жене и децу и дворане, и одведоше их из Гаваона; 024 JER 041 017 И отишавши стадоше у гостионици Химамовој код Витлејема; да би отишли и прешли у Мисир, 024 JER 041 018 Ради Халдејаца, јер их се бојаху, што Исмаило, син Нетанијин, уби Годолију, сина Ахикамовог, ког беше поставио цар вавилонски над земљом. 024 JER 042 001 По том дођоше све војводе и Јоанан, син Каријин и Језанија син Осајин, и сав народ, мало и велико. 024 JER 042 002 И рекоше Јеремији пророку: Пусти преда се нашу молбу, и помоли се за нас Господу Богу свом, за сав овај остатак, јер нас је остало мало од многих, као што нас очи твоје виде, 024 JER 042 003 Да би нам показао Господ Бог твој пут којим ћемо ићи и шта ћемо радити. 024 JER 042 004 А Јеремија пророк рече им: Послушаћу; ево, помолићу се Господу Богу вашем по вашим речима, и шта вам одговори Господ казаћу вам, нећу вам затајити ни реч. 024 JER 042 005 А ово рекоше Јеремији: Господ нека нам је сведок, истинит и веран, да ћемо чинити све што ти Господ Бог твој заповеди за нас. 024 JER 042 006 Било добро или зло, послушаћемо реч Господа Бога свог ка коме те шаљемо, да би нам добро било кад послушамо глас Господа Бога свог. 024 JER 042 007 А после десет дана дође реч Господња Јеремији; 024 JER 042 008 Те сазва Јоанана, сина Каријиног и све војводе што беху с њим, и сав народ, мало и велико, 024 JER 042 009 И рече им: Овако вели Господ Бог Израиљев, ка коме ме посласте да изнесем преда Њ молбу вашу: 024 JER 042 010 Ако останете у овој земљи, сазидаћу вас, и нећу вас разорити, и насадићу вас и нећу вас истребити; јер ми је жао са зла које сам вам учинио. 024 JER 042 011 Не бојте се цара вавилонског, ког се бојите; не бојте га се, говори Господ, јер сам ја с вама да вас сачувам и да вас избавим из његове руке. 024 JER 042 012 И учинићу вам милост да се смилује на вас, и врати вас у земљу вашу. 024 JER 042 013 Ако ли кажете: Нећемо да останемо у тој земљи, не слушајући глас Господа Бога свог 024 JER 042 014 Говорећи: Не, него идемо у земљу мисирску, да не видимо рат и глас трубни не чујемо и не будемо гладни хлеба, и онде ћемо се населити, 024 JER 042 015 Онда чујте реч Господњу, који сте остали од Јуде; овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Ако ви окренете лице своје да идете у Мисир и одете да се населите онде, 024 JER 042 016 Онде ће вас у земљи мисирској стигнути мач ког се бојите, и глад, ради које се бринете, гониће вас онде у Мисиру и онде ћете помрети. 024 JER 042 017 И сви људи који су окренули лице своје да иду у Мисир да се онде населе, изгинуће од мача и од глади и од помора, и ниједан их неће остати нити ће који утећи од зла које ћу пустити на њих. 024 JER 042 018 Јер овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: Као што се гнев мој и јарост моја изли на становнике јерусалимске, тако ће се излити гнев мој на вас, ако одете у Мисир, и бићете уклин и чудо и клетва и руг, и нећете више видети овог места. 024 JER 042 019 Господ вам говори, останци Јудини! Не идите у Мисир. Знајте да вам ја сведочим данас. 024 JER 042 020 Јер варасте душе своје кад ме посласте ка Господу Богу свом рекавши: Помоли се за нас Господу Богу нашем, и како каже Господ Бог наш, јави нам и учинићемо. 024 JER 042 021 А кад вам јавих данас, нећете да послушате глас Господа Бога свог нити ишта што ми заповеди за вас. 024 JER 042 022 Знајте, дакле, да ћете изгинути од мача и од глади и од помора на месту куда сте ради отићи да се станите. 024 JER 043 001 А кад изговори Јеремија свем народу све речи Господа Бога њиховог које му Господ Бог њихов заповеди за њих, све те речи, 024 JER 043 002 Тада Азарија, син Осајин, и Јоанан, син Каријин и сви они људи охоли рекоше Јеремији говорећи: Није истина шта говориш; није те послао Господ Бог наш да нам кажеш: Не идите у Мисир да се онде станите. 024 JER 043 003 Него Варух, син Ниријин, подговара те на нас да нас преда у руке Халдејцима да нас погубе или да нас преселе у Вавилон. 024 JER 043 004 И тако Јоанан, син Каријин и све војводе и сав народ не послушаше глас Господњи да остану у земљи Јудиној. 024 JER 043 005 Него Јоанан, син Каријин и све војводе узеше сав остатак Јудин који се беше вратио да живи у земљи Јудиној из свих народа у које беху разагнани, 024 JER 043 006 Људе и жене и децу и кћери цареве, и све душе што беше оставио Невузардан заповедник стражарски с Годолијом, сином Ахикама, сина Сафановог, и Јеремију пророка и Варуха сина Ниријиног, 024 JER 043 007 И одоше у земљу мисирску, јер не послушаше глас Господњи; и дођоше до Тафнеса. 024 JER 043 008 И дође реч Господња Јеремији у Тафнесу говорећи: 024 JER 043 009 Узми у руке великог камења, и покриј га калом у пећи за опеке што је на вратима дома Фараоновог у Тафнесу да виде Јудејци; 024 JER 043 010 И реци им: Овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: Ево, ја ћу послати и довести Навуходоносора цара вавилонског, слугу свог, и метнућу престо његов на ово камење које сакрих, и разапеће царски шатор свој на њему. 024 JER 043 011 Јер ће доћи и затрти земљу мисирску; ко буде за смрт отићи ће на смрт, ко за ропство, у ропство, ко за мач, под мач. 024 JER 043 012 И распалићу огањ у кућама богова мисирских; и попалиће их и одвешће их у ропство, и огрнуће се земљом мисирском као што се пастир огрће плаштем својим, и отићи ће оданде с миром. 024 JER 043 013 И изломиће ступове у дому сунчаном што је у земљи мисирској, и куће богова мисирских попалиће огњем. 024 JER 044 001 Реч која дође Јеремији за све Јудејце који живљаху у земљи мисирској, који живљаху у Мигдолу и у Тафнесу и у Нофу и у земљи Патросу, говорећи: 024 JER 044 002 Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Ви видесте све зло што наведох на Јерусалим и на све градове Јудине, и ево су данас пусти и нема никога да живи у њима, 024 JER 044 003 За злоћу њихову коју чинише да би ме гневили ходећи да каде и служе другим боговима, којих не знаше ни они ни ви ни оци ваши. 024 JER 044 004 И слах к вама све слуге своје пророке зарана једнако говорећи: Не чините тај гад на који мрзим. 024 JER 044 005 Али не послушаше нити пригнуше уха свог да се врате од злоће своје, да не каде другим боговима. 024 JER 044 006 Зато се изли јарост моја и гнев мој, и разгоре се у градовима Јудиним и по улицама јерусалимским, те посташе развалине и пустош, као што се види данас. 024 JER 044 007 А сада овако вели Господ Бог над војскама, Бог Израиљев: зашто сами себи чините тако велико зло да истребите из Јуде људе и жене, децу и која сисају, да не остане у вас остатка, 024 JER 044 008 Гневећи ме делима руку својих, кадећи другим боговима у земљи мисирској, у коју дођосте да се станите да бисте се истребили и постали клетва и руг у свих народа на земљи. 024 JER 044 009 Јесте ли заборавили зла отаца својих и зла царева Јудиних и зла жена њихових, и своја зла и зла жена својих, која чинише у земљи Јудиној и по улицама јерусалимским? 024 JER 044 010 Не покорише се до данас нити се побојаше, нити ходише по мом закону и уредбама мојим, које ставих пред вас и пред оце ваше. 024 JER 044 011 За то овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: ево, ја ћу вам обратити лице своје на зло, да истребим све Јудејце. 024 JER 044 012 И узећу остатак Јудин, који окрену лице своје да иде у земљу мисирску да се онде стани, и изгинуће сви; у земљи ће мисирској пасти и изгинути од мача и од глади, мало и велико, изгинуће од мача и од глади, и биће уклин и чудо и проклетство и руг. 024 JER 044 013 И походићу оне који наставају у земљи мисирској, као што сам походио Јерусалим, мачем, глађу и помором; 024 JER 044 014 И ниједан од остатка Јудиног, што отидоше у земљу мисирску да се онде стане, неће утећи нити се избавити да се врате у земљу Јудину, у коју се желе вратити да се населе; јер се неће вратити, осим који побегну. 024 JER 044 015 Тада одговорише Јеремији сви људи који знаху да жене њихове каде другим боговима, и све жене, којих стајаше онде велик збор, и сав народ што живљаше у земљи мисирској, у Патросу, говорећи: 024 JER 044 016 Шта нам каза у име Господње, нећемо те послушати; 024 JER 044 017 Него ћемо чинити све што је изашло из наших уста кадећи царици небеској и лијући јој наливе, као што смо чинили ми и оци наши, цареви наши и кнезови наши по градовима Јудиним и по улицама јерусалимским, јер бејасмо сити хлеба и беше нам добро и зло не виђасмо. 024 JER 044 018 А од кад престасмо кадити царици небеској и лити јој наливе, ништа немамо и гинемо од мача и од глади. 024 JER 044 019 И кад кадимо царици небеској и лијемо јој наливе, еда ли јој без главара својих печемо колаче служећи јој и лијемо јој наливе? 024 JER 044 020 Тада рече Јеремија свему народу, људима и женама, и свему народу, који му онако одговорише, говорећи: 024 JER 044 021 Еда ли се не опомену Господ када, којим кадисте у градовима Јудиним и по улицама јерусалимским ви и оци ваши, цареви ваши и кнезови ваши и народ земаљски? И не дође ли Му у срце? 024 JER 044 022 И не може Господ више подносити злоћу дела ваших и гадове које чинисте, те земља ваша поста пустош и чудо и проклетство, да нико на живи у њој, како се види данас. 024 JER 044 023 Зато што кадисте и што грешисте Господу и не слушасте глас Господњи, и по закону Његовом и уредбама Његовим и сведочанствима Његовим не ходисте, зато вас задеси ово зло, како се види данас. 024 JER 044 024 Још рече Јеремија свему народу и свим женама: Чујте реч Господњу, сви Јудејци, који сте у земљи мисирској. 024 JER 044 025 Овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев, говорећи: ви и жене ваше рекосте устима својим и рукама својим извршисте говорећи: Извршаваћемо завете своје што заветовасмо кадећи царици небеској и лијући јој наливе. Доиста, испунисте завете своје и извршисте. 024 JER 044 026 Зато чујте Јудејци реч Господњу, сви Јудејци који станујете у земљи мисирској: ево, ја се заклињем великим именом својим, вели Господ, да се име моје неће више изрицати устима ни једног Јудејца у свој земљи мисирској да би рекао: тако да је жив Господ Господ! 024 JER 044 027 Ево, ја ћу пазити на њих зла ради, не добра ради, и Јудејци који су у земљи мисирској, сви ће гинути од мача и од глади, докле их не буде ни једног. 024 JER 044 028 А који утеку од мача, вратиће се из земље мисирске у земљу Јудину, мало њих, јер сав остатак Јудин, што отидоше у земљу мисирску да се онде настане, познаће чија ће се реч навршити, моја или њихова. 024 JER 044 029 А ово да вам је знак, говори Господ, да ћу вас походити на том месту да знате да ће се доиста испунити речи моје вама на зло; 024 JER 044 030 Овако вели Господ: Ево, ја ћу дати Фараона Вафрија, цара мисирског, у руке непријатељима његовим и у руке оним који траже душу његову, као што сам дао Седекију цара Јудиног у руке Навуходоносору цару вавилонском, непријатељу његовом и који тражаше душу његову. 024 JER 045 001 Реч коју рече Јеремија пророк Варуху сину Ниријином, кад писаше ове речи у књигу из уста Јеремијиних, четврте године Јоакима, сина Јосијиног, говорећи: 024 JER 045 002 Овако вели Господ Бог израиљев за тебе, Варуше: 024 JER 045 003 Рекао си: Тешко мени! Јер Господ додаде ми жалост на тугу; изнемогох уздишући, и мира не налазим. 024 JER 045 004 Реци му ово: Овако вели Господ: Ево, шта сам саградио ја разграђујем, и шта сам посадио искорењавам по свој тој земљи. 024 JER 045 005 А ти ли ћеш тражити себи велике ствари? Не тражи; јер ево, ја ћу пустити зло на свако тело, говори Господ; али ћу теби дати душу твоју место плена у свим местима, куда одеш. 024 JER 046 001 Реч Господња која дође Јеремији пророку за народе: 024 JER 046 002 За Мисирце, за војску Фараона Нехаона цара мисирског, која беше на реци Ефрату код Харкемиса, и разби је Навуходоносор цар вавилонски четврте године Јоакима сина Јосијиног цара Јудиног. 024 JER 046 003 Приправите штите и штитиће, и идите у бој; 024 JER 046 004 Прежите коње, и појашите, коњици; поставите се са шлемовима; утрите копља, облачите се у оклопе. 024 JER 046 005 Зашто их видим где се поплашише, враћају се натраг, јунаци њихови поломише се и беже без обзира? Страх је од свуда, говори Господ. 024 JER 046 006 Да не утече лаки, нити се избави јаки; да се на северу на брегу реке Ефрата спотакну и падну. 024 JER 046 007 Ко је то што се диже као поток, и воде му се колебају као реке? 024 JER 046 008 Мисир се диже као поток и његове се воде колебају као реке; и вели: Идем, покрићу земљу, затрћу град и оне који живе у њему. 024 JER 046 009 Излазите, коњи, бесните, кола; и нека изађу јунаци, Хуси и Фуди, који носе штитове, и Лудеји, који носе и натежу лук. 024 JER 046 010 Јер је овај дан Господу Господу над војскама дан освете, да се освети непријатељима својим; мач ће их прождрети и наситиће се и опиће се крвљу њиховом; јер ће бити жртва Господа Господа над војскама у земљи северној на реци Ефрату. 024 JER 046 011 Изиђи у Галад и узми балсама, девојко кћери мисирска; залуду су ти многи лекови, нећеш се излечити. 024 JER 046 012 Народи чуше срамоту твоју, и вике твоје пуна је земља, јер се спотичу јунак о јунака, те обојица падају. 024 JER 046 013 Реч коју рече Господ Јеремији пророку о доласку Навуходоносора цара вавилонског да потре земљу мисирску: 024 JER 046 014 Јавите у Мисиру, и огласите у Мигдолу, огласите и у Нофу и у Тафнесу, и реците: Стани и приправи се, јер мач прождре шта је око тебе. 024 JER 046 015 Зашто се поваљаше јунаци твоји? Не стоје, јер их Господ обара. 024 JER 046 016 Чини, те се многи спотичу и падају један на другог, и говоре: Устани да се вратимо к народу свом и на постојбину своју испред мача насилниковог. 024 JER 046 017 Вичу онде: Фараон цар мисирски пропаде, прође му рок. 024 JER 046 018 Тако да сам ја жив, говори цар, коме је име Господ над војскама; као Тавор међу горама и као Кармил на мору доћи ће. 024 JER 046 019 Спреми шта ти треба да се селиш, становнице, кћери мисирска; јер ће Ноф опустети и спалиће се да неће нико живети у њему. 024 JER 046 020 Мисир је лепа јуница; али погибао иде, иде са севера. 024 JER 046 021 И најамници су његови усред њега као теоци угојени, али се и они обрнуше и побегоше, не осташе, јер дође на њих дан несреће њихове, време похођења њиховог. 024 JER 046 022 Глас ће њихов ићи као глас змијињи, јер они иду с војском и доћи ће са секирама на њ као они који секу дрва. 024 JER 046 023 И они ће посећи шуму његову, говори Господ, ако јој и нема мере, јер их је више него скакаваца и нема им броја. 024 JER 046 024 Посрами се кћи мисирска, предана је у руке народу северном. 024 JER 046 025 Говори Господ над војскама, Бог Израиљев: Ево, ја ћу походити људство у Ноји, и Фараона и Мисир и богове његове и цареве његове, Фараона и све који се уздају у њ. 024 JER 046 026 И даћу их у руке онима који траже душу њихову, у руке Навуходоносору цару вавилонском и у руке слугама његовим; а после ће бити насељен као пре, говори Господ. 024 JER 046 027 А ти се не бој, слуго мој Јакове, и не плаши се, Израиљу, јер ево ја ћу те избавити из далеке земље и семе твоје из земље ропства његовог; и Јаков ће се вратити и почиваће, и биће миран и нико га неће плашити. 024 JER 046 028 Ти се не бој, слуго мој Јакове, говори Господ, јер сам ја с тобом; јер ћу учинити крај свим народима, у које те прогнах, али теби нећу учинити краја, него ћу те покарати с мером, а нећу те оставити сасвим без кара. 024 JER 047 001 Реч Господња која дође Јеремији пророку за Филистеје пре него Фараон освоји Газу. 024 JER 047 002 Овако вели Господ: Ево, вода долази са севера, и биће као поток који се разлива, и потопиће земљу и шта је у њој, град и оне који живе у њему; и људи ће викати, и ридаће сви становници земаљски. 024 JER 047 003 Од топота копита јаких коња његових, од тутњаве кола његових, и праске точкова његових, неће се обазрети очеви на синове, јер ће им руке клонути, 024 JER 047 004 Од оног дана који ће доћи да истреби све Филистеје и да затре Тир и Сидон и све остале помоћнике, јер ће Господ истребити Филистеје, остатак острва Кафтора. 024 JER 047 005 Оћелавиће Газа, пропашће Аскалон и остатак долине њихове; докле ћеш се резати? 024 JER 047 006 Јаох, мачу Господњи, кад ћеш се смирити? Врати се у корице своје, стани и смири се. 024 JER 047 007 Али како би се смирио? Јер му Господ даде заповест на Аскалон и на приморје; онамо га одреди. 024 JER 048 001 За Моава овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев: Тешко Невону! Јер ће се опустошити; Киријатајим ће се посрамити и узети; Мизгав ће се посрамити и препасти. 024 JER 048 002 Неће се више хвалити Моав Есевоном; јер му зло мисле: Ходите да га истребимо да није више народ. И ти, Мадмане, опустећеш; мач ће те гонити. 024 JER 048 003 Чује се вика из Оронајима, пустошење и сатирање велико. 024 JER 048 004 Моав се сатре; стоји вика деце његове. 024 JER 048 005 Јер ће се путем луитским дизати плач без престанка; и како се силази у Оронајим, непријатељи ће чути страшну вику; 024 JER 048 006 Бежите, избавите душе своје, и будите као врес у пустињи. 024 JER 048 007 Јер што се уздаш у своја дела и у благо своје, зато ћеш се и ти узети, и Хемос ће отићи у ропство, свештеници његови и кнезови његови скупа. 024 JER 048 008 И доћи ће затирач у сваки град, неће се сачувати ни један град; долина ће пропасти и равница ће се опустошити, јер Господ рече. 024 JER 048 009 Подајте крила Моаву, нека брзо одлети; јер ће градови његови опустети да неће нико живети у њима. 024 JER 048 010 Проклет био ко немарно ради дело Господње, и проклет ко устеже мач свој од крви! 024 JER 048 011 Моав је био у миру од детињства свог и почивао на дрождини својој, нити се претакао из суда у суд, нити је у ропство ишао; зато му оста кус његов, и мирис се његов није променио. 024 JER 048 012 Зато, ево, иду дани, говори Господ, да му пошаљем преметаче, који ће га преметнути, и судове његове испразнити и мехове његове покидати. 024 JER 048 013 И Моав ће се осрамотити с Хемоса, као што се осрамотио дом Израиљев с Ветиља, гада свог. 024 JER 048 014 Како говорите: Јаки смо и јунаци у боју? 024 JER 048 015 Моав ће се опустошити и градови ће његови пропасти, и најбољи младићи његови сићи ће на заклање, говори цар, коме је име Господ над војскама. 024 JER 048 016 Близу је погибао Моавова, и зло његово врло хити. 024 JER 048 017 Жалите га сви који сте око њега, и који год знате за име његово, реците: Како се сломи јаки штап, славна палица? 024 JER 048 018 Сиђи са славе своје, и седи на место засушено, кћери, која живиш у Девону; јер ће затирач Моавов доћи на тебе и раскопаће градове твоје. 024 JER 048 019 Стани на путу, и погледај, која живиш у Ароиру, упитај оног који бежи и ону која гледа да се избави, реци: Шта би? 024 JER 048 020 Посрами се Моав; јер се разби; ридајте и вичите; јавите у Арнон да се Моава опустоши. 024 JER 048 021 Јер суд дође на земљу равну, на Олон и на Јасу и Мифат, 024 JER 048 022 И на Девон и на Невон и на Вет-Девлатајим, 024 JER 048 023 И на Киријатајим и на Вет-Гамул и на Вет-Меон, 024 JER 048 024 И на Кериот и на Восору, и на све градове земље моавске, који су далеко и који су близу. 024 JER 048 025 Одбијен је рог Моаву, и мишица се његова сломи, говори Господ. 024 JER 048 026 Опојте га, јер се подигао на Господа; нека се ваља Моав у бљувотини својој, и буде и он подсмех. 024 JER 048 027 Јер, није ли теби Израиљ био подсмех? Је ли се затекао међу лупежима, те кад год говориш о њему поскакујеш? 024 JER 048 028 Оставите градове и населите се у стени, становници моавски, и будите као голубица која се гнезди у крају и раселини. 024 JER 048 029 Чусмо понос Моавов да је веома поносит, охолост његову и понос, разметање његово и обест његову. 024 JER 048 030 Знам ја, говори Господ, обест његову; али неће бити тако; лажи његове неће учинити ништа. 024 JER 048 031 Зато ћу ридати за Моавом, викати за свим Моавом, уздисаће се за онима у Кир-ересу. 024 JER 048 032 Више него за Јазиром плакаћу за тобом, лозо сивамска; одводе твоје пређоше море, допреше до мора јазирског; затирач нападе на летину твоју и на бербу твоју. 024 JER 048 033 И радост и весеље отиде с родног поља, из земље моавске, и учиних те неста у кацама вина; нико неће газити певајући; песма неће се више певати. 024 JER 048 034 Од вике есевонске, која допре до Елеале, подигоше вику до Јасе, од Сигора до Оронајима, као јуница од три године, јер ће и вода нимримских нестати. 024 JER 048 035 И учинићу, говори Господ, да не буде Моаву човека који би приносио жртву на висини и кадио боговима својим. 024 JER 048 036 Зато ће срце моје пиштати за Моавом као свирала, и срце ће моје пиштати као свирала за људима у Кир-ересу, јер ће му сва течевина пропасти. 024 JER 048 037 Јер ће све главе бити ћелаве и све браде обријане, и све руке изрезане, и око бедара кострет. 024 JER 048 038 На свим крововима Моавовим и по улицама његовим биће сам плач, јер ћу разбити Моава као суд на коме нема милине, говори Господ. 024 JER 048 039 Ридајте: Како је сатрвен! Како Моав обрну плећи срамотан? И поста Моав подсмех и страхота свима који су око њега. 024 JER 048 040 Јер овако говори Господ: Ево, као орао долетеће и рашириће крила своја над Моавом. 024 JER 048 041 Кериот је покорен и тврда се места заузеше, и срца ће у јунака Моавових бити у онај дан као срце у жене која се порађа. 024 JER 048 042 И Моав ће се истребити да не буде народ, јер се подиже на Господа. 024 JER 048 043 Страх и јама и замка око тебе је, становниче моавски, говори Господ. 024 JER 048 044 Ко утече од страха, пашће у јаму, а ко изађе из јаме, ухватиће се у замку; јер ћу пустити на њега, на Моава, годину похођења њиховог, говори Господ. 024 JER 048 045 У сену есевонском уставише се који бежаху од силе; али ће огањ изаћи из Есевона и пламен исред Сиона, и опалиће крај Моаву и теме немирницима. 024 JER 048 046 Тешко теби, Моаве, пропаде народ Хемосов, јер синове твоје заробише, и кћери твоје одведоше у ропство. 024 JER 048 047 Али ћу повратити робље Моавово у последње време, говори Господ. Довде је суд Моаву. 024 JER 049 001 За синове Амонове: Овако вели Господ: Зар Израиљ нема синове? Зар нема наследнике? Зашто Малхом наследи земљу Гадову? И зашто се народ његов насели у његовим градовима? 024 JER 049 002 Зато ево иду дани, говори Господ, кад ћу учинити да се чује вика убојна у Рави синова Амонових, и она да буде гомила развалина, и села њена попаљена огњем; и Израиљ ће овладати онима који беху њим овладали, говори Господ. 024 JER 049 003 Ридај Есевоне, јер је Гај опустошен, вичите села равска, припашите око себе кострет, наричите и трчите око плотова; јер ће Малхом отићи у ропство, свештеници његови и кнезови његови скупа. 024 JER 049 004 Што се хвалиш долинама? Растопила се долина твоја, кћери одметницо! Која се уздаш у благо своје: Ко би ударио на ме? 024 JER 049 005 Ево ја ћу пустити на те страх од свуда унаоколо, говори Господ Господ над војскама, и распршаћете се сви, и неће бити никога да скупи бежан. 024 JER 049 006 Али ћу после повратити робље синова Амонових, говори Господ. 024 JER 049 007 За Едома, овако вели Господ над војскама: Зар нема више мудрости у Теману? Неста ли савета разумнима? Ишчиле ли мудрост њихова? 024 JER 049 008 Бежите, обратите плећи, заврите се дубоко, становници дедански, јер ћу пустити на Исава погибао његову у време кад ћу га походити. 024 JER 049 009 Да ти дођу берачи, не би ли ти оставили пабирака? Да дођу лупежи ноћу, не би ли однели колико им је доста? 024 JER 049 010 Али ја оголузних Исава, открих потаје његове да се не може сакрити; пропаде семе његово, браћа његова и суседи његови, нико не оста. 024 JER 049 011 Остави сироте своје, ја ћу им живот сачувати, и удовице твоје нека се уздају у ме. 024 JER 049 012 Јер овако вели Господ: Ево, који не би требало да пију из чаше, доиста ће пити; а ти ли ћеш остати без кара? Нећеш остати без кара, него ћеш зацело пити. 024 JER 049 013 Јер собом се заклињем, говори Господ, да ће Восора бити пустош, руг, чудо и проклетство, и сви ће градови њени бити пустиња вечна. 024 JER 049 014 Чух глас од Господа, и гласник би послан к народима да рече: Скупите се и идите на њу, и дигните се у бој. 024 JER 049 015 Јер гле, учинићу те да будеш мали међу народима и презрен међу људима. 024 JER 049 016 Обест твоја и поноситост срца твог превари тебе, који живиш у раселинама каменим и држиш се високих хумова; да начиниш себи гнездо високо као орао, и оданде ћу те свалити, говори Господ. 024 JER 049 017 И земља ће едомска бити пустиња, ко прође мимо њу, свак ће се чудити и звиждати ради свих рана њених. 024 JER 049 018 Као кад се затре Содом и Гомор и суседство њихово, вели Господ, неће се населити онде нико нити ће се бавити онде син човечји. 024 JER 049 019 Гле, као лав изаћи ће подижући се више него Јордан на стан Силнога; али ћу га брзо отерати из те земље, и поставићу над њом оног ко је изабран; јер ко је као ја? И ко ће се прети са мном? И који ће ми пастир одолети? 024 JER 049 020 Зато чујте намеру Господњу што је наумио за Едомце и мисли његове што је смислио за становнике теманске: заиста најмањи из стада развлачиће их, заиста ће опустети стан с њима. 024 JER 049 021 Од праске падања њиховог земља ће се трести, и вика ће се њихова чути на црвеном мору. 024 JER 049 022 Гле, доћи ће и долетеће као орао и рашириће крила своја над Восором, и биће срце у јунака едомских као срце у жене која се порађа. 024 JER 049 023 За Дамаск. Посрами се Емат и Арфад, јер чу зле гласе; растопише се, страх је на мору, не може се умирити. 024 JER 049 024 Дамаск клону, обрати се да бежи, дрхат га подузе, туга и болови освојише га као породиљу. 024 JER 049 025 Како се не остави славни град? Град радости моје? 024 JER 049 026 Зато ће попадати младићи његови на улицама његовим, и сви ће војници његови изгинути у онај дан, говори Господ над војскама. 024 JER 049 027 И распалићу огањ у зидовима дамаштанским, и прождреће дворе Вен-Ададове. 024 JER 049 028 За Кидар и за царства асорска, која разби Навуходоносор цар вавилонски, овако вели Господ: Устаните, идите на Кидар, и затрите синове источне. 024 JER 049 029 Узеће им шаторе и стада, завесе њихове и судове њихове и камиле њихове отеће, и викаће на њих страшно одсвуда. 024 JER 049 030 Бежите, селите се далеко, сакријте се дубоко, становници асорски, говори Господ, јер је Навуходоносор цар вавилонски намерио намеру против вас, и смислио мисао против вас. 024 JER 049 031 Устаните, идите к народу мирном, који живи без страха, говори Господ, који нема врата ни преворница, живе сами. 024 JER 049 032 И камиле ће њихове бити плен, и мноштво стоке њихове грабеж, и расејаћу их у све ветрове, оне што се с краја стрижу, и довешћу погибао на њих са свих страна, говори Господ. 024 JER 049 033 И Асор ће бити стан змајевски, пустиња до века: нико се неће онде населити, нити ће се бавити у њему син човечји. 024 JER 049 034 Реч Господња која дође Јеремији пророку за Елам, у почетку царовања Седекије цара Јудиног, говорећи: 024 JER 049 035 Овако вели Господ над војскама: Ево, ја ћу сломити лук Еламу, главну силу његову; 024 JER 049 036 И довешћу на Елам четири ветра с четири краја небеса, и у све те ветрове расејаћу их, тако да неће бити народа куда неће отићи прогнаници еламски. 024 JER 049 037 И уплашићу Еламце пред непријатељима њиховим, и пред онима који траже душу њихову; и пустићу зло на њих, жестину гнева свог, говори Господ, и пустићу за њима мач докле их не затрем. 024 JER 049 038 И наместићу престо свој у Еламу, и истребићу оданде цара и кнезове, говори Господ. 024 JER 049 039 Али у последње време повратићу робље еламско, говори Господ. 024 JER 050 001 Реч коју рече Господ за Вавилон и за земљу халдејску преко Јеремије пророка. 024 JER 050 002 Јавите народима и разгласите, подигните заставу, разгласите, не тајите, реците: Узе се Вавилон, посрами се Вил, разби се Меродах; посрамише се идоли његови, разбише се гадни богови његови. 024 JER 050 003 Јер се народ подиже на њ са севера, који ће му земљу опустети, да неће бити никога да живи у њој; и људи и стока побећи ће и отићи. 024 JER 050 004 У те дане и у то време, говори Господ, доћи ће синови Израиљеви и синови Јудини заједно, ићи ће плачући и тражиће Господа Бога свог. 024 JER 050 005 Питаће за пут у Сион, и обративши се онамо рећи ће: Ходите, сјединимо се с Господом заветом вечним, који се не заборавља. 024 JER 050 006 Народ је мој стадо изгубљено; пастири његови заведоше га, те лута по горама, иде с брда на хумове, заборавивши стан свој. 024 JER 050 007 Ко их нађе, прождираше их, и непријатељи њихови говорише: Нећемо бити криви, јер згрешише Господу, стану правде, Господу, нади отаца њихових. 024 JER 050 008 Бежите из Вавилона и изиђите из земље халдејске и будите као овнови пред стадом. 024 JER 050 009 Јер, ево, ја ћу подигнути и довешћу на Вавилон збор великих народа из земље северне, који ће се уврстати да се бију с њим, и узеће га; стреле су им као у доброг јунака, не враћају се празне. 024 JER 050 010 И земља ће се халдејска опленити, сви који ће је пленити наситиће се, говори Господ. 024 JER 050 011 Јер се веселисте, јер се радовасте пленећи моје наследство; јер беснесте као јуница на трави и рзасте као јаки коњи. 024 JER 050 012 Мати се ваша осрамоти врло, родитељка ваша постиде се; ево биће последња међу народима, пустиња, земља сува и пустош. 024 JER 050 013 Од гнева Господњег неће се у њој живети, него ће сва опустети; ко год прође мимо Вавилона, чудиће се и звиждаће ради свих рана његових. 024 JER 050 014 Поставите се око Вавилона сви који натежете лук, стрељајте га, не жалите стрела; јер је сагрешио Господу. 024 JER 050 015 Вичите на њ унаоколо; пружа руку; темељи му падоше, зидови су му разваљени; јер је освета Господња, осветите му се; како је чинио, онако му чините. 024 JER 050 016 Истребите из Вавилона сејача и оног који маше српом о жетви; од мача насилниковог нека се врати сваки свом народу, и сваки у своју земљу нека бежи. 024 JER 050 017 Израиљ је стадо разагнано, лавови га расплашише; најпре га једе цар асирски, а после му кости изломи Навуходоносор, цар вавилонски. 024 JER 050 018 Зато овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: Ево, ја ћу походити цара вавилонског и земљу његову, као што сам походио цара асирског. 024 JER 050 019 И повратићу Израиља у торове његове, и пашће по Кармилу и Васану; и по гори Јефремовој и Галаду ситиће се душа његова. 024 JER 050 020 У оне дане и у оно време, говори Господ, тражиће се безакоње Израиљево, али га неће бити; и греси Јудини, али се неће наћи, јер ћу опростити онима које оставим. 024 JER 050 021 Изиђи на земљу мератијамску и на становнике фекодске; затри и истреби иза њих, говори Господ, и учини све како ти заповедим. 024 JER 050 022 Вика је убојна у земљи и полом велик. 024 JER 050 023 Како се сломи и скрши маљ целе земље? Како Вавилон поста чудо међу народима? 024 JER 050 024 Ја ти метнух замку, Вавилоне, и ти се ухвати не дознавши, нашао си се и ухватио си се, јер си се заратио с Господом. 024 JER 050 025 Господ отвори ризницу своју и извади оружје гнева свог; јер је то дело Господа Господа над војскама у земљи халдејској. 024 JER 050 026 Ходите на њу с краја земље, отворите житнице њене; газите је као стогове, и потрите је да не остане од ње остатка. 024 JER 050 027 Покољите мачем све теоце њене, нека сиђу на заклање; тешко њима! Јер дође дан њихов, време похођења њиховог. 024 JER 050 028 Чује се глас оних који беже и који побегоше из земље вавилонске да јаве у Сиону освету Господа Бога нашег, освету двора Његовог. 024 JER 050 029 Сазовите на Вавилон мноштво; сви који натежете лук, станите у логор према њему унаоколо да не побегне ни један, платите му по делима његовим; како је чинио, онако му учините, јер се је супрот Господу узносио, супрот Свецу Израиљевом. 024 JER 050 030 Зато ће младићи његови пасти по улицама његовим, и сви ће војници његови изгинути у онај дан, говори Господ. 024 JER 050 031 Ево мене на тебе, поносити, говори Господ Господ над војскама, јер дође дан твој, време да те походим. 024 JER 050 032 Поносити ће се спотаћи и пасти, и неће бити никога да га подигне; и распалићу огањ у градовима његовим, и спалиће сву околину његову. 024 JER 050 033 Овако вели Господ над војскама: Сила се чини синовима Израиљевим и синовима Јудиним; који их заробише, држе их, неће да их пусте. 024 JER 050 034 Избавитељ је њихов силан, име Му је Господ над војскама, Он ће доиста бранити ствар њихову да умири земљу и смете становнике вавилонске. 024 JER 050 035 Мач на Халдејце, говори Господ, и на становнике вавилонске и на кнезове његове и на мудраце његове. 024 JER 050 036 Мач на лаже његове, и полудеће; мач на јунаке његове, и препашће се. 024 JER 050 037 Мач на коње његове, и на кола његова и на сву мешавину што је усред њега, и постаће као жене; мач на благо његово, и разграбиће се. 024 JER 050 038 Суша на воде његове, и усахнуће, јер је земља идолска, и око лажних богова лудују. 024 JER 050 039 Зато ће се онде настанити дивље звери и буљине, и сове ће онде становати; и неће се населити до века и неће се у њој живети никада. 024 JER 050 040 Као кад Господ затре Содом и Гомор и суседство њихово, говори Господ, неће се нико онде населити, нити ће се бавити у њој син човечји. 024 JER 050 041 Ево, народ ће доћи са севера, велик народ, и цареви силни подигнуће се од крајева земаљских. 024 JER 050 042 Лук и копље носиће, жестоки ће бити, нити ће жалити; глас ће им као море бучати и јахаће на коњима, спремни као јунаци за бој, на тебе, кћери вавилонска. 024 JER 050 043 Цар вавилонски кад чује глас о њима, клонуће му руке, туга ће га спопасти и болови као породиљу. 024 JER 050 044 Гле, као лав изаћи ће подижући се више него Јордан на стан Силнога; али ћу га брзо отерати из те земље, и поставићу над њом оног ко је изабран; јер ко је као ја? И ко ће се прети са мном? И који ће ми пастир одолети? 024 JER 050 045 Зато чујте намеру Господњу што је наумио за Вавилон, и мисли Његове што је смислио за земљу халдејску: заиста најмањи из стада развлачиће их, заиста ће опустети стан с њима. 024 JER 050 046 Од праске кад се узме Вавилон потрешће се земља, и вика ће се чути по народима. 024 JER 051 001 Овако говори Господ: Ево, ја ћу подигнути на Вавилон и на оне који живе усред оних који устају на ме, ветар који мори. 024 JER 051 002 Послаћу на Вавилон вијаче који ће га развијати и земљу његову испразнити, јер ће га опколити са свих страна у дан невоље његове. 024 JER 051 003 Стрелац нека натеже лук на стрелца и на оног који се поноси својим оклопом, и не жалите младића његових, потрите му сву војску, 024 JER 051 004 Нека падну побијени у земљи халдејској и избодени на улицама његовим. 024 JER 051 005 Јер није оставио Израиља и Јуде Бог њихов, Господ над војскама, ако и јесте земља њихова пуна кривице Свецу Израиљевом. 024 JER 051 006 Бежите из Вавилона и избавите сваки душу своју да се не истребите у безакоњу његовом, јер је време освете Господње, плаћа му шта је заслужио. 024 JER 051 007 Вавилон беше златна чаша у руци Господњој, којом опоји сву земљу; вино његово пише народи, зато полудеше народи. 024 JER 051 008 Уједанпут паде Вавилон и разби се; ридајте за њим; донесите балсама за ране његове, не би ли се исцелио. 024 JER 051 009 Лечисмо Вавилон, али се не исцели; оставите га, и да идемо сваки у своју земљу; јер до неба допире суд његов и диже се до облака. 024 JER 051 010 Господ је изнео правду нашу; ходите, да приповедамо на Сиону дело Господа Бога свог. 024 JER 051 011 Чистите стреле, узмите штитове; Господ подиже дух царева мидских, јер је Вавилону намислио да га затре; јер је освета Господња, освета цркве Његове. 024 JER 051 012 На зидовима вавилонским подигните заставу, утврдите стражу, поставите стражаре, наместите заседе; јер је Господ намислио, и учиниће шта је рекао за становнике вавилонске. 024 JER 051 013 О ти, што станујеш крај воде велике и имаш много блага! Дође крај твој и свршетак лакомству твом. 024 JER 051 014 Господ над војскама закле се собом: Напунићу те људима као скакавцима, и они ће ти певати песму. 024 JER 051 015 Он је створио земљу силом својом, утврдио васиљену мудрошћу својом, и разумом својим разапео небеса. 024 JER 051 016 Кад пусти глас свој, буче воде на небесима, подиже пару с крајева земаљских, и пушта муње с даждем, и изводи ветар из стаја његових. 024 JER 051 017 Сваки човек поста безуман од знања, сваки се златар осрамоти ликом резаним; јер су лаж ликови његови ливени и нема духа у њима. 024 JER 051 018 Таштина су, дело преварно; кад их походим, погинуће. 024 JER 051 019 Није такав део Јаковљев; јер је Он Творац свему и Он је део наследства његовог; име Му је Господ над војскама. 024 JER 051 020 Ти си ми био маљ, оружје убојно, и тобом сатрх народе и тобом расух царства. 024 JER 051 021 И тобом сатрх коња и јахача његовог; и тобом сатрх кола и који сеђаху на њима. 024 JER 051 022 И тобом сатрх човека и жену, и сатрх тобом старца и дете, и сатрх тобом момка и девојку. 024 JER 051 023 И тобом сатрх пастира и стадо његово, и тобом сатрх орача и волове његове ујармљене, и сатрх тобом кнезове и властеље. 024 JER 051 024 И платићу Вавилону и свим становницима халдејским за све зло које учинише Сиону, на ваше очи, говори Господ. 024 JER 051 025 Ево мене на тебе, горо, која сатиреш, говори Господ, која затиреш сву земљу, и замахнућу руком својом на те и свалићу те са стена, и начинићу од тебе гору изгорелу. 024 JER 051 026 И неће узети од тебе камена за угао ни камена за темељ, јер ћеш бити пустош вечна, говори Господ. 024 JER 051 027 Подигните заставу у земљи, затрубите у трубе међу народима, приправите народе на њ, сазовите на њ царство араратско, минијско и асханаско; поставите војводу супрот њему, доведите коње као скакавце бодљикасте. 024 JER 051 028 Приправите народе супрот њему, цареве мидске и војводе њихове и све властеље њихове и сву земљу државе њихове. 024 JER 051 029 И земља ће се затрести и узмучити, јер ће се мисао Господња извршити на Вавилону да обрати земљу вавилонску у пустињу да нико не живи у њој. 024 JER 051 030 Престаше војевати јунаци вавилонски, стоје у граду, неста силе њихове, посташе као жене, изгореше станови њихови, преворнице њихове поломише се. 024 JER 051 031 Гласник ће сретати гласника, и посланик ће сретати посланика да јаве цару вавилонском да му је узет град са свих крајева, 024 JER 051 032 И да се бродови узеше и језера изгореше огњем и војници се препали. 024 JER 051 033 Јер овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Кћи је вавилонска као гумно; време је да се набије, још мало, па ће доћи време да се пожње. 024 JER 051 034 Изједе ме и потре ме Навуходоносор, цар вавилонски, начини од мене непотребан суд, прождре ме као змај, напуни трбух свој милинама мојим, и отера ме. 024 JER 051 035 Неправда која се чини мени и мом телу нека дође на Вавилон, рећи ће становница сионска, и крв моја на становнике халдејске, говориће Јерусалим. 024 JER 051 036 Зато овако вели Господ: Ево, ја ћу расправити парбу твоју и осветићу те; и осушићу море његово, и изворе ћу његове осушити. 024 JER 051 037 И Вавилон ће постати гомила, стан змајевски, чудо и подсмех, да нико неће живети у њему. 024 JER 051 038 Рикаће сви као лавови и вити као лавићи. 024 JER 051 039 Кад се угреју, изнећу им да пију, и опојићу их да се развеселе и заспе вечним сном, да се не пробуде, говори Господ. 024 JER 051 040 Свешћу их на заклање као јагањце, као овнове с јарцима. 024 JER 051 041 Како се предоби Сисах и узе се хвала све земље? Како Вавилон поста чудо међу народима? 024 JER 051 042 Море уста на Вавилон, покри га мноштво вала његових. 024 JER 051 043 Градови његови посташе пустош, земља сасушена и пуста, земља где нико не живи, нити пролази кроз њу син човечји. 024 JER 051 044 И походићу Вила у Вавилону и извући ћу из уста његових шта је прождрао, и неће се више стицати к њему народи, и зид ће вавилонски пасти. 024 JER 051 045 Изиђи из њега, народе мој, и избавите сваки своју душу од жестоког гнева Господњег. 024 JER 051 046 Немојте да одмекне срце ваше и да се уплашите од гласа који ће се чути у земљи; а доћи ће глас једне године, а после њега други глас друге године, и насиље ће бити у земљи, и господар ће устати на господара. 024 JER 051 047 Зато ево иду дани кад ћу походити резане ликове вавилонске, и сва ће се земља његова посрамити, и сви ће побијени његови пасти усред њега. 024 JER 051 048 Небо и земља и све што је у њима певаће над Вавилоном, јер ће доћи на њ са севера затирач, говори Господ. 024 JER 051 049 И као што је Вавилон учинио да падну побијени Израиљеви, тако ће пасти у Вавилону побијени све земље. 024 JER 051 050 Који утекосте од мача, идите, не стојте; помињите Господа издалека, и Јерусалим нека вам је у срцу. 024 JER 051 051 Посрамисмо се, што чусмо руг, стид попаде лице наше, што туђини уђоше у светињу дома Господњег. 024 JER 051 052 Зато, гле, иду дани, говори Господ, кад ћу походити резане ликове његове, и по свој земљи његовој јечаће рањеници. 024 JER 051 053 Да се Вавилон и на небо попне, и на висини да утврди силу своју, доћи ће од мене на њ затирачи, говори Господ. 024 JER 051 054 Чује се велика вика из Вавилона, и велик полом из земље халдејске. 024 JER 051 055 Јер Господ затире Вавилон, и укида у њему велику вреву; и вали ће њихови бучати као велика вода, вика ће се њихова разлегати. 024 JER 051 056 Јер дође на њ, на Вавилон, затирач, јунаци се његови заробише, лукови се њихови потрше; јер је Господ Бог који плаћа, доиста ће платити. 024 JER 051 057 Опојићу кнезове његове и мудраце његове, војводе његове и властеље његове и јунаке његове, да ће заспати вечним сном и неће се пробудити, говори цар, коме је име Господ над војскама. 024 JER 051 058 Овако вели Господ над војскама: Широки зидови вавилонски сасвим ће се раскопати, и висока врата његова огњем ће се спалити, те су људи узалуд радили, и народи се трудили за огањ. 024 JER 051 059 Реч што заповеди пророк Јеремија Сераји сину Нирије сина Масијиног, кад пође од Седекије, цара Јудиног, у Вавилон четврте године царовања његовог; а Сераја беше главни постељник. 024 JER 051 060 А Јеремија написа у једну књигу све зло које хтеде доћи на Вавилон, све ове речи што су написане за Вавилон. 024 JER 051 061 И рече Јеремија Сераји: Кад дођеш у Вавилон, тада гледај и прочитај све ове речи; 024 JER 051 062 И реци: Господе, Ти си говорио за ово место да ћеш га затрти да нико не живи у њему, ни човек ни живинче, него да је пустош до века. 024 JER 051 063 А кад прочиташ ову књигу, вежи камен за њу, и баци је у Ефрат. 024 JER 051 064 И реци: Тако ће потонути Вавилон и неће се подигнути ода зла које ћу пустити на њ, и они ће изнемоћи. Довде су речи Јеремијине. 024 JER 052 001 Двадесет и једна година беше Седекији кад поче царовати, и царова једанаест година у Јерусалиму. Матери му беше име Амутала, кћи Јеремијина, из Ливне. 024 JER 052 002 Он чињаше што је зло пред Господом сасвим како је чинио Јоаким. 024 JER 052 003 Јер од гнева Господњег зби се Јерусалиму и Јуди, те их одбаци испред себе. А Седекија се одметну од цара вавилонског. 024 JER 052 004 И тако, девете године његова царовања, десетог дана дође Навуходоносор цар вавилонски са свом војском својом на Јерусалим; и стадоше у логор под њим, и начинише опкопе око њега. 024 JER 052 005 И град би опкољен до једанаесте године царовања Седекијиног. 024 JER 052 006 И деветог дана, четвртог месеца, наста велика глад у граду, те народ земаљски немаше хлеба. 024 JER 052 007 Тада град би проваљен, и војници сви побегоше и изиђоше из града ноћу на врата између два зида уз врт царев, а Халдејци беху свуда око града; и отидоше путем к пустињи. 024 JER 052 008 Али војска халдејска потера цара, и стигоше Седекију у пољу јерихонском, а сва војска што беше с њим разбеже се од њега. 024 JER 052 009 И ухватише цара и одведоше га к цару вавилонском у Ривлу у земљи ематској; и онде му суди. 024 JER 052 010 И покла цар вавилонски синове Седекијине на његове очи, и све кнезове Јудине покла у Ривли. 024 JER 052 011 И Седекији ископа очи, и свезав га у двоје вериге бронзане одведе га цар вавилонски у Вавилон и метну га у тамницу где оста до смрти своје. 024 JER 052 012 А десетог дана петог месеца године деветнаесте царовања Навуходоносора цара вавилонског дође у Јерусалим Невузардан, заповедник стражарски, који служаше цару вавилонском. 024 JER 052 013 И попали дом Господњи и дом царски и све домове у јерусалиму; све велике куће попали огњем. 024 JER 052 014 И све зидове јерусалимске у наоколо развали сва војска халдејска што беше са заповедником стражарским. 024 JER 052 015 А народ сиромашни и остатак народа што оста у граду, и пребеге што пребегоше к цару вавилонском, и остали прости народ, одведе Невузардан, заповедник стражарски. 024 JER 052 016 Само од сиромашног народа у земљи остави Невузардан заповедник стражарски који ће бити виноградари и ратари. 024 JER 052 017 И ступове бронзане што беху у дому Господњем, и подножја и море бронзано које беше у дому Господњем, изломише Халдејци, и бронзу од њих однесоше у Вавилон. 024 JER 052 018 И лонце и лопате и виљушке и котлиће и кадионице и све све судове бронзане којима служаху, узеше. 024 JER 052 019 И умиваонице и клешта с котлићима и лонцима и свећњацима и кадионицама и чашама, шта год беше златно и шта год беше сребрно, узе заповедник стражарски. 024 JER 052 020 Два ступа, једно море, и дванаест волова бронзаних што беху под подножјима, што начини цар Соломун за дом Господњи, не беше мере бронзи од свих тих судова. 024 JER 052 021 А ступови беху сваки од осамнаест лаката у висину, а у наоколо од дванаест лаката, а четири прста беше сваки дебео и шупаљ; 024 JER 052 022 И озго на њему беше оглавље бронзано, и оглавље беше високо пет лаката, и плетеница и шипци око оглавља, све од бронзе; такав беше и други ступ са шипцима. 024 JER 052 023 И беше деведесет и шест шипака са сваке стране; свега шипака на плетеници у наоколо беше сто. 024 JER 052 024 Узе заповедник стражарски и Серају, првог свештеника, и Софонију, другог свештеника, и три вратара. 024 JER 052 025 А из града узе једног дворанина, који беше над војницима, и седам људи који стајаху пред царем, који се нађоше у граду, и првог писара војничког, који пописиваше народ по земљи у војску, и шездесет људи из народа земаљског, који се нађоше у граду. 024 JER 052 026 Узе их Невузардан заповедник стражарски и одведе к цару вавилонском у Ривлу. 024 JER 052 027 А цар их вавилонски поби и погуби у Ривли у земљи ематској. Тако би пресељен Јуда из земље своје. 024 JER 052 028 Ово је народ што га пресели Навуходоносор: седме године три хиљаде и двадесет и три Јудејца; 024 JER 052 029 Године осамнаесте Навуходоносорове пресели из Јерусалима осам стотина и тридесет и две душе; 024 JER 052 030 Године двадесет треће Навуходоносорове пресели Невузардан заповедник стражарски Јудејаца седам стотина и четрдесет и пет душа; свега четири хиљаде и шест стотина душа. 024 JER 052 031 А тридесет седме године од како се зароби Јоахин цар Јудин, дванаестог месеца, двадесет петог дана, Евил-Меродах цар вавилонски исте године зацаривши се извади из тамнице Јоахина, цара Јудиног. 024 JER 052 032 И лепо говори с њим, и намести му престо више престола других царева који беху код њега у Вавилону. 024 JER 052 033 И промени му хаљине тамничке, и он јеђаше свагда с њим свега века свог. 024 JER 052 034 И храна му се једнако даваше од цара вавилонског, сваки дан, свега века његовог до смрти његове. # # BOOK 025 LAM Lamentations Плач Јеремијин 025 LAM 001 001 Како седи сам, поста као удовица, град који беше пун народа! Велик међу народима, глава међу земљама потпаде под данак! 025 LAM 001 002 Једнако плаче ноћу, и сузе су му на образима, нема никога од свих који га љубљаху да га потеши; сви га пријатељи његови изневерише, посташе му непријатељи. 025 LAM 001 003 Исели се Јуда од муке и љутог ропства; седи међу народима, не налази мир; сви који га гонише стигоше га у теснацу. 025 LAM 001 004 Путеви сионски туже, јер нико не иде на празник; сва су врата његова пуста, свештеници његови уздишу, девојке су његове жалосне, и сам је јадан. 025 LAM 001 005 Противници његови посташе глава, непријатељима је његовим добро; јер га Господ уцвели за мноштво безакоња његовог; деца његова иду у ропство пред непријатељем. 025 LAM 001 006 И отиде од кћери сионске сва слава њена; кнезови су њени као јелени који не налазе паше; иду немоћни пред оним који их гони. 025 LAM 001 007 Опомиње се Јерусалим у муци својој и у јаду свом свих милина што је имао од старине, кад пада народ његов од руке непријатељеве, а никога нема да му помогне; непријатељи гледају га и смеју се престанку његовом. 025 LAM 001 008 Тешко сагреши Јерусалим, зато поста као нечиста жена; сви који су га поштовали презиру га, јер видеше голотињу његову; а он уздише, и окреће се натраг. 025 LAM 001 009 Нечистота му беше на скутовима; није мислио на крај свој; пао је за чудо, а нема никога да га потеши. Погледај, Господе, муку моју, јер се непријатељ понео. 025 LAM 001 010 Непријатељ посеже руком на све драге ствари његове, и он гледа како народи улазе у светињу његову, за које си заповедио да не долазе на сабор Твој. 025 LAM 001 011 Сав народ његов уздише тражећи хлеба, дају драгоцене ствари своје за јело да окрепе душу. Погледај, Господе, и види како сам поништен. 025 LAM 001 012 Зар вам није стало, сви који пролазите овуда? Погледајте и видите, има ли бола какав је мој, који је мени допао, којим ме уцвели Господ у дан жестоког гнева свог. 025 LAM 001 013 С висине пусти огањ у кости моје, који их освоји; разапе мрежу ногама мојим, обори ме наузнако, пустоши ме, те по вас дан тужим. 025 LAM 001 014 Свезан је руком његовом јарам од греха мојих, усукани су и дођоше ми на врат; обори силу моју; предаде ме Господ у руке, из којих се не могу подигнути. 025 LAM 001 015 Полази Господ све јунаке моје усред мене, сазва на ме сабор да потре младиће моје; као грожђе у каци изгази Господ девојку, кћер Јудину. 025 LAM 001 016 Зато ја плачем, очи моје, очи моје лију сузе, јер је далеко од мене утешитељ, који би укрепио душу моју; синови моји пропадоше, јер надвлада непријатељ. 025 LAM 001 017 Сион шири руке своје, нема никога да га теши; Господ заповеди за Јакова, те га опколише непријатељи; Јерусалим поста међу њима као нечиста жена. 025 LAM 001 018 Праведан је Господ, јер се супротих заповести Његовој; чујте, сви народи, и видите бол мој; девојке моје и младићи моји отидоше у ропство. 025 LAM 001 019 Звах пријатеље своје, они ме преварише; свештеници моји и старешине моје помреше у граду тражећи хране да окрепе душу своју. 025 LAM 001 020 Погледај, Господе, јер ми је туга, утроба ми се усколебала, срце се моје преврће у мени, јер се много супротих; напољу учини ме сиротим мач, а код куће сама смрт. 025 LAM 001 021 Чују где уздишем, али нема никога да ме потеши; сви непријатељи моји чуше за несрећу моју и радују се што си то учинио; довешћеш дан који си огласио, те ће они бити као ја. 025 LAM 001 022 Нека изађе преда те сва злоћа њихова, и учини као што си учинио мени за све грехе моје; јер је много уздаха мојих и срце је моје жалосно. 025 LAM 002 001 Како обастре Господ облаком у гневу свом кћер сионску! Сврже с неба на земљу славу Израиљеву, и не опомену се подножја ногу својих у дан гнева свог! 025 LAM 002 002 Господ потре немилице све станове Јаковљеве, развали у гневу свом градове кћери Јудине, и на земљу обори, оскврни царство и кнезове његове. 025 LAM 002 003 Одби у жестоком гневу сав рог Израиљу, обрати натраг десницу своју од непријатеља, и распали се на Јакова као огањ пламени, који прождире све око себе. 025 LAM 002 004 Натеже лук свој као непријатељ, подиже десницу своју као противник, и поби све што беше драго очима; на шатор кћери сионске просу као огањ гнев свој. 025 LAM 002 005 Господ поста као непријатељ; потре Израиља, потре све дворе његове, раскопа све градове његове, и умножи кћери Јудиној жалост и јад. 025 LAM 002 006 Развали му ограду као врту; потре место састанцима његовим; Господ врже у заборав на Сиону празнике и суботу, и у жестини гнева свог одбаци цара и свештеника. 025 LAM 002 007 Одбаци Господ олтар свој, омрзе на светињу своју, предаде у руке непријатељима зидове двора сионских; стаде их вика у дому Господњем као на празник. 025 LAM 002 008 Господ науми да раскопа зид кћери сионске, растеже уже, и не одврати руке своје да не затре, и ојади опкоп и зид, изнемогоше скупа. 025 LAM 002 009 Утонуше у земљу врата њена, поломи и потре преворнице њене; цар њен и кнезови њени међу народима су; закона нема, и пророци њени не добијају утваре од Господа. 025 LAM 002 010 Старешине кћери сионске седе на земљи и ћуте, посуле су прахом главу и припасале кострет; обориле су к земљи главе своје девојке јерусалимске. 025 LAM 002 011 Ишчилеше ми очи од суза, утроба се моја усколебала, просипа се на земљу јетра моја од погибли кћери народа мог, јер деца и која сисају обамиру на улицама градским. 025 LAM 002 012 Говоре матерама својим: Где је жито и вино? Обамиру као рањеници на улицама градским, и испуштају душу своју у наручју матера својих. 025 LAM 002 013 Кога ћу ти узети за сведока? С чим ћу те изједначити, кћери јерусалимска? Какву ћу ти прилику наћи, да те утешим, девојко, кћери сионска? Јер је несрећа твоја велика као море, ко ће те исцелити? 025 LAM 002 014 Пророци твоји пророковаше ти лаж и безумље, и не откриваше безакоња твог да би одвратили ропство твоје; него ти казиваше утваре лажне и које ће те прогнати. 025 LAM 002 015 Пљескају рукама над тобом сви који пролазе, звижде и машу главом за кћерју јерусалимском: То ли је град, за који говораху да је права лепота, радост свој земљи? 025 LAM 002 016 Разваљују уста на те сви непријатељи твоји, звижде и шкргућу зубима говорећи: Прождресмо; ово је доиста дан који чекасмо; дочекасмо, видесмо. 025 LAM 002 017 Учини Господ шта науми, испуни реч своју, коју каза одавна; разори немилице и развесели тобом непријатеља, подиже рог противницима твојим. 025 LAM 002 018 Виче срце њихово ка Господу: Зиде кћери сионске, проливај потоком сузе дан и ноћ, не дај себи мира, и зеница ока твог да не стаје. 025 LAM 002 019 Устани, вичи обноћ, у почетку страже, проливај срце своје као воду пред Господом, подижи к Њему руке своје за душу деце своје која обамиру од глади на угловима својих улица. 025 LAM 002 020 Погледај, Господе, и види, коме си овако учинио. Еда ли жене једу пород свој, децу коју носе у наручју? Еда ли се убија у светињи Господњој свештеник и пророк? 025 LAM 002 021 Леже на земљи по улицама деца и старци, девојке моје и младићи моји падоше од мача, побио си их у дан гнева свог и поклао не жалећи. 025 LAM 002 022 Сазвао си као на празник страхоте моје од свуда, и у дан гнева Господњег нико не утече нити оста. Које на руку носих и отхраних, њих ми непријатељ мој поби. 025 LAM 003 001 Ја сам човек који видех муку од прута гнева Његовог. 025 LAM 003 002 Одведе ме и оправи ме у таму, а не на видело. 025 LAM 003 003 Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан. 025 LAM 003 004 Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје. 025 LAM 003 005 Зазида ме, и опточи ме жучју и муком. 025 LAM 003 006 Посади ме у таму као умрле одавна. 025 LAM 003 007 Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове. 025 LAM 003 008 Кад вичем и вапим, одбија молитву моју. 025 LAM 003 009 Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје. 025 LAM 003 010 Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји. 025 LAM 003 011 Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме. 025 LAM 003 012 Натеже лук свој, и метну ме стрели за белегу. 025 LAM 003 013 Устрели ме у бубреге стрелама из тула свог. 025 LAM 003 014 Постах подсмех свему народу свом и песма њихова по вас дан. 025 LAM 003 015 Насити ме горчином, опоји ме пеленом. 025 LAM 003 016 Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео. 025 LAM 003 017 Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро. 025 LAM 003 018 И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа. 025 LAM 003 019 Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи. 025 LAM 003 020 Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени. 025 LAM 003 021 Али ово напомињем срцу свом, те се надам: 025 LAM 003 022 Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа Његовог није нестало. 025 LAM 003 023 Понавља се свако јутро; велика је вера твоја. 025 LAM 003 024 Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати. 025 LAM 003 025 Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи. 025 LAM 003 026 Добро је мирно чекати спасење Господње. 025 LAM 003 027 Добро је човеку носити јарам за младости своје. 025 LAM 003 028 Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ. 025 LAM 003 029 Метнуће уста своја у прах, еда би било надања. 025 LAM 003 030 Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте. 025 LAM 003 031 Јер Господ не одбацује за свагда. 025 LAM 003 032 Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје. 025 LAM 003 033 Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје. 025 LAM 003 034 Кад газе ногама све сужње на земљи, 025 LAM 003 035 Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим, 025 LAM 003 036 Кад чине криво човеку у парници његовој, не види ли Господ? 025 LAM 003 037 Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповедио? 025 LAM 003 038 Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег? 025 LAM 003 039 Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје? 025 LAM 003 040 Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу. 025 LAM 003 041 Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима. 025 LAM 003 042 Згрешисмо и непокорни бисмо; Ти не прашташ. 025 LAM 003 043 Обастро си се гневом, и гониш нас, убијаш и не жалиш. 025 LAM 003 044 Обастро си си се облаком да не продре молитва. 025 LAM 003 045 Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тих народа. 025 LAM 003 046 Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши. 025 LAM 003 047 Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање. 025 LAM 003 048 Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мог. 025 LAM 003 049 Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора, 025 LAM 003 050 Докле Господ не погледа и не види с неба. 025 LAM 003 051 Око моје мучи ми душу ради свих кћери града мог. 025 LAM 003 052 Терају ме једнако као птицу непријатељи моји низашта. 025 LAM 003 053 Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме. 025 LAM 003 054 Дође ми вода сврх главе; рекох: Погибох! 025 LAM 003 055 Призивах име Твоје, Господе, из јаме најдубље. 025 LAM 003 056 Ти чу глас мој; не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје. 025 LAM 003 057 Приступао си кад Те призивах, и говорио си: Не бој се. 025 LAM 003 058 Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој. 025 LAM 003 059 Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју. 025 LAM 003 060 Видиш сву освету њихову, све што ми мисле. 025 LAM 003 061 Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле, 025 LAM 003 062 Шта говоре они који устају на ме и шта намишљају против мене по вас дан. 025 LAM 003 063 Види, кад седају и кад устају, ја сам им песма. 025 LAM 003 064 Плати им, Господе, по делима руку њихових. 025 LAM 003 065 Подај им упорно срце, проклетство своје. 025 LAM 003 066 Гони их гневом, и истреби их испод небеса Господњих. 025 LAM 004 001 Како потамне злато, промени се чисто злато? Камење је од светиње разметнуто по угловима свих улица. 025 LAM 004 002 Драги синови сионски, цењени као најчистије злато, како се цене земљани судови, као дело руку лончаревих! 025 LAM 004 003 И звери истичу сисе своје и доје млад своју, а кћи народа мог поста немилостива као ној у пустињи. 025 LAM 004 004 Језик детету које сиса приону за грло од жеђи; деца ишту хлеба, а нема никога да им ломи. 025 LAM 004 005 Који јеђаху посластице, гину на улицама; који одрастоше у скерлету, ваљају се по буњишту. 025 LAM 004 006 И кар који допаде кћери народа мог већи је од пропасти која допаде Содому, који се затре у часу и руке се не забавише око њега. 025 LAM 004 007 Назиреји њени беху чистији од снега, бељи од млека; тело им беше црвеније од драгог камења, глатки као сафир. 025 LAM 004 008 А сада им је лице црње од угља, не познају се на улицама; кожа им се прилепила за кости, осушила се као дрво. 025 LAM 004 009 Боље би онима који су побијени мачем него онима који мру од глади, који издишу убијени од несташице рода земаљског. 025 LAM 004 010 Својим рукама жене жалостиве куваше децу своју, она им бише храна у погибли кћери народа мог. 025 LAM 004 011 Наврши Господ гнев свој, изли жестоки гнев свој, и распали огањ на Сиону, који му прождре темеље. 025 LAM 004 012 Не би веровали цареви земаљски и сви становници по васиљеној да ће непријатељ и противник ући на врата јерусалимска. 025 LAM 004 013 Али би за грехе пророка његових и за безакоња свештеника његових, који проливаху крв праведничку усред њега. 025 LAM 004 014 Лутаху као слепци по улицама, каљаху се крвљу, које не могаху да се не дотичу хаљинама својим. 025 LAM 004 015 Одступите, нечисти, вичу им, одступите, одступите, не додевајте се ничега. И одлазе и скитају се; и међу народима се говори: Неће се више станити. 025 LAM 004 016 Гнев Господњи расеја их, неће више погледати на њих; не поштују свештеника, нису жалостиви на старце. 025 LAM 004 017 Већ нам очи ишчилеше изгледајући помоћ залудну; чекасмо народ који не може избавити. 025 LAM 004 018 Вребају нам кораке, да не можемо ходити по улицама својим, приближи се крај наш, навршише се дани наши, дође крај наш. 025 LAM 004 019 Који нас гонише, беху лакши од орлова небеских, по горама нас гонише, у пустињи нам заседаше. 025 LAM 004 020 Дисање ноздрва наших, помазаник Господњи, за ког говорасмо да ћемо живети под сеном његовим међу народима, ухвати се у јаме њихове. 025 LAM 004 021 Радуј се и весели се, кћери едомска, која живиш у земљи Узу! Доћи ће до тебе чаша, опићеш се, и открићеш се. 025 LAM 004 022 Сврши се кар за безакоње твоје, кћери сионска; неће те више водити у ропство; походиће твоје безакоње, кћери едомска, откриће грехе твоје. 025 LAM 005 001 Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу. 025 LAM 005 002 Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима. 025 LAM 005 003 Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице. 025 LAM 005 004 Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо. 025 LAM 005 005 На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора. 025 LAM 005 006 Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба. 025 LAM 005 007 Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова. 025 LAM 005 008 Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових. 025 LAM 005 009 Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб. 025 LAM 005 010 Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади. 025 LAM 005 011 Срамоте жене на Сиону и девојке по градовима Јудиним. 025 LAM 005 012 Кнезове вешају својим рукама, не поштују лице старачко. 025 LAM 005 013 Младиће узимају под жрвње, и деца падају под дрвима. 025 LAM 005 014 Стараца нема више на вратима, ни младића на певању. 025 LAM 005 015 Неста радости срцу нашем, игра наша претвори се у жалост. 025 LAM 005 016 Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо! 025 LAM 005 017 Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше, 025 LAM 005 018 Са горе Сиона, што опусте, и лисице иду по њој. 025 LAM 005 019 Ти, Господе, остајеш довека, престо Твој од колена до колена. 025 LAM 005 020 Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго? 025 LAM 005 021 Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре. 025 LAM 005 022 Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома? # # BOOK 026 EZE Ezekiel Књига пророка Језекиља 026 EZE 001 001 Године тридесете, месеца четвртог, петог дана, кад бејах међу робљем на реци Хевару, отворише се небеса, и видех утваре Божје. 026 EZE 001 002 Петог дана тог месеца, пете године од како се зароби цар Јоахин, 026 EZE 001 003 Дође реч Господња Језекиљу сину Вузијевом, свештенику, у земљи халдејској на реци Хевару, и онде дође рука Господња нада њ. 026 EZE 001 004 И видех, и гле, силан ветар долажаше од севера, и велик облак и огањ који се разгореваше, и око њега светлост, а исред огња као јака светлост; 026 EZE 001 005 Исред њега још као четири животиње, које на очи беху налик на човека; 026 EZE 001 006 И у сваке беху четири лица, и четири крила у сваке; 026 EZE 001 007 И ноге им беху праве, а у стопалу беху им ноге као у телета; и севаху као углађена бронза. 026 EZE 001 008 И руке им беху човечје под крилима над четири стране, и лица им и крила беху на четири стране. 026 EZE 001 009 Састављена им беху крила једно с другим; и не окретаху се идући, него свака иђаше на према се. 026 EZE 001 010 И лице беше у све четири лице човечје и лице лавово с десне стране, а с леве стране лице волујско и лице орлово у све четири. 026 EZE 001 011 И лица им и крила беху раздељена озго; у сваке се два крила састављаху једно с другим, а два покриваху им тело. 026 EZE 001 012 И свака иђаше право на према се; иђаху куда дух иђаше, и не окретаху се идући. 026 EZE 001 013 И на очи беху те животиње као живо угљевље, гораху на очи као свеће; тај огањ пролажаше између животиња и светљаше се, и из огња излажаше муња. 026 EZE 001 014 И животиње трчаху и враћаху се као муња. 026 EZE 001 015 И кад гледах животиње, гле, точак један беше на земљи уза сваку животињу према четири лица њихова. 026 EZE 001 016 Обличјем и направом беху точкови као боје хрисолитове, и сва четири беху једнака, и обличјем и направом беху као да је један точак у другом. 026 EZE 001 017 Кад иђаху, иђаху сва четири сваки на своју страну, и идући не скретаху. 026 EZE 001 018 И наплаци им беху високи страхота; и беху наплаци пуни очију унаоколо у сва четири. 026 EZE 001 019 И кад иђаху животиње, иђаху и точкови уз њих; и кад се животиње подизаху од земље, подизаху се и точкови. 026 EZE 001 020 Куда дух иђаше, онамо иђаху, и подизаху се точкови према њима, јер дух животињски беше у точковима. 026 EZE 001 021 Кад оне иђаху, иђаху и они; и кад оне стајаху, стајаху и они; и кад се оне подизаху од земље, подизаху се и точкови према њима, јер дух животињски беше у точковима. 026 EZE 001 022 А над главама животињама беше као небо, по виђењу као кристал, страшно, разастрто озго, над главама њиховим. 026 EZE 001 023 А под тим небом беху им крила пружена, једно према другом, а два крила свакој покриваху тело. 026 EZE 001 024 И чух хуку крила њихових кад иђаху као да беше хука велике воде, као глас Свемогућег и као граја у логору; и кад стајаху, спуштаху крила. 026 EZE 001 025 И кад ставши спуштаху крила, чујаше се глас озго из неба, које беше над главама њиховим. 026 EZE 001 026 И озго на оном небу што им беше над главама, беше као престо, по виђењу као камен сафир, и на престолу беше по обличју као човек. 026 EZE 001 027 И видех као јаку светлост, и у њој унутра као огањ наоколо, од бедара горе, а од бедара доле видех као огањ и светлост око њега. 026 EZE 001 028 Као дуга у облаку кад је киша, таква на очи беше светлост унаоколо. То беше виђење славе Божје на очима; и кад видех, падох на лице своје, и чух глас Некога који говораше. 026 EZE 002 001 И рече ми: Сине човечји, устани на ноге да говорим с тобом. 026 EZE 002 002 И уђе у ме дух кад ми проговори, и постави ме на ноге, и слушах Оног који ми говораше. 026 EZE 002 003 И рече ми: Сине човечји, ја те шаљем к синовима Израиљевим, к народима одметничким, који се одметнуше мене; они и оци њихови бише ми неверни до овог дана. 026 EZE 002 004 К синовима тврдог образа и упорног срца шаљем те ја, па им реци: Тако вели Господ; 026 EZE 002 005 И послушали или не послушали, јер су дом одметнички, нека знају да је пророк био међу њима. 026 EZE 002 006 И ти, сине човечји, не бој их се нити се бој њихових речи, што су ти упорни и као трње и живиш међу скорпијама; не бој се њихових речи и не плаши се од њих што су дом одметнички. 026 EZE 002 007 Него им кажи речи моје, послушали или не послушали, јер су одметници. 026 EZE 002 008 Али ти, сине човечји, слушај шта ћу ти казати, не буди непокоран као тај дом непокорни; отвори уста, и поједи шта ћу ти дати. 026 EZE 002 009 И погледах, а то рука пружена к мени, и гле, у њој савијена књига. 026 EZE 002 010 И разви је преда мном, и беше исписана изнутра и споља, и беше у њој написан плач и нарицање и јаох. 026 EZE 003 001 И рече ми: Сине човечји, поједи шта је пред тобом, поједи ову књигу, па иди, говори дому Израиљевом. 026 EZE 003 002 И отворих уста, и заложи ме оном књигом. 026 EZE 003 003 И рече ми: Сине човечји, нахрани трбух свој и црева своја напуни овом књигом коју ти дајем. И поједох је, и беше ми у устима слатка као мед. 026 EZE 003 004 Затим рече ми: Сине човечји, иди к дому Израиљевом, и говори и моје речи. 026 EZE 003 005 Јер се не шаљеш к народу непознатог језика и неразумљивог говора, него к дому Израиљевом; 026 EZE 003 006 Не к многим народима непознатог језика и неразумљивог говора којима речи не би разумео; к њима да те пошаљем, послушали би те. 026 EZE 003 007 Али дом Израиљев неће те послушати, јер неће мене да послушају; јер је сав дом Израиљев тврдог образа и упорног срца. 026 EZE 003 008 Ево дадох теби образ тврд према њиховом образу и чело тврдо према њиховом челу. 026 EZE 003 009 Као камен дијамант, тврђе од стене дадох ти чело; не бој их се, нити се плаши од њих, зато што су дом одметнички. 026 EZE 003 010 Потом рече ми: Сине човечји, све речи моје што ћу ти говорити примај у срце своје и слушај ушима својим. 026 EZE 003 011 И к робљу, к синовима народа свог, и говори им и реци им: Тако вели Господ Господ; послушали или не послушали. 026 EZE 003 012 Тада подиже ме дух, и чух за собом глас где се силно разлеже: Благословена слава Господња с места Његовог; 026 EZE 003 013 И лупу крила оних животиња која удараху једно у друго и праску точкова према њима, глас који се силно разлегаше. 026 EZE 003 014 И дух ме подиже и однесе и иђах жалостан од срдње у духу свом; али рука Господња силна беше нада мном. 026 EZE 003 015 И дођох к робљу у Телавив, које становаше на реци Хевару, и седох где они сеђаху, и седех онде међу њима чудећи се. 026 EZE 003 016 А после седам дана дође ми реч Господња говорећи: 026 EZE 003 017 Сине човечји, поставих те стражарем дому Израиљевом, да слушаш речи из мојих уста и опомињеш их од мене. 026 EZE 003 018 Кад кажем безбожнику: Погинућеш, а ти га не опоменеш и не говориш му да би одвратио безбожника од безбожног пута његовог, да би га сачувао у животу, онај ће безбожник погинути са свог безакоња; али ћу крв његову искати из твојих руку. 026 EZE 003 019 А кад ти опоменеш безбожника, а он се не врати од безбожности своје и са злог пута свог, он ће погинути с безакоња свог, а ти ћеш сачувати душу своју. 026 EZE 003 020 Ако ли се праведник одврати од правде своје, и стане чинити безакоње, и ја му подметнем на шта ће се спотаћи, те погине, а ти га не опомену, он ће погинути са свог греха, и неће се поменути праведна дела његова што је чинио, али ћу крв његову искати из твоје руке. 026 EZE 003 021 Ако ли ти опоменеш праведника да не греши правеник, и он престане грешити, он ће живети, јер прими опомену, а ти ћеш сачувати душу своју. 026 EZE 003 022 И дође онде нада ме рука Господња, и рече ми: Устани, изиђи у поље, и онде ћу говорити с тобом. 026 EZE 003 023 И уставши отидох у поље, а гле, слава Господња стајаше онде као слава коју видех на реци Хевару, и падох на лице своје. 026 EZE 003 024 И уђе у ме дух, и постави ме на ноге; и проговори са мном и рече ми: Иди, затвори се у кућу своју. 026 EZE 003 025 Јер, сине човечји, ево, метнуће на те узице, и свезаће те њима, и нећеш излазити међу њих. 026 EZE 003 026 И ја ћу учинити да ти се језик прилепи за грло, те ћеш онемети, и нећеш их карати, јер су дом одметнички. 026 EZE 003 027 Али кад ти проговорим, отворићу ти уста, и казаћеш им: Овако вели Господ Господ; ко ће слушати, нека слуша, а ко неће слушати, нека не слуша: јер су дом одметнички. 026 EZE 004 001 А ти, сине човечји, узми опеку, и метни је преда се, и изрежи на њој град Јерусалим. 026 EZE 004 002 И постави око њега опсаду, и начини куле према њему, и ископај око њега опкоп, и постави војску око њега, и намести убојне справе око њега. 026 EZE 004 003 По том узми тавицу гвоздену, и метни је као гвозден зид између себе и града, и окрени лице своје супрот њему, и он ће се опсести, и ти ћеш га опсести. То ће бити знак дому Израиљевом. 026 EZE 004 004 Потом лези на леву страну своју, и метни на њу безакоње дома Израиљевог; колико дана узлежиш на њој толико ћеш носити њихово безакоње. 026 EZE 004 005 А ја ти дајем године безакоња њихова бројем дана, триста и деведесет дана, и толико ћеш носити безакоње дома Израиљевог. 026 EZE 004 006 А кад их навршиш, онда лези на десну страну своју, и носи безакоње дома Јудиног четрдесет дана; по један дан дајем ти за годину. 026 EZE 004 007 И окрени лице своје према опкољеном Јерусалиму загаливши мишицу своју, и пророкуј против њега. 026 EZE 004 008 И ево, везаћу те узицама да се не преврнеш с једне стране на другу докле не навршиш дане опсаде твоје. 026 EZE 004 009 И узми пшенице и јечма и боба и лећа и проса и крупника, и саспи све у један суд, и начини од тога себи хлеба према броју дана у које ћеш лежати на својој страни, три стотине и деведесет дана јешћеш га. 026 EZE 004 010 И јела твог што ћеш јести нека буде мером двадесет сикала на дан; на рокове једи га. 026 EZE 004 011 И воду пиј мером, по шестину ина, пиј на рокове. 026 EZE 004 012 А хлеб пресан јечмен једи, испекавши га на калу човечјем на њихове очи. 026 EZE 004 013 И рече Господ: Тако ће јести синови Израиљеви хлеб свој нечист међу народима у које ћу их разагнати. 026 EZE 004 014 Тада рекох: Ах Господе Господе, гле, душа се моја није оскврнила, јер од детињства свог до сада нисам јео мрцинога ни шта би зверка раздрла, нити је ушло у уста моја месо нечисто. 026 EZE 004 015 А Он ми рече: Види, дајем ти говеђу балегу место човечјег кала, да на њој испечеш себи хлеб. 026 EZE 004 016 Затим рече ми: Сине човечји, ево ја ћу сломити потпору у хлебу у Јерусалиму, те ће јести хлеб на меру и у бризи, и воду ће пити на меру и у чуду. 026 EZE 004 017 Јер ће им нестати хлеба и воде да ће се чудити међу собом и сасушиће се од безакоња свог. 026 EZE 005 001 Потом, сине човечји, узми нож оштар, бритву бријачку узми, и пусти је по глави својој и по бради својој, па узми мерила и раздели. 026 EZE 005 002 Трећину сажези огњем усред града, кад се наврше дани опсаде, а другу трећину узми и исеци мачем око њега, а осталу трећину разметни у ветар, и ја ћу извући мач за њима. 026 EZE 005 003 Али узми мало, и завежи у скут свој. 026 EZE 005 004 И од тога још узми и баци у огањ и сажези огњем; одатле ће изаћи огањ на сав дом Израиљев. 026 EZE 005 005 Овако вели Господ Господ: Ово је Јерусалим који поставих усред народа и опточих га земљама. 026 EZE 005 006 Али промени законе моје на безакоње већма него народи, и уредбе моје већма него земље што су око њега, јер одбацише моје законе, и не ходише по мојим уредбама. 026 EZE 005 007 Зато овако вели Господ Господ: Што постасте гори од народа који су око вас, не ходисте по мојим уредбама и не извршавасте моје законе, па ни по уредбама народа који су око вас не чинисте, 026 EZE 005 008 Зато овако вели Господ Господ: Ево и мене на те, и извршићу усред тебе судове на видику народима; 026 EZE 005 009 И учинићу ти шта још нисам учинио нити ћу више учинити за све гадове твоје. 026 EZE 005 010 Зато оци ће јести синове усред тебе, и синови ће јести оце своје, и извршићу на теби судове и расејаћу сав остатак твој у све ветрове. 026 EZE 005 011 Зато, тако ја жив био, вели Господ Господ, што си оскврнио моју светињу свакојаким нечистотама својим и свакојаким гадовима својим, зато ћу и ја тебе потрти, и неће око моје жалити, нити ћу се смиловати. 026 EZE 005 012 Трећина ће твоја помрети од помора, и од глади ће изгинути усред тебе, а друга ће трећина пасти од мача око тебе, а трећину ћу расејати у све ветрове, и извући ћу мач за њима. 026 EZE 005 013 И тако ће се извршити гнев мој и намирићу јарост своју на њима и задовољићу се, и они ће познати да сам ја Господ говорио у ревности својој кад извршим гнев свој на њима. 026 EZE 005 014 И учинићу од тебе пустош и руг међу народима који су око тебе пред сваким који пролази. 026 EZE 005 015 И бићеш руг и срамота и наук и чудо народима што су око тебе кад извршим судове на теби гневом, јарошћу и љутим карањем; ја Господ рекох; 026 EZE 005 016 Кад пустим на вас љуте стреле глади, које ће бити смртне, које ћу пустити да вас затрем, и кад глад навалим на вас и сломим вам потпору у хлебу, 026 EZE 005 017 Кад пустим на вас глад и љуте звери, које ће ти децу изјести, и кад помор и крв прођу кроза те, и кад пустим мач на те. Ја Господ рекох. 026 EZE 006 001 Опет ми дође реч Господња говорећи: 026 EZE 006 002 Сине човечји, окрени лице своје према горама Израиљевим, и пророкуј против њих, 026 EZE 006 003 И реци: Горе Израиљеве, чујте реч Господа Господа, овако вели Господ Господ горама и хумовима, потоцима и долинама: Ево ме, ја ћу пустити на вас мач и оборићу висине ваше. 026 EZE 006 004 И ваши ће се олтари раскопати, и сунчани ликови ваши изломиће се, и поваљаћу побијене ваше пред гадним боговима вашим. 026 EZE 006 005 И побацаћу мртва телеса синова Израиљевих пред гадне богове њихове, и разметнућу кости ваше око олтара ваших. 026 EZE 006 006 Свуда где наставате градови ће се опустошити и висине ће опустети, и олтари ће се ваши раскопати и опустети, и гадни богови ваши изломиће се и неће их више бити, и сунчани ликови ваши исећи ће се, и дела ће се ваша уништити. 026 EZE 006 007 И побијени ће падати усред вас, и познаћете да сам ја Господ. 026 EZE 006 008 Али ћу вас оставити неколико који би утекли од мача међу народима кад се расијете по земљама. 026 EZE 006 009 И који од вас побегну, опоменуће се мене међу народима, где буду у ропству, како ми дотужаше срцем својим курварским које одступи од мене, и очима својим курварским, којима идоше за гадним боговима својим, и сами ће себи бити мрски за зла која чинише у свим градовима својим. 026 EZE 006 010 И познаће да сам ја Господ и да нисам говорио узалуд да ћу им учинити то зло. 026 EZE 006 011 Овако вели Господ Господ: Пљесни рукама и лупи ногом, и реци: Јаох! Ради свих гадних зала дома Израиљевог, јер ће пасти од мача, од глади и од помора. 026 EZE 006 012 Ко буде далеко, умреће од помора; а ко буде близу, пашће од мача; а ко остане и буде опкољен, умреће од глади; тако ћу навршити гнев свој на њима. 026 EZE 006 013 И познаћете да сам ја Господ кад буду побијени њихови међу гадним боговима њиховим, око олтара њихових, на сваком високом хуму и на свим врховима горским и под сваким зеленим дрветом и под сваким гранатим храстом, свуда где су кадили угодним мирисима свим гадним боговима својим. 026 EZE 006 014 Јер ћу замахнути руком својом на њих, и обратићу земљу њихову у пустош гору од пустиње Дивлате по свим становима њиховим; и познаће да сам ја Господ. 026 EZE 007 001 Потом дође ми реч Господња говорећи: 026 EZE 007 002 Сине човечји, овако каже Господ Господ за земљу Израиљеву: Крај, дође крај на четири стране земљи. 026 EZE 007 003 Дође ти крај, и пустићу гнев свој на те, и судићу ти по путевима твојим и обратићу на те све гадове твоје. 026 EZE 007 004 И око моје неће те пожалити, нити ћу се смиловати, него ћу путеве твоје обратити на те, и гадови ће твоји бити усред тебе, и познаћете да сам ја Господ. 026 EZE 007 005 Овако вели Господ Господ: Зло, једно зло, ево иде. 026 EZE 007 006 Крај дође, крај дође, уста на те, ево дође. 026 EZE 007 007 Дође јутро теби, становниче земаљски, дође време, приближи се дан, кад ће бити полом, а не јека горска. 026 EZE 007 008 Сада ћу одмах излити јарост своју на те, и навршићу гнев свој на теби, и судићу ти по твојим путевима, и обратићу на те све гадове твоје. 026 EZE 007 009 Неће жалити око моје, нити ћу се смиловати, даћу ти по путевима твојим, и гадови ће твоји бити усред тебе, и познаћете да сам ја Господ, који бије. 026 EZE 007 010 Ево дана, ево дође, јутро наста, процвате прут, поноситост напупи. 026 EZE 007 011 Насиље нарасте прут безакоња, нико неће остати од њих ни од мноштва њиховог ни од буке њихове, нити ће бити нарицања за њима. 026 EZE 007 012 Дође време, приспе дан; ко купује нека се не радује, и ко продаје нека не жали, јер ће доћи гнев на све људство њихово. 026 EZE 007 013 Јер ко продаје, неће опет доћи до оног што прода, ако и остане жив; јер утвара за све мноштво њихово неће се вратити натраг, и нико се неће окрепити безакоњем својим да сачува живот свој. 026 EZE 007 014 Затрубише у трубе, и спремише све; али нема никога да изађе у бој, јер се гнев мој распалио на све људство њихово. 026 EZE 007 015 Напољу мач, а унутра помор и глад; ко буде у пољу, погинуће од мача; а ко буде у граду, њега ће глад и помор прождрети. 026 EZE 007 016 А који их утеку, избавиће се и биће по горама као голубови из долина, сви ће уздисати, сваки за своје безакоње. 026 EZE 007 017 Све ће руке клонути и сва ће колена постати као вода. 026 EZE 007 018 И припасаће око себе кострет, и дрхат ће их попасти, и на сваком ће лицу бити стид, и све ће им главе бити ћелаве. 026 EZE 007 019 Сребро ће своје побацати по улицама, и злато ће њихово бити као нечистота; сребро њихово и злато њихово неће их моћи избавити у дан гнева Господњег; неће наситити душе своје нити ће напунити трбуха свог, јер им је безакоње њихово спотицање. 026 EZE 007 020 Јер славни накит свој обратише на охолост, и начинише од њега ликове гадова својих, гнусобе своје; зато учиних да им је нечистота. 026 EZE 007 021 И даћу га у руке иностранцима да га разграбе, и безбожницима на земљи да је плен, и оскврниће га. 026 EZE 007 022 И одвратићу лице своје од њих, и оскврниће светињу моју, и ући ће у њу лупежи и оскврниће је. 026 EZE 007 023 Начини вериге, јер је земља пуна крвног суда, и град је пун насиља. 026 EZE 007 024 Зато ћу довести најгоре између народа да наследе куће њихове, и укинућу охолост силних, и света места њихова оскврниће се. 026 EZE 007 025 Иде погибао; они ће тражити мира, али га неће бити. 026 EZE 007 026 Невоља за невољом долазиће, и глас за гласом стизаће; и они ће тражити утвару од пророка; закона ће нестати у свештеника и савета у стараца. 026 EZE 007 027 Цар ће тужити, и кнезови ће се обући у жалост, и руке народу земаљском дрхтаће; учинићу им по путевима њиховим и судићу им према судовима њиховим; и познаће да сам ја Господ. 026 EZE 008 001 А шесте године, шестог месеца, дана петог, кад сеђах у својој кући и старешине Јудине сеђаху преда мном, паде онде на ме рука Господа Господа. 026 EZE 008 002 И видех, а то облик на очи као огањ, од бедара Му доле беше огањ, а од бедара горе беше као светлост, као јака светлост. 026 EZE 008 003 И пружи као руку, и ухвати ме за косу на глави, и подиже ме дух међу небо и земљу, и однесе ме у Јерусалим у утвари Божјој на врата унутрашња која гледају на север, где стајаше идол од ревности, који дражи на ревност. 026 EZE 008 004 И гле, онде беше слава Бога Израиљевог на очи као она што је видех у пољу. 026 EZE 008 005 И рече ми: Сине човечји, подигни очи своје к северу. И подигох очи своје к северу, и гле, са севера на вратима олтарским беше онај идол од ревности на уласку. 026 EZE 008 006 Потом ми рече: Сине човечји, видиш ли шта ти раде? Велике гадове које ту чини дом Израиљев да отидем далеко од светиње своје? Али ћеш још видети већих гадова. 026 EZE 008 007 И одведе ме на врата од трема, и погледах, а то једна рупа у зиду. 026 EZE 008 008 А Он ми рече: Сине човечји, прокопај овај зид. И прокопах зид, а то једна врата. 026 EZE 008 009 Тада ми рече: Уђи и види опаке гадове које чине ту. 026 EZE 008 010 И ушавши видех, и гле, свакојаке животиње што гамижу и свакојаки гадни скотови, и сви гадни богови дома Израиљевог беху написани по зиду свуда унаоколо. 026 EZE 008 011 И пред њима стајаше седамдесет људи између старешина дома Израиљевог с Јазанијом, сином Сафановим, који стајаше међу њима, сваки с кадионицом својом у руци, и подизаше се густ облак од када. 026 EZE 008 012 Тада ми рече: Видиш ли, сине човечји, шта чине старешине дома Израиљевог у мраку свак у својој писаној клети? Јер говоре: Не види нас Господ, оставио је Господ ову земљу. 026 EZE 008 013 Потом ми рече: Још ћеш видети већих гадова које они чине. 026 EZE 008 014 И одведе ме на врата дома Господњег која су са севера; и гле, жене сеђаху и плакаху за Тамузом. 026 EZE 008 015 И рече ми: Јеси ли видео, сине човечји? Још ћеш видети већих гадова од тих. 026 EZE 008 016 И одведе ме у трем унутрашњи дома Господњег; и гле, на уласку у цркву Господњу између трема и олтара беше око двадесет и пет људи окренутих леђима к цркви Господњој, лицем к истоку, и клањаху се сунцу према истоку. 026 EZE 008 017 Тада ми рече: Јеси ли видео, сине човечји? Мало ли је дому Јудином што чине те гадове које чине овде? Него још напунише земљу насиља и окренуше се да ме драже; и ето држе грану пред носом својим. 026 EZE 008 018 Зато ћу и ја учинити у гневу, неће жалити око моје, нити ћу се смиловати, и кад стану викати гласно у моје уши, нећу их услишити. 026 EZE 009 001 Потом повика гласно, те чух, и рече: Приступите који сте послани на град сваки с оружјем својим смртним у руци. 026 EZE 009 002 И гле, шест људи дође до високих врата, која гледају на север, сваки са својим оружјем смртним у руци, и међу њима беше један човек обучен у платно с оправом писарском уз бедрицу; и дошавши стадоше код олтара бронзаног. 026 EZE 009 003 А слава Бога Израиљевог подиже се с херувима, на којима беше, на праг од дома, и викну човека обученог у платно који имаше уз бедрицу оправу писарску. 026 EZE 009 004 И рече му Господ: Прођи посред града, посред Јерусалима, и забележи белегом чела оним људима који уздишу и који ридају ради свих гадова што се чине усред њега. 026 EZE 009 005 А другима рече и чух: Прођите за њим по граду, и побијте, нека не жали око ваше нити се смилујте; 026 EZE 009 006 Старце и младиће, и девојке и децу и жене побијте да се истребе; али на коме год буде знак, к њему не приступајте; и почните од моје светиње. И почеше од моје светиње. И почеше од старешина што беху пред домом. 026 EZE 009 007 И рече им: Оскврните дом, и напуните тремове побијених; идите. И изашавши стадоше убијати. 026 EZE 009 008 А кад убијаху и ја остах, падох на лице своје и повиках и рекох: Јаох Господе Господе, еда ли ћеш затрти сав остатак Израиљев изливши гнев свој на Јерусалим? 026 EZE 009 009 А Он ми рече: Безакоње дома Израиљевог и Јудиног превелико је, и пуна је земља крви, и град је пун опачине; јер рекоше: Господ је оставио земљу, и Господ не види. 026 EZE 009 010 Зато ни моје око неће жалити, нити ћу се смиловати; пут њихов обратићу на главу њихову. 026 EZE 009 011 И гле, човек обучени у платно, коме уз бедрицу беше оправа писарска, јави говорећи: Учинио сам како си ми заповедио. 026 EZE 010 001 Потом видех, и гле, на небу које беше над главама херувимима показа се над њима као камен сафир на очи као престо. 026 EZE 010 002 И проговори човеку обученом у платно, и рече: Уђи међу точкове под херувимима, и узми пуне прегршти жеравице између херувима и разаспи на град. И уђе на моје очи. 026 EZE 010 003 А херувими стајаху с десне стране дома кад уђе човек, и облак напуни унутрашњи трем. 026 EZE 010 004 И слава Господња подиже се с херувима на праг од дома, и напуни се дом облака, а трем се напуни светлости славе Господње. 026 EZE 010 005 И лупа крила у херувима чујаше се до спољашњег трема као глас Бога Свемогућег кад говори. 026 EZE 010 006 И кад заповеди човеку обученом у платно говорећи: Узми огња између точкова између херувима; он уђе и стаде код точкова. 026 EZE 010 007 И један херувим пружи руку своју између херувима к огњу који беше међу херувимима, и узе и метну у прегршти обученом у платно и он прими и изиђе. 026 EZE 010 008 А виђаше се у херувима као рука човечија под крилима. 026 EZE 010 009 И видех, и гле, четири точка код херувима, по један точак код једног херувима, и точкови беху на очи као камен хрисолит. 026 EZE 010 010 И на очи беху сва четири точка једнака, и као да је точак у точку. 026 EZE 010 011 Кад иђаху, иђаху сва четири, сваки на своју страну, и идући не скретаху, него куда гледаше глава онамо иђаху и идући не скретаху. 026 EZE 010 012 А све им тело и леђа и руке и крила и точкови, сва четири точка њихова, беху пуна очију свуда унаоколо. 026 EZE 010 013 А точкови се зваху како чух: кола. 026 EZE 010 014 А четири лица имаше свака животиња: једно лице херувимско, друго лице човечије и треће лице лавово и четврто лице орлово. 026 EZE 010 015 И подигоше се херувими у вис; то беху исте животиње које видех на реци Хевару. 026 EZE 010 016 А кад иђаху херувими, иђаху и точкови уз њих, и кад херувими махаху крилима својим да се подигну од земље, точкови се не одмицаху од њих. 026 EZE 010 017 Кад се они устављаху, устављаху се и точкови; а кад се они подизаху, подизаху се и точкови; јер беше дух животињски у њима. 026 EZE 010 018 И слава Господња отиде изнад прага од дома, и стаде над херувиме. 026 EZE 010 019 И херувими махнувши крилима подигоше се од земље преда мном полазећи, и точкови према њима; и стадоше на источним вратима дома Господњег, и слава Бога Израиљевог беше озго над њима. 026 EZE 010 020 То беху исте животиње које видех под Богом Израиљевим на реци Хевару, и познах да су херувими. 026 EZE 010 021 Свака имаше четири лица и четири крила, и као рука човечија беше им под крилима. 026 EZE 010 022 И лица им беху иста која видех на реци Хевару; обличја беху иста, исти беху; сваки иђаше право на према се. 026 EZE 011 001 Тада ме подиже дух, и однесе ме на источна врата дома Господњег, која гледају на исток, и гле, на вратима беше двадесет и пет људи, и међу њима видех Језанију, сина Азуровог и Фелатију сина Венајиног, поглаваре народне. 026 EZE 011 002 И рече ми: Сине човечји, ови људи смишљају безакоње, и зло саветују у том граду, 026 EZE 011 003 Говорећи: Није близу; да градимо куће; овај је град лонац а ми месо. 026 EZE 011 004 Зато пророкуј против њих, пророкуј, сине човечји. 026 EZE 011 005 И паде на ме дух Господњи и рече ми: Реци: Овако вели Господ: Доме Израиљев, тако говористе, и знам мисли срца вашег. 026 EZE 011 006 Многе побисте у том граду, и напунисте улице њихове побијених. 026 EZE 011 007 Зато овако вели Господ Господ: Које побисте и побацасте усред њега, они су месо, а он је лонац, а вас ћу извести из њега. 026 EZE 011 008 Бојите се мача; мач ћу пустити на вас, говори Господ Господ. 026 EZE 011 009 И извешћу вас из њега, и даћу вас у руке туђинцима, и извршићу на вама судове. 026 EZE 011 010 Од мача ћете пасти, на међи Израиљевој судићу вам, и познаћете да сам ја Господ. 026 EZE 011 011 Овај град неће вам бити лонац нити ћете ви бити у њему месо; на међи Израиљевој судићу вам. 026 EZE 011 012 И познаћете да сам ја Господ, јер по уредбама мојим не ходисте нити законе моје извршавасте, него чинисте по законима тих народа што су око вас. 026 EZE 011 013 А кад пророковах, умре Фелатија син Венајин; тада падох на лице своје и повиках гласно и рекох: Јаох Господе Господе! Хоћеш ли да истребиш остатак Израиљев? 026 EZE 011 014 А глас Господњи дође ми говорећи: 026 EZE 011 015 Сине човечји, браћа су твоја, браћа твоја, родбина твоја и дом Израиљев васколики, којима говорише Јерусалимљани: Идите далеко од Господа, нама је дата земља у наследство. 026 EZE 011 016 Зато реци: Овако вели Господ Господ: Ако их и одагнах далеко међу народе, ако их и расејах по земљама, опет ћу им бити светиња за мало у земљама у које отидоше. 026 EZE 011 017 Зато реци: Овако вели Господ Господ: Сабраћу вас из народа и покупићу вас из земаља у које се расејасте, и даћу вам земљу Израиљеву. 026 EZE 011 018 И кад дођу у њу, избациће из ње све гадове њене и све гнусобе њене. 026 EZE 011 019 И даћу им једно срце, и нов дух метнућу у њих, и извадићу из тела њиховог камено срце и даћу им срце месно, 026 EZE 011 020 Да би ходили по мојим уредбама и држали моје законе и извршавали их; и биће ми народ, и ја ћу им бити Бог. 026 EZE 011 021 А којима срце иде по жељи гнусоба њихових и гадова њихових, њихов ћу пут обратити на њихову главу, говори Господ Господ. 026 EZE 011 022 Потом махнуше херувими крилима својим, и точкови отидоше према њима, и слава Бога Израиљевог беше озго над њима. 026 EZE 011 023 И подиже се слава Господња исред града, и стаде на гори која је с истока граду. 026 EZE 011 024 А мене дух подиже и однесе у утвари духом Божјим у Халдејску к робљу: и утвара коју видех отиде од мене. 026 EZE 011 025 И казах робљу све речи Господње што ми показа. 026 EZE 012 001 Опет ми дође реч Господња говорећи: 026 EZE 012 002 Сине човечји, усред дома одметничког седиш, који има очи да види и не види, има уши да чује и не чује; јер су дом одметнички. 026 EZE 012 003 Зато ти, сине човечји, спреми шта треба за сеобу, и сели се обдан на њихове очи; и исели се из свог места на друго место на њихове очи, не би ли видели, јер су дом одметнички. 026 EZE 012 004 И изнеси ствари своје као кад се ко сели обдан на њихове очи, а сам изиђи увече на њихове очи као они који се селе. 026 EZE 012 005 На њихове очи прокопај зид и изнеси своје ствари. 026 EZE 012 006 На њихове очи дигни на рамена и изнеси по мраку, лице своје покриј да не видиш земље, јер те дадох да будеш знак у дому Израиљевом. 026 EZE 012 007 И учиних тако како ми се заповеди; ствари своје изнесох обдан као кад се сели; а увече прокопах зид руком; и по мраку изнесох на раменима носећи на њихове очи. 026 EZE 012 008 А у јутру дође ми реч Господња говорећи: 026 EZE 012 009 Сине човечји, рече ли ти дом Израиљев, дом одметнички: Шта радиш? 026 EZE 012 010 Реци им: Овако вели Господ Господ: Ово је бреме за кнеза, који је у Јерусалиму, и за сав дом Израиљев што је онде. 026 EZE 012 011 Реци: Ја сам вам знак, како ја учиних тако ће им бити; преселиће се и отићи у ропство. 026 EZE 012 012 И кнез који је међу њима носећи на раменима по мраку ће изаћи; они ће прокопати зид да изнесу, он ће покрити лице своје да не види земље очима. 026 EZE 012 013 Али ћу му разапети мрежу своју и ухватиће се у замку моју, и одвешћу га у Вавилон, у земљу халдејску, али је неће видети, а онде ће умрети. 026 EZE 012 014 И све који су око њега, помоћнике његове, и сву војску његову, расејаћу у све ветрове, и извући ћу мач за њима. 026 EZE 012 015 И познаће да сам ја Господ, кад их расејем по народима, и разаспем по земљама. 026 EZE 012 016 А оставићу их неколико људи који ће остати од мача и од глади и од помора да приповедају све гадове своје међу народима у које отиду; и познаће да сам ја Господ. 026 EZE 012 017 Опет ми дође реч Господња говорећи: 026 EZE 012 018 Сине човечји, хлеб свој једи презајући и воду своју пиј дрхћући и бринући се. 026 EZE 012 019 И реци народу земаљском: Овако вели Господ Господ за становнике јерусалимске, за земљу Израиљеву: хлеб ће свој јести у бризи и воду ће своју пити препадајући се, јер ће земља опустети и остати без свега што је у њој за безакоње свих који живе у њој. 026 EZE 012 020 И градови у којима живе опустеће, и земља ће бити пуста, и познаћете да сам ја Господ. 026 EZE 012 021 Опет ми дође реч Господња говорећи: 026 EZE 012 022 Сине човечји, каква је то прича у вас о земљи Израиљевој што говорите: Протежу се дани, и од утваре неће бити ништа? 026 EZE 012 023 Зато им реци: Овако вели Господ Господ: Укинућу ту причу и нећу је више говорити у Израиљу; него им реци: Близу су дани и реч сваке утваре. 026 EZE 012 024 Јер неће више бити у дому Израиљевом залудне утваре ни гатања којим се ласка. 026 EZE 012 025 Јер ћу ја, Господ, говорити и шта кажем збиће се; неће се више одгађати, него за вашег времена, доме одметнички, рећи ћу реч и извршићу је, говори Господ Господ. 026 EZE 012 026 Опет ми дође реч Господња говорећи: 026 EZE 012 027 Сине човечји, гле, дом Израиљев говори: Утвара коју тај види, до ње има много времена, и за далеко време тај пророкује. 026 EZE 012 028 Зато им реци: Овако вели Господ Господ: Неће се више одгађати ни једна моја реч; реч коју кажем збиће се, говори Господ Господ. 026 EZE 013 001 Опет ми дође реч Господња говорећи: 026 EZE 013 002 Сине човечји, пророкуј против пророка Израиљевих који пророкују, и реци тим који пророкују из свог срца: Чујте реч Господњу. 026 EZE 013 003 Овако говори Господ Господ: Тешко лудим пророцима који иду за својим духом, а ништа нису видели. 026 EZE 013 004 Пророци су твоји, Израиљу, као лисице по пустињама. 026 EZE 013 005 Не излазите на проломе и не ограђујете дом Израиљев да би се одржао у боју у дан Господњи. 026 EZE 013 006 Виде таштину и гатање лажно, па говоре: Господ каже, а Господ их није послао, и дају наду да ће се реч испунити. 026 EZE 013 007 Не виђате ли ташту утвару и не говорите ли лажно гатање? А опет кажете: Господ рече; а ја не рекох. 026 EZE 013 008 Зато овако вели Господ Господ: Зато што говорите таштину и видите лаж, за то ево мене на вас, говори Господ Господ. 026 EZE 013 009 И рука ће моја бити против пророка који виде таштину и гатају лаж; неће их бити у збору народа мог, и у препису дома Израиљевог неће бити записани, нити ће доћи у земљу Израиљеву; и познаћете да сам ја Господ Господ. 026 EZE 013 010 Зато, зато што преластише народ мој говорећи: Мир је, а мира не беше; и један озида зид, а други га намазаше кречем неваљалим; 026 EZE 013 011 Реци оним што мажу неваљалим кречем да ће пасти; доћи ће силан дажд, и ви, камење великог града, пашћете и олуја ће развалити. 026 EZE 013 012 И гле, кад падне зид, неће ли вам се рећи: Где је креч којим мазасте? 026 EZE 013 013 Зато овако вели Господ Господ: Развалићу олујом у гневу свом, и силан ће дажд доћи у гневу мом, и камење великог града у јарости мојој да потре. 026 EZE 013 014 И развалићу зид који намазасте неваљалим кречем, и оборићу га на земљу да ће му се открити темељ, и пашће, и ви ћете изгинути усред њега, и познаћете да сам ја Господ. 026 EZE 013 015 И тако ћу навршити гнев свој на зиду и на онима који га мажу кречем неваљалим, и рећи ћу вам: Нема зида, нити оних који га мазаше, 026 EZE 013 016 Пророка Израиљевих који пророкују Јерусалиму и виде му утваре за мир, а мира нема, говори Господ Господ. 026 EZE 013 017 А ти, сине човечји, окрени лице своје према кћерима народа свог, које пророкују из свог срца, и пророкуј против њих. 026 EZE 013 018 И реци: Овако вели Господ Господ: тешко онима које шију узглавља под све лактове и граде покривала на главу сваког раста да лове душе. Ловите душе мог народа, а своје ли ћете душе сачувати? 026 EZE 013 019 И скврните ме код народа мог за грст јечма и за залогај хлеба убијајући душе, које не би требало да умру, и чувајући у животу душе које не треба да живе, лажући народу мом, који слуша лаж. 026 EZE 013 020 Зато овако вели Господ Господ: Ево мене на ваша узглавља, на која ловите душе да вам долећу, и подераћу их испод лаката ваших, и пустићу душе које ловите да вам долећу. 026 EZE 013 021 И подераћу покривала ваша и избавићу свој народ из ваших руку, и неће више бити у вашим рукама да вам буду лов, и познаћете да сам ја Господ. 026 EZE 013 022 Јер жалостисте лажју срце праведнику, ког ја не ожалостих, и креписте руке безбожнику да се не врати са свог злог пута да се сачува у животу. 026 EZE 013 023 Зато нећете виђати таштине и нећете више гатати, него ћу избавити народ свој из ваших руку, и познаћете да сам ја Господ. 026 EZE 014 001 Потом дођоше к мени неки од старешина Израиљевих и седоше преда ме. 026 EZE 014 002 И дође ми реч Господња говорећи: 026 EZE 014 003 Сине човечји, ови су људи ставили у срца своја гадне богове своје, и метнули су преда се о шта се спотичу на безакоње своје; траже ли ме доиста? 026 EZE 014 004 Зато говори им и реци им: Овако вели Господ Господ: Ко је год од дома Израиљевог ставио у срце своје гадне богове своје и метнуо преда се о шта се спотиче на безакоње своје, па дође к пророку, ја Господ одговорићу му кад дође за мноштво гадних богова његових, 026 EZE 014 005 Да ухватим дом Израиљев за срце њихово што су се одвратили од мене сви за гадним боговима својим. 026 EZE 014 006 Зато реци дому Израиљевом: Овако вели Господ Господ: Обратите се и одступите од гадних богова својих, одвратите лице своје од свих гадова својих. 026 EZE 014 007 Јер ко би год од дома Израиљевог или од иностранаца који живе у Израиљу одступио од мене, и ставио у срце своје гадне богове своје, и метнуо преда се о шта ће се спотицати на безакоње своје, па би дошао к пророку да ме упита преко њега, њему ћу одговорити ја сам Господ собом. 026 EZE 014 008 И окренућу лице своје према том човеку, и учинићу од њега знак и причу, и истребићу га из народа свог, те ћете познати да сам ја Господ. 026 EZE 014 009 И ако би се пророк преварио, те рекао што, ја Господ преварих оног пророка, и дигнућу руку своју на њ, и истребићу га из народа свог Израиља. 026 EZE 014 010 И понеће обојица своје безакоње: како је безакоње оног који пита тако ће бити и пророково безакоње, 026 EZE 014 011 Да више дом Израиљев не одступа од мене и да се више не скврне свакојаким преступима својим, него да ми буду народ, и ја да им будем Бог, говори Господ Господ. 026 EZE 014 012 Опет ми дође реч Господња говорећи: 026 EZE 014 013 Сине човечји, ако ми која земља згреши учинивши неверу, и ја дигнем руку своју на њу и сломим јој потпору у хлебу, и пустим на њу глад и истребим у њој људе и стоку, 026 EZE 014 014 Ако би у њој била ова три човека: Ноје, Данило и Јов, они ће правдом својом избавити душе своје, говори Господ Господ. 026 EZE 014 015 Ако пустим љуте звери у земљу, те поморе људе, и она опусти да нико не може пролазити од зверја; 026 EZE 014 016 Ако би у њој била та три човека, тако ја жив био, говори Господ Господ, неће избавити синове ни кћери, него ће се сами избавити, а земља ће опустети. 026 EZE 014 017 Или ако мач пустим на ту земљу, и кажем: Мачу, прођи ту земљу, да истребим у њој људе и стоку; 026 EZE 014 018 Ако би та три човека била у њој, тако ја био жив, говори Господ Господ, неће избавити синове ни кћери, него ће се сами избавити. 026 EZE 014 019 Или ако пустим помор на земљу и излијем гнев свој на њу да би крв текла да истребим у њој људе и стоку; 026 EZE 014 020 Ако би Ноје, Данило и Јов били у њој, тако ја жив био, говори Господ Господ, неће избавити сина ни кћери, него ће своје душе избавити правдом својом. 026 EZE 014 021 Јер овако вели Господ Господ: А камо ли кад пустим четири љута зла своја, мач и глад и зле звери и помор на Јерусалим, да истребим у њему људе и стоку. 026 EZE 014 022 И опет, гле, неколико ће их остати у њему који ће се избавити, синови или кћери, они ће изаћи к вама, и видећете пут њихов и дела њихова, и утешићете се за зло које ћу пустити на Јерусалим, за све што ћу пустити на њ. 026 EZE 014 023 И они ће вас утешити кад видите пут њихов и дела њихова; и познаћете да нисам без узрока учинио шта сам год учинио у њему, говори Господ Господ. 026 EZE 015 001 Опет ми дође реч Господња говорећи: 026 EZE 015 002 Сине човечји, шта је дрво од лозе винове према сваком другом дрвету, или лоза винова према дрвећу у шуми? 026 EZE 015 003 Узима ли се од ње дрво да се начини шта? Узима ли се од ње клин да се обеси о њему какав суд? 026 EZE 015 004 Гле, меће се у огањ да изгори; кад јој оба краја сажеже огањ, и средина јој изгори, хоће ли још бити за шта? 026 EZE 015 005 Гле, док беше цела, не могаше се ништа од ње начинити, а камо ли ће бити за шта кад је огањ прождре и изгоре. 026 EZE 015 006 Зато овако вели Господ Господ: Какво је међу дрветима шумским дрво од винове лозе, које дадох огњу да га једе, тако ћу учинити становнике јерусалимске. 026 EZE 015 007 Јер ћу им на супрот окренути лице своје; кад изиђу из једног огња, други ће их огањ прождрети, и познаћете да сам ја Господ, кад окренем лице своје на супрот њима. 026 EZE 015 008 И обратићу земљу у пустињу, јер учинише неверу, говори Господ Господ. 026 EZE 016 001 Опет ми дође реч Господња говорећи: 026 EZE 016 002 Сине човечји, покажи Јерусалиму гадове његове, 026 EZE 016 003 И реци: Овако вели Господ Господ Јерусалиму: Постањем и родом ти си из земље хананске; отац ти беше Аморејац а мати Хетејка. 026 EZE 016 004 А о рођењу твом, кад си се родила, није ти пупак одрезан и ниси окупана водом да би била чиста, нити си сољу натрвена ни пеленама повита. 026 EZE 016 005 Око те не пожали да ти учини шта од тога и да ти се смилује: Него ти би бачена у поље, јер беше мрска душа твоја оног дана кад си се родила. 026 EZE 016 006 И идући мимо тебе и видевши те где се ваљаш у својој крви, рекох ти: Да си жива у својој крви! И опет ти рекох: Да си жива у својој крви! 026 EZE 016 007 И учиних да растеш на хиљаде као трава у пољу; и ти нарасте и поста велика и дође до највеће лепоте; дојке ти напупише, и длаке те пробише; али ти беше гола нага. 026 EZE 016 008 И идући мимо тебе погледах те, и гле, године ти беху године за љубљење; и раширих скут свој на те, и покрих голотињу твоју, и заклех ти се и учиних веру с тобом, говори Господ Господ, и ти поста моја. 026 EZE 016 009 И окупах те водом, и спрах с тебе крв твоју, и помазах те уљем. 026 EZE 016 010 И обукох ти везену хаљину, и обух ти цревље од јазавца, и опасах те танким платном и застрех те свилом. 026 EZE 016 011 И накитих те накитом, и метнух ти наруквице на руке и гривну око врата. 026 EZE 016 012 И гривну око чела метнух ти, и обоце у уши, славан венац на главу. 026 EZE 016 013 И ти беше окићена златом и сребром, и одело ти беше од танког платна и од свиле и везено, јеђаше бело брашно и мед и уље, и беше врло лепа, и приспе до царства. 026 EZE 016 014 И разиђе се глас о теби по народима ради лепоте твоје, јер беше савршена красотом мојом, коју метнух на те, говори Господ Господ. 026 EZE 016 015 Али се ти ослони на лепоту своју, и прокурва се с гласа свог, те си просипала курварство своје свакоме који пролажаше, и бивала си његова. 026 EZE 016 016 И узевши од хаљина својих начинила си шарене висине, и курвала си се на њима, како никада није било нити ће бити. 026 EZE 016 017 И узевши красни накит свој од мог злата и од мог сребра што ти дадох, начинила си себи мушке ликове, и курвала си се с њима. 026 EZE 016 018 И узевши везене хаљине своје заодела си их, и уље моје и кад мој ставила си пред њих. 026 EZE 016 019 И хлеб мој, који ти дадох, бело брашно и уље и мед, чим те храњах, поставила си пред њих за мирис угодни. Тако је било, говори Господ Господ. 026 EZE 016 020 И узимала си синове своје и кћери своје које си родила, и њих си им приносила да се спале. Мало ли беше курварства твог, 026 EZE 016 021 Те си и синове моје клала и давала си их да им се проведу кроз огањ? 026 EZE 016 022 И уза све гадове своје и курварства своја ниси се опомињала дана младости своје кад си била гола и нага и ваљала се у крви својој. 026 EZE 016 023 И после све злоће своје, (Тешко, тешко теби! Говори Господ Господ, ) 026 EZE 016 024 Саградила си себи кућу курварску, и начинила си себи висине на свакој улици, 026 EZE 016 025 На свакој распутици начинила си себи висину, и нагрдила си своју лепоту, и разметала си ноге своје свакоме који пролажаше, и умножила си курварство своје. 026 EZE 016 026 Курвала си се са синовима мисирским, суседима својим великог тела, и умножила си курварство своје да би ме разгневила. 026 EZE 016 027 Зато гле, дигох руку своју на те и умалих оброк твој, и дадох те на вољу ненавидницима твојим, кћерима филистејским, које беше стид од срамотног пута твог. 026 EZE 016 028 Курвала си се са синовима асирским, јер се не могаше наситити; курвала си се с њима, и опет се ниси наситила. 026 EZE 016 029 И умножила си курварство своје у земљи хананској све до халдејске, и ни тако се ниси наситила. 026 EZE 016 030 Како је изнемогло срце твоје, говори Господ Господ, кад чиниш све што чини најгора курва, 026 EZE 016 031 Кад си градила курварску кућу на свакој распутици и чинила висину на свакој улици! А ни као курва ниси, јер ниси марила за плату; 026 EZE 016 032 Него као жена прељубочиница, која место мужа свог прима друге. 026 EZE 016 033 Свим курвама даје се плата, а ти си давала плату свим милосницама својим и даривала си их да долазе к теби са свих страна да се курвају с тобом. 026 EZE 016 034 И тако је у тебе наопако према женама у твом курварству: Јер нико не иде за тобом да се курва, и ти дајеш плату, а не даје се теби плата; то је наопако. 026 EZE 016 035 Зато, курво, чуј реч Господњу. 026 EZE 016 036 Овако вели Господ Господ: Што се отров твој просу, и што се у курвању твом откривала голотиња твоја твојим милосницима и свим гадним идолима твојим, и за крв синова твојих, које си им дала, 026 EZE 016 037 Зато, ево, ја ћу скупити све милоснике твоје, с којима си се миловала, и све које си љубила, и све на које си мрзела, скупићу их све око тебе, и открићу им голотињу твоју да виде сву голотињу твоју. 026 EZE 016 038 И судићу ти како се суди онима које чине прељубу и онима које крв проливају, и даћу те на смрт гневу и ревности. 026 EZE 016 039 И предаћу те у њихове руке, те ће разорити твоју кућу курварску и раскопати висине твоје, и свући ће хаљине с тебе, и узеће ти красни накит и оставиће те голу нагу. 026 EZE 016 040 И довешће на те људство, те ће те засути камењем, и избошће те мачевима својим. 026 EZE 016 041 И попалиће куће твоје огњем, и извршиће на теби суд пред многим женама, и учинићу те ћеш се оканити курвања и нећеш више давати плате. 026 EZE 016 042 И намирићу гнев свој над тобом, и ревност ће се моја уклонити од тебе, и умирићу се, и нећу се више гневити. 026 EZE 016 043 Зато што се ниси опомињала дана младости своје, него си ме дражила свим тим, зато, ево, и ја ћу обратити пут твој на твоју главу, говори Господ Господ, те нећеш чинити грдила нити каквих гадова својих. 026 EZE 016 044 Гле, ко год говори приче, говориће о теби причу, и рећи ће: Каква мати, таква јој кћи. 026 EZE 016 045 Ти си кћи матере своје, која се одметнула од мужа свог и деце своје, и сестра си сестара својих, које се одметнуше од мужева својих и деце своје, мати вам је Хетејка а отац Аморејац. 026 EZE 016 046 А старија ти је сестра Самарија с кћерима својим, која ти седи с леве стране, а млађа ти је сестра која ти седи с десне стране Содом са кћерима својим. 026 EZE 016 047 А ти ни њиховим путем ниси ходила, нити си чинила по њиховим гадовима, као да ти то беше мало, него си била гора од њих на свим путевима својим. 026 EZE 016 048 Тако ја жив био, говори Господ Господ, сестра твоја Содом и кћери њене нису чиниле како си чинила ти и твоје кћери. 026 EZE 016 049 Ево, ово беше безакоње сестре твоје Содома: У поносу, у изобиљу хлеба и безбрижном миру беше она и кћери њене, а не помагаху сиромаху и убогом; 026 EZE 016 050 Него се понашаху и чињаху гадове преда мном, за то их затрх кад видех. 026 EZE 016 051 Самарија није згрешила пола колико ти, јер си починила гадова својих више него оне, те си оправдала сестре своје свим гадовима својим које си учинила. 026 EZE 016 052 И ти дакле, која си судила сестрама својим, носи срамоту своју за грехе своје, којима си постала грђа од њих; оне су праведније од тебе; и ти се дакле стиди и носи срамоту, кад си оправдала сестре своје. 026 EZE 016 053 Ако доведеш натраг њихово робље, робље содомско и кћери њене, и робље самаријско и кћери њене, довешћу и твоје робље из ропства међу њима. 026 EZE 016 054 Да носиш срамоту своју и да се стидиш за све што си чинила, и да им будеш утеха. 026 EZE 016 055 Ако се сестре твоје, Содом и кћери њене поврате као што су биле, и ако се Самарија и кћери њене поврате као што су биле, повратићеш се и ти и кћери твоје као што сте биле. 026 EZE 016 056 Јер уста твоја не помињаше Содом, сестру твоју, у време охолости твоје, 026 EZE 016 057 Пре него се откри злоћа твоја као у време срамоте од кћери сирских и од свих што су око њих, кћери филистејских, које те срамоћаху са свих страна. 026 EZE 016 058 Носи неваљалство своје и гадове своје, говори Господ. 026 EZE 016 059 Јер овако вели Господ Господ: Учинићу ти како си ти учинила презревши заклетву и преступивши завет. 026 EZE 016 060 Али ћу се ја опоменути завета свог који сам учинио с тобом у време младости твоје, и утврдићу ти вечан завет. 026 EZE 016 061 Тада ћеш се опоменути путева својих и постидећеш се кад примиш сестре своје старије од себе и млађе, које ћу ти дати за кћери, али не по твом завету. 026 EZE 016 062 И ја ћу утврдити завет свој с тобом, и познаћеш да сам ја Господ, 026 EZE 016 063 Да се опоменеш и постидиш и да не отвориш више уста од срамоте, кад ти опростим све што си учинила, говори Господ Господ 026 EZE 017 001 Опет ми дође реч Господња говорећи: 026 EZE 017 002 Сине човечји, загонетни загонетку и кажи причу о дому Израиљевом, 026 EZE 017 003 И реци: Овако вели Господ Господ: Орао велик, великих крила, дугих пера, пун перја, шарен, дође на Ливан и узе врх од кедра, 026 EZE 017 004 Одломи врх од младих грана његових, и однесе га у земљу трговачку, у град трговачки метну га. 026 EZE 017 005 И узе семе из оне земље, и метну га на њиву, однесе га где има много воде, и остави га добро. 026 EZE 017 006 И изниче, и поста бусат чокот, низак, коме се лозе пружаху к њему а жиле беху под њим; поста чокот, и пусти гране и изби одводе. 026 EZE 017 007 А беше други орао велик, великих крила и пернат, и гле, тај чокот пусти к њему жиле своје и гране своје пружи к њему да би га заливао из бразда свог сада. 026 EZE 017 008 Посађен беше у доброј земљи код многе воде, да пусти гране и рађа род и буде красна лоза. 026 EZE 017 009 Кажи: Овако вели Господ Господ: Хоће ли напредовати? Неће ли му почупати жиле и род му одломити да се посуши? Све ће му се гране што је пустио посушити, и без велике силе и без многог народа ишчупаће га из корена. 026 EZE 017 010 Ето, посађен је, хоће ли напредовати? И неће ли се са свим посушити чим га се дохвати устока? Посушиће се у бразди где је посађен. 026 EZE 017 011 Потом, дође ми реч Господња говорећи: 026 EZE 017 012 Кажи том дому одметничком: Не знате ли шта је ово? Реци: Ево, дође цар вавилонски у Јерусалим, и узе му цара и кнезове, и одведе их са собом у Вавилон. 026 EZE 017 013 И узе једног од царског семена, и учини с њом веру, и закле га, и узе силне у земљи, 026 EZE 017 014 Да би царство било снижено да се не би подигло, него да би држећи веру с њим стајало. 026 EZE 017 015 Али се одметну од њега пославши посланике своје у Мисир да му да коња и много народа. Хоће ли бити срећан? Хоће ли утећи ко тако чини? Ко преступа веру хоће ли утећи? 026 EZE 017 016 Тако ја жив био, говори Господ Господ, у месту оног цара који га је зацарио, коме је заклетву презрео и коме је веру преступио, код њега ће у Вавилону умрети. 026 EZE 017 017 Нити ће му Фараон с великом војском и многим народом помоћи у рату, кад ископа опкопе и погради куле да погуби многе душе. 026 EZE 017 018 Јер презре заклетву преступајући веру; и гле, давши руку чини све то; неће побећи. 026 EZE 017 019 Зато овако вели Господ Господ: Тако ја жив био, обратићу му на главу заклетву своју коју презре и веру своју коју преступи. 026 EZE 017 020 Јер ћу разапети над њим мрежу своју и ухватиће се у замку моју; и одвешћу га у Вавилон, и онде ћу се судити с њим за безакоње које ми учини. 026 EZE 017 021 И сва бежан његова са свом војском његовом пашће од мача, а који остану распршаће се у све ветрове, и познаћете да сам ја Господ говорио. 026 EZE 017 022 Овако вели Господ Господ: Али ћу ја узети с врха од тог високог кедра, и посадићу; с врха од младих грана његових одломићу гранчицу, и посадићу на гори високој и уздигнутој. 026 EZE 017 023 На високој гори Израиљевој посадићу је, и пустиће гране, и родиће, и постаће красан кедар, и под њим ће наставати свакојаке птице, у хладу грана његових наставаће. 026 EZE 017 024 И сва ће дрвета пољска познати да ја Господ снизих високо дрво и узвисих ниско дрво, посуших зелено дрво и учиних да озелени суво дрво. Ја Господ рекох, и учинићу. 026 EZE 018 001 Опет ми дође реч Господња говорећи: 026 EZE 018 002 Шта хоћете ви који говорите причу о земљи Израиљевој говорећи: Оци једоше кисело грожђе, а синовима трну зуби? 026 EZE 018 003 Тако ја био жив, говори Господ Господ, нећете више говорити те приче у Израиљу. 026 EZE 018 004 Гле, све су душе моје, како душа очева тако и душа синовљева моја је, која душа згреши она ће погинути. 026 EZE 018 005 Јер ако је ко праведан и чини суд и правду, 026 EZE 018 006 На горама не једе и очију својих не подиже ка гадним боговима дома Израиљевог, и не скврни жене ближњег свог и не иде к жени одвојеној ради нечистоте, 026 EZE 018 007 И никоме не чини насиља, залог дужнику свом враћа, ништа не отима, хлеб свој даје гладноме и голога одева, 026 EZE 018 008 Не даје на добит и не узима придавка, од неправде устеже руку своју, и право суди између једног човека и другог, 026 EZE 018 009 По уредбама мојим ходи, и држи законе моје творећи истину; тај је праведан, доиста ће живети, говори Господ Господ. 026 EZE 018 010 Ако роди сина лупежа, који би крв проливао или би чинио такво шта, 026 EZE 018 011 А не би чинио све оно, него би јео на горама, и жену ближњег свог скврнио, 026 EZE 018 012 Сиромаху и убогоме насиље чинио, отимао шта, залог не би враћао, и ка гадним боговима подизао би очи своје чинећи гад, 026 EZE 018 013 Давао би на добит, и узимао придавак; хоће ли тај живети? Неће живети; учинио је све те гадове, доиста ће погинути, крв ће његова на њему бити. 026 EZE 018 014 Али гле, ако роди сина који би видео све грехе оца свог што чини, и узео би на ум, те не би чинио онако, 026 EZE 018 015 Не би јео на горама, нити би очију својих подизао ка гадним боговима дома Израиљевог, жене ближњег свог не би скврнио, 026 EZE 018 016 И никоме не би чинио насиља, залог не би узимао и не би ништа отимао, давао би хлеб свој гладноме и голог би одевао, 026 EZE 018 017 Од сиромаха би устезао руку своју, не би узимао добити ни придавка, законе би моје извршио и по уредбама мојим ходио; тај неће погинути за безакоње оца свог, доиста ће живети. 026 EZE 018 018 А отац његов, што је чинио насиље, отимао од брата свог и чинио шта није добро у народу свом, гле, он ће погинути за своје безакоње. 026 EZE 018 019 Али говорите: Зашто да не носи син безакоње очево? Јер син чини суд и правду, све уредбе моје држи и извршује; доиста ће живети. 026 EZE 018 020 Која душа згреши она ће умрети, син неће носити безакоње очево нити ће отац носити безакоње синовљево; на праведнику ће бити правда његова, а на безбожнику ће бити безбожност његова. 026 EZE 018 021 Ако ли би се безбожник обратио од свих греха својих које учини, и држао би све уредбе моје и творио суд и правду, доиста ће живети, неће погинути. 026 EZE 018 022 Безакоња његова што их је год учинио неће му се више спомињати, у правди својој коју чини живеће. 026 EZE 018 023 Еда ли је мени мило да погине безбожник? Говори Господ, а не да се одврати од путева својих и буде жив? 026 EZE 018 024 Али кад би се праведник одвратио од правде своје и чинио неправду, и радио по свим гадовима које чини безбожник, хоће ли он живети? Праведна дела његова, шта је год чинио, неће се споменути; за безакоње своје које учини за грех свој којим згреши погинуће. 026 EZE 018 025 Још говорите: Није прав пут Господњи. Чујте, доме Израиљев, мој ли пут није прав? Нису ли ваши путеви неправи? 026 EZE 018 026 Кад се праведник одврати од правде своје и чини зло и умре за то, умреће за зло своје које учини. 026 EZE 018 027 А кад се безбожник одврати од безбожности своје коју је чинио, и чини суд и правду, он ће сачувати у животу душу своју. 026 EZE 018 028 Јер узевши на ум врати се од свих безакоња својих која учини; доиста ће живети, и неће погинути. 026 EZE 018 029 Али дом Израиљев вели: Пут Господњи није прав. Моји ли путеви нису прави? Доме Израиљев, нису ли ваши путеви неправи? 026 EZE 018 030 Зато, доме Израиљев, судићу вам свакоме по путевима његовим, говори Господ; обратите се и прођите се свих греха својих, и неће вам безакоње бити на спотицање. 026 EZE 018 031 Одбаците од себе сва безакоња која чинисте, и начинисте себи ново срце и нов дух; и зашто да мрете? Доме Израиљев. 026 EZE 018 032 Јер ми није мила смрт оног који мре, говори Господ Господ; обратите се дакле и будите живи. 026 EZE 019 001 А ти наричи за кнезовима Израиљевим; 026 EZE 019 002 И реци: Шта беше мати твоја? Лавица; међу лавовима лежаше, млад своју међу лавовима храњаше. 026 EZE 019 003 И отхрани једно младо своје, и поста лавић, и научив се ловити ждераше људе. 026 EZE 019 004 И чуше народи за њ; ухвати се у јаму њихову, и одведоше га у веригама у земљу мисирску. 026 EZE 019 005 А она кад виде где се надала, али јој нада пропаде, узе једно младо своје, и учини од њега лавића. 026 EZE 019 006 И он идући међу лавовима поста лавић, и научи се ловити и ждераше људе. 026 EZE 019 007 И позна дворе њихове, и пустошаше градове њихове тако да опусте земља и шта је у њој од рике његове. 026 EZE 019 008 И усташе на њ народи из околних земаља, и разапеше му мрежу своју, и ухвати се у јаму њихову. 026 EZE 019 009 И метнуше га у крлетку у веригама, и одведоше га цару вавилонском, и метнуше га у град да му се више не чује глас по горама Израиљевим. 026 EZE 019 010 Док беше миран, мати твоја беше као винова лоза, посађена крај воде, родна и граната беше од многе воде. 026 EZE 019 011 И беху на њој јаки прутови за палицу владалачку, и растом својим узвиси се изнад густих грана, и би наочита висином својом, мноштвом грана својих. 026 EZE 019 012 Али би ишчупана у гневу и на земљу бачена, и устока осуши род њен; поломише се и посушише се јаки прутови њени; огањ их прождре. 026 EZE 019 013 А сада је посађена у пустињи, у земљи сувој и безводној. 026 EZE 019 014 И изађе огањ из прута грана њених и прождре род њен да нема на њој прута јаког за палицу владалачку. То је нарицање, и биће нарицање. 026 EZE 020 001 А седме године, петог месеца, дана десетог, дођоше неки од старешина Израиљевих да упитају Господа, и седоше преда мном. 026 EZE 020 002 И дође ми реч Господња говорећи: 026 EZE 020 003 Сине човечји, кажи старешинама Израиљевим и реци им: Овако вели Господ Господ: Дођосте ли да ме питате? Тако ја жив био, нећете ме питати, говори Господ Господ. 026 EZE 020 004 Хоћеш ли да им судиш? Хоћеш ли да им судиш? Сине човечји. Покажи им гадове отаца њихових. 026 EZE 020 005 И реци им: Овако вели Господ Господ: Ког дана изабрах Израиља и подигох руку своју семену дома Јаковљевог, и показах им се у земљи мисирској, и подигох им руку своју говорећи: Ја сам Господ Бог ваш; 026 EZE 020 006 Оног дана подигох им руку своју да ћу их одвести из земље мисирске у земљу коју сам пронашао за њих, где тече млеко и мед, која је дика свим земљама. 026 EZE 020 007 И рекох им: Одбаците сваки гадове испред својих очију, и немојте се скврнити о гадне богове мисирске, ја сам Господ Бог ваш. 026 EZE 020 008 Али се одвргоше од мене, и не хтеше ме послушати, ниједан их не одбаци гадова испред очију својих, и гадних богова мисирских не оставише; зато рекох да ћу излити јарост своју на њих да извршим гнев свој на њима усред земље мисирске. 026 EZE 020 009 Али имена свог ради, да се не оскврни пред оним народима међу којима беху, пред којима им се показах, учиних да их изведем из земље мисирске. 026 EZE 020 010 И изведох их из земље мисирске, и доведох их у пустињу. 026 EZE 020 011 И дадох им уредбе своје, и објавих им законе своје, које ко врши, жив ће бити кроз њих. 026 EZE 020 012 И суботе своје дадох им да су знак између мене и њих да би знали да сам ја Господ који их посвећујем. 026 EZE 020 013 Али се одврже од мене дом Израиљев у пустињи; не ходише по мојим уредбама, и законе моје одбацише, које ко врши живи кроз њих, и суботе моје грдно оскврнише; зато рекох да ћу излити гнев свој на њих у пустињи да их истребим. 026 EZE 020 014 Али учиних, имена свог ради, да се не оскврни пред народима пред којима их изведох. 026 EZE 020 015 И ја им још подигох руку своју у пустињи да их нећу одвести у земљу коју им дадох, где тече млеко и мед, која је дика свим земљама; 026 EZE 020 016 Јер одбацише моје законе и по уредбама мојим не ходише, и суботе моје оскврнише, јер срце њихово иђаше за гадним боговима њиховим. 026 EZE 020 017 Али их пожали око моје, те их не истребих, и не затрх их у пустињи. 026 EZE 020 018 Него рекох синовима њиховим у пустињи: Не идите по уредбама отаца својих и не држите њихове законе, и не скврните се гадним боговима њиховим. 026 EZE 020 019 Ја сам Господ Бог ваш, по мојим уредбама ходите, и моје законе држите и извршујте; 026 EZE 020 020 И суботе моје светкујте да су знак између мене и вас, да знате да сам ја Господ Бог ваш. 026 EZE 020 021 Али се одвргоше од мене и синови, не ходише по мојим уредбама, и законе моје не држаше да их извршују, које ко врши живи кроз њих; суботе моје оскврнише; зато рекох да ћу излити јарост своју на њих и навршити гнев свој на њима у пустињи. 026 EZE 020 022 Али повратих руку своју и учиних имена свог ради да се не оскврни пред народима пред којима их изведох. 026 EZE 020 023 И ја им још подигох руку своју у пустињи да ћу их расејати по народима и разасути по земљама. 026 EZE 020 024 Јер законе моје не извршаваше и уредбе моје одбацише и суботе моје оскврнише, и очи им гледаху за гадним боговима отаца њихових. 026 EZE 020 025 Зато им и ја дадох уредбе не добре и законе кроз које неће живети. 026 EZE 020 026 И оскврних их даровима њиховим што пропуштаху кроз огањ све што отвори материцу, да их потрем, да познаду да сам ја Господ. 026 EZE 020 027 Зато говори дому Израиљевом, сине човечји, и кажи им: Овако вели Господ Господ: Још ме и овим ружише оци ваши чинећи ми безакоње: 026 EZE 020 028 Кад их одведох у земљу, за коју подигох руку своју да ћу им је дати, где год видеше висок хум и дрво гранато, онде приносише своје жртве и стављаше своје даре, којима дражаху, и меташе мирисе своје угодне, и онде лише наливе своје. 026 EZE 020 029 И рекох им: Шта је висина, на коју идете? И опет се зове висина до данас. 026 EZE 020 030 Зато реци дому Израиљевом: Овако вели Господ Господ: Не скврните ли се на путу отаца својих? И за гадовима њиховим не курвате ли се? 026 EZE 020 031 И приносећи даре своје, проводећи синове своје кроз огањ не скврните ли се о све гадне богове своје до данас, и мене ли ћете питати, доме Израиљев? Тако ја жив био, говори Господ Господ, нећете ме питати. 026 EZE 020 032 А шта мислите, неће бити никако, што говорите: Бићемо као народи, као племена по земљама, служећи дрвету и камену. 026 EZE 020 033 Тако ја био жив, говори Господ Господ, руком крепком и мишицом подигнутом и изливеним гневом цароваћу над вама. 026 EZE 020 034 И извешћу вас из народа, и сабраћу вас из земаља по којима сте расејани, руком крепком и мишицом подигнутом и изливеним гневом. 026 EZE 020 035 И одвешћу вас у пустињу тих народа, и онде ћу се судити с вама лицем к лицу. 026 EZE 020 036 Како сам се судио с оцима вашим у пустињи земље мисирске, тако ћу се судити с вама, говори Господ Господ. 026 EZE 020 037 И пропустићу вас испод штапа и довести вас у свезе заветне. 026 EZE 020 038 И одлучићу између вас одметнике и који одустају мене; извешћу их из земље где су дошљаци, али неће ући у земљу Израиљеву, и познаћете да сам ја Господ. 026 EZE 020 039 Ви, дакле, доме Израиљев, овако вели Господ Господ: Идите, служите сваки гадним боговима својим и у напредак, кад нећете да ме слушате; али имена мог светог не скврните више даровима својим и гадним боговима својим. 026 EZE 020 040 Јер на мојој гори светој, на високој гори Израиљевој, говори Господ Господ, онде ће ми служити сав дом Израиљев, колико их год буде у земљи, онде ће ми бити мили и онде ћу искати приносе ваше и првине од дарова ваших са свим светим стварима вашим. 026 EZE 020 041 Мили ћете ми бити с угодним мирисом, кад вас изведем из народа и саберем вас из земаља у које сте расејани; и бићу посвећен у вама пред народима. 026 EZE 020 042 И познаћете да сам ја Господ кад вас доведем у земљу Израиљеву, у земљу за коју подигох руку своју да ћу је дати оцима вашим. 026 EZE 020 043 И онде ћете се опоменути путева својих и свих дела својих, којима се оскврнисте, и сами ћете себи бити мрски за сва зла своја која чинисте. 026 EZE 020 044 И познаћете да сам ја Господ кад вам учиним ради имена свог; не по вашим злим путевима нити по опаким делима вашим, доме Израиљев, говори Господ Господ. 026 EZE 020 045 Опет ми дође реч Господња говорећи: 026 EZE 020 046 Сине човечји, окрени лице своје на југ и покапљи према југу, и пророкуј на шуму у јужном пољу. 026 EZE 020 047 И реци шуми јужној: Чуј реч Господњу, овако вели Господ Господ, ево ја ћу распалити у теби огањ који ће прождрети у теби свако дрво зелено и свако дрво суво; пламен разгорели неће се угасити, и изгореће од њега све од југа до севера. 026 EZE 020 048 И свако ће тело видети да сам ја запалио; неће се угасити. 026 EZE 020 049 А ја рекох: Јаох Господе Господе, они говоре за ме: Не говори ли тај саме приче? 026 EZE 021 001 И дође ми реч Господња говорећи: 026 EZE 021 002 Сине човечји, окрени лице своје према Јерусалиму, и покапљи према светим местима, и пророкуј против земље Израиљеве. 026 EZE 021 003 И реци земљи Израиљевој: Овако вели Господ: Ево ме на те; извући ћу мач свој из корица, и истребићу из тебе праведног и безбожног. 026 EZE 021 004 Да истребим из тебе праведног и безбожног, зато ће изаћи мач мој из корица својих на свако тело од југа до севера. 026 EZE 021 005 И познаће свако тело да сам ја Господ извукао мач свој из корица његових, неће се више вратити. 026 EZE 021 006 А ти, сине човечји, уздиши као да су ти бедра поломљена, и горко уздиши пред њима. 026 EZE 021 007 А кад ти кажу: Зашто уздишеш? Ти реци: За глас што иде, од ког ће се растопити свако срце и клонути све руке и сваког ће духа нестати, и свака ће колена постати као вода; ево, иде, и навршиће се, говори Господ Господ. 026 EZE 021 008 Потом дође ми реч Господња говорећи: 026 EZE 021 009 Сине човечји, пророкуј и реци: Овако вели Господ Господ: Реци: мач, мач је наоштрен, и углађен је. 026 EZE 021 010 Наоштрен је да коље, углађен је да сева; хоћемо ли се радовати кад прут сина мог не хаје ни за како дрво? 026 EZE 021 011 Дао га је да се углади да се узме у руку; мач је наоштрен и углађен, да се да у руку убици. 026 EZE 021 012 Вичи и ридај, сине човечји; јер он иде на народ мој, на све кнезове Израиљеве; под мач ће бити окренути с народом мојим, за то удри се по бедру. 026 EZE 021 013 Кад беше карање, шта би? Еда ли ни од прута који не хаје неће бити ништа? Говори Господ Господ. 026 EZE 021 014 Ти дакле, сине човечји, пророкуј и пљескај рукама, јер ће мач доћи и другом и трећом, мач који убија, мач који велике убија, који продире у клети. 026 EZE 021 015 Да се растопе срца и умножи погибао, метнуо сам на сва врата њихова страх од мача; јаох! Приправљен је да сева, наоштрен да коље. 026 EZE 021 016 Стегни се, удри надесно, налево, куда се год обрнеш. 026 EZE 021 017 Јер ћу и ја пљескати рукама, и намирићу гнев свој. Ја Господ рекох. 026 EZE 021 018 Још ми дође реч Господња говорећи: 026 EZE 021 019 А ти, сине човечји, начини два пута, куда ће доћи мач цара вавилонског; из једне земље нека излазе оба; и избери страну, где се почиње пут градски, избери. 026 EZE 021 020 Начини пут којим ће доћи мач на Раву синова Амонових, и у Јудеју на тврди Јерусалим. 026 EZE 021 021 Јер ће цар вавилонски стати на распутици, где почињу два пута, те ће врачати, гладиће стреле, питаће ликове, гледаће у јетру. 026 EZE 021 022 Надесно ће му врачање показати Јерусалим да намести убојне справе, да отвори уста на клање, да подигне глас подвикујући, да намести убојне справе према вратима, да начини опкопе, да погради куле. 026 EZE 021 023 И учиниће се врачање залудно заклетима, а то ће напоменути безакоње да се ухвате. 026 EZE 021 024 Зато овако вели Господ Господ: Што напомињете своје безакоње, те се открива невера ваша и греси се ваши виде у свим делима вашим, за то што дођосте на памет, бићете похватани руком. 026 EZE 021 025 А ти, нечисти безбожниче, кнеже Израиљев, коме дође дан кад би на крају безакоње, 026 EZE 021 026 Овако вели Господ Господ: Скини ту капу и сврзи тај венац, неће га бити; ниског ћу узвисити а високог ћу понизити. 026 EZE 021 027 Уништићу, уништићу, уништићу га, и неће га бити, докле не дође онај коме припада, и њему ћу га дати. 026 EZE 021 028 А ти, сине човечји, пророкуј и реци: Овако вели Господ Господ за синове Амонове и за њихову срамоту; реци дакле: мач, мач је извучен, углађен да коље, да затире, да сева, 026 EZE 021 029 Докле ти виђају таштину, докле ти гатају лаж, да те метну на вратове побијеним безбожницима, којима дође дан кад би крај безакоњу. 026 EZE 021 030 Остави мач у корице, на месту где си се родио, у земљи где си постао, судићу ти; 026 EZE 021 031 И излићу на те гнев свој, огњем гнева свог дунућу на те и предаћу те у руке жестоким људима, вештим у затирању. 026 EZE 021 032 Огњу ћеш бити храна, крв ће ти бити посред земље, нећеш се спомињати, јер ја Господ рекох. 026 EZE 022 001 Опет ми дође реч Господња говорећи: 026 EZE 022 002 А ти, сине човечји, хоћеш ли судити, хоћеш ли судити граду крвничком? И хоћеш ли му показати све гадове његове? 026 EZE 022 003 Реци: Овако вели Господ Господ: иде време граду који пролива крв у себи и гради гадне богове себи да се скврни. 026 EZE 022 004 Скривио си крвљу коју си пролио, и оскврнио си се о гадне богове своје које си начинио; и учинио си те се приближише дани твоји, и дошао си до година својих; зато ћу учинити од тебе руг међу народима и подсмех по свим земљама; 026 EZE 022 005 Које су близу тебе и које су далеко подсмеваће ти се, гадни именом, велики сметњом! 026 EZE 022 006 Гле, кнезови Израиљеви у теби дадоше се да проливају крв сваки свом силом својом. 026 EZE 022 007 Оца и матер презиру у теби, чине криво иностранцу усред тебе, сироти и удовици чине насиље у теби; 026 EZE 022 008 Свете ствари моје презиреш, и суботе моје скврниш. 026 EZE 022 009 У теби су опадачи да проливају крв, и на горама једу у теби, грдила чине усред тебе. 026 EZE 022 010 Голотињу очеву откривају у теби, лежу у теби са женом за нечистоте њене. 026 EZE 022 011 И један чини гад са женом ближњег свог; а други скврни снаху своју грдилом; а други силује сестру своју, кћер оца свог, у теби. 026 EZE 022 012 Мито примају у теби да проливају крв; ујам и придавак узимаш, и тражиш добитак од ближњих својих преваром, а мене си заборавио, говори Господ Господ. 026 EZE 022 013 Зато, ево, пљескам рукама својим ради твог неправедног добитка, који добијаш, и ради крви што је у теби. 026 EZE 022 014 Хоће ли се одржати срце твоје, или руке твоје хоће ли бити јаке у оне дане кад станем радити с тобом? Ја Господ рекох, и учинићу. 026 EZE 022 015 Јер ћу те расејати по народима и разасути по земљама, и истребићу нечистоту твоју из тебе. 026 EZE 022 016 И бићеш скврнаван собом пред народима, и познаћеш да сам ја Господ. 026 EZE 022 017 Потом дође ми реч Господња говорећи: 026 EZE 022 018 Сине човечји, дом Израиљев поста ми дрождина; сви су бронза и коситер и гвожђе и олово у пећи; дрождина од сребра посташе. 026 EZE 022 019 Зато овако вели Господ Господ: Што сви ви постасте дрождина, зато, ево, ја ћу вас скупити у Јерусалим. 026 EZE 022 020 Како се скупља сребро и бронза и гвожђе и олово и коситер усред пећи, те се распали огањ око њега да се истопи, тако ћу вас скупити гневом својим и јарошћу, и сложивши растопићу вас. 026 EZE 022 021 Да, скупићу вас, и распалићу око вас огањ гнева свог, и истопићете се усред њега. 026 EZE 022 022 Како се топи сребро у пећи, тако ћете се ви истопити у њему, и познаћете да сам ја Господ излио гнев свој на вас. 026 EZE 022 023 Опет ми дође реч Господња говорећи: 026 EZE 022 024 Сине човечји, кажи јој: Ти си земља која се ниси очистила; неће пасти на те дажд у дан гнева. 026 EZE 022 025 Пророци њени сложише се у њој, као лав су, који риче и граби плен, ждеру душе, отимају благо и драгоцене ствари, умножавају удовице усред ње. 026 EZE 022 026 Свештеници њени преступају закон мој и скврне моје свете ствари, не разликују свето од оскврњеног, и нечисто од чистог не распознају, крију очи своје од субота мојих, и бивам оскврњен међу њима. 026 EZE 022 027 Кнезови су њени усред ње као вуци, који грабе плен, проливајући крв, губећи душе срамотног добитка ради. 026 EZE 022 028 И пророци њени мажу је неваљалим кречем, виђају таштину и гатају им лаж говорећи: Тако рече Господ Господ; а Господ не рече. 026 EZE 022 029 Народ земаљски вара и отима, и сиромаху и убогоме чини насиље, и дошљаку чини криво. 026 EZE 022 030 И тражих међу њима који би оправио ограду и стао на пролому преда ме за ту земљу, да је не затрем; али не нађох никога. 026 EZE 022 031 Зато ћу излити на њих гнев свој, огњем јарости своје истребићу их, пут њихов обратићу им на главу, говори Господ Господ. 026 EZE 023 001 Опет ми дође реч Господња говорећи: 026 EZE 023 002 Сине човечји, беху две жене, кћери једне матере. 026 EZE 023 003 Оне се курваху у Мисиру, у младости својој курваху се, онде им пипаше груди, и онде им згњечише дојке девојачке. 026 EZE 023 004 А имена им беху, старијој Ола, а сестри јој Олива; оне посташе моје, и родише синове и кћери. Имена им беху Ола Самарији, а Олива Јерусалиму. 026 EZE 023 005 И Ола кад беше моја курваше се, и упаљиваше се за својим милосницима, Асирцима суседима, 026 EZE 023 006 Који ношаху порфиру, и беху кнезови и властељи, све лепи младићи, витезови, који јахаху на коњима. 026 EZE 023 007 И удари у курвање с њима, који сви беху најлепши између синова асирских, и за којима се год упаљиваше, скврњаше се о све гадне богове њихове. 026 EZE 023 008 А ни с Мисирцима не окани се курвања свог, јер спаваху с њом од младости њене и они јој гњечише девојачке дојке и с њом се курваше. 026 EZE 023 009 Зато је дадох у руке милосницима њеним, у руке Асирцима, за којима се упаљиваше. 026 EZE 023 010 Они открише голотињу њену, узеше јој синове и кћери, а њу мачем убише; и она изађе на глас међу женама кад судове извршише на њој. 026 EZE 023 011 А сестра њена Олива, видећи то, упаљиваше се још горе него она, и курварство њено беше горе од курварства сестре јој. 026 EZE 023 012 Упаљиваше се за Асирцима, кнезовима и властељима, суседима, красно одевеним, витезима који јахаху на коњима и сви беху лепи младићи. 026 EZE 023 013 И видех где се оскврни, и где обе иду једним путем. 026 EZE 023 014 И ова се још више курваше; јер кад би видела људе написане на зиду, ликове халдејске написане црвенилом, 026 EZE 023 015 Опасане појасима по бедрима, са шареним капама на глави, који сви беху на очи као војводе налик на синове вавилонске из земље халдејске, своје постојбине, 026 EZE 023 016 Упаљиваше се за њима чим их виђаше очима својим, и слаше посланике к њима у халдејску. 026 EZE 023 017 И Вавилоњани долажаху к њој на постељу љубавну, и скврњаху је курварством својим, и пошто би се оскврнила с њима, одвраћаше се душа њена од њих. 026 EZE 023 018 И кад откри курварства своја и откри голотињу своју, одврати се душа моја од ње као што се одврати душа моја од сестре њене. 026 EZE 023 019 Јер умножи курварства своја опомињући се дана младости своје кад се курваше у земљи мисирској, 026 EZE 023 020 И упаљиваше се за својим милосницима, у којих је тело као у магарца, и течење као у коња. 026 EZE 023 021 И тако си се вратила на неваљалство младости своје кад ти пипаху груди у Мисиру ради девојачких дојака твојих. 026 EZE 023 022 За то, Оливо, овако вели Господ Господ: Ево, ја ћу подигнути милоснике твоје на те, оне од којих се одвратила душа твоја, и довешћу их на те од свуда, 026 EZE 023 023 Вавилоњане и све Халдејце, Фекођане и Сојане и Којане, све Асирце с њима, лепе младиће, кнезове и властеље све, витезове и људе чувене, који сви јашу на коњима. 026 EZE 023 024 И доћи ће на те с колима и с колицима и с точковима и с мноштвом народа, и опколиће те са штитовима и штитићима и шлемовима; и њима ћу дати суд да ти суде својим судом. 026 EZE 023 025 И ставићу ревност своју теби на супрот, те ће радити с тобом гневно, нос и уши одсећи ће ти, и шта те остане пашће од мача, и узеће синове твоје и кћери твоје, и шта те остане прождреће огањ. 026 EZE 023 026 И свући ће с тебе хаљине, и узеће красни накит твој. 026 EZE 023 027 Тако ћу учинити крај грдилу твом и твом курвању у земљи мисирској, те нећеш подигнути очију својих к њима и нећеш се више сећати Мисираца. 026 EZE 023 028 Јер овако вели Господ Господ: Ево, ја ћу те дати у руке онима на које мрзиш, у руке онима од којих се одвратила душа твоја. 026 EZE 023 029 И они ће радити с тобом непријатељски, и узеће сву муку твоју, и оставиће те голу нагу, те ће се открити голотиња курварства твог, и грдило твоје и курварство твоје. 026 EZE 023 030 То ћу ти учинити што си се курвала за народима, што си се оскврнила о њихове гадне богове. 026 EZE 023 031 Путем сестре своје ишла си, зато ћу дати чашу њену теби у руку. 026 EZE 023 032 Овако вели Господ Господ: Чашу сестре своје испићеш дубоку и широку, бићеш подсмех и руг, јер чаша много бере. 026 EZE 023 033 Напунићеш се пијанства и жалости чашом пустошења и затирања, чашом сестре своје Самарије. 026 EZE 023 034 И испићеш је и исцедити, и разбићеш је, и дојке ћеш своје покидати, јер ја рекох, говори Господ Господ. 026 EZE 023 035 Зато овако вели Господ Господ: Што си ме заборавила и бацила ме за леђа своја, за то и ти носи грдило своје и курварства своја. 026 EZE 023 036 По том рече ми Господ: Сине човечји, хоћеш ли судити Оли и Оливи? Покажи им гадове њихове, 026 EZE 023 037 Да су чиниле прељубу и да је крв на рукама њиховим и да су чиниле прељубу с гадним боговима својим и водиле кроз огањ синове своје које су ми родиле, да их једу. 026 EZE 023 038 Још и ово ми чинише: Скврнише светињу моју у исти дан, и суботе моје прзнише. 026 EZE 023 039 Јер заклавши синове своје гадним боговима својим долазише у светињу моју истог дана да је оскврне; и гле, тако чинише усред дома мог. 026 EZE 023 040 И још слаше по људе да би дошли из далека, и они, чим посланик би послан к њима, гле, одмах долазише, и њих ради си се купала, мазала очи своје и китила си се накитом. 026 EZE 023 041 И седала си на красан одар, пред којим беше сто постављен, и на њ си метала кад мој и уље моје. 026 EZE 023 042 И беше онде вика веселог мноштва, и осим људи из гомиле довођаху Савеје из пустиње, који им метаху наруквице на руке и красне венце на главе. 026 EZE 023 043 И рекох за остарелу у курварству: Још ће се курвати. 026 EZE 023 044 И долажаху к њој као што иду к жени курви; тако долажаху к Оли и Оливи, женама неваљалим. 026 EZE 023 045 Зато ће им праведни људи судити као што се суди женама прељубочиницама и као што се суди онима које проливају крв; јер су прељубочинице и крв је на рукама њиховим. 026 EZE 023 046 Зато овако говори Господ Господ: Довешћу на њих људство, и даћу их да се злоставе и оплене. 026 EZE 023 047 И људство ће их засути камењем, и исећи ће их мачевима својим; синове ће њихове и кћери њихове побити, и куће ће њихове спалити огњем. 026 EZE 023 048 И тако ћу укинути неваљалство у земљи, и научиће се све жене да не раде по вашем неваљалству. 026 EZE 023 049 И врћи ће ваше неваљалство на вас, и носићете грехе гадних богова својих, и познаћете да сам ја Господ Господ. 026 EZE 024 001 Потом године девете, десетог месеца, десетог дана, дође ми реч Господња говорећи: 026 EZE 024 002 Сине човечји, запиши име овог дана, овог истог дана; у тај дан дође цар вавилонски на Јерусалим. 026 EZE 024 003 И кажи причу том дому одметничком, и реци им: Овако вели Господ Господ: пристави лонац, пристави, и налиј у њ воде. 026 EZE 024 004 Сложи у њ делове, све добре делове, стегно и плеће, и напуни га најбољих костију. 026 EZE 024 005 Узми најбоље из стада, и наложи кости испод њега, и узвари добро да се и кости раскувају у њему. 026 EZE 024 006 Јер овако вели Господ Господ: Тешко граду крвничком, лонцу, на коме стоји загорел, с ког неће да сиђе загорел; повади део по део; жреб да се не баци за њ. 026 EZE 024 007 Јер је крв његова усред њега; на го камен метну је, не проли је на земљу да се покрије прахом. 026 EZE 024 008 Распаливши гнев да учиним освету, метнућу крв његову на го камен да се не покрије. 026 EZE 024 009 Зато овако говори Господ Господ: Тешко граду крвничком! И ја ћу наложити велик огањ. 026 EZE 024 010 Нанеси дрва, и распали огањ, нека се страши месо, зачини корењем, и кости нека изгоре. 026 EZE 024 011 Метни га празног на живо угљевље да се угреје и изгори бронза његова и да се стопи у њему нечистота његова и да нестане загорели његове. 026 EZE 024 012 Лажима досадио ми је; зато неће изаћи из њега многа загорел његова; у огањ ће загорел његова. 026 EZE 024 013 У нечистоти је твојој грдило твоје; јер сам те чистио, али се ти не очисти; нећеш се више чистити од нечистоте своје, докле не намирим гнев свој над тобом. 026 EZE 024 014 Ја Господ говорих; доћи ће, и извршићу; нећу одустати нити ћу жалити нити ћу се раскајати, по путевима твојим и по делима твојим судиће ти, говори Господ Господ. 026 EZE 024 015 Опет ми дође реч Господња говорећи: 026 EZE 024 016 Сине човечји, ево ја ћу ти узети жељу очију твојих злом, али не тужи ни плачи, нити суза рони. 026 EZE 024 017 Немој уздисати, не жали како бива за мртвим, метни капу на главу, и обућу своју обуј на ноге, и уста својих немој покрити и хлеба ничијег не једи. 026 EZE 024 018 И говорих ујутру народу, а увече ми умре жена; и сутрадан учиних како ми беше заповеђено. 026 EZE 024 019 И рече ми народ: Хоћеш ли нам казати шта нам је то што радиш? 026 EZE 024 020 И одговорих им: Дође ми реч Господња говорећи: 026 EZE 024 021 Реци дому Израиљевом: Овако вели Господ Господ: ево, ја ћу оскврнити светињу своју, величанство силе ваше, жељу очију ваших и шта је мило души вашој; и синови ће ваши и кћери ваше које остависте пасти од мача. 026 EZE 024 022 И чинићете како ја чиним: уста нећете покрити и хлеба ничијег нећете јести; 026 EZE 024 023 И капе ће вам бити на главама и обућа на ногама; нећете тужити ни плакати, него ћете са безакоња својих чилети и уздисаћете један с другим. 026 EZE 024 024 И Језекиљ ће вам бити знак: чинићете све што он чини; кад то дође, познаћете да сам ја Господ Господ. 026 EZE 024 025 А ти, сине човечји, у онај дан кад им узмем силу њихову, радост славе њихове, жељу очију њихових и за чим тежи душа њихова, синове њихове и кћери њихове, 026 EZE 024 026 У тај дан ко побегне, неће ли доћи к теби да ти донесе глас? 026 EZE 024 027 У тај ће се дан отворити уста твоја према оном ко побегне, и говорићеш и нећеш више бити нем; и бићеш им знак, и они ће познати да сам ја Господ. 026 EZE 025 001 Опет ми дође реч Господња говорећи: 026 EZE 025 002 Сине човечји, окрени лице своје према синовима Амоновим и пророкуј на њих. 026 EZE 025 003 И реци синовима Амоновим: Чујте реч Господа Господа: Овако вели Господ Господ: Што си говорио: Аха! За светињу моју, што се оскврни, и за земљу Израиљеву, што опусте, и за дом Јудин, што отиде у ропство; 026 EZE 025 004 Зато, ево, ја ћу те дати у наследство источним народима, и поградиће у теби дворове себи, и начиниће себи колибе у теби; они ће јести плодове твоје и пити млеко твоје. 026 EZE 025 005 И од Раве ћу начинити обор камилама и од земље синова Амонових тор овчији, и познаћете да сам ја Господ. 026 EZE 025 006 Јер овако вели Господ Господ: Што си пљескао рукама и лупао ногом и веселио се из срца што си опустошио сву земљу Израиљеву, 026 EZE 025 007 Зато, ево, ја ћу дигнути руку своју на те, и даћу те народима да те плене, и истребићу те између народа и затрћу те између земаља, и искоренићу те, и познаћеш да сам ја Господ. 026 EZE 025 008 Овако вели Господ Господ: Што говори Моав и Сир: Ето, дом је Јудин као сви народи; 026 EZE 025 009 Зато, ево, ја ћу отворити страну Моавову од градова, од градова на међи, красну земљу вет-јесимотску, валмеонску и Киријат-ајимску, 026 EZE 025 010 Народима источним иза земље синова Амонових, и даћу им је у наследство да нема спомена синовима Амоновим међу народима. 026 EZE 025 011 И на Моавцима ћу извршити своје судове, и познаће да сам ја Господ. 026 EZE 025 012 Овако вели Господ Господ: Што се Едом освети дому Јудином и тешко скриви осветивши им се, 026 EZE 025 013 Зато овако вели Господ Господ: Дигнућу руку своју на едомску и истребићу из ње и људе и стоку, и обратићу је у пустош, од Темана до Дедана пашће од мача. 026 EZE 025 014 И осветићу се Едомцима руком народа свог Израиља, и учиниће с Едомцима по гневу мом и по јарости мојој, и познаће моју освету, говори Господ Господ. 026 EZE 025 015 Овако вели Господ Господ: Што Филистеји радише из освете, и осветише се радујући се из срца и потирући из старе мржње, 026 EZE 025 016 Зато овако вели Господ Господ: Ево ја ћу дигнути руку своју на Филистеје, и истребићу Херетеје, и потрћу остатак од приморја. 026 EZE 025 017 И учинићу на њима велику освету карањем гневним, и познаће да сам ја Господ кад извршим освету своју на њима. 026 EZE 026 001 А једанаесте године први дан месеца дође ми реч Господња говорећи: 026 EZE 026 002 Сине човечји, што Тир говори за Јерусалим: Ха, ха! Разбише се врата народима, обратише се к мени, напунићу се кад опусте; 026 EZE 026 003 Зато овако вели Господ Господ: Ево мене на те, Тире, и довешћу многе народе на те као да бих довео море с валима његовим. 026 EZE 026 004 И они ће обалити зидове тирске и куле у њему раскопати, и омешћу прах његов и претворићу га у го камен. 026 EZE 026 005 И постаће место да се разастиру мреже усред мора, јер ја говорих, вели Господ Господ, и биће грабеж народима. 026 EZE 026 006 И кћери његове по пољу изгинуће од мача, и познаће да сам ја Господ. 026 EZE 026 007 Јер овако вели Господ Господ: Ево, ја ћу довести на Тир Навуходоносора, цара вавилонског са севера, цара над царевима, с коњима и с колима и с коњицима и с војскама и многим народом. 026 EZE 026 008 Кћери твоје по пољу побиће мачем, и начиниће према теби куле, и ископаће опкопе према теби, и подигнуће према теби штитове. 026 EZE 026 009 И наместиће убојне справе према зидовима твојим, и развалиће куле твоје оружјем својим. 026 EZE 026 010 Од мноштва коња његових покриће те прах, од праске коњика и точкова и кола затрешће се зидови твоји, кад стане улазити на твоја врата као што се улази у град испроваљиван. 026 EZE 026 011 Копитима коња својих изгазиће све улице твоје, побиће народ твој мачем, и ступови силе твоје попадаће на земљу. 026 EZE 026 012 И поплениће благо твоје и разграбити трг твој, и развалиће зидове твоје и лепе куће твоје разорити, и камење твоје и дрва твоја и прах твој бациће у воду. 026 EZE 026 013 И прекинућу јеку песама твојих, и глас китара твојих неће се више чути. 026 EZE 026 014 И учинићу од тебе го камен, бићеш место где се разастиру мреже, нећеш се више сазидати; јер ја Господ говорих, вели Господ Господ. 026 EZE 026 015 Овако вели Господ Господ Тиру: Неће ли се задрмати острва од праске падања твог, кад зајаучу рањеници, кад покољ буде у теби? 026 EZE 026 016 Сви ће кнезови морски сићи с престола својих и скинуће са себе плаште и свући са себе везене хаљине, и обући ће се у страх; седеће на земљи, и дрхтаће сваки час и чудити се теби. 026 EZE 026 017 И нарицаће за тобом и говориће ти: Како пропаде, славни граде! У коме живљаху поморци, који беше јак на мору, ти и становници твоји, који страх задаваху свима који живљаху у теби. 026 EZE 026 018 Сад ће се уздрхтати острва кад паднеш, и смешће се острва по мору од пропасти твоје. 026 EZE 026 019 Јер овако вели Господ Господ: Кад те учиним пустим градом, као што су градови у којима се не живи, кад пустим на те бездану, и велика те вода покрије, 026 EZE 026 020 И кад те свалим с онима који силазе у јаму к старом народу, и наместим те на најдоњим крајевима земље, у пустињи старој с онима који силазе у јаму, да се не живи у теби, тада ћу опет поставити славу у земљи живих. 026 EZE 026 021 Учинићу да будеш страхота кад те нестане, и тражиће те и нећеш се наћи до века, говори Господ Господ. 026 EZE 027 001 Опет ми дође реч Господња говорећи: 026 EZE 027 002 И ти сине човечји, наричи за Тиром, 026 EZE 027 003 И реци Тиру, који стоји на уласку морском, који тргује с народима на многим острвима: Овако вели Господ Господ: Тире, ти говораше: Ја сам сасвим леп. 026 EZE 027 004 Међе су ти у срцу морском; који те зидаше, начинише те сасвим лепим. 026 EZE 027 005 Од јела сенирских градише ти даске, кедре с Ливана узимаше да ти граде ступове. 026 EZE 027 006 Од храстова васанских градише ти весла, седишта ти градише од слонове кости и од шимшира с острва китејских. 026 EZE 027 007 Танко платно мисирско изметано разапињао си да су ти једра; порфиром и скерлетом с острва елиских покривао си се. 026 EZE 027 008 Становници сидонски и арвадски беху ти веслари; мудраци твоји, Тире, што беху у теби, беху ти крмари. 026 EZE 027 009 Старешине и мудраци гевалски оправљаху у теби шта би ти се покварило; све лађе морске и лађари беху у теби тргујући с тобом. 026 EZE 027 010 Персијанци и Лудеји и Путеји беху у војсци твојој твоји војници; штитове и шлемове вешаху у теби; они те украшаваху. 026 EZE 027 011 Синови арвадски с твојом војском беху на зидовима твојим унаоколо, и Гамадеји беху у кулама твојим, штитове своје вешаху на зидовима твојим унаоколо, они ти довршиваху лепоту. 026 EZE 027 012 Тарсис трговаше с тобом многим свакојаким благом; са сребром, с гвожђем, с коситером и с оловом долажаху на сајмове твоје. 026 EZE 027 013 Јаван, Тувал и Месех беху твоји трговци; с душама људским и судима бронзаним долажаху на сајмове твоје. 026 EZE 027 014 А који су од дома Тогарминог, с коњима и коњицима и мазгама долажаху на сајмове твоје. 026 EZE 027 015 Синови Деданови беху трговци твоји, многих острва трговина беше у твојим рукама; кости слонове и дрво евеново доношаху ти у промену. 026 EZE 027 016 Сирија трговаше с тобом мноштвом дела твојих, долажаше на сајмове твоје са смарагдом и порфиром и узводом и танким платном, и коралом и ахатом. 026 EZE 027 017 Јуда и земља Израиљева беху твоји трговци, долажаху на сајмове твоје са пшеницом минитском и финичком и медом и уљем и балсамом. 026 EZE 027 018 Дамаск трговаше с тобом мноштвом дела твојих, мноштвом сваког блага, вином хелвонским и белом вуном. 026 EZE 027 019 И Дан и Јаван и Мосел долажаху на сајмове твоје; урађено гвожђе и касију и цимет мењаху с тобом. 026 EZE 027 020 Дедан трговаше с тобом скупоценим простиркама за кола. 026 EZE 027 021 Арапи и сви кнезови кидарски трговаху с тобом; с јагањцима и овновима и јарцима долажаху на сајмове твоје. 026 EZE 027 022 Трговци савски и рамски трговаху с тобом; долажаху на сајмове твоје са свакојаким мирисима и свакојаким драгим камењем и златом. 026 EZE 027 023 Харан и Кана и Еден, трговци савски, Асур и Хилмад трговаху с тобом. 026 EZE 027 024 Ти трговаху с тобом свакојаким стварима, порфиром и узводом и ковчезима богатих накита, који се свезиваху ужима и беху од кедра. 026 EZE 027 025 Лађе тарсиске беху прве у твојој трговини, и ти беше веома пун и веома славан у срцу морском. 026 EZE 027 026 Веслари твоји одвезоше те на пучину; ветар источни разби те усред мора. 026 EZE 027 027 Благо твоје и сајмови твоји, трговина твоја, лађари твоји и крмари твоји и који оправљаху кварне лађе твоје, и трговци твоји и сви војници твоји и сав народ што беше у теби пашће у срце мору кад ти пропаднеш. 026 EZE 027 028 Од вике твојих крмара усколебаће се вали морски. 026 EZE 027 029 И изаћи ће из ложа својих сви веслари, лађари, сви крмари морски, и стаће на земљу. 026 EZE 027 030 И повикаће за тобом гласно и заридати горко, и посуће прахом главе своје и по пепелу ће се ваљати. 026 EZE 027 031 И за тобом ће се начинити ћелави, и припасаће кострет, и плакаће за тобом горко из срца, и горко ће ридати. 026 EZE 027 032 И за тобом ће запевати у жалости својој и нарицаће за тобом: Ко је био као Тир, оборени усред мора? 026 EZE 027 033 Кад излажаху тргови твоји из мора, ситио си многе народе, мноштвом свог богатства и трговине своје обогаћивао си цареве земаљске. 026 EZE 027 034 Кад те разби море на дубокој води, трговина твоја и сав народ твој у теби паде. 026 EZE 027 035 Сви острвљани препадоше се од тебе, и цареви њихови уздрхташе се и пребледеше у лицу. 026 EZE 027 036 Трговци по народима зазвиждаше над тобом: постао си страхота, и неће те бити до века. 026 EZE 028 001 Опет ми дође реч Господња говорећи: 026 EZE 028 002 Сине човечји, реци кнезу тирском: Овако вели Господ Господ: Што се понесе срце твоје, те велиш: Ја сам Бог, седим на престолу Божјем усред мора; а човек си а не Бог, и изједначујеш срце своје са срцем Божјим; 026 EZE 028 003 Ето мудрији си од Данила, никаква тајна није сакривена од тебе; 026 EZE 028 004 Стекао си благо мудрошћу својом и разумом својим, и насуо си злата и сребра у ризнице своје; 026 EZE 028 005 Величином мудрости своје у трговини својој умножио си благо своје, те се понесе срце твоје благом твојим; 026 EZE 028 006 Зато овако вели Господ Господ: Што изједначујеш срце своје са срцем Божјим, 026 EZE 028 007 Зато, ево, ја ћу довести на тебе иностранце најљуће између народа, и они ће истргнути мачеве своје на лепоту мудрости твоје, и убиће светлост твоју. 026 EZE 028 008 Свалиће те у јаму и умрећеш усред мора смрћу побијених. 026 EZE 028 009 Хоћеш ли пред крвником својим казати: Ја сам Бог, кад си човек, а не Бог у руци оног који ће те убити? 026 EZE 028 010 Умрећеш смрћу необрезаних од руке туђинске; јер ја рекох, говори Господ Господ. 026 EZE 028 011 Опет ми дође реч Господња говорећи: 026 EZE 028 012 Сине човечји, наричи за царем тирским, и реци му: Овако вели Господ Господ: Ти си печат савршенства, пун си мудрости, и сасвим си леп. 026 EZE 028 013 Био си у Едему, врту Божјем; покривало те је свако драго камење: сарад, топаз, дијамант, хрисолит, оних, јаспис, сафир, карбункул, смарагд и злато; онај дан кад си се родио начињени ти бише бубњи твоји и свирале. 026 EZE 028 014 Ти си био херувим, помазан да заклањаш; и ја те поставих; ти беше на светој гори Божијој, хођаше посред камења огњеног. 026 EZE 028 015 Савршен беше на путевима својим од дана кад се роди докле се не нађе безакоње на теби. 026 EZE 028 016 Од мноштва трговине своје напунио си се изнутра насиља, и грешио си; зато ћу те бацити као нечистоту с горе Божје, и затрћу те између камења огњеног, херувиме заклањачу! 026 EZE 028 017 Срце се твоје понесе лепотом твојом, ти поквари мудрост своју светлошћу својом; бацићу те на земљу, пред цареве ћу те положити да те гледају. 026 EZE 028 018 Од мноштва безакоња свог, од неправде у трговини својој оскврнио си светињу своју; зато ћу извести огањ испред тебе, који ће те прождрети, и обратићу те у пепео на земљи пред свима који те гледају. 026 EZE 028 019 Сви који те познају међу народима препашће се од тебе; бићеш страхота, и неће те бити до века. 026 EZE 028 020 Опет ми дође реч Господња говорећи: 026 EZE 028 021 Сине човечји, окрени лице своје према Сидону, и пророкуј против њега, 026 EZE 028 022 И реци: Овако вели Господ Господ: Ево ме на тебе, Сидоне, и прославићу се усред тебе, и познаће се да сам ја Господ кад извршим судове на њему и посветим се у њему. 026 EZE 028 023 И послаћу помор у њ, и крв на улице његове, и побијени ће падати усред њега од мача, који ће навалити на њих са свих страна, и познаће да сам ја Господ. 026 EZE 028 024 И неће више бити дому Израиљевом трн који боде ни жалац који задаје бол више од свих суседа њихових, који их плене; и познаће да сам ја Господ Господ. 026 EZE 028 025 Овако вели Господ Господ: Кад скупим дом Израиљев из народа међу које су расејани, и посветим се у њима пред народима и населе се у својој земљи коју дадох слузи свом Јакову, 026 EZE 028 026 Тада ће живети у њој без страха, и градиће куће, и садиће винограде, и живеће без страха кад извршим судове на свима који их пленише са свих страна, и познаће да сам ја Господ Бог њихов. 026 EZE 029 001 Године десете, десетог месеца, дванаестог дана, дође ми реч Господња говорећи: 026 EZE 029 002 Сине човечји, окрени лице своје према Фараону цару мисирском, и пророкуј против њега и против свега Мисира. 026 EZE 029 003 Говори и реци: Овако вели Господ Господ: ево ме на те, Фараоне царе мисирски, змају велики што лежиш усред река својих, који рече: Моја је река; ја сам је начинио себи. 026 EZE 029 004 Зато ћу ти метнути у чељусти удицу, и учинићу да се рибе у рекама твојим нахватају на крљушти твоје; и извући ћу те из река твојих и све рибе из река твојих нахватане на крљушти твоје. 026 EZE 029 005 И оставићу у пустињи тебе и све рибе из твојих река, и пашћеш на земљу и нећеш се покупити ни сабрати, зверима земаљским и птицама небеским даћу те да те једу. 026 EZE 029 006 И сви ће становници мисирски познати да сам ја Господ; јер су штап од трске дому Израиљевом. 026 EZE 029 007 Кад те ухватише у руку, ти се сломи и расече им све раме; а кад се наслонише на те, ти се преби и прободе им сва бедра. 026 EZE 029 008 Зато овако вели Господ Господ: Ево, ја ћу пустити на те мач, и истребићу из тебе људе и стоку. 026 EZE 029 009 И земља ће се мисирска опустошити и бити пуста, и познаће се да сам ја Господ, јер рече: Моја је река, и ја сам је начинио. 026 EZE 029 010 Зато ево ме на тебе и на реке твоје, и обратићу земљу мисирску у пустош и саму пустињу, од куле синске до међе етиопске. 026 EZE 029 011 Неће прелазити преко ње ногом својом човек, нити ће живинче ногом својом прелазити преко ње, и неће се живети у њој четрдесет година. 026 EZE 029 012 И учинићу од земље мисирске пустош међу земљама опустошеним, и градови ће њени међу пустим градовима бити пустош четрдесет година, и расејаћу Мисирце међу народе и разасућу их по земљама. 026 EZE 029 013 Јер овако вели Господ Господ: После четрдесет година скупићу Мисирце из народа у које буду расејани. 026 EZE 029 014 И повратићу робље мисирско, и довешћу их опет у земљу Патрос, на постојбину њихову, и онде ће бити мало царство. 026 EZE 029 015 Мало ће бити мимо осталих царстава, нити ће се више уздигнути над народе, јер ћу их смањити да не владају народима. 026 EZE 029 016 И неће више бити дому Израиљевом узданица да напомиње безакоње кад би гледали за њима; и познаће да сам ја Господ Господ. 026 EZE 029 017 А двадесет седме године, првог месеца, првог дана, дође ми реч Господња говорећи: 026 EZE 029 018 Сине човечји, Навуходоносор цар вавилонски зададе војсци својој тешку службу против Тира; свака глава оћелави и свако се раме одре, а плате не би ни њему ни војсци његовој од Тира за службу којом служише против њега. 026 EZE 029 019 Зато овако вели Господ Господ: Ево ја дајем Навуходоносору цару вавилонском земљу мисирску, и он ће одвести народ и однети плен и пограбити грабеж, и то ће бити плата његовој војсци. 026 EZE 029 020 За труд којим се трудио око тога дадох му земљу мисирску, јер се за ме трудише, говори Господ Господ. 026 EZE 029 021 У онај ћу дан учинити да нарасте рог дому Израиљевом, и теби ћу отворити уста међу њима, и знаће да сам ја Господ. 026 EZE 030 001 Опет ми дође реч Господња говорећи: 026 EZE 030 002 Сине човечји пророкуј и реци: Овако вели Господ Господ: Ридајте: Јаох дана! 026 EZE 030 003 Јер је близу дан, близу је дан Господњи, облачан дан, време народима. 026 EZE 030 004 И мач ће доћи на Мисир, и страх ће бити у етиопској, кад стану падати побијени у Мисиру, кад се зароби мноштво његово и раскопају се темељи његови. 026 EZE 030 005 Етиопљани и Путеји и Лудеји и сва мешавина и Хувеји и синови земаља међу којима је вера, пашће с њима од мача. 026 EZE 030 006 Овако вели Господ: Пашће који подупиру Мисир, и понос силе његове обориће се, од куле синске пашће у њему, говори Господ Господ. 026 EZE 030 007 И биће пусти међу пустим земљама, и градови ће његови бити међу пустим градовима. 026 EZE 030 008 И познаће да сам ја Господ кад запалим огањ у Мисиру и сви се помоћници његови сатру. 026 EZE 030 009 У онај ће дан изаћи посланици од мене на лађама да уплаше етиопску безбрижну, и биће међу њима страх велик као дана мисирског; јер ево, иде. 026 EZE 030 010 Овако вели Господ Господ: Погубићу мноштво мисирско руком Навуходоносора цара вавилонског. 026 EZE 030 011 Он и народ његов с њим, најљући између народа, биће доведени да затру земљу, и извући ће мачеве своје на Мисир и напуниће земљу побијених. 026 EZE 030 012 И исушићу реке, и предаћу земљу у руке злим људима; и опустећу земљу и шта је у њој руком туђинском. Ја Господ говорих. 026 EZE 030 013 Овако вели Господ Господ: и гадне ћу богове потрти, и истребићу ликове у Нофу, и неће више бити кнеза из земље мисирске, и пустићу страх у земљу мисирску. 026 EZE 030 014 И опустошићу Патрос, и упалићу Соан, и извршићу суд на Нову. 026 EZE 030 015 И излићу гнев свој на Син, град мисирски, и истребићу људство у Нову. 026 EZE 030 016 Кад запалим огањ у Мисиру, љуто ће се узмучити Син, и Нов ће се распасти, и Ноф ће бити у тескоби сваки дан. 026 EZE 030 017 Младићи авински и пи-весетски пашће од мача, а девојке ће отићи у ропство. 026 EZE 030 018 И у Тафнесу ће помркнути дан кад поломим онде преворнице мисирске и нестане у њему поноса силе његове; облак ће га покрити; а кћери ће његове отићи у ропство. 026 EZE 030 019 И извршићу судове на Мисиру, и они ће познати да сам ја Господ. 026 EZE 030 020 Опет једанаесте године, првог месеца, седмог дана, дође ми реч Господња говорећи: 026 EZE 030 021 Сине човечји, сломих мишицу Фараону цару мисирском, и ето неће се завити да се лечи, неће се метнути завој нити ће се завити да би се окрепила и могла држати мач. 026 EZE 030 022 Зато овако вели Господ Господ: Ево ме на Фараона цара мисирског, и сломићу му мишице, и здраву и сломљену, и избићу му мач из руке. 026 EZE 030 023 И расејаћу Мисирце по народима, и разасућу их по земљама. 026 EZE 030 024 И укрепићу мишицу цару вавилонском, и даћу му у руку свој мач, и поломићу мишице Фараону, и јечаће пред њим као што јечи човек рањен на смрт. 026 EZE 030 025 Да, укрепићу мишице цару вавилонском, а Фараону ће мишице клонути, и познаће се да сам ја Господ, кад дам мач свој у руку цару вавилонском да њим замахне на земљу мисирску. 026 EZE 030 026 И расејаћу Мисирце међу народима и разасућу их по земљама, и познаће да сам ја Господ. 026 EZE 031 001 А једанаесте године, трећег месеца, првог дана, дође ми реч Господња говорећи: 026 EZE 031 002 Сине човечји, кажи Фараону цару мисирском и народу његовом: На шта си налик у величини својој? 026 EZE 031 003 Ето, Асирац беше кедар на Ливану, лепих грана и дебелог хлада и високог раста, коме врхови беху међу густим гранама. 026 EZE 031 004 Вода га одгоји, бездана га узвиси; она рекама својим течаше око његовог стабла и пушташе потоке своје к свим дрветима пољским. 026 EZE 031 005 Зато раст његов надвиси сва дрвета пољска, и умножише се гране његове, и од мноштва воде раширише се одводе његове кад их пушташе. 026 EZE 031 006 На гранама његовим вијаху гнезда све птице небеске, и под гранама његовим све звери пољске лежаху се, и у хладу његовом сеђаху сви велики народи. 026 EZE 031 007 И беше леп величином својом и дужином грана својих, јер му корен беше код велике воде. 026 EZE 031 008 Кедри у врту Божјем не могаху га заклонити, јеле не могаху се изједначити с његовим гранама, и јавори не беху као огранци његови; ниједно дрво у врту Божјем не беше на лепоту тако као он. 026 EZE 031 009 Учиних га лепог мноштвом грана да му завиђаху сва дрвета едемска што беху у врту Божјем. 026 EZE 031 010 Зато овако вели Господ Господ: Што је висок нарастао, и дигао врх свој међу густе гране, и срце се његово понело висином његовом, 026 EZE 031 011 Зато га дадох у руку најсилнијем међу народима да чини с њим шта хоће, одвргох га за безбожност његову. 026 EZE 031 012 И туђинци, најљући између народа, посекоше га и оставише га; гране му попадаше по горама и по свим долинама, и огранци му се изломише по свим потоцима на земљи; и сви народи земаљски отидоше из хлада његовог и оставише га. 026 EZE 031 013 На изваљеном пању његовом станују све птице небеске, и на гранама су његовим све звери пољске, 026 EZE 031 014 Да се не поноси висином својом ни једно дрво крај воде и не диже врха свог међу густе гране, и од свих што се натапају да се ни једно не узда у себе ради своје величине; јер су сви предани на смрт, бачени у најдоњи крај земље међу синове људске с онима који силазе у јаму. 026 EZE 031 015 Овако вели Господ Господ: У који дан сиђе у гроб, учиних жалост, покрих бездану њега ради, и уставих реке њене, и велика вода стаде, и расцвелих за њим Ливан, и сва дрвета пољска повенуше за њим. 026 EZE 031 016 Праском падања његовог устресох народе, кад га свалих у гроб с онима који силазе у јаму; и утешише се на најдоњој страни земље сва дрвета едемска, што је најбоље и најлепше на Ливану, сва што се натапаху. 026 EZE 031 017 И они сиђоше с њим у гроб к онима што су побијени мачем, и мишица његова, и који сеђаху у хладу његовом међу народима. 026 EZE 031 018 На које си међу дрветима едемским налик славом и величином? Али ћеш бити оборен с дрветима едемским у најдоњи крај земље, међу необрезанима ћеш лежати с онима који су побијени мачем. То је Фараон и сав народ његов, говори Господ Господ. 026 EZE 032 001 Опет дванаесте године, дванаестог месеца, првог дана, дође ми реч Господња говорећи: 026 EZE 032 002 Сине човечји, наричи за Фараоном царем мисирским, и реци му: Ти си као лавић међу народима и као змај у мору, и пролазиш реке своје и мутиш воду ногама својим и газиш по рекама њеним. 026 EZE 032 003 Овако вели Господ Господ: Разапећу ти мрежу своју са збором многих народа, и извући ће те у мојој мрежи. 026 EZE 032 004 И оставићу те на земљи, и бацићу те у поље, и пустићу све птице небеске да седају на те, и наситићу тобом звери са све земље. 026 EZE 032 005 И разметнућу месо твоје по горама и напунићу долине гомилама од тебе. 026 EZE 032 006 И земљу где пливаш напојићу крвљу твојом до врх гора, и потоци ће бити пуни тебе. 026 EZE 032 007 И кад те угасим, застрећу небо, и звезде на њему помрачити, сунце ћу заклонити облаком, и месец неће светлити светлошћу својом. 026 EZE 032 008 Сва ћу светла видела на небу помрачити за тобом, и пустићу таму на твоју земљу, говори Господ Господ. 026 EZE 032 009 И устрашићу срце многих народа кад објавим пропаст твоју међу народима, по земљама којих не знаш. 026 EZE 032 010 И удивићу тобом многе народе, и цареви ће се њихови згрозити од тебе, кад махнем мачем својим пред њима, и дрхтаће сваки час сваки за душу своју у дан кад паднеш. 026 EZE 032 011 Јер овако вели Господ Господ: Мач цара вавилонског доћи ће на те. 026 EZE 032 012 Мачевима јуначким поваљаћу мноштво твоје, мачевима најљућих између народа; оне ће разорити понос Мисиру, и све ће се мноштво његово потрти. 026 EZE 032 013 И потрћу сву стоку његову покрај великих вода, те их неће више мутити нога човечија нити ће их папак од какве животиње мутити. 026 EZE 032 014 Тада ћу стишати воду њихову, и учинићу да потоци њихови теку као уље, говори Господ Господ. 026 EZE 032 015 Кад опустим земљу мисирску и она буде без свега што је у њој, и побијем све који живе у њој, тада ће познати да сам ја Господ. 026 EZE 032 016 Ово је нарицање што ће се нарицати; тако ће нарицати кћери народне, за Мисиром и за свим мноштвом његовим нарицаће, говори Господ Господ. 026 EZE 032 017 По том дванаесте године, петнаести дан истог месеца, дође ми реч Господња говорећи: 026 EZE 032 018 Сине човечји, наричи за мноштвом мисирским, и свали њих и кћери јаких народа у најдоњи крај земље с онима који силазе у јаму. 026 EZE 032 019 Од кога си лепши? Сиђи и лези с необрезанима. 026 EZE 032 020 Пашће посред побијених мачем, мач је дат, вуците га и све мноштво његово. 026 EZE 032 021 Говориће му најхрабрији јунаци исред гроба с помоћницима његовим, који сиђоше и леже необрезани, побијени мачем. 026 EZE 032 022 Онде је Асирац и сав збор његов, гробови су му око њега, сви су побијени, пали од мача. 026 EZE 032 023 Гробови су му у дну јаме, а збор му је око његовог гроба; сви су побијени, пали од мача, који задаваху страх земљи живих. 026 EZE 032 024 Онде је Елам и све мноштво његово око његовог гроба; сви су побијени, пали од мача, који сиђоше необрезани на најдоњи крај земље, који задаваху страх земљи живих; и носе срамоту своју с онима који силазе у јаму. 026 EZE 032 025 Међу побијенима наместише постељу њему и свему мноштву његовом, гробови су му око њега, сви су необрезани побијени мачем, који задаваху страх земљи живих; и носе срамоту своју с онима који силазе у јаму, метнути су међу побијене. 026 EZE 032 026 Онде је Месех, Тувал и све мноштво његово, гробови су му око њега, сви су необрезани побијени мачем, који задаваху страх земљи живих. 026 EZE 032 027 Али не леже међу јунацима који падоше између необрезаних, који сиђоше у гроб с оружјем својим, и метнуше мачеве под главе своје, и безакоње њихово лежи на костима њиховим, ако и беху јунаци страшни на земљи живих. 026 EZE 032 028 И ти ћеш се сатрти међу необрезанима, и лежаћеш код побијених мачем. 026 EZE 032 029 Онде је Едом, цареви његови и сви кнезови његови, који су са силом својом метнути међу побијене мачем; леже међу необрезанима и с онима који сиђоше у јаму. 026 EZE 032 030 Онде су сви кнезови северни и сви Сидонци, који сиђоше к побијенима са страхом својим, стидећи се силе своје; и леже необрезани с онима који су побијени мачем, и носе срамоту своју с онима који сиђоше у јаму. 026 EZE 032 031 Њих ће видети Фараон, и утешиће се за свим мноштвом својим, Фараон и сва војска његова, побијени мачем, говори Господ Господ. 026 EZE 032 032 Јер зададох свој страх земљи живих, и Фараон ће и све мноштво његово лежати међу необрезанима с онима који су побијени мачем, говори Господ Господ. 026 EZE 033 001 Опет ми дође реч Господња говорећи: 026 EZE 033 002 Сине човечји, говори синовима народа свог, и кажи им: Кад пустим на коју земљу мач, ако народ оне земље узме кога између себе, и поставе га себи за стражара, 026 EZE 033 003 И он видевши мач где иде на земљу затруби у трубу, и опомене народ, 026 EZE 033 004 Ако се ко чувши трубу не узме на ум, и мач дошавши погуби га, крв ће његова бити на његовој глави. 026 EZE 033 005 Јер чу глас трубни, и не узе се на ум, крв ће његова бити на њему; да се узе на ум, сачувао би душу своју. 026 EZE 033 006 Ако ли стражар видевши мач где иде не затруби у трубу и народ не буде опоменут, а мач дошав погуби кога између њих, тај ће погинути за своје безакоње, али ћу крв његову искати из руке стражареве. 026 EZE 033 007 И тебе, сине човечји, тебе поставих стражарем дому Израиљевом; слушај дакле реч из мојих уста и опомињи их од мене. 026 EZE 033 008 Кад кажем безбожнику: Безбожниче, погинућеш; а ти не проговориш и не опоменеш безбожника да се прође пута свог; тај ће безбожник погинути за своје безакоње; али ћу крв његову искати из твоје руке. 026 EZE 033 009 Ако ли ти опоменеш безбожника да се врати са свог пута, а он се не врати са свог пута, он ће погинути за своје безакоње, а ти ћеш сачувати душу своју. 026 EZE 033 010 Зато ти, сине човечји, реци дому Израиљевом: Ви говорите овако и кажете: Преступи наши и греси наши на нама су, и с њих пропадамо; како бисмо живели? 026 EZE 033 011 Реци им: Тако био ја жив, говори Господ Господ, није ми мило да умре безбожник, него да се врати безбожник са свог пута и буде жив; вратите се, вратите се са злих путева својих, јер зашто да мрете, доме Израиљев? 026 EZE 033 012 Зато ти, сине човечји, реци синовима народа свог: Праведног неће избавити правда његова кад згреши, и безбожник неће пропасти са безбожности своје кад се врати од безбожности своје, као што праведник не може с ње живети кад згреши. 026 EZE 033 013 Кад кажем праведнику да ће доиста живети, а он се поузда у правду своју па учини неправду, од све правде његове ништа се неће споменути, него ће погинути с неправде своје коју учини. 026 EZE 033 014 А кад кажем безбожнику: Доиста ћеш погинути, а он се обрати од грех свог и стане чинити суд и правду, 026 EZE 033 015 И врати безбожник залог, и врати шта је отео, и стане ходити по уредбама животним не чинећи безакоња, доиста ће бити жив, неће умрети. 026 EZE 033 016 Од свих греха што је згрешио ништа му се неће споменути; чинио је суд и правду, доиста ће жив бити. 026 EZE 033 017 А синови народа твог говоре: Није прав пут Господњи; а њихов пут није прав. 026 EZE 033 018 Кад се праведник одврати од правде своје и учини неправду, погинуће с тога. 026 EZE 033 019 А кад се безбожник одврати од своје безбожности и учини суд и правду, он ће жив бити с тога. 026 EZE 033 020 А ви говорите: Није прав пут Господњи. Судићу вам, доме Израиљев, свакоме по путевима његовим. 026 EZE 033 021 А дванаесте године робовања нашег, десетог месеца, петог дана дође к мени један који утече из Јерусалима, и рече: Узе се град. 026 EZE 033 022 А рука Господња дође нада ме увече пре него дође онај што побеже, и отвори ми уста докле онај дође к мени ујутру; отворише ми се уста, те више не ћутах. 026 EZE 033 023 И дође ми реч Господња говорећи: 026 EZE 033 024 Сине човечји, који живе у оним пустолинама у земљи Израиљевој говоре и кажу: Аврам беше један, и наследи ову земљу; а нас је много; нама је дата ова земља у наследство. 026 EZE 033 025 Зато им реци: Овако вели Господ Господ: Једете с крвљу, и очи своје подижете ка гадним боговима својим, и крв проливате, и хоћете да наследите земљу? 026 EZE 033 026 Опирете се на мач свој, чините гадове, и скврните сваки жену ближњег свог, и хоћете да наследите земљу? 026 EZE 033 027 Овако им реци: Овако вели Господ Господ: Тако ја жив био, који су у пустолинама, пашће од мача; и који је у пољу, зверима ћу га дати да га изједу; а који су по градовима и по пећинама, од помора ће помрети. 026 EZE 033 028 Тако ћу сасвим опустети ту земљу, и нестаће поноса силе њене, и опустеће горе Израиљеве да неће нико пролазити. 026 EZE 033 029 И они ће познати да сам ја Господ кад земљу сасвим опустим за све гадове њихове што чинише. 026 EZE 033 030 А о теби, сине човечји, синови народа твог казују о теби уза зидове и на вратима кућним, и говоре један другом, сваки брату свом, и веле: Ходите и чујте каква реч дође од Господа. 026 EZE 033 031 И долазе к теби као кад се народ скупља, и народ мој седа пред тобом, и слуша речи твоје, али их не извршује; у устима су им љупке, а срце њихово иде за својим лакомством. 026 EZE 033 032 И гле, ти си им као љупка песма, као човек лепог гласа и који добро свира; слушају речи твоје, али их не извршују. 026 EZE 033 033 Али кад то дође, а ево иде, онда ће познати да је био пророк међу њима. 026 EZE 034 001 Опет ми дође реч Господња говорећи: 026 EZE 034 002 Сине човечји, пророкуј против пастира Израиљевих, пророкуј и реци тим пастирима: Овако вели Господ Господ: Тешко пастирима Израиљевим који пасу сами себе! Не треба ли стадо да пасу пастири? 026 EZE 034 003 Претилину једете и вуном се одевате, кољете товно, стада не пасете. 026 EZE 034 004 Слабих не крепите, и болесне не лечите, рањене не завијате, одагнане не доводите натраг, изгубљене не тражите, него силом и жестином господарите над њима. 026 EZE 034 005 И распршаше се немајући пастира, и распршавши се посташе храна свим зверима пољским. 026 EZE 034 006 Овце моје лутају по свим горама и по свим високим хумовима; и по свој земљи распршане су овце моје, и нема никога да пита за њих, никога да их тражи. 026 EZE 034 007 Зато, пастири, чујте реч Господњу; 026 EZE 034 008 Тако ја био жив, говори Господ Господ, што стадо моје поста грабеж, и овце моје посташе храна свим зверима пољским немајући пастира, и пастири моји не траже стада мог, него пастири пасу сами себе, а стада мог не пасу; 026 EZE 034 009 Зато, пастири, чујте реч Господњу; 026 EZE 034 010 Овако вели Господ Господ: Ево ме на те пастире, и искаћу стадо своје из њихових руку, и нећу им дати више да пасу стадо, и неће више пастири пасти сами себе, него ћу отети овце своје из уста њихових и неће им бити храна. 026 EZE 034 011 Јер овако вели Господ Господ: Ево ме, ја ћу тражити овце своје и гледати их. 026 EZE 034 012 Као што пастир тражи стадо своје кад је код оваца својих распршених, тако ћу тражити овце своје и отећу их из свих места куда се распршаше кад беше облачно и мрачно. 026 EZE 034 013 И извешћу их из народа, и покупићу их из земаља, и довешћу их у земљу њихову, и пашћу их на горама Израиљевим покрај потока и по свим местима насељеним у земљи. 026 EZE 034 014 На доброј паши пашћу их, и тор ће им бити на високим горама израиљевим; онде ће лежати у добром тору и по обилатој ће паши пасти на горама Израиљевим. 026 EZE 034 015 Ја ћу пасти стадо своје, и ја ћу их одмарати, говори Господ Господ. 026 EZE 034 016 Тражићу изгубљену, и довешћу натраг одагнану, и рањену ћу завити и болесну окрепити; а товну ћу и јаку потрти, пашћу их право. 026 EZE 034 017 А вама, стадо моје, овако говори Господ Господ: Ево ја ћу судити између овце и овце, између овнова и јараца. 026 EZE 034 018 Мало ли вам је што пасете на доброј паши, него остатак паше своје газите ногама својим? И што пијете бистру воду, него остатак мутите ногама својим? 026 EZE 034 019 А моје овце пасу што ви ногама својим изгазите, и пију што ви замутите ногама својим. 026 EZE 034 020 Зато овако им вели Господ Господ: Ево ме, ја ћу судити између овце дебеле и овце мршаве. 026 EZE 034 021 Што боцима и раменима отискујете и розима својим бодете све болесне тако да их разагнасте напоље, 026 EZE 034 022 Зато ћу избавити стадо своје да не буде више грабеж, и судићу између овце и овце. 026 EZE 034 023 И подигнућу им једног пастира који ће их пасти, слугу свог Давида; он ће их пасти и биће им пастир. 026 EZE 034 024 А ја Господ бићу им Бог, и слуга мој Давид кнез међу њима. Ја Господ рекох. 026 EZE 034 025 И учинићу с њима завет мирни, истребићу зле звери из земље, и они ће живети у пустињи без страха и спаваће у шумама. 026 EZE 034 026 И благословићу њих и шта је око горе моје, и пуштаћу дажд на време; дажди ће благословни бити. 026 EZE 034 027 И дрвета ће пољска рађати свој род, и земља ће рађати свој род; и они ће бити у својој земљи без страха, и познаће да сам ја Господ кад поломим палице јарма њиховог, и избавим их из руку оних који их заробише. 026 EZE 034 028 И неће више бити плен народима, и звери земаљске неће их јести, него ће живети без страха и нико их неће плашити. 026 EZE 034 029 И подигнућу им биљку за славу, и неће више умирати од глади у земљи, нити ће подносити срамоту од народа. 026 EZE 034 030 И познаће да сам ја Господ Бог њихов с њима, и они, дом Израиљев, да су мој народ, говори Господ Господ. 026 EZE 034 031 А ви сте стадо моје, овце паше моје, ви људи, а ја сам Бог ваш, говори Господ Господ. 026 EZE 035 001 Опет ми дође реч Господња говорећи: 026 EZE 035 002 Сине човечји, окрени лице своје према гори Сиру и пророкуј против ње. 026 EZE 035 003 И реци: Овако вели Господ Господ: ево ме на тебе, горо Сире! И дигнућу руку своју на те, и опустећу те сасвим. 026 EZE 035 004 Градове ћу твоје опустети, и ти ћеш бити пустош, и познаћеш да сам ја Господ. 026 EZE 035 005 Што је у тебе вечно непријатељство, и расипаш синове Израиљеве мачем у невољи њиховој, кад је крај безакоњу њиховом, 026 EZE 035 006 Зато, тако ја био жив, говори Господ Господ, крви ћу те предати и крв ће те гонити, јер не мрзиш на крв, крв ће те гонити. 026 EZE 035 007 И обратићу гору Сир сасвим у пустош, да нико неће долазити ни одлазити. 026 EZE 035 008 И напунићу горе њене побијених њених; на хумовима твојим и у долинама твојим и по свим потоцима твојим падаће побијени од мача. 026 EZE 035 009 Вечну пустињу начинићу од тебе и градови се твоји неће оправити, и познаћете да сам ја Господ. 026 EZE 035 010 Што говориш: Ова два народа и ове две земље моје ће бити, и наследићемо их, ако и јесте Господ био онде, 026 EZE 035 011 Зато, тако ја жив био, говори Господ Господ, учинићу по гневу твом и по зависти твојој, с којом си поступала из мржње према њима, и бићу познат међу њима кад ти судим. 026 EZE 035 012 И познаћеш да сам ја Господ чуо све твоје хуле које си говорила на горе Израиљеве рекавши: Опустеше, нама су дане да их једемо. 026 EZE 035 013 И величасте се супрот мени устима својим, и множисте на ме речи своје; чуо сам. 026 EZE 035 014 Овако вели Господ Господ: Кад се сва земља стане веселити, тебе ћу опустети. 026 EZE 035 015 Како си се ти веселила наследству дома Израиљевог што опусте, тако ћу и тебе учинити: опустећеш, горо Сире, и сва земљо едомска; и познаће се да сам ја Господ. 026 EZE 036 001 Ти, сине човечји, пророкуј горама Израиљевим, и реци: Горе Израиљеве, чујте реч Господњу. 026 EZE 036 002 Овако вели Господ Господ: Што непријатељ говори за вас: Ха ха! Вечне висине посташе наше наследство; 026 EZE 036 003 Зато пророкуј и реци: Овако вели Господ Господ: Што вас пустоше и прождиру са свих страна, да постанете наследство осталим народима, и постасте прича и руг народима, 026 EZE 036 004 Зато, горе Израиљеве, чујте реч Господа Господа; овако вели Господ горама Израиљевим и хумовима, потоцима и долинама, и пустим развалинама и градовима остављеним, које посташе грабеж и подсмех осталим народима унаоколо, 026 EZE 036 005 Зато овако вели Господ Господ: У огњу ревности своје говорих против осталих народа и против све едомске, што освојише моју земљу радујући се из свега срца и ругајући се из душе да би је опленили. 026 EZE 036 006 Зато пророкуј за земљу Израиљеву, и реци горама и хумовима, потоцима и долинама: Овако вели Господ Господ: Ево, ја говорих у ревности својој и у јарости својој; што подносите срамоту од народа, 026 EZE 036 007 Зато овако вели Господ Господ: Ја подигох руку своју да ће народи што су око нас носити срамоту своју. 026 EZE 036 008 А ви, горе Израиљеве, пуштаћете гране своје, и род свој носићете народу мом Израиљу, јер ће скоро доћи. 026 EZE 036 009 Јер ево ме код вас, и гледаћу вас, и бићете рађене и засеване. 026 EZE 036 010 И умножићу у вама људе, дом Израиљев сав колики је, и градови ће се населити и пустолине саградити. 026 EZE 036 011 Умножићу у вама људе и стоку, и намножиће се и наплодити, и населићу вас како бисте пре; и учинићу вам добра више него пре; и познаћете да сам ја Господ. 026 EZE 036 012 И довешћу к вама људе, народ свој Израиља, и наследиће вас, и бићете им наследство, и нећете их више затирати. 026 EZE 036 013 Овако вели Господ Господ: Што вам говоре да сте земља која прождире људе и затире своје народе, 026 EZE 036 014 Зато нећеш више прождирати људи, и народа својих нећеш више затирати, говори Господ Господ. 026 EZE 036 015 И нећу дати да се више у теби чује срамота од народа, и руга од народа нећеш више подносити, и нећеш више затирати својих народа, говори Господ Господ. 026 EZE 036 016 Опет ми дође реч Господња говорећи: 026 EZE 036 017 Сине човечји, дом Израиљев живећи у својој земљи оскврни је својим путем и својим делима; пут њихов беше преда мном као нечистота жене одвојене. 026 EZE 036 018 Зато излих гнев свој на њих ради крви коју пролише на земљу и ради гадних богова њихових, којима је оскврнише. 026 EZE 036 019 И расејах их по народима, и разасуше се по земљама; по путевима њиховим и по делима њиховим судих им. 026 EZE 036 020 И кад дођоше међу народе, где год дођоше оскврнише свето име моје, а за њих се говораше да су Господњи народ и да су из земље његове изашли. 026 EZE 036 021 Али ми се сажали ради светог имена мог, које оскврни дом Израиљев у народима у које дође. 026 EZE 036 022 Зато реци дому Израиљевом: Овако вели Господ Господ: Нећу вас ради учинити, доме Израиљев, него ради светог имена свог, које оскврнисте у народима у које дођосте; 026 EZE 036 023 И посветићу име своје велико оскврњено у народима, које ви оскврнисте међу њима; и народи ће познати да сам ја Господ, говори Господ Господ, кад се посветим у вама пред њима. 026 EZE 036 024 Јер ћу вас узети из народа, и покупићу вас из свих земаља, и довешћу вас у вашу земљу. 026 EZE 036 025 И покропићу вас водом чистом, и бићете чисти; ја ћу вас очистити од свих нечистота ваших и од свих гадних богова ваших. 026 EZE 036 026 И даћу вам ново срце, и нов ћу дух метнути у вас, и извадићу камено срце из тела вашег, и даћу вам срце месно. 026 EZE 036 027 И дух свој метнућу у вас, и учинићу да ходите по мојим уредбама и законе моје да држите и извршујете. 026 EZE 036 028 И наставаћете у земљи коју сам дао оцима вашим, и бићете ми народ и ја ћу вам бити Бог. 026 EZE 036 029 И опростићу вас свих нечистота ваших, и дозваћу жито и умножићу га, и нећу пустити на вас глади. 026 EZE 036 030 И умножићу род на дрветима и род на њиви, те нећете више подносити срамоте међу народима са глади. 026 EZE 036 031 И опоменућете се злих путева својих и дела својих која не беху добра, и сами ћете себи бити мрски за безакоња своја и за гадове своје. 026 EZE 036 032 Нећу вас ради учинити, говори Господ Господ; знајте; посрамите се и постидите се путева својих, доме Израиљев. 026 EZE 036 033 Овако вели Господ Господ: Кад вас очистим од свих безакоња ваших, населићу градове, и пустолине ће се опет саградити. 026 EZE 036 034 И пуста ће се земља радити, што је била пуста пред сваким који пролажаше. 026 EZE 036 035 И рећи ће се: Земља ова што беше пуста поста као врт едемски, и градови што беху пусти, разваљени и раскопани, утврдише се и населише се. 026 EZE 036 036 И народи који остану око вас познаће да ја Господ саграђујем разваљено и засађујем опустело. Ја Господ рекох, и учинићу. 026 EZE 036 037 Овако вели Господ Господ: још ће ме тражити дом Израиљев да им учиним, да их умножим људима као стадо. 026 EZE 036 038 Као свето стадо, као стадо у Јерусалиму о празницима њиховим, тако ће пусти градови бити пуни стада људи, и познаће да сам ја Господ. 026 EZE 037 001 Рука Господња дође нада ме, и Господ ме изведе у духу, и постави ме усред поља, које беше пуно кости. 026 EZE 037 002 И проведе ме покрај њих унаоколо, и гле, беше их врло много у пољу, и гле, беху врло суве. 026 EZE 037 003 И рече ми: Сине човечји, хоће ли оживети ове кости? А ја рекох: Господе Господе, Ти знаш. 026 EZE 037 004 Тада ми рече: Пророкуј за те кости, и кажи им: Сухе кости, чујте реч Господњу. 026 EZE 037 005 Овако говори Господ Господ овим костима: Гле, ја ћу метнути у вас дух, и оживећете. 026 EZE 037 006 И метнућу на вас жиле, и обложићу вас месом, и навући ћу на вас кожу, и метнућу у вас дух, и оживећете, и познаћете да сам ја Господ. 026 EZE 037 007 Тада стадох пророковати, како ми се заповеди; а кад пророковах, наста глас, и гле потрес, и кости се прибираху свака ка својој кости. 026 EZE 037 008 И погледах, и гле, по њима изиђоше жиле и месо, и озго се кожа навуче; али духа не беше у њима. 026 EZE 037 009 Тада ми рече: Пророкуј духу, пророкуј, сине човечји, и реци духу: Овако вели Господ Господ: Од четири ветра дођи, душе, и дуни на ове побијене да оживе. 026 EZE 037 010 И пророковах, како ми се заповеди, и уђе у њих дух, и оживеше, и стадоше на ноге, беше војска врло велика. 026 EZE 037 011 Тада ми рече: Сине човечји, ове су кости сав дом Израиљев; гле, говоре: Посахнуше кости наше и прође надање наше, пропадосмо. 026 EZE 037 012 Зато пророкуј, и кажи им: Овако вели Господ Господ: Ево, ја ћу отворити гробове ваше, и извешћу вас из гробова ваших, народе мој, и довешћу вас у земљу Израиљеву. 026 EZE 037 013 И познаћете да сам ја Господ, кад отворим гробове ваше, и изведем вас из гробова ваших, народе мој. 026 EZE 037 014 И метнућу дух свој у вас да оживите, и населићу вас у вашој земљи, и познаћете да ја говорим и чиним, говори Господ. 026 EZE 037 015 Опет ми дође реч Господња говорећи: 026 EZE 037 016 Ти, сине човечји, узми једно дрво, и напиши на њему: Јуди и синовима Израиљевим, друговима његовим. Па онда узми друго дрво, и на њему напиши: Јосифу дрво Јефремово и свега дома Израиљевог, другова његових. 026 EZE 037 017 И састави их једно с другим да буду као једно у твојој руци. 026 EZE 037 018 И кад ти кажу синови твог народа говорећи: Хоћеш ли нам казати шта ти је то? 026 EZE 037 019 Реци им: Овако вели Господ Господ: Ево, ја ћу узети дрво Јосифово, што је у Јефремовој руци, и племена Израиљевих, другова његових, и саставићу га с дрветом Јудиним, и начинићу од њих једно дрво, и биће једно у мојој руци. 026 EZE 037 020 И дрвета, на којима напишеш, нека ти буду у руци пред њима. 026 EZE 037 021 И реци им: Овако вели Господ Господ: Ево, ја ћу узети синове Израиљеве из народа у које отидоше, и сабраћу их одсвуда, и довешћу их у земљу њихову. 026 EZE 037 022 И начинићу од њих један народ у земљи, на горама Израиљевим, и један ће цар бити цар свима њима, нити ће више бити два народа, нити ће више бити раздељени у два царства. 026 EZE 037 023 И неће се више скврнити гадним боговима својим ни гнусобама својим нити каквим преступима својим, и избавићу их из свих станова њихових у којима грешише, и очистићу их, и они ће ми бити народ и ја ћу им бити Бог. 026 EZE 037 024 И слуга мој Давид биће им цар, и сви ће имати једног пастира, и ходиће по мојим законима, и уредбе ће моје држати и извршавати. 026 EZE 037 025 И седиће у земљи коју дадох слузи свом Јакову, у којој седеше оци ваши; у њој ће седети они и синови њихови и синови синова њихових довека, и Давид слуга мој биће им кнез до века. 026 EZE 037 026 И учинићу с њима завет мирни, биће вечан завет с њима, и утврдићу их и умножићу их, и наместићу светињу своју усред њих навек. 026 EZE 037 027 И шатор ће мој бити код њих, и ја ћу им бити Бог и они ће ми бити народ. 026 EZE 037 028 И народ ће познати да сам ја Господ који посвећујем Израиља, кад светиња моја буде усред њих до века. 026 EZE 038 001 Опет ми дође реч Господња говорећи: 026 EZE 038 002 Сине човечји, окрени лице своје према Гогу у земљи Магогу, кнезу и глави у Месеху и Тувалу, и пророкуј на њ; 026 EZE 038 003 И реци: Овако вели Господ Господ: ево ме на тебе, Гоже, кнеже и главо Месеху и Тувалу; 026 EZE 038 004 И вратићу те натраг, и метнућу ти жвале у чељусти, и извешћу тебе и сву војску твоју, коње и коњике, све добро одевене, збор велики са штитовима и штитићима, све који мачем машу, 026 EZE 038 005 С њима Персијанце, Етиопљане и Путеје, све са штитовима и под шлемовима, 026 EZE 038 006 Гомера и све чете његове, дом Тогармин са северног краја и све чете његове, многе народе с тобом. 026 EZE 038 007 Приправи све и спреми се ти и све људство твоје, што се сабрало код тебе, и буди им стражар. 026 EZE 038 008 После много времена бићеш похођен, и последњих година доћи ћеш у земљу избављену од мача и сабрану из многих народа, у горе Израиљеве, које беху једнако пусте, а они ће изведени из народа сви живети без страха. 026 EZE 038 009 И подигнућеш се, и доћи ћеш као бура, бићеш као облак да покријеш земљу ти и све чете твоје и многи народи с тобом. 026 EZE 038 010 Овако вели Господ Господ: и тада ће ти доћи у срце ствари, и смишљаћеш зле мисли. 026 EZE 038 011 И рећи ћеш: Идем на земљу где су села, и ударићу на мирни народ који живи без страха, који сви живе у местима без зидова и немају ни преворница ни врата, 026 EZE 038 012 Да наплениш плена и награбиш грабежа, да посегнеш руком својом на пустиње насељене и на народ сабрани из народа, који се бави стоком и имањем, и живи усред земље. 026 EZE 038 013 Сава и Дедан и трговци тарсиски и сви лавићи његови казаће ти: Јеси ли дошао да плениш плен? Јеси ли скупио људство своје да грабиш грабеж? Да однесеш сребро и злато, да узмеш стоку и трг, да наплениш много плена? 026 EZE 038 014 Зато пророкуј, сине човечји, и реци Гогу: Овако вели Господ Господ: У оно време, кад ће мој народ Израиљ живети без страха, нећеш ли знати? 026 EZE 038 015 И доћи ћеш из свог места, са северног краја, ти и многи народи с тобом, сви јашући на коњима, мноштво велико и војска велика. 026 EZE 038 016 И подигнућеш се на мој народ Израиља као облак да покријеш земљу, у последње време довешћу те на земљу своју да ме познаду народи кад се посветим у теби пред њима, Гоже! 026 EZE 038 017 Овако вели Господ Господ: Ниси ли ти онај о коме говорих у старо време преко слуга својих, пророка Израиљевих, који пророковаше у оно време годинама да ћу те довести на њих. 026 EZE 038 018 А кад дође Гог на земљу Израиљеву, говори Господ Господ, онда ће се подигнути јарост моја у гневу мом. 026 EZE 038 019 И у ревности својој, у огњу гнева свог говорићу: доиста, тада ће бити дрхат велики у земљи Израиљевој. 026 EZE 038 020 И рибе морске и птице небеске и звери пољске и све што гамиже по земљи, и сви људи по земљи задрхтаће од мене, и горе ће се развалити и врлети попадати, и сви ће зидови попадати на земљу. 026 EZE 038 021 И дозваћу на њ мач по свим горама својим, говори Господ Господ: Мач ће се сваког обратити на брата његовог. 026 EZE 038 022 И судићу му помором и крвљу; и пустићу на њ и на чете његове и на многе народе, који буду с њим, силан дажд, камење од града, огањ и сумпор. 026 EZE 038 023 И прославићу се и посветићу се и бићу познат пред многим народима, и познаће да сам ја Господ. 026 EZE 039 001 Ти дакле, сине човечји, пророкуј против Гога, и реци: Овако вели Господ Господ: Ево ме на те, Гоже, кнеже и главо Месеху и Тувалу. 026 EZE 039 002 И вратићу те натраг и водићу те, и извешћу те из северних крајева и довешћу те на горе Израиљеве. 026 EZE 039 003 И избићу ти лук твој из леве руке, и просућу ти из десне руке стреле. 026 EZE 039 004 На горама ћеш Израиљевим пасти ти и све чете твоје и народи који буду с тобом; птицама, свакојаким птицама крилатим и зверима пољским даћу те да те изједу. 026 EZE 039 005 На пољу ћеш пасти, јер ја рекох, говори Господ Господ. 026 EZE 039 006 И пустићу огањ на Магога и на оне који живе на острвима без страха; и познаће да сам ја Господ. 026 EZE 039 007 И свето име своје обзнанићу усред народа свог Израиља, и нећу више дати да се скврни свето име моје, него ће познати народи да сам ја Господ, Светац у Израиљу. 026 EZE 039 008 Ево, доћи ће, и збиће се, говори Господ Господ; то је дан за који говорих. 026 EZE 039 009 Тада ће изаћи становници градова Израиљевих, и наложиће на огањ и спалиће оружје и штитове и штитиће, лукове и стреле, сулице и копља, и ложиће их на огањ седам година. 026 EZE 039 010 И неће носити дрва из поља, нити ће сећи у шуми, него ће оружје ложити на огањ, и оплениће оне који их пленише, и поотимаће од оних који од њих отимаше, говори Господ Господ. 026 EZE 039 011 И у то ћу време дати Гогу место за гроб онде у Израиљу, долину којом се иде на исток к мору, и она ће стиснути уста путницима; онде ће бити погребен Гог и све мноштво његово, и прозваће се долина мноштва Гоговог. 026 EZE 039 012 И укопаваће их дом Израиљев седам месеци, да би очистили земљу. 026 EZE 039 013 И укопаваће их сав народ, и биће им на славу у онај дан кад се прославим, говори Господ Господ. 026 EZE 039 014 И одвојиће људе који ће једнако ићи по земљи и с онима који пролазе укопавати оне који би остали по земљи да је очисте; после седам месеца тражиће. 026 EZE 039 015 И проходиће земљу и ићи по њој, и ко види кости људске, начиниће код њих знак, докле их не укопају гробари у долини мноштва Гоговог. 026 EZE 039 016 А и граду ће бити име Амона; и тако ће очистити земљу. 026 EZE 039 017 Ти, дакле, сине човечји, овако говори Господ Господ, реци птицама, свакојаким птицама и свим зверима пољским: Скупите се и ходите, саберите се са свих страна на жртву моју, коју кољем за вас, на велику жртву на горама Израиљевим, и јешћете меса и пићете крви; 026 EZE 039 018 Јешћете меса јуначког и пићете крви кнезова земаљских, овнова, јагањаца и јараца и телаца, све угојене стоке васанске. 026 EZE 039 019 И јешћете претилине да ћете се наситити, и пићете крви да ћете се опити од жртава мојих што ћу вам наклати. 026 EZE 039 020 И наситићете се за мојим столом коња и коњика, јунака и свакојаких војника, говори Господ Господ. 026 EZE 039 021 И пустићу славу своју међу народе, и сви ће народи видети суд мој који ћу учинити и моју руку коју ћу дигнути на њих. 026 EZE 039 022 И познаће дом Израиљев да сам ја Господ Бог њихов, од оног дана и после. 026 EZE 039 023 И народи ће познати да се за своје безакоње зароби дом Израиљев, што мени згрешише, те сакрих лице своје од њих, и дадох их у руке непријатељима њиховим, и сви падоше од мача. 026 EZE 039 024 По нечистоти њиховој и по преступу њихову учиних им и сакрих лице своје од њих. 026 EZE 039 025 Тога ради овако говори Господ Господ: Повратићу робље Јаковљево и смиловаћу се свему дому Израиљевом и ревноваћу за свето име своје, 026 EZE 039 026 Пошто поднесу срамоту своју и све преступе своје, којима ми преступише док сеђаху у својој земљи без страха и никога не беше да их плаши, 026 EZE 039 027 Кад их доведем натраг из народа и саберем их из земаља непријатеља њихових, и посветим се у њима пред многим народима. 026 EZE 039 028 И познаће да сам ја Господ Бог њихов кад одведавши их у ропство међу народе опет их саберем у земљу њихову не оставивши их ниједнога онде. 026 EZE 039 029 И нећу више крити лице своје од њих кад излијем Дух свој на дом Израиљев, говори Господ Господ. 026 EZE 040 001 Двадесет пете године робовања нашег, у почетку године, десети дан месеца, четрнаесте године од како се узе град, исти дан дође нада ме рука Господња и одведе ме онамо. 026 EZE 040 002 Утварама Божјим одведе ме у земљу Израиљеву, и постави ме на гору врло високу, на којој беше с југа као саграђен град. 026 EZE 040 003 И одведе ме онамо, и гле, човек, који на очи беше као од бронзе, с ужем ланеним у руци и с трском мерачком, и стајаше на вратима. 026 EZE 040 004 И проговори ми тај човек: Сине човечји, гледај очима својим и слушај ушима својим, и узми на ум све што ћу ти показати, јер си доведен овамо да ти покажем; кажи дому Израиљевом све што видиш. 026 EZE 040 005 И гле, беше зид споља око дома, а у руци оном човеку трска мерачка од шест лаката, а лакат беше с подланице дужи од обичног; и измери грађевину у ширину, и беше једна трска, и у висину, и беше једна трска. 026 EZE 040 006 Па дође на врата која беху према истоку, и изиђе уз басамаке, и измери један праг вратима, и беше у ширину једна трска, и други праг, и беше у ширину једна трска; 026 EZE 040 007 И клети, и свака беше једну трску дуга и једну трску широка; а између клети беше пет лаката; и праг на вратима код трема на унутрашњим вратима, и беше с једне трске. 026 EZE 040 008 И измери трем на вратима унутрашњим, и беше једна трска. 026 EZE 040 009 И измери трем на вратима, и беше осам лаката; и довратнике им, и беху два лакта; а трем на вратима беше изнутра; 026 EZE 040 010 И клети код врата према истоку беху три амо и три тамо, једне мере све три, и једне мере беху довратници тамо и амо. 026 EZE 040 011 И измери ширину вратима, и беше десет лаката, и тринаест лаката беше у дужину вратима. 026 EZE 040 012 И пред клетима беше места један лакат, и за један лакат беше места с друге стране, и у свакој клети беше шест лаката од туда и шест лаката од овуда. 026 EZE 040 013 После измери врата од крова једне клети до крова друге, и беше у ширину двадесет и пет лаката, врата према вратима. 026 EZE 040 014 И начини довратнике од шездесет лаката, и пред довратницима трем на вратима унаоколо. 026 EZE 040 015 И од лица врата на која се улази до лица трема на унутрашњим вратима беше педесет лаката. 026 EZE 040 016 И беху прозори на клетима и на довратницима њиховим сужени унутра око врата, тако и на тремовима, прозори беху изнутра свуда унаоколо, и по довратницима палме. 026 EZE 040 017 Потом ме уведе у спољашњи трем, и гле, беху клети и под начињен свуда унаоколо у трему, тридесет клети на поду. 026 EZE 040 018 А тај под покрај врата према дужини врата беше нижи под. 026 EZE 040 019 Потом измери ширину од лица доњих врата до лица унутрашњег трема споља, и беше сто лаката к истоку и северу. 026 EZE 040 020 И врата која беху к северу на трему спољашњем измери у дужину и у ширину; 026 EZE 040 021 И беху три клети тамо и три амо, и довратници им и тремови беху исте мере као у првих врата; педесет лаката беше у дужину а у ширину двадесет и пет лаката; 026 EZE 040 022 И прозори им и тремови и палме беху на меру као на вратима која гледају на исток, и иђаше се к њима уза седам басамака, и тремови беху пред њима. 026 EZE 040 023 И врата од унутрашњег трема беху према вратима северним и источним, и измери од врата до врата, и беше сто лаката. 026 EZE 040 024 После ме одведе к југу, и гле, беху врата према југу; и измери им довратнике и тремове, и беше иста мера. 026 EZE 040 025 И беху прозори на њима и на тремовима њиховим унаоколо као они прозори; педесет лаката беше у дужину и двадесет и пет лаката у ширину. 026 EZE 040 026 И иђаше се к њима уза седам басамака, и тремови беху пред њима, и палме једна од туда, а једна од овуда по довратницима. 026 EZE 040 027 И врата од унутрашњег трема беху према југу; и измери од врата до врата к југу, и беше сто лаката. 026 EZE 040 028 Тада ме уведе у унутрашњи трем јужним вратима; и измери јужна врата, и беше иста мера. 026 EZE 040 029 И клети њихове и довратници и тремови беху исте мере, и прозори на њима и на тремовима унаоколо; педесет лаката беше у дужину, и двадесет и пет лаката у ширину. 026 EZE 040 030 И тремови беху унаоколо, двадесет и пет лаката у дужину и пет лаката у ширину. 026 EZE 040 031 И тремови им беху према спољашњем трему, и палме по довратницима, и уз осам басамака иђаше се к њима. 026 EZE 040 032 Потом ме одведе у унутрашњи трем к истоку, и измери врата, и беше иста мера; 026 EZE 040 033 И клети им и довратници и тремови беху исте мере; и беху прозори на њима и на тремовима њиховим унаоколо; у дужину беше педесет лаката, а у ширину двадесет и пет лаката; 026 EZE 040 034 И тремови им беху према спољашњем трему, и палме по довратницима и тамо и амо, и уз осам басамака иђаше се к њима. 026 EZE 040 035 Потом одведе ме на северна врата и измери их, и беху исте мере. 026 EZE 040 036 Тако и клети им и довратници и тремови и прозори унаоколо; у дужину педесет лаката, а у ширину двадесет и пет лаката. 026 EZE 040 037 И довратници им беху према спољашњем трему, и палме по довратницима и тамо и амо, и уз осам басамака иђаше се к њима. 026 EZE 040 038 И клети с вратима беху код довратника тих врата, онде се праху жртве паљенице. 026 EZE 040 039 А у трему од врата беху два стола с једне стране и два стола с друге стране да се на њима кољу жртве паљенице и жртве за грех и за кривицу; 026 EZE 040 040 И на страни споља како се улази на северна врата беху два стола, и на другој страни у трему од истих врата беху два стола; 026 EZE 040 041 Четири стола беху с једне стране и четири с друге стране уз врата, осам столова, на којима се кољаше. 026 EZE 040 042 А четири стола за жртву паљеницу беху од тесаног камена, у дужину подруг лакта, и подруг лакта у ширину а у висину један лакат, и на њима се остављаше оруђе којима се кољаху жртве паљенице и друге жртве. 026 EZE 040 043 И унутра беху куке с подланице свуда у наоколо, а на столове се меташе месо од жртава. 026 EZE 040 044 И споља пред вратима унутрашњим беху клети за певаче у унутрашњем трему; једне беху уз врата северна и гледаху према југу, а друге беху уз источна врата и гледаху према северу. 026 EZE 040 045 Тада ми рече: Ове клети што гледају на југ јесу за свештенике који служе око дома; 026 EZE 040 046 А оне клети што гледају на север јесу за свештенике који служе код олтара; то су синови Садокови, који између синова Левијевих приступају ка Господу да Му служе. 026 EZE 040 047 Потом измери трем, и беше у дужину сто лаката и у ширину сто лаката, четвртаст; и олтар беше пред домом. 026 EZE 040 048 После ме одведе у трем од дома, и измери довратнике трему, и беше пет лаката отуд и пет лаката одовуд; а врата беху широка три лакта отуд и три лакта одовуд; 026 EZE 040 049 Дужина трему беше двадесет лаката, а ширина једанаест лаката, и уз басамаке се иђаше к њему, и ступови беху уз довратнике, један отуд и један одовуд. 026 EZE 041 001 После ме одведе у цркву, и измери довратнике, и беше шест лаката у ширину отуда и шест лаката у ширину одовуда, према ширини шатору. 026 EZE 041 002 А вратима ширина беше десет лаката, а стране вратима беху од пет лаката од туда и од пет лаката од овуда; по том измери јој дужину, и беше четрдесет лаката, и ширину, и беше двадесет лаката. 026 EZE 041 003 Па уђе унутра и измери довратнике, и беху од два лакта; а врата беху од шест лаката, а ширина вратима седам лаката. 026 EZE 041 004 И измери дужину онде, и беше двадесет лаката, а ширина двадесет лаката унутра у цркви; и рече ми: Ово је светиња над светињама. 026 EZE 041 005 И измери зид дому, и беше шест лаката, и ширина клети унаоколо у дому беше четири лакта. 026 EZE 041 006 А клети беху по три једна над другом, и беше их тридесет, и допираху до зида који беше у дому унаоколо за клети да их држи, а не држаше их зид од дома. 026 EZE 041 007 Јер се рашириваше грађевина озго унаоколо за клети које беху око дома озго свуда унаоколо, и зато грађевина беше озго шира, и најниже клети беху озго шире за средње. 026 EZE 041 008 И видех уз дом висину унаоколо; а под у клети беше с целе трске, шест лаката. 026 EZE 041 009 Ширина зиду уз клети споља беше пет лаката, а беше празно место клетима која беху уз дом. 026 EZE 041 010 И међу клетима беше двадесет лаката ширине око дома. 026 EZE 041 011 А врата од клети беху к празном месту, једна према северу, а једна према југу, а ширина оном празном месту пет лаката свуда унаоколо. 026 EZE 041 012 А грађевина која беше пред одељеном страном к западу имаше седамдесет лаката у ширину, а зид те грађевине беше пет лаката широк унаоколо, и деведесет лаката дуг. 026 EZE 041 013 Потом измери дом, и беше у дужину сто лаката; одељена страна и грађевина и зидови јој, све заједно у дужину сто лаката. 026 EZE 041 014 И ширина пред домом и одељеном страном к истоку имаше сто лаката. 026 EZE 041 015 И измери дужину грађевини пред одељеном страном што беше иза ње, и клети њене од туда и од овуда, и беше сто лаката; и унутрашњи дом и ходнике од трема; 026 EZE 041 016 Прагове и прозоре сужене, и клети унаоколо у три реда, према прагу, што беше обложено дрветом свуда унаоколо, од земље до прозора, и прозори беху обложени; 026 EZE 041 017 До врх врата и до дома унутрашњег, и споља, и сав зид унаоколо изнутра и споља на меру. 026 EZE 041 018 И беху начињени херувими и палме, једна палма међу два херувима, и у сваког херувима беху два лица: 026 EZE 041 019 Лице човечје према палми од туда, и лице лавово према палми од овуда; тако беше начињено по свему дому унаоколо; 026 EZE 041 020 Од земље до врх врата беху херувими и палме начињене, тако и по зиду у цркви. 026 EZE 041 021 У цркви довратници беху на четири угла; и светињи лице беше онако. 026 EZE 041 022 Олтар беше дрвен, три лакта висок, и два лакта дуг, с угловима, и дужина и стране беху од дрвета. И рече ми: То је сто који стоји пред Господом. 026 EZE 041 023 Двоја врата беху у цркви и светињи; 026 EZE 041 024 А у вратима беху два крила, која се обртаху, два крила у једних врата и два у других. 026 EZE 041 025 И на вратима црквеним беху начињени херувими и палме, као по зидовима; и греде дрвене беху пред тремом споља. 026 EZE 041 026 И беху уски прозори и палме од туда и од овуда по странама трему и по клетима у дому и по гредама. 026 EZE 042 001 И изведе ме у спољашњи трем према северу, и доведе ме ка клетима, које беху према одељеној страни и према грађевини на северу. 026 EZE 042 002 С лица беше у дужину сто лаката код северних врата, а у ширину педесет лаката. 026 EZE 042 003 Према унутрашњем трему од двадесет лаката и према поду спољашњег трема беху клети према клетима у три реда. 026 EZE 042 004 И пред клетима беше ходник у ширину од десет лаката, унутра, пут к њима од једног лакта, и врата беху према северу. 026 EZE 042 005 А најгорње клети беху тешње, јер клети доње и средње у згради излажаху већма него оне. 026 EZE 042 006 Јер беху на три пода, али немаху ступова као у трему, и зато се сужаваше изнад доњег и средњег од земље. 026 EZE 042 007 А ограда која беше споља према клетима к трему спољашњем пред клетима имаше у дужину педесет лаката. 026 EZE 042 008 Јер дужина клетима, које беху у трему спољашњем, беше педесет лаката. И гле, пред црквом беше сто лаката. 026 EZE 042 009 А под тим клетима беше улаз с истока, којим се улажаше у њих из спољашњег трема. 026 EZE 042 010 У ширини ограде тог трема к истоку пред одељеном страном и пред грађевином беху клети. 026 EZE 042 011 А пред њима беше пут као код северних клети; једнаке дужине и једнаке ширине беху, и излази им и врата беху једнака. 026 EZE 042 012 И каква беху врата у клети које беху према југу, таква беху врата где се почињаше пут пред оградом право к истоку, кад се иде к њима. 026 EZE 042 013 И рече ми: Северне клети и јужне клети пред одељеном страном јесу свете клети, где свештеници који приступају ка Господу једу пресвете ствари, онде ће остављати пресвете ствари и дар и принос за грех и принос за кривицу, јер је свето место. 026 EZE 042 014 Кад свештеници уђу, неће излазити из светиње у спољашњи трем, него ће онде остављати хаљине своје у којима служе, јер су свете, и облачиће друге хаљине, па онда излазити к народу. 026 EZE 042 015 И измеривши дом унутрашњи одведе ме на врата источна и измери свуда унаоколо. 026 EZE 042 016 Измери источну страну трском мерачком, и беше пет стотина трсака, трском мерачком унаоколо. 026 EZE 042 017 Измери северну страну, и беше пет стотина трсака, трском мерачком унаоколо. 026 EZE 042 018 Измери јужну страну, и беше пет стотина трсака, трском мерачком. 026 EZE 042 019 И окренувши се на западну страну, измери, и беше пет стотина трсака, трском мерачком. 026 EZE 042 020 Измери са четири стране, и беше зид унаоколо пет стотина трсака дуг и пет стотина широк да раздваја свето место од светског. 026 EZE 043 001 Потом ме одведе к вратима која гледају на исток. 026 EZE 043 002 И гле, слава Бога Израиљевог дохођаше од истока, и глас јој беше као глас велике воде, и земља се сјаше од славе Његове. 026 EZE 043 003 И утвара коју видех беше као утвара коју видех кад дођох да затрем град: беше утвара као она коју видех на реци Хевару; и падох на лице своје. 026 EZE 043 004 А слава Господња уђе у дом на врата која гледају на исток. 026 EZE 043 005 И подиже ме дух и одведе ме у унутрашњи трем; и гле, дом беше пун славе Господње. 026 EZE 043 006 И чух где ми проговори из дома, и Човек стајаше код мене. 026 EZE 043 007 И рече ми: Сине човечји, ово је место престола мог и место стопа ногу мојих, где ћу наставати усред синова Израиљевих до века; и дом Израиљев неће више скврнити свето име моје, ни они ни цареви њихови курварством својим и мртвим телесима царева својих на висинама својим. 026 EZE 043 008 Меташе праг свој до мог прага, и довратнике своје до мојих довратника и преграду између мене и себе, те скврнише свето име моје гадовима својим које чињаху; зато их сатрх у гневу свом. 026 EZE 043 009 Сада нека уклоне далеко од мене курварство своје и мртва телеса царева својих, и наставаћу усред њих до века. 026 EZE 043 010 Ти, сине човечји, покажи дому Израиљевом овај дом, нека се постиде безакоња свог, и нека измере све. 026 EZE 043 011 И кад се постиде свега што су чинили, покажи им облик од дома и ред и изласке и уласке, и све облике и сву уредбу и све облике и све законе, и опиши им га да пазе на сав облик његов и на све уредбе, и тако чине. 026 EZE 043 012 А ово је закон за дом: наврх горе колико заузима унаоколо да буде светиња над светињама. Ето, то је закон за дом. 026 EZE 043 013 А ово је мера за олтар на лакте, а у лакту је један обичан лакат и подланица: подножје му лакат високо и лакат широко, а оплата на њему по крају унаоколо с педи; таква је горња страна олтару. 026 EZE 043 014 А од подножја на земљи до нижег појаса два лакта, и у ширину један лакат; а од мањег појаса до већег појаса четири лакта, и у ширину лакат. 026 EZE 043 015 А сам олтар да буде четири лакта висок, од олтара горе да буду четири рога. 026 EZE 043 016 А олтар да буде дванаест лаката дуг и дванаест лаката широк, и четвртаст на четири стране. 026 EZE 043 017 И појас да је четрнаест лаката дуг и четрнаест лаката широк на четири стране, а оплата око њега од по лакта, и подножје му од лакта унаоколо, и басамаци му да буду окренути на исток. 026 EZE 043 018 И рече ми: Сине човечји, овако вели Господ Господ, ово су наредбе за олтар кад се начини да се на њему приносе жртве паљенице и да се кропи крвљу. 026 EZE 043 019 И свештеницима Левитима који су од семена Садоковог, који приступају к мени, говори Господ Господ, да ми служе, даћеш јунца за жртву за грех. 026 EZE 043 020 И узми крви његове, и помажи му четири рога и четири угла од појаса и оплату унаоколо, тако ћеш га очистити и учинити очишћење за њ. 026 EZE 043 021 Потом узми јунца за грех, и нека се спали на месту одређеном у дому изван светиње. 026 EZE 043 022 А други дан принеси јарца здравог за грех, и нека очисте њим олтар како су очистили јунцем. 026 EZE 043 023 А кад очистиш, принеси јунца здравог и овна од стада здравог. 026 EZE 043 024 И кад их принесеш пред Господом, нека свештеници баце на њих соли и принесу их на жртву паљеницу Господу. 026 EZE 043 025 Седам дана приноси јарца за грех сваки дан; и јунца и овна из стада здравог нека приносе. 026 EZE 043 026 Седам дана нека чине очишћење за олтар, и очисте га и посвете. 026 EZE 043 027 А кад се наврше ти дани, осмог дана и после нека приносе свештеници на олтару жртве ваше паљенице и жртве ваше захвалне, и примићу вас, говори Господ Господ. 026 EZE 044 001 И одведе ме опет к вратима спољашњим од светиње, која гледају на исток, а она беху затворена. 026 EZE 044 002 И рече ми Господ: Ова врата нека буду затворена и да се не отварају, и нико да не улази на њих, јер је Господ Бог Израиљев ушао на њих; зато нека буду затворена. 026 EZE 044 003 За кнеза су; сам кнез нека седа на њима да једе хлеб пред Господом; кроз трем од ових врата нека улази и истим путем нека излази. 026 EZE 044 004 И одведе ме к северним вратима пред дом; и видех, и гле, дом Господњи беше пун славе Господње, и падох на лице своје. 026 EZE 044 005 И рече ми Господ: Сине човечји, пази срцем својим и види очима својим и слушај ушима својим шта ћу ти казати за све уредбе дома Господњег и за све законе Његове; пази срцем својим на све улазе у дом и на све излазе из светиње. 026 EZE 044 006 И реци одметничком дому Израиљевом: Овако вели Господ Господ: Доста је гадова ваших, доме Израиљев, 026 EZE 044 007 Што уводисте туђинце необрезаног срца и необрезаног тела да буду у мојој светињи да скврне дом мој, и приносисте мој хлеб, претилину и крв, и тамо преступаше мој завет осим свих гадова ваших; 026 EZE 044 008 И не извршавасте шта треба за моју светињу, него постависте људе по својој вољи да извршују шта треба у мојој светињи. 026 EZE 044 009 Овако вели Господ Господ: Ни један туђин необрезаног срца и необрезаног тела да не долази у моју светињу, ни један од свих туђинаца који су међу синовима Израиљевим. 026 EZE 044 010 А Левити који одступаше од мене кад зађе Израиљ, који зађоше од мене за гадним боговима својим, носиће безакоње своје. 026 EZE 044 011 И биће слуге у мојој светињи у служби на вратима од дома служећи дому; они ће клати жртве паљенице и друге жртве народу, и стајаће пред њима служиће им. 026 EZE 044 012 Што им служише пред гадним боговима њиховим и бише дому Израиљевом спотицање на безакоње, зато подигох руку своју на њих, говори Господ Господ, да ће носити безакоње своје, 026 EZE 044 013 И неће приступати к мени да ми врше свештеничку службу, нити којој светињи мојој, ни светињи над светињама неће приступати, него ће носити срамоту своју и гадове своје, које чинише. 026 EZE 044 014 Него ћу их поставити за чуваре дому на сваку службу његову и на све што бива у њему. 026 EZE 044 015 А свештеници Левити синови Садокови, који извршаваху шта треба у мојој светињи, кад синови Израиљеви зађоше од мене, они ће приступати к мени да ми служе, и стајаће преда мном приносећи ми претилину и крв, говори Господ Господ. 026 EZE 044 016 Они нека улазе у моју светињу и они нека приступају к столу мом да ми служе и нека извршују шта сам заповедио да се извршује. 026 EZE 044 017 И кад улазе на врата унутрашњег трема, нека обуку ланене хаљине, и ништа да не буде на њима вунено кад служе на вратима унутрашњег трема и у њему. 026 EZE 044 018 На главама нека им буду капе ланене и гаће ланене по бедрима, и да се не пашу ничим ода шта би се знојили. 026 EZE 044 019 А кад излазе у трем спољашњи, у спољашњи трем к народу, нека свуку са себе хаљине у којима служе, и оставе их у клетима светим, па нека обуку друге хаљине, да не освећују народ хаљинама својим. 026 EZE 044 020 И главе своје да не брију, а ни косе да не остављају, него нека стрижу главе своје. 026 EZE 044 021 И вино да не пије ниједан свештеник кад хоће да уђе у унутрашњи трем. 026 EZE 044 022 И удовицом ни пуштеницом да се не жене, него девојком од семена дома Израиљевог или удовицом свештеничком нека се жене. 026 EZE 044 023 И народ мој нека уче шта је свето шта ли није свето, и нека их уче распознавати нечисто од чистог. 026 EZE 044 024 А у распри нека стану да суде, по мојим законима нека суде, и законе моје и уредбе моје нека држе о свим празницима мојим, и суботе моје нека светкују. 026 EZE 044 025 И к мртвацу да не иду да се не оскврне; само за оцем и за матером и за сином и за кћерју, за братом и за сестром неудатом могу се оскврнити. 026 EZE 044 026 А кад се очисти, нека му се броји седам дана. 026 EZE 044 027 И у који би дан ушао у светињу, у трем унутрашњи, да служи у светињи, нека принесе жртву за грех свој, говори Господ Господ. 026 EZE 044 028 А наследство што ће имати, ја сам њихово наследство; и ви им не дајте достојања у Израиљу, ја сам њихово достојање. 026 EZE 044 029 Дар и жртву за грех и жртву за кривицу они ће јести; и све заветовано у Израиљу њихово ће бити. 026 EZE 044 030 И првине од сваког првог рода и сви приноси подизани од свега између свих приноса ваших биће свештеницима; и првине од теста свог даваћете свештенику да би почивао благослов на домовима вашим. 026 EZE 044 031 Свештеници да не једу мрцино ни шта зверка раскине, било птица или шта од стоке. 026 EZE 045 001 А кад станете делити земљу у наследство, принесите принос Господу, свети део од земље, у дужину двадесет и пет хиљада лаката, и у ширину десет хиљада, то нека буде свето по свим међама својим унаоколо. 026 EZE 045 002 Од тога нека буде за светињу пет стотина лаката у дужину и пет стотина у ширину, четвртасто од свуда, и педесет лаката у наоколо за подграђа. 026 EZE 045 003 По тој мери измери у дужину двадесет и пет хиљада и у ширину десет хиљада, и ту нека буде светиња и светиња над светињама. 026 EZE 045 004 То нека буде свет део од земље свештеницима, који служе у светињи, који приступају да служе Господу, и нека им буде место за куће и свето место за светињу. 026 EZE 045 005 А двадесет и пет хиљада лаката у дужину и десет хиљада у ширину нека буде Левитима који служе у дому у државу с двадесет клети. 026 EZE 045 006 И граду подајте достојање пет хиљада лаката у ширину и двадесет и пет хиљада у дужину према светом делу; то нека је за сав дом Израиљев. 026 EZE 045 007 А кнезу нека буде с обе стране светог дела и достојања градског пред светим делом и пред градским достојањем, са западне стране на запад и с источне стране на исток, а дужина да буде према сваком од тих делова од западне међе до источне међе. 026 EZE 045 008 Та земља да му је достојање у Израиљу, да више не отимају кнезови моји од народа мог, него осталу земљу да дају дому Израиљевом по племенима њиховим. 026 EZE 045 009 Овако вели Господ Господ: Доста је, кнезови Израиљеви; прођите се насиља и отимања, и творите суд и правду, и скините тешке послове своје с мог народа, говори Господ Господ. 026 EZE 045 010 Мерила да су вам права, и ефа права, и ват прав. 026 EZE 045 011 Ефа и ват да су једне мере, да ват бере десетину хомора, и ефа десетину хомора; мера да им је према хомору. 026 EZE 045 012 И сикал да је двадесет гера, а мина да вам је двадесет сикала, двадесет и пет сикала, и петнаест сикала. 026 EZE 045 013 Ово је принос што ћете приносити: Шестина ефе од хомора пшенице, тако и од јечма дајте шестину ефе од хомора. 026 EZE 045 014 А за уље је уредба ова: ват је мера за уље; десетина вата од једног кора, који је хомор од десет вата, јер је десет вата хомор. 026 EZE 045 015 А од ситне стоке једно од две стотине с добрих пасишта синова Израиљевих за дар и за жртву паљеницу и за жртву захвалну, да се чини очишћење за њих, говори Господ Господ. 026 EZE 045 016 Сав народ земаљски да даје овај принос кнезу Израиљевом. 026 EZE 045 017 А кнез је дужан давати жртве паљенице с даром и наливом на празнике и на младине и у суботе, о свим светковинама дома Израиљевог; он нека приноси жртву за грех с даром и жртву паљеницу и захвалну да чини очишћење за дом Израиљев. 026 EZE 045 018 Овако вели Господ Господ: Првог дана првог месеца узми јунца здравог, и очисти светињу њим. 026 EZE 045 019 И нека свештеник узме крви од те жртве за грех, и помаже њом довратнике на дому и четири угла од појаса на олтару и довратнике од врата на унутрашњем трему. 026 EZE 045 020 Тако учини и седмог дана истог месеца за сваког који згреши из незнања и за простог; тако ћете очистити дом. 026 EZE 045 021 Првог месеца четрнаестог дана да вам је пасха, празник седам дана, хлебови пресни да се једу. 026 EZE 045 022 И тај дан нека принесе кнез за се и за сав народ земаљски јунца на жртву за грех. 026 EZE 045 023 А за седам дана празника нека приноси на жртву паљеницу Господу по седам јунаца и седам овнова здравих на дан, за оних седам дана, и на жртву за грех јарца на дан. 026 EZE 045 024 И за дар по ефу на јунца и ефу на овна нека приноси, и ин уља на сваку ефу. 026 EZE 045 025 Седмог месеца петнаестог дана на празник нека приноси исто тако за седам дана и жртву за грех и жртву паљеницу и дар и уље. 026 EZE 046 001 Овако вели Господ Господ: Врата унутрашњег трема, која гледају на исток, нека су затворена у шест дана тежатних, а у суботу нека се отварају, и на дан младине нека се отварају. 026 EZE 046 002 И кнез нека дође кроз трем од врата спољашњих, и нека стане код довратника, а свештеници нека принесу његову жртву паљеницу и жртву захвалну, и он поклонивши се на прагу нека отиде, а врата да се не затварају до вечера. 026 EZE 046 003 И народ земаљски нека се поклања Господу на истим вратима у суботе и на младине. 026 EZE 046 004 А жртва паљеница, што ће приносити кнез Господу суботом, биће шест јагањаца здравих и ован здрав; 026 EZE 046 005 А дар ефа на овна, а на јагањце дар колико му рука може, и ин уља на ефу; 026 EZE 046 006 А о младини да буде јунац здрав, и шест јагањаца и ован, све здраво; 026 EZE 046 007 И дар да принесе ефу на јунца и ефу на овна, а на јагањце колико му може рука, и уља ин на ефу. 026 EZE 046 008 А кнез кад иде, нека иде кроз трем од врата, и истим путем нека одлази. 026 EZE 046 009 А кад народ земаљски доходи пред Господа о празницима, ко уђе на северна врата да се поклони, нека излази на јужна врата; а ко уђе на јужна врата, нека излази на северна врата; нека се не враћа на врата на која уђе, него нека излази на она која су на супрот. 026 EZE 046 010 А кнез с њима нека улази кад они улазе, и нека излази кад они излазе. 026 EZE 046 011 И о празницима и о светковинама дар нека је ефа на јунца, и ефа на овна, а на јагањце колико му рука даде, а уља ин на ефу. 026 EZE 046 012 А кад кнез приноси драговољну жртву, паљеницу или захвалну, од своје воље Господу, тада нека му се отворе врата која гледају на исток, и нека принесе жртву своју паљеницу и захвалну, како чини суботом; по том нека изиђе, и врата нека се затворе кад изиђе. 026 EZE 046 013 И приноси сваки дан Господу на жртву паљеницу јагње од године здраво; свако јутро приноси га. 026 EZE 046 014 И додај на њ дар свако јутро шестину ефе и уља трећину ина, да се покропи бело брашно; то је ваздашњи дар Господу уредбом вечном. 026 EZE 046 015 И тако нека приносе јагње и дар и уље свако јутро, жртву паљеницу свагдашњу. 026 EZE 046 016 Овако вели Господ Господ: Ако кнез да дар коме сину свом од свог наследства, нека буде синовима његовим, њихово је достојање. 026 EZE 046 017 Ако ли да дар од свог наследства коме слузи свом, нека му буде до године опросне, а онда нека се врати кнезу, јер је његово наследство, синовима његовим нека буде. 026 EZE 046 018 И кнез да не узима народу ништа од наследства терајући их с њиховог наследства; од свог достојања нека даје синовима својим наследство да се не разгони мој народ, нико са свог наследства. 026 EZE 046 019 По том ме одведе кроз улаз који је покрај врата у свете клети свештеничке које гледају на север, и гле, онде беше неко место у дну према западу. 026 EZE 046 020 И рече ми: Ово је место где ће свештеници варити принос за кривицу и за грех, где ће пећи дар да не износе у спољашњи трем и народ посвећују. 026 EZE 046 021 Тада ме изведе у спољашњи трем, и проведе ме у четири угла од трема, и гле, у сваком углу од трема беше трем. 026 EZE 046 022 У четири угла од трема беху тремови с димњацима, у дужину од четрдесет лаката а у ширину од тридесет лаката, сва четири на угловима беху једне мере. 026 EZE 046 023 У њима четирима беше зид унаоколо, а под тим зидом беху огњишта свуда унаоколо. 026 EZE 046 024 И рече ми: Ово су кухиње, где ће жртве народне кувати који служе дому. 026 EZE 047 001 Потом одведе ме опет к вратима од дома, и гле, вода излажаше испод прага од дома к истоку, јер лице дому беше према истоку; и вода течаше доле с десне стране дома, с јужне стране олтара. 026 EZE 047 002 Потом ме изведе вратима северним, и проведе ме около спољашњим путем к спољашњим вратима, путем који гледа на исток, и гле, вода течаше с десне стране. 026 EZE 047 003 И кад човек изиђе на исток с мером у руци, измери хиљаду лаката, и преведе ме преко воде, и вода беше до глежања. 026 EZE 047 004 Потом опет измери хиљаду лаката, и преведе ме преко воде, а вода беше до колена; опет измери хиљаду лаката, и преведе ме, а вода беше до појаса. 026 EZE 047 005 И опет измери хиљаду лаката, и поста река, које не могох прећи, јер вода устаде да требаше пливати, поста река која се не може прегазити. 026 EZE 047 006 Тада ми рече: Виде ли, сине човечји? И одведе ме и поврати ме на брег реци. 026 EZE 047 007 А кад се вратих, гле, по брегу реци врло много дрва отуд и одовуд. 026 EZE 047 008 И рече ми: Ова вода тече у Галилеју прву, и спушта се у поље, и утече у море, и кад дође у море, његова ће вода постати здрава. 026 EZE 047 009 И све животиње што се мичу куда год дођу ове реке, биће живе и биће велико мноштво риба, јер кад дође ова вода онамо, друга ће постати здрава, и све ће бити живо где ова река дође. 026 EZE 047 010 И рибари ће стајати крај њега од Енгада до Ен-еглаима и разапињати мреже; и биће риба свакојаких врло много као у великом мору. 026 EZE 047 011 А баре његове и глибови неће бити здрави, него ће остати слани. 026 EZE 047 012 А крај реке по брегу отуд и одовуд рашће дрвета свакојака родна, којима лишће неће опадати нити ће рода на њима нестајати; сваког ће месеца рађати нов род, јер јој вода тече из светиње; зато ће род њихов бити за јело и лишће њихово за лек. 026 EZE 047 013 Овако вели Господ Господ: Ово су међе у којима ћете наследити земљу по дванаест племена Израиљевих: Јосифу два дела. 026 EZE 047 014 Наследићете је како један тако други, за коју подигох руку своју да ћу је дати оцима вашим; и припашће вам та земља у наследство. 026 EZE 047 015 Ово је дакле међа земље: на северној страни од великог мора на Етлон како се иде у Седад, 026 EZE 047 016 Емат, Вирота, Сиврајим, који је између међе дамаштанске и међе ематске, Асаратихон, који је на међи авранској. 026 EZE 047 017 Тако ће бити међе од мора Асаренан, међа дамаштанска и северна страна на север, и међа ематска; то је северна страна. 026 EZE 047 018 А источну страну измерите од Аврана и од Дамаска и од Галада и од земље Израиљеве на Јордану, од те међе до мора источног. И то је источна страна. 026 EZE 047 019 А јужна страна према југу од Тамара до воде Мериве у Кадису, дуж потока до великог мора. И то је јужна страна према југу. 026 EZE 047 020 А западна ће страна бити велико море, од те међе до према уласку у Емат; то је западна страна. 026 EZE 047 021 И разделите ту земљу међу се по племенима Израиљевим. 026 EZE 047 022 А разделите је у наследство међу се и међу иностранце који се баве међу вама, који би изродили синове међу вама, и они нека су вам као домородац међу синовима Израиљевим, с вама нека добију наследство међу племенима Израиљевим. 026 EZE 047 023 И у коме се племену иностранац бави, у оном му подајте наследство, говори Господ Господ. 026 EZE 048 001 А ово су имена племенима. Од краја према северу, уз пут етлонски како се иде у Емат и Асаренан, на међу дамаштанску на север покрај Емата, од источне стране до западне, Даново, једно. 026 EZE 048 002 А уз међу Данову, од источне стране до западне, Асирово, једно. 026 EZE 048 003 А уз међу Асирову, од источне стране до западне, Нефталимово, једно. 026 EZE 048 004 А уз међу Нефталимову, од источне стране до западне, Манасијино, једно. 026 EZE 048 005 А уз међу Манасијину, од источне стране до западне, Јефремово, једно. 026 EZE 048 006 А уз међу Јефремову, од источне стране до западне, Рувимово, једно. 026 EZE 048 007 А уз међу Рувимову, од источне стране до западне, Јудино, једно. 026 EZE 048 008 А уз међу Јудину, од источне стране до западне, нека буде принос што ћете принети, двадесет и пет хиљада лаката у ширину, а у дужину као који други део, од источне стране до западне, и светиња да буде усред њега. 026 EZE 048 009 Принос који ћете принети Господу, нека буде од двадесет и пет хиљада лаката у дужину и од десет хиљада у ширину. 026 EZE 048 010 И тај ће свети принос бити свештеницима, са севера двадесет и пет хиљада лаката у дужину, а са запада десет хиљада у ширину, и с истока десет хиљада у ширину, а с југа двадесет и пет хиљада у дужину; и светиња Господња да буде усред њега. 026 EZE 048 011 То ће бити свештеницима посвећеним између синова Садокових који држаше шта сам наредио да се држи и не зађоше као други Левити, кад зађоше синови Израиљеви. 026 EZE 048 012 Њихов ће бити свети принос од земље, светиња над светињама, уз међе левитске. 026 EZE 048 013 А Левити да имају уз међе свештеничке двадесет и пет хиљада лаката у дужину, и десет хиљада у ширину; сва дужина да буде двадесет и пет хиљада, а ширина десет хиљада. 026 EZE 048 014 А од тога ништа да не продају ни промењују, ни да преносе првина земаљских, јер је светиња Господу. 026 EZE 048 015 А пет хиљада лаката што остаје у ширину према двадесет и пет хиљада биће место посвећено, за град, за насеље, и за подграђа, и град да буде усред њега. 026 EZE 048 016 А ово да му је мера: са северне стране четири хиљада и пет стотина лаката, и с јужне стране четири хиљада и пет стотина, и с источне стране четири хиљада и пет стотина, и са западне стране четири хиљада и пет стотина. 026 EZE 048 017 И подграђе ће бити двеста и педесет лаката са севера, и двеста и педесет с југа, и двеста и педесет с истока, и двеста и педесет са запада. 026 EZE 048 018 А шта остане у дужину према светом приносу, десет хиљада лаката на исток и десет хиљада на запад, према светом приносу, од тога доходак нека буде храна слугама градским. 026 EZE 048 019 А слуге које ће служити граду биће из свих племена Израиљевих. 026 EZE 048 020 Сав овај принос, двадесет и пет хиљада лаката уз двадесет и пет хиљада, четвртаст, принеће у принос свети за достојање граду. 026 EZE 048 021 А шта остане с обе стране светом приносу и достојању градском, према двадесет и пет хиљада лаката приноса до међе источне, и са запада према двадесет и пет хиљада лаката дуж западне међе према деловима, то да је кнежево; тако ће свети принос и светиња дома бити у среди. 026 EZE 048 022 А од достојања левитског и од достојања градског, усред оног што је кнежево, између међе Јудине и међе Венијаминове, да је кнежево. 026 EZE 048 023 А остала племена биће: од источне стране до западне стране Венијаминово, једно; 026 EZE 048 024 А уз међу Венијаминову, од источне стране до западне, Симеуново, једно; 026 EZE 048 025 А уз међу Симеунову, од источне стране до западне, Исахарово, једно; 026 EZE 048 026 А уз међу Исахарову, од источне стране до западне, Завулоново, једно; 026 EZE 048 027 А уз међу Завулонову, од источне стране до западне, Гадово, једно; 026 EZE 048 028 А уз међу Гадову с јужне стране, на југ, међа је од Тамара до воде Мериве у Кадису, дуж потока до великог мора. 026 EZE 048 029 То је земља коју ћете жребом разделити племенима Израиљевим у наследство, и то су им делови, говори Господ Господ. 026 EZE 048 030 А ово су крајеви граду: са северне стране четири хиљада и пет стотина лаката да буде мера; 026 EZE 048 031 А врата градска да се назову именима племена Израиљевих, троја врата са севера: једна врата Рувимова, једна врата Јудина, једна врата Левијева; 026 EZE 048 032 И с источне стране четири хиљада и пет стотина лаката, и троја врата: једна врата Јосифова, једна врата Венијаминова, једна врата Данова; 026 EZE 048 033 И с јужне стране четири хиљада и пет стотина лаката да буде мера, и троја врата: једна врата Симеунова, једна врата Исахарова, једна врата Завулонова; 026 EZE 048 034 Са западне стране четири хиљада и пет стотина лаката, и троја врата: једна врата Гадова, једна врата Асирова, једна врата Нефталимова. 026 EZE 048 035 Унаоколо ће бити осамнаест хиљада лаката, а име ће граду од тог дана бити: Господ је ту. # # BOOK 027 DAN Daniel Књига пророка Данила 027 DAN 001 001 Године треће царовања Јоакима, цара Јудиног дође Навуходоносор, цар вавилонски на Јерусалим, и опколи га. 027 DAN 001 002 И Господ му даде у руку Јоакима, цара Јудиног и део судова дома Божијег, и однесе их у земљу Сенар у дом бога свог, и метну судове у ризницу бога свог. 027 DAN 001 003 И рече цар Асфеназу старешини својих дворана да доведе између синова Израиљевих, и од царског семена и од кнезова, 027 DAN 001 004 Младиће на којима нема мане, и који су лепог лица и научени свакој мудрости и вешти знању и разумни и који могу стајати у царском двору, па да их учи књигу и језик халдејски. 027 DAN 001 005 И одреди им цар оброк на дан од јела царског и од вина које он пијаше, да се хране три године, а после да стоје пред царем. 027 DAN 001 006 А међу њима беху од синова Јудиних Данило, Ананија, Мисаило и Азарија. 027 DAN 001 007 А старешина над дворанима даде им имена, и Данилу наде име Валтасар, а Ананији Седрах, а Мисаилу Мисах, а Азарији Авденаго. 027 DAN 001 008 Али Данило науми да се не скврни оброком јела царевог и вином које он пијаше, и замоли се старешини над дворанима да се не скврни. 027 DAN 001 009 И даде Бог Данилу те нађе милост и љубав у старешине над дворанима. 027 DAN 001 010 И рече старешина над дворанима Данилу: Бојим се господара свог цара, који вам је одредио јело и пиће; јер кад цар види лица ваша лошија него у осталих младића, ваших врсника, зашто да ми учините да будем главом крив цару? 027 DAN 001 011 А Данило рече Амелсару, ког старешина над дворанима постави над Данилом, Ананијом, Мисаилом и Азаријом: 027 DAN 001 012 Огледај слуге своје за десет дана, нека нам се даје вариво да једемо и вода да пијемо. 027 DAN 001 013 Па онда нека нам се виде лица пред тобом и лица младића који једу царско јело, па како видиш, онако чини са слугама својим. 027 DAN 001 014 И послуша их у том, и огледа их за десет дана. 027 DAN 001 015 А после десет дана лица им дођоше лепша и меснатија него у свих младића који јеђаху царско јело. 027 DAN 001 016 И Амелсар узимаше јело њихово и вино које њима требаше пити, и даваше им варива. 027 DAN 001 017 И даде Бог свој четворици младића знање и разум у свакој књизи и мудрости; а Данилу даде да разуме сваку утвару и сне. 027 DAN 001 018 И кад прође време по коме цар беше рекао да их изведу, изведе их старешина над дворанима пред Навуходоносора. 027 DAN 001 019 И говори цар с њима, и не нађе се међу свима њима ни један као Данило, Ананија, Мисаило и Азарија; и стајаху пред царем. 027 DAN 001 020 И у свему чему треба мудрост и разум, за шта их цар запита, нађе да су десет пута бољи од свих врача и звездара што их беше у свему царству његовом. 027 DAN 001 021 И оста Данило до прве године цара Кира. 027 DAN 002 001 А друге године царовања Навуходоносоровог усни Навуходоносор сан, и узнемири му се дух и сан га прође. 027 DAN 002 002 И рече цар да дозову враче и звездаре и гатаре и Халдеје да кажу цару сан његов. И дођоше и сташе пред царем. 027 DAN 002 003 И рече им цар: Усних сан, и узнемири ми се дух како бих дознао шта сам снио. 027 DAN 002 004 А Халдеји рекоше цару сирски: Царе, да си жив довека! Приповеди сан слугама својим, па ћемо ти казати шта значи. 027 DAN 002 005 А цар одговори и рече Халдејима: Заборавио сам, ако ми не кажете шта сам снио и шта значи, бићете исечени и куће ће ваше бити буњишта. 027 DAN 002 006 Ако ли ми кажете шта сам снио и шта значи, добићете од мене даре и поклоне и велику част; кажите ми дакле шта сам снио и шта значи. 027 DAN 002 007 Одговорише опет и рекоше: Нека цар приповеди сан слугама својим, па ћемо казати шта значи. 027 DAN 002 008 Цар одговори и рече: Доиста видим да хоћете времена да добијете; јер видите да сам заборавио. 027 DAN 002 009 Али ако ми не кажете шта сам снио и шта значи, један вам је суд; јер сте се договорили да кажете преда мном лаж и превару док се промени време; зато кажите ми сан, па ћу видети да ми можете казати шта значи. 027 DAN 002 010 Одговорише Халдеји цару и рекоше: Нема човека на земљи који би могао казати цару то шта иште; зато ниједан цар ни кнез ни властелин није никада искао такво шта од врача или звездара или Халдејца. 027 DAN 002 011 И шта цар иште врло је тешко; нити има другог који би могао казати цару осим богова, који не живе међу људима. 027 DAN 002 012 Зато се цар разљути и разгневи врло, и заповеди да се погубе сви мудраци вавилонски. 027 DAN 002 013 И кад изиђе заповест, те убијаху мудраце, тражаху и Данила и другове његове да их убију. 027 DAN 002 014 Тада Данило одговори мудро и разумно Ариоху заповеднику стражарском, који беше изашао да убија мудраце вавилонске; 027 DAN 002 015 Одговори и рече Ариоху, властелину царевом: Зашто је тако нагла заповест од цара? Тада Ариох каза ствар Данилу. 027 DAN 002 016 А Данило отиде и замоли цара да му остави времена, па ће казати цару шта сан значи. 027 DAN 002 017 Потом отиде Данило кући својој, и каза ствар Ананији, Мисаилу и Азарији, друговима својим, 027 DAN 002 018 Да се моле за милост Богу небеском ради те тајне, да не би погинули Данило и другови му с осталим мудрацима вавилонским. 027 DAN 002 019 И објави се тајна Данилу, у ноћној утвари; тада Данило благослови Бога небеског. 027 DAN 002 020 Проговори Данило и рече: Да је благословено име Господње од века до века; јер је Његова мудрост и сила; 027 DAN 002 021 И Он мења времена и часе; смеће цареве, и поставља цареве; даје мудрост мудрима и разум разумнима. 027 DAN 002 022 Он открива шта је дубоко и сакривено, зна шта је у мраку, и светлост код Њега станује. 027 DAN 002 023 Тебе, Боже отаца мојих, хвалим и славим, шта си ми дао мудрост и силу, и шта си ми објавио за шта Те молисмо објавив нам ствар цареву. 027 DAN 002 024 Тада отиде Данило к Ариоху, ког цар беше одредио да погуби мудраце вавилонске; и дошав овако му рече: Не губи мудраца вавилонских; изведи ме пред цара да кажем цару шта сан значи. 027 DAN 002 025 Тада Ариох брже изведе Данила пред цара, и овако му рече: Нађох човека између робља Јудиног, који ће казати цару шта сан значи. 027 DAN 002 026 А цар проговори и рече Данилу, који се зваше Валтасар: Можеш ли ми казати сан који сам снио и шта значи? 027 DAN 002 027 Одговори Данило цару и рече: Тајну коју цар иште не могу казати цару мудраци ни звездари ни врачи ни гатари. 027 DAN 002 028 Него има Бог на небу који открива тајне и јавља цару Навуходоносору шта ће бити до краја. Сан твој и шта ти је видела глава на постељи твојој ово је: 027 DAN 002 029 Теби, царе, дођоше мисли на постељи шта ће бити после, и Онај који објављује тајне показа ти шта ће бити. 027 DAN 002 030 А мени се ова тајна није објавила мудрошћу која би у мене била мимо све живе, него зато да се јави цару шта сан значи и да дознаш мисли срца свог. 027 DAN 002 031 Ти, царе, виде, а то лик велик; велик беше лик и светлост му силна, и стајаше према теби, и страшан беше на очима. 027 DAN 002 032 Глава том лику беше од чистог злата, прси и мишице од сребра, трбух и бедра од бронзе, 027 DAN 002 033 Ноге му од гвожђа, а стопала које од гвожђа које од земље. 027 DAN 002 034 Ти гледаше докле се одвали камен без руку, и удари лик у стопала бронзана и земљана, и сатре их. 027 DAN 002 035 Тада се сатре и гвожђе и земља и бронза и сребро и злато, и поста као плева на гумну у лето, те однесе ветар, и не нађе му се место; а камен, који удари лик, поста гора велика и испуни сву земљу. 027 DAN 002 036 То је сан; а сада ћемо казати цару шта значи. 027 DAN 002 037 Ти си, царе, цар над царевима, јер ти Бог небески даде царство, силу и крепост и славу, 027 DAN 002 038 И где год живе синови људски, звери пољске и птице небеске, дао ти је у руке, и поставио те господарем над свим тим. Ти си она глава златна. 027 DAN 002 039 А након тебе настаће друго царство, мање од твог; а потом треће царство, бронзано, које ће владати по свој земљи. 027 DAN 002 040 А четврто ће царство бити тврдо као гвожђе, јер гвожђе сатире и троши све, и као гвожђе што све ломи, тако ће сатрти и поломити. 027 DAN 002 041 А што си видео стопала и прсте које од кала лончарског које од гвожђа, биће царство раздељено, али ће бити у њему тврђе од гвожђа, јер си видео гвожђе помешано с калом лончарским. 027 DAN 002 042 И што прсти на ногама беху које од гвожђа које од кала, царство ће бити нешто јако, а нешто трошно. 027 DAN 002 043 А што си видео гвожђе помешано са калом лончарским, то ће се они помешати са семеном човечијим, али неће прионути један за другог као што се гвожђе не може смешати с калом. 027 DAN 002 044 А у време тих царева Бог ће небески подигнути царство које се до века неће расути, и то се царство неће оставити другом народу; оно ће сатрти и укинути сва та царства, а само ће стајати до века. 027 DAN 002 045 Како си видео где се од горе одвали камен без руку и сатре гвожђе, бронзу, као, сребро и злато. Бог велики јави цару шта ће бити после; сан је истинит, и тумачење му верно. 027 DAN 002 046 Тада цар Навуходоносор паде на лице своје, и поклони се Данилу, и заповеди да му принесу принос и кад. 027 DAN 002 047 Цар проговори Данилу и рече: Доиста, ваш је Бог Бог над боговима и Господар над царевима, и који објављује тајне, кад си могао открити ову тајну. 027 DAN 002 048 Тада цар узвиси Данила, и даде му многе велике дарове и учини га господарем свој земљи вавилонској и поглаварем над свим мудрацима вавилонским. 027 DAN 002 049 И Данило измоли у цара, те постави над пословима земље вавилонске Седраха, Мисаха и Авденага, а Данило оста на двору царевом. 027 DAN 003 001 Цар Навуходоносор начини златан лик, коме висина беше шездесет лаката, а ширина шест лаката; и намести га у пољу Дури у земљи вавилонској. 027 DAN 003 002 И посла цар Навуходоносор да саберу кнезове, управитеље и војводе, старешине, ризничаре, судије, настојнике и све властеље земаљске, да дођу да се освети лик што га постави цар Навуходоносор. 027 DAN 003 003 Тада се скупише кнезови, управитељи и војводе, старешине, ризничари, судије, настојници, и сви властељи земаљски, да се освети лик шта га постави цар Навуходоносор; и стадоше пред ликом што га постави Навуходоносор. 027 DAN 003 004 А гласник повика гласно: Народи, племена и језици, вама се говори. 027 DAN 003 005 Кад чујете рог, свирале, китаре, гусле, псалтире, певање и свакојаке свирке, попадајте и поклоните се златном лику, који постави цар Навуходоносор. 027 DAN 003 006 А ко не би пао и поклонио се, онај час биће бачен у пећ огњену ужарену. 027 DAN 003 007 Зато сви народи како чуше рог, свирале, китаре, гусле, псалтире и свакојаке свирке, попадаше сви народи, племена и језици, и поклонише се златном лику који постави цар Навуходоносор. 027 DAN 003 008 А неки Халдеји тај час дођоше и тужише Јевреје, 027 DAN 003 009 И проговорише и рекоше цару Навуходоносору: Царе, да си жив до века! 027 DAN 003 010 Ти си, царе, заповедио, сваки ко чује рог, свирале, китаре, гусле, псалтире, и певање и свакојаке свирке, да падне и поклони се златном лику; 027 DAN 003 011 А ко не би пао и поклонио се, да се баци у пећ огњену ужарену. 027 DAN 003 012 А имају људи Јевреји, које си поставио над пословима земље вавилонске, Седрах, Мисах и Авденаго; ти људи, царе, не хају за те, не поштују твоје богове, и не клањају се златном лику, који си поставио. 027 DAN 003 013 Тада Навуходоносор у гневу и љутини заповеди да доведу Седраха, Мисаха и Авденага. И доведоше те људе пред цара. 027 DAN 003 014 Навуходоносор проговори и рече им: Је ли истина Седраше, Мисаше и Авденаго, да ви не служите мојим боговима и да се не клањате златном лику који поставих? 027 DAN 003 015 Јесте ли дакле готови, кад чујете рог, свирале, китаре, гусле, псалтире и певање и свакојаке свирке, да паднете и поклоните се лику који начиних? Ако ли се не поклоните, онај час бићете бачени у пећ огњену ужарену; а који је бог што ће вас избавити из мојих руку? 027 DAN 003 016 Одговорише Седрах, Мисах и Авденаго, и рекоше цару Навуходоносору: Није нам потребно да ти одговоримо на то. 027 DAN 003 017 Ево, Бог наш, коме ми служимо, може нас избавити из пећи огњене ужарене; и избавиће нас из твојих руку царе. 027 DAN 003 018 А и да не би, знај, царе, да боговима твојим нећемо служити нити ћемо се поклонити златном лику, који си поставио. 027 DAN 003 019 Тада се Навуходоносор напуни гнева, и лице му се промени на Седраха, Мисаха и Авденага, и одговарајући заповеди да се ужари пећ седам пута већма него шта беше обичај. 027 DAN 003 020 И заповеди најјачим људима што беху у војсци његовој да свежу Седраха, Мисаха и Авденага, и да их баце у пећ огњену ужарену. 027 DAN 003 021 Тада свезаше оне људе у плаштима њиховим и у обући и под капама и у свему оделу њиховом, и бацише их у пећ огњену ужарену. 027 DAN 003 022 Како заповест царева беше хитна и пећ врло ужарена, пламен огњени уби оне људе који бацаху Седраха, Мисаха и Авденага. 027 DAN 003 023 А та три човека, Седрах, Мисах и Авденаго, падоше усред пећи огњене ужарене. 027 DAN 003 024 Тада се препаде цар Навуходоносор, и брже устав проговори и рече својим дворанима: Не бацисмо ли три човека свезана у огањ? Одговорише и рекоше цару: Да, царе. 027 DAN 003 025 Одговори и рече: Ено, видим четири човека одрешена где ходе посред огња и није им ништа, и четврти као да је Син Божји. 027 DAN 003 026 Тада приступи Навуходоносор на врата огњеној пећи ужареној, и проговори и рече: Седраше, Мисаше и Авденаго, слуге Бога Вишњег, изиђите и ходите. Тада Седрах, Мисах и Авденаго изиђоше исред огња. 027 DAN 003 027 И сабраше се кнезови и управитељи и војводе и већници цареви, и видеше те људе где им телу огањ ништа не може, нити им се коса на глави опали, нити им се плашти шта променише, нити задах од огња приону за њих. 027 DAN 003 028 Проговори Навуходоносор и рече: Да је благословен Бог Седрахов, Мисахов и Авденагов, који посла анђела свог и избави слуге своје, које се у Њ поуздаше и не послушаше заповести цареве и дадоше телеса своја да не би служили нити се поклонили другом богу осим свог Бога. 027 DAN 003 029 Зато заповедам да се сваки ког му драго народа и племена и језика, који би похулио на Бога Седраховог, Мисаховог и Авденаговог, да се исече и кућа да му буде буњиште, јер нема другог бога који може тако избавити. 027 DAN 003 030 Тада цар узвиси Седраха, Мисаха и Авденага у земљи вавилонској. 027 DAN 004 001 Цар Навуходоносор свим народима, племенима и језицима што су по свој земљи, мир да вам се умножи. 027 DAN 004 002 Свиде ми се да објавим знаке и чудеса што ми учини Бог Вишњи. 027 DAN 004 003 Знаци Његови како су велики! И чудеса Његова како су силна! Царство је Његово царство вечно, и власт Његова од колена до колена. 027 DAN 004 004 Ја Навуходоносор бејах миран у кући својој и цветах у двору свом. 027 DAN 004 005 Усних сан, који ме уплаши, и мисли на постељи мојој и утваре главе моје узнемирише ме. 027 DAN 004 006 И заповедих да се доведу преда ме сви мудраци вавилонски да ми кажу шта значи сан. 027 DAN 004 007 Тада дођоше врачари, звездари, Халдеји и гатари, и приповедих им сан, али ми не могоше казати шта значи. 027 DAN 004 008 Најпосле дође преда ме Данило, који се зове Валтасар по имену бога мог, и у коме је дух светих богова, и приповедих му сан. 027 DAN 004 009 Валтасаре, поглаваре врачима, знам да је дух светих богова у теби и никаква тајна није ти тешка; кажи сан мој што сам снио и шта значи. 027 DAN 004 010 А утвара главе моје на постељи мојој беше: Видех, гле, дрво усред земље, и висина му велика. 027 DAN 004 011 Дрво беше велико и јако, и висина му досезаше до неба, и виђаше се до краја све земље. 027 DAN 004 012 Лишће му беше лепо и род обилат, и на њему беше хране свему, зверје пољско одмараше се у хладу његовом, и на гранама његовим становаху птице небеске, и од њега се храњаше свако тело. 027 DAN 004 013 Видех у утварама главе своје на постељи својој, и гле, Стражар и Светац сиђе с неба. 027 DAN 004 014 Повика јако и рече овако: Посеците дрво, и окрешите му гране, покидајте му лишће и разметните му род; нека побегну звери испод њега и птице с грана његових. 027 DAN 004 015 Али пањ са жилама оставите му у земљи, у оковима гвозденим и бронзаним у трави пољској, нека га кваси роса небеска и део да му је са зверјем од траве земаљске. 027 DAN 004 016 Срце човечје нека му се промени, и срце животињско нека му се да, и седам времена нека прође преко њега. 027 DAN 004 017 То су одредили стражари и изрекли свети да би познали живи да Вишњи влада царством људским, и даје га коме хоће, и поставља над њим најнижег између људи. 027 DAN 004 018 Тај сан сних ја, цар Навуходоносор; а ти, Валтасаре, кажи шта значи, јер ниједан мудрац у царству мом не може да ми каже шта значи; а ти можеш, јер је у теби дух светих богова. 027 DAN 004 019 Тада Данило, који се зваше Валтасар, оста у чуду за један сат, и мисли га узнемираваху. А цар проговори и рече: Валтасаре, сан и значење му да те не узнемирује. А Валтасар одговори и рече: Господару мој, сан да буде твојим ненавидницима, и значење његово непријатељима твојим. 027 DAN 004 020 Дрво што си видео, велико и јако, коме висина досезаше до неба и које се виђаше по свој земљи, 027 DAN 004 021 Коме лишће беше лепо и род обилан, и на коме беше хране свему, под којим становаше зверје пољско и на гранама му сеђаху птице небеске, 027 DAN 004 022 То си ти, царе, који си велик и силан, и величина је твоја висока и досеже до неба и власт твоја до крајева земаљских. 027 DAN 004 023 А што цар виде Стражара и Свеца где силажаше с неба и говораше: Посеците дрво и потрите га, али му пањ са жилама оставите у земљи у оковима гвозденим и бронзаним у трави пољској, да га кваси роса небеска, и са зверјем пољским нека му је део докле седам времена прође преко њега, 027 DAN 004 024 Ово значи, царе, и ово је наредба Вишњег која ће се извршити на мом господару цару: 027 DAN 004 025 Бићеш прогнан између људи, и са зверима ћеш пољским живети, и храниће те травом као говеда, и роса ће те небеска квасити, и седам ће времена проћи преко тебе докле познаш да Вишњи влада царством људским и даје га коме хоће. 027 DAN 004 026 А што се рече да се остави пањ са жилама од дрвета, царство ће ти остати, кад познаш да небеса владају. 027 DAN 004 027 Зато, царе, да ти је угодан мој савет, опрости се греха својих правдом, и безакоња својих милошћу према невољнима, е да би ти се продужио мир. 027 DAN 004 028 Све ово дође на цара Навуходоносора. 027 DAN 004 029 После дванаест месеци ходаше по царском двору у Вавилону. 027 DAN 004 030 И проговори цар и рече: Није ли то Вавилон велики што га ја сазидах јаком силом својом да је столица царска, и слава величанству мом? 027 DAN 004 031 Те речи још беху у устима цару, а глас дође с неба: Теби се говори, царе Навуходоносоре: Царство се узе од тебе. 027 DAN 004 032 И бићеш прогнан између људи, и живећеш са зверјем пољским, храниће те травом као говеда, и седам ће времена проћи преко тебе докле познаш да Вишњи влада царством људским и даје га коме хоће. 027 DAN 004 033 У тај час испуни се та реч на Навуходоносору; и би прогнан између људи и једе траву као говеда, и роса небеска кваси му тело да му нарастоше длаке као пера у орла и нокти као у птица. 027 DAN 004 034 Али после тог времена ја Навуходоносор подигох очи своје к небу, и ум мој врати ми се, и благослових Вишњег, и хвалих и славих Оног који живи довека, чија је власт власт вечна и чије је царство од колена до колена. 027 DAN 004 035 И сви становници земаљски ништа нису према Њему, и ради шта хоће с војском небеском и са становницима земаљским, и нема никога да би Му руку зауставио и рекао Му: Шта радиш? 027 DAN 004 036 У то време ум мој врати ми се, и на слави царства мог врати ми се величанство моје и светлост моја; и дворани моји и кнезови моји потражише ме, и утврдих се у царству свом, и дода ми се више величанства. 027 DAN 004 037 Сада ја Навуходоносор хвалим, узвишујем и славим цара небеског, чија су сва дела истина и чији су путеви праведни и који може оборити оне који ходе поносито. 027 DAN 005 001 Цар Валтасар учини велику гозбу хиљади кнезова својих, и пијаше вино пред хиљадом њих. 027 DAN 005 002 Напив се вина Валтасар заповеди да се донесу судови златни и сребрни, које беше однео Навуходоносор отац му из цркве јерусалимске, да из њих пију цар и кнезови му и жене његове и иноче његове. 027 DAN 005 003 И донесоше златне судове које беху однели из цркве дома Господњег у Јерусалиму, и пијаху из њих цар и кнезови његови, жене његове и иноче његове. 027 DAN 005 004 Пијаху вино, и хваљаху богове златне и сребрне и бронзане и дрвене и камене. 027 DAN 005 005 У тај час изиђоше прсти руке човечије и писаху према свећњаку по окреченом зиду од царског двора, и цар виде руку која писаше. 027 DAN 005 006 Тада се промени лице цару, и мисли га његове узнемирише и појас се око њега распаса и колена му удараху једно о друго. 027 DAN 005 007 Повика цар гласно, те доведоше звездаре, Халдеје и гатаре; и проговори цар и рече мудрацима вавилонским: Ко прочита ово писмо и каже ми шта значи, онај ће се обући у скерлет, и носиће златну верижицу о врату, и биће трећи господар у царству. 027 DAN 005 008 Тада приступише сви мудраци цареви; али не могоше прочитати писма нити казати цару шта значи. 027 DAN 005 009 Тада се цар Валтасар врло узнемири, и лице му се сасвим измени; и кнезови се његови препадоше. 027 DAN 005 010 Дође царица ради тога што се догоди цару и кнезовима његовим у кућу где беше гозба, и проговори царица и рече: Царе, да си жив довека! Да те не узнемирују мисли твоје, и да ти се лице не мења. 027 DAN 005 011 Има човек у твом царству, у коме је дух светих богова; и у време оца твог нађе се у њега видело и разум и мудрост, каква је у богова, и цар Навуходоносор, отац твој, царе, постави га главарем врачарима, звездарима, Халдејима и гатарима; 027 DAN 005 012 Јер велик дух и знање и разум за казивање снова и погађање загонетки и размршивање замршених ствари нађе се у Данила, коме цар наде име Валтасар; нека сада дозову Данила, и он ће казати шта значи. 027 DAN 005 013 Тада Данило би доведен пред цара. Цар проговори Данилу и рече: Јеси ли ти Данило између робља Јудина, које доведе из јудејске цар отац мој? 027 DAN 005 014 Чух за тебе да је дух светих богова у теби, и видело и разум и мудрост велика да се нађе у тебе. 027 DAN 005 015 А сада су доведени преда ме мудраци, звездари, да прочитају писмо и кажу ми шта значи; али не могу да кажу шта то значи. 027 DAN 005 016 А за тебе ја чух да можеш протумачити и замршене ствари размрсити. Ако, дакле, можеш прочитати ово писмо и казати ми шта значи, обући ћеш се у скерлет, и златну верижицу носићеш о врату, и бићеш трећи господар у царству. 027 DAN 005 017 Тада одговори Данило и рече пред царем: Дарови твоји нека теби, и подај другом поклоне своје; а писмо ћу ја прочитати цару и казати шта значи. 027 DAN 005 018 Царе, Бог Вишњи даде царство величину и славу и част Навуходоносору, оцу твом. 027 DAN 005 019 И од величине коју му даде сви народи, племена и језици дрхтаху пред њим и бојаху га се; убијаше кога хоћаше, и остављаше у животу кога хоћаше, узвишаваше кога хоћаше, и понижаваше кога хоћаше. 027 DAN 005 020 Али када му се подиже срце и дух му се посили у охолости, би сметнут с царског престола свог, и узеше му славу. 027 DAN 005 021 И би прогнан између људи и срце му поста као у звери, и стан му беше с дивљим магарцима, хранише га травом као говеда, и роса небеска кваси му тело, докле позна да Бог Вишњи влада царством људским, и кога хоће поставља над њим. 027 DAN 005 022 А ти, Валтасаре, сине његов, ниси понизио срца свог премда си знао све ово. 027 DAN 005 023 Него си се подигао на Господа небеског, и судове дома Његовог донесоше преда те, и писте из њих вино ти и кнезови твоји, жене твоје и иноче твоје, и ти хвали богове сребрне и златне, бронзане, гвоздене, дрвене и камене, који не виде нити чују, нити разумеју, а не слави Бога, у чијој је руци душа твоја и сви путеви твоји. 027 DAN 005 024 Зато од Њега би послана рука и ово писмо би написано. 027 DAN 005 025 А ово је писмо написано: МЕНЕ, МЕНЕ, ТЕКЕЛ, УФАРСИН. 027 DAN 005 026 А ово значе те речи: МЕНЕ, бројао је Бог твоје царство и до краја избројао. 027 DAN 005 027 ТЕКЕЛ, измерен си на мерила, и нашао си се лак. 027 DAN 005 028 ФЕРЕС, раздељено је царство твоје, и дано Мидијанима и Персијанима. 027 DAN 005 029 Тада заповеди Валтасар, те обукоше Данила у скерлет, и метнуше му златну верижицу око врата, и прогласише за њ да је трећи господар у царству. 027 DAN 005 030 Исту ноћ би убијен Валтасар, цар халдејски. 027 DAN 005 031 А Дарије Мидијанин преузе царство, и беше му око шездесет и две године. 027 DAN 006 001 Свиде се Дарију те постави над царством сто и педесет управитеља да буду над свим царством; 027 DAN 006 002 А над њима три старешине, од којих један беше Данило, којима ће управитељи давати рачуне да не би цару било штете. 027 DAN 006 003 А тај Данило надвишиваше старешине и управитеље, јер у њему беше велик дух и цар мишљаше да га постави над свим царством својим. 027 DAN 006 004 Тада старешине и управитељи гледаху како би нашли шта да замере Данилу ради царства; али не могаху наћи забаве ни погрешке, јер беше веран, и не налажаше се у њега погрешке ни мане. 027 DAN 006 005 Тада рекоше они људи: Нећемо наћи на тог Данила ништа, ако не нађемо шта на њ ради закона Бога његовог. 027 DAN 006 006 Тада дођоше старешине и управитељи к цару, и рекоше му овако: Дарије царе, да си жив довека! 027 DAN 006 007 Све старешине у царству, поглавари и управитељи, већници и војводе договорише се да се постави царска наредба и оштра забрана да ко би се год замолио за шта коме год богу или човеку за тридесет дана осим теби, царе, да се баци у јаму лавовску. 027 DAN 006 008 Зато, царе, постави ту забрану и напиши да се не може променити, по закону мидском и персијском, који је непроменљив. 027 DAN 006 009 И цар Дарије написа књигу и забрану. 027 DAN 006 010 А Данило кад дозна да је књига написана, отиде својој кући, где беху отворени прозори у његовој соби према Јерусалиму, и падаше на колена своја три пута на дан и мољаше се и хвалу даваше Богу свом као шта чињаше пре. 027 DAN 006 011 Тада се сабраше они људи, и нађоше Данила где се моли и припада Богу свом. 027 DAN 006 012 И отидоше те рекоше цару за царску забрану: Ниси ли написао заповест, да ко би се год замолио коме год богу или човеку за тридесет дана, осим теби, царе, да се баци у јаму лавовску? Цар одговори и рече: Тако је по закону мидском и персијском, који је непроменљив. 027 DAN 006 013 Тада одговорише и рекоше цару: Данило, који је између робља Јудина, не хаје за те, царе, ни за забрану коју си написао, него се моли три пута на дан својом молитвом. 027 DAN 006 014 Тада цар чувши то ожалости се врло, и науми да избави Данила, и труђаше се до захода сунчаног да га избави. 027 DAN 006 015 Тада они људи сабраше се код цара и рекоше цару: Знај, царе, да је закон у Мидијана и Персијана да се никаква забрана и наредба коју постави цар, не мења. 027 DAN 006 016 Тада цар рече те доведоше Данила и бацише га у јаму лавовску; и цар проговори и рече Данилу: Бог твој, коме без престанка служиш, нека те избави. 027 DAN 006 017 И донесоше камен и метнуше јами на врата, и цар га запечати својим прстеном и прстеном својих кнезова да се ништа не промени за Данила. 027 DAN 006 018 Тада отиде цар у свој двор, и преноћи не једавши нити допустивши да му се донесе шта чим би се развеселио, и не може заспати. 027 DAN 006 019 Потом цар уста ујутро рано и отиде брже к јами лавовској. 027 DAN 006 020 И кад дође к јами, викну Данила жалосним гласом; и проговори цар и рече Данилу: Данило, слуго Бога Живога, Бог твој, коме служиш без престанка, може ли те избавити од лавова? 027 DAN 006 021 Тада Данило рече цару: Царе, да си жив довека! 027 DAN 006 022 Бог мој посла анђела свог и затвори уста лавовима, те ми не наудише; јер се нађох чист пред Њим, а ни теби царе, не учиних зла. 027 DAN 006 023 Тада се цар веома обрадова том, и заповеди да изваде Данила из јаме. И извадише Данила из јаме, и не нађе се ране на њему, јер верова Богу свом. 027 DAN 006 024 Потом заповеди цар, те доведоше људе који беху оптужили Данила, и бацише у јаму лавовску њих, децу њихову и жене њихове; и још не дођоше на дно јами, а лавови их зграбише и све им кости потрше. 027 DAN 006 025 Тада цар Дарије писа свим народима и племенима и језицима што живљаху у свој земљи: Мир да вам се умножи. 027 DAN 006 026 Од мене је заповест да се у свој држави царства мог свак боји и страши Бога Даниловог, јер је Он Бог живи, који остаје довека, и царство се Његово неће расути, и власт ће Његова бити до краја; 027 DAN 006 027 Он избавља и спасава, и чини знаке и чудеса на небу и на земљи, Он је избавио Данила од силе лавовске. 027 DAN 006 028 И тај Данило беше срећан за царовања Даријевог и за царовања Кира Персијанца. 027 DAN 007 001 Прве године Валтасара, цара вавилонског, усни Данило сан и виде утвару главе своје на постељи; тада написа сан и приповеди укратко. 027 DAN 007 002 Данило проговори и рече: Видех у утвари својој ноћу, а то четири ветра небеска ударише се на великом мору. 027 DAN 007 003 И четири велике звери изиђоше из мора, свака другачија. 027 DAN 007 004 Прва беше као лав, и имаше крила орлова; гледах докле јој се крила поскубоше и подиже се са земље и стаде на ноге као човек, и срце људско даде јој се. 027 DAN 007 005 Потом, гле, друга звер беше као медвед, и стаде с једне стране, и имаше три ребра у устима међу зубима својим, и говораше јој се: Устани, једи много меса. 027 DAN 007 006 Потом видех, и гле, друга, као рис, имаше на леђима четири крила као птица, и четири главе имаше звер, и даде јој се власт. 027 DAN 007 007 Потом видех у утварама ноћним, и гле, четврта звер, које се требаше бојати, страшна и врло јака, и имаше велике зубе гвоздене, јеђаше и сатираше, и гажаше ногама остатак, и разликоваше се од свих звери пређашњих, и имаше десет рогова. 027 DAN 007 008 Гледах рогове, и гле, други мали рог израсте међу онима, а три прва рога ишчупаше се пред њим; и гле, очи као очи човечије беху на том рогу, и уста која говораху велике ствари. 027 DAN 007 009 Гледах докле се поставише престоли, и старац седе, на коме беше одело бело као снег, и коса на глави као чиста вуна, престо Му беше као пламен огњени, точкови Му као огањ разгорео. 027 DAN 007 010 Река огњена излажаше и течаше испред Њега, хиљада хиљада служаше Му, и десет хиљада по десет хиљада стајаху пред Њим; суд седе, и књиге се отворише. 027 DAN 007 011 Тада гледах ради гласа великих речи које говораше онај рог; и гледах докле не би убијена звер и тело јој се рашчини и даде се да изгори огњем. 027 DAN 007 012 И осталим зверима узе се власт, јер дужина животу беше им одређена до времена и до рока. 027 DAN 007 013 Видех у утварама ноћним, и гле, као Син човечији иђаше са облацима небеским, и дође до старца и стаде пред Њим. 027 DAN 007 014 И даде Му се власт и слава и царство да Му служе сви народи и племена и језици; власт је Његова власт вечна, која неће проћи, и царство се Његово неће расути. 027 DAN 007 015 Мени Данилу пренеможе дух мој у телу мом, и утваре главе моје узнемирише ме. 027 DAN 007 016 Приступих к једном од оних који стајаху онде, и замолих га за истину од свега тога. И проговори ми и каза ми шта то значи: 027 DAN 007 017 Ове четири велике звери јесу четири цара, који ће настати на земљи. 027 DAN 007 018 Али ће свеци Вишњег преузети царство, и држаће царство на век и довека. 027 DAN 007 019 Тада зажелех знати истину о четвртој звери, која се разликоваше од свих и беше врло страшна, и имаше зубе гвоздене и нокте бронзане, и јеђаше и сатираше, а остатак ногама гажаше, 027 DAN 007 020 И о десет рогова шта јој беху на глави, и о другом који израсте и три отпадоше пред њим, о рогу који имаше очи и уста која говораху велике ствари и беше по виђењу већи од других. 027 DAN 007 021 Гледах, и тај рог војеваше са свецима и надвлађиваше их, 027 DAN 007 022 Докле дође старац, и даде се суд свецима Вишњег, и приспе време да свеци преузму царство. 027 DAN 007 023 Овако рече: Четврта звер биће четврто царство на земљи, које ће се разликовати од свих царстава, и изјешће сву земљу и погазити и сатрти. 027 DAN 007 024 И десет рогова јесу десет царева, који ће настати из тог царства, а после њих настаће други, и он ће се разликовати од пређашњих, и покориће три цара. 027 DAN 007 025 И говориће речи на Вишњег, и потираће свеце Вишњег, и помишљаће да промени времена и законе; и даће му се у руке за време и за времена и за по времена. 027 DAN 007 026 Потом ће сести суд, и узеће му се власт, те ће се истребити и затрти сасвим. 027 DAN 007 027 А царство и власт и величанство царско под свим небом даће се народу светаца Вишњег; Његово ће царство бити вечно царство, и све ће власти Њему служити и слушати Га. 027 DAN 007 028 Овде је крај овој речи. А мене, Данила врло узнемирише мисли моје, и лице ми се све промени; али реч сачувах у срцу свом. 027 DAN 008 001 Треће године царовања Валтасаровог показа се мени Данилу утвара после оне која ми се показала пре. 027 DAN 008 002 И видех у утвари; а бејах у Сусану у граду који је у земљи Еламу, кад видех, и видех у утвари и бејах на води Улају. 027 DAN 008 003 И подигох очи своје и видех, и гле, стајаше крај воде ован, који имаше два рога, а рогови беху високи, али један виши од другог, и виши нарасте после. 027 DAN 008 004 Видех овна где боде на запад и на север и на југ, и ниједна звер не могаше му одолети, и не беше никога ко би избавио од њега, него чињаше шта хоћаше, и осили. 027 DAN 008 005 А кад ја мотрах, гле, иђаше јарац од запада поврх све земље, а не дотицаше се земље; и тај јарац имаше рог знаменит међу очима својим. 027 DAN 008 006 И дође до овна који имаше два рога, ког видех где стоји крај воде, и потрча на њ гневно силом својом. 027 DAN 008 007 И видех га где дође до овна, и разгневивши се на њ удари овна, те му сломи оба рога и не беше силе у овну да му одоли, него га обори на земљу и погази га, и не беше никога да избави овна од њега. 027 DAN 008 008 И јарац поста врло велик; а кад осили, сломи се велики рог, и место њега нарастоше знаменита четири рога према четири ветра небеска. 027 DAN 008 009 И из једног од њих изиђе један рог мален и нарасте врло велик према југу и истоку и према красној земљи. 027 DAN 008 010 И нарасте дори до војске небеске, и обори на земљу неке од војске и од звезда, и погази их. 027 DAN 008 011 И нарасте дори до поглавара тој војсци, и узе Му свагдашњу жртву, и свети стан Његов обори. 027 DAN 008 012 И војска би дана у отпад од жртве свагдашње, и обори истину на земљу, и шта чињаше напредоваше му. 027 DAN 008 013 Тада чух једног свеца где говораше; и један светац рече некоме који говораше: Докле ће трајати та утвара за свагдашњу жртву и за отпад пустошни да се гази светиња и војска? 027 DAN 008 014 И рече ми: До две хиљаде и три стотине дана и ноћи; онда ће се светиња очистити. 027 DAN 008 015 А кад видех ја Данило ову утвару, и заисках да разумем, гле, стаде преда ме као човек. 027 DAN 008 016 И чух глас човечији насред Улаја, који повика и рече: Гаврило, кажи овоме утвару. 027 DAN 008 017 И дође где ја стајах; и кад дође уплаших се, и падох на лице своје; а он ми рече: Пази, сине човечији, јер је ова утвара за последње време. 027 DAN 008 018 А док ми он говораше, ја бејах изван себе лежећи ничице на земљи; а он ме се дотаче, и исправи ме, те стадох. 027 DAN 008 019 И рече: Ево, ја ћу ти казати шта ће бити на крају гнева; јер ће у одређено време бити крај. 027 DAN 008 020 Ован што си га видео, који има два рога, то су цареви мидски и персијски. 027 DAN 008 021 А руњави је јарац цар грчки; и велики рог што му беше међу очима, то је први цар. 027 DAN 008 022 А шта се он сломи, и место њега нарастоше четири, то су четири царства, која ће настати иза тог народа, али не његовом силом. 027 DAN 008 023 А на крају царовања њиховог, кад безаконици наврше меру, настаће цар бестидан и лукав. 027 DAN 008 024 Сила ће му бити јака, али не од његове јачине, и чудесно ће пустошити, и биће срећан и свршиваће, и губиће силне и народ свети. 027 DAN 008 025 И лукавством његовим напредоваће превара у његовој руци, и подигнуће се у срцу свом, и у миру ће погубити многе, и устаће на Кнеза над кнезовима, али ће се потрти без руке. 027 DAN 008 026 А речена утвара о дану и ноћи истина је; зато ти запечати утвару, јер је за много времена. 027 DAN 008 027 Тада ја Данило занемогох, и боловах неко време; после устах и врших послове цареве; и чудих се утвари, али нико не дозна. 027 DAN 009 001 Прве године Дарија, сина Асвировог од племена мидског, који се зацари над царством халдејским, 027 DAN 009 002 Прве године његовог царовања ја Данило разумех из књига број година, које беше рекао Господ Јеремији пророку да ће се навршити развалинама јерусалимским, седамдесет година. 027 DAN 009 003 И окретох лице своје ка Господу Богу тражећи Га молитвом и молбама с постом и с кострети и пепелом. 027 DAN 009 004 И помолих се Господу Богу свом и исповедајући се рекох: О Господе, Боже велики и страшни, који држиш завет и милост онима који Те љубе и држе заповести Твоје; 027 DAN 009 005 Згрешисмо и зло чинисмо и бисмо безбожни, и одметнусмо се и одступисмо од заповести Твојих и од закона Твојих. 027 DAN 009 006 И не слушасмо слуга Твојих пророка, који говораху у Твоје име царевима нашим, кнезовима нашим и очевима нашим и свему народу земаљском. 027 DAN 009 007 У Тебе је, Господе, правда, а у нас срам на лицу, како је данас, у Јудејаца и у Јерусалимљана и у свих Израиљаца, који су близу и који су далеко по свим земљама куда си их разагнао за грехе њихове, којима Ти грешише. 027 DAN 009 008 Господе, у нас је срам на лицу, у царева наших, у кнезова наших и у отаца наших, јер Ти згрешисмо. 027 DAN 009 009 У Господа је Бога нашег милост и праштање, јер се одметнусмо од Њега, 027 DAN 009 010 И не слушасмо глас Господа Бога свог да ходимо по законима Његовим, које нам је дао преко слуга својих пророка. 027 DAN 009 011 И сав Израиљ преступи закон Твој, и одступи да не слуша глас Твој; зато се изли на нас проклетство и заклетва написана у закону Мојсија, слуге Божијег, јер Му згрешисмо. 027 DAN 009 012 И Он потврди речи своје које је говорио за нас и за судије наше, које су нам судиле, пустивши на нас зло велико, да тако не би под свим небом како би у Јерусалиму. 027 DAN 009 013 Како је писано у закону Мојсијевом, све то зло дође на нас, и опет се не молисмо Господу Богу свом да бисмо се вратили од безакоња свог и пазили на истину Твоју. 027 DAN 009 014 И Господ наста око зла и наведе га на нас; јер је праведан Господ Бог наш у свим делима својим која чини, јер не слушасмо глас Његов. 027 DAN 009 015 Али сада, Господе Боже наш, који си извео народ свој из земље мисирске руком крепком, и стекао си себи име, како је данас, згрешисмо, безбожни бисмо. 027 DAN 009 016 Господе, по свој правди Твојој нека се одврати гнев Твој и јарост Твоја од града Твог Јерусалима, свете горе Твоје; јер са греха наших и с безакоња отаца наших Јерусалим и Твој народ поста руг у свих који су око нас. 027 DAN 009 017 Сада дакле послушај, Боже наш, молитву слуге свог и молбе његове, и обасјај лицем својим опустелу светињу своју, Господа ради. 027 DAN 009 018 Боже мој, пригни ухо своје, и чуј; отвори очи своје, и види пустош нашу и град, на који је призвано име Твоје, јер не ради своје правде него ради милости Твоје падамо пред Тобом молећи се. 027 DAN 009 019 Господе услиши, Господе опрости, Господе пази и учини, не часи себе ради Боже мој, јер је Твоје име призвано на овај град и на Твој народ. 027 DAN 009 020 А док ја још говорах и мољах се и исповедах грех свој и грех народа свог Израиља, и падах молећи се пред Господом Богом својим за свету гору Бога свог, 027 DAN 009 021 Док још говорах молећи се, онај човек Гаврило, ког видех пре у утвари, долете брзо и дотаче ме се о вечерњој жртви. 027 DAN 009 022 И научи ме и говори са мном и рече: Данило, сада изиђох да те уразумим. 027 DAN 009 023 У почетку молитве твоје изиђе реч, и ја дођох да ти кажем, јер си мио; зато слушај реч, и разуми утвару. 027 DAN 009 024 Седамдесет је недеља одређено твом народу и твом граду светом да се сврши преступ и да нестане греха и да се очисти безакоње и да се доведе вечна правда, и да се запечати утвара и пророштво, и да се помаже Свети над светима. 027 DAN 009 025 Зато знај и разуми: Откада изиђе реч да се Јерусалим опет сазида до помазаника војводе биће седам недеља, и шездесет и две недеље да се опет пограде улице и зидови, и то у тешко време. 027 DAN 009 026 А после те шездесет и две недеље погубљен ће бити помазаник и ништа му неће остати; народ ће војводин доћи и разорити град и светињу; и крај ће му бити с потопом, и одређено ће пустошење бити до свршетка рата. 027 DAN 009 027 И утврдиће завет с многима за недељу дана, а у половину недеље укинуће жртву и принос; и крилима мрским, која пустоше, до свршетка одређеног излиће се на пустош. 027 DAN 010 001 Треће године Кира, цара персијског, објави се реч Данилу, који се зваше Валтасар; и реч беше истинита и о великим стварима; и разабра реч и разуме утвару. 027 DAN 010 002 У то време ја Данило бејах у жалости три недеље дана. 027 DAN 010 003 Јела угодна не једох, ни месо ни вино не уђе у моја уста, нити се намазах уљем док се не навршише три недеље дана. 027 DAN 010 004 А двадесет четвртог дана првог месеца бејах на брегу велике реке Хидекела. 027 DAN 010 005 И подигох очи своје и видех, а то један човек обучен у платно, и појас беше око њега од чистог злата из Уфаза; 027 DAN 010 006 А тело му беше као хрисолит, и лице му као муња, а очи му као лучеви запаљени, а руке и ноге као бронза углађена, а глас од речи његових као глас многог људства. 027 DAN 010 007 И ја Данило сам видех утвару, а људи што беху са мном не видеше је, али их попаде страх велик, те побегоше и сакрише се. 027 DAN 010 008 И остах сам и видех ту велику утвару, и не оста снаге у мени, и лепота ми се нагрди, и не имах снаге. 027 DAN 010 009 И чух глас од речи његових, и кад чух глас од речи његових, изван себе падох ничице лицем на земљу. 027 DAN 010 010 И гле, рука ме се дотаче и подиже ме на колена моја и на дланове моје. 027 DAN 010 011 И рече ми: Данило, мили човече! Слушај речи које ћу ти казати, и стани право, јер сам сада послан к теби. И кад ми рече ту реч, устах дрхћући. 027 DAN 010 012 И рече ми: Не бој се, Данило, јер првог дана кад си управио срце своје да разумеваш и да мучиш себе пред Богом својим, услишене бише речи твоје, и ја дођох твојих речи ради. 027 DAN 010 013 Али кнез царства персијског стаја ми насупрот двадесет и један дан; али, гле, Михаило један од првих кнезова дође ми у помоћ; тако ја остах онде код царева персијских. 027 DAN 010 014 И дођох да ти кажем шта ће бити твом народу после; јер ће још бити утвара за те дане. 027 DAN 010 015 И кад ми говораше тако, оборих очи своје на земљу и занемех. 027 DAN 010 016 И гле, као човек дотаче се усана мојих, и отворих уста своја, и проговорих и рекох оном који стајаше према мени: Господару мој, од ове утваре навалише моји болови на мене и нема снаге у мени. 027 DAN 010 017 А како може слуга мог господара говорити с господарем мојим? Јер од овог часа у мени неста снаге и ни дихање не оста у мени. 027 DAN 010 018 Тада онај што беше као човек опет ме се дотаче и охрабри ме. 027 DAN 010 019 И рече: Не бој се, мили човече; мир да ти је! Охрабри се, охрабри се. И докле ми говораше, охрабрих се и рекох: Нека говори господар мој, јер си ме охрабрио. 027 DAN 010 020 А он рече: Знаш ли зашто сам дошао к теби? А сада ћу се вратити да војујем на кнеза персијског; потом ћу отићи, и гле, доћи ће кнез грчки. 027 DAN 010 021 Али ћу ти казати шта је написано у књизи истинитој. Нема никога да јуначки ради са мном у том осим Михаила, кнеза вашег. 027 DAN 011 001 И ја прве године Дарија Мидијанина стадох да Му помогнем, и да Га поткрепим. 027 DAN 011 002 А сада ћу ти казати истину. Ево, још ће три цара настати у Персији; и четврти ће бити богатији од свих, и кад се укрепи богатством својим, све ће подигнути на грчко царство. 027 DAN 011 003 Потом ће настати силан цар, и владаће великом државом и радиће шта хоће. 027 DAN 011 004 А како нестане, расуће се царство његово и разделиће се у четири ветра небеска, не међу натражје његово нити с влашћу с којом је он владао, јер ће се царство његово укинути и допасти другима, а не њима. 027 DAN 011 005 И цар јужни осилиће, и један од кнезова његових, и биће силнији од њега, и владаће, и држава ће његова бити велика. 027 DAN 011 006 И после неколико година они ће се опријатељити, и кћи јужног цара доћи ће к цару северном да учини погодбу; али она неће сачувати силе мишици, нити ће се он одржати мишицом својом, него ће бити предана и она и они који је доведу и син њен и онај који јој буде помагао у то време. 027 DAN 011 007 Потом ће од изданка из корена њеног настати један на место његово, који ће доћи с војском својом и ударити на градове цара северног, и биће их и освојиће их. 027 DAN 011 008 И богове ће њихове и кнезове њихове са закладама њиховим драгоценим златним и сребрним однети у ропство у Мисир, и остаће неколико година јачи од цара северног. 027 DAN 011 009 И тако ће цар јужни доћи у своје царство, и вратиће се у своју земљу. 027 DAN 011 010 Али ће синови његови заратити, и скупиће велику војску; и један ће доћи изненада, и поплавити и проћи; и вративши се ратоваће до града његовог. 027 DAN 011 011 Тада ће се разљутити цар јужни, и изаћи ће и ратоваће с њим, с царем северним, и подигнуће велику војску, те ће му бити дата у руке војска. 027 DAN 011 012 И кад разбије војску, понеће се срце његово, и побиће хиљаде, али се неће укрепити. 027 DAN 011 013 Јер ће цар северни опет дигнути војску већу од прве; и после неколико година доћи ће с великом војском и с великим благом. 027 DAN 011 014 И у то ће време многи устати на цара јужног; и зликовци од твог народа подигнуће се да се потврди утвара, и попадаће. 027 DAN 011 015 И доћи ће цар северни, и начиниће опкопе, и узеће тврде градове, и мишице јужног цара неће одолети ни изабрани народ његов, нити ће бити силе да се опре. 027 DAN 011 016 И онај дошав на њ чиниће шта хоће, и неће бити никога да му се опре; и зауставиће се у красној земљи, коју ће потрти својом руком. 027 DAN 011 017 Потом ће окренути да дође са силом свега царства свог, али ће се погодити с њим, и даће му кћер за жену да би га упропастио, али се она неће држати, нити ће бити с њим. 027 DAN 011 018 Потом ће се окренути на острва, и освојиће многа; али ће један војвода прекинути срамоту коју чини, и обориће на њ срамоту његову. 027 DAN 011 019 Потом ће се окренути ка градовима своје земље, и спотакнуће се и пашће, и неће се више наћи. 027 DAN 011 020 И на његово ће место настати који ће послати настојника у слави царској; али ће за мало дана погинути без гнева и без боја. 027 DAN 011 021 А на његово ће место доћи незнатан човек, коме није намењена част царска; али ће доћи мирно и освојиће царство ласкањем. 027 DAN 011 022 И мишице које плаве он ће поплавити и поломити, па и кнеза с којим је учинио веру. 027 DAN 011 023 Јер удруживши се с њим учиниће превару, и дошавши надвладаће с мало народа. 027 DAN 011 024 И доћи ће мирно у родна места у земљи, и учиниће шта ни очеви његови ни очеви отаца његових не учинише, разделиће им плен и грабеж и благо, и смишљаће мисли на градове, за неко време. 027 DAN 011 025 Потом ће подигнути силу своју и срце своје на цара јужног с великом војском; и цар ће јужни доћи у бој с великом и врло силном војском; али неће одолети, јер ће му се чинити невера. 027 DAN 011 026 И који једу хлеб његов сатрће га; војска ће његова поплавити, и многи ће пасти побијени. 027 DAN 011 027 И срце ће обојице царева радити о злу, и за једним ће столом лагати; али се неће извршити; јер ће крај још бити у одређено време. 027 DAN 011 028 И тако ће се вратити у своју земљу с великим благом; и срце ће се његово обратити на свети завет, и кад изврши, вратиће се у своју земљу. 027 DAN 011 029 У одређено ће време опет доћи на југ; али други пут неће бити као први пут. 027 DAN 011 030 Јер ће доћи на њ лађе китејске, и он ће се ојадити, те ће се вратити; и разљутиће се на свети завет, и извршиће; и вративши се сложиће се с онима који остављају свети завет. 027 DAN 011 031 И војска ће стајати уза њ, и оскврниће светињу у граду, и укинути жртву свагдашњу и поставиће гнусобу пустошну. 027 DAN 011 032 И који су безбожни према завету, он ће их ласкањем отпадити; али народ који познаје Бога свог охрабриће се и извршиће. 027 DAN 011 033 И разумни у народу научиће многе, и падаће од мача и огња, ропства и грабежа много времена. 027 DAN 011 034 Али падајући добиће малу помоћ; и многи ће пристати с њима дволичећи. 027 DAN 011 035 И од разумних ће пасти неки да би се окушали и очистили и убелили до рока, јер ће још бити рок. 027 DAN 011 036 И тај ће цар чинити шта хоће, и подигнуће се и узвисиће се изнад сваког бога, и чудно ће говорити на Бога над боговима, и биће срећан докле се не сврши гнев, јер ће се извршити шта је одређено. 027 DAN 011 037 Неће марити ни за богове својих отаца ни за љубав женску, нити ће за ког бога марити, него ће се узвишавати нада све. 027 DAN 011 038 И на место Бога Најсилнијег славиће бога ког оци његови не знаше, славиће златом и сребром и драгим камењем и закладама. 027 DAN 011 039 И учиниће да градови Бога Најсилнијег буду бога туђег; које позна умножиће им славу и учиниће их господарима над многима и разделиће земљу место плате. 027 DAN 011 040 А у последње време јужни ће се цар побити с њим; и цар ће северни ударити на њ као вихор с колима и коњицима и с многим лађама, и ушавши у земље поплавиће и проћи. 027 DAN 011 041 И доћи ће у красну земљу, и многи ће пропасти, а ови ће се избавити од његових руку: едомска, моавска и главни део синова Амонових. 027 DAN 011 042 И посегнуће руком својом на земље, и земља мисирска неће умакнути. 027 DAN 011 043 И освојиће благо у злату и у сребру и све закладе мисирске; и Ливијани и Етиопљани ићи ће за њим. 027 DAN 011 044 Али ће га гласови са истока и са севера смести, те ће изаћи са великим гневом да погуби и затре многе. 027 DAN 011 045 И разапеће шаторе двора свог међу морима на красној светој гори; и кад дође к свом крају, нико му неће помоћи. 027 DAN 012 001 А у то ће се време подигнути Михаило, велики кнез, који брани твој народ; и биће жалосно време, каквог није било откако је народа до тада; и у то ће се време избавити твој народ, сваки који се нађе записан у књизи. 027 DAN 012 002 И много оних који спавају у праху земаљском пробудиће се, једни на живот вечни, а други на срамоту и прекор вечни. 027 DAN 012 003 И разумни ће се сјати као светлост небеска, и који многе приведоше к правди, као звезде вазда и довека. 027 DAN 012 004 А ти Данило затвори ове речи и запечати ову књигу до последњег времена; многи ће претраживати, и знање ће се умножити. 027 DAN 012 005 Тада погледах ја, Данило, и гле, стајаху друга двојица, један с ове стране на брегу реке, а други с оне стране на брегу реке. 027 DAN 012 006 И један рече човеку обученом у платно, који стајаше над водом у реци: Кад ће бити крај тим чудесима? 027 DAN 012 007 И чух човека обученог у платно, који стајаше над водом у реци, и подиже десницу своју и левицу своју к небу, и закле се Оним који живи увек да ће се све ово испунити по времену, по временима и по по времена, и кад се сврши расап силе светог народа. 027 DAN 012 008 И ја чух али не разумех; и рекох: Господару мој, какав ће бити крај томе? 027 DAN 012 009 А Он рече: Иди Данило, јер су затворене и запечаћене ове речи до последњег времена. 027 DAN 012 010 Многи ће се очистити, убелити и окушати; а безбожници ће радити безбожно, нити ће који безбожник разумети, али ће разумни разумети. 027 DAN 012 011 А од времена кад се укине жртва ваздашња и постави гнусоба пустошна, биће хиљаду и двеста и деведесет дана. 027 DAN 012 012 Благо ономе који претрпи и дочека хиљаду и три стотине и тридесет и пет дана. 027 DAN 012 013 А ти иди ка свом крају; и почиваћеш и остаћеш на делу свом до свршетка својих дана. # # BOOK 028 HOS Hosea Књига пророка Осије 028 HOS 001 001 Реч Господња која дође Осији сину Веиријевом за времена Озије, Јоатама, Ахаза и Језекије царева Јудиних и за времена Јеровоама сина Јоасовог цара Израиљевог. 028 HOS 001 002 Кад Господ поче говорити Осији, рече Господ Осији: Иди, ожени се курвом, и роди копилад, јер се земља прокурва одступивши од Господа. 028 HOS 001 003 И отиде, и узе Гомеру, кћер дивлаимску, која затрудне и роди му сина. 028 HOS 001 004 Тада му рече Господ: Надени му име Језраел; јер још мало, па ћу походити крв језраелску на дому Јујевом и укинућу царство дома Израиљевог. 028 HOS 001 005 И у то ћу време сломити лук Израиљев у долини језраелској. 028 HOS 001 006 И она опет затрудне и роди кћер; и Господ му рече: Надени јој име Лорухама: јер се више нећу смиловати на дом Израиљев, него ћу их укинути сасвим. 028 HOS 001 007 А на дом Јудин смиловаћу се, и избавићу их Господом Богом њиховим, а нећу их избавити луком ни мачем ни ратом ни коњима ни коњицима. 028 HOS 001 008 Потом одбивши од сисе Лорухаму опет затрудне и роди сина. 028 HOS 001 009 И рече Господ: Надени му име Лоамија; јер ви нисте мој народ, нити ћу ја бити ваш. 028 HOS 001 010 Али ће ипак број синова Израиљевих бити као песак морски, који се не може измерити ни избројати; и место да им се рече: Нисте мој народ, рећи ће им се: Синови Бога Живога. 028 HOS 001 011 И сабраће се синови Јудини и синови Израиљеви у једно, и поставиће себи једног поглавара и отићи ће из земље, јер ће бити велик дан језраелски. 028 HOS 002 001 Реците браћи својој: Народе мој; и сестрама својим: Помилована. 028 HOS 002 002 Прите се с матером својом, прите се, јер ми није жена, нити сам јој ја муж; нека одбаци курварства своја од лица свог, и прељубе своје од дојака својих, 028 HOS 002 003 Да је не бих свукао голу и учинио је каква је била онај дан кад се родила, и да је не бих поставио да буде као пустиња и обратио је да буде као земља сасушена, и уморио је жеђу. 028 HOS 002 004 И нећу се смиловати на децу њену, јер су копилад. 028 HOS 002 005 Јер се мати њихова курва, срамоти се родитељка њихова; јер говори: Ићи ћу за милосницима својим који ми дају хлеб мој и воду моју, вуну моју и лан мој, уље моје и пиће моје. 028 HOS 002 006 Зато ево ја ћу јој заградити пут трњем и зазидаћу зидом да не нађе стаза својих. 028 HOS 002 007 И трчаће за својим милосницима, али их неће стигнути; и тражиће их, али их неће наћи; па ће рећи: Идем да се вратим к првом мужу свом, јер ми беше боље онда него сада. 028 HOS 002 008 Јер она не зна да сам јој ја давао жито и вино и уље, и умножавао јој сребро и злато, од ког начинише Вала. 028 HOS 002 009 Зато ћу узети натраг жито своје, кад буде време, и вино своје, кад буде време, и узећу вуну своју и лан свој, којим би покривала голотињу своју. 028 HOS 002 010 И открићу ругобу њену пред милосницима њеним, и нико је неће избавити из моје руке. 028 HOS 002 011 И укинућу сваку радост њену, светковине њене, младине њене и суботе њене и све празнике њене. 028 HOS 002 012 И потрћу чокоте њене и смокве, за које говори: Плата су ми, што ми дадоше милосници моји; и обратићу их у шуму да их једе зверје пољско. 028 HOS 002 013 И походићу на њој дане валимске, у које им је кадила и китила се обоцима и гривнама, и ишла за својим милосницима, и мене заборавила, говори Господ. 028 HOS 002 014 Али ево, ја ћу је примамити и одвешћу је у пустињу, и говорићу с њом лепо. 028 HOS 002 015 И даћу јој винограде њене од тог места, и долину Ахор за врата надању, и онде ће певати као за младости своје и као кад је ишла из Мисира. 028 HOS 002 016 И тада ћеш ме, говори Господ, звати: Мужу мој; а нећеш ме више звати: Вале мој. 028 HOS 002 017 Јер ћу уклонити из уста њених имена Валова; и неће им се више помињати имена. 028 HOS 002 018 И тада ћу им учинити завет са зверјем пољским и са птицама небеским и с бубинама земаљским; и поломићу лук и мач и рат да их нестане у земљи, и учинићу да леже без страха. 028 HOS 002 019 И заручићу те себи довека, заручићу те себи правдом и судом и милошћу и милосрђем. 028 HOS 002 020 И заручићу те себи вером, и познаћеш Господа. 028 HOS 002 021 И тада ћу се одазвати, говори Господ, одазваћу се небесима, а она ће се одазвати земљи. 028 HOS 002 022 А земља ће се одазвати житу и вину и уљу, а то ће се одазвати Језраелу. 028 HOS 002 023 И посејаћу је себи на земљи, и смиловаћу се на Лорухаму, и рећи ћу Лоамији: Ти си мој народ, и он ће рећи: Боже мој! 028 HOS 003 001 Потом рече ми Господ: Иди опет, љуби жену коју љуби љубавник а она чини прељубу, као што Господ љуби синове Израиљеве а они гледају за туђим боговима и љубе жбанове винске 028 HOS 003 002 И купих је за петнаест сикала сребра и гомор и по јечма. 028 HOS 003 003 И рекох јој: Седи код мене дуго времена, и не курвај се, и не буди другог; тако ћу и ја бити твој. 028 HOS 003 004 Јер ће дуго времена синови Израиљеви седети без цара и без кнеза и без жртве и без ступа и без оплећка и ликова. 028 HOS 003 005 После ће се обратити и тражиће Господа Бога свог и Давида цара свог, и у страху ће приступити ка Господу и благости Његовој у последња времена. 028 HOS 004 001 Чујте реч Господњу, синови Израиљеви, јер Господ има парбу са становницима земаљским; јер нема истине ни милости ни знања за Бога у земљи; 028 HOS 004 002 Заклињу се криво и лажу и убијају и краду и чине прељубу, застранише, и једна крв стиже другу. 028 HOS 004 003 Зато ће тужити земља, и шта год живи на њој пренемоћи ће, и звери пољске и птице небеске; и рибе ће морске помрети. 028 HOS 004 004 Али нико да се не препире ни да кога кори, јер је народ твој као они који се препиру са свештеником. 028 HOS 004 005 Зато ћеш пасти дању, и с тобом ће пророк пасти ноћу, и погубићу матер твоју. 028 HOS 004 006 Изгибе мој народ, јер је без знања; кад си ти одбацио знање, и ја ћу тебе одбацити да ми не вршиш службе свештеничке; кад си заборавио Бога свог, и ја ћу заборавити синове твоје. 028 HOS 004 007 Што се више множише, то ми више грешише; славу њихову претворићу у срамоту. 028 HOS 004 008 Од греха народа мог хране се, и лакоме се на безакоње њихово. 028 HOS 004 009 Зато ће бити свештенику као народу; походићу га за путеве његове и платићу му за дела његова. 028 HOS 004 010 И они ће јести, а неће се наситити; курваће се, а неће се множити; јер престаше служити Господу. 028 HOS 004 011 Курварство и вино и маст одузима срце. 028 HOS 004 012 Народ мој пита дрво своје, и палица му његова одговара; јер дух курварски заводи их да се курвају одступивши од Бога свог. 028 HOS 004 013 Наврх гора приносе жртве, и на хумовима каде под храстовима, тополама и брестовима, јер им је сен добар; зато се курвају кћери ваше и снахе ваше чине прељубу. 028 HOS 004 014 Нећу карати кћери ваших кад се курвају, ни снаха ваших кад чине прељубу; јер се они одвајају с курвама и приносе жртве с неваљалим женама; и народ неразумни пропашће. 028 HOS 004 015 Ако се ти курваш, Израиљу, нека не греши Јуда; и не идите у Галгал нити идите у Вет-авен, и не куните се: Тако да је жив Господ. 028 HOS 004 016 Јер је Израиљ упоран као упорна јуница; сада ће их пасти Господ као јагње на пространом месту. 028 HOS 004 017 Јефрем се удружио с лажним боговима; остави га. 028 HOS 004 018 Пиће се њихово преврну, једнако се курвају; мило им је: дајте. Браничи су његови срамота. 028 HOS 004 019 Ветар ће их стегнути крилима својим, и они ће се посрамити од жртава својих. 028 HOS 005 001 Чујте, свештеници, и пази, доме Израиљев, и слушај, доме царев, јер је вама суд, јер сте замка у Миспи и мрежа разапета на Тавору. 028 HOS 005 002 Из потаје клаше оне који залазе; али ћу их ја покарати све. 028 HOS 005 003 Ја познајем Јефрема и Израиљ није сакривен од мене; јер се сада курваш, Јефреме, Израиљ се оскврни. 028 HOS 005 004 Не управљају дела својих да се врате к Богу свом; јер је дух курварски у њима и не знају Господа. 028 HOS 005 005 И поноситост Израиљева сведочи му у очи; зато ће Израиљ и Јефрем пасти за безакоње своје, пашће и Јуда с њима. 028 HOS 005 006 Ићи ће с овцама својим и с говедима својим да траже Господа, али Га неће наћи; уклонио се је од њих. 028 HOS 005 007 Изневерише Господа, јер изродише туђе синове; зато ће их прождрети месец дана с достојањем њиховим. 028 HOS 005 008 Трубите у рог у Гаваји, у трубу у Рами; вичите у Вет-авену: за тобом, Венијамине! 028 HOS 005 009 Јефрем ће опустети у дан кара; објавих међу племенима Израиљевим шта ће зацело бити. 028 HOS 005 010 Кнезови су Јудини као они који премештају међу; излићу на њих као воду јарост своју. 028 HOS 005 011 Јефрему се чини насиље, сатрвен је судом, јер од своје воље отиде за заповешћу. 028 HOS 005 012 Зато ћу ја бити Јефрему као мољац и као црв дому Јудином. 028 HOS 005 013 И Јефрем виде болест своју и Јуда своју рану, и отиде Јефрем к Асирцу, и Јуда посла к цару који би га бранио; али вас он не може исцелити нити ће вас опростити ране ваше. 028 HOS 005 014 Јер ћу ја бити као лав Јефрему, као лавић дому Јудином; ја, ја ћу зграбити, и отићи ћу, однећу и нико неће избавити. 028 HOS 005 015 Отићи ћу и вратићу се на своје место докле не признају своју кривицу и потраже лице моје; кад буду у невољи тражиће ме. 028 HOS 006 001 Ходите да се вратимо ка Господу; јер Он раздре, и исцелиће нас, рани, и завиће нас. 028 HOS 006 002 Повратиће нам живот до два дана, трећи дан подигнуће нас, и живећемо пред Њим. 028 HOS 006 003 Тада ћемо познати Господа и све ћемо Га више познавати; јер Му је излазак уређен као зора, и доћи ће нам као дажд, као позни дажд који натапа земљу. 028 HOS 006 004 Шта да ти учиним, Јефреме? Шта да ти учиним, Јуда? Јер је доброта ваша као облак јутарњи и као роса која у зору падне, па је нестане. 028 HOS 006 005 Зато их секох преко пророка и убијах речима уста својих, и светлост судова твојих изиђе. 028 HOS 006 006 Јер је мени милост мила а не жртва, и познавање Бога већма него жртва паљеница. 028 HOS 006 007 Али они преступише завет као Адам; ту ме изневерише. 028 HOS 006 008 Галад је град оних који чине безакоње, по њему су крвави трагови. 028 HOS 006 009 А дружина је свештеничка као чета која дочекује људе, убијају на путу у Сихем, чине грдило. 028 HOS 006 010 У дому Израиљевом видим страхоту; онде је курвање Јефремово, Израиљ се оскврни. 028 HOS 006 011 И теби је, Јуда, приправљена жетва, кад вратим робље народа свог. 028 HOS 007 001 Кад лечим Израиља, тада се показује безакоње Јефремово и злоћа самаријска; јер чине лаж, и лупеж улази, и напољу удара чета. 028 HOS 007 002 И не говоре у срцу свом да ја памтим свако безакоње њихово; сада стоје око њих дела њихова, преда мном су. 028 HOS 007 003 Неваљалством својим веселе цара и лажима својим кнезове. 028 HOS 007 004 Сви чине прељубу; као пећ су коју ужари хлебар, који престане стражити кад замеси тесто па докле ускисне. 028 HOS 007 005 На дан цара нашег разболеше се кнезови од меха вина, и он пружи руку своју подсмевачима. 028 HOS 007 006 Јер на заседе своје управљају срце своје, које је као пећ; хлебар њихов спава целу ноћ, ујутру гори као пламен огњени. 028 HOS 007 007 Сви су као пећ угрејани и прождиру своје судије; сви цареви њихови падају, ниједан између њих не виче к мени. 028 HOS 007 008 Јефрем се помешао с народима; Јефрем је погача непреврнута. 028 HOS 007 009 Иностранци једу му силу, а он не зна; седе косе попадају га, а он не зна. 028 HOS 007 010 И поноситост Израиљева сведочи му у очи, али се не враћају ка Господу Богу свом нити Га траже уза све то. 028 HOS 007 011 И Јефрем је као голуб, луд, безуман; зову Мисир, иду у Асирску. 028 HOS 007 012 Кад отиду, разапећу на њих мрежу своју, као птице небеске свући ћу их, караћу их како је казивано у збору њиховом. 028 HOS 007 013 Тешко њима, јер зађоше од мене; погибао ће им бити, јер ме изневерише; ја их искупих, а они говорише на ме лаж. 028 HOS 007 014 Нити ме призиваше из срца свог, него ридаше на одрима својим; жита и вина ради скупљајући се одступају од мене. 028 HOS 007 015 Кад их карах, укрепих им мишице; али они мислише зло на ме. 028 HOS 007 016 Враћају се, али не ка Вишњем, посташе као лук лажљив; кнезови ће њихови попадати од мача с обести језика свог; то ће им бити подсмех у земљи мисирској. 028 HOS 008 001 Трубу на уста, и реци: Као орао иде на дом Господњи; јер преступише завет мој и отпадише се од закона мог. 028 HOS 008 002 Израиљ ће викати ка мени; Боже мој; познајемо Те. 028 HOS 008 003 Израиљ је оставио добро; непријатељ ће га гонити. 028 HOS 008 004 Постављају цареве, али не од мене; подижу кнезове, за које ја не знам; од сребра свог и од злата свог граде себи ликове, да се истребе. 028 HOS 008 005 Оставило те је теле твоје, Самаријо; јарост се моја распалила на њих; докле се неће моћи очистити? 028 HOS 008 006 Јер је и оно од Израиља, начинио га је уметник, и није Бог; теле ће самаријско отићи у комаде. 028 HOS 008 007 Јер сеју ветар, па ће жети олују; стабљике неће имати, клица неће дати брашно, да би и дала, прождреће га туђинци. 028 HOS 008 008 Прождреће се Израиљ, биће међу народима као суд на коме нема милине. 028 HOS 008 009 Јер отидоше к Асирцу, дивљем магарцу, који је сам за се; Јефрем наима љубавнике. 028 HOS 008 010 А што наимаше међу народима, ја ћу их сабрати; а већ и окусише мало ради бремена Цара над кнезовима. 028 HOS 008 011 Што умножи Јефрем олтаре да греши, биће му олтари на грех. 028 HOS 008 012 Написах му велике ствари у закону свом; али му се чине као нешто туђе. 028 HOS 008 013 За жртве, које ми приносе, приносе месо, и једу га; Господ их не прима; сада ће се опоменути безакоња њихова и походиће грехе њихове; они ће се вратити у Мисир. 028 HOS 008 014 Израиљ заборави Творца свог, и сагради дворове, и Јуда умножи тврде градове; али ћу пустити огањ у градове овом, и спалиће дворове оном. 028 HOS 009 001 Не радуј се, Израиљу, веселећи се као народи, што се курваш одступивши од Бога свог, милујеш плату курварску по свим гумнима житним. 028 HOS 009 002 Гумно и каца неће их хранити, и маст ће их преварити. 028 HOS 009 003 Они неће наставати у земљи Господњој; него ће се вратити Јефрем у Мисир, и они ће јести нечистоту у асирској. 028 HOS 009 004 Неће приносити Господу вина, нити ће Му бити угодне жртве њихове, него ће им бити као хлеб оних који туже, ко га год једе оскврниће се, јер им је хлеб за жртве њихове, неће ући у дом Господњи. 028 HOS 009 005 Шта ћете чинити на дан светковине и на дан празника Господњег? 028 HOS 009 006 Јер гле, отићи ће пустошења ради; Мисир ће их прибрати, Мемфис ће их погрепсти; закладе њихове од сребра наследиће коприва, трње ће им бити у шаторима. 028 HOS 009 007 Дођоше дани похођењу, дођоше дани плаћању; познаће Израиљ; пророци су луди, безумни су у којима је дух, за мноштво безакоња твог и велику мржњу. 028 HOS 009 008 Стражар је Јефремов с Богом мојим, пророк је замка птичарска по свим путевима његовим, мржња је у дому Бога његовог. 028 HOS 009 009 Дубоко су се покварили као у време гавајско; опоменуће се безакоња њихова, и походиће грехе њихове. 028 HOS 009 010 Нађох Израиља као грожђе у пустињи; видех оце ваше као прве смокве на дрвету у почетку његовом; они отидоше к Велфегору, и одвојише се за срамотом, и посташе гадни како им беше мило. 028 HOS 009 011 Јефремова ће слава одлетети као птица од рођења и од утробе и од зачетка. 028 HOS 009 012 Ако ли и отхрани синове своје, ја ћу их учинити да буду без деце, да не остане ниједан; и тешко њима кад одступим од њих. 028 HOS 009 013 Јефрем, кад га гледах, беше као Тир, посађен на љупком месту; али ће Јефрем извести крвнику синове своје. 028 HOS 009 014 Подај им, Господе; шта ћеш им дати? Подај им утробу пометљиву и дојке усахле. 028 HOS 009 015 Сва је злоћа њихова у Галгалу; зато онде мрзим на њих; за злоћу дела њихових изгнаћу их из дома свог; нећу их више љубити: сви су кнезови њихови одметници. 028 HOS 009 016 Ударен би Јефрем; корен им посахну, неће родити рода; ако и роде, убићу мили пород утробе њихове. 028 HOS 009 017 Одбациће их Бог мој, јер Га не слушају, и скитаће се по народима. 028 HOS 010 001 Израиљ је празна лоза винова, оставља род за се; што више рода има, то више умножава олтаре; што му је боља земља, то више кити ликове. 028 HOS 010 002 Срце им је раздељено, зато су криви; Он ће оборити олтаре њихове, поломиће ликове њихове. 028 HOS 010 003 Јер сада говоре: Немамо цара; не бојимо се Господа; и шта би нам учинио цар? 028 HOS 010 004 Говоре речи кунући се лажно кад уговарају веру, и суд као отров расте у браздама на њиви мојој. 028 HOS 010 005 За јунице вет-авенске уплашиће се становници самаријски; јер ће за њима жалити народ њихов, и свештеници њихови, који им се радоваху, јер ће слава њихова отићи од њих. 028 HOS 010 006 И он ће сам бити одведен у Асирску на дар цару браничу; Јефрема ће попасти стид, и Израиљ ће се осрамотити намером својом. 028 HOS 010 007 Цара ће самаријског нестати као пене поврх воде. 028 HOS 010 008 И обориће се висине авенске, грех Израиљев; трње ће и чкаљ расти по олтарима њиховим, и говориће горама: Покријте нас, и хумовима: Падните на нас. 028 HOS 010 009 Од времена гавајског грешио си, Израиљу; онде осташе, не стиже их у Гаваји рат на безаконике. 028 HOS 010 010 По својој ћу их вољи покарати, и народи ће се скупити на њих да их заробе за двојако безакоње њихово. 028 HOS 010 011 Јефрем је јуница научена, која радо врше; али ћу јој доћи на лепи врат; упрегнућу Јефрема, Јуда ће орати, Јаков ће повлачити. 028 HOS 010 012 Сејте правду, жећете милост; орите крчевину, јер је време да тражите Господа, да би дошао и подаждио вам правдом. 028 HOS 010 013 Орасте безбожност, жесте безакоње, једосте плод од лажи; јер си се поуздао у свој пут, у мноштво својих јунака. 028 HOS 010 014 Зато ће се подигнути врева међу твојим народом, и сви ће се градови твоји раскопати као што Салман раскопа Вет-Арвел кад беше рат, мајка би размрскана са синовима. 028 HOS 010 015 Тако ће вам учинити Ветиљ за велику злоћу вашу; зором ће погинути цар Израиљев. 028 HOS 011 001 Кад Израиљ беше дете, љубих га, и из Мисира дозвах сина свог. 028 HOS 011 002 Колико их зваше, толико они одлазише од њих; приносише жртве Валима, кадише ликовима. 028 HOS 011 003 Ја учих Јефрема ходити држећи га за руке, али не познаше да сам их ја лечио. 028 HOS 011 004 Вукох их узицама човечијим, ужима љубавним; и бих им као они који им скидају јарам с чељусти, и давах им храну. 028 HOS 011 005 Неће се вратити у земљу мисирску, него ће му Асирац бити цар, јер се не хтеше обратити. 028 HOS 011 006 И мач ће стајати у градовима његовим, и потрће преворнице његове и прождрети за намере њихове. 028 HOS 011 007 Народ је мој прионуо за отпад од мене; зову га ка Вишњем, али се ниједан не подиже. 028 HOS 011 008 Како да те дам, Јефреме? Да те предам, Израиљу? Како да учиним од тебе као од Адаме? Да те обратим да будеш као Севојим? Устрептало је срце моје у мени, усколебала се утроба моја од жалости. 028 HOS 011 009 Нећу извршити љутог гнева свог, нећу опет затрти Јефрема; јер сам ја Бог а не човек, Светац усред тебе; нећу доћи на град. 028 HOS 011 010 Ићи ће они за Господом; Он ће рикати као лав; кад рикне, са страхом ће дотрчати синови с мора; 028 HOS 011 011 Са страхом ће дотрчати из Мисира као птица, и као голуб из земље асирске; и населићу их у кућама њиховим, говори Господ. 028 HOS 011 012 Опколио ме је Јефрем лажју и дом Израиљев преваром; али Јуда још влада с Богом и веран је са светима. 028 HOS 012 001 Јефрем се храни ветром, и иде за устоком; сваки дан множи лаж и погибао; и хватају веру с Асирцем и носе уље у Мисир. 028 HOS 012 002 И с Јудом има Господ парбу и походиће Јакова према путевима његовим, платиће му по делима његовим. 028 HOS 012 003 У утроби ухвати за пету брата свог, и у сили својој бори се с Богом; 028 HOS 012 004 Бори се с анђелом, и надјача; плака, и моли Му се; нађе Га у Ветиљу, и онде говори с нама. 028 HOS 012 005 Али је Господ Бог над војскама, Господ му је спомен. 028 HOS 012 006 Ти дакле обрати се к Богу свом, чувај милост и правду, и уздај се вазда у Бога свог. 028 HOS 012 007 Трговац је Јефрем, у руци су му мерила лажна, мило му је да чини криво. 028 HOS 012 008 И говори Јефрем: Баш се обогатих, стекох благо, ни у коме труду мом неће ми наћи неправде која би била грех. 028 HOS 012 009 А ја сам Господ Бог твој од земље мисирске, још ћу ти дати да седиш у шаторима као о празницима. 028 HOS 012 010 И говорићу преко пророка, и умножићу утваре, и даваћу причу преко пророка. 028 HOS 012 011 Доиста је Галад безакоње, посташе сама таштина; у Галгалу приносе јунце на жртву, и олтари су им као гомиле камења по браздама на њиви мојој. 028 HOS 012 012 И Јаков побеже у земљу сирску, и Израиљ служи за жену, и за жену чува овце. 028 HOS 012 013 И пророком изведе Господ Израиља из Мисира, и пророком чува га. 028 HOS 012 014 Јефрем Га љуто разгневи; зато ће оставити на њему крв његову, и вратиће му срамоту његову Господ његов. 028 HOS 013 001 Кад Јефрем говораше, беше страх; беше се узвисио у Израиљу; али се огреши о Вала, те умре. 028 HOS 013 002 И сада једнако греше и граде себи лијући од сребра свог по разуму свом ликове, који су сви дело уметничко, а они говоре за њих: Људи који приносе жртве нека целују теоце. 028 HOS 013 003 Зато ће бити као облак јутарњи и као роса која у зору падне, па је нестане, као плева, коју односи ветар с гумна, и као дим из димњака. 028 HOS 013 004 А ја сам Господ Бог твој од земље мисирске, и Бога осим мене ниси познао, и осим мене нема ко би спасао. 028 HOS 013 005 Ја те познах у пустињи, у земљи засушеној. 028 HOS 013 006 Имајући добру пашу беху сити; али чим се наситише, понесе се срце њихово, зато ме заборавише. 028 HOS 013 007 Зато ћу им бити као лав, као рис вребаћу их на путу. 028 HOS 013 008 Срешћу их као медведица којој узму медведиће, и растргаћу им све срце њихово и изјешћу их онде као лав; зверје пољско раскинуће их. 028 HOS 013 009 Пропао си, Израиљу; али ти је помоћ у мени. 028 HOS 013 010 Где ти је цар? Где је? Нека те сачува у свим градовима твојим; где ли су судије твоје, за које си говорио: Дај ми цара и кнезове? 028 HOS 013 011 Дадох ти цара у гневу свом, и узех га у јарости својој. 028 HOS 013 012 Свезано је безакоње Јефремово, остављен је грех његов. 028 HOS 013 013 Болови као у породиље спопашће га, син је неразуман, јер не би толико времена остао у утроби. 028 HOS 013 014 Од гроба ћу их избавити, од смрти ћу их сачувати; где је, смрти, помор твој, где је, гробе, погибао твоја? Кајање ће бити сакривено од очију мојих. 028 HOS 013 015 Родан ће бити међу браћом својом; али ће доћи источни ветар, ветар Господњи, који иде од пустиње, и усахнуће му извор, и студенац ће му засушити; он ће однети благо од свих драгих заклада. 028 HOS 013 016 Самарија ће опустети, јер се одметну од Бога свог; они ће пасти од мача, деца ће се њихова размрскати и трудне жене њихове распорити. 028 HOS 014 001 Обрати се, Израиљу, ка Господу Богу свом, јер си пао свог ради безакоња. 028 HOS 014 002 Узмите са собом речи, и обратите се ка Господу; реците Му: Опрости све безакоње, и прими добро; и даћемо жртве усана својих. 028 HOS 014 003 Асирац нас не може избавити, нећемо јахати на коњима, нити ћемо више говорити делу руку својих: Боже наш; јер у Тебе налази милост сирота. 028 HOS 014 004 Исцелићу отпад њихов, љубићу их драге воље; јер ће се гнев мој одвратити од њега. 028 HOS 014 005 Бићу као роса Израиљу, процветаће као љиљан и пустиће жиле своје као дрвета ливанска. 028 HOS 014 006 Рашириће се гране његове, и лепота ће му бити као у маслине и мирис као ливански. 028 HOS 014 007 Они ће се вратити и седети под сеном његовим, рађаће као жито и цветаће као винова лоза; спомен ће му бити као вино ливанско. 028 HOS 014 008 Јефреме, шта ће ми више идоли? Ја ћу га услишити и гледати; ја ћу му бити као јела зелена; од мене је твој плод. 028 HOS 014 009 Ко је мудар, нека разуме ово; и разуман нека позна ово; јер су прави путеви Господњи, и праведници ће ходити по њима, а преступници ће пасти на њима. # # BOOK 029 JOE Joel Књига пророка Јоила 029 JOE 001 001 Реч Господња која дође Јоилу сину Фатуиловом. 029 JOE 001 002 Чујте, старци; слушајте, сви становници земаљски; је ли овако шта било за вашег времена или за времена ваших отаца? 029 JOE 001 003 Приповедајте то синовима својим, и синови ваши својим синовима, и њихови синови потоњем колену. 029 JOE 001 004 Шта оста иза гусенице изједе скакавац, и шта оста иза скакавца изједе хрушт, и шта оста иза хрушта изједе црв. 029 JOE 001 005 Отрезните се, пијанице, и плачите; и ридајте сви који пијете вино, за новим вином, јер се оте из уста ваших. 029 JOE 001 006 Јер дође на земљу моју силан народ и небројен; зуби су му као у лава и кутњаци као у лавице. 029 JOE 001 007 Потре винову лозу моју, и смокве моје покида, сасвим их огули и побаца, те им се гране беле. 029 JOE 001 008 Ридај као младица опасана кострећу за мужем младости своје. 029 JOE 001 009 Неста дара и налива из дома Господњег; туже свештеници, слуге Господње. 029 JOE 001 010 Опусте поље, тужи земља; јер је потрвено жито, усахло вино, нестало уља. 029 JOE 001 011 Стидите се ратари, ридајте виноградари, пшенице ради и јечма ради, јер пропаде жетва на њиви; 029 JOE 001 012 Лоза посахну и смоква увену; шипак и палма и јабука и сва дрвета пољска посахнуше, јер неста радости између синова људских. 029 JOE 001 013 Опашите се и плачите свештеници; ридајте који служите олтару, дођите, ноћујте у кострети, слуге Бога мог; јер се уноси у дом Бога вашег дар и налив. 029 JOE 001 014 Наредите пост, огласите празник, скупите старешине, све становнике земаљске, у дом Господа Бога свог, и вапите ка Господу: 029 JOE 001 015 Јаох дана! Јер је близу дан Господњи, и доћи ће као погибао од Свемогућег. 029 JOE 001 016 Није ли нестало хране испред очију наших, радости и весеља из дома Бога нашег? 029 JOE 001 017 Семе иструхну под грудама својим, пусте су житнице, разваљене спреме, јер посахну жито. 029 JOE 001 018 Како уздише стока! Како су се смела говеда! Јер немају паше; и овце гину. 029 JOE 001 019 К Теби, Господе, вичем, јер огањ сажеже паше у пустињи, и пламен попали сва дрвета у пољу. 029 JOE 001 020 И зверје пољско погледа за тобом, јер усахнуше потоци водени и огањ сажеже паше у пустињи. 029 JOE 002 001 Трубите у трубу на Сиону, и вичите на светој гори мојој, нека дрхћу сви становници земаљски, јер иде дан Господњи, јер је близу. 029 JOE 002 002 Дан, кад је мрак и тама, дан, када је облак и магла; како се зора разастире поврх гора, тако иде народ велик и силан, каквог није било откад је века нити ће га после кад бити од колена до колена. 029 JOE 002 003 Пред њим прождире огањ, а за њим пали пламен; земља је пред њим као врт едемски, а за њим пустиња пуста, ништа неће утећи од њега. 029 JOE 002 004 На очима су као коњи и трчаће као коњици. 029 JOE 002 005 Скакаће поврх гора топоћући као кола, праскајући као пламен огњени који сажиже стрњику, као силан народ спреман за бој. 029 JOE 002 006 Пред њим ће се препадати народи, свако ће лице поцрнети. 029 JOE 002 007 Они ће трчати као јунаци, као војници скакаће на зид, и сваки ће ићи својим путем, нити ће одступати са своје стазе. 029 JOE 002 008 И један другог неће тискати, сваки ће ићи својим путем, и на мачеве навирући неће се ранити. 029 JOE 002 009 По граду ће ходити, по зидовима ће трчати, у куће ће се пети, улазиће кроз прозоре као лупеж. 029 JOE 002 010 Пред њима ће се земља трести, небеса ће се поколебати, сунце ће и месец помркнути и звезде ће устегнути светлост своју. 029 JOE 002 011 А Господ ће пустити глас свој пред војском својом, јер ће логор Његов бити врло велик, јер ће бити силан онај који ће извршити вољу Његову; јер ће дан Господњи бити велик и врло страшан, и ко ће га поднети? 029 JOE 002 012 Зато још говори Господ: Обратите се к мени свим срцем својим и постећи и плачући и тужећи. 029 JOE 002 013 И раздерите срца своја, а не хаљине своје, и обратите се ка Господу Богу свом, јер је милостив и жалостив, спор на гнев и обилан милосрђем и каје се ода зла. 029 JOE 002 014 Ко зна, неће ли се повратити и раскајати се, и оставити иза тога благослов, дар и налив за Господа Бога вашег. 029 JOE 002 015 Трубите у трубу на Сиону, наредите пост, прогласите светковину. 029 JOE 002 016 Саберите народ, освештајте сабор, скупите старце, саберите децу и која сисају; женик нека изиђе из своје клети и невеста из ложнице своје. 029 JOE 002 017 Између трема и олтара нека плачу свештеници, слуге Господње, и нека кажу: Прости, Господе, народу свом, и не дај наследство своје под срамоту, да њим овладају народи; зашто да кажу у народима: Где им је Бог? 029 JOE 002 018 И Господ ће ревновати за земљу своју и пожалиће народ свој. 029 JOE 002 019 И Господ ће одговорити и рећи ће свом народу: Ево, ја ћу вам послати жита и вина и уља, и бићете га сити, и нећу вас више дати под срамоту међу народима. 029 JOE 002 020 Јер ћу удаљити од вас северца, и одагнати га у земљу суву и пусту, предњу чету његову у источно море, а задњу у море западно, и подигнуће се смрад његов и трулеж ће се његов подигнути, пошто учини велике ствари. 029 JOE 002 021 Не бој се, земљо, радуј се и весели се, јер ће Господ учинити велике ствари. 029 JOE 002 022 Не бојте се, звери пољске; јер ће се зеленети пасишта у пустињи и дрвета ће носити род свој, смоква ће и лоза винова давати силу своју. 029 JOE 002 023 И ви, синови сионски, радујте се и веселите се у Господу Богу свом, јер ће вам дати дажд на време, и спустиће вам дажд рани и позни на време. 029 JOE 002 024 И гумна ће се напунити жита, а каце ће се преливати вином и уљем. 029 JOE 002 025 И накнадићу вам године које изједе скакавац, хрушт и црв и гусеница, велика војска моја, коју слах на вас. 029 JOE 002 026 И јешћете изобила, и бићете сити и хвалићете име Господа Бога свог, који учини с вама чудеса, и народ мој неће се посрамити довека. 029 JOE 002 027 И познаћете да сам ја усред Израиља, и да сам ја Господ Бог ваш, и да нема другог, и народ мој неће се посрамити довека. 029 JOE 002 028 И после ћу излити дух свој на свако тело, и прорицаће синови ваши и кћери ваше, старци ће ваши сањати сне, младићи ће ваши виђати утваре. 029 JOE 002 029 И на слуге ћу и на слушкиње у оне дане излити дух свој; 029 JOE 002 030 И учинићу чудеса на небу и на земљи, крв и огањ и пушење дима. 029 JOE 002 031 Сунце ће се претворити у таму и месец у крв пре него дође велики и страшни дан Господњи. 029 JOE 002 032 И сваки који призове име Господње спашће се; јер ће на гори Сиону и у Јерусалиму бити спасење, као што је рекао Господ, и у остатку који позове Господ. 029 JOE 003 001 Јер, гле, у оне дане и у оно време, кад вратим робље Јудино и јерусалимско, 029 JOE 003 002 Сабраћу све народе, и свешћу их у долину Јосафатову, и онде ћу се судити с њима за свој народ и за наследство своје Израиља, ког расејаше међу народе и разделише земљу моју; 029 JOE 003 003 И за мој народ бацаше жреб, и даваше дете за курву, и продаваше девојку за вино, те пише. 029 JOE 003 004 И шта хоћете ви са мном, Тире и Сидоне, и сви крајеви палестински? Хоћете ли да ми платите? И хоћете ли да ми вратите? Одмах ћу вам без оклевања платити плату вашу на вашу главу. 029 JOE 003 005 Јер узесте сребро моје и злато моје, и најлепше закладе моје унесосте у своје цркве. 029 JOE 003 006 И синове Јудине и синове јерусалимске продадосте синовима грчким да бисте их отерали далеко од међе њихове. 029 JOE 003 007 Ево, ја ћу их дигнути с места куда их продадосте, и платићу вам плату вашу на вашу главу. 029 JOE 003 008 И продаћу ваше синове и ваше кћери у руке синовима Јудиним, и они ће их продати Савејцима у народ далеки, јер Господ рече. 029 JOE 003 009 Објавите ово по народима, огласите рат, подигните јунаке нека дођу и иду сви војници. 029 JOE 003 010 Раскујте раонике своје на мачеве, и српове своје на копља; ко је слаб, нека рече: Јунак сам. 029 JOE 003 011 Скупите се и ходите, сви народи унаоколо, и саберите се! Тамо сведи, Господе, јунаке своје. 029 JOE 003 012 Нека се подигну и дођу народи у долину Јосафатову; јер ћу онде сести да судим свим народима унаоколо. 029 JOE 003 013 Замахните српом, јер је жетва узрела; ходите, сиђите, јер је тесак пун, каце се преливају; јер је злоћа њихова велика. 029 JOE 003 014 Гомиле, гомиле у долини судској; јер је дан Господњи близу у долини судској. 029 JOE 003 015 Сунце ће и месец помркнути, и звезде ће устегнути своју светлост. 029 JOE 003 016 И Господ ће рикнути са Сиона, и из Јерусалима ће пустити глас свој, и затрешће се небо и земља; али ће Господ бити уточиште свом народу и крепост синовима Израиљевим. 029 JOE 003 017 И познаћете да сам ја Господ Бог ваш, који наставам у Сиону, у светој гори својој; и Јерусалим ће бити свет, и туђинци неће више ићи по њему. 029 JOE 003 018 И тада ће горе капати слатким вином, и хумови ће се топити од млека, и свим потоцима Јудиним тећи ће вода, и изаћи ће извор из дома Господњег и натопиће долину Ситим. 029 JOE 003 019 Мисир ће опустети, и едомска ће бити пуста пустиња за насиље учињено синовима Јудиним, јер пролише крв праву у земљи њиховој. 029 JOE 003 020 А Јуда ће стајати довека и Јерусалим од колена до колена. 029 JOE 003 021 И очистићу крв њихову, које не очистих; и Господ ће наставати у Сиону. # # BOOK 030 AMO Amos Књига пророка Амоса 030 AMO 001 001 Речи Амоса који беше између пастира из Текује, што виде за Израиља за времена Озије цара Јудиног и за времена Јеровоама сина Јоасовог цара Израиљевог, две године пре труса. 030 AMO 001 002 Рече дакле: Господ ће рикнути са Сиона, и из Јерусалима ће пустити глас свој, и тужиће станови пастирски и посушиће се врх Кармилу. 030 AMO 001 003 Овако вели Господ: За три зла и за четири што учини Дамаск, нећу му опростити, јер врхоше Галад гвозденом браном. 030 AMO 001 004 Него ћу пустити огањ у дом Азаилов, те ће прождрети дворове Вен-Ададове. 030 AMO 001 005 И поломићу преворнице Дамаску, и истребићу становнике из поља Авена, и оног који држи палицу из дома Еденовог, и отићи ће у ропство народ сирски у Кир, вели Господ. 030 AMO 001 006 Овако вели Господ: За три зла и за четири што учини Газа, нећу јој опростити, јер их заробише сасвим и предадоше Едомцима. 030 AMO 001 007 Него ћу пустити огањ у зидове Гази, те ће јој прождрети дворове. 030 AMO 001 008 И истребићу становнике из Азота и оног који држи палицу из Аскалона, и окренућу руку своју на Акарон, и изгинуће остатак филистејски, вели Господ Господ. 030 AMO 001 009 Овако вели Господ: За три зла и за четири што учини Тир, нећу му опростити, јер сасвим дадоше у ропство Едомцима и не сећаше се братске вере. 030 AMO 001 010 Него ћу пустити огањ у зидове Тиру, те ће прождрети дворове његове. 030 AMO 001 011 Овако вели Господ: За три зла и за четири што учини Едом, нећу му опростити, јер гони брата свог мачем потрвши у себи све жаљење, и гнев његов раздире једнако, и срдњу своју држи увек. 030 AMO 001 012 Него ћу пустити огањ у Теман, и прождреће дворе у Восори. 030 AMO 001 013 Овако вели Господ: За три зла и за четири што учинише синови Амонови, нећу им опростити, јер параше трудне жене у Галаду да рашире међу своју. 030 AMO 001 014 Него ћу запалити огањ у зидовима Рави, те ће јој прождрети дворове с виком у дан боја и с буром у дан вихора. 030 AMO 001 015 И цар ће њихов отићи у ропство, он и кнезови његови с њим, вели Господ. 030 AMO 002 001 Овако вели Господ: За три зла и за четири што учини Моав, нећу му опростити, јер сажеже кости цара едомског у креч. 030 AMO 002 002 Него ћу пустити огањ на Моава, те ће прождрети дворове у Кариоту, и Моав ће погинути с вревом, с виком и с гласом трубним. 030 AMO 002 003 И истребићу судију из њега и све кнезове његове побићу с њим, вели Господ. 030 AMO 002 004 Овако вели Господ: За три зла и за четири што учини Јуда, нећу му опростити, јер презреше закон Господњи и уредбе Његове не држаше, и преварише се лажима својим, за којима ходише оци њихови. 030 AMO 002 005 Него ћу пустити огањ у Јуду, те ће прождрети дворе јерусалимске. 030 AMO 002 006 Овако вели Господ: За три зла и за четири што учини Израиљ, нећу му опростити, јер продаваше праведника за новце и убогог за једне опанке. 030 AMO 002 007 Чезну за прахом земаљским на глави сиромасима, и превраћају пут смернима; и син и отац одлазе к једној девојци да скврне свето име моје. 030 AMO 002 008 И на хаљинама у залогу узетим леже код сваког олтара, и вино оглобљених пију у кући богова својих. 030 AMO 002 009 А ја истребих испред њих Амореје, који беху високи као кедри и јаки као храстови, и потрх род њихов озго и жиле њихове оздо. 030 AMO 002 010 И ја вас изведох из земље мисирске, и водих вас по пустињи четрдесет година да бисте наследили земљу аморејску. 030 AMO 002 011 И подизах између синова ваших пророке и између младића ваших назиреје. Није ли тако? Синови Израиљеви, говори Господ. 030 AMO 002 012 А ви појисте назиреје вином, и пророцима забрањивасте говорећи: Не пророкујте. 030 AMO 002 013 Ево, ја ћу вас притиснути на месту вашем као што се притискају кола пуна снопља. 030 AMO 002 014 И неће бити бега брзоме, и јаки неће утврдити крепости своје, и храбри неће спасти душу своје. 030 AMO 002 015 И стрелац неће се одржати, и лаки на ногу неће се избавити, нити ће коњаник спасти душе своје. 030 AMO 002 016 Него ће најхрабрији међу јунацима го побећи у онај дан, говори Господ. 030 AMO 003 001 Чујте реч коју говори Господ за вас, синови Израиљеви, за све племе које сам извео из земље мисирске, говорећи: 030 AMO 003 002 Само вас познах између свих племена земаљских, зато ћу вас походити за сва безакоња ваша. 030 AMO 003 003 Хоће ли двојица ићи заједно, ако се не састану? 030 AMO 003 004 Хоће ли рикнути лав у шуми, ако нема лова? Хоће ли лавић пустити глас свој из пећине своје, ако не ухвати шта? 030 AMO 003 005 Хоће ли птица пасти у мрежу на земљу, ако нема замке? Хоће ли се дигнути мрежа са земље, ако се ништа не ухвати? 030 AMO 003 006 Хоће ли труба трубити по граду, а народ да не дотрчи уплашен? Хоће ли бити несрећа у граду, а Господ да је не учини? 030 AMO 003 007 Јер Господ Господ не чини ништа не откривши тајне своје слугама својим пророцима. 030 AMO 003 008 Кад лав рикне, ко се неће бојати? Кад Господ рече, ко неће пророковати? 030 AMO 003 009 Огласите по дворовима азотским и по дворовима у земљи мисирској, и реците: Скупите се на горе самаријске и видите велике нереде у њој, и насиље у њој. 030 AMO 003 010 Не знају чинити право, говори Господ, сабирају благо насиљем и грабежом у дворима својим. 030 AMO 003 011 Зато овако вели Господ Господ: Непријатељ је око земље и обориће ти силу твоју, и оплениће се дворови твоји. 030 AMO 003 012 Овако вели Господ: Као кад пастир истргне из уста лаву две ноге или крај од уха, тако ће се истргнути синови Израиљеви који седе у Самарији на углу од одра и накрај постеље. 030 AMO 003 013 Чујте и засведочите у дому Јаковљевом, говори Господ Господ Бог над војскама. 030 AMO 003 014 Кад походим Израиља за грехе његове, тада ћу походити и олтаре ветиљске, и одбиће се рогови олтару и пашће на земљу. 030 AMO 003 015 И ударићу кућу зимну и летњу кућу, и пропашће куће од слонове кости, и нестаће великих кућа, говори Господ. 030 AMO 004 001 Чујте ову реч, краве васанске, које сте у гори самаријској, које криво чините убогима и сатирете сиромахе, које говорите господарима својим: Донесите да пијемо. 030 AMO 004 002 Закле се Господ Господ светошћу својом да ће вам ево доћи дани, те ће вас извлачити кукама, и остатак ваш удицама рибарским. 030 AMO 004 003 И кроз проломе ћете изаћи, свака на према се, и побацаћете шта буде у дворовима, говори Господ. 030 AMO 004 004 Идите у Ветиљ, и чините безакоње, у Галгалу множите безакоње своје, и приносите свако јутро жртве своје, треће године десетке своје; 030 AMO 004 005 И палите жртву захвалну од хлеба киселог, и огласите жртве драговољне и разгласите, јер вам је тако мило, синови Израиљеви, говори Господ Господ. 030 AMO 004 006 И зато вам ја дадох да су вам чисти зуби по свим градовима вашим и да нема хлеба нигде по свим местима вашим; али се не обратисте к мени, говори Господ. 030 AMO 004 007 А ја вам устегох дажд, кад још три месеца беху до жетве, и пустих дажд на један град, а на други град не пустих дажда, један се крај накваси, а други крај, на који не дажде, посуши се. 030 AMO 004 008 Тако два и три града иђаху у један град да пију воде, и не могаху се напити; ипак се не обратисте к мени, говори Господ. 030 AMO 004 009 Бих вас сушом и медљиком; гусенице изједоше обиље у вртовима вашим и у виноградима вашим и на смоквама вашим и на маслинама вашим; ипак се не обратисте к мени, говори Господ. 030 AMO 004 010 Послах у вас помор као у Мисир, побих мачем младиће ваше и одведох коње ваше, и учиних те се подизаше смрад из логора вашег и у ноздрве ваше; ипак се не обратисте к мени, говори Господ. 030 AMO 004 011 Затирах вас као што Господ затре Содом и Гомор, и бејасте као главња истргнута из огња; ипак се не обратисте к мени, говори Господ. 030 AMO 004 012 Зато ћу ти тако учинити, Израиљу; и што ћу ти тако учинити, приправи се, Израиљу, да сретнеш Бога свог. 030 AMO 004 013 Јер ето Оног који је сазидао горе и који је створио ветар и јавља човеку шта мисли, чини од зоре таму, и ходи по висинама земаљским; име Му је Господ Бог над војскама. 030 AMO 005 001 Чујте ову реч, нарицање које подижем за вама, доме Израиљев. 030 AMO 005 002 Паде, неће више устати девојка Израиљева; бачена је на земљу своју, нема никога да је подигне. 030 AMO 005 003 Јер овако вели Господ Господ: У граду из ког је излазила хиљада остаће стотина, а из ког је излазила стотина у њему ће остати десет дому Израиљевом. 030 AMO 005 004 Јер овако вели Господ дому Израиљевом: Тражите ме, и бићете живи. 030 AMO 005 005 А не тражите Ветиља, и не идите у Галгал, и не пролазите у Вирсавеју, јер ће Галгал отићи у ропство, а Ветиљ ће се обратити у ништа. 030 AMO 005 006 Тражите Господа и бићете живи, да не обузме дом Јосифов као огањ и спали и не буде никога да гаси Ветиљ. 030 AMO 005 007 Који обраћате суд у пелен, и правду на земљи обарате. 030 AMO 005 008 Оног тражите који је створио звезде, кола и штапе, и који претвара сен смртни у јутро, а дан у тамну ноћ, који дозива воде морске и пролива их по земљи; име Му је Господ. 030 AMO 005 009 Који подиже погибао на јакога, те погибао дође на град. 030 AMO 005 010 Мрзе на оног који кара на вратима, и гаде се на оног који говори право. 030 AMO 005 011 Зато што газите сиромаха и узимате од њега жито у данак, саградисте куће од тесаног камена, али нећете седети у њима; насадисте лепе винограде, али нећете пити вино из њих. 030 AMO 005 012 Јер знам безакоња ваша, којих је много, и грехе ваше, који су велики, који мучите праведника, примате поклоне и изврћете правду убогима на вратима. 030 AMO 005 013 Зато ће праведни ћутати у ово време, јер је зло време. 030 AMO 005 014 Тражите добро а не зло, да бисте били живи; и тако ће Господ Бог над војскама бити с вама, како рекосте. 030 AMO 005 015 Мрзите на зло и љубите добро, и поставите на вратима суд, не би ли се Господ Бог над војскама смиловао на остатак Јосифов. 030 AMO 005 016 Зато овако вели Господ Бог над војскама, Господ: Биће тужњава по свим улицама, и по свим путевима говориће: Јаох! Јаох! И зваће ратаре на жалост и на тужњаву оне који умеју нарицати. 030 AMO 005 017 И по свим ће виноградима бити тужњава, јер ћу проћи посред тебе, говори Господ. 030 AMO 005 018 Тешко онима који желе дан Господњи! Шта ће вам дан Господњи? Тада је мрак а не видело. 030 AMO 005 019 Као да би ко бежао од лава па би га срео медвед; или као да би ко дошао у кућу и наслонио се руком на зид, па би га змија ујела. 030 AMO 005 020 Није ли дан Господњи мрак, а не видело? И тама, без светлости? 030 AMO 005 021 Мрзим на ваше празнике, одбацио сам их, и нећу да миришем светковина ваших. 030 AMO 005 022 Ако ми принесете жртве паљенице и приносе своје, нећу их примити, и нећу погледати на захвалне жртве од угојене стоке ваше. 030 AMO 005 023 Уклони од мене буку песама својих, и свирања псалтира твојих, нећу да чујем. 030 AMO 005 024 Него суд нека тече као вода и правда као силан поток. 030 AMO 005 025 Јесте ли мени приносили жртве и даре у пустињи четрдесет година, доме Израиљев? 030 AMO 005 026 Него сте носили шатор Молоха свог, и Хијуна, ликове своје, звезду бога свог, које сами себи начинисте. 030 AMO 005 027 Зато ћу вас преселити иза Дамаска, говори Господ, коме је име Бог над војскама. 030 AMO 006 001 Тешко безбрижнима у Сиону и онима који су без страха у гори самаријској, који су на гласу између поглавица народима, ка којима долази дом Израиљев. 030 AMO 006 002 Прођите у Халну и видите, и оданде идите у велики Емат, после сиђите у Гат филистејски; је ли које царство боље од ових? Јесу ли им међе пространије од ваших међа? 030 AMO 006 003 Тешко вама који мислите да је далеко зли дан, а примичете столицу на којој је насиље; 030 AMO 006 004 Који лежете на одрима од слонове кости и пружате се на постељама својим, и једете јагањце из стада и теоце угојене; 030 AMO 006 005 Који певате уза псалтире, и измишљате справе музичке као Давид; 030 AMO 006 006 Који пијете вино великим чашама, и мажете се скупоценим мирисима, а не марите за полом Јосифов. 030 AMO 006 007 Зато ће сада отићи у ропство међу првима који ће отићи у ропство, и престаће радост оних који се госте. 030 AMO 006 008 Закле се Господ Господ собом, говори Господ Бог над војскама; ја се гадим на понос Јаковљев и мрзим на дворове његове; зато ћу предати град и све што је у њему. 030 AMO 006 009 И ако десет људи остане у једној кући, умреће. 030 AMO 006 010 И кад узме кога стриц му или који ће га спалити да изнесе кости његове из куће, рећи ће ономе који буде у куту у кући: Има ли јоште ко код тебе? А он ће рећи: Нема никога. А он ће рећи: Ћути; јер не помињаше име Господње. 030 AMO 006 011 Јер ево, Господ заповеда и удариће дом велики да се развали и мали дом да попуца. 030 AMO 006 012 Трче ли коњи по стени и оре ли се воловима? Јер ви претвористе суд у жуч, и плод од правде у пелен. 030 AMO 006 013 Ви се радујете ономе што није ништа, и говорите: Нисмо ли својом снагом добили рогове? 030 AMO 006 014 Јер, гле, ја ћу подигнути на вас доме Израиљев, говори Господ Бог над војскама, народ, који ће вас притеснити од уласка у Емат до потока у пустињи. 030 AMO 007 001 Ово ми показа Господ Господ: Гле, саздаваше скакавце, кад почињаше ницати отава, и гле, беше отава по царевој косидби. 030 AMO 007 002 А кад поједоше траву земаљску, тада рекох: Господе, Господе, смилуј се; како ће се подигнути Јаков? Јер је мали. 030 AMO 007 003 Господ се раскаја зато: Неће бити, рече Господ. 030 AMO 007 004 Тада ми показа Господ Господ, и гле, Господ Господ повика да ће судити огњем; и огањ прождре велику бездану и прождре део земље. 030 AMO 007 005 А ја рекох: Господе, Господе, престани; како ће се подигнути Јаков? Јер је мали. 030 AMO 007 006 Господ се раскаја зато: Ни то неће бити, рече Господ Господ. 030 AMO 007 007 Тада ми показа, и гле, Господ стајаше на зиду сазиданом по мерилима, и у руци Му беху мерила. 030 AMO 007 008 И рече ми Господ: Шта видиш, Амосе? И рекох: Мерила. А Господ ми рече: Ево, ја ћу метнути мерила посред народа свог Израиља, нећу га више пролазити. 030 AMO 007 009 Јер ће се разорити висине Исакове, и светиње ће Израиљеве опустети, и устаћу на дом Јеровоамов с мачем. 030 AMO 007 010 Тада Амасија свештеник ветиљски посла к Јеровоаму цару Израиљевом и поручи му: Амос диже буну на те усред дома Израиљевог, земља не може поднети све речи његове. 030 AMO 007 011 Јер овако говори Амос: Јеровоам ће погинути од мача, а Израиљ ће се одвести из земље своје у ропство. 030 AMO 007 012 Потом рече Амасија Амосу: Видеоче, иди, бежи у земљу Јудину, и онде једи хлеб и онде пророкуј; 030 AMO 007 013 А у Ветиљу више не пророкуј, јер је светиња царева и дом је царски. 030 AMO 007 014 А Амос одговори и рече Амасији: Не бејах пророк ни пророчки син, него бех говедар и брах дудове; 030 AMO 007 015 А Господ ме узе од стада и рече ми Господ: Иди, пророкуј народу мом Израиљу. 030 AMO 007 016 Сада дакле чуј реч Господњу. Ти кажеш: Не пророкуј у Израиљу, и не кропи по дому Исаковом. 030 AMO 007 017 Зато овако вели Господ: Жена ће ти се курвати у граду, и синови ће твоји и кћери твоје пасти од мача, и земља ће се твоја разделити ужем, и ти ћеш умрети у нечистој земљи, а Израиљ ће се одвести из своје земље у ропство. 030 AMO 008 001 Ово ми показа Господ: Гле, котарица летњег воћа. 030 AMO 008 002 И рече: Шта видиш, Амосе? А ја рекох: Котарицу летњег воћа. А Господ ми рече: Дође крај народу мом Израиљу, нећу га више пролазити. 030 AMO 008 003 И песме ће црквене бити ридање у онај дан, говори Господ; биће мноштво мртвих телеса, која ће се свуда побацати ћутећи. 030 AMO 008 004 Чујте ово, који прождирете убоге и сатирете сиромахе у земљи, 030 AMO 008 005 Говорећи: Кад ће проћи младина да продајемо жито? И субота да отворимо пшеницу? Умањујући ефу и повећавајући сикал и варајући лажним мерилима; 030 AMO 008 006 Да купујемо сиромахе за новце и убогог за једне опанке, и да продајемо очинке од пшенице. 030 AMO 008 007 Закле се Господ славом Јаковљевом: Нећу никада заборавити ниједно дело њихово. 030 AMO 008 008 Неће ли се земља потрести од тога, и протужити сваки који живи на њој? И неће ли се сва разлити као река? И неће ли се однети и потопити као од реке мисирске? 030 AMO 008 009 И у онај дан, говори Господ Господ, учинићу да сунце зађе у подне, и помрачићу земљу за белог дана. 030 AMO 008 010 И претворићу празнике ваше у жалост и све песме ваше у плач, и метнућу кострет око свих бедара, и учинићу да свака глава оћелави и да буде жалост као за јединцем, и крај ће јој бити као горак дан. 030 AMO 008 011 Гле, иду дани, говори Господ Господ, кад ћу пустити глад на земљу, не глад хлеба ни жеђ воде, него слушања речи Господњих. 030 AMO 008 012 И потуцаће се од мора до мора, и од севера до истока трчаће тражећи реч Господњу, и неће је наћи. 030 AMO 008 013 У то ће време обамирати лепе девојке и младићи од жеђи, 030 AMO 008 014 Који се куну кривицом самаријском и говоре: Тако да је жив Бог твој, Дане, и тако да је жив пут у Вирсавеју. И пашће, и неће више устати. 030 AMO 009 001 Видех Господа, а Он стајаше на олтару, и рече: Удари у горњи праг од врата да се затресу довратници, и расцепи их све од врха њихова; а шта остане иза њих побићу мачем; неће утећи између њих ниједан, нити ће се који спасти. 030 AMO 009 002 Да се закопају у најдоњи крај земље, оданде ће их узети рука моја; и да изађу на небо, оданде ћу их скинути; 030 AMO 009 003 И да се сакрију на врх Кармила, наћи ћу их и узећу их оданде; и да се сакрију испред мојих очију на дно морско, онде ћу заповедати змији да их уједе; 030 AMO 009 004 Да оду у ропство пред непријатељима својим, и онде ћу заповедати мачу да их побије, и обратићу очи своје њима на зло а не на добро. 030 AMO 009 005 Јер Господ Господ над војскама кад се дотакне земље, она се растапа и туже сви који живе на њој, и разлива се сва као река и потапа се као од реке мисирске. 030 AMO 009 006 Он је саградио себи клети на небу и свод свој основао на земљи; зове воде морске и излива их по земљи; име Му је Господ. 030 AMO 009 007 Нисте ли ми, синови Израиљеви, као синови етиопски? Говори Господ; не изведох ли Израиља из земље мисирске, а Филистеје из Кафтора и Сирце из Кира? 030 AMO 009 008 Гле, очи су Господње управљене на ово грешно царство да га затресем са земље; али нећу сасвим затрти дом Јаковљев, говори Господ. 030 AMO 009 009 Јер, ево, ја ћу заповедити и разметаћу међу свим народима дом Израиљев као што се размеће жито у решету да ни зрно не падне на земљу. 030 AMO 009 010 Од мача ће погинути сви грешници између мог народа, који говоре: Неће доћи, нити ће нас задесити зло. 030 AMO 009 011 У то ћу време подигнути опали шатор Давидов, и затворићу му пукотине, и оправићу му шта је разваљено, и опет ћу га саградити као што је био пре, 030 AMO 009 012 Да би наследили остатак едомски и све народе на које се призива име моје, говори Господ, који чини ово. 030 AMO 009 013 Ево, иду дани, говори Господ, кад ће орач стизати жетеоца, и који гази грожђе сејача, и горе ће капати слатким вином, а сви ће се хумови растапати. 030 AMO 009 014 И повратићу робље народа свог Израиља, и опет ће саградити пусте градове и населиће се, и насадиће винограде и пити вино из њих, и начиниће вртове и јести род из њих. 030 AMO 009 015 И посадићу их у земљи њиховој, и неће се више ишчупати из земље своје, коју им дадох, говори Господ Бог твој. # # BOOK 031 OBA Obadiah Књига пророка Авдије 031 OBA 001 001 Утвара Авдијева. Овако вели Господ Господ за едомску: Чусмо глас од Господа, и гласник би послан к народима: Устајте, да устанемо на њу у бој. 031 OBA 001 002 Гле, учинићу те малим међу народима, бићеш врло презрен. 031 OBA 001 003 Понос срца твог превари те, тебе, који живиш у раселинама каменим, у високом стану свом, и говориш у срцу свом: Ко ће ме оборити на земљу? 031 OBA 001 004 Да подигнеш високо као орао и међу звезде да метнеш гнездо своје, оданде ћу те оборити, говори Господ. 031 OBA 001 005 Како си оплењен?! Да су дошли к теби крадљивци или лупежи ноћу, не би ли покрали колико им је доста? Да су дошли к теби берачи виноградски, не би ли оставили пабирака? 031 OBA 001 006 Како се претражи Исав, како се нађоше потаје његове! 031 OBA 001 007 До границе те одведоше сви који беху с тобом у вери, преварише те и надвладаше те који беху у миру с тобом; који једу хлеб твој подметнуше ти замку, да се не опази. 031 OBA 001 008 У онај дан, говори Господ, нећу ли погубити мудре у земљи едемској и разумне у гори Исавовој? 031 OBA 001 009 И твоји ће се јунаци уплашити, Темане, да се истребе покољем сви из горе Исавове. 031 OBA 001 010 За насиље учињено брату твом Јакову покриће те стид и истребићеш се засвагда. 031 OBA 001 011 Онај дан, кад ти стајаше насупрот; онај дан, кад иностранци одвођаху у ропство војску његову, и туђинци улажаху на врата његова и бацаху жреб за Јерусалим, беше и ти као који од њих. 031 OBA 001 012 Али ти не требаше гледати дана брата свог, дана, кад се одвођаше у туђу земљу, нити се радовати синовима Јудиним у дан кад пропадаху, нити разваљивати уста у дан невоље њихове. 031 OBA 001 013 Не требаше ти ући на врата народа мог у дан погибли њихове, не требаше да и ти гледаш зло њихово у дан погибли њихове, ни да се дохваташ добра њихова у дан погибли њихове. 031 OBA 001 014 Нити требаше да станеш на распутицу да убијаш бежан њихову, нити да издајеш оних који осташе у дан невоље. 031 OBA 001 015 Јер је дан Господњи близу свим народима: како си чинио, тако ће ти бити, плата ће ти се вратити на главу твоју. 031 OBA 001 016 Јер као што сте ви пили на светој гори мојој, тако ће пити сви народи вазда, пиће, и ждреће, и биће као да их није било. 031 OBA 001 017 А на гори ће Сиону бити спасење, и биће света, и дом ће Јаковљев наследити наследство своје. 031 OBA 001 018 И дом ће Јаковљев бити огањ и дом Јосифов пламен, а дом Исавов стрњика; и разгореће се на њих, и спалиће их; и неће бити остатака дому Исавовом, јер Господ рече. 031 OBA 001 019 И наследиће југ, гору Исавову, и равницу, Филистеје; и наследиће поље Јефремово и поље самаријско и Венијаминово и Галад; 031 OBA 001 020 И заробљена војска синова Израиљевих наследиће шта је било хананејско до Сарепте; а робље јерусалимско, што је у Сефараду, наследиће јужне градове. 031 OBA 001 021 И избавитељи ће изаћи на гору Сион да суде гори Исавовој, и царство ће бити Господње. # # BOOK 032 JON Jonah Књига пророка Јоне 032 JON 001 001 Дође реч Господња Јони, сину Аматијевом говорећи: 032 JON 001 002 Устани, иди у Ниневију град велики, и проповедај против њега, јер изађе злоћа њихова преда ме. 032 JON 001 003 А Јона уста да бежи у Тарсис од Господа, и сишав у Јопу нађе лађу која иђаше у Тарсис и платив возарину уђе у њу да отиде с њима у Тарсис од Господа. 032 JON 001 004 Али Господ подиже велик ветар на мору, и поста велика бура на мору да мишљаху да ће се разбити лађа. 032 JON 001 005 И лађари уплашивши се призиваху сваки свог бога, и бацаху шта беше у лађи у море да би била лакша; а Јона беше сишао на дно лађи, и легав спаваше тврдо. 032 JON 001 006 А управитељ од лађе приступи к њему и рече му: Шта ти спаваш! Устани, призивај Бога свог, не би ли нас се опоменуо Бог да не погинемо. 032 JON 001 007 Потом рекоше један другом: Ходите, да бацимо жреб да видимо са кога дође на нас ово зло. И бацише жреб, и паде жреб на Јону. 032 JON 001 008 Тада му рекоше: Кажи нам зашто дође ово зло на нас; које си радње? И одакле идеш? Из које си земље? И од кога си народа? 032 JON 001 009 А он им рече: Јеврејин сам, и бојим се Господа Бога небеског, који је створио море и суву земљу. 032 JON 001 010 Тада се врло уплашише људи, и рекоше му: Шта си учинио? Јер дознаше људи да бежи од Господа, јер им он каза. 032 JON 001 011 И рекоше му: Шта ћемо чинити с тобом, да би нам море утолило? Јер бура на мору биваше све већа. 032 JON 001 012 А он им рече: Узмите ме и баците ме у море, и море ће вам утолити, јер видим да је с мене дошла на вас ова велика бура. 032 JON 001 013 А људи стадоше веслати да би дошли ка крају; али не могаху, јер им бура на мору биваше све већа. 032 JON 001 014 Тада призваше Господа и рекоше: Молимо Ти се, Господе, да не погинемо ради душе овог човека, и немој метнути на нас крв праву, јер Ти, Господе, чиниш како хоћеш. 032 JON 001 015 Потом узеше Јону и бацише га у море, и преста бура на мору. 032 JON 001 016 Тада се побојаше они људи Господа врло, и принесоше жртву Господу и учинише завете. 032 JON 001 017 Али Господ заповеди, те велика риба прогута Јону; и Јона би у трбуху рибљем три дана и три ноћи. 032 JON 002 001 И замоли се Јона Господу Богу свом из трбуха рибљег, 032 JON 002 002 И рече: Завапих у невољи својој ка Господу, и услиши ме; из утробе гробне повиках, и Ти чу глас мој. 032 JON 002 003 Јер си ме бацио у дубине, у срце мору, и вода ме оптече; све поплаве Твоје и вали Твоји прелазише преко мене. 032 JON 002 004 И рекох: Одбачен сам испред очију Твојих; али ћу још гледати свету цркву Твоју. 032 JON 002 005 Оптекоше ме воде до душе, бездана ме опколи, сита омота ми се око главе. 032 JON 002 006 Сиђох до крајева горских, преворнице земаљске нада мном су довека; али Ти извади живот мој из јаме, Господе Боже мој. 032 JON 002 007 Кад нестајаше душа моја у мени, поменух Господа, и молитва моја дође к Теби, у свету цркву Твоју. 032 JON 002 008 Који држе лажне таштине, остављају своју милост. 032 JON 002 009 А ја ћу Ти гласом захвалним принети жртву, испунити што сам заветовао; спасење је у Господа. 032 JON 002 010 И Господ заповеди риби, те избљува Јону на земљу. 032 JON 003 001 И дође реч Господња Јони други пут говорећи: 032 JON 003 002 Устани, и иди у Ниневију град велики, и проповедај му оно што ти ја кажем. 032 JON 003 003 И устав Јона отиде у Ниневију по речи Господњој; а Ниневија беше град врло велик, три дана хода. 032 JON 003 004 И Јона поче ићи по граду један дан хода, и проповеда и рече: Јоште четрдесет дана, па ће Ниневија пропасти. 032 JON 003 005 И Ниневљани повероваше Богу, и огласише пост, и обукоше се у кострет од највећег до најмањег. 032 JON 003 006 Јер кад дође та реч до цара ниневијског, он уста са свог престола, и скиде са себе своје одело, и обуче се у кострет и седе у пепео. 032 JON 003 007 И прогласи се и каза се по Ниневији по заповести царевој и кнезова његових говорећи: Људи и стока, говеда и овце да не окусе ништа, ни да пасу ни да пију воде. 032 JON 003 008 Него и људи и стока да се покрију кострећу, и да призивају Бога јако, и да се врати сваки са свог злог пута и од неправде која му је у руку. 032 JON 003 009 Ко зна, еда се поврати и раскаје Бог и поврати се од љутог гнева свог, те не изгинемо. 032 JON 003 010 И Бог виде дела њихова, где се вратише са злог пута свог; и раскаја се Бог ода зла које рече да им учини, и не учини. 032 JON 004 001 А Јони би врло недраго, и расрди се. 032 JON 004 002 И помоли се Господу и рече: Господе! Не рекох ли то кад још бејах у својој земљи? Зато хтедох пре побећи у Тарсис; јер знах да си Ти Бог милостив и жалостив, спор на гнев и обилан милосрђем и кајеш се ода зла. 032 JON 004 003 Сада Господе, узми душу моју од мене, јер ми је боље умрети него живети. 032 JON 004 004 А Господ рече: Је ли добро што се срдиш? 032 JON 004 005 И Јона изиђе из града, и седе с истока граду и начини онде колибу, и сеђаше под њом у хладу да види шта ће бити од града. 032 JON 004 006 А Господ Бог заповеди, те узрасте тиква над Јоном да му буде сен над главом да му помогне у муци његовој; и Јона се обрадова тикви веома. 032 JON 004 007 Потом заповеди Бог, те дође црв у зору сутрадан, и подгризе тикву, те усахну. 032 JON 004 008 И кад ограну сунце, посла Бог сув источни ветар; и сунце стаде жећи Јону по глави тако да обамираше и пожеле да умре говорећи: Боље ми је умрети него живети. 032 JON 004 009 А Бог рече Јони: Је ли добро што се срдиш тикве ради? А он рече: Добро је што се срдим до смрти. 032 JON 004 010 А Господ му рече: Теби је жао тикве, око које се ниси трудио, и које ниси одгајио, него једну ноћ узрасте а другу ноћ пропаде. 032 JON 004 011 А мени да не буде жао Ниневије, великог града, у коме има више од сто и двадесет хиљада људи који још не знају шта је десно шта ли лево, и много стоке? # # BOOK 033 MIC Micah Књига пророка Михеја 033 MIC 001 001 Реч Господња која дође Михеју Моресећанину за времена Јоатама, Ахаза и Језекије, царева Јудиних, што виде за Самарију и за Јерусалим. 033 MIC 001 002 Чујте, сви народи, слушај, земљо и шта је на њој, и Господ Бог да вам је сведок, Господ из свете цркве своје. 033 MIC 001 003 Јер, гле, Господ излази из места свог, и сићи ће, и ходиће по висинама земаљским. 033 MIC 001 004 И горе ће се растопити пред Њим, и долине ће се расести, као восак од огња и као вода што тече низ стрмен. 033 MIC 001 005 Све је то за злочинство Јаковљево и за грехе дома Израиљевог. Које је злочинство Јаковљево? Није ли Самарија? Које су висине Јудине? Није ли Јерусалим? 033 MIC 001 006 Зато ћу учинити од Самарије гомилу у пољу да се саде виногради, и побацаћу камење њено у долину и открићу јој темеље. 033 MIC 001 007 И сви резани ликови њени разбиће се, и сви ће се дарови њени сажећи огњем, и све ћу идоле њене потрти, јер од плате курварске накупи, и опет ће бити плата курварска. 033 MIC 001 008 Зато ћу плакати и ридати; ходићу свучен и го, плакаћу као змајеви и тужићу као сове. 033 MIC 001 009 Јер јој се ране не могу исцелити, дођоше до Јуде, допреше до врата мог народа, до Јерусалима. 033 MIC 001 010 Не јављајте у Гату, не плачите; у Вит-Афри ваљај се по праху. 033 MIC 001 011 Изађи, становнице сафирска, с голом срамотом; становница сананска неће изаћи; жалост вет-езилска неће вам дати станка. 033 MIC 001 012 Јер становница маротска тужи за својим добром. Јер сиђе зло од Господа до врата јерусалимских. 033 MIC 001 013 Упрегни брзе коње у кола, становнице лахиска, која си почетак греху кћери сионској, јер се у теби нађоше злочинства Израиљева. 033 MIC 001 014 Зато пошаљи дарове Моресету гатском; домови ахсивски превариће цареве Израиљеве. 033 MIC 001 015 Још ћу ти довести наследника, становнице мариска; доћи ће до Одолама, славе Израиљеве. 033 MIC 001 016 Начини се ћелава и острижи се за милом децом својом; рашири ћелу своју као орао, јер се воде од тебе у ропство. 033 MIC 002 001 Тешко онима који смишљају безакоње и о злу се труде на постељама својим, и кад сване извршују, јер им је сила у руци. 033 MIC 002 002 Желе њиве, и отимају их; желе куће, и узимају; чине силу човеку и кући његовој, човеку и наследству његовом. 033 MIC 002 003 Зато овако вели Господ: Ево, ја мислим зло том роду, из ког нећете извући вратове своје, нити ћете ходити поносито, јер ће бити зло време. 033 MIC 002 004 У оно време говориће се прича о вама, и нарицаће се жалосно говорећи: Пропадосмо; промени део народа мог. Како ми узе! Узевши њиве наше раздели. 033 MIC 002 005 Зато нећеш имати никога ко би ти повукао уже за жреб у збору Господњем. 033 MIC 002 006 Немојте пророковати, нека они пророкују; ако им не пророкују, неће одступити срамота. 033 MIC 002 007 О ти, који се зовеш дом Јаковљев, је ли се умалио Дух Господњи? Јесу ли то дела Његова? Еда ли моје речи нису добре ономе који ходи право? 033 MIC 002 008 А народ се мој пре подиже као непријатељ; преко хаљине скидате плашт с оних који пролазе не бојећи се, који се враћају из боја. 033 MIC 002 009 Жене народа мог изгоните из милих кућа њихових, од деце њихове отимате славу моју навек. 033 MIC 002 010 Устаните и идите, јер ово није почивалиште; што се оскврни, погубиће вас погибљу великом. 033 MIC 002 011 Ако ко ходи за ветром и казује лажи говорећи: Пророковаћу ти за вино и за силовито пиће, тај ће бити пророк овом народу. 033 MIC 002 012 Доиста ћу те сабрати свог, Јакове, доиста ћу скупити остатак Израиљев; поставићу их заједно као овце восорске, као стадо усред тора њиховог, биће врева од људства. 033 MIC 002 013 Пред њима ће ићи који разбија; они ће разбити и проћи кроз врата, и изаћи ће; и цар ће њихов ићи пред њима, и Господ ће бити пред њима. 033 MIC 003 001 Зато рекох: Чујте, поглавице Јаковљеве и кнезови дома Израиљевог, не треба ли вам знати шта је право? 033 MIC 003 002 Који мрзите на добро, а љубите зло, садирете кожу с њих и месо с кости њихових; 033 MIC 003 003 И једете месо народа мог и садирете кожу с њих и кости им пребијате, и сасецате као у лонац и као месо у котао. 033 MIC 003 004 Тада ће викати ка Господу, али их неће услишити, него ће сакрити лице своје од њих у оно време, како они зло радише. 033 MIC 003 005 Овако вели Господ за пророке који заводе мој народ, који гризу зубима својим и вичу: Мир; и ако им ко не да ништа у уста, дижу рат на њ. 033 MIC 003 006 Зато ће вам утвара бити ноћ и прорицање ваше тама; и сунце ће заћи тим пророцима и дан ће им се смрачити. 033 MIC 003 007 Тада ће се постидети видеоци, и врачари ће се посрамити, и сви ће застрти усне своје, јер неће бити одговора Божјег. 033 MIC 003 008 Али ја сам пун силе од Духа Господњег, и суда и храбрости да кажем Јакову злочинство његово и Израиљу грех његов. 033 MIC 003 009 Чујте ово, поглавице дома Јаковљевог и кнезови дома Израиљевог, који се гадите на правду, и све што је право изврћете; 033 MIC 003 010 Који градите Сион крвљу и Јерусалим безакоњем. 033 MIC 003 011 Поглавари његови суде по миту, и свештеници његови уче за плату, и пророци његови гатају за новце, а на Господа се ослањају говорећи: Није ли Господ усред нас? Неће доћи зло на нас. 033 MIC 003 012 Зато ће се с вас Сион преорати као њива, и Јерусалим ће постати гомила, и гора од дома висока шума. 033 MIC 004 001 Али ће у последња времена бити утврђена гора дома Господњег наврх гора и узвишена изнад хумова, и народи ће се стицати к њој. 033 MIC 004 002 И ићи ће многи народи говорећи: Ходите, да идемо на гору Господњу и у дом Бога Јаковљевог, и учиће нас својим путевима и ходићемо Његовим стазама; јер ће из Сиона изаћи закон и реч Господња из Јерусалима. 033 MIC 004 003 И судиће међу многим народима, и покараће јаке народе надалеко, и они ће расковати мачеве своје на раонике, и копља своја на српове; неће дизати мача народ на народ, нити ће се више учити рату. 033 MIC 004 004 Него ће седети сваки под својом виновом лозом и под смоквом, и неће бити никога да их плаши; јер уста Господа над војскама рекоше. 033 MIC 004 005 Јер ће сви народи ходити сваки у име бога свог; а ми ћемо ходити у име Господа Бога свог увек и довека. 033 MIC 004 006 У то време, говори Господ, сабраћу хроме, и скупићу одагнане и којима зло учиних. 033 MIC 004 007 И учинићу од хромих остатак и од одагнаних силан народ; и Господ ће царовати над њима на гори Сиону одсада и довека. 033 MIC 004 008 И ти, куло стаду, стено кћери сионској, теби ће доћи, доћи ће прва власт, царство кћери јерусалимске. 033 MIC 004 009 Зашто вичеш тако јако? Нема ли цара у теби? Еда ли изгибоше твоји саветници, те те обузеше болови као породиљу? 033 MIC 004 010 Мучи се и вичи, кћери сионска, као породиља, јер ћеш изаћи из града и становаћеш у пољу, и отићи ћеш у Вавилон; онде ћеш се ослободити, онде ће те искупити Господ из руку непријатеља твојих. 033 MIC 004 011 А сада се сабраше на те многи народи говорећи: Да се оскврни, и да се очи наше нагледају Сиона. 033 MIC 004 012 Али не знају мисли Господње, нити разумеју намере Његове, јер их је скупио као снопље на гумно. 033 MIC 004 013 Устани и врши, кћери сионска, јер ћу ти начинити рог гвозден, и копита ћу ти начинити бронзана, те ћеш сатрти многе народе, и посветићу Господу благо њихово и имање њихово Господу све земље. 033 MIC 005 001 Сабери се сада у чете, четнице, опседни нас, нека бију прутом по образу судију Израиљевог. 033 MIC 005 002 А ти, Витлејеме Ефрато, ако и јеси најмањи међу хиљадама Јудиним, из тебе ће ми изаћи који ће бити Господар у Израиљу, коме су изласци од почетка, од вечних времена. 033 MIC 005 003 Зато ће их оставити докле не роди она која ће родити; тада ће се остатак браће Његове вратити са синовима Израиљевим. 033 MIC 005 004 И стајаће и пашће их силом Господњом, величанством имена Господа Бога свог; и они ће наставати, јер ће Он тада бити велик до крајева земље. 033 MIC 005 005 И Он ће бити мир; кад дође Асирац у нашу земљу, и кад ступи у дворе наше, тада ћемо подигнути на њ седам пастира и осам кнезова из народа. 033 MIC 005 006 И они ће опасти земљу асирску мачем и земљу Невродову на вратима његовим; и Он ће нас избавити од Асирца кад дође у нашу земљу и кад ступи на међу нашу. 033 MIC 005 007 И остатак ће Јаковљев бити усред многих народа као роса од Господа и као ситан дажд по трави, која не чека човека нити се узда у синове човечје. 033 MIC 005 008 И остатак ће Јаковљев бити међу народима, усред многих народа, као лав међу зверима шумским, као лавић међу стадима оваца, који кад иде тлачи и растрже, и нема никога да избави. 033 MIC 005 009 Рука ће ти се узвисити над противницима твојим и сви ће се непријатељи твоји истребити. 033 MIC 005 010 И у оно ћу време, говори Господ, истребити коње исред тебе и потрћу кола твоја. 033 MIC 005 011 И затрћу градове у твојој земљи, и развалићу сва тврда места твоја; 033 MIC 005 012 И истребићу врачање из руку твојих, и нећеш имати гатаре; 033 MIC 005 013 И истребићу ликове твоје резане и ступове твоје исред тебе, и нећеш се више клањати делу руку својих; 033 MIC 005 014 И искоренићу гајеве твоје исред тебе, и раскопаћу градове твоје, 033 MIC 005 015 И извршићу освету с гневом и љутином на народима који не слушаше. 033 MIC 006 001 Слушајте шта говори Господ: Устани, суди се с горама, и нека чују хумови глас твој. 033 MIC 006 002 Слушајте, горе и тврди темељи земаљски, парбу Господњу, јер Господ има парбу с народом својим, и с Израиљем се суди. 033 MIC 006 003 Народе мој, шта сам ти учинио? И чим сам ти досадио? Одговори ми. 033 MIC 006 004 Јер те изведох из земље мисирске и искупих из куће ропске и послах пред тобом Мојсија, Арона и Марију. 033 MIC 006 005 Народе мој, опомени се шта науми Валак цар моавски и шта му одговори Валам, син Веоров, од Ситима до Галгала шта би, да познаш правду Господњу. 033 MIC 006 006 Са чим ћу доћи пред Господа да се поклоним Богу Вишњем? Хоћу ли доћи преда Њ са жртвама паљеницама? С теоцима од године? 033 MIC 006 007 Хоће ли Господу бити миле хиљаде овнова? Десетине хиљада потока уља? Хоћу ли дати првенца свог за преступ свој? Плод утробе своје за грех душе своје? 033 MIC 006 008 Показао ти је, човече, шта је добро; и шта Господ иште од тебе осим да чиниш што је право и да љубиш милост и да ходиш смерно с Богом својим? 033 MIC 006 009 Глас Господњи виче граду, и ко је мудар види име твоје; слушајте прут и Оног који га је одредио. 033 MIC 006 010 Није ли јоште у кући безбожниковој благо неправо? И ефа крња, гадна? 033 MIC 006 011 Хоће ли ми бити чист у кога су мерила лажна и у тобоцу преварно камење? 033 MIC 006 012 Јер су богатуни његови пуни неправде, и становници говоре лаж, и у устима им је језик преваран. 033 MIC 006 013 Зато ћу те и ја бити да оболиш, пустошићу те за грехе твоје. 033 MIC 006 014 Ти ћеш јести, али се нећеш наситити, и падање твоје биће усред тебе; и склањаћеш, али нећеш избавити, и што избавиш предаћу мачу. 033 MIC 006 015 Ти ћеш сејати, али нећеш жети; ти ћеш цедити маслине, али се нећеш намазати уљем, и маст, али нећеш пити вино. 033 MIC 006 016 Јер се држе уредбе Амријеве и сва дела дома Ахавовог, и ходите по саветима њиховим, да те предам у погибао, и становнике његове у подсмех, и носићете срамоту народа мог. 033 MIC 007 001 Тешко мени! Јер сам као кад се обере летина, као кад се пабирчи после брања виноградског; нема грозда за јело, раног воћа жели душа моја. 033 MIC 007 002 Неста побожног са земље и нема правог међу људима, сви вребају крв, сваки лови брата свог мрежом. 033 MIC 007 003 Да чине зло обема рукама што више могу, иште кнез; и судија суди за плату, и ко је велик говори опачину душе своје, и сплећу је. 033 MIC 007 004 Најбољи је између њих као трн, најправији је гори од трњака; дан стражара твојих, похођење твоје дође, сада ће се смести. 033 MIC 007 005 Не верујте пријатељу, не ослањајте се на вођу; од оне која ти на крилу лежи, чувај врата уста својих. 033 MIC 007 006 Јер син грди оца, кћи устаје на матер своју, снаха на свекрву своју, непријатељи су човеку домаћи његови. 033 MIC 007 007 Али ја ћу Господа погледати, чекаћу Бога спасења свог; услишиће ме Бог мој. 033 MIC 007 008 Немој ми се радовати, непријатељице моја; ако падох, устаћу; ако седим у мраку, Господ ће ми бити видело. 033 MIC 007 009 Подносићу гнев Господњи, јер Му згреших, док не расправи парбу моју и да ми правицу; извешће ме на видело, видећу правду Његову. 033 MIC 007 010 Непријатељица ће моја видети, и срам ће је покрити, која ми говори: Где је Господ Бог твој? Очи ће је моје видети; сада ће се она погазити као блато на улицама. 033 MIC 007 011 У које се време сазидају зидови твоји, у то ће време отићи заповест надалеко; 033 MIC 007 012 У то ће време долазити к теби од асирске до тврдих градова, и од тврдих градова до реке, и од мора до мора, и од горе до горе. 033 MIC 007 013 А земља ће бити пуста са становника својих, за плод дела њихових. 033 MIC 007 014 Паси народ свој с палицом својом, стадо наследства свог, које живи осамљено у шуми, усред Кармила; нека пасу по Васану и по Галаду, као у старо време. 033 MIC 007 015 Као у време кад си изашао из земље мисирске показаћу му чудеса. 033 MIC 007 016 Народи ће видети и постидеће се од све силе своје; метнуће руку на уста, уши ће им заглушити. 033 MIC 007 017 Лизаће прах као змија; као бубине земаљске дрхћући излазиће из рупа својих; притрчаће уплашени ка Господу Богу нашем, и Тебе ће се бојати. 033 MIC 007 018 Ко је Бог као Ти? Који прашта безакоње и пролази преступе остатку од наследства свог, не држи до века гнев свој, јер Му је мила милост. 033 MIC 007 019 Опет ће се смиловати на нас; погазиће наша безакоња; бацићеш у дубине морске све грехе њихове. 033 MIC 007 020 Показаћеш истину Јакову, милост Авраму, како си се заклео оцима нашим у старо време. # # BOOK 034 NAH Nahum Књига пророка Наума 034 NAH 001 001 Бреме Ниневији; књига од утваре Наума Елкошанина. 034 NAH 001 002 Бог је ревнитељ и Господ је осветник; осветник је Господ и гневи се; Господ се свети противницима својим, и држи гнев према непријатељима својим. 034 NAH 001 003 Господ је спор на гнев и велике је моћи; али никако не правда кривца; пут је Господњи у вихору и бури, и облаци су прах од ногу Његових. 034 NAH 001 004 Запрећује мору и исушује га, и све реке исушује, вене Васан и Кармил, и цвет васански вене. 034 NAH 001 005 Горе се тресу од Њега, и хумови се растапају, а земља гори пред Њим и васиљена и све што живи у њој. 034 NAH 001 006 Пред гневом Његовим ко ће се одржати? И ко ће се опрети јарости гнева Његовог? Јарост се Његова излива као огањ, и стене се распадају пред Њим. 034 NAH 001 007 Добар је Господ, град је у невољи, и познаје оне који се уздају у Њ. 034 NAH 001 008 Али ће силном поплавом учинити крај месту њеном, и тама ће гонити непријатеље Његове. 034 NAH 001 009 Шта смишљате Господу? Он ће учинити крај; неће се два пута подигнути погибао. 034 NAH 001 010 Јер као трње сплетени и као од вина пијани прождреће се као сува слама. 034 NAH 001 011 Из тебе је изашао који смишља зло Господу, саветник неваљао. 034 NAH 001 012 Овако вели Господ: Ако и јесу у сили и много их има, опет ће се исећи и проћи. Мучио сам те, нећу те више мучити. 034 NAH 001 013 Него ћу сада сломити јарам његов с тебе, и покидаћу твоје окове. 034 NAH 001 014 Али за тебе заповеди Господ да се не сеје више име твоје; из дома богова твојих истребићу ликове резане и ливене; начинићу ти од њега гроб кад будеш презрен. 034 NAH 001 015 Ето, на горама ноге оног који носи добре гласе, који оглашује мир. Празнуј, Јуда, своје празнике, испуњај завете своје, јер зликовац неће више пролазити по теби; сасвим се затро. 034 NAH 002 001 Изађе затирач на те, чувај град, пази на пут, утврди бедра, укрепи се добро. 034 NAH 002 002 Јер Господ поврати славу Јаковљеву као славу Израиљеву, јер их пустошници опустошише и лозе им потрше. 034 NAH 002 003 Штит је јунака његових црвен, војници су у скерлету; кола ће му бити као запаљени лучеви на дан кад се уврста, и јеле ће се љуљати страшно. 034 NAH 002 004 Кола ће праскати по улицама и ударати једна о друга по путевима, биће као лучеви, и трчаће као муње. 034 NAH 002 005 Помињаће јунаке своје, а они ће падати идући, похитаће к зидовима његовим, и заклон ће бити готов. 034 NAH 002 006 Врата ће се рекама отворити, и двор ће се развалити. 034 NAH 002 007 И која стоји, заробиће се и одвешће се, девојке њене пратиће је уздишући као голубице, бијући се у прси. 034 NAH 002 008 Ниневија беше као језеро водено откако јесте; али беже. Станите, станите. Али се нико не обзире. 034 NAH 002 009 Грабите сребро, грабите злато; благу нема краја, мноштво је свакојаких драгих заклада. 034 NAH 002 010 Испразни се, и оголе, и опусте; и срце се растопи, колена ударају једна о друго, и бол је у свим бедрима, и лица су свима поцрнела. 034 NAH 002 011 Где је ложа лавовима и пасиште лавићима, куда иђаше лав и лавица и лавић, и никога не беше да плаши. 034 NAH 002 012 Лав ловљаше својим лавићима доста, и дављаше лавицама својим, и пуњаше пећине своје лова и ложе своје грабежа. 034 NAH 002 013 Ево ме на те, говори Господ над војскама, и попалићу кола твоја у дим, и мач ће прождрети лавиће твоје, и истребићу са земље грабеж твој, и неће се чути глас посланика твојих. 034 NAH 003 001 Тешко граду крвничком, сав је пун лажи и отимања, грабеж не избива из њега. 034 NAH 003 002 Пуцају бичеви, и точкови праште, и коњи топоћу, и кола скачу. 034 NAH 003 003 Коњаници поскакују, и мачеви се сјају, и копља севају, и мноштво је побијених и сила мртвих телеса, нема броја мртвацима, и пада се преко мртваца. 034 NAH 003 004 За мноштво курварства љупке курве, веште бајачице, која продаје народе својим курвањем и племена врачањем својим. 034 NAH 003 005 Ево ме на те, говори Господ над војскама, и узгрнућу ти скуте твоје на лице, и показаћу народима голотињу твоју и царствима срамоту твоју. 034 NAH 003 006 И бацићу на тебе гадове и наружићу те, и начинићу од тебе углед. 034 NAH 003 007 И ко те год види, бежаће од тебе, и говориће: Опусте Ниневија; ко ће је жалити? Где ћу тражити оне који би те тешили? 034 NAH 003 008 Јеси ли боља од Но-Амона, који лежаше међу рекама, опточен водом, коме предња кула беше море и зидови му беху море? 034 NAH 003 009 Јачина му беше хуска земља и Мисир и народи без броја; Футеји и Ливеји беху ти помоћници. 034 NAH 003 010 И он би пресељен, отиде у ропство, и деца његова бише размрскана по угловима свих улица; и за главаре његове бацаше жреб, и сви властељи његови бише оковани у пута. 034 NAH 003 011 И ти ћеш се опити и крићеш се, и ти ћеш тражити заклон од непријатеља. 034 NAH 003 012 Сви ће градови твоји бити као смокве с раним родом; кад се тресну, падају у уста ономе ко хоће да једе. 034 NAH 003 013 Ето, народ су ти жене усред тебе; непријатељима ће твојим бити широм отворена врата од земље твоје, огањ ће прождрети преворнице твоје. 034 NAH 003 014 Нахватај себи воде за опсаду, утврди ограде своје; уђи у као и угази блато, оправи пећ за опеке. 034 NAH 003 015 Онде ће те прождрети огањ, мач ће те исећи, изјешће те као хрушт; нека вас је много као хруштева, нека вас је много као скакаваца. 034 NAH 003 016 Имаш трговаца више него што је звезда на небу; хруштеви падоше, па одлетеше. 034 NAH 003 017 Главари су твоји као скакавци и војводе твоје као велики скакавци, који падају по плотовима кад је студено, а кад сунце гране, одлећу, и место им се не познаје где беху. 034 NAH 003 018 Задремаше твоји пастири, царе асирски, полегаше јунаци твоји, народ се твој распрша по горама, и нема никога да их збере. 034 NAH 003 019 Нема лека полому твом, љута је рана твоја; ко год чује глас о теби, пљескаће рукама над тобом, јер кога није стизала злоћа твоја једнако? # # BOOK 035 HAB Habakkuk Књига пророка Авакума 035 HAB 001 001 Бреме које виде пророк Авакум. 035 HAB 001 002 Докле ћу, Господе, вапити а Ти нећеш да чујеш? Докле ћу Ти викати: Насиље! А Ти нећеш да избавиш? 035 HAB 001 003 Зашто пушташ да видим безакоње, и да гледам муку и грабеж и насиље пред собом, и како подижу свађу и распру? 035 HAB 001 004 Зато се оставља закон, и суд не излази никада, јер безбожник оптече праведника, зато суд излази изопачен. 035 HAB 001 005 Погледајте по народима и видите, и чудите се и дивите се, јер ћу учинити дело у ваше дане ког нећете веровати кад се стане приповедати. 035 HAB 001 006 Јер, ево, ја ћу подигнути Халдејце, народ љут и нагао, који ће ићи по земљи широм да освоји насеља која нису његова. 035 HAB 001 007 Жесток је и страшан, суд његов и власт његова од њега излази. 035 HAB 001 008 Коњи ће му бити бржи од рисова и љући од вукова увече, велико ће мноштво бити коњика његових, и идући издалека коњици његови долетеће као орао кад хити на лов. 035 HAB 001 009 Сви ће доћи на грабеж, с лица ће бити као источни ветар, покупиће робље као песак. 035 HAB 001 010 И царевима ће се ругати и кнезови ће им бити подсмех, смејаће се сваком граду, насуће земље, и узеће га. 035 HAB 001 011 Тада ће му се променити дух, проћи ће и скривиће; та ће му сила његова бити од Бога његовог. 035 HAB 001 012 Ниси ли Ти од века, Господе Боже мој, Свече мој? Нећемо умрети; Ти си га, Господе, одредио за суд; и утврдио си га, Стено, за карање. 035 HAB 001 013 Чисте су очи твоје да не можеш гледати зло, и безакоње не можеш гледати; зашто гледаш безаконике? Ћутиш, кад безбожник прождире правијег од себе? 035 HAB 001 014 И хоћеш ли оставити људе као рибе морске, као бубине, које немају господара? 035 HAB 001 015 Извлачи их све удицом, хвата их у мрежу своју, и згрће их пређом својом, зато се весели и радује. 035 HAB 001 016 Зато приноси жртву својој мрежи, и кади својој пређи; јер је тиме део његов претио и храна му изабрана. 035 HAB 001 017 Хоће ли зато извлачити мрежу своју и једнако убијати народе немилице? 035 HAB 002 001 На стражи својој стадох, и стајах на кули, и мотрах да видим шта ће ми рећи и шта бих одговорио ономе који ме кораше. 035 HAB 002 002 И одговори ми Господ и рече: Пиши утвару, и да буде разговетно на плочама да се лако чита. 035 HAB 002 003 Јер ће још бити утвара до одређеног времена, и говориће шта ће бити до краја и неће слагати; ако оклева, чекај је, јер ће зацело доћи, и неће одоцнити. 035 HAB 002 004 Гле, ко се поноси, његова душа није права у њему; а праведник ће од вере своје жив бити. 035 HAB 002 005 А како вино вара, такав је човек охол, нити остаје у стану; јер раширује дух свој као гроб, и као смрт је, која се не може наситити и збира к себи све народе и скупља к себи сва племена. 035 HAB 002 006 Неће ли га сви они узети у причу и у загонетке, и рећи: Тешко оном који умножава шта није његово! Докле ће? И који трпа на се густо блато. 035 HAB 002 007 Неће ли наједанпут устати они који ће те гристи? И неће ли се пробудити они који ће те растрзати, и којима ћеш бити грабеж? 035 HAB 002 008 Што си ти опленио многе народе, тебе ће опленити сав остатак од народа, за крв људску и за насиље учињено земљи, граду и свима који живе у њему. 035 HAB 002 009 Тешко ономе који се лакоми на гадан добитак кући својој, да постави гнездо своје на високом месту и сачува се ода зла. 035 HAB 002 010 Смислио си срамоту кући својој да затреш многе народе, и огрешио си се о своју душу. 035 HAB 002 011 Јер ће камен из зида викати, и чвор из дрвета сведочиће. 035 HAB 002 012 Тешко ономе који гради град крвљу и оснива град неправдом. 035 HAB 002 013 Гле, није ли од Господа над војскама да људи раде за огањ и народи се труде низашта? 035 HAB 002 014 Јер ће се земља напунити познања славе Господње као што је море пуно воде. 035 HAB 002 015 Тешко ономе који поји ближњег свог, додаје мех свој да би га опојио и гледао му голотињу. 035 HAB 002 016 Наситићеш се срамоте место славе, пиј и ти, и откриј голотињу своју; доћи ће к теби чаша у десници Господњој, и бљувотина ће срамна бити на слави твојој. 035 HAB 002 017 Јер насиље учињено Ливану покриће те и пустош међу зверјем која га је плашила, за крв људску и насиље учињено земљи, граду и свима који живе у њему. 035 HAB 002 018 Шта помаже резан лик што га изреза уметник његов? Шта ливен лик и учитељ лажи, те се уметник узда у дело своје градећи неме идоле? 035 HAB 002 019 Тешко ономе који говори дрвету: Прени се! И немом камену: Пробуди се! Хоће ли он учити? Ето, обложен је златом и сребром, а нема духа у њему. 035 HAB 002 020 А Господ је у светој цркви својој; ћути пред Њим сва земљо! 035 HAB 003 001 Молитва пророка Авакума; за певање. 035 HAB 003 002 Господе, чух реч Твоју, и уплаших се; Господе, дело своје усред година сачувај у животу, усред година објави га, у гневу сети се милости. 035 HAB 003 003 Бог дође од Темана и Светац с горе Фарана; слава Његова покри небеса и земља се напуни хвале Његове. 035 HAB 003 004 Светлост Му беше као сунце, зраци излажаху Му из руку, и онде беше сакривена сила Његова. 035 HAB 003 005 Пред Њим иђаше помор, и живо угљевље иђаше испод ногу Његових. 035 HAB 003 006 Стаде, и измери земљу, погледа и разметну народе, распадоше се вечне горе, слегоше се хумови вечни; путеви су Му вечни. 035 HAB 003 007 Видех шаторе етиопске у муци, устрепташе завеси земљи мадијанској. 035 HAB 003 008 Еда ли се на реке разгневи Господ? Еда ли се на реке распали гнев Твој? На море јарост Твоја, кад си појездио на коњима својим и на колима својим за спасење? 035 HAB 003 009 Помоли се лук Твој као што си се заклео племенима; раздро си земљу за реке. 035 HAB 003 010 Видеше Те горе и уздрхташе, поводањ навали; бездана пусти глас свој, увис подиже руке своје. 035 HAB 003 011 Сунце и месец стадоше у стану свом, идоше према светлости Твоје стреле, према севању сјајног копља Твог. 035 HAB 003 012 Срдито си ишао по земљи, гневно си газио народе. 035 HAB 003 013 Изашао си на спасење народу свом, на спасење с помазаником својим; размрскао си главу кући безбожничкој до врата откривши темељ. 035 HAB 003 014 Његовим копљима пробио си главу селима његовим кад наваљиваху као вихор да ме разаспу, радоваху се као да ће прождрети сиромаха у потаји. 035 HAB 003 015 Ишао си по мору на коњима својим, по гомили многе воде. 035 HAB 003 016 Чух, и утроба се моја усколеба, усне ми уздрхташе на глас, у кости ми уђе трулеж, и устресох се на месту свом; како ћу почивати у дан невоље, кад дође на народ који ће га опустошити. 035 HAB 003 017 Јер смоква неће цвасти, нити ће бити рода на лози виновој; род ће маслинов преварити, и њиве неће дати хране, оваца ће нестати из тора, и говеда неће бити у обору. 035 HAB 003 018 Али ћу се ја радовати у Господу, веселићу се у Богу спасења свог. 035 HAB 003 019 Господ је Господ сила моја, и даће ми ноге као у кошуте, и водиће ме по висинама мојим. Начелнику певачком уз жице моје. # # BOOK 036 ZEP Zephaniah Књига пророка Софоније 036 ZEP 001 001 Реч Господња која дође Софонији, сину Хусија сина Годолије сина Амарије сина Језекијиног, за времена Јосије, сина Амоновог, цара Јудиног. 036 ZEP 001 002 Све ћу узети са земље, говори Господ; 036 ZEP 001 003 Узећу људе и стоку, узећу птице небеске и рибе морске и саблазни с безбожницима, и истребићу људе са земље, говори Господ. 036 ZEP 001 004 Јер ћу махнути руком својом на Јуду и на све становнике јерусалимске, и истребићу из места овог остатак Валов и име свештеника идолских с другим свештеницима, 036 ZEP 001 005 И оне који се клањају на крововима војсци небеској и који се клањају и куну се Господом и који се куну Мелхомом. 036 ZEP 001 006 И оне који се одвраћају од Господа и који не траже Господа нити питају за Њ. 036 ZEP 001 007 Ћути пред Господом Господом, јер је близу дан Господњи, јер је Господ приготовио жртву и позвао своје званице. 036 ZEP 001 008 И у дан жртве Господње походићу кнезове и царске синове и све који носе туђинско одело. 036 ZEP 001 009 И походићу у тај дан све који скачу преко прага, који пуне кућу господара својих грабежом и преваром. 036 ZEP 001 010 И у тај ће дан, вели Господ, бити вика од рибљих врата, и јаук с друге стране, и полом велик с хумова. 036 ZEP 001 011 Ридајте који живите у Мактесу, јер изгибе сав народ трговачки, истребише се сви који носе сребро. 036 ZEP 001 012 И у то ћу време разгледати Јерусалим са жишцима, и походићу људе који леже на својој дрождини, који говоре у срцу свом: Господ не чини ни добро ни зло. 036 ZEP 001 013 И благо ће се њихово разграбити и куће њихове опустошити; граде куће, али неће седети у њима; и саде винограде, али неће пити вино из њих. 036 ZEP 001 014 Близу је велики дан Господњи, близу је и иде врло брзо; глас ће бити дана Господњег, горко ће тада викати јунак. 036 ZEP 001 015 Тај је дан, дан када ће бити гнев, дан, када ће бити туга и мука, дан, када ће бити пустошење и затирање, дан, када ће бити мрак и тама, дан, када ће бити облак и магла. 036 ZEP 001 016 Дан, када ће бити трубљење и поклич на тврде градове и на високе углове. 036 ZEP 001 017 И притеснићу људе, те ће ићи као слепи, јер згрешише Господу; и крв ће се њихова просути као прах и телеса њихова као гној. 036 ZEP 001 018 Ни сребро њихово ни злато њихово неће их моћи избавити у дан гнева Господњег; и сву ће земљу прождрети огањ ревности Његове; јер ће брзо учинити крај свима становницима земаљским. 036 ZEP 002 001 Саберите се, саберите се, народе немили. 036 ZEP 002 002 Док није изашао суд, и дан прошао као плева, док није дошао на вас љути гнев Господњи, док није дошао на вас дан гнева Господњег. 036 ZEP 002 003 Тражите Господа сви који сте кротки у земљи, који чините шта је наредио; тражите правду, тражите кротост, еда бисте се сакрили на дан гнева Господњег. 036 ZEP 002 004 Јер ће се Газа оставити и Аскалон ће опустети; Азот ће се одагнати у подне и Акарон ће се искоренити. 036 ZEP 002 005 Тешко онима који живе по бреговима морским, народу херетејском: реч је Господња на вас, Ханане, земљо филистејска, ја ћу те затрти да не буде становника у теби. 036 ZEP 002 006 И брегови ће морски бити станови и јаме пастирске и торови за стада. 036 ZEP 002 007 И тај ће крај бити остатку дома Јудиног; онде ће пасти; у домовима ће аскалонским легати увече; јер ће их походити Господ Бог њихов и повратити робље њихово. 036 ZEP 002 008 Чуо сам руг Моавов и укоре синова Амонових којима ружише мој народ, и раширише се преко међа њихових. 036 ZEP 002 009 Зато, тако ја био жив, говори Господ над војскама, Бог Израиљев, Моав ће бити као Содом и синови Амонови као Гомор, место копривама, и сланица и вечна пустош; остатак народа мог оплениће их, и који остану од народа мог наследиће их. 036 ZEP 002 010 То ће им бити за поноситост њихову; јер ружише народ Господа над војскама и подизаше се на Њ. 036 ZEP 002 011 Страшан ће им бити Господ, јер ће истребити све богове земаљске, и Њему ће се клањати сваки из свог места, сва острва народна. 036 ZEP 002 012 И ви, Етиопљани, бићете побијени мачем мојим. 036 ZEP 002 013 И дигнуће руку своју на север, и затрће Асирску, и Ниневију ће опустети да буде сува као пустиња. 036 ZEP 002 014 И у њој ће лежати стада, свакојако зверје између народа, и гем и ћук ноћиваће на довратницима њеним; гласом ће певати на прозорима; пустош ће бити на праговима, јер ће се поскидати кедровина. 036 ZEP 002 015 Такав ће бити весели град, који седи без бриге, који говори у срцу свом: Ја сам, и осим мене нема другог. Како опусте! Поста ложа зверју! Ко год прође мимо њ звиждаће и махати руком. 036 ZEP 003 001 Тешко граду одметничком и оскврњеном, насилничком! 036 ZEP 003 002 Не слуша глас, не прима наук, не узда се у Господа, не приступа к Богу свом. 036 ZEP 003 003 Кнезови су му у њему лавови који ричу; судије су му вуци вечерњи, који не глођу кости до јутра. 036 ZEP 003 004 Пророци су му хвалише, варалице; свештеници његови скврне светињу, изврћу закон. 036 ZEP 003 005 Господ је праведан усред њега, не чини неправде, свако јутро износи суд свој на видело, не изостаје, али безбожник не зна за стид. 036 ZEP 003 006 Истребих народе, куле им се разорише, улице им опустех, те нико не пролази; градови им се раскопаше, да нема никога, нема становника. 036 ZEP 003 007 Рекох: Побојаћеш ме се, примићеш наук; неће му се затрти стан ничим са чим бих га походио; али они уранише те покварише сва дела своја. 036 ZEP 003 008 Зато чекајте ме, говори Господ, до дана кад ћу се подигнути на плен; јер је суд мој да саберем народе и покупим царства, да излијем на њих гнев свој, сву жестину јарости своје, јер ће огањ ревности моје прождрети сву земљу. 036 ZEP 003 009 Јер ћу тада променити народима усне, те ће бити чисте, да би сви призивали име Господње и служили Му сложним раменима. 036 ZEP 003 010 Испреко река хуских који се мени моле, расејани моји, донеће ми даре. 036 ZEP 003 011 Тада се нећеш више стидети ни једног од својих дела, којима си ми згрешио; јер ћу онда узети из тебе оне који се хвале славом твојом, и нећеш се више величати на светој гори мојој. 036 ZEP 003 012 И оставићу у теби народ невољан и сиромашан, и они ће се уздати у име Господње. 036 ZEP 003 013 Остатак Израиљев неће чинити безакоња нити ће говорити лажи, нити ће се наћи у устима њиховим језик преваран; него ће пасти и лежати и неће бити никога да их плаши. 036 ZEP 003 014 Певај, кћери сионска; кликуј, Израиљу; радуј се и весели се из свега срца, кћери јерусалимска! 036 ZEP 003 015 Уклони Господ судове твоје, одврати непријатеље твоје; цар Израиљев Господ усред тебе је, нећеш се више бојати зла. 036 ZEP 003 016 У онај дан рећи ће се граду Јерусалиму: Не бој се; Сиону: Немој да ти клону руке. 036 ZEP 003 017 Господ Бог твој, који је усред тебе, силни, спашће те; радоваће ти се веома, умириће се у љубави својој, веселиће се тебе ради певајући. 036 ZEP 003 018 Који туже за празницима, сабраћу их, који су из тебе, ради тешке срамоте која је на теби. 036 ZEP 003 019 Гле, уништићу у оно време све који те муче, и избавићу хроме и сабрати одагнане, и добавићу им хвалу и славу по свој земљи, где су били под срамотом. 036 ZEP 003 020 У оно време довешћу вас, у оно време сабраћу вас; јер ћу вам добавити славу и хвалу по свим народима на земљи, кад повратим робље ваше пред вашим очима, говори Господ. # # BOOK 037 HAG Haggai Књига пророка Агеја 037 HAG 001 001 Друге године цара Дарија шестог месеца првог дана дође реч Господња преко Агеја пророка Зоровавељу сину Салатиловом, управитељу јудејском, и Исусу сину Јоседековом, поглавару свештеничком, говорећи: 037 HAG 001 002 Овако вели Господ над војскама говорећи: Тај народ говори: Још није дошло време, време да се сазида дом Господњи. 037 HAG 001 003 За то дође реч Господња преко Агеја пророка говорећи: 037 HAG 001 004 Је ли вама време да седите у кућама својим обложеним даскама, а овај је дом пуст? 037 HAG 001 005 Зато сада овако вели Господ над војскама: Узмите на ум путеве своје. 037 HAG 001 006 Сејете много, а увозите мало; једете, а не бивате сити; пијете, а не напијате се; одевате се а ни један не може да се згреје; и који заслужује новце, меће их у продрт тоболац. 037 HAG 001 007 Овако вели Господ над војскама: Узмите на ум путеве своје. 037 HAG 001 008 Идите на гору, и донесите дрва, те зидајте дом; и биће ми мило, и прославићу се, вели Господ. 037 HAG 001 009 Изгледате много, а ето мало; и шта унесете у кућу, ја раздувам; зашто? Вели Господ над војскама; зато што је дом мој пуст, а ви сваки трчите за свој дом. 037 HAG 001 010 Зато се затвори небо над вама да нема росе, и земља се затвори да нема рода њеног. 037 HAG 001 011 И дозвах сушу на земљу, и на горе, и на жито и на вино и на уље и на све што земља рађа, и на људе и на стоку и на сваки рад ручни. 037 HAG 001 012 И послуша Зоровавељ син Салатилов и Исус син Јоседеков, поглавар свештенички, и сав остатак народни глас Господа Бога свог и речи пророка Агеја, како га посла Господ Бог њихов, и побоја се народ Господа. 037 HAG 001 013 И говори Агеј, посланик Господњи, народу као што га посла Господ, и рече: Ја сам с вама, говори Господ. 037 HAG 001 014 И Господ подиже дух Зоровавељу сину Салатиловом, управитељу јудејском, и дух Исусу сину Јоседековом, поглавару свештеничком, и дух свему остатку народном, те дођоше и радише у дому Господа над војскама, Бога свог, 037 HAG 001 015 Двадесет четвртог дана шестог месеца, друге године цара Дарија. 037 HAG 002 001 Седмог месеца двадесет првог дана дође реч Господња преко Агеја пророка говорећи: 037 HAG 002 002 Кажи сада Зоровавељу сину Салатиловом, управитељу јудејском, и Исусу сину Јоседековом, поглавару свештеничком, и остатку народном говорећи: 037 HAG 002 003 Ко је међу вама остао који је видео овај дом у првој слави његовој? А какав ви сада видите? Није ли према оном као ништа у вашим очима? 037 HAG 002 004 Него сада буди храбар, Зоровавељу, говори Господ, и буди храбар Исусе сине Јоседеков, поглавару свештенички, и буди храбар сав народе земаљски, говори Господ, и радите; јер сам ја с вама, говори Господ над војскама. 037 HAG 002 005 По речи којом сам учинио завет с вама кад изиђосте из Мисира, дух ће мој стајати међу вама, не бојте се. 037 HAG 002 006 Јер овако вели Господ над војскама: Још једном, до мало, и ја ћу потрести небеса и земљу и море и суву земљу; 037 HAG 002 007 И потрешћу све народе, и доћи ће изабрани из свих народа, и напунићу овај дом славе, вели Господ над војскама. 037 HAG 002 008 Моје је сребро и моје је злато, говори Господ над војскама. 037 HAG 002 009 Слава ће овог дома последњег бити већа него оног првог, вели Господ над војскама; и поставићу мир на овом месту, говори Господ над војскама. 037 HAG 002 010 Двадесет четвртог дана деветог месеца друге године Даријеве дође реч Господња преко Агеја пророка говорећи: 037 HAG 002 011 Овако вели Господ над војскама: Упитај свештенике за закон, и реци: 037 HAG 002 012 Гле, ако би ко носио свето месо у скуту од хаљине своје, или би се скутом својим дотакао хлеба или варива или вина или уља или каквог год јела, би ли се осветио? А свештеници одговорише и рекоше: Не. 037 HAG 002 013 По том рече Агеј: Ако би се ко нечист од мртваца дотакао чега тога, хоће ли бити нечисто? А свештеници одговорише и рекоше: Биће нечисто. 037 HAG 002 014 Тада Агеј одговори и рече: Такав је тај народ и такви су ти људи преда мном, говори Господ, и такво је све дело руку њихових, и шта год приносе тамо, нечисто је. 037 HAG 002 015 А сада узмите на ум, од овог дана назад, пре него се положи камен на камен у цркви Господњој, 037 HAG 002 016 Пре тога кад ко дође ка гомили од двадесет мера, беше десет; кад дође ка каци да добије педесет ведара из каце, беше двадесет; 037 HAG 002 017 Бих вас сушом и медљиком и градом, свако дело руку ваших; али се ви не обратисте к мени, говори Господ. 037 HAG 002 018 Узмите на ум, од тога дана назад, од дана двадесет четвртог месеца деветог, од дана кад се основа црква Господња, узмите на ум. 037 HAG 002 019 Има ли јоште семена у житници? Ни винова лоза ни смоква ни шипак ни маслина још не роди; од овог ћу дана благословити. 037 HAG 002 020 По том дође реч Господња други пут Агеју двадесет четвртог дана деветог месеца говорећи: 037 HAG 002 021 Кажи Зоровавељу управитељу јудејском, и реци: Ја ћу потрести небо и земљу; 037 HAG 002 022 И превалићу престо царствима, и сатрћу силу царствима народним, превалићу кола и оне који седе на њима, и попадаће коњи и коњаници, сваки од мача брата свог. 037 HAG 002 023 У то време, говори Господ над војскама, узећу тебе, Зоровавељу, сине Салатилов, слуго мој, говори Господ, и поставићу те као печат; јер сам те изабрао, говори Господ над војскама. # # BOOK 038 ZEC Zechariah Књига пророка Захарије 038 ZEC 001 001 Осмог месеца друге године Даријеве, дође реч Господња пророку Захарији, сину Варахије сина Идовог говорећи: 038 ZEC 001 002 Господ се врло разгневи на оце ваше. 038 ZEC 001 003 Зато им реци: Овако вели Господ над војскама: Вратите се к мени, говори Господ над војскама, и ја ћу се вратити к вама, вели Господ над војскама. 038 ZEC 001 004 Не будите као оци ваши, којима викаху пређашњи пророци говорећи: Овако вели Господ над војскама: Вратите се са злих путева својих и од злих дела својих; али не послушаше нити пазише на ме, говори Господ. 038 ZEC 001 005 Оци ваши где су? И ти пророци живе ли довека? 038 ZEC 001 006 Али речи моје и уредбе моје које заповедах слугама својим пророцима не стигоше ли оце ваше? Те се они обратише и рекоше: Како Господ над војскама беше намислио учинити нам према путевима нашим и по делима нашим, тако нам учини. 038 ZEC 001 007 Двадесет четвртог дана једанаестог месеца, а то је месец Сават, друге године Даријеве, дође реч Господња пророку Захарији сину Варахије сина Идовог говорећи: 038 ZEC 001 008 Видех ноћу, а то човек јахаше на коњу риђем, и стајаше међу миртама које беху у долу, а за њим беху коњи риђи, шарени и бели. 038 ZEC 001 009 И рекох: Шта је ово, господару мој? А анђео који говораше са мном рече ми: Ја ћу ти показати шта је ово. 038 ZEC 001 010 Тада човек који стајаше међу миртама проговори и рече: Ово су које посла Господ да обилазе земљу. 038 ZEC 001 011 И они проговорише анђелу Господњем који стајаше међу миртама, и рекоше: Ми обиђосмо земљу, и гле, сва земља почива и мирна је. 038 ZEC 001 012 Тада анђео Господњи одговори и рече: Господе над војскама, кад ћеш се већ смиловати Јерусалиму и градовима Јудиним, на које се гневиш већ седамдесет година? 038 ZEC 001 013 А Господ одговори анђелу који говораше са мном, добрим речима, милим речима. 038 ZEC 001 014 И рече ми анђео који говораше са мном: Вичи и реци: Овако вели Господ над војскама: Ревнујем за Јерусалим и за Сион веома. 038 ZEC 001 015 И гневим се силно на народе безбрижне, јер се мало разгневих, а они помогоше на зло. 038 ZEC 001 016 Зато овако вели Господ: Обратих се к Јерусалиму милошћу, дом ће се мој опет сазидати у њему, говори Господ над војскама, и уже ће се затегнути преко Јерусалима. 038 ZEC 001 017 Још вичи и реци: Овако вели Господ над војскама: Опет ће градови моји обиловати добром, и Господ ће опет утешити Сион и опет ће изабрати Јерусалим. 038 ZEC 001 018 Тада подигох очи своје и видех, и гле, четири рога. 038 ZEC 001 019 И рекох анђелу који говораше са мном: Шта је то? А он ми рече: То су рогови који разметнуше Јуду, Израиља и Јерусалим. 038 ZEC 001 020 Потом показа ми Господ четири ковача. 038 ZEC 001 021 И рекох: Шта су ти дошли да раде? А он одговори и рече: Оно су рогови који разметнуше Јуду да нико не подиже главе; а ови дођоше да их уплаше, да одбију рогове народима, који подигоше рог на земљу Јудину да је разметну. 038 ZEC 002 001 Опет подигох очи своје и видех, и гле, човек, и у руци му уже мерачко. 038 ZEC 002 002 И рекох: Куда идеш? А он ми рече: Да измерим Јерусалим да видим колика му је ширина и колика му је дужина. 038 ZEC 002 003 И гле, анђео који говораше са мном изађе, и други анђео изађе му на сусрет. 038 ZEC 002 004 И рече му: Трчи. Говори оном младићу и реци: Јерусалимљани ће се населити по селима ради мноштва људи и стоке што ће бити у њему. 038 ZEC 002 005 И ја ћу му, говори Господ, бити зид огњен унаоколо и бићу за славу усред њега. 038 ZEC 002 006 Еј, еј, бежите из земље северне, говори Господ, јер вас разасух у четири ветра небеска, говори Господ. 038 ZEC 002 007 Еј Сионе, који седиш код кћери вавилонске, избави се. 038 ZEC 002 008 Јер овако вели Господ над војскама: За славом посла ме к народима, који вас опленише; јер ко тиче у вас, тиче у зеницу ока Његовог. 038 ZEC 002 009 Јер ево, ја ћу махнути руком својом на њих, и биће плен слугама својим, и познаћете да ме је послао Господ над војскама. 038 ZEC 002 010 Певај и весели се, кћери сионска, јер ево ја идем и наставаћу усред тебе, говори Господ. 038 ZEC 002 011 И многи ће се народи прилепити ка Господу у тај дан, и биће ми народ, и ја ћу наставати усред тебе, и познаћеш да ме је послао к теби Господ над војскама. 038 ZEC 002 012 И Господ ће наследити Јуду, свој део, у земљи светој, и опет ће изабрати Јерусалим. 038 ZEC 002 013 Нека ћути свако тело пред Господом, јер уста из светог стана свог. 038 ZEC 003 001 После ми показа Исуса, поглавара свештеничког, који стајаше пред анђелом Господњим, и Сотону, који му стајаше с десне стране да га пре. 038 ZEC 003 002 А Господ рече сотони: Господ да те укори, Сотоно, Господ да те укори који изабра Јерусалим. Није ли Он главња истргнута из огња? 038 ZEC 003 003 А Исус беше обучен у хаљине прљаве, и стајаше пред анђелом. 038 ZEC 003 004 А он проговори и рече онима који стајаху пред њим: Скините с њега те прљаве хаљине. И рече му: Види, узех с тебе безакоње твоје, и обукох ти нове хаљине. 038 ZEC 003 005 И рекох му: Нека му метну чисту капу на главу. И метнуше му чисту капу на главу, и обукоше му хаљине; а анђео Господњи стајаше. 038 ZEC 003 006 И анђео Господњи засведочи Исусу говорећи: 038 ZEC 003 007 Овако вели Господ над војскама: Ако узидеш мојим путевима, и ако уздржиш шта сам наредио да се држи, тада ћеш ти судити дому мом и чуваћеш тремове моје, и даћу ти да ходаш међу овима што стоје. 038 ZEC 003 008 Чуј Исусе, поглавару свештенички, ти и другови твоји што седе пред тобом, јер су ти људи чудо: ево ја ћу довести слугу свог, клицу. 038 ZEC 003 009 Јер гле, камен који метнух пред Исуса, на том је једном камену седам очију; гле, ја ћу га отесати, говори Господ над војскама, и узећу безакоње те земље у један дан. 038 ZEC 003 010 У тај дан, говори Господ над војскама, зваћете сваки ближњег свог под винову лозу и под смокву. 038 ZEC 004 001 Потом врати се анђео који ми говораше, и пробуди ме као човека који се буди ода сна. 038 ZEC 004 002 И рече ми: Шта видиш? А ја рекох: Видим, ето, свећњак сав од злата, и горе на њему чаша, и седам жижака његових на њему, и седам левака за седам жижака што су горе на њему, 038 ZEC 004 003 И две маслине уза њ, једна с десне стране чаши а једна с леве. 038 ZEC 004 004 И проговорих анђелу који говораше са мном, и рекох: Шта је то, господару мој? 038 ZEC 004 005 А анђео који говораше са мном одговори и рече ми: Зар не знаш шта је то? И рекох: Не, господару мој. 038 ZEC 004 006 А он одговори и рече ми говорећи: То је реч Господња Зоровавељу: не силом ни крепошћу него Духом мојим, вели Господ над војскама. 038 ZEC 004 007 Шта си ти, горо велика, пред Зоровавељем? Равница; и он ће изнети највиши камен, с усклицима: Милост, милост њему. 038 ZEC 004 008 И дође ми реч Господња говорећи: 038 ZEC 004 009 Руке Зоровавељеве основаше овај дом, руке ће његове и довршити, и познаћеш да ме је Господ над војскама послао к вама. 038 ZEC 004 010 Јер ко је презрео дан малих ствари? Јер ће се радовати кад види камен мерачки у руци Зоровавељу, оних седам очију Господњих који прелазе сву земљу. 038 ZEC 004 011 Тада одговарајући рекох му: Шта су оне две маслине с десне стране свећњаку и с леве? 038 ZEC 004 012 И опет проговорих и рекох му: Шта су оне две гранчице маслинове, што су међу два левка златна, који точе злато? 038 ZEC 004 013 И рече ми говорећи: Зар не знаш шта је то? А ја рекох: Не, господару мој. 038 ZEC 004 014 Тада рече: То су две маслине које стоје код Господа све земље. 038 ZEC 005 001 Потом опет подигох очи своје и видех; а то књига лећаше. 038 ZEC 005 002 И он ми рече: Шта видиш? А ја рекох: Видим књигу где лети, дужина јој двадесет лаката, а ширина десет лаката. 038 ZEC 005 003 Тада ми рече: То је проклетство које изађе на сву земљу, јер сваки који краде истребиће се по њој с једне стране, и који се год куне криво истребиће се по њој с друге стране. 038 ZEC 005 004 Ја ћу је пустити, говори Господ над војскама, те ће доћи на кућу лупежу и на кућу ономе који се куне мојим именом криво, и стајаће му усред куће и сатрће је, и дрвље јој и камење. 038 ZEC 005 005 Потом изиђе анђео који говораше са мном, и рече ми: Подигни очи своје и види шта је ово што излази. 038 ZEC 005 006 А ја рекох: Шта је? А он рече: То је ефа што излази. И рече: То им је безбожност по свој земљи. 038 ZEC 005 007 И гле, подизаше се таланат олова, и једна жена сеђаше усред ефе. 038 ZEC 005 008 И он рече: То је безбожност. И врже је усред ефе, и врже онај комад олова одозго на ждрело јој. 038 ZEC 005 009 И подигох очи своје и видех, а то две жене излажаху, и ветар им беше под крилима, а крила им беху као у роде, и дигоше ефу међу земљу и небо. 038 ZEC 005 010 И рекох анђелу који говораше са мном: Куда оне носе ефу? 038 ZEC 005 011 А он ми рече: Да јој начине кућу у земљи Сенару; и онде ће се наместити и поставити на своје подножје. 038 ZEC 006 001 Потом опет подигох очи своје, и видех, а то четвора кола излажаху између две горе, а те горе беху од бронзе. 038 ZEC 006 002 У првим колима беху коњи риђи, а у другим колима коњи врани, 038 ZEC 006 003 А у трећим колима коњи бели, а у четвртим колима коњи шарени, јаки. 038 ZEC 006 004 И проговоривши рекох анђелу који говораше са мном: Шта је то, господару мој? 038 ZEC 006 005 А анђео одговори и рече ми: То су четири ветра небеска, који излазе испред Господа све земље, где стајаше. 038 ZEC 006 006 Коњи врани што су у једним, они иду у северну земљу; а бели иду за њима, а шарени иду у земљу јужну. 038 ZEC 006 007 И јаки изашавши хтеше да иду и пролазе земљу; и рече: Идите пролазите земљу. И стадоше пролазити земљу. 038 ZEC 006 008 Тада ме зовну, и рече ми: Види, који отидоше у земљу северну, умирише дух мој у земљи северној. 038 ZEC 006 009 Потом ми дође реч Господња говорећи: 038 ZEC 006 010 Узми од робља, од Хелдаја и од Товије и од Једаје, који дођоше из вавилонске, па дођи истог дана и уђи у дом Јосије, сина Софонијиног. 038 ZEC 006 011 Узми сребра и злата, и начини венце, и метни на главу Исусу, сину Јоседековом, поглавару свештеничком. 038 ZEC 006 012 И реци му говорећи: Овако вели Господ над војскама: Ево човека, коме је име Клица, која ће клијати с места свог и саградиће цркву Господњу. 038 ZEC 006 013 Јер ће Он саградити цркву Господњу, и носиће славу, и седеће и владати на свом престолу, и биће свештеник на престолу свом, и савет мирни биће међу обема. 038 ZEC 006 014 И венци нека буду Елему и Товији и Једаји и Хену, сину Софонијином за спомен у цркви Господњој. 038 ZEC 006 015 И који су далеко доћи, ће и градиће цркву Господњу, и познаћете да ме је Господ над војскама послао к вама. И то ће бити ако узаслушате глас Господа Бога свог. 038 ZEC 007 001 Потом четврте године цара Дарија дође реч Господња Захарији четвртог дана деветог месеца, Хаслева, 038 ZEC 007 002 Кад послаше у дом Божји Сарасара и Регемелеха и људе своје да моле Господа, 038 ZEC 007 003 И да говоре свештеницима, који беху у дому Господа над војскама, и пророцима, и кажу: Хоћемо ли плакати петог месеца одвајајући се, како чинисмо већ толико година? 038 ZEC 007 004 И дође ми реч Господња Говорећи: 038 ZEC 007 005 Кажи свему народу земаљском и свештеницима, и реци: Кад постисте и тужисте петог и седмог месеца за седамдесет година, еда ли мени постисте? 038 ZEC 007 006 А кад једете и пијете, не једете ли и не пијете ли сами? 038 ZEC 007 007 Нису ли то речи које је Господ прогласио преко пређашњих пророка, кад Јерусалим беше насељен и миран и градови његови око њега, и кад беше насељен јужни крај и равница? 038 ZEC 007 008 Дође реч Господња Захарији говорећи: 038 ZEC 007 009 Овако говори Господ над војскама: Судите право и будите милостиви и жалостиви један другом. 038 ZEC 007 010 И не чините криво удовици ни сироти, иностранцу ни сиромаху, и не мислите зло један другом у срцу свом. 038 ZEC 007 011 Али не хтеше слушати, и узмакоше раменом натраг, и затискоше уши своје да не чују. 038 ZEC 007 012 И срцем својим отврднуше као дијамант да не чују закон и речи које сла Господ над војскама духом својим преко пророка пређашњих; зато дође велик гнев од Господа над војскама. 038 ZEC 007 013 Зато као што Он вика, а они не слушаше, тако и они викаше а ја их не слушах, говори Господ над војскама. 038 ZEC 007 014 Него их разметнух вихором по свим народима, којих не познаваше, и земља опусте иза њих да нико у њу не дохођаше нити се из ње враћаше, и обратише милу земљу у пустош. 038 ZEC 008 001 Опет дође реч Господа над војскама говорећи: 038 ZEC 008 002 Овако вели Господ над војскама: Ревнујем за Сион великом ревношћу, и великим гневом ревнујем за њ. 038 ZEC 008 003 Овако вели Господ: Вратих се у Сион и населих се усред Јерусалима, и Јерусалим ће се звати град истинити, и гора Господа над војскама света гора. 038 ZEC 008 004 Овако вели Господ над војскама: Опет ће седети старци и старице по улицама јерусалимским, свако са штаком у руци од велике старости. 038 ZEC 008 005 И улице ће градске бити пуне детића и девојака, које ће се играти по улицама. 038 ZEC 008 006 Овако вели Господ над војскама: Ако је чудно у очима остатку тог народа у ово време, еда ли ће бити чудно и у мојим очима? Говори Господ над војскама. 038 ZEC 008 007 Овако вели Господ над војскама: Ево, ја ћу избавити свој народ из земље источне и земље западне. 038 ZEC 008 008 И довешћу их, и они ће наставати усред Јерусалима, и биће ми народ и ја ћу им бити Бог, истином и правдом. 038 ZEC 008 009 Овако вели Господ над војскама: Нека вам се укрепе руке који слушате у ово време ове речи из уста пророчких од дана кад се основа дом Господа над војскама да се сазида црква. 038 ZEC 008 010 Јер пре тих дана не беше плате ни за човека ни за живинче, нити беше мира од непријатеља ни ономе који одлажаше ни ономе који долажаше и пустих све људе једног на другог. 038 ZEC 008 011 А сада нећу бити као пре остатку тог народа, говори Господ над војскама. 038 ZEC 008 012 Него ће усев бити миран, винова ће лоза носити плод свој, и земља ће рађати род свој, и небо ће давати росу своју; и све ћу то дати у наследство остатку тог народа. 038 ZEC 008 013 И као што бејасте уклин међу народима, доме Јудин и доме Израиљев, тако ћу вас избавити те ћете бити благослов, не бојте се, нека вам се окрепе руке. 038 ZEC 008 014 Јер овако вели Господ над војскама: Као што вам намислих зло учинити, кад ме разгневише оци ваши, Вели Господ над војскама, и не раскајах се, 038 ZEC 008 015 Тако опет у ове дане намислих да добро чиним Јерусалиму и дому Јудином; не бојте се. 038 ZEC 008 016 Ово је шта треба да чините: говорите истину један другом, судите право и мирно на вратима својим; 038 ZEC 008 017 И не мислите један другом зло у срцу свом, и не љубите криве заклетве, јер на све то мрзим, говори Господ. 038 ZEC 008 018 Потом, дође ми реч Господа над војскама говорећи; 038 ZEC 008 019 Овако вели Господ над војскама: Пост четвртог месеца, и пост петог и пост седмог и пост десетог обратиће се дому Јудином у радост и весеље и у празнике веселе; али љубите истину и мир. 038 ZEC 008 020 Овако вели Господ над војскама: Још ће долазити народи и становници многих градова; 038 ZEC 008 021 Долазиће становници једног у други говорећи. Хајдемо да се молимо Господу и да тражимо Господа над војскама; идем и ја. 038 ZEC 008 022 Тако ће доћи многи народи и силни народи да траже Господа над војскама у Јерусалиму и да се моле Господу. 038 ZEC 008 023 Овако вели Господ над војскама: У то ће време десет људи од свих језика народних ухватити једног Јудејца за скут говорећи: Идемо с вама, јер чујемо да је Бог с вама. 038 ZEC 009 001 Бреме речи Господње земљи Адраху и Дамаску, где ће починути, јер је Господње око на људима и на свим племенима Израиљевим. 038 ZEC 009 002 И Емат ће захватити, и Тир и Сидон, ако и јесу веома мудри, 038 ZEC 009 003 И Тир сагради себи град, и сабра сребра као праха, и злата као кала по путу. 038 ZEC 009 004 Гле, Господ ће га отерати и врћи ће у море силу његову, и он ће огњем изгорети. 038 ZEC 009 005 Аскалон ће видети и уплашиће се, и Газа ће се врло узмучити, и Акарон, што га осрамоти надање његово, и погинуће цар у Гази; и Аскалон се неће населити. 038 ZEC 009 006 И у Азоту ће седети туђин, и понос ћу филистејски затрти. 038 ZEC 009 007 И уклонићу крв њихову од уста њихових, и гадове њихове из зуба њихових, и ко остане биће и он Бога нашег и биће као поглавар у Јуди, а Акарон као Јевусејац. 038 ZEC 009 008 И поставићу логор код дома свог супрот војсци, супрот онима који одлазе и долазе, и настојник неће више пролазити кроз њих, јер сада погледах својим очима. 038 ZEC 009 009 Радуј се много, кћери сионска, подвикуј, кћери јерусалимска; ево, Цар твој иде к теби, праведан је и спасава, кротак и јаше на магарцу, и на магарету, младету магаричином. 038 ZEC 009 010 Јер ћу истребити из Јефрема кола и из Јерусалима коње; и истребиће се лук убојити; и Он ће казивати мир народима, и власт ће му бити од мора до мора и од реке до крајева земаљских. 038 ZEC 009 011 А ти, за крв завета твог пустих сужње твоје из јаме, где нема воде. 038 ZEC 009 012 Вратите се ка граду, сужњи, који се надате, још ти и данас јављам да ћу ти платити двојином. 038 ZEC 009 013 Јер запех себи Јуду као лук, и напуних Јефрема, и подигох синове твоје, Сионе, на синове твоје, Јаване, и учиних те да си као мач јуначки. 038 ZEC 009 014 И Господ ће се показати над њима, и стрела ће Његова изаћи као муња, и Господ ће Господ затрубити у трубу и поћи ће с вихорима јужним. 038 ZEC 009 015 Господ над војскама заклањаће их, и они ће јести погазивши из праће, и пиће подвикујући као од вина, и биће пуни као чаша, као углови од олтара. 038 ZEC 009 016 И Господ Бог њихов избавиће их у тај дан као стадо свог народа, јер ће се камење у венцу подигнути у земљи његовој. 038 ZEC 009 017 Јер колико ће бити добро његово и колика лепота његова! Од жита ће расти момци, а од слатког вина девојке. 038 ZEC 010 001 Иштите од Господа дажда у време позног дажда, Господ ће пустити муње, и даће вам изобила дажда и свакоме траве у пољу. 038 ZEC 010 002 Јер ликови говоре ништавило и врачи виде лаж и говоре залудне сне, теше таштином; зато отидоше као стадо, и ојадише се, јер не беше пастира. 038 ZEC 010 003 Гнев се мој распали на пастире, и покарах јарце; јер Господ над војскама обиђе стадо своје, дом Јудин, и учини да су му као коњ окићен за бој. 038 ZEC 010 004 Од Њега је угао, од Њега коље, од Њега лук убојити, од Њега излази и сваки настојник. 038 ZEC 010 005 И они ће бити као јунаци, газиће у боју као блато по улицама, и биће се, јер је Господ с њима, и који јашу на коњима осрамотиће се. 038 ZEC 010 006 И укрепићу дом Јудин, и дом ћу Јосифов спасти, и довешћу их натраг, јер ми их је жао, и биће као да их нисам одбацио, јер сам ја Господ Бог њихов и услишићу их. 038 ZEC 010 007 И они од Јефрема биће као јунак, и срце ће им бити цело као од вина, и синови њихови видеће и веселиће се, и срце ће им се радовати о Господу. 038 ZEC 010 008 Зазвиждаћу им и сабраћу их, јер ћу их избавити, и они ће се умножити као што су се били умножили. 038 ZEC 010 009 И расејаћу их међу народе да се у далеким местима опомињу мене, и живећи са синовима својим да се врате. 038 ZEC 010 010 И довешћу их натраг из земље мисирске, и сабраћу их из асирске, и довешћу их у земљу галадску и на Ливан; и неће им бити доста места. 038 ZEC 010 011 И од тескобе ће прећи преко мора, и разбиће вале у мору, и све ће дубине реци пресахнути, и обориће се понос асирски и палица ће се мисирска узети. 038 ZEC 010 012 И укрепићу их Господом, и они ће ходати у име Његово, говори Господ. 038 ZEC 011 001 Отвори, Ливане, врата своја, и огањ нека прождре кедре твоје. 038 ZEC 011 002 Ридај, јело, јер паде кедар, јер красници пропадоше; ридајте, храстови васански, јер се посече шума ограђена. 038 ZEC 011 003 Стоји јаук пастира, јер се затре слава њихова; стоји рика лавова, јер се опустоши понос јордански. 038 ZEC 011 004 Овако вели Господ Бог мој: Паси овце кланице, 038 ZEC 011 005 Које убијају они који их држе, нити их ко криви, и који их продају говоре: Благословен да је Господ, обогатих се; и који их пасу, ниједан их не жали. 038 ZEC 011 006 Зато нећу више жалити становника земаљских, говори Господ, него ћу, ево предати једног другом у руке и у руке цару њиховом, и они ће потрти земљу, а ја је нећу избавити из руку њихових. 038 ZEC 011 007 И пасох овце кланице, невољне од стада, и узевши два штапа назвах један благост, а други назвах свеза, и пасох стадо. 038 ZEC 011 008 И погубих три пастира за месец дана, јер се душа моја љућаше на њих, и душа њихова мржаше на ме. 038 ZEC 011 009 И рекох: Нећу вас више пасти; која погине нека погине, и која пропадне нека пропадне, и које остану нека једу месо једна другој. 038 ZEC 011 010 И узех свој штап, благост, и сломих га да укинем завет свој који учиних са свим народима. 038 ZEC 011 011 И укиде се оног дана, и невољни од стада, који гледаху на ме, познаше доиста да беше реч Господња. 038 ZEC 011 012 И рекох им: Ако вам је драго, дајте ми моју плату; ако ли није немојте; и измерише ми плату, тридесет сребрника. 038 ZEC 011 013 И рече ми Господ: Баци лончару ту часну цену којом ме проценише. И узевши тридесет сребрника бацих их у дом Господњи лончару. 038 ZEC 011 014 Потом сломих други штап свој, свезу, да укинем братство између Јуде и Израиља. 038 ZEC 011 015 И Господ ми рече: Узми јоште оправу безумног пастира. 038 ZEC 011 016 Јер ево ја ћу подигнути пастира у земљи, који неће обилазити оне који гину, неће тражити нејаке, нити ће лечити рањене, нити ће носити сустале, него ће јести месо од претилих, и папке ће им кидати. 038 ZEC 011 017 Тешко пастиру никаквом, који оставља стадо! Мач му је над мишицом и над десним оком; мишица ће му усахнути и десно ће му око потамнети. 038 ZEC 012 001 Бреме речи Господње за Израиља. Говори Господ, који је разапео небеса и основао земљу, и створио човеку дух који је у њему: 038 ZEC 012 002 Ево, ја ћу учинити Јерусалим чашом за опијање свим народима унаоколо, који ће опсести Јерусалим ратујући на Јуду. 038 ZEC 012 003 И у тај ћу дан учинити Јерусалим тешким каменом свим народима; који га год буду хтели дигнути, сатрће се, ако би се и сви народи земаљски сабрали на њ. 038 ZEC 012 004 У тај ћу дан, говори Господ, учинити да сви коњи буду плашљиви и сви коњаници безумни; и отворићу очи своје на дом Јудин, и ослепићу све коње народима. 038 ZEC 012 005 Те ће говорити главари Јудини у срцу свом: јаки су ми становници јерусалимски Господом над војскама, Богом својим. 038 ZEC 012 006 У онај ћу дан учинити да главари Јудини буду као огњиште у дрвима и као луч запаљен у сноповима, те ће прождрети и надесно и налево све народе унаоколо, а Јерусалим ће још остати на свом месту, у Јерусалиму. 038 ZEC 012 007 И Господ ће сачувати шаторе Јудине најпре, да се не диже над Јудом слава дома Давидовог и слава становника јерусалимских. 038 ZEC 012 008 У онај ће дан Господ заклањати становнике јерусалимске, и најслабији међу њима биће у тај дан као Давид, и дом ће Давидов бити као Бог, као анђео Господњи пред њима. 038 ZEC 012 009 И у тај дан тражићу да истребим све народе који дођу на Јерусалим; 038 ZEC 012 010 И излићу на дом Давидов и на становнике јерусалимске дух милости и молитава, и погледаће на мене ког прободоше; и плакаће за њим као за јединцем, и тужиће за њим као за првенцем. 038 ZEC 012 011 У оно ће време бити тужњава велика у Јерусалиму као тужњава у Ададримону, у пољу мигдонском. 038 ZEC 012 012 И тужиће земља, свака породица напосе; породица дома Давидовог напосе, и жене њихове напосе; породица дома Натановог напосе, и жене њихове напосе; 038 ZEC 012 013 Породица дома Левијевог напосе, и жене њихове напосе; породица Семејева напосе, и жене њихове напосе; 038 ZEC 012 014 Све остале породице, свака напосе, и жене њихове напосе. 038 ZEC 013 001 У тај ће дан бити отворен извор дому Давидовом и становницима јерусалимским за грех и за нечистоту. 038 ZEC 013 002 И у тај ћу дан, говори Господ над војскама, истребити из земље имена идолима да се више не спомињу, и пророке и нечисти дух уклонићу из земље. 038 ZEC 013 003 И ако ко још успророкује, рећи ће му отац његов и мати његова, који га родише: Нећеш бити жив, јер си говорио лаж у име Господње. И отац ће га његов и мати његова, који га родише, пробости, што пророкова. 038 ZEC 013 004 И у тај ће се дан стидети пророци, сваки своје утваре, кад би пророковао, и неће се огртати плаштем од кострети да би лагали. 038 ZEC 013 005 Него ће сваки рећи: Нисам пророк, ратар сам, јер ме човек најми од младости моје. 038 ZEC 013 006 И ако му ко рече: Какве су ти то ране на рукама? Он ће одговорити: Допадох их у кући пријатеља својих. 038 ZEC 013 007 Мачу, устани на пастира мог, и на човека друга мог, говори Господ над војскама, удари пастира, и овце ће се разбећи, али ћу окренути руку своју к малима. 038 ZEC 013 008 И у свој земљи, говори Господ, два ће се дела истребити у њој и погинути, а трећи ће остати у њој; 038 ZEC 013 009 И ту ћу трећину метнути у огањ, и претопићу их како се претапа сребро, и окушаћу их како се куша злато, они ће призвати име моје, и ја ћу им се одазвати и рећи ћу: То је мој народ; а они ће рећи: Господ је Бог наш. 038 ZEC 014 001 Ево иде дан Господњи, и плен ће се твој разделити усред тебе. 038 ZEC 014 002 Јер ћу скупити све народе на Јерусалим у бој, и град ће се узети, и куће опленити и жене осрамотити и половина ће града отићи у ропство, а остали народ неће се истребити из града. 038 ZEC 014 003 Јер ће Господ изаћи, и војеваће на народе као што војује на дан кад је бој. 038 ZEC 014 004 И ноге ће Његове стати у тај дан на гори Маслинској која је према Јерусалиму с истока, и гора ће се Маслинска распасти по среди на исток и на запад да ће бити продол врло велика, и половина ће горе уступити на север а половина на југ. 038 ZEC 014 005 И бежаћете у продол горску, јер ће продол горска допирати до Асала, и бежаћете као што бежасте од труса у време Озије, цара Јудиног; и доћи ће Господ Бог мој, и сви ће свети бити с тобом. 038 ZEC 014 006 И у тај дан неће бити видело светло и мрачно; 038 ZEC 014 007 Него ће бити један дан, који је познат Господу, неће бити дан и ноћ, јер ће и увече бити светлост. 038 ZEC 014 008 И у тај ће дан протећи из Јерусалима вода жива, пола к источном мору а пола к западном мору, и биће и лети и зими. 038 ZEC 014 009 И Господ ће бити цар над свом земљом, у онај дан биће Господ један и име Његово једно. 038 ZEC 014 010 И сва ће се земља претворити у равницу од Гаваје до Римона с југа Јерусалиму, који ће се подигнути и населити на свом месту од врата Венијаминових до места где су прва врата, до врата на углу, и од куле Ананеилове до теска царевог. 038 ZEC 014 011 И они ће наставати у њему, и неће више бити проклетства, и Јерусалим ће стајати без страха. 038 ZEC 014 012 А ово ће бити зло којим ће Господ ударити све народе који би војевали на Јерусалим: тело ће сваком посахнути док још стоји на ногу, и очи ће сваком посахнути у рупама својим, и језик ће сваком посахнути у устима. 038 ZEC 014 013 И у то ће време бити велика сметња међу њима од Господа, и хватаће један другог за руку, и рука ће се једног подигнути на руку другог. 038 ZEC 014 014 А и Јуда ће војевати на Јерусалим, и благо свих народа унаоколо сабраће се, злато и сребро и одело врло много. 038 ZEC 014 015 И зло као то зло снаћи ће коње, мазге, камиле и магарце и сву стоку која буде у том логору. 038 ZEC 014 016 И ко год остане од свих народа који дођу на Јерусалим, свак ће долазити од године до године да се поклони цару Господу над војскама и да празнује празник сеница. 038 ZEC 014 017 И ако које од племена земаљских не би дошло у Јерусалим да се поклони цару Господу над војскама, на њих неће бити дажда; 038 ZEC 014 018 И ако се племе мисирско не би подигло и дошло, на које не дажди, биће исто зло којим ће Господ ударити народе који не би долазили да празнују празник сеница. 038 ZEC 014 019 Такав ће бити грех Мисирцима и грех свим народима који не би долазили да празнују празник сеница. 038 ZEC 014 020 У тај ће дан бити на звонцима коњским: Светиња Господу; и лонци ће у дому Господњем бити као зделе пред олтаром; 038 ZEC 014 021 И сви ће лонци у Јерусалиму и у Јуди бити светиња Господу над војскама, и сви који хоће да принесу жртву долазећи узимаће их и кувати у њима; и у тај дан неће више бити Хананејца у дому Господа над војскама. # # BOOK 039 MAL Malachi Књига пророка Малахије 039 MAL 001 001 Бреме речи Господње Израиљу преко Малахије. 039 MAL 001 002 Љубим вас, вели Господ; а ви говорите: У чему нас љубиш? Не беше ли Исав брат Јакову? Говори Господ; али Јакова љубих. 039 MAL 001 003 А на Исава мрзих; зато горе његове опустех и наследство његово дадох змајевима из пустиње. 039 MAL 001 004 Што Едом говори: Осиромашисмо, али ћемо се повратити и саградити пуста места, овако вели Господ над војскама: нека они граде, али ћу ја разградити, и они ће се звати: крајина безаконичка и народ на који се гневи Господ довека. 039 MAL 001 005 И очи ће ваше видети и ви ћете рећи: Велик је Господ на међама Израиљевим. 039 MAL 001 006 Син поштује оца и слуга господара свог; ако сам ја Отац, где је част моја? И ако сам Господар, где је страх мој? Вели Господ над војскама вама, свештеници, који презирете име моје, и говорите: У чем презиремо име Твоје? 039 MAL 001 007 Доносите на мој олтар хлеб оскврњен, и говорите: Чим Те оскврнисмо? Тим што говорите: Сто је Господњи за презирање. 039 MAL 001 008 И кад доносите слепо на жртву, није ли зло? И кад доносите хромо или болесно, није ли зло? Однеси га старешини свом, хоћеш ли му угодити и хоће ли погледати на те? Вели Господ над војскама. 039 MAL 001 009 Зато, молите се Богу да се смилује на нас; кад је то из ваших руку, хоће ли на кога од вас гледати? Говори Господ над војскама. 039 MAL 001 010 Ко је међу вама који би затворио врата или запалио огањ на мом олтару низашта? Нисте ми мили, вели Господ над војскама, и нећу примити дар из ваше руке. 039 MAL 001 011 Јер од истока сунчаног до запада велико ће бити име моје међу народима, и на сваком ће се месту приносити кад имену мом и чист дар; јер ће име моје бити велико међу народима, вели Господ над војскама. 039 MAL 001 012 А ви Га скврните говорећи: Сто је Господњи нечист, и шта се поставља на њ, јело је за презирање. 039 MAL 001 013 И говорите: Гле, колика мука! А могло би се одухнути, говори Господ над војскама; и доносите отето, и хромо и болесно доносите на дар; еда ли ћу примити из руке ваше? Говори Господ. 039 MAL 001 014 Проклет да је варалица, који има у свом стаду мушко и заветује, па приноси Господу кварно; јер сам велик цар, вели Господ над војскама, и име је моје страшно међу народима. 039 MAL 002 001 И тако сада вама је ова заповест, свештеници. 039 MAL 002 002 Ако не послушате и не ставите у срце да дате славу имену мом, вели Господ над војскама, тада ћу пустити на вас проклетство и проклећу благослове ваше; и проклех их, јер не стављате у срце. 039 MAL 002 003 Ево ја ћу вам покварити усев, и бацићу вам балегу у лице, балегу празника ваших, да вас однесе са собом. 039 MAL 002 004 И познаћете да сам ја вама послао ову заповест да би био мој завет с Левијем, вели Господ над војскама. 039 MAL 002 005 Завет мој за живот и мир беше с њим, и дадох му то за страх, јер ме се бојаше и имена се мог страшаше. 039 MAL 002 006 Закон истинити беше у устима његовим, и безакоње се не нађе на уснама његовим; у миру и право иде са мном и многе одврати од безакоња. 039 MAL 002 007 Јер усне свештеникове треба да чувају знање и закон да се тражи из његових уста, јер је анђео Господа над војскама. 039 MAL 002 008 Али ви зађосте с пута, и учинисте те се многи спотакоше о закон, покваристе завет Левијев, вели Господ над војскама. 039 MAL 002 009 Зато и ја вас учиних презреним и поништеним у свега народа, као што се ви не држите мојих путева и у закону гледате ко је ко. 039 MAL 002 010 Није ли нам свима један Отац? Није ли нас један Бог створио? Зашто неверу чинимо један другом скврнећи завет отаца својих? 039 MAL 002 011 Јуда чини неверу, и гад се чини у Израиљу и у Јерусалиму; јер скврни Јуда светињу Господњу, коју би му ваљало љубити, женећи се кћерју туђег бога. 039 MAL 002 012 Господ ће истребити из шатора Јаковљевих човека који чини тако, који стражи и који одговара, и који приноси принос Господу над војскама. 039 MAL 002 013 Још и ово чините: покривате сузама олтар Господњи, плачем и уздасима; зато не гледа више на принос, нити Му је драго примити шта из ваших руку. 039 MAL 002 014 А ви говорите: Зашто? Зато што је Господ сведок између тебе и жене младости твоје, којој ти чиниш неверу, а она ти је другарица и жена, с којом си у вери. 039 MAL 002 015 Јер није ли учинио једно, ако и имаше још више духа? А зашто једно? Да тражи семе Божије; зато чувајте дух свој, и жени младости своје не чините неверу. 039 MAL 002 016 Јер Господ Бог Израиљев вели да мрзи на пуштање, јер такав покрива насиље плаштем својим, говори Господ над војскама; зато чувајте дух свој да не чините неверу. 039 MAL 002 017 Досађујете Господу речима својим, и говорите: У чем Му досађујемо? У том што говорите: Ко год чини зло, по вољи је Господу, и такви су Му мили; или: Где је Бог који суди? 039 MAL 003 001 Ево, ја ћу послати анђела свог, који ће приправити пут преда мном, и изненада ће доћи у цркву своју Господ, ког ви тражите, и анђео заветни, ког ви желите, ево доћи ће, вели Господ над војскама. 039 MAL 003 002 Али ко ће поднети дан доласка Његовог? И ко ће се одржати кад се покаже? Јер је Он као огањ ливчев и као мило бељарско. 039 MAL 003 003 И сешће као Онај који лије и чисти сребро, очистиће синове Левијеве, и претопиће их као злато и сребро, и они ће приносити Господу приносе у правди. 039 MAL 003 004 И угодан ће бити Господу принос Јудин и јерусалимски као у старо време и као пређашњих година. 039 MAL 003 005 И доћи ћу к вама на суд, и бићу брз сведок против врачара и против прељубочинаца и против оних који се куну криво и против оних који закидају најам најамнику, и удовици и сироти и дошљаку криво чине и не боје се мене, вели Господ над војскама. 039 MAL 003 006 Јер ја Господ не мењам се; зато ви, синови Јаковљеви, не изгибосте. 039 MAL 003 007 Од времена отаца својих одступисте од уредби мојих и не држасте их. Вратите се к мени, и ја ћу се вратити к вама, вели Господ над војскама. Али велите: У чем бисмо се вратили? 039 MAL 003 008 Еда ли ће човек закидати Бога? А ви мене закидате; и говорите: У чем Те закидамо? У десетку и у приносу. 039 MAL 003 009 Проклети сте, јер ме закидате, ви, сав народ. 039 MAL 003 010 Донесите све десетке у спреме да буде хране у мојој кући, и окушајте ме у том, вели Господ над војскама, хоћу ли вам отворити уставе небеске и излити благослов на вас да вам буде доста. 039 MAL 003 011 И запретићу вас ради прождрљивцу, те вам неће кварити рода земаљског, и винова лоза у пољу неће вам бити неродна, вели Господ над војскама. 039 MAL 003 012 И зваће вас блаженим сви народи, јер ћете бити земља мила, вели Господ над војскама. 039 MAL 003 013 Жестоке беху ваше речи на ме, вели Господ; а ви велите: Шта говорисмо на Тебе? 039 MAL 003 014 Рекосте: Залуду је служити Богу, и каква ће бити корист да држимо шта је наредио да се држи, и да ходимо жалосни пред Господом над војскама? 039 MAL 003 015 Зато хвалимо поносите да су срећни; напредују који чине безакоње, и који искушавају Бога, избављају се. 039 MAL 003 016 Тада који се боје Господа говорише један другом, и погледа Господ, и чу, и написа се књига за спомен пред Њим за оне који се боје Господа и мисле о имену Његовом. 039 MAL 003 017 Ти ће ми бити благо, вели Господ над војскама, у онај дан кад ја учиним, и бићу им милостив као што је отац милостив свом сину који му служи. 039 MAL 003 018 Тада ћете се обратити и видећете разлику између праведника и безбожника, између оног који служи Богу и оног који Му не служи. 039 MAL 004 001 Јер, гле, иде дан, који гори као пећ, и сви ће поносити и сви који раде безбожно бити стрњика, и упалиће их дан који иде, вели Господ над војскама, и неће им оставити ни корена ни гране. 039 MAL 004 002 А вама, који се бојите имена мог, грануће Сунце правде, и здравље ће бити на зрацима Његовим, и излазићете и скакаћете као теоци од јасала. 039 MAL 004 003 И изгазићете безбожнике, јер ће они бити пепео под вашим ногама у дан кад ја учиним, вели Господ над војскама. 039 MAL 004 004 Памтите закон Мојсија слуге мог, коме заповедих на Хориву за свега Израиља уредбе и законе. 039 MAL 004 005 Ево, ја ћу вам послати Илију пророка пре него дође велики и страшни дан Господњи; 039 MAL 004 006 И он ће обратити срце отаца к синовима, и срце синова к оцима њиховим, да не дођем и затрем земљу. # # BOOK 040 MAT Matthew Матеј 040 MAT 001 001 Племе Исуса Христа, сина Давида Аврамовог сина. 040 MAT 001 002 Авраам роди Исака. А Исак роди Јакова. А Јаков роди Јуду и браћу његову. 040 MAT 001 003 А Јуда роди Фареса и Зару с Тамаром. А Фарес роди Есрома. А Есром роди Арама. 040 MAT 001 004 А Арам роди Аминадава. А Аминадав роди Наасона. А Наасон роди Салмона. 040 MAT 001 005 А Салмон роди Вооза с Рахавом. А Вооз роди Овида с Рутом. А Овид роди Јесеја. 040 MAT 001 006 А Јесеј роди Давида цара. А Давид цар роди Соломуна с Уријиницом. 040 MAT 001 007 А Соломун роди Ровоама. А Ровоам роди Авију. А Авија роди Асу. 040 MAT 001 008 А Аса роди Јосафата. А Јосафат роди Јорама. А Јорам роди Озију. 040 MAT 001 009 А Озија роди Јоатама. А Јоатам роди Ахаза. А Ахаз роди Езекију. 040 MAT 001 010 А Езекија роди Манасију, а Манасија роди Амона. А Амон роди Јосију. 040 MAT 001 011 А Јосија роди Јехонију и браћу његову, у сеоби вавилонској. 040 MAT 001 012 А по сеоби вавилонској, Јехонија роди Салатиила. А Салатиило роди Зоровавела. 040 MAT 001 013 А Зоровавел роди Авиуда. А Авиуд роди Елијакима. А Елијаким роди Азора. 040 MAT 001 014 А Азор роди Садока. А Садок роди Ахима. А Ахим роди Елиуда. 040 MAT 001 015 А Елиуд роди Елеазара, а Елеазар роди Матана. А Матан роди Јакова. 040 MAT 001 016 А Јаков роди Јосифа, мужа Марије, која роди Исуса прозваног Христа. 040 MAT 001 017 Свега дакле колена од Аврама до Давида, колена четрнаест, а од Давида до сеобе вавилонске, колена четрнаест, а од сеобе вавилонске до Христа, колена четрнаест. 040 MAT 001 018 А рођење Исуса Христа било је овако: кад је Марија, мати Његова, била испрошена за Јосифа, а још док се нису били састали, нађе се да је она трудна од Духа Светог. 040 MAT 001 019 А Јосиф муж њен, будући побожан и не хтевши је јавно срамотити, намисли је тајно пустити. 040 MAT 001 020 Но кад он тако помисли, а то му се јави у сну анђео Господњи говорећи: Јосифе, сине Давидов! Не бој се узети Марије жене своје; јер оно што се у њој зачело од Духа је Светог. 040 MAT 001 021 Па ће родити Сина, и надени Му име Исус; јер ће Он избавити свој народ од греха њихових. 040 MAT 001 022 А ово је све било да се изврши шта је Господ казао преко пророка који говори: 040 MAT 001 023 Ето, девојка ће затруднети, и родиће Сина, и наденуће Му име Емануило, које ће рећи: С нама Бог. 040 MAT 001 024 Кад се Јосиф пробуди од сна, учини како му је заповедио анђео Господњи, и узме жену своју. 040 MAT 001 025 И не знаше за њу док не роди Сина свог првенца, и надеде Му име Исус. 040 MAT 002 001 А кад се роди Исус у Витлејему јудејском, за времена цара Ирода, а то дођу мудраци с истока у Јерусалим, и кажу: 040 MAT 002 002 Где је цар јудејски што се родио? Јер смо видели Његову звезду на истоку и дошли смо да Му се поклонимо. 040 MAT 002 003 Кад то чује цар Ирод, уплаши се, и сав Јерусалим с њим. 040 MAT 002 004 И сабравши све главаре свештеничке и књижевнике народне, питаше их: Где ће се родити Христос? 040 MAT 002 005 А они му рекоше: У Витлејему јудејском; јер је тако пророк написао: 040 MAT 002 006 И ти Витлејеме, земљо Јудина! Ни по чем ниси најмањи у држави Јудиној; јер ће из тебе изићи человођа који ће пасти народ мој Израиља. 040 MAT 002 007 Онда Ирод тајно дозва мудраце, и испитиваше их кад се појавила звезда. 040 MAT 002 008 И пославши их у Витлејем, рече: Идите и распитајте добро за дете, па кад га нађете, јавите ми, да и ја идем да му се поклоним. 040 MAT 002 009 И они саслушавши цара, пођоше: а то и звезда коју су видели на истоку, иђаше пред њима док не дође и стаде одозго где беше дете. 040 MAT 002 010 А кад видеше звезду где је стала, обрадоваше се веома великом радости. 040 MAT 002 011 И ушавши у кућу, видеше дете с Маријом матером Његовом, и падоше и поклонише Му се; па отворише даре своје и дариваше Га: златом, и тамјаном, и смирном. 040 MAT 002 012 И примивши у сну заповест да се не враћају к Ироду, другим путем отидоше у своју земљу. 040 MAT 002 013 А пошто они отиду, а то анђео Господњи јави се Јосифу у сну и каза му: Устани, узми дете и матер Његову па бежи у Мисир, и буди онамо док ти не кажем; јер ће Ирод тражити дете да Га погуби. 040 MAT 002 014 И он уставши узе дете и матер Његову ноћу и отиде у Мисир. 040 MAT 002 015 И би тамо до смрти Иродове: да се изврши шта је Господ рекао преко пророка који говори: Из Мисира дозвах Сина свог. 040 MAT 002 016 Тада Ирод, кад виде да су га мудраци преварили, разгневи се врло и посла те побише сву децу по Витлејему и по свој околини његовој од две године и ниже, по времену које је добро дознао од мудраца. 040 MAT 002 017 Тада се зби шта је казао пророк Јеремија говорећи: 040 MAT 002 018 Глас у Рами чу се, плач, и ридање, и јаукање много: Рахила плаче за својом децом, и неће да се утеши, јер их нема. 040 MAT 002 019 А по смрти Иродовој, гле, анђео Господњи у сну јави се Јосифу у Мисиру. 040 MAT 002 020 И рече: Устани, и узми дете и матер Његову и иди у земљу Израиљеву; јер су изумрли који су тражили душу детињу. 040 MAT 002 021 И он уставши, узе дете и матер Његову, и дође у земљу Израиљеву. 040 MAT 002 022 Али чувши да Архелај царује у Јудеји место Ирода оца свог, побоја се онамо ићи; него примивши у сну заповест, отиде у крајеве галилејске. 040 MAT 002 023 И дошавши онамо, намести се у граду који се зове Назарет, да се збуде као што су казали пророци да ће се Назарећанин назвати. 040 MAT 003 001 У оно пак доба дође Јован крститељ, и учаше у пустињи јудејској. 040 MAT 003 002 И говораше: Покајте се, јер се приближи царство небеско. 040 MAT 003 003 Јер је то онај за кога је говорио пророк Исаија где каже: Глас оног што виче у пустињи: Приправите пут Господу, и поравните стазе Његове. 040 MAT 003 004 А Јован имаше хаљину од длаке камиље и појас кожан око себе; а храна његова беше скакавци и мед дивљи. 040 MAT 003 005 Тада излажаше к њему Јерусалим и сва Јудеја, и сва околина јорданска. 040 MAT 003 006 И он их крштаваше у Јордану, и исповедаху грехе своје. 040 MAT 003 007 А кад виде (Јован) многе фарисеје и садукеје где иду да их крсти, рече им: Породи аспидини! Ко каза вама да бежите од гнева који иде? 040 MAT 003 008 Родите дакле род достојан покајања. 040 MAT 003 009 И не мислите и не говорите у себи: Имамо оца Аврама; јер вам кажем да може Бог и од камења овог подигнути децу Авраму. 040 MAT 003 010 Већ и секира код корена дрвету стоји; свако дакле дрво које не рађа добар род, сече се и у огањ баца. 040 MAT 003 011 Ја дакле крштавам вас водом за покајање; а Онај који иде за мном, јачи је од мене; ја нисам достојан Њему обућу понети; Он ће вас крстити Духом Светим и огњем. 040 MAT 003 012 Њему је лопата у руци Његовој, па ће отребити гумно своје, и скупиће пшеницу своју у житницу, а плеву ће сажећи огњем вечним. 040 MAT 003 013 Тада дође Исус из Галилеје на Јордан к Јовану да се крсти. 040 MAT 003 014 А Јован брањаше Му говорећи: Ти треба мене да крстиш, а Ти ли долазиш к мени? 040 MAT 003 015 А Исус одговори и рече му: Остави сад, јер тако нам треба испунити сваку правду. Тада Јован остави Га. 040 MAT 003 016 И крстивши се Исус изиђе одмах из воде; и гле, отворише Му се небеса, и виде Духа Божјег где силази као голуб и дође на Њега. 040 MAT 003 017 И гле, глас с неба који говори: Ово је Син мој љубазни који је по мојој вољи. 040 MAT 004 001 Тада Исуса одведе Дух у пустињу да Га ђаво куша. 040 MAT 004 002 И постивши се дана четрдесет и ноћи четрдесет, напослетку огладне. 040 MAT 004 003 И приступи к Њему кушач и рече: Ако си Син Божји, реци да камење ово хлебови постану. 040 MAT 004 004 А Он одговори и рече: Писано је: Не живи човек о самом хлебу, но о свакој речи која излази из уста Божјих. 040 MAT 004 005 Тада одведе Га ђаво у свети град и постави Га наврх цркве; 040 MAT 004 006 Па Му рече: Ако си Син Божји, скочи доле, јер у писму стоји да ће анђелима својим заповедити за тебе, и узеће те на руке, да где не запнеш за камен ногом својом. 040 MAT 004 007 А Исус рече њему: Али и то стоји написано: Немој кушати Господа Бога свог. 040 MAT 004 008 Опет Га узе ђаво и одведе Га на гору врло високу, и показа Му сва царства овог света и славу њихову; 040 MAT 004 009 И рече Му: Све ово даћу теби ако паднеш и поклониш ми се. 040 MAT 004 010 Тада рече њему Исус: Иди од мене, сотоно; јер стоји написано: Господу Богу свом поклањај се и Њему једино служи. 040 MAT 004 011 Тада остави Га ђаво, и гле, анђели приступише и служаху Му. 040 MAT 004 012 А кад чу Исус да је Јован предан, отиде у Галилеју. 040 MAT 004 013 И оставивши Назарет дође и намести се у Капернауму приморском на међи Завулоновој и Нефталимовој. 040 MAT 004 014 Да се збуде шта је рекао Исаија пророк говорећи: 040 MAT 004 015 Земља Завулонова и земља Нефталимова, на путу к мору с оне стране Јордана, Галилеја незнабожачка. 040 MAT 004 016 Људи који седе у тами, видеше видело велико, и онима што седе на страни и у сену смртном, засветли видело. 040 MAT 004 017 Отада поче Исус учити и говорити: Покајте се, јер се приближи царство небеско. 040 MAT 004 018 И идући покрај мора галилејског виде два брата, Симона, који се зове Петар, и Андрију брата његовог, где мећу мреже у море, јер беху рибари. 040 MAT 004 019 И рече им: Хајдете за мном, и учинићу вас ловцима људским. 040 MAT 004 020 А они тај час оставише мреже и за Њим отидоше. 040 MAT 004 021 И отишавши одатле виде друга два брата, Јакова Зеведејевог, и Јована брата његовог, у лађи са Зеведејем оцем њиховим где крпе мреже своје, и позва их. 040 MAT 004 022 А они тај час оставише лађу и оца свог и за Њим отидоше. 040 MAT 004 023 И прохођаше по свој Галилеји Исус учећи по зборницама њиховим, и проповедајући јеванђеље о царству, и исцељујући сваку болест и сваку немоћ по људима. 040 MAT 004 024 И отиде глас о Њему по свој Сирији и приведоше Му све болесне од различних болести и с различним мукама, и бесне, и месечњаке, и узете, и исцели их. 040 MAT 004 025 И за Њим иђаше народа много из Галилеје, и из Десет Градова, и из Јерусалима, и Јудеје, и испреко Јордана. 040 MAT 005 001 А кад Он виде народ, попе се на гору, и седе, и приступише Му ученици Његови. 040 MAT 005 002 И отворивши уста своја учаше их говорећи: 040 MAT 005 003 Благо сиромашнима духом, јер је њихово царство небеско; 040 MAT 005 004 Благо онима који плачу, јер ће се утешити; 040 MAT 005 005 Благо кроткима, јер ће наследити земљу; 040 MAT 005 006 Благо гладнима и жеднима правде, јер ће се наситити; 040 MAT 005 007 Благо милостивима, јер ће бити помиловани; 040 MAT 005 008 Благо онима који су чистог срца, јер ће Бога видети; 040 MAT 005 009 Благо онима који мир граде, јер ће се синови Божји назвати; 040 MAT 005 010 Благо прогнанима правде ради, јер је њихово царство небеско. 040 MAT 005 011 Благо вама ако вас узасрамоте и успрогоне и кажу на вас свакојаке рђаве речи лажући, мене ради. 040 MAT 005 012 Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили пророке пре вас. 040 MAT 005 013 Ви сте со земљи; ако со обљутави, чим ће се осолити? Она већ неће бити низашта, осим да се проспе напоље и да је људи погазе. 040 MAT 005 014 Ви сте видело свету; не може се град сакрити кад на гори стоји. 040 MAT 005 015 Нити се ужиже свећа и меће под суд него на свећњак, те светли свима који су у кући. 040 MAT 005 016 Тако да се светли ваше видело пред људима, да виде ваша добра дела, и славе Оца вашег који је на небесима. 040 MAT 005 017 Не мислите да сам ја дошао да покварим закон или пророке: нисам дошао да покварим, него да испуним. 040 MAT 005 018 Јер вам заиста кажем: докле небо и земља стоји, неће нестати ни најмање словце или једна титла из закона док се све не изврши. 040 MAT 005 019 Ако ко поквари једну од ових најмањих заповести и научи тако људе, најмањи назваће се у царству небеском; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у царству небеском. 040 MAT 005 020 Јер вам кажем да ако не буде већа правда ваша него књижевника и фарисеја, нећете ући у царство небеско. 040 MAT 005 021 Чули сте како је казано старима: Не убиј; јер ко убије, биће крив суду. 040 MAT 005 022 А ја вам кажем да ће сваки који се гневи на брата свог низашта, бити крив суду; а ако ли ко рече брату свом: Рака! Биће крив скупштини; а ко рече: Будало! Биће крив паклу огњеном. 040 MAT 005 023 Зато дакле ако принесеш дар свој к олтару, и онде се опоменеш да брат твој има нешто на те, 040 MAT 005 024 Остави онде дар свој пред олтаром, и иди пре те се помири с братом својим, па онда дођи и принеси дар свој. 040 MAT 005 025 Мири се са супарником својим брзо, док си на путу с њим, да те супарник не преда судији, а судија да те не преда слузи и у тамницу да те не ставе. 040 MAT 005 026 Заиста ти кажем: нећеш изаћи оданде док не даш до последњег динара. 040 MAT 005 027 Чули сте како је казано старима: Не чини прељубе. 040 MAT 005 028 А ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу у срцу свом. 040 MAT 005 029 А ако те око твоје десно саблажњава, ископај га и баци од себе: јер ти је боље да погине један од удова твојих неголи све тело твоје да буде бачено у пакао. 040 MAT 005 030 И ако те десна рука твоја саблажњава, одсеци је и баци од себе: јер ти је боље да погине један од удова твојих неголи све тело твоје да буде бачено у пакао. 040 MAT 005 031 Тако је казано: Ако ко пусти жену своју, да јој да књигу распусну. 040 MAT 005 032 А ја вам кажем да сваки који пусти жену своју, осим за прељубу, наводи је те чини прељубу; и који пуштеницу узме прељубу чини. 040 MAT 005 033 Још сте чули како је казано старима: Не куни се криво, а испуни шта си се Господу заклео. 040 MAT 005 034 А ја вам кажем: не куните се никако: ни небом, јер је престо Божји; 040 MAT 005 035 Ни земљом, јер је подножје ногама Његовим; ни Јерусалимом, јер је град великог Цара. 040 MAT 005 036 Ни главом својом не куни се, јер не можеш длаке једне беле или црне учинити. 040 MAT 005 037 Дакле нека буде ваша реч: да - да; не - не; а шта је више од овог, ода зла је. 040 MAT 005 038 Чули сте да је казано: Око за око, и зуб за зуб. 040 MAT 005 039 А ја вам кажем да се не браните ода зла, него ако те ко удари по десном твом образу, обрни му и други; 040 MAT 005 040 И који хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину. 040 MAT 005 041 И ако те потера ко један сат, иди с њиме два. 040 MAT 005 042 Који иште у тебе, подај му; и који хоће да му узајмиш, не одреци му. 040 MAT 005 043 Чули сте да је казано: Љуби ближњег свог, и мрзи на непријатеља свог. 040 MAT 005 044 А ја вам кажем: љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који на вас мрзе и молите се Богу за оне који вас гоне; 040 MAT 005 045 Да будете синови Оца свог који је на небесима; јер Он заповеда свом сунцу, те обасјава и зле и добре, и даје дажд праведнима и неправеднима. 040 MAT 005 046 Јер ако љубите оне који вас љубе, какву плату имате? Не чине ли то и цариници? 040 MAT 005 047 И ако Бога називате само својој браћи, шта одвише чините? Не чине ли тако и незнабошци? 040 MAT 005 048 Будите ви дакле савршени, као што је савршен Отац ваш небески. 040 MAT 006 001 Пазите да правду своју не чините пред људима да вас они виде; иначе плату немате од Оца свог који је на небесима. 040 MAT 006 002 Кад дакле дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемери по зборницама и по улицама да их хвале људи. Заиста вам кажем: примили су плату своју. 040 MAT 006 003 А ти кад чиниш милостињу, да не зна левица твоја шта чини десница твоја. 040 MAT 006 004 Тако да буде милостиња твоја тајна; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно. 040 MAT 006 005 И кад се молиш Богу, не буди као лицемери, који радо по зборницама и на раскршћу по улицама стоје и моле се да их виде људи. Заиста вам кажем да су примили плату своју. 040 MAT 006 006 А ти кад се молиш, уђи у клет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу свом који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно. 040 MAT 006 007 А кад се молите, не говорите много ко незнабошци; јер они мисле да ће за многе речи своје бити услишени. 040 MAT 006 008 Ви дакле не будите као они; јер зна Отац ваш шта вам треба пре молитве ваше; 040 MAT 006 009 Овако дакле молите се ви: Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје; 040 MAT 006 010 Да дође царство Твоје; да буде воља Твоја и на земљи као на небу; 040 MAT 006 011 Хлеб наш потребни дај нам данас; 040 MAT 006 012 И опрости нам дугове наше као и ми што опраштамо дужницима својим; 040 MAT 006 013 И не наведи нас у напаст; но избави нас ода зла. Јер је Твоје царство, и сила, и слава ва век. Амин. 040 MAT 006 014 Јер ако опраштате људима грехе њихове, опростиће и вама Отац ваш небески. 040 MAT 006 015 Ако ли не опраштате људима грехе њихове, ни Отац ваш неће опростити вама грехе ваше. 040 MAT 006 016 А кад постите, не будите жалосни као лицемери; јер они начине бледа лица своја да их виде људи где посте. Заиста вам кажем да су примили плату своју. 040 MAT 006 017 А ти кад постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј, 040 MAT 006 018 Да те не виде људи где постиш, него Отац твој који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно. 040 MAT 006 019 Не сабирајте себи благо на земљи, где мољац и рђа квари, и где лупежи поткопавају и краду; 040 MAT 006 020 Него сабирајте себи благо на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где лупежи не поткопавају и не краду. 040 MAT 006 021 Јер где је ваше благо, онде ће бити и срце ваше. 040 MAT 006 022 Свећа је телу око. Ако дакле буде око твоје здраво, све ће тело твоје светло бити. 040 MAT 006 023 Ако ли око твоје кварно буде, све ће тело твоје тамно бити. Ако је дакле видело што је у теби тама, а камоли тама? 040 MAT 006 024 Нико не може два господара служити: јер или ће на једног мрзети, а другог љубити; или једном волети, а за другог не марити. Не можете Богу служити и мамони. 040 MAT 006 025 Зато вам кажем: не брините се за живот свој, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни за тело своје, у шта ћете се обући. Није ли живот претежнији од хране, и тело од одела? 040 MAT 006 026 Погледајте на птице небеске како не сеју, нити жњу, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих? 040 MAT 006 027 А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један? 040 MAT 006 028 И за одело што се бринете? Погледајте на љиљане у пољу како расту; не труде се нити преду. 040 MAT 006 029 Али ја вам кажем да ни Соломун у свој својој слави не обуче се као један од њих. 040 MAT 006 030 А кад траву у пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни? 040 MAT 006 031 Не брините се дакле говорећи: Шта ћемо јести, или, шта ћемо пити, или, чим ћемо се оденути? 040 MAT 006 032 Јер све ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш небески да вама треба све ово. 040 MAT 006 033 Него иштите најпре царство Божје, и правду Његову, и ово ће вам се све додати. 040 MAT 006 034 Не брините се дакле за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свог. 040 MAT 007 001 Не судите да вам се не суди; 040 MAT 007 002 Јер каквим судом судите, онаквим ће вам судити; и каквом мером мерите, онаквом ће вам се мерити. 040 MAT 007 003 А зашто видиш трун у оку брата свог, а брвна у оку свом не осећаш? 040 MAT 007 004 Или, како можеш рећи брату свом: Стани да ти извадим трун из ока твог; а ето брвно у оку твом? 040 MAT 007 005 Лицемере! Извади најпре брвно из ока свог, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свог. 040 MAT 007 006 Не дајте светиње псима; нити мећите бисера свог пред свиње, да га не погазе ногама својим, и вративши се не растргну вас. 040 MAT 007 007 Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се. 040 MAT 007 008 Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвориће му се. 040 MAT 007 009 Или који је међу вама човек у кога ако заиште син његов хлеба камен да му да? 040 MAT 007 010 Или ако рибе заиште да му да змију? 040 MAT 007 011 Кад дакле ви, зли будући, умете даре добре давати деци својој, колико ће више Отац ваш небески дати добра онима који Га моле? 040 MAT 007 012 Све дакле што хоћете да чине вама људи, чините и ви њима: јер је то закон и пророци. 040 MAT 007 013 Уђите на уска врата; јер су широка врата и широк пут што воде у пропаст, и много их има који њим иду. 040 MAT 007 014 Као што су уска врата и тесан пут што воде у живот, и мало их је који га налазе. 040 MAT 007 015 Чувајте се од лажних пророка, који долазе к вама у оделу овчијем, а унутра су вуци грабљиви. 040 MAT 007 016 По родовима њиховим познаћете их. Еда ли се бере с трња грожђе, или с чичка смокве? 040 MAT 007 017 Тако свако дрво добро родове добре рађа, а зло дрво родове зле рађа. 040 MAT 007 018 Не може дрво добро родова злих рађати, ни дрво зло родова добрих рађати. 040 MAT 007 019 Свако дакле дрво које не рађа род добар, секу и у огањ бацају. 040 MAT 007 020 И тако дакле по родовима њиховим познаћете их. 040 MAT 007 021 Неће сваки који ми говори: Господе! Господе! Ући у царство небеско; но који чини по вољи Оца мог који је на небесима. 040 MAT 007 022 Многи ће рећи мени у онај дан: Господе! Господе! Нисмо ли у име Твоје пророковали, и Твојим именом ђаволе изгонили, и Твојим именом чудеса многа творили? 040 MAT 007 023 И тада ћу им ја казати: Никад вас нисам знао; идите од мене који чините безакоње. 040 MAT 007 024 Сваки дакле који слуша ове моје речи и извршује их, казаћу да је као мудар човек који сазида кућу своју на камену: 040 MAT 007 025 И удари дажд, и дођоше воде, и дунуше ветрови, и нападоше на кућу ону, и не паде; јер беше утврђена на камену. 040 MAT 007 026 А сваки који слуша ове моје речи а не извршује их, он ће бити као човек луд који сазида кућу своју на песку: 040 MAT 007 027 И удари дажд, и дођоше воде, и дунуше ветрови, и ударише у кућу ону, и паде, и распаде се страшно. 040 MAT 007 028 И кад сврши Исус речи ове, дивљаше се народ науци Његовој. 040 MAT 007 029 Јер их учаше као Онај који власт има, а не као књижевници. 040 MAT 008 001 А кад сиђе с горе, за Њим иђаше народа много. 040 MAT 008 002 И гле, човек губав дође и клањаше Му се говорећи: Господе! Ако хоћеш, можеш ме очистити. 040 MAT 008 003 И пруживши руку Исус, дохвати га се говорећи: Хоћу, очисти се. И одмах очисти се од губе. 040 MAT 008 004 И рече му Исус: Гледај, ником не казуј, него иди и покажи се свештенику, и принеси дар који је заповедио Мојсије ради сведочанства њима. 040 MAT 008 005 А кад уђе у Капернаум, приступи к Њему капетан молећи Га 040 MAT 008 006 И говорећи: Господе! Слуга мој лежи дома узет, и мучи се врло. 040 MAT 008 007 А Исус му рече: Ја ћу доћи и исцелићу га. 040 MAT 008 008 И капетан одговори и рече: Господе! Нисам достојан да под кров мој уђеш; него само реци реч, и оздравиће слуга мој. 040 MAT 008 009 Јер и ја сам човек под власти, и имам под собом војнике, па кажем једном: Иди, и иде; и другом: Дођи, и дође; и слузи свом: Учини то, и учини. 040 MAT 008 010 А кад чу Исус, удиви се и рече онима што иђаху за Њим: Заиста вам кажем: ни у Израиљу толике вере не нађох. 040 MAT 008 011 И то вам кажем да ће многи од истока и запада доћи и сешће за трпезу с Авраамом и Исаком и Јаковом у царству небеском: 040 MAT 008 012 А синови царства изгнаће се у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба. 040 MAT 008 013 А капетану рече Исус: Иди, и како си веровао нека ти буде. И оздрави слуга његов у тај час. 040 MAT 008 014 И дошавши Исус у дом Петров виде ташту његову где лежи и грозница је тресе. 040 MAT 008 015 И прихвати је за руку, и пусти је грозница, и уста, и служаше Му. 040 MAT 008 016 А увече доведоше к Њему бесних много, и изгна духове речју, и све болеснике исцели: 040 MAT 008 017 Да се збуде шта је казао Исаија пророк говорећи: Он немоћи наше узе и болести понесе. 040 MAT 008 018 А кад виде Исус много народа око себе, заповеди ученицима својим да иду на оне стране. 040 MAT 008 019 И приступивши један књижевник рече Му: Учитељу! Ја идем за Тобом куд год Ти пођеш. 040 MAT 008 020 Рече њему Исус: Лисице имају јаме и птице небеске гнезда; а Син човечији нема где главе заклонити. 040 MAT 008 021 А други од ученика Његових рече Му: Господе! Допусти ми најпре да идем да укопам оца свог. 040 MAT 008 022 А Исус рече њему: Хајде за мном, а остави нека мртви укопавају своје мртваце. 040 MAT 008 023 И кад уђе у лађу, за Њим уђоше ученици Његови. 040 MAT 008 024 И гле, олуја велика постаде на мору да се лађа покри валовима; а Он спаваше. 040 MAT 008 025 И прикучивши се ученици Његови пробудише Га говорећи: Господе! Избави нас, изгибосмо. 040 MAT 008 026 И рече им: Зашто сте страшљиви, маловерни? Тада уставши запрети ветровима и мору, и постаде тишина велика. 040 MAT 008 027 А људи чудише се говорећи: Ко је Овај да Га слушају и ветрови и море? 040 MAT 008 028 А кад дође на оне стране у земљу гергесинску, сретоше Га два бесна, који излазе из гробова, тако зла да не могаше нико проћи путем оним. 040 MAT 008 029 И гле, повикаше: Шта је Теби до нас, Исусе, Сине Божји? Зар си дошао амо пре времена да мучиш нас? 040 MAT 008 030 А далеко од њих пасаше велико крдо свиња. 040 MAT 008 031 И ђаволи мољаху Га говорећи: Ако нас изгониш, пошљи нас да идемо у крдо свиња. 040 MAT 008 032 И рече им: Идите. И они изишавши отидоше у свиње. И гле, навали сво крдо с брега у море, и потопише се у води. 040 MAT 008 033 А свињари побегоше; и дошавши у град казаше све, и за бесне. 040 MAT 008 034 И гле, сав град изиђе на сусрет Исусу; и видевши Га молише да би отишао из њиховог краја. 040 MAT 009 001 И ушавши у лађу пређе и дође у свој град. 040 MAT 009 002 И гле, донесоше Му узета који лежаше на одру. И видевши Исус веру њихову рече узетом: Не бој се, синко, опраштају ти се греси твоји. 040 MAT 009 003 И гле, неки од књижевника рекоше у себи: Овај хули на Бога. 040 MAT 009 004 И видећи Исус помисли њихове рече: Зашто зло мислите у срцима својим? 040 MAT 009 005 Јер шта је лакше рећи: Опраштају ти се греси; или рећи: Устани и ходи? 040 MAT 009 006 Али да знате да власт има Син човечији на земљи опраштати грехе (тада рече узетом): Устани, узми одар свој и иди дома. 040 MAT 009 007 И уставши отиде дома. 040 MAT 009 008 А људи видећи чудише се, и хвалише Бога, који је дао власт такву људима. 040 MAT 009 009 И одлазећи Исус оданде виде човека где седи на царини, по имену Матеја, и рече му: Хајде за мном. И уставши отиде за Њим. 040 MAT 009 010 И кад јеђаше у кући, гле, многи цариници и грешници дођоше и јеђаху с Исусом и с ученицима Његовим. 040 MAT 009 011 И видевши то фарисеји говораху ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима учитељ ваш једе и пије? 040 MAT 009 012 А Исус чувши то рече им: Не требају здрави лекара него болесни. 040 MAT 009 013 Него идите и научите се шта значи: Милости хоћу, а не прилога. Јер ја нисам дошао да зовем праведнике но грешнике на покајање. 040 MAT 009 014 Тада приступише к Њему ученици Јованови говорећи: Зашто ми и фарисеји постимо много, а ученици твоји не посте? 040 MAT 009 015 А Исус рече им: Еда ли могу сватови плакати док је с њима женик? Него ће доћи време кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити. 040 MAT 009 016 Јер нико не меће нову закрпу на стару хаљину; јер ће се закрпа одадрети од хаљине, и гора ће рупа бити. 040 MAT 009 017 Нити се лије вино ново у мехове старе; иначе мехови продру се и вино се пролије, и мехови пропадну. Него се лије вино ново у мехове нове, и обоје се сачува. 040 MAT 009 018 Док Он тако говораше њима, гле, кнез некакав дође и клањаше Му се говорећи: Кћи моја сад умре; него дођи и метни на њу руку своју, и оживеће. 040 MAT 009 019 И уставши Исус за њим пође и ученици Његови. 040 MAT 009 020 И гле, жена која је дванаест година боловала од течења крви приступи састраг и дохвати Му се скута од хаљине Његове. 040 MAT 009 021 Јер говораше у себи: Само ако се дотакнем хаљине Његове, оздравићу. 040 MAT 009 022 А Исус обазревши се и видевши је рече: Не бој се, кћери; вера твоја помогла ти је. И оздрави жена од тог часа. 040 MAT 009 023 И дошавши Исус у дом кнежев и видевши свираче и људе забуњене 040 MAT 009 024 Рече им: Одступите, јер девојка није умрла, него спава. И подсмеваху Му се. 040 MAT 009 025 А кад истера људе, уђе, и ухвати је за руку, и уста девојка. 040 MAT 009 026 И отиде глас овај по свој земљи оној. 040 MAT 009 027 А кад је Исус одлазио оданде, за Њим иђаху два слепца вичући и говорећи: Помилуј нас, сине Давидов! 040 MAT 009 028 А кад дође у кућу, приступише к Њему слепци, и рече им Исус: Верујете ли да могу то учинити? А они Му рекоше: Да Господе. 040 MAT 009 029 Тада дохвати се очију њихових говорећи: По вери вашој нека вам буде. 040 MAT 009 030 И отворише им се очи. И запрети им Исус говорећи: Гледајте да нико не дозна. 040 MAT 009 031 А они изишавши разгласише Га по свој земљи оној. 040 MAT 009 032 Кад они пак изиђоше, гле, доведоше к Њему човека немог и бесног. 040 MAT 009 033 И пошто изгна ђавола, проговори неми. И дивљаше се народ говорећи: Никада се тога није видело у Израиљу. 040 MAT 009 034 А фарисеји говораху: Помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе. 040 MAT 009 035 И прохођаше Исус по свим градовима и селима учећи по зборницама њиховим и проповедајући јеванђеље о царству, и исцељујући сваку болест и сваку немоћ по људима. 040 MAT 009 036 А гледајући људе сажали Му се, јер беху сметени и расејани као овце без пастира. 040 MAT 009 037 Тада рече ученицима својим: Жетве је много, а посленика мало. 040 MAT 009 038 Молите се, дакле, Господару од жетве да изведе посленике на жетву своју. 040 MAT 010 001 И дозвавши својих дванаест ученика даде им власт над духовима нечистим да их изгоне, и да исцељују од сваке болести и сваке немоћи. 040 MAT 010 002 А дванаест апостола имена су ова: први Симон, који се зове Петар, и Андрија брат његов; Јаков Зеведејев, и Јован брат његов; 040 MAT 010 003 Филип и Вартоломије; Тома, и Матеј цариник; Јаков Алфејев, и Левије прозвани Тадија; 040 MAT 010 004 Симон Кананит, и Јуда Искариотски, који Га и предаде. 040 MAT 010 005 Ових дванаест посла Исус и заповеди им говорећи: На пут незнабожаца не идите, и у град самарјански не улазите. 040 MAT 010 006 Него идите к изгубљеним овцама дома Израиљевог. 040 MAT 010 007 А ходећи проповедајте и казујте да се приближило царство небеско. 040 MAT 010 008 Болесне исцељујте, губаве чистите, мртве дижите, ђаволе изгоните; за бадава сте добили, за бадава и дајите. 040 MAT 010 009 Не носите злата ни сребра ни бронзе у појасима својим, 040 MAT 010 010 Ни торбе на пут, ни две хаљине ни обуће ни штапа; јер је посленик достојан свог јела. 040 MAT 010 011 А кад у који град или село уђете, испитајте ко је у њему достојан, и онде останите док не изиђете. 040 MAT 010 012 А улазећи у кућу назовите јој: Мир кући овој. 040 MAT 010 013 И ако буде кућа достојна, доћи ће мир ваш на њу; а ако ли не буде достојна, мир ће се ваш к вама вратити. 040 MAT 010 014 А ако вас ко не прими нити послуша речи ваше, излазећи из куће или из града оног, отресите прах с ногу својих. 040 MAT 010 015 Заиста вам кажем: лакше ће бити земљи содомској и гоморској у дан страшног суда него ли граду оном. 040 MAT 010 016 Ето, ја вас шаљем као овце међу вукове: будите дакле мудри као змије и безазлени као голубови. 040 MAT 010 017 А чувајте се од људи; јер ће вас они предати судовима, и по зборницама својим биће вас. 040 MAT 010 018 И пред властеље и цареве водиће вас мене ради за сведочанство њима и незнабошцима. 040 MAT 010 019 А кад вас предаду, не брините се како ћете или шта ћете говорити; јер ће вам се у онај час дати шта ћете казати. 040 MAT 010 020 Јер ви нећете говорити, него Дух Оца вашег говориће из вас. 040 MAT 010 021 А предаће брат брата на смрт и отац сина; и устаће деца на родитеље и побиће их. 040 MAT 010 022 И сви ће мрзети на вас имена мог ради; али који претрпи до краја благо њему. 040 MAT 010 023 А кад вас потерају у једном граду, бежите у други. Јер вам кажем заиста: нећете обићи градова Израиљевих док дође Син човечији. 040 MAT 010 024 Нема ученика над учитељем својим ни слуге над господаром својим. 040 MAT 010 025 Доста је ученику да буде као учитељ његов и слузи као господар његов. Кад су домаћина назвали Веелзевулом, а камо ли домаће његове? 040 MAT 010 026 Не бојте их се дакле; јер нема ништа сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати. 040 MAT 010 027 Шта вам говорим у тами, казујте на видику; и шта вам се шапће на уши, проповедајте с кровова. 040 MAT 010 028 И не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити; него се бојте Оног који може и душу и тело погубити у паклу. 040 MAT 010 029 Не продају ли се два врапца за један динар? Па ни један од њих не може пасти на земљу без оца вашег. 040 MAT 010 030 А вама је и коса на глави сва избројана. 040 MAT 010 031 Не бојте се, дакле; ви сте бољи од много врабаца. 040 MAT 010 032 А који год призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима. 040 MAT 010 033 А ко се одрекне мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред Оцем својим који је на небесима. 040 MAT 010 034 Не мислите да сам ја дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач. 040 MAT 010 035 Јер сам дошао да раставим човека од оца његовог и кћер од матере њене и снаху од свекрве њене: 040 MAT 010 036 И непријатељи човеку постаће домашњи његови. 040 MAT 010 037 Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан. 040 MAT 010 038 И који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан. 040 MAT 010 039 Који чува душу своју, изгубиће је; а који изгуби душу своју мене ради, наћи ће је. 040 MAT 010 040 Који вас прима, мене прима; а који мене прима, прима Оног који ме је послао. 040 MAT 010 041 Који прима пророка у име пророчко, плату пророчку примиће; а који прима праведника у име праведничко, плату праведничку примиће. 040 MAT 010 042 И ако ко напоји једног од ових малих само чашом студене воде у име ученичко, заиста вам кажем, неће му плата пропасти. 040 MAT 011 001 И кад сврши Исус заповести дванаесторици ученика својих, отиде оданде даље да учи и да проповеда по градовима њиховим. 040 MAT 011 002 А Јован чувши у тамници дела Христова посла двојицу ученика својих, 040 MAT 011 003 И рече Му: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо? 040 MAT 011 004 А Исус одговарајући рече им: Идите и кажите Јовану шта чујете и видите: 040 MAT 011 005 Слепи прогледају и хроми ходе, губави чисте се и глуви чују, мртви устају и сиромашнима проповеда се јеванђеље. 040 MAT 011 006 И благо ономе који се не саблазни о мене. 040 MAT 011 007 А кад ови отидоше, поче Исус људима говорити о Јовану: Шта сте изишли у пустињи да видите? Трску, коју љуља ветар? 040 MAT 011 008 Или шта сте изишли да видите? Човека у меке хаљине обучена? Ето, који меке хаљине носе по царским су дворовима. 040 MAT 011 009 Или шта сте изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем, и више од пророка. 040 MAT 011 010 Јер је ово онај за кога је писано: Ето, ја шаљем анђела свог пред лицем Твојим, који ће приправити пут Твој пред Тобом. 040 MAT 011 011 Заиста вам кажем: Ни један између рођених од жена није изишао већи од Јована Крститеља; а најмањи у царству небеском већи је од њега. 040 MAT 011 012 А од времена Јована Крститеља до сад царство небеско на силу се узима, и силеџије добијају га. 040 MAT 011 013 Јер су сви пророци и закон прорицали до Јована. 040 MAT 011 014 И ако хоћете веровати, он је Илија што ће доћи. 040 MAT 011 015 Који има уши да чује нека чује. 040 MAT 011 016 Али какав ћу казати да је овај род? Он је као деца која седе по улицама и вичу својим друговима, 040 MAT 011 017 И говоре: Свирасмо вам, и не играсте; жалисмо вам се, и не јаукасте. 040 MAT 011 018 Јер Јован дође, који ни једе ни пије, а они кажу: Ђаво је у њему. 040 MAT 011 019 Дође Син човечији, који и једе и пије, а они кажу: Гле човека изјелице и пијанице, друга цариницима и грешницима. И оправдаше премудрост деца њена. 040 MAT 011 020 Тада поче Исус викати на градове у којима су се догодила највећа чудеса Његова, па се нису покајали: 040 MAT 011 021 Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидону била чудеса која су била у вама, давно би се у врећи и пепелу покајали. 040 MAT 011 022 Али вам кажем: Тиру и Сидону лакше ће бити у дан страшног суда него вама. 040 MAT 011 023 И ти Капернауме! Који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти: јер да су у Содому била чудеса што су у теби била, остао би до данашњег дана. 040 MAT 011 024 Али вам кажем да ће земљи содомској лакше бити у дан страшног суда него теби. 040 MAT 011 025 У то време одговори Исус, и рече: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и разумних а казао си простима. 040 MAT 011 026 Да, Оче, јер је тако била воља Твоја. 040 MAT 011 027 Све је мени предао Отац мој, и нико не зна Сина до Отац; нити Оца ко зна до Син и ако коме Син хоће казати. 040 MAT 011 028 Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити. 040 MAT 011 029 Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смеран у срцу, и наћи ћете покој душама својим. 040 MAT 011 030 Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако. 040 MAT 012 001 У то време иђаше Исус у суботу кроз усеве: а ученици Његови огладнеше, и почеше тргати класје, и јести. 040 MAT 012 002 А фарисеји видевши то рекоше Му: Гле, ученици твоји чине шта не ваља чинити у суботу. 040 MAT 012 003 А Он рече им: Нисте ли читали шта учини Давид кад огладне, он и који беху с њим? 040 MAT 012 004 Како уђе у кућу Божју, и хлебове постављене поједе, којих није ваљало јести њему ни онима што су били с њим, него самим свештеницима. 040 MAT 012 005 Или нисте читали у закону како у суботу свештеници у цркви суботу погане, па нису криви? 040 MAT 012 006 А ја вам кажем да је овде онај који је већи од цркве. 040 MAT 012 007 Кад бисте пак знали шта је то: Милости хоћу а не прилога, никад не бисте осуђивали праве; 040 MAT 012 008 Јер је Господар и од суботе Син човечији. 040 MAT 012 009 И отишавши оданде дође у зборницу њихову. 040 MAT 012 010 И гле, човек беше ту с руком сувом; и запиташе Га говорећи: Ваља ли у суботу лечити? Да би Га окривили. 040 MAT 012 011 А Он рече им: Који је међу вама човек који има овцу једну па ако она у суботу упадне у јаму неће је узети и извадити? 040 MAT 012 012 А колико је човек претежнији од овце? Дакле ваља у суботу добро чинити. 040 MAT 012 013 Тада рече човеку: Пружи руку своју. И пружи. И постаде здрава као и друга. 040 MAT 012 014 А фарисеји изишавши начинише веће о Њему како би Га погубили. Но Исус дознавши то уклони се оданде. 040 MAT 012 015 И за Њим идоше људи многи, и исцели их све. 040 MAT 012 016 И запрети им да Га не разглашују: 040 MAT 012 017 Да се збуде шта је казао Исаија пророк говорећи: 040 MAT 012 018 Гле, слуга мој, кога сам изабрао, љубазни мој, који је по вољи душе моје: метнућу дух свој на Њега, и суд незнабошцима јавиће. 040 MAT 012 019 Неће се свађати ни викати, нити ће чути ко по распутицама глас Његов. 040 MAT 012 020 Трску стучену неће преломити и свештило запаљено неће угасити док правда не одржи победу. 040 MAT 012 021 И у име Његово уздаће се народи. 040 MAT 012 022 Тада доведоше к Њему беснога који беше нем и слеп; и исцели га да неми и слепи стаде говорити и гледати. 040 MAT 012 023 И дивљаху се сви људи говорећи: Није ли ово Христос, син Давидов? 040 MAT 012 024 А фарисеји чувши то рекоше: Овај другачије не изгони ђавола до помоћу Веелзевула кнеза ђаволског. 040 MAT 012 025 А Исус знајући мисли њихове рече им: Свако царство које се раздели само по себи, опустеће; и сваки град или дом који се раздели сам по себи, пропашће. 040 MAT 012 026 И ако сотона сотону изгони, сам по себи разделио се; како ће дакле остати царство његово? 040 MAT 012 027 И ако ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? Зато ће вам они бити судије. 040 MAT 012 028 А ако ли ја Духом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство небеско. 040 MAT 012 029 Или како може ко ући у кућу јакога и покућство његово отети, ако најпре не свеже јакога? И онда ће кућу његову опленити. 040 MAT 012 030 Који није са мном, против мене је; и који не сабира са мном, просипа. 040 MAT 012 031 Зато вам кажем: сваки грех и хула опростиће се људима; а на Духа Светог хула неће се опростити људима. 040 MAT 012 032 И ако ко рече реч на Сина човечијег, опростиће му се; а који рече реч на Духа Светог, неће му се опростити ни на овом свету ни на оном. 040 MAT 012 033 Или усадите дрво добро, и род његов биће добар; или усадите дрво зло, и род његов зао биће; јер се по роду дрво познаје. 040 MAT 012 034 Породи аспидини! Како можете добро говорити, кад сте зли? Јер уста говоре од сувишка срца. 040 MAT 012 035 Добар човек из добре клети износи добро; а зао човек из зле клети износи зло. 040 MAT 012 036 А ја вам кажем да ће за сваку празну реч коју кажу људи дати одговор у дан страшног суда. 040 MAT 012 037 Јер ћеш се својим речима оправдати, и својим ћеш се речима осудити. 040 MAT 012 038 Тада одговорише неки од књижевника и фарисеја говорећи: Учитељу! Ми би ради од тебе знак видети. 040 MAT 012 039 А Он одговарајући рече им: Род зли и прељуботворни тражи знак; и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка. 040 MAT 012 040 Јер као што је Јона био у трбуху китовом три дана и три ноћи: тако ће бити и Син човечији у срцу земље три дана и три ноћи. 040 MAT 012 041 Ниневљани изићи ће на суд с родом овим, и осудиће га; јер се покајаше Јониним поучењем: а гле, овде је већи од Јоне. 040 MAT 012 042 Царица јужна изићи ће на суд с родом овим, и осудиће га; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овде је већи од Соломуна. 040 MAT 012 043 А кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не нађе га. 040 MAT 012 044 Онда рече: Да се вратим у дом свој откуда сам изишао; и дошавши нађе празан, пометен и украшен. 040 MAT 012 045 Тада отиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши живе онде; и буде потоње горе човеку оном од првог. Тако ће бити и овоме роду зломе. 040 MAT 012 046 Док Он још говораше с људима, гле, мати Његова и браћа Његова стајаху напољу и чекаху да говоре с Њиме. 040 MAT 012 047 И неко Му рече: Ево мати Твоја и браћа Твоја стоје на пољу, ради су да говоре с Тобом. 040 MAT 012 048 А Он одговори и рече ономе што Му каза: Ко је мати моја, и ко су браћа моја? 040 MAT 012 049 И пруживши руку своју на ученике своје рече: Ето мати моја и браћа моја. 040 MAT 012 050 Јер ко извршује вољу Оца мог који је на небесима, онај је брат мој и сестра и мати. 040 MAT 013 001 И онај дан изишавши Исус из куће сеђаше крај мора. 040 MAT 013 002 И сабраше се око Њега људи многи, тако да мора ући у лађу и сести; а народ сав стајаше по брегу. 040 MAT 013 003 И Он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сејач да сеје. 040 MAT 013 004 И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их; 040 MAT 013 005 А друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље. 040 MAT 013 006 И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше. 040 MAT 013 007 А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их. 040 MAT 013 008 А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет. 040 MAT 013 009 Ко има уши да чује нека чује. 040 MAT 013 010 И приступивши ученици рекоше Му: Зашто им говориш у причама? 040 MAT 013 011 А Он одговарајући рече им: Вама је дано да знате тајне царства небеског, а њима није дано. 040 MAT 013 012 Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има. 040 MAT 013 013 Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и чујући не чују нити разумеју. 040 MAT 013 014 И збива се на њима пророштво Исаијино, које говори: Ушима ћете чути, и нећете разумети; и очима ћете гледати, и нећете видети. 040 MAT 013 015 Јер је одрвенило срце ових људи, и ушима тешко чују, и очи су своје затворили да како не виде очима, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим. 040 MAT 013 016 А благо вашим очима што виде, и ушима вашим што чују. 040 MAT 013 017 Јер вам кажем заиста да су многи пророци и праведници желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше. 040 MAT 013 018 Ви пак чујте причу о сејачу: 040 MAT 013 019 Свакоме који слуша реч о царству и не разуме, долази нечастиви и краде посејано у срцу његовом: то је око пута посејано. 040 MAT 013 020 А на камену посејано то је који слуша реч и одмах с радости прими је, 040 MAT 013 021 Али нема корена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потерају речи ради, одмах удари натраг. 040 MAT 013 022 А посејано у трњу то је који слуша реч, но брига овог света и превара богатства загуше реч, и без рода остане. 040 MAT 013 023 А посејано на доброј земљи то је који слуша реч и разуме, који дакле и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет. 040 MAT 013 024 Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као човек који посеја добро семе у пољу свом, 040 MAT 013 025 А кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посеја кукољ по пшеници, па отиде. 040 MAT 013 026 А кад ниче усев и род донесе, онда се показа кукољ. 040 MAT 013 027 Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару! Ниси ли ти добро семе сејао на својој њиви? Откуда дакле кукољ? 040 MAT 013 028 А он рече им: Непријатељ човек то учини. А слуге рекоше му: Хоћеш ли дакле да идемо да га почупамо? 040 MAT 013 029 А он рече: Не; да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме пшеницу. 040 MAT 013 030 Оставите нека расте обоје заједно до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најпре кукољ, и свежите га у снопље да га сажежем; а пшеницу свезите у житницу моју. 040 MAT 013 031 Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као зрно горушичино које узме човек и посеје на њиви својој, 040 MAT 013 032 Које је истина најмање од свију семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе, и седају на његовим гранама. 040 MAT 013 033 Другу причу каза им: Царство је небеско као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне. 040 MAT 013 034 Све ово у причама говори Исус људима, и без приче ништа не говораше им: 040 MAT 013 035 Да се збуде шта је казао пророк говорећи: Отворићу у причама уста своја, казаћу сакривено од постања света. 040 MAT 013 036 Тада остави Исус људе, и дође у кућу. И приступише к Њему ученици Његови говорећи: Кажи нам причу о кукољу на њиви. 040 MAT 013 037 А Он одговарајући рече им: Који сеје добро семе оно је Син човечији; 040 MAT 013 038 А њива је свет; а добро семе синови су царства, а кукољ синови су зла; 040 MAT 013 039 А непријатељ који га је посејао јесте ђаво; а жетва је последак овог века; а жетеоци су анђели. 040 MAT 013 040 Као што се дакле кукољ сабира, и огњем сажиже, тако ће бити на крају овог века. 040 MAT 013 041 Послаће Син човечији анђеле своје, и сабраће из царства Његовог све саблазни и који чине безакоње. 040 MAT 013 042 И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба. 040 MAT 013 043 Тада ће се праведници засјати као сунце у царству Оца свог. Ко има уши да чује нека чује. 040 MAT 013 044 Још је царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши човек сакри и од радости зато отиде и све што има продаде и купи поље оно. 040 MAT 013 045 Још је царство небеско као човек трговац који тражи добар бисер, 040 MAT 013 046 Па кад нађе једно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га. 040 MAT 013 047 Још је царство небеско као мрежа која се баци у море и заграби од сваке руке рибе; 040 MAT 013 048 Која кад се напуни, извукоше је на крај, и седавши, избраше добре у судове, а зле бацише напоље. 040 MAT 013 049 Тако ће бити на полетку века: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних. 040 MAT 013 050 И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба. 040 MAT 013 051 Рече им Исус: Разуместе ли ово? Рекоше Му: Да, Господе. 040 MAT 013 052 А Он им рече: Зато је сваки књижевник који се научио царству небеском као домаћин који износи из клети своје ново и старо. 040 MAT 013 053 И кад сврши Исус приче ове, отиде оданде. 040 MAT 013 054 И дошавши на постојбину своју, учаше их по зборницама њиховим тако да Му се дивљаху, и говораху: Откуд овоме премудрост ова и моћи? 040 MAT 013 055 Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков, и Јосија, и Симон, и Јуда? 040 MAT 013 056 И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему ово све? 040 MAT 013 057 И саблажњаваху се о Њега. А Исус рече им: Нема пророка без части осим на постојбини својој и у дому свом. 040 MAT 013 058 И не створи онде чудеса многих за неверство њихово. 040 MAT 014 001 У то време дође глас до Ирода четворовласника о Исусу; 040 MAT 014 002 И рече слугама својим: То је Јован крститељ; он устаде из мртвих, и зато чини чудеса. 040 MAT 014 003 Јер Ирод ухвати Јована, свеза га и баци у тамницу Иродијаде ради жене Филипа брата свог. 040 MAT 014 004 Јер му говораше Јован: Не можеш ти ње имати. 040 MAT 014 005 И хтеде да га убије, али се побоја народа; јер га држаху за пророка. 040 MAT 014 006 А кад беше дан рођења Иродовог, игра кћи Иродијадина пред њима и угоди Ироду. 040 MAT 014 007 Зато и с клетвом обећа јој дати шта год заиште. 040 MAT 014 008 А она научена од матере своје: Дај ми, рече, овде на кругу главу Јована крститеља. 040 MAT 014 009 И забрину се цар; али клетве ради и оних који се гошћаху с њим, заповеди јој дати. 040 MAT 014 010 И посла те посекоше Јована у тамници. 040 MAT 014 011 И донесоше главу његову на кругу, и дадоше девојци, и однесе је матери својој. 040 MAT 014 012 И дошавши ученици његови, узеше тело његово и укопаше га; и дођоше Исусу те јавише. 040 MAT 014 013 И чувши Исус, отиде оданде у лађи у пусто место насамо. А кад то чуше људи, идоше за Њим пешице из градова. 040 MAT 014 014 И изашавши Исус виде многи народ, и сажали му се за њих, и исцели болеснике њихове. 040 MAT 014 015 А пред вече приступише к Њему ученици Његови говорећи: Овде је пусто место, а доцкан је већ; отпусти народ нека иде у села да купи себи хране. 040 MAT 014 016 А Исус рече им: Не треба да иду; подајте им ви нека једу. 040 MAT 014 017 А они рекоше Му: Немамо овде до само пет хлебова и две рибе. 040 MAT 014 018 А Он рече: Донесите ми их овамо. 040 MAT 014 019 И заповеди народу да поседају по трави; па узе оних пет хлебова и две рибе, и погледавши на небо благослови, и преломивши даде ученицима својим, а ученици народу. 040 MAT 014 020 И једоше сви, и наситише се, и накупише комада што претече дванаест котарица пуних. 040 MAT 014 021 А оних што су јели беше људи око пет хиљада, осим жена и деце. 040 MAT 014 022 И одмах натера Исус ученике своје да уђу у лађу и напред да иду на оне стране док Он отпусти народ. 040 MAT 014 023 И отпустивши народ попе се на гору сам да се моли Богу. И увече беше онде сам. 040 MAT 014 024 А лађа беше насред мора у невољи од валова, јер беше противан ветар. 040 MAT 014 025 А у четврту стражу ноћи отиде к њима Исус идући по мору. 040 MAT 014 026 И видевши Га ученици по мору где иде, поплашише се говорећи: То је утвара; и од страха повикаше. 040 MAT 014 027 А Исус одмах рече им говорећи: Не бојте се; ја сам, не плашите се. 040 MAT 014 028 А Петар одговарајући рече: Господе! Ако си Ти, реци ми да дођем к Теби по води. 040 MAT 014 029 А Он рече: Ходи. И изишавши из лађе Петар иђаше по води да дође к Исусу. 040 MAT 014 030 Но видећи ветар велики уплаши се, и почевши се топити, повика говорећи: Господе, помагај! 040 MAT 014 031 И одмах Исус пруживши руку ухвати Петра, и рече му: Маловерни! Зашто се посумња? 040 MAT 014 032 И кад уђоше у лађу, преста ветар. 040 MAT 014 033 А који беху у лађи приступише и поклонише Му се говорећи: Ваистину Ти си Син Божји. 040 MAT 014 034 И прешавши дођоше у земљу генисаретску. 040 MAT 014 035 И познавши Га људи из оног места, послаше по свој оној околини, и донесоше к Њему све болеснике. 040 MAT 014 036 И мољаху Га да се само дотакну скута од Његове хаљине; и који се дотакоше оздравише. 040 MAT 015 001 Тада приступише к Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи: 040 MAT 015 002 Зашто ученици твоји преступају обичаје старих? Јер не умивају руке своје кад хлеб једу. 040 MAT 015 003 А Он одговарајући рече им: Зашто и ви преступате заповест Божју за обичаје своје? 040 MAT 015 004 Јер Бог заповеда говорећи: Поштуј оца и матер; и који опсује оца или матер смрћу да умре. 040 MAT 015 005 А ви кажете: Ако који рече оцу или матери: Прилог је чим бих ти ја могао помоћи; 040 MAT 015 006 Може и да не поштује оца свог или матере. И укидосте заповест Божју за обичаје своје. 040 MAT 015 007 Лицемери! Добро је за вас пророковао Исаија говорећи: 040 MAT 015 008 Ови људи приближавају се к мени устима својим, и уснама поштују ме; а срце њихово далеко стоји од мене. 040 MAT 015 009 Но залуду ме поштују учећи наукама и заповестима људским. 040 MAT 015 010 И дозвавши људе, рече им: Слушајте и разумите. 040 MAT 015 011 Не погани човека шта улази у уста; него шта излази из уста оно погани човека. 040 MAT 015 012 Тада приступише ученици Његови и рекоше Му: Знаш ли да фарисеји чувши ту реч саблазнише се? 040 MAT 015 013 А Он одговарајући рече: Свако дрво које није усадио Отац мој небески, искорениће се. 040 MAT 015 014 Оставите их: они су слепе вође слепцима; а слепац слепца ако води, оба ће у јаму пасти. 040 MAT 015 015 А Петар одговарајући рече Му: Кажи нам причу ову. 040 MAT 015 016 А Исус рече: Еда ли сте и ви још неразумни? 040 MAT 015 017 Зар још не знате да све што улази у уста у трбух иде, и избацује се напоље? 040 MAT 015 018 А шта излази из уста из срца излази, и оно погани човека. 040 MAT 015 019 Јер од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, курварства, крађе, лажна сведочанства, хуле на Бога. 040 MAT 015 020 И ово је што погани човека, а неумивеним рукама јести не погани човека. 040 MAT 015 021 И изишавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске. 040 MAT 015 022 И гле, жена Хананејка изађе из оних крајева, и повика к Њему говорећи: Помилуј ме Господе сине Давидов! Моју кћер врло мучи ђаво. 040 MAT 015 023 А Он јој не одговори ни речи. И приступивши ученици Његови мољаху Га говорећи: Отпусти је, како виче за нама. 040 MAT 015 024 А Он одговарајући рече: Ја сам послан само к изгубљеним овцама дома Израиљевог. 040 MAT 015 025 А она приступивши поклони Му се говорећи: Господе помози ми! 040 MAT 015 026 А Он одговарајући рече: Није добро узети од деце хлеб и бацити псима. 040 MAT 015 027 А она рече: Да, Господе, али и пси једу од мрва што падају с трпезе њихових господара. 040 MAT 015 028 Тада одговори Исус, и рече јој: О жено! Велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш. И оздрави кћи њена од оног часа. 040 MAT 015 029 И отишавши Исус оданде, дође к мору галилејском, и попевши се на гору, седе онде. 040 MAT 015 030 И приступише к Њему људи многи који имаху са собом хромих, слепих, немих, узетих и других многих, и положише их к ногама Исусовим, и исцели их, 040 MAT 015 031 Тако да се народ дивљаше, видећи неме где говоре, узете здраве, хроме где иду, и слепе где гледају; и хвалише Бога Израиљевог. 040 MAT 015 032 А Исус дозвавши ученике своје рече: Жао ми је овог народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нисам их рад отпустити гладне да не ослабе на путу. 040 MAT 015 033 И рекоше Му ученици Његови: Откуда нам у пустињи толики хлеб да се насити толики народ? 040 MAT 015 034 И рече им Исус: Колико хлебова имате? А они рекоше: Седам, и мало рибице. 040 MAT 015 035 И заповеди народу да поседају по земљи. 040 MAT 015 036 И узевши оних седам хлебова и рибе, и давши хвалу, преломи, и даде ученицима својим, а ученици народу. 040 MAT 015 037 И једоше сви, и наситише се; и накупише комада што претече седам котарица пуних. 040 MAT 015 038 А оних што су јели беше четири хиљаде људи, осим жена и деце. 040 MAT 015 039 И отпустивши народ уђе у лађу, и дође у околине магдалске. 040 MAT 016 001 И приступише к Њему фарисеји и садукеји, и кушајући Га искаху да им покаже знак с неба. 040 MAT 016 002 А Он одговарајући рече им: Увече говорите: Биће ведро; јер је небо црвено. 040 MAT 016 003 И ујутру: Данас ће бити ветар, јер је небо црвено и мутно. Лицемери! Лице небеско умете познавати, а знаке времена не можете познати? 040 MAT 016 004 Род зли и курварски тражи знак, и знак неће му се дати осим знака Јоне пророка. И оставивши их отиде. 040 MAT 016 005 И полазећи ученици Његови на оне стране заборавише узети хлеба. 040 MAT 016 006 А Исус рече им: Чувајте се квасца фарисејског и садукејског. 040 MAT 016 007 А они мишљаху у себи говорећи: То је што нисмо хлеба узели. 040 MAT 016 008 А Исус разумевши рече им: Шта мислите у себи, маловерни, што хлеба нисте узели? 040 MAT 016 009 Зар још не разумете нити памтите пет хлебова на пет хиљада, и колико котарица накуписте? 040 MAT 016 010 Ни седам хлебова на четири хиљаде, и колико котарица накуписте? 040 MAT 016 011 Како не разумете да вам не рекох за хлебове да се чувате квасца фарисејског и садукејског? 040 MAT 016 012 Тада разумеше да не рече квасца хлебног да се чувају, него науке фарисејске и садукејске. 040 MAT 016 013 А кад дође Исус у околине Ћесарије Филипове, питаше ученике своје говорећи: Ко говоре људи да је Син човечији? 040 MAT 016 014 А они рекоше: Једни говоре да си Јован крститељ, други да си Илија, а други Јеремија, или који од пророка. 040 MAT 016 015 Рече им Исус: А ви шта мислите ко сам ја? 040 MAT 016 016 А Симон Петар одговори и рече: Ти си Христос, Син Бога Живога. 040 MAT 016 017 И одговарајући Исус рече му: Благо теби, Симоне сине Јонин! Јер тело и крв нису то теби јавили, него Отац мој који је на небесима. 040 MAT 016 018 А и ја теби кажем: ти си Петар, и на овом камену сазидаћу цркву своју, и врата паклена неће је надвладати. 040 MAT 016 019 И даћу ти кључеве од царства небеског: и шта свежеш на земљи биће свезано на небесима, и шта разрешиш на земљи биће разрешено на небесима. 040 MAT 016 020 Тада запрети Исус ученицима својим да ником не казују да је Он Христос. 040 MAT 016 021 Отада поче Исус казивати ученицима својим да Њему ваља ићи у Јерусалим, и много пострадати од старешина и од главара свештеничких и књижевника, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати. 040 MAT 016 022 И узевши Га Петар поче Га одвраћати говорећи: Боже сачувај! Неће то бити од тебе. 040 MAT 016 023 А Он обрнувши се рече Петру: Иди од мене сотоно; ти си ми саблазан; јер не мислиш шта је Божје него људско. 040 MAT 016 024 Тада Исус рече ученицима својим: Ако ко хоће за мном ићи, нека се одрекне себе, и узме крст свој и иде за мном. 040 MAT 016 025 Јер ко хоће своју душу да сачува, изгубиће је; а ако ко изгуби душу своју мене ради, наћи ће је. 040 MAT 016 026 Јер каква је корист човеку ако сав свет добије а души својој науди? Или какав ће откуп дати човек за своју душу? 040 MAT 016 027 Јер ће доћи Син човечији у слави Оца свог с анђелима својим, и тада ће се вратити свакоме по делима његовим. 040 MAT 016 028 Заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде Сина човечијег где иде у царству свом. 040 MAT 017 001 И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована брата његовог, и изведе их на гору високу саме. 040 MAT 017 002 И преобрази се пред њима, и засја се лице Његово као сунце а хаљине Његове постадоше беле као светлост. 040 MAT 017 003 И гле, указаше им се Мојсије и Илија, који с Њим говораху. 040 MAT 017 004 А Петар одговарајући рече Исусу: Господе! Добро нам је овде бити; ако хоћеш да начинимо овде три сенице: Теби једну, а Мојсију једну, а једну Илији. 040 MAT 017 005 Док он још говораше, гле, облак сјајан заклони их; и гле, глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни, који је по мојој вољи; Њега послушајте. 040 MAT 017 006 И чувши ученици падоше ничице, и уплашише се врло. 040 MAT 017 007 И приступивши Исус дохвати их се, и рече: Устаните, и не бојте се. 040 MAT 017 008 А они подигнувши очи своје никога не видеше до Исуса самог. 040 MAT 017 009 И силазећи с горе заповеди им Исус говорећи: Ником не казујте шта сте видели док Син човечији из мртвих не устане. 040 MAT 017 010 И запиташе Га ученици Његови говорећи: Зашто дакле књижевници кажу да Илија најпре треба да дође? 040 MAT 017 011 А Исус одговарајући рече им: Илија ће доћи најпре и уредити све. 040 MAT 017 012 Али вам кажем да је Илија већ дошао, и не познаше га; него учинише с њиме шта хтеше: тако и Син човечији треба да пострада од њих. 040 MAT 017 013 Тада разумеше ученици да им говори за Јована крститеља. 040 MAT 017 014 И кад дођоше к народу, приступи к Њему човек клањајући Му се, 040 MAT 017 015 И говорећи: Господе! Помилуј сина мог; јер о мени бесни и мучи се врло; јер много пута пада у ватру, и много пута у воду. 040 MAT 017 016 И доведох га ученицима Твојим, и не могоше га исцелити. 040 MAT 017 017 А Исус одговарајући рече: О роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама? Докле ћу вас трпети? Доведите ми га амо. 040 MAT 017 018 И запрети му Исус; и ђаво изиђе из њега, и оздрави момче од оног часа. 040 MAT 017 019 Тада приступише ученици к Исусу и насамо рекоше Му: Зашто га ми не могасмо изгнати? 040 MAT 017 020 А Исус рече им: За неверство ваше. Јер вам кажем заиста: ако имате вере колико зрно горушичино, рећи ћете гори овој: Пређи одавде тамо, и прећи ће, и ништа неће вам бити немогуће. 040 MAT 017 021 А овај се род изгони само молитвом и постом. 040 MAT 017 022 А кад су ходили по Галилеји, рече им Исус: Предаће се Син човечији у руке људске; 040 MAT 017 023 И убиће Га, и трећи дан устаће. И невесели беху врло. 040 MAT 017 024 А кад дођоше у Капернаум, приступише к Петру они што купе дидрахме, и рекоше: Зар ваш учитељ неће дати дидрахме? 040 MAT 017 025 Петар рече: Хоће. И кад уђе у кућу, претече га Исус говорећи: Шта мислиш Симоне? Цареви земаљски од кога узимају порезе и хараче, или од својих синова или од туђих? 040 MAT 017 026 Рече Њему Петар: Од туђих. Рече му Исус: Дакле не плаћају синови. 040 MAT 017 027 Али да их не саблазнимо, иди на море, и баци удицу, и коју прво ухватиш рибу, узми је; и кад јој отвориш уста наћи ћеш статир; узми га те им подај за ме и за се. 040 MAT 018 001 У тај час приступише к Исусу ученици говорећи: Ко је дакле највећи у царству небеском? 040 MAT 018 002 И дозва Исус дете, и постави га међу њих, 040 MAT 018 003 И рече им: Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско. 040 MAT 018 004 Који се дакле понизи као дете ово, онај је највећи у царству небеском. 040 MAT 018 005 И који прими такво дете у име моје, мене прима. 040 MAT 018 006 А који саблазни једног од ових малих који верују мене, боље би му било да се обеси камен воденични о врату његовом, и да потоне у дубину морску. 040 MAT 018 007 Тешко свету од саблазни! Јер је потребно да дођу саблазни; али тешко оном човеку кроз кога долази саблазан. 040 MAT 018 008 Ако ли те рука твоја или нога твоја саблажњава, одсеци је и баци од себе: боље ти је ући у живот хром или кљаст, него ли с две руке и две ноге да те баце у огањ вечни. 040 MAT 018 009 И ако те око твоје саблажњава, извади га и баци од себе: боље ти је с једним оком у живот ући, него с два ока да те баце у пакао огњени. 040 MAT 018 010 Гледајте да не презрете једног од малих ових; јер вам кажем да анђели њихови на небесима једнако гледају лице Оца мог небеског. 040 MAT 018 011 Јер Син човечији дође да изнађе и спасе изгубљено. 040 MAT 018 012 Шта вам се чини? Кад има један човек сто оваца па зађе једна од њих, не остави ли он деведесет и девет у планини, и иде да тражи ону што је зашла? 040 MAT 018 013 И ако се догоди да је нађе, заиста вам кажем да се њој више радује него онима деведесет и девет што нису зашле. 040 MAT 018 014 Тако није воља Оца вашег небеског да погине један од ових малих. 040 MAT 018 015 Ако ли ти сагреши брат твој, иди и покарај га међу собом и њим самим; ако те послуша, добио си брата свог. 040 MAT 018 016 Ако ли те не послуша, узми са собом још једног или двојицу да све речи остану на устима два или три сведока. 040 MAT 018 017 Ако ли њих не послуша, кажи цркви; а ако ли не послуша ни цркву, да ти буде као незнабожац и цариник. 040 MAT 018 018 Јер вам кажем заиста: шта год свежете на земљи биће свезано на небу, и шта год разрешите на земљи биће разрешено на небу. 040 MAT 018 019 Још вам кажем заиста: ако се два од вас сложе на земљи у чему му драго, зашто се узмоле, даће им Отац мој који је на небесима. 040 MAT 018 020 Јер где су два или три сабрани у име моје онде сам ја међу њима. 040 MAT 018 021 Тада приступи к Њему Петар и рече: Господе! Колико пута ако ми сагреши брат мој да му опростим? До седам пута? 040 MAT 018 022 Рече њему Исус: Не велим ти до седам пута, него до седам пута седамдесет. 040 MAT 018 023 Зато је царство небеско као човек цар који намисли да се прорачуна са својим слугама. 040 MAT 018 024 И кад се поче рачунати, доведоше му једног дужника од десет хиљада таланата. 040 MAT 018 025 И будући да немаше чим платити, заповеди господар његов да га продаду, и жену његову и децу, и све што има; и да му се плати. 040 MAT 018 026 Но слуга тај паде и клањаше му се говорећи: Господару! Причекај ме, и све ћу ти платити. 040 MAT 018 027 А господару се сажали за тим слугом, пусти га и дуг опрости му. 040 MAT 018 028 А кад изиђе слуга тај, нађе једног од својих другара који му је дужан сто гроша, и ухвативши га дављаше га говорећи: Дај ми шта си дужан. 040 MAT 018 029 Паде другар његов пред ноге његове и мољаше га говорећи: Причекај ме, и све ћу ти платити. 040 MAT 018 030 А он не хте, него га одведе и баци у тамницу док не плати дуга. 040 MAT 018 031 Видевши пак другари његови тај догађај жао им би врло, и отишавши казаше господару свом сав догађај. 040 MAT 018 032 Тада га дозва господар његов, и рече му: Зли слуго! Сав дуг овај опростих теби, јер си ме молио. 040 MAT 018 033 Није ли требало да се и ти смилујеш на свог другара, као и ја на те што се смиловах? 040 MAT 018 034 И разгневи се господар његов, и предаде га мучитељима док не плати сав дуг свој. 040 MAT 018 035 Тако ће и Отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату свом од срца својих. 040 MAT 019 001 И кад сврши Исус речи ове, отиде из Галилеје, и дође у околине јудејске преко Јордана. 040 MAT 019 002 И за Њим идоше људи многи и исцели их онде. 040 MAT 019 003 И приступише к Њему фарисеји да Га кушају, и рекоше Му: Може ли човек пустити жену своју за сваку кривицу? 040 MAT 019 004 А Он одговарајући рече им: Нисте ли читали да је Онај који је у почетку створио човека мужа и жену створио их? 040 MAT 019 005 И рече: Зато оставиће човек оца свог и матер, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело. 040 MAT 019 006 Тако нису више двоје, него једно тело; а шта је Бог саставио човек да не раставља. 040 MAT 019 007 Рекоше Му: Зашто дакле Мојсије заповеда да се да књига распусна, и да се пусти? 040 MAT 019 008 Рече им: Мојсије је вама допустио по тврђи вашег срца пуштати своје жене; а из почетка није било тако. 040 MAT 019 009 Него ја вама кажем: Ако ко пусти своју жену, осим за курварство, и ожени се другом, чини прељубу; и који узме пуштеницу чини прељубу. 040 MAT 019 010 Рекоше Му ученици Његови: Ако је тако човеку са женом, није се добро женити. 040 MAT 019 011 А Он рече им: Не могу сви примити те речи до они којима је дано. 040 MAT 019 012 Јер има ушкопљеника који су се тако родили из утробе материне; а има ушкопљеника које су људи ушкопили; а има ушкопљеника који су сами себе ушкопили царства ради небеског. Ко може примити нека прими. 040 MAT 019 013 Тада приведоше к Њему децу да метне руке на њих, и да се помоли Богу; а ученици забрањиваху им. 040 MAT 019 014 А Исус рече: Оставите децу и не забрањујте им долазити к мени; јер је таквих царство небеско. 040 MAT 019 015 И метнувши на њих руке отиде оданде. 040 MAT 019 016 И гле, неко приступивши рече Му: Учитељу благи! Какво ћу добро да учиним да имам живот вечни? 040 MAT 019 017 А Он рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога. А ако желиш ући у живот, држи заповести. 040 MAT 019 018 Рече Му: Које? А Исус рече: Да не убијеш; не чиниш прељубе; не украдеш; не сведочиш лажно; 040 MAT 019 019 Поштуј оца и матер; и љуби ближњег свог као самог себе. 040 MAT 019 020 Рече Му младић: Све сам ово сачувао од младости своје; шта ми још треба? 040 MAT 019 021 Рече му Исус: Ако хоћеш савршен да будеш, иди и продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; па хајде за мном. 040 MAT 019 022 А кад чу младић реч, отиде жалостан; јер беше врло богат. 040 MAT 019 023 А Исус рече ученицима својим: Заиста вам кажем да је тешко богатоме ући у царство небеско. 040 MAT 019 024 И још вам кажем: Лакше је камили проћи кроз иглене уши него ли богатоме ући у царство Божије. 040 MAT 019 025 А кад то чуше ученици, дивљаху се врло говорећи: Ко се дакле може спасити? 040 MAT 019 026 А Исус погледавши на њих рече им: Људима је ово немогуће, а Богу је све могуће. 040 MAT 019 027 Тада одговори Петар и рече Му: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо; шта ће дакле бити нама? 040 MAT 019 028 А Исус рече им: Заиста вам кажем да ћете ви који идете за мном, у другом рођењу, кад седе Син човечији на престолу славе своје, сешћете и ви на дванаест престола и судити над дванаест колена Израиљевих. 040 MAT 019 029 И сваки, који остави куће, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, имена мог ради, примиће сто пута онолико, и добиће живот вечни. 040 MAT 019 030 Али ће многи први бити последњи и последњи први. 040 MAT 020 001 Јер је царство небеско као човек домаћин који ујутру рано изиђе да наима посленике у виноград свој. 040 MAT 020 002 И погодивши се с посленицима по грош на дан посла их у виноград свој. 040 MAT 020 003 И изишавши у трећи сат, виде друге где стоје на тргу беспослени, 040 MAT 020 004 И њима рече: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право даћу вам. 040 MAT 020 005 И они отидоше. И опет изишавши у шести и девети сат, учини тако. 040 MAT 020 006 И у једанаести сат изишавши нађе друге где стоје беспослени, и рече им: Што стојите овде сав дан беспослени? 040 MAT 020 007 Рекоше му: Нико нас не најми. Рече им: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право примићете. 040 MAT 020 008 А кад би у вече, рече господар од винограда к приставу свом: Дозови посленике и подај им плату почевши од последњих до првих. 040 MAT 020 009 И дошавши који су у једанаести сат најмљени примише по грош. 040 MAT 020 010 А кад дођоше први, мишљаху да ће више примити: И примише и они по грош. 040 MAT 020 011 И примивши викаху на господара. 040 MAT 020 012 Говорећи: Ови последњи један сат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горели. 040 MAT 020 013 А он одговарајући рече једном од њих: Пријатељу! Ја теби не чиним криво; Ниси ли погодио са мном по грош? 040 MAT 020 014 Узми своје па иди; А ја хоћу и овом последњем да дам као и теби. 040 MAT 020 015 Или зар ја нисам властан у свом чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар? 040 MAT 020 016 Тако ће бити последњи први и први последњи; јер је много званих, а мало избраних. 040 MAT 020 017 И пошавши Исус у Јерусалим узе насамо дванаест ученика на путу, и рече им: 040 MAT 020 018 Ево идем у Јерусалим, и Син човечији биће предан главарима свештеничким и књижевницима; и осудиће Га на смрт; 040 MAT 020 019 И предаће Га незнабошцима да Му се ругају и да Га бију и разапну; и трећи дан устаће. 040 MAT 020 020 Тада приступи к Њему мати синова Зеведејевих са својим синовима клањајући Му се и молећи Га за нешто. 040 MAT 020 021 А Он јој рече: Шта хоћеш? Рече Му: Заповеди да седу ова моја два сина, један с десне стране Теби, а један с леве стране Теби, у царству Твом. 040 MAT 020 022 А Исус одговарајући рече: Не знате шта тражите; можете ли пити чашу коју ћу ја пити и крстити се крштењем којим се ја крстим? Рекоше Му: Можемо. 040 MAT 020 023 И рече им: Чашу дакле моју испићете, и крстићете се крштењем којим се ја крстим; али да седете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати, него коме је уготовио Отац мој. 040 MAT 020 024 И кад чуше осталих десет ученика, расрдише се на та два брата. 040 MAT 020 025 А Исус дозвавши их рече: Знате да кнезови народни заповедају народу, и поглавари управљају њим. 040 MAT 020 026 Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи. 040 MAT 020 027 И који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга. 040 MAT 020 028 Као што ни Син човечији није дошао да Му служе, него да служи и да душу своју у откуп да за многе. 040 MAT 020 029 И кад је излазио из Јерихона за Њим иђаше народ многи. 040 MAT 020 030 И гле, два слепца сеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов! 040 MAT 020 031 А народ прећаше им да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов! 040 MAT 020 032 И уставивши се Исус дозва их, и рече: Шта хоћете да вам учиним? 040 MAT 020 033 Рекоше Му: Господе, да се отворе очи наше. 040 MAT 020 034 И смилова се Исус, и дохвати се очију њихових, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за Њим. 040 MAT 021 001 И кад се приближише к Јерусалиму и дођоше у Витфагу к Маслинској гори, онда Исус посла два ученика 040 MAT 021 002 Говорећи им: Идите у село што је према вама, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом: одрешите је и доведите ми. 040 MAT 021 003 И ако вам ко рече шта, кажите да они требају Господу: и одмах ће их послати. 040 MAT 021 004 А ово је све било да се збуде шта је казао пророк говорећи: 040 MAT 021 005 Кажите кћери Сионовој: Ево цар твој иде теби кротак, и јаше на магарцу, и магарету сину магаричином. 040 MAT 021 006 И ученици отидоше, и учинивши како им заповеди Исус. 040 MAT 021 007 Доведоше магарицу и магаре, и метнуше на њих хаљине своје, и посадише Га на њих. 040 MAT 021 008 А људи многи простреше хаљине своје по путу; а други резаху грање од дрвета и простираху по путу. 040 MAT 021 009 А народ који иђаше пред Њим и за Њим, викаше говорећи: Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње! Осана на висини! 040 MAT 021 010 И кад Он уђе у Јерусалим, узбуни се сав град говорећи: Ко је то? 040 MAT 021 011 А народ говораше: Ово је Исус пророк из Назарета галилејског. 040 MAT 021 012 И уђе Исус у цркву Божју, и изгна све који продаваху и куповаху по цркви, и испремета трпезе оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове. 040 MAT 021 013 И рече им: У Писму стоји: Дом мој дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину хајдучку. 040 MAT 021 014 И приступише к Њему хроми и слепи у цркви, и исцели их. 040 MAT 021 015 А кад видеше главари свештенички и књижевници чудеса што учини, и децу где вичу у цркви и говоре: Осана сину Давидовом, расрдише се. 040 MAT 021 016 И рекоше Му: Чујеш ли шта ови говоре? А Исус рече им: Да! Зар нисте никад читали: Из уста мале деце и која сисају начинио си себи хвалу? 040 MAT 021 017 И оставивши их изађе напоље из града у Витанију, и заноћи онде. 040 MAT 021 018 А ујутру, враћајући се у град, огладне. 040 MAT 021 019 И угледавши смокву једну крај пута дође к њој, и не нађе ништа на њој до лишће само, и рече јој: Да никад на теби не буде рода до века. И одмах усахну смоква. 040 MAT 021 020 И видевши то ученици дивише се говорећи: Како одмах усахну смоква! 040 MAT 021 021 А Исус одговарајући рече им: Заиста вам кажем: ако имате веру и не посумњате, не само смоквено учинићете, него и гори овој ако кажете: Дигни се и баци се у море, биће. 040 MAT 021 022 И све што узиштете у молитви верујући, добићете. 040 MAT 021 023 И кад дође у цркву и стаде учити, приступише к Њему главари свештенички и старешине народне говорећи: Каквом власти то чиниш? И ко ти даде власт ту? 040 MAT 021 024 А Исус одговарајући рече им: Ја ћу вас упитати једну реч, коју ако ми кажете, и ја ћу вама казати каквом власти ово чиним. 040 MAT 021 025 Крштење Јованово откуда би? Или с неба, или од људи? А они помишљаваху у себи говорећи: Ако кажемо: С неба, рећи ће нам: Зашто му дакле не веровасте? 040 MAT 021 026 Ако ли кажемо: Од људи, бојимо се народа; јер сви Јована држаху за пророка. 040 MAT 021 027 И одговарајући Исусу рекоше: Не знамо. Рече и Он њима: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним. 040 MAT 021 028 Шта вам се чини? Човек неки имаше два сина; и дошавши к првом рече: Сине! Иди данас ради у винограду мом. 040 MAT 021 029 А он одговарајући рече: Нећу; а после се раскаја и отиде. 040 MAT 021 030 И приступивши к другом рече тако. А он одговарајући рече: Хоћу, господару; и не отиде. 040 MAT 021 031 Који је од ове двојице испунио вољу очеву? Рекоше Му: Први. Рече им Исус: Заиста вам кажем да ће цариници и курве пре вас ући у царство Божје. 040 MAT 021 032 Јер дође к вама Јован путем праведним, и не веровасте му; а цариници и курве вероваше му; и ви пошто видесте то, не раскајасте се да му верујете. 040 MAT 021 033 Другу причу чујте: Беше човек домаћин који посади виноград, и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима и отиде. 040 MAT 021 034 А кад се приближи време родовима, посла слуге своје к виноградарима да приме родове његове. 040 MAT 021 035 И виноградари похватавши слуге његове једног избише, а једног убише, а једног засуше камењем. 040 MAT 021 036 Опет посла друге слуге, више него пре, и учинише им тако исто. 040 MAT 021 037 А по том посла к њима сина свог говорећи: Постидеће се сина мог. 040 MAT 021 038 А виноградари видевши сина рекоше међу собом: Ово је наследник; ходите да га убијемо, и да нама остане достојање његово. 040 MAT 021 039 И ухватише га, па изведоше га напоље из винограда, и убише. 040 MAT 021 040 Кад дође дакле господар од винограда шта ће учинити виноградарима оним? 040 MAT 021 041 Рекоше Му: Злочинце ће злом смрти поморити; а виноград даће другим виноградарима, који ће му давати родове у своје време. 040 MAT 021 042 А рече им Исус: Зар нисте никада читали у Писму: Камен који одбацише зидари, он је постао глава од угла; то би од Господа и дивно је у вашим очима. 040 MAT 021 043 Зато вам кажем да ће се од вас узети царство Божје, и даће се народу који његове родове доноси. 040 MAT 021 044 И ко падне на овај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га. 040 MAT 021 045 И чувши главари свештенички и фарисеји приче Његове разумеше да за њих говори. 040 MAT 021 046 И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа, јер Га држаху за пророка. 040 MAT 022 001 И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи: 040 MAT 022 002 Царство је небеско као човек цар који начини свадбу сину свом. 040 MAT 022 003 И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтеше доћи. 040 MAT 022 004 Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам обед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу. 040 MAT 022 005 А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој. 040 MAT 022 006 А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише их. 040 MAT 022 007 А кад то чу цар онај, разгневи се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали. 040 MAT 022 008 Тада рече слугама својим: Свадба је дакле готова, а званице не бише достојне. 040 MAT 022 009 Идите дакле на раскршће и кога год нађете, дозовите на свадбу. 040 MAT 022 010 И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које нађоше, зле и добре; и столови напунише се гостију. 040 MAT 022 011 Изашавши пак цар да види госте угледа онде човека необученог у свадбено рухо. 040 MAT 022 012 И рече му: Пријатељу! Како си дошао амо без свадбеног руха? А он оћуте. 040 MAT 022 013 Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба. 040 MAT 022 014 Јер су многи звани, али је мало избраних. 040 MAT 022 015 Тада отидоше фарисеји и начинише веће како би Га ухватили у речи. 040 MAT 022 016 И послаше к Њему ученике своје с Иродовцима, те рекоше: Учитељу! Знамо да си истинит, и путу Божјем заиста учиш, и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко. 040 MAT 022 017 Кажи нам дакле шта мислиш ти? Треба ли дати харач ћесару или не? 040 MAT 022 018 Разумевши Исус лукавство њихово рече: Што ме кушате, лицемери? 040 MAT 022 019 Покажите ми новац харачки. А они донесоше Му новац. 040 MAT 022 020 И рече им: Чији је образ овај и натпис? 040 MAT 022 021 И рекоше Му: Ћесарев. Тада рече им: Подајте дакле ћесарево ћесару, и Божје Богу. 040 MAT 022 022 И чувши дивише се, и оставивши Га отидоше. 040 MAT 022 023 Тај дан приступише к Њему садукеји који говоре да нема васкрсења, и упиташе Га 040 MAT 022 024 Говорећи: Учитељу! Мојсије рече: Ако ко умре без деце, да узме брат његов жену његову и да подигне семе брату свом. 040 MAT 022 025 У нас беше седам браће; и први оженивши се умре, и не имавши порода остави жену своју брату свом. 040 MAT 022 026 А тако и други, и трећи, све до седмог. 040 MAT 022 027 А после свих умре и жена. 040 MAT 022 028 О васкрсењу дакле кога ће од седморице бити жена? Јер је за свима била. 040 MAT 022 029 А Исус одговарајући рече им: Варате се, не знајући Писма ни силе Божје. 040 MAT 022 030 Јер о васкрсењу нити ће се женити ни удавати; него су као анђели Божји на небу. 040 MAT 022 031 А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи: 040 MAT 022 032 Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев! Није Бог Бог мртвих, него живих. 040 MAT 022 033 И чувши народ дивљаше се науци Његовој. 040 MAT 022 034 А фарисеји чувши да посрами садукеје сабраше се заједно. 040 MAT 022 035 И упита један од њих законик кушајући Га и говорећи: 040 MAT 022 036 Учитељу! Која је заповест највећа у закону? 040 MAT 022 037 А Исус рече му: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом. 040 MAT 022 038 Ово је прва и највећа заповест. 040 MAT 022 039 А друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе. 040 MAT 022 040 О овима двема заповестима виси сав закон и пророци. 040 MAT 022 041 А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус 040 MAT 022 042 Говорећи: Шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше Му: Давидов. 040 MAT 022 043 Рече им: Како дакле Давид Њега духом назива Господом говорећи: 040 MAT 022 044 Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим? 040 MAT 022 045 Кад дакле Давид назива Њега Господом, како му је син? 040 MAT 022 046 И нико Му не могаше одговорити речи; нити смеде ко од тог дана да Га запита више. 040 MAT 023 001 Тада Исус рече к народу и ученицима својим 040 MAT 023 002 Говорећи: На Мојсијеву столицу седоше књижевници и фарисеји. 040 MAT 023 003 Све дакле што вам кажу да држите, држите и творите; али шта они чине не чините; јер говоре а не чине. 040 MAT 023 004 Него вежу бремена тешка и незгодна за ношење, и товаре на плећа људска; а прстом својим неће да их прихвате. 040 MAT 023 005 А сва дела своја чине да их виде људи: раширују своје амајлије, и граде велике скуте на хаљинама својим. 040 MAT 023 006 И траже зачеље на гозбама и прва места по зборницама, 040 MAT 023 007 И да им се клања по улицама, и да их људи зову: Рави! Рави! 040 MAT 023 008 А ви се не зовите Рави; јер је у вас један Рави Христос, а ви сте сви браћа. 040 MAT 023 009 И оцем не зовите никога на земљи; јер је у вас један Отац који је на небесима. 040 MAT 023 010 Нити се зовите Учитељи; јер је у вас један учитељ Христос. 040 MAT 023 011 А највећи између вас да вам буде слуга. 040 MAT 023 012 Јер који се подиже, понизиће се, а који се понижује, подигнуће се. 040 MAT 023 013 Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што затварате царство небеско од људи; јер ви не улазите нити дате да улазе који би хтели. 040 MAT 023 014 Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. 040 MAT 023 015 Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што проходите море и земљу да би присвојили једног, и кад га присвојите, чините га сином пакленим, удвоје већим од себе. 040 MAT 023 016 Тешко вама вође слепе који говорите: Ако се ко куне црквом ништа је; а ако се ко куне златом црквеним крив је. 040 MAT 023 017 Будале слепе! Шта је веће, или злато, или црква која злато освети. 040 MAT 023 018 И ако се ко куне олтаром ништа је то, а који се куне даром који је на њему крив је 040 MAT 023 019 Будале слепе! Шта је веће, или дар, или олтар који дар освети? 040 MAT 023 020 Који се дакле куне олтаром, куне се њим и свим што је на њему. 040 MAT 023 021 И који се куне црквом, куне се њом и Оним што живи у њој. 040 MAT 023 022 И који се куне небом, куне се престолом Божјим и Оним који седи на њему. 040 MAT 023 023 Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што дајете десетак од метвице и од копра и од кима, а остависте шта је најпретежније у закону: правду и милост и веру; а ово је требало чинити и оно не остављати. 040 MAT 023 024 Вође слепе који оцеђујете комарца а камилу прождирете. 040 MAT 023 025 Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери што чистите споља чашу и зделу а изнутра су пуне грабежа и неправде. 040 MAT 023 026 Фарисеју слепи! Очисти најпре изнутра чашу и зделу да буду и споља чисте. 040 MAT 023 027 Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као окречени гробови, који се споља виде лепи а унутра су пуни костију мртвачких и сваке нечистоте. 040 MAT 023 028 Тако и ви споља се показујете људима праведни, а изнутра сте пуни лицемерја и безакоња. 040 MAT 023 029 Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што зидате гробове пророцима и красите раке праведника, 040 MAT 023 030 И говорите: Да смо ми били у време својих отаца, не бисмо с њима пристали у крв пророка. 040 MAT 023 031 Тим само сведочите за себе да сте синови оних који су побили пророке. 040 MAT 023 032 И ви допуните меру отаца својих. 040 MAT 023 033 Змије, породи аспидини! Како ћете побећи од пресуде у огањ паклени? 040 MAT 023 034 Зато ево ја ћу к вама послати пророке и премудре и књижевнике; и ви ћете једне побити и распети а једне бити по зборницама својим и гонити од града до града, 040 MAT 023 035 Да дође на вас сва крв праведна што је проливена на земљи од крви Авеља праведног до крви Зарије сина Варахијиног, кога убисте међу црквом и олтаром. 040 MAT 023 036 Заиста вам кажем да ће ово све доћи на род овај. 040 MAT 023 037 Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! Колико пута хтех да скупим чеда твоја као што кокош скупља пилиће своје под крила и не хтесте! 040 MAT 023 038 Ето ће вам се оставити ваша кућа пуста. 040 MAT 023 039 Јер вам кажем: Нећете мене видети одселе док не кажете: Благословљен који иде у име Господње. 040 MAT 024 001 И изишавши Исус иђаше од цркве, и приступише к Њему ученици Његови да Му покажу грађевину црквену. 040 MAT 024 002 А Исус рече им: Не видите ли све ово? Заиста вам кажем: неће остати овде ни камен на камену који се неће разметнути. 040 MAT 024 003 А кад сеђаше на гори Маслинској приступише к Њему ученици насамо говорећи: Кажи нам кад ће то бити? И какав је знак Твог доласка и краја века? 040 MAT 024 004 И одговарајући Исус рече им: Чувајте се да вас ко не превари. 040 MAT 024 005 Јер ће многи доћи у име моје говорећи: Ја сам Христос. И многе ће преварити. 040 MAT 024 006 Чућете ратове и гласове о ратовима. Гледајте да се не уплашите; јер треба да то све буде, али није још тада крај. 040 MAT 024 007 Јер ће устати народ на народ и царство на царство; и биће глади и помори, и земља ће се трести по свету. 040 MAT 024 008 А то је све почетак страдања. 040 MAT 024 009 Тада ће вас предати на муке, и побиће вас, и сви ће народи омрзнути на вас имена мог ради. 040 MAT 024 010 И тада ће се многи саблазнити, и друг друга издаће, и омрзнуће друг на друга. 040 MAT 024 011 И изићи ће многи лажни пророци и превариће многе. 040 MAT 024 012 И што ће се безакоње умножити, охладнеће љубав многих. 040 MAT 024 013 Али који претрпи до краја благо њему. 040 MAT 024 014 И проповедиће се ово јеванђеље о царству по свему свету за сведочанство свим народима. И тада ће доћи последак. 040 MAT 024 015 Кад дакле угледате мрзост опустошења, о којој говори пророк Данило, где стоји на месту светом (који чита да разуме): 040 MAT 024 016 Тада који буду у Јудеји нека беже у горе; 040 MAT 024 017 И који буде на крову да не силази узети шта му је у кући; 040 MAT 024 018 И који буде у пољу да се не врати натраг да узме хаљине своје. 040 MAT 024 019 А тешко труднима и дојилицама у те дане. 040 MAT 024 020 Него се молите Богу да не буде бежан ваша у зиму ни у суботу; 040 MAT 024 021 Јер ће бити невоља велика каква није била од постања света досад нити ће бити; 040 MAT 024 022 И да се они дани не скрате, нико не би остао; али избраних ради скратиће се дани они. 040 MAT 024 023 Тада ако вам ко каже: Ево овде је Христос или онде, не верујте. 040 MAT 024 024 Јер ће изићи лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке велике и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и изабране. 040 MAT 024 025 Ето вам казах унапред. 040 MAT 024 026 Ако вам дакле кажу: Ево га у пустињи, не излазите; ево га у собама, не верујте. 040 MAT 024 027 Јер као што муња излази од истока и показује се до запада, такав ће бити долазак Сина човечијег. 040 MAT 024 028 Јер где је стрвина онамо ће се и орлови купити. 040 MAT 024 029 И одмах ће по невољи дана тих сунце помрчати, и месец своју светлост изгубити, и звезде с неба спасти, и силе небеске покренути се. 040 MAT 024 030 И тада ће се показати знак Сина човечијег на небу; и тада ће проплакати сва племена на земљи; и угледаће Сина човечијег где иде на облацима небеским са силом и славом великом. 040 MAT 024 031 И послаће анђеле своје с великим гласом трубним; и сабраће избране Његове од четири ветра, од краја до краја небеса. 040 MAT 024 032 Од смокве научите се причи: кад се већ њене гране помладе и улистају, знате да је близу лето. 040 MAT 024 033 Тако и ви кад видите све ово, знајте да је близу код врата. 040 MAT 024 034 Заиста вам кажем: овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде. 040 MAT 024 035 Небо и земља проћи ће, али речи моје неће проћи. 040 MAT 024 036 А о дану том и часу нико не зна, ни анђели небески, до Отац мој сам. 040 MAT 024 037 Јер као што је било у време Нојево тако ће бити и долазак Сина човечијег. 040 MAT 024 038 Јер као што пред потопом јеђаху и пијаху, жењаху се и удаваху до оног дана кад Ноје уђе у ковчег, 040 MAT 024 039 И не осетише док не дође потоп и однесе све; тако ће бити и долазак Сина човечијег. 040 MAT 024 040 Тада ће бити два на њиви; један ће се узети, а други ће се оставити. 040 MAT 024 041 Две ће млети на жрвњевима; једна ће се узети, а друга ће се оставити. 040 MAT 024 042 Стражите дакле, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш. 040 MAT 024 043 Али ово знајте: кад би знао домаћин у које ће време доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати кућу своју. 040 MAT 024 044 Зато и ви будите готови; јер у који час не мислите доћи ће Син човечији. 040 MAT 024 045 Ко је дакле тај верни и мудри слуга ког је поставио господар његов над својим домашњима да им даје храну на оброк? 040 MAT 024 046 Благо том слузи ког дошавши господар његов нађе да извршује тако. 040 MAT 024 047 Заиста вам кажем: поставиће га над свим имањем својим. 040 MAT 024 048 Ако ли тај рђави слуга рече у срцу свом: Неће мој господар још задуго доћи; 040 MAT 024 049 И почне бити своје другаре, и јести и пити с пијаницама; 040 MAT 024 050 Доћи ће господар тог слуге у дан у који се не нада, и у час кад не мисли. 040 MAT 024 051 И расећи ће га напола, и даће му плату као и лицемерима; онде ће бити плач и шкргут зуба. 040 MAT 025 001 Тада ће бити царство небеско као десет девојака које узеше жишке своје и изиђоше на сусрет женику. 040 MAT 025 002 Пет од њих беху мудре, а пет луде. 040 MAT 025 003 И луде узевши жишке своје не узеше са собом уља. 040 MAT 025 004 А мудре узеше уље у судовима са жишцима својим. 040 MAT 025 005 А будући да женик одоцни, задремаше све, и поспаше. 040 MAT 025 006 А у поноћи стаде вика: Ето женика где иде, излазите му на сусрет. 040 MAT 025 007 Тада усташе све девојке оне и украсише жишке своје. 040 MAT 025 008 А луде рекоше мудрима: Дајте нам од уља свог, јер наши жишци хоће да се угасе. 040 MAT 025 009 А мудре одговорише говорећи: Да не би недостало и нама и вама, боље је идите к трговцима и купите себи. 040 MAT 025 010 А кад оне отидоше да купе, дође женик, и готове уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата. 040 MAT 025 011 А после дођоше и оне друге девојке говорећи: Господару! Господару! Отвори нам. 040 MAT 025 012 А Он одговарајући рече им: Заиста вам кажем: не познајем вас. 040 MAT 025 013 Стражите дакле, јер не знате дан ни час у који ће Син човечији доћи. 040 MAT 025 014 Јер као што човек полазећи дозва слуге своје и предаде им благо своје; 040 MAT 025 015 И једном, дакле, даде пет таланата, а другом два, а трећем један, сваком према његовој моћи; и отиде одмах. 040 MAT 025 016 А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата. 040 MAT 025 017 Тако и онај што прими два доби и он још два. 040 MAT 025 018 А који прими један отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара свог. 040 MAT 025 019 А по дугом времену дође господар тих слуга, и стаде се рачунати с њима. 040 MAT 025 020 И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи: Господару! Предао си ми пет таланата; ево још пет таланата ја сам добио с њима. 040 MAT 025 021 А господар његов рече му: Добро, слуго добри и верни! У малом био си ми веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свог. 040 MAT 025 022 А приступивши и онај што је примио два таланта рече: Господару! Предао си ми два таланта; ево још два таланта ја сам добио с њима. 040 MAT 025 023 А господар његов рече му: Добро, слуго добри и верни! У малом био си ми веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свог. 040 MAT 025 024 А приступивши и онај што је примио један таланат рече: Господару! Знао сам да си ти тврд човек: жњеш где ниси сејао, и купиш где ниси вејао; 040 MAT 025 025 Па се побојах и отидох те сакрих таланат твој у земљу; и ево ти своје. 040 MAT 025 026 А господар његов одговарајући рече му: Зли и лењиви слуго! Знао си да ја жњем где нисам сејао, и купим где нисам вејао: 040 MAT 025 027 Требало је дакле моје сребро да даш трговцима; и ја дошавши узео бих своје с добитком. 040 MAT 025 028 Узмите дакле од њега таланат, и подајте оном што има десет таланата. 040 MAT 025 029 Јер сваком који има, даће се, и претећи ће му; а од оног који нема, и шта има узеће се од њега. 040 MAT 025 030 И неваљалог слугу баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба. 040 MAT 025 031 А кад дође Син човечији у слави својој и сви свети анђели с Њиме, онда ће сести на престолу славе своје. 040 MAT 025 032 И сабраће се пред Њим сви народи, и разлучиће их између себе као пастир што разлучује овце од јараца. 040 MAT 025 033 И поставиће овце с десне стране себи, а јарце с леве. 040 MAT 025 034 Тада ће рећи цар онима што Му стоје с десне стране: ходите благословени Оца мог; примите царство које вам је приправљено од постања света. 040 MAT 025 035 Јер огладнех, и дасте ми да једем; ожеднех, и напојисте ме; гост бејах, и примисте ме; 040 MAT 025 036 Го бејах, и оденусте ме; болестан бејах, и обиђосте ме; у тамници бејах, и дођосте к мени. 040 MAT 025 037 Тада ће Му одговорити праведници говорећи: Господе! Кад Те видесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо? 040 MAT 025 038 Кад ли Те видесмо госта, и примисмо? Или гола, и оденусмо? 040 MAT 025 039 Кад ли Те видесмо болесна или у тамници, и дођосмо к Теби? 040 MAT 025 040 И одговарајући цар рећи ће им: Заиста вам кажем: кад учинисте једном од ове моје најмање браће, мени учинисте. 040 MAT 025 041 Тада ће рећи и онима што Му стоје с леве стране: Идите од мене проклети у огањ вечни приправљен ђаволу и анђелима његовим. 040 MAT 025 042 Јер огладнех, и не дадосте ми да једем; ожеднех, и не напојисте ме; 040 MAT 025 043 Гост бејах, и не примисте ме; го бејах, и не оденусте ме; болестан и у тамници бејах, и не обиђосте ме. 040 MAT 025 044 Тада ће Му одговорити и они говорећи: Господе! Кад Те видесмо гладна или жедна, или госта или гола, или болесна или у тамници, и не послужисмо Те? 040 MAT 025 045 Тада ће им одговорити говорећи: Заиста вам кажем: кад не учинисте једном од ове моје мале браће, ни мени не учинисте. 040 MAT 025 046 И ови ће отићи у муку вечну, а праведници у живот вечни. 040 MAT 026 001 И кад сврши Исус речи ове, рече ученицима својим: 040 MAT 026 002 Знате да ће до два дана бити пасха, и Сина човечијег предаће да се разапне. 040 MAT 026 003 Тада скупише се главари свештенички и књижевници и старешине народне у двор поглавара свештеничког по имену Кајафе; 040 MAT 026 004 И световаше се како би Исуса из преваре ухватили и убили. 040 MAT 026 005 И говораху: Али не о празнику, да се не би народ побунио. 040 MAT 026 006 А кад Исус беше у Витанији у кући Симона губавог, 040 MAT 026 007 Приступи к Њему жена са скленицом мира многоценог, и изли на главу Његову кад сеђаше за трпезом. 040 MAT 026 008 А кад видеше то ученици Његови, расрдише се говорећи: Зашто се чини таква штета? 040 MAT 026 009 Јер се могло ово продати скупо и новци дати сиромасима. 040 MAT 026 010 А кад разуме Исус, рече им: Шта сметате жену? Она учини добро дело на мени. 040 MAT 026 011 Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда. 040 MAT 026 012 А она изливши миро ово на тело моје за укоп ме приготови. 040 MAT 026 013 Заиста вам кажем: где се год успроповеда ово јеванђеље по свему свету, казаће се и то за спомен њен што учини она. 040 MAT 026 014 Тада један од дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде ка главарима свештеничким, 040 MAT 026 015 И рече: Шта ћете ми дати да вам га издам? А они му обрекоше тридесет сребрника. 040 MAT 026 016 И отада тражаше згоду да Га изда. 040 MAT 026 017 А у први дан пресних хлебова приступише ученици к Исусу говорећи: Где ћеш да ти зготовимо пасху да једеш? 040 MAT 026 018 А Он рече: Идите у град к томе и томе, и кажите му: Учитељ каже: време је моје близу, у тебе ћу да учиним пасху с ученицима својим. 040 MAT 026 019 И учинише ученици како им заповеди Исус, и уготовише пасху. 040 MAT 026 020 А кад би увече, седе за трпезу са дванаесторицом. 040 MAT 026 021 И кад јеђаху рече им: Заиста вам кажем: један између вас издаће ме. 040 MAT 026 022 И забринувши се врло почеше сваки говорити Му: Да нисам ја, Господе? 040 MAT 026 023 А Он одговарајући рече: Који умочи са мном руку у зделу онај ће ме издати. 040 MAT 026 024 Син човечији дакле иде као што је писано за Њега; али тешко оном човеку који изда Сина човечијег; боље би му било да се није ни родио онај човек. 040 MAT 026 025 А Јуда, издајник Његов, одговарајући рече: Да нисам ја, рави? Рече му: Ти каза. 040 MAT 026 026 И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје. 040 MAT 026 027 И узе чашу и давши хвалу даде им говорећи: Пијте из ње сви; 040 MAT 026 028 Јер је ово крв моја новог завета која ће се пролити за многе ради отпуштења греха. 040 MAT 026 029 Кажем вам пак да нећу одсад пити од овог рода виноградског до оног дана кад ћу пити с вама новог у царству Оца свог. 040 MAT 026 030 И отпојавши хвалу изиђоше на гору Маслинску. 040 MAT 026 031 Тада рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер у писму стоји: Ударићу пастира и овце од стада разбежаће се. 040 MAT 026 032 А по васкрсењу свом ја идем пред вама у Галилеју. 040 MAT 026 033 А Петар рече Му: Ако се и сви саблазне о тебе ја се нећу никад саблазнити. 040 MAT 026 034 Рече му Исус: Заиста ти кажем: ноћас док петао не запева три пута ћеш ме се одрећи. 040 MAT 026 035 Рече Њему Петар: Да бих знао и умрети с Тобом нећу Те се одрећи. Тако и сви ученици рекоше. 040 MAT 026 036 Тада дође Исус с њима у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима: Седите ту док ја идем тамо да се помолим Богу. 040 MAT 026 037 И узевши Петра и оба сина Зеведејева забрину се и поче тужити. 040 MAT 026 038 Тада рече им Исус: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и стражите са мном. 040 MAT 026 039 И отишавши мало паде на лице своје молећи се и говорећи: Оче мој! Ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу него како Ти. 040 MAT 026 040 И дошавши к ученицима нађе их где спавају, и рече Петру: Зар не могосте један час постражити са мном? 040 MAT 026 041 Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан, али је тело слабо. 040 MAT 026 042 Опет по други пут отиде и помоли се говорећи: Оче мој! Ако ме не може чаша ова мимоићи да је не пијем, нека буде воља Твоја. 040 MAT 026 043 И дошавши нађе их опет где спавају; јер им беху очи отежале. 040 MAT 026 044 И оставивши их отиде опет и трећи пут те се помоли говорећи оне исте речи. 040 MAT 026 045 Тада дође к ученицима својим и рече им: Једнако спавате и почивате; ево се приближи час, и Син човечији предаје се у руке грешника. 040 MAT 026 046 Устаните да идемо; ево се приближи издајник мој. 040 MAT 026 047 И док Он још тако говораше, гле, Јуда, један од дванаесторице, дође, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничких и старешина народних. 040 MAT 026 048 А издајник Његов даде им знак говорећи: Кога ја целивам онај је; држите га. 040 MAT 026 049 И одмах приступивши к Исусу рече: Здраво, рави! И целива Га. 040 MAT 026 050 А Исус рече му: Пријатељу! Шта ћеш ти овде? Тада приступивши дигоше руке на Исуса и ухватише Га. 040 MAT 026 051 И гле, један од оних што беху са Исусом машивши се руком извади нож свој те удари слугу поглавара свештеничког, и одсече му ухо. 040 MAT 026 052 Тада рече му Исус: Врати нож свој на место његово; јер сви који се маше за нож од ножа ће изгинути. 040 MAT 026 053 Или мислиш ти да ја не могу сад умолити Оца свог да ми пошаље више од дванаест легеона анђела? 040 MAT 026 054 Али како би се испунило шта стоји у писму да ово треба да буде? 040 MAT 026 055 У тај час рече Исус људима: Као на хајдука изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите, а сваки дан сам код вас седео учећи у цркви, и не ухватисте ме. 040 MAT 026 056 А ово све би да се збуду писма пророчка. Тада ученици сви оставише Га, и побегоше. 040 MAT 026 057 И они што ухватише Исуса одведоше Га поглавару свештеничком, Кајафи, где се књижевници и старешине сабраше. 040 MAT 026 058 А Петар иђаше за Њим издалека до двора поглавара свештеничког и ушавши унутра седе са слугама да види свршетак. 040 MAT 026 059 А главари свештенички и старешине и сав сабор тражаху лажна сведочанства на Исуса да би Га убили; 040 MAT 026 060 И не нађоше; и премда многи лажни сведоци долазише, не нађоше. Најпосле дођоше два лажна сведока, 040 MAT 026 061 И рекоше: Он је казао: Ја могу развалити цркву Божју и за три дана начинити је. 040 MAT 026 062 И уставши поглавар свештенички рече Му: Зар ништа не одговараш што ови на тебе сведоче? 040 MAT 026 063 А Исус је ћутао. И поглавар свештенички одговарајући рече Му: Заклињем те живим Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос син Божји? 040 MAT 026 064 Рече му Исус: Ти каза. Али ја вам кажем: одселе ћете видети Сина човечијег где седи с десне стране силе и иде на облацима небеским. 040 MAT 026 065 Тада поглавар свештенички раздре хаљине своје говорећи: Хули на Бога; шта нам требају више сведоци? Ево сад чусте хулу његову. 040 MAT 026 066 Шта мислите? А они одговарајући рекоше: Заслужио је смрт. 040 MAT 026 067 Тада пљунуше Му у лице, и ударише Га по лицу, а једни Му даше и приушке 040 MAT 026 068 Говорећи: Прореци нам, Христе, ко те удари? 040 MAT 026 069 А Петар сеђаше напољу на двору, и приступи к њему једна слушкиња говорећи: и ти си био с Исусом Галилејцем. 040 MAT 026 070 А он се одрече пред свима говорећи: Не знам шта говориш. 040 MAT 026 071 А кад изиђе к вратима угледа га друга, и рече онима што беху онде: и овај беше са Исусом Назарећанином. 040 MAT 026 072 Он опет одрече се клетвом: Не знам тог човека. 040 MAT 026 073 А мало потом приступише они што стајаху и рекоше Петру: Ваистину и ти си од њих; јер те и говор твој издаје. 040 MAT 026 074 Тада се поче клети и преклињати да не зна тог човека. И одмах запева петао. 040 MAT 026 075 И опомену се Петар речи Исусове што му је рекао: Док петао не запева три пута ћеш ме се одрећи. И изашавши напоље плака горко. 040 MAT 027 001 А кад би ујутру, учинише веће сви главари свештенички и старешине народне за Исуса да Га погубе. 040 MAT 027 002 И свезавши Га одведоше, и предаше Га Понтију Пилату, судији. 040 MAT 027 003 Тада видевши Јуда издајник Његов да Га осудише раскаја се, и врати тридесет сребрника главарима свештеничким и старешинама 040 MAT 027 004 Говорећи: Ја сагреших што издадох крв праву. А они рекоше: Шта ми маримо за то? Ти ћеш видети. 040 MAT 027 005 И бацивши сребрнике у цркви изиђе, и отиде те се обеси. 040 MAT 027 006 А главари свештенички узевши сребрнике рекоше: Не ваља их метнути у црквену хазну, јер је узето за крв. 040 MAT 027 007 Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље гостима. 040 MAT 027 008 Од тога се и прозва она њива крвна њива и до данас. 040 MAT 027 009 Тада се изврши шта је казао пророк Јеремија говорећи: И узеше тридесет сребрника, цену цењенога кога су ценили синови Израиљеви; 040 MAT 027 010 И дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ. 040 MAT 027 011 А Исус стаде пред судијом, и запита Га судија говорећи: Ти ли си цар јудејски? А Исус рече му: Ти кажеш. 040 MAT 027 012 И кад Га тужаху главари свештенички и старешине, ништа не одговори. 040 MAT 027 013 Тада рече ми Пилат: Чујеш ли шта на тебе сведоче? 040 MAT 027 014 И не одговори му ни једну реч тако да се судија дивљаше врло. 040 MAT 027 015 А о сваком празнику пасхе беше обичај у судије да пусти народу по једног сужња кога они хоће. 040 MAT 027 016 А тада имаху знатног сужња по имену Варава. 040 MAT 027 017 И кад се сабраше, рече им Пилат: Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса прозваног Христа? 040 MAT 027 018 Јер знаше да су Га из зависти предали. 040 MAT 027 019 А кад сеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: Немој се ти ништа мешати у суд тог праведника, јер сам данас у сну много пострадала њега ради. 040 MAT 027 020 А главари свештенички и старешине наговорише народ да ишту Вараву, а Исуса да погубе. 040 MAT 027 021 А судија одговарајући рече им: Кога хоћете од ове двојице да вам пустим? А они рекоше: Вараву. 040 MAT 027 022 Рече им Пилат: А шта ћу чинити с Исусом прозваним Христом? Рекоше му сви: Да се разапне. 040 MAT 027 023 Судија пак рече: А какво је зло учинио? А они гласно повикаше говорећи: Да се разапне. 040 MAT 027 024 А кад виде Пилат да ништа не помаже него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: Ја нисам крив у крви овог праведника: ви ћете видети. 040 MAT 027 025 И одговарајући сав народ рече: Крв његова на нас и на децу нашу. 040 MAT 027 026 Тада пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да се разапне. 040 MAT 027 027 Тада војници судијини узеше Исуса у судницу и скупише на Њ сву чету војника. 040 MAT 027 028 И свукавши Га обукоше Му скерлетну кабаницу. 040 MAT 027 029 И оплетавши венац од трња метнуше Му на главу, и дадоше Му трску у десницу; и клекнувши на колена пред Њим ругаху Му се говорећи: Здраво, царе јудејски! 040 MAT 027 030 И пљунувши на Њ узеше трску и бише Га по глави. 040 MAT 027 031 И кад Му се наругаше, свукоше с Њега кабаницу, и обукоше Га у хаљине Његове, и поведоше Га да Га разапну. 040 MAT 027 032 И излазећи нађоше човека из Кирине по имену Симона и натераше га да Му понесе крст. 040 MAT 027 033 И дошавши на место које се зове Голгота, то јест костурница, 040 MAT 027 034 Дадоше Му да пије сирће помешано са жучи, и окусивши не хте да пије. 040 MAT 027 035 А кад Га разапеше, разделише хаљине Његове бацивши коцке; 040 MAT 027 036 И сеђаху онде те Га чуваху. 040 MAT 027 037 И метнуше Му више главе кривицу Његову написану: Ово је Исус цар јудејски. 040 MAT 027 038 Тада распеше с Њиме два хајдука, једног с десне а једног с леве стране. 040 MAT 027 039 А који пролажаху хуљаху на Њ машући главама својим. 040 MAT 027 040 И говорећи: Ти који цркву разваљујеш и за три дана начињаш помози сам себи; ако си син Божји, сиђи с крста. 040 MAT 027 041 А тако и главари свештенички с књижевницима и старешинама подсмевајући се говораху: 040 MAT 027 042 Другима поможе, а себи не може помоћи. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста па ћемо га веровати. 040 MAT 027 043 Он се уздао у Бога: нека му помогне сад, ако му је по вољи, јер говораше: Ја сам син Божји. 040 MAT 027 044 Тако исто и хајдуци разапети с Њим ругаху Му се. 040 MAT 027 045 А од шестог сата би тама по свој земљи до сата деветог. 040 MAT 027 046 А око деветог сата повика Исус гласно говорећи: Или! Или! Лама савахтани? То јест: Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио? 040 MAT 027 047 А неки од оних што стајаху онде чувши то говораху: Овај зове Илију. 040 MAT 027 048 И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те Га појаше. 040 MAT 027 049 А остали говораху: Стани да видимо хоће ли доћи Илија да му помогне. 040 MAT 027 050 А Исус опет повика гласно и испусти душу. 040 MAT 027 051 И гле, завеса црквена раздре се надвоје од горњег краја до доњег; и земља се потресе, и камење се распаде; 040 MAT 027 052 И гробови се отворише, и усташе многа тела светих који су помрли; 040 MAT 027 053 И изашавши из гробова, по васкрсењу Његовом, уђоше у свети град и показаше се многима. 040 MAT 027 054 А капетан и који с њим чуваху Исуса видевши да се земља тресе и шта би, поплашише се врло говорећи: Заиста овај беше Син Божји. 040 MAT 027 055 И онде беху и гледаху издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле Му. 040 MAT 027 056 Међу којима беше Марија Магдалина и Марија мати Јаковљева и Јосијина и мати синова Зеведејевих. 040 MAT 027 057 А кад би увече, дође човек богат из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такође био ученик Исусов. 040 MAT 027 058 Овај приступивши к Пилату замоли га за тело Исусово. Тада Пилат заповеди да му даду тело. 040 MAT 027 059 И узевши Јосиф тело зави Га у платно чисто; 040 MAT 027 060 И метну Га у нови свој гроб што је био исекао у камену; и наваливши велики камен на врата од гроба отиде. 040 MAT 027 061 А онде беше Марија Магдалина и друга Марија, и сеђаху према гробу. 040 MAT 027 062 Сутрадан пак по петку сабраше се главари свештенички и фарисеји код Пилата, 040 MAT 027 063 И рекоше: Господару! Ми се опоменусмо да овај лажа каза још за живота: После три дана устаћу. 040 MAT 027 064 Зато заповеди да се утврди гроб до трећег дана да не дођу како ученици његови ноћу и да га не украду и не кажу народу: Уста из мртвих; и биће последња превара гора од прве. 040 MAT 027 065 Рече им Пилат: Ево вам страже, па идите те утврдите како знате. 040 MAT 027 066 А они отишавши са стражом утврдише гроб, и запечатише камен. 040 MAT 028 001 А по вечеру суботном на освитак првог дана недеље дође Марија Магдалина и друга Марија да огледају гроб. 040 MAT 028 002 И гле, земља се затресе врло; јер анђео Господњи сиђе с неба, и приступивши одвали камен од врата гробних и сеђаше на њему. 040 MAT 028 003 А лице његово беше као муња, и одело његово као снег. 040 MAT 028 004 И од страха његовог уздрхташе се стражари, и постадоше као мртви. 040 MAT 028 005 А анђео одговарајући рече женама: Не бојте се ви; јер знам да Исуса распетог тражите. 040 MAT 028 006 Није овде: јер устаде као што је казао. Ходите да видите место где је лежао Господ. 040 MAT 028 007 Па идите брже те кажите ученицима Његовим да је устао из мртвих. И гле, Он ће пред вама отићи у Галилеју; тамо ћете Га видети. Ето ја вам казах. 040 MAT 028 008 И изишавши брзо из гроба са страхом и радости великом, потекоше да јаве ученицима Његовим. 040 MAT 028 009 А кад иђаху да јаве ученицима Његовим, и гле, срете их Исус говорећи: Здраво! А оне приступивши ухватише се за ноге Његове и поклонише Му се. 040 MAT 028 010 Тада рече им Исус: Не бојте се; идите те јавите браћи мојој нека иду у Галилеју; и тамо ће ме видети. 040 MAT 028 011 А кад иђаху, гле, неки од стражара дођоше у град и јавише главарима свештеничким све што се догодило. 040 MAT 028 012 И они саставши се са старешинама учинише веће, и дадоше војницима довољно новаца 040 MAT 028 013 Говорећи: Кажите: Ученици његови дођоше ноћу и украдоше га кад смо ми спавали. 040 MAT 028 014 И ако то чује судија, ми ћемо њега умирити, и учинити да вама ништа не буде. 040 MAT 028 015 А они узевши новце учинише као што су научени били. И разгласи се ова реч по Јеврејима и до данас. 040 MAT 028 016 А једанаест ученика отидоше у Галилеју у гору куда им је казао Исус. 040 MAT 028 017 И кад Га видеше, поклонише Му се; а једни посумњаше. 040 MAT 028 018 И приступивши Исус рече им говорећи: Даде ми се свака власт на небу и на земљи. 040 MAT 028 019 Идите дакле и научите све народе крстећи их ва име Оца и Сина и Светог Духа, 040 MAT 028 020 Учећи их да све држе што сам вам заповедао; и ево ја сам с вама у све дане до свршетка века. Амин. # # BOOK 041 MAR Mark Марко 041 MAR 001 001 Почетак јеванђеља Исуса Христа Сина Божјег. 041 MAR 001 002 Као што стоји у пророку: Ево ја шаљем анђела свог пред лицем Твојим, који ће приправити пут Твој пред Тобом. 041 MAR 001 003 Глас је оног што виче у пустињи: Приправите пут Господњи, поравните стазе Његове. 041 MAR 001 004 Појави се Јован крстећи у пустињи, и проповедајући крштење покајања за опроштење греха. 041 MAR 001 005 И излажаше к њему сва јудејска земља и Јерусалимљани; и крштаваше их све у Јордану реци, и исповедаху грехе своје. 041 MAR 001 006 А Јован беше обучен у камиљу длаку, и имаше појас кожан око себе; и јеђаше скакавце и мед дивљи. 041 MAR 001 007 И проповедаше говорећи: Иде за мном јачи од мене, пред ким ја нисам достојан сагнути се и одрешити ремен на обући Његовој. 041 MAR 001 008 Ја вас крштавам водом, а Он ће вас крстити Духом Светим. 041 MAR 001 009 И у то време дође Исус из Назарета галилејског, и крсти Га Јован у Јордану, 041 MAR 001 010 И одмах излазећи из воде виде небо где се отвори, и Дух као голуб сиђе на Њега. 041 MAR 001 011 И глас дође с неба: Ти си Син мој љубазни који је по мојој вољи. 041 MAR 001 012 И одмах Дух изведе Га у пустињу. 041 MAR 001 013 И би онде у пустињи дана четрдесет, и куша Га сотона, и би са зверињем, и анђели служаху Му. 041 MAR 001 014 А пошто предадоше Јована, дође Исус у Галилеју проповедајући јеванђеље о царству Божјем 041 MAR 001 015 И говорећи: Изађе време и приближи се царство Божје; покајте се и верујте јеванђеље. 041 MAR 001 016 И ходећи покрај мора виде Симона и Андрију, брата његовог, где бацају мреже у море; јер беху рибари. 041 MAR 001 017 И рече им Исус: Хајдете за мном, и учинићу вас ловцима људским. 041 MAR 001 018 И одмах оставивши мреже своје пођоше за Њим. 041 MAR 001 019 И отишавши мало оданде угледа Јакова Зеведејевог, и Јована брата његовог како у лађи крпљаху мреже; 041 MAR 001 020 И одмах позва их; и оставивши оца свог Зеведеја у лађи с најамницима, пођоше за Њим. 041 MAR 001 021 И дођоше у Капернаум; и одмах у суботу ушавши у зборницу учаше. 041 MAR 001 022 И дивише се науци Његовој; јер их учаше као Онај који власт има, а не као књижевници. 041 MAR 001 023 И беше у зборници њиховој човек с духом нечистим, и повика 041 MAR 001 024 Говорећи: Прођи се, шта је Теби до нас, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас погубиш? Знам Те ко си, Светац Божји. 041 MAR 001 025 И запрети му Исус говорећи: Умукни, и изађи из њега. 041 MAR 001 026 И стресе га дух нечисти, и повика гласно, и изађе из њега. 041 MAR 001 027 И уплашише се сви тако да питаху један другог говорећи: Шта је ово? И каква је ово наука нова, да има власт да духовима нечистим заповеда, и слушају Га? 041 MAR 001 028 И оде глас о Њему, одмах, по свој околини галилејској. 041 MAR 001 029 И одмах, изашавши из зборнице, дођоше у дом Симонов и Андријин с Јаковом и Јованом. 041 MAR 001 030 А ташта Симонова лежаше од грознице; и одмах казаше Му за њу. 041 MAR 001 031 И приступивши подиже је узевши је за руку и пусти је грозница одмах, и служаше им. 041 MAR 001 032 А кад би пред вече, пошто сунце зађе, доношаху к Њему све болеснике и бесне. 041 MAR 001 033 И сав град беше се сабрао к вратима. 041 MAR 001 034 И исцели многе болеснике од различних болести, и ђаволе многе истера, и не даде ђаволима да казују да Га познају. 041 MAR 001 035 А ујутру, врло рано уставши, изађе и оде насамо, и онде се мољаше Богу. 041 MAR 001 036 И за Њим потрчаше Симон и који беху с њим. 041 MAR 001 037 И нашавши Га рекоше Му: Траже Те сви. 041 MAR 001 038 И рече им: Хајдемо у оближња села и градове да и тамо проповедим: јер сам ја на то дошао. 041 MAR 001 039 И проповеда по зборницама њиховим по свој Галилеји, и ђаволе изгони. 041 MAR 001 040 И дође к Њему губавац молећи Га и на коленима клечећи пред Њим и рече Му: Ако хоћеш, можеш ме очистити. 041 MAR 001 041 А Исус, пошто се смиловао, пружи руку, и дохвативши га се рече му: Хоћу, очисти се. 041 MAR 001 042 И тек што му то рече, а губа оде с њега, и оста чист. 041 MAR 001 043 И запретивши му одмах истера га, 041 MAR 001 044 И рече му: Гледај да никоме ништа не кажеш, него иди те се покажи свештенику, и принеси за очишћење своје шта је заповедио Мојсије за сведочанство њима. 041 MAR 001 045 А он изашавши поче много проповедати и казивати шта је било тако да Исус не може јавно у град ући, него беше напољу у пустим местима, и долажаху к Њему са свих страна. 041 MAR 002 001 И уђе опет у Капернаум после неколико дана; и чу се да је у кући. 041 MAR 002 002 И одмах скупише се многи тако да не могаху ни пред вратима да се збију; и казиваше им реч. 041 MAR 002 003 И дођоше к Њему с одузетим кога су носили четворо. 041 MAR 002 004 И не могући приближити се к Њему од народа открише кућу где Он беше, и прокопавши спустише одар на коме одузети лежаше. 041 MAR 002 005 А Исус видевши веру њихову рече узетоме: Синко! Опраштају ти се греси твоји. 041 MAR 002 006 А онде сеђаху неки од књижевника и помишљаху у срцима својим: 041 MAR 002 007 Шта овај тако хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једног Бога? 041 MAR 002 008 И одмах разумевши Исус духом својим да они тако помишљају у себи, рече им: Што тако помишљате у срцима својим? 041 MAR 002 009 Шта је лакше? Рећи узетоме: Опраштају ти се греси, или рећи: Устани и узми одар свој, и ходи? 041 MAR 002 010 Но да знате да власт има Син човечји на земљи опраштати грехе, (рече узетоме: ) 041 MAR 002 011 Теби говорим: устани и узми одар свој, и иди дома. 041 MAR 002 012 И уста одмах, и узевши одар изађе пред свима тако да се сви дивљаху и хваљаху Бога говорећи: Никада тога видели нисмо. 041 MAR 002 013 И изађе опет к мору; и сав народ иђаше к Њему, и учаше их. 041 MAR 002 014 И пролазећи виде Левију Алфејевог где седи на царини, и рече му: Хајде за мном. И уставши оде за Њим. 041 MAR 002 015 И кад сеђаше Исус за трпезом у кући његовој, цариници и грешници многи сеђаху с Њим и с ученицима Његовим: јер их беше много који иђаху за Њим. 041 MAR 002 016 А књижевници и фарисеји видевши Га где једе с цариницима и с грешницима говораху ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима једе и пије? 041 MAR 002 017 И чувши Исус рече им: Не требају здрави лекара него болесни. Ја нисам дошао да дозовем праведнике но грешнике на покајање. 041 MAR 002 018 И беху ученици Јованови и фарисејски који пошћаху; и дођоше и рекоше Му: Зашто ученици Јованови и фарисејски посте, а твоји ученици не посте? 041 MAR 002 019 И рече им Исус: Еда ли могу сватови постити док је женик с њима? Докле год имају са собом женика не могу постити. 041 MAR 002 020 Него ће доћи дани кад ће се отети од њих женик, и тада ће постити, у оне дане. 041 MAR 002 021 И нико не пришива нову закрпу на стару хаљину; иначе ће одадрети нова закрпа од старог, и гора ће рупа бити. 041 MAR 002 022 И нико не сипа ново вино у мехове старе; иначе ново вино продре мехове, и вино се пролије, и мехови пропадну; него ново вино у нове мехове сипати треба. 041 MAR 002 023 И догоди Му се да су ишли у суботу кроз усеве, и ученици Његови тргаху путем класје. 041 MAR 002 024 И фарисеји говораху Му: Гледај, зашто чине у суботу шта не ваља? 041 MAR 002 025 А Он рече им: Нисте ли никад читали шта учини Давид кад му би до невоље и огладне с онима што беху с њим? 041 MAR 002 026 Како уђе у Божју кућу пред Авијатаром поглаваром свештеничким и хлебове постављене поједе којих не беше слободно никоме јести осим свештеницима, и даде их онима који беху с њим? 041 MAR 002 027 И говораше им: Субота је начињена човека ради, а није човек суботе ради. 041 MAR 002 028 Дакле је Господар Син човечји и од суботе. 041 MAR 003 001 И уђе опет у зборницу, и онде беше човек са сувом руком. 041 MAR 003 002 И мотраху за Њим неће ли га у суботу исцелити да Га окриве. 041 MAR 003 003 И рече човеку са сувом руком: Стани на средину. 041 MAR 003 004 И рече им: Ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? Душу одржати, или погубити? А они су ћутали. 041 MAR 003 005 И погледавши на њих с гневом од жалости што су им онако срца одрвенила, рече човеку: Пружи руку своју. И пружи; и поста рука здрава као и друга. 041 MAR 003 006 И изашавши фарисеји одмах учинише за Њега веће с Иродовцима како би Га погубили. 041 MAR 003 007 А Исус оде с ученицима својим к мору; и многи народ из Галилеје пође за Њим и из Јудеје; 041 MAR 003 008 И из Јерусалима и из Идумеје и испреко Јордана и од Тира и Сидона мноштво велико чувши шта Он чини дође к Њему. 041 MAR 003 009 И рече ученицима својим да буде лађа у Њега готова због народа, да Му не досађује. 041 MAR 003 010 Јер многе исцели тако да наваљиваху на Њега који беху накажени болестима да Га се дотакну. 041 MAR 003 011 И духови нечисти кад Га виђаху, припадаху к Њему и викаху говорећи: Ти си Син Божји. 041 MAR 003 012 И много им прећаше да Га не прокажу. 041 MAR 003 013 И изиђоше на гору, и дозва које Он хтеше; и дођоше Му. 041 MAR 003 014 И постави дванаесторицу да буду с Њим, и да их пошаље да проповедају, 041 MAR 003 015 И да имају власт да исцељују од болести, и да изгоне ђаволе: 041 MAR 003 016 Првог Симона, и надеде му име Петар; 041 MAR 003 017 И Јакова Зеведејевог и Јована брата Јаковљевог, и надеде им имена Воанергес, које значи Синови грома; 041 MAR 003 018 И Андрију и Филипа и Вартоломија и Матеја и Тому и Јакова Алфејевог и Тадију и Симона Кананита, 041 MAR 003 019 И Јуду Искариотског, који Га и издаде. 041 MAR 003 020 И дођоше у кућу, и сабра се опет народ да не могаху ни хлеба јести. 041 MAR 003 021 И чувши то род Његов изиђоше да Га ухвате; јер говораху да је изван себе. 041 MAR 003 022 А књижевници који беху сишли из Јерусалима говораху: У њему је Веелзевул. Он помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе. 041 MAR 003 023 И дозвавши их говораше им у причама: Како може сотона сотону изгонити? 041 MAR 003 024 И ако се царство само по себи раздели, не може остати царство оно; 041 MAR 003 025 И ако се дом сам по себи раздели, не може остати дом онај; 041 MAR 003 026 И ако сотона устане сам на се и раздели се, не може остати, него ће пропасти. 041 MAR 003 027 Нико не може покућство јакога, ушавши у кућу његову, отети ако најпре јакога не свеже: и онда ће кућу његову опленити. 041 MAR 003 028 Заиста вам кажем: сви греси опростиће се синовима човечјим, и хуљења на Бога, макар каква била: 041 MAR 003 029 А који похули на Духа Светог нема опроштења вавек, него је крив вечном суду. 041 MAR 003 030 Јер говораху: У њему је нечисти дух. 041 MAR 003 031 И дође мати Његова и браћа Његова, и стојећи напољу послаше к Њему да Га зову. 041 MAR 003 032 И сеђаше народ око Њега. И рекоше Му: Ето мати Твоја и браћа Твоја и сестре Твоје напољу питају за Те. 041 MAR 003 033 И одговори им говорећи: Ко је мати моја или браћа моја? 041 MAR 003 034 И погледавши на народ који сеђаше рече: Ево мати моја и браћа моја. 041 MAR 003 035 Јер ко изврши вољу Божју, онај је брат мој и сестра моја и мати моја. 041 MAR 004 001 И опет поче учити код мора, и скупише се око Њега људи многи тако да мора ући у лађу, и седети на мору; а народ сав беше на земљи крај мора. 041 MAR 004 002 И учаше их у причама много, и говораше им у науци својој: 041 MAR 004 003 Слушајте: ево изиђе сејач да сеје. 041 MAR 004 004 И кад сејаше, догоди се да једно паде украј пута, и дођоше птице и позобаше га. 041 MAR 004 005 А друго паде на каменито место где не беше много земље; и одмах изниче; јер не беше у дубину земље: 041 MAR 004 006 А кад обасја сунце, увену, и будући да немаше корена, усахну. 041 MAR 004 007 И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе род. 041 MAR 004 008 И друго паде на земљу добру; и даваше род који је напредовао и растао и доносио по тридесет и по шездесет и по сто. 041 MAR 004 009 И рече: Ко има уши да чује нека чује. 041 MAR 004 010 А кад оста сам, запиташе Га који беху с Њим и са дванаесторицом за ову причу. 041 MAR 004 011 И рече им: Вама је дано да знате тајне царства Божјег, а онима напољу све у причама бива; 041 MAR 004 012 Да очима гледају и да не виде, и ушима слушају и да не разумеју; да се како не обрате и да им се не опросте греси. 041 MAR 004 013 И рече им: Зар не разумете ову причу? А како ћете све приче разумети? 041 MAR 004 014 Сејач реч сеје. 041 MAR 004 015 А оно су крај пута, где се сеје реч и кад је чују одмах дође сотона и отме реч посејану у срцима њиховим. 041 MAR 004 016 Тако су и оно што се сеје на каменитим местима, који кад чују реч одмах је приме с радошћу; 041 MAR 004 017 Али немају корена у себи, него су непостојани, па кад буде до невоље или их потерају речи ради, одмах се саблазне. 041 MAR 004 018 А оно су што се у трњу сеје који слушају реч, 041 MAR 004 019 Али бриге овог света и превара богатства и остале сласти уђу и загуше реч, и без рода остане. 041 MAR 004 020 А оно су што се на доброј земљи сеје који слушају реч и примају, и доносе род по тридесет и по шездесет и по сто. 041 MAR 004 021 И говораше им: Еда ли се свећа ужиже да се метне под суд или под одар? А не да се на свећњак метне? 041 MAR 004 022 Јер нема ништа тајно што неће бити јавно; нити има шта сакривено што неће изаћи на видело. 041 MAR 004 023 Ако има ко уши да чује нека чује. 041 MAR 004 024 И говораше им: Памтите шта чујете: каквом мером мерите онаквом ће вам се мерити и дометнуће се вама који слушате. 041 MAR 004 025 Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има. 041 MAR 004 026 И говораше им: Тако је царство Божје као човек кад баци семе у земљу; 041 MAR 004 027 И спава и устаје ноћу и дању; и семе ниче и расте, да не зна он. 041 MAR 004 028 Јер земља сама од себе најпре донесе траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу. 041 MAR 004 029 А кад сазре род, одмах пошаље срп; јер наста жетва. 041 MAR 004 030 И говораше: Какво ћемо казати да је царство Божје? Или у каквој ћемо га причи исказати? 041 MAR 004 031 Оно је као зрно горушичино које кад се посеје у земљу мање је од свих семена на земљи; 041 MAR 004 032 А кад се посеје, узрасте и буде веће од свег поврћа, и пусти гране велике да могу у његовом хладу птице небеске живети. 041 MAR 004 033 И таквим многим причама казиваше им реч, колико могаху слушати. 041 MAR 004 034 А без прича не говораше им ни речи. А ученицима посебно казиваше све. 041 MAR 004 035 И рече им онај дан увече: Хајдемо на оне стране. 041 MAR 004 036 И отпустивши народ узеше Га како беше у лађи; а и друге лађе беху с Њим. 041 MAR 004 037 И постаде велика олуја; и валови тако заливаху у лађу да се већ напуни. 041 MAR 004 038 А Он на крми спаваше на узглављу; и пробудише Га, и рекоше Му: Учитељу! Зар Ти не мариш што гинемо? 041 MAR 004 039 И уставши запрети ветру, и рече мору: Ћути, престани. И утоли ветар, и постаде тишина велика. 041 MAR 004 040 И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере. 041 MAR 004 041 И уплашише се врло, и говораху један другом: Ко је Овај, дакле, да Га и ветар и море слушају? 041 MAR 005 001 И дођоше преко мора у околину гадаринску. 041 MAR 005 002 И кад изиђе из лађе, одмах Га срете човек с духом нечистим, 041 MAR 005 003 Који живљаше у гробовима и нико га не могаше свезати ни веригама; 041 MAR 005 004 Јер је много пута био метнут у пута и у вериге, па је искидао вериге и пута изломио; и нико га не могаше укротити. 041 MAR 005 005 И једнако дан и ноћ бављаше се у гробовима и у горама вичући и бијући се камењем. 041 MAR 005 006 А кад виде Исуса из далека, потече и поклони Му се. 041 MAR 005 007 И повикавши гласно рече: Шта је Теби до мене, Исусе Сине Бога Вишњег? Заклињем Те Богом, не мучи ме. 041 MAR 005 008 Јер му говораше: Изађи, душе нечисти, из човека. 041 MAR 005 009 И питаше га: Како ти је име? И одговори Му: Легеон ми је име; јер нас је много. 041 MAR 005 010 И молише Га веома да их не шаље из оне околине. 041 MAR 005 011 А онде по брегу пасло је велико крдо свиња. 041 MAR 005 012 И молише Га сви ђаволи говорећи: Пошаљи нас у свиње да у њих уђемо. 041 MAR 005 013 И допусти им Исус одмах. И изашавши духови нечисти уђоше у свиње; и навали крдо с брега у море; а беше их око две хиљаде: и потопише се у мору. 041 MAR 005 014 А свињари побегоше, и јавише у граду и по селима. И изађоше људи да виде шта је било. 041 MAR 005 015 И дођоше к Исусу, и видеше беснога у коме је био легеон где седи обучен и паметан; и уплашише се. 041 MAR 005 016 А они што су видели казаше им шта би од беснога и од свиња. 041 MAR 005 017 И почеше Га молити да иде из њихових крајева. 041 MAR 005 018 И кад уђе у лађу, мољаше Га онај што је био бесан да буде с Њим. 041 MAR 005 019 А Исус не даде му, већ му рече: Иди кући својој к својима и кажи им шта ти Господ учини, и како те помилова. 041 MAR 005 020 И оде и поче приповедати у Десет градова шта му учини Исус; и сви се дивљаху. 041 MAR 005 021 И кад пређе Исус у лађи опет на оне стране, скупи се народ многи око Њега; и беше крај мора. 041 MAR 005 022 И гле, дође један од старешина зборничких по имену Јаир; и видевши Га паде пред ноге Његове. 041 MAR 005 023 И мољаше Га врло говорећи: Кћи је моја на самрти; да дођеш и да метнеш на њу руке да оздрави и живи. 041 MAR 005 024 И пође с њим; и за Њим иђаше народа много и туркаху Га. 041 MAR 005 025 И жена некаква која је дванаест година боловала од течења крви 041 MAR 005 026 И велику муку поднела од многих лекара, и потрошила све што је имала, и ништа јој нису помогли, него још горе начинили, 041 MAR 005 027 Кад је чула за Исуса, дође у народу састраг, и дотаче се хаљине Његове. 041 MAR 005 028 Јер говораше: Ако се само дотакнем хаљина Његових оздравићу. 041 MAR 005 029 И одмах пресахну извор крви њене, и осети у телу да оздрави од болести. 041 MAR 005 030 И одмах Исус осети у себи силу што изађе из Њега, и обазревши се на народ рече: Ко се то дотаче мојих хаљина? 041 MAR 005 031 И рекоше Му ученици Његови: Видиш народ где Те турка, па питаш: Ко се дотаче мене? 041 MAR 005 032 И Он се обазираше да види ону која то учини. 041 MAR 005 033 А жена уплашивши се дрхташе, и знајући шта јој се догоди, дође и клече пред Њим, и каза Му сву истину. 041 MAR 005 034 А Он рече јој: Кћери! Вера твоја поможе ти; иди с миром, и буди здрава од болести своје. 041 MAR 005 035 Још Он говораше, а дођоше од старешине зборничког говорећи: Кћи твоја умре; што већ трудиш учитеља? 041 MAR 005 036 А Исус одмах чувши реч што рекоше рече старешини: Не бој се, само веруј. 041 MAR 005 037 И не даде за собом ићи никоме осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљевог. 041 MAR 005 038 И дође у кућу старешине зборничког, и виде вреву и плач и јаук велики. 041 MAR 005 039 И ушавши рече им: Шта сте узаврели те плачете? Девојка није умрла, него спава. 041 MAR 005 040 И подсмеваху Му се. А Он истеравши све узе оца девојчиног и матер и који беху с Њим, и уђе где лежаше девојка. 041 MAR 005 041 И узевши девојку за руку рече јој: Талита куми, које значи: Девојко, теби говорим, устани. 041 MAR 005 042 И одмах уста девојка и хођаше; а беше од дванаест година. И зачудише се чудом великим. 041 MAR 005 043 И запрети им врло да нико не дозна за то, и рече: Подајте јој нек једе. 041 MAR 006 001 И изађе оданде, и дође на своју постојбину; и за Њим идоше ученици Његови. 041 MAR 006 002 И кад дође субота, поче учити у зборници. И многи који слушаху, дивљаху се говорећи: Откуд овоме то? И каква му је премудрост дана? И чудеса таква рукама његовим чине се? 041 MAR 006 003 Није ли ово дрводеља, син Маријин, а брат Јаковљев и Јосијин и Јудин и Симонов? И нису ли сестре његове овде међу нама? И саблажњаваху се о Њега. 041 MAR 006 004 А Исус рече им: Нигде није пророк без части до на постојбини својој и у роду и у дому свом. 041 MAR 006 005 И не могаше онде ни једно чудо да учини, осим што мало болесника исцели метнувши на њих руке. 041 MAR 006 006 И чудио се неверству њиховом. И иђаше по околним селима и учаше. 041 MAR 006 007 И дозва дванаесторицу, и поче их слати два и два, и даваше им власт над духовима нечистим. 041 MAR 006 008 И заповеди им да ништа не узимају на пут осим једног штапа: ни торбе ни хлеба ни новаца у појасу; 041 MAR 006 009 Него обувени у опанке, и не облачећи две хаљине. 041 MAR 006 010 И рече им: Где уђете у дом онде останите док не изађете оданде. 041 MAR 006 011 И ако вас ко не прими и не послуша вас, излазећи оданде отресите прах с ногу својих за сведочанство њима. Заиста вам кажем: лакше ће бити Содому и Гомору у дан страшног суда него граду оном. 041 MAR 006 012 И отишавши проповедаху да се треба кајати; 041 MAR 006 013 И ђаволе многе изгоњаху; и мазаху уљем многе болеснике; и исцељиваху. 041 MAR 006 014 И зачу цар Ирод за Исуса (јер Његово име беше се разгласило), и рече: Јован крститељ из мртвих уста, зато чини чудеса. 041 MAR 006 015 Други говораху: То је Илија. А други говораху: То је пророк или као који од пророка. 041 MAR 006 016 А кад чу Ирод, рече: То је Јован кога сам ја посекао, он уста из мртвих. 041 MAR 006 017 Јер овај Ирод посла те ухватише Јована, и свезавши баци га у тамницу Иродијаде ради, жене Филипа брата свог, јер се ожени њом. 041 MAR 006 018 Јер Јован говораше Ироду: Не можеш ти имати жене брата свог. 041 MAR 006 019 А Иродијада расрди се на њега, и хтеде да га убије, али не могаше. 041 MAR 006 020 Јер се Ирод бојаше Јована знајући га да је човек праведан и свет, и чуваше га; и много којешта чињаше како му он рече, и радо га слушаше. 041 MAR 006 021 И догоди се дан згодан, кад Ирод на дан свог рођења даваше вечеру кнезовима својим и војводама и старешинама галилејским. 041 MAR 006 022 И ушавши кћи Иродијадина и игравши и угодивши Ироду и гостима његовим рече цар девојци: Ишти у мене шта год хоћеш, и даћу ти. 041 MAR 006 023 И закле јој се: Шта год заиштеш у мене даћу ти, да би било и до пола царства мог. 041 MAR 006 024 А она изашавши рече матери својој: Шта ћу искати? А она рече: Главу Јована крститеља. 041 MAR 006 025 И одмах ушавши брзо к цару заиска говорећи: Хоћу да ми даш, сад на кругу, главу Јована крститеља. 041 MAR 006 026 И забрину се цар, али клетве ради и гостију својих не хте јој одрећи. 041 MAR 006 027 И одмах посла цар џелата, и заповеди да донесе главу његову. 041 MAR 006 028 А он отишавши посече га у тамници, и донесе главу његову на кругу, и даде девојци, а девојка даде је матери својој. 041 MAR 006 029 И чувши ученици његови дођоше и узеше тело његово, и метнуше га у гроб. 041 MAR 006 030 И скупише се апостоли к Исусу, и јавише Му све и шта учинише и шта људе научише. 041 MAR 006 031 И рече им: Дођите ви сами насамо, и почините мало. Јер их беше много који долазе и одлазе, и не имаху кад ни јести. 041 MAR 006 032 И одоше на лађи у пусто место сами. 041 MAR 006 033 И видеше их људи кад иђаху, и познаше их многи, и пешице из свих градова стецаху се онамо, и престигоше их, и скупише се око Њега. 041 MAR 006 034 И изашавши Исус виде народ многи, и сажали Му се, јер беху као овце без пастира; и поче их учити много. 041 MAR 006 035 И кад би већ пред ноћ, приступише к Њему ученици Његови говорећи: Пусто је место, а већ је касно; 041 MAR 006 036 Отпусти их нека иду у околна села и паланке да купе себи хлеба; јер немају шта јести. 041 MAR 006 037 А Он одговарајући рече им: Дајте им ви нека једу. А они рекоше: Једино да идемо да купимо за двеста гроша хлеба, па да им дамо да једу? 041 MAR 006 038 А Он им рече: Колико хлебова имате? Идите и видите. И видевши рекоше: Пет хлебова и две рибе. 041 MAR 006 039 И заповеди им да их посаде све на гомиле по зеленој трави. 041 MAR 006 040 И посадише се на гомиле по сто и по педесет. 041 MAR 006 041 И узевши оних пет хлебова и две рибе погледа на небо, и благослови, па преломи хлебове, и даде ученицима својим да метну испред њих; и оне две рибе раздели свима. 041 MAR 006 042 И једоше сви, и наситише се. 041 MAR 006 043 И накупише комада дванаест котарица пуних и од риба. 041 MAR 006 044 А беше оних што су јели хлебове око пет хиљада људи. 041 MAR 006 045 И одмах натера ученике своје да уђу у лађу и да иду напред на оне стране у Витсаиду док Он отпусти народ. 041 MAR 006 046 И отпустивши их оде на гору да се помоли Богу. 041 MAR 006 047 И увече беше лађа насред мора, а Он сам на земљи. 041 MAR 006 048 И виде их где се муче веслајући: јер им беше противан ветар. И око четврте страже ноћне дође к њима идући по мору; и хтеде да их мимоиђе. 041 MAR 006 049 А они видевши Га где иде по мору мишљаху да је утвара, и повикаше; 041 MAR 006 050 Јер Га сви видеше и поплашише се. И одмах проговори с њима, и рече им: Не бојте се, ја сам, не плашите се. 041 MAR 006 051 И уђе к њима у лађу, и утоли ветар; и врло се уплашише, и дивљаху се. 041 MAR 006 052 Јер их не научише хлебови; јер се беше срце њихово окаменило. 041 MAR 006 053 И прешавши дођоше у земљу генисаретску; и стадоше у крај. 041 MAR 006 054 И кад изађоше из лађе, одмах Га познаше људи. 041 MAR 006 055 И оптрчавши сав онај крај, почеше на одрима доносити болеснике где су чули да је Он. 041 MAR 006 056 И куд год иђаше у села или у градове или у паланке, на раскршћима метаху болеснике и мољаху Га да се барем скута од хаљине Његове дотакну: и оздрављаху сви који Га се дотицаху. 041 MAR 007 001 И скупише се око Њега фарисеји и неки од књижевника који беху дошли из Јерусалима 041 MAR 007 002 И видевши неке од ученика Његових да нечистим, то јест, неумивеним рукама једу хлеб, укорише их. 041 MAR 007 003 Јер фарисеји и сви Јевреји, не једу док не умију руке до лаката, држећи се оног што им је остало од старих; 041 MAR 007 004 И кад дођу с пазара, не једу док се не умију; и још много има што су примили те држе: перу чаше и жбанове и котлове и клупе. 041 MAR 007 005 А потом питаху Га фарисеји и књижевници: Зашто ученици твоји не живе као што нам је остало од старих, него једу хлеб неумивеним рукама? 041 MAR 007 006 А Он одговарајући рече им: Добро је пророковао Исаија за вас лицемере, као што је писано: Ови људи уснама ме поштују, а срце њихово далеко стоји од мене. 041 MAR 007 007 Но залуду ме поштују учећи наукама, заповестима људским. 041 MAR 007 008 Јер остависте заповести Божје, а држите обичаје људске, прање жбанова и чаша; и друга многа таква чините. 041 MAR 007 009 И рече им: Добро укидате заповест Божју да свој обичај сачувате. 041 MAR 007 010 Јер Мојсије рече: Поштуј оца свог и матер своју; и: Који опсује оца или матер смрћу да умре. 041 MAR 007 011 А ви кажете: Ако каже човек оцу или матери: Корван, то јесте: прилог је чим бих ти ја могао помоћи. 041 MAR 007 012 И тако не дате му ништа учинити, оцу свом или матери својој, 041 MAR 007 013 Укидајући реч Божју својим обичајем који сте поставили; и овако много којешта чините. 041 MAR 007 014 И дозвавши сав народ рече им: Послушајте мене сви, и разумите. 041 MAR 007 015 Ништа нема што би човека могло опоганити да уђе споља у њега, него што излази из њега оно је што погани човека. 041 MAR 007 016 Ако ко има уши да чује нека чује. 041 MAR 007 017 И кад дође од народа у кућу питаху Га ученици Његови за причу. 041 MAR 007 018 И рече им: Зар сте и ви тако неразумни? Не разумете ли да шта год у човека споља улази не може га опоганити? 041 MAR 007 019 Јер му не улази у срце него у трбух; и излази напоље чистећи сва јела. 041 MAR 007 020 Још рече: Шта излази из човека оно погани човека; 041 MAR 007 021 Јер изнутра, из срца људског, излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства, 041 MAR 007 022 Крађе, лакомства, пакости, злоће, лукавство, срамоте, зло око, хуљење на Бога, понос, безумље. 041 MAR 007 023 Сва ова зла изнутра излазе, и погане човека. 041 MAR 007 024 И уставши оданде оде у крајеве тирске и сидонске, и ушавши у кућу хтеде да нико не чује за Њ; и не може се сакрити. 041 MAR 007 025 Јер чувши за Њ жена што у њеној кћери беше дух нечисти, дође и паде к ногама Његовим. 041 MAR 007 026 А жена та беше Гркиња родом Сирофиничанка, и мољаше Га да истера ђавола из кћери њене. 041 MAR 007 027 А Исус рече јој: Стани да се најпре деца нахране; јер није право узети хлеб од деце и бацити псима. 041 MAR 007 028 А она одговарајући рече Му: Да, Господе; али и пси под трпезом једу од мрва детињих. 041 MAR 007 029 И рече јој: За ту реч иди; изађе ђаво из кћери твоје. 041 MAR 007 030 И дошавши кући нађе да је ђаво изашао, и кћи лежаше на одру. 041 MAR 007 031 И опет изађе Исус из крајева тирских и сидонских и дође на море галилејско у крајеве десетоградске. 041 MAR 007 032 И доведоше к Њему глувог и мутавог, и мољаху Га да метне на њ руку. 041 MAR 007 033 И узевши га из народа насамо метну прсте своје у уши његове, и пљунувши дохвати се језика његовог; 041 MAR 007 034 И погледавши на небо уздахну, и рече му: Ефата, то јесте: Отвори се. 041 MAR 007 035 И одмах му се отворише уши, и разреши се свеза језика његовог и говораше лепо. 041 MAR 007 036 И запрети им да никоме не казују; али што им више Он забрањиваше они још више разглашаваху. 041 MAR 007 037 И врло се дивљаху говорећи: Све добро чини; и глуве чини да чују и неме да говоре. 041 MAR 008 001 У то време, кад беше врло много народа и не имаху шта јести, дозва Исус ученике своје и рече им: 041 MAR 008 002 Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају ништа јести. 041 MAR 008 003 И ако их отпустим гладне кућама њиховим, ослабиће на путу; јер су многи од њих дошли издалека. 041 MAR 008 004 И одговорише Му ученици Његови: Откуда ћемо узети хлеба овде у пустињи да их нахранимо? 041 MAR 008 005 И запита их: Колико имате хлебова? А они казаше: Седам. 041 MAR 008 006 И заповеди народу да поседају по земљи; и узевши оних седам хлебова и хвалу давши, преломи, и даде ученицима својим да раздаду; и раздадоше народу. 041 MAR 008 007 И имаху мало рибица; и њих благословивши рече да и њих раздаду. 041 MAR 008 008 И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица. 041 MAR 008 009 А оних што су јели беше око четири хиљаде. И отпусти их. 041 MAR 008 010 И одмах уђе у лађу с ученицима својим, и дође у околине далманутске. 041 MAR 008 011 И изађоше фарисеји, и почеше се препирати с Њим, и кушајући Га искаху од Њега знак с неба. 041 MAR 008 012 И уздахнувши духом својим рече: Зашто род овај знак тражи? Заиста вам кажем: неће се дати роду овоме знак. 041 MAR 008 013 И оставивши их уђе опет у лађу, и оде на оне стране. 041 MAR 008 014 И заборавише ученици Његови узети хлеба, и немаху са собом у лађи до један хлеб. 041 MAR 008 015 И заповедаше им говорећи: Гледајте, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродовог. 041 MAR 008 016 И мишљаху, један другом говорећи: То је што хлеба немамо. 041 MAR 008 017 И разумевши Исус рече им: Шта мислите што хлеба немате? Зар још не осећате, нити разумете? Зар је још окамењено срце ваше? 041 MAR 008 018 Очи имате и не видите? Уши имате и не чујете? И не памтите ли 041 MAR 008 019 Кад ја пет хлебова преломих на пет хиљада, колико котарица пуних комада накуписте? Рекоше Му: Дванаест. 041 MAR 008 020 А сад седам на четири хиљаде, колико пуних котарица накуписте комада? А они рекоше: Седам. 041 MAR 008 021 И рече им: Како не разумете? 041 MAR 008 022 И дође у Витсаиду; и доведоше к Њему слепога, и мољаху Га да га се дотакне. 041 MAR 008 023 И узевши за руку слепога изведе га напоље из села, и пљунувши му у очи метну руке на њ, и запита га види ли шта. 041 MAR 008 024 И погледавши рече: Видим људе где иду као дрва. 041 MAR 008 025 И потом опет метну му руке на очи, и рече му да прогледа: и исцели се, и виде све лепо. 041 MAR 008 026 И посла га кући његовој говорећи: Не улази у село, нити казуј коме у селу. 041 MAR 008 027 И изађе Исус и ученици Његови у села Ћесарије Филипове; и путем питаше ученике своје говорећи им: Ко говоре људи да сам ја? 041 MAR 008 028 А они одговорише: Јован крститељ; други: Илија; а други: Који од пророка. 041 MAR 008 029 А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече Му: Ти си Христос. 041 MAR 008 030 И запрети им да никоме не казују за Њега. 041 MAR 008 031 И поче их учити да Сину човечјем ваља много пострадати, и да ће Га окривити старешине и главари свештенички и књижевници, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати. 041 MAR 008 032 И говораше о том не устручавајући се. И Петар узе Га и поче Га одвраћати. 041 MAR 008 033 А Он обрнувши се и погледавши на ученике своје запрети Петру говорећи: Иди од мене сотоно; јер ти не мислиш шта је Божје него шта је људско. 041 MAR 008 034 И дозвавши народ с ученицима својим рече им: Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде. 041 MAR 008 035 Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради и јеванђеља онај ће је сачувати. 041 MAR 008 036 Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет, а души својој науди? 041 MAR 008 037 Или какав ће откуп дати човек за душу своју? 041 MAR 008 038 Јер ко се постиди мене и мојих речи у роду овом прељуботворном и грешном, и Син ће се човечји постидети њега кад дође у слави Оца свог с анђелима светима. 041 MAR 009 001 И рече им: Заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје да дође у сили. 041 MAR 009 002 И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована и изведе их на високу гору саме; и преобрази се пред њима. 041 MAR 009 003 И хаљине Његове постадоше сјајне и врло беле као снег, као што не може белиља убелити на земљи. 041 MAR 009 004 И указа им се Илија с Мојсијем где се разговараху с Исусом. 041 MAR 009 005 И Петар одговарајући рече Исусу: Рави! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: Теби једну и Мојсију једну и Илији једну. 041 MAR 009 006 Јер не знаше шта говори; јер беху врло уплашени. 041 MAR 009 007 И постаде облак те их заклони; и дође глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни; Њега послушајте. 041 MAR 009 008 И уједанпут погледавши, никога не видеше осим Исуса самог са собом. 041 MAR 009 009 А кад силажаху с горе запрети им да ником не казују шта су видели, док Син човечји не устане из мртвих. 041 MAR 009 010 И реч задржаше у себи питајући један другог: Шта то значи устати из мртвих? 041 MAR 009 011 И питаху Га говорећи: Како говоре књижевници да Илија треба најпре да дође? 041 MAR 009 012 А Он одговарајући рече им: Илија ће доћи најпре, и уредити све; али и Син човечји треба да много пострада и да се понизи, као што је писано. 041 MAR 009 013 Али вам кажем да је и Илија дошао и учинише с њим шта хтедоше као што је писано за њега. 041 MAR 009 014 И дошавши к ученицима својим виде народ многи око њих и књижевнике где се препиру с њима. 041 MAR 009 015 И одмах видевши Га сав народ уплаши се и притрчавши поздрављаху Га. 041 MAR 009 016 И упита књижевнике: Шта се препирете с њима? 041 MAR 009 017 И одговарајући један од народа рече: Учитељу! Доведох к Теби сина свог у коме је дух неми. 041 MAR 009 018 И сваки пут кад га ухвати ломи га, и пену баца и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима Твојим да га истерају; и не могоше. 041 MAR 009 019 А Он одговарајући му рече: О роде неверни! Докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети? Доведите га к мени. 041 MAR 009 020 И доведоше га к Њему; и кад Га виде одмах га дух стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пену. 041 MAR 009 021 И упита оца његовог: Колико има времена како му се то догодило? А он рече: Из детињства. 041 MAR 009 022 И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако шта можеш помози нам, смилуј се на нас. 041 MAR 009 023 А Исус рече му: Ако можеш веровати: све је могуће ономе који верује. 041 MAR 009 024 И одмах повикавши отац детињи са сузама говораше: Верујем, Господе! Помози мом неверју. 041 MAR 009 025 А Исус видећи да се стиче народ, запрети духу нечистом говорећи му: Душе неми и глуви! Ја ти заповедам, изађи из њега и више не улази у њега. 041 MAR 009 026 И повикавши и изломивши га врло изађе; и учини се као мртав тако да многи говораху: Умре. 041 MAR 009 027 А Исус узевши га за руку подиже га: и уста. 041 MAR 009 028 И кад уђе у кућу, питаху Га ученици Његови насамо: Зашто га ми нисмо могли истерати? 041 MAR 009 029 И рече им: Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом. 041 MAR 009 030 И изашавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не хтеше да ко дозна. 041 MAR 009 031 Јер учаше ученике своје, и говораше им да ће се Син човечји предати у руке људске, и убиће Га, и пошто Га убију устаће трећи дан. 041 MAR 009 032 А они не разумеваху реч, и не смеху да Га запитају. 041 MAR 009 033 И дође у Капернаум, и кад беше у кући запита их: Шта се препирасте путем међу собом? 041 MAR 009 034 А они ћутаху; јер се путем препираше међу собом ко је највећи. 041 MAR 009 035 И седавши дозва дванаесторицу и рече им: Који хоће да буде први нека буде од свих најзадњи и свима слуга. 041 MAR 009 036 И узевши дете метну га међу њих и загрливши га рече им: 041 MAR 009 037 Ко једно овакво дете прими у име моје, мене прима; а ко мене прими, не прима мене него Оног који је мене послао. 041 MAR 009 038 Одговори Му Јован говорећи: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони ђаволе који не иде за нама: и забранисмо му, јер не иде за нама. 041 MAR 009 039 А Исус рече: Не браните му; јер нема никога који би именом мојим чудо чинио да може брзо зло говорити за мном. 041 MAR 009 040 Јер ко није против вас с вама је. 041 MAR 009 041 Јер ко вас напоји чашом воде у име моје, зато што сте Христови, заиста вам кажем: неће му пропасти плата. 041 MAR 009 042 А који саблазни једног од ових малих који верују мене, боље би му било да обеси камен воденични о врат свој и да се баци у море. 041 MAR 009 043 И ако те рука твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је без руке у живот ући, неголи с обе руке ући у пакао, у огањ вечни, 041 MAR 009 044 Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси. 041 MAR 009 045 И ако те нога твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је ући у живот хром, неголи с две ноге да те баце у пакао, у огањ вечни, 041 MAR 009 046 Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси. 041 MAR 009 047 Ако те и око твоје саблажњава, ископај га: боље ти је с једним оком ући у царство Божје, неголи с два ока да те баце у пакао огњени, 041 MAR 009 048 Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси. 041 MAR 009 049 Јер ће се сваки огњем посолити, и свака ће се жртва сољу посолити. 041 MAR 009 050 Добра је со; али ако со буде неслана, чим ће се осолити? Имајте со у себи, и мир имајте међу собом. 041 MAR 010 001 И уставши оданде дође у околине јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к Њему; и као што обичај имаше, опет их учаше. 041 MAR 010 002 И приступивши фарисеји упиташе Га кушајући: Може ли човек пустити жену? 041 MAR 010 003 А Он одговарајући рече им: Шта вам заповеда Мојсије? 041 MAR 010 004 А они рекоше: Мојсије допусти да јој се да распусна књига и да се пусти. 041 MAR 010 005 И одговарајући Исус рече им: По тврђи вашег срца написа вам он заповест ову. 041 MAR 010 006 А у почетку створења, мужа и жену, створио их је Бог. 041 MAR 010 007 Зато оставиће човек оца свог и мајку и прилепиће се к жени својој, 041 MAR 010 008 И буду двоје једно тело. Тако нису више двоје него једно тело. 041 MAR 010 009 А шта је Бог саставио човек да не раставља. 041 MAR 010 010 И у кући опет запиташе Га за то ученици Његови. 041 MAR 010 011 И рече им: Који пусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој. 041 MAR 010 012 И ако жена остави мужа свог и пође за другог, чини прељубу. 041 MAR 010 013 И доношаху к Њему децу да их се дотакне; а ученици брањаху онима што их доношаху. 041 MAR 010 014 А Исус видевши расрди се и рече им: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божје. 041 MAR 010 015 Заиста вам кажем: који не прими царство Божје као дете, неће ући у њега. 041 MAR 010 016 И загрливши их метну на њих руке те их благослови. 041 MAR 010 017 И кад изађе на пут, притрча неко, и клекнувши на колена пред Њим питаше Га: Учитељу благи! Шта ми треба чинити да добијем живот вечни? 041 MAR 010 018 А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога. 041 MAR 010 019 Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца свог и матер. 041 MAR 010 020 А он одговарајући рече Му: Учитељу! Све сам ово сачувао од младости своје. 041 MAR 010 021 А Исус погледавши на њ, омиле му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, те хајде за мном узевши крст. 041 MAR 010 022 А он поста зловољан од ове речи, и оде жалостан; јер беше врло богат. 041 MAR 010 023 И погледавши Исус рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у царство небеско! 041 MAR 010 024 А ученици се уплашише од речи Његових. А Исус опет одговарајући рече им: Децо! Како је тешко онима који се уздају у своје богатство ући у царство Божје! 041 MAR 010 025 Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у царство Божје. 041 MAR 010 026 А они се врло дивљаху говорећи у себи: Ко се дакле може спасти? 041 MAR 010 027 А Исус погледавши на њих рече: Људима је немогуће, али није Богу: јер је све могуће Богу. 041 MAR 010 028 А Петар Му поче говорити: Ето ми смо оставили све, и за Тобом идемо. 041 MAR 010 029 А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, мене ради и јеванђеља ради, 041 MAR 010 030 А да неће примити сад у ово време сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и отаца, и матера, и деце, и земље, у прогоњењу, а на оном свету живот вечни. 041 MAR 010 031 Али ће многи први бити последњи, и последњи први. 041 MAR 010 032 А кад иђаху путем у Јерусалим, Исус иђаше пред њима, а они се чуђаху, и за Њим иђаху са страхом. И узевши опет дванаесторицу поче им казивати шта ће бити од Њега: 041 MAR 010 033 Ево идемо у Јерусалим, и Син човечји предаће се главарима свештеничким и књижевницима и осудиће Га на смрт, и предаће Га незнабошцима; 041 MAR 010 034 И наругаће Му се, и биће Га, и попљуваће Га, и убиће Га, и трећи дан устаће. 041 MAR 010 035 И пред Њега дођоше Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: Учитељу! Хоћемо да нам учиниш за шта ћемо Те молити. 041 MAR 010 036 А Он рече: Шта хоћете да вам учиним? 041 MAR 010 037 А они Му рекоше: Дај нам да седнемо један с десне стране Теби, а други с леве, у слави Твојој. 041 MAR 010 038 А Исус им рече: Не знате шта иштете: можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крштавам? 041 MAR 010 039 А они Му рекоше: Можемо. А Исус рече им: Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крштавам крстићете се; 041 MAR 010 040 Али да седнете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати него којима је уготовљено. 041 MAR 010 041 И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и на Јована. 041 MAR 010 042 А Исус дозвавши их рече им: Знате да кнезови народни владају народом и поглавари његови управљају њим. 041 MAR 010 043 Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи. 041 MAR 010 044 И који хоће први међу вама да буде, да буде свима слуга. 041 MAR 010 045 Јер Син човечји није дошао да Му служе него да служи, и да да душу своју у откуп за многе. 041 MAR 010 046 И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, Он и ученици Његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слепи, сеђаше крај пута и прошаше. 041 MAR 010 047 И чувши да је то Исус Назарећанин стаде викати и говорити: Сине Давидов, Исусе! Помилуј ме! 041 MAR 010 048 И прећаху му многи да ућути, а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме! 041 MAR 010 049 И ставши Исус рече да га зовну. И зовнуше слепца говорећи му: Не бој се, устани, зове те. 041 MAR 010 050 А он збацивши са себе хаљине своје, устаде и дође к Исусу. 041 MAR 010 051 И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слепи рече Му: Равуни! Да прогледам. 041 MAR 010 052 А Исус рече му: Иди, вера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и оде путем за Исусом. 041 MAR 011 001 И кад се приближи к Јерусалиму, к Витфази и Витанији, код горе Маслинске, посла двојицу од ученика својих 041 MAR 011 002 И рече им: Идите у село што је пред вама, и одмах како уђете у њега наћи ћете магаре привезано, на које нико од људи није уседао; одрешите га и доведите. 041 MAR 011 003 И ако вам ко рече: Шта то чините? Кажите: Треба Господу; и одмах ће га послати овамо. 041 MAR 011 004 А они одоше, и нађоше магаре привезано код врата напољу на раскршћу, и одрешише га. 041 MAR 011 005 И неко од оних што стајаху онде рекоше им: Зашто дрешите магаре? 041 MAR 011 006 А они рекоше им као што им заповеди Исус; и оставише их. 041 MAR 011 007 И доведоше магаре к Исусу, и метнуше на њ хаљине своје; и уседе на њ. 041 MAR 011 008 А многи простреше хаљине своје по путу; а једни резаху грање од дрвета, и простираху по путу. 041 MAR 011 009 А који иђаху пред Њим и за Њим, викаху говорећи: Осана! Благословен који иде у име Господње! 041 MAR 011 010 Благословено царство оца нашег Давида који иде у име Господње! Осана на висини! 041 MAR 011 011 И уђе Исус у Јерусалим, и у цркву; и промотривши све, кад би увече, изађе у Витанију с дванаесторицом. 041 MAR 011 012 И сутрадан кад изађоше из Витаније, огладне. 041 MAR 011 013 И видевши издалека смокву с лишћем дође не би ли шта нашао на њој; и дошавши к њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не беше време смоквама. 041 MAR 011 014 И одговарајући Исус рече јој: Да одсад од тебе нико не једе рода довека. И слушаху ученици Његови. 041 MAR 011 015 И дођоше опет у Јерусалим; и ушавши Исус у цркву стаде изгонити оне који продаваху и куповаху по цркви; и испремета трпезе оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове. 041 MAR 011 016 И не даде да ко пронесе суда кроз цркву. 041 MAR 011 017 И учаше говорећи им: Није ли писано: Дом мој нека се зове дом молитве свим народима? А ви начинисте од њега хајдучку пећину. 041 MAR 011 018 И чуше књижевници и главари свештенички, и тражаху како би Га погубили; плашили су Га се, јер Га је народ слушао. 041 MAR 011 019 И кад би увече изађе напоље из града. 041 MAR 011 020 И у јутру пролазећи видеше смокву где се посушила из корена. 041 MAR 011 021 И опоменувши се Петар рече Му: Рави! Гле, смоква што си је проклео, посушила се. 041 MAR 011 022 И одговарајући Исус рече им: 041 MAR 011 023 Имајте веру Божју; јер вам заиста кажем: ако ко рече гори овој: Дигни се и баци се у море, и не посумња у срцу свом, него узверује да ће бити као што говори: биће му шта год рече. 041 MAR 011 024 Зато вам кажем: све што иштете у својој молитви верујте да ћете примити; и биће вам. 041 MAR 011 025 И кад стојите на молитви, праштајте ако шта имате на кога: да и Отац ваш који је на небесима опрости вама погрешке ваше. 041 MAR 011 026 Ако ли, пак, ви не опраштате, ни Отац ваш који је на небесима неће опростити вама погрешке ваше. 041 MAR 011 027 И дођоше опет у Јерусалим; и кад хођаше по цркви дођоше к Њему главари свештенички и књижевници и старешине, 041 MAR 011 028 И рекоше Му: Каквом власти то чиниш? И ко ти даде власт ту, да то чиниш? 041 MAR 011 029 А Исус одговарајући рече им: и ја ћу вас да упитам једну реч, и одговорите ми; па ћу вам казати каквом власти ово чиним. 041 MAR 011 030 Крштење Јованово или би с неба или од људи? Одговорите ми. 041 MAR 011 031 И мишљаху у себи говорећи: Ако кажемо: С неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте? 041 MAR 011 032 Ако ли кажемо: Од људи, бојимо се народа; јер сви мишљаху за Јована да заиста пророк беше. 041 MAR 011 033 И одговарајући рекоше Исусу: Не знамо. И Исус одговарајући рече њима: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним. 041 MAR 012 001 И поче им говорити у причама: Посади човек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима, па оде. 041 MAR 012 002 И кад дође време, посла к виноградарима слугу да прими од виноградара од рода виноградског. 041 MAR 012 003 А они ухвативши слугу избише га, и послаше празна. 041 MAR 012 004 И опет посла к њима другог слугу; и оног бише камењем и разбише му главу, и послаше га срамотног. 041 MAR 012 005 И опет посла другог; и оног убише; и многе друге, једне избише, а друге побише. 041 MAR 012 006 Још дакле имаше јединог свог милог сина, посла и њега најпосле к њима говорећи: Постидеће се сина мог. 041 MAR 012 007 А виноградари рекоше у себи: Ово је наследник, ходите да га убијемо, и нама ће остати очевина његова. 041 MAR 012 008 И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда. 041 MAR 012 009 Шта ће дакле учинити господар од винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима. 041 MAR 012 010 Зар нисте читали у писму ово: Камен који одбацише зидари, онај поста глава од угла; 041 MAR 012 011 То би од Господа и дивно је у нашим очима? 041 MAR 012 012 И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа; јер разумеше да за њих говори причу; и оставивши Га одоше. 041 MAR 012 013 И послаше к Њему неке од фарисеја и Иродоваца да би Га ухватили у речи. 041 MAR 012 014 А они дошавши рекоше Му: Учитељу! Знамо да си истинит, и да не мариш ни за кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божјем учиш; треба ли ћесару давати харач или не? Хоћемо ли дати, или да не дамо? 041 MAR 012 015 А Он, знајући њихово лицемерје, рече им: Што ме кушате? Донесите ми новац да видим 041 MAR 012 016 А они донесоше. И рече им: Чији је ово образ и натпис? А они Му рекоше: Ћесарев. 041 MAR 012 017 И одговарајући Исус рече им: Подајте ћесарево ћесару, а Божје Богу. И чудише Му се. 041 MAR 012 018 И дођоше к Њему садукеји који кажу да нема васкрсења, и запиташе Га говорећи: 041 MAR 012 019 Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме брат умре и остави жену а деце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне семе брату свом. 041 MAR 012 020 Седам браће беше: и први узе жену, и умре без порода. 041 MAR 012 021 И други узе је, и умре, и ни он не остави порода; тако и трећи. 041 MAR 012 022 И узеше је седморица, и не оставише порода. А после свих умре и жена. 041 MAR 012 023 О васкрсењу дакле кад устану кога ће од њих бити жена? Јер је за седморицом била. 041 MAR 012 024 И одговарајући Исус рече им: Зато ли се ви варате што не знате писма ни силе Божје? 041 MAR 012 025 Јер кад из мртвих устану, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима. 041 MAR 012 026 А за мртве да устају нисте ли читали у књигама Мојсијевим како му рече Бог код купине говорећи: Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев? 041 MAR 012 027 Није Бог Бог мртвих, него Бог живих. Ви се дакле врло варате. 041 MAR 012 028 И приступи један од књижевника који их слушаше како се препиру, и виде да им добро одговара, и запита Га: Која је прва заповест од свих? 041 MAR 012 029 А Исус одговори му: Прва је заповест од свих: Чуј Израиљу, Господ је Бог наш Господ једини; 041 MAR 012 030 И љуби Господа Бога свог свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом. Ово је прва заповест. 041 MAR 012 031 И друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе. Друге заповести веће од ових нема. 041 MAR 012 032 И рече Му књижевник: Добро, учитељу! Право си казао да је један Бог, и нема другог осим Њега; 041 MAR 012 033 И љубити Га свим срцем и свим разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњег као самог себе, веће је од свих жртава и прилога. 041 MAR 012 034 А Исус видевши како паметно одговори рече му: Ниси далеко од царства Божјег. И нико више не смеше да Га запита. 041 MAR 012 035 И одговори Исус и рече учећи у цркви: Како говоре књижевници да је Христос син Давидов? 041 MAR 012 036 Јер сам Давид каза Духом Светим: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим. 041 MAR 012 037 Сам дакле Давид назива Га Господом, и откуда му је син? И многи народ слушаше Га с радошћу. 041 MAR 012 038 И говораше им у науци својој: Чувајте се књижевника који иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, 041 MAR 012 039 И првих места по зборницама, и зачеља на гозбама. 041 MAR 012 040 Ови што једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго, биће још више осуђени. 041 MAR 012 041 И седавши Исус према Божјој хазни гледаше како народ меће новце у Божју хазну. И многи богати метаху много. 041 MAR 012 042 И дошавши једна сиромашна удовица метну две лепте, које чине један кодрант. 041 MAR 012 043 И дозвавши ученике своје рече им: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свих који мећу у Божју хазну. 041 MAR 012 044 Јер сви метнуше од сувишка свог; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву храну своју. 041 MAR 013 001 И кад излажаше из цркве рече Му један од ученика Његових: Учитељу! Гле какво је камење, и каква грађевина! 041 MAR 013 002 И одговарајући Исус рече му: Видиш ли ову велику грађевину? Ни камен на камену неће овде остати који се неће разметнути. 041 MAR 013 003 И кад сеђаше на гори Маслинској према цркви, питаху Га самог Петар и Јаков и Јован и Андрија: 041 MAR 013 004 Кажи нам кад ће то бити? И какав ће знак бити кад ће се то све свршити? 041 MAR 013 005 А Исус одговарајући им поче говорити: Чувајте се да вас ко не превари. 041 MAR 013 006 Јер ће многи доћи у моје име говорећи: Ја сам; и многе ће преварити. 041 MAR 013 007 А кад чујете ратове и гласове о ратовима, не плашите се; јер треба да то буде; али то још није последак. 041 MAR 013 008 Устаће народ на народ и царство на царство; и земља ће се трести по свету; и биће глади и буне. То је почетак страдања. 041 MAR 013 009 А ви се чувајте; јер ће вас предавати у судове и по зборницама биће вас, и пред краљеве и цареве изводиће вас мене ради за сведочанство њима. 041 MAR 013 010 И у свим народима треба да се најпре проповеди јеванђеље. 041 MAR 013 011 А кад вас поведу да предају, не брините се унапред шта ћете говорити, нити мислите; него шта вам се да у онај час оно говорите; јер ви нећете говорити него Дух Свети. 041 MAR 013 012 И предаће брат брата на смрт и отац сина, и устаће деца на родитеље и побиће их. 041 MAR 013 013 И сви ће омрзнути на вас имена мог ради. Али који претрпи до краја благо њему. 041 MAR 013 014 А кад видите мрзост опустошења, за коју говори пророк Данило, да стоји где не треба (који чита да разуме): тада који буду у Јудеји нека беже у горе; 041 MAR 013 015 И који буде на крову да не силази у кућу, нити да улази да узме шта из куће своје; 041 MAR 013 016 И који буде у пољу да се не враћа натраг да узме хаљину своју. 041 MAR 013 017 Али тешко труднима и дојиљама у те дане! 041 MAR 013 018 Него се молите Богу да не буде бежање ваше у зиму. 041 MAR 013 019 Јер ће у дане те бити невоља каква није била од почетка створења које је Бог створио до сад, и неће ни бити. 041 MAR 013 020 И да Господ не скрати дане нико не би остао; али изабраних ради, које изабра, скратио је дане. 041 MAR 013 021 Тада ако вам ко рече: Ево овде је Христос, или: Ено онде, не верујте. 041 MAR 013 022 Јер ће изаћи лажни Христоси и лажни пророци, и показаће знаке и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и изабране. 041 MAR 013 023 Али ви се чувајте: ето вам све казах напред. 041 MAR 013 024 Али у те дане, после те невоље, сунце ће помрчати, и месец своју светлост изгубити. 041 MAR 013 025 И звезде ће спадати с неба и силе небеске покренути се. 041 MAR 013 026 И тада ће угледати Сина човечјег где иде на облацима са силом и славом великом. 041 MAR 013 027 И тада ће послати анђеле своје и сабраће изабране своје од четири ветра, од краја земље до краја неба. 041 MAR 013 028 А од смокве научите се причи: кад се већ њена грана помлади и стане листати, знате да је близу лето. 041 MAR 013 029 Тако и ви кад видите ово да се збива, знајте да је близу код врата. 041 MAR 013 030 Заиста вам кажем да овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде. 041 MAR 013 031 Небо и земља проћи ће, али речи моје неће проћи. 041 MAR 013 032 А о дану том или о часу нико не зна, ни анђели који су на небесима, ни Син, до Отац. 041 MAR 013 033 Пазите, стражите и молите се Богу; јер не знате кад ће време настати. 041 MAR 013 034 Као што човек одлазећи остави кућу своју, и да слугама својим власт, и свакоме свој посао; и вратару заповеди да стражи. 041 MAR 013 035 Стражите дакле; јер не знате кад ће доћи господар од куће, или увече или у по ноћи, или у петле, или ујутру; 041 MAR 013 036 Да не дође изненада и да вас не нађе, а ви спавате. 041 MAR 013 037 А шта вам кажем, свима кажем: стражите. 041 MAR 014 001 Беху пак још два дана до пасхе и до дана пресних хлебова; и тражаху главари свештенички и књижевници како би Га из преваре ухватили и убили. 041 MAR 014 002 Али говораху: Не о празнику, да се не би народ побунио. 041 MAR 014 003 И кад беше Он у Витанији у кући Симона губавог и сеђаше за трпезом, дође жена са скленицом многоценога мира чистог нардовог, и разбивши скленицу изливаше Му на главу. 041 MAR 014 004 А неки се срђаху говорећи: Зашто се то миро просипа тако? 041 MAR 014 005 Јер се могаше за њ узети више од триста гроша и дати сиромасима. И викаху на њу. 041 MAR 014 006 А Исус рече: Оставите је; шта јој сметате? Она учини добро дело на мени. 041 MAR 014 007 Јер сиромахе имате свагда са собом, и кад год хоћете можете им добро чинити; а мене немате свагда. 041 MAR 014 008 Она шта може, учини: она помаза напред тело моје за укоп. 041 MAR 014 009 Заиста вам кажем: где се год успроповеда јеванђеље ово по свему свету, казаће се и то за спомен њен. 041 MAR 014 010 И Јуда Искариотски, један од дванаесторице оде ка главарима свештеничким да им Га изда. 041 MAR 014 011 А они чувши обрадоваше се, и обрекоше му новце дати: и тражаше згоду да Га изда. 041 MAR 014 012 И у први дан пресних хлебова, кад клаху пасху, рекоше Му ученици Његови: Где ћеш да идемо да Ти зготовимо пасху да једеш? 041 MAR 014 013 И посла двојицу од ученика својих и рече им: Идите у град, и срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим, 041 MAR 014 014 И где уђе кажите господару од оне куће: Учитељ вели: Где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим? 041 MAR 014 015 И он ће вам показати велику собу прострту готову: онде нам зготовите. 041 MAR 014 016 И изађоше ученици Његови, и дођоше у град, и нађоше као што им каза, и уготовише пасху. 041 MAR 014 017 И кад би увече, дође са дванаесторицом. 041 MAR 014 018 И кад сеђаху за трпезом и јеђаху рече Исус: Заиста вам кажем: један од вас, који једе са мном, издаће ме. 041 MAR 014 019 А они се забринуше, и стадоше говорити један за другим: Да не ја? И други: Да не ја? 041 MAR 014 020 А Он одговарајући рече им: Један од дванаесторице који умочи са мном у зделу. 041 MAR 014 021 Син човечји дакле иде као што је писано за Њега; али тешко оном човеку који изда Сина човечјег; боље би му било да се није родио онај човек. 041 MAR 014 022 И кад јеђаху узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даде им, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје. 041 MAR 014 023 И узе чашу и давши хвалу даде им; и пише из ње сви. 041 MAR 014 024 И рече им: Ово је крв моја новог завета која ће се пролити за многе. 041 MAR 014 025 Заиста вам кажем: више нећу пити од рода виноградског до оног дана кад ћу га пити новог у царству Божјем. 041 MAR 014 026 И отпојавши хвалу изађоше на гору Маслинску. 041 MAR 014 027 И рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер је писано: ударићу пастира и овце ће се разбећи. 041 MAR 014 028 Али по васкрсењу свом, ја идем пред вама у Галилеју. 041 MAR 014 029 А Петар Му рече: Ако се и сви саблазне, али ја нећу. 041 MAR 014 030 И рече му Исус: Заиста ти кажем: ноћас док двапут петао не запева три пута ћеш ме се одрећи. 041 MAR 014 031 А он још више говораше: Да бих знао с Тобом и умрети нећу Те се одрећи. Тако и сви говораху. 041 MAR 014 032 И дођоше у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима својим: Седите овде док ја идем да се помолим Богу. 041 MAR 014 033 И узе са собом Петра и Јакова и Јована, и забрину се и поче тужити. 041 MAR 014 034 И рече им: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и стражите. 041 MAR 014 035 И отишавши мало паде на земљу, и мољаше се да би Га мимоишао час, ако је могуће. 041 MAR 014 036 И говораше: Ава Оче! Све је могуће Теби; пронеси чашу ову мимо мене; али опет не како ја хоћу, него како Ти. 041 MAR 014 037 И дође и нађе их где спавају, и рече Петру: Симоне! Зар спаваш? Не може ли једног часа постражити? 041 MAR 014 038 Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан али је тело слабо. 041 MAR 014 039 И опет отишавши помоли се Богу оне исте речи говорећи. 041 MAR 014 040 И вративши се нађе их опет где спавају; јер им беху очи отежале; и не знаху шта би Му одговорили. 041 MAR 014 041 И дође трећи пут, и рече им: Једнако спавате и почивате; доста је; дође час; ево се предаје Син човечји у руке грешницима. 041 MAR 014 042 Устаните да идемо; ево издајник се мој приближи. 041 MAR 014 043 И одмах, док Он још говораше, дође Јуда, један од дванаесторице, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничких и од књижевника и старешина. 041 MAR 014 044 И издајник Његов даде им знак говорећи: Кога ја целивам онај је: држите га, и водите га чувајући. 041 MAR 014 045 И дошавши одмах приступи к Њему, и рече: Рави! Рави! И целива Га. 041 MAR 014 046 А они метнуше руке своје на Њ и ухватише Га. 041 MAR 014 047 А један од оних што стајаху онде извади нож те удари слугу поглавара свештеничког, и одсече му ухо. 041 MAR 014 048 И одговарајући Исус рече им: Као на хајдука изашли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите, 041 MAR 014 049 А сваки дан сам био код вас у цркви и учио, и не ухватисте ме. Али да се збуде писмо. 041 MAR 014 050 И оставивши Га, ученици сви побегоше. 041 MAR 014 051 И за Њим иђаше некакав младић огрнут платном по голом телу; и ухватише оног младића. 041 MAR 014 052 А он оставивши платно го побеже од њих. 041 MAR 014 053 И доведоше Исуса к поглавару свештеничком, и стекоше се к њему сви главари свештенички и књижевници и старешине. 041 MAR 014 054 И Петар иде за Њим издалека до у двор поглавара свештеничког, и сеђаше са слугама, и грејаше се код огња. 041 MAR 014 055 А главари свештенички и сва скупштина тражаху на Исуса сведочанства да Га убију; и не нађоше; 041 MAR 014 056 Јер многи сведочаху лажно на Њега и сведочанства не беху једнака. 041 MAR 014 057 И једни уставши сведочаху на Њега лажно говорећи: 041 MAR 014 058 Ми смо чули где он говори: Ја ћу развалити ову цркву која је рукама начињена, и за три дана начинићу другу која неће бити рукама начињена. 041 MAR 014 059 И ни ово сведочанство њихово не беше једнако. 041 MAR 014 060 И уставши поглавар свештенички на среду запита Исуса говорећи: Зар ништа не одговараш што ови на тебе сведоче? 041 MAR 014 061 А Он ћуташе и ништа не одговараше. Опет поглавар свештенички запита и рече: Јеси ли ти Христос, Син Благословенога? 041 MAR 014 062 А Исус рече: Јесам; и видећете Сина човечјег где седи с десне стране Силе и иде на облацима небеским. 041 MAR 014 063 А поглавар свештенички раздре своје хаљине, и рече: Шта нам требају више сведоци? 041 MAR 014 064 Чусте хулу на Бога; шта мислите? А они сви казаше да је заслужио смрт. 041 MAR 014 065 И почеше једни пљувати на Њ, и покривати Му лице, и ћушати Га, и говорити Му: Прореци; и слуге Га бијаху по образима. 041 MAR 014 066 И кад беше Петар доле на двору, дође једна од слушкиња поглавара свештеничког, 041 MAR 014 067 И видевши Петра где се греје погледа на њ и рече: И ти си био с Исусом Назарећанином. 041 MAR 014 068 А он се одрече говорећи: Не знам нити разумем шта ти говориш. И изађе напоље пред двор: и петао запева. 041 MAR 014 069 И опет, кад га виде слушкиња, поче говорити онима што стајаху онде: Овај је од њих. 041 MAR 014 070 А он се опет одрицаше. И мало затим опет они што стајаху онде рекоше Петру: Ваистину си од њих: јер си Галилејац, и говор ти је онакав. 041 MAR 014 071 А он се поче клети и преклињати: Не знам тог човека за кога ви говорите. 041 MAR 014 072 И други пут запева петао. И опомену се Петар речи што му рече Исус: Док петао двапут не запева одрећи ћеш ме се трипут. И стаде плакати. 041 MAR 015 001 И одмах ујутру учинише веће главари свештенички са старешинама и књижевницима, и сав сабор, и свезавши Исуса одведоше Га и предадоше Пилату. 041 MAR 015 002 И упита Га Пилат: Јеси ли ти цар јудејски? А Он одговарајући рече му: Ти кажеш. 041 MAR 015 003 И тужаху Га главари свештенички врло. 041 MAR 015 004 А Пилат опет упита Га говорећи: Зар ништа не одговараш? Гледај шта сведоче на тебе. 041 MAR 015 005 Али Исус више не одговори ништа тако да се дивљаше Пилат. 041 MAR 015 006 А о сваком празнику пушташе им по једног сужња кога искаху. 041 MAR 015 007 А беше један затворен, по имену Варава, са својим другарима који су у буни пролили крв. 041 MAR 015 008 И повикавши народ стаде искати што им свагда чињаше. 041 MAR 015 009 А Пилат им одговори говорећи: Хоћете ли да вам пустим цара јудејског? 041 MAR 015 010 Јер знаше да су Га из зависти предали главари свештенички. 041 MAR 015 011 Али главари свештенички подговорише народ боље Вараву да траже да им пусти. 041 MAR 015 012 А Пилат опет одговарајући рече им: А шта хоћете да чиним с тим што га зовете царем јудејским? 041 MAR 015 013 А они опет повикаше: Распни га. 041 MAR 015 014 А Пилат им рече: А какво је зло учинио? А они гласно викаху: Распни га. 041 MAR 015 015 А Пилат желећи угодити народу пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да Га разапну. 041 MAR 015 016 А војници Га одведоше у судницу, и сазваше сву чету војника, 041 MAR 015 017 И обукоше Му скерлетну кабаницу, и оплетавши венац од трња метнуше на Њ. 041 MAR 015 018 И стадоше Га поздрављати говорећи: Здраво, царе јудејски! 041 MAR 015 019 И бијаху Га по глави трском, и пљуваху на Њ, и падајући на колена поклањаху Му се. 041 MAR 015 020 И кад Му се наругаше, свукоше с Њега скерлетну кабаницу, и обукоше Га у Његове хаљине и изведоше Га да Га разапну. 041 MAR 015 021 И натераше неког Симона из Кирине, оца Александровог и Руфовог, који иђаше из поља, да Му понесе крст. 041 MAR 015 022 И доведоше Га на место Голготу, које ће рећи: Костурница. 041 MAR 015 023 И даваху Му да пије вино са смирном, а Он не узе. 041 MAR 015 024 И кад Га разапеше, разделише хаљине Његове бацајући коцке за њих ко ће шта узети. 041 MAR 015 025 А беше сат трећи кад Га разапеше. 041 MAR 015 026 И беше натпис Његове кривице написан: Цар јудејски. 041 MAR 015 027 И с Њим распеше два хајдука, једног с десне, а једног с леве стране Њему. 041 MAR 015 028 И изврши се писмо које говори: и метнуше Га међу злочинце. 041 MAR 015 029 И који пролажаху, хуљаху на Њ машући главама својим и говорећи: Аха! Ти што цркву разваљујеш и за три дана начињаш, 041 MAR 015 030 Помози сам себи и сиђи с крста. 041 MAR 015 031 Тако и главари свештенички с књижевницима ругаху се говорећи један другом: Другима поможе, а себи не може помоћи. 041 MAR 015 032 Христос цар Израиљев нека сиђе сад с крста да видимо, па ћемо му веровати. И они што беху с Њим разапети ругаху Му се. 041 MAR 015 033 А у шестом сату би тама по свој земљи до сата деветог. 041 MAR 015 034 И у деветом сату повика Исус гласно говорећи: Елои! Елои! Лама савахтани? Које значи: Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио? 041 MAR 015 035 И неко од оних што стајаху онде чувши то говораху: Ено зове Илију. 041 MAR 015 036 А један отрча те напуни сунђер оцта, па натакнувши на трску појаше Га говорећи: Станите да видимо хоће ли доћи Илија да га скине. 041 MAR 015 037 А Исус повика гласно, и издахну. 041 MAR 015 038 И завеса црквена раздре се на двоје с врха до на дно. 041 MAR 015 039 А кад виде капетан који стајаше према Њему да с таквом виком издахну, рече: Заиста човек овај Син Божји беше. 041 MAR 015 040 А беху и жене које гледаху издалека, међу којима беше и Марија Магдалина и Марија Јакова малог и Јосије мати, и Соломија, 041 MAR 015 041 Које иђаху за Њим и кад беше у Галилеји, и служаху Му; и друге многе које беху дошле с Њим у Јерусалим. 041 MAR 015 042 И кад би увече (јер беше петак, то јест уочи суботе), 041 MAR 015 043 Дође Јосиф из Ариматеје, поштен саветник, који и сам царство Божје чекаше, и усуди се те уђе к Пилату и заиска тело Исусово. 041 MAR 015 044 А Пилат се зачуди да је већ умро; и дозвавши капетана запита га: Је ли давно умро? 041 MAR 015 045 И дознавши од капетана, даде тело Јосифу. 041 MAR 015 046 И купивши платно, и скинувши Га, обави платном, и метну Га у гроб који беше исечен у камену, и навали камен на врата од гроба. 041 MAR 015 047 А Марија Магдалина и Марија Јосијина гледаху где Га метаху. 041 MAR 016 001 И пошто прође субота, Марија Магдалина и Марија Јаковљева и Соломија купише мириса да дођу и да помажу Исуса. 041 MAR 016 002 И врло рано у први дан недеље дођоше на гроб око сунчаног рођаја. 041 MAR 016 003 И говораху међу собом: Ко ће нам одвалити камен од врата гробних? 041 MAR 016 004 И погледавши видеше да камен беше одваљен: јер беше врло велики. 041 MAR 016 005 И ушавши у гроб видеше младића обученог у белу хаљину где седи с десне стране; и уплашише се. 041 MAR 016 006 А он им рече: Не плашите се, Исуса тражите Назарећанина распетог; уста, није овде, ево место где Га метнуше. 041 MAR 016 007 Него идите кажите ученицима Његовим и Петру да пред вама оде у Галилеју: тамо ћете Га видети, као што вам рече. 041 MAR 016 008 И изашавши побегоше од гроба; јер их ухвати дрхат и страх; и ником ништа не казаше, јер се бојаху. 041 MAR 016 009 (note: The most reliable and earliest manuscripts do not include Mark 16:9-20.) А Исус уставши рано у први дан недеље јави се најпре Марији Магдалини, из које је истерао седам ђавола. 041 MAR 016 010 А она оде те јави онима што су били с Њим, који плакаху и ридаху. 041 MAR 016 011 И они чувши да је жив и да Га је она видела не вероваше. 041 MAR 016 012 А потом јави се на путу двојици од њих у другом обличју, кад су ишли у село. 041 MAR 016 013 И они отишавши јавише осталима; и ни њима не вероваше. 041 MAR 016 014 А најпосле, јави се кад њих једанаесторица беху за трпезом, и прекори их за њихово неверје и тврђу срца што не вероваше онима који су Га видели да је устао; 041 MAR 016 015 И рече им: Идите по свему свету и проповедите јеванђеље сваком створењу. 041 MAR 016 016 Који узверује и покрсти се, спашће се; а ко не верује осудиће се. 041 MAR 016 017 А знаци онима који верују биће ови: именом мојим изгониће ђаволе; говориће новим језицима; 041 MAR 016 018 Узимаће змије у руке, ако и смртно шта попију, неће им наудити; на болеснике метаће руке, и оздрављаће. 041 MAR 016 019 А Господ, пошто им изговори, узе се на небо, и седе Богу с десне стране. 041 MAR 016 020 А они изађоше и проповедаше свуда, и Господ их потпомага, и реч потврђива знацима који су се потом показивали. Амин. # # BOOK 042 LUK Luke Лука 042 LUK 001 001 Будући да многи почеше описивати догађаје који се испунише међу нама, 042 LUK 001 002 Као што нам предаше који испрва сами видеше и слуге речи бише: 042 LUK 001 003 Намислих и ја, испитавши све од почетка, по реду писати теби, честити Теофиле, 042 LUK 001 004 Да познаш темељ оних речи којима си се научио. 042 LUK 001 005 У време Ирода цара јудејског беше неки свештеник од реда Авијиног, по имену Зарија, и жена његова од племена Ароновог, по имену Јелисавета. 042 LUK 001 006 А беху обоје праведни пред Богом, и живљаху у свему по заповестима и уредбама Господњим без мане. 042 LUK 001 007 И не имаху деце; јер Јелисавета беше нероткиња, и беху обоје већ стари. 042 LUK 001 008 И догоди се, кад он служаше по свом реду пред Богом, 042 LUK 001 009 Да по обичају свештенства дође на њега да изиђе у цркву Господњу да кади. 042 LUK 001 010 И све мноштво народа беше напољу и мољаше се Богу у време кађења. 042 LUK 001 011 А њему се показа анђео Господњи који стајаше с десне стране олтара кадионог. 042 LUK 001 012 И кад га виде Зарија уплаши се и страх нападе на њ. 042 LUK 001 013 А анђео рече му: Не бој се, Зарија; јер је услишена твоја молитва: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надени му име Јован. 042 LUK 001 014 И биће теби радост и весеље, и многи ће се обрадовати његовом рођењу. 042 LUK 001 015 Јер ће бити велики пред Богом, и неће пити вино ни сикер; и напуниће се Духа Светог још у утроби матере своје; 042 LUK 001 016 И многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу Богу њиховом; 042 LUK 001 017 И он ће напред доћи пред Њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца к деци и невернике к мудрости праведника, и да приправи Господу народ готов. 042 LUK 001 018 И рече Зарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер сам стар и жена је моја временита. 042 LUK 001 019 И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило што стојим пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радост. 042 LUK 001 020 И ево, онемећеш и нећеш моћи говорити до оног дана док се то не збуде; јер ниси веровао мојим речима које ће се збити у своје време. 042 LUK 001 021 И народ чекаше Зарију, и чуђаху се што се забави у цркви. 042 LUK 001 022 А изишавши не могаше да им говори; и разумеше да му се нешто утворило у цркви; и он намигиваше им; и оста нем. 042 LUK 001 023 И кад се навршише дани његове службе отиде кући својој. 042 LUK 001 024 А после ових дана, затрудне Јелисавета жена његова, и кријаше се пет месеци говорећи: 042 LUK 001 025 Тако ми учини Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од укора међу људима. 042 LUK 001 026 А у шести месец посла Бог анђела Гаврила у град галилејски по имену Назарет 042 LUK 001 027 К девојци испрошеној за мужа, по имену Јосифа из дома Давидовог; и девојци беше име Марија. 042 LUK 001 028 И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама. 042 LUK 001 029 А она, видевши га, поплаши се од речи његове и помисли: Какав би ово био поздрав? 042 LUK 001 030 И рече јој анђео: Не бој се, Марија! Јер си нашла милост у Бога. 042 LUK 001 031 И ево затруднећеш, и родићеш Сина, и надени Му име Исус. 042 LUK 001 032 Он ће бити велики, и назваће се Син Највишега, и даће Му Господ Бог престо Давида оца Његовог; 042 LUK 001 033 И цароваће у дому Јаковљевом вавек, и царству Његовом неће бити краја. 042 LUK 001 034 А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа? 042 LUK 001 035 И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Највишег осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји. 042 LUK 001 036 И ево Јелисавета, твоја тетка, и она затрудне сином у старости својој, и ово је шести месец њој, коју зову нероткињом. 042 LUK 001 037 Јер у Бога све је могуће што каже. 042 LUK 001 038 А Марија рече: Ево слушкиње Господње; нека ми буде по речи твојој. И анђео отиде од ње. 042 LUK 001 039 А Марија уставши оних дана, отиде брзо у горњу земљу, у град Јудин. 042 LUK 001 040 И уђе у кућу Заријину, и поздрави се с Јелисаветом. 042 LUK 001 041 И кад Јелисавета чу честитање Маријино, заигра дете у утроби њеној, и Јелисавета се напуни Духа Светог, 042 LUK 001 042 И повика здраво и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје. 042 LUK 001 043 И откуд мени ово да дође мати Господа мог к мени? 042 LUK 001 044 Јер гле, кад дође глас честитања твог у уши моје, заигра дете радосно у утроби мојој. 042 LUK 001 045 И благо оној која верова, јер ће се извршити шта јој каза Господ. 042 LUK 001 046 И рече Марија: Велича душа моја Господа; 042 LUK 001 047 И обрадова се дух мој Богу Спасу мом, 042 LUK 001 048 Што погледа на понижење слушкиње своје; јер гле, одсад ће ме звати блаженом сви нараштаји; 042 LUK 001 049 Што ми учини величину силни, и свето име Његово; 042 LUK 001 050 И милост је Његова од кољена на кољено онима који Га се боје. 042 LUK 001 051 Показа силу руком својом; разасу поносите у мислима срца њихових. 042 LUK 001 052 Збаци силне с престола, и подиже понижене. 042 LUK 001 053 Гладне напуни блага, и богате отпусти празне. 042 LUK 001 054 Прими Израиља, слугу свог, да се опомене милости. 042 LUK 001 055 Као што говори оцима нашим, Аврааму и семену његовом довека. 042 LUK 001 056 Марија пак седи с њом око три месеца, и врати се кући својој. 042 LUK 001 057 А Јелисавети дође време да роди, и роди сина. 042 LUK 001 058 И чуше њени суседи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом. 042 LUK 001 059 И у осми дан дођоше да обрежу дете, и хтеше да му надену име оца његовог, Зарија. 042 LUK 001 060 И одговарајући мати његова рече: Не, него да буде Јован. 042 LUK 001 061 И рекоше јој: Никога нема у родбини твојој да му је такво име. 042 LUK 001 062 И намигиваху оцу његовом како би он хтео да му надену име. 042 LUK 001 063 И заискавши дашчицу, написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви. 042 LUK 001 064 И одмах му се отворише уста и језик његов и говораше хвалећи Бога. 042 LUK 001 065 И уђе страх у све суседе њихове; и по свој горњој Јудеји разгласи се сав овај догађај. 042 LUK 001 066 И сви који чуше метнуше у срце своје говорећи: Шта ће бити из овог детета? И рука Господња беше са њим. 042 LUK 001 067 И Зарија отац његов напуни се Духа Светог, и пророкова говорећи: 042 LUK 001 068 Благословен Господ Бог Јаковљев што походи и избави народ свој, 042 LUK 001 069 И подиже нам рог спасења у дому Давида слуге свог, 042 LUK 001 070 Као што говори устима светих пророка својих од века 042 LUK 001 071 Да ће нас избавити од наших непријатеља и из руку свих који мрзе на нас; 042 LUK 001 072 Учинити милост оцима нашим, и опоменути се светог завета свог, 042 LUK 001 073 Клетве којом се клео Аврааму оцу нашем да ће нам дати 042 LUK 001 074 Да се избавимо из руку непријатеља својих, и да му служимо без страха, 042 LUK 001 075 И у светости и у правди пред Њим док смо год живи. 042 LUK 001 076 И ти, дете, назваћеш се пророк Највишега; јер ћеш ићи напред пред лицем Господњим да Му приправиш пут; 042 LUK 001 077 Да даш разум спасења народу његовом за опроштење греха њихових, 042 LUK 001 078 По дубокој милости Бога нашег, по којој нас је походио исток с висине; 042 LUK 001 079 Да обасјаш оне који седе у тами и у сену смртном; да упутиш ноге наше на пут мира. 042 LUK 001 080 А дете растијаше и јачаше духом, и беше у пустињи дотле док се не показа Израиљу. 042 LUK 002 001 У то време пак изиђе заповест од ћесара Августа да се препише сав свет. 042 LUK 002 002 Ово је био први препис за владања Киринова Сиријом. 042 LUK 002 003 И пођоше сви да се препишу, сваки у свој град. 042 LUK 002 004 Тада пође и Јосиф из Галилеје, из града Назарета у Јудеју у град Давидов који се зваше Витлејем, јер он беше из дома и племена Давидовог, 042 LUK 002 005 Да се препише с Маријом, испрошеном за њега женом, која беше трудна. 042 LUK 002 006 И кад онамо беху, дође време да она роди. 042 LUK 002 007 И роди Сина свог првенца, и пови Га, и метну Га у јасле; јер им не беше места у гостионици. 042 LUK 002 008 И беху пастири у оном крају који чуваху ноћну стажу код стада свог. 042 LUK 002 009 И гле, анђео Господњи стаде међу њима, и слава Господња обасја их; и уплашише се врло. 042 LUK 002 010 И рече им анђео: Не бојте се; јер гле, јављам вам велику радост која ће бити свему народу. 042 LUK 002 011 Јер вам се данас роди спас, који је Христос Господ, у граду Давидовом. 042 LUK 002 012 И ето вам знака: Наћи ћете дете повито где лежи у јаслама. 042 LUK 002 013 И уједанпут постаде с анђелом мноштво војника небеских, који хваљаху Бога говорећи: 042 LUK 002 014 Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља. 042 LUK 002 015 И кад анђели отидоше од њих на небо, пастири говораху један другом: Хајдемо до Витлејема, да видимо то што се тамо догодило шта нам каза Господ. 042 LUK 002 016 И дођоше брзо, и нађоше Марију и Јосифа и дете где лежи у јаслама. 042 LUK 002 017 А кад видеше, казаше све што им је казано за то дете. 042 LUK 002 018 И сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири. 042 LUK 002 019 А Марија чуваше све речи ове и слагаше их у срцу свом. 042 LUK 002 020 И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видеше, као што им би казано. 042 LUK 002 021 И кад се наврши осам дана да Га обрежу, наденуше Му име Исус, као што је анђео рекао док се још није био ни заметнуо у утроби. 042 LUK 002 022 И кад дође време да иду на молитву по закону Мојсијевом, донеше Га у Јерусалим да Га метну пред Господа, 042 LUK 002 023 (Као што је написано у закону Господњем: Да се свако дете мушко које најпре отвори материцу посвети Господу; ) 042 LUK 002 024 И да принесу прилог, као што је речено у закону Господњем, две грлице, или два голубића. 042 LUK 002 025 И гле, беше у Јерусалиму човек по имену Симеун, и тај човек беше праведан и побожан, који чекаше утехе Израиљеве, и Дух Свети беше у њему. 042 LUK 002 026 И њему беше Свети Дух казао да неће видети смрт док не види Христа Господњег. 042 LUK 002 027 И каза му Дух те дође у цркву; и кад донесоше родитељи дете Исуса да сврше за Њега закон по обичају, 042 LUK 002 028 И он Га узе на руке своје, и хвали Бога и рече: 042 LUK 002 029 Сад отпушташ с миром слугу свог, Господе, по речи својој; 042 LUK 002 030 Јер видеше очи моје спасење Твоје, 042 LUK 002 031 Које си уготовио пред лицем свих народа, 042 LUK 002 032 Видело, да обасја незнабошце, и славу народа Твог Израиља. 042 LUK 002 033 И Јосиф и мати Његова чуђаху се томе што се говораше за Њега. 042 LUK 002 034 И благослови их Симеун, и рече Марији, матери Његовој: Гле, Овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити 042 LUK 002 035 (А и теби самој пробошће нож душу), да се открију мисли многих срца. 042 LUK 002 036 И беше Ана пророчица, кћи Фануилова, од колена Асировог; она је остарела, а седам је година живела с мужем од девојаштва свог, 042 LUK 002 037 И удова око осамдесет и четири године, која не одлажаше од цркве, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвама. 042 LUK 002 038 И она у тај час дође, и хваљаше Господа и говораше за Њега свима који чекаху спасења у Јерусалиму. 042 LUK 002 039 И кад свршише све по закону Господњем, вратише се у Галилеју у град свој Назарет. 042 LUK 002 040 А дете растијаше и јачаше у духу, и пуњаше се премудрости, и благодат Божија беше на Њему. 042 LUK 002 041 И родитељи Његови иђаху сваке године у Јерусалим о празнику пасхе. 042 LUK 002 042 И кад Му би дванаест година, дођоше они у Јерусалим по обичају празника; 042 LUK 002 043 И кад дане проведоше и они се вратише, оста дете Исус у Јерусалиму; и не знаде Јосиф и мати Његова; 042 LUK 002 044 Него мислећи да је с друштвом, отидоше дан хода, и стадоше Га тражити по родбини и по знанцима. 042 LUK 002 045 И не нашавши Га вратише се у Јерусалим да Га траже. 042 LUK 002 046 И после три дана нађоше Га у цркви где седи међу учитељима, и слуша их, и пита их, 042 LUK 002 047 И сви који Га слушаху дивљаху се Његовом разуму и одговорима. 042 LUK 002 048 И видевши Га зачудише се, и мати Његова рече Му: Сине! Шта учини нама тако? Ево отац твој и ја са страхом тражисмо те. 042 LUK 002 049 И рече им: Зашто сте ме тражили? Зар не знате да мени треба у оном бити што је Оца мог? 042 LUK 002 050 И они не разумеше речи што им рече. 042 LUK 002 051 И сиђе с њима и дође у Назарет; и беше им послушан. И мати Његова чуваше све речи ове у срцу свом. 042 LUK 002 052 И Исус напредоваше у премудрости и у расту и у милости код Бога и код људи. 042 LUK 003 001 У петнаестој години владања ћесара Тиверија, кад беше Понтије Пилат судија у Јудеји, и Ирод четворовласник у Галилеји, а Филип брат његов четворовласник у Итуреји и у трахонитској, и Лисанија четворовласник у Авилини, 042 LUK 003 002 За поглавара свештеничких Ане и Кајафе, рече Бог Јовану сину Заријином у пустињи, 042 LUK 003 003 И дође у сву околину јорданску проповедајући крштење покајања за опроштење греха; 042 LUK 003 004 Као што је написано у књизи речи пророка Исаије који говори: Глас оног што виче у пустињи: Приправите пут Господњи; поравните стазе Његове; 042 LUK 003 005 Све долине нека се испуне, и све горе и брегови нека се слегну; и шта је криво нека буде право, и храпави путеви нека буду глатки; 042 LUK 003 006 И свако ће тело видети спасење Божије. 042 LUK 003 007 Јован, пак, говораше људима који излажаху да их крсти: Породи аспидини! Ко вам каза да бежите од гнева који иде? 042 LUK 003 008 Родите дакле родове достојне покајања, и не говорите у себи: Оца имамо Авраама; јер вам кажем да Бог може и од овог камења подигнути децу Аврааму. 042 LUK 003 009 Јер већ и секира стоји дрвету код корена; и свако дрво које добар род не рађа сече се и у огањ се баца. 042 LUK 003 010 И питаху га људи говорећи: Шта ћемо дакле чинити? 042 LUK 003 011 Он пак одговарајући рече им: Који има две хаљине нека да једну ономе који нема; и ко има хране нека чини тако. 042 LUK 003 012 Дођоше пак и цариници да их крсти, и рекоше му: Учитељу! Шта ћемо чинити? 042 LUK 003 013 А он им рече: Не тражите више него што вам је речено. 042 LUK 003 014 Питаху га пак и војници говорећи: А ми шта ћемо чинити? И рече им: Никоме да не чините силе нити кога да опадате, и будите задовољни својом платом. 042 LUK 003 015 А кад народ беше у сумњи и помишљаху сви у срцима својим за Јована: Да није он Христос? 042 LUK 003 016 Одговараше Јован свима говорећи: Ја вас крстим водом; али иде за мном јачи од мене, коме ја нисам достојан одрешити ремен на обући Његовој; Он ће вас крстити Духом Светим и огњем. 042 LUK 003 017 Он има лопату у руци својој, и очистиће гумно своје, и скупиће пшеницу своју, а плеву ће сажећи огњем вечним. 042 LUK 003 018 И друго много којешта јавља народу и напомиња. 042 LUK 003 019 Ирода пак четворовласника кораше Јован за Иродијаду, жену брата његовог, и за сва зла што учини Ирод; 042 LUK 003 020 И сврх свега учини и то те затвори Јована у тамницу. 042 LUK 003 021 А кад се крсти сав народ, и Исус пошто се крсти и мољаше се Богу, отвори се небо, 042 LUK 003 022 И сиђе на Њ Дух Свети у телесном облику као голуб, и чу се глас с неба говорећи: Ти си Син мој љубазни, Ти си по мојој вољи. 042 LUK 003 023 И тај Исус имаше око тридесет година кад поче; и беше, као што се мишљаше, син Јосифа сина Илијиног, 042 LUK 003 024 Сина Мататовог, сина Левијевог, сина Мелхијиног, сина Јенејевог, сина Јосифовог, 042 LUK 003 025 Сина Мататијиног, сина Амосовог, сина Наумовог, сина Еслијиног, сина Нангејевог, 042 LUK 003 026 Сина Маатовог, сина Мататијиног, сина Семејиног, сина Јосифовог, сина Јудиног, 042 LUK 003 027 Сина Јоаниног, сина Рисиног, сина Зоровавељевог, сина Салатииловог, сина Ниријиног, 042 LUK 003 028 Сина Мелхијиног, сина Адијиног, сина Косамовог, сина Ировог, 042 LUK 003 029 Сина Јосијиног, сина Елијезеровог, сина Јоримовог, сина Мататовог, сина Левијевог, 042 LUK 003 030 Сина Симеуновог, сина Јудиног, сина Јосифовог, сина Јонановог, сина Елијакимовог, 042 LUK 003 031 Сина Мелејиног, сина Маинановог, сина Мататиног, сина Натановог, сина Давидовог, 042 LUK 003 032 Сина Јесејевог, сина Овидовог, сина Воозовог, сина Салмоновог, сина Наасоновог, 042 LUK 003 033 Сина Аминадавовог, сина Арамовог, сина Есромовог, сина Фаресовог, сина Јудиног, 042 LUK 003 034 Сина Јаковљевог, сина Исаковог, сина Авраамовог, сина Тариног, сина Нахоровог, 042 LUK 003 035 Сина Серуховог, сина Рагавовог, сина Фалековог, сина Еверовог, сина Салиног, 042 LUK 003 036 Сина Каинановог, сина Арфаксадовог, сина Симовог, сина Нојевог, сина Ламеховог, 042 LUK 003 037 Сина Матусаловог, сина Еноховог, сина Јаредовог, сина Малелеиловог, сина Каинановог, 042 LUK 003 038 Сина Еносовог, сина Ситовог, сина Адамовог, сина Божијег. 042 LUK 004 001 Исус пак пун Духа Светог врати се од Јордана, и одведе Га Дух у пустињу, 042 LUK 004 002 И четрдесет дана куша Га ђаво, и не једе ништа за то дана; и кад се они навршише, онда огладне, 042 LUK 004 003 И рече Му ђаво: Ако си Син Божји, реци овом камену да постане хлеб. 042 LUK 004 004 И одговори му Исус говорећи: У писму стоји: Неће живети човек о самом хлебу, него о свакој речи Божијој. 042 LUK 004 005 И изведавши Га ђаво на гору високу показа Му сва царства овог света у тренућу ока, 042 LUK 004 006 И рече Му ђаво: Теби ћу дати сву власт ову и славу њихову, јер је мени предана, и коме ја хоћу даћу је; 042 LUK 004 007 Ти, дакле, ако се поклониш преда мном биће све твоје, 042 LUK 004 008 И одговарајући Исус рече му: Иди од мене, сотоно; у писму стоји: Поклањај се Господу Богу свом, и Њему једином служи. 042 LUK 004 009 И одведе Га у Јерусалим, и постави Га наврх цркве, и рече Му: Ако си Син Божји, скочи одавде доле; 042 LUK 004 010 Јер у писму стоји да ће анђелима својим заповедити за тебе да те сачувају, 042 LUK 004 011 И узеће те на руке да где не запнеш за камен ногом својом. 042 LUK 004 012 И одговарајући Исус рече му: Казано је: Не кушај Господа Бога свог. 042 LUK 004 013 И кад сврши ђаво све кушање, отиде од Њега за неко време. 042 LUK 004 014 И врати се Исус у сили духовној у Галилеју; и отиде глас о Њему по свему оном крају. 042 LUK 004 015 И Он учаше по зборницама њиховим, и сви Га хваљаху. 042 LUK 004 016 И дође у Назарет где беше одрастао, и уђе по обичају свом у дан суботни у зборницу, и устаде да чита. 042 LUK 004 017 И даше Му књигу пророка Исаије, и отворивши књигу нађе место где беше написано: 042 LUK 004 018 Дух је Господњи на мени; зато ме помаза да јавим јеванђеље сиромасима; посла ме да исцелим скрушене у срцу; да проповедим заробљенима да ће се отпустити, и слепима да ће прогледати; да отпустим сужње; 042 LUK 004 019 И да проповедам пријатну годину Господњу. 042 LUK 004 020 И затворивши књигу даде слузи, па седе: и сви у зборници гледаху на Њ. 042 LUK 004 021 И поче им говорити: Данас се изврши ово писмо у ушима вашим. 042 LUK 004 022 И сви Му сведочаху, и дивљаху се речима благодати које излажаху из уста Његових, и говораху: Није ли ово син Јосифов? 042 LUK 004 023 И рече им: Ви ћете мени без сумње казати ову причу: Лекару! Излечи се сам; шта смо чули да си чинио у Капернауму учини и овде на својој постојбини. 042 LUK 004 024 Рече пак: Заиста вам кажем: никакав пророк није мио на својој постојбини. 042 LUK 004 025 А заиста вам кажем: Многе удовице беху у Израиљу у време Илијино кад се небо затвори три године и шест месеци и би велика глад по свој земљи; 042 LUK 004 026 И ни к једној од њих не би послан Илија до у Сарепту сидонску к жени удовици. 042 LUK 004 027 И многи беху губави у Израиљу за пророка Јелисија; и ниједан се од њих не очисти до Неемана Сиријанина. 042 LUK 004 028 И сви се у зборници напунише гнева кад чуше ово. 042 LUK 004 029 И уставши истераше Га напоље из града, и одведоше Га наврх горе где беше њихов град сазидан да би Га бацили одозго. 042 LUK 004 030 Али Он прође између њих, и отиде. 042 LUK 004 031 И дође у Капернаум град галилејски, и учаше их у суботе. 042 LUK 004 032 И чуђаху се науци Његовој; јер Његова беседа беше силна. 042 LUK 004 033 И у зборници беше човек у коме беше нечисти дух ђаволски, и повика гласно 042 LUK 004 034 Говорећи: Прођи се, шта је теби до нас, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас погубиш? Знам Те ко си, Светац Божји. 042 LUK 004 035 И запрети му Исус говорећи: Умукни, и изиђи из њега. И оборивши га ђаво на среду, изиђе из њега, и нимало му не науди. 042 LUK 004 036 И у све уђе страх, и говораху један другом говорећи: Каква је то реч, да влашћу и силом заповеда нечистим духовима, и излазе? 042 LUK 004 037 И отиде глас о Њему по свима околним местима. 042 LUK 004 038 Уставши, пак, из зборнице дође у кућу Симонову; а ташту Симонову беше ухватила велика грозница, и молише Га за њу. 042 LUK 004 039 И ставши више ње запрети грозници, и пусти је. И одмах устаде и служаше им. 042 LUK 004 040 А кад захођаше сунце, сви који имаху болеснике од различних болести, довођаху их к Њему; а Он на сваког од њих меташе руке, и исцељиваше их. 042 LUK 004 041 А и ђаволи излажаху из многих вичући и говорећи: Ти си Христос Син Божји. И запрећиваше им да не говоре да знају да је Он Христос. 042 LUK 004 042 А кад наста дан, изиђе и отиде у пусто место; и народ Га тражаше, и дође к Њему, и задржаваху Га да не иде од њих. 042 LUK 004 043 А Он им рече: и другим градовима треба ми проповедити јеванђеље о царству Божијем; јер сам на то послан. 042 LUK 004 044 И проповедаше по зборницама галилејским. 042 LUK 005 001 Једанпут пак, кад народ належе к Њему да слушају реч Божију Он стајаше код језера генисаретског, 042 LUK 005 002 И виде две лађе где стоје у крају, а рибари беху изишли из њих и испираху мреже: 042 LUK 005 003 И уђе у једну од лађа која беше Симонова, и замоли га да мало одмакне од краја; и седавши учаше народ из лађе. 042 LUK 005 004 А кад преста говорити, рече Симону: Хајде на дубину, и баците мреже своје те ловите. 042 LUK 005 005 И одговарајући Симон рече Му: Учитељу! Сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо: али по Твојој речи бацићу мрежу. 042 LUK 005 006 И учинивши то ухватише велико мноштво риба, и мреже им се продреше. 042 LUK 005 007 И намагоше на друштво које беше на другој лађи да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обе лађе тако да се готово потопе. 042 LUK 005 008 А кад виде Симон Петар, припаде ка коленима Исусовим говорећи: Изиђи од мене, Господе! Ја сам човек грешан. 042 LUK 005 009 Јер беше ушао страх у њега и у све који беху с њим од мноштва риба које ухватише; 042 LUK 005 010 А тако и у Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који беху другови Симонови. И рече Исус Симону: Не бој се; одселе ћеш људе ловити. 042 LUK 005 011 И извукавши обе лађе на земљу оставише све, и отидоше за Њим. 042 LUK 005 012 И кад беше Исус у једном граду, и гле, човек сав у губи: и видевши Исуса паде ничице молећи Му се и говорећи: Господе! Ако хоћеш можеш ме очистити. 042 LUK 005 013 И пруживши руку дохвати га се. И рече: Хоћу, очисти се. И одмах губа спаде с њега. 042 LUK 005 014 И Он му заповеди да ником не казује: Него иди и покажи се свештенику, и принеси дар за очишћење своје, како је заповедио Мојсије за сведочанство њима. 042 LUK 005 015 Али се глас о Њему још већма разлажаше, и мноштво народа стецаше се да Га слушају и да их исцељује од њихових болести. 042 LUK 005 016 А Он одлажаше у пустињу и мољаше се Богу. 042 LUK 005 017 И један дан учаше Он, и онде сеђаху фарисеји и законици који беху дошли из свију села галилејских и јудејских и из Јерусалима; и сила Господња исцељиваше их. 042 LUK 005 018 И гле, људи донесоше на одру човека који беше узет, и тражаху да га унесу и метну преда Њ; 042 LUK 005 019 И не нашавши куда ће га унети од народа, попеше се на кућу и кроз кров спустише га с одром на среду пред Исуса. 042 LUK 005 020 И видевши веру њихову рече му: Човече! Опраштају ти се греси твоји. 042 LUK 005 021 И почеше помишљати књижевници и фарисеји говорећи: Ко је овај што хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једног Бога? 042 LUK 005 022 А кад разуме Исус помисли њихове, одговарајући рече им: Шта мислите у срцима својим? 042 LUK 005 023 Шта је лакше рећи: Опраштају ти се греси твоји? Или рећи: Устани и ходи? 042 LUK 005 024 Него да знате да власт има Син човечији на земљи опраштати грехе, (рече узетоме: ) теби говорим: устани и узми одар свој и иди кући својој. 042 LUK 005 025 И одмах устаде пред њима, и узе на чему лежаше, и отиде кући својој хвалећи Бога. 042 LUK 005 026 И сви се запрепастише, и хваљаху Бога, и напунивши се страха говораху: Чуда се нагледасмо данас! 042 LUK 005 027 И потом изиђе, и виде цариника по имену Левија где седи на царини, и рече му: Хајде за мном. 042 LUK 005 028 И оставивши све, устаде и пође за Њим. 042 LUK 005 029 И зготови Му Левије код куће своје велику част; и беше много цариника и других који сеђаху с Њим за трпезом. 042 LUK 005 030 И викаху на Њега књижевници и фарисеји говорећи ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима једете и пијете? 042 LUK 005 031 И одговарајући Исус рече им: Не требају здрави лекара него болесни. 042 LUK 005 032 Ја нисам дошао да дозовем праведнике него грешнике на покајање. 042 LUK 005 033 А они Му рекоше: Зашто ученици Јованови посте често и моле се Богу, тако и фарисејски; а твоји једу и пију? 042 LUK 005 034 А Он им рече: Можете ли сватове натерати да посте док је женик с њима? 042 LUK 005 035 Него ће доћи дани кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити у оне дане. 042 LUK 005 036 Каза им пак и причу: Нико не меће закрпе од нове хаљине на стару хаљину, иначе ће и нову раздрети, и старој не личи шта је од новог. 042 LUK 005 037 И нико не лије вино ново у мехове старе; иначе продре ново вино мехове и оно се пролије, и мехови пропадну; 042 LUK 005 038 Него вино ново у мехове нове треба лити, и обоје ће се сачувати. 042 LUK 005 039 И нико пивши старо неће одмах новог; јер вели: Старо је боље. 042 LUK 006 001 Догоди Му се пак у прву суботу по другом дану пасхе да иђаше кроз усеве, и ученици Његови тргаху класје, и сатираху рукама те јеђаху. 042 LUK 006 002 А неки од фарисеја рекоше им: Зашто чините шта не ваља чинити у суботу? 042 LUK 006 003 И одговарајући Исус рече им: Зар нисте читали оно што учини Давид кад огладне, он и који беху с њим? 042 LUK 006 004 Како уђе у кућу Божију, и узе хлебове постављене и изједе, и даде их онима што беху с њим, којих никоме не ваљаше јести осим јединих свештеника. 042 LUK 006 005 И рече им: Син је човечији Господар и од суботе. 042 LUK 006 006 А догоди се у другу суботу да Он уђе у зборницу и учаше, и беше онде човек коме десна рука беше сува. 042 LUK 006 007 Књижевници пак и фарисеји гледаху за Њим неће ли у суботу исцелити, да Га окриве. 042 LUK 006 008 А Он знаше помисли њихове, и рече човеку који имаше суву руку: Устани и стани на среду. А он устаде и стаде. 042 LUK 006 009 А Исус рече им: Да вас запитам: Шта ваља у суботу чинити, добро или зло? Одржати душу или погубити? А они ћутаху. 042 LUK 006 010 И погледавши на све њих рече му: Пружи руку своју. А он учини тако; и рука поста здрава као и друга. 042 LUK 006 011 А они се сви напунише безумља, и говораху један другом шта би учинили Исусу. 042 LUK 006 012 Тих, пак, дана изиђе на гору да се помоли Богу; и проведе сву ноћ на молитви Божијој. 042 LUK 006 013 И кад би дан, дозва ученике своје, и изабра из њих дванаесторицу, које и апостолима назва: 042 LUK 006 014 Симона, кога назва Петром, и Андрију брата његовог, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломија, 042 LUK 006 015 Матеја и Тому, Јакова Алфејевог и Симона прозваног Зилота, 042 LUK 006 016 Јуду Јаковљевог, и Јуду Искариотског, који Га и издаде. 042 LUK 006 017 И изишавши с њима стаде на месту равном, и гомила ученика Његових; и мноштво народа из све Јудеје и из Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског, 042 LUK 006 018 Који дођоше да Га слушају и да се исцељују од својих болести, и које мучаху духови нечисти; и исцељиваху се. 042 LUK 006 019 И сав народ тражаше да Га се дотакну; јер из Њега излажаше сила и исцељиваше их све. 042 LUK 006 020 И Он подигнувши очи на ученике своје говораше: Благо вама који сте сиромашни духом; јер је ваше царство Божије. 042 LUK 006 021 Благо вама који сте гладни сад; јер ћете се наситити. Благо вама који плачете сад; јер ћете се насмејати. 042 LUK 006 022 Благо вама кад на вас људи омрзну и кад вас раставе и осрамоте, и разгласе име ваше као зло Сина ради човечијег. 042 LUK 006 023 Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, ваша је велика плата на небу. Јер су тако чинили пророцима очеви њихови. 042 LUK 006 024 Али тешко вама богати; јер сте већ примили утеху своју. 042 LUK 006 025 Тешко вама сити сад; јер ћете огладнети. Тешко вама који се смејете сад; јер ћете заплакати и заридати. 042 LUK 006 026 Тешко вама кад стану сви добро говорити за вама; јер су тако чинили и лажним пророцима очеви њихови. 042 LUK 006 027 Али вама кажем који слушате: љубите непријатеље своје, добро чините онима који на вас мрзе; 042 LUK 006 028 Благосиљајте оне који вас куну, и молите се Богу за оне који вас вређају. 042 LUK 006 029 Који те удари по образу, окрени му и други; и који хоће да ти узме кабаницу, подај му и кошуљу. 042 LUK 006 030 А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти. 042 LUK 006 031 И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако. 042 LUK 006 032 И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грешници љубе оне који њих љубе. 042 LUK 006 033 И ако чините добро онима који вама добро чине, каква вам је хвала? Јер и грешници чине тако. 042 LUK 006 034 И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете узети, каква вам је хвала? Јер и грешници грешницима дају у зајам да узму опет онолико. 042 LUK 006 035 Али, љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајте у зајам не надајући се ничему; и биће вам велика плата, и бићете синови Највишега, јер је Он благ и неблагодарнима и злима. 042 LUK 006 036 Будите дакле милостиви као и Отац ваш што је милостив. 042 LUK 006 037 И не судите, и неће вам судити; и не осуђујте, и нећете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се. 042 LUK 006 038 Дајте, и даће вам се: меру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мером дајете онаквом ће вам се вратити. 042 LUK 006 039 И каза им причу: Може ли слепац слепца водити? Неће ли оба пасти у јаму? 042 LUK 006 040 Нема ученика над учитељем својим, него и сасвим кад се изучи, биће као и учитељ његов. 042 LUK 006 041 А зашто видиш трун у оку брата свог, а брвна у свом оку не осећаш? 042 LUK 006 042 Или како можеш рећи брату свом: Брате! Стани да извадим трун који је у оку твом, кад сам не видиш брвна у свом оку? Лицемере! Извади најпре брвно из ока свог, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свог. 042 LUK 006 043 Јер нема дрвета доброг да рађа зао род; нити дрвета злог да рађа добар род. 042 LUK 006 044 Јер се свако дрво по роду свом познаје: јер се смокве не беру с трња, нити се грожђе бере с купине, 042 LUK 006 045 Добар човек из добре клети срца свог износи добро, а зао човек из зле клети срца свог износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца. 042 LUK 006 046 А што ме зовете: Господе! Господе! А не извршујете шта вам говорим? 042 LUK 006 047 Сваки који иде за мном и слуша речи моје и извршује их, казаћу вам какав је: 042 LUK 006 048 Он је као човек који гради кућу, па ископа и удуби и удари темељ на камену; а кад дођоше воде, навали река на ону кућу и не може је покренути, јер јој је темељ на камену. 042 LUK 006 049 А који слуша и не извршује он је као човек који начини кућу на земљи без темеља, на коју навали река и одмах је обори, и распаде се кућа она страшно. 042 LUK 007 001 А кад сврши све речи своје пред народом, дође у Капернаум. 042 LUK 007 002 У капетана пак једног беше слуга болестан на умору који му беше мио. 042 LUK 007 003 А кад чу за Исуса, посла к Њему старешине јудејске молећи Га да би дошао да му исцели слугу. 042 LUK 007 004 А они дошавши к Исусу мољаху Га лепо говорећи: Достојан је да му то учиниш; 042 LUK 007 005 Јер љуби народ наш, и начини нам зборницу. 042 LUK 007 006 А Исус иђаше с њима. И кад већ беху близу куће, посла капетан к Њему пријатеље говорећи Му: Господе! Не труди се, јер нисам достојан да уђеш под моју стреху; 042 LUK 007 007 Зато и не држах себе достојног да Ти дођем, него само реци реч, и оздравиће слуга мој. 042 LUK 007 008 Јер и ја сам човек под власти, и имам под собом војнике, па кажем једном: Иди, и иде; и другом: Дођи, и дође; и слузи свом: Учини то, и учини. 042 LUK 007 009 А кад то чу Исус, зачуди му се, и окренувши се народу који иђаше за Њим рече: Кажем вам: ни у Израиљу толике вере не нађох. 042 LUK 007 010 И вративши се послани нађоше болесног слугу здравог. 042 LUK 007 011 И потом иђаше у град који се зови Наин, и с Њим иђаху многи ученици Његови и мноштво народа. 042 LUK 007 012 Кад се приближише к вратима градским, и гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, и она беше удовица и народа из града много иђаше с њом. 042 LUK 007 013 И видевши је Господ сажали Му се за њом, и рече јој: Не плачи. 042 LUK 007 014 И приступивши прихвати за сандук; а носиоци стадоше, и рече: Момче! Теби говорим, устани. 042 LUK 007 015 И седе мртвац и стаде говорити; и даде га матери његовој. 042 LUK 007 016 А страх обузе све, и хваљаху Бога говорећи: Велики пророк изиђе међу нама, и Бог походи народ свој. 042 LUK 007 017 И отиде глас овај о Њему по свој Јудеји и по свој околини. 042 LUK 007 018 И јавише Јовану ученици његови за све ово. 042 LUK 007 019 И дозвавши Јован два од ученика својих посла их к Исусу говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо? 042 LUK 007 020 Дошавши пак људи к Њему рекоше: Јован крститељ посла нас к теби говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо? 042 LUK 007 021 А у тај час исцели многе од болести и од мука и од злих духова, и многима слепима дарова вид. 042 LUK 007 022 И одговарајући Исус рече им: Идите и кажите Јовану шта видесте и чусте: слепи прогледају, хроми ходе, губави чисте се, глуви чују, мртви устају, сиромашнима проповеда се јеванђеље. 042 LUK 007 023 И благо ономе који се не саблазни о мене. 042 LUK 007 024 А кад отидоше ученици Јованови, поче народу говорити за Јована: Шта сте изишли у пустињи да видите? Трску, коју љуља ветар? 042 LUK 007 025 Шта сте, дакле, изашли да видите? Човека у меке хаљине обучена? Ето, који господске хаљине носе и у сластима живе по царским су дворовима. 042 LUK 007 026 Шта сте дакле изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем, и више од пророка; 042 LUK 007 027 Јер је ово онај за кога је писано: Ето ја шаљем анђела свог пред лицем Твојим који ће приправити пут Твој пред Тобом. 042 LUK 007 028 Јер вам кажем: Ниједан између рођених од жена није већи пророк од Јована крститеља; а најмањи у царству Божијем већи је од њега. 042 LUK 007 029 И сви људи који слушаху и цариници оправдаше Бога, и крстише се крштењем Јовановим; 042 LUK 007 030 А фарисеји и књижевници одбацише савет Божји за њих, И не хтеше да их он крсти. 042 LUK 007 031 А Господ рече: Какви ћу казати да су људи овог рода? И какви су? 042 LUK 007 032 Они су као деца која седе по улицама и дозивају једно друго и говоре: Свирасмо вам, и не играсте, жалисмо вам се, и не плакасте. 042 LUK 007 033 Јер дође Јован крститељ који ни једе хлеб ни пије вино, а ви кажете: Ђаво је у њему; 042 LUK 007 034 Дође Син човечији који и једе и пије, а ви кажете: Гле човека изелице и пијанице, друга цариницима и грешницима. 042 LUK 007 035 И оправдаше премудрост сва деца њена. 042 LUK 007 036 Мољаше Га пак један од фарисеја да би обедовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву седе за трпезу: 042 LUK 007 037 И гле, жена у граду која беше грешница дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе скленицу мира; 042 LUK 007 038 И ставши састраг код ногу Његових плакаше, и стаде прати ноге Његове сузама, и косом од своје главе отираше, и целиваше ноге Његове, и мазаше миром. 042 LUK 007 039 А кад виде фарисеј који Га је дозвао, рече у себи говорећи: Да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче: јер је грешница. 042 LUK 007 040 И одговарајући Исус рече му: Симоне! Имам ти нешто казати. А он рече: Учитељу! Кажи. 042 LUK 007 041 А Исус рече: Двојица беху дужни једном дужнику, један беше дужан пет стотина динара, а други педесет. 042 LUK 007 042 А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи који ће га од њих двојице већма љубити. 042 LUK 007 043 А Симон одговарајући рече: Мислим онај коме највише поклони. А Он му рече: Право си судио. 042 LUK 007 044 И окренувши се к жени рече Симону: Видиш ли ову жену? Ја уђох у твоју кућу, ни воде ми на ноге ниси дао; а она сузама обли ми ноге, и косом од главе своје отре. 042 LUK 007 045 Целива ми ниси дао; а она откако уђох не преста целивати ми ногу. 042 LUK 007 046 Уљем ниси помазао главе моје; а она миром помаза ми ноге. 042 LUK 007 047 Зато кажем ти: опраштају јој се греси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта има малу љубав. 042 LUK 007 048 А њој рече: Опраштају ти се греси. 042 LUK 007 049 И стадоше у себи говорити они што сеђаху с Њим за трпезом: Ко је Овај што и грехе опрашта? 042 LUK 007 050 А жени рече: Вера твоја поможе ти; иди с миром. 042 LUK 008 001 После тога иђаше Он по градовима и по селима учећи и проповедајући јеванђеље о царству Божијем, и дванаесторица с Њим. 042 LUK 008 002 И неке жене које беху исцељене од злих духова и болести: Марија, која се зваше Магдалина, из које седам ђавола изиђе, 042 LUK 008 003 И Јована, жена Хузе пристава Иродовог, и Сусана, и друге многе које служаху Њему имањем својим. 042 LUK 008 004 А кад се сабра народа много, и из свих градова долажаху к Њему, каза у причи: 042 LUK 008 005 Изиђе сејач да сеје семе своје; и кад сејаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га, 042 LUK 008 006 А друго паде на камен, и изникавши осуши се, јер немаше влаге. 042 LUK 008 007 И друго паде у трње, и узрасте трње, и удави га. 042 LUK 008 008 А друго паде на земљу добру, и изникавши донесе род сто пута онолико. Говорећи ово повика: Ко има уши да чује нека чује. 042 LUK 008 009 А ученици Његови питаху Га говорећи: Шта значи прича ова? 042 LUK 008 010 А Он рече: Вама је дано да знате тајне царства Божијег; а осталима у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумеју. 042 LUK 008 011 А прича ова значи: Семе је реч Божија. 042 LUK 008 012 А које је крај пута то су они који слушају, али потом долази ђаво, и узима реч из срца њиховог, да не верују и да се не спасу. 042 LUK 008 013 А које је на камену то су они који кад чују с радости примају реч; и ови корена немају који за неко време верују, а кад дође време кушања отпадну. 042 LUK 008 014 А које у трње паде, то су они који слушају, и отишавши, од бриге и богатства и сласти овог живота загуше се, и род не сазри. 042 LUK 008 015 А које је на доброј земљи то су они који реч слушају, и у добром и чистом срцу држе, и род доносе у трпљењу. Ово говорећи повика: Ко има уши да чује нека чује. 042 LUK 008 016 Нико, пак, свеће не поклапа судом кад је запали, нити меће под одар, него је метне на свећњак да виде светлост који улазе. 042 LUK 008 017 Јер нема ништа тајно што неће бити јавно, ни сакривено што се неће дознати и на видело изићи. 042 LUK 008 018 Гледајте, дакле, како слушате; јер ко има, даће му се, а ко нема, узеће се од њега и оно што мисли да има. 042 LUK 008 019 Дођоше пак к Њему мати и браћа Његова, и не могаху од народа да говоре с Њим. 042 LUK 008 020 И јавише Му говорећи: Мати Твоја и браћа Твоја стоје напољу, хоће да Те виде. 042 LUK 008 021 А Он одговарајући рече им: Мати моја и браћа моја они су који слушају реч Божију и извршују је. 042 LUK 008 022 И догоди се у један дан Он уђе с ученицима својим у лађу, и рече им: Да пређемо на оне стране језера. И пођоше. 042 LUK 008 023 А кад иђаху они Он заспа. И подиже се олуја на језеру, и топљаху се, и беху у великој невољи. 042 LUK 008 024 И приступивши пробудише Га говорећи: Учитељу! Учитељу! Изгибосмо. А Он устаде, и запрети ветру и валовима; и престадоше и поста тишина. 042 LUK 008 025 А њима рече: Где је вера ваша? А они се поплашише, и чуђаху се говорећи један другом: Ко је Овај што и ветровима и води заповеда, и слушају Га? 042 LUK 008 026 И дођоше у околину гадаринску која је према Галилеји. 042 LUK 008 027 А кад изиђе Он на земљу, срете Га један човек из града у коме беху ђаволи од много година, и у хаљине не облачаше се, и не живљаше у кући, него у гробовима. 042 LUK 008 028 А кад виде Исуса, повика и припаде к Њему и рече здраво: Шта је теби до мене, Исусе, Сине Бога Највишег? Молим Те, не мучи ме. 042 LUK 008 029 Јер Исус заповеди духу нечистом да изиђе из човека: јер га мучаше одавно, и метаху га у вериге и у пута да га чувају, и искида свезе, и тераше га ђаво по пустињи. 042 LUK 008 030 А Исус га запита говорећи: Како ти је име? А он рече: Легеон; јер многи ђаволи беху ушли у њ. 042 LUK 008 031 И мољаху Га да им не заповеди да иду у бездан. 042 LUK 008 032 А онде пасаше по гори велико крдо свиња, и мољаху Га да им допусти да у њих уђу. И допусти им. 042 LUK 008 033 Тада изиђоше ђаволи из човека и уђоше у свиње; и навали крдо с брега у језеро, и утопи се. 042 LUK 008 034 А кад видеше свињари шта би, побегоше и јавише у граду и по селима. 042 LUK 008 035 И изиђоше људи да виде шта је било, и дођоше к Исусу, и нађоше човека из кога ђаволи беху изишли, а он седи обучен и паметан код ногу Исусових; и уплашише се. 042 LUK 008 036 А они што су видели казаше им како се исцели бесни. 042 LUK 008 037 И моли Га сав народ из околине гадаринске да иде од њих; јер се беху врло уплашили. А Он уђе у лађу и отиде натраг. 042 LUK 008 038 Човек, пак, из кога изиђоше ђаволи мољаше да би с Њим био; али га Исус отпусти говорећи: 042 LUK 008 039 Врати се кући својој, и казуј шта ти учини Бог. И отиде проповедајући по свему граду шта му Исус учини. 042 LUK 008 040 А кад се врати Исус, срете Га народ, јер Га сви очекиваху. 042 LUK 008 041 И гле, дође човек по имену Јаир, који беше старешина у зборници, и паде пред ноге Исусове, и мољаше Га да уђе у кућу његову; 042 LUK 008 042 Јер у њега беше јединица кћи од дванаест година, и она умираше. А кад иђаше Исус, туркаше Га народ. 042 LUK 008 043 И беше једна болесна жена од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на лекаре и ниједан је није могао излечити, 042 LUK 008 044 И приступивши састраг дотаче се скута од хаљине Његове, и одмах стаде течење крви њене. 042 LUK 008 045 И рече Исус: Ко је то што се дотаче мене? А кад се сви одговараху, рече Петар и који беху с њим: Учитељу! Народ Те опколио и турка Те, а Ти кажеш: Ко је то што се дотаче мене? 042 LUK 008 046 А Исус рече: Неко се дотаче мене; јер ја осетих силу која изиђе из мене. 042 LUK 008 047 А кад виде жена да се није сакрила, приступи дрхћући, и паде пред Њим, и каза Му пред свим народом зашто Га се дотаче и како одмах оздрави. 042 LUK 008 048 А Он јој рече: Не бој се, кћери! Вера твоја поможе ти; иди с миром. 042 LUK 008 049 Док Он још говораше, дође неко од куће старешине зборничког говорећи му: Умре кћи твоја, не труди учитеља. 042 LUK 008 050 А кад чу Исус, одговори му говорећи: Не бој се, само веруј, и оживеће. 042 LUK 008 051 А кад дође у кућу, не даде ниједноме ући осим Петра и Јована и Јакова, и девојчиног оца и матере. 042 LUK 008 052 А сви плакаху и јаукаху за њом; а Он рече: Не плачите, није умрла него спава. 042 LUK 008 053 И подсмеваху Му се знајући да је умрла. 042 LUK 008 054 А Он изагнавши све узе је за руку, и зовну говорећи: Девојко! Устани! 042 LUK 008 055 И поврати се дух њен, и устаде одмах; и заповеди да јој дају нека једе. 042 LUK 008 056 И дивише се родитељи њени. А Он им заповеди да никоме не казују шта је било. 042 LUK 009 001 Сазвавши, пак, дванаесторицу даде им силу и власт над свим ђаволима, и да исцељују од болести. 042 LUK 009 002 И посла их да проповедају царство Божије, и да исцељују болеснике. 042 LUK 009 003 И рече им: Ништа не узимајте на пут, ни штапа ни торбе ни хлеба ни новаца, нити по две хаљине да имате. 042 LUK 009 004 У коју кућу уђете онде будите и оданде полазите. 042 LUK 009 005 И где вас не приме излазећи из града оног отресите и прах с ногу својих, за сведочанство на њих. 042 LUK 009 006 А кад изиђоше, иђаху по селима проповедајући јеванђеље и исцељујући свуда. 042 LUK 009 007 А кад чу Ирод четворовласник шта Он чини, не могаше се начудити, јер неки говораху да је Јован устао из мртвих, 042 LUK 009 008 А једни да се Илија појавио, а једни да је устао који од старих пророка. 042 LUK 009 009 И рече Ирод: Јована ја посекох; али ко је то о коме ја таква чудеса слушам? И жељаше Га видети. 042 LUK 009 010 И вративши се апостоли казаше Му шта су починили. И узевши их отиде насамо у пустињу код града који се зваше Витсаида. 042 LUK 009 011 А народ разумевши пође за Њим, и примивши их говораше им о царству Божијем и исцељиваше који требаху исцељивања. 042 LUK 009 012 А дан стаде нагињати. Тада приступише дванаесторица и рекоше Му: Отпусти народ, нека иду на конак у околна села и паланке, и нек нађу јела, јер смо овде у пустињи. 042 LUK 009 013 А Он им рече: Подајте им ви нека једу. А они рекоше: У нас нема више од пет хлебова и две рибе; већ ако да идемо ми да купимо на све ове људе јела? 042 LUK 009 014 Јер беше људи око пет хиљада. Али Он рече ученицима својим: Посадите их на гомиле по педесет. 042 LUK 009 015 И учинише тако, и посадише их све. 042 LUK 009 016 А Он узе оних пет хлебова и обе рибе, и погледавши на небо благослови их и преломи, и даваше ученицима да раздаду народу. 042 LUK 009 017 И једоше и наситише се сви, и накупише комада дванаест котарица што им претече. 042 LUK 009 018 И кад се једанпут мољаше Богу насамо, с Њим беху ученици, и запита их говорећи: Ко говоре људи да сам ја? 042 LUK 009 019 А они одговарајући рекоше: Једни веле да си Јован крститељ, а други да си Илија; а други да је који устао од старих пророка. 042 LUK 009 020 А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече: Христос Божји. 042 LUK 009 021 А Он им запрети и заповеди да никоме не казују то, 042 LUK 009 022 Говорећи да Син човечији треба много пострадати, и да ће Га старешине и главари свештенички и књижевници окривити, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати. 042 LUK 009 023 А свима говораше: Ко хоће да иде за мном нека се одрече себе и узме крст свој и иде за мном. 042 LUK 009 024 Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради онај ће је сачувати. 042 LUK 009 025 Јер какву ће корист имати човек ако сав свет придобије, а себе изгуби или себи науди? 042 LUK 009 026 Јер ко се постиди мене и мојих речи, њега ће се Син човечији постидети кад дође у слави својој и Очевој и светих анђела. 042 LUK 009 027 А заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје. 042 LUK 009 028 А кад прође осам дана после оних речи, узе Петра и Јована и Јакова и изиђе на гору да се помоли Богу. 042 LUK 009 029 И кад се мољаше постаде лице Његово другачије, и одело Његово бело и сјајно. 042 LUK 009 030 И гле, два човека говораху с Њим, који беху Мојсије и Илија. 042 LUK 009 031 Показаше се у слави, и говораху о изласку Његовом који Му је требало свршити у Јерусалиму. 042 LUK 009 032 А Петар и који беху с њим беху заспали; али пробудивши се видеше славу Његову и два човека који с Њим стајаху. 042 LUK 009 033 И кад се одвојише од Њега рече Петар Исусу: Учитељу! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: једну Теби, и једну Мојсију, и једну Илији: не знајући шта говораше. 042 LUK 009 034 А док Он то говораше дође облак и заклони их; и уплашише се кад зађоше у облак. 042 LUK 009 035 И чу се глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни, Њега послушајте. 042 LUK 009 036 И кад се чујаше глас нађе се Исус сам. И они ућуташе, и ником не јавише ништа у оне дане од оног шта видеше. 042 LUK 009 037 А догоди се други дан кад сиђоше с горе срете Га мноштво народа. 042 LUK 009 038 И гле, човек из народа повика говорећи: Учитељу! Молим Ти се, погледај на сина мог, јер ми је јединац: 042 LUK 009 039 И гле, хвата га дух, и уједанпут виче, и ломи га с пеном, и једва отиде од њега кад га изломи; 042 LUK 009 040 И молих ученике Твоје да га истерају, па не могоше. 042 LUK 009 041 И одговарајући Исус рече: О роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама и трпети вас? Доведи ми сина свог амо: 042 LUK 009 042 А док још иђаше к Њему обори га ђаво, и стаде га ломити. А Исус запрети духу нечистом, и исцели момче, и даде га оцу његовом. 042 LUK 009 043 И сви се дивљаху величини Божијој. А кад се сви чуђаху свему што чињаше Исус, рече ученицима својим: 042 LUK 009 044 Метните ви у уши своје ове речи: јер Син човечији треба да се преда у руке човечије. 042 LUK 009 045 А они не разумеше реч ову; јер беше сакривена од њих да је не могоше разумети; и бојаху се да Га запитају за ову реч. 042 LUK 009 046 А уђе мисао у њих ко би био највећи међу њима. 042 LUK 009 047 А Исус знајући помисли срца њихових узе дете и метну га преда се, 042 LUK 009 048 И рече им: Који прими ово дете у име моје, мене прима; и који мене прима, прима Оног који ме је послао; јер који је најмањи међу вама он је велики. 042 LUK 009 049 А Јован одговарајући рече: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони ђаволе, и забранисмо му, јер не иде с нама за Тобом. 042 LUK 009 050 И рече му Исус: Не браните; јер ко није против вас с вама је. 042 LUK 009 051 А кад се навршише дани узећа Његовог, Он намери да иде право у Јерусалим. 042 LUK 009 052 И посла гласнике пред лицем својим; и они отидоше и дођоше у село самарјанско да Му уготове где ће ноћити. 042 LUK 009 053 И не примише Га; јер видеше да иде у Јерусалим. 042 LUK 009 054 А кад видеше ученици Његови, Јаков и Јован, рекоше: Господе! Хоћеш ли да кажемо да огањ сиђе с неба и да их истреби као и Илија што учини? 042 LUK 009 055 А Он окренувши се запрети им и рече: Не знате каквог сте ви духа; 042 LUK 009 056 Јер Син човечији није дошао да погуби душе човечије него да сачува. И отидоше у друго село. 042 LUK 009 057 А кад иђаху путем рече Му неко: Господе! Ја идем за Тобом куд год Ти пођеш. 042 LUK 009 058 И рече му Исус: Лисице имају јаме и птице небеске гнезда: а Син човечији нема где заклонити главе. 042 LUK 009 059 А другом рече: Хајде за мном. А он рече: Господе! Допусти ми да идем најпре да укопам оца свог. 042 LUK 009 060 А Исус рече му: Остави нека мртви укопавају своје мртваце; а ти хајде те јављај царство Божије. 042 LUK 009 061 А други рече: Господе! Ја идем за Тобом; али допусти ми најпре да идем да се опростим с домашњима својим. 042 LUK 009 062 А Исус рече му: Ниједан није приправан за царство Божије који метне руку своју на плуг па се обзире натраг. 042 LUK 010 001 А потом изабра Господ и других седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својим у сваки град и у место куда хтеде сам доћи. 042 LUK 010 002 А рече им: Жетва је дакле велика, а посленика мало; него се молите Господару од жетве да изведе посленике на жетву своју. 042 LUK 010 003 Идите; ето ја вас шаљем као јагањце међу вукове. 042 LUK 010 004 Не носите кесе ни торбе ни обуће, и никога не поздрављајте на путу. 042 LUK 010 005 У коју год кућу уђете најпре говорите: Мир кући овој. 042 LUK 010 006 И ако дакле буде онде син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се к вама. 042 LUK 010 007 А у оној кући будите, и једите и пијте шта у њих има; јер је посленик достојан своје плате; не прелазите из куће у кућу. 042 LUK 010 008 И у који год град дођете и приме вас, једите шта се донесе пред вас. 042 LUK 010 009 И исцељујте болеснике који су у њему, и говорите им: Приближи се к вама царство Божије. 042 LUK 010 010 И у који год град дођете и не приме вас, изишавши на улице његове реците: 042 LUK 010 011 И прах од града вашег који је прионуо за нас отресамо вам; али ово знајте да се приближи к вама царство Божије. 042 LUK 010 012 Кажем вам да ће Содому бити лакше у онај дан неголи граду оном. 042 LUK 010 013 Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и у Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се у врећи и у пепелу седећи покајали. 042 LUK 010 014 Али Тиру и Сидону биће лакше на суду него вама. 042 LUK 010 015 И ти, Капернауме! Који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти. 042 LUK 010 016 Ко вас слуша мене слуша; и ко се вас одриче мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се Оног који је мене послао. 042 LUK 010 017 Вратише се пак седамдесеторица с радости говорећи: Господе! И ђаволи нам се покоравају у име Твоје. 042 LUK 010 018 А Он им рече: Ја видех сотону где спаде с неба као муња. 042 LUK 010 019 Ево вам дајем власт да стајете на змије и на скорпије и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити. 042 LUK 010 020 Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена написана на небесима. 042 LUK 010 021 У тај час обрадова се Исус у духу и рече: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и разумних, а казао си простима. Да, Оче, јер је тако била воља Твоја. 042 LUK 010 022 И окренувши се к ученицима рече: Све је мени предао Отац мој, и нико не зна ко је Син осим Оца, ни ко је Отац осим Сина, и ако Син хоће коме казати. 042 LUK 010 023 И окренувши се к ученицима насамо рече: Благо очима које виде шта ви видите. 042 LUK 010 024 Јер вам кажем да су многи пророци и цареви желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше. 042 LUK 010 025 И гле, устаде један законик и кушајући Га рече: Учитељу! Шта ћу чинити да добијем живот вечни? 042 LUK 010 026 А Он му рече: Шта је написано у закону? Како читаш? 042 LUK 010 027 А он одговарајући рече: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли својом, и ближњег свог као самог себе. 042 LUK 010 028 Рече му пак: Право си одговорио; то чини и бићеш жив. 042 LUK 010 029 А он хтеде да се оправда, па рече Исусу: А ко је ближњи мој? 042 LUK 010 030 А Исус одговарајући рече: Један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га пола мртва. 042 LUK 010 031 А изненада силажаше оним путем некакав свештеник, и видевши га прође. 042 LUK 010 032 А тако и Левит кад је био на ономе месту, приступи, и видевши га прође. 042 LUK 010 033 А Самарјанин некакав пролазећи дође над њега, и видевши га сажали му се; 042 LUK 010 034 И приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе доведе у гостионицу, и устаде око њега. 042 LUK 010 035 И сутрадан полазећи извади два гроша те даде крчмару, и рече му: Гледај га, и шта више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим. 042 LUK 010 036 Шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што су га били ухватили хајдуци? 042 LUK 010 037 А он рече: Онај који се смиловао на њега. А Исус му рече: Иди, и ти чини тако. 042 LUK 010 038 А кад иђаху путем и Он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими Га у своју кућу. 042 LUK 010 039 И у ње беше сестра, по имену Марија, која и седе код ногу Исусових и слушаше беседу Његову. 042 LUK 010 040 А Марта се беше забунила како ће Га дочекати, и прикучивши се рече: Господе! Зар Ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне. 042 LUK 010 041 А Исус одговарајући рече јој: Марта! Марта! Бринеш се и трудиш за много, 042 LUK 010 042 А само је једно потребно. Али је Марија добри део изабрала, који се неће узети од ње. 042 LUK 011 001 И кад се мољаше Богу на једном месту па преста, рече Му неки од ученика Његових: Господе! Научи нас молити се Богу, као што и Јован научи своје ученике. 042 LUK 011 002 А Он им рече: Кад се молите Богу говорите: Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје; да дође царство Твоје; да буде воља Твоја и на земљи као на небу; 042 LUK 011 003 Хлеб наш потребни дај нам сваки дан; 042 LUK 011 004 И опрости нам грехе наше, јер и ми опраштамо сваком дужнику свом; и не наведи нас у напаст; него нас избави ода зла. 042 LUK 011 005 И рече им: Који од вас има пријатеља, и отиде му у поноћи и рече му: Пријатељу! Дај ми три хлеба у зајам; 042 LUK 011 006 Јер ми дође пријатељ с пута, и немам му шта поставити; 042 LUK 011 007 А он изнутра одговарајући да рече: Не узнемиравај ме; већ су врата затворена и деца су моја са мном у постељи, и не могу устати да ти дам. 042 LUK 011 008 И кажем вам: ако и не устане да му да зато што му је пријатељ, али за његово безобразно искање устаће и даће му колико треба. 042 LUK 011 009 И ја вама кажем: иштите и даће вам се: тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се. 042 LUK 011 010 Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвара му се. 042 LUK 011 011 Који је међу вама отац у кога ако син заиште хлеба да му да камен? Или ако заиште рибе да му да место рибе змију? 042 LUK 011 012 Или ако заиште јаје да му да скорпију? 042 LUK 011 013 Кад дакле ви, зли будући, умете добре даре давати деци својој, колико ће више Отац небески дати Духа Светог онима који ишту у Њега? 042 LUK 011 014 И једном изгна ђавола који беше нем; кад ђаво изиђе проговори неми; и дивише се људи. 042 LUK 011 015 А неки од њих рекоше: Помоћу Веелзевула кнеза ђаволског изгони ђаволе. 042 LUK 011 016 А други кушајући Га искаху од Њега знак с неба. 042 LUK 011 017 А Он знајући помисли њихове рече им: Свако царство које се раздели само по себи, опустеће, и дом који се раздели сам по себи, пропашће. 042 LUK 011 018 Тако и сотона ако се раздели сам по себи, како ће остати његово царство? Као што кажете да помоћу Веелзевула изгоним ђаволе. 042 LUK 011 019 Ако ли ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? Зато ће вам они бити судије. 042 LUK 011 020 А ако ли ја прстом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство Божије. 042 LUK 011 021 Кад се јаки наоружа и чува свој двор, имање је његово на миру; 042 LUK 011 022 А кад дође јачи од њега и надвлада га, узме све оружје његово у које се уздао, и раздели шта отме од њега. 042 LUK 011 023 Који није са мном, против мене је; и који са мном не сабира, просипа. 042 LUK 011 024 Кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не нашавши рече: Да се вратим у дом свој откуда сам изишао; 042 LUK 011 025 И дошавши нађе пометен и украшен. 042 LUK 011 026 Тада отиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши живе онде; и буде потоње човеку оном горе од првог. 042 LUK 011 027 А кад то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече Му: Благо утроби која те је носила, и сисама које си сао! 042 LUK 011 028 А Он рече: Благо и онима који слушају реч Божију, и држе је. 042 LUK 011 029 А народу који се скупљаше стаде говорити: Род је овај зао; иште знак, и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка; 042 LUK 011 030 Јер као што Јона би знак Ниневљанима, тако ће и Син човечији бити роду овом. 042 LUK 011 031 Царица јужна изићи ће на суд с људима рода овог, и осудиће их; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овде је већи од Соломуна. 042 LUK 011 032 Ниневљани изићи ће на суд с родом овим, и осудиће га; јер се покајаше поучењем Јониним: а гле, овде је већи од Јоне. 042 LUK 011 033 Нико не меће запаљену свећу на сакривено место, нити под суд, него на свећњак, да виде светлост који улазе. 042 LUK 011 034 Свећа је телу око. Ако дакле око твоје буде здраво, све ће тело твоје бити светло; ако ли око твоје буде кварно, и тело је твоје тамно. 042 LUK 011 035 Гледај дакле да видело које је у теби не буде тама. 042 LUK 011 036 Јер, ако је све тело твоје светло да нема никаквог уда тамног, биће светло као кад те свећа обасјава светлошћу. 042 LUK 011 037 А кад говораше, мољаше Га некакав фарисеј да обедује у њега. А Он ушавши седе за трпезу. 042 LUK 011 038 А фарисеј се зачуди кад виде да се најпре не уми пре обеда. 042 LUK 011 039 А Господ рече му: Сад ви фарисеји споља чистите чашу и зделу, а изнутра вам је пуно грабежа и злобе. 042 LUK 011 040 Безумни! Није ли онај начинио и изнутра који је споља начинио? 042 LUK 011 041 Али дајте милостињу од оног што је унутра; и гле, све ће вам бити чисто. 042 LUK 011 042 Али тешко вама фарисејима што дајете десетак од метвице и од руте и од сваког поврћа, а пролазите правду и љубав Божију: ово је требало чинити, и оно не остављати. 042 LUK 011 043 Тешко вама фарисејима што тражите зачеља по зборницама и да вам се клања по улицама. 042 LUK 011 044 Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као сакривени гробови по којима људи иду и не знаду их. 042 LUK 011 045 А неки од законика одговарајући рече: Учитељу! Говорећи то и нас срамотиш. 042 LUK 011 046 А Он рече: Тешко и вама законицима што товарите на људе бремена претешка за ношење, а ви једним прстом својим нећете да их прихватите. 042 LUK 011 047 Тешко вама што зидате гробове пророцима, а ваши су их очеви побили. 042 LUK 011 048 Ви дакле сведочите и одобравате дела отаца својих; јер их они побише, а ви им гробове зидате. 042 LUK 011 049 Зато и премудрост Божија рече: Послаћу им пророке и апостоле, и од њих ће једне побити, а друге протерати; 042 LUK 011 050 Да се иште од рода овог крв свих пророка која је проливена од постања света, 042 LUK 011 051 Од крви Авељеве све до крви Заријине, који погибе међу олтаром и црквом. Да, кажем вам, искаће се од рода овог. 042 LUK 011 052 Тешко вама законици што узесте кључ од знања: сами не уђосте, а који хтеше да уђу, забранисте им. 042 LUK 011 053 А кад им Он ово говораше, почеше књижевници и фарисеји врло наваљивати к Њему и многим питањем збуњивати Га, 042 LUK 011 054 Вребајући и пазећи на Њега не би ли шта уловили из уста Његових да Га окриве. 042 LUK 012 001 Кад се на њих скупише хиљаде народа да стадоше газити један другог, онда поче најпре говорити ученицима својим: Чувајте се квасца фарисејског, који је лицемерје. 042 LUK 012 002 Јер ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати; 042 LUK 012 003 Јер шта у мраку рекосте, чуће се на виделу; и шта на ухо шаптасте у клетима, проповедаће се на крововима. 042 LUK 012 004 Али вам кажем, пријатељима својим: не бојте се од оних који убијају тело и потом не могу ништа више учинити. 042 LUK 012 005 Него ћу вам казати кога да се бојите: бојте се Оног који има власт пошто убије бацити у пакао; да, кажем вам, Оног се бојте. 042 LUK 012 006 Не продаје ли се пет врабаца за два динара? И ниједан од њих није заборављен пред Богом. 042 LUK 012 007 А у вас је и коса на глави избројана. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца. 042 LUK 012 008 Него вам кажем: који год призна мене пред људима признаће и Син човечији њега пред анђелима Божијим; 042 LUK 012 009 А који се одрече мене пред људима њега ће се одрећи пред анђелима Божијим. 042 LUK 012 010 И сваки који рече реч на Сина човечијег опростиће му се, а који хули на Светог Духа неће му се опростити. 042 LUK 012 011 А кад вас доведу у зборнице и на судове и пред поглаваре, не брините се како ћете или шта одговорити, или шта ћете казати; 042 LUK 012 012 Јер ће вас Свети Дух научити у онај час шта треба рећи. 042 LUK 012 013 Рече Му пак неки из народа: Учитељу! Реци брату мом да подели са мном достојање. 042 LUK 012 014 А Он му рече: Човече! Ко је мене поставио судијом или кметом над вама? 042 LUK 012 015 А њима рече: Гледајте и чувајте се од лакомства; јер нико не живи оним што је сувише богат. 042 LUK 012 016 Каза им, пак, причу говорећи: У једног богатог човека роди њива. 042 LUK 012 017 И мишљаше у себи говорећи: Шта ћу чинити? Немам у шта сабрати своју летину. 042 LUK 012 018 И рече: Ево ово ћу чинити: покварићу житнице своје и начинићу веће; и онде ћу сабрати сва своја жита и добро своје; 042 LUK 012 019 И казаћу души својој: Душо! Имаш много имање на много година; почивај, једи, пиј, весели се. 042 LUK 012 020 А Бог њему рече: Безумниче! Ову ноћ узеће душу твоју од тебе; а шта си приправио чије ће бити? 042 LUK 012 021 Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се у Бога. 042 LUK 012 022 А ученицима својим рече: Зато вам кажем: не брините се душом својом шта ћете јести; ни телом у шта ћете се обући: 042 LUK 012 023 Душа је претежнија од јела и тело од одела. 042 LUK 012 024 Погледајте гавране како не сеју ни жању, који немају подруме ни житнице, и Бог их храни: а колико сте ви претежнији од птица? 042 LUK 012 025 А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један? 042 LUK 012 026 А кад ни најмање шта не можете, зашто се бринете за остало? 042 LUK 012 027 Погледајте љиљане како расту: не труде се, нити преду; али ја вам кажем да ни Соломун у свој слави својој не обуче се као један од њих. 042 LUK 012 028 А кад траву по пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни! 042 LUK 012 029 И ви не иштите шта ћете јести или шта ћете пити, и не брините се; 042 LUK 012 030 Јер ово све ишту и незнабошци овог света; а Отац ваш зна да вама треба ово. 042 LUK 012 031 Него иштите царство Божије, и ово ће вам се све додати. 042 LUK 012 032 Не бој се мало стадо! Јер би воља вашег Оца да вам да царство. 042 LUK 012 033 Продајте шта имате и дајте милостињу; начините себи торбе које неће оветшати, хазну која се никад неће испразнити, на небесима, где се лупеж не прикучује нити мољац једе. 042 LUK 012 034 Јер где је ваше благо онде ће бити и срце ваше. 042 LUK 012 035 Нека буду ваша бедра запрегнута и свеће запаљене; 042 LUK 012 036 И ви као људи који чекају господара свог кад се врати са свадбе да му одмах отворе како дође и куцне. 042 LUK 012 037 Благо оним слугама које нађе господар кад дође, а они страже. Заиста вам кажем да ће се запрегнути, и посадиће их, и приступиће, те ће им служити. 042 LUK 012 038 И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође, и нађе их тако, благо оним слугама. 042 LUK 012 039 Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати кућу своју. 042 LUK 012 040 И ви, дакле, будите готови: јер у који час не мислите доћи ће Син човечији. 042 LUK 012 041 А Петар Му рече: Господе! Говориш ли нама ову причу или свима? 042 LUK 012 042 А Господ рече: Ко је дакле тај верни и мудри пристав ког постави господар над чељади својом да им даје храну на оброк? 042 LUK 012 043 Благо том слузи ког дошавши господар његов нађе да извршује тако. 042 LUK 012 044 Заиста вам кажем: над свим својим имањем поставиће га. 042 LUK 012 045 Ако ли каже слуга у срцу свом: Неће мој господар још задуго доћи; и стане бити слуге и слушкиње, и јести и пити, и опијати се; 042 LUK 012 046 Доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час кад не мисли, и расећи ће га, и део његов метнуће с невернима. 042 LUK 012 047 А онај слуга који зна вољу господара свог, и није се приправио, нити учинио по вољи његовој, биће врло бијен; 042 LUK 012 048 А који не зна па заслужи бој, биће мало бијен. Коме је год много дано много ће се искати од њега; а коме предаше највише највише ће искати од њега. 042 LUK 012 049 Ја сам дошао да бацим огањ на земљу; и како би ми се хтело да се већ запалио! 042 LUK 012 050 Али се мени ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се не сврши! 042 LUK 012 051 Мислите ли да сам ја дошао да дам мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор. 042 LUK 012 052 Јер ће, одселе, пет у једној кући бити раздељени, устаће три на два, и два на три. 042 LUK 012 053 Устаће отац на сина и син на оца; мати на кћер и кћи на матер; свекрва на снаху своју и снаха на свекрву своју. 042 LUK 012 054 А народу говораше: Кад видите облак где се диже од запада одмах кажете: Биће дажд; и бива тако. 042 LUK 012 055 И кад видите југ где дува кажете: Биће врућина; и бива. 042 LUK 012 056 Лицемери! Лице неба и земље умете познавати, а време ово како не познајете? 042 LUK 012 057 Зашто пак и сами од себе не судите праведно? 042 LUK 012 058 Јер кад идеш са својим супарником кнезу, гледај не би ли се на путу с њим поравнао да те не притегне судији, и судија да те не преда слузи, и слуга да те не баци у тамницу. 042 LUK 012 059 Кажем ти: нећеш оданде изићи док не даш и последњи динар. 042 LUK 013 001 У то време, пак, дођоше неки и казаше за Галилејце којих крв помеша Пилат са жртвама њиховим. 042 LUK 013 002 И одговарајући Исус рече им: Мислите ли да су ти Галилејци били најгрешнији од свих Галилејаца, јер тако пострадаше? 042 LUK 013 003 Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути. 042 LUK 013 004 Или оних осамнаест што на њих паде кула силоамска и поби их, мислите ли да су они најкривљи били од свих Јерусалимљана? 042 LUK 013 005 Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути. 042 LUK 013 006 Каза им пак ову причу: Један човек имаше смокву усађену у свом винограду, и дође да тражи рода на њој, и не нађе. 042 LUK 013 007 Онда рече виноградару: Ево трећа година како долазим и тражим рода на овој смокви, и не налазим; посеци је, дакле, зашто земљи да смета? 042 LUK 013 008 А он одговарајући рече му: Господару! Остави је и за ову годину док окопам око ње и обаспем гнојем; 042 LUK 013 009 Па да ако роди: Ако ли не, посећи ћеш је на годину. 042 LUK 013 010 А кад учаше у једној зборници у суботу, 042 LUK 013 011 И гле, беше онде жена болесна од духа осамнаест година, и беше згрчена, и не могаше се исправити. 042 LUK 013 012 А кад је виде, дозва је Исус и рече јој: Жено! Опроштена си од болести своје. 042 LUK 013 013 И метну на њу руке, и одмах се исправи и хваљаше Бога. 042 LUK 013 014 А старешина од зборнице срђаше се што је Исус исцели у суботу, и одговарајући рече народу: Шест је дана у које треба радити, у оне дакле долазите те се лечите, а не у дан суботни. 042 LUK 013 015 А Господ му одговори и рече: Лицемере! Сваки од вас у суботу не одрешује ли свог вола или магарца од јасала, и не води да напоји? 042 LUK 013 016 А ову кћер Авраамову коју свеза сотона, ево осамнаеста година, не требаше ли је одрешити из ове свезе у дан суботни? 042 LUK 013 017 И кад Он ово говораше стиђаху се сви који Му се противљаху; и сав народ радоваше се за сва Његова славна дела. 042 LUK 013 018 А Он им рече: Какво је царство Божије? И како ћу казати да је? 042 LUK 013 019 Оно је као зрно горушичино, које узевши човек баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице небеске уселише се у гране његове. 042 LUK 013 020 Опет рече: Какво ћу казати да је царство Божије? 042 LUK 013 021 Оно је као квасац који узевши жена метну у три копање брашна, док не ускисе све. 042 LUK 013 022 И пролажаше по градовима и селима учећи и путујући у Јерусалим. 042 LUK 013 023 Рече Му пак неко: Господе! Је ли мало оних који ће бити спасени? А Он им рече: 042 LUK 013 024 Навалите да уђете на тесна врата; јер вам кажем: Многи ће тражити да уђу и неће моћи: 042 LUK 013 025 Кад устане домаћин и затвори врата, и станете напољу стајати и куцати у врата говорећи: Господе! Господе! Отвори нам; и одговарајући рећи ће вам: Не познајем вас откуда сте. 042 LUK 013 026 Тада ћете стати говорити: Ми једосмо пред Тобом и писмо, и по улицама нашим учио си. 042 LUK 013 027 А Он ће рећи: Кажем вам: не познајем вас откуда сте; одступите од мене сви који неправду чините. 042 LUK 013 028 Онде ће бити плач и шкргут зуба, кад видите Авраама и Исака и Јакова и све пророке у царству Божијем, а себе напоље истеране. 042 LUK 013 029 И доћи ће од истока и запада и севера и југа и сешће за трпезу у царству Божијем. 042 LUK 013 030 И гле, има последњих који ће бити први, и има првих који ће бити последњи. 042 LUK 013 031 У тај дан приступише неки од фарисеја говорећи Му: Изиђи и иди одавде, јер Ирод хоће да те убије. 042 LUK 013 032 И рече им: Идите те кажите оној лисици: Ево изгоним ђаволе и исцељујем данас и сутра, а трећи дан завршићу. 042 LUK 013 033 Али данас и сутра и прекосутра треба ми ићи; јер пророк не може погинути изван Јерусалима. 042 LUK 013 034 Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! Колико пута хтех да скупим чеда твоја као кокош гнездо своје под крила, и не хтесте! 042 LUK 013 035 Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста; а ја вам кажем: Нећете мене видети док не дође да кажете: Благословен који иде у име Господње. 042 LUK 014 001 И догоди Му се да дође у суботу у кућу једног кнеза фарисејског да једе хлеб; и они мотраху на Њега. 042 LUK 014 002 И гле, беше пред Њим некакав човек на коме беше дебела болест. 042 LUK 014 003 И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: Је ли слободно у суботу исцељивати? 042 LUK 014 004 А они оћутеше. И дохвативши га се исцели га и отпусти. 042 LUK 014 005 И одговарајући рече им: Који од вас не би свог магарца или вола да му падне у бунар одмах извадио у дан суботни? 042 LUK 014 006 И не могоше Му одговорити на то. 042 LUK 014 007 А гостима каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им: 042 LUK 014 008 Кад те ко позове на свадбу, не седај у зачеље, да не буде међу гостима ко старији од тебе; 042 LUK 014 009 И да не би дошао онај који је позвао тебе и њега, и рекао ти: Подај место овоме: и онда ћеш са стидом сести на ниже место. 042 LUK 014 010 Него кад те ко позове, дошавши седи на последње место, да ти каже кад дође онај који те позва: Пријатељу! Помакни се више; тада ће теби бити част пред онима који седе с тобом за трпезом. 042 LUK 014 011 Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понижује, подигнуће се. 042 LUK 014 012 А и ономе што их је позвао рече: Кад дајеш обед или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни суседе богате, да не би и они тебе кад позвали и вратили ти; 042 LUK 014 013 Него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе; 042 LUK 014 014 И благо ће ти бити што ти они не могу вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних. 042 LUK 014 015 А кад чу то неки од оних што сеђаху с Њим за трпезом рече Му: Благо ономе који једе хлеба у царству Божијем! 042 LUK 014 016 А Он му рече: Један човек зготови велику вечеру, и позва многе; 042 LUK 014 017 И кад би време вечери, посла слугу свог да каже званима: Хајдете, јер је већ све готово. 042 LUK 014 018 И почеше се изговарати сви редом; први му рече: Купих њиву, и ваља ми ићи да је видим; молим те изговори ме. 042 LUK 014 019 И други рече: Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме. 042 LUK 014 020 И трећи рече: Ожених се, и зато не могу доћи. 042 LUK 014 021 И дошавши слуга тај каза ово господару свом. Тада се расрди домаћин и рече слузи свом: Иди брзо на раскршћа и улице градске, и доведи амо сиромахе, и кљасте, и богаљасте, и слепе. 042 LUK 014 022 И рече слуга: Господару, учинио сам како си заповедио, и још места има. 042 LUK 014 023 И рече господар слузи: Изиђи на путеве и међу ограде, те натерај да дођу да ми се напуни кућа. 042 LUK 014 024 Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних. 042 LUK 014 025 Иђаше пак с Њим мноштво народа, и обазревши се рече им: 042 LUK 014 026 Ако ко дође к мени, а не мрзи на свог оца, и на матер, и на жену, и на децу, и на браћу, и на сестре и на саму душу своју, не може бити мој ученик. 042 LUK 014 027 И ко не носи крст свој и за мном не иде, не може бити мој ученик. 042 LUK 014 028 И који од вас кад хоће да зида кулу не седне најпре и не прорачуна шта ће га стати, да види има ли да може довршити? 042 LUK 014 029 Да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати 042 LUK 014 030 Говорећи: Овај човек поче зидати, и не може да доврши. 042 LUK 014 031 Или који цар кад пође с војском да се побије с другим царем не седне најпре и не држи већу може ли с десет хиљада срести оног што иде на њега са двадесет хиљада? 042 LUK 014 032 Ако ли не може, а он пошаље посленике док је овај још далеко и моли да се помире. 042 LUK 014 033 Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик. 042 LUK 014 034 Со је добра, али ако со обљутави, чим ће се осолити? 042 LUK 014 035 Нити је потребна у земљу ни у гној; него је проспу напоље. Ко има уши да чује нека чује. 042 LUK 015 001 И приближаваху се к Њему сви цариници и грешници да Га чују. 042 LUK 015 002 И викаху на Њега фарисеји и књижевници говорећи: Овај прима грешнике и једе с њима. 042 LUK 015 003 А Он им каза причу ову говорећи: 042 LUK 015 004 Који човек од вас имајући сто оваца и изгубивши једну од њих не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе? 042 LUK 015 005 И нашавши дигне је на раме своје радујући се, 042 LUK 015 006 И дошавши кући сазове пријатеље и суседе говорећи им: Радујте се са мном: ја нађох своју овцу изгубљену. 042 LUK 015 007 Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу за једног грешника који се каје, неголи за деведесет и девет праведника којима не треба покајање. 042 LUK 015 008 Или која жена имајући десет динара, ако изгуби један динар, не запали свеће, и не помете куће, и не тражи добро док не нађе? 042 LUK 015 009 И нашавши сазове другарице и суседе говорећи: Радујте се са мном: ја нађох динар изгубљени. 042 LUK 015 010 Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божијима за једног грешника који се каје. 042 LUK 015 011 И рече: Један човек имаше два сина, 042 LUK 015 012 И рече млађи од њих оцу: Оче! Дај ми део имања што припада мени. И отац им подели имање. 042 LUK 015 013 И потом до неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у далеку земљу; и онамо просу имање своје живећи беспутно. 042 LUK 015 014 А кад потроши све, постаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи. 042 LUK 015 015 И отишавши приби се код једног човека у оној земљи; и он га посла у поље своје да чува свиње. 042 LUK 015 016 И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му их не даваше. 042 LUK 015 017 А кад дође к себи, рече: Колико најамника у оца мог имају хлеба и сувише, а ја умирем од глади! 042 LUK 015 018 Устаћу и идем оцу свом, па ћу му рећи: Оче! Сагреших Небу и теби, 042 LUK 015 019 И већ нисам достојан назвати се син твој: прими ме као једног од својих најамника. 042 LUK 015 020 И уставши отиде оцу свом. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се, и потрчавши загрли га и целива га. 042 LUK 015 021 А син му рече: Оче, сагреших Небу и теби, и већ нисам достојан назвати се син твој. 042 LUK 015 022 А отац рече слугама својим: Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге. 042 LUK 015 023 И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо. 042 LUK 015 024 Јер овај мој син беше мртав, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се. И стадоше се веселити. 042 LUK 015 025 А син његов старији беше у пољу, и долазећи кад се приближи кући чу певање и подвикивање. 042 LUK 015 026 И дозвавши једног од слугу запита: Шта је то? 042 LUK 015 027 А он му рече: Брат твој дође; и отац твој закла теле угојено, што га је здравог видео. 042 LUK 015 028 А он се расрди и не хтеде да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га. 042 LUK 015 029 А он одговарајући рече оцу: Ето те служим толико година, и никад не преступих твоје заповести, па мени никад ниси дао јаре да бих се провеселио са својим друштвом; 042 LUK 015 030 А кад дође тај твој син који ти је имање просуо с курвама, заклао си му теле угојено. 042 LUK 015 031 А он му рече: Сине! Ти си свагда са мном, и све је моје твоје. 042 LUK 015 032 Требало се развеселити и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се. 042 LUK 016 001 А ученицима својим говораше: Беше један човек богат који имаше пристава, и тога облагаше код њега да му просипа имање, 042 LUK 016 002 И дозвавши га рече му: Шта ово ја чујем за тебе? Дај рачун како си кућио кућу: јер више не можеш кућом управљати. 042 LUK 016 003 А пристав од куће рече у себи: Шта ћу чинити? Господар мој узима од мене управљање куће: копати не могу, просити стидим се. 042 LUK 016 004 Знам шта ћу чинити да би ме примили у куће своје кад ми се одузме управљање куће. 042 LUK 016 005 И дозвавши редом дужнике господара свог рече првом: Колико си дужан господару мом? 042 LUK 016 006 А он рече: Сто ока уља. И рече му: Узми писмо своје и седи брзо те напиши педесет. 042 LUK 016 007 А потом рече другом: А ти колико си дужан? А он рече: Сто ока пшенице. И рече му: Узми писмо своје и напиши осамдесет. 042 LUK 016 008 И похвали господар неверног пристава што мудро учини; јер су синови овог века мудрији од синова видела у свом нараштају. 042 LUK 016 009 И ја вама кажем: начините себи пријатеље неправедним богатством, да би вас кад осиромашите примили у вечне куће. 042 LUK 016 010 Који је веран у малом и у многом је веран; а ко је неверан у малом и у многом је неверан. 042 LUK 016 011 Ако дакле у неправедном богатству верни не бисте, ко ће вам у истином веровати? 042 LUK 016 012 И ако у туђем не бисте верни, ко ће вам дати ваше? 042 LUK 016 013 Никакав пак слуга не може два господара служити; јер или ће на једног мрзети, а другог љубити, или ће једног волети а за другог не марити. Не можете служити Богу и богатству. 042 LUK 016 014 А ово све слушаху и фарисеји, који беху среброљупци, и ругаху Му се. 042 LUK 016 015 И рече им: Ви сте они који се градите праведни пред људима; али Бог зна срца ваша; јер шта је у људи високо оно је мрзост пред Богом. 042 LUK 016 016 Закон и пророци су до Јована; одселе се царство Божије проповеда јеванђељем, и сваки наваљује да уђе у њега. 042 LUK 016 017 Лакше је, пак, небу и земљи проћи неголи једној титли из закона пропасти. 042 LUK 016 018 Сваки који пушта жену своју и узима другу, прељубу чини; и који се жени пуштеницом, прељубу чини. 042 LUK 016 019 Човек неки, пак, беше богат, који се облачаше у скерлет и у свилу, и живљаше сваки дан господски и весељаше се. 042 LUK 016 020 А беше један сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред његовим вратима гнојав, 042 LUK 016 021 И жељаше да се насити мрвама које падаху с трпезе богатог; још и пси долажаху и лизаху гној његов. 042 LUK 016 022 А кад умре сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умре и богати, и закопаше га. 042 LUK 016 023 И у паклу кад беше у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његовом, 042 LUK 016 024 И повикавши рече: Оче Аврааме! Смилуј се на ме и пошљи ми Лазара нека умочи у воду врх од прста свог, и да ми расхлади језик; јер се мучим у овом пламену. 042 LUK 016 025 А Авраам рече: Синко! Опомени се да си ти примио добра своја у животу свом, и Лазар опет зла; а сад се он теши, а ти се мучиш. 042 LUK 016 026 И преко свега тога постављена је међу нама и вама велика пропаст, да ови који би хтели одовуд к вама прећи, не могу, нити они отуда к нама да прелазе. 042 LUK 016 027 Тада рече: Молим те дакле, оче, да га пошаљеш кући оца мог, 042 LUK 016 028 Јер имам пет браће: нека им посведочи да не би и они дошли на ово место мучења. 042 LUK 016 029 Рече му Авраам: Они имају Мојсија и пророке, нека њих слушају. 042 LUK 016 030 А он рече: Не, оче Аврааме! Него ако им дође ко из мртвих покајаће се. 042 LUK 016 031 А Авраам рече му: Ако не слушају Мојсија и пророке, да ко и из мртвих устане неће веровати. 042 LUK 017 001 А ученицима рече: Није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе с кога долазе; 042 LUK 017 002 Боље би му било да му се воденични камен обеси о врату, и да га баце у море, него да саблазни једног од ових малих. 042 LUK 017 003 Чувајте се. Ако ти сагреши брат твој, накарај га; па ако се покаје, опрости му. 042 LUK 017 004 И ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута на дан дође к теби и рече: Кајем се, опрости му. 042 LUK 017 005 И рекоше апостоли Господу: Дометни нам вере. 042 LUK 017 006 А Господ рече: Кад бисте имали вере колико зрно горушичино, и рекли бисте овом дубу: Ишчупај се и усади се у море, и послушао би вас. 042 LUK 017 007 Који пак од вас кад има слугу који оре или чува стоку па кад дође из поља, каже му: Ходи брзо и седи за трпезу? 042 LUK 017 008 Него не каже ли му: Уготови ми да вечерам, и запрегни се те ми служи док једем и пијем, па онда и ти једи и пиј? 042 LUK 017 009 Еда ли ће он захвалити слузи том кад сврши шта му се заповеди? Не верујем. 042 LUK 017 010 Тако и ви кад свршите све што вам је заповеђено, говорите: Ми смо залудне слуге, јер учинисмо шта смо били дужни чинити. 042 LUK 017 011 И кад иђаше у Јерусалим, Он пролажаше између Самарије и Галилеје. 042 LUK 017 012 И кад улажаше у једно село сретоше Га десет губавих људи, који сташе издалека, 042 LUK 017 013 И подигоше глас говорећи: Исусе учитељу! Помилуј нас. 042 LUK 017 014 И видевши их рече им: Идите и покажите се свештеницима. И они идући очистише се. 042 LUK 017 015 А један од њих видевши да се исцели поврати се хвалећи Бога гласно, 042 LUK 017 016 И паде ничице пред ноге Његове, и захвали Му. И то беше Самарјанин. 042 LUK 017 017 А Исус одговарајући рече: Не исцелише ли се десеторица? Где су дакле деветорица? 042 LUK 017 018 Како се међу њима који не нађе да се врати да захвали Богу, него сам овај туђин? 042 LUK 017 019 И рече му: Устани, иди; вера твоја поможе ти. 042 LUK 017 020 А кад Га упиташе фарисеји: Кад ће доћи царство Божије? Одговарајући рече им: Царство Божије неће доћи да се види; 042 LUK 017 021 Нити ће се казати: Ево га овде или онде; јер гле, царство је Божије унутра у вама. 042 LUK 017 022 А ученицима рече: Доћи ће време кад ћете зажелети да видите један дан Сина човечијег, и нећете видети. 042 LUK 017 023 И рећи ће вам: Ево овде је, или: Ено онде; али не излазите, нити тражите. 042 LUK 017 024 Јер као што муња сине с неба, и засветли се преко свега што је под небом, тако ће бити и Син човечији у свој дан. 042 LUK 017 025 Али Му најпре треба много пострадати, и окривљеном бити од рода овог. 042 LUK 017 026 И како је било у време Нојево онако ће бити у дане Сина човечијег: 042 LUK 017 027 Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до оног дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све. 042 LUK 017 028 Тако као што би у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху; 042 LUK 017 029 А у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор из неба и погуби све. 042 LUK 017 030 Тако ће бити и у онај дан кад ће се јавити Син човечији. 042 LUK 017 031 У онај дан који се деси на крову, а покућство његово у кући, нека не силази да га узме; и који се деси у пољу, тако нека се не враћа натраг. 042 LUK 017 032 Опомињите се жене Лотове. 042 LUK 017 033 Који пође да сачува душу своју, изгубиће је; а који је изгуби, оживеће је. 042 LUK 017 034 Кажем вам: у ону ноћ биће два на једном одру, један ће се узети а други ће се оставити; 042 LUK 017 035 Две ће млети заједно, једна ће се узети а друга ће се оставити; 042 LUK 017 036 Два ће бити на њиви, један ће се узети а други ће се оставити. 042 LUK 017 037 И одговарајући рекоше Му: Где, Господе? А Он им рече: Где је стрвина онамо ће се и орлови скупити. 042 LUK 018 001 Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи, 042 LUK 018 002 Говорећи: У једном граду беше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше. 042 LUK 018 003 А у оном граду беше једна удовица и долажаше к њему говорећи: Не дај ме мом супарнику. 042 LUK 018 004 И не хтеде задуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не срамим, 042 LUK 018 005 Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује. 042 LUK 018 006 Тада рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија. 042 LUK 018 007 А камоли Бог неће одбранити избраних својих који Га моле дан и ноћ? 042 LUK 018 008 Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али Син човечији кад дође хоће ли наћи веру на земљи? 042 LUK 018 009 А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову: 042 LUK 018 010 Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник. 042 LUK 018 011 Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник. 042 LUK 018 012 Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам. 042 LUK 018 013 А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме. 042 LUK 018 014 Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се. 042 LUK 018 015 Доношаху к Њему и децу да их се дотакне; а кад видеше ученици, запретише им. 042 LUK 018 016 А Исус дозвавши их рече: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божије. 042 LUK 018 017 И кажем вам заиста: који не прими царство Божије као дете, неће ући у њега. 042 LUK 018 018 И запита Га један кнез говорећи: Учитељу благи! Шта да учиним да наследим живот вечни? 042 LUK 018 019 А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога. 042 LUK 018 020 Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер своју. 042 LUK 018 021 А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје. 042 LUK 018 022 А кад то чу Исус рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном. 042 LUK 018 023 А кад он чу то постаде жалостан, јер беше врло богат. 042 LUK 018 024 А кад га виде Исус где постаде жалостан, рече: Како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство! 042 LUK 018 025 Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатом ући у царство Божије. 042 LUK 018 026 А они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасти? 042 LUK 018 027 А Он рече: Шта је у људи немогуће у Бога је могуће. 042 LUK 018 028 А Петар рече: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо. 042 LUK 018 029 А Он им рече: Заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу царства ради Божијег, 042 LUK 018 030 Који неће примити више у ово време, и на оном свету живот вечни. 042 LUK 018 031 Узе пак дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина човечијег. 042 LUK 018 032 Јер ће Га предати незнабошцима, и наругаће Му се, и ружиће Га, и попљуваће Га, 042 LUK 018 033 И биће Га, и убиће Га; и трећи дан устаће. 042 LUK 018 034 И они ништа од тога не разумеше, и беседа ова беше од њих сакривена, и не разумеше шта им се каза. 042 LUK 018 035 А кад се приближи к Јерихону, један слепац сеђаше крај пута просећи. 042 LUK 018 036 А кад чу народ где пролази запита: Шта је то? 042 LUK 018 037 И казаше му да Исус Назарећанин пролази. 042 LUK 018 038 И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! Помилуј ме. 042 LUK 018 039 И прећаху му они што иђаху напред да ућути; а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме. 042 LUK 018 040 И Исус стаде и заповеди да Му га доведу; а кад Му се приближи, запита га 042 LUK 018 041 Говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! Да прогледам. 042 LUK 018 042 А Исус рече: Прогледај; вера твоја поможе ти. 042 LUK 018 043 И одмах прогледа, и пође за Њим хвалећи Бога. И сви људи који видеше хваљаху Бога. 042 LUK 019 001 И кад уђе у Јерихон и пролажаше кроза њ, 042 LUK 019 002 И гле, човек по имену Закхеј, који беше старешина царинички, и беше богат, 042 LUK 019 003 И искаше да види Исуса да Га позна; и не могаше од народа, јер беше малог раста; 042 LUK 019 004 И потрчавши напред, попе се на дуд да Га види; јер Му је онуда требало проћи. 042 LUK 019 005 И кад дође Исус на оно место, погледавши горе виде га, и рече му: Закхеју! Сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у твојој кући. 042 LUK 019 006 И сиђе брзо; и прими Га радујући се. 042 LUK 019 007 И сви, кад видеше, викаху на Њега говорећи да грешном човеку дође у кућу. 042 LUK 019 008 А Закхеј стаде и рече Господу: Господе! Ево пола имања свог даћу сиромасима, и ако сам кога занео вратићу онолико четворо. 042 LUK 019 009 А Исус му рече: Данас дође спасење кући овој; јер је и ово син Авраамов. 042 LUK 019 010 Јер је Син човечији дошао да нађе и спасе шта је изгубљено. 042 LUK 019 011 А кад они то слушаху настави казивати причу; јер беше близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божије. 042 LUK 019 012 Рече дакле: Један човек од доброг рода отиде у далеку земљу да прими себи царство, и да се врати. 042 LUK 019 013 Дозвавши пак десет својих слуга даде им десет кеса, и рече им: Тргујте док се ја вратим. 042 LUK 019 014 И грађани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике говорећи: Нећемо да он царује над нама. 042 LUK 019 015 И кад се он врати, пошто прими царство, рече да дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који добио. 042 LUK 019 016 Тада дође први говорећи: Господару! Кеса твоја донесе десет кеса. 042 LUK 019 017 И рече му: Добро, добри слуго; кад си ми у малом био веран ево ти власт над десет градова. 042 LUK 019 018 И дође други говорећи: Господару! Кеса твоја донесе пет кеса. 042 LUK 019 019 А он рече и ономе: и ти буди над пет градова. 042 LUK 019 020 И трећи дође говорећи: Господару! Ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао. 042 LUK 019 021 Јер сам се бојао тебе: јер си човек тврд: узимаш шта ниси оставио, и жњеш шта ниси сејао. 042 LUK 019 022 А господар му рече: По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја тврд човек, узимам шта нисам сејао: 042 LUK 019 023 Па зашто ниси дао моје сребро трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком? 042 LUK 019 024 И рече онима што стајаху пред њим: Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса. 042 LUK 019 025 И рекоше му: Господару! Он има десет кеса. 042 LUK 019 026 А он им одговори: Јер вам кажем да ће се свакоме који има дати: а од оног који нема узеће се од њега и оно што има. 042 LUK 019 027 А оне моје непријатеље који нису хтели да ја будем цар над њима, доведите амо, и исеците преда мном. 042 LUK 019 028 И казавши ово пође напред, и иђаше горе у Јерусалим. 042 LUK 019 029 И кад се приближи Витфази и Витанији код горе која се зваше Маслинска, посла двојицу од ученика својих 042 LUK 019 030 Говорећи: Идите у то село према вама, и кад уђете у њега наћи ћете магаре привезано на које никакав човек никад није уседао; одрешите га и доведите. 042 LUK 019 031 И ако вас ко упита: Зашто дрешите: овако му кажите: Оно Господу треба. 042 LUK 019 032 А кад отидоше послани, нађоше као што им каза. 042 LUK 019 033 А кад они дрешаху магаре рекоше им господари од њега: Зашто дрешите магаре? 042 LUK 019 034 А они рекоше: Оно Господу треба. 042 LUK 019 035 И доведоше га к Исусу, и бацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса. 042 LUK 019 036 А кад иђаше, простираху хаљине своје по путу. 042 LUK 019 037 А кад се приближи већ да сиђе с горе Маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога гласно за сва чудеса што су видели, 042 LUK 019 038 Говорећи: Благословен цар који иде у име Господње! Мир на небу и слава на висини! 042 LUK 019 039 И неки фарисеји из народа рекоше Му: Учитељу! Запрети ученицима својим. 042 LUK 019 040 И одговарајући рече им: Кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати. 042 LUK 019 041 И кад се приближи, угледа град и заплака за њим 042 LUK 019 042 Говорећи: Кад би и ти знао у овај твој дан шта је за мир твој! Али је сад сакривено од очију твојих. 042 LUK 019 043 Јер ће доћи дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и обузеће те са свију страна; 042 LUK 019 044 И разбиће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што ниси познао време у коме си похођен. 042 LUK 019 045 И ушавши у цркву стаде изгонити оне што продаваху у њој и куповаху, 042 LUK 019 046 Говорећи им: У писму стоји: Дом мој дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину хајдучку. 042 LUK 019 047 И учаше сваки дан у цркви. А главари свештенички и књижевници и старешине народне гледаху да Га погубе. 042 LUK 019 048 И не налажаху шта би Му учинили; јер сав народ иђаше за Њим, и слушаху Га. 042 LUK 020 001 И кад Он у један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старешинама, 042 LUK 020 002 И рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту? 042 LUK 020 003 А Он одговарајући рече им: и ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми: 042 LUK 020 004 Крштење Јованово или би с неба или од људи? 042 LUK 020 005 А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте? 042 LUK 020 006 Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк. 042 LUK 020 007 И одговорише: Не знамо откуда. 042 LUK 020 008 А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним. 042 LUK 020 009 А народу поче казивати причу ову: Један човек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена. 042 LUK 020 010 И у време посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградског; али виноградари избише га, и послаше празног. 042 LUK 020 011 И посла опет другог слугу; а они и оног избише и осрамотивши послаше празног. 042 LUK 020 012 И посла опет трећег; а они и оног ранише, и истераше. 042 LUK 020 013 Онда рече господар од винограда: Шта ћу чинити? Да пошаљем сина свог љубазног: еда се како застиде кад виде њега. 042 LUK 020 014 А виноградари видевши њега мишљаху у себи говорећи: Ово је наследник; ходите да га убијемо да наше буде достојање. 042 LUK 020 015 И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда? 042 LUK 020 016 Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: Не дао Бог! 042 LUK 020 017 А Он погледавши на њих рече: Шта значи дакле оно у писму: Камен који одбацише зидари онај поста глава од угла? 042 LUK 020 018 Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га. 042 LUK 020 019 И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на Њ; али се побојаше народа, јер разумеше да њима ову причу каза. 042 LUK 020 020 И пажаху на Њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни: не би ли Га ухватили у речи да Га предаду поглаварима и власти судијиној. 042 LUK 020 021 И упиташе Га говорећи: Учитељу! Знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем: 042 LUK 020 022 Треба ли нам ћесару давати харач, или не? 042 LUK 020 023 А Он разумевши њихово лукавство рече им: Шта ме кушате? 042 LUK 020 024 Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев. 042 LUK 020 025 А Он им рече: Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу. 042 LUK 020 026 И не могоше речи Његове покудити пред народом; и дивише се одговору Његовом, и умукоше. 042 LUK 020 027 А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсења, и питаху Га 042 LUK 020 028 Говорећи: Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и умре без деце, да брат његов узме жену, и да подигне семе брату свом. 042 LUK 020 029 Беше седам браће, и први узе жену, и умре без деце; 042 LUK 020 030 И узе други жену, и он умре без деце; 042 LUK 020 031 И трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише деце, и помреше; 042 LUK 020 032 А после свих умре и жена. 042 LUK 020 033 О васкрсењу дакле кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена. 042 LUK 020 034 И одговарајући Исус рече им: Деца овог света жене се и удају; 042 LUK 020 035 А који се удостоје добити онај свет и васкрсење из мртвих нити ће се женити ни удавати; 042 LUK 020 036 Јер више не могу умрети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсења. 042 LUK 020 037 А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Господа Бога Авраамовог и Бога Исаковог и Бога Јаковљевог. 042 LUK 020 038 А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи. 042 LUK 020 039 А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу! Добро си казао. 042 LUK 020 040 И већ не смеху ништа да Га запитају. А Он им рече: 042 LUK 020 041 Како говоре да је Христос син Давидов? 042 LUK 020 042 Кад сам Давид говори у псалтиру: Рече Господ Господу мом: седи мени с десне стране, 042 LUK 020 043 Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојим. 042 LUK 020 044 Давид дакле Њега назива Господом; па како му је син? 042 LUK 020 045 А кад сав народ слушаше, рече ученицима својим: 042 LUK 020 046 Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама; 042 LUK 020 047 Који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени. 042 LUK 021 001 Погледавши пак горе виде богате где мећу прилоге своје у хазну Божију; 042 LUK 021 002 А виде и једну сиромашну удовицу која меташе онде две лепте; 042 LUK 021 003 И рече: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свију: 042 LUK 021 004 Јер сви ови метнуше у прилог Богу од сувишка свог, а она од сиротиње своје метну сву храну своју што имаше. 042 LUK 021 005 И кад неки говораху за цркву да је украшена лепим камењем и закладима, рече: 042 LUK 021 006 Доћи ће дани у које од свега што видите неће остати ни камен на камену који се неће разметнути. 042 LUK 021 007 Запиташе Га пак говорећи: Учитељу! А кад ће то бити? И какав је знак кад ће се то догодити? 042 LUK 021 008 А Он рече: Чувајте се да вас не преваре, јер ће многи доћи на име моје говорећи: Ја сам, и време се приближи. Не идите дакле за њима. 042 LUK 021 009 А кад чујете ратове и буне, не плашите се; јер то све треба најпре да буде; али још није тада последак. 042 LUK 021 010 Тада им рече: Устаће народ на народ и царство на царство; 042 LUK 021 011 И земља ће се трести врло по свету, и биће глади и помори и страхоте и велики знаци биће на небу. 042 LUK 021 012 А пре свега овог метнуће на вас руке своје и гониће вас и предавати у зборнице и у тамнице; водиће вас пред цареве и краљеве имена мог ради. 042 LUK 021 013 А то ће вам се догодити за сведочанство. 042 LUK 021 014 Метните дакле у срца своја, да се пре не приправљате како ћете одговарати: 042 LUK 021 015 Јер ћу вам ја дати уста и премудрост којој се неће моћи противити ни одговорити сви ваши противници. 042 LUK 021 016 А предаваће вас и родитељи и браћа и рођаци и пријатељи; и побиће неке од вас. 042 LUK 021 017 И сви ће омрзнути на вас имена мог ради. 042 LUK 021 018 И длака с главе ваше неће погинути. 042 LUK 021 019 Трпљењем својим спасавајте душе своје. 042 LUK 021 020 А кад видите да Јерусалим опколи војска онда знајте да се приближило време да опусти. 042 LUK 021 021 Тада који буду у Јудеји нека беже у горе, и који буду у граду нека излазе напоље; и који су напољу нека не улазе у њега: 042 LUK 021 022 Јер су ово дани освете, да се изврши све што је написано. 042 LUK 021 023 Али тешко труднима и дојилицама у те дане! Јер ће бити велика невоља на земљи, гнев на овом народу. 042 LUK 021 024 И пашће од оштрица мача, и одвешће се у ропство по свим народима; и Јерусалим ће газити незнабошци док се не изврше времена незнабожаца. 042 LUK 021 025 И биће знаци у сунцу и у месецу и у звездама; и људима на земљи туга од сметње и од хуке морске и валова. 042 LUK 021 026 Људи ће умирати од страха и од чекања оног што иде на земљу; јер ће се и силе небеске покренути. 042 LUK 021 027 И тада ће угледати Сина човечијег где иде на облацима са силом и славом великом. 042 LUK 021 028 А кад се почне ово збивати, гледајте и подигните главе своје; јер се приближује избављење ваше. 042 LUK 021 029 И каза им причу: Гледајте на смокву и на сва дрвета; 042 LUK 021 030 Кад видите да већ потерају, сами знате да је близу лето. 042 LUK 021 031 Тако и ви кад видите ово да се збива, знајте да је близу царство Божије. 042 LUK 021 032 Заиста вам кажем да овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде. 042 LUK 021 033 Небо и земља проћи ће, а речи моје неће проћи. 042 LUK 021 034 Али се чувајте да како ваша срца не отежају ждерањем и пијанством и бригама овог света, и да вам овај дан не дође изненада. 042 LUK 021 035 Јер ће доћи као замка на све који живе по свој земљи. 042 LUK 021 036 Стражите дакле једнако и молите се Богу да бисте се удостојили утећи од свега овог што ће се збити, и стати пред Сином човечијим. 042 LUK 021 037 И дању учаше у цркви, а ноћу излажаше и ноћиваше на гори која се зове Маслинска. 042 LUK 021 038 И сав народ долажаше изјутра к Њему у цркву да Га слушају. 042 LUK 022 001 Приближаваше се пак празник пријесних хлебова који се зове пасха. 042 LUK 022 002 И гледаху главари свештенички и књижевници како би Га убили; али се бојаху народа. 042 LUK 022 003 А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који беше један од дванаесторице. 042 LUK 022 004 И отишавши говори с главарима свештеничким и са старешинама како ће им Га издати. 042 LUK 022 005 И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце. 042 LUK 022 006 И он се обрече, и тражаше згодно време да им Га преда тајно од народа. 042 LUK 022 007 А дође дан пресних хлебова у који требаше клати пасху; 042 LUK 022 008 И посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо. 042 LUK 022 009 А ови Му рекоше: Где хоћеш да уготовимо? 042 LUK 022 010 А Он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе, 042 LUK 022 011 И кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим? 042 LUK 022 012 И он ће вам показати велику собу прострту; онде уготовите. 042 LUK 022 013 А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху. 042 LUK 022 014 И кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с Њим. 042 LUK 022 015 И рече им: Врло сам желео да ову пасху једем с вама пре него пострадам; 042 LUK 022 016 Јер вам кажем да је одселе нећу јести док се не сврши у царству Божијем. 042 LUK 022 017 И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и разделите међу собом; 042 LUK 022 018 Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградског док не дође царство Божије. 042 LUK 022 019 И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен. 042 LUK 022 020 А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас пролива. 042 LUK 022 021 Али ево рука издајника мог са мном је на трпези. 042 LUK 022 022 И Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје! 042 LUK 022 023 И они сташе тражити међу собом који би, дакле, од њих био који ће то учинити. 042 LUK 022 024 А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи. 042 LUK 022 025 А Он им рече: Цареви народни владају народом, а који њиме управљају, зову се добротвори. 042 LUK 022 026 Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга. 042 LUK 022 027 Јер који је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга. 042 LUK 022 028 А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима. 042 LUK 022 029 И ја остављам вама царство као што је Отац мој мени оставио: 042 LUK 022 030 Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мом, и да седите на престолима и судите над дванаест кољена Израиљевих. 042 LUK 022 031 Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу. 042 LUK 022 032 А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју. 042 LUK 022 033 А он Му рече: Господе! С Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи. 042 LUK 022 034 А Он рече: Кажем ти, Петре! Данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш. 042 LUK 022 035 И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: Ништа. 042 LUK 022 036 А Он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож. 042 LUK 022 037 Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: И међу злочинце метнуше Га. Јер шта је писано за мене, свршује се. 042 LUK 022 038 А они рекоше: Господе! Ево овде два ножа. А Он им рече: Доста је. 042 LUK 022 039 И изишавши отиде по обичају на гору Маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови. 042 LUK 022 040 А кад дође на место рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст. 042 LUK 022 041 И сам одступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се Богу 042 LUK 022 042 Говорећи: Оче! Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља него Твоја да буде. 042 LUK 022 043 А анђео Му се јави с неба, и крепи Га. 042 LUK 022 044 И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак Његов беше као капље крви које капаху на земљу. 042 LUK 022 045 И уставши од молитве дође к ученицима својим, и нађе их, а они спавају од жалости, 042 LUK 022 046 И рече им: Што спавате? Устаните, молите се Богу да не паднете у напаст. 042 LUK 022 047 Док Он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да Га целива. Јер им он беше дао знак: Кога целивам онај је. 042 LUK 022 048 А Исус му рече: Јуда! Зар целивом издајеш Сина човечијег? 042 LUK 022 049 А кад они што беху с Њим видеше шта ће бити, рекоше Му: Господе, да бијемо ножем? 042 LUK 022 050 И удари један од њих слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо. 042 LUK 022 051 А Исус одговарајући рече: Оставите то. И дохвативши се до уха његовог исцели га. 042 LUK 022 052 А главарима свештеничким и војводама црквеним и старешинама који беху дошли на Њ рече Исус: Зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите? 042 LUK 022 053 Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме. 042 LUK 022 054 А кад Га ухватише, одведоше Га и уведоше у двор поглавара свештеничког. А Петар иђаше за Њим издалека. 042 LUK 022 055 А кад они наложише огањ насред двора и сеђаху заједно, и Петар сеђаше међу њима. 042 LUK 022 056 Видевши га, пак, једна слушкиња где седи код огња, и погледавши на њ рече: и овај беше с њим. 042 LUK 022 057 А он Га се одрече говорећи: Жено! Не познајем га. 042 LUK 022 058 И мало затим, виде га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: Човече! Нисам. 042 LUK 022 059 И пошто прође око једног сахата, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац. 042 LUK 022 060 А Петар рече: Човече! Не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запева петао. 042 LUK 022 061 И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену речи Господње како му рече: Пре него петао запева одрећи ћеш ме се трипут. 042 LUK 022 062 И изишавши напоље плака горко. 042 LUK 022 063 А људи који држаху Исуса ругаху Му се, и бијаху Га. 042 LUK 022 064 И покривши Га, бијаху Га по образу и питаху Га говорећи: Прореци ко Те удари? 042 LUK 022 065 И друге многе хуле говораху на Њ. 042 LUK 022 066 И кад свану, сабраше се старешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше Га у свој суд 042 LUK 022 067 Говорећи: Јеси ли ти Христос? Кажи нам. А Он им рече: Ако вам и кажем, нећете веровати. 042 LUK 022 068 А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити. 042 LUK 022 069 Одселе ће Син човечији седити с десне стране силе Божије. 042 LUK 022 070 Сви пак рекоше: Ти ли си дакле син Божји? А Он им рече: Ви кажете да сам ја. 042 LUK 022 071 А они рекоше: Шта нам требају више сведочанства? Јер сами чусмо из уста његових. 042 LUK 023 001 И уставши њих све мноштво, одведоше Га к Пилату. 042 LUK 023 002 И почеше Га тужити говорећи: Овог нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар. 042 LUK 023 003 А Пилат Га запита: Ти ли си цар јудејски? А Он одговарајући рече му: Ти кажеш. 042 LUK 023 004 А Пилат рече главарима свештеничким и народу: Ја не налазим никакве кривице на овом човеку. 042 LUK 023 005 А они наваљиваху говорећи: Он буни људе учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје довде. 042 LUK 023 006 А Пилат чувши за Галилеју запита: Зар је он Галилејац? 042 LUK 023 007 И разумевши да је из подручја Иродовог посла Га Ироду, који такође беше у Јерусалиму оних дана. 042 LUK 023 008 А Ирод, видевши Исуса, би му врло мило; јер је одавно желео да Га види, јер је много слушао за Њега, и надаше се да ће видети од Њега какво чудо. 042 LUK 023 009 И пита Га много које за шта; али му Он ништа не одговори. 042 LUK 023 010 А главари свештенички и књижевници стајаху, и једнако тужаху Га. 042 LUK 023 011 А Ирод осрамотивши Га са својим војницима, и наругавши Му се, обуче Му белу хаљину, и посла Га натраг Пилату. 042 LUK 023 012 И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер пре беху у завади. 042 LUK 023 013 А Пилат сазвавши главаре свештеничке и кнезове и народ 042 LUK 023 014 Рече им: Доведосте ми овог човека као који народ отпађује, и ето ја га пред вама испитах, и не налазим на овом човеку ниједну кривицу што ви на њега говорите; 042 LUK 023 015 А ни Ирод, јер сам га слао к њему; и ето се не налази ништа да је учинио што би заслуживало смрт. 042 LUK 023 016 Дакле, да га избијем па да пустим. 042 LUK 023 017 А требаше о сваком празнику пасхе да им пусти по једног сужња. 042 LUK 023 018 Али народ сав повика говорећи: Узми овог, а пусти нам Вараву; 042 LUK 023 019 Који беше бачен у тамницу за некакву буну учињену у граду и за крв. 042 LUK 023 020 А Пилат опет рече да би он хтео пустити Исуса. 042 LUK 023 021 А они викаху говорећи: Распни га, распни. 042 LUK 023 022 А он им трећи пут рече: Какво је дакле он зло учинио? Ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; дакле да га избијем па да пустим. 042 LUK 023 023 А они једнако наваљиваху с великом виком, и искаху да се Га разапне; и надвлада вика њихова и главара свештеничких. 042 LUK 023 024 И Пилат пресуди да буде као што они ишту. 042 LUK 023 025 И пусти оног што искаху, који беше бачен у тамницу за буну и за крв; а Исуса остави на њихову вољу. 042 LUK 023 026 И кад Га поведоше, ухватише неког Симона Киринца који иђаше из поља, и метнуше на њега крст да носи за Исусом. 042 LUK 023 027 А за Њим иђаше мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за Њим. 042 LUK 023 028 А Исус обазревши се на њих рече: Кћери јерусалимске! Не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом. 042 LUK 023 029 Јер гле, иду дани у које ће се рећи: Благо нероткињама, и утробама које не родише, и сисама које не дојише. 042 LUK 023 030 Тада ће почети говорити горама: Падните на нас; и бреговима: Покријте нас. 042 LUK 023 031 Јер кад се овако ради од сировог дрвета, шта ће бити од сувог? 042 LUK 023 032 Вођаху пак и друга два злочинца да погубе с Њим. 042 LUK 023 033 И кад дођоше на место које се зваше костурница, онде разапеше Њега и злочинце, једног с десне стране а другог с леве. 042 LUK 023 034 А Исус говораше: Оче! Опрости им; јер не знаду шта чине. А делећи Његове хаљине бацаху коцке. 042 LUK 023 035 И народ стајаше те гледаше, а и кнезови с њима ругаху Му се говорећи: Другима поможе, нека помогне и себи, ако је он Христос, избраник Божји. 042 LUK 023 036 А и војници Му се ругаху, и приступаху к Њему и даваху Му оцат, 042 LUK 023 037 И говораху: Ако си ти цар јудејски помози сам себи. 042 LUK 023 038 А беше над Њим и натпис написан словима грчким и латинским и јеврејским: Ово је цар јудејски. 042 LUK 023 039 А један од обешених злочинаца хуљаше на Њега говорећи: Ако си ти Христос помози себи и нама. 042 LUK 023 040 А други одговарајући ћуткаше га и говораше: Зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осуђен тако? 042 LUK 023 041 И ми смо још праведно осуђени; јер примамо по својим делима као што смо заслужили; али Он никакво зло није учинио. 042 LUK 023 042 И рече Исусу: Опомени ме се, Господе, кад дођеш у царство своје. 042 LUK 023 043 И рече му Исус: Заиста ти кажем данас, бићеш са мном у рају. 042 LUK 023 044 А беше око шестог сахата, и тама би по свој земљи до сахата деветог. 042 LUK 023 045 И помрча сунце, и завес црквени раздре се напола. 042 LUK 023 046 И повикавши Исус гласно рече: Оче! У руке Твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну. 042 LUK 023 047 А кад виде капетан шта би, стаде хвалити Бога говорећи: Заиста овај човек беше праведник. 042 LUK 023 048 И сав народ који се беше скупио да гледа ово, кад виде шта бива, врати се бијући се у прси своје. 042 LUK 023 049 А сви Његови знанци стајаху издалека, и жене које беху ишле за Њим из Галилеје, и гледаху ово. 042 LUK 023 050 И гле, човек, по имену Јосиф, саветник, човек добар и праведан, 042 LUK 023 051 (Он не беше пристао на њихов савет и на посао) из Ариматеје града јудејског, који и сам чекаше царство Божије, 042 LUK 023 052 Он приступивши к Пилату заиска тело Исусово. 042 LUK 023 053 И скиде Га, и обави платном, и метну Га у гроб исечен, у коме нико не беше никад метнут. 042 LUK 023 054 И дан беше петак, и субота освиташе. 042 LUK 023 055 А жене које беху дошле с Исусом из Галилеје, идоше за Јосифом, и видеше гроб и како се тело метну. 042 LUK 023 056 Вративши се пак приправише мирисе и миро; и у суботу дакле осташе на миру по закону. 042 LUK 024 001 А у први дан недељни дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима; 042 LUK 024 002 Али нађоше камен одваљен од гроба. 042 LUK 024 003 И ушавши не нађоше тело Господа Исуса. 042 LUK 024 004 И кад се оне чуђаху томе, гле, два човека сташе пред њима у сјајним хаљинама; 042 LUK 024 005 А кад се оне уплашише и оборише лица к земљи, рекоше им: Што тражите Живога међу мртвима? 042 LUK 024 006 Није овде; него устаде; опомените се како вам каза кад беше још у Галилеји, 042 LUK 024 007 Говорећи да Син човечији треба да се преда у руке људи грешника и да се разапне и трећи дан да устане. 042 LUK 024 008 И опоменуше се речи Његових. 042 LUK 024 009 И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталим. 042 LUK 024 010 А то беше Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима. 042 LUK 024 011 И њима се учинише њихове речи као лаж, и не вероваше им. 042 LUK 024 012 А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се виде саме хаљине где леже, и отиде чудећи се у себи шта би. 042 LUK 024 013 И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које беше далеко од Јерусалима шездесет потркалишта и зваше се Емаус. 042 LUK 024 014 А они говораху међу собом о свима овим догађајима. 042 LUK 024 015 И кад се они разговараху и запиткиваху један другог, и Исус приближи се, и иђаше с њима. 042 LUK 024 016 А очи им се држаху да Га не познаше. 042 LUK 024 017 А Он им рече: Какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели? 042 LUK 024 018 А један, по имену Клеопа, одговарајући рече Му: Зар си ти један од црквара у Јерусалиму који ниси чуо шта је у њему било ових дана? 042 LUK 024 019 И рече им: Шта? А они Му рекоше: За Исуса Назарећанина, који беше пророк, силан у делу и у речи пред Богом и пред свим народом; 042 LUK 024 020 Како Га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше Га? 042 LUK 024 021 А ми се надасмо да је Он Онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како то би. 042 LUK 024 022 А уплашише нас и жене неке од наших које су биле рано на гробу, 042 LUK 024 023 И не нашавши тела његовог дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је Он жив. 042 LUK 024 024 И идоше једни од наших на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али Њега не видеше. 042 LUK 024 025 И Он им рече: О безумни и спорог срца за веровање свега што говорише пророци! 042 LUK 024 026 Није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу своју? 042 LUK 024 027 И почевши од Мојсија и од свих пророка казиваше им шта је за Њега у свему писму. 042 LUK 024 028 И приближише се к селу у које иђаху, и Он чињаше се да хоће даље да иде. 042 LUK 024 029 И они Га устављаху говорећи: Остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи. 042 LUK 024 030 И кад сеђаше с њима за трпезом, узе хлеб и благословивши преломи га и даде им. 042 LUK 024 031 Тада се њима отворише очи и познаше Га. И Њега нестаде. 042 LUK 024 032 И они говораху један другом: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо? 042 LUK 024 033 И уставши онај час, вратише се у Јерусалим, и нађоше у скупу једанаесторицу и који беху с њима, 042 LUK 024 034 Који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону. 042 LUK 024 035 И они казаше шта би на путу, и како Га познаше кад преломи хлеб. 042 LUK 024 036 А кад они ово говораху, и сам Исус стаде међу њима, и рече им: Мир вам. 042 LUK 024 037 А они се уплашише, и поплашени будући, мишљаху да виде духа. 042 LUK 024 038 И рече им: Шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша? 042 LUK 024 039 Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом; опипајте ме и видите; јер дух тела и костију нема као што видите да ја имам. 042 LUK 024 040 И ово рекавши показа им руке и ноге. 042 LUK 024 041 А док они још не вероваху од радости и чуђаху се рече им: Имате ли овде шта за јело? 042 LUK 024 042 А они Му даше комад рибе печене, и меда у саћу. 042 LUK 024 043 И узевши изједе пред њима. 042 LUK 024 044 И рече им: Ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши шта је за мене написано у закону Мојсијевом и у пророцима и у псалмима. 042 LUK 024 045 Тада им отвори ум да разумеју писмо. 042 LUK 024 046 И рече им: Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан; 042 LUK 024 047 И да се проповеда покајање у име Његово и опроштење греха по свим народима почевши од Јерусалима. 042 LUK 024 048 А ви сте сведоци овоме. 042 LUK 024 049 И гле, ја ћу послати обећање Оца свог на вас; а ви седите у граду јерусалимском док се не обучете у силу с висине. 042 LUK 024 050 И изведе их напоље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их. 042 LUK 024 051 И кад их благосиљаше, одступи од њих, и узношаше се на небо. 042 LUK 024 052 И они Му су поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу. 042 LUK 024 053 И беху једнако у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин. # # BOOK 043 JOH John Јован 043 JOH 001 001 У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Бог беше Реч. 043 JOH 001 002 Она беше у почетку у Бога. 043 JOH 001 003 Све је кроз Њу постало, и без Ње ништа није постало што је постало. 043 JOH 001 004 У Њој беше живот, и живот беше видело људима. 043 JOH 001 005 И Видело се светли у тами, и тама Га не обузе. 043 JOH 001 006 Посла Бог човека по имену Јована. 043 JOH 001 007 Овај дође за сведочанство да сведочи за Видело да сви верују кроза њ. 043 JOH 001 008 Он не беше Видело, него да сведочи за Видело. 043 JOH 001 009 Беше Видело истинито које обасјава сваког човека који долази на свет. 043 JOH 001 010 На свету беше, и свет кроза Њ поста, и свет Га не позна. 043 JOH 001 011 К својима дође, и своји Га не примише. 043 JOH 001 012 А који Га примише даде им власт да буду синови Божији, који верују у име Његово, 043 JOH 001 013 Који се не родише од крви, ни од воље телесне, ни од воље мужевље, него од Бога. 043 JOH 001 014 И реч постаде тело и усели се у нас пуно благодати и истине; и видесмо славу Његову, славу, као Јединороднога од Оца. 043 JOH 001 015 Јован сведочи за Њега и виче говорећи: Овај беше за кога рекох: Који за мном иде преда мном постаде, јер пре мене беше. 043 JOH 001 016 И од пунине Његове ми сви узесмо благодат за благодаћу. 043 JOH 001 017 Јер се закон даде преко Мојсија, а благодат и истина постаде од Исуса Христа. 043 JOH 001 018 Бога нико није видео никад: Јединородни Син који је у наручју Очевом, Он Га јави. 043 JOH 001 019 И ово је сведочанство Јованово кад послаше Јевреји из Јерусалима свештенике и Левите да га запитају: Ко си ти? 043 JOH 001 020 И он призна, и не затаји, и призна: Ја нисам Христос. 043 JOH 001 021 И запиташе га: Ко си дакле? Јеси ли Илија? И рече: Нисам. Јеси ли пророк? И одговори: Нисам. 043 JOH 001 022 А они му рекоше: Ко си? Да можемо казати онима што су нас послали: Шта кажеш за себе? 043 JOH 001 023 Рече: Ја сам глас оног што виче у пустињи: Поравните пут Господњи; као што каза Исаија пророк. 043 JOH 001 024 И беху посланици од фарисеја, 043 JOH 001 025 И запиташе га говорећи му: Зашто, дакле, крштаваш кад ти ниси Христос ни Илија ни пророк? 043 JOH 001 026 Одговори им Јован говорећи: Ја крштавам водом а међу вама стоји кога ви не знате. 043 JOH 001 027 Он је Онај што ће доћи за мном, који беше преда мном; коме ја нисам достојан одрешити ремен на обући Његовој. 043 JOH 001 028 Ово би у Витанији преко Јордана где Јован крштаваше. 043 JOH 001 029 А сутрадан виде Јован Исуса где иде к њему, и рече: Гле, јагње Божије које узе на се грехе света. 043 JOH 001 030 Ово је Онај за кога ја рекох: За мном иде човек који преда мном постаде, јер пре мене беше. 043 JOH 001 031 И ја Га не знадох: него да се јави Израиљу зато ја дођох да крстим водом. 043 JOH 001 032 И сведочи Јован говорећи: Видех Духа где силази с неба као голуб и стаде на Њему. 043 JOH 001 033 И ја Га не знадох; него Онај који ме посла да крстим водом Он ми рече: На кога видиш да силази Дух и стоји на Њему то је Онај који ће крстити Духом Светим. 043 JOH 001 034 И ја видех и засведочих да је овај Син Божји. 043 JOH 001 035 А сутрадан, опет, стајаше Јован и двојица од ученика његових, 043 JOH 001 036 И видевши Исуса где иде, рече: Гле, јагње Божије. 043 JOH 001 037 И чуше га оба ученика кад говораше, и отидоше за Исусом. 043 JOH 001 038 А Исус обазревши се и видевши их где иду за Њим, рече им: Шта ћете? А они Му рекоше: Рави! (које значи: учитељу) где стојиш? 043 JOH 001 039 И рече им: Дођите и видите. И отидоше, и видеше где стајаше; и осташе у Њега онај дан. А беше око деветог сахата. 043 JOH 001 040 А један од двојице који чуше од Јована и иђаху за Њим беше Андрија, брат Симона Петра; 043 JOH 001 041 Он нађе најпре брата свог Симона, и рече му: Ми нађосмо Месију, које значи Христос. 043 JOH 001 042 И доведе га к Исусу. А Исус погледавши на њ рече: Ти си Симон, син Јонин; ти ћеш се звати Кифа, које значи Петар. 043 JOH 001 043 А сутрадан намисли изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: Хајде за мном. 043 JOH 001 044 А Филип беше из Витсаиде, из града Андријиног и Петровог. 043 JOH 001 045 Филип нађе Натанаила, и рече му: За кога Мојсије у закону писа и пророци, нађосмо Га, Исуса сина Јосифова из Назарета. 043 JOH 001 046 И рече му Натанаило: Из Назарета може ли бити шта добро? Рече му Филип: Дођи и види. 043 JOH 001 047 А Исус видевши Натанаила где иде к Њему рече за њега: Ево правог Израиљца у коме нема лукавства. 043 JOH 001 048 Рече Му Натанаило: Како ме познајеш? Одговори Исус и рече му: Пре него те позва Филип видех те кад беше под смоквом. 043 JOH 001 049 Одговори Натанаило и рече Му: Рави! Ти си Син Божији, Ти си Цар Израиљев. 043 JOH 001 050 Одговори Исус и рече му: Што ти казах да те видех под смоквом зато верујеш; видећеш више од овог. 043 JOH 001 051 И рече му: Заиста, заиста вам кажем: Одселе ћете видети небо отворено и анђеле Божије где се пењу и силазе к Сину човечијем. 043 JOH 002 001 И трећи дан би свадба у Кани галилејској, и онде беше мати Исусова. 043 JOH 002 002 А позван беше и Исус и ученици Његови на свадбу. 043 JOH 002 003 И кад неста вина, рече мати Исусова Њему: Немају вина. 043 JOH 002 004 Исус јој рече: Шта је мени до тебе жено? Још није дошао мој час. 043 JOH 002 005 Рече мати Његова слугама: Шта год вам рече учините. 043 JOH 002 006 А онде беше шест водених судова од камена, постављених по обичају јеврејског чишћења, који узимаху по два или по три ведра. 043 JOH 002 007 Рече им Исус: Напуните судове воде. И напунише их до врха. 043 JOH 002 008 И рече им: Захватите сад и носите куму. И однесоше. 043 JOH 002 009 А кад окуси кум од вина које је постало од воде, и не знаше откуда је (а слуге знаху које су захватиле воду), зовну кум женика, 043 JOH 002 010 И рече му: Сваки човек најпре добро вино износи, а кад се опију онда рђавије; а ти си чувао добро вино досле. 043 JOH 002 011 Ово учини Исус почетак чудесима у Кани галилејској, и показа славу своју; и ученици Његови вероваше Га. 043 JOH 002 012 Потом сиђе у Капернаум, Он и мати Његова, и браћа Његова, и ученици Његови, и онде стајаше не много дана. 043 JOH 002 013 И близу беше пасха јеврејска, и изиђе Исус у Јерусалим. 043 JOH 002 014 И нађе у цркви где седе они што продаваху волове и овце и голубове, и који новце мењаху. 043 JOH 002 015 И начинивши бич од узица, изгна све из цркве, и овце и волове; и мењачима просу новце и столове испремета; 043 JOH 002 016 И рече онима што продаваху голубове: Носите то одавде, и не чините од дома Оца мог дом трговачки. 043 JOH 002 017 А ученици се Његови опоменуше да у писму стоји: Ревност за кућу Твоју изједе ме. 043 JOH 002 018 А Јевреји одговарајући рекоше Му: Какав нам знак показујеш, да то можеш чинити? 043 JOH 002 019 Исус одговори и рече им: Развалите ову цркву, и за три дана ћу је подигнути. 043 JOH 002 020 А Јевреји рекоше: Четрдесет и шест година грађена је ова црква, а ти за три дана да је подигнеш? 043 JOH 002 021 А Он говораше за цркву тела свог. 043 JOH 002 022 А кад уста из мртвих, опоменуше се ученици Његови да ово говораше, и вероваше писму и речи коју рече Исус. 043 JOH 002 023 А кад беше у Јерусалиму на празник пасхе, многи вероваше у име Његово, видећи чудеса Његова која чињаше. 043 JOH 002 024 Али Исус не повераваше им себе; јер их све знаше, 043 JOH 002 025 И не требаше Му да ко сведочи за човека; јер сам знаше шта беше у човеку. 043 JOH 003 001 Беше пак човек међу фарисејима, по имену Никодим, кнез јеврејски. 043 JOH 003 002 Овај дође к Исусу ноћу и рече Му: Рави! Знамо да си ти учитељ од Бога дошао; јер нико не може чудеса ових чинити која ти чиниш ако није Бог с њим. 043 JOH 003 003 Одговори Исус и рече му: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко наново не роди, не може видети царство Божије. 043 JOH 003 004 Рече Никодим Њему: Како се може човек родити кад је стар? Еда ли може по други пут ући у утробу матере своје и родити се? 043 JOH 003 005 Одговори Исус: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божије. 043 JOH 003 006 Шта је рођено од тела, тело је; а шта је рођено од Духа, дух је. 043 JOH 003 007 Не чуди се што ти рекох; ваља вам се наново родити. 043 JOH 003 008 Дух дише где хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде; тако је сваки човек који је рођен од Духа. 043 JOH 003 009 Одговори Никодим и рече Му: Како може то бити? 043 JOH 003 010 Исус одговори и рече му: Ти си учитељ Израиљев, и то ли не знаш? 043 JOH 003 011 Заиста, заиста ти кажем да ми говоримо шта знамо, и сведочимо шта видесмо, и сведочанство наше не примате. 043 JOH 003 012 Кад вам казах земаљско па не верујете, како ћете веровати ако вам кажем небеско? 043 JOH 003 013 И нико се не попе на небо осим који сиђе с неба, Син човечији који је на небу. 043 JOH 003 014 И као што Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба Син човечији да се подигне. 043 JOH 003 015 Да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни: 043 JOH 003 016 Јер Богу тако омиле свет да је и Сина свог Јединородног дао, да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни. 043 JOH 003 017 Јер Бог не посла Сина свог на свет да суди свету, него да се свет спасе кроза Њ. 043 JOH 003 018 Који Њега верује не суди му се, а који не верује већ је осуђен, јер не верова у име Јединородног Сина Божијег. 043 JOH 003 019 А суд је овај што видело дође на свет, и људима омиле већма тама неголи видело; јер њихова дела беху зла. 043 JOH 003 020 Јер сваки који зло чини мрзи на на видело и не иде к виделу да не покарају дела његова, јер су зла. 043 JOH 003 021 А ко истину чини иде к виделу, да се виде дела његова, јер су у Богу учињена. 043 JOH 003 022 А потом дође Исус и ученици Његови у јудејску земљу, и онде живљаше с њима и крштаваше. 043 JOH 003 023 А Јован крштаваше у Енону близу Салима, јер онде беше много воде; и долажаху те их крштаваше. 043 JOH 003 024 Јер још не беше Јован бачен у тамницу. 043 JOH 003 025 Тада постаде распра међу ученицима Јовановим и Јеврејима око чишћења. 043 JOH 003 026 И дођоше к Јовану и рекоше му: Рави! Онај што беше с тобом преко Јордана, за кога си ти сведочио, ево он крштава, и сви иду к њему. 043 JOH 003 027 Јован одговори и рече: Не може човек ништа примити ако му не буде дано с неба. 043 JOH 003 028 Ви сами мени сведочите да рекох: Ја нисам Христос, него сам послан пред Њим. 043 JOH 003 029 Ко има невесту женик је, а пријатељ жеников стоји и слуша га, и радошћу радује се гласу жениковом. Ова дакле радост моја испуни се. 043 JOH 003 030 Онај треба да расте, а ја да се умањујем. 043 JOH 003 031 Који одозго долази над свима је; који је са земље од земље је, и говори од земље; који долази с неба над свима је. 043 JOH 003 032 И шта виде и чу оно сведочи; и сведочанство Његово нико не прима. 043 JOH 003 033 Који прими Његово сведочанство, потврди да је Бог истинит. 043 JOH 003 034 Јер кога Бог посла, онај речи Божије говори: јер Бог Духа не даје на меру. 043 JOH 003 035 Јер Отац љуби Сина, и све даде у руке Његове. 043 JOH 003 036 Ко верује Сина, има живот вечни; а ко не верује Сина, неће видети живот, него гнев Божји остаје на њему. 043 JOH 004 001 Кад разуме, дакле, Господ да су чули фарисеји да Исус више ученика добија и крштава него Јован 043 JOH 004 002 (Исус пак сам не крштаваше него ученици Његови), 043 JOH 004 003 Остави Јудеју, и отиде опет у Галилеју. 043 JOH 004 004 А ваљало Му је проћи кроз Самарију. 043 JOH 004 005 Тако дође у град самаријски који се зове Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу, сину свом. 043 JOH 004 006 А онде беше извор Јаковљев; и Исус уморан од пута сеђаше на извору; а беше око шестог сахата. 043 JOH 004 007 Дође жена Самарјанка да захвати воде; рече јој Исус; дај ми да пијем. 043 JOH 004 008 (Јер ученици Његови беху отишли у град да купе јела.) 043 JOH 004 009 Рече Му жена Самарјанка; како ти, Јеврејин будући, можеш искати од мене, жене Самарјанке, да пијеш? Јер се Јевреји не мешају са Самарјанима. 043 JOH 004 010 Одговори Исус и рече јој: Да ти знаш дар Божји, и ко је тај који ти говори: Дај ми да пијем, ти би искала у Њега и дао би ти воду живу. 043 JOH 004 011 Рече Му жена: Господе! Ни захватити немаш чим, а студенац је дубок; одакле ћеш дакле узети воду живу? 043 JOH 004 012 Еда ли си ти већи од нашег оца Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова? 043 JOH 004 013 Одговори исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожеднети; 043 JOH 004 014 А који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожеднети довека; него вода што ћу му ја дати биће у њему извор воде која тече у живот вечни. 043 JOH 004 015 Рече Му жена: Господе! Дај ми те воде да не жедним нити да долазим овамо на воду. 043 JOH 004 016 Рече јој Исус: Иди зовни мужа свог, и дођи овамо. 043 JOH 004 017 Одговори жена и рече Му: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро си казала: Немам мужа; 043 JOH 004 018 Јер си пет мужева имала, и сад кога имаш није ти муж; то си право казала. 043 JOH 004 019 Рече Му жена: Господе! Видим да си ти пророк. 043 JOH 004 020 Оци наши молише се Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба молити. 043 JOH 004 021 Рече јој Исус: Жено! Веруј ми да иде време кад се нећете молити Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму. 043 JOH 004 022 Ви не знате чему се молите; а ми знамо чему се молимо: јер је спасење од Јевреја. 043 JOH 004 023 Али иде време, и већ је настало, кад ће се прави богомољци молити Оцу духом и истином, јер Отац хоће такве богомољце. 043 JOH 004 024 Бог је Дух; и који Му се моле, духом и истином треба да се моле. 043 JOH 004 025 Рече Му жена: Знам да ће доћи Месија који се зове Христос, кад Он дође казаће нам све. 043 JOH 004 026 Рече јој Исус: Ја сам који с тобом говорим. 043 JOH 004 027 И тада дођоше ученици Његови, и чуђаху се где говораше са женом; али ниједан не рече: Шта хоћеш? Или шта говориш с њом? 043 JOH 004 028 А жена остави судове своје и отиде у град и рече људима: 043 JOH 004 029 Ходите да видите човека који ми каза све што сам учинила: да није то Христос? 043 JOH 004 030 Изиђоше, дакле, из града и пођоше к Њему. 043 JOH 004 031 А ученици Његови мољаху Га, међутим, говорећи: Рави! Једи. 043 JOH 004 032 А Он им рече: Ја имам јело да једем за које ви не знате. 043 JOH 004 033 Тада ученици говораху међу собом: Већ ако Му ко донесе да једе? 043 JOH 004 034 А Он им рече: Јело је моје да извршим вољу Оног који ме је послао, и да свршим Његов посао. 043 JOH 004 035 Не кажете ли ви да су још четири месеца па ће жетва приспети? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како су већ жуте за жетву. 043 JOH 004 036 И који жње прима плату, и сабира род за живот вечни, да се радују заједно и који сеје и који жње; 043 JOH 004 037 Јер је у том истинита беседа да је други који сеје а други који жње. 043 JOH 004 038 Ја вас послах да жњете где се ви не трудисте; други се трудише, а ви у посао њихов уђосте. 043 JOH 004 039 И из града оног многи од Самарјана вероваше Га за беседу жене која сведочаше: Каза ми све што сам учинила. 043 JOH 004 040 Кад дођоше, дакле, Самарјани к Њему, мољаху Га да би остао код њих; и онде оста два дана. 043 JOH 004 041 И много их више верова за Његову беседу. 043 JOH 004 042 А жени говораху: Сад не верујемо више за твоју беседу, јер сами чусмо и познасмо да је Овај заиста спас свету, Христос. 043 JOH 004 043 А после два дана изиђе оданде, и отиде у Галилеју: 043 JOH 004 044 Јер сам Исус сведочаше да пророк на својој постојбини нема части. 043 JOH 004 045 А кад дође у Галилеју, примише Га Галилејци који беху видели све што учини у Јерусалиму на празник; јер и они идоше на празник. 043 JOH 004 046 Дође пак Исус опет у Кану галилејску, где претвори воду у вино. И беше неки царев човек чији син боловаше у Капернауму. 043 JOH 004 047 Овај чувши да Исус дође из Јудеје у Галилеју, дође к Њему и мољаше Га да сиђе и да му исцели сина; јер беше на самрти. 043 JOH 004 048 И рече му Исус: Ако не видите знака и чудеса, не верујете. 043 JOH 004 049 Рече Му царев човек: Господе! Сиђи док није умрло дете моје. 043 JOH 004 050 Рече му Исус: Иди, син је твој здрав. И верова човек речи коју му рече Исус, и пође. 043 JOH 004 051 И одмах кад он силажаше, гле, сретоше га слуге његове и јавише му говорећи: Син је твој здрав. 043 JOH 004 052 Тада питаше за сахат у који му лакше би; и казаше му: Јуче у седмом сахату пусти га грозница. 043 JOH 004 053 Тада разуме отац да беше онај сахат у који му рече Исус: Син је твој здрав. И верова он и сва кућа његова. 043 JOH 004 054 Ово опет друго чудо учини Исус кад дође из Јудеје у Галилеју. 043 JOH 005 001 А потом беше празник јеврејски, и изиђе Исус у Јерусалим. 043 JOH 005 002 У Јерусалиму, пак, код Овчијих врата има бања, која се зове јеврејски Витезда, и око ње пет покривених тремова, 043 JOH 005 003 У којима лежаше мноштво болесника, слепих, хромих, сувих, који чекаху да се заљуја вода; 043 JOH 005 004 Јер анђео Господњи силажаше у одређено време у бању и мућаше воду; и који најпре улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему. 043 JOH 005 005 А онде беше један човек који тридесет и осам година беше болестан. 043 JOH 005 006 Кад виде Исус овог где лежи, и разуме да је већ одавно болестан, рече му: Хоћеш ли да будеш здрав? 043 JOH 005 007 Одговори Му болесни: Да, Господе; али немам човека да ме спусти у бању кад се замути вода; а док ја дођем други сиђе пре мене. 043 JOH 005 008 Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи. 043 JOH 005 009 И одмах оздрави човек, и узевши одар свој хођаше. А тај дан беше субота. 043 JOH 005 010 Тада говораху Јевреји ономе што оздрави: Данас је субота и не ваља ти одра носити. 043 JOH 005 011 А он им одговори: Који ме исцели он ми рече: Узми одар свој и ходи. 043 JOH 005 012 А они га запиташе: Ко је тај човек који ти рече: Узми одар свој и ходи? 043 JOH 005 013 А исцељени не знаше ко је; јер се Исус уклони, јер људства много беше на месту. 043 JOH 005 014 А потом га нађе Исус у цркви и рече му: Ето си здрав, више не греши, да ти не буде горе. 043 JOH 005 015 А човек отиде и каза Јеврејима да је оно Исус који га исцели. 043 JOH 005 016 И зато гоњаху Јевреји Исуса, и гледаху да Га убију, јер чињаше то у суботу. 043 JOH 005 017 А Исус им одговараше: Отац мој досле чини, и ја чиним. 043 JOH 005 018 И зато још више гледаху Јевреји да Га убију што не само квараше суботу него и Оцем својим називаше Бога и грађаше се једнак Богу. 043 JOH 005 019 А Исус одговарајући рече им: Заиста, заиста вам кажем: Син не може ништа чинити сам од себе него шта види да Отац чини; јер шта Он чини оно и Син чини онако; 043 JOH 005 020 Јер Отац Сина љуби, и све Му показује што сам чини; и показаће Му већа дела од ових да се ви чудите. 043 JOH 005 021 Јер као што Отац подиже мртве и оживљује, тако и Син које хоће оживљује. 043 JOH 005 022 Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину, 043 JOH 005 023 Да сви поштују Сина као што Оца поштују. Ко не поштује Сина не поштује Оца који Га је послао. 043 JOH 005 024 Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који је мене послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. 043 JOH 005 025 Заиста, заиста вам кажем: Иде час и већ је настао, кад ће мртви чути глас Сина Божијег, и чувши оживети. 043 JOH 005 026 Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи; 043 JOH 005 027 И даде Му власт да и суд чини, јер је Син човечији. 043 JOH 005 028 Не дивите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег, 043 JOH 005 029 И изићи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда. 043 JOH 005 030 Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим воље своје него вољу Оца који ме је послао. 043 JOH 005 031 Ако ја сведочим за себе, сведочанство моје није истинито. 043 JOH 005 032 Има други који сведочи за мене; и знам да је истинито сведочанство што сведочи за мене. 043 JOH 005 033 Ви посласте к Јовану, и посведочи вам за истину; 043 JOH 005 034 А ја не примам сведочанства од човека, него ово говорим да се ви спасете. 043 JOH 005 035 Он беше видело које гораше и светљаше, а ви се хтесте мало времена радовати његовом светљењу. 043 JOH 005 036 Али ја имам сведочанство веће од Јованова; јер послови које ми даде Отац да их свршим, ови послови које ја радим сведоче за мене да ме Отац посла. 043 JOH 005 037 И Отац који ме посла сам сведочи за мене. Ни глас Његов кад чусте ни лице Његово видесте. 043 JOH 005 038 И реч Његову немате у себи да стоји; јер ви не верујете Ономе кога Он посла. 043 JOH 005 039 Прегледајте писма, јер ви мислите да имате у њима живот вечни; и она сведоче за мене. 043 JOH 005 040 И нећете да дођете к мени да имате живот. 043 JOH 005 041 Ја не примам славе од људи. 043 JOH 005 042 Него вас познајем да љубави Божије немате у себи. 043 JOH 005 043 Ја дођох у име Оца свог и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити. 043 JOH 005 044 Како ви можете веровати кад примате славу један од другог, а славе која је од јединог Бога не тражите? 043 JOH 005 045 Не мислите да ћу вас тужити Оцу; има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате. 043 JOH 005 046 Јер да сте веровали Мојсију тако бисте веровали и мени; јер он писа за мене. 043 JOH 005 047 А кад његовим писмима не верујете како ћете веровати мојим речима? 043 JOH 006 001 Потом отиде Исус преко мора галилејског код Тиверијаде. 043 JOH 006 002 И за Њим иђаше мноштво народа, јер виђаху чудеса Његова која чињаше на болесницима. 043 JOH 006 003 А Исус изиђе на гору, и онде сеђаше са ученицима својим. 043 JOH 006 004 А беше близу пасха, празник јеврејски. 043 JOH 006 005 Подигнувши, дакле, Исус очи, и видевши да мноштво народа иде к Њему, рече Филипу: Где ћемо купити хлеба да ови једу? 043 JOH 006 006 А ово говораше кушајући га, јер сам знаше шта ће чинити. 043 JOH 006 007 Одговори Му Филип: Двеста гроша хлеба није доста да сваком од њих по мало допадне. 043 JOH 006 008 Рече Му један од ученика Његових, Андрија, брат Симона Петра: 043 JOH 006 009 Овде има једно момче које има пет хлебова јечмених и две рибе; али шта је то на толики свет! 043 JOH 006 010 А Исус рече: Посадите људе. А беше траве много на ономе месту. Посади се дакле људи на број око пет хиљада. 043 JOH 006 011 А Исус узевши оне хлебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који беху посађени; тако и од риба колико хтеше. 043 JOH 006 012 И кад се наситише, рече ученицима својим: Скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне. 043 JOH 006 013 И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хлебова јечмених што претече иза оних што су јели. 043 JOH 006 014 А људи видевши чудо које учини Исус говораху: Ово је заиста онај пророк који треба да дође на свет. 043 JOH 006 015 А кад разуме Исус да хоће да дођу да Га ухвате и да Га учине царем, отиде опет у гору сам. 043 JOH 006 016 А кад би увече сиђоше ученици Његови на море, 043 JOH 006 017 И уђоше у лађу, и пођоше преко мора у Капернаум. И већ се беше смркло, а Исус не беше дошао к њима. 043 JOH 006 018 А море се подизаше од великог ветра. 043 JOH 006 019 Возивши, пак, око двадесет и пет или тридесет потркалишта угледаше Исуса где иде по мору и беше дошао близу до лађе, и уплашише се. 043 JOH 006 020 А Он им рече: Ја сам; не бојте се. 043 JOH 006 021 Онда Га с радошћу узеше у лађу; и одмах лађа би на земљи у коју иђаху. 043 JOH 006 022 Сутрадан, пак, народ који стајаше преко мора кад виде да лађе друге не беше онде осим оне једне што у њу уђоше ученици Његови, и да не уђе Исус с ученицима својим у лађу него сами ученици Његови отидоше, 043 JOH 006 023 А друге лађе из Тиверијаде дођоше близу оног места где једоше хлеб кад Господ даде хвалу, 043 JOH 006 024 Кад виде народ да Исуса не беше онде ни ученика Његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум да траже Исуса. 043 JOH 006 025 И нашавши Га преко мора рекоше Му: Рави! Кад си дошао овамо? 043 JOH 006 026 Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што чудеса видесте, него што једосте хлеба и наситисте се. 043 JOH 006 027 Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вечни живот, које ће вам дати Син човечији, јер овог потврди Отац Бог. 043 JOH 006 028 А они Му рекоше: Шта ћемо чинити да радимо дела Божија? 043 JOH 006 029 Одговори Исус и рече им: Ово је дело Божије да верујете оног кога Он посла. 043 JOH 006 030 А они Му рекоше: Какав дакле ти показујеш знак да видимо и да верујемо? Шта радиш ти? 043 JOH 006 031 Очеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: Хлеб с неба даде им да једу. 043 JOH 006 032 Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хлеб с неба, него вам Отац мој даје хлеб истинити с неба; 043 JOH 006 033 Јер је хлеб Божији онај који силази с неба и даје живот свету. 043 JOH 006 034 Тада Му рекоше: Господе! Дај нам свагда тај хлеб. 043 JOH 006 035 А Исус им рече: Ја сам хлеб живота: Који мени долази неће огладнети, и који мене верује неће никад ожеднети. 043 JOH 006 036 Него вам казах да ме и видесте и не верујете. 043 JOH 006 037 Све што мени даје Отац к мени ће доћи; и који долази к мени нећу га истерати напоље. 043 JOH 006 038 Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу Оца који ме посла. 043 JOH 006 039 А ово је воља Оца који ме посла да од оног што ми даде ништа не изгубим, него да га васкрснем у последњи дан. 043 JOH 006 040 А ово је воља Оног који ме посла да сваки који види Сина и верује Га има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан. 043 JOH 006 041 Тада викаху Јевреји на Њега што рече: Ја сам хлеб који сиђе с неба. 043 JOH 006 042 И говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како дакле он говори: Ја сиђох с неба? 043 JOH 006 043 Онда Исус одговори и рече им: Не вичите међу собом. 043 JOH 006 044 Нико не може доћи к мени ако га не довуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у последњи дан. 043 JOH 006 045 У пророцима стоји написано: и биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, доћи ће к мени. 043 JOH 006 046 Не да је ко видео Оца осим Оног који је од Бога: Он виде Оца. 043 JOH 006 047 Заиста, заиста вам кажем: који верује мене има живот вечни. 043 JOH 006 048 Ја сам Хлеб живота. 043 JOH 006 049 Очеви ваши једоше ману у пустињи, и помреше. 043 JOH 006 050 Ово је хлеб који силази с неба: да који од Њега једе не умре. 043 JOH 006 051 Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; који једе од овог хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу дати за живот света. 043 JOH 006 052 А Јевреји се препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо? 043 JOH 006 053 А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина човечијег и не пијете крв Његову, нећете имати живот у себи. 043 JOH 006 054 Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан: 043 JOH 006 055 Јер је тело моје право јело и крв моја право пиће. 043 JOH 006 056 Који једе моје тело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему. 043 JOH 006 057 Као што ме посла живи Отац, и ја живим Оца ради; и који једе мене и он ће живети мене ради. 043 JOH 006 058 Ово је хлеб који сиђе с неба: не као што ваши очеви једоше ману, и помреше; који једе хлеб овај живеће вавек. 043 JOH 006 059 Ово рече у зборници кад учаше у Капернауму. 043 JOH 006 060 Тада многи од ученика Његових који слушаху рекоше: Ово је тврда беседа! Ко је може слушати? 043 JOH 006 061 А Исус знајући у себи да ученици Његови вичу на то, рече им: Зар вас ово саблажњава? 043 JOH 006 062 А кад видите Сина човечијег да одлази горе где је пре био? 043 JOH 006 063 Дух је оно што оживљава; тело не помаже ништа. Речи које вам ја рекох дух су и живот су. 043 JOH 006 064 Али имају неки међу вама који не верују. Јер знаше Исус од почетка који су што не верују, и ко ће Га издати. 043 JOH 006 065 И рече: Зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мог. 043 JOH 006 066 Од тада многи од ученика Његових отидоше натраг, и више не иђаху с Њим. 043 JOH 006 067 А Исус рече дванаесторици: Да нећете и ви отићи? 043 JOH 006 068 Тада Му одговори Симон Петар: Господе! Коме ћемо ићи? Ти имаш речи вечног живота. 043 JOH 006 069 И ми веровасмо и познасмо да си Ти Христос, Син Бога Живога. 043 JOH 006 070 Исус им одговори: Не изабрах ли ја вас дванаесторицу, и један је од вас ђаво? 043 JOH 006 071 А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер Га он хтеде издати, и беше један од дванаесторице. 043 JOH 007 001 И потом хођаше Исус по Галилеји; јер по Јудеји не хтеде да ходи, јер гледаху Јевреји да Га убију. 043 JOH 007 002 Беше пак близу празник јеврејски, грађење сеница. 043 JOH 007 003 Тада Му рекоше браћа Његова: Изиђи одавде и иди у Јудеју, да и ученици Твоји виде дела која чиниш; 043 JOH 007 004 Јер нико не чини шта тајно, а сам тражи да је познат. Ако то чиниш јави себе свету. 043 JOH 007 005 Јер ни браћа Његова не вероваху Га. 043 JOH 007 006 Тада им рече Исус: Време моје још није дошло, а време је ваше свагда готово. 043 JOH 007 007 Не може свет мрзети на вас: а на мене мрзи, јер ја сведочим за њ да су дела његова зла. 043 JOH 007 008 Ви изиђите на празник овај: ја још нећу изићи на празник овај, јер се моје време још није навршило. 043 JOH 007 009 Рекавши им ово оста у Галилеји. 043 JOH 007 010 А кад изиђоше браћа Његова на празник, тада и сам изиђе, не јавно него као тајно. 043 JOH 007 011 А Јевреји Га тражаху на празник и говораху: Где је он? 043 JOH 007 012 И беху за Њ многе распре у народу: једни говораху да је добар, а други: Није, него вара народ. 043 JOH 007 013 Али нико не говораше јавно за Њ од страха јеврејског. 043 JOH 007 014 Али одмах у половини празника изиђе Исус у цркву и учаше. 043 JOH 007 015 И дивљаху се Јевреји говорећи: Како овај зна књиге, а није се учио? 043 JOH 007 016 Тада им одговори Исус и рече: Моја наука није моја, него Оног који ме је послао. 043 JOH 007 017 Ко хоће Његову вољу творити, разумеће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим. 043 JOH 007 018 Који говори сам од себе, славу своју тражи; а ко тражи славу оног који га је послао, он је истинит и у њему нема неправде. 043 JOH 007 019 Не даде ли Мојсије вама закон и нико од вас не живи по закону? Зашто тражите да ме убијете? 043 JOH 007 020 Одговори народ и рече: Је ли ђаво у теби? Ко тражи да те убије? 043 JOH 007 021 Одговори Исус и рече им: Једно дело учиних и сви се дивите томе. 043 JOH 007 022 Мојсије вам даде да се обрезујете (не као да је од Мојсија него од отаца); и у суботу обрезујете човека. 043 JOH 007 023 Ако се човек у суботу обрезује да се не поквари закон Мојсијев, срдите ли се на мене што свега човека исцелих у суботу? 043 JOH 007 024 Не гледајте ко је ко кад судите, него праведан суд судите. 043 JOH 007 025 Тада говораху неки од Јерусалимљана: Није ли то онај ког траже да убију? 043 JOH 007 026 И гле, како говори слободно и ништа му не веле: Да не дознаше наши кнезови да је он заиста Христос? 043 JOH 007 027 Али овог знамо откуда је; а Христос кад дође, нико неће знати откуда је. 043 JOH 007 028 Тада Исус повика у цркви учећи и рече: и мене познајете и знате откуда сам; и сам од себе не дођох, него има Истинити који ме посла, ког ви не знате. 043 JOH 007 029 Ја Га знам, јер сам од Њега и Он ме посла. 043 JOH 007 030 Тада гледаху да Га ухвате; и нико не метну на Њ руке, јер још не беше дошао час Његов. 043 JOH 007 031 А од народа многи Га вероваше, и говораху: Кад дође Христос еда ли ће више чудеса чинити него Овај што чини? 043 JOH 007 032 Чуше фарисеји од народа такав говор за Њега, и послаше фарисеји и главари свештенички слуге да Га ухвате. 043 JOH 007 033 Тада рече Исус: Још сам мало времена с вама, па идем к Ономе који ме посла. 043 JOH 007 034 Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи. 043 JOH 007 035 А Јевреји рекоше међу собом: Куда ће овај ићи да га ми не нађемо? Неће ли ићи међу растркане Грке, и Грке учити? 043 JOH 007 036 Шта значи ова реч што рече: Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи? 043 JOH 007 037 А у последњи велики дан празника стајаше Исус и викаше говорећи: Ко је жедан нека дође к мени и пије. 043 JOH 007 038 Који ме верује, као што писмо рече, из његова тела потећи ће реке живе воде. 043 JOH 007 039 А ово рече за Духа ког после примише они који верују у име Његово: јер Дух Свети још не беше на њима, јер Исус још не беше прослављен. 043 JOH 007 040 А многи од народа чувши ове речи говораху: Ово је заиста пророк. 043 JOH 007 041 Други говораху: Ово је Христос. А једни говораху: Зар ће Христос из Галилеје доћи? 043 JOH 007 042 Не каза ли писмо да ће Христос доћи од семена Давидовог, и из села Витлејема одакле беше Давид? 043 JOH 007 043 Тако распра постаде у народу Њега ради. 043 JOH 007 044 А неки од њих хтеше да Га ухвате; али нико не метну руку на Њ. 043 JOH 007 045 Дођоше пак слуге ка главарима свештеничким и фарисејима; и они им рекоше: Зашто га не доведосте? 043 JOH 007 046 А слуге одговорише: Никад човек није тако говорио као овај човек. 043 JOH 007 047 Тада им одговорише фарисеји: Зар се и ви преваристе? 043 JOH 007 048 Верова ли га ко од кнезова или од фарисеја? 043 JOH 007 049 Него народ овај, који не зна закон, проклет је. 043 JOH 007 050 Рече им Никодим што долази к Њему ноћу, који беше један од њих: 043 JOH 007 051 Еда ли закон наш суди човеку докле га најпре не саслуша и дозна шта чини? 043 JOH 007 052 Одговорише му и рекоше: Ниси ли и ти из Галилеје? Разгледај и види да пророк из Галилеје не долази. 043 JOH 007 053 И отидоше сваки својој кући. 043 JOH 008 001 А Исус отиде на гору Маслинску. 043 JOH 008 002 А ујутру опет дође у цркву, и сав народ иђаше к Њему; и седавши учаше их. 043 JOH 008 003 А књижевници и фарисеји доведоше к Њему жену ухваћену у прељуби, и поставивши је на среду 043 JOH 008 004 Рекоше Му: Учитељу! Ова је жена ухваћена сад у прељуби; 043 JOH 008 005 А Мојсије нам у закону заповеди да такве камењем убијамо; а ти шта велиш? 043 JOH 008 006 Ово, пак, рекоше кушајући Га да би Га имали за шта окривити. А Исус саже се доле и писаше прстом по земљи (не гледајући на њих). 043 JOH 008 007 А кад Га једнако питаху, исправи се и рече им: Који је међу вама без греха нека најпре баци камен на њу. 043 JOH 008 008 Па се опет саже доле и писаше по земљи. 043 JOH 008 009 А кад они то чуше, и покарани будући од своје савести излажаху један за другим почевши од старешина до последњих; и оста Исус сам и жена стојећи на среди. 043 JOH 008 010 А кад се Исус исправи, и не видевши ни једног до саму жену, рече јој: Жено! Где су они што те тужаху? Ниједан те не осуди? 043 JOH 008 011 А она рече: Ниједан, Господе! А Исус јој рече: Ни ја те не осуђујем, иди, и одселе више не греши. 043 JOH 008 012 Исус им, пак, опет рече: Ја сам видело свету: ко иде за мном неће ходити по тами, него ће имати видело живота. 043 JOH 008 013 Тада Му рекоше фарисеји: Ти сам за себе сведочиш: сведочанство твоје није истинито. 043 JOH 008 014 Исус одговори и рече им: Ако ја сведочим сам за себе истинито је сведочанство моје: јер знам откуда дођох и куда идем; а ви не знате откуда долазим и куда идем. 043 JOH 008 015 Ви судите по телу, ја не судим никоме. 043 JOH 008 016 И ако судим ја, суд је мој прав: јер нисам сам, него ја и Отац који ме посла. 043 JOH 008 017 А и у закону вашем стоји написано да је сведочанство двојице људи истинито. 043 JOH 008 018 Ја сам који сведочим сам за себе, и сведочи за мене Отац који ме посла. 043 JOH 008 019 Тада Му говораху: Где је отац твој? Исус одговори: Ни мене знате ни Оца мог; кад бисте знали мене, знали бисте и Оца мог. 043 JOH 008 020 Ове речи рече Исус код хазне Божије кад учаше у цркви; и нико Га не ухвати, јер још не беше дошао час Његов. 043 JOH 008 021 А Исус им опет рече: Ја идем, и тражићете ме; и помрећете у свом греху; куд ја идем ви не можете доћи. 043 JOH 008 022 Тада рекоше Јевреји: Да се неће сам убити, што говори: Куд ја идем ви не можете доћи? 043 JOH 008 023 И рече им: Ви сте од нижих, ја сам од виших; ви сте од овог света, ја нисам од овог света. 043 JOH 008 024 Тако вам казах да ћете помрети у гресима својим; јер ако не узверујете да сам ја, помрећете у гресима својим. 043 JOH 008 025 Тада Му говораху: Ко си ти? И рече им Исус: Почетак, како вам и кажем. 043 JOH 008 026 Много имам за вас говорити и судити; али Онај који ме посла истинит је, и ја оно говорим свету што чух од Њега. 043 JOH 008 027 Не разумеше, дакле, да им говораше за Оца. 043 JOH 008 028 А Исус им рече: Кад подигнете Сина човечијег, онда ћете дознати да сам ја, и да ништа сам од себе не чиним; него како ме научи Отац мој онако говорим. 043 JOH 008 029 И Онај који ме посла са мном је. Не остави Отац мене самог; јер ја свагда чиним шта је Њему угодно. 043 JOH 008 030 Кад ово говораше, многи Га вероваше. 043 JOH 008 031 Тада Исус говораше оним Јеврејима који Му вероваше: Ако ви останете на мојој беседи, заиста ћете бити ученици моји, 043 JOH 008 032 И познаћете истину, и истина ће вас избавити. 043 JOH 008 033 Одговорише и рекоше Му: Ми смо семе Авраамово, и никоме нисмо робовали никад; како ти говориш да ћемо се избавити? 043 JOH 008 034 Исус им одговори: Заиста, заиста вам кажем да је сваки који чини грех роб греху. 043 JOH 008 035 А роб не остаје у кући вавек, син остаје вавек. 043 JOH 008 036 Ако вас, дакле, Син избави, заиста ћете бити избављени. 043 JOH 008 037 Знам да сте семе Авраамово; али гледате да ме убијете, јер моја беседа не може у вас да стане. 043 JOH 008 038 Ја говорим шта видех од Оца свог; и ви тако чините шта видесте од оца свог. 043 JOH 008 039 Одговорише и рекоше Му: Отац је наш Авраам. Исус им рече: Кад бисте ви били деца Авраамова, чинили бисте дела Авраамова. 043 JOH 008 040 А сад гледате мене да убијете, човека који вам истину казах коју чух од Бога: Тако Авраам није чинио. 043 JOH 008 041 Ви чините дела оца свог. Тада Му рекоше: Ми нисмо рођени од курварства: једног Оца имамо, Бога. 043 JOH 008 042 А Исус им рече: Кад би Бог био ваш Отац, љубили бисте мене; јер ја од Бога изиђох и дођох; јер не дођох сам од себе, него ме Он посла. 043 JOH 008 043 Зашто не разумете говор мој? Јер не можете речи моје да слушате. 043 JOH 008 044 Ваш је отац ђаво; и сласти оца свог хоћете да чините: он је крвник људски од почетка, и не стоји на истини; јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори: јер је лажа и отац лажи. 043 JOH 008 045 А мени не верујете, јер ја истину говорим. 043 JOH 008 046 Који ме од вас кори за грех? Ако ли истину говорим, зашто ми ви не верујете? 043 JOH 008 047 Ко је од Бога речи Божије слуша; зато ви не слушате, јер нисте од Бога. 043 JOH 008 048 Тада одговорише Јевреји и рекоше Му: Не говоримо ли ми право да си ти Самарјанин, и да је ђаво у теби. 043 JOH 008 049 Исус одговори: У мени ђавола нема, него поштујем Оца свог; а ви мене срамотите. 043 JOH 008 050 А ја не тражим славе своје; има који тражи и суди. 043 JOH 008 051 Заиста, заиста вам кажем: ко одржи реч моју неће видети смрт довека. 043 JOH 008 052 Тада Му рекоше Јевреји: Сад видесмо да је ђаво у теби: Авраам умре и пророци, а ти говориш: Ко одржи реч моју неће окусити смрт довека. 043 JOH 008 053 Еда ли си ти већи од оца нашег Авраама, који умре? И пророци помреше: ко се ти сам градиш? 043 JOH 008 054 Исус одговори: Ако се ја сам славим, слава је моја ништа: Отац је мој који ме слави, за ког ви говорите да је ваш Бог. 043 JOH 008 055 И не познајете Га, а ја Га знам; и ако кажем да Га не знам бићу лажа као ви. Него Га знам, и реч Његову држим. 043 JOH 008 056 Авраам, отац ваш, био је рад да види дан мој; и виде, и обрадова се. 043 JOH 008 057 Тада Му рекоше Јевреји: Још ти нема педесет година, и Авраама ли си видео? 043 JOH 008 058 А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: Ја сам пре него се Авраам родио. 043 JOH 008 059 Тада узеше камење да баце на Њ; а Исус се сакри, и изађе из цркве прошавши између њих и отиде тако. 043 JOH 009 001 И пролазећи виде човека слепог од рођења. 043 JOH 009 002 И запиташе Га ученици Његови говорећи: Рави! Ко сагреши, или овај или родитељи његови, те се роди слеп? 043 JOH 009 003 Исус одговори: Ни он сагреши ни родитељи његови, него да се јаве дела Божија на њему. 043 JOH 009 004 Мени ваља радити дела Оног који ме посла док је дан: доћи ће ноћ кад нико не може радити. 043 JOH 009 005 Док сам на свету видело сам свету. 043 JOH 009 006 Рекавши ово пљуну на земљу и начини као од пљувачке, и помаза калом очи слепоме, 043 JOH 009 007 И рече: Иди умиј се у бањи силоамској (које значи послан). Отиде, дакле, и уми се, и дође гледајући. 043 JOH 009 008 А суседи и који га беху видели пре да беше слеп говораху: Није ли ово онај што сеђаше и прошаше? 043 JOH 009 009 Једни говораху: Он је; а други: Налик је на њ. А он говораше: Ја сам. 043 JOH 009 010 Тада му говораху: Како ти се отворише очи? 043 JOH 009 011 Он одговори и рече: Човек који се зове Исус начини као, и помаза очи моје, и рече ми: Иди у бању силоамску и умиј се. А кад отидох и умих се, прогледах. 043 JOH 009 012 Тада му рекоше: Где је он? Рече: Не знам. 043 JOH 009 013 Тада га поведоше к фарисејима, оног што беше некад слеп. 043 JOH 009 014 А беше субота кад начини Исус као и отвори му очи. 043 JOH 009 015 Тада га опет питаху и фарисеји како прогледа. А он им рече: Као метну ми на очи, и умих се и видим. 043 JOH 009 016 Тада говораху неки од фарисеја: Није овај човек од Бога јер не светкује суботе. Други говораху: Како може човек грешан таква чудеса чинити? И поста распра међу њима. 043 JOH 009 017 Рекоше, дакле, опет слепцу: Шта кажеш ти за њега што ти отвори очи твоје? А он рече: Пророк је. 043 JOH 009 018 Тада Јевреји не вероваше за њега да беше слеп и прогледа, док не дозваше родитеље оног што је прогледао, 043 JOH 009 019 И запиташе их говорећи: Је ли ово ваш син за кога ви говорите да се роди слеп? Како, дакле, сад види? 043 JOH 009 020 А родитељи његови одговорише им и рекоше: Знамо да је ово син наш и да се роди слеп, 043 JOH 009 021 А како сад види не знамо: или ко му отвори очи ми не знамо; он је велики, питајте њега, нека сам каже за себе. 043 JOH 009 022 Ово рекоше родитељи његови, јер се бојаху Јевреја; јер се Јевреји беху договорили да буде искључен из зборнице ко Га призна за Христа. 043 JOH 009 023 Зато рекоше родитељи његови: Он је велики, питајте њега. 043 JOH 009 024 Тада, по други пут дозваше човека који је био слеп и рекоше му: Дај Богу славу; ми знамо да је човек овај грешан. 043 JOH 009 025 А он одговори и рече: Је ли грешан не знам; само знам да ја бејах слеп, а сад видим. 043 JOH 009 026 Тада му опет рекоше: Шта ти учини, како отвори очи твоје? 043 JOH 009 027 Одговори им: Ја вам већ казах, и не слушасте; шта ћете опет слушати? Већ ако и ви хоћете ученици његови да будете? 043 JOH 009 028 А они га укорише, и рекоше му: Ти си ученик његов, а ми смо ученици Мојсијеви. 043 JOH 009 029 Ми знамо да с Мојсијем говори Бог; а овог не знамо откуда је 043 JOH 009 030 А човек одговори и рече им: То и јесте за чудо што ви не знате откуд је, а Он отвори очи моје. 043 JOH 009 031 А знамо да Бог не слуша грешника; него ако ко поштује Бога и вољу Његову твори, оног слуша. 043 JOH 009 032 Откако је света није чувено да ко отвори очи рођеном слепцу. 043 JOH 009 033 Кад Он не би био од Бога не би могао ништа чинити. 043 JOH 009 034 Одговорише и рекоше му: Ти си се родио сав у гресима, па зар ти нас да учиш? И истераше га напоље. 043 JOH 009 035 Исус чу да га истераше напоље; и нашавши га рече му; верујеш ли ти Сина Божијег? 043 JOH 009 036 Он одговори и рече: Ко је, Господе, да Га верујем? 043 JOH 009 037 А Исус му рече: и видео си га, и који говори с тобом Га је. 043 JOH 009 038 А он рече: Верујем Господе! И поклони Му се. 043 JOH 009 039 И рече Исус: Ја дођох на суд на овај свет, да виде који не виде, и који виде да постану слепи. 043 JOH 009 040 И чуше ово неки од фарисеја који беху с Њим, и рекоше Му: Еда ли смо ми слепи? 043 JOH 009 041 Рече им Исус: Када бисте били слепи не бисте имали греха, а сад говорите да видите, тако ваш грех остаје. 043 JOH 010 001 Заиста, заиста вам кажем: ко не улази на врата у тор овчији него прелази на другом месту он је лупеж и хајдук; 043 JOH 010 002 А који улази на врата јесте пастир овцама. 043 JOH 010 003 Њему вратар отвара, и овце глас његов слушају, и своје овце зове по имену, и изгони их; 043 JOH 010 004 И кад своје овце истера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају глас његов. 043 JOH 010 005 А за туђином неће да иду, него беже од њега, јер не познају глас туђи. 043 JOH 010 006 Ову причу каза им Исус, али они не разумеше шта то беше што им каза. 043 JOH 010 007 Тада им рече Исус опет: Заиста, заиста вам кажем: ја сам врата к овцама. 043 JOH 010 008 Сви колико их год дође пре мене лупежи су и хајдуци; али их овце не послушаше. 043 JOH 010 009 Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи. 043 JOH 010 010 Лупеж не долази низашта друго него да украде и убије и погуби; ја дођох да имају живот и изобиље. 043 JOH 010 011 Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце. 043 JOH 010 012 А најамник, који није пастир, коме нису овце своје, види вука где иде, и оставља овце, и бежи: и вук зграби овце и распуди их; 043 JOH 010 013 А најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце. 043 JOH 010 014 Ја сам пастир добри и знам своје, и моје мене знају. 043 JOH 010 015 Као што мене зна Отац и ја знам Оца; и душу своју полажем за овце. 043 JOH 010 016 И друге овце имам које нису из овог тора, и оне ми ваља довести; и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир. 043 JOH 010 017 Зато ме Отац љуби, јер ја душу своју полажем да је опет узмем. 043 JOH 010 018 Нико је не отима од мене, него је ја сам од себе полажем. Власт имам положити је и власт имам узети је опет. Ову сам заповест примио од Оца свог. 043 JOH 010 019 Тада опет поста распра међу Јеврејима за ове речи. 043 JOH 010 020 Многи од њих говораху: У њему је ђаво, и полудео је; шта га слушате? 043 JOH 010 021 Други говораху: Ове речи нису лудога; зар може ђаво слепима очи отварати? 043 JOH 010 022 А беше тада празник обновљења у Јерусалиму, и беше зима. 043 JOH 010 023 И ходаше Исус у цркви по трему Соломуновом. 043 JOH 010 024 А Јевреји Га опколише, и говораху Му: Докле ћеш мучити душе наше? Ако си ти Христос, кажи нам слободно. 043 JOH 010 025 Исус им одговори: Ја вам казах, па не верујете. Дела која творим ја у име Оца свог она сведоче за ме. 043 JOH 010 026 Али ви не верујете; јер нисте од мојих оваца, као што вам казах. 043 JOH 010 027 Овце моје слушају глас мој, и ја познајем њих, и за мном иду. 043 JOH 010 028 И ја ћу им дати живот вечни, и никад неће изгинути, и нико их неће отети из руке моје. 043 JOH 010 029 Отац мој који ми их даде већи је од свих; и нико их не може отети из руке Оца мог. 043 JOH 010 030 Ја и Отац једно смо. 043 JOH 010 031 А Јевреји опет узеше камење да Га убију. 043 JOH 010 032 Исус им одговори: Многа вам добра дела јавих од Оца свог; за које од оних дела бацате камење на ме? 043 JOH 010 033 Одговорише Му Јевреји говорећи: За добро дело не бацамо камење на те, него за хулу на Бога, што ти, човек будући, градиш се Бог. 043 JOH 010 034 Исус им одговори: Не стоји ли написано у закону вашем: Ја рекох: богови сте? 043 JOH 010 035 Ако оне назва боговима којима реч Божија би, и писмо се не може покварити; 043 JOH 010 036 Како ви говорите Ономе ког Отац посвети и посла на свет: Хулу на Бога говориш, што рекох: Ја сам Син Божји? 043 JOH 010 037 Ако не творим дела Оца свог не верујте ми. 043 JOH 010 038 Ако ли творим, ако мени и не верујете, делима мојим верујте, да познате и верујете да је Отац у мени и ја у Њему. 043 JOH 010 039 Тада опет гледаху да Га ухвате; али им се измаче из руку. 043 JOH 010 040 И отиде опет преко Јордана на оно место где Јован пре крштаваше; и оста онде. 043 JOH 010 041 И многи дођоше к Њему и говораху: Јован не учини ни једног чуда, али све што каза Јован за Овог истина беше. 043 JOH 010 042 И многи вероваше Га онде. 043 JOH 011 001 Беше пак један болесник, Лазар из Витаније из села Марије и Марте, сестре њене. 043 JOH 011 002 (А Марија, које брат Лазар боловаше, беше она што помаза Господа миром и отре ноге Његове својом косом.) 043 JOH 011 003 Онда послаше сестре к Њему говорећи: Господе! Гле, онај који Ти је мио болестан је. 043 JOH 011 004 А кад чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се прослави Син Божји с ње. 043 JOH 011 005 А Исус љубљаше Марту и сестру њену и Лазара. 043 JOH 011 006 А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном месту где беше. 043 JOH 011 007 А потом рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју. 043 JOH 011 008 Ученици Му рекоше: Рави! Сад Јудејци хтедоше да Те убију камењем, па опет хоћеш да идеш онамо? 043 JOH 011 009 Исус одговори: Није ли дванаест сахата у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види видело овог света; 043 JOH 011 010 А ко иде ноћу спотиче се, јер нема видела у њему. 043 JOH 011 011 Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим. 043 JOH 011 012 Онда Му рекоше ученици Његови: Господе! Ако је заспао, устаће. 043 JOH 011 013 А Исус им рече за смрт његову, а они мишљаху да говори за спавање сна. 043 JOH 011 014 Тада им Исус каза управо: Лазар умре. 043 JOH 011 015 И мило ми је вас ради што нисам био онамо да верујете; него хајдемо к њему. 043 JOH 011 016 Онда Тома, који се зваше Близанац, рече ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим. 043 JOH 011 017 А кад дође Исус нађе га, а он већ четири дана у гробу. 043 JOH 011 018 (А Витанија беше близу Јерусалима око петнаест потркалишта.) 043 JOH 011 019 И многи од Јудејаца беху дошли к Марти и Марији да их теше за братом њиховим. 043 JOH 011 020 Кад Марта дакле чу да Исус иде, изађе преда Њ, а Марија сеђаше дома. 043 JOH 011 021 Онда рече Марта Исусу: Господе! Да си Ти био овде не би мој брат умро. 043 JOH 011 022 А и сад знам да шта заиштеш у Бога даће ти Бог. 043 JOH 011 023 Исус јој рече: Брат ће твој устати. 043 JOH 011 024 Марта Му рече: Знам да ће устати о васкрсењу, у последњи дан. 043 JOH 011 025 А Исус јој рече: Ја сам васкрсење и живот; који верује мене ако и умре живеће. 043 JOH 011 026 И ниједан који живи и верује мене неће умрети вавек. Верујеш ли ово? 043 JOH 011 027 Рече Му: Да, Господе! Ја веровах да си Ти Христос, Син Божји који је требало да дође на свет. 043 JOH 011 028 И ово рекавши отиде те зовну тајно Марију, сестру своју говорећи: Учитељ је дошао, и зове те. 043 JOH 011 029 А она кад чу, уста брзо и отиде к Њему. 043 JOH 011 030 Јер Исус још не беше дошао у село, него беше на оном месту где Га срете Марта. 043 JOH 011 031 А Јудејци онда који беху с њом у кући и тешаху је, кад видеше Марију да брзо уста и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче онамо. 043 JOH 011 032 А Марија како дође где беше Исус, и виде Га, паде на ноге Његове говорећи Му: Господе! Да си Ти био овде, не би умро мој брат. 043 JOH 011 033 Онда Исус кад је виде где плаче, и где плачу Јудејци који дођоше с њом, згрози се у духу, и сам постаде жалостан. 043 JOH 011 034 И рече: Где сте га метнули? Рекоше Му: Господе! Хајде да видиш. 043 JOH 011 035 Ударише сузе Исусу. 043 JOH 011 036 Онда Јудејци говораху: Гледај како га љубљаше, 043 JOH 011 037 А неки од њих рекоше: Не могаше ли овај који отвори очи слепцу учинити да и овај не умре? 043 JOH 011 038 А Исус опет се згрози у себи, и дође на гроб; а беше пећина, и камен лежаше на њој. 043 JOH 011 039 Исус рече: Узмите камен. Рече Му Марта, сестра оног што је умро: Господе! Већ смрди; јер су четири дана како је умро. 043 JOH 011 040 Исус јој рече: Не рекох ли ти да ако верујеш видећеш славу Божју? 043 JOH 011 041 Узеше, дакле, камен где лежаше мртвац; а Исус подиже очи горе, и рече: Оче! Хвала Ти што си ме услишио. 043 JOH 011 042 А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верују да си ме Ти послао. 043 JOH 011 043 И ово рекавши зовну гласно: Лазаре! Изиђи напоље. 043 JOH 011 044 И изиђе мртвац обавит платном по рукама и по ногама, и лице његово убрусом повезано. Исус им рече: Разрешите га и пустите нек иде. 043 JOH 011 045 Онда многи од Јудејаца који беху дошли к Марији и видеше шта учини Исус, вероваше Га. 043 JOH 011 046 А неки од њих отидоше к фарисејима и казаше им шта учини Исус. 043 JOH 011 047 Онда главари свештенички и фарисеји сабраше скупштину, и говораху: Шта ћемо чинити? Човек овај чини многа чудеса. 043 JOH 011 048 Ако га оставимо тако, сви ће га веровати; па ће доћи Римљани и узети нам земљу и народ. 043 JOH 011 049 А један од њих, по имену Кајафа, који оне године беше поглавар свештенички, рече им: Ви не знате ништа; 043 JOH 011 050 И не мислите да је нама боље да један човек умре за народ, неголи да народ сав пропадне. 043 JOH 011 051 А ово не рече сам од себе, него, будући поглавар свештенички оне године, прорече да Исусу ваља умрети за народ; 043 JOH 011 052 И не само за народ, него да и расејану децу Божију скупи уједно. 043 JOH 011 053 Од тога, дакле, дана договорише се да Га убију. 043 JOH 011 054 А Исус више не хођаше јавно по Јудејцима, него оданде отиде у крај близу пустиње у град по имену Јефрем, и онде хођаше с ученицима својим. 043 JOH 011 055 А беше близу пасха јеврејска, и многи из оног краја дођоше у Јерусалим пре пасхе да се очисте. 043 JOH 011 056 Тада тражаху Исуса, и стојећи у цркви говораху међу собом: Шта мислите ви зашто не долази на празник? 043 JOH 011 057 А главари свештенички и фарисеји издаше заповест ако Га ко опази где је, да јави да Га ухвате. 043 JOH 012 001 А Исус пре пасхе на шест дана дође у Витанију где беше Лазар што умре, кога подиже из мртвих. 043 JOH 012 002 Онде Му, пак, зготовише вечеру, и Марта служаше, а и Лазар сеђаше с њим за трпезом; 043 JOH 012 003 А Марија узевши литру правог нардовог многоценог мира помаза ноге Исусове, и отре косом својом ноге Његове; а кућа се напуни мириса од мира. 043 JOH 012 004 Онда рече један од ученика Његових, Јуда Симонов Искариотски, који Га после издаде: 043 JOH 012 005 Зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима? 043 JOH 012 006 А ово не рече што се стараше за сиромахе, него што беше лупеж, и имаше ковчежић, и ношаше што се меташе у њ. 043 JOH 012 007 А Исус рече: Не дирајте у њу; она је то дохранила за дан мог погреба; 043 JOH 012 008 Јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда. 043 JOH 012 009 Разуме, пак, многи народ из Јудеје да је онде и дођоше не само Исуса ради него и да виде Лазара ког подиже из мртвих. 043 JOH 012 010 А главари свештенички договорише се да и Лазара убију; 043 JOH 012 011 Јер многи њега ради иђаху из Јудеје и вероваху Исуса. 043 JOH 012 012 А сутрадан, многи од народа који беше дошао на празник, чувши да Исус иде у Јерусалим 043 JOH 012 013 Узеше гране од финика и изиђоше Му на сусрет, и викаху говорећи: Осана! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев. 043 JOH 012 014 А Исус нашавши магаре уседе на њ, као што је писано: 043 JOH 012 015 Не бој се кћери Сионова, ево цар твој иде седећи на магарету. 043 JOH 012 016 Али ово ученици Његови не разумеше пре: него кад се прослави Исус онда се опоменуше да ово беше за Њега писано, и ово Му учинише. 043 JOH 012 017 А народ сведочаше који беше пре с Њим кад Лазара изазва из гроба и подиже га из мртвих. 043 JOH 012 018 Зато Га и срете народ, јер чуше да Он учини ово чудо. 043 JOH 012 019 А фарисеји говораху међу собом: Видите да ништа не помаже? Гле, свет иде за њим. 043 JOH 012 020 А беху неки Грци који беху дошли на празник да се моле Богу. 043 JOH 012 021 Они дакле приступише к Филипу, који беше из Витсаиде галилејске, и мољаху га говорећи: Господине! Ми бисмо хтели да видимо Исуса. 043 JOH 012 022 Дође Филип и каза Андрији, а Андрија и Филип опет казаше Исусу. 043 JOH 012 023 А Исус одговори им говорећи: Дође час да се прослави Син човечији. 043 JOH 012 024 Заиста, заиста вам кажем: Ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, оно једно остане; ако ли умре много рода роди; 043 JOH 012 025 Који љуби душу своју изгубиће је, а ко мрзи на душу своју на овом свету, сачуваће је за живот вечни. 043 JOH 012 026 Ко мени служи, за мном нек иде, и где сам ја онде и слуга мој нек буде; и ко мени служи оног ће поштовати Отац мој. 043 JOH 012 027 Сад је душа моја жалосна; и шта да кажем? Оче! Сачувај ме од овог часа; али за то дођох на час овај. 043 JOH 012 028 Оче! Прослави име своје! Тада глас дође с неба: И прославио сам и опет ћу прославити. 043 JOH 012 029 А кад чу народ који стајаше, говораху: Гром загрми; а други говораху: Анђео му говори. 043 JOH 012 030 Исус одговори и рече: Овај глас не би мене ради него народа ради. 043 JOH 012 031 Сад је суд овом свету; сад ће бити истеран кнез овог света напоље. 043 JOH 012 032 И кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи. 043 JOH 012 033 А ово говораше да покаже каквом ће смрти умрети. 043 JOH 012 034 Народ Му одговори: Ми чусмо из закона да ће Христос остати вавек; како ти говориш да се сину човечијем ваља подигнути? Ко је тај син човечији? 043 JOH 012 035 А Исус им рече: Још је мало времена видело с вама; ходите док видело имате да вас тама не обузме; јер ко ходи по тами не зна куда иде. 043 JOH 012 036 Док видело имате верујте видело, да будете синови видела. Рекавши ово Исус отиде и сакри се од њих. 043 JOH 012 037 Ако је и чинио толика чудеса пред њима, опет Га не вероваху; 043 JOH 012 038 Да се збуде реч Исаије пророка који рече: Господе! Ко верова говорењу нашем? И рука Господња коме се откри? 043 JOH 012 039 Зато не могаху веровати, јер опет рече Исаија: 043 JOH 012 040 Заслепио је очи њихове и окаменио срца њихова, да не виде очима ни срцем разумеју, и не обрате се да их исцелим. 043 JOH 012 041 Ово рече Исаија кад виде славу Његову и говори за Њега. 043 JOH 012 042 Али опет и од кнезова многи Га вероваше; него ради фарисеја не признаваху, да не би били изгнани из зборнице; 043 JOH 012 043 Јер им већма омиле слава људска него слава Божија. 043 JOH 012 044 А Исус повика и рече: Ко мене верује не верује мене, него Оног који ме посла; 043 JOH 012 045 И ко види мене, види Оног који ме посла. 043 JOH 012 046 Ја дођох видело на свет, да ниједан који ме верује не остане у тами. 043 JOH 012 047 И ко чује моје речи и не верује, ја му нећу судити; јер ја не дођох да судим свету, него да спасем свет. 043 JOH 012 048 Који се одрече мене, и не прима речи моје, има себи судију: реч коју ја говорих она ће му судити у последњи дан; 043 JOH 012 049 Јер ја од себе не говорих, него Отац који ме посла Он ми даде заповест шта ћу казати и шта ћу говорити. 043 JOH 012 050 И знам да је заповест Његова живот вечни. Шта ја дакле говорим онако говорим као што ми рече Отац. 043 JOH 013 001 А пред празник пасхе знајући Исус да Му дође час да пређе из овог света к Оцу, како је љубио своје који беху на свету, до краја их љуби. 043 JOH 013 002 И по вечери, кад већ ђаво беше метнуо у срце Јуди Симонову Искариотском да Га изда, 043 JOH 013 003 Знајући Исус да Му све Отац даде у руке, и да од Бога изиђе, и к Богу иде, 043 JOH 013 004 Устаде од вечере, и скиде своје хаљине, и узе убрус те се запреже; 043 JOH 013 005 Потом усу воду у умиваоницу, и поче прати ноге ученицима и отирати убрусом којим беше запрегнут. 043 JOH 013 006 Онда дође к Симону Петру, и он Му рече: Господе! Зар Ти моје ноге да опереш? 043 JOH 013 007 Исус одговори и рече му: Шта ја чиним ти сад не знаш, али ћеш после дознати. 043 JOH 013 008 Рече Му Петар: Никад Ти нећеш опрати моје ноге. Исус му одговори: Ако те не оперем немаш део са мном. 043 JOH 013 009 Рече Му Симон Петар: Господе! Не само ноге моје, него и руке и главу. 043 JOH 013 010 Исус му рече: Опраном не треба до само ноге опрати, јер је сав чист; и ви сте чисти, али не сви. 043 JOH 013 011 Јер знаше издајника свог, зато рече: Нисте сви чисти. 043 JOH 013 012 А кад им опра ноге, узе хаљине своје, и седавши опет за трпезу рече им: Знате ли шта ја учиних вама? 043 JOH 013 013 Ви зовете мене учитељем и Господом; и право велите: јер јесам. 043 JOH 013 014 Кад дакле ја опрах вама ноге, Господ и учитељ, и ви сте дужни један другом прати ноге. 043 JOH 013 015 Јер ја вам дадох углед да и ви тако чините као што ја вама учиних. 043 JOH 013 016 Заиста, заиста вам кажем: Није слуга већи од господара свог, нити је посланик већи од оног који га је послао. 043 JOH 013 017 Кад ово знате, благо вама ако га извршујете. 043 JOH 013 018 Не говорим за све вас, јер ја знам које изабрах; него да се збуде писмо: Који са мном хлеб једе подиже пету своју на ме. 043 JOH 013 019 Сад вам кажем пре него се збуде, да кад се збуде, верујете да сам ја. 043 JOH 013 020 Заиста, заиста вам кажем: Који прима оног кога пошаљем мене прима; а ко прима мене прима Оног који ме посла. 043 JOH 013 021 Рекавши ово Исус поста жалостан у духу, и посведочи и рече: Заиста, заиста вам кажем: Један између вас издаће ме. 043 JOH 013 022 Онда се ученици згледаху међу собом, и чуђаху се за кога говори. 043 JOH 013 023 А један од ученика Његових, ког Исус љубљаше, сеђаше за трпезом на крилу Исусовом. 043 JOH 013 024 Онда намаже на њега Симон Петар да запита ко би то био за кога говори. 043 JOH 013 025 А он леже на прси Исусове и рече Му: Господе! Ко је то? 043 JOH 013 026 Исус одговори: Онај је коме ја умочивши залогај дам. И умочивши залогај даде Јуди Симоновом Искариотском. 043 JOH 013 027 И по залогају тада уђе у њега сотона. Онда му рече Исус: Шта чиниш чини брже. 043 JOH 013 028 А ово не разуме нико од оних што сеђаху за трпезом зашто му рече. 043 JOH 013 029 А неки мишљаху, будући да у Јуде беше кеса, да му Исус рече: Купи шта треба за празник; или да да шта сиромашнима. 043 JOH 013 030 А он узевши залогај одмах изиђе; а беше ноћ. 043 JOH 013 031 Кад он изиђе, онда Исус рече: Сад се прослави Син човечији и Бог се прослави у Њему. 043 JOH 013 032 Ако се Бог прослави у Њему, и Бог ће Њега прославити у себи, и одмах ће Га прославити. 043 JOH 013 033 Дечице! Још сам мало с вама; тражићете ме, и као што рекох Јудејцима: Куда ја идем ви не можете доћи, и вама говорим сад. 043 JOH 013 034 Нову вам заповест дајем да љубите један другог, као што ја вас љубих, да се и ви љубите међу собом. 043 JOH 013 035 По томе ће сви познати да сте моји ученици, ако будете имали љубав међу собом. 043 JOH 013 036 Рече Му Симон Петар: Господе! Куда идеш? Исус му одговори: Куда ја идем не можеш сад ићи за мном, али ћеш после поћи за мном. 043 JOH 013 037 Петар Му рече: Господе! Зашто сад не могу ићи за Тобом? Душу ћу своју положити за Те. 043 JOH 013 038 Одговори му Исус: Душу ли ћеш своју положити за ме? Заиста, заиста ти кажем: неће петао запевати док ме се трипут не одрекнеш. 043 JOH 014 001 Да се не плаши срце ваше, верујте Бога, и мене верујте. 043 JOH 014 002 Многи су станови у кући Оца мог. А да није тако, казао бих вам; идем да вам приправим место. 043 JOH 014 003 И кад отидем и приправим вам место, опет ћу доћи, и узећу вас к себи да и ви будете где сам ја. 043 JOH 014 004 И куда ја идем знате, и пут знате. 043 JOH 014 005 Рече Му Тома: Господе! Не знамо куда идеш; и како можемо пут знати? 043 JOH 014 006 Исус му рече: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме. 043 JOH 014 007 Кад бисте мене знали онда бисте знали и Оца мог; и одселе познајете Га, и видесте Га. 043 JOH 014 008 Рече Му Филип: Господе! Покажи нам Оца и биће нам доста. 043 JOH 014 009 Исус му рече: Толико сам време с вама и ниси ме познао, Филипе? Који виде мене, виде Оца; па како ти говориш: Покажи нам Оца? 043 JOH 014 010 Зар не верујеш да сам ја у Оцу и Отац у мени? Речи које вам ја говорим не говорим од себе; него Отац који стоји у мени Он твори дела. 043 JOH 014 011 Верујте мени да сам ја у Оцу и Отац у мени; ако ли мени не верујете, верујте ми по тим делима. 043 JOH 014 012 Заиста, заиста вам кажем: који верује мене, дела која ја творим и он ће творити, и већа ће од ових творити; јер ја идем к Оцу свом; 043 JOH 014 013 И шта год заиштете у Оца у име моје, оно ћу вам учинити, да се прослави Отац у Сину. 043 JOH 014 014 И ако шта заиштете у име моје, ја ћу учинити. 043 JOH 014 015 Ако имате љубав к мени, заповести моје држите. 043 JOH 014 016 И ја ћу умолити Оца, и даће вам другог утешитеља да буде с вама вавек: 043 JOH 014 017 Духа истине, ког свет не може примити, јер Га не види нити Га познаје; а ви Га познајете, јер у вама стоји, и у вама ће бити. 043 JOH 014 018 Нећу вас оставити сиротне; доћи ћу к вама. 043 JOH 014 019 Још мало и свет мене више неће видети; а ви ћете ме видети; јер ја живим, и ви ћете живети. 043 JOH 014 020 У онај ћете ви дан дознати да сам ја у Оцу свом, и ви у мени, и ја у вама. 043 JOH 014 021 Ко има заповести моје и држи их, он је онај што има љубав к мени; а који има љубав к мени имаће к њему љубав Отац мој; и ја ћу имати љубав к њему, и јавићу му се сам. 043 JOH 014 022 И рече Му Јуда, не Искариотски: Господе! Шта је то да ћеш се нама јавити а не свету? 043 JOH 014 023 Исус одговори и рече му: Ко има љубав к мени, држаће реч моју; и Отац мој имаће љубав к њему; и к њему ћемо доћи, и у њега ћемо се станити. 043 JOH 014 024 Који нема љубави к мени не држи моје речи; а реч што чујете није моја него Оца који ме посла. 043 JOH 014 025 Ово вам казах док сам с вама. 043 JOH 014 026 А утешитељ, Дух Свети, ког ће Отац послати у име моје, Он ће вас научити свему и напоменуће вам све што вам рекох. 043 JOH 014 027 Мир вам остављам, мир свој дајем вам; не дајем вам га као што свет даје, да се не плаши срце ваше и да се не боји. 043 JOH 014 028 Чусте да вам ја казах: идем и доћи ћу к вама. Кад бисте имали љубав к мени, онда бисте се обрадовали што рекох: идем к Оцу; јер је Отац мој већи од мене. 043 JOH 014 029 И сад вам казах, пре док се није збило, да верујете кад се збуде. 043 JOH 014 030 Већ нећу много говорити с вама; јер иде кнез овог света, и у мени нема ништа. 043 JOH 014 031 Него да види свет да имам љубав к Оцу, и као што ми заповеди Отац онако творим. Устаните, хајдемо одавде. 043 JOH 015 001 Ја сам прави чокот, и Отац је мој виноградар; 043 JOH 015 002 Сваку лозу на мени која не рађа рода одсећи ће је; и сваку која рађа род очистиће је да више рода роди. 043 JOH 015 003 Ви сте већ очишћени речју коју вам говорих. 043 JOH 015 004 Будите у мени и ја ћу у вама. Као што лоза не може рода родити сама од себе, ако не буде на чокоту, тако и ви ако на мени не будете. 043 JOH 015 005 Ја сам чокот а ви лозе; и који буде у мени и ја у њему он ће родити многи род; јер без мене не можете чинити ништа. 043 JOH 015 006 Ко у мени не остане избациће се напоље као лоза, и осушиће се, и скупиће је, и у огањ бацити, и спалити. 043 JOH 015 007 Ако останете у мени и речи моје у вама остану, шта год хоћете иштите, и биће вам. 043 JOH 015 008 Тим ће се Отац мој прославити, да род многи родите; и бићете моји ученици. 043 JOH 015 009 Као што Отац има љубав к мени, и ја имам љубав к вама; будите у љубави мојој. 043 JOH 015 010 Ако заповести моје уздржите остаћете у љубави мојој, као што ја одржах заповести Оца свог и остајем у љубави Његовој. 043 JOH 015 011 Ово вам казах, да радост моја у вама остане и радост ваша се испуни. 043 JOH 015 012 Ово је заповест моја да имате љубав међу собом, као што ја имадох љубав к вама. 043 JOH 015 013 Од ове љубави нико веће нема, да ко душу своју положи за пријатеље своје. 043 JOH 015 014 Ви сте пријатељи моји ако творите шта вам ја заповедам. 043 JOH 015 015 Више вас не називам слугама; јер слуга не зна шта ради господар његов; него вас назвах пријатељима; јер вам све казах што чух од Оца свог. 043 JOH 015 016 Ви мене не изабрасте, него ја вас изабрах, и поставих вас да ви идете и род родите; и да ваш род остане, да шта год заиштете у Оца у име моје да вам да. 043 JOH 015 017 Ово вам заповедам да имате љубав међу собом. 043 JOH 015 018 Ако свет на вас узмрзи, знајте да на мене омрзну пре вас. 043 JOH 015 019 Кад бисте били од света, онда би свет своје љубио; а како нисте од света, него вас ја од света избрах, зато мрзи на вас свет. 043 JOH 015 020 Опомињите се речи коју вам ја рекох: није слуга већи од господара свог. Ако мене изгнаше, и вас ће изгнати; ако моју реч одржаше, и вашу ће одржати. 043 JOH 015 021 Али све ће вам ово чинити за име моје, јер не познају Оног који ме посла. 043 JOH 015 022 Да нисам био дошао и говорио им не би греха имали; а сад изговора неће имати за грех свој. 043 JOH 015 023 Који мрзи на мене и на Оца мог мрзи. 043 JOH 015 024 Да нисам био и дела творио међу њима којих нико други не твори, не би греха имали; а сад и видеше, и омрзнуше на мене и на Оца мог. 043 JOH 015 025 Али да се збуде реч написана у закону њиховом: Омрзнуше на ме низашта. 043 JOH 015 026 А кад дође утешитељ, кога ћу вам послати од Оца, Дух истине, који од Оца излази, Он ће сведочити за мене. 043 JOH 015 027 А и ви ћете сведочити, јер сте од почетка са мном. 043 JOH 016 001 Ово вам казах да се не саблазните. 043 JOH 016 002 Изгониће вас из зборница; а доћи ће време кад ће сваки који вас убије мислити да Богу службу чини. 043 JOH 016 003 И ово ће чинити, јер не познаше Оца ни мене. 043 JOH 016 004 Него вам ово казах кад дође време да се опоменете овог да вам ја казах; а испрва не казах вам ово, јер бејах с вама. 043 JOH 016 005 А сад идем к Ономе који ме посла, и нико ме од вас не пита: Куда идеш? 043 JOH 016 006 Него што вам ово казах жалости напуни се срце ваше. 043 JOH 016 007 Него вам ја истину говорим: боље је за вас да ја идем; јер ако ја не идем, утешитељ неће доћи к вама; ако ли идем, послаћу Га к вама. 043 JOH 016 008 И кад Он дође покараће свет за грех, и за правду, и за суд; 043 JOH 016 009 За грех, дакле, што не верују мене; 043 JOH 016 010 А за правду што идем к Оцу свом; и више ме нећете видети; 043 JOH 016 011 А за суд што је кнез овог света осуђен. 043 JOH 016 012 Још вам много имам казати; али сад не можете носити. 043 JOH 016 013 А кад дође Он, Дух истине, упутиће вас на сваку истину; јер неће од себе говорити, него ће говорити шта чује, и јавиће вам шта ће бити унапред. 043 JOH 016 014 Он ће ме прославити, јер ће од мог узети, и јавиће вам: 043 JOH 016 015 Све што има Отац моје је; зато рекох да ће од мог узети, и јавити вам. 043 JOH 016 016 Још мало, и нећете ме видети, и опет мало, па ћете ме видети: јер идем к Оцу. 043 JOH 016 017 А неки од ученика Његових рекоше међу собом: Шта је то што нам каже: Још мало, и нећете ме видети; и опет мало па ћете ме видети; и: Ја идем к оцу? 043 JOH 016 018 Говораху, дакле: Шта је то што говори: Мало? Не знамо шта говори. 043 JOH 016 019 А Исус разуме да хтеше да Га запитају, па им рече: Зато ли се запиткујете међу собом што рекох: Још мало и нећете ме видети, и опет мало па ћете ме видети? 043 JOH 016 020 Заиста, заиста вам кажем да ћете ви заплакати и заридати, а свет ће се радовати; и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост. 043 JOH 016 021 Жена кад рађа трпи муку; јер дође час њен: али кад роди дете, више се не опомиње жалости од радости, јер се роди човек на свет. 043 JOH 016 022 Тако и ви, дакле, имате сад жалост; али ћу вас опет видети, и радоваће се срце ваше, и вашу радост неће нико узети од вас; 043 JOH 016 023 И у онај дан нећете ме питати низашта. Заиста, заиста вам кажем да шта год узиштете у Оца у име моје, даће вам. 043 JOH 016 024 Досле не искасте ништа у име моје; иштите и примићете, да радост ваша буде испуњена. 043 JOH 016 025 Ово вам говорих у причама; али ће доћи време кад вам више нећу говорити у причама, него ћу вам управо јавити за Оца. 043 JOH 016 026 У онај ћете дан у име моје заискати, и не велим вам да ћу ја умолити Оца за вас; 043 JOH 016 027 Јер сам Отац има љубав к вама као што ви имасте љубав к мени, и веровасте да ја од Бога изиђох. 043 JOH 016 028 Изиђох од Оца, и дођох на свет; и опет остављам свет, и идем к Оцу. 043 JOH 016 029 Рекоше Му ученици Његови: Ето сад управо говориш, а приче никакве не говориш. 043 JOH 016 030 Сад знамо да све знаш, и не треба Ти да Те ко пита. По томе верујемо да си од Бога изишао. 043 JOH 016 031 Исус им одговори: Зар сад верујете? 043 JOH 016 032 Ево иде час, и већ је настао, да се разбегнете сваки на своју страну и мене самог оставите; али нисам сам, јер је Отац са мном. 043 JOH 016 033 Ово вам казах, да у мени мир имате. У свету ћете имати невољу; али не бојте се, јер ја надвладах свет. 043 JOH 017 001 Ово говори Исус, па подиже очи своје на небо и рече: Оче! Дође час, прослави Сина свог, да и Син Твој прослави Тебе; 043 JOH 017 002 Као што си Му дао власт над сваким телом да свему што си Му дао да живот вечни. 043 JOH 017 003 А ово је живот вечни да познају Тебе јединог истинитог Бога, и кога си послао Исуса Христа. 043 JOH 017 004 Ја Тебе прославих на земљи; посао сврших који си ми дао да радим. 043 JOH 017 005 И сад прослави Ти мене, Оче, у Тебе самог славом коју имадох у Тебе пре него свет постаде. 043 JOH 017 006 Ја јавих име Твоје људима које си ми дао од света; Твоји беху па си их мени дао, и Твоју реч одржаше. 043 JOH 017 007 Сад разумеше да је све што си ми дао од Тебе. 043 JOH 017 008 Јер речи које си дао мени дадох им; и они примише, и познадоше истинито да од Тебе изиђох, и вероваше да си ме Ти послао. 043 JOH 017 009 Ја се за њих молим: не молим се за (сав) свет, него за оне које си ми дао, јер су Твоји. 043 JOH 017 010 И моје све је Твоје, и Твоје моје; и ја се прославих у њима. 043 JOH 017 011 И више нисам на свету, а они су на свету, а ја идем к Теби. Оче Свети! Сачувај их у име своје, оне које си ми дао, да буду једно као и ми. 043 JOH 017 012 Док бејах с њима на свету, ја их чувах у име Твоје; оне које си ми дао сачувах, и нико од њих не погибе осим Сина погибли, да се збуде писмо. 043 JOH 017 013 А сад к Теби идем, и ово говорим на свету, да имају радост моју испуњену у себи. 043 JOH 017 014 Ја им дадох реч Твоју; и свет омрзну на њих, јер нису од света, као и ја што нисам од света. 043 JOH 017 015 Не молим Те да их узмеш са света, него да их сачуваш ода зла. 043 JOH 017 016 Од света нису, као ни ја што нисам од света. 043 JOH 017 017 Освети их истином својом: реч је Твоја истина. 043 JOH 017 018 Као што си Ти мене послао у свет, и ја њих послах у свет. 043 JOH 017 019 Ја посвећујем себе за њих, да и они буду освећени истином. 043 JOH 017 020 Не молим се, пак, само за њих, него и за оне који ме узверују њихове речи ради; 043 JOH 017 021 Да сви једно буду, као Ти, Оче, што си у мени и ја у Теби; да и они у нама једно буду, да и свет верује да си ме Ти послао. 043 JOH 017 022 И славу коју си ми дао ја дадох њима, да буду једно као ми што смо једно. 043 JOH 017 023 Ја у њима и Ти у мени: да буду сасвим уједно, и да позна свет да си ме Ти послао и да си имао љубав к њима као и к мени што си љубав имао. 043 JOH 017 024 Оче! Хоћу да и они које си ми дао буду са мном где сам ја; да виде славу моју коју си ми дао; јер си имао љубав к мени пре постања света. 043 JOH 017 025 Оче праведни! Свет Тебе не позна, а ја Те познах, и ови познаше да си ме Ти послао. 043 JOH 017 026 И показах им име Твоје, и показаћу: да љубав којом си мене љубио у њима буде, и ја у њима. 043 JOH 018 001 И рекавши ово Исус изиђе с ученицима својим преко потока Кедрона где беше врт, у који уђе Он и ученици Његови. 043 JOH 018 002 А Јуда, издајник Његов, знаше оно место; јер се Исус често скупљаше онде с ученицима својим. 043 JOH 018 003 Онда Јуда узе чету и од главара свештеничких и фарисеја момке, и дође онамо с фењерима и са свећама и с оружјем. 043 JOH 018 004 А Исус знајући све што ће бити од Њега изиђе и рече им: Кога тражите? 043 JOH 018 005 Одговорише Му: Исуса Назарећанина. Исус им рече: Ја сам. А с њима стајаше и Јуда који Га издаваше. 043 JOH 018 006 А кад им рече: Ја сам; измакоше се натраг и попадаше на земљу. 043 JOH 018 007 Онда их опет запита Исус: Кога тражите? А они рекоше: Исуса Назарећанина. 043 JOH 018 008 Исус им одговори: Казах вам да сам ја. Ако дакле мене тражите, оставите ове нек иду. 043 JOH 018 009 Да се изврши реч што рече: Не изгубих ни једног од оних које си ми дао. 043 JOH 018 010 А Симон Петар имаше нож, па га извади и удари слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо. А слузи беше име Малхо. 043 JOH 018 011 Онда рече Исус Петру: Задени нож у ножнице. Чашу коју ми даде Отац зар да је не пијем? 043 JOH 018 012 А чета и војвода и момци јеврејски ухватише Исуса и свезаше Га, 043 JOH 018 013 И одведоше Га најпре Ани, јер беше таст Кајафи, који беше поглавар свештенички оне године. 043 JOH 018 014 А Кајафа беше онај што даде савет Јудејцима да је боље да умре један човек него народ да пропадне. 043 JOH 018 015 За Исусом, пак, иђаше Симон Петар и други ученик; а ученик онај беше познат код поглавара свештеничког, и уђе с Исусом у двор поглавара свештеничког; 043 JOH 018 016 А Петар стајаше напољу код врата. Онда изиђе онај ученик што беше познат код поглавара свештеничког и рече вратарици те уведе Петра. 043 JOH 018 017 Онда рече слушкиња вратарица Петру: Да ниси и ти ученик овог човека? Он рече: Нисам. 043 JOH 018 018 А слуге и момци беху наложили огањ и стајаху те се грејаху, јер беше зима; а и Петар стајаше с њима и грејаше се. 043 JOH 018 019 Поглавар, пак, свештенички запита Исуса за ученике Његове и за Његову науку. 043 JOH 018 020 Исус му одговори: Ја говорих јавно свету, ја свагда учих у зборници и у цркви, где се свагда скупљају Јудејци, и ништа тајно не говорих. 043 JOH 018 021 Што питаш мене? Питај оне који су слушали шта сам им говорио: ево ови знају шта сам ја говорио. 043 JOH 018 022 А кад Он ово рече, један од момака који стајаху онде удари Исуса по образу, и рече: Зар тако одговараш поглавару свештеничком? 043 JOH 018 023 Исус му одговори: Ако зло рекох, докажи да је зло; ако ли добро, зашто ме бијеш? 043 JOH 018 024 И Ана посла Га свезаног Кајафи, поглавару свештеничком. 043 JOH 018 025 А Симон Петар стајаше и грејаше се. Онда му рекоше: Да ниси и ти од ученика његових? А он се одрече и рече: Нисам. 043 JOH 018 026 Рече један од слугу поглавара свештеничког који беше рођак ономе што му Петар одсече ухо: Не видех ли ја тебе у врту с њим? 043 JOH 018 027 Онда се Петар опет одрече; и одмах петао запева. 043 JOH 018 028 А Исуса поведоше од Кајафе у судницу. Али беше јутро, и они не уђоше у судницу да се не би опоганили, него да би могли јести пасху. 043 JOH 018 029 Онда Пилат изађе к њима напоље и рече: Какву кривицу износите на овог човека? 043 JOH 018 030 Одговорише му и рекоше: Кад он не би био злочинац не бисмо га предали теби. 043 JOH 018 031 А Пилат им рече: Узмите га ви и по закону свом судите му. А Јевреји му рекоше: Ми не смемо никога погубити. 043 JOH 018 032 Да се збуде реч Исусова коју рече казујући каквом ће смрти умрети. 043 JOH 018 033 Онда уђе Пилат опет у судницу, и дозва Исуса, и рече Му: Ти си цар јудејски? 043 JOH 018 034 Исус му одговори: Говориш ли ти то сам од себе, или ти други казаше за мене? 043 JOH 018 035 Пилат одговори: Зар сам ја Јеврејин? Род твој и главари свештенички предаше те мени; шта си учинио? 043 JOH 018 036 Исус одговори: Царство моје није од овог света; кад би било од овог света царство моје, онда би слуге моје браниле да не бих био предан Јеврејима; али царство моје није одавде. 043 JOH 018 037 Онда Му рече Пилат: Дакле си ти цар? Исус одговори: Ти говориш да сам ја цар. Ја сам за то рођен, и зато дођох на свет да сведочим истину. И сваки који је од истине слуша глас мој. 043 JOH 018 038 Рече Му Пилат: Шта је истина? И ово рекавши изиђе опет к Јеврејима, и рече им: Ја никакве кривице не налазим на њему. 043 JOH 018 039 А у вас је обичај да вам једног пустим на пасху, хоћете ли, дакле, да вам пустим цара јудејског? 043 JOH 018 040 Онда сви повикаше опет говорећи: Не овог, него Вараву. А Варава беше хајдук. 043 JOH 019 001 Тада, дакле, Пилат узе Исуса и шиба Га. 043 JOH 019 002 И војници сплетавши венац од трња метнуше Му на главу, и обукоше Му скерлетну хаљину, 043 JOH 019 003 И говораху: Здраво, царе јудејски! И бијаху Га по образима. 043 JOH 019 004 Онда Пилат изиђе опет напоље, и рече им: Ево га изводим к вама напоље, да видите да на њему не налазим никакву кривицу. 043 JOH 019 005 А Исус изађе напоље под венце од трња и у скерлетној хаљини. И рече им Пилат; ево човека! 043 JOH 019 006 А кад Га видеше главари свештенички и момци, повикаше говорећи: Распни га, распни. Пилат им рече: Узмите га ви и распните, јер ја не налазим на њему кривице. 043 JOH 019 007 Одговорише му Јевреји: Ми имамо закон и по закону нашем ваља да умре, јер начини себе сином Божијим. 043 JOH 019 008 Кад, дакле, Пилат чу ову реч, побоја се већма. 043 JOH 019 009 И опет уђе у судницу, и рече Исусу: Одакле си ти? А Исус му не даде одговора. 043 JOH 019 010 А Пилат Му рече: Зар мени не говориш? Не знаш ли да имам власт распети те, и власт имам пустити те? 043 JOH 019 011 Исус одговори: Не би имао власти никакве нада мном кад ти не би било дано одозго; зато онај има већи грех који ме предаде теби. 043 JOH 019 012 Од тада гледаше Пилат да Га пусти. Али Јевреји викаху говорећи: Ако овог пустиш ниси пријатељ ћесару. Сваки који себе царем гради противи се ћесару. 043 JOH 019 013 Пилат, дакле, чувши ову реч изведе Исуса напоље, и седе на судијску столицу на месту које се зове Калдрма а јеврејски Гавата. 043 JOH 019 014 А беше петак уочи пасхе око шестог сахата; и Пилат рече Јеврејима: Ево, цар ваш. 043 JOH 019 015 А они викаху: Узми, узми, распни га. Пилат им рече: Зар цара вашег да разапнем? Одговорише главари свештенички: Ми немамо цара осим ћесара. 043 JOH 019 016 Тада им Га дакле предаде да се разапне. А они узеше Исуса и одведоше. 043 JOH 019 017 И носећи крст свој изиђе на место које се зове Костурница а јеврејски Голгота. 043 JOH 019 018 Онде Га разапеше, и с Њим другу двојицу с једне и с друге стране, а Исуса у среди. 043 JOH 019 019 Пилат, пак, написа и натпис и метну на крст; и беше написано: Исус Назарећанин, цар јудејски. 043 JOH 019 020 И онај натпис читаше многи од Јевреја; јер место беше близу града где разапеше Исуса; и беше написано јеврејски, грчки, латински. 043 JOH 019 021 А јеврејски главари свештенички говораху Пилату: Не пиши: Цар јудејски, него да сам рече: Ја сам цар јудејски. 043 JOH 019 022 Пилат одговори: Шта писах писах. 043 JOH 019 023 А војници кад разапеше Исуса узеше Његове хаљине и начинише четири дела, сваком војнику по део, и доламу; а долама не беше шивена него изаткана сва с врха до дна. 043 JOH 019 024 Онда рекоше међу собом: Да је не деремо, него да бацамо коцке за њу коме ће допасти. Да се збуде писмо које говори: Разделише хаљине моје међу собом, а за доламу моју бацише коцке. Војници, дакле, тако учинише. 043 JOH 019 025 А стајаху код крста Исусовог мати Његова, и сестра матере Његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина. 043 JOH 019 026 А Исус видевши матер и ученика кога љубљаше где стоји рече матери својој: Жено! Ето ти сина! 043 JOH 019 027 Потом рече ученику: Ето ти матере! И од оног часа узе је ученик к себи. 043 JOH 019 028 Потом, знајући Исус да се већ све сврши, да се збуде писмо рече: Жедан сам. 043 JOH 019 029 Онде стајаше суд пун оцта; и они напунише сунђер оцта, и натакнувши на трску, принесоше к устима Његовим. 043 JOH 019 030 А кад прими Исус оцат рече: Сврши се. И приклонивши главу предаде дух. 043 JOH 019 031 А будући да беше петак, па да не би тела остала на крсту у суботу (јер беше велики дан она субота), Јевреји молише Пилата да им пребију ноге, па да их скину. 043 JOH 019 032 Онда дођоше војници, и првом дакле пребише ноге, и другом распетоме с Њим. 043 JOH 019 033 А дошавши на Исуса, кад Га видеше да је већ умро, не пребише Му ноге; 043 JOH 019 034 Него један од војника прободе Му ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода. 043 JOH 019 035 И онај што виде посведочи, и сведочанство је Његово истинито; и он зна да истину говори да ви верујете. 043 JOH 019 036 Јер се ово догоди да се збуде писмо: Кост Његова да се не преломи. 043 JOH 019 037 И опет друго писмо говори: Погледаће Оног кога прободоше. 043 JOH 019 038 А потом Јосиф из Ариматеје, који беше ученик Исусов али крадом од страха јеврејског, моли Пилата да узме тело Исусово, и допусти Пилат. Онда дође и узе тело Исусово. 043 JOH 019 039 А дође и Никодим, који пре долази Исусу ноћу, и донесе помешане смирне и алоја око сто литара. 043 JOH 019 040 И узеше тело Исусово, и обавише Га платном с мирисима, као што је обичај у Јевреја да укопавају. 043 JOH 019 041 А беше близу оног места где беше разапет, врт, и у врту гроб нов, у који нико никад не беше метнут. 043 JOH 019 042 Онде, дакле, петка ради јеврејског, јер беше близу гроб, метнуше Исуса. 043 JOH 020 001 А у први дан недеље дође Марија Магдалина на гроб рано, још док се не беше расвануло, и виде да је камен одваљен од гроба. 043 JOH 020 002 Онда отрча, и дође к Симону Петру и к другом ученику кога љубљаше Исус, и рече им: Узеше Господа из гроба; и не знамо где Га метнуше. 043 JOH 020 003 А Петар изиђе и други ученик, и пођоше ка гробу. 043 JOH 020 004 Трчаху, пак, оба заједно, и други ученик трчаше брже од Петра, и дође пре ка гробу. 043 JOH 020 005 И надвиривши се виде хаљине где леже; али не уђе. 043 JOH 020 006 Дође, пак, Симон Петар за њим, и уђе у гроб, и виде хаљине саме где леже, 043 JOH 020 007 И убрус који беше на глави Његовој не с хаљинама да лежи него особито савит на једном месту. 043 JOH 020 008 Тада, дакле, уђе и други ученик који најпре дође ка гробу, и виде и верова. 043 JOH 020 009 Јер још не знаше писма да Њему ваља устати из мртвих. 043 JOH 020 010 Онда отидоше опет ученици кућама. 043 JOH 020 011 А Марија стајаше напољу код гроба и плакаше. И кад плакаше надвири се над гроб, 043 JOH 020 012 И виде два анђела у белим хаљинама где седе један чело главе а један чело ногу где беше лежало тело Исусово. 043 JOH 020 013 И рекоше јој они: Жено! Што плачеш? Рече им: Узеше Господа мог, и не знам где Га метнуше. 043 JOH 020 014 И ово рекавши обазре се натраг, и виде Исуса где стоји, и не знаше да је Исус. 043 JOH 020 015 Исус јој рече: Жено! Што плачеш? Кога тражиш? А она мислећи да је вртлар рече Му: Господине! Ако си Га ти узео кажи ми где си Га метнуо, и ја ћу Га узети. 043 JOH 020 016 Исус јој рече: Марија! А она обазревши се рече Му: Равуни! Које значи учитељу. 043 JOH 020 017 Рече јој Исус: Не дохватај се до мене, јер се још не вратих к Оцу свом; него иди к браћи мојој, и кажи им: Враћам се к Оцу свом и Оцу вашем, и Богу свом и Богу вашем. 043 JOH 020 018 А Марија Магдалина отиде, и јави ученицима да виде Господа и каза јој ово. 043 JOH 020 019 А кад би увече, онај први дан недеље, и врата беху затворена где се беху ученици скупили од страха јеврејског, дође Исус и стаде на среду и рече им: Мир вам. 043 JOH 020 020 И ово рекавши показа им руке и ребра своја. Онда се ученици обрадоваше видевши Господа. 043 JOH 020 021 А Исус им рече опет: Мир вам; као што Отац посла мене, и ја шаљем вас. 043 JOH 020 022 И ово рекавши дуну, и рече им: Примите Дух Свети. 043 JOH 020 023 Којима опростите грехе, опростиће им се; и којима задржите, задржаће се. 043 JOH 020 024 А Тома, који се зове Близанац, један од дванаесторице, не беше онде са њима кад дође Исус. 043 JOH 020 025 А други му ученици говораху: Видесмо Господа. А он им рече: Док не видим на рукама Његовим рана од клина, и не метнем прста свог у ране од клина, и не метнем руке своје у ребра Његова, нећу веровати. 043 JOH 020 026 И после осам дана опет беху ученици Његови унутра, и Тома с њима. Дође Исус кад беху врата затворена, и стаде међу њима и рече: Мир вам. 043 JOH 020 027 Потом рече Томи: Пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди неверан него веран. 043 JOH 020 028 И одговори Тома и рече Му: Господ мој и Бог мој. 043 JOH 020 029 Исус му рече: Пошто ме виде веровао си; благо онима који не видеше и вероваше. 043 JOH 020 030 А и многа друга чудеса учини Исус пред ученицима својим која нису писана у књизи овој. 043 JOH 020 031 А ова се написаше, да верујете да Исус јесте Христос, Син Божји, и да верујући имате живот у име Његово. 043 JOH 021 001 После тога опет се јави Исус ученицима својим на мору тиверијадском. А јави се овако: 043 JOH 021 002 Беху заједно Симон Петар и Тома, који се зваше близанац, и Натанаило из Кане галилејске, и синови Зеведејеви, и друга двојица од ученика Његових. 043 JOH 021 003 Рече им Симон Петар: Идем да ловим рибу. Рекоше му: Идемо и ми с тобом. Онда изиђоше и одмах седоше у лађу, и ону ноћ не ухватише ништа. 043 JOH 021 004 А кад би јутро, стаде Исус на брегу; али ученици не познаше да је Исус. 043 JOH 021 005 А Исус им рече: Децо! Еда ли шта имате за јело? Одговорише Му: Немамо. 043 JOH 021 006 А Он им рече: Баците мрежу с десне стране лађе, и наћи ћете. Онда бацише, и већ не могаху извући је од мноштва рибе. 043 JOH 021 007 Онда ученик онај кога љубљаше Исус рече Петру: То је Господ. А Симон Петар кад чу да је Господ, запреже се кошуљом, јер беше го, и скочи у море. 043 JOH 021 008 А други ученици дођоше на лађи, јер не беше далеко од земље него око двеста лаката, вукући мрежу са рибом. 043 JOH 021 009 Кад, дакле, изиђоше на земљу, видеше огањ наложен, и на њему метнуту рибу и хлеб. 043 JOH 021 010 Исус им рече: Принесите од рибе што сад ухватисте. 043 JOH 021 011 А Симон Петар уђе и извуче мрежу на земљу пуну великих риба сто и педесет и три; и од толиког мноштва не продре се мрежа. 043 JOH 021 012 Исус им рече: Ходите обедујте. А ниједан од ученика није смео да Га пита: Ко си ти? Видећи да је Господ. 043 JOH 021 013 А дође и Исус, и узе хлеб, и даде им, тако и рибу. 043 JOH 021 014 Ово се већ трећи пут јави Исус ученицима својим пошто устаде из мртвих. 043 JOH 021 015 А кад обедоваше, рече Исус Симону Петру: Симоне Јонин! Љубиш ли ме већма него ови? Рече Му: Да, Господе! Ти знаш да Те љубим. Рече му Исус: Паси јагањце моје. 043 JOH 021 016 Рече му опет другом: Симоне Јонин! Љубиш ли ме? Рече Му: Да, Господе! Ти знаш да Те љубим. Рече му Исус: Паси овце моје. 043 JOH 021 017 Рече му трећом: Симоне Јонин! Љубиш ли ме? А Петар поста жалостан што му рече трећом: Љубиш ли ме? И рече Му: Господе! Ти све знаш, Ти знаш да Те љубим. Рече му Исус: Паси овце моје. 043 JOH 021 018 Заиста, заиста ти кажем: Кад си био млад, опасивао си се сам и ходио си куд си хтео; а кад остариш, ширићеш руке своје и други ће те опасати и одвести куда нећеш. 043 JOH 021 019 А ово рече показујући каквом ће смрти прославити Бога. И рекавши ово рече му: Хајде за мном. 043 JOH 021 020 А Петар обазревши се виде где за њим иде онај ученик ког Исус љубљаше, који и на вечери леже на прси Његове и рече: Господе! Ко је тај који ће Те издати? 043 JOH 021 021 Видевши Петар овог рече Исусу: Господе! А шта ће овај? 043 JOH 021 022 Исус му рече: Ако хоћу да он остане докле ја не дођем, шта је теби до тога? Ти хајде за мном. 043 JOH 021 023 Онда изиђе ова реч међу браћом да онај ученик неће умрети: али Исус не рече њему да неће умрети, него: Ако хоћу да остане док ја не дођем, шта је теби до тога? 043 JOH 021 024 Ово је онај ученик који сведочи ово, који и написа ово: и знамо да је сведочанство његово истинито. 043 JOH 021 025 А има и друго много што учини Исус, које кад би се редом пописало, ни у сами свет, мислим, не би могле стати написане књиге. Амин. # # BOOK 044 ACT Acts Дела апостолска 044 ACT 001 001 Прву сам ти књигу написао о свему, о Теофиле, што поче Исус творити и учити 044 ACT 001 002 До дана кад се узнесе, пошто Духом Светим заповеди апостолима које изабра, 044 ACT 001 003 Пред којима и по страдању свом показа себе жива многим и истинитим знацима, и јавља им се четрдесет дана, и говори о царству Божјем. 044 ACT 001 004 И сабравши их заповеди им да не иду из Јерусалима, него да чекају обећање Очево, које чусте, рече, од мене; 044 ACT 001 005 Јер је Јован крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим не дуго после ових дана. 044 ACT 001 006 А они онда који заједно беху, питаху Га говорећи: Господе! Хоћеш ли сад начинити царство Израиљево? 044 ACT 001 007 А Он им рече: Није ваше знати времена и лета које Отац задржа у својој власти; 044 ACT 001 008 Него ћете примити силу кад сиђе Дух Свети на вас; и бићете ми сведоци у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији и тја до краја земље. 044 ACT 001 009 И ово рекавши видеше они где се подиже и однесе Га облак из очију њихових. 044 ACT 001 010 И кад гледаху за Њим где иде на небо, гле, два човека стадоше пред њима у белим хаљинама, 044 ACT 001 011 Који и рекоше: Људи Галилејци! Шта стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас узе на небо тако ће доћи као што видесте да иде на небо. 044 ACT 001 012 Тада се вратише у Јерусалим с горе која се зове Маслинска, која је близу Јерусалима један суботни дан хода. 044 ACT 001 013 И кад уђоше попеше се у собу где стајаху Петар и Јаков и Јован и Андрија, Филип и Тома, Вартоломије и Матеј, Јаков Алфејев и Симон Зилот, и Јуда Јаковљев. 044 ACT 001 014 Ови сви једнодушно беху једнако на молитви и у мољењу са женама, и с Маријом матером Исусовом и браћом Његовом. 044 ACT 001 015 И у дане оне уставши Петар између ученика рече (а беше народа заједно око сто двадесет имена): 044 ACT 001 016 Људи браћо! Требало је да се изврши оно писмо што прорече Дух Свети устима Давидовим за Јуду који беше пред онима што ухватише Исуса; 044 ACT 001 017 Јер се бројаше с нама, и беше примио део ове службе. 044 ACT 001 018 Он дакле стече њиву од плате неправедне, и обесивши се пуче по среди, и изасу се сва утроба његова. 044 ACT 001 019 И постаде знано свима који живе у Јерусалиму да ће се та њива прозвати њиховим језиком Акелдама, које значи њива крвна. 044 ACT 001 020 Јер се пише у књизи псалтиру: Да буде двор његов пуст, и да не буде никога ко би живео у њему, и: Владичанство његово да прими други. 044 ACT 001 021 Треба дакле од ових људи који су били с нама за све време како међу нас уђе и изиђе Господ Исус, 044 ACT 001 022 Почевши од крштења Јовановог до дана кад се узе од нас, да буде с нама сведок Његовог васкрсења један од ових. 044 ACT 001 023 И поставише двојицу, Јосифа који се зваше Варсава презименом Јуст, и Матија. 044 ACT 001 024 И помоливши се Богу рекоше: Ти, Господе! Који познајеш срца свих, покажи једног од ове двојице кога си изабрао, 044 ACT 001 025 Да прими део ове службе и апостолства, из кога испаде Јуда да иде на место своје. 044 ACT 001 026 И бацише коцке за њих, и паде коцка на Матија и примише га међу једанаест апостола. 044 ACT 002 001 И кад се наврши педесет дана беху заједно сви апостоли једнодушно. 044 ACT 002 002 И уједанпут постаде хука с неба као дување силног ветра, и напуни сву кућу где сеђаху; 044 ACT 002 003 И показаше им се раздељени језици као огњени; и седе по један на сваког од њих. 044 ACT 002 004 И напунише се сви Духа Светог, и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше те говораху. 044 ACT 002 005 А у Јерусалиму стајаху Јевреји људи побожни из сваког народа који је под небом. 044 ACT 002 006 А кад постаде овај глас, скупи се народ, и смете се: јер сваки од њих слушаше где они говоре његовим језиком. 044 ACT 002 007 И дивљаху се и чуђаху се говорећи један другом: Нису ли ово све Галилејци што говоре? 044 ACT 002 008 Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили? 044 ACT 002 009 Парћани, и Миђани, и Еламљани, и који смо из Месопотамије, и из Јудеје и Кападокије, и из Понта и Азије, 044 ACT 002 010 И из Фригије и Памфилије, из Мисира и крајева ливијских код Кирине, и путници из Рима, и Јудејци и дошљаци, 044 ACT 002 011 Крићани и Арапи, чујемо где они говоре нашим језицима величине Божје. 044 ACT 002 012 И дивљаху се сви и не могаху се начудити говорећи један другом: Шта ће дакле ово бити? 044 ACT 002 013 А други подсмевајући се говораху: Накитили су се вина. 044 ACT 002 014 А Петар стаде са једанаесторицом и подиже глас свој и рече им: Људи Јудејци и ви сви који живите у Јерусалиму! Ово да вам је на знање, и чујте речи моје. 044 ACT 002 015 Јер ови нису пијани као што ви мислите, јер је тек трећи сат дана; 044 ACT 002 016 Него је ово оно што каза пророк Јоило: 044 ACT 002 017 И биће у последње дане, говори Господ, излићу од Духа свог на свако тело, и прорећи ће синови ваши и кћери ваше, и младићи ваши видеће утваре и старци ваши сниће снове; 044 ACT 002 018 Јер ћу на слуге своје и на слушкиње своје у те дане излити од Духа свог, и прорећи ће. 044 ACT 002 019 И даћу чудеса горе на небу и знаке доле на земљи: крв и огањ и пушење дима. 044 ACT 002 020 Сунце ће се претворити у таму и месец у крв пре него дође велики и славни дан Господњи. 044 ACT 002 021 И биће да ће се сваки спасти који призове име Господње. 044 ACT 002 022 Људи Израиљци! Послушајте речи ове: Исуса Назарећанина, човека од Бога потврђеног међу вама силама и чудесима и знацима које учини Бог преко Њега међу вама, као што и сами знате, 044 ACT 002 023 Овог одређеним саветом и промислом Божјим предана примивши, преко руку безаконика приковасте и убисте; 044 ACT 002 024 Ког Бог подиже, разрешивши везе смртне, као што не беше могуће да Га оне држе. 044 ACT 002 025 Јер Давид говори за Њега: Господа једнако гледах пред собом: јер је с десне стране мене, да се не помакнем; 044 ACT 002 026 Зато се развесели срце моје, и обрадова се језик мој, па још и тело моје почиваће у нади; 044 ACT 002 027 Јер нећеш оставити душу моју у паклу, нити ћеш дати да Светац Твој види труљење. 044 ACT 002 028 Показао си ми путеве живота: напунићеш ме весеља с лицем својим. 044 ACT 002 029 Људи браћо! Нека је слободно казати вам управо за старешину Давида да и умре, и укопан би, и гроб је његов међу нама до овог дана. 044 ACT 002 030 Пророк дакле будући, и знајући да му се Бог клетвом кле од рода бедара његових по телу подигнути Христа, и посадити Га на престолу његовом, 044 ACT 002 031 Предвидевши говори за васкрсење Христово да се не остави душа Његова у паклу, ни тело Његово виде труљење. 044 ACT 002 032 Овог Исуса васкрсе Бог, чему смо ми сви сведоци. 044 ACT 002 033 Десницом дакле Божјом подиже се, и обећање Светог Духа примивши од Оца, изли ово што ви сад видите и чујете. 044 ACT 002 034 Јер Давид не изиђе на небеса, него сам говори: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, 044 ACT 002 035 Док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим. 044 ACT 002 036 Тврдо дакле нека зна сав дом Израиљев да је и Господом и Христом Бог учинио овог Исуса кога ви распесте. 044 ACT 002 037 А кад чуше, ражали им се у срцу, и рекоше Петру и осталим апостолима: Шта ћемо чинити, људи браћо? 044 ACT 002 038 А Петар им рече: Покајте се, и да се крстите сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење греха; и примићете дар Светог Духа; 044 ACT 002 039 Јер је за вас обећање и за децу вашу, и за све далеке које ће год дозвати Господ Бог наш. 044 ACT 002 040 И другим многим речима сведочаше, и мољаше их говорећи: Спасите се од овог поквареног рода. 044 ACT 002 041 Који дакле радо примише реч његову крстише се; и пристаде у тај дан око три хиљаде душа. 044 ACT 002 042 И осташе једнако у науци апостолској, и у заједници, и у ломљењу хлеба, и у молитвама. 044 ACT 002 043 И уђе страх у сваку душу; јер апостоли чинише многа чудеса и знаке у Јерусалиму. 044 ACT 002 044 А сви који вероваше беху заједно, и имаху све заједно. 044 ACT 002 045 И течевину и имање продаваху и раздаваху свима као што ко требаше. 044 ACT 002 046 И сваки дан беху једнако једнодушно у цркви, и ломљаху хлеб по кућама, и примаху храну с радошћу и у простоти срца, 044 ACT 002 047 Хвалећи Бога, и имајући милост у свију људи. А Господ сваки дан умножаваше друштво оних који се спасаваху. 044 ACT 003 001 А Петар и Јован иђаху заједно горе у цркву на молитву у девети сат. 044 ACT 003 002 И беше један човек хром од утробе матере своје, ког ношаху и сваки дан метаху пред врата црквена која се зову Красна да проси милостињу од људи који улазе у цркву; 044 ACT 003 003 Који видевши Петра и Јована да хоће да уђу у цркву прошаше милостињу. 044 ACT 003 004 А Петар погледавши на њ с Јованом, рече: Погледај на нас. 044 ACT 003 005 А он гледаше у њих мислећи да ће му они шта дати. 044 ACT 003 006 А Петар рече: Сребра и злата нема у мене, него шта имам ово ти дајем: у име Исуса Христа Назарећанина устани и ходи. 044 ACT 003 007 И узе га за десницу и подиже. И одмах се утврдише његова стопала и глежњи. 044 ACT 003 008 И скочивши устаде, и хођаше, и уђе с њима у цркву идући и скачући и хвалећи Бога. 044 ACT 003 009 И видеше га сви људи где иде и хвали Бога. 044 ACT 003 010 А знаху га да онај беше што милостиње ради сеђаше код Красних врата црквених, и напунише се чуда и страха за то што би од њега. 044 ACT 003 011 А кад се исцељени хроми држаше Петра и Јована, навалише к њима сви људи у трем, који се зваше Соломунов, и чуђаху се. 044 ACT 003 012 А кад виде Петар, одговараше људима: Људи Израиљци! Што се чудите овоме? Или шта гледате на нас, као да смо својом силом или побожношћу учинили да он иде? 044 ACT 003 013 Бог Авраамов и Исаков и Јаковљев, Бог отаца наших, прослави Сина свог Исуса, ког ви предадосте и одрекосте Га се пред лицем Пилатовим кад он суди да Га пусти. 044 ACT 003 014 А ви Свеца и Праведника одрекосте се, и испросисте човека крвника да вам поклони; 044 ACT 003 015 А Начелника живота убисте, кога Бог васкрсе из мртвих, чему смо ми сведоци. 044 ACT 003 016 И за веру имена Његовог, овога ког видите и познајете, утврди име Његово; и вера која је кроза Њ даде му цело здравље ово пред свима вама. 044 ACT 003 017 И сад, браћо, знам да из незнања оно учинисте, као и кнезови ваши. 044 ACT 003 018 А Бог како унапред јави устима свих пророка својих да ће Христос пострадати, изврши тако. 044 ACT 003 019 Покајте се дакле, и обратите се да се очистите од греха својих, да дођу времена одмарања од лица Господњег, 044 ACT 003 020 И да пошаље унапред нареченог вам Христа Исуса, 044 ACT 003 021 Ког ваља дакле небо да прими до оног времена кад се све поправи, што Бог говори устима свих светих пророка својих од постања света. 044 ACT 003 022 Мојсије дакле очевима нашим рече: Господ Бог ваш подигнуће вам пророка из ваше браће, као мене; њега послушајте у свему што вам каже. 044 ACT 003 023 И биће да ће се свака душа која не послуша тог пророка истребити из народа. 044 ACT 003 024 А и сви пророци од Самуила и потом колико их год говори, и за ове дане јављаше. 044 ACT 003 025 Ви сте синови пророка и завета који учини Бог с очевима вашим говорећи Аврааму: и у семену твом благословиће се сви народи на земљи. 044 ACT 003 026 Вама најпре Бог подиже Сина свог Исуса, и посла Га да вас благосиља да се сваки од вас обрати од пакости својих. 044 ACT 004 001 А кад они говораху народу, наиђоше на њих свештеници и војвода црквени и садукеји; 044 ACT 004 002 И расрдише се, што они уче људе и јављају у Исусу васкрсење из мртвих. 044 ACT 004 003 И дигоше на њих руке, и метнуше их у затвор до ујутру: јер већ беше вече. 044 ACT 004 004 А од оних који слушаху реч многи вероваше, и постаде број људи око пет хиљада. 044 ACT 004 005 А кад би ујутру, скупише се кнезови њихови и старешине и књижевници у Јерусалим, 044 ACT 004 006 А Ана поглавар свештенички и Кајафа и Јован и Александар и колико их год беше од рода свештеничког; 044 ACT 004 007 И метнувши их на средину питаху: Каквом силом или у чије име учинисте ви ово? 044 ACT 004 008 Тада Петар напунивши се Духа Светог рече им: Кнезови народни и старешине Израиљеве! 044 ACT 004 009 Ако нас данас питате за добро дело које учинисмо болесном човеку те он оздрави: 044 ACT 004 010 Да је на знање свима вама и свему народу Израиљевом да у име Исуса Христа Назарећанина, ког ви распесте, ког Бог подиже из мртвих, стоји овај пред вама здрав. 044 ACT 004 011 Ово је камен који ви зидари одбацисте, а постаде глава од угла: и нема ни у једном другом спасења; 044 ACT 004 012 Јер нема другог имена под небом даног људима којим би се ми могли спасти. 044 ACT 004 013 А кад видеше слободу Петрову и Јованову, и знајући да су људи некњижевни и прости, дивљаху се, и знаху их да беху с Исусом. 044 ACT 004 014 А видећи исцељеног човека где с њима стоји не могаху ништа противу рећи. 044 ACT 004 015 Онда им заповедише да изиђу напоље из савета, па питаху један другог 044 ACT 004 016 Говорећи: Шта ћете чинити овим људима? Јер велики знак што учинише они познат је свима који живе у Јерусалиму, и не можемо одрећи; 044 ACT 004 017 Али да се даље не разилази по народу, да им оштро запретимо да више не говоре за име ово никоме. 044 ACT 004 018 И дозвавши их заповедише им да ништа не спомињу нити да уче у име Исусово. 044 ACT 004 019 Петар и Јован одговарајући рекоше им: Судите је ли право пред Богом да вас већма слушамо неголи Бога? 044 ACT 004 020 Јер ми не можемо не говорити шта видесмо и чусмо. 044 ACT 004 021 А они запретивши им пустише их, не нашавши ништа како би их мучили, народа ради; јер сви хваљаху Бога за оно што се беше догодило. 044 ACT 004 022 Јер оном човеку беше више од четрдесет година на коме се догоди ово чудо здравља. 044 ACT 004 023 А кад их отпустише, дођоше к својима, и јавише им шта рекоше главари свештенички и старешине. 044 ACT 004 024 А они кад чуше, једнодушно подигоше глас к Богу и рекоше: Господе Боже, Ти који си створио небо и земљу и море и све што је у њима; 044 ACT 004 025 Који устима Давида слуге свог рече: Зашто се буне незнабошци, и народи измишљају празне речи? 044 ACT 004 026 Састаше се цареви земаљски, и кнезови се сабраше уједно на Господа и на Христа Његовог. 044 ACT 004 027 Заиста се сабраше у овом граду на светог Сина Твог Исуса, ког си помазао, Ирод и понтијски Пилат с незнабошцима и с народом Израиљевим, 044 ACT 004 028 Да учине шта рука Твоја и савет Твој напред одреди да буде. 044 ACT 004 029 И сад Господе! Погледај на њихове претње, и дај слугама својим да говоре са сваком слободом реч Твоју; 044 ACT 004 030 И пружај руку своју на исцељивање и да знаци и чудеса буду именом светог Сина Твог Исуса. 044 ACT 004 031 И пошто се они помолише Богу затресе се место где беху сабрани, и напунише се сви Духа Светог, и говораху реч Божју са слободом. 044 ACT 004 032 А у народа који верова беше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све беше заједничко. 044 ACT 004 033 И апостоли с великом силом сведочаху за васкрсење Господа Исуса Христа; и благодат велика беше на свима њима: 044 ACT 004 034 Јер ниједан међу њима не беше сиромашан, јер колико их год беше који имаху њиве или куће, продаваху и доношаху новце што узимаху зато, 044 ACT 004 035 И метаху пред ноге апостолима; и даваше се свакоме као што ко требаше. 044 ACT 004 036 А Јосија, прозвани од апостола Варнава, које значи Син утехе, Левит родом из Кипра, 044 ACT 004 037 Он имаше њиву, и продавши је донесе новце и метну апостолима пред ноге. 044 ACT 005 001 А један човек, по имену Ананија, са женом својом Сапфиром продаде њиву, 044 ACT 005 002 И сакри од новаца са знањем и жене своје, и донесавши један део метну апостолима пред ноге. 044 ACT 005 003 А Петар рече: Ананија! Зашто напуни сотона срце твоје да слажеш Духу Светоме и сакријеш од новаца што узе за њиву? 044 ACT 005 004 Кад је била у тебе не беше ли твоја? И кад је продаде не беше ли у твојој власти? Зашто си дакле такву ствар метнуо у срце своје? Људима ниси слагао него Богу. 044 ACT 005 005 А кад чу Ананија речи ове паде и издахну; и уђе велики страх у све који слушаху ово. 044 ACT 005 006 А момци ушавши узеше га и изнесоше те закопаше. 044 ACT 005 007 А кад прође око три сата, уђе и жена његова не знајући шта је било. 044 ACT 005 008 А Петар јој одговори: Кажи ми јесте ли за толико дали њиву? А она рече: Да, за толико. 044 ACT 005 009 А Петар јој рече: Зашто се договористе да искушате Духа Господњег? Гле, ноге оних који твог мужа закопаше пред вратима су, и изнеће те. 044 ACT 005 010 И одмах падну пред ногама његовим и издахну. А момци ушавши нађоше је мртву и изнесоше је и закопаше код мужа њеног. 044 ACT 005 011 И уђе велики страх у сву цркву и у све који чуше ово. 044 ACT 005 012 А рукама апостолским учинише се многи знаци и чудеса међу људима; и беху сви једнодушно у трему Соломуновом. 044 ACT 005 013 А од осталих нико не смејаше приступити њима; него их хваљаше народ. 044 ACT 005 014 А све више пристајаху они који вероваху Господа, мноштво људи и жена, 044 ACT 005 015 Тако да и по улицама изношаху болеснике и метаху на постељама и на носилима, да би кад прође Петар барем сенка његова осенила кога од њих. 044 ACT 005 016 А долажаху многи и из околних градова у Јерусалим, и доношаху болеснике и које мучаху нечисти духови; и сви оздрављаху. 044 ACT 005 017 Али устаде поглавар свештенички и сви који беху с њим, од јереси садукејске, и напунише се зависти, 044 ACT 005 018 И дигоше руке своје на апостоле, и метнуше их у општи затвор. 044 ACT 005 019 А анђео Господњи отвори ноћу врата тамничка, и изведавши их рече: 044 ACT 005 020 Идите и станите у цркви те говорите народу све речи овог живота. 044 ACT 005 021 А кад они чуше, уђоше ујутру у цркву, и учаху. А кад дође поглавар свештенички и који беху с њим, сазваше сабор и све старешине од синова Израиљевих, и послаше у тамницу да их доведу. 044 ACT 005 022 А кад слуге отидоше, не нађоше их у тамници; онда се вратише и јавише им 044 ACT 005 023 Говорећи: Тамницу нађосмо закључану са сваком тврђом и чуваре где стоје пред вратима; али кад отворисмо, унутра ниједног не нађосмо. 044 ACT 005 024 А кад чуше ове речи поглавар свештенички и војвода црквени и остали главари свештенички, не могаху им се начудити шта би то сад било. 044 ACT 005 025 А неко дође и јави им говорећи: Ено они људи што их бацисте у тамницу, стоје у цркви и уче народ. 044 ACT 005 026 Тада отиде војвода с момцима и доведе их не на силу: јер се бојаху народа да их не побије камењем. 044 ACT 005 027 А кад их доведоше, поставише их пред сабор, и запита их поглавар свештенички говорећи: 044 ACT 005 028 Не запретисмо ли вам оштро да не учите у ово име? И гле, напунисте Јерусалим својом науком, и хоћете да баците на нас крв овог човека. 044 ACT 005 029 А Петар и апостоли одговарајућу рекоше: Већма се треба Богу покоравати неголи људима. 044 ACT 005 030 Бог отаца наших подиже Исуса, ког ви убисте обесивши на дрво. 044 ACT 005 031 Овог Бог десницом својом узвиси за поглавара и спаса, да да Израиљу покајање и опроштење греха. 044 ACT 005 032 И ми смо Његови сведоци ових речи и Дух Свети ког Бог даде онима који се Њему покоравају. 044 ACT 005 033 А кад они чуше врло се расрдише, и мишљаху да их побију. 044 ACT 005 034 Али онда устаде у скупштини један фарисеј по имену Гамалиило, законик, поштован од свега народа, и заповеди да апостоли мало изиђу напоље, 044 ACT 005 035 Па рече њима: Људи Израиљци! Гледајте добро за ове људе шта ћете чинити; 044 ACT 005 036 Јер пре ових дана уста Тевда, говорећи да је он нешто, за којим пристаде људи на број око четири стотине; он би убијен, и сви који га слушаху разиђоше се и пропадоше. 044 ACT 005 037 Потом уста Јуда Галилејац, у дане преписа, и одвуче доста људи за собом; и он погибе, и сви који га слушаху разасуше се. 044 ACT 005 038 И сад вам кажем: прођите се ових људи и оставите их; јер ако буде од људи овај савет или ово дело, поквариће се. 044 ACT 005 039 Ако ли је од Бога, не можете га покварити, да се како не нађете као богоборци. 044 ACT 005 040 Онда га послушаше, и дозвавши апостоле избише их, и запретише им да не говоре у име Исусово, и отпустише их. 044 ACT 005 041 А они онда отидоше од сабора радујући се што се удостојише примити срамоту за име Господа Исуса. 044 ACT 005 042 А сваки дан у цркви и по кућама не престајаху учити и проповедати јеванђеље о Исусу Христу. 044 ACT 006 001 А у ове дане, кад се умножише ученици, подигоше Грци вику на Јевреје што се њихове удовице заборављаху кад се делише храна сваки дан. 044 ACT 006 002 Онда дванаесторица дозвавши мноштво ученика, рекоше: Није прилично нама да оставимо реч Божју па да служимо око трпеза. 044 ACT 006 003 Нађите дакле, браћо, међу собом седам поштених људи, пуних Духа Светог и премудрости, које ћемо поставити над овим послом. 044 ACT 006 004 А ми ћемо у молитви и у служби речи остати. 044 ACT 006 005 И ова реч би угодна свему народу. И изабраше Стефана, човека напуњена вере и Духа Светог, и Филипа, и Прохора, и Никанора, и Тимона, и Пармена, и Николу покрштењака из Антиохије. 044 ACT 006 006 Ове поставише пред апостоле и они помоливши се Богу метнуше руке на њих. 044 ACT 006 007 И реч Божја растијаше, и множаше се врло број ученика у Јерусалиму. И свештеници многи покораваху се вери. 044 ACT 006 008 А Стефан пун вере и силе чињаше знаке и чудеса велика међу људима. 044 ACT 006 009 Тада усташе неки из зборнице која се зове ливерћанска и кириначка и александријска и оних који беху из Киликије и Азије, и препираху се са Стефаном. 044 ACT 006 010 И не могаху противу стати премудрости и Духу којим говораше. 044 ACT 006 011 Тада подговорише људе те казаше: Чусмо га где хули на Мојсија и на Бога. 044 ACT 006 012 И побунише народ и старешине и књижевнике, и нападоше и ухватише га, и доведоше га на сабор. 044 ACT 006 013 И изведоше лажне сведоке који говораху: Овај човек не престаје хулити на ово свето место и на закон. 044 ACT 006 014 Јер га чусмо где говори: Овај Исус Назарећанин развалиће ово место, и измениће обичаје које нам остави Мојсије. 044 ACT 006 015 И погледавши на њ сви који сеђаху на сабору видеше лице његово као лице анђела. 044 ACT 007 001 А поглавар свештенички рече: Је ли дакле тако? 044 ACT 007 002 А он рече: Људи браћо и оци! Послушајте. Бог славе јави се оцу нашем Аврааму кад беше у Месопотамији, пре него се досели у Харан, 044 ACT 007 003 И рече му: Изиђи из земље своје и од рода свог и из дома оца свог, и дођи у земљу коју ћу ти ја показати. 044 ACT 007 004 Тада изиђе из земље халдејске, и досели се у Харан; и оданде, по смрти оца његовог, пресели га у ову земљу у којој ви сад живите. 044 ACT 007 005 И не даде му наследство у њој ни стопе; и обрече му је дати у држање и семену његовом после њега, док он још немаше детета. 044 ACT 007 006 Али Бог рече овако: Семе твоје биће дошљаци у земљи туђој, и натераће га да служи, и мучиће га четири стотине година. 044 ACT 007 007 И народу коме ће служити ја ћу судити, рече Бог; и потом ће изићи, и служиће мени на овоме месту. 044 ACT 007 008 И даде му завет обрезања, и тако роди Исака, и обреза га у осми дан; и Исак Јакова, и Јаков дванаест старешина. 044 ACT 007 009 И старешине завиђаху Јосифу, и продадоше га у Мисир; и Бог беше с њим. 044 ACT 007 010 И избави га од свих његових невоља, и даде му милост и премудрост пред Фараоном царем мисирским, и постави га поглаваром над Мисиром и над свим домом својим. 044 ACT 007 011 А дође глад на сву земљу мисирску и хананску и невоља велика, и не налажаху хране оци наши. 044 ACT 007 012 А Јаков чувши да има пшенице у Мисиру посла најпре оце наше. 044 ACT 007 013 И кад дођоше други пут, познаше Јосифа браћа његова, и род Јосифов поста познат Фараону. 044 ACT 007 014 А Јосиф посла и дозва оца свог Јакова и сву родбину своју, седамдесет и пет душа. 044 ACT 007 015 И Јаков сиђе у Мисир, и умре, он и очеви наши. 044 ACT 007 016 И пренесоше их у Сихем, и метнуше у гроб који купи Авраам за новце од синова Еморових у Сихему. 044 ACT 007 017 И кад се приближи време обећања за које се Бог закле Аврааму, народ се народи и умножи у Мисиру, 044 ACT 007 018 Док наста други цар у Мисиру, који не знаше Јосифа. 044 ACT 007 019 Овај намисли зло за наш род, измучи оце наше да своју децу бацаху да не живе. 044 ACT 007 020 У то се време роди Мојсије, и беше Богу угодан, и би три месеца храњен у кући оца свог. 044 ACT 007 021 А кад га избацише, узе га кћи Фараонова, и одгаји га себи за сина. 044 ACT 007 022 И научи се Мојсије свој премудрости мисирској, и беше силан у речима и у делима. 044 ACT 007 023 А кад му се навршиваше четрдесет година, дође му на ум да обиђе браћу своју, синове Израиљеве. 044 ACT 007 024 И видевши једном где се чини неправда, поможе, и покаја оног што му се чињаше неправда, и уби Мисирца. 044 ACT 007 025 Мишљаше пак да браћа његова разумеју да Бог његовом руком њима спасење даде: али они не разумеше. 044 ACT 007 026 А сутрадан дође међу такве који се беху свадили, и мираше их говорећи: Људи, ви сте браћа, зашто чините неправду један другом? 044 ACT 007 027 А онај што чињаше неправду ближњему укори га говорећи: Ко је тебе поставио кнезом и судијом над нама? 044 ACT 007 028 Или и мене хоћеш да убијеш као што си јуче убио Мисирца? 044 ACT 007 029 А Мојсије побеже од ове речи, и поста дошљак у земљи мадијанској, где роди два сина. 044 ACT 007 030 И кад се наврши четрдесет година, јави му се у пустињи горе Синајске анђео Господњи у пламену огњеном у купини. 044 ACT 007 031 А кад Мојсије виде, дивљаше се утвари. А кад он приступи да види, би глас Господњи к њему: 044 ACT 007 032 Ја сам Бог отаца твојих, Бог Авраамов и Бог Исаков и Бог Јаковљев. А Мојсије се беше уздрхтао и не смеше да погледа. 044 ACT 007 033 А Господ му рече: Изуј обућу своју са својих ногу: јер је место на коме стојиш света земља. 044 ACT 007 034 Ја добро видех муку свог народа који је у Мисиру, и чух њихово уздисање, и сиђох да их избавим: и сад ходи да те пошаљем у Мисир. 044 ACT 007 035 Овог Мојсија, ког укорише рекавши: Ко те постави кнезом и судијом? Овог Бог за кнеза и избавитеља посла руком анђела који му се јави у купини. 044 ACT 007 036 Овај их изведе учинивши чудеса и знаке у земљи мисирској и у Црвеном Мору и у пустињи четрдесет година. 044 ACT 007 037 Ово је Мојсије који каза синовима Израиљевим: Господ Бог ваш подигнуће вам пророка из ваше браће, као мене: њега послушајте. 044 ACT 007 038 Ово је онај што беше у цркви у пустињи с анђелом, који му говори на гори Синајској, и с оцима нашим; који прими речи живе да их нама да; 044 ACT 007 039 Ког не хтеше послушати оци наши, него га одбацише, и окренуше се срцем својим у Мисир, 044 ACT 007 040 Рекавши Арону: Начини нам богове који ће ићи пред нама, јер овом Мојсију, који нас изведе из земље мисирске, не знамо шта би. 044 ACT 007 041 И тада начинише теле, и принесоше жртву идолу, и радоваху се рукотворини својој. 044 ACT 007 042 А Бог се окрену од њих, и предаде их да служе војницима небеским, као што је писано у књизи пророка: Еда заклања и жртве принесосте ми на четрдесет година у пустињи, доме Израиљев? 044 ACT 007 043 И примисте чадор Молохов, и звезду бога свог Ремфана, кипове које начинисте да им се молите; и преселићу вас даље од Вавилона. 044 ACT 007 044 Очеви наши имаху чадор сведочанства у пустињи, као што заповеди Онај који говори Мојсију да га начини по оној прилици као што га виде; 044 ACT 007 045 Који и примише очеви наши и донесоше с Исусом Навином у земљу незнабожаца, које отури Бог испред лица наших отаца, тја до Давида, 044 ACT 007 046 Који нађе милост у Бога, и измоли да нађе место Богу Јаковљевом. 044 ACT 007 047 А Соломун Му начини кућу. 044 ACT 007 048 Али највиши не живи у рукотвореним црквама, као што говори пророк: 044 ACT 007 049 Небо је мени престо а земља подножје ногама мојим: како ћете ми кућу сазидати? Говори Господ; или које је место за моје почивање? 044 ACT 007 050 Не створи ли рука моја све ово? 044 ACT 007 051 Тврдоврати и необрезаних срца и ушију! Ви се једнако противите Духу Светоме; како ваши оци тако и ви. 044 ACT 007 052 Ког од пророка не протераше оци ваши? И побише оне који унапред јавише за долазак праведника, ког ви сад издајници и крвници постадосте; 044 ACT 007 053 Који примисте закон наредбом анђеоском, и не одржасте. 044 ACT 007 054 Кад ово чуше, расрдише се врло у срцима својим, и шкргутаху зубима на њ. 044 ACT 007 055 А Стефан будући пун Духа Светог погледа на небо и виде славу Божју и Исуса где стоји с десне стране Богу; 044 ACT 007 056 И рече: Ево видим небеса отворена и Сина човечијег где стоји с десне стране Богу. 044 ACT 007 057 А они повикавши гласно затискиваху уши своје, и навалише једнодушно на њ. 044 ACT 007 058 И изведавши га из града стадоше га засипати камењем, и сведоци хаљине своје метнуше код ногу младића по имену Савла. 044 ACT 007 059 И засипаху камењем Стефана, који се мољаше Богу и говораше: Господе Исусе! Прими дух мој. 044 ACT 007 060 Онда клече на колена и повика гласно: Господе! Не прими им ово за грех. И ово рекавши умре. 044 ACT 008 001 Савле пак беше пристао на његову смрт. А у тај дан постаде велико гоњење на цркву јерусалимску, и сви се расејаше по крајевима јудејским и самаријским осим апостола. 044 ACT 008 002 А људи побожни укопаше Стефана и велики плач учинише над њим. 044 ACT 008 003 А Савле досађиваше цркви, јер иђаше по кућама, и вуцијаше људе и жене те предаваше у тамницу. 044 ACT 008 004 А они што се беху расејали пролажаху проповедајући реч. 044 ACT 008 005 А Филип сишавши у град самаријски проповедаше им Христа. 044 ACT 008 006 А народ пажаше једнодушно на оно што говораше Филип, слушајући и гледајући знаке које чињаше: 044 ACT 008 007 Јер духови нечисти с великом виком излажаху из многих у којима беху, и многи узети и хроми оздравише. 044 ACT 008 008 И би велика радост у граду оном. 044 ACT 008 009 А беше један човек, по имену Симон, који пре чараше у граду и довођаше у чудо народ самаријски, говорећи да је он нешто велико; 044 ACT 008 010 На ког гледаху сви, и мало и велико, говорећи: Ово је велика сила Божја. 044 ACT 008 011 А зато гледаху на њега што их много времена чинима удивљаваше. 044 ACT 008 012 Кад пак вероваше Филипу који проповедаше јеванђеље о царству Божјем, и о имену Исуса Христа, крштаваху се и људи и жене. 044 ACT 008 013 Тада и Симон верова, и крстивши се оста код Филипа; и видећи дела и знаке велике који се чињаху дивљаше се врло. 044 ACT 008 014 А кад чуше апостоли који беху у Јерусалиму да Самарија прими реч Божју, послаше к њима Петра и Јована. 044 ACT 008 015 Који сишавши помолише се Богу за њих да приме Духа Светог; 044 ACT 008 016 Јер још ни на једног не беше дошао, него беху само крштени у име Господа Исуса. 044 ACT 008 017 Тада апостоли метнуше руке на њих, и они примише Духа Светог. 044 ACT 008 018 А кад виде Симон да се даје Дух Свети кад апостоли метну руке, донесе им новце 044 ACT 008 019 Говорећи: Дајте и мени ову власт да кад метнем руке на кога прими Духа Светог. 044 ACT 008 020 А Петар му рече: Новци твоји с тобом да буду у погибао, што си помислио да се дар Божји може добити за новце. 044 ACT 008 021 Нема теби дела ни исета у овој речи; јер срце твоје није право пред Богом. 044 ACT 008 022 Покај се дакле од ове своје пакости, и моли се Богу да би ти се опростила помисао срца твог. 044 ACT 008 023 Јер те видим да си у горкој жучи и у свези неправде. 044 ACT 008 024 А Симон одговарајући рече: Помолите се ви Господу за мене да не наиђе на мене ништа од овог што рекосте. 044 ACT 008 025 Тако они посведочивши и говоривши реч Господњу вратише се у Јерусалим, и многим селима самаријским проповедише јеванђеље. 044 ACT 008 026 А анђео Господњи рече Филипу говорећи: Устани и иди у подне на пут који силази од Јерусалима у Газу и пуст је. 044 ACT 008 027 И уставши пође. И гле, човек Арапин, ушкопљеник, властелин Кандакије царице арапске, што беше над свим њеним ризницама, који беше дошао у Јерусалим да се моли Богу, 044 ACT 008 028 Па се враћаше, и седећи на колима својим читаше пророка Исаију. 044 ACT 008 029 А Дух рече Филипу: Приступи и прилепи се тим колима. 044 ACT 008 030 А Филип притрчавши чу га где чита пророка Исаију, и рече: А разумеш ли шта читаш? 044 ACT 008 031 А он рече: Како бих могао разумети ако ме ко не упути? И умоли Филипа те се попе и седе с њим. 044 ACT 008 032 А место из писма које читаше беше ово: Као овца на заклање одведе се, и нем као јагње пред оним који га стриже, тако не отвори уста својих. 044 ACT 008 033 У Његовом понижењу укиде се суд Његов. А род Његов ко ће исказати? Јер се Његов живот узима од земље. 044 ACT 008 034 Онда ушкопљеник одговори Филипу и рече: Молим те, за кога ово говори пророк? Или за себе или за кога другог? 044 ACT 008 035 А Филип отворивши уста своја, и почевши од писма овог, приповеди му јеванђеље Исусово. 044 ACT 008 036 Како иђаху путем дођоше на некакву воду; и рече ушкопљеник: Ево воде, шта брани мени да се крстим? 044 ACT 008 037 А Филип му рече: Ако верујеш од свега срца свог, можеш. А он одговарајући рече: Верујем да је Исус Христос Син Божји. 044 ACT 008 038 И заповеди да стану кола, и сиђоше оба на воду, и Филип и ушкопљеник, и крсти га. 044 ACT 008 039 А кад изиђоше из воде, Дух Свети паде на ушкопљеника, а анђео Господњи узе Филипа, и више га не виде ушкопљеник; него отиде путем својим радујући се. 044 ACT 008 040 А Филип се обрете у Азоту; и пролазећи проповедаше јеванђеље свима градовима, док не дође у Ћесарију. 044 ACT 009 001 А Савле још дишући претњом и смрћу на ученике Господње приступи к поглавару свештеничком, 044 ACT 009 002 И измоли у њега посланице у Дамаск на зборнице, ако кога нађе од овог пута, и људе и жене свезане да доведе у Јерусалим. 044 ACT 009 003 А кад беше на путу и дође близу Дамаска, уједанпут обасја га светлост с неба, 044 ACT 009 004 И паднувши на земљу чу глас где му говори: Савле! Савле! Зашто ме гониш? 044 ACT 009 005 А он рече: Ко си Ти, Господе? А Господ рече: Ја сам Исус, ког ти гониш: тешко ти је противу бодила праћати се. 044 ACT 009 006 А он дрхћући од страха рече: Господе! Шта хоћеш да чиним? И Господ му рече: Устани и уђи у град, па ће ти се казати шта ти треба чинити. 044 ACT 009 007 А људи који иђаху с њим стајаху и чуђаху се, јер чујаху глас а не виђаху никога. 044 ACT 009 008 А Савле уста од земље, и отвореним очима својим никога не виђаше. А они га узеше за руку и уведоше у Дамаск. 044 ACT 009 009 И беше три дана слеп, и не једе, нити пи. 044 ACT 009 010 А у Дамаску беше један ученик, по имену Ананија, и рече му Господ у утвари: Ананија! А он рече: Ево ме, Господе! 044 ACT 009 011 А Господ му рече: Устани и иди у улицу која се зове Права, и тражи у дому Јудином по имену Савла Таршанина; јер гле, он се моли Богу, 044 ACT 009 012 И виде у утвари човека, по имену Ананију, где уђе и метну руку на њ да прогледа. 044 ACT 009 013 А Ананија одговори: Господе! Ја чух од многих за тог човека колика зла почини светима Твојим у Јерусалиму; 044 ACT 009 014 И овде има власт од главара свештеничких да веже све који призивају име Твоје. 044 ACT 009 015 А Господ му рече: Иди, јер ми је он суд избрани да изнесе име моје пред незнабошце и цареве и синове Израиљеве. 044 ACT 009 016 А ја ћу му показати колико му ваља пострадати за име моје. 044 ACT 009 017 И пође Ананија, и уђе у кућу, и метнувши руке на њ рече: Савле, брате! Господ Исус, који ти се јави на путу којим си ишао, посла ме да прогледаш и да се напуниш Духа Светог. 044 ACT 009 018 И одмах отпаде од очију његових као крљушт, и одмах прогледа, и уставши крсти се. 044 ACT 009 019 И пошто поједе окрепи се; и би Савле неколико дана с ученицима који беху у Дамаску. 044 ACT 009 020 И одмах по зборницама проповедаше Исуса да је Он Син Божји. 044 ACT 009 021 А сви који слушаху дивљаху се и говораху: Није ли ово онај што гоњаше у Јерусалиму оне који спомињаху име ово, и овде зато дође да их повезане води главарима свештеничким. 044 ACT 009 022 А Савле се већма сиљаше и забуњиваше Јевреје који живе у Дамаску, доказујући да је ово Христос. 044 ACT 009 023 А кад се наврши подоста дана, договорише се Јевреји да га убију. 044 ACT 009 024 Али Савле дознаде њихов договор; а они чуваху врата дан и ноћ да би га убили; 044 ACT 009 025 А ученици га узеше ноћу и спустише преко зида у котарици. 044 ACT 009 026 А кад дође Савле у Јерусалим, огледаше да се прибије уз ученике; и сви га се бојаху, јер не вероваху да је ученик. 044 ACT 009 027 А Варнава га узе и доведе к апостолима, и каза им како на путу виде Господа, и како му говори, и како у Дамаску слободно проповеда име Исусово. 044 ACT 009 028 И беше с њима и улази у Јерусалим и излази и слободно проповедаше име Господа Исуса. 044 ACT 009 029 И говораше и препираше се с Грцима, а они гледаху да га убију. 044 ACT 009 030 А кад разумеше браћа, сведоше га у Ћесарију, и отпустише га у Тарс. 044 ACT 009 031 А цркве по свој Јудеји и Галилеји и Самарији беху на миру, и напредоваху, и хођаху у страху Господњем, и умножаваху се утехом Светог Духа. 044 ACT 009 032 И догоди се кад Петар обилажаше све, да дође и к светима који живљаху у Лиди. 044 ACT 009 033 И нађе тамо једног човека по имену Енеју, који већ осам година лежаше на одру, јер беше узет. 044 ACT 009 034 И рече му Петар: Енеја! Исцељује те Исус Христос, устани и простри сам себи. И одмах уста. 044 ACT 009 035 И видеше га сви који живљаху у Лиди и у Асарону, и обратише се ка Господу. 044 ACT 009 036 А у Јопи беше једна ученица по имену Тавита, које значи срна, и она беше пуна добрих дела и милостиње што чињаше. 044 ACT 009 037 И догоди се у те дане да се она разболе и умре; онда је окупаше и метнуше у горњу собу. 044 ACT 009 038 А будући да је Лида близу Јопе, онда ученици чувши да је Петар у њој послаше два човека молећи га да не пожали труда доћи до њих. 044 ACT 009 039 А Петар уставши отиде с њима, и кад дође, изведоше га у горњу собу и скупише се око њега све удовице плачући и показујући сукње и хаљине што је радила Срна док је била с њима. 044 ACT 009 040 А Петар изгнавши све напоље клече на колена и помоли се Богу, и окренувши се к телу рече: Тавито! Устани. А она отвори очи своје, и видевши Петра седе. 044 ACT 009 041 Петар пак пруживши јој руку подиже је; и дозвавши свете и удовице показа је живу. 044 ACT 009 042 И ово се разгласи по свој Јопи, и многи вероваше Господа. 044 ACT 009 043 И догоди се да он оста много дана у Јопи у неког Симона кожара. 044 ACT 010 001 А у Ћесарији беше један човек по имену Корнилије, капетан од чете која се зваше талијанска. 044 ACT 010 002 Побожан и богобојазан са целим домом својим, који даваше милостињу многим људима и мољаше се Богу без престанка; 044 ACT 010 003 Он виде на јави у утвари око деветог сата дневи анђела Божјег где сиђе к њему и рече му: Корнилије! 044 ACT 010 004 А он погледавши на њ и уплашивши се рече: Шта је, Господе? А он му рече: Молитве твоје и милостиње твоје изиђоше на памет Богу; 044 ACT 010 005 И сад пошљи у Јопу људе и дозови Симона прозваног Петра: 044 ACT 010 006 Он стоји у неког Симона кожара, ког је кућа код мора: он ће ти казати речи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој. 044 ACT 010 007 И кад отиде анђео који говори Корнилију, дозвавши двојицу од својих слугу и једног побожног војника од оних који му служаху, 044 ACT 010 008 И казавши им све посла их у Јопу. 044 ACT 010 009 А сутрадан кад они иђаху путем и приближише се ка граду, изиђе Петар у горњу собу да се помоли Богу у шести сат. 044 ACT 010 010 И огладне, и хтеде да једе; а кад му они готовљаху, дође изван себе, 044 ACT 010 011 И виде небо отворено и суд некакав где силази на њега, као велико платно, завезан на четири рогља и спушта се на земљу; 044 ACT 010 012 У коме беху сва четвороножна на земљи, и звериње и бубине и птице небеске. 044 ACT 010 013 И постаде глас к њему: Устани, Петре! Покољи и поједи. 044 ACT 010 014 А Петар рече: Нипошто, Господе! Јер никад не једох шта погано или нечисто. 044 ACT 010 015 И гле, глас опет к њему другом: Шта је Бог очистио ти не погани. 044 ACT 010 016 И ово би трипут, и суд се опет узе на небо. 044 ACT 010 017 А кад се Петар у себи дивљаше шта би била утвара коју виде, и гле људи послани од Корнилија, напитавши и нашавши дом Симонов стадоше пред вратима, 044 ACT 010 018 И зовнувши питаху: Стоји ли овде Симон прозвани Петар? 044 ACT 010 019 А док Петар размишљаваше о утвари, рече му Дух: Ево три човека траже те; 044 ACT 010 020 Него устани и сиђи и иди с њима не премишљајући ништа, јер их ја послах. 044 ACT 010 021 А Петар сишавши к људима посланим к себи од Корнилија рече: Ево ја сам кога тражите; што сте дошли? 044 ACT 010 022 А они рекоше: Корнилије капетан, човек праведан и богобојазан, познат код свега народа јеврејског, примио је заповест од анђела светог да дозове тебе у свој дом и да чује речи од тебе. 044 ACT 010 023 Онда их дозва унутра и угости. А сутрадан уставши Петар пође с њима, и неки од браће која беше у Јопи пођоше с њим. 044 ACT 010 024 И сутрадан уђоше у Ћесарију. А Корнилије чекаше их сазвавши родбину своју и љубазне пријатеље. 044 ACT 010 025 А кад Петар хтеде да уђе, срете га Корнилије, и паднувши на ноге његове поклони се. 044 ACT 010 026 И Петар га подиже говорећи: Устани, и ја сам човек. 044 ACT 010 027 И с њим говорећи уђе, и нађе многе који се беху сабрали. 044 ACT 010 028 И рече им: Ви знате како је неприлично човеку Јеврејину дружити се или долазити к туђину; али Бог мени показа да ниједног човека не зовем поганим или нечистим; 044 ACT 010 029 Зато и без сумње дођох позван. Питам вас дакле зашто посласте по мене? 044 ACT 010 030 И Корнилије рече: Од четвртог дана до овог часа ја постих, и у девети сат мољах се Богу у својој кући; и гле, човек стаде преда мном у хаљини сјајној, 044 ACT 010 031 И рече: Корнилије! Услишена би молитва твоја и милостиње твоје поменуше се пред Богом. 044 ACT 010 032 Пошљи дакле у Јопу и дозови Симона који се зове Петар: он стоји у кући Симона кожара код мора, који кад дође казаће ти. 044 ACT 010 033 Онда ја одмах послах к теби; и ти си добро учинио што си дошао. Сад дакле ми сви стојимо пред Богом да чујемо све што је теби од Бога заповеђено. 044 ACT 010 034 А Петар отворивши уста рече: Заиста видим да Бог не гледа ко је ко; 044 ACT 010 035 Него у сваком народу онај који се боји Њега и твори правду, мио је Њему. 044 ACT 010 036 Реч што посла синовима Израиљевим, јављајући мир по Исусу Христу, који је Господ свима. 044 ACT 010 037 Ви знате говор који је био по свој Јудеји почевши од Галилеје по крштењу које проповеда Јован: 044 ACT 010 038 Исуса из Назарета како га помаза Бог Духом Светим и силом, који прође чинећи добро и исцељујући све које ђаво беше надвладао; јер Бог беше с њим. 044 ACT 010 039 И ми смо сведоци свему што учини у земљи јудејској и Јерусалиму; ког и убише обесивши на дрво. 044 ACT 010 040 Овог Бог васкрсе трећи дан, и даде Му да се покаже, 044 ACT 010 041 Не свему народу него нама сведоцима напред избранима од Бога, који с Њим једосмо и писмо по васкрсењу Његовом из мртвих. 044 ACT 010 042 И заповеди нам да проповедамо народу и да сведочимо да је Он наречени од Бога судија живим и мртвим. 044 ACT 010 043 За ово сведоче сви пророци да ће именом Његовим примити опроштење греха сви који Га верују. 044 ACT 010 044 А док још Петар говораше ове речи, сиђе Дух Свети на све који слушаху реч. 044 ACT 010 045 И удивише се верни из обрезања који беху дошли с Петром, видећи да се и на незнабошце изли дар Духа Светог. 044 ACT 010 046 Јер их слушаху где говораху језике, и величаху Бога. Тада одговори Петар: 044 ACT 010 047 Еда може ко воду забранити да се не крсте они који примише Духа Светог као и ми? 044 ACT 010 048 И заповеди им да се крсте у име Исуса Христа. Тада га молише да остане код њих неколико дана. 044 ACT 011 001 А чуше и апостоли и браћа који беху у Јудеји да и незнабошци примише реч Божју. 044 ACT 011 002 И кад изиђе Петар у Јерусалим, препираху се с њим који беху из обрезања, 044 ACT 011 003 Говорећи: Ушао си к људима који нису обрезани, и јео си с њима. 044 ACT 011 004 А Петар почевши казиваше им редом говорећи: 044 ACT 011 005 Ја бејах у граду Јопи на молитви, и дошавши изван себе видех утвару, где силази суд некакав као велико платно на четири рогља и спушта се с неба, и дође до преда ме. 044 ACT 011 006 Погледавши у њ опазих и видех четвороножна земаљска, и звериње и бубине и птице небеске. 044 ACT 011 007 А чух глас који ми говори: Устани, Петре! Покољи и поједи. 044 ACT 011 008 А ја рекох: Нипошто Господе! Јер ништа погано и нечисто никад не уђе у уста моја. 044 ACT 011 009 А глас ми одговори другом с неба говорећи: Шта је Бог очистио ти не погани. 044 ACT 011 010 А ово би трипут; и узе се опет све на небо. 044 ACT 011 011 И гле, одмах три човека сташе пред кућом у којој бејах, послани из Ћесарије к мени. 044 ACT 011 012 А Дух ми рече да идем с њима не премишљајући ништа. А дођоше са мном и ово шест браће, и уђосмо у кућу човекову. 044 ACT 011 013 И каза нам како виде анђела у кући својој који је стао и казао му: Пошљи људе у Јопу и дозови Симона прозваног Петра, 044 ACT 011 014 Који ће ти казати речи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој. 044 ACT 011 015 А кад ја почех говорити сиђе Дух Свети на њих, као и на нас у почетку. 044 ACT 011 016 Онда се опоменух речи Господње како говораше: Јован је крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим. 044 ACT 011 017 Кад им дакле Бог даде једнак дар као и нама који верујемо Господа свог Исуса Христа; ја ко бејах да би могао забранити Богу? 044 ACT 011 018 А кад чуше ово, умукоше, и хваљаху Бога говорећи: Дакле и незнабошцима Бог даде покајање за живот. 044 ACT 011 019 А они што се расејаше од невоље која поста за Стефана, прођоше тја до Финикије и Кипра и Антиохије, ником не говорећи реч до самим Јеврејима. 044 ACT 011 020 А неки од њих беху Кипрани и Киринци, који ушавши у Антиохију говораху Грцима проповедајући јеванђеље о Господу Исусу. 044 ACT 011 021 И беше рука Божија с њима; и много их вероваше и обратише се ка Господу. 044 ACT 011 022 А дође реч о њима до ушију цркве која беше у Јерусалиму; и послаше Варнаву да иде тја до Антиохије; 044 ACT 011 023 Који дошавши и видевши благодат Божју, обрадова се, и мољаше све да тврдим срцем остану у Господу; 044 ACT 011 024 Јер беше човек благ и пун Духа Светог и вере. И обрати се многи народ ка Господу. 044 ACT 011 025 Варнава, пак, изиђе у Тарс да тражи Савла; и кад га нађе, доведе га у Антиохију. 044 ACT 011 026 И они се целу годину састајаше онде с црквом, и учише многи народ; и најпре у Антиохији назваше ученике хришћанима. 044 ACT 011 027 А у те дане сиђоше из Јерусалима пророци у Антиохију. 044 ACT 011 028 И уставши један од њих, по имену Агав, објави глад велику која хтеде бити по васионом свету; који и би за Клаудија ћесара. 044 ACT 011 029 А од ученика одреди сваки колико који могаше да пошаљу у помоћ браћи која живљаху у Јудеји. 044 ACT 011 030 Које и учинише пославши старешинама преко руке Варнавине и Савлове. 044 ACT 012 001 У оно пак време подиже Ирод цар руке да мучи неке од цркве. 044 ACT 012 002 И погуби Јакова брата Јовановог мачем. 044 ACT 012 003 И видевши да је то по вољи Јеврејима настави да ухвати и Петра (а беху дани пресних хлебова), 044 ACT 012 004 Ког и ухвати и баци у тамницу и предаде га четворици четвртника војничких да га чувају, и мишљаше га по пасхи извести пред народ. 044 ACT 012 005 И тако Петра чуваху у тамници; а црква мољаше се за њега Богу без престанка. 044 ACT 012 006 А кад хтеде Ирод да га изведе, ону ноћ спаваше Петар међу двојицом војника, окован у двоје вериге, а стражари пред вратима чуваху тамницу. 044 ACT 012 007 И гле, анђео Господњи приступи, и светлост обасја по соби, и куцнувши Петра у ребра пробуди га говорећи: Устани брже. И спадоше му вериге с руку. 044 ACT 012 008 А анђео му рече: Опаши се, и обуј опанке своје. И учини тако. И рече му анђео: Обуци хаљину своју, па хајде за мном. 044 ACT 012 009 И изишавши иђаше за њим, и не знаше да је то истина што анђео чињаше, него мишљаше да види утвару. 044 ACT 012 010 А кад прођоше прву стражу и другу и дођоше к вратима гвозденим која вођаху у град, она им се сама отворише; и изишавши прођоше једну улицу, и анђео одмах одступи од њега. 044 ACT 012 011 И кад дође Петар к себи рече: Сад заиста видим да Бог посла анђела свог те ме избави из руку Иродових и од свега чекања народа јеврејског. 044 ACT 012 012 И размисливши дође кући Марије матере Јована који се зваше Марко, где беху многи сабрани и мољаху се Богу. 044 ACT 012 013 А кад куцну Петар у врата од двора, приступи девојка по имену Рода, да чује. 044 ACT 012 014 И познавши глас Петров од радости не отвори врата, него утрча и каза да Петар стоји пред вратима. 044 ACT 012 015 А они јој рекоше: Јеси ли ти луда? А она потврђиваше да је тако. А они говораху: Анђео је његов. 044 ACT 012 016 А Петар једнако куцаше. А кад отворише, видеше га, и удивише се. 044 ACT 012 017 А он махнувши на њих руком да ћуте, каза им како га Господ изведе из тамнице; и рече: јавите ово Јакову и браћи. И изишавши отиде на друго место. 044 ACT 012 018 А кад би дан, беше не мала буна међу војницима, шта то би од Петра. 044 ACT 012 019 А кад га Ирод заиска и не нађе, онда испита стражаре, и заповеди да их одведу; и изишавши из Јудеје у Ћесарију онамо живљаше. 044 ACT 012 020 Јер се Ирод срђаше на Тирце и Сидонце. Али они једнодушно дођоше к њему, и узевши на своју руку Власта, постељника царевог, искаху мира, јер се њихове земље храњаху од његовог царства. 044 ACT 012 021 А у одређени дан обуче се Ирод у царску хаљину, и седавши на престо говораше им; 044 ACT 012 022 А народ викаше: Ово је глас Божји, а не човечији. 044 ACT 012 023 Али уједанпут удари га анђео Господњи: јер не даде славе Богу; и будући изједен од црви издахну. 044 ACT 012 024 А реч Божија растијаше и множаше се. 044 ACT 012 025 А Варнава и Савле предавши помоћ вратише се из Јерусалима у Антиохију, узевши са собом Јована који се зваше Марко. 044 ACT 013 001 А у цркви која беше у Антиохији беху неки пророци и учитељи, то јест: Варнава и Симеун који се зваше Нигар, и Лукије Киринац, и Манаил одгајени с Иродом четворовласником, и Савле. 044 ACT 013 002 А кад они служаху Господу и пошћаху, рече Дух Свети: Одвојте ми Варнаву и Савла на дело на које их позвах. 044 ACT 013 003 Тада постивши и помоливши се Богу метнуше руке на њих, и отпустише их. 044 ACT 013 004 Ови дакле послани од Духа Светог сиђоше у Селеукију, и оданде отпловише у Кипар. 044 ACT 013 005 И дошавши у Саламин јавише реч Божју у зборницама јеврејским; а имаху и Јована слугу. 044 ACT 013 006 А кад прођоше острво тја до Пафа, нађоше некаквог човека врачара, и лажног пророка, Јеврејина, коме беше име Варисус, 044 ACT 013 007 Који беше с намесником Срђем Павлом, човеком разумним. Овај дозвавши Варнаву и Савла заиска да чује реч Божју. 044 ACT 013 008 А Елима врачар (јер то значи име његово) стаде им се супротити, гледајући да одврати намесника од вере. 044 ACT 013 009 А Савле који се зваше и Павле, пун Духа Светог погледавши на њ 044 ACT 013 010 Рече: О напуњени сваког лукавства и сваке пакости, сине ђавољи! Непријатељу сваке правде! Зар не престајеш кварити праве путеве Господње? 044 ACT 013 011 И сад ето руке Господње на те, и да будеш слеп да не видиш сунце за неко време. И уједанпут нападе на њ мрак и тама, и пипајући тражаше вођу. 044 ACT 013 012 Тада намесник, кад виде шта би, верова, дивећи се науци Господњој. 044 ACT 013 013 А кад се Павле са својим друштвом одвезе из Пафа, дођоше у Пергу памфилијску; а Јован се одвоји од њих, и врати се у Јерусалим. 044 ACT 013 014 А они отишавши из Перге дођоше у Антиохију писидијску, и ушавши у зборницу у дан суботни седоше. 044 ACT 013 015 А по читању закона и пророка послаше старешине зборничке к њима говорећи: Људи браћо! Ако је у вама реч утехе за народ, говорите. 044 ACT 013 016 А Павле уставши и махнувши руком рече: Људи Израиљци и који се Бога бојите! Чујте. 044 ACT 013 017 Бог народа овог изабра оце наше, и подиже народ кад беху дошљаци у земљи мисирској, и руком високом изведе их из ње. 044 ACT 013 018 И до четрдесет година прехрани их у пустињи. 044 ACT 013 019 И затрвши седам народа у земљи хананској на коцке раздели им земљу њихову. 044 ACT 013 020 И потом на четири стотине и педесет година даде им судије до Самуила пророка. 044 ACT 013 021 И од тада искаше цара, и даде им Бог Саула, сина Кисовог, човека од колена Венијаминовог, за четрдесет година. 044 ACT 013 022 И уклонивши њега подиже им Давида за цара, коме и рече сведочећи: Нађох Давида сина Јесејевог, човека по срцу мом, који ће испунити све воље моје. 044 ACT 013 023 Од његовог семена подиже Бог по обећању Израиљу спаса Исуса; 044 ACT 013 024 Кад Јован пред Његовим доласком проповеда крштење покајања свему народу Израиљевом. 044 ACT 013 025 И кад свршиваше Јован течење своје, говораше: Ко мислите да сам ја нисам ја; него ево иде за мном, коме ја нисам достојан разрешити ремен на обући Његовој. 044 ACT 013 026 Људи браћо! Синови рода Авраамовог, и који се међу вама Бога боје! Вама се посла реч овог спасења. 044 ACT 013 027 Јер они што живе у Јерусалиму, и кнезови њихови, не познаше Овог и гласове пророчке који се читају сваке суботе, осудивши Га извршише. 044 ACT 013 028 И не нашавши ниједне кривице смртне молише Пилата да Га погуби. 044 ACT 013 029 И кад свршише све што је писано за Њега, скинуше Га с дрвета и метнуше у гроб. 044 ACT 013 030 А Бог васкрсе Га из мртвих. 044 ACT 013 031 И показива се много дана онима што излазише с Њим из Галилеје у Јерусалим, који су сад сведоци Његови пред народом. 044 ACT 013 032 И ми вам јављамо обећање које би очевима нашим да је ово Бог испунио нама, деци њиховој, подигнувши Исуса; 044 ACT 013 033 Као што је написано и у другом псалму: Ти си мој Син, ја Те данас родих. 044 ACT 013 034 А да Га из мртвих васкрсе да се више не врати у труљење овако каже: Даћу вам светињу Давидову верну. 044 ACT 013 035 Зато и на другом месту говори: Нећеш дати да Твој Светац види труљење. 044 ACT 013 036 Јер Давид послуживши роду свом по вољи Божјој умре, и метнуше га код отаца његових, и виде труљење. 044 ACT 013 037 А ког Бог подиже не виде труљење. 044 ACT 013 038 Тако да вам је на знање, људи браћо! Да се кроза Њ вама проповеда опроштење греха. 044 ACT 013 039 И од свега, од чега се не могосте оправдати у закону Мојсијевом, оправдаће се у Њему сваки који верује. 044 ACT 013 040 Гледајте дакле да не дође на вас оно што је казано у пророцима: 044 ACT 013 041 Видите, немарљиви! И чудите се, и нек вас нестане; јер ја чиним дело у ваше дане, дело које нећете веровати ако вам ко усказује. 044 ACT 013 042 А кад излажаху из зборнице јеврејске, мољаху незнабошци да им се ове речи у другу суботу говоре. 044 ACT 013 043 А кад се сабор разиђе, пођоше за Павлом и за Варнавом многи од Јевреја и побожних дошљака; а они говорећи им световаху их да остану у благодати Божјој. 044 ACT 013 044 А у другу суботу сабра се готово сав град да чују речи Божје. 044 ACT 013 045 А кад видеше Јевреји народ, напунише се зависти, и говораху противно речима Павловим насупрот говорећи и хулећи. 044 ACT 013 046 А Павле и Варнава ослободивши се рекоше: Вама је најпре требало да се говори реч Божја; али кад је одбацујете, и сами се показујете да нисте достојни вечног живота, ево се обрћемо к незнабошцима. 044 ACT 013 047 Јер нам тако заповеди Господ: Поставих те за видело незнабошцима, да будеш спасење до самог краја земље. 044 ACT 013 048 А кад чуше незнабошци, радоваху се и слављаху реч Божју, и вероваху колико их беше приправљено за живот вечни. 044 ACT 013 049 И реч се Божја разношаше по свој околини. 044 ACT 013 050 Али Јевреји подговорише побожне и поштене жене и старешине градске те подигоше гоњење на Павла и Варнаву, и истераше их из своје земље. 044 ACT 013 051 А они отресавши на њих прах са својих ногу дођоше у Иконију. 044 ACT 013 052 А ученици пуњаху се радости и Духа Светог. 044 ACT 014 001 У Иконији пак догоди се да они заједно уђоше о зборницу јеврејску, и говораху тако да верова велико мноштво Јевреја и Грка. 044 ACT 014 002 А Јевреји који не вероваху подбунише и раздражише душе незнабожаца на браћу. 044 ACT 014 003 Али они осташе доста времена говорећи слободно у Господу који сведочаше реч благодати своје и даваше те се твораху знаци и чудеса рукама њиховим. 044 ACT 014 004 А мноштво градско раздели се, и једни беху с Јеврејима, а једни с апостолима. 044 ACT 014 005 А кад навалише и незнабошци и Јевреји са својим поглаварима да им досаде и камењем да их побију, 044 ACT 014 006 Они дознавши побегоше у градове ликаонске, у Листру и у Дерву и у околину њихову. 044 ACT 014 007 И онамо проповедаху јеванђеље. 044 ACT 014 008 И један човек у Листри сеђаше немоћан у ногама, и беше хром од утробе матаре своје, и не беше никад ходио. 044 ACT 014 009 Овај слушаше Павла где говори. Павле погледавши на њ и видевши да верује да ће оздравити, 044 ACT 014 010 Рече великим гласом: Теби говорим у име Господа Исуса Христа, устани на своје ноге управо. И скочи, и хођаше. 044 ACT 014 011 А кад виде народ шта учини Павле, подигоше глас свој говорећи ликаонски: Богови начинише се као људи, и сиђоше к нама. 044 ACT 014 012 И називаху Варнаву Јупитером, а Павла Меркуријем, јер он управљаше речју. 044 ACT 014 013 А свештеник Јупитера који беше пред градом њиховим доведе јунце, и донесе венце пред врата, и с народом хтеде да приноси жртву. 044 ACT 014 014 А кад чуше апостоли, Варнава и Павле, раздреше хаљине своје, и скочише међу народ вичући и говорећи: 044 ACT 014 015 Људи! Шта то чините? И ми смо као и ви смртни људи, који вам проповедамо јеванђеље да се од ових лажних ствари обратите к Богу Живом, који створи небо и земљу и море и све што је у њима; 044 ACT 014 016 Који у прошавшим нараштајима беше пустио све народе да иду својим путевима: 044 ACT 014 017 И опет не остави себе непосведоченог, чинећи добро, дајући нам с неба дажд и године родне, пунећи срца наша јелом и весељем. 044 ACT 014 018 И ово говорећи једва уставише народ да им не приносе жртве, него да иде сваки својој кући. А док они живљаху онде и учаху, 044 ACT 014 019 Дођоше из Антиохије и из Иконије некакви Јевреји, и кад се они препираху слободно, подговорише народ да их одустану, говорећи да ништа право не говоре, него све лажу. И подговоривши народ засуше Павла камењем и извукоше га из града мислећи да је мртав. 044 ACT 014 020 А кад га опколише ученици његови, устаде и уђе у град, и сутрадан изиђе с Варнавом у Дерву. 044 ACT 014 021 И проповедивши јеванђеље граду оном и научивши многе вратише се у Листру и Иконију и Антиохију. 044 ACT 014 022 Утврђујући душе ученика и саветујући их да остану у вери, и да нам кроз многе невоље ваља ући у царство Божје. 044 ACT 014 023 И поставивши им старешине по свим црквама, и помоливши се Богу с постом, предадоше их Господу кога вероваше. 044 ACT 014 024 И прошавши Писидију дођоше у Памфилију. 044 ACT 014 025 И говоривши реч Господњу у Перзи сиђоше у Аталију. 044 ACT 014 026 И оданде отпловише у Антиохију, одакле беху предани благодати Божјој на дело које свршише. 044 ACT 014 027 А кад дођоше и сабраше цркву, казаше све шта учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере. 044 ACT 014 028 И осташе онде не мало времена с ученицима. 044 ACT 015 001 И неки сишавши из Јудеје учаху браћу: Ако се не обрежете по обичају Мојсијевом, не можете се спасти. 044 ACT 015 002 А кад поста расправа, и Павле и Варнава не мало се препираше с њима, одредише да Павле и Варнава и други неки од њих иду горе к апостолима и старешинама у Јерусалим за ово питање. 044 ACT 015 003 А они онда спремљени од цркве, пролажаху кроз Финикију и Самарију казујући обраћање незнабожаца, и чињаху велику радост свој браћи. 044 ACT 015 004 А кад дођоше у Јерусалим, прими их црква и апостоли и старешине, и казаше све што учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере. 044 ACT 015 005 Онда усташе неки од јереси фарисејске који беху веровали, и говораху да их ваља обрезати, и заповедити да држе закон Мојсијев. 044 ACT 015 006 А апостоли и старешине сабраше се да извиде ову реч. 044 ACT 015 007 И по многом већању уста Петар и рече: Људи браћо! Ви знате да Бог од првих дана изабра између нас да из мојих уста чују незнабошци реч јеванђеља и да верују. 044 ACT 015 008 И Бог, који познаје срца, посведочи им и даде им Духа Светог као и нама. 044 ACT 015 009 И не постави никакве разлике међу нама и њима, очистивши вером срца њихова. 044 ACT 015 010 Сад дакле шта кушате Бога и хоћете да метнете ученицима јарам на врат, ког ни очеви наши ни ми могосмо понети? 044 ACT 015 011 Него верујемо да ћемо се спасти благодаћу Господа Исуса Христа као и они. 044 ACT 015 012 Онда умуче све мноштво, и слушаху Варнаву и Павла који приповедаху колике знаке и чудеса учини Бог у незнабошцима преко њих. 044 ACT 015 013 А кад они умукоше, одговори Јаков говорећи: Људи браћо! Послушајте мене. 044 ACT 015 014 Симон каза како Бог најпре походи и прими из незнабожаца народ к имену свом. 044 ACT 015 015 И с овим се ударају речи пророка, као што је написано: 044 ACT 015 016 Потом ћу се вратити, и сазидаћу дом Давидов, који је пао, и његове развалине поправићу, и подигнућу га, 044 ACT 015 017 Да потраже Господа остали људи и сви народи у којима се име моје спомену, говори Господ који твори све ово. 044 ACT 015 018 Богу су позната од постања света сва дела Његова; 044 ACT 015 019 Зато ја велим да се не дира у незнабошце који се обраћају к Богу; 044 ACT 015 020 Него да им се заповеди да се чувају од прилога идолских и од курварства и од удављеног и од крви, и што њима није мило другима да не чине. 044 ACT 015 021 Јер Мојсије има од старих времена у свим градовима који га проповедају, и по зборницама чита се сваке суботе. 044 ACT 015 022 Тада нађоше за добро апостоли и старешине са свом црквом да изберу између себе двојицу и да пошљу у Антиохију с Павлом и Варнавом, Јуду који се зваше Варсава, и Силу, људе знамените међу браћом. 044 ACT 015 023 И написаше рукама својим ово: Апостоли и старешине и браћа поздрављају браћу која су по Антиохији и Сирији и Киликији што су од незнабожаца. 044 ACT 015 024 Будући да ми чусмо да неки од нас изишавши сметоше вас речима, и раслабише душе ваше говорећи вам да се обрезујете и да држите закон, којима ми не заповедисмо; 044 ACT 015 025 Зато нађосмо за добро ми једнодушно сабрани избране људе послати вама с љубазним нашим Варнавом и Павлом, 044 ACT 015 026 С људима који су предали душе своје за име Господа нашег Исуса Христа. 044 ACT 015 027 Посласмо дакле Јуду и Силу, који ће то и речима казати. 044 ACT 015 028 Јер нађе за добро Свети Дух и ми да никаквих тегоба више не мећемо на вас осим ових потребних: 044 ACT 015 029 Да се чувате од прилога идолских и од крви и од удављеног и од курварства, и шта нећете да се чини вама не чините другима; од чега ако се чувате, добро ћете чинити. Будите здрави. 044 ACT 015 030 А кад их опремише, дођоше у Антиохију, и сабравши народ предаше посланицу. 044 ACT 015 031 А кад прочиташе, обрадоваше се утеси. 044 ACT 015 032 А Јуда и Сила, који и пророци беху, многим речима утешише браћу и утврдише. 044 ACT 015 033 И пошто бише онамо неко време, отпустише их браћа с миром к апостолима. 044 ACT 015 034 Сила нађе за добро да остане онамо, А Јуда се врати у Јерусалим. 044 ACT 015 035 А Павле и Варнава живљаху у Антиохији и учаху и проповедаху реч Господњу с многима другим. 044 ACT 015 036 А после неколико дана рече Павле Варнави: Хајде да се вратимо и да обиђемо браћу по свим градовима по којима проповедасмо реч Господњу како живе. 044 ACT 015 037 А Варнава хтеде да узму са собом Јована прозваног Марка. 044 ACT 015 038 Павле пак говораше: Оног који нас је одустао у Памфилији и није ишао с нама на дело на које смо били одређени, да не узимамо са собом. 044 ACT 015 039 Тако постаде распра да се они раздвојише, и Варнава узевши Марка отплови у Кипар. 044 ACT 015 040 А Павле избравши Силу изиђе предан благодати Божјој од браће. 044 ACT 015 041 И пролажаше кроз Сирију и Киликију утврђујући цркве. 044 ACT 016 001 Дође пак у Дерву и у Листру, и гле, онде беше неки ученик, по имену Тимотије, син неке жене Јеврејке која вероваше, а оца Грка; 044 ACT 016 002 За њега добро сведочаху браћа која беху у Листри и у Иконији. 044 ACT 016 003 Овог намисли Павле да узме са собом; и узе га, и обреза Јевреја ради који беху у оним местима: јер сви знаху оца његовог да беше Грк. 044 ACT 016 004 И кад пролажаху по градовима, предаваше им да држе уредбе које уредише апостоли и старешине у Јерусалиму. 044 ACT 016 005 А цркве се утврђиваху у вери, и сваки дан биваше их више. 044 ACT 016 006 А кад прођоше Фригију и галатијску земљу, забрани им Дух Свети говорити реч у Азији. 044 ACT 016 007 А кад дођоше у Мисију хтеше да иду у Витинију, и Дух не даде. 044 ACT 016 008 А кад прођоше Мисију, сиђоше у Троаду. 044 ACT 016 009 И Павлу се јави утвара ноћу: беше један човек из Македоније, и стајаше молећи га и говорећи: Дођи у Македонију и помози нам. 044 ACT 016 010 А кад виде утвару, одмах гледасмо да изиђемо у Македонију, дознавши да нас Господ позва да им проповедамо јеванђеље. 044 ACT 016 011 А кад се одвезосмо из Троаде, дођосмо у Самотрак, и сутрадан у Неапољ, 044 ACT 016 012 А оданде у Филибу, које је први град земље Македоније, насеље римско; и у оном граду остасмо неколико дана. 044 ACT 016 013 А у дан суботни изиђосмо из града к води где беше богомоља; и седавши говорисмо к женама које се беху сабрале. 044 ACT 016 014 И једна богобојазна жена, по имену Лидија, из града тијатирског, која продаваше скерлет, слушаше: и Господ отвори срце њено да пази на речи Павлове. 044 ACT 016 015 А кад се крсти она и кућа њена, мољаше нас говорећи: Ако мислите да ја верујем Господа, уђите у моју кућу и живите. И натера нас. 044 ACT 016 016 А догоди се кад иђасмо на молитву да нас срете једна робиња која имаше дух погађачки и врачајући доношаше велики добитак својим господарима. 044 ACT 016 017 Ова пође за Павлом и за нама, и викаше говорећи: Ови су људи слуге Бога Највишег, који јављају нама пут спасења. 044 ACT 016 018 И овако чињаше много дана. А кад се Павлу досади, окрену се и рече духу: Заповедам ти именом Исуса Христа, изиђи из ње. И изиђе у тај час. 044 ACT 016 019 А кад видеше њени господари да изиђе нада њиховог добитка, узеше Павла и Силу и одвукоше их на пазар ка кнезовима. 044 ACT 016 020 И доведавши их к војводама, рекоше: Ови су људи Јевреји, и муте по нашем граду, 044 ACT 016 021 И проповедају обичаје које нама не ваља примати ни творити, јер смо Римљани. 044 ACT 016 022 И слеже се народ на њих, и војводе издреше им хаљине, и заповедише да их шибају. 044 ACT 016 023 И пошто их здраво избише бацише их у тамницу, и заповедише тамничару да их добро чува. 044 ACT 016 024 Примивши такву заповест он их баци у најдоњу тамницу и ноге им метну у кладе. 044 ACT 016 025 А у поноћи беху Павле и Сила на молитви и хваљаху Бога; а сужњи их слушаху. 044 ACT 016 026 А уједанпут тако се врло затресе земља да се помести темељ тамнички; и одмах се отворише сва врата и свима спадоше окови. 044 ACT 016 027 А кад се пробуди тамничар и виде отворена врата тамничка, извади нож и хтеде да се убије, мислећи да су побегли сужњи. 044 ACT 016 028 А Павле повика здраво говорећи: Не чини себи зло никакво, јер смо ми сви овде. 044 ACT 016 029 А он заискавши свећу улете и дрхћући припаде к Павлу и Сили; 044 ACT 016 030 И изведавши их напоље рече: Господо! Шта ми треба чинити да се спасем? 044 ACT 016 031 А они рекоше: Веруј Господа Исуса Христа и спашћеш се ти и сав дом твој. 044 ACT 016 032 И казаше му реч Господњу, и свима који су у дому његовом. 044 ACT 016 033 И узе их у онај сат ноћи и опра им ране; и крсти се он и сви његови одмах. 044 ACT 016 034 И уведавши их у свој дом постави трпезу, и радоваше се са свим домом својим што верова Бога. 044 ACT 016 035 А кад би дан, послаше војводе пандуре говорећи: Пустите ова два човека. 044 ACT 016 036 А тамничар каза речи ове Павлу: Послаше војводе да се пустите; сад дакле изиђите и идите с миром. 044 ACT 016 037 А Павле рече њима: Избивши нас пред народом без суда, људе Римљане, бацише у тамницу: и сад хоће да нас пусте? Није тако, него сами нека дођу и изведу нас. 044 ACT 016 038 А пандури казаше војводама ове речи; и уплашише се кад чуше да су Римљани; 044 ACT 016 039 И дошавши умолише их, и изведоше молећи да изиђу из града. 044 ACT 016 040 А кад изиђоше из тамнице, дођоше к Лидији, и видевши браћу утешише их, и отидоше. 044 ACT 017 001 Прошавши пак Амфипољ и Аполонију дођоше у Солун, где беше зборница јеврејска. 044 ACT 017 002 И Павле по обичају свом уђе к њима, и три суботе разговара се с њима из писма, 044 ACT 017 003 Показујући и доказујући им да је требало Христос да пострада и васкрсне из мртвих, и да овај Исус ког ја, рече, проповедам вама, јесте Христос. 044 ACT 017 004 И неки од њих вероваше, и присташе с Павлом и са Силом, и од побожних Грка мноштво велико, и од жена господских не мало. 044 ACT 017 005 Али тврдоврати Јевреји завиђаху, и узевши неке зле људе од простог народа, и сабравши чету, узбунише по граду, и нападоше на кућу Јасонову, и тражаху да их изведу пред народ. 044 ACT 017 006 А кад њих не нађоше, повукоше Јасона и неке од браће пред старешине градске вичући: Ови што замутише васиони свет дођоше и овде, 044 ACT 017 007 Које Јасон прими; и ови сви раде против ћесаревих заповести, говорећи да има други цар, Исус. 044 ACT 017 008 И смутише народ и старешине градске који ово чуше. 044 ACT 017 009 Али кад их Јасон и остали задовољише одговором, пустише их. 044 ACT 017 010 А браћа одмах ноћу оправише Павла и Силу у Верију. Дошавши онамо уђоше у зборницу јеврејску. 044 ACT 017 011 Ови пак беху племенитији од оних што живе у Солуну; они примише реч са свим срцем, и сваки дан истраживаху по писму је ли то тако. 044 ACT 017 012 Тако вероваше многи од њих, и од поштених грчких жена и од људи не мало. 044 ACT 017 013 А кад разабраше Јевреји солунски да Павле у Верији проповеди реч Божју, дођоше и онамо те уздигоше и побунише народ. 044 ACT 017 014 А браћа онда одмах отправише Павла да иде у приморје; а Сила и Тимотије осташе онде. 044 ACT 017 015 А пратиоци доведоше Павла до Атине: и примивши заповест на Силу и Тимотија да дођу к њему што брже, вратише се. 044 ACT 017 016 А кад их Павле чекаше у Атини, раздражи се дух његов у њему гледајући град пун идола; 044 ACT 017 017 И препираше се с Јеврејима и богобојазнима у зборници, и на пазару сваки дан с онима с којима се удешаваше. 044 ACT 017 018 А неки од Епикуроваца и од стојичких мудраца препираху се с њим; и једни говораху: Шта хоће овај беспослица? А други: Види се као да хоће нове богове да проповеда. Јер им проповедаше јеванђеље о Исусу и о васкрсењу. 044 ACT 017 019 Па га узеше и одведоше на Ареопаг говорећи: Можемо ли разумети каква је та нова наука што ти казујеш? 044 ACT 017 020 Јер нешто ново мећеш у наше уши; хоћемо дакле да видимо шта ће то бити. 044 ACT 017 021 А Атињани сви и путници из других земаља не беху низашта друго него да шта ново казују или слушају. 044 ACT 017 022 А Павле ставши насред Ареопага рече: Људи Атињани! По свему вас видим да сте врло побожни; 044 ACT 017 023 Јер пролазећи и мотрећи ваше светиње нађох олтар на коме беше написано: Богу непознатом. Ког дакле не знајући поштујете Оног вам ја проповедам. 044 ACT 017 024 Бог који је створио свет и све што је у њему, Он будући Господар неба и земље, не живи у рукотвореним црквама, 044 ACT 017 025 Нити прима угађања од руку човечијих, као да би Ономе требало шта који сам даје свима живот и дихање и све. 044 ACT 017 026 И учинио је да од једне крви сав род човечији живи по свему лицу земаљском, и поставио је унапред одређена времена и међе њиховог живљења: 044 ACT 017 027 Да траже Господа, не би ли Га барем опипали и нашли, премда није далеко ни од једног нас; 044 ACT 017 028 Јер кроз Њега живимо, и мичемо се, и јесмо; као што и неки од ваших певача рекоше: Јер смо и род Његов. 044 ACT 017 029 Кад смо дакле род Божји, не треба да мислимо да је Божанство као иконе златне или сребрне или камене, које су људи мајсторски начинили по смишљању свом. 044 ACT 017 030 Не гледајући дакле Бог на времена незнања, сад заповеда свима људима свуда да се покају; 044 ACT 017 031 Јер је поставио дан у који ће судити васионом свету по правди преко човека кога одреди, и даде свима веру васкрснувши Га из мртвих. 044 ACT 017 032 А кад чуше васкрсење из мртвих, онда се једни ругаху; а једни рекоше: Да те чујемо опет о том. 044 ACT 017 033 Тако Павле отиде између њих. 044 ACT 017 034 А неки људи присташе уза њ и вероваше; међу којима беше и Дионисије Ареопагитски, и жена по имену Дамара, и други с њима. 044 ACT 018 001 А потом се одлучи Павле од Атине и дође у Коринт, 044 ACT 018 002 И нађе једног Јеврејина, по имену Акилу, родом из Понта, који беше скоро дошао из Талијанске са женом својом Прискилом (јер беше заповедио Клаудије да сви Јевреји иду из Рима), и дође к њима. 044 ACT 018 003 И будући да беше оног истог заната, оста код њих и рађаше, јер беху ћилимарског заната. 044 ACT 018 004 А препираше се у зборницама сваке суботе, и надговараше Јевреје и Грке. 044 ACT 018 005 И кад сиђоше из Македоније Сила и Тимотије, навали Дух Свети на Павла да сведочи Јеврејима да је Исус Христос. 044 ACT 018 006 А кад се они противљаху и хуљаху, отресе хаљине своје и рече им: Крв ваша на ваше главе; ја сам чист, од сад идем у незнабошце. 044 ACT 018 007 И отишавши оданде дође у кућу некога по имену Јуста, који поштоваше Бога, и ког кућа беше крај зборнице. 044 ACT 018 008 А Крисп, старешина зборнички, верова Господа са свим домом својим; и од Коринћана многи који слушаху вероваше и крстише се. 044 ACT 018 009 А Господ рече Павлу ноћу у утвари: Не бој се, него говори, и да не ућутиш; 044 ACT 018 010 Јер сам ја с тобом, и нико се неће усудити да ти шта учини; јер ја имам велики народ у овом граду. 044 ACT 018 011 И он седи онде годину и шест месеци учећи их речи Божјој 044 ACT 018 012 А кад беше Галион намесник у Ахаји, нападоше Јевреји једнодушно на Павла и доведоше га на суд 044 ACT 018 013 Говорећи: Овај наговара људе да поштују Бога против закона. 044 ACT 018 014 А кад Павле хтеде да отвори уста, рече Галион Јеврејима: Да је каква неправда била или зло дело, по дужности послушао бих вас, о Јевреји! 044 ACT 018 015 Али кад су препирања за речи и за имена и за закон ваш, гледајте сами; јер ја судија томе нећу да будем. 044 ACT 018 016 И изагна их из суднице. 044 ACT 018 017 Онда сви Грци ухватише Состена, старешину зборничког, и бише га пред судницом; и Галион није ништа за то марио. 044 ACT 018 018 А Павле оста још позадуго, и опростивши се с браћом отплови у Сирију и с њиме Прискила и Акила, и остриже главу у Кенхреји, јер се беше заветовао. 044 ACT 018 019 И дође у Ефес; и њих остави онде, а он уђе у зборницу, и препираше се с Јеврејима. 044 ACT 018 020 А кад га они молише да остане код њих више времена, не хтеде, 044 ACT 018 021 Него се опрости с њима говорећи: Ваља ми, макар како било, овај празник што иде провести у Јерусалиму; него, ако Бог хтедбуде, вратићу се опет к вама. И одвезе се из Ефеса; а Акила и Прискила осташе у Ефесу. 044 ACT 018 022 И дошавши у Ћесарију, изиђе и поздрави се с црквом, и сиђе у Антиохију. 044 ACT 018 023 И проведавши неколико времена изиђе и прође редом галатијску земљу и Фригију утврђујући све ученике. 044 ACT 018 024 А дође у Ефес један Јеврејин, по имену Аполос, родом из Александрије, човек речит и силан у књигама. 044 ACT 018 025 Овај беше упућен на пут Господњи, и горећи духом, говораше и учаше право о Господу, а знаше само крштење Јованово. 044 ACT 018 026 И овај поче слободно проповедати по зборницама. А кад га чуше Акила и Прискила, примише га и још му боље показаше пут Господњи. 044 ACT 018 027 А кад он хтеде да пређе у Ахају, послаше браћа унапред и писаше ученицима да га приме. И он дошавши онамо поможе много онима који вероваху благодаћу; 044 ACT 018 028 Јер здраво надвлађиваше Јевреје једнако пред народом доказујући из писма да је Исус Христос. 044 ACT 019 001 Догоди се пак, кад беше Аполос у Коринту, да Павле пролажаше горње земље, и дође у Ефес, и нашавши неке ученике 044 ACT 019 002 Рече им: Јесте ли примили Духа Светог кад сте веровали? А они му рекоше: Нисмо ни чули да има Дух Свети. 044 ACT 019 003 А он им рече: На шта се дакле крстисте? А они рекоше: На крштење Јованово. 044 ACT 019 004 А Павле рече: Јован крсти крштењем покајања, говорећи народу да верују Оног који ће за њим доћи, то јест, Христа Исуса. 044 ACT 019 005 А кад то чуше, крстише се у име Господа Исуса. 044 ACT 019 006 А кад Павле метну руке на њих, сиђе Дух Свети на њих, и говораше језике и прорицаху. 044 ACT 019 007 А беше људи свега око дванаест. 044 ACT 019 008 И ушавши у зборницу говораше слободно три месеца учећи и уверавајући за царство Божје. 044 ACT 019 009 А кад неки беху отврднули и свађаху се хулећи на пут Господњи пред народом, одступи од њих и одлучи ученике, па се препираше сваки дан у школи неког Тирана. 044 ACT 019 010 И ово је бивало две године, тако да сви који живљаху у Азији, и Јевреји и Грци, чуше реч Господа Исуса. 044 ACT 019 011 И Бог чињаше не мала чудеса рукама Павловим, 044 ACT 019 012 Тако да су и чалме и убрушчиће знојаве од тела његовог носили на болеснике, и они се исцељиваху од болести, и духови зли излажаху из њих. 044 ACT 019 013 И почеше неки од Јевреја, који се скитаху и заклињаху ђаволе, спомињати над онима у којима беху зли духови име Господа Исуса говорећи: Заклињемо вас Исусом кога Павле проповеда. 044 ACT 019 014 А беху неких седам синова Скеве Јеврејина, поглавара свештеничког, који ово чињаху. 044 ACT 019 015 А дух зли одговарајући рече: Исуса познајем, и Павла знам; али ви ко сте? 044 ACT 019 016 И скочивши на њих човек у коме беше зли дух надвлада их, и притиште их пода се тако да голи и израњени утекоше из оне куће. 044 ACT 019 017 И ово дознаше сви који живљаху у Ефесу, и Јевреји, и Грци; и уђе страх у све њих, и величаше се име Господа Исуса. 044 ACT 019 018 И многи од оних што вероваху, долажаху те се исповедаху и казиваху шта су учинили. 044 ACT 019 019 А многи од оних који чараху, сабравши књиге своје спаљиваху их пред свима; и прорачунаше и нађоше да су вределе педесет хиљада гроша. 044 ACT 019 020 Тако здраво растијаше и надвлађиваше реч Господња. 044 ACT 019 021 И кад се ово сврши, намисли Павле да прође преко Македоније и Ахаје, и да иде у Јерусалим, и рече: Пошто будем тамо, ваља ми и Рим видети. 044 ACT 019 022 И посла у Македонију двојицу од оних који га служаху, Тимотија и Ераста; а он оста неко време у Азији. 044 ACT 019 023 А у оно време подиже се не мала буна пута ради Господњег, 044 ACT 019 024 Јер некакав златар, по имену Димитрије, који грађаше Дијани сребрне црквице и даваше мајсторима не мали посао, 044 ACT 019 025 Он скупи ове и других оваквих ствари мајсторе, и рече: Људи! Ви знате да од овог посла ми имамо добитак за своје живљење; 044 ACT 019 026 И видите и чујете да не само у Ефесу него готово по свој Азији овај Павле одврати народ многи, говорећи: То нису богови што се рукама човечијим граде. 044 ACT 019 027 И не само што ће ова несрећа доћи на наш занат да не пролази, него се неће марити ни за цркву велике богиње Дијане, и пропашће величанство оне коју сва Азија и васиони свет поштује. 044 ACT 019 028 А кад они ово чуше, напунише се гнева, и викаху говорећи: Велика је Дијана Ефеска! 044 ACT 019 029 И сав се град напуни буне; и наваливши једнодушно на збориште ухватише Гаја и Аристарха из Македоније, другове Павлове. 044 ACT 019 030 А кад Павле хтеде да иде међу народ, не дадоше му ученици. 044 ACT 019 031 А неки и од азијских поглавара који му беху пријатељи, послаше к њему саветујући га да не излази на збориште. 044 ACT 019 032 Једни пак викаху једно а други друго; јер беше сабор смућен, и највише их не знаху зашто су се скупили. 044 ACT 019 033 А једни од народа извукоше Александра, кад га Јевреји изведоше. А Александар махнувши руком хтеде да одговори народу. 044 ACT 019 034 А кад га познаше да је Јеврејин, повикаше сви у глас, и викаху око два сата: Велика је Дијана Ефеска. 044 ACT 019 035 А писар утишавши народ рече: Људи Ефесци! Ко је тај човек који не зна да град Ефес слави велику богињу Дијану и њен кип небески? 044 ACT 019 036 Кад дакле то не може нико одрећи, ваља ви да будете мирни, и ништа нагло да не чините; 044 ACT 019 037 Јер доведосте ове људе који нити су цркву Дијанину покрали, нити хуле на вашу богињу. 044 ACT 019 038 А Димитрије и мајстори који су с њим ако имају какву тужбу, имају судови, и имају намесници, нека туже један другог. 044 ACT 019 039 Ако ли шта друго иштете, нека се извиди на правој скупштини. 044 ACT 019 040 Јер се бојимо да не будемо тужени за данашњу буну; а ниједног узрока нема којим бисмо се могли оправдати за ову буну. 044 ACT 019 041 И ово рекавши распусти народ који се беше сабрао. 044 ACT 020 001 А пошто се утиша буна, дозва Павле ученике, и утешивши их опрости се с њима, и изиђе да иде у Македонију. 044 ACT 020 002 И прошавши оне земље, и световавши их многим речима, дође у Грчку. 044 ACT 020 003 Поживевши пак онамо три месеца стадоше му Јевреји радити о глави кад хтеде да се одвезе у Сирију, и намисли да се врати преко Македоније. 044 ACT 020 004 И пође с њим до Азије Сосипатар Пиров из Верије, и Аристарх и Секунд из Солуна, и Гај из Дерве и Тимотије, и Тихик и Трофим из Азије. 044 ACT 020 005 Ови отишавши напред чекаху нас у Троади. 044 ACT 020 006 А ми се одвезосмо после дана пресних хлебова из Филибе, и дођосмо к њима у Троаду за пет дана, и онде остасмо седам дана. 044 ACT 020 007 А у први дан недеље, кад се сабраше ученици да ломе хлеб, говораше им Павле, јер хтеде сутрадан да пође, и протеже беседу до поноћи. 044 ACT 020 008 И беху многе свеће горе у соби где се бејасмо сабрали. 044 ACT 020 009 А сеђаше на прозору једно момче, по имену Евтих, надвладано од тврдог сна, и кад Павле говораше много, наже се у сну и паде доле с трећег пода, и дигоше га мртва. 044 ACT 020 010 А Павле сишавши паде на њ, и загрливши га рече: Не буните се, јер је душа његова у њему. 044 ACT 020 011 Онда изиђе горе, и преломивши хлеб окуси, и довољно говори до саме зоре, и тако отиде. 044 ACT 020 012 А момче доведоше живо, и утешише се не мало. 044 ACT 020 013 А ми дошавши у лађу одвезосмо се у Ас, и оданде хтесмо да узмемо Павла; јер тако беше заповедио, хотећи сам да иде пешице. 044 ACT 020 014 А кад се саста с нама у Асу, узесмо га, и дођосмо у Митилину. 044 ACT 020 015 И оданде одвезавши се дођосмо сутрадан према Хију; а други дан одвезосмо се у сам, и ноћисмо у Тригилију; и сутрадан дођосмо у Милит. 044 ACT 020 016 Јер Павле намисли да прођемо мимо Ефес да се не би задржао у Азији; јер хићаше, ако буде могуће, да буде о Тројичину дне у Јерусалиму. 044 ACT 020 017 Али из Милита посла у Ефес и дозва старешине црквене. 044 ACT 020 018 И кад дођоше к њему, рече им: Ви знате од првог дана кад дођох у Азију како с вама једнако бих 044 ACT 020 019 Служећи Господу са сваком понизности и многим сузама и напастима које ми се догодише од Јевреја који ми рађаху о глави; 044 ACT 020 020 Како ништа корисно не изоставих да вам не кажем и да вас научим пред народом и по кућама, 044 ACT 020 021 Сведочећи и Јеврејима и Грцима покајање к Богу и веру у Господа нашег Исуса Христа. 044 ACT 020 022 И сад ево ја свезан Духом идем у Јерусалим не знајући шта ће ми се у њему догодити; 044 ACT 020 023 Осим да Дух Свети по свим градовима сведочи, говорећи да ме окови и невоље чекају. 044 ACT 020 024 Али се низашта не бринем, нити марим за свој живот, него да свршим течење своје с радошћу и службу коју примих од Господа Исуса: да посведочим јеванђеље благодати Божје. 044 ACT 020 025 И ево сад знам да више нећете видети моје лице, ви сви по којима пролазих проповедајући царство Божје. 044 ACT 020 026 Зато вам сведочим у данашњи дан да сам ја чист од крви свију; 044 ACT 020 027 Јер не изоставих да покажем вољу Божју. 044 ACT 020 028 Пазите дакле на себе и на све стадо у коме вас Дух Свети постави владикама да пасете цркву Господа и Бога коју стече крвљу својом; 044 ACT 020 029 Јер ја ово знам да ће по одласку мом ући међу вас тешки вуци који неће штедети стада; 044 ACT 020 030 И између вас самих постаће људи који ће говорити изврнуту науку да одвраћају ученике за собом. 044 ACT 020 031 Зато гледајте и опомињите се да три године дан и ноћ не престајах учећи са сузама сваког од вас. 044 ACT 020 032 И сад вас, браћо, предајем Богу и речи благодати Његове, који може назидати и дати вам наследство међу свима освећенима. 044 ACT 020 033 Сребра, или злата, или руха ни у једног не заисках. 044 ACT 020 034 Сами знате да потреби мојој и оних који су са мном били послужише ове руке моје. 044 ACT 020 035 Све вам показах да се тако ваља трудити и помагати немоћнима, и опомињати се речи Господа Исуса коју Он рече: Много је блаженије давати неголи узимати. 044 ACT 020 036 И ово рекавши клече на колена своја са свима њима и помоли се Богу. 044 ACT 020 037 А свију стаде велики плач и загрливши Павла целиваху га, 044 ACT 020 038 Жалосни највише за реч коју рече да више неће видети лице његово; и отпратише га у лађу. 044 ACT 021 001 И кад би те се одвезосмо отргнувши се од њих, идући право дођосмо у Ко, и други дан у Род и оданде у Патару. 044 ACT 021 002 И нашавши лађу која полази у Финикију, уђосмо и одвезосмо се. 044 ACT 021 003 А кад нам се указа Кипар, остависмо га налево, и пловљасмо у Сирију, и стадосмо у Тиру; јер онде ваљаше да се истовари лађа. 044 ACT 021 004 И нашавши ученике остасмо онде седам дана: они Павлу говораху Духом да не иде горе у Јерусалим. 044 ACT 021 005 А кад би те ми дане навршисмо, изишавши иђасмо, и праћаху нас сви са женама и децом до иза града, и клекнувши на брегу помолисмо се Богу. 044 ACT 021 006 И опростивши се један с другим уђосмо у лађу; а они се вратише својим кућама. 044 ACT 021 007 А ми почевши пловљење од Тира, дођосмо у Птолемаиду; и поздравивши се с браћом остасмо код њих један дан. 044 ACT 021 008 А сутрадан пошавши Павле и који бејасмо с њим дођосмо у Ћесарију; и ушавши у кућу Филипа јеванђелиста, који беше један од седам ђакона, остасмо у њега. 044 ACT 021 009 И овај имаше четири кћери девојке које прорицаху. 044 ACT 021 010 Стојећи ми пак онде много дана, дође одозго из Јудеје један пророк, по имену Агав; 044 ACT 021 011 И дошавши к нама узе појас Павлов и свезавши своје руке и ноге рече: Тако вели Дух Свети: Човека ког је овај појас, овако ће га свезати у Јерусалиму Јевреји, и предаће га у руке незнабожаца. 044 ACT 021 012 И кад чусмо ово, молисмо и ми и ондашњи да не иде горе у Јерусалим. 044 ACT 021 013 А Павле одговори и рече: Шта чините те плачете и цепате ми срце? Јер ја не само свезан бити хоћу, него и умрети у Јерусалиму готов сам за име Господа Исуса. 044 ACT 021 014 А кад га не могасмо одвратити, умукосмо рекавши: Воља Божја нека буде. 044 ACT 021 015 А после ових дана спремивши се изиђосмо у Јерусалим. 044 ACT 021 016 А дођоше с нама и неки ученици из Ћесарије водећи са собом неког Мнасона из Кипра, старог ученика, у ког бисмо ми стајали. 044 ACT 021 017 И кад дођосмо у Јерусалим, примише нас браћа љубазно. 044 ACT 021 018 А сутрадан отиде Павле с нама к Јакову, и дођоше све старешине. 044 ACT 021 019 И поздравивши се с њима казиваше све редом шта учини Бог у незнабошцима његовом службом. 044 ACT 021 020 А они чувши хваљаху Бога и рекоше му: Видиш ли, брате! Колико је хиљада Јевреја који вероваше, и сви теже на стари закон. 044 ACT 021 021 А дознали су за тебе да учиш отпадању од закона Мојсијевог све Јевреје који живе међу незнабошцима, казујући да им не треба обрезивати деце своје, нити држати обичаје отачке. 044 ACT 021 022 Шта ћемо дакле сад? Народ ће се сабрати јамачно; јер ће чути да си дошао. 044 ACT 021 023 Ово дакле учини шта ти кажемо: у нас имају четири човека који су се заветовали Богу; 044 ACT 021 024 Ове узми и очисти се с њима, и потроши на њих нека острижу главе своје, и сви ће дознати да оно што су чули за тебе ништа није, него да и сам држиш закон и живиш по њему. 044 ACT 021 025 А за незнабошце који вероваше ми посласмо пресудивши да они такво ништа не држе осим да се чувају од прилога идолских, и од крви, и од удављеног, и од курварства. 044 ACT 021 026 Тада Павле узе оне људе, и сутрадан очистивши се с њима, уђе у цркву, и показа како извршује дане очишћења докле се не принесе жртва за сваког њих. 044 ACT 021 027 А кад хтеде да се наврши седам дана, видевши га у цркви они Јевреји што беху из Азије, побунише сав народ, и метнуше руке на њ. 044 ACT 021 028 Вичући: Помагајте, људи Израиљци! Ово је човек који против народа и закона и против овог места учи све свуда; па још и Грке уведе у цркву и опогани свето место ово. 044 ACT 021 029 Јер беху видели с њим у граду Трофима из Ефеса, ког мишљаху да је увео Павле у цркву. 044 ACT 021 030 И сав се град подиже, и навали народ са свију страна, и ухвативши Павла вуцијаху га напоље из цркве; и одмах се затворише врата. 044 ACT 021 031 А кад хтеше да га убију, дође глас горе к војводи од чете да се побуни сав Јерусалим. 044 ACT 021 032 А он одмах узевши војнике и капетане дотрча на њих. А они видевши војводу и војнике престаше бити Павла. 044 ACT 021 033 А војвода приступивши узе га, и заповеди да га метну у двоје вериге, и питаше ко је и шта је учинио. 044 ACT 021 034 А један викаше једно, а други друго по народу. А кад не може од буне ништа да разуме управо, заповеди да га одведу у логор. 044 ACT 021 035 А кад би на басамацима, мораше га војници носити силе ради народа. 044 ACT 021 036 Јер за њим приста мноштво народа који викаху: Погуби га. 044 ACT 021 037 А кад хтеде Павле да уђе у логор, рече војводи: Је ли ми слободно говорити шта теби? А он рече: Зар умеш грчки? 044 ACT 021 038 Ниси ли ти Мисирац који пре ових дана подбуни и изведе у пустињу четири хиљаде хајдука? 044 ACT 021 039 А Павле рече: Ја сам човек Јеврејин из Тарса, грађанин познатог града у Киликији; него те молим допусти ми да говорим к народу. 044 ACT 021 040 А кад му допусти, стаде Павле на басамацима и махну руком на народ; и кад поста велика тишина проговори јеврејским језиком говорећи: 044 ACT 022 001 Људи, браћо и очеви! Чујте сад мој одговор к вама. 044 ACT 022 002 А кад чуше да им јеврејским језиком проговори, још већа тишина поста. И рече: 044 ACT 022 003 Ја сам човек Јеврејин, који сам рођен у Тарсу киликијском, и одгајен у овом граду код ногу Гамалиилових, научен управо отачком закону, и бејах ревнитељ Божји као што сте ви сви данас. 044 ACT 022 004 Ја овај пут гоних до саме смрти, везујући и предајући у тамницу и људе и жене, 044 ACT 022 005 Као што ми сведочи и поглавар свештенички и све старешине; од којих и посланице примих на браћу која живе у Дамаску; и иђах да доведем оне што беху онамо свезане у Јерусалим да се муче. 044 ACT 022 006 А кад иђах и приближих се к Дамаску, догоди ми се око подне да ме уједанпут обасја велика светлост с неба. 044 ACT 022 007 И падох на земљу, и чух глас, који ми говори: Савле! Савле! Зашто ме гониш? 044 ACT 022 008 А ја одговорих: Ко си Ти, Господе? А Он ми рече: Ја сам Исус Назарећанин, ког ти гониш. 044 ACT 022 009 А који беху са мном видеше светлост и уплашише се; али не чуше глас који ми говораше. 044 ACT 022 010 А ја рекох: Шта ћу чинити, Господе? А Господ ми рече: Устани и иди у Дамаск, и тамо ће ти се казати за све шта ти је одређено да чиниш. 044 ACT 022 011 И кад обневидех од силне светлости оне, вођаху ме за руку они који беху са мном, и дођох у Дамаск. 044 ACT 022 012 А неки Ананија, човек побожан по закону, посведочен од свију Јевреја који живе у Дамаску, 044 ACT 022 013 Дошавши к мени стаде и рече ми: Савле брате! Прогледај. И ја у тај час погледах на њ. 044 ACT 022 014 А он ми рече: Бог отаца наших изабра те да познаш вољу Његову, и да видиш праведника, и да чујеш глас из уста Његових: 044 ACT 022 015 Да Му будеш сведок пред свим људима за ово што си видео и чуо. 044 ACT 022 016 И сад шта оклеваш? Устани и крсти се, и опери се од греха својих, призвавши име Господа Исуса. 044 ACT 022 017 А догоди се, кад се вратих у Јерусалим и мољах се у цркви Богу, да постадох изван себе, 044 ACT 022 018 И видех Га где ми говори: Похитај те изађи из Јерусалима, јер неће примити сведочанство твоје за мене. 044 ACT 022 019 И ја рекох: Господе! Сами знаду да сам ја метао у тамнице и био по зборницама оне који Те верују. 044 ACT 022 020 И кад се проливаше крв Стефана сведока Твог, и ја стајах и пристајах на смрт његову, и чувах хаљине оних који га убијају. 044 ACT 022 021 И рече ми: Иди, јер ћу ја далеко да те пошаљем у незнабошце. 044 ACT 022 022 А они га слушаху до ове речи, па подигоше глас свој говорећи: Узми са земље таквог; јер не треба да живи. 044 ACT 022 023 А кад они викаху и збациваху хаљине и бацаху прах у небо, 044 ACT 022 024 Заповеди војвода да га одведу у логор, и рече да га бојем испитају да дозна за какву кривицу тако викаху на њ. 044 ACT 022 025 И кад га притегоше узицама, рече Павле капетану, који стајаше онде: Зар ви можете бити човека Римљанина, и још без суда? 044 ACT 022 026 А кад чу капетан, приступи к војводи и каза говорећи: Гледај шта ћеш чинити; јер је овај човек Римљанин. 044 ACT 022 027 А војвода приступивши рече му: Кажи ми јеси ли ти Римљанин? А он рече: Да. 044 ACT 022 028 А војвода одговори: Ја сам за велику цену име овог грађанства добио. А Павле рече: А ја сам се и родио с њиме. 044 ACT 022 029 Онда одступише одмах од њега они што хтеше да га испитују; а војвода се уплаши кад разуме да је Римљанин и што га беше свезао. 044 ACT 022 030 А сутрадан, желећи дознати истину зашто га туже Јевреји, пусти га из окова, и заповеди да дођу главари свештенички и сав сабор њихов; и сведавши Павла постави га пред њима. 044 ACT 023 001 А Павле погледавши на скупштину рече: Људи браћо! Ја са свом добром савести живех пред Богом до самог овог дана. 044 ACT 023 002 А поглавар свештенички Ананија заповеди онима што стајаху код њега да га бију по устима. 044 ACT 023 003 Тада му рече Павле: Тебе ће Бог бити, зиде окречени! И ти седиш те ми судиш по закону, а преступајући закон заповедаш да ме бију. 044 ACT 023 004 А они што стајаху наоколо рекоше: Зар псујеш Божјег поглавара свештеничког? 044 ACT 023 005 А Павле рече: Не знадох, браћо, да је поглавар свештенички, јер стоји написано: Старешини народа свог да не говориш ружно. 044 ACT 023 006 А знајући Павле да је један део садукеја а други фарисеја повика на скупштини: Људи браћо! Ја сам фарисеј и син фарисејев: за наду и за васкрсење из мртвих доведен сам на суд. 044 ACT 023 007 А кад он ово рече, постаде распра међу садукејима и фарисејима, и раздели се народ. 044 ACT 023 008 Јер садукеји говоре да нема васкрсења, ни анђела ни духа; а фарисеји признају обоје. 044 ACT 023 009 И постаде велика вика, и уставши књижевници од стране фарисејске препираху се међу собом говорећи: Никакво зло не налазимо на овом човеку; ако ли му говори дух или анђео, да се не супротимо Богу. 044 ACT 023 010 А кад поста распра велика, побојавши се војвода да Павла не раскину, заповеди да сиђу војници и да га отму између њих, и да га одведу у логор. 044 ACT 023 011 А ону ноћ стаде Господ пред њега и рече: Не бој се, Павле, јер као што си сведочио за мене у Јерусалиму, тако ти ваља и у Риму сведочити. 044 ACT 023 012 А кад би дан, учинише неки од Јевреја веће и заклеше се говорећи да неће ни јести ни пити докле не убију Павла. 044 ACT 023 013 А беше их више од четрдесет који ову клетву учинише. 044 ACT 023 014 Ови приступивши ка главарима свештеничким и старешинама, рекоше: Клетвом заклесмо се да нећемо ништа окусити док не убијемо Павла; 044 ACT 023 015 Сад дакле ви са сабором кажите војводи да га сутра сведе к вама, као да бисте хтели дознати боље за њега; а ми смо готови да га убијемо пре него се он приближи. 044 ACT 023 016 А син сестре Павлове чувши ову заседу дође и уђе у логор и каза Павлу. 044 ACT 023 017 А Павле дозвавши једног од капетана рече: Ово момче одведи к војводи, јер има нешто да му каже. 044 ACT 023 018 А он га узе и доведе к војводи, и рече: Сужањ Павле дозва ме и замоли да ово момче доведем к теби које има нешто да ти говори. 044 ACT 023 019 А војвода узевши га за руку, и отишавши насамо, питаше га: Шта је што имаш да ми кажеш? 044 ACT 023 020 А оно рече: Јевреји договорише се да те замоле да сутра сведеш Павла к њима на скупштину, као да би хтели боље испитати за њега; 044 ACT 023 021 Али ти их немој послушати, јер га чекају од њих више од четрдесет људи који су се заклели да неће ни јести ни пити докле га не убију; и сад су готови, и чекају твоје обећање. 044 ACT 023 022 А војвода онда отпусти момче заповедивши му: Ником не казуј да си ми ово јавио. 044 ACT 023 023 И дозвавши двојицу од капетана рече: Приправите ми двеста војника да иду до Ћесарије, и седамдесет коњика и двеста стрелаца, по трећем сату ноћи. 044 ACT 023 024 И нека доведу коње да посаде Павла, и да га прате до Филикса судије. 044 ACT 023 025 И написа посланицу у којој овако говораше: 044 ACT 023 026 Од Клаудија Лисије честитом Филиксу поздравље. 044 ACT 023 027 Човека овог ухватише Јевреји и хтеше да га убију; ја пак дођох с војницима и отех га дознавши да је Римљанин. 044 ACT 023 028 И желећи дознати узрок за који га криве сведох га на њихову скупштину. 044 ACT 023 029 Тада нађох да га криве за питања закона њиховог, а да нема никакве кривице која заслужује смрт или окове. 044 ACT 023 030 И дознавши ја уговор јеврејски о глави овог човека одмах га послах к теби заповедивши и супарницима његовим да пред тобом кажу шта имају на њ. Здрав буди! 044 ACT 023 031 А војници онда, као што им се заповеди, узеше Павла и одведоше га ноћу у Антипатриду. 044 ACT 023 032 А сутрадан оставивши коњике да иду с њим, вратише се у логор. 044 ACT 023 033 А они дошавши у Ћесарију, предаше посланицу судији и изведоше Павла преда њ. 044 ACT 023 034 А судија прочитавши посланицу запита одакле је; и дознавши да је из Киликије 044 ACT 023 035 Рече: Испитаћу те кад супарници твоји дођу. И заповеди да га чувају у двору Иродовом. 044 ACT 024 001 А после пет дана сиђе поглавар свештенички Ананија са старешинама и с ритором неким Тертулом, који изиђоше пред судију против Павла. 044 ACT 024 002 А кад њега дозваше, поче Тертул тужити га говорећи: Што живимо под тобом у великом миру, и правице које се овом народу чине твојим промишљањем, 044 ACT 024 003 У сваком догађају и свуда, честити Филиксе! Примамо са сваком захвалношћу. 044 ACT 024 004 Али да ти много не досађујем, молим те да нас укратко послушаш са својом кротошћу. 044 ACT 024 005 Јер нађосмо овог човека да је куга, и подиже буну против свију Јевреја по васионом свету, и да је коловођа јереси назаретској; 044 ACT 024 006 Који се усуди и цркву поганити; кога ми и ухватисмо, и хтесмо да му судимо по закону свом. 044 ACT 024 007 Али дође Лисија војвода, и оте га из наших руку на велику силу, и посла к теби, 044 ACT 024 008 Заповедивши и нама, који га тужимо, да идемо к теби; а од њега можеш сам испитавши дознати за све ово за шта га ми тужимо. 044 ACT 024 009 А и Јевреји се сложише говорећи да је ово тако. 044 ACT 024 010 А Павле одговори кад му намаже судија да говори: Знајући од много година да си ти праведни судија овом народу, слободно одговарам за себе: 044 ACT 024 011 Ти можеш дознати да нема више од дванаест дана како ја изиђох у Јерусалим да се помолим Богу, 044 ACT 024 012 И нити ме у цркви нађоше да коме говорим, или буну да чиним у народу, ни по зборницама, ни у граду, 044 ACT 024 013 Нити они могу посведочити шта теби сад на мене говоре. 044 ACT 024 014 Ово ти пак признајем да у путу, који ови називају јерес, тако служим Богу отачком, верујући све што је написано у закону и у пророцима, 044 ACT 024 015 И имајући надање на Бога да ће бити васкрсење мртвима, и праведницима и грешницима, које и сами ови чекају. 044 ACT 024 016 А за ово се и ја трудим да имам чисту савест свагда и пред Богом и пред људима. 044 ACT 024 017 И после много година дођох и донесох милостињу народу свом и приносе. 044 ACT 024 018 У томе ме нађоше очишћеног у цркви, ни с народом, ни с виком. 044 ACT 024 019 А имају и Јевреји неки из Азије којима је требало да дођу преда те, и да се туже ако имају шта на ме. 044 ACT 024 020 Или ови сами нека кажу, ако су нашли на мени какву кривицу, кад сам стајао на скупштини, 044 ACT 024 021 Осим једног овог гласа којим повиках стојећи међу њима: За васкрсење мртвих доведосте ме данас на суд. 044 ACT 024 022 А кад Филикс чу ово, одгоди им знајући врло добро за овај пут и рече: Кад дође Лисија војвода, извидећу вашу ствар. 044 ACT 024 023 А капетану заповеди да се чува Павле, и да му се олакша, и ниједном од његових да се не забрањује послуживати га или долазити к њему. 044 ACT 024 024 А после неколико дана дође Филикс са Друсилом женом својом, која беше Јеврејка, и дозва Павла да чује од њега веру у Христа Исуса. 044 ACT 024 025 А кад Павле говораше о правди и чистоти и о суду који ће бити, уплаши се Филикс и одговори: Иди засад; а кад узимам кад, дозваћу те. 044 ACT 024 026 А уз то се и надаше да ће му Павле дати новаца да би га пустио; зато га и често дозиваше и разговараше се с њим. 044 ACT 024 027 А кад се навршише две године, измени Филикса Поркије Фист. А Филикс, хотећи Јеврејима учинити на вољу, остави Павла у сужањству. 044 ACT 025 001 А Фист онда примивши власт после три дана изиђе из Ћесарије у Јерусалим. 044 ACT 025 002 Онда главари свештенички и старешине јеврејске тужише му се на Павла, и мољаху га, 044 ACT 025 003 Иштући милости против њега, да га пошаље у Јерусалим; и наређиваху заседу да га убију на путу. 044 ACT 025 004 А Фист одговори да се Павле чува у Ћесарији, а и он ће сам скоро онамо да иде: 044 ACT 025 005 Који дакле могу од вас, рече, нека иду са мном, и ако има каква кривица на том човеку нека га туже. 044 ACT 025 006 А пошто би у њих не више од десет дана, сиђе у Ћесарију, и сутрадан седавши на судијску столицу заповеди да доведу Павла. 044 ACT 025 007 А кад га доведоше, стадоше унаоколо Јевреји који беху дошли из Јерусалима, и многе тешке кривице изношаху на Павла, којих не могаху посведочити, 044 ACT 025 008 Кад се он одговараше: Нити закону јеврејском, ни цркви, ни ћесару шта сагреших. 044 ACT 025 009 Али Фист, хотећи Јеврејима учинити на вољу, одговори Павлу и рече: Хоћеш да идеш горе у Јерусалим и онде да ти судим за то? 044 ACT 025 010 А Павле рече: Ја стојим на суду ћесаревом, овде треба да ми се суди: Јеврејима ништа нисам скривио, као што и ти најбоље знаш. 044 ACT 025 011 Ако ли сам скривио, или учинио шта што заслужује смрт, не марим умрети; ако ли пак ништа нема на мени шта ови на мене потворају, нико ме не може њима предати. Ћесару идем. 044 ACT 025 012 Тада Фист, поговоривши са саветницима, одговори: Ћесару рече да хоћеш: ћесару ћеш поћи. 044 ACT 025 013 А пошто прође неколико дана, Агрипа цар и Верникија сиђоше у Ћесарију да походе Фиста. 044 ACT 025 014 И будући да онде много дана осташе, каза Фист цару за Павла говорећи: Човека једног оставио је Филикс у тамници, 044 ACT 025 015 За ког, кад ја бијах у Јерусалиму, изиђоше преда ме главари свештенички и старешине јеврејске молећи да га осудим. 044 ACT 025 016 Ја им одговорих да није обичај у Римљана да се пре поклони какав човек на смрт док се оптужени не суочи с онима који га туже, и не прими место да одговара за своју кривицу. 044 ACT 025 017 А кад се они овде састаше, никаквог одлагања не учиних, и сутрадан седавши на судијску столицу заповедих да доведу човека. 044 ACT 025 018 А око њега ставши супарници ни једне кривице које ја мишљах не изнесоше. 044 ACT 025 019 Него имаху против њега некаква питања о свом сујеверју, и о некаквом Исусу, који је умро па Павле говораше да је жив. 044 ACT 025 020 А ја не знајући у овом послу шта ћу чинити, рекох би ли хтео ићи у Јерусалим и онамо да му се суди за ово. 044 ACT 025 021 А кад Павле рече да га чувамо до суда Августовог, заповедих да га чувају докле га пошаљем к ћесару. 044 ACT 025 022 А Агрипа рече Фисту: и ја бих рад чути тог човека. А он рече: Сутра ћеш га чути. 044 ACT 025 023 Сутрадан пак, кад Агрипа и Верникија дођоше с великим поносом, и уђоше у судницу с војводама и са старешинама оног града, и кад заповеди Фист, доведоше Павла. 044 ACT 025 024 И рече Фист: Агрипа царе! И сви који сте с нама! Видите овог за ког ми све мноштво Јевреја досађиваше и у Јерусалиму и овде, вичући да не ваља да он више живи. 044 ACT 025 025 А ја дознавши да он ништа није учинио што заслужује смрт, а и он сам рече да ће да иде к светлом ћесару, намислих да га пошаљем, 044 ACT 025 026 За ког немам шта управо писати господару. Зато га и доведох пред вас, а особито преда те, Агрипа царе, да бих, пошто буде испитивање, имао шта писати. 044 ACT 025 027 Јер ми се чини лудо сужња послати, а кривице његове не јавити. 044 ACT 026 001 А Агрипа рече Павлу: Допушта ти се да говориш сам за се. Онда Павле пруживши руку одговараше: 044 ACT 026 002 За срећу своју држим, царе Агрипа, што се данас пред тобом одговарам за све што ме потворају Јевреји, 044 ACT 026 003 А највише што знам да ти познајеш све јеврејске обичаје и препирања. Зато те молим да ме послушаш милостиво. 044 ACT 026 004 Моје дакле живљење од младости, које је испрва било међу народом мојим у Јерусалиму, знаду сви Јевреји. 044 ACT 026 005 Како ме знаду испрва, ако хоће посведочити, да по познатој јереси наше вере живех фарисејски. 044 ACT 026 006 И сад стојим пред судом за надање обећања које Бог обрече очевима нашим, 044 ACT 026 007 Коме се сви дванаест колена наших једнако дан и ноћ служећи надају да ће доћи. За ово надање оптужен сам, царе Агрипа, од Јевреја. 044 ACT 026 008 Шта? Зар ви мислите да се не може веровати да Бог мртве подиже? 044 ACT 026 009 Тако и ја мишљах да ми ваља многа зла чинити против имена Исуса Назарећанина, 044 ACT 026 010 Као што и учиних у Јерусалиму; и многе од светих ја затварах у тамнице, примивши власт од главара свештеничких; и кад их убијаху, пристајах на суд. 044 ACT 026 011 И по свим зборницама мучећи их често, нагоњах да хуле на Исуса; и одвише мрзећи на њих гоњах их тја и до туђих градова. 044 ACT 026 012 За које идући у Дамаск с влашћу и заповешћу од главара свештеничких, 044 ACT 026 013 У подне, царе, видех на путу с неба светлост већу од сијања сунчаног, која обасја мене и оне што иђаху са мном. 044 ACT 026 014 А кад ми сви падосмо на земљу, чух глас где говори мени и казује јеврејским језиком: Савле! Савле! Зашто ме гониш? Тешко ти је противу бодила праћати се. 044 ACT 026 015 А ја рекох: Ко си Ти, Господе? А Он рече: Ја сам Исус, ког ти гониш; 044 ACT 026 016 Него устани и стани на ноге своје; јер ти се зато јавих да те учиним слугом и сведоком овоме што си видео и што ћу ти показати, 044 ACT 026 017 Избављајући те од народа јеврејског и од незнабожаца, којима ћу те послати, 044 ACT 026 018 Да им отвориш очи да се обрате од таме к виделу и од области сотонине к Богу, да приме опроштење греха и достојање међу освећенима вером мојом. 044 ACT 026 019 Зато, царе Агрипа! Не бих непокоран небеској утвари; 044 ACT 026 020 Него најпре онима који су у Дамаску и у Јерусалиму, потом и по свој земљи јеврејској, и незнабошцима проповедах да се покају, и да се обрате к Богу чинећи дела достојна покајања. 044 ACT 026 021 Зато ме Јевреји ухватише у цркви и хтеше да ме раскину. 044 ACT 026 022 Али добивши помоћ Божју стојим до самог овог дана, и сведочим и малом и великом, не казујући ништа осим што пророци казаше да ће бити, и Мојсије: 044 ACT 026 023 Да ће Христос пострадати, и да ће бити први из васкрсења мртвих и проповедати видело народу јеврејском и незнабошцима. 044 ACT 026 024 А кад он ово одговараше, рече Фист великим гласом: Зар лудујеш, Павле? Многе те књиге изводе из памети. 044 ACT 026 025 А он рече: Не лудујем, честити Фисте, него речи истине и разума казујем. 044 ACT 026 026 Јер за ово зна цар, коме и говорим слободно; јер не верујем да му је шта од овог непознато; јер ово није било у углу. 044 ACT 026 027 Верујеш ли, царе Агрипа, пророцима? Знам да верујеш. 044 ACT 026 028 А Агрипа рече Павлу: Још мало па ћеш ме наговорити да будем хришћанин. 044 ACT 026 029 А Павле рече: Молио бих Бога и за мало и за много да би не само ти него и сви који ме слушају данас били такви као и ја што сам, осим окова ових. 044 ACT 026 030 И кад он ово рече, уста цар и судија и Верникија, и који сеђаху с њима, 044 ACT 026 031 И отишавши разговараху се међу собом говорећи: Овај човек није учинио ништа што заслужује смрт или окове. 044 ACT 026 032 А Агрипа рече Фисту: Овај човек могаше бити пуштен да не рече да хоће к ћесару. И тако судија намисли да га пошаље к ћесару. 044 ACT 027 001 И као што би одређено да идемо у Талијанску, предаше и Павла и друге неке сужње капетану, по имену Јулију, од ћесареве чете. 044 ACT 027 002 А кад уђосмо у лађу адрамитску да пловимо у азијска места, отискосмо се; и с нама беше Аристарх Македонац из Солуна. 044 ACT 027 003 И други дан дођосмо у Сидон. И Јулије држаше Павла лепо, и допусти му да одлази к својим пријатељима и да га послужују. 044 ACT 027 004 И оданде одвезавши се допловисмо у Кипар, јер ветрови беху противни. 044 ACT 027 005 И препловивши пучину киликијску и памфилијску дођосмо у Миру ликијску. 044 ACT 027 006 И онде нашавши капетан лађу александријску која плови у Талијанску, метну нас у њу. 044 ACT 027 007 И пловивши много дана споро, и једва дошавши према Книду, јер нам ветар не даваше, допловисмо под Крит код Салмоне. 044 ACT 027 008 И једва се возећи поред краја, дођосмо на једно место које се зове Добра Пристаништа, код ког близу беше град Ласеја. 044 ACT 027 009 А пошто прође много времена, и већ пловљење не беше без страха, јер и пост већ беше прошао, саветоваше Павле 044 ACT 027 010 Говорећи им: Људи! Видим да ће пловљење бити с муком и великом штетом не само товара и лађе него и душа наших. 044 ACT 027 011 Али капетан послуша већма крманоша и господара од лађе неголи Павлове речи. 044 ACT 027 012 А не будући пристаниште згодно за зимовник, саветоваху многи да се одвезу оданде, не би ли како могли доћи до Финика, и онде да зимују у пристаништу критском, које гледа к југу и к западу. 044 ACT 027 013 И кад дуну југ, мишљаху да им се воља испуни, и подигнувши једра пловљаху покрај Крита. 044 ACT 027 014 Али не задуго потом дуну, насупрот њему, буран ветар који се зове Евроклидон. 044 ACT 027 015 А кад се лађа оте, и не могаше се ветру противити, предадосмо је валовима и ношаху нас. 044 ACT 027 016 А кад прођосмо мимо једно острво које се зове Клауда, једва могосмо удржати чамац, 044 ACT 027 017 Који извукавши, свакојако помагаху, те га привезасмо одозго за лађу; а бојећи се да не удари на пруд, спустисмо једра, и тако се плављасмо. 044 ACT 027 018 А кад нам веома досађиваше бура сутрадан избациваху товаре. 044 ACT 027 019 И у трећи дан својим рукама избацисмо алат лађарски. 044 ACT 027 020 А кад се ни сунце ни звезде за много дана не показаше, и бура не мала навалила, беше пропала сва нада да ћемо се избавити. 044 ACT 027 021 И кад се задуго није јело, онда Павле ставши преда њих рече: Требаше дакле, о људи! Послушати мене, и не отискивати се од Крита, и не имати ове муке и штете. 044 ACT 027 022 И ево сад вас молим да будете добре воље: јер ниједна душа од вас неће пропасти осим лађе; 044 ACT 027 023 Јер у ову ноћ стаде преда ме анђео Бога ког сам ја и коме служим, 044 ACT 027 024 Говорећи: Не бој се, Павле! Ваља ти доћи пред ћесара; и ево ти дарова Бог све који се возе с тобом. 044 ACT 027 025 Зато не бојте се, људи; јер верујем Богу да ће тако бити као што ми би речено. 044 ACT 027 026 Али ваља нам доћи на једно острво. 044 ACT 027 027 А кад би четрнаеста ноћ, и ми се у поноћи плављасмо по адријанској пучини, помислише лађари да се приближују к некаквој земљи. 044 ACT 027 028 И измеривши дубину нађоше двадесет хвати; и прошавши мало опет измерише, и нађоше петнаест хвати. 044 ACT 027 029 Онда бојећи се да како не ударе на прудовита места бацише са стражњег краја лађе четири ленгера, па се мољасмо Богу да сване. 044 ACT 027 030 А кад лађари гледаху да побегну из лађе, и спустише чамац у море изговарајући се као да хоће с предњег краја да спусте ленгере, 044 ACT 027 031 Рече Павле капетану и војницима: Ако ови не остану у лађи, ви не можете живи остати. 044 ACT 027 032 Тада војници одрезаше ужа на чамцу и пустише га те паде. 044 ACT 027 033 А кад хтеде да сване, мољаше Павле све да једу, говорећи: Четрнаести је дан данас како чекате и не једући живите ништа не окусивши. 044 ACT 027 034 Зато вас молим да једете: јер је то за ваше здравље. А ни једном од вас длака с главе неће отпасти. 044 ACT 027 035 И рекавши ово узе хлеб, и даде хвалу Богу пред свима, и преломивши стаде јести. 044 ACT 027 036 Онда се сви развеселивши и они једоше. 044 ACT 027 037 А у лађи беше нас душа свега двеста и седамдесет и шест. 044 ACT 027 038 И наситивши се јела, олакшаше лађу избацивши пшеницу у море. 044 ACT 027 039 А кад би дан не познаваху земље; него угледаше некакав залив с песком, на који се договорише ако буде могуће, да извуку лађу. 044 ACT 027 040 И подигнувши ленгере вожаху се по мору, и одрешивши ужа на крмама, и раширивши мало једро према ветрићу који дуваше, вожасмо се крају. 044 ACT 027 041 А кад дођосмо као на један језик, где се море као раздељује, насади се лађа; и предњи крај, који се насади, оста тврд да се не може помакнути, а крма се разбијаше од силе валова. 044 ACT 027 042 А војници се договорише да побију сужње, да који не исплива и не утече. 044 ACT 027 043 Али капетан желећи сачувати Павла забрани њихов договор, и заповеди онима који знаху пливати да искоче најпре, и да изиђу на земљу; 044 ACT 027 044 А остали једни на даскама а једни на чему од лађе. И тако изиђоше сви живи на земљу. 044 ACT 028 001 И кад изиђоше срећно из лађе, тада разумеше да се острво зове Мелит. 044 ACT 028 002 А дивљаци чињаху нам не малу љубав, јер наложише огањ и примише нас све због дажда који иђаше, и због зиме. 044 ACT 028 003 А Павле зграбивши гомилу грања наложи на огањ, и изишавши змија од врућине скочи му на руку. 044 ACT 028 004 И кад видеше дивљаци змију где виси о руци његовој, говораху један другом: Јамачно је овај човек крвник, ког избављеног од мора суд Божји не остави да живи. 044 ACT 028 005 А он отресавши змију у огањ не би му ништа зло. 044 ACT 028 006 А они чекаху да он отече или уједанпут да падне мртав. А кад задуго чекаше, и видеше да му ништа зло не би, променише се, и говораху да је он бог. 044 ACT 028 007 А наоколо око оног места беху села поглавара од острва по имену Поплија, који нас прими и угости љубазно три дана. 044 ACT 028 008 А догоди се да отац Поплијев лежаше од грознице и од срдобоље, коме ушавши Павле помоли се Богу и метну руке своје на њ и исцели га. 044 ACT 028 009 А кад то би, долажаху и други који беху болесни на острву оном, и исцељиваху се. 044 ACT 028 010 И поштоваху нас великим частима; и кад пођосмо, спремише нам што је од потребе. 044 ACT 028 011 А после три месеца одвезосмо се на лађи александријској, која је била презимила на острву, и беху на њој написани Диоскури. 044 ACT 028 012 И допловивши у Сиракузу остасмо онде три дана. 044 ACT 028 013 А оданде отпловивши дођосмо у Ригију; и после једног дана кад дуну југ, дођосмо други дан у Потиоле. 044 ACT 028 014 Онде нађемо браћу, и они нас замоле те останемо код њих седам дана; и тако пођосмо у Рим. 044 ACT 028 015 И оданде чувши браћа за нас изиђоше нам на сусрет све до Апијева пазара и три крчме. И кад их виде Павле, даде хвалу Богу, и ослободи се. 044 ACT 028 016 А кад дођосмо у Рим, капетан предаде сужње војводи. Али се Павлу допусти да живи где хоће с војником који га чуваше. 044 ACT 028 017 А после три дана Павле сазва старешине јеврејске. И кад се они скупише, говораше им: Људи браћо! Ја ништа не учиних противно народу или обичајима отачким; и Јерусалимљани предаше ме као сужња у руке Римљанима, 044 ACT 028 018 Који извидевши за мене хтеше да ме пусте, јер се не нађе на мени ниједна смртна кривица. 044 ACT 028 019 Али кад Јудејци говораху насупрот, натера ме невоља да се иштем пред ћесара, не као да бих свој народ имао шта тужити. 044 ACT 028 020 Тога ради узрока замолих вас да се видимо и да се разговоримо; јер наде ради Израиљеве окован сам у ово гвожђе. 044 ACT 028 021 А они му рекоше: Ми нити примисмо писма за те из Јудеје; нити дође ко од браће да јави или да говори шта зло за тебе. 044 ACT 028 022 Него молимо да чујемо од тебе шта мислиш; јер нам је познато за ову јерес да јој се свуда насупрот говори. 044 ACT 028 023 И одредивши му дан дођоше к њему у гостионицу многи; којима казиваше сведочећи царство Божје и уверавајући их за Исуса из закона Мојсијевог и из пророка од јутра до самог мрака. 044 ACT 028 024 И једни вероваху ономе што говораше а једни не вероваху. 044 ACT 028 025 А будући несложни међу собом, одлажаху кад рече Павле једну реч: Добро каза Дух Свети преко пророка Исаије очевима нашим 044 ACT 028 026 Говорећи: Иди к народу овоме и кажи: Ушима ћете чути и нећете разумети; и очима ћете гледати и нећете видети. 044 ACT 028 027 Јер одрвени срце овог народа, и ушима тешко чују, и очима својим зажмурише да како не виде очима, и ушима не чују, и да се не обрате да их исцелим. 044 ACT 028 028 Да вам је дакле на знање да се незнабошцима посла спасење Божје, они ће и чути. 044 ACT 028 029 И кад он ово рече, отидоше Јевреји препирући се међу собом. 044 ACT 028 030 А Павле остаде пуне две године о свом трошку, и дочекиваше све који му долажаху, 044 ACT 028 031 Проповедајући царство Божје, и учећи о Господу нашем Исусу Христу слободно, и нико му не брањаше. # # BOOK 045 ROM Romans Римљанима 045 ROM 001 001 Од Павла, слуге Исуса Христа, позваног апостола изабраног за јеванђеље Божије, 045 ROM 001 002 Које Бог унапред обећа преко пророка својих у светим писмима 045 ROM 001 003 О сину свом, који је по телу рођен од семена Давидовог, 045 ROM 001 004 А посведочен силно за Сина Божијег Духом светиње по васкрсењу из мртвих, Исусу Христу Господу нашем, 045 ROM 001 005 Преко ког примисмо благодат и апостолство, да покоримо све незнабошце вери имена Његовог; 045 ROM 001 006 Међу којима сте и ви позвани Исусу Христу, 045 ROM 001 007 Свима који су у Риму, љубазнима Богу, и позванима светима: благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа. 045 ROM 001 008 Прво, дакле, захваљујем Богу свом кроз Исуса Христа за све вас што се вера ваша гласи по свему свету. 045 ROM 001 009 Јер ми је сведок Бог, коме служим духом својим у јеванђељу Сина његовог, да вас се опомињем без престанка, 045 ROM 001 010 Молећи се свагда Богу у молитвама својим да би ми кад Божија воља помогла да дођем к вама; 045 ROM 001 011 Јер желим видети вас, да вам дам какав духовни дар за ваше утврђење, 045 ROM 001 012 То јест, да се с вама утешим вером општом, и вашом и мојом. 045 ROM 001 013 Али вам нећу затајити, браћо, да сам много пута хтео да вам дођем, па бих задржан досле, да и међу вама имам какав плод, као и међу осталим незнабошцима. 045 ROM 001 014 Дужан сам и Грцима и дивљацима, и мудрима и неразумнима. 045 ROM 001 015 Зато, од моје стране, готов сам и вама у Риму проповедати јеванђеље. 045 ROM 001 016 Јер се не стидим јеванђеља Христовог; јер је сила Божија на спасење свакоме који верује, а најпре Јеврејину и Грку. 045 ROM 001 017 Јер се у Њему јавља правда Божија из вере у веру, као што је написано: Праведник ће од вере жив бити. 045 ROM 001 018 Јер се открива гнев Божји с неба на сваку безбожност и неправду људи који држе истину у неправди. 045 ROM 001 019 Јер шта се може дознати за Бога познато је њима: јер им је Бог јавио; 045 ROM 001 020 Јер шта се на Њему не може видети, од постања света могло се познати и видети на створењима, и Његова вечна сила и божанство, да немају изговора. 045 ROM 001 021 Јер кад познаше Бога, не прославише Га као Бога нити Му захвалише, него залудеше у својим мислима, и потамне неразумно срце њихово. 045 ROM 001 022 Кад се грађаху мудри, полудеше, 045 ROM 001 023 И претворише славу вечног Бога у обличје смртног човека и птица и четвороножних животиња и гадова. 045 ROM 001 024 Зато их предаде Бог у жељама њихових срца у нечистоту, да се погане телеса њихова међу њима самима; 045 ROM 001 025 Који претворише истину Божију у лаж, и већма поштоваше и послужише твар него Творца, који је благословен ва век. Амин. 045 ROM 001 026 Зато их предаде Бог у срамне сласти; јер жене њихове претворише путно употребљавање у беспутно. 045 ROM 001 027 Тако и људи оставивши путно употребљавање женског рода, распалише се жељом својом један на другог, и људи с људима чињаху срам, и плату која требаше за превару њихову примаху на себи. 045 ROM 001 028 И као што не мараху да познаду Бога, зато их Бог предаде у покварен ум да чине шта не ваља, 045 ROM 001 029 Да буду напуњени сваке неправде, курварства, злоће, лакомства, пакости; пуни зависти, убиства, свађе лукавства, злоћудности; 045 ROM 001 030 Шаптачи, опадачи, богомрсци, силеџије, хвалише, поносити, измишљачи зала, непокорни родитељима, 045 ROM 001 031 Неразумни, невере, нељубавни, непримирљиви, немилостиви. 045 ROM 001 032 А неки правду Божију познавши да који то чине заслужују смрт, не само то чине, него пристају на то и онима који чине. 045 ROM 002 001 Зато се не можеш изговорити, о човече који год судиш! Јер којим судом судиш другом, себе осуђујеш; јер то чиниш судећи. 045 ROM 002 002 А знамо да је суд Божји прав на оне који то чине. 045 ROM 002 003 Него помишљаш ли, о човече који судиш онима који то чине, и сам чиниш то! Да ћеш ти побећи од суда Божијег? 045 ROM 002 004 Или не мариш за богатство Његове доброте и кротости и трпљења, не знајући да те доброта Божија на покајање води? 045 ROM 002 005 Него својом дрвености и непокајаним срцем сабираш себи гнев за дан гнева у који ће се показати праведни суд Бога, 045 ROM 002 006 Који ће дати свакоме по делима његовим: 045 ROM 002 007 Онима, дакле, који су трпљењем дела доброг тражили славу и част и нераспадљивост, живот вечни; 045 ROM 002 008 А онима који се уз пркос супроте истини, а покоравају се неправди, немилост и гнев. 045 ROM 002 009 Невоља и туга на сваку душу човека који чини зло, а најпре Јеврејина и Грка; 045 ROM 002 010 А слава и част и мир свакоме који чини добро, а најпре Јеврејину и Грку; 045 ROM 002 011 Јер Бог не гледа ко је ко. 045 ROM 002 012 Јер који без закона сагрешише, без закона ће и изгинути; и који у закону сагрешише, по закону ће се осудити 045 ROM 002 013 (Јер пред Богом нису праведни они који слушају закон, него ће се они оправдати који га творе; 045 ROM 002 014 Јер кад незнабошци не имајући закон сами од себе чине шта је по закону, они закон не имајући сами су себи закон: 045 ROM 002 015 Они доказују да је оно написано у срцима њиховим што се чини по закону, будући да им савест сведочи, и мисли међу собом туже се или правдају) 045 ROM 002 016 На дан када Бог узасуди тајне људске по јеванђељу мом преко Исуса Христа. 045 ROM 002 017 Гле, ти се зовеш Јеврејин, а ослањаш се на закон и хвалиш се Богом, 045 ROM 002 018 И познајеш вољу, и избираш шта је боље, јер си научен од закона; 045 ROM 002 019 И мислиш да си вођ слепима, видело онима који су у мраку, 045 ROM 002 020 Наказатељ безумнима, учитељ деци, који имаш углед разума и истине у закону. 045 ROM 002 021 Учећи, дакле, другог себе не учиш; 045 ROM 002 022 Проповедајући да се не краде, крадеш; говорећи: Не чини прељубе, чиниш прељубу: гадећи се на идоле, крадеш светињу; 045 ROM 002 023 Који се хвалиш законом, а преступом закона срамотиш Бога. 045 ROM 002 024 Јер се име Божије због вас хули у незнабошцима, као што стоји написано. 045 ROM 002 025 Обрезање помаже ако закон држиш; ако ли си преступник закона, обрезање је твоје необрезање постало. 045 ROM 002 026 Ако, дакле, необрезање правду закона држи, зашто се не би његово необрезање за обрезање узело? 045 ROM 002 027 И онај који је од рода необрезан и извршује закон, осудиће тебе који си са словима и обрезањем преступник закона. 045 ROM 002 028 Јер оно није Јеврејин који је споља Јеврејин, нити је оно обрезање које је споља, на телу; 045 ROM 002 029 Него је оно Јеврејин који је изнутра и обрезање срца духом а не словима, то је обрезање; коме је хвала не од људи него од Бога. 045 ROM 003 001 Шта је дакле бољи Јеврејин од других људи? Или шта помаже обрезање? 045 ROM 003 002 Много свакојако; прво што су им поверене речи Божије. 045 ROM 003 003 А што неки не вероваше, шта је за то? Еда ће њихово неверство веру Божију укинути? 045 ROM 003 004 Боже сачувај! Него Бог нека буде истинит, а човек сваки лажа, као што стоји написано: Да се оправдаш у својим речима, и да победиш кад ти стану судити. 045 ROM 003 005 Ако ли неправда наша Божију правду подиже, шта ћемо рећи? Еда ли је Бог неправедан кад се срди? По човеку говорим: 045 ROM 003 006 Боже сачувај! Јер како би могао Бог судити свету? 045 ROM 003 007 Јер ако истина Божија у мојој лажи већа постане на славу Његову, зашто још и ја као грешник да будем осуђен? 045 ROM 003 008 Зашто, дакле (као што вичу на нас, и као што кажу неки да ми говоримо) да не чинимо зла да дође добро? Њима ће суд бити праведан. 045 ROM 003 009 Шта дакле? Јесмо ли бољи од њих? Нипошто! Јер горе доказасмо да су и Јевреји и Грци сви под грехом, 045 ROM 003 010 Као што стоји написано: Ни једног нема праведног; 045 ROM 003 011 Ни једног нема разумног, и ни једног који тражи Бога; 045 ROM 003 012 Сви се уклонише и заједно неваљали посташе: нема га који чини добро, нема ни једног циглог. 045 ROM 003 013 Њихово је грло гроб отворен, језицима својим варају, и јед је аспидин под уснама њиховим. 045 ROM 003 014 Њихова су уста пуна клетве и горчине. 045 ROM 003 015 Њихове су ноге брзе да проливају крв. 045 ROM 003 016 На путевима је њиховим раскопавање и невоља; 045 ROM 003 017 И пут мирни не познаше. 045 ROM 003 018 Нема страха Божијег пред очима њиховим. 045 ROM 003 019 А знамо да оно што закон говори, говори онима који су у закону, да се свака уста затисну, и сав свет да буде крив Богу; 045 ROM 003 020 Јер се делима закона ни једно тело неће оправдати пред Њим; јер кроз закон долази познање греха. 045 ROM 003 021 А сад се без закона јави правда Божија, посведочена од закона и од пророка; 045 ROM 003 022 А правда Божија вером Исуса Христа у све и на све који верују; јер нема разлике. 045 ROM 003 023 Јер сви сагрешише и изгубили славу Божију, 045 ROM 003 024 И оправдаће се за бадава благодаћу Његовом, откупом Исуса Христа. 045 ROM 003 025 Ког постави Бог очишћење вером у крви Његовој да покаже своју правду опроштењем пређашњих греха; 045 ROM 003 026 У подношењу Божијем, да покаже правду своју у садашње време да је Он праведан и да правда оног који је од вере Исусове. 045 ROM 003 027 Где је, дакле, хвала? Прође. Каквим законом? Је ли законом дела? Не, него законом вере. 045 ROM 003 028 Мислимо дакле да ће се човек оправдати вером без дела закона. 045 ROM 003 029 Или је само јеврејски Бог, а не и незнабожачки? Да, и незнабожачки. 045 ROM 003 030 Јер је Један Бог који ће оправдати обрезање из вере и необрезање вером. 045 ROM 003 031 Кваримо ли дакле закон вером? Боже сачувај! Него га још утврђујемо. 045 ROM 004 001 Шта ћемо дакле рећи за Авраама, оца свог, да је по телу нашао? 045 ROM 004 002 Јер ако се Авраам делима оправда, има хвалу, али не у Бога. 045 ROM 004 003 Јер шта говори писмо? Верова Авраам Богу, и прими му се у правду. 045 ROM 004 004 А ономе који ради не броји се плата по милости него по дугу. 045 ROM 004 005 А ономе који не ради, а верује Оног који правда безбожника, прима се вера његова у правду. 045 ROM 004 006 Као што и Давид говори да је благо човеку коме Бог прима правду без дела закона: 045 ROM 004 007 Благо онима који се опростише безакоња, и којима се греси прикрише. 045 ROM 004 008 Благо човеку коме Господ не прима греха. 045 ROM 004 009 Ово, дакле, блаженство или је у обрезању или у необрезању? Јер говоримо да се Аврааму прими вера у правду. 045 ROM 004 010 Како му се, дакле, прими? Или кад је био у обрезању или необрезању? Не у обрезању него у необрезању. 045 ROM 004 011 И прими знак обрезања као печат правде вере коју имаше у необрезању, да би био отац свих који верују у необрезању; да се и њима прими у правду; 045 ROM 004 012 И да би био отац обрезања не само онима који су од обрезања, него и онима који ходе стопама вере која беше у необрезању оца нашег Авраама. 045 ROM 004 013 Јер обећање Аврааму или семену његовом да буде наследник свету не би законом него правдом вере. 045 ROM 004 014 Јер ако су наследници они који су од закона, пропаде вера, и поквари се обећање. 045 ROM 004 015 Јер закон гради гнев; јер где нема закона нема ни преступа. 045 ROM 004 016 Зато од вере да буде по милости да обећање тврдо остане свему семену, не само који је од закона него и који је од вере Авраама, који је отац свима нама, 045 ROM 004 017 (Као што стоји написано: Поставих те оца многим народима) пред Богом коме верова, који оживљује мртве, и зове оно што није као оно што јесте: 045 ROM 004 018 Он верова на наду кад се није било ничему надати да ће он бити отац многим народима, као што му беше речено: Тако ће бити семе твоје. 045 ROM 004 019 И не ослабивши вером не погледа ни на своје већ уморено тело, јер му беше негде око сто година, ни на мртвост Сарине материце. 045 ROM 004 020 И за обећање Божије не посумња се неверовањем, него ојача у вери, и даде славу Богу. 045 ROM 004 021 И знаше јамачно да шта обећа кадар је и да учини. 045 ROM 004 022 Зато се и прими њему у правду. 045 ROM 004 023 Али није писано за њега једног само да му се прими, 045 ROM 004 024 Него и за нас, којима ће се примити ако верујемо Оног који васкрсе Исуса Христа Господа нашег из мртвих, 045 ROM 004 025 Који се предаде за грехе наше, и устаде за оправдање наше. 045 ROM 005 001 Оправдавши се, дакле, вером, имамо мир с Богом кроз Господа свог Исуса Христа, 045 ROM 005 002 Кроз ког и приступ нађосмо вером у ову благодат у којој стојимо, и хвалимо се надањем славе Божије. 045 ROM 005 003 Не само, пак, то него се хвалимо и невољама, знајући да невоља трпљење гради; 045 ROM 005 004 А трпљење искуство, а искуство надање; 045 ROM 005 005 А надање неће се осрамотити, јер се љубав Божија изли у срца наша Духом Светим који је дат нама. 045 ROM 005 006 Јер Христос још кад слаби бејасмо умре у време своје за безбожнике. 045 ROM 005 007 Јер једва ко умре за праведника; за доброга може бити да би се ко усудио умрети. 045 ROM 005 008 Али Бог показује своју љубав к нама што Христос још кад бејасмо грешници умре за нас. 045 ROM 005 009 Много ћемо, дакле, већма бити кроза Њ спасени од гнева кад смо се сад оправдали крвљу Његовом. 045 ROM 005 010 Јер кад смо се помирили с Богом смрћу Сина његовог док смо још били непријатељи, много ћемо се већма спасти у животу Његовом кад смо се помирили. 045 ROM 005 011 Не само, пак то, него се хвалимо и Богом кроз Господа свог Исуса Христа, кроз ког сад примисмо помирење. 045 ROM 005 012 Зато, као што кроз једног човека дође на свет грех, и кроз грех смрт, и тако смрт уђе у све људе, јер сви сагрешише. 045 ROM 005 013 Јер грех беше на свету до закона; али се грех не примаше кад не беше закона; 045 ROM 005 014 Него царова смрт од Адама тја до Мојсија и над онима који нису сагрешили преступивши као Адам, који је прилика Оног који хтеде доћи. 045 ROM 005 015 Али дар није тако као грех; јер кад кроз грех једног помреше многи, много се већа благодат Божија и дар изли изобилно на многе благодаћу једног човека, Исуса Христа. 045 ROM 005 016 И дар није као грех једног: јер за грех једног би осуђење, а дар од многих грехова оправдање. 045 ROM 005 017 Јер кад за грех једног царова смрт кроз једног, колико ће већма они који примају изобиље благодати и дар правде у животу царовати кроз једног Исуса Христа! 045 ROM 005 018 Зато, дакле, као што за грех једног дође осуђење на све људе, тако и правдом једног дође на све људе оправдање живота. 045 ROM 005 019 Јер као што непослушањем једног човека посташе многи грешни, тако ће и послушањем једног бити многи праведни. 045 ROM 005 020 А закон дође уз то да се умножи грех; јер где се умножи грех онде се још већма умножи благодат, 045 ROM 005 021 Да као што царова грех за смрт, тако и благодат да царује правдом за живот вечни, кроз Исуса Христа Господа нашег. 045 ROM 006 001 Шта ћемо дакле рећи? Хоћемо ли остати у греху да се благодат умножи? Боже сачувај! 045 ROM 006 002 Јер који умресмо греху како ћемо још живети у њему? 045 ROM 006 003 Или не знате да сви који се крстисмо у Исуса Христа, у смрт Његову крстисмо се? 045 ROM 006 004 Тако се с Њим погребосмо крштењем у смрт да као што уста Христос из мртвих славом Очевом, тако и ми у новом животу да ходимо. 045 ROM 006 005 Јер кад смо једнаки с Њим једнаком смрћу, бићемо и васкрсењем; 045 ROM 006 006 Знајући ово да се стари наш човек разапе с Њиме, да би се тело грешно покварило, да више не бисмо служили греху. 045 ROM 006 007 Јер који умре опрости се од греха. 045 ROM 006 008 А ако умресмо с Христом, верујемо да ћемо и живети с Њим, 045 ROM 006 009 Знајући да Христос уста из мртвих, већ више не умире; смрт више неће овладати њиме. 045 ROM 006 010 Јер шта умре, греху умре једанпут; а шта живи, Богу живи. 045 ROM 006 011 Тако и ви, дакле, држите себе да сте мртви греху а живи Богу у Христу Исусу Господу нашем. 045 ROM 006 012 Да не царује, дакле, грех у вашем смртном телу, да га слушате у сластима његовим; 045 ROM 006 013 Нити дајте удова својих греху за оружје неправде; него дајте себе Богу, као који сте живи из мртвих, и уде своје Богу за оружје правде. 045 ROM 006 014 Јер грех неће вама овладати, јер нисте под законом него под благодаћу. 045 ROM 006 015 Шта дакле? Хоћемо ли грешити кад нисмо под законом него под благодаћу? Боже сачувај! 045 ROM 006 016 Не знате ли да коме дајете себе за слуге у послушање, слуге сте оног кога слушате, или греха за смрт, или послушања за правду? 045 ROM 006 017 Хвала, дакле, Богу што бивши робови греху послушасте од срца ту науку којој се и предадосте. 045 ROM 006 018 Опростивши се, пак, од греха постасте слуге правди. 045 ROM 006 019 Као човек говорим, за слабост вашег тела. Јер као што дадосте уде своје за робове нечистоти и безакоњу на безакоње, тако сад дајте уде своје за слуге правди на посвећење. 045 ROM 006 020 Јер кад бејасте робови греху, прости бејасте од правде. 045 ROM 006 021 Какав дакле онда имадосте плод за који се сад стидите? Јер је оног крај смрт. 045 ROM 006 022 А сад опростивши се од греха, и поставши слуге Божје, имате плод свој на посвећење, а крај живот вечни. 045 ROM 006 023 Јер је плата за грех смрт, а дар Божји је живот вечни у Христу Исусу Господу нашем. 045 ROM 007 001 Или не знате, браћо (јер говорим онима који знају закон), да закон влада над човеком докле је жив? 045 ROM 007 002 Јер је удата жена привезана законом за мужа докле год он живи; а ако ли муж њен умре, разреши се од закона мужевљег. 045 ROM 007 003 Зато, дакле, док јој је муж жив бива прељубочиница ако пође за другог мужа; а ако јој умре муж проста је од закона да не буде прељубочиница ако пође за другог. 045 ROM 007 004 Зато, браћо моја, и ви умресте закону телом Христовим, да будете другог, Оног што уста из мртвих, да плод донесемо Богу. 045 ROM 007 005 Јер кад бејасмо у телу, беху сласти греховне, које закон рађаху у удима нашим да се смрти плод доноси. 045 ROM 007 006 А сад, умревши избависмо се од закона који нас држаше, да служимо Богу у обновљењу Духа а не у старини слова. 045 ROM 007 007 Шта ћемо дакле рећи? Је ли закон грех? Боже сачувај! Него ја греха не познах осим кроз закон; јер не знадох за жељу да закон не каза: Не зажели. 045 ROM 007 008 А грех узе почетак кроз заповест, и начини у мени сваку жељу; јер је грех без закона мртав. 045 ROM 007 009 А ја живљах некад без закона; а кад дође заповест, онда грех оживе, 045 ROM 007 010 А ја умрех, и нађе се да ми заповест би за смрт која беше дата за живот. 045 ROM 007 011 Јер грех узевши почетак кроз заповест превари ме, и уби ме њоме. 045 ROM 007 012 Тако је, дакле, закон свет и заповест света и праведна и добра. 045 ROM 007 013 Добро ли дакле би мени смрт? Боже сачувај! Него грех, да се покаже грех добром чинећи ми смрт, да буде грех одвише грешан заповешћу. 045 ROM 007 014 Јер знамо да је закон духован; а ја сам телесан, продан под грех: 045 ROM 007 015 Јер не знам шта чиним, јер не чиним оно шта хоћу, него на шта мрзим оно чиним. 045 ROM 007 016 Ако ли оно чиним шта нећу, хвалим закон да је добар. 045 ROM 007 017 А ово више ја не чиним него грех који живи у мени. 045 ROM 007 018 Јер знам да добро не живи у мени, то јест у телу мом. Јер хтети имам у себи, али учинити добро не налазим. 045 ROM 007 019 Јер добро што хоћу не чиним, него зло што нећу оно чиним. 045 ROM 007 020 А кад чиним оно што нећу, већ ја то не чиним него грех који живи у мени. 045 ROM 007 021 Налазим, дакле закон, кад хоћу добро да чиним, да ме на зло нагони. 045 ROM 007 022 Јер имам радост у закону Божијем по унутрашњем човеку; 045 ROM 007 023 Али видим други закон у удима својим, који се супроти закону ума мог, и заробљава ме законом греховним који је у удима мојим. 045 ROM 007 024 Ја несрећни човек! Ко ће ме избавити од тела смрти ове? 045 ROM 007 025 Захваљујем Богу свом кроз Исуса Христа Господа нашег. Тако, дакле, ја сам умом својим служим закону Божијем а телом закону греховном. 045 ROM 008 001 Никаква, дакле, сад нема осуђења онима који су у Христу Исусу и не ходе по телу него по Духу. 045 ROM 008 002 Јер закон Духа који оживљава у Христу Исусу, опростио ме је од закона греховног и смрти. 045 ROM 008 003 Јер што закону беше немогуће, јер беше ослабљен телом, посла Бог сина свог у обличју тела греховног, и за грех осуди грех у телу, 045 ROM 008 004 Да се правда закона испуни у нама који не живимо по телу него по духу; 045 ROM 008 005 Јер који су по телу телесно мисле, а који су по духу духовно мисле. 045 ROM 008 006 Јер телесно мудровање смрт је, а духовно мудровање живот је и мир. 045 ROM 008 007 Јер телесно мудровање непријатељство је Богу, јер се не покорава закону Божијем нити може. 045 ROM 008 008 А који су у телу не могу Богу угодити. 045 ROM 008 009 А ви нисте у телу него у духу; јер Дух Божји у вама живи. А ако ко нема Дух Христов, он није Његов. 045 ROM 008 010 А ако је Христос у вама, онда је тело мртво греха ради а дух жив правде ради. 045 ROM 008 011 А ако ли живи у вама Дух Оног који је васкрсао Исуса из мртвих, Онај који је подигао Христа из мртвих оживеће и ваша смртна телеса Духом својим који живи у вама. 045 ROM 008 012 Тако дакле, браћо, нисмо дужни телу да по телу живимо. 045 ROM 008 013 Јер ако живите по телу, помрећете; ако ли духом послове телесне морите, живећете. 045 ROM 008 014 Јер који се владају по духу Божијем они су синови Божији. 045 ROM 008 015 Јер не примисте дух ропства, опет да се бојите; него примисте Дух посиначки, којим вичемо: Ава, Оче! 045 ROM 008 016 Овај дух сведочи нашем духу да смо деца Божија. 045 ROM 008 017 А кад смо деца и наследници смо: наследници, дакле Божији, а сунаследници Христови: јер с Њим страдамо да се с Њим и прославимо. 045 ROM 008 018 Јер мислим да страдања садашњег времена нису ништа према слави која ће нам се јавити. 045 ROM 008 019 Јер чекање твари чека да се јаве синови Божији. 045 ROM 008 020 Јер се твар покори пропадљивости (не од своје воље него за вољу оног који је покори) на наду, 045 ROM 008 021 Да ће се и сама твар опростити од ропства распадљивости на слободу славе деце Божије. 045 ROM 008 022 Јер знамо да сва твар уздише и тужи с нама до сад. 045 ROM 008 023 А не само она, него и ми који новину духа имамо, и ми сами у себи уздишемо чекајући посињење и избављење телу свом. 045 ROM 008 024 Јер се надом спасосмо. А нада који се види није нада; јер кад ко види шта, како ће му се надати? 045 ROM 008 025 Ако ли се надамо ономе што не видимо, чекамо с трпљењем. 045 ROM 008 026 А тако и Дух помаже нам у нашим слабостима: јер не знамо за шта ћемо се молити као што треба, него сам Дух моли се за нас уздисањем неисказаним. 045 ROM 008 027 А Онај што испитује срца зна шта је мисао Духа, јер по вољи Божијој моли се за свете. 045 ROM 008 028 А знамо да онима који љубе Бога све иде на добро, који су позвани по намерењу. 045 ROM 008 029 Јер које напред позна оне и одреди да буду једнаки обличју Сина његовог, да би Он био прворођени међу многом браћом. 045 ROM 008 030 А које одреди оне и дозва; а које дозва оне и оправда; а које оправда оне и прослави. 045 ROM 008 031 Шта ћемо, дакле, рећи на ово? Ако је Бог с нама, ко ће на нас? 045 ROM 008 032 Који, дакле, свог сина не поштеде, него га предаде за све нас, како, дакле, да нам с Њим све не дарује? 045 ROM 008 033 Ко ће оптужити избране Божије? Бог који правда? 045 ROM 008 034 Ко ће осудити? Христос Исус који умре, па још и васкрсе, који је с десне стране Богу, и моли за нас? 045 ROM 008 035 Ко ће нас раставити од љубави Божије? Невоља ли или туга? Или гоњење? Или глад? Или голотиња? Или страх? Или мач? Као што стоји написано: 045 ROM 008 036 За Тебе нас убијају вас дан, држе нас као овце које су за клање. 045 ROM 008 037 Али у свему овоме побеђујемо Оног ради који нас је љубио. 045 ROM 008 038 Јер знам јамачно да ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашње, ни будуће, 045 ROM 008 039 Ни висина, ни дубина, ни друга каква твар може нас раставити од љубави Божије, која је у Христу Исусу, Господу нашем. 045 ROM 009 001 Истину говорим тако ми Христа, не лажем, то ми сведочи савест моја Духом Светим: 045 ROM 009 002 Да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка; 045 ROM 009 003 Јер бих желео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју која су ми род по телу, 045 ROM 009 004 Која су Израиљци, којих је посинаштво и слава, и завет и закон, и богомољство, и обећања; 045 ROM 009 005 Којих су и оци, и од којих је Христос по телу, који је над свима, Бог благословен ва век. Амин. 045 ROM 009 006 А није могуће да реч Божија прође: јер нису сви Израиљци који су од Израиља; 045 ROM 009 007 Нити су сви деца који су семе Авраамово, него у Исаку, рече, назваће ти се семе. 045 ROM 009 008 То јест, нису оно деца Божија што су по телу деца, него деца обећања примају се за семе. 045 ROM 009 009 Јер је ово реч обећања: У ово време доћи ћу и у Саре ће бити син. 045 ROM 009 010 Не само, пак, она него и Ревека, кад затрудне од самог Исака, оца нашег. 045 ROM 009 011 Јер још док се деца не беху родила, ни учинила добра ни зла, да остане Божија наредба по избору, 045 ROM 009 012 Не за дела, него Оног ради који позива рече јој се: Већи ће служити мањем, 045 ROM 009 013 Као што стоји написано: Јаков ми омиле, а на Исава омрзох. 045 ROM 009 014 Шта ћемо, дакле, на то рећи? Еда ли је неправда у Бога? Боже сачувај! 045 ROM 009 015 Јер Мојсију говори: Кога ћу помиловати, помиловаћу, и на кога ћу се смиловати, смиловаћу се. 045 ROM 009 016 Тако, дакле, нити стоји до оног који хоће, ни до оног који трчи, него до Бога који помилује. 045 ROM 009 017 Јер писмо говори Фараону: Зато те исто подигох да на теби покажем силу своју, и да се разгласи име моје по свој земљи. 045 ROM 009 018 Тако, дакле, кога хоће милује, а кога хоће отврдоглави. 045 ROM 009 019 Рећи ћеш ми: Зашто нас још криви? Јер ко се може супротити вољи Његовој? 045 ROM 009 020 А ко си ти, о човече! Да противно одговараш Богу? Еда ли рукотворина говори мастору свом: Зашто си ме тако начинио? 045 ROM 009 021 Или зар лончар нема власти над калом да од једне гуке начини један суд за част а други за срамоту? 045 ROM 009 022 А кад хтеде Бог да покаже гнев свој и да објави силу своју, поднесе с великим трпљењем судове гнева који су приправљени за погибао. 045 ROM 009 023 И да покаже богатство славе своје на судима милости које приправи за славу; 045 ROM 009 024 Које нас и дозва не само од Јевреја него и од незнабожаца, 045 ROM 009 025 Као што и у Јосији говори: Назваћу народ својим који није мој народ, и нељубазницу љубазницом. 045 ROM 009 026 И биће на месту, где им се рече: Ви нисте мој народ; тамо ће се назвати синови Бога Живога. 045 ROM 009 027 А Исаија виче за Израиља: Ако буде број синова Израиљевих као песак морски, остатак ће се спасти. 045 ROM 009 028 Јер ће Он извршити реч своју, и наскоро ће извршити по правди, да, испуниће Господ наскоро реч своју на земљи. 045 ROM 009 029 И као што прорече Исаија: Да нам није Господ Саваот оставио семена, онда бисмо били као Содом и Гомор. 045 ROM 009 030 Шта ћемо, дакле, рећи? Да незнабошци који не тражише правде докучише правду, али правду од вере. 045 ROM 009 031 А Израиљ тражећи закон правде не докучи закон правде. 045 ROM 009 032 Зашто? Јер не тражи из вере него из дела закона; јер се спотакоше на камен спотицања, 045 ROM 009 033 Као што стоји написано: Ево мећем у Сиону камен спотицања и стену саблазни; и који га год верује неће се постидети. 045 ROM 010 001 Браћо! Жеља је мог срца и молитва к Богу за спасење Израиља. 045 ROM 010 002 Јер им сведочим да имају ревност за Бога, али не по разуму. 045 ROM 010 003 Јер не познајући правде Божије и гледајући да своју правду утврде не покоравају се правди Божијој. 045 ROM 010 004 Јер је Христос свршетак закона: који Га год верује оправдан је. 045 ROM 010 005 Јер Мојсије пише за правду која је од закона: Који човек тако чини живеће у том. 045 ROM 010 006 А правда која је од вере овако говори: Да не кажеш у срцу свом: Ко ће изићи на небо? То јест да сведе Христа; 045 ROM 010 007 Или: Ко ће сићи у бездан? То јест да изведе Христа из мртвих. 045 ROM 010 008 Али шта говори писмо? Близу ти је реч у устима твојим и у срцу твом, то јест реч вере коју проповедамо. 045 ROM 010 009 Јер, ако признајеш устима својим да је Исус Господ, и верујеш у срцу свом да Га Бог подиже из мртвих, бићеш спасен. 045 ROM 010 010 Јер се срцем верује за правду, а устима се признаје за спасење. 045 ROM 010 011 Јер писмо говори: Који Га год верује неће се постидети. 045 ROM 010 012 Јер нема разлике међу Јеврејином и Грком: јер је Он Бог свих, и богат за све који Га призивају. 045 ROM 010 013 Јер који год призове име Господње спашће се. 045 ROM 010 014 Како ће, дакле, призвати кога не вероваше? А како ће веровати кога не чуше? А како ће чути без проповедника? 045 ROM 010 015 А како ће проповедати ако не буду послани? Као што стоји написано: Како су красне ноге оних који доносе глас за мир, који доносе глас за добро! 045 ROM 010 016 Али сви не послушаше јеванђеље: јер Исаија говори: Господе! Ко верова нашем проповедању? 045 ROM 010 017 Тако, дакле, вера бива од проповедања, а проповедање речју Божијом. 045 ROM 010 018 Него, велим: зар не чуше? Још оде по свој земљи глас њихов, и по крајевима васионог света речи њихове. 045 ROM 010 019 Него велим: зар не разуме Израиљ? Први Мојсије говори: Ја ћу раздражити, не својим народом, неразумним народом расрдићу вас. 045 ROM 010 020 А Исаија говори слободно: Нађоше ме који ме не траже; и јавих се онима који за ме не питају. 045 ROM 010 021 А к Израиљу говори: Сав дан пружах руке своје к народу који не да да му се каже и одговара на супрот. 045 ROM 011 001 Говорим, дакле: еда ли Бог одбаци народ свој? Боже сачувај! Јер сам и ја Израиљац од семена Авраамовог, од колена Венијаминовог. 045 ROM 011 002 Не одбаци Бог народ свој, који напред позна. Или не знате шта говори писмо за Илију како се тужи Богу на Израиља говорећи: 045 ROM 011 003 Господе! Пророке Твоје побише и олтаре Твоје раскопаше, а ја остах један и траже душу моју да је изваде. 045 ROM 011 004 А шта му говори Божји одговор? Оставих себи седам хиљада људи који не приклонише колена пред Ваалом. 045 ROM 011 005 Тако, дакле, и у садашње време остатак би по избору благодати. 045 ROM 011 006 Ако ли је по благодати, онда није од дела, јер благодат већ не би била благодат; ако ли је од дела није више благодат, јер дело већ не би било дело. 045 ROM 011 007 Шта дакле? Шта искаше Израиљ оно не доби; а избор доби; остали пак заслепише. 045 ROM 011 008 Као што је написано: Даде им Бог духа неосетљивог, очи да не виде, и уши да не чују до самог данашњег дана. 045 ROM 011 009 И Давид говори: Да буде трпеза њихова замка и гвожђа, и саблазан и плата њима; 045 ROM 011 010 Да се њихове очи заслепе да не виде, и леђа њихова једнако да су погнута. 045 ROM 011 011 Говорим, дакле: еда ли се спотакоше да падну? Боже сачувај! Него је њихова погрешка спасење незнабошцима, да би се и они раздражили. 045 ROM 011 012 А кад је погрешка њихова богатство свету и штета њихова богатство незнабошцима, а камоли да се испуне? 045 ROM 011 013 Јер вама говорим незнабошцима; јер, будући да сам ја апостол незнабожаца, хоћу да хвалим своју службу; 045 ROM 011 014 Не бих ли како раздражио свој род, и спасао кога од њих. 045 ROM 011 015 Јер кад је одмет њихов примирење свету, шта би било примљење, осим живот из мртвих? 045 ROM 011 016 Ако је квасац свет, то је и тесто; и ако је корен свет, то су и гране. 045 ROM 011 017 Ако ли се неке од грана одломише, и ти, који си дивља маслина, прицепио си се на њих, и постао си заједничар у корену и у масти од маслине; 045 ROM 011 018 Не хвали се гранама; ако ли се, пак, хвалиш, не носиш ти корена него корен тебе. 045 ROM 011 019 А рећи ћеш: Одломише се гране да се ја прицепим. 045 ROM 011 020 Добро! Неверством одломише се, а ти вером стојиш; не поноси се, него се бој. 045 ROM 011 021 Јер кад Бог рођених грана не поштеде, да и тебе како не непоштеди. 045 ROM 011 022 Гледај, дакле, доброту и непоштеђење Божије: непоштеђење на онима што отпадоше, а на себи доброту Божију, ако останеш у доброти; ако ли пак не, и ти ћеш бити одсечен. 045 ROM 011 023 А и они, ако не остану у неверству, прицепиће се; јер их је Бог кадар опет прицепити. 045 ROM 011 024 Јер кад си ти одсечен од рођене маслине, и прицепио се на нерођену питому маслину; а камо ли ови који ће се прицепити на рођену своју маслину! 045 ROM 011 025 Јер вам, браћо, нећу затајити тајну ову (да не будете поносити), слепоћа Израиљу паде у део докле не уђе незнабожаца колико треба. 045 ROM 011 026 И тако ће се спасти сав Израиљ, као што је написано: Доћи ће од Сиона Избавитељ и одвратиће безбожност од Јакова. 045 ROM 011 027 И ово им је мој завет кад отмем њихове грехе. 045 ROM 011 028 По јеванђељу, дакле, непријатељи су вас ради; а по избору љубазни су отаца ради. 045 ROM 011 029 Јер се Бог неће раскајати за своје дарове и звање. 045 ROM 011 030 Јер, као и ви што се некад супроћасте Богу а сад бисте помиловани њиховог ради супроћења, 045 ROM 011 031 Тако и они сад не хтеше да верују вашег ради помиловања да би и они били помиловани. 045 ROM 011 032 Јер Бог затвори све у неверство, да све помилује. 045 ROM 011 033 О дубимо богатства и премудрости и разума Божијег! Како су неиспитиви Његови судови и неистраживи Његови путеви! 045 ROM 011 034 Јер ко позна мисао Господњу? 045 ROM 011 035 Или ко Му би саветник? Или ко Му напред даде шта, да му се врати? 045 ROM 011 036 Јер је од Њега и кроз Њега и у Њему све. Њему слава вавек. Амин. 045 ROM 012 001 Молим вас, дакле, браћо, милости Божије ради, да дате телеса своја у жртву живу, свету, угодну Богу; то да буде ваше духовно богомољство. 045 ROM 012 002 И не владајте се према овоме веку, него се промените обновљењем ума свог, да бисте могли кушати које је добра и угодна и савршена воља Божија. 045 ROM 012 003 Јер кроз благодат која је мени дата кажем свакоме који је међу вама да не мислите за себе више него што ваља мислити; него да мислите у смерности као што је коме Бог уделио меру вере. 045 ROM 012 004 Јер као у једном телу што имамо многе уде а уди сви немају један посао, 045 ROM 012 005 Тако смо многи једно тело у Христу, а по себи смо уди један другом. 045 ROM 012 006 А имамо различите дарове по благодати која нам је дана: ако пророштво, нека буде по мери вере; 045 ROM 012 007 Ако ли службу, нека служи; ако је учитељ, нека учи; 045 ROM 012 008 Ако је тешитељ, нека теши; који даје нека даје просто; који управља нека се брине; који чини милост нека чини с добром вољом. 045 ROM 012 009 Љубав да не буде лажна. Мрзећи на зло држите се добра. 045 ROM 012 010 Братском љубави будите један к другом љубазни. Чашћу један другог већег чините. 045 ROM 012 011 Не будите у послу лени; будите огњени у духу, служите Господу. 045 ROM 012 012 Надањем веселите се, у невољи трпите, у молитви будите једнако. 045 ROM 012 013 Делите потребе са светима; примајте радо путнике. 045 ROM 012 014 Благосиљајте оне који вас гоне: благосиљајте, а не куните. 045 ROM 012 015 Радујте се с радоснима, и плачите с плачнима. 045 ROM 012 016 Будите једне мисли међу собом. Не мислите о високим стварима, него се држите ниских. Не мислите за себе да сте мудри. 045 ROM 012 017 А никоме не враћајте зла за зло; промишљајте о томе шта је добро пред свим људима. 045 ROM 012 018 Ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свим људима. 045 ROM 012 019 Не освећујте се за себе, љубазни, него подајте место гневу, јер стоји написано: Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ. 045 ROM 012 020 Ако је, дакле, гладан непријатељ твој, нахрани га; ако је жедан, напој га; јер чинећи то угљевље огњено скупљаш на главу његову. 045 ROM 012 021 Не дај се злу надвладати, него надвладај зло добрим. 045 ROM 013 001 Свака душа да се покорава властима које владају; јер нема власти да није од Бога, а што су власти, од Бога су постављене. 045 ROM 013 002 Тако који се супроти власти супроти се наредби Божијој; а који се супроте примиће грех на себе. 045 ROM 013 003 Јер кнезови нису страх добрим делима него злим. Хоћеш ли, пак, да се не бојиш власти, чини добро, и имаћеш хвалу од ње; 045 ROM 013 004 Јер је слуга Божји теби за добро. Ако ли зло чиниш, бој се; јер узалуд не носи мача, јер је Божји слуга, осветник на гнев ономе који зло чини. 045 ROM 013 005 Тако се ваља покоравати не само од страха него и по савести. 045 ROM 013 006 Јер за то и порезе дајете; јер су слуге Божије које су за то исто постављене. 045 ROM 013 007 Подајте, дакле, свакоме шта сте дужни: коме дакле порезу, порезу; а коме царину, царину; а коме страх, страх; а коме част, част. 045 ROM 013 008 И не будите никоме ништа дужни осим да љубите један другог; јер који љуби другог закон испуни. 045 ROM 013 009 Јер ово: Не чини прељубе, не убиј, не укради, не сведочи лажно, не зажели, и ако има још каква друга заповест, у овој се речи извршује, то јест: Љуби ближњег свог као самог себе. 045 ROM 013 010 Љубав не чини зла ближњему; дакле је љубав извршење закона. 045 ROM 013 011 И знајући ово време да је већ час дошао да устанемо од сна; јар нам је сад ближе спасење него ли кад веровасмо. 045 ROM 013 012 Ноћ прође, а дан се приближи: да одбацимо, дакле, сва дела тамна, и да се обучемо у оружје видела. 045 ROM 013 013 Да ходимо поштено као по дану: не у ждерању и пијанству, не у курварству и нечистоти, не у свађању и зависти; 045 ROM 013 014 Него се обуците у Господа Исуса Христа; и телу не угађајте по жељама. 045 ROM 014 001 А слабога у вери примајте лепо, да се не смета савест. 045 ROM 014 002 Јер један верује да сме свашта јести, а који је слаб једе зеље. 045 ROM 014 003 Који једе нека не укорава оног који не једе; и који не једе нека не осуђује оног који једе; јер га Бог прими. 045 ROM 014 004 Ко си ти који судиш туђем слузи? Он свом господару стоји или пада. Али ће устати; јер је Бог кадар подигнути га. 045 ROM 014 005 Тако један разликује дан од дана, а други држи све дане да су једнаки: сваки да буде уверен за своју мисао. 045 ROM 014 006 Који разликује дане, Господу разликује; и који не разликује дана, Господу не разликује. Који једе, Господу једе: јер хвали Бога; и који не једе, Господу не једе, и хвали Бога. 045 ROM 014 007 Јер ни један од нас не живи себи, и ни један не умире себи. 045 ROM 014 008 Јер ако живимо, Господу живимо; а ако умиремо, Господу умиремо. Ако, дакле, живимо, ако умиремо, Господњи смо. 045 ROM 014 009 Јер зато Христос и умре и васкрсе и оживе да овлада и мртвима и живима. 045 ROM 014 010 А ти зашто осуђујеш брата свог? Или ти зашто укораваш брата свог? Јер ћемо сви изићи на суд пред Христа. 045 ROM 014 011 Јер је писано: Тако ми живота, говори Господ, поклониће ми се свако колено, и сваки језик славиће Бога. 045 ROM 014 012 Тако ће, дакле, сваки од нас дати Богу одговор за себе. 045 ROM 014 013 Зато да не осуђујемо више један другог, него место тога ово гледајте да не постављате брату спотицања или саблазни. 045 ROM 014 014 Знам и уверен сам у Христу Исусу да ништа није погано по себи, осим кад ко мисли да је погано, ономе је погано. 045 ROM 014 015 А ако је брат твој јела ради жалостан, већ се не владаш по љубави: не губи јелом својим оног за ког Христос умре. 045 ROM 014 016 Гледајте, дакле, да се не хули на ваше добро. 045 ROM 014 017 Јер царство Божије није јело и пиће, него правда и мир и радост у Духу Светоме. 045 ROM 014 018 Јер који овим служи Христу угодан је Богу и мио људима. 045 ROM 014 019 Тако, дакле, да се старамо за мир и за оно чим водимо на боље један другог. 045 ROM 014 020 Не раскопавај дело Божије јела ради; јер је све чисто; него је погано за човека који једе са спотицањем. 045 ROM 014 021 Добро је не јести меса, и вина не пити, и оно не чинити на шта се твој брат спотиче, или ода шта гори постаје или слаби. 045 ROM 014 022 Ти имаш веру? Имај је сам у себи пред Богом. Благо ономе који не осуђује себе за оно шта нађе за добро. 045 ROM 014 023 А који се сумња осуђен је ако једе, јер не чини по вери: а шта год није по вери грех је. 045 ROM 015 001 Дужни смо, дакле, ми јаки слабости слабих носити, и не себи угађати. 045 ROM 015 002 И сваки од вас да угађа ближњему на добро за добар углед. 045 ROM 015 003 Јер и Христос не угоди себи, него као што је писано: Ружења оних који Тебе руже падоше на ме. 045 ROM 015 004 Јер шта се напред написа, за нашу се науку написа, да трпљењем и утехом писма наду имамо. 045 ROM 015 005 А Бог трпљења и утехе да вам да да сложно мислите међу собом по Христу Исусу, 045 ROM 015 006 Да једнодушно једним устима славите Бога и Оца Господа нашег Исуса Христа. 045 ROM 015 007 Зато примајте један другог као што и Христос прими вас на славу Божију. 045 ROM 015 008 Али кажем да је Исус Христос био слуга обрезања истине ради Божије, да утврди обећање очевима, 045 ROM 015 009 А незнабошци по милости да прославе Бога, као што стоји написано: Зато ћу Те хвалити међу незнабошцима, Господе, и певаћу име Твоје. 045 ROM 015 010 И опет говори: Веселите се незнабошци с народом Његовим. 045 ROM 015 011 И опет: Хвалите Господа сви незнабошци, и славите Га сви народи. 045 ROM 015 012 И опет Исаија говори: Биће корен Јесејев, и који устане да влада над незнабошцима у Оног ће се уздати незнабошци. 045 ROM 015 013 А Бог наде да испуни вас сваке радости и мира у вери, да имате изобиље у нади силом Духа Светог. 045 ROM 015 014 А ја сам и сам уверен за вас, браћо, да сте и ви сами пуни благодати, напуњени сваког разума, да можете друге научити. 045 ROM 015 015 Али вам опет, браћо, слободно писах неколико да вам напоменем ради благодати која ми је дана од Бога, 045 ROM 015 016 Да будем слуга Исуса Христа у незнабошцима, да служим јеванђељу Божијем, да буду незнабошци принос повољан и освећен Духом Светим. 045 ROM 015 017 Имам, дакле, хвалу у Христу Исусу код Бога. 045 ROM 015 018 Јер не смем говорити шта које Христос не учини кроза ме за послушање незнабожаца речју и делом, 045 ROM 015 019 У сили знака и чудеса силом Духа Божијег; тако да од Јерусалима и наоколо тја до Илирика напуних јеванђељем Христовим. 045 ROM 015 020 И тако се трудих да проповедим јеванђеље не где се спомињаше Христос, да на туђој закопини не зидам; 045 ROM 015 021 Него као што је писано: Којима се не јави за Њега, видеће; и који не чуше разумеће. 045 ROM 015 022 То ме задржа много пута да не дођем к вама. 045 ROM 015 023 А сад више не имајући места у овим земљама, а имајући жељу од много година да дођем к вама, 045 ROM 015 024 Ако пођем у Шпањолску, доћи ћу вам; јер се надам да ћу туда проћи и вас видети, и ви ћете ме отпратити онамо кад се најпре неколико наситим вас. 045 ROM 015 025 А сад идем у Јерусалим служећи светима. 045 ROM 015 026 Јер Македонија и Ахаја учинише драговољно неки порез за сиромахе свете који живе у Јерусалиму. 045 ROM 015 027 Они учинише драговољно, а и дужни су им; јер кад незнабошци добише део у њиховим духовним имањима, дужни су и они њима у телесним послужити. 045 ROM 015 028 Кад ово, дакле, свршим, и овај им плод запечатим, поћи ћу преко вас у Шпањолску. 045 ROM 015 029 А знам да кад дођем к вама, доћи ћу с обилним благословом јеванђеља Христовог. 045 ROM 015 030 Али вас молим, браћо, заради Господа нашег Исуса Христа, и заради љубави Духа, помозите ми у молитвама за ме к Богу; 045 ROM 015 031 Да се избавим од оних који се противе у Јудеји, и да служба моја за Јерусалим буде по вољи светима; 045 ROM 015 032 Да с радошћу дођем к вама, с вољом Божијом, и да се развеселим с вама. 045 ROM 015 033 А Бог мира са свима вама. Амин. 045 ROM 016 001 Препоручујем вам, пак, Фиву сестру нашу, која је слушкиња код цркве у Кенхреји, 045 ROM 016 002 Да је примите у Господу као што приликује светима, и да јој будете у помоћи у свакој ствари коју од вас затреба; јер је она многима помогла, и самоме мени. 045 ROM 016 003 Поздравите Прискилу и Акилу, помоћнике моје у Христу Исусу, 045 ROM 016 004 Који за душу моју своје вратове положише, којима не ја један захваљујем, него и све цркве незнабожачке, и домашњу цркву њихову. 045 ROM 016 005 Поздравите Епенета, мени љубазног, који је новина из Ахаје у Христа. 045 ROM 016 006 Поздравите Марију, која се много трудила за нас. 045 ROM 016 007 Поздравите Андроника и Јунију, родбину моју, и моје другаре у сужањству који су знаменити међу апостолима, који и пре мене вероваше Христа. 045 ROM 016 008 Поздравите Амплија, мени љубазног у Господу. 045 ROM 016 009 Поздравите Урбана, помоћника нашег у Христу, и Стахија, мени љубазног. 045 ROM 016 010 Поздравите Апелија, окушаног у Христу. Поздравите домаће Аристовулове. 045 ROM 016 011 Поздравите Иродијона, рођака мог. Поздравите домаће Наркисове, који су у Господу. 045 ROM 016 012 Поздравите Трифену и Трифосу, које се труде у Господу. Поздравите Персиду љубазну, која се много трудила у Господу. 045 ROM 016 013 Поздравите Руфа избраног у Господу, и матер његову и моју. 045 ROM 016 014 Поздравите Асинкрита, Флегонта, Ерма, Патрова, Ермија, и браћу која су с њима. 045 ROM 016 015 Поздравите Филолога и Јулију, Ниреја и сестру његову, и Олимпана, и све свете који су с њима. 045 ROM 016 016 Поздравите један другог целивом светим. Поздрављају вас све цркве Христове. 045 ROM 016 017 Молим вас, пак, браћо, чувајте се од оних који чине распре и раздоре на штету науке коју ви научисте, и уклоните се од њих; 045 ROM 016 018 Јер такви не служе Господу нашем Исусу Христу него свом трбуху, и благим речима и благословима прелашћују срца безазлених. 045 ROM 016 019 Јер ваше слушање разгласи се свуда. И радујем се за вас; али хоћу да сте ви мудри на добро а прости на зло. 045 ROM 016 020 А Бог мира да сатре сотону под ноге ваше скоро. Благодат Господа нашег Исуса Христа с вама. Амин. 045 ROM 016 021 Поздравља вас Тимотије, помоћник мој, и Лукије и Јасон и Сосипатар, рођаци моји. 045 ROM 016 022 Поздрављам вас и ја Тертије, који написах ову посланицу у Господу. 045 ROM 016 023 Поздравља вас Гај, домаћин мој и целе цркве. Поздравља вас Ераст, благајник градски, и брат Кварт. 045 ROM 016 024 Благодат Господа нашег Исуса Христа са свима вама. Амин. 045 ROM 016 025 А ономе који вас може утврдити по јеванђељу мом и проповедању Исуса Христа, по откривењу тајне која је била сакривена од постања света, 045 ROM 016 026 А сад се јавила и обзнанила кроз писма пророчка, по заповести вечног Бога, за послушање вере међу свима незнабошцима, 045 ROM 016 027 Једином премудром Богу, кроз Исуса Христа, слава вавек. Амин. # # BOOK 046 1CO 1 Corinthians 1 Коринћанима 046 1CO 001 001 Од Павла вољом Божијом позваног апостола Исуса Христа, и од Состена брата, 046 1CO 001 002 Цркви Божијој која је у Коринту, освећенима у Христу Исусу, позванима светима, са свима који призивају име Господа нашег Исуса Христа на сваком месту и њиховом и нашем: 046 1CO 001 003 Благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа. 046 1CO 001 004 Захваљујем свагда Богу свом за вас што вам је дана благодат Божија у Христу Исусу, 046 1CO 001 005 Те се у свему обогатисте кроза Њ, у свакој речи и сваком разуму, 046 1CO 001 006 Као што се сведочанство Христово утврди међу вама; 046 1CO 001 007 Тако да немате недостатка ни у једном дару, ви који чекате откривења Господа нашег Исуса Христа, 046 1CO 001 008 Који ће вас и утврдити до самог краја да будете прави на дан Господа нашег Исуса Христа. 046 1CO 001 009 Веран је Бог који вас позва у заједницу Сина свог Исуса Христа, Господа нашег. 046 1CO 001 010 Молим вас пак, браћо, именом Господа нашег Исуса Христа да сви једно говорите, и да не буду међу вама распре, него да будете утврђени у једном разуму и у једној мисли. 046 1CO 001 011 Јер сам чуо за вас, браћо моја, од Хлојиних домашњих да су свађе међу вама, 046 1CO 001 012 А то кажем да један од вас говори: Ја сам Павлов; а други: Ја сам Аполов; а трећи: Ја сам Кифин; а четврти: Ја сам Христов. 046 1CO 001 013 Еда ли се Христос раздели? Еда ли се Павле разапе за вас? Или се у име Павлово крстисте? 046 1CO 001 014 Хвала Богу што ја ниједног од вас не крстих осим Криспа и Гаја; 046 1CO 001 015 Да не рече ко да у своје име крстих. 046 1CO 001 016 А крстих и Стефанин дом: даље не знам јесам ли кога другог крстио. 046 1CO 001 017 Јер Христос не посла мене да крстим, него да проповедам јеванђеље, не премудрим речима, да не изгуби силу крст Христов. 046 1CO 001 018 Јер је реч крстова лудост онима који гину; а нама је који се спасавамо сила Божија. 046 1CO 001 019 Јер је писано: Погубићу премудрост премудрих, и разум разумних одбацићу. 046 1CO 001 020 Где је премудри? Где је књижевник? Где је препирач овог века? Не претвори ли Бог мудрост овог света у лудост? 046 1CO 001 021 Јер будући да у премудрости Божијој не позна свет премудрошћу Бога, била је Божија воља да лудошћу поучења спасе оне који верују. 046 1CO 001 022 Јер и Јевреји знаке ишту, и Грци премудрости траже. 046 1CO 001 023 А ми проповедамо Христа разапетог, Јеврејима, дакле, саблазан а Грцима безумље; 046 1CO 001 024 Онима пак који су позвани, и Јеврејима и Грцима, Христа, Божију силу и Божију премудрост. 046 1CO 001 025 Јер је лудост Божија мудрија од људи, и слабост је Божија јача од људи. 046 1CO 001 026 Јер погледајте знање своје, браћо, да нема ни много премудрих по телу, ни много силних ни много племенитих; 046 1CO 001 027 Него што је лудо пред светом оно изабра Бог да посрами премудре; и што је слабо пред светом оно изабра Бог да посрами јако; 046 1CO 001 028 И што је неплеменито пред светом и уништено изабра Бог, и што није, да уништи оно што јесте, 046 1CO 001 029 Да се не похвали ниједно тело пред Богом. 046 1CO 001 030 Из ког сте ви у Христу Исусу, који нам поста премудрост од Бога и правда и освећење и избављење. 046 1CO 001 031 Да (као што се пише) ко се хвали, Господом да се хвали. 046 1CO 002 001 И ја дошавши к вама, браћо, не дођох с високом речи или премудрости да вам јављам сведочанство Божије. 046 1CO 002 002 Јер нисам мислио да знам шта међу вама осим Исуса Христа, и то распетог. 046 1CO 002 003 И ја бејах међу вама у слабости, и у страху и у великом дрхтању. 046 1CO 002 004 И реч моја, и поучење моје не беше у надговорљивим речима људске премудрости, него у доказивању Духа и силе. 046 1CO 002 005 Да вера ваша не буде у мудрости људској него у сили Божијој. 046 1CO 002 006 Али премудрост говоримо која је у савршенима, а не премудрост века овог ни кнезова века овог који пролазе. 046 1CO 002 007 Него говоримо премудрост Божију у тајности сакривену, коју одреди Бог пре света за славу нашу; 046 1CO 002 008 Које ниједан од кнезова века овог не позна; јер да су је познали, не би Господа славе разапели. 046 1CO 002 009 Него као што је писано: Шта око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дође, оно уготови Бог онима, који Га љубе. 046 1CO 002 010 А нама је Бог открио Духом својим; јер Дух све испитује, и дубине Божије. 046 1CO 002 011 Јер ко од људи зна шта је у човеку осим духа човечијег који живи у њему? Тако и у Богу шта је нико не зна осим Духа Божијег. 046 1CO 002 012 А ми не примисмо духа овог света, него Духа који је из Бога, да знамо шта нам је даровано од Бога; 046 1CO 002 013 Које и говоримо не речима што је научила човечија премудрост, него шта учи Дух Свети; и духовне ствари духовно радимо. 046 1CO 002 014 А телесни човек не разуме шта је од Духа Божијег; јер му се чини лудост и не може да разуме, јер треба духовно да се разгледа. 046 1CO 002 015 Духовни пак све разгледа, а њега самог нико не разгледа. 046 1CO 002 016 Јер ко позна ум Господњи да Га поучи? А ми ум Христов имамо. 046 1CO 003 001 И ја, браћо, не могох с вама говорити као с духовнима него као с телеснима, као с малом децом у Христу. 046 1CO 003 002 Млеком вас напојих а не јелом, јер још не могасте, и ни сад још не можете, 046 1CO 003 003 Јер сте још телесни. Јер где су међу вама зависти и свађе и неслоге, нисте ли телесни, и не живите ли по човеку? 046 1CO 003 004 Јер кад говори ко: Ја сам Павлов; а други: Ја сам Аполов; нисте ли телесни? 046 1CO 003 005 Ко је дакле Павле а ко ли Аполо до само слуге кроз које веровасте, као што и сваком Господ даде? 046 1CO 003 006 Ја посадих, Аполо зали, а Бог даде те узрасте. 046 1CO 003 007 Тако нити је онај шта који сади, ни онај који залива, него Бог који даје те расте. 046 1CO 003 008 А онај који сади и који залива једнаки су; и сваки ће примити своју плату по свом труду. 046 1CO 003 009 Јер ми смо Богу помагачи, а ви сте Божија њива, Божија грађевина. 046 1CO 003 010 По благодати Божијој која ми је дана, ја као премудри неимар поставих темељ, а други зида у висину; али сваки нека гледа како зида. 046 1CO 003 011 Јер темеља другог нико не може поставити осим оног који је постављен, који је Исус Христос. 046 1CO 003 012 Ако ли ко зида на овом темељу, злато, сребро, драго камење, дрва, сено, сламу, 046 1CO 003 013 Сваког ће дело изаћи на видело; јер ће дан показати, јер ће се огњем открити, и свако дело показаће огањ као што јесте. 046 1CO 003 014 И ако остане чије дело што је назидао, примиће плату. 046 1CO 003 015 А чије дело изгори, отићи ће у штету: а сам ће се спасти тако као кроз огањ. 046 1CO 003 016 Не знате ли да сте ви црква Божија, и Дух Божји живи у вама? 046 1CO 003 017 Ако поквари ко цркву Божију, поквариће њега Бог: јер је црква Божија света, а то сте ви. 046 1CO 003 018 Нико нека се не вара: ако ко међу вама мисли да је мудар на овом свету, нека буде луд да буде мудар. 046 1CO 003 019 Јер је премудрост овог света лудост пред Богом, јер је писано: Хвата премудре у њиховом лукавству. 046 1CO 003 020 И опет: Господ зна помисли мудрих да су ништа. 046 1CO 003 021 Зато нико да се не хвали човеком, јер је све ваше. 046 1CO 003 022 Био Павле, или Аполо, или Кифа, или свет, или живот или смрт, или садашње, или будуће: све је ваше; 046 1CO 003 023 А ви сте Христови, а Христос Божји. 046 1CO 004 001 Тако да нас држе људи као слуге Христове и приставе тајна Божијих. 046 1CO 004 002 А од пристава се не тражи више ништа, него да се ко веран нађе. 046 1CO 004 003 А ја мало марим што ме судите ви или човечији дан; а ни сам себе не судим. 046 1CO 004 004 Јер не знам ништа на себи; но зато нисам оправдан, али Онај који мене суди Господ је. 046 1CO 004 005 Зато не судите ништа пре времена, докле Господ не дође, који ће изнети на видело што је сакривено у тами и објавиће савете срдачне и тада ће похвала бити сваком од Бога. 046 1CO 004 006 А ово, браћо моја, приговорих себи и Аполу вас ради, да се од нас научите да не мислите за себе више него што је написано, и да се кога ради не надимате један на другог. 046 1CO 004 007 Јер ко тебе повишује? Шта ли имаш што ниси примио? А ако си примио, што се хвалиш као да ниси примио? 046 1CO 004 008 Ето сте сити, ето се обогатисте, без нас царујете. О да бисте царовали, да бисмо и ми с вама царовали! 046 1CO 004 009 Јер мислим да Бог нас апостоле најстражње постави, као оне који су на смрт осуђени; јер бисмо гледање и свету и анђелима и људима. 046 1CO 004 010 Ми смо будале Христа ради, а ви сте мудри у Христу; ми слаби, а ви јаки; ви славни, а ми срамотни. 046 1CO 004 011 До овог часа и гладујемо, и трпимо жеђ, и голотињу, и муке и потуцамо се, 046 1CO 004 012 И трудимо се радећи својим рукама. Кад нас псују, благосиљамо; кад нас гоне трпимо; 046 1CO 004 013 Кад хуле на нас, молимо; постасмо као сметлиште света, по коме сви газе досад. 046 1CO 004 014 Не пишем ја ово да посрамим вас, него вас учим као своју љубазну децу. 046 1CO 004 015 Јер ако имате и триста учитеља у Христу, али немате много отаца. Јер вас ја у Христу Исусу родих јеванђељем. 046 1CO 004 016 Него вас молим, угледајте се на мене као и ја на Христа. 046 1CO 004 017 Зато послах к вама Тимотија, који ми је син љубазни и верни у Господу; он ће вам опоменути путеве моје који су у Христу Исусу, као што свуда и у свакој цркви учим. 046 1CO 004 018 Неки се надуше као да ја нећу доћи к вама. 046 1CO 004 019 Али ћу вам доћи скоро, ако Бог да, и нећу гледати на речи оних што су се надули, него на силу. 046 1CO 004 020 Јер царство Божије није у речи него у сили. 046 1CO 004 021 Шта хоћете? Да дођем к вама с прутом или с љубави и духом кротости? 046 1CO 005 001 Врло се гласи да је курварство међу вама, и такво курварство какво се ни међу незнабошцима не чује, да некакав има жену очеву. 046 1CO 005 002 И ви се још надимате, место да плачете, да се извади између вас онај који је учинио то дело. 046 1CO 005 003 Јер ја, који ако нисам код вас телом, али духом ту живим, већ одсудих као да сам тамо, да се онај који је то тако учинио, 046 1CO 005 004 У име Господа нашег Исуса Христа кад се саберете ви и мој дух, са силом Господа нашег Исуса Христа, 046 1CO 005 005 Да се онај преда сотони на мучење тела, да би се дух спасао у дан Господа нашег Исуса Христа. 046 1CO 005 006 Није добра хвала ваша. Не знате ли да мало квасца све тесто укисели? 046 1CO 005 007 Очистите дакле стари квасац, да будете ново тесто, као што сте пресни; јер и пасха наша закла се за нас, Христос. 046 1CO 005 008 Зато да празнујемо не у старом квасцу, ни у квасцу пакости и лукавства, него у пресном хлебу чистоте и истине. 046 1CO 005 009 Писах вам у посланици да се не мешате с курварима; 046 1CO 005 010 И то ја не рекох за курваре овог света, или тврдице или идолопоклонике; јер бисте морали изићи из света. 046 1CO 005 011 А сад вам писах да се не мешате ако који који се брат зове, постане курвар, или тврдица, или идолопоклоник, или кавгаџија, или пијаница, или хајдук; с таквима да и не једете. 046 1CO 005 012 Јер шта је мени стало да судим оне који су напољу? Не судите ли ви оне који су унутра? 046 1CO 005 013 А оне који су напољу судиће Бог. Извадите злога између себе. 046 1CO 006 001 Сме ли који од вас, кад има тужбу на другог, ићи на суд неправеднима, а не светима? 046 1CO 006 002 Не знате ли да ће свети судити свету? Кад ћете дакле ви свету судити нисте ли вредни судити мањим стварима? 046 1CO 006 003 Не знате ли да ћемо анђелима судити, а камоли стварима овог света? 046 1CO 006 004 А ви кад имате тужбе за ствари овог света, узмете за судије оне које у цркви не броји нико ни у шта! 046 1CO 006 005 На срамоту вашу говорим: зар нема међу вама ниједног мудрог који може расудити међу браћом својом? 046 1CO 006 006 Него се брат с братом суди, и то пред невернима! 046 1CO 006 007 И то је већ врло срамно за вас да имате тужбе међу собом. Зашто радије не трпите неправду? Зашто радије не прегорите штету? 046 1CO 006 008 Него ви сами чините неправду и штету, па још браћи! 046 1CO 006 009 Или не знате да неправедници неће наследити царство Божије? Не варајте се: ни курвари, ни идолопоклоници, ни прељубочинци, ни аџувани, ни мужеложници, 046 1CO 006 010 Ни лупежи, ни лакомци, ни пијанице, ни кавгаџије, ни хајдуци, царство Божије неће наследити. 046 1CO 006 011 И овакви бејасте неки; него се опрасте и посветисте и оправдасте именом Господа нашег Исуса Христа и Духом Бога нашег. 046 1CO 006 012 Све ми је слободно, али није све на корист; све ми је слободно, али нећу да шта овлада мноме. 046 1CO 006 013 Јела су за трбух, и трбух је за јела; али ће Бог и ова и оног покварити. А тело није за курварство, него за Господа, и Господ за тело. 046 1CO 006 014 А Бог и Господа подиже, и нас ће подићи силом својом. 046 1CO 006 015 Не знате ли да су телеса ваша уди Христови? Хоћу ли дакле узети уде Христове и од њих начинити уде курвине? Боже сачувај! 046 1CO 006 016 Или не знате да ко се с курвом свеже једно тело с њом постане? Јер, рече, биће двоје једно тело. 046 1CO 006 017 А ко се Господа држи један је дух с Господом. 046 1CO 006 018 Бежите од курварства; јер сваки грех који човек чини осим тела је; а који се курва он греши свом телу. 046 1CO 006 019 Или не знате да су телеса ваша црква Светог Духа који живи у вама, ког имате од Бога, и нисте своји? 046 1CO 006 020 Јер сте купљени скупо. Прославите дакле Бога у телесима својим и у душама својим, што је Божије. 046 1CO 007 001 А за оно што ми писасте: добро је човеку да се не дохвата до жене: 046 1CO 007 002 Али због курварства сваки да има своју жену, и свака жена да има свог мужа; 046 1CO 007 003 Муж да чини жени дужну љубав, тако и жена мужу. 046 1CO 007 004 Жена није господар од свог тела, него муж; тако и муж није господар од свог тела, него жена. 046 1CO 007 005 Не забрањујте се једно од другог, већ ако у договору за време, да се постите и молите Богу; и опет да се састанете, да вас сотона не искуша вашим неуздржањем. 046 1CO 007 006 Али ово говорим по свету а не по заповести; 046 1CO 007 007 Јер хоћу да сви људи буду као и ја; али сваки има свој дар од Бога: овај дакле овако, а онај онако. 046 1CO 007 008 А неожењеним и удовицама велим: добро им је ако остану као и ја што сам. 046 1CO 007 009 Ако ли се не уздрже, нека се жене и удају; јер је боље женити се неголи упаљивати се. 046 1CO 007 010 А ожењеним заповедам, не ја него Господ, да се жена од мужа не раздваја 046 1CO 007 011 (Ако се се пак и раздвоји, да се више не удаје, или да се помири са својим мужем); и муж да не пушта жену. 046 1CO 007 012 А осталима говорим ја а не Господ: ако који брат има жену некрштену и она се приволи живети с њим, да је не оставља. 046 1CO 007 013 И жена ако има мужа некрштеног и он се приволи живети с њом, да га не оставља. 046 1CO 007 014 Јер се посвети муж некрштен женом крштеном, и посвети се жена некрштена од мужа крштеног; јер иначе деца ваша била би нечиста, а сад су света. 046 1CO 007 015 Ако ли се некрштени раздваја, нека се раздвоји; јер се брат или сестра у таквом догађају не зароби; јер нас на мир дозва Господ Бог. 046 1CO 007 016 Јер шта знаш, жено, да ако мужа спасеш? Или шта знаш, мужу, да ако жену спасеш? 046 1CO 007 017 Само као што је Бог разделио свакоме, и као што је сваког позвао Господ онако нека живи. И тако заповедам по свим црквама. 046 1CO 007 018 Је ли ко позват обрезан, нека се не гради необрезан; ако ли је ко позват необрезан, нека се не обрезује. 046 1CO 007 019 Обрезање је ништа, и необрезање је ништа; него држање заповести Божијих. 046 1CO 007 020 Сваки нека остане у оном звању у коме је позван. 046 1CO 007 021 Јеси ли позван роб, не брини се; него ако и можеш свој бити, још радије буди. 046 1CO 007 022 Јер који је позван у Господу роб, слободњак је Господњи, тако и који је позван слободњак, роб је Христов. 046 1CO 007 023 Купљени сте скупо, не будите робови људима. 046 1CO 007 024 Сваки, браћо, у чему је ко позван у оном нека остане пред Господом. 046 1CO 007 025 А за девојке немам заповести Господње, него дајем савет, као који сам помилован од Господа, да будем веран. 046 1CO 007 026 Мислим дакле ово да ће бити добро за садашњу невољу да је човеку добро тако бити. 046 1CO 007 027 Јеси ли се привезао за жену, не тражи да се разрешиш; јеси ли се одрешио од жене, не тражи жене. 046 1CO 007 028 А ако ли се и ожениш, ниси сагрешио; и девојка ако се уда, није сагрешила: али ће имати такви невоље телесне; а ја вас жалим. 046 1CO 007 029 А ово говорим, браћо, јер је остало време прекраћено, да ће и они који имају жене бити као они који немају; 046 1CO 007 030 И који плачу као који не плачу; и који се радују као који се не радују; и који купују као који немају; 046 1CO 007 031 И који овај свет употребљавају као да га не употребљавају: јер пролази обличје овог света. 046 1CO 007 032 А ја хоћу да сте ви безбрижни. Ко је неожењен брине се за Господње, како ће угодити Господу; 046 1CO 007 033 А који је ожењен брине се за светско, како ће угодити жени. Друго је жена, а друго је девојка. 046 1CO 007 034 Која је неудата брине се за Господње, како ће угодити Господу, да буде света и телом и духом; а која је удата брине се за светско, како ће угодити мужу. 046 1CO 007 035 А ово говорим на корист вама самим, не да вам наметнем замку на врат, него за лепу и пристојну службу Господу без сметње. 046 1CO 007 036 Ако ли пак ко мисли да је срамота за његову девојку кад остане уседелица, и не може другачије бити, нека чини шта хоће, не греши ако се уда. 046 1CO 007 037 А који стоји тврдо у срцу, и нема невоље, а има власт над својом вољом, и ово је расудио у срцу свом да задржи девојку, добро чини. 046 1CO 007 038 Тако и онај који удаје своју девојку добро чини; али који не удаје боље чини. 046 1CO 007 039 Жена је привезана законом докле јој год живи муж; а ако јој умре муж, слободна је за кога хоће да се уда, само у Господу. 046 1CO 007 040 Али је блаженија ако остане тако по мом савету; јер мислим да и ја имам Духа Божијег. 046 1CO 008 001 А за месо што је клато идолима знамо, јер сви разум имамо. Разум, дакле, надима, а љубав поправља. 046 1CO 008 002 Ако ли ко мисли да шта зна, не зна још ништа као што треба знати. 046 1CO 008 003 А ако ко љуби Бога, Бог га је научио. 046 1CO 008 004 А за јело идолских жртава, знамо да идол није ништа на свету, и да нема другог Бога осим једног. 046 1CO 008 005 Јер ако и има који се богови зову, или на небу или на земљи, као што има много богова и много господа: 046 1CO 008 006 Али ми имамо само једног Бога Оца, од ког је све, и ми у Њему, и једног Господа Исуса Христа, кроз ког је све, и ми кроза Њ. 046 1CO 008 007 Али нема свако разума; јер неки који још и сад мисле да су идоли нешто, као идолске жртве једу, и савест њихова, слаба будући, погани се. 046 1CO 008 008 Али јело нас не поставља пред Богом: јер нити ћемо бити већи ако једемо, ни мањи ако не једемо. 046 1CO 008 009 Али се чувајте да како ова слобода ваша не постане спотицање слабима. 046 1CO 008 010 Јер ако тебе, који имаш разум, види ко у идолској цркви где седиш за трпезом, неће ли његова савест, слаба будући, ослободити се да једе идолске жртве? 046 1CO 008 011 И с твог разума погинуће слаби брат, за ког Христос умре. 046 1CO 008 012 Тако кад се грешите о браћу, и бијете њихову слабу савест, о Христа се грешите. 046 1CO 008 013 Зато, ако јело саблажњава брата мог, нећу јести меса довека, да не саблазним брата свог. 046 1CO 009 001 Нисам ли ја апостол? Нисам ли сам свој? Не видех ли ја Исуса Христа, Господа нашег? Нисте ли ви дело моје у Господу? 046 1CO 009 002 Ако другима и нисам апостол, али вама јесам, јер сте ви печат мог апостолства у Господу. 046 1CO 009 003 Мој одговор онима који ме успитају ово је: 046 1CO 009 004 Еда ли немамо власти јести и пити? 046 1CO 009 005 Еда ли немамо власти сестру жену водити, као и остали апостоли, и браћа Господња, и Кифа? 046 1CO 009 006 Или један ја и Варнава немамо власти ово чинити? 046 1CO 009 007 Ко војује кад о свом трошку? Или ко сади виноград и од родова његових да не једе? Или ко пасе стадо и од млека стада да не једе? 046 1CO 009 008 Еда ли ово говорим по човеку? Не говори ли ово и закон? 046 1CO 009 009 Јер је у Мојсијевом закону написано: Да не завежеш уста волу који врше. Еда ли се Бог брине за волове? 046 1CO 009 010 Или јамачно говори за нас? Јер се за нас написа: Који оре треба у надању да оре; и који врше у надању да ће добити од оног што врше. 046 1CO 009 011 Када ми вама духовна сејасмо, је ли то шта велико ако ми вама телесна пожњемо? 046 1CO 009 012 Кад се други мешају у вашу власт, а камоли не би ми? Али не учинисмо по власти овој него све трпимо да не учинимо какву сметњу јеванђељу Христовом. 046 1CO 009 013 Не знате ли да они који чине свету службу од светиње се хране? И који олтару служе с олтаром деле? 046 1CO 009 014 Тако и Господ заповеди да они који јеванђеље проповедају од јеванђеља живе. 046 1CO 009 015 А ја то ниједно не учиних. И не пишем ово да тако буде за мене; јер бих волео умрети него да ко славу моју уништи. 046 1CO 009 016 Јер ако проповедам јеванђеље, нема ми хвале: јер ми је за невољу; и тешко мени ако јеванђеља не проповедам. 046 1CO 009 017 Ако дакле ово чиним од своје воље, плату имам; а ако ли чиним за невољу, служба ми је предата. 046 1CO 009 018 Каква ми је дакле плата? Да проповедајући јеванђеље учиним без плате јеванђеље Христово, да не чиним по својој власти у проповедању јеванђеља. 046 1CO 009 019 Јер премда сам слободан од свих, свима себе учиних робом, да их више придобијем. 046 1CO 009 020 Јеврејима сам био као Јеврејин да Јевреје придобијем; онима који су под законом био сам као под законом, да придобијем оне који су под законом; 046 1CO 009 021 Онима који су без закона био сам као без закона, премда нисам Богу без закона него сам у закону Христовом, да придобијем оне који су без закона. 046 1CO 009 022 Слабима био сам као слаб, да слабе придобијем; свима сам био све, да какогод спасем кога. 046 1CO 009 023 А ово чиним за јеванђеље, да бих имао део у њему. 046 1CO 009 024 Не знате ли да они што трче на трку, сви трче, а један добије дар? Тако трчите да добијете. 046 1CO 009 025 Сваки пак који се бори од свега се уздржава: они дакле да добију распадљив венац, а ми нераспадљив. 046 1CO 009 026 Ја дакле тако трчим, не као на непоуздано; тако се борим, не као онај који бије ветар; 046 1CO 009 027 Него морим тело своје и трудим да како сам другима проповедајући избачен не будем. 046 1CO 010 001 Али нећу вам затајити, браћо, да очеви наши сви под облаком бише, и сви кроз море прођоше; 046 1CO 010 002 И сви се у Мојсија крстише у облаку и мору; 046 1CO 010 003 И сви једно јело духовно једоше; 046 1CO 010 004 И сви једно пиће духовно пише; јер пијаху од духовне стене која иђаше за њима: а стена беше Христос. 046 1CO 010 005 Али многи од њих не беху по Божијој вољи, јер бише побијени у пустињи. 046 1CO 010 006 А ово бише угледи нама, да ми не желимо зала, као и они што желеше. 046 1CO 010 007 Нити бивајте идолопоклоници, као неки од њих, као што стоји написано: Седоше људи да једу и да пију, и усташе да играју. 046 1CO 010 008 Нити да се курвамо, као неки од њих што се курваше, и паде их у један дан двадесет и три хиљаде. 046 1CO 010 009 Нити да кушамо Христа, као што неки од њих кушаше, и од змија изгибоше. 046 1CO 010 010 Нити да вичемо на Бога, као неки од њих што викаше, и изгибоше од крвника. 046 1CO 010 011 Ово се пак све догађаше угледи њима, а написа се за науку нама, на које последак света дође. 046 1CO 010 012 Јер који мисли да стоји нека се чува да не падне. 046 1CO 010 013 Друго искушење не дође на вас осим човечијег; али је веран Бог који вас неће пустити да се искушате већма него што можете, него ће учинити с искушењем и крај, да можете поднети. 046 1CO 010 014 Зато, љубазна браћо моја, бежите од идолопоклонства. 046 1CO 010 015 Као мудрима говорим; судите ви шта говорим. 046 1CO 010 016 Чаша благослова коју благосиљамо није ли заједница крви Христове? Хлеб који ломимо није ли заједница тела Христовог? 046 1CO 010 017 Јер смо један хлеб, једно тело многи; јер сви у једном хлебу имамо заједницу. 046 1CO 010 018 Гледајте Израиља по телу: који једу жртве нису ли заједничари олтара? 046 1CO 010 019 Шта дакле говорим? Да је идол шта? Или идолска жртва да је шта? 046 1CO 010 020 Није; него шта жртвују незнабошци, да ђаволима жртвују, а не Богу; а ја нећу да сте ви заједничари са ђаволима. 046 1CO 010 021 Не можете пити чаше Господње и чаше ђаволске; не можете имати заједницу у трпези Господњој и у трпези ђаволској. 046 1CO 010 022 Или да пркосимо Господу? Еда ли смо ми јачи од Њега? 046 1CO 010 023 Све ми је слободно, али није све на корист; све ми је слободно, али све не иде на добро. 046 1CO 010 024 Нико да не гледа шта је његово, него сваки да гледа шта је другог. 046 1CO 010 025 Све што се продаје на месарници, једите, и ништа не испитујте савести ради; 046 1CO 010 026 Јер је Господња земља и шта је на њој. 046 1CO 010 027 Ако ли вас ко од неверника позове, и хоћете ићи, једите све што се пред вас донесе, и не премишљајте ништа савести ради. 046 1CO 010 028 Ако ли вам пак ко рече: Ово је идолска жртва, не једите ради оног који вам каже, и ради савести; јер је Господња земља и шта је на њој. 046 1CO 010 029 Али не говорим за савест твоју, него другог; јер зашто да моју слободу суди савест другог? 046 1CO 010 030 Ако ја с благодаћу уживам, зашто да се хули на мене за оно за шта ја захваљујем? 046 1CO 010 031 Ако дакле једете, ако ли пијете, ако ли шта друго чините, све на славу Божију чините. 046 1CO 010 032 Не будите на саблазан ни Јеврејима, ни Грцима, ни цркви Божијој, 046 1CO 010 033 Као што ја у свачему свима угађам, не тражећи своје користи него многих, да се спасу. 046 1CO 011 001 Угледајте се на мене, као и ја на Христа. 046 1CO 011 002 Хвалим вас пак, браћо, што све моје памтите и држите заповести као што вам предадох. 046 1CO 011 003 Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос; а муж је глава жени; а Бог је глава Христу. 046 1CO 011 004 Сваки муж који се с покривеном главом моли Богу или пророкује, срамоти главу своју. 046 1CO 011 005 И свака жена које се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је свеједно као да је обријана. 046 1CO 011 006 Ако се, дакле, не покрива жена, нека се стриже; ако ли је ружно жени стрићи се или бријати се, нека се покрива. 046 1CO 011 007 Али муж да не покрива главу, јер је обличје и слава Божија; а жена је слава мужевља. 046 1CO 011 008 Јер није муж од жене него жена од мужа. 046 1CO 011 009 Јер муж није саздан жене ради него жена мужа ради. 046 1CO 011 010 Зато жена треба да има власт на глави, анђела ради. 046 1CO 011 011 Али нити је муж без жене ни жена без мужа у Господу. 046 1CO 011 012 Јер како је жена од мужа, тако је и муж из жене; а све је од Бога. 046 1CO 011 013 Сами међу собом судите је ли лепо да се жена гологлава моли Богу? 046 1CO 011 014 Или не учи ли вас и сама природа да је мужу срамота ако гаји дугачку косу; 046 1CO 011 015 А жени је слава ако гаји дугачку косу? Јер јој је коса дана место покривала. 046 1CO 011 016 Ако ли је ко свадљив, ми такав обичај немамо, нити цркве Божије. 046 1CO 011 017 Али ово заповедајући не хвалим да се не на боље него на горе сабирате. 046 1CO 011 018 Прво дакле кад се сабирате у цркву, чујем да имају распре међу вама, и нешто верујем од овог. 046 1CO 011 019 Јер треба и јереси да буду међу вама, да се покажу поштени који су међу вама. 046 1CO 011 020 А кад се скупите на једно место, не једе се вечера Господња. 046 1CO 011 021 Јер сваки своју вечеру узме најпре и једе, и тако један гладује а други се опија. 046 1CO 011 022 Еда ли дакле немате кућа да једете и пијете? Или не марите за цркву Божију, и срамотите оне који немају? Шта ћу вам рећи? Хоћу ли вас похвалити за то? Нећу. 046 1CO 011 023 Јер ја примих од Господа шта вам и предадох, да Господ Исус ону ноћ у коју биваше предан узе хлеб. 046 1CO 011 024 И захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тело моје које се за вас ломи; ово чините мени за спомен. 046 1CO 011 025 Тако и чашу, по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, мени за спомен. 046 1CO 011 026 Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође. 046 1CO 011 027 Тако који недостојно једе овај хлеб или пије чашу Господњу, крив је телу и крви Господњој. 046 1CO 011 028 Али човек да испитује себе, па онда од хлеба да једе и од чаше да пије; 046 1CO 011 029 Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњег. 046 1CO 011 030 Зато су међу вама многи слаби и болесни, и довољно их спавају. 046 1CO 011 031 Јер кад бисмо себе расуђивали, не бисмо осуђени били. 046 1CO 011 032 Али кад смо суђени, наказује нас Господ, да се не осудимо са светом. 046 1CO 011 033 Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другог. 046 1CO 011 034 Ако ли је ко гладан, нека једе код куће, да се на грех не састајете. А за остало уредићу кад дођем. 046 1CO 012 001 А за духовне дарове нећу вам, браћо, затајити. 046 1CO 012 002 Знате да, кад бејасте незнабошци, идосте к идолима безгласним, како вас вођаху. 046 1CO 012 003 Зато вам дајем на знање да нико ко духом Божијим говори неће рећи: Анатемате Исуса; и нико не може Исуса Господом назвати осим Духом Светим. 046 1CO 012 004 Дарови су различни, али је Дух један. 046 1CO 012 005 И различне су службе, али је један Господ. 046 1CO 012 006 И различне су силе, али је један Бог који чини све у свему. 046 1CO 012 007 А у свакоме се појављује Дух на корист; 046 1CO 012 008 Јер једном се даје Духом реч премудрости; а другом реч разума по истом Духу; 046 1CO 012 009 А другом вера, тим истим Духом; а другом дар исцељивања, по том истом Духу; 046 1CO 012 010 А другом да чини чудеса, а другом пророштво, а другом да разликује духове, а другом различни језици, а другом да казује језике. 046 1CO 012 011 А ово све чини један и тај исти Дух раздељујући по својој власти свакоме како хоће. 046 1CO 012 012 Јер као што је тело једно и уде има многе, а сви уди једног тела, премда су многи, једно су тело: тако и Христос. 046 1CO 012 013 Јер једним духом ми се сви крстисмо у једно тело, били Јевреји, или Грци, или робови, или сами своји; и сви се једним Духом напојисмо. 046 1CO 012 014 Јер тело није један уд, него многи. 046 1CO 012 015 Ако каже нога; ја нисам рука, нисам од тела; еда ли зато није од тела? 046 1CO 012 016 И ако каже ухо; ја нисам око, нисам од тела; еда ли зато није од тела? Кад би све тело било око, где је чувење? 046 1CO 012 017 А кад би све било чувење, где је мирисање? 046 1CO 012 018 Али Бог постави све уде у телу како је кога хтео. 046 1CO 012 019 А кад би сви били један уд, где је тело? 046 1CO 012 020 Сад су пак многи уди, а једно тело. 046 1CO 012 021 Али око не може рећи руци: Не требаш ми; или опет глава ногама: Не требате ми. 046 1CO 012 022 Него још који се уди тела чине да су најслабији најпотребнији су. 046 1CO 012 023 И који нам се чине да су најсрамотнији на телу, на оне ударамо највећу част; 046 1CO 012 024 И непоштени наши уди највеће поштење имају; а поштени уди не требају. Али Бог сложи тело и најхуђем уду даде највећу част, 046 1CO 012 025 Да не буде распре у телу, него да се уди једнако брину један за другог. 046 1CO 012 026 И ако страда један уд, с њим страдају сви уди; а ако ли се један уд слави, с њим се радују сви уди. 046 1CO 012 027 А ви сте тело Христово, и уди међу собом. 046 1CO 012 028 И једне дакле постави Бог у цркви прво апостоле, друго пророке, треће учитеље, а потом чудотворце, онда дарове исцељивања, помагања, управљања, различне језике. 046 1CO 012 029 Еда ли су сви апостоли? Еда ли су сви пророци? Еда ли су сви учитељи? Еда ли су сви чудотворци? 046 1CO 012 030 Еда ли сви имају дарове исцељивања? Еда ли сви говоре језике? Еда ли сви казују? 046 1CO 012 031 Старајте се, пак, за веће дарове; па ћу вам још бољи пут показати. 046 1CO 013 001 Ако језике човечије и анђеоске говорим а љубави немам, онда сам као звоно које звони, или прапорац који звечи. 046 1CO 013 002 И ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву веру да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам. 046 1CO 013 003 И ако раздам све имање своје, и ако предам тело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже. 046 1CO 013 004 Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича, не надима се, 046 1CO 013 005 Не чини шта не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу, 046 1CO 013 006 Не радује се неправди, а радује се истини, 046 1CO 013 007 Све сноси, све верује, свему се нада, све трпи. 046 1CO 013 008 Љубав никад не престаје, а пророштво ако ће и престати, језици ако ће умукнути, разума ако ће нестати. 046 1CO 013 009 Јер нешто знамо и нешто пророкујемо; 046 1CO 013 010 А кад дође савршено, онда ће престати шта је нешто. 046 1CO 013 011 Кад ја бејах мало дете као дете говорах, као дете мишљах, као дете размишљах; а кад постадох човек, одбацих детињство. 046 1CO 013 012 Тако сад видимо као кроз стакло, у загонетки, а онда ћемо лицем к лицу; сад познајем нешто, а онда ћу познати као што сам познат. 046 1CO 013 013 А сад остаје вера, нада, љубав, ово троје; али је љубав највећа међу њима. 046 1CO 014 001 Држите се љубави, а старајте се за духовне дарове, а особито да пророкујете. 046 1CO 014 002 Јер који говори језике, не говори људима него Богу: јер нико не слуша, а он духом говори тајне. 046 1CO 014 003 А који пророкује говори људима за поправљање и утеху и утврђење. 046 1CO 014 004 Јер који говори језике себе поправља, а који пророкује цркву поправља. 046 1CO 014 005 Али ја бих хтео да ви сви говорите језике, а још више да пророкујете: јер је већи онај који пророкује неголи који говори језике, већ ако ко казује, да се црква поправља. 046 1CO 014 006 А сад, браћо, ако дођем к вама језике говорећи, какву ћу корист учинити ако вам не говорим или у откривењу, или у разуму, или у пророштву, или у науци? 046 1CO 014 007 Као неке ствари бездушне које дају глас, била свирала или гусле, ако различан глас не дају, како ће се разумети шта се свира или гуди? 046 1CO 014 008 Јер ако труба да неразговетан глас, ко ће се приправити на бој? 046 1CO 014 009 Тако и ви ако неразумљиву реч кажете језиком, како ће се разумети шта говорите? Јер ћете говорити у ветар. 046 1CO 014 010 Има на свету Бог зна колико различних гласова, али ниједан није без значења. 046 1CO 014 011 Ако дакле не знам силу гласа, бићу немац оном коме говорим, и онај који говори биће мени немац. 046 1CO 014 012 Тако и ви, будући да се старате за духовне дарове, гледајте да будете онима богати који су на поправљање цркве. 046 1CO 014 013 Зато, који говори језиком нека се моли Богу да казује. 046 1CO 014 014 Јер ако се језиком молим Богу, мој се дух моли, а ум је мој без плода. 046 1CO 014 015 Шта ће се дакле чинити? Молићу се Богу духом, а молићу се и умом; хвалићу Бога духом, а хвалићу и умом. 046 1CO 014 016 Јер кад благословиш духом како ће онај који стоји место простака рећи "Амин" по твом благослову, кад не зна шта говориш? 046 1CO 014 017 Ти добро захваљујеш, али се други не поправља. 046 1CO 014 018 Хвала Богу мом што говорим језике већма од свих вас. 046 1CO 014 019 Али у цркви волим пет речи умом својим рећи, да се и други помогну, него хиљаду речи језиком. 046 1CO 014 020 Браћо! Не будите деца умом, него пакошћу детињите, а умом будите савршени. 046 1CO 014 021 У закону пише: Другим језицима и другим уснама говорићу народу овом, и ни тако ме неће послушати, говори Господ. 046 1CO 014 022 Зато су језици за знак не онима који верују, него који не верују; а пророштво не онима који не верују, него који верују. 046 1CO 014 023 Ако се дакле скупи црква сва на једно место, и сви узговорите језицима, а дођу и простаци, или неверници, неће ли рећи да сте полудели? 046 1CO 014 024 А ако сви пророкују, и дође какав неверник или простак, буде покаран од свих и суђен од свих. 046 1CO 014 025 И тако тајне срца његовог бивају јављене, и тако паднувши ничице поклониће се Богу, и казаће да је заиста Бог с вама. 046 1CO 014 026 Шта ће се дакле чинити, браћо? Кад се сабирате сваки од вас има псалам, има науку, има језик, има откривење, има казивање; а све да бива на поправљање. 046 1CO 014 027 Ако ко говори језиком, или по двојица, или највише по тројица и то поредом; а један да казује. 046 1CO 014 028 Ако ли не буде никога да казује, нека ћути у цркви, а себи нека говори и Богу. 046 1CO 014 029 А пророци два или три нека говоре, и други нека расуђују. 046 1CO 014 030 Ако ли се открије шта другом који седи, нека чека док први ућути. 046 1CO 014 031 Јер можете пророковати сви, један по један, да се сви уче и сви да се теше. 046 1CO 014 032 И духови пророчки покоравају се пророцима; 046 1CO 014 033 Јер Бог није Бог буне, него мира, као по свим црквама светих. 046 1CO 014 034 Жене ваше да ћуте у црквама; јер се њима не допусти да говоре, него да слушају, као што и закон говори. 046 1CO 014 035 Ако ли хоће чему да се науче, код куће мужеве своје нека питају; јер је ружно жени да говори у цркви. 046 1CO 014 036 Еда ли од вас реч Божија изиђе? Или самим вама дође? 046 1CO 014 037 Ако ко мисли да је пророк или духован, нека разуме шта вам пишем, јер су Господње заповести. 046 1CO 014 038 Ако ли ко не разуме, нека не разуме. 046 1CO 014 039 Зато, браћо моја, старајте се да пророкујете, и не забрањујте говорити језицима. 046 1CO 014 040 А све нека бива поштено и уредно. 046 1CO 015 001 Али вам напомињем, браћо, јеванђеље, које вам објавих, које и примисте, у коме и стојите. 046 1CO 015 002 Којим се и спасавате, ако држите како вам објавих; већ ако да узалуд веровасте. 046 1CO 015 003 Јер вам најпре предадох шта и примих да Христос умре за грехе наше, по писму, 046 1CO 015 004 И да би укопан, и да уста трећи дан, по писму, 046 1CO 015 005 И да се јави Кифи, потом једанаесторици апостола; 046 1CO 015 006 А потом Га видеше једном више од пет стотина браће, од којих многи живе и сад, а неки и помреше; 046 1CO 015 007 А потом се јави Јакову, па онда свима апостолима; 046 1CO 015 008 А после свих јави се и мени као каквом недоношчету. 046 1CO 015 009 Јер ја сам најмлађи међу апостолима, који нисам достојан назвати се апостол, јер гоних цркву Божију. 046 1CO 015 010 Али по благодати Божијој јесам шта јесам, и благодат Његова што је у мени не оста празна, него се потрудих више од свих њих, али не ја него благодат Божија која је са мном. 046 1CO 015 011 Био дакле ја или они, тако проповедамо, и тако веровасте. 046 1CO 015 012 А ако се Христос проповеда да устаде из мртвих, како говоре неки међу вама да нема васкрсења мртвих? 046 1CO 015 013 И ако нема васкрсења мртвих, то ни Христос не уста. 046 1CO 015 014 А ако Христос не уста, узалуд дакле проповедање наше, а узалуд и вера ваша. 046 1CO 015 015 А налазимо се и лажни сведоци Божији што сведочимо на Бога да васкрсе Христа, ког не васкрсе кад мртви не устају. 046 1CO 015 016 Јер ако мртви не устају, ни Христос не уста. 046 1CO 015 017 А ако Христос не уста, узалуд вера ваша; још сте у гресима својим. 046 1CO 015 018 Дакле, и они који помреше у Христу, изгибоше. 046 1CO 015 019 И ако се само у овом животу уздамо у Христа, најнесрећнији смо од свих људи. 046 1CO 015 020 Али Христос уста из мртвих, и би новина онима који умреше. 046 1CO 015 021 Јер будући да кроз човека би смрт, кроз човека и васкрсење мртвих. 046 1CO 015 022 Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживети. 046 1CO 015 023 Али сваки у свом реду: новина Христос; а потом они који вероваше Христу о Његовом доласку; 046 1CO 015 024 Онда крај, кад преда царство Богу и Оцу, и кад укине свако поглаварство и сваку власт и силу. 046 1CO 015 025 Јер Њему ваља царовати докле не положи све непријатеље своје под ноге своје. 046 1CO 015 026 А последњи ће се непријатељ укинути, смрт. 046 1CO 015 027 Јер све покори под ноге Његове. Али кад вели да је све Њему покорено, показује се да је осим Оног који Му покори све. 046 1CO 015 028 А кад Му све покори, онда ће се и сам Син покорити Оном који Му све покори, да буде Бог све у свему. 046 1CO 015 029 Шта, дакле, чине они који се крсте мртвих ради? Кад мртви јамачно не устају, што се и крштавају мртвих ради? 046 1CO 015 030 И ми, зашто подносимо муке и невоље сваки час? 046 1CO 015 031 Сваки дан умирем, тако ми, браћо, ваше славе, коју имам у Христу Исусу Господу нашем. 046 1CO 015 032 Јер ако сам се по човеку борио са зверовима у Ефесу, каква ми је корист ако мртви не устају? Да једемо и пијемо, јер ћемо сутра умрети. 046 1CO 015 033 Не варајте се: зли разговори кваре добре обичаје. 046 1CO 015 034 Отрезните се једанпут као што треба, и не грешите; јер неки не знају за Бога, на срамоту вама кажем. 046 1CO 015 035 Али ће вам рећи ко: Како ће устати мртви? И у каквом ће телу доћи? 046 1CO 015 036 Безумниче! То што сејеш неће оживети ако не умре. 046 1CO 015 037 И што сејеш не сејеш тело које ће бити, него голо зрно, било пшенично или друго како. 046 1CO 015 038 А Бог му даје тело како хоће, и сваком семену своје тело. 046 1CO 015 039 Није свако тело једно тело, него је друго тело човечије, а друго скотско, а друго рибље, а друго птичије. 046 1CO 015 040 И имају телеса небеска и телеса земаљска: али је друга слава небеским, а друга земаљским. 046 1CO 015 041 Друга је слава сунцу, а друга слава месецу, и друга слава звездама; јер се звезда од звезде разликује у слави. 046 1CO 015 042 Тако и васкрсење мртвих: сеје се за распадљивост, а устаје за нераспадљивост; 046 1CO 015 043 Сеје се у срамоти, а устаје у слави; сеје се у слабости, а устаје у сили; 046 1CO 015 044 Сеје се тело телесно, а устаје тело духовно. Има тело телесно, и има тело духовно. 046 1CO 015 045 Тако је и писано: Први човек Адам постаде у телесном животу, а последњи Адам у духу који оживљује. 046 1CO 015 046 Али духовно тело није прво, него телесно, па онда духовно. 046 1CO 015 047 Први је човек од земље, земљан; други је човек Господ с неба. 046 1CO 015 048 Какав је земљани такви су и земљани; и какав је небески такви су и небески. 046 1CO 015 049 И како носимо обличје земљаног тако ћемо носити и обличје небеског. 046 1CO 015 050 А ово говорим, браћо, да тело и крв не могу наследити царство Божије, нити распадљивост нераспадљивости наслеђује. 046 1CO 015 051 Ево вам казујем тајну: јер сви нећемо помрети, а сви ћемо се претворити. 046 1CO 015 052 Уједанпут, у тренућу ока у последњој труби; јер ће затрубити и мртви ће устати нераспадљиви, и ми ћемо се претворити. 046 1CO 015 053 Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност. 046 1CO 015 054 А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити она реч што је написана: Победа прождре смрт. 046 1CO 015 055 Где ти је, смрти, жалац? Где ти је, пакле, победа? 046 1CO 015 056 А жалац је смрти грех, а сила је греха закон. 046 1CO 015 057 А Богу хвала који нам даде победу кроз Господа нашег Исуса Христа. 046 1CO 015 058 Зато, браћо моја љубазна, будите тврди, не дајте се помакнути, и напредујте једнако у делу Господњем знајући да труд ваш није узалуд пред Господом. 046 1CO 016 001 А за милостињу светима, као што уредих по црквама галатијским онако и ви чините. 046 1CO 016 002 Сваки први дан недеље нека сваки од вас оставља код себе и скупља колико може, да не бивају збирања кад дођем. 046 1CO 016 003 А кад дођем, које нађете за вредне оне ћу с посланицама послати у Јерусалим нека однесу вашу помоћ. 046 1CO 016 004 А ако буде вредно да и ја идем, поћи ће са мном. 046 1CO 016 005 А к вама ћу доћи кад прођем Македонију, јер ћу проћи кроз Македонију. 046 1CO 016 006 А у вас може бити да ћу се забавити, или и зимовати, да ме ви пратите куд пођем. 046 1CO 016 007 Сад вас у пролажењу нећу видети, а надам се неко време остати код вас, ако Господ допусти. 046 1CO 016 008 А у Ефесу ћу остати до Тројичина дне; 046 1CO 016 009 Јер ми се отворише велика и богата врата, и противника има много. 046 1CO 016 010 А ако дође Тимотије, гледајте да буде код вас без страха; јер он ради дело Господње као и ја. 046 1CO 016 011 Да га нико, дакле, не презре, него га испратите с миром да дође к мени; јер га чекам с браћом. 046 1CO 016 012 А за брата Апола, много га молих да дође к вама с браћом: и никако не беше му воља да сад дође; али ће доћи кад имадбуде кад. 046 1CO 016 013 Пазите, стојте у вери, мушки се држите, утврђујте се. 046 1CO 016 014 Све да вам бива у љубави. 046 1CO 016 015 Молим вас, пак, браћо, знате дом Стефанин да је новина од Ахаје, и на служење светима одреди се; 046 1CO 016 016 Да сте и ви покорни таквима, и свакоме који помаже и труди се. 046 1CO 016 017 Али се обрадовах доласку Стефанином и Фортунатовом и Ахајиковом, јер ми они надокнадише што сам био без вас; 046 1CO 016 018 Јер умирише дух мој и ваш. Препознајте, дакле, такве. 046 1CO 016 019 Поздрављају вас цркве азијске. Поздрављају вас у Господу много Акила и Прискила с домашњом својом црквом. 046 1CO 016 020 Поздрављају вас браћа сва. Поздравите један другог целивом светим. 046 1CO 016 021 Поздрављам вас ја, Павле својом руком. 046 1CO 016 022 Ако ко не љуби Господа Исуса Христа да буде проклет, маран ата. 046 1CO 016 023 Благодат Господа нашег Исуса Христа с вама; 046 1CO 016 024 И љубав моја са свима вама у Христу Исусу. Амин. # # BOOK 047 2CO 2 Corinthians 2 Коринћанима 047 2CO 001 001 Од Павла, апостола Исуса Христа по вољи Божијој и брата Тимотија цркви Божјој у Коринту, са свима светима који су у свој Ахаји: 047 2CO 001 002 Благодат вам и мир од Бога Оца нашег, и Господа Исуса Христа. 047 2CO 001 003 Благословен Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, Отац милости и Бог сваке утехе, 047 2CO 001 004 Који нас утешава у свакој невољи нашој, да бисмо могли утешити оне који су у свакој невољи утехом којом нас саме Бог утешава. 047 2CO 001 005 Јер како се страдања Христова умножавају на нама тако се и утеха наша умножава кроз Христа. 047 2CO 001 006 Ако ли смо, пак, у невољи, за вашу је утеху и спасење, које постаје у трпљењу тих истих страдања која и ми подносимо. 047 2CO 001 007 И надање наше тврдо је за вас. Ако ли се утешавамо, за вашу је утеху и спасење, знајући да као што сте заједничари у нашем страдању тако и у утеси. 047 2CO 001 008 Јер вам нећемо, браћо, затајити невољу нашу која нам се догоди у Азији кад нам је било претешко и преко силе тако да се нисмо надали ни живети; 047 2CO 001 009 Него сами у себи расудисмо да нам ваља помрети, да се већ не уздасмо у себе него у Бога који подиже мртве. 047 2CO 001 010 Који нас је од толике смрти избавио, и избавља; и у Њега се уздамо да ће нас и још избавити, 047 2CO 001 011 С помоћу и ваше молитве за нас; да многи људи многу хвалу дају Богу за даре који су нама дати вас ради. 047 2CO 001 012 Јер је наша слава ово: сведочанство савести наше да смо у простоти и чистоти Божјој, а не у мудрости телесној него по благодати Божјој живели на свету, а особито међу вама. 047 2CO 001 013 Јер вам друго не пишемо него шта читате и разумевате. А надам се да ћете и до краја разумети. 047 2CO 001 014 Као што неки и разуместе да смо вам слава као и ви нама за дан Господа нашег Исуса Христа. 047 2CO 001 015 И у овом поуздању хтедох да вам дођем пре, да другу благодат имате; 047 2CO 001 016 И кроз вас да дођем у Македонију, и опет из Македоније да дођем к вама, и ви да ме пратите у Јудеју. 047 2CO 001 017 Али кад сам ово хтео, еда ли сам дакле шта непристојно чинио? Или што се накањујем, да се по телу накањујем, да буде у мене да да, а не не? 047 2CO 001 018 Али је Бог веран, те реч наша к вама не би да и не. 047 2CO 001 019 Јер Син Божји Исус Христос, ког ми вама приповедасмо ја и Силван и Тимотије, не би да и не, него у Њему би да. 047 2CO 001 020 Јер колико је обећања Божијих, у Њему су да, и у Њему амин, Богу на славу кроз нас. 047 2CO 001 021 А Бог је који нас утврди с вама у Христу, и помаза нас, 047 2CO 001 022 Који нас и запечати, и даде залог Духа у срца наша. 047 2CO 001 023 А ја за сведока Бога призивам на своју душу да штедећи вас не дођох више у Коринт. 047 2CO 001 024 Не као да ми владамо вером вашом, него смо помагачи ваше радости; јер у вери стојите. 047 2CO 002 001 Ово пак судих у себи да опет не дођем к вама у жалости. 047 2CO 002 002 Јер ако ја чиним жалост вама, ко је који ће мене веселити осим оног који прима жалост од мене? 047 2CO 002 003 И писах вам ово исто, да кад дођем не примим жалост на жалост, а за које би ваљало да се веселим надајући се на све вас да је моја радост свих вас. 047 2CO 002 004 Јер од бриге многе и туге срца написах вам с многим сузама, не да бисте се ожалостили него да бисте познали љубав коју имам изобилно к вама. 047 2CO 002 005 Ако ли је ко мене ражалио, не ражали мене, до неколико, да не отежам свима вама. 047 2CO 002 006 Јер је довољно таквоме кар овај од многих. 047 2CO 002 007 Зато ви, насупрот, већма да опраштате и тешите, да такав како не падне у превелику жалост. 047 2CO 002 008 Зато вас молим, утврдите к њему љубав. 047 2CO 002 009 Јер вам зато и писах, да познам поштење ваше јесте ли у свачему послушни. 047 2CO 002 010 А коме ви шта опростите оном опраштам и ја; јер ја ако шта коме опростих, опростих му вас ради место Исуса Христа, 047 2CO 002 011 Да нас не превари сотона; јер знамо шта он мисли. 047 2CO 002 012 А кад дођох у Троаду да проповедам јеванђеље Христово, и отворише ми се врата у Господу, 047 2CO 002 013 Не имадох мира у духу свом, не нашавши Тита, брата свог; него опростивши се с њима изиђох у Македонију. 047 2CO 002 014 Али хвала Богу који свагда нама даје победу у Христу Исусу, и кроз нас јавља мирис познања свог на сваком месту. 047 2CO 002 015 Јер смо ми Христов мирис Богу и међу онима који се спасавају и који гину: 047 2CO 002 016 Једнима дакле мирис смртни за смрт, а другима мирис животни за живот. И за ово ко је вредан? 047 2CO 002 017 Јер ми нисмо као многи који нечисто проповедају реч Божију, него из чистоте, и као из Бога, пред Богом, у Христу говоримо. 047 2CO 003 001 Почињемо ли се опет сами хвалити вама? Или требамо као неки препоручене посланице на вас или од вас? 047 2CO 003 002 Јер сте ви наша посланица написана у срцима нашим, коју познају и читају сви људи; 047 2CO 003 003 Који сте се показали да сте посланица Христова, коју смо ми служећи написали не мастилом него Духом Бога Живога, не на каменим даскама него на месним даскама срца. 047 2CO 003 004 А такво поуздање имамо кроз Христа у Бога, 047 2CO 003 005 Не да смо врсни од себе помислити шта, као од себе, него је наша врсноћа од Бога; 047 2CO 003 006 Који и учини нас врсним да будемо слуге новом завету, не по слову него по духу; јер слово убија, а дух оживљује. 047 2CO 003 007 Ако ли служба смрти која је у камењу изрезана словима, би у слави да синови Израиљеви не могоше погледати на лице Мојсијево од славе лица његовог која престаје: 047 2CO 003 008 А камоли неће много већма служба духа бити у слави? 047 2CO 003 009 Јер кад је служба осуђења слава, много већма изобилује служба правде у слави. 047 2CO 003 010 Јер и није славно што се прослави с ове стране према превеликој слави. 047 2CO 003 011 Јер кад је славно оно што престаје, много ће већма бити у слави оно што остаје. 047 2CO 003 012 Имајући дакле такву наду с великом слободом радимо; 047 2CO 003 013 И не као што Мојсије меташе покривало на лице своје, да не би могли синови Израиљеви гледати свршетак онога што престаје. 047 2CO 003 014 Но заслепише помисли њихове; јер до самог овог дана стоји оно покривало неоткривено у читању старог завета, јер у Христу престаје. 047 2CO 003 015 Него до данас кад се чита Мојсије, покривало на срцу њиховом стоји. 047 2CO 003 016 А кад се обрате ка Господу, узеће се покривало. 047 2CO 003 017 А Господ је Дух: а где је Дух онде је слобода. 047 2CO 003 018 Ми пак сви који откривеним лицем гледамо славу Господњу, преображавамо се у оно исто обличје из славе у славу, као од Господњег Духа. 047 2CO 004 001 Зато имајући ову службу као што бисмо помиловани, не досађује нам се; 047 2CO 004 002 Него се одрекосмо тајног срама да не живимо у лукавству, нити да изврћемо реч Божију, него јављањем истине да се покажемо свакој савести човечијој пред Богом. 047 2CO 004 003 Ако ли је пак покривено јеванђеље наше у онима је покривено који гину, 047 2CO 004 004 У којима бог света овог ослепи разуме неверника, да им не засветли видело јеванђеља славе Христове, који је обличје Бога, који се не види. 047 2CO 004 005 Јер себе не проповедамо него Христа Исуса Господа, а себе саме ваше слуге Исуса Господа ради. 047 2CO 004 006 Јер Бог који рече да из таме засветли видело, засветли у срцима нашим на светлост познања славе Божије у лицу Исуса Христа. 047 2CO 004 007 Али ово благо имамо у земљаним судовима, да премноштво силе буде од Бога, а не од нас. 047 2CO 004 008 У свему имамо невоље, али нам се не досађује; збуњени смо, али не губимо наду; 047 2CO 004 009 Прогоне нас, али нисмо остављени; обаљују нас, али не гинемо. 047 2CO 004 010 И једнако носимо на телу смрт Господа Исуса, да се и живот Исусов на телу нашем покаже. 047 2CO 004 011 Јер ми живи једнако се предајемо на смрт за Исуса, да се и живот Исусов јави на смртном телу нашем. 047 2CO 004 012 Зато дакле смрт влада у нама, а живот у вама. 047 2CO 004 013 Имајући пак онај исти дух вере као што је написано: веровах, зато говорих; ми верујемо, зато и говоримо. 047 2CO 004 014 Знајући да ће Онај који подиже Исуса, и нас подигнути с Исусом, и поставити с вама. 047 2CO 004 015 Јер је све вас ради, да благодат умножена изобилује хвалама на славу Божију. 047 2CO 004 016 Зато нам се не досађује; но ако се наш спољашњи човек и распада, али се унутрашњи обнавља сваки дан. 047 2CO 004 017 Јер наша лака садашња брига доноси нам вечну и од свега претежнију славу. 047 2CO 004 018 Нама који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види, за време, а оно што се не види, вечно. 047 2CO 005 001 Јер знамо да кад се земаљска наша кућа тела раскопа, имамо зграду од Бога, кућу нерукотворену, вечну на небесима. 047 2CO 005 002 Јер за тим уздишемо, желећи обући се у свој небески стан. 047 2CO 005 003 И да се обучени, не голи нађемо! 047 2CO 005 004 Јер будући у овом телу, уздишемо отежали; јер нећемо да се свучемо, него да се преобучемо, да живот прождере смртно. 047 2CO 005 005 А Онај који нас за ово исто створи, Бог је, који нам и даде залог Духа. 047 2CO 005 006 Добре смо, дакле, воље једнако, јер знамо да путујемо у телу, далеко од Господа. 047 2CO 005 007 Јер по вери живимо, а не по гледању. 047 2CO 005 008 Али се не бојимо, и много волимо отићи од тела, и ићи ка Господу. 047 2CO 005 009 Зато се и старамо, или улазили или одлазили, да будемо Њему угодни. 047 2CO 005 010 Јер нам се свима ваља јавити на суду Христовом, да примимо сваки шта је који у телу чинио, или добро или зло; 047 2CO 005 011 Знајући, дакле, страх Господњи људе саветујемо; а Богу смо познати, а надамо се да смо и у вашим савестима познати. 047 2CO 005 012 Јер се не хвалимо опет пред вама, него вама дајемо узрок да се хвалите нама, да имате шта одговорити онима који се хвале оним шта је споља, а не шта је у срцу. 047 2CO 005 013 Јер ако се одвише хвалимо, Богу се хвалимо; ако ли смо смерни, вама смо. 047 2CO 005 014 Јер љубав Божја нагони нас, кад мислимо ово: ако један за све умре, то дакле сви умреше. 047 2CO 005 015 Христос за све умре, да они који живе не живе више себи, него Ономе који за њих умре и васкрсе. 047 2CO 005 016 Зато и ми одсад никога не познајемо по телу; и ако Христа познасмо по телу, али Га сад више не познајемо. 047 2CO 005 017 Зато, ако је ко у Христу, нова је твар: старо прође, гле, све ново постаде. 047 2CO 005 018 Али је све од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа, и даде нам службу помирења. 047 2CO 005 019 Јер Бог беше у Христу, и свет помири са собом не примивши им грехе њихове, и метнувши у нас реч помирења. 047 2CO 005 020 Тако смо ми послани место Христа, као да Бог говори кроз нас; молимо вас у име Христово помирите се с Богом. 047 2CO 005 021 Јер Оног који не знаше греха нас ради учини грехом, да ми будемо правда Божја у Њему. 047 2CO 006 001 Молимо вас, пак, као помагачи да не примите узалуд благодат Божију. 047 2CO 006 002 Јер Он говори: У време најбоље послушах те, и у дан спасења помогох ти. Ево сад је време најбоље, ево сад је дан спасења! 047 2CO 006 003 Никакво ни у чему не дајете спотицање, да се служба не куди; 047 2CO 006 004 Него у свему покажите се као слуге Божије, у трпљењу многом, у невољама, у бедама, у теснотама, 047 2CO 006 005 У ранама, у тамницама, у бунама, у трудовима, у неспавању, у посту, 047 2CO 006 006 У чистоти, у разуму, у подношењу, у доброти, у Духу светом, у љубави истинитој, 047 2CO 006 007 У речи истине, у сили Божјој, с оружјем правде и надесно и налево, 047 2CO 006 008 Славом и срамотом, куђењем и похвалом, као варалице и истинити, 047 2CO 006 009 Као незнани и познати, као они који умиру и ево смо живи, као накажени, а не уморени, 047 2CO 006 010 Као жалосни, а који се једнако веселе, као сиромашни, а који многе обогаћавају, као они који ништа немају а све имају. 047 2CO 006 011 Уста наша отворише се к вама, Коринћани, и срце наше распространи се. 047 2CO 006 012 Вама није тесно место у нама, али вам је тесно у срцима вашим. 047 2CO 006 013 А да ми вратите (као деци говорим), распространите се и ви. 047 2CO 006 014 Не вуците у туђем јарму неверника; јер шта има правда с безакоњем? Или какву заједницу има видело с тамом? 047 2CO 006 015 Како ли се слаже Христос с Велијаром? Или какав удео има верни с неверником? 047 2CO 006 016 Или како се удара црква Божја с идолима? Јер сте ви цркве Бога Живога, као што рече Бог: Уселићу се у њих, и живећу у њима, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ. 047 2CO 006 017 Зато изиђите између њих и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се до нечистоте, и ја ћу вас примити, 047 2CO 006 018 И бићу вам Отац, и ви ћете бити моји синови и кћери, говори Господ Сведржитељ. 047 2CO 007 001 Имајући, дакле, оваква обећања, о љубазни! Да очистимо себе од сваке поганштине тела и духа, и да творимо светињу у страху Божијем. 047 2CO 007 002 Примите нас, ником не учинисмо нажао, никога не покварисмо, никога не занесосмо. 047 2CO 007 003 Не говорим на осуђење, јер пре рекох да сте у срцима нашим, да бих с вама и умро и живео. 047 2CO 007 004 Врло слободно говорим к вама, много се хвалим вама, напунио сам се утехе, изобилан сам радошћу поред свих брига наших. 047 2CO 007 005 Јер кад дођосмо у Македонију, никакав мир немаше тело наше, него у свему беше у невољи: споља борбе, изнутра страх. 047 2CO 007 006 Али Бог, који теши понижене, утеши нас доласком Титовим. 047 2CO 007 007 А не само доласком његовим, него и утехом којом се он утеши за вас казујући вашу жељу, ваше плакање, ваше страдање за мене, тако да се још већма обрадовах. 047 2CO 007 008 Јер ако сам вас и ражалио посланицом, не кајем се, ако се и бејах раскајао: јер видим да она посланица, ако и за мало, ражали вас. 047 2CO 007 009 Али се сад радујем, не што бисте жалосни, него што се ожалостисте на покајање: јер се ожалостисте по Богу, да од нас ни у чему не штетујете. 047 2CO 007 010 Јер жалост која је по Богу доноси за спасење покајање, за које се никада не каје; а жалост овог света смрт доноси. 047 2CO 007 011 Јер, гле, ово само што се по Богу ожалостисте, колико учини старање међу вама? Какво правдање, какву неповољност, какав страх, какву жељу, какву ревност, какву освету? У свему показасте се да сте чисти у делу. 047 2CO 007 012 Јер ако вам и писах, не овог ради који је скривио, нити оног ради коме је криво учињено, него да се покаже међу вама старање наше за вас пред Богом. 047 2CO 007 013 Зато се утешисмо утехом вашом; а још се већма обрадовасмо радости Титовој, јер ви сви умиристе дух његов. 047 2CO 007 014 Јер што сам му се за вас похвалио, нисам се посрамио; него како је све истина што говорисмо вама, тако и похвала наша к Титу истинита би. 047 2CO 007 015 И срце је његово пуно љубави к вама кад се опомиње послушања свих вас, како сте га са страхом и дрхтањем примили. 047 2CO 007 016 Радујем се, дакле, што се у свему смем ослонити на вас. 047 2CO 008 001 Дајемо вам пак на знање, браћо, благодат Божију која је дана у црквама македонским, 047 2CO 008 002 Да у многом кушању невоља сувишак радости њихове и пуко сиромаштво њихово изобилова у богатству простоте њихове. 047 2CO 008 003 Јер по могућству њиховом (ја сам сведок) и преко могућства добровољни беху, 047 2CO 008 004 И с многим мољењем молише нас да примимо благодат и заједницу службе к светима. 047 2CO 008 005 И не као што се надасмо него најпре себе предаше Господу и нама, по вољи Божјој, 047 2CO 008 006 Да ми умолисмо Тита да као што је почео онако и сврши и међу вама благодат ову. 047 2CO 008 007 А ви како сте у свему изобилни, у вери, и у речи, и у разуму, и у сваком старању, и у љубави својој к нама, да и у овој благодати изобилујете. 047 2CO 008 008 Не говорим по заповести, него кад се други старају, и вашу љубав кушам је ли истинита. 047 2CO 008 009 Јер знате благодат Господа нашег Исуса Христа да, богат будући, вас ради осиромаши, да се ви Његовим сиромаштвом обогатите. 047 2CO 008 010 И савет дајем у том; јер је ово на корист вама, који не само чините него и хтети почесте још од лањске године. 047 2CO 008 011 А сад довршите то и чинити, да као што би добра воља хтети тако да буде и учинити, од тога што имате. 047 2CO 008 012 Јер ако има ко добру вољу, мио је по оном што има, а не по оном што нема. 047 2CO 008 013 Јер се не жели да другима буде радост а вама жалост, него једнако. 047 2CO 008 014 Да у садашње време ваш сувишак буде за њихов недостатак, да и њихов сувишак буде за ваш недостатак; да буде једнакост, 047 2CO 008 015 Као што је писано: Ко је много скупио, није му претекло; и ко је мало скупио, није му недостало. 047 2CO 008 016 А хвала Богу, који је дао такво старање за вас у срце Титово. 047 2CO 008 017 Јер прими мољење; а будући да се тако врло стара, својевољно отиде к вама. 047 2CO 008 018 Посласмо, пак, с њим и брата, ког је похвала у јеванђељу по свим црквама. 047 2CO 008 019 А не само то, него је и изабран од цркава да иде с нама у ову благодат у којој ми служимо за самог Господа славу и вашу добру вољу: 047 2CO 008 020 Чувајући се тога да нас ко не покуди за ово обиље у коме ми служимо, 047 2CO 008 021 И промишљајући за добро не само пред Богом него и пред људима. 047 2CO 008 022 А посласмо с њима и брата свог, ког много пута познасмо у многим стварима да је усталац, а сад много већи због великог надања на вас. 047 2CO 008 023 А за Тита, он је мој друг и помагач међу вама; а за браћу нашу, они су посланици црквени и слава Христова. 047 2CO 008 024 Покажите, дакле, на њима сведочанство своје љубави и наше хвале вама и пред црквама. 047 2CO 009 001 Јер за такву порезу која се купи светима није ми потребно писати вам; 047 2CO 009 002 Јер познајем вашу добру вољу, за коју се о вама хвалим Македонцима да се Ахаја припреми од прошле године, и ваша ревност раздражи многе. 047 2CO 009 003 А браћу послах да се хвала наша вама не испразни у овој ствари, него да будете приготовљени, као што сам говорио; 047 2CO 009 004 Да се, ако дођу са мном Македонци и међу вас неприготовљене, не осрамотимо ми (да не кажем ви) у тој хвали. 047 2CO 009 005 Тако нађох да је потребно умолити браћу да напред иду к вама, и да приправе овај напред обречени ваш благослов, да буде готов тако као благослов, а не као лакомство. 047 2CO 009 006 Ово пак велим: који с тврђом сеје, с тврђом ће и пожњети; а који благослов сеје, благослов ће и пожњети. 047 2CO 009 007 Сваки по вољи свог срца, а не са жалошћу или од невоље; јер Бог љуби оног који драговољно даје. 047 2CO 009 008 А Бог је кадар учинити да је међу вама изобилна свака благодат, да у свему свагда свако довољство имајући изобилујете за свако добро дело; 047 2CO 009 009 Као што је писано: Просу, даде сиромасима; правда његова остаје вавек. 047 2CO 009 010 А који даје семе сејачу, даће и хлеб за јело: и умножиће семе ваше, и даће да узрасту жита правде ваше; 047 2CO 009 011 Да се у свему обогатите за сваку простоту која кроз нас чини хвалу Богу. 047 2CO 009 012 Јер служба ове порезе не испуњује само недостатак светих, него чини те се и многе хвале дају Богу, 047 2CO 009 013 Огледом порезе ове хвалећи Бога за ваше покорно признање јеванђеља Христовог, и за простоту поделе к њима и к свима, 047 2CO 009 014 И да се моле Богу за вас и да чезну за вама за премногу благодат Божју на вама. 047 2CO 009 015 А хвала Богу на Његовом неисказаном дару. 047 2CO 010 001 А сам ја, Павле, молим вас кротости ради и тишине Христове, који сам пред вама понижен према вама, а кад нисам код вас, слободан сам према вама. 047 2CO 010 002 Молим пак да ми не буде потребно кад будем код вас, онако слободан бити као што мислим да смем против неких који мисле за нас да по телу живимо; 047 2CO 010 003 Јер ако и живимо по телу, не боримо се по телу. 047 2CO 010 004 Јер оружје нашег војевања није телесно, него силно од Бога на раскопавање градова, да кваримо помисли 047 2CO 010 005 И сваку висину која се подиже на познање Божије, и робимо сваки разум за покорност Христу, 047 2CO 010 006 И у приправности имамо освету за сваку непокорност, кад се изврши ваша покорност. 047 2CO 010 007 Гледате ли на оно што вам је пред очима? Ако се ко узда да је Христов нека мисли опет у себи да како је он Христов тако смо и ми Христови. 047 2CO 010 008 Јер ако се шта и више похвалим влашћу нашом коју нам даде Господ на поправљање, а не на кварење ваше, нећу се постидети. 047 2CO 010 009 Али да се не покажем као да вас плашим посланицама; 047 2CO 010 010 Јер су посланице, вели, тешке и јаке, а кад је телом пред нама, слаб је, и реч његова не ваља ништа. 047 2CO 010 011 Ово нека помисли такав да какви смо у речи по посланицама кад нисмо код вас, такви смо и у делу кад смо ту. 047 2CO 010 012 Јер не смемо себе мешати или се поредити с другима који хвале сами себе; али кад сами по себи себе мере и пореде сами себе са собом, не разумевају. 047 2CO 010 013 А ми се нећемо хвалити преко мере, него по мери правила ког нам Бог меру раздели да допремо и до вас. 047 2CO 010 014 Јер се ми далеко не простиремо, као да не досежемо до вас; јер допресмо и до вас с јеванђељем Христовим, 047 2CO 010 015 Не хвалећи се преко мере у туђим пословима, имајући пак наду кад узрасте вера ваша да ћемо се у вама величати по правилу свом изобилно, 047 2CO 010 016 Да у далеким странама од вас проповедимо јеванђеље, и да се не похвалимо оним што је по туђем правилу урађено. 047 2CO 010 017 А који се хвали, Господом нека се хвали. 047 2CO 010 018 Јер онај није ваљан који се сам хвали, него ког Господ хвали. 047 2CO 011 001 О да бисте мало потрпели моје безумље! Но и потрпите ме. 047 2CO 011 002 Јер ревнујем за вас Божјом ревности, јер вас обрекох мужу једном, да девојку чисту изведем пред Христа. 047 2CO 011 003 Али се бојим да како као што змија Еву превари лукавством својим тако и разуми ваши да се не одврате од простоте која је у Христу. 047 2CO 011 004 Јер ако онај који долази другог Исуса проповеда ког ми не проповедасмо, или другог Духа примите ког не примисте, или друго јеванђеље које не примисте, добро бисте потрпели. 047 2CO 011 005 Јер мислим да ни у чему нисам мањи од превеликих апостола. 047 2CO 011 006 Јер ако сам и простак у речи, али у разуму нисам. Но у свему смо познати међу вама. 047 2CO 011 007 Или грех учиних понижујући се да се ви повисите? Јер вам забадава Божије јеванђеље проповедих. 047 2CO 011 008 Од других цркава отех узевши плату за служење вама; и дошавши к вама, и бивши у сиротињи, и не досадих никоме. 047 2CO 011 009 Јер моју сиротињу попунише браћа која дођоше из Македоније, и у свему без досаде вама себе држах и држаћу. 047 2CO 011 010 Као што је истина Христова у мени тако се хвала ова неће узети од мене у ахајским крајевима. 047 2CO 011 011 Зашто? Што вас не љубим? Бог зна. А шта чиним и чинићу, 047 2CO 011 012 Да одсечем узрок онима који траже узрок, да би у ономе чиме се хвале нашли се као и ми. 047 2CO 011 013 Јер такви лажни апостоли и преварљиви посленици претварају се у апостоле Христове. 047 2CO 011 014 И није чудо, јер се сам сотона претвара у анђела светла. 047 2CO 011 015 Није дакле ништа велико ако се и слуге његове претварају као слуге правде, којима ће свршетак бити по делима њиховим. 047 2CO 011 016 Опет велим да нико не помисли да сам ја безуман; ако ли не, а оно барем као безумног примите ме, да се и ја шта похвалим. 047 2CO 011 017 А шта говорим не говорим по Господу, него као у безумљу, у овој струци хвале. 047 2CO 011 018 Будући да се многи хвале по телу, и ја ћу да се хвалим. 047 2CO 011 019 Јер љубазно примате безумне кад сте сами мудри. 047 2CO 011 020 Јер примате ако вас ко натера да будете слуге, ако вас ко једе, ако ко узме, ако вас ко по образу бије, ако се ко велича. 047 2CO 011 021 На срамоту говорим, јер као да ми ослабисмо. На шта је ко слободан (по безумљу говорим), и ја сам слободан. 047 2CO 011 022 Јесу ли Јевреји? И ја сам; Јесу ли Израиљци? И ја сам? Јесу ли семе Авраамово? И ја сам; 047 2CO 011 023 Јесу ли слуге Христове? (Не говорим по мудрости) ја сам још више. Више сам се трудио, више сам боја поднео, више пута сам био у тамници, много пута сам долазио до страха смртног; 047 2CO 011 024 Од Јевреја примио сам пет пута четрдесет мање један ударац; 047 2CO 011 025 Трипут сам био шибан, једном су камење бацали на ме, три пута се лађа са мном разбијала, ноћ и дан провео сам у дубини морској. 047 2CO 011 026 Много пута сам путовао, био сам у страху на водама, у страху од хајдука, у страху од родбине, у страху од незнабожаца, у страху у градовима, у страху у пустињи, у страху на мору, у страху међу лажном браћом; 047 2CO 011 027 У труду и послу, у многом неспавању, у гладовању и жеђи, у многом пошћењу, у зими и голотињи; 047 2CO 011 028 Осим што је споља, наваљивање људи сваки дан, и брига за све цркве. 047 2CO 011 029 Ко ослаби, и ја да не ослабим? Ко се саблазни, и ја да се не распалим? 047 2CO 011 030 Ако ми се ваља хвалити, својом ћу се слабошћу хвалити. 047 2CO 011 031 Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, који је благословен вавек, зна да не лажем. 047 2CO 011 032 У Дамаску незнабожачки кнез цара Арете чуваше град Дамаск и хтеде да ме ухвати; 047 2CO 011 033 и кроз прозор спустише ме у котарици преко зида, и избегох из његових руку. 047 2CO 012 001 Али ми се не помаже хвалити, јер ћу доћи на виђења и откривења Господња. 047 2CO 012 002 Знам човека у Христу који пре четрнаест година (или у телу не знам; или осми тела, не знам: Бог зна) би однесен до трећег неба. 047 2CO 012 003 И знам за таквог човека (или у телу, или осим тела, не знам: Бог зна) 047 2CO 012 004 Да би однесен у рај, и чу неисказане речи којих човеку није слободно говорити. 047 2CO 012 005 Тим ћу се хвалити, а собом се нећу хвалити, већ ако слабостима својим. 047 2CO 012 006 Јер кад бих се и хтео хвалити, не бих био безуман, јер бих истину казао; али штедим да не би ко више помислио за мене него што ме види или чује шта од мене. 047 2CO 012 007 И да се не бих понео за премнога откривења, даде ми се жалац у месо, анђео сотонин, да ме ћуша да се не поносим. 047 2CO 012 008 Зато трипут Господа молих да одступи од мене. 047 2CO 012 009 И рече ми: Доста ти је моја благодат; јер се моја сила у слабости показује сасвим. Дакле ћу се најслађе хвалити својим слабостима, да се усели у мене сила Христова. 047 2CO 012 010 Зато сам добре воље у слабостима, у ружењу, у невољама, у прогоњењима, у тугама за Христа: јер кад сам слаб онда сам силан. 047 2CO 012 011 Постадох безуман хвалећи се: ви ме натерасте; јер је требало да ме ви хвалите; јер ни у чему нисам мањи од превеликих апостола, ако и јесам ништа. 047 2CO 012 012 Јер знаци апостолови учинише се међу вама у сваком трпљењу, у знацима и чудесима и силама. 047 2CO 012 013 Јер шта је у чему сте мањи од осталих цркава, осим само што вам ја сам не досадих? Баците на мене ову кривицу. 047 2CO 012 014 Ево сам готов трећи пут да вам дођем, и не досађујем вам; јер не тражим шта је ваше него вас. Јер деца нису дужна родитељима имања тећи него родитељи деци. 047 2CO 012 015 А ја драговољно потрошићу и бићу потрошен за душе ваше, ако и љубим ја вас одвише, а ви мене мање љубите. 047 2CO 012 016 Али нека буде, ја не досадих вама, него лукав будући добих вас преваром. 047 2CO 012 017 Еда ли вас шта закидох преко кога од оних које слах к вама? 047 2CO 012 018 Умолих Тита, и с њим послах брата: еда ли вас Тит шта закиде? Не ходисмо ли једним духом? Не једним ли стопама? 047 2CO 012 019 Мислите ли опет да вам се одговарамо? Пред Богом у Христу говоримо, а све је, љубазни, за ваше поправљање. 047 2CO 012 020 Јер се бојим да кад по чем дођем нећу вас наћи какве хоћу, и ја ћу се наћи вама каква ме нећете: да како не буду свађе, зависти, срдње, пркоси, опадања, шаптања, надимања, буне: 047 2CO 012 021 Да ме опет кад дођем не понизи Бог мој у вас, и не усплачем за многима који су пре сагрешили и нису се покајали за нечистоту и курварство и срамоту, што починише. 047 2CO 013 001 Ово трећи пут идем ка вама; у устима два или три сведока остаће свака реч. 047 2CO 013 002 Напред казах и напред говорим како у вас бивши други пут, и сад не будући код вас пишем онима који су пре сагрешили и свима осталима да ако дођем опет нећу поштедети. 047 2CO 013 003 Јер тражите да искушате Христа што у мени говори, који међу вама није слаб, него је силан међу вама. 047 2CO 013 004 Јер ако и распет би по слабости, али је жив по сили Божијој; јер смо и ми слаби у Њему, али ћемо бити живи с њим силом Божијом међу вама. 047 2CO 013 005 Сами себе окушајте јесте ли у вери, сами себе огледајте. Или не познајете себе да је Исус Христос у вама? Већ ако да у чему нисте ваљани. 047 2CO 013 006 А надам се да ћете познати да ми нисмо неваљани. 047 2CO 013 007 А молимо се Богу да ви не чините никакво зло, не да се ми ваљани покажемо, него да ви добро чините, а ми као неваљани да будемо. 047 2CO 013 008 Јер ништа не можемо на истину него за истину. 047 2CO 013 009 Јер се радујемо кад ми слабимо, а ви јачате. А зато се и молимо Богу, за ваше савршенство. 047 2CO 013 010 Зато, не будући код вас, пишем ово да кад дођем не учиним без штеђења по власти коју ми је Господ дао на поправљање, а не на раскопавање. 047 2CO 013 011 А даље, браћо, радујте се, савршујте се, утешавајте се, једнако мислите, мир имајте: и Бог љубави и мира биће с вама. 047 2CO 013 012 Поздравите један другог целивом светим. 047 2CO 013 013 Поздрављају вас сви свети. 047 2CO 013 014 Благодат Господа нашег Исуса Христа и љубав Бога и Оца и заједница Светог Духа са свима вама. Амин. # # BOOK 048 GAL Galatians Галатима 048 GAL 001 001 Павле апостол, ни од људи, ни кроз човека, него кроз Исуса Христа и Бога Оца, који Га васкрсе из мртвих, 048 GAL 001 002 И сва браћа која су са мном, црквама галатским: 048 GAL 001 003 Благодат вам и мир од Бога Оца и Господа нашег Исуса Христа, 048 GAL 001 004 Који даде себе за грехе наше да избави нас од садашњег света злог, по вољи Бога и Оца нашег, 048 GAL 001 005 Коме слава ва век века. Амин. 048 GAL 001 006 Чудим се да се тако одмах одвраћате на друго јеванђеље од Оног који вас позва благодаћу Христовом, 048 GAL 001 007 Које није друго, само што неки сметају вас, и хоће да изврну јеванђеље Христово. 048 GAL 001 008 Али ако и ми, или анђео с неба јави вам јеванђеље другачије него што вам јависмо, проклет да буде! 048 GAL 001 009 Као што пре рекосмо и сад опет велим: ако вам ко јави јеванђеље другачије него што примисте, проклет да буде! 048 GAL 001 010 Зар ја сад људе наговарам или Бога? Или тражим људима да угађам? Јер кад бих ја још људима угађао, онда не бих био слуга Христов. 048 GAL 001 011 Али вам дајем на знање, браћо, да оно јеванђеље које сам ја јавио, није по човеку. 048 GAL 001 012 Јер га ја не примих од човека, нити научих, него откривењем Исуса Христа. 048 GAL 001 013 Јер сте чули моје живљење некад у Јеврејству, да сам одвише гонио цркву Божију и раскопавао је. 048 GAL 001 014 И напредовах у Јеврејству већма од многих врсника својих у роду свом, и одвише ревновах за отачке своје обичаје. 048 GAL 001 015 А кад би угодно Богу, који ме изабра од утробе матере моје и призва благодаћу својом. 048 GAL 001 016 Да јави Сина свог у мени, да Га јеванђељем објавим међу људима незнабошцима; одмах не питах тело и крв, 048 GAL 001 017 Нити изиђох у Јерусалим к старијим апостолима од себе него отидох у арапску, и опет се вратих у Дамаск. 048 GAL 001 018 А после тога на три године изиђох у Јерусалим да видим Петра, и остадох у њега петнаест дана. 048 GAL 001 019 Али другог од апостола не видех, осим Јакова брата Господњег. 048 GAL 001 020 А шта вам пишем ево Бог види да не лажем. 048 GAL 001 021 А потом дођох у земље сирске и киликијске. 048 GAL 001 022 А бејах лицем непознат Христовим црквама јудејским; 048 GAL 001 023 Него само беху чули да онај који нас некад гони сад проповеда веру коју некад раскопаваше. 048 GAL 001 024 И слављаху Бога за мене. 048 GAL 002 001 А потом на четрнаест година опет изиђох у Јерусалим с Варнавом, узевши са собом и Тита. 048 GAL 002 002 Али изиђох по откривењу, и разговорих се с њима за јеванђеље које проповедам у незнабошцима, али насамо с онима који се бројаху као најстарији, да узалуд не трчим или не бих трчао. 048 GAL 002 003 Али ни Тит, који беше са мном, и беше Грк, не би натеран да се обреже. 048 GAL 002 004 И за лажну браћу која дођоше и привукоше се да уходе слободу нашу коју имамо у Христу Исусу, да нас заробе; 048 GAL 002 005 Којима се ни сахат не подасмо у покорност, да истина јеванђеља остане међу нама. 048 GAL 002 006 А за оне који се бројаху да су нешто, какви били да били, ја не марим ништа; јер Бог не гледа ко је ко; јер они који се бројаху као најстарији, мени ништа не додаше; 048 GAL 002 007 Него насупрот дознавши да је мени поверено јеванђеље у необрезанима, као Петру у обрезанима 048 GAL 002 008 (Јер Онај који помаже Петру у апостолству међу обрезанима Онај помаже и мени међу незнабошцима, ) 048 GAL 002 009 И познавши благодат која је мени дана, Јаков и Кифа и Јован, који се бројаху да су стубови, дадоше деснице мени и Варнави, и пристадоше да ми проповедамо у незнабошцима, а они у обрезанима; 048 GAL 002 010 Само да се опомињемо сиромашних, за које сам се и старао тако чинити. 048 GAL 002 011 А кад дође Петар у Антиохију, у очи њему против стадох; јер беше зазоран. 048 GAL 002 012 Јер пре док не дођоше неки од Јакова, јеђаше с незнабошцима, а кад дођоше, устручаваше се и одвајаше бојећи се оних који су из обрезања. 048 GAL 002 013 И дволичаху с њим и остали Јудејци, тако да и Варнава приста у њихово дволичење. 048 GAL 002 014 А кад ја видех да не иду право к истини јеванђеља, рекох Петру пред свима: Кад ти који си Јеврејин незнабожачки а не јеврејски живиш, зашто незнабошце нагониш да живе јеврејски? 048 GAL 002 015 Ми који смо рођени Јевреји, а не грешници из незнабожаца, 048 GAL 002 016 Па дознавши да се човек неће оправдати делима закона, него само вером Исуса Христа, и ми веровасмо Христа Исуса да се оправдамо вером Христовом, а не делима закона: јер се делима закона никакво тело неће оправдати. 048 GAL 002 017 Ако ли се ми који тражимо да се оправдамо Христом, нађосмо и сами грешници, дакле је Христос греху слуга? Боже сачувај! 048 GAL 002 018 Јер ако опет зидам оно што развалих, показујем се да сам преступник. 048 GAL 002 019 Јер ја законом закону умрех да Богу живим; с Христом се разапех. 048 GAL 002 020 А ја више не живим, него живи у мени Христос. А што сад живим у телу, живим вером Сина Божјег, коме омилех, и предаде себе за мене. 048 GAL 002 021 Не одбацујем благодати Божје; јер ако правда кроз закон долази, то Христос узалуд умре. 048 GAL 003 001 О неразумни Галати! Ко вас је опчинио да се не покоравате истини? Ви, којима пред очима беше написан Исус Христос, а сад се међу вама разапе. 048 GAL 003 002 Ово једно хоћу од вас да дознам, или Духа примисте кроз дела закона или кроз чувење вере? 048 GAL 003 003 Тако ли сте неразумни? Почевши Духом, сад телом свршујете? 048 GAL 003 004 Тако ли узалуд пострадасте? Кад би било само узалуд! 048 GAL 003 005 Који вам дакле даје Духа и чини чудеса међу вама, чини ли делима закона или чувењем вере? 048 GAL 003 006 Као што Авраам верова Богу, и прими му се у правду. 048 GAL 003 007 Познајте дакле да су они синови Авраамови који су од вере. 048 GAL 003 008 А писмо видевши унапред да Бог вером незнабошце правда, напред објави Аврааму: У теби ће се благословити сви незнабошци. 048 GAL 003 009 Тако који су од вере, благословиће се с верним Авраамом. 048 GAL 003 010 Јер који су год од дела закона под клетвом су, јер је писано: Проклет сваки који не остане у свему што је написано у књизи законској да чини. 048 GAL 003 011 А да се законом нико не оправдава пред Богом, познато је: јер праведник од вере живеће. 048 GAL 003 012 А закон није од вере; него човек који то твори живеће у томе. 048 GAL 003 013 Христос је нас искупио од клетве законске поставши за нас клетва, јер је писано: Проклет сваки који виси на дрвету: 048 GAL 003 014 Да међу незнабошцима буде благослов Аврамов у Христу Исусу, да обећање Духа примимо кроз веру. 048 GAL 003 015 Браћо, по човеку говорим, нико човечији потврђен завет не одбацује нити му шта домеће. 048 GAL 003 016 А Аврааму и семену његовом речена бише обећања. А не вели: и семенима, као за многа, него као за једно: и семену твом, које је Христос. 048 GAL 003 017 Ово пак велим: завет, који је од Бога потврђен за Христа, не одбацује закон, који је постао после четири стотине и тридесет година, да укине обећање. 048 GAL 003 018 Јер ако је наследство од закона, онда већ није од обећања, а Аврааму обећањем дарова Бог. 048 GAL 003 019 Шта ће дакле закон? Ради греха додаде се докле дође семе које му се обећа, и поставили су га анђели руком посредника. 048 GAL 003 020 Али посредник није једног; а Бог је један. 048 GAL 003 021 Еда ли је дакле закон противан обећањима Божјим? Боже сачувај! Јер да је дан закон који може оживети, заиста би од закона била правда. 048 GAL 003 022 Али писмо затвори све под грех, да се обећање даде кроз веру Исуса Христа онима који верују. 048 GAL 003 023 А пре доласка вере бисмо под законом чувани и затворени за веру која се хтела показати. 048 GAL 003 024 Тако нам закон би чувар до Христа, да се вером оправдамо. 048 GAL 003 025 А кад дође вера, већ нисмо под чуваром. 048 GAL 003 026 Јер сте ви сви синови Божји вером Христа Исуса; 048 GAL 003 027 Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте. 048 GAL 003 028 Нема ту Јеврејина ни Грка, нема роба ни господара, нема мушког рода ни женског; јер сте ви сви једно у Христу Исусу. 048 GAL 003 029 А кад сте ви Христови, онда сте семе Авраамово, и по обећању наследници. 048 GAL 004 001 Али велим: док је наследник млад ништа није бољи од роба, ако и јесте господар од свега; 048 GAL 004 002 Него је под заповедницима и чуварима све до рока очевог. 048 GAL 004 003 Тако и ми кад бејасмо млади, бејасмо под стихијама света заробљени; 048 GAL 004 004 А кад се наврши време, посла Бог Сина свог Јединородног, који је рођен од жене и покорен закону, 048 GAL 004 005 Да искупи оне који су под законом, да примимо посинаштво. 048 GAL 004 006 И будући да сте синови, посла Бог Духа Сина свог у срца ваша, који виче: Ава Оче! 048 GAL 004 007 Тако већ ниси роб, него син; а ако си син, и наследник си Божји кроз Исуса Христа. 048 GAL 004 008 Али тада не знајући Бога, служисте онима који по себи нису богови. 048 GAL 004 009 А сад познавши Бога, и још познати бивши од Бога, како се враћате опет на слабе и рђаве стихије, којима опет изнова хоћете да служите? 048 GAL 004 010 Гледате на дане и месеце, и времена и године. 048 GAL 004 011 Бојим се за вас да се не будем узалуд трудио око вас. 048 GAL 004 012 Будите као ја што сам; јер сам ја ко ви што сте. Браћо! Молим вас, ништа ми не учинисте нажао. 048 GAL 004 013 А знате да вам у слабости тела најпре проповедих јеванђеље; 048 GAL 004 014 И напасти моје, која беше телу мом, не презресте, ни попљувасте, него ме примисте као анђела Божјег, као Христа Исуса. 048 GAL 004 015 Какво беше онда ваше блаженство? Јер вам сведочим да бисте, кад би могуће било, извадили очи своје и дали мени. 048 GAL 004 016 Тим ли вам постадох непријатељ, истину вам говорећи? 048 GAL 004 017 Они не ревнују добро за вас него хоће да вас одвоје, да им ревнујете. 048 GAL 004 018 А добро је ревновати свагда у добру, и не само кад сам ја код вас. 048 GAL 004 019 Дечице моја, коју опет с муком рађам, докле Христово обличје не постане у вама; 048 GAL 004 020 Али бих хтео сад да сам код вас, и да изменим глас свој, јер не могу да се начудим за вас. 048 GAL 004 021 Кажите ми, ви који хоћете под законом да будете, не слушате ли закон? 048 GAL 004 022 Јер је писано да Авраам два сина имаде, једног од робиње, а другог од слободне. 048 GAL 004 023 Али који беше од робиње, по телу се роди; а који од слободне, по обећању. 048 GAL 004 024 Које значи друго: јер су ово два завета: један дакле од горе Синајске, која рађа за робовање, а то је Агар. 048 GAL 004 025 Јер Агар значи Синај гора у арапској, и пореди се са садашњим Јерусалимом, и служи са децом својом. 048 GAL 004 026 А горњи Јерусалим слободна је, који је мати свима нама. 048 GAL 004 027 Јер је писано: Развесели се, нероткињо која не рађаш; покликни и повичи, ти која не трпиш муке порођаја; јер пуста има много више деце неголи она која има мужа. 048 GAL 004 028 А ми смо, браћо, по Исаку деца обећања. 048 GAL 004 029 Но како онда онај што се роди по телу гоњаше духовног, тако и сад. 048 GAL 004 030 Али шта говори писмо? Истерај робињу и сина њеног; јер син робињин неће наследити са сином слободне. 048 GAL 004 031 Тако, браћо, нисмо деца робињина него слободне. 048 GAL 005 001 Стојте дакле у слободи којом нас Христос ослободи, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити. 048 GAL 005 002 Ево ја Павле кажем вам да ако се обрежете Христос вам ништа неће помоћи. 048 GAL 005 003 А опет сведочим сваком човеку који се обрезује да је дужан сав закон творити. 048 GAL 005 004 Изгубисте Христа, ви који хоћете законом да се оправдате, и отпадосте од благодати. 048 GAL 005 005 Јер ми духом чекамо од вере наду правде. 048 GAL 005 006 Јер у Христу Исусу нити шта помаже обрезање ни необрезање, него вера, која кроз љубав ради. 048 GAL 005 007 Добро трчасте; ко вам забрани да се не покоравате истини? 048 GAL 005 008 То одвраћање није од Оног који вас позва. 048 GAL 005 009 Мало квасца укисели све тесто. 048 GAL 005 010 Ја се за вас надам у Господу да ништа друго нећете мислити. А који вас смета понеће грех, макар ко био. 048 GAL 005 011 А ја, браћо, ако још обрезање проповедам, зашто ме гоне? Тако се укиде саблазан крстова. 048 GAL 005 012 О да би одсечени били они који вас кваре! 048 GAL 005 013 Јер сте ви, браћо, на слободу позвани: само да ваша слобода не буде на жељу телесну, него из љубави служите један другом. 048 GAL 005 014 Јер се сав закон извршује у једној речи, то јест: Љуби ближњег свог као себе. 048 GAL 005 015 Али ако се међу собом кољете и једете, гледајте да један другог не истребите. 048 GAL 005 016 Велим пак: по духу ходите, и жеља телесних не извршујте. 048 GAL 005 017 Јер тело жели против духа, а дух против тела; а ово се противи једно другом, да не чините оно шта хоћете. 048 GAL 005 018 Ако ли вас дух води, нисте под законом. 048 GAL 005 019 А позната су дела телесна, која су прељубочинство, курварство, нечистота, бесрамност, 048 GAL 005 020 Идолопоклонство, чарања, непријатељства, свађе, пакости, срдње, пркоси, распре, саблазни, јереси, 048 GAL 005 021 Зависти, убиства, пијанства, ждерања, и остала оваква за која вам напред казујем као што и казах напред, да они који тако чине неће наследити царство Божије. 048 GAL 005 022 А род је духовни љубав, радост, мир, трпљење, доброта, милост, вера, 048 GAL 005 023 Кротост, уздржање; на то нема закона. 048 GAL 005 024 А који су Христови, распеше тело са сластима и жељама. 048 GAL 005 025 Ако у духу живимо по духу и да ходимо, 048 GAL 005 026 Да не тражимо лажне славе раздражујући један другог, и завидећи један другом. 048 GAL 006 001 Браћо! Ако и упадне човек у какав грех, ви духовни исправљајте таквога духом кротости, чувајући себе да и ти не будеш искушан. 048 GAL 006 002 Носите бремена један другог, и тако ћете испунити закон Христов. 048 GAL 006 003 Јер ако ко мисли да је шта, а није ништа, умом вара себе. 048 GAL 006 004 А сваки да испита своје дело, и тада ће сам у себи имати славу, а не у другом. 048 GAL 006 005 Јер ће сваки своје бреме носити. 048 GAL 006 006 А који се учи речи нека даје део од сваког добра ономе који га учи. 048 GAL 006 007 Не варајте се: Бог се не да ружити; јер шта човек посеје оно ће и пожњети. 048 GAL 006 008 Јер који сеје у тело своје, од тела ће пожњети погибао; а који сеје у дух, од духа ће пожњети живот вечни. 048 GAL 006 009 А добро чинити да нам се не досади; јер ћемо у своје време пожњети ако се не уморимо. 048 GAL 006 010 Зато дакле док имамо времена да чинимо добро свакоме, а особити онима који су с нама у вери. 048 GAL 006 011 Видите колико вам написах руком својом! 048 GAL 006 012 Који хоће да се хвале по телу они вас нагоне да се обрезујете, само да не буду гоњени за крст Христов. 048 GAL 006 013 Јер ни они сами који се обрезују не држе закон, него хоће да се ви обрезујете да се вашим телом хвале. 048 GAL 006 014 А ја Боже сачувај да се чим другим хвалим осми крстом Господа нашег Исуса Христа, ког ради разапе се мени свет, и ја свету. 048 GAL 006 015 Јер у Христу Исусу нити шта помаже обрезање ни необрезање, него нова твар. 048 GAL 006 016 И колико их год по овом правилу живе, на њима биће мир и милост, и на Израиљу Божијем. 048 GAL 006 017 Више да ми нико не досађује, јер ја ране Господа Исуса на телу свом носим. 048 GAL 006 018 Благодат Господа нашег Исуса Христа са духом вашим, браћо. Амин. # # BOOK 049 EPH Ephesians Ефесцима 049 EPH 001 001 Од Павла, по вољи Божијој апостола Исуса Христа, светима који су у Ефесу, и вернима у Христу Исусу: 049 EPH 001 002 Благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа. 049 EPH 001 003 Благословен Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, који нас је благословио сваким благословом духовним на небесима кроз Христа; 049 EPH 001 004 Као што нас изабра кроз Њега пре постања света, да будемо свети и праведни пред Њим у љубави, 049 EPH 001 005 Одредивши нас напред кроз Исуса Христа себи на посинаштво, по угодности воље своје, 049 EPH 001 006 На похвалу славне благодати своје којом нас облагодати у Љубазноме, 049 EPH 001 007 У коме имамо избављење крвљу Његовом, и опроштење греха, по богатству благодати Његове, 049 EPH 001 008 Коју је преумножио у нама у свакој премудрости и разуму, 049 EPH 001 009 Показавши нам тајну воље своје, по угодности својој коју напред показа у Њему, 049 EPH 001 010 За уредбу извршетка времена, да се све састави у Христу што је на небесима и на земљи; у Њему, 049 EPH 001 011 Кроз ког и наследници постасмо, напред одређени бивши по наредби Бога који све чини по савету воље своје, 049 EPH 001 012 Да бисмо били на хвалу славе Његове, ми који смо се напред уздали у Христа, 049 EPH 001 013 Кроз ког и ви, чувши реч истине, јеванђеље спасења свог, у коме и веровавши запечатисте се Светим Духом обећања, 049 EPH 001 014 Који је залог наследства нашег за избављење течевине на хвалу славе Његове. 049 EPH 001 015 Зато и ја чувши вашу веру у Христа Исуса, и љубав к свима светима, 049 EPH 001 016 Не престајем захваљивати за вас, и спомињати вас у својим молитвама, 049 EPH 001 017 Да Бог Господа нашег Исуса Христа, Отац славе, даде вам Духа премудрости и откривења да Га познате, 049 EPH 001 018 И бистре очи срца вашег да бисте могли видети шта је нада Његовог звања, и које је богатство славе наследства Његовог у светима, 049 EPH 001 019 И каква је изобилна величина силе Његове на нама који верујемо по чињењу превелике силе Његове, 049 EPH 001 020 Коју учини у Христу, кад Га подиже из мртвих и посади себи с десне стране на небесима, 049 EPH 001 021 Над свим поглаварствима, и властима, и силама, и господствима, и над сваким именом што се може назвати, не само на овом свету него и на оном који иде. 049 EPH 001 022 И све покори под ноге Његове, и Њега даде за главу цркви, над свима, 049 EPH 001 023 Која је тело Његово, пунина Оног који све испуњава у свему. 049 EPH 002 001 И вас који бејасте мртви за преступљења и грехе своје, 049 EPH 002 002 У којима некад ходисте по веку овог света, по кнезу који влада у ветру, по духу који сад ради у синовима противљења; 049 EPH 002 003 У којима и ми сви живесмо некада по жељама тела свог, чинећи вољу тела и помисли, и бејасмо рођена деца гнева, као и остали; 049 EPH 002 004 Али Бог, који је богат у милости, за премногу љубав своју, коју има к нама, 049 EPH 002 005 И нас који бејасмо мртви од грехова оживе с Христом (благодаћу сте спасени), 049 EPH 002 006 И с Њим васкрсе и посади на небесима у Христу Исусу. 049 EPH 002 007 Да покаже у вековима који иду превелико богатство благодати своје добротом на нама у Христу Исусу. 049 EPH 002 008 Јер сте благодаћу спасени кроз веру; и то није од вас, дар је Божји, 049 EPH 002 009 Не од дела, да се нико не похвали. 049 EPH 002 010 Јер смо Његов посао, саздани у Христу Исусу за дела добра, која Бог унапред приправи да у њима ходимо. 049 EPH 002 011 Зато се опомињите да ви који сте некада по телу незнабошци били и називани необрезање од оних који су се звали по телу обрезање, које се руком радило, 049 EPH 002 012 Да бејасте у оно време без Христа, одвојени од друштва Израиљевог, и без дела у заветима обећања, наду не имајући, и безбожни на свету: 049 EPH 002 013 А сад у Христу Исусу, ви који сте некада били далеко, близу постадосте крвљу Христовом. 049 EPH 002 014 Јер је Он мир наш, који обоје састави у једно, и развали плот који је растављао, непријатељство, телом својим, 049 EPH 002 015 Закон заповести наукама укинувши; да из обога начини собом једног новог човека, чинећи мир; 049 EPH 002 016 И да помири с Богом обоје у једном телу крстом, убивши непријатељство на њему. 049 EPH 002 017 И дошавши проповеди у јеванђељу мир вама далекима и онима који су близу. 049 EPH 002 018 Јер Он доведе к Оцу обоје у једном духу. 049 EPH 002 019 Тако дакле више нисте туђи и дошљаци, него живите са светима и домаћи сте Богу, 049 EPH 002 020 Назидани на темељу апостола и пророка, где је камен од угла сам Исус Христос, 049 EPH 002 021 На коме сва грађевина састављена расте за цркву свету у Господу; 049 EPH 002 022 На коме ћете се и ви сазидати за стан Божји у духу. 049 EPH 003 001 Тога сам ради ја, Павле, сужањ Исуса Христа за вас незнабошце, 049 EPH 003 002 Будући да чусте службу благодати Божије која је мени дана међу вама, 049 EPH 003 003 Да се мени по откривењу каза тајна; као што горе написах укратко, 049 EPH 003 004 Одакле можете читајући познати мој разум у тајни Христовој, 049 EPH 003 005 Која се у другим нараштајима не каза синовима човечијим, како се сад откри светим Његовим апостолима и пророцима Духом Светим; 049 EPH 003 006 Да незнабошци кроз јеванђеље постану сунаследници и сутелесници и заједничари у обећању Његовом у Христу Исусу, 049 EPH 003 007 Коме постадох слуга по дару благодати Божје, која ми је дана по чињењу силе Његове. 049 EPH 003 008 Мени најмањем од свих светих даде се ова благодат да објавим међу незнабошцима неисказано богатство Христово, 049 EPH 003 009 И да откријем свима шта је служба тајне од постања света сакривене у Богу, који је саздао све кроз Исуса Христа; 049 EPH 003 010 Да се кроз цркву сад обзнани поглаварствима и властима на небу многоразлична премудрост Божија, 049 EPH 003 011 По наредби векова, коју учини у Христу Исусу, Господу нашем, 049 EPH 003 012 У коме имамо слободу и приступ у нади вером Његовом. 049 EPH 003 013 Зато вас молим да се не ослабите због невоља мојих за вас, које су слава ваша. 049 EPH 003 014 Тога ради приклањам колена своја пред Оцем Господа нашег Исуса Христа, 049 EPH 003 015 По коме се сва чељад и на небесима и на земљи зову, 049 EPH 003 016 Да вам да силу по богатству славе своје, да се утврдите Духом Његовим за унутрашњег човека, 049 EPH 003 017 Да се Христос усели вером у срца ваша, да будете у љубави укорењени и утемељени; 049 EPH 003 018 Да бисте могли разумети са свима светима шта је ширина и дужина и дубина и висина, 049 EPH 003 019 И познати претежнију од разума љубав Христову, да се испуните сваком пунином Божијом. 049 EPH 003 020 А Ономе који може још изобилније све чинити шта иштемо или мислимо, по сили која чини у нама, 049 EPH 003 021 Ономе слава у цркви по Христу Исусу у све нараштаје ва век века. Амин. 049 EPH 004 001 Молим вас дакле ја сужањ у Господу, да се владате као што приликује вашем звању у које сте позвани, 049 EPH 004 002 Са сваком понизношћу и кротошћу, с трпљењем, трпећи један другог у љубави, 049 EPH 004 003 Старајући се држати јединство Духа у свези мира; 049 EPH 004 004 Једно тело, један дух, као што сте и позвани у једној нади звања свог. 049 EPH 004 005 Један Господ, једна вера, једно крштење, 049 EPH 004 006 Један Бог и Отац свих, који је над свима, и кроза све, и у свима нама. 049 EPH 004 007 А свакоме се од нас даде благодат по мери дара Христовог. 049 EPH 004 008 Зато говори: Изишавши на висину запленио си плен, и даде даре људима. 049 EPH 004 009 А шта изиђе, шта је, осим да и сиђе у најдоња места земље? 049 EPH 004 010 Који сиђе то је Онај који и изиђе више свих небеса да испуни све. 049 EPH 004 011 И Он је дао једне апостоле, а једне пророке, а једне јеванђелисте, а једне пастире и учитеље, 049 EPH 004 012 Да се свети приправе за дело службе, на сазидање тела Христовог; 049 EPH 004 013 Докле достигнемо сви у јединство вере и познање Сина Божијег, у човека савршеног, у меру раста висине Христове; 049 EPH 004 014 Да не будемо више мала деца, коју љуља и заноси сваки ветар науке, у лажи човечијој, путем преваре; 049 EPH 004 015 Него владајући се по истини у љубави да у свему узрастемо у Ономе који је глава, Христос. 049 EPH 004 016 Из ког је све тело састављено и склопљено сваким зглавком, да једно другом помаже добро по мери сваког уда, и чини да расте тело на поправљање самог себе у љубави. 049 EPH 004 017 Ово дакле говорим и сведочим у Господу да више не ходите као што ходе и остали незнабошци у празности ума свог, 049 EPH 004 018 Који имају смисао тамом покривен, и удаљени су од живота Божијег за незнање које је у њима, за окамењење срца својих; 049 EPH 004 019 Који оставивши поштење предадоше се бесрамности, на чињење сваке нечистоте и лакомства. 049 EPH 004 020 Али ви тако не познасте Христа; 049 EPH 004 021 Јер Га чусте и у Њему се научисте, као што је истина у Исусу, 049 EPH 004 022 Да одбаците, по првом живљењу, старог човека, који се распада у жељама преварљивим; 049 EPH 004 023 И да се обновите духом ума свог, 049 EPH 004 024 И обучете у новог човека, који је саздан по Богу у правди и у светињи истине. 049 EPH 004 025 Зато одбаците лаж, и говорите истину сваки са својим ближњим; јер смо уди један другом. 049 EPH 004 026 Гневите се и не грешите; сунце да не зађе у гневу вашем. 049 EPH 004 027 Нити дајте места ђаволу. 049 EPH 004 028 Који је крао више да не краде, него још да се труди, чинећи добро рукама својим да има шта давати потребноме. 049 EPH 004 029 Никаква рђава реч да не излази из уста ваших, него само шта је добро за напредовање вере, да да благодат онима који слушају. 049 EPH 004 030 И не ожалошћавајте Светог Духа Божијег, којим сте запечаћени за дан избављења. 049 EPH 004 031 Свака горчина, и гнев, и љутина, и вика, и хула, да се узме од вас, са сваком пакошћу. 049 EPH 004 032 А будите један другом благи, милостиви, праштајући један другом, као што је и Бог у Христу опростио вама. 049 EPH 005 001 Угледајте се дакле на Бога, као љубазна деца, 049 EPH 005 002 И живите у љубави, као што је и Христос љубио нас, и предаде себе за нас у прилог и жртву Богу на слатки мирис. 049 EPH 005 003 А курварство и свака нечистота и лакомство да се и не спомиње међу вама, као што се пристоји светима; 049 EPH 005 004 Тако и срамотне и луде речи, или шале, што се не пристоји; него још захваљивање. 049 EPH 005 005 Јер ово да знате да ниједан курвар, или нечист, или тврдица (који је идолопоклоник), неће имати дела у царству Христа и Бога. 049 EPH 005 006 Нико да вас не вара празним речима; јер ових ради иде гнев Божји на синове непокорности. 049 EPH 005 007 Не бивајте дакле заједничари њихови. 049 EPH 005 008 Јер бејасте некада тама, а сад сте видело у Господу: као деца видела живите; 049 EPH 005 009 Јер је род духовни у свакој доброти и правди и истини. 049 EPH 005 010 Истражујте шта је Богу угодно. 049 EPH 005 011 И не пристајте на безродна дела таме, него још карајте. 049 EPH 005 012 Јер је срамно и говорити шта они тајно чине. 049 EPH 005 013 А све за шта се кара, видело објављује; јер све што се објављује, видело је; 049 EPH 005 014 Зато говори: Устани ти који спаваш и васкрсни из мртвих, и обасјаће те Христос. 049 EPH 005 015 Гледајте дакле да уредно живите не као немудри, него као мудри; 049 EPH 005 016 Пазите на време, јер су дани зли, 049 EPH 005 017 Тога ради не будите неразумни, него познајте шта је воља Божија. 049 EPH 005 018 И не опијајте се вином у коме је курварство, него се још испуњавајте духом, 049 EPH 005 019 Говорећи међу собом у псалмима и појању и песмама духовним, певајући и припевајући у срцима својим Господу; 049 EPH 005 020 Захваљујући за свашта у име Господа нашег Исуса Христа Богу и Оцу; 049 EPH 005 021 Слушајући се међу собом у страху Божијем. 049 EPH 005 022 Жене! Слушајте своје мужеве као Господа. 049 EPH 005 023 Јер је муж глава жени као што је и Христос глава цркви, и он је спаситељ тела. 049 EPH 005 024 Но као што црква слуша Христа тако и жене своје мужеве у свему. 049 EPH 005 025 Мужеви! Љубите своје жене као што и Христос љуби цркву, и себе предаде за њу, 049 EPH 005 026 Да је освети очистивши је купањем воденим у речи; 049 EPH 005 027 Да је метне преда се славну цркву, која нема мане ни мрштине, или таквог чега, него да буде света и без мане. 049 EPH 005 028 Тако су дужни мужеви љубити своје жене као своја телеса; јер који љуби своју жену, себе самог љуби. 049 EPH 005 029 Јер нико не омрзну кад на своје тело, него га храни и греје, као и Господ цркву. 049 EPH 005 030 Јер смо уди тела његовог, од меса Његовог, и од костију Његових. 049 EPH 005 031 Тога ради оставиће човек оца свог и матер, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело. 049 EPH 005 032 Тајна је ово велика; а ја говорим за Христа и за цркву. 049 EPH 005 033 Али и ви сваки да љуби онако своју жену као и себе самог; а жена да се боји свог мужа. 049 EPH 006 001 Децо! Слушајте своје родитеље у Господу: јер је ово право. 049 EPH 006 002 Поштуј оца свог и матер: ово је прва заповест с обећањем: 049 EPH 006 003 Да ти благо буде, и да живиш дуго на земљи. 049 EPH 006 004 И ви очеви! Не раздражујте децу своју, него их гајите у науци и у страху Господњем. 049 EPH 006 005 Слуге! Слушајте господаре своје по телу, са страхом и дрхтањем, у простоти срца свог, као и Христа; 049 EPH 006 006 Не само пред очима радећи као људима да угађате, него као слуге Христове, творећи вољу Божију од срца. 049 EPH 006 007 Драговољно служите, као Господу а не као људима, 049 EPH 006 008 Знајући да сваки што учини добро оно ће и примити од Господа, био роб или слободњак. 049 EPH 006 009 И ви господари, тако чините њима остављајући претње, знајући да је и вама самим и њима Господар на небесима, и Он не гледа ко је ко. 049 EPH 006 010 А даље, браћо моја, јачајте у Господу и у сили јачине Његове. 049 EPH 006 011 Обуците се у све оружје Божије, да бисте се могли одржати против лукавства ђаволског: 049 EPH 006 012 Јер наш рат није с крвљу и с телом, него с поглаварима и властима, и с управитељима таме овог света, с духовима пакости испод неба. 049 EPH 006 013 Тога ради узмите све оружје Божије, да бисте се могли бранити у зли дан, и свршивши све одржати се. 049 EPH 006 014 Станите дакле опасавши бедра своја истином и обукавши се у оклоп правде, 049 EPH 006 015 И обувши ноге у приправу јеванђеља мира; 049 EPH 006 016 А сврх свега узмите штит вере о који ћете моћи погасити све распаљене стреле нечастивог; 049 EPH 006 017 И кацигу спасења узмите, и мач духовни који је реч Божија. 049 EPH 006 018 И сваком молитвом и мољењем молите се Богу духом без престанка, и уз то стражите са сваким трпљењем и молитвом за све свете, 049 EPH 006 019 И за мене, да ми се да реч кад отворим уста своја, да обзнаним са слободом тајну јеванђеља, 049 EPH 006 020 За које сам посланик у оковима, да у Њему говорим слободно, као што ми се пристоји. 049 EPH 006 021 А да и ви знате како сам ја и шта радим, све ће вам казати Тихик, љубазни брат и верни слуга у Господу, 049 EPH 006 022 Ког послах к вама за то исто да знате како смо ми, и да утеши срца ваша. 049 EPH 006 023 Мир браћи и љубав с вером од Бога Оца и Господа Исуса Христа. 049 EPH 006 024 Благодат са свима који љубе Господа нашег Исуса Христа једнако. Амин. # # BOOK 050 PHI Philippians Филипљанима 050 PHI 001 001 Од Павла и Тимотија, слугу Исуса Христа, свима светима у Христу Исусу који су у Филиби, с владикама и ђаконима: 050 PHI 001 002 Благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа. 050 PHI 001 003 Захваљујем Богу свом кад се год опоменем вас, 050 PHI 001 004 Свагда у свакој молитви својој за све вас с радошћу молећи се, 050 PHI 001 005 Што ви постадосте заједничари у јеванђељу, од првог дана и до данас; 050 PHI 001 006 Уздајући се у ово исто да ће Онај који је почео добро дело у вама довршити га тја до дана Исуса Христа. 050 PHI 001 007 Као што је право да ја ово мислим за све вас, јер вас имам у срцу у оковима својим и у одговору и потврђивању јеванђеља, као све заједничаре са мном у благодати. 050 PHI 001 008 Јер Бог ми је сведок да вас љубим љубављу Исуса Христа, 050 PHI 001 009 И зато се молим Богу да љубав ваша још више и више изобилује у разуму и свакој вољи, 050 PHI 001 010 Да кушате шта је боље, да будете чисти и без спотицања на дан Христов, 050 PHI 001 011 Напуњени плодова правде кроз Исуса Христа, на славу и хвалу Божију. 050 PHI 001 012 Хоћу, пак, да знате, браћо, да ово што се ради са мном изиђе за напредак јеванђеља, 050 PHI 001 013 Тако да се разгласи у свој судници и код свих осталих да су моји окови за Христа. 050 PHI 001 014 И многа браћа у Господу ослободивши се оковима мојим већма смеју говорити реч Божију без страха. 050 PHI 001 015 Истина, једни из зависти и свађе, а једни од добре воље Христа проповедају. 050 PHI 001 016 Тако ови, упркос, Христа објављују нечисто, мислећи да ће нанети жалост мојим оковима; 050 PHI 001 017 А ови из љубави, знајући да за одбрану јеванђеља лежим у тамници. 050 PHI 001 018 Шта дакле? Било како му драго, дволичењем или истином, Христос се проповеда; и зато се радујем, а и радоваћу се; 050 PHI 001 019 Јер знам да ће ми се ово збити на спасење вашом молитвом и помоћу Духа Исуса Христа. 050 PHI 001 020 Као што чекам и надам се да се ни у чему нећу постидети, него да ће се и сад као свагда са сваком слободом Христос величати у телу мом, било животом или смрћу. 050 PHI 001 021 Јер је мени живот Христос, а смрт добитак. 050 PHI 001 022 А кад ми живљење у телу плод доноси, то не знам шта ћу изабрати. 050 PHI 001 023 А обоје ми је мило, имајући жељу отићи и с Христом бити, које би много боље било; 050 PHI 001 024 Али остати у телу потребније је вас ради. 050 PHI 001 025 И ово знам јамачно да ћу бити и остати код свих вас на ваш напредак и радост вере, 050 PHI 001 026 Да хвала ваша мноме изобилује у Христу Исусу кад вам опет дођем. 050 PHI 001 027 Само живите као што се пристоји јеванђељу Христовом, да вас видим кад дођем или ако вам не дођем да чујем за вас да стојите у једном духу и једнодушно борите се за веру јеванђеља, 050 PHI 001 028 И ни у чем да се не плашите од противника; које је њима знак погибли а вама спасења, и то од Бога; 050 PHI 001 029 Јер се вама дарова, Христа ради, не само да Га верујете него и да страдате за Њ, 050 PHI 001 030 Имајући ону исту борбу какву у мени видесте и сад чујете за мене. 050 PHI 002 001 Ако има дакле које поучење у Христу, или ако има која утеха љубави, ако има која заједница духа, ако има које срце жалостиво и милост, 050 PHI 002 002 Испуните моју радост, да једно мислите, једну љубав имате, једнодушни и једномислени: 050 PHI 002 003 Ништа не чините успркос или за празну славу; него понизношћу чините један другог већег од себе. 050 PHI 002 004 Не гледајте сваки за своје, него и за других. 050 PHI 002 005 Јер ово да се мисли међу вама шта је и у Христу Исусу, 050 PHI 002 006 Који, ако је и био у обличју Божијем, није се отимао да се упореди с Богом; 050 PHI 002 007 Него је понизио сам себе узевши обличје слуге, поставши као и други људи и на очи нађе се као човек. 050 PHI 002 008 Понизио сам себе поставши послушан до саме смрти, а смрти крстове. 050 PHI 002 009 Зато и Бог Њега повиси, и дарова Му име које је веће од сваког имена. 050 PHI 002 010 Да се у име Исусово поклони свако колено оних који су на небу и на земљи и под земљом; 050 PHI 002 011 И сваки језик да призна да је Господ Исус Христос на славу Бога Оца. 050 PHI 002 012 Тако, љубазни моји, као што ме свагда слушасте, не само кад сам код вас, него и сад много већма кад нисам код вас, градите спасење своје са страхом и дрхтањем. 050 PHI 002 013 Јер је Бог што чини у вама да хоћете и учините као што Му је угодно. 050 PHI 002 014 Све чините без вике и премишљања. 050 PHI 002 015 Да будете прави и цели, деца Божја без мане усред рода неваљалог и поквареног, у коме светлите као видела на свету, 050 PHI 002 016 Придржавајући реч живота, на моју хвалу за дан Христов, да ми не буде узалуд трчање и труд. 050 PHI 002 017 Но ако и жртвован будем на жртву и службу вере ваше, радујем се, и радујем се с вама свима. 050 PHI 002 018 Тако и ви радујте се и будите са мном радосни. 050 PHI 002 019 А надам се у Господа Исуса да ћу скоро послати к вама Тимотија, да се и ја развеселим разабравши како сте ви. 050 PHI 002 020 Јер ниједног немам једнаке мисли са собом који се управо брине за вас. 050 PHI 002 021 Јер сви траже шта је њихово, а не шта је Христа Исуса. 050 PHI 002 022 А његово поштење познајете, јер као дете оцу са мном је послужио у јеванђељу. 050 PHI 002 023 Њега, дакле, надам се да ћу послати одмах како разберем шта је за мене. 050 PHI 002 024 А надам се у Господу да ћу и сам скоро доћи к вама. 050 PHI 002 025 Али нађох за потребно да пошаљем к вама брата Епафродита, свог помагача и другара у војевању, а вашег посланика и слугу моје потребе; 050 PHI 002 026 Јер жељаше од срца вас све да види, и жаљаше што сте чули да је боловао. 050 PHI 002 027 Јер беше болестан до смрти; но Бог помилова га, не само њега него и мене, да ми не дође жалост на жалост. 050 PHI 002 028 Зато га послах скорије, да се обрадујете кад га опет видите, и мени да олакша мало. 050 PHI 002 029 Примите га, дакле, у Господу са сваком радости, и такве поштујте; 050 PHI 002 030 Јер за дело Христово дође до саме смрти, не маривши за свој живот да накнади у служби мојој што вас немам. 050 PHI 003 001 А даље, браћо моја, радујте се у Господу. Јер све једно да вам пишем мени није досадно, а вама је потребно. 050 PHI 003 002 Чувајте се од паса, чувајте се од злих посленика, чувајте се од сечења. 050 PHI 003 003 Јер ми смо обрезање који духом Богу служимо и хвалимо се Христом Исусом, а не уздамо се у тело. 050 PHI 003 004 Премда бих се и ја могао уздати у тело. Ако ко други мисли да се може уздати у тело, ја још већма, 050 PHI 003 005 Који сам обрезан осми дан, од рода Израиљевог, колена Венијаминовог, Јеврејин од Јевреја, по закону фарисеј. 050 PHI 003 006 По ревности гоних цркву Божију, по правди законској бих без мане. 050 PHI 003 007 Но шта ми беше добитак оно примих за штету Христа ради. 050 PHI 003 008 Јер све држим за штету према преважном познању Христа Исуса Господа свог, ког ради све оставих, и држим све да су трице, само да Христа добијем, 050 PHI 003 009 И да се нађем у Њему, не имајући своје правде која је од закона, него која је од вере Исуса Христа, правду која је од Бога у вери; 050 PHI 003 010 Да познам Њега и силу васкрсења Његовог и заједницу Његових мука, да будем налик на смрт Његову, 050 PHI 003 011 Да бих, како достигао у васкрсење мртвих; 050 PHI 003 012 Не као да већ достигох или се већ саврших, него терам не бих ли достигао као што ме достиже Христос Исус. 050 PHI 003 013 Браћо! Ја још не мислим да сам достигао; једно пак велим: Шта је остраг заборављам, а за оним што је напред сежем се, 050 PHI 003 014 И трчим к белези, к дару горњег звања Божијег у Христу Исусу. 050 PHI 003 015 Који смо год дакле савршени овако да мислимо; ако ли шта друго мислите, и ово ће вам Бог открити. 050 PHI 003 016 Али шта достигосмо у ономе једнако да мислимо, и по оном правилу да живимо. 050 PHI 003 017 Угледајте се на мене, браћо, и гледајте на оне који тако живе као што нас имате за углед. 050 PHI 003 018 Јер многи ходе, за које вам много пута говорих, а сад и плачући говорим, непријатељи крста Христовог; 050 PHI 003 019 Којима је свршетак погибао, којима је Бог трбух, и слава у сраму њиховом, који земаљски мисле. 050 PHI 003 020 Јер је наше живљење на небесима, откуда и Спаситеља очекујемо Господа свог Исуса Христа, 050 PHI 003 021 Који ће преобразити наше понижено тело да буде једнако телу славе Његове, по сили да може све себи покорити. 050 PHI 004 001 Зато, браћо моја љубазна и пожељена, радости и венче мој! Тако стојте у Господу, љубазни. 050 PHI 004 002 Еводију молим, и Синтихију молим да једно мисле у Господу, 050 PHI 004 003 Да, молим и тебе, друже прави, помажи њима који се у јеванђељу трудише са мном, и Клементом, и с осталима помагачима мојим, којих су имена у књизи живота. 050 PHI 004 004 Радујте се свагда у Господу, и опет велим: радујте се. 050 PHI 004 005 Кротост ваша да буде позната свим људима. 050 PHI 004 006 Господ је близу. Не брините се низашта него у свему молитвом и мољењем са захваљивањем да се јављају Богу искања ваша. 050 PHI 004 007 И мир Божји, који превазилази сваки ум, да сачува срца ваша и мисли ваше у Господу Исусу. 050 PHI 004 008 А даље, браћо моја, шта је год истинито, шта је год поштено, шта је год праведно, шта је год пречисто, шта је год прељубазно, шта је год славно, и још ако има која добродетељ, и ако има која похвала, то мислите, 050 PHI 004 009 Што и научисте, и примисте и чусте, и видесте у мени, оно чините, и Бог мира биће с вама. 050 PHI 004 010 Обрадовах се, пак, врло у Господу што се опет опоменусте старати се за мене; као што се и старасте, али се незгодним временом задржасте. 050 PHI 004 011 Не говорим због недостатка, јер се ја навикох бити довољан оним у чему сам. 050 PHI 004 012 Знам се и понизити, знам и изобиловати; у свему и свакојако навикох, и сит бити, и гладовати, и изобиловати, и немати. 050 PHI 004 013 Све могу у Исусу Христу који ми моћ даје. 050 PHI 004 014 Али добро учинисте што се примисте моје невоље. 050 PHI 004 015 А знате и ви, Филибљани, да од почетка јеванђеља, кад изиђох из Македоније, ниједна ми црква не приста у ствар давања и узимања осим вас једних; 050 PHI 004 016 Јер и у Солун и једном и другом посласте ми у потребу моју. 050 PHI 004 017 Не као да тражим дар, него тражим плод који се множи на корист вашу. 050 PHI 004 018 А ја сам примио све и имам изобила. Испунио сам се примивши од Епафродита шта сте ми послали, слатки мирис, прилог пријатан, угодан Богу. 050 PHI 004 019 А Бог мој да испуни сваку потребу вашу по богатству свом у слави, у Христу Исусу. 050 PHI 004 020 А Богу и Оцу нашем слава ва век века. Амин. 050 PHI 004 021 Поздравите сваког светог у Христу Исусу. Поздрављају вас браћа што су са мном. 050 PHI 004 022 Поздрављају вас сви свети, а особито који су из дома Ћесаревог. 050 PHI 004 023 Благодат Господа нашег Исуса Христа са свима вама. Амин. # # BOOK 051 COL Colossians Колошанима 051 COL 001 001 Од Павла, по вољи Божијој апостола Исуса Христа и брата Тимотија, 051 COL 001 002 Светима који су у Колосима и верној браћи у Христу Исусу: благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа. 051 COL 001 003 Захваљујемо Богу и Оцу Господа свог Исуса Христа, молећи се свагда за вас, 051 COL 001 004 Чувши веру вашу у Христа Исуса, и љубав коју имате к свима светима, 051 COL 001 005 За наду остављену вама на небесима, за коју напред чусте у речи истине јеванђеља, 051 COL 001 006 Које је у вама, као и у свему свету, и плодно је и расте, као и у вама, од оног дана како чусте и разуместе благодат Божију у истини, 051 COL 001 007 Као што и дознасте од Епафраса, љубазног нашег другара у служењу, који је за вас верни слуга Христов, 051 COL 001 008 Који нам и јави вашу љубав у духу. 051 COL 001 009 Тога ради и ми од оног дана како чусмо не престајемо за вас молити се Богу и искати да се испуните познањем воље Његове у свакој премудрости и разуму духовном, 051 COL 001 010 Да живите пристојно Богу на свако угађање и у сваком добром делу да будете плодни, и да растете у познању Божијем, 051 COL 001 011 Јачајући сваком снагом по сили славе Његове, и у сваком трпљењу и дугом подношењу с радошћу; 051 COL 001 012 Захваљујући Богу и Оцу, који нас призва у део наследства светих у виделу; 051 COL 001 013 Који нас избави од власти тамне, и премести нас у царство Сина љубави своје, 051 COL 001 014 У коме имамо избављење крвљу Његовом и опроштење греха; 051 COL 001 015 Који је обличје Бога што се не види, који је рођен пре сваке твари. 051 COL 001 016 Јер кроз Њега би саздано све што је на небу и што је на земљи, што се види и што се не види, били престоли или господства или поглаварства, или власти: све се кроза Њ и за Њ сазда. 051 COL 001 017 И Он је пре свега, и све је у Њему. 051 COL 001 018 И Он је глава телу цркве, који је почетак и прворођени из мртвих, да буде Он у свему први; 051 COL 001 019 Јер би воља Очева да се у Њ усели сва пунина, 051 COL 001 020 И кроза Њ да примири све са собом, умиривши крвљу крста Његова, кроза Њ све, било на земљи или на небу. 051 COL 001 021 И вас који сте некад били одлучени и непријатељи кроз помисли у злим делима, 051 COL 001 022 А сад вас примири у телу меса Његовог смрћу Његовом, да вас свете и без мане и без кривице изведе преда се; 051 COL 001 023 Ако само останете у вери утемељени и тврди, и непокретни од наде јеванђеља, које чусте, које је проповедано свој твари под небом, коме ја Павле постадох слуга. 051 COL 001 024 Сад се радујем у свом страдању за вас, и довршујем недостатак невоља Христових на телу свом за тело Његово које је црква, 051 COL 001 025 Којој ја постадох слуга по наредби Божијој која ми је дана међу вама да испуним реч Божију, 051 COL 001 026 Тајну која је била сакривена од постања света и нараштаја, а сад се јави светима Његовим, 051 COL 001 027 Којима Бог науми показати како је богата слава тајне ове међу незнабошцима, које је Христос у вама, нада славе; 051 COL 001 028 Ког ми проповедамо саветујући сваког човека, и учећи свакој премудрости, да покажемо сваког човека савршеног у Христу Исусу. 051 COL 001 029 Зашто се и трудим и борим по Његовој моћи која у мени силно чини. 051 COL 002 001 Хоћу дакле да ви знате колику борбу имам за вас и за оне што су у Лаодикији и у Јерапољу, и за све који не видеше лице моје у телу, 051 COL 002 002 Да се утеше срца њихова, и да се стегну у љубави, и у сваком богатству пуног разума, на познање тајне Бога и Оца и Христа, 051 COL 002 003 У којој је све благо премудрости и разума скривено. 051 COL 002 004 А ово говорим, да вас нико не превари слатким речима. 051 COL 002 005 Јер ако телом и нисам код вас, али сам духом с вама, радујући се и видећи ваш ред и тврђу ваше вере у Христа. 051 COL 002 006 Како дакле примисте Христа Исуса Господа онако живите у Њему, 051 COL 002 007 Укорењени и назидани у Њему и утврђени вером као што научисте, изобилујући у њој захвалношћу. 051 COL 002 008 Браћо! Чувајте се да вас ко не зароби филозофијом и празном преваром, по казивању човечијем, по науци света, а не по Христу. 051 COL 002 009 Јер у Њему живи свака пунина Божанства телесно. 051 COL 002 010 И да будете испуњени у Њему који је глава сваком поглаварству и власти; 051 COL 002 011 У коме и обрезани бисте обрезањем нерукотвореним, одбацивши тело греха месних обрезањем Христовим; 051 COL 002 012 Закопавши се с Њим крштењем, у коме с Њим и устасте вером силе Бога који Га васкрсну из мртвих. 051 COL 002 013 И вас који сте били мртви у гресима и у необрезању тела свог, оживео је с Њим, поклонивши нам све грехе, 051 COL 002 014 И избрисавши писмо уредбе која беше против нас, и то узевши са среде прикова га на крсту; 051 COL 002 015 И свукавши поглаварства и власти изведе их на углед слободно, и победи их на њему. 051 COL 002 016 Да вас дакле нико не осуђује за јело или за пиће, или за какав празник, или за младине, или за суботе; 051 COL 002 017 Које је све било сен од оног што хтеде да дође, и тело је Христово. 051 COL 002 018 Нико да вас не вара по својој вољи изабраном понизношћу и службом анђела, истражујући и шта не виде, и узалуд надимајући се умом тела свог, 051 COL 002 019 А не држећи се главе, из које је све тело с помоћу зглавака и свеза састављено, и расте за раст Божји. 051 COL 002 020 Ако дакле умресте с Христом стихијама света, зашто се као живећи у свету препирете: 051 COL 002 021 Не дохвати се, не окуси, не опипај; које је све на погибао ономе који чини, 051 COL 002 022 По заповестима и наукама људским? 051 COL 002 023 Које је само по речи премудрост самовољно избране службе и понизности и нештеђења тела, не за част какву, за пуњење тела. 051 COL 003 001 Ако дакле васкрснусте с Христом, тражите оно што је горе где Христос седи с десне стране Бога. 051 COL 003 002 Мислите о ономе што је горе а не што је на земљи. 051 COL 003 003 Јер умресте, и ваш је живот сакривен с Христом у Богу. 051 COL 003 004 А кад се јави Христос, живот ваш, онда ћете се и ви с Њиме јавити у слави. 051 COL 003 005 Поморите дакле уде своје који су на земљи: курварство, нечистоту, сласт, злу жељу и лакомство, које је идолопоклонство; 051 COL 003 006 За које иде гнев Божји на синове противљења; 051 COL 003 007 У којима и ви некада хођасте кад живесте међу њима. 051 COL 003 008 А сад одбаците и ви то све: гнев, љутину, пакост, хуљење, срамотне речи из уста својих. 051 COL 003 009 Не лажите један на другог; свуците старог човека с делима његовим, 051 COL 003 010 И обуците новог, које се обнавља за познање по обличју Оног који га је саздао: 051 COL 003 011 Где нема Грка ни Јеврејина, обрезања ни необрезања, дивљака ни Скита, роба ни слободњака, него све и у свему Христос. 051 COL 003 012 Обуците се дакле као избрани Божији, свети и љубазни, у срдачну милост, доброту, понизност, кротост, и трпљење, 051 COL 003 013 Сносећи један другог, и опраштајући један другом ако има ко тужбу на кога: као што је и Христос вама опростио тако и ви. 051 COL 003 014 А сврх свега тога обуците се у љубав, која је свеза савршенства. 051 COL 003 015 И мир Божји да влада у срцима вашим, на који сте и позвани у једном телу, и захвални будите. 051 COL 003 016 Реч Христова се богато усели међу вас, у свакој премудрости учећи и саветујући сами себе са псалмима и појањем и песмама духовним, у благодати певајући у срцима својим Господу. 051 COL 003 017 И све шта год чините речју или делом, све чините у име Господа Исуса Христа хвалећи Бога и Оца кроза Њ. 051 COL 003 018 Жене! Слушајте своје мужеве као што треба у Господу. 051 COL 003 019 Мужеви! Љубите жене своје и не срдите се на њих. 051 COL 003 020 Децо! Слушајте родитеље своје у свачему; јер је ово угодно Господу. 051 COL 003 021 Очеви! Не раздражујте деце своје, да не губе воље. 051 COL 003 022 Слуге! Слушајте у свему своје телесне господаре, не само пред очима радећи као да људима угађате, него у простоти срца, бојећи се Бога, 051 COL 003 023 И све шта год чините, од срца чините као Господу, а не као људима: 051 COL 003 024 Знајући да ћете од Господа примити плату наследства; јер Господу Христу служите. 051 COL 003 025 А који скриви примиће шта је скривио: и нема гледања ко је ко. 051 COL 004 001 Господари! Правду и једнакост чините слугама знајући да и ви имате Господара на небесима. 051 COL 004 002 Да вам се не досади молитва; и стражите у њој са захваљивањем. 051 COL 004 003 Молећи се и за нас уједно да нам Бог отвори врата речи, да проповедамо тајну Христову, за коју сам и свезан, 051 COL 004 004 Да је јавим као што ми треба говорити. 051 COL 004 005 Мудро живите према онима који су напољу, пазећи на време. 051 COL 004 006 Реч ваша да бива свагда у благодати, сољу зачињена, да знате како вам свакоме треба одговарати. 051 COL 004 007 За мене казаће вам све Тихик љубазни брат и верни слуга и другар у Господу, 051 COL 004 008 Ког послах к вама за то исто, да разбере ко сте ви, и да утеши срца ваша, 051 COL 004 009 С Онисимом верним и љубазним братом нашим, који је од вас. Они ће вам све казати како је овде. 051 COL 004 010 Поздравља вас Аристарх, који је са мном у сужањству, и Марко, нећак Варнавин, за ког примисте заповести (ако дође к вама, примите га); 051 COL 004 011 И Исус, прозвани Јуст, који су из обрезања. Ово су једнини моји помагачи у царству Божијем који ми бише утеха. 051 COL 004 012 Поздравља вас Епафрас, који је од вас, слуга Исуса Христа; он се једнако труди за вас у молитвама да будете савршени и испуњени сваком вољом Божијом. 051 COL 004 013 Јер ја сведочим за њега да има велику ревност и бригу за вас и за оне који су у Лаодикији и у Јерапољу. 051 COL 004 014 Поздравља вас Лука лекар љубазни, и Димас. 051 COL 004 015 Поздравите браћу у Лаодикији, и Нимфана и домаћу цркву његову. 051 COL 004 016 И кад се ова посланица прочита код вас, учините да се прочита и у лаодикијској цркви, и ону што је писана у Лаодикију да и ви прочитате. 051 COL 004 017 И кажите Архипу: Гледај на службу коју си примио у Господу да је довршиш. 051 COL 004 018 Поздрав мојом руком Павловом. Опомињите се мојих окова. Благодат са свима вама. Амин. # # BOOK 052 1TH 1 Thessalonians 1 Солуњанима 052 1TH 001 001 Од Павла и Силвана и Тимотија, цркви солунској у Богу Оцу и Господу Исусу Христу: благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа. 052 1TH 001 002 Захваљујемо Богу свагда за све вас спомињући вас у молитвама својим, 052 1TH 001 003 И спомињући без престанка ваше дело вере, и труд љубави, и трпљење наде Господа нашег Исуса Христа, пред Богом и Оцем нашим, 052 1TH 001 004 Знајући, браћо љубазна, од Бога избор ваш. 052 1TH 001 005 Јер јеванђеље наше не би к вама само у речи него и у сили и у Духу Светом, и у великом признању, као што знате какви бисмо међу вама вас ради. 052 1TH 001 006 И ви се угледасте на нас и на Господа примивши реч у великој невољи с радошћу Духа Светог, 052 1TH 001 007 Тако да постадосте углед свима који верују у Македонији и у Ахаји. 052 1TH 001 008 Јер се од вас прочу реч Господња не само у Македонији и Ахаји, него и у свако место изиђе вера ваша у Бога тако да нам није потребно шта говорити. 052 1TH 001 009 Јер они обзнањују за вас какав улазак имасмо к вама, и како се обратисте Богу од идола, да служите Богу Живом и Истинитом, 052 1TH 001 010 И да чекате Сина Његовог с небеса ког васкрсе из мртвих, Исуса, који нас избавља од гнева који ће доћи. 052 1TH 002 001 Јер сами знате, браћо, улазак наш к вама да не би узалуд; 052 1TH 002 002 Него пострадавши пре и осрамоћени бивши, као што знате, у Филиби, ослободисмо се у Богу свом казивати вама јеванђеље Божије с великом борбом. 052 1TH 002 003 Јер утеха наша није од преваре, ни од нечистоте, ни у лукавству; 052 1TH 002 004 Него како нас окуша Бог да смо верни да примимо јеванђеље, тако говоримо, не као људима угађајући него Богу који куша срца наша. 052 1TH 002 005 Јер никад из ласкања не говорисмо к вама, као што знате, нити из узрока лакомства: Бог је сведок; 052 1TH 002 006 Нити тражећи од људи славе, ни од вас, ни од других. 052 1TH 002 007 Могли смо вам бити на досаду, као Христови апостоли; али бисмо кротки међу вама, као што дојилица негује своју децу. 052 1TH 002 008 Тако смо вас радо имали да смо готови били дати вам не само јеванђеље Божије, него и душе своје, јер сте нам омилели. 052 1TH 002 009 Јер памтите, браћо, труд наш и посао: јер дан и ноћ радећи да не досадисмо ниједном од вас, проповедасмо вам јеванђеље Божије. 052 1TH 002 010 Ви сте сведоци и Бог како свети и праведни и без кривице бисмо вама који верујете, 052 1TH 002 011 Као што знате да сваког од вас као отац децу своју 052 1TH 002 012 Молисмо и утешавасмо, и сведочисмо вам да живите као што се пристоји Богу, који вас је призвао у своје царство и славу. 052 1TH 002 013 Тога ради и ми захваљујемо Богу без престанка што ви примивши од нас реч чувења Божијег примисте не као реч човечију, него (као што заиста јесте) реч Божију, која и чини у вама који верујете. 052 1TH 002 014 Јер ви, браћо, прођосте као цркве Божије које су у Јудеји у Христу Исусу; јер тако и ви пострадасте од свог рода као и они од Јевреја, 052 1TH 002 015 Који убише и Господа Исуса и пророке Његове, и који нас истераше, и Богу не угодише, и који се свим људима противе, 052 1TH 002 016 И забрањују нам казивати незнабошцима да се спасу; да испуне грехе своје свагда; али напослетку дође гнев на њих. 052 1TH 002 017 А ми, браћо, осиротивши за вама неко време лицем а не срцем, већма хићасмо да видимо лице ваше с великом жељом. 052 1TH 002 018 Зато хтедосмо да дођемо к вама, ја Павле једном и другом, и забрани нам сотона. 052 1TH 002 019 Јер ко је наша нада или радост, или венац славе? Нисте ли и ви пред Господом нашим Исусом Христом о Његовом доласку? 052 1TH 002 020 Јер сте ви наша слава и радост. 052 1TH 003 001 Зато не могући више трпети наумисмо сами остати у Атини, 052 1TH 003 002 И посласмо Тимотија, брата свог и слугу Божијег, и помагача свог у јеванђељу Христовом, да вас утврди и утеши у вери вашој; 052 1TH 003 003 Да се нико не смете у овим невољама; јер сами знате да смо на то одређени. 052 1TH 003 004 Јер кад бејасмо код вас казасмо вам напред да ћемо падати у невоље, које и би, и знате. 052 1TH 003 005 Тога ради и ја не могући више трпети послах да познам веру вашу, да вас како не искуша кушач, и да узалуд не буде труд наш. 052 1TH 003 006 А сад кад дође Тимотије к нама од вас и јави нам вашу веру и љубав, и да имате добар спомен о нама свагда, желећи нас видети, као и ми вас, 052 1TH 003 007 Зато се утешисмо, браћо, вама у свакој жалости и невољи својој вашом вером; 052 1TH 003 008 Јер смо ми сад живи кад ви стојите у Господу. 052 1TH 003 009 Јер какву хвалу можемо дати Богу за вас, за сваку радост којом се радујемо вас ради пред Богом својим? 052 1TH 003 010 Дан и ноћ молимо се Богу преизобилно да видимо лице ваше, и да испунимо недостатак вере ваше. 052 1TH 003 011 А сам Бог и Отац наш и Господ наш Исус Христос да управи пут наш к вама. 052 1TH 003 012 А вас Господ да умножи, и да имате изобилну љубав један к другом и к свима, као и ми к вама. 052 1TH 003 013 Да би се утврдила срца ваша без кривице у светињи пред Богом и Оцем нашим, за долазак Господа нашег Исуса Христа са свима светима Његовим. Амин. 052 1TH 004 001 Даље, браћо, молимо вас и саветујемо у Христу Исусу, као што примисте од нас, како вам треба живети и угађати Богу, као што живите, да бивате све изобилнији. 052 1TH 004 002 Јер знате какве вам заповести дадосмо кроз Господа Исуса. 052 1TH 004 003 Јер је ово воља Божија, светост ваша, да се чувате од курварства, 052 1TH 004 004 И сваки од вас да зна држати свој суд у светињи и у части, 052 1TH 004 005 А не у сласти жеља, као и незнабошци, који не познају Бога; 052 1TH 004 006 И да не преступате и закидате у ствари брата свог; јер ће Господ покајати све то, као што вам и пре казасмо и посведочисмо. 052 1TH 004 007 Јер Бог нас не дозва на нечистоту, него у светост. 052 1TH 004 008 Који дакле одбацује, не одбацује човека него Бога, који је дао Светог Духа свог у вас. 052 1TH 004 009 А за братољубље не треба да вам се пише, јер сте сами од Бога научени да се љубите међу собом, 052 1TH 004 010 Јер то чините са свом браћом по целој Македонији. Али вас молимо, браћо, да још изобилније чините, 052 1TH 004 011 И да се љубазно старате да сте мирни, и да гледате свој посао, и да радите својим рукама, као што вам заповедисмо; 052 1TH 004 012 Да се владате поштено према онима што су напољу, и да од њих ништа не потребујете. 052 1TH 004 013 Нећу вам пак затајити, браћо, за оне који су умрли, да не жалите као и остали који немају наду; 052 1TH 004 014 Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће Бог и оне који су умрли у Исусу довести с Њим. 052 1TH 004 015 Јер вам ово казујемо речју Господњом да ми који живимо и останемо за долазак Господњи, нећемо претећи оних који су помрли. 052 1TH 004 016 Јер ће сам Господ са заповешћу, са гласом Арханђеловим, и с трубом Божјом сићи с неба; и мртви у Христу васкрснуће најпре; 052 1TH 004 017 А потом ми живи који смо остали, заједно с њима бићемо узети у облаке на сусрет Господу на небо, и тако ћемо свагда с Господом бити. 052 1TH 004 018 Тако утешавајте један другог овим речима. 052 1TH 005 001 А за часе и времена, браћо, није вам потребно писати; 052 1TH 005 002 Јер сами знате јамачно да ће дан Господњи доћи као лупеж по ноћи. 052 1TH 005 003 Јер кад кажу: Мир је, и нема се шта бојати, онда ће изненада напасти на њих погибао као бол на трудну жену, и неће утећи. 052 1TH 005 004 Али ви, браћо, нисте у тами да вас дан као лупеж застане. 052 1TH 005 005 Јер сте ви сви синови видела и синови дана: нисмо ноћи нити таме. 052 1TH 005 006 Тако дакле да не спавамо као и остали, него да пазимо и да будемо трезни. 052 1TH 005 007 Јер који спавају, у ноћи спавају, и који се опијају, у ноћи се опијају. 052 1TH 005 008 Али ми који смо синови дана да будемо трезни и обучени у оклоп вере и љубави, и с кацигом наде спасења; 052 1TH 005 009 Јер нас Бог не постави за гнев, него да добијемо спасење кроз Господа свог Исуса Христа, 052 1TH 005 010 Који умре за нас да ми, стражили или спавали, заједно с Њим живимо. 052 1TH 005 011 Тога ради утешавајте један другог, и поправљајте сваки ближњег, као што и чините. 052 1TH 005 012 Молимо вас пак, браћо, препознајте оне који се труде међу вама, и настојнике своје у Господу и учитеље своје, 052 1TH 005 013 И имајте их у изобилној љубави за дело њихово. Будите мирни међу собом. 052 1TH 005 014 Молимо вас пак, браћо, поучавајте неуредне, утешавајте малодушне, браните слабе, сносите сваког. 052 1TH 005 015 Гледајте да нико не враћа коме зла за зло; 052 1TH 005 016 Него свагда идите за добрим, и међу собом, према свима. 052 1TH 005 017 Радујте се свагда. 052 1TH 005 018 Молите се Богу без престанка. На свачему захваљујте; јер је ово воља Божија у Христу Исусу од вас. 052 1TH 005 019 Духа не гасите. Пророштва не презирите. 052 1TH 005 020 А све кушајући добро држите. 052 1TH 005 021 Уклањајте се од сваког зла. 052 1TH 005 022 А сам Бог мира да посвети вас целе у свачему; 052 1TH 005 023 И цео ваш дух и душа и тело да се сачува без кривице за долазак Господа нашег Исуса Христа. 052 1TH 005 024 Веран је Онај који вас дозва, који ће и учинити. 052 1TH 005 025 Браћо! Молите се Богу за нас. 052 1TH 005 026 Поздравите браћу сву целивом светим. 052 1TH 005 027 Заклињем вас Господом да прочитате ову посланицу пред свом браћом светом. 052 1TH 005 028 Благодат Господа нашег Исуса Христа с вама. Амин. # # BOOK 053 2TH 2 Thessalonians 2 Солуњанима 053 2TH 001 001 Од Павла и Силвана и Тимотија цркви солунској у Богу Оцу нашем и Господу Исусу Христу: 053 2TH 001 002 Благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа. 053 2TH 001 003 Дужни смо свагда захваљивати Богу за вас, браћо, као што треба; јер расте врло вера ваша, и множи се љубав сваког од вас међу вама, 053 2TH 001 004 Тако да се ми сами хвалимо вама црквама Божјима, вашим трпљењем и вером у свим вашим гоњењима и невољама које подносите, 053 2TH 001 005 За знак праведног суда Божјег да се удостојите царства Божјег, за које и страдате. 053 2TH 001 006 Јер је праведно у Бога да врати муке онима који вас муче; 053 2TH 001 007 А вама које муче покој с нама кад се покаже Господ Исус с неба с анђелима силе своје 053 2TH 001 008 У огњу пламеном, који ће дати освету онима који не познају Бога и не слушају јеванђеља Господа нашег Исуса Христа; 053 2TH 001 009 Који ће примити муку, погибао вечну од лица Господњег и од славе Његове, 053 2TH 001 010 Кад дође да се прослави у светима својим, и диван да буде у свима који Га вероваше; јер се прими сведочанство наше међу вама у онај дан. 053 2TH 001 011 Зато се и молимо свагда за вас да вас удостоји Бог наш звања, и испуни сваку радост доброте и дело вере у сили; 053 2TH 001 012 Да се прослави име Господа нашег Исуса Христа у вама и ви у Њему, по благодати Бога нашег и Господа Исуса Христа. 053 2TH 002 001 Али вас молимо, браћо, за долазак Господа нашег Исуса Христа, и за наш састанак у Њему, 053 2TH 002 002 Да се не дате ласно покренути од ума, нити да се плашите, ни духом ни речју, ни посланицом, као да је од нас послана, да је већ настао дан Христов. 053 2TH 002 003 Да вас нико не превари никаквим начином; јер неће доћи док не дође најпре отпад, и не покаже се човек безакоња, син погибли, 053 2TH 002 004 Који се противи и подиже више свега што се зове Бог или се поштује, тако да ће он сести у цркви Божјој као Бог показујући себе да је Бог. 053 2TH 002 005 Не памтите ли да сам вам ово казивао још кад сам код вас био? 053 2TH 002 006 И сад знате шта задржава да се не јави у своје време. 053 2TH 002 007 Јер се већ ради тајна безакоња, само док се уклони онај који сад задржава. 053 2TH 002 008 Па ће се онда јавити безаконик, ког ће Господ Исус убити духом уста својих, и искоренити светлошћу доласка свог; 053 2TH 002 009 Ког је долазак по чињењу сотонином са сваком силом, и знацима и лажним чудесима, 053 2TH 002 010 И са сваком преваром неправде међу онима који гину: јер љубави истине не примише, да би се спасли. 053 2TH 002 011 И зато ће им Бог послати силу преваре, да верују лажи; 053 2TH 002 012 Да приме суд сви који не вероваше истини, него волеше неправду. 053 2TH 002 013 А ми смо дужни свагда захваљивати Богу за вас, браћо љубазна Господу! Што вас је Бог од почетка изабрао за спасење у светињи Духа и вери истине. 053 2TH 002 014 У које вас дозва јеванђељем нашим, да добијете славу Господа нашег Исуса Христа. 053 2TH 002 015 Тако дакле, браћо, стојте и држите уредбе којима се научисте или речју или из посланице наше. 053 2TH 002 016 А сам Господ наш Исус Христос, и Бог и Отац наш, коме омилесмо и даде нам утеху вечну и наду добру у благодати, 053 2TH 002 017 Да утеши срца ваша и да вас утврди у свакој речи и делу добром. 053 2TH 003 001 Даље, браћо, молите се Богу за нас да реч Господња трчи, и да се слави као и међу вама; 053 2TH 003 002 И да се избавимо од беспутних и злих људи: јер вера није свију. 053 2TH 003 003 А Господ је веран, који ће вас утврдити и сачувати од зла. 053 2TH 003 004 А уздамо се у Господа за вас да оно што вам заповедамо и чините и чинићете. 053 2TH 003 005 А Господ да управи срца ваша на љубав Божију и на трпљење Христово. 053 2TH 003 006 Заповедамо вам пак, браћо, у име Господа нашег Исуса Христа, да се одвојите од сваког брата који живи неуредно, а не по уредби коју примише од нас. 053 2TH 003 007 Јер сами знате како треба да се угледате на нас, јер не живесмо неуредно међу вама, 053 2TH 003 008 Нити забадава хлеб једосмо у кога, него у труду и у послу, дан и ноћ радећи, да не будемо на досаду никоме од вас. 053 2TH 003 009 Не као да немамо власти, него да себе дамо вама за углед, да будете као и ми. 053 2TH 003 010 Јер кад бејасмо у вас, ово вам заповедасмо да ако ко неће да ради да и не једе. 053 2TH 003 011 Јер чујемо да неки неуредно живе међу вама, ништа не радећи, него окрајче и мешају се у туђе послове. 053 2TH 003 012 Таквима заповедамо и молимо их у Господу нашем Исусу Христу, да мирно радећи свој хлеб једу. 053 2TH 003 013 А вама, браћо, да не дотужи добро чинити. 053 2TH 003 014 А ако ко не послуша речи наше, оног посланицом назначите, и не мешајте се с њим, да се посрами. 053 2TH 003 015 Али га не држите као непријатеља, него га саветујте као брата. 053 2TH 003 016 А сам Господ мира да вам да мир свагда у сваком догађају. Господ са свима вама. 053 2TH 003 017 Поздрав мојом руком Павловом, које је знак у свакој посланици, овако пишем: 053 2TH 003 018 Благодат Господа нашег Исуса Христа са свима вама. Амин. # # BOOK 054 1TI 1 Timothy 1 Тимотеју 054 1TI 001 001 Од Павла, апостола Исуса Христа, по заповести Бога, Спаса нашег и Господа Исуса Христа, наде наше, 054 1TI 001 002 Тимотију, правом сину у вери, благодат, милост, мир од Бога Оца нашег и Христа Исуса, Господа нашег. 054 1TI 001 003 Као што те молих да останеш у Ефесу, кад иђах у Македонију, да заповедиш некима да не уче другачије, 054 1TI 001 004 Нити да гледају на лажи и на тефтере од племена којима нема краја, и који пре чине препирања неголи Божји напредак у вери. 054 1TI 001 005 А намера је заповести љубав од чистог срца и добре савести и вере нелицемерне; 054 1TI 001 006 У којима неки погрешивши сврнуше у празне говоре, 054 1TI 001 007 И хтели би да буду законици, а не разумеју ни шта говоре, ни шта утврђују. 054 1TI 001 008 А знамо да је закон добар ако га ко држи као што треба. 054 1TI 001 009 Знајући ово да праведнику закон није постављен, него безаконицима и непокорнима и безбожницима и грешницима, неправеднима и поганима, крвницима оца и матере, крвницима људским, 054 1TI 001 010 Курварима, мужеложницима, људокрадицама, лажљивцима, клетвопреступницима, и ако шта има противно здравој науци, 054 1TI 001 011 По јеванђељу славе блаженог Бога, које је мени поверено. 054 1TI 001 012 И захваљујем Христу Исусу, Господу нашем, који ми даје моћ, што ме за верног прими и постави ме у службу, 054 1TI 001 013 Који сам пре био хулник и гонитељ и силеџија; али бих помилован, јер не знајући учиних, у неверству. 054 1TI 001 014 Али се још већма умножи благодат Господа нашег Исуса Христа с вером и љубави у Христу Исусу. 054 1TI 001 015 Истинита је реч и сваког примања достојна да Христос Исус дође на свет да спасе грешнике, од којих сам први ја. 054 1TI 001 016 Али тога ради ја бих помилован да на мени првом покаже све трпљење Исус Христос за углед онима који Му хоће веровати за живот вечни. 054 1TI 001 017 А Цару вечном, Нераспадљивом, који се не види, једином премудром Богу част и слава ва век века. Амин. 054 1TI 001 018 Ову пак заповест предајем ти, сине Тимотије, по пређашњим пророштвима за тебе: да ратујеш у у њима добар рат, 054 1TI 001 019 Имајући веру и добру савест, коју неки одбацивши отпадоше од вере; 054 1TI 001 020 Међу којима су Именеј и Александар које предадох сотони да се науче не хулити. 054 1TI 002 001 Молим, дакле, пре свега да се чине искања, молитве, мољења, захваљивања за све људе, 054 1TI 002 002 За цареве, и за све који су у власти, да тихи и мирни живот поживимо у свакој побожности и поштењу. 054 1TI 002 003 Јер је ово добро и пријатно пред Спаситељем нашим Богом, 054 1TI 002 004 Који хоће да се сви људи спасу, и да дођу у познање истине. 054 1TI 002 005 Јер је један Бог, и један посредник Бога и људи, човек Христос Исус, 054 1TI 002 006 Који себе даде у откуп за све, за сведочанство у своје време, 054 1TI 002 007 За које сам постављен проповедник и апостол (истину говорим у Христу, не лажем), учитељ незнабожаца, у вери и истини. 054 1TI 002 008 Хоћу, дакле, да молитве чине људи на свакоме месту, подижући свете руке без гнева и премишљања. 054 1TI 002 009 Тако и жене у пристојном оделу, са стидом и поштењем да украшују себе, не плетеницама, ни златом, или бисером, или хаљинама скупоценим, 054 1TI 002 010 Него добрим делима као што се пристоји женама које се обећавају побожности. 054 1TI 002 011 Жена на миру да се учи са сваком покорношћу. 054 1TI 002 012 Али жени не допуштам да учи нити да влада мужем, него да буде мирна. 054 1TI 002 013 Јер је Адам најпре саздан па онда Ева; 054 1TI 002 014 И Адам се не превари, а жена преваривши се постаде преступница; 054 1TI 002 015 Али ће се спасти рађањем деце, ако остане у вери и љубави и у светињи с поштењем. 054 1TI 003 001 Истинита је реч: ако ко владичанство жели добру ствар жели. 054 1TI 003 002 Али владика треба да је без мане, једне жене муж, трезан, паметан, поштен, гостољубив, вредан да учи; 054 1TI 003 003 Не пијаница, не бојац, не лаком, него кротак, миран, не среброљубац; 054 1TI 003 004 Који својим домом добро управља, који има послушну децу са сваким поштењем; 054 1TI 003 005 А ако ко не уме својим домом управљати, како ће се моћи старати за цркву Божију? 054 1TI 003 006 Не новокрштен, да се не би надуо, и упао у суд ђавољи. 054 1TI 003 007 А ваља да има и добро сведочанство од оних који су напољу, да не би упао у срамоту и у замку ђавољу. 054 1TI 003 008 Тако и ђакони треба да буду поштени, не двојезични, не који много вина пију, не лакоми на добитак поган, 054 1TI 003 009 Који имају тајну вере у чистој савести. 054 1TI 003 010 А и ови да се кушају најпре, па онда да служе, ако су без мане. 054 1TI 003 011 Тако и жене треба да су поштене, не које опадају, трезне, верне у свему. 054 1TI 003 012 Ђакони да бивају јединих жена мужеви, који добро управљају децом и својим домовима. 054 1TI 003 013 Јер који добро служе они добијају себи добар поступ, и велику слободу у вери Исуса Христа. 054 1TI 003 014 Ово ти пишем надајући се да ћу скоро доћи к теби. 054 1TI 003 015 Ако ли се забавим, да знаш како треба живети у дому Божијем, који је црква Бога Живога, ступ и тврђа истине. 054 1TI 003 016 И, као што је признато, велика је тајна побожности: Бог се јави у телу, оправда се у Духу, показа се анђелима, проповеди се незнабошцима, верова се на свету, узнесе се у слави. 054 1TI 004 001 А Дух разговетно говори да ће у последња времена одступити неки од вере слушајући лажне духове и науке ђаволске, 054 1TI 004 002 У лицемерју лажа, жигосаних на својој савести, 054 1TI 004 003 Који забрањују женити се, и заповедају уздржавати се од јела која Бог створи за јело са захвалношћу вернима и онима који познаше истину. 054 1TI 004 004 Јер је свако створење Божије добро и ништа није на одмет кад се прима са захвалношћу. 054 1TI 004 005 Јер се освећује речју Божијом и молитвом. 054 1TI 004 006 Ово све казујући браћи бићеш добар слуга Исуса Христа, одгајен речима вере и добром науком коју си примио. 054 1TI 004 007 А поганих и бапских гаталица клони се; а обучавај се у побожности. 054 1TI 004 008 Јер телесно обучавање мало је корисно, а побожност је корисна за свашта, имајући обећање живота садашњег и оног који иде. 054 1TI 004 009 Ово је истинита реч и достојна сваког примања. 054 1TI 004 010 Јер се зато и трудимо и бивамо срамотни, јер се уздамо у Бога Живог, који је Спаситељ свим људима, а особито вернима. 054 1TI 004 011 Ово заповедај и учи. 054 1TI 004 012 Нико да не постане немарљив за твоју младост; него буди углед вернима у речи, у живљењу, у љубави, у духу, у вери, у чистоти. 054 1TI 004 013 Докле дођем пази на читање, утешавање и учење. 054 1TI 004 014 Не пусти у немар дар у себи који ти је дан по пророштву метнувши старешине руке на тебе. 054 1TI 004 015 У овом се поучавај, у овом стој, да се напредак твој покаже у свему. 054 1TI 004 016 Пази на себе и на науку, и стој у томе; јер ово чинећи спашћеш и самог себе и оне који те слушају. 054 1TI 005 001 Старца не карај, него му говори као оцу; момцима као браћи; 054 1TI 005 002 Старицама као матерама; младима као сестрама, са сваком чистотом. 054 1TI 005 003 Удовице поштуј, које су праве удовице. 054 1TI 005 004 Ако ли која удовица има децу или унучад, да се уче најпре свој дом поштовати, и зајам враћати родитељима; јер је ово угодно пред Богом. 054 1TI 005 005 А права удовица и усамљена узда се у Бога, и живи у молитвама и у мољењу дан и ноћ. 054 1TI 005 006 А која живи у сладостима, жива је умрла. 054 1TI 005 007 И ово заповедај, да буду без мане. 054 1TI 005 008 Ако ли ко за своје, а особито за домаће, не промишља, одрекао се вере, и гори је од незнабошца. 054 1TI 005 009 А удовица да се не прима млађа од шездесет година, и која је била једном мужу жена; 054 1TI 005 010 И која има сведочанство у добрим делима, ако је децу одгајила, ако је гостољубива била, ако је светима ноге прала, ако је невољнима помагала, ако је ишла за сваким добрим делом. 054 1TI 005 011 А младих удовица прођи се; јер кад побесне против Христа, хоће да се удају, 054 1TI 005 012 И имају грех што прву веру одбацише. 054 1TI 005 013 А к томе и беспослене уче се скитати по кућама, не само пак беспослене, него и језичне и свезнале, па говоре шта не треба. 054 1TI 005 014 Хоћу, дакле, да се младе удовице удају, децу рађају, кућу куће, а никакав узрок да не дају противнику за хуљење. 054 1TI 005 015 Јер се, ево, неке окренуше за сотоном. 054 1TI 005 016 Ако који верни или верна има удовице, нека се стара за њих, и да не досађују цркви да оне које су праве удовице може задовољити. 054 1TI 005 017 А свештеницима који се добро старају да се даје двогуба част, а особито онима који се труде у речи и у науци. 054 1TI 005 018 Јер писмо говори: Волу који врше не завезуј уста, и: Радин је достојан своје плате. 054 1TI 005 019 На свештеника не примај тужбе, осим кад имају два или три сведока. 054 1TI 005 020 А који греше покарај их пред свима, да и други имају страх. 054 1TI 005 021 Заклињем те пред Богом и Господом Исусом Христом и изабраним Његовим анђелима да ово држиш без лицемерја, не чинећи ништа по хатеру. 054 1TI 005 022 Руку одмах не мећи ни на кога, нити пристај у туђе грехе. Држи себе чиста. 054 1TI 005 023 Више не пиј воде, него пиј по мало вина, желуца ради свог и честих својих болести. 054 1TI 005 024 А неких су људи греси познати који напред воде на суд, а неких иду за њима. 054 1TI 005 025 Тако су и добра дела позната, и која су другачија не могу се сакрити. 054 1TI 006 001 Робови који су год под јармом да показују сваку част својим господарима, да се не хули на име Божије и на науку. 054 1TI 006 002 А који имају крштене господаре, да не постају немарљиви за њих што су браћа, него још боље да служе, јер су верни и љубазни, заједничари у благодати. Ово учи и саветуј. 054 1TI 006 003 Ако ли ко другачије учи, и не пристаје на здраве речи Господа нашег Исуса Христа и на науку побожну, 054 1TI 006 004 Наду се не знајући ништа, него болујући од запиткивања и празних препирања, ода шта постаје завист, свађа, хуљење, зле мисли, 054 1TI 006 005 Залудна препирања онаквих људи који имају ум изопачен и немају истине, који мисле да је побожност трговина. Клони се таквих. 054 1TI 006 006 Али јесте велика трговина побожност са задовољством. 054 1TI 006 007 Јер ништа не донесосмо на овај свет, дакле не можемо ништа ни однети. 054 1TI 006 008 А кад имамо храну и одећу, овим да будемо довољни. 054 1TI 006 009 А који хоће да се обогате они упадају у напасти и замке, и у многе луде шкодљиве жеље, које потапају човека у пропаст и погибао. 054 1TI 006 010 Јер је корен свих зала среброљубље коме неки предавши се зађоше од вере и на себе навукоше муке велике. 054 1TI 006 011 А ти, о човече Божији! Бежи од овог, а иди за правдом, побожности, вером, љубави, трпљењем, кротости. 054 1TI 006 012 Бори се у доброј борби вере, мучи се за вечни живот на који си и позван, и признао си добро признање пред многим сведоцима. 054 1TI 006 013 Заповедам ти пред Богом који све оживљује, и Христом Исусом који сведочи за владања Понтија Пилата добро признање, 054 1TI 006 014 Да држиш заповест чисту и незазорну до доласка Господа нашег Исуса Христа, 054 1TI 006 015 Који ће у своје време показати, Блажени и једини Силни Цар над царевима и Господар над господарима, 054 1TI 006 016 Који сам има бесмртност, и живи у светлости којој се не може приступити, ког нико од људи није видео, нити може видети, коме част и држава вечна. Амин. 054 1TI 006 017 Богатима на овом свету заповедај да се не поносе нити уздају у богатство пропадљиво, него у Бога Живога, који нам све даје изобилно за ужитак; 054 1TI 006 018 Нека добро чине, нека се богате у добрим делима, нека буду подашни, заједнични, 054 1TI 006 019 Сабирајући себи темељ добар за унапредак, да приме живот вечни. 054 1TI 006 020 О Тимотије! Сачувај што ти је предано, клони се поганих, празних разговора и препирања лажно названог разума, 054 1TI 006 021 Којим се неки хвалећи отпадоше од вере. Благодат с тобом. Амин. # # BOOK 055 2TI 2 Timothy 2 Тимотеју 055 2TI 001 001 Од Павла, апостола Исуса Христа по вољи Божијој за обећање живота у Исусу Христу, 055 2TI 001 002 Тимотију, љубазном сину, благодат, милост, мир од Бога Оца и Христа Исуса, Господа нашег. 055 2TI 001 003 Захваљујем Богу коме служим од прародитеља чистом савести, што без престанка имам спомен за тебе у молитвама својим дан и ноћ, 055 2TI 001 004 Желећи да те видим, опомињући се суза твојих, да се радости испуним; 055 2TI 001 005 Опомињући се нелицемерне у теби вере која се усели најпре у бабу твоју Лоиду и у матер твоју Евникију; а уверен сам да је и у теби; 055 2TI 001 006 Заради ког узрока напомињем ти да подгреваш дар Божји који је у теби како сам метнуо руке своје на тебе. 055 2TI 001 007 Јер нам Бог не даде духа страха, него силе и љубави и чистоте. 055 2TI 001 008 Не постиди се, дакле, сведочанства Господа нашег Исуса Христа, ни мене сужња Његовог; него пострадај с јеванђељем Христовим по сили Бога, 055 2TI 001 009 Који нас спасе и призва звањем светим, не по делима нашим, него по својој наредби и благодати, која нам је дана у Христу Исусу пре времена вечних; 055 2TI 001 010 А сад се показа у доласку Спаситеља нашег Исуса Христа, који раскопа смрт, и обасја живот и нераспадљивост јеванђељем; 055 2TI 001 011 За које сам ја постављен апостол и учитељ незнабожаца. 055 2TI 001 012 Заради ког узрока и ово страдам; али се не стидим, јер знам коме веровах, и уверен сам да је кадар аманет мој сачувати за дан онај. 055 2TI 001 013 Имај у памети образ здравих речи које си чуо од мене, у вери и љубави Христа Исуса. 055 2TI 001 014 Добри аманет сачувај Духом Светим који живи у нама. 055 2TI 001 015 Знаш ово да се одвратише од мене сви у Азији, међу којима и Фигел и Ермоген. 055 2TI 001 016 А Господ да да милост Онисифоровом дому; јер ме много пута утеши, и окова мојих не постиде се; 055 2TI 001 017 Него дошавши у Рим потражи ме још с већим старањем и нађе. 055 2TI 001 018 Да да њему Господ да нађе милост у Господа у дан онај. И у Ефесу колико ми послужи, ти знаш добро. 055 2TI 002 001 Ти дакле, сине мој, јачај у благодати Исуса Христа; 055 2TI 002 002 И шта си чуо од мене пред многим сведоцима, оно предај верним људима, који ће бити вредни и друге научити. 055 2TI 002 003 Ти дакле трпи зло као добар војник Исуса христа; 055 2TI 002 004 Јер се никакав војник не заплеће у трговине овог света да угоди војводи. 055 2TI 002 005 Ако и војује, не добија венац ако право не војује. 055 2TI 002 006 Радин који се труди најпре треба да окуси од рода. 055 2TI 002 007 Разуми шта говорим; а Господ да ти да разум у свему. 055 2TI 002 008 Опомињи се Господа Исуса Христа који уста из мртвих, од семена Давидовог, по јеванђељу мом, 055 2TI 002 009 У коме трпим зло до самих окова као злочинац; али се реч Божија не веже. 055 2TI 002 010 Зато трпим све избраних ради да и они добију спасење у Христу Исусу са славом вечном. 055 2TI 002 011 Истинита је реч: ако с Њим умресмо, то ћемо с Њим и оживети. 055 2TI 002 012 Ако трпимо, с Њим ћемо и царовати. Ако се одрекнемо, и Он ће се нас одрећи. 055 2TI 002 013 Ако не верујемо, Он остаје веран; јер се сам себе не може одрећи. 055 2TI 002 014 Ово напомињи, и посведочи пред Господом да се не препиру, које ништа не помаже, него смета оне који слушају. 055 2TI 002 015 Постарај се да се покажеш поштен пред Богом, као радин који се нема шта стидети, и право управља речју истине. 055 2TI 002 016 А поганих празних разговора клони се; јер највише помажу у безбожности, 055 2TI 002 017 И реч њихова као живина точи: међу којима је Именеј и Филит, 055 2TI 002 018 Који у истини погрешише говорећи да је васкрсење већ било; и сметају веру неких. 055 2TI 002 019 Тврдо дакле стоји темељ Божји имајући овај печат: Позна Господ своје; и: Да одступи од неправде сваки који спомиње име Господње. 055 2TI 002 020 А у великом дому нису суди само златни и сребрни, него и дрвени и земљани: и једни за част, а једни за срамоту. 055 2TI 002 021 Ако дакле ко очисти себе од овог, биће суд за част, освећен, и потребан домаћину, приправљен за свако добро дело. 055 2TI 002 022 Бежи од жеља младости, а држи се правде, вере, љубави, мира, са свима који призивају Господа од чистог срца; 055 2TI 002 023 А лудих и празних запиткивања клони се знајући да рађају свађе. 055 2TI 002 024 А слуга Господњи не треба да се свађа, него да буде кротак к свима, поучљив, који неправду може подносити, 055 2TI 002 025 И с кротошћу поучавати оне који се противе: еда би им како Бог дао покајање за познање истине, 055 2TI 002 026 И да се ископају из замке ђавола, који их је уловио живе за своју вољу. 055 2TI 003 001 Али ово знај да ће у последње дане настати времена тешка. 055 2TI 003 002 Јер ће људи постати саможиви, среброљупци, хвалише, поносити, хулници, непокорни родитељима, неблагодарни, неправедни, нељубавни, 055 2TI 003 003 Непримирљиви, опадачи, неуздржници, бесни, недоброљубиви, 055 2TI 003 004 Издајници, нагли, надувени, који више маре за сласти него за Бога, 055 2TI 003 005 Који имају обличје побожности, а силе су се њене одрекли. И ових се клони. 055 2TI 003 006 Јер су од ових они који се завлаче по кућама, и робе женице које су натоварене гресима и воде их различне жеље, 055 2TI 003 007 Које се свагда уче, и никад не могу да дођу к познању истине. 055 2TI 003 008 Као што се Јаније и Јамврије противише Мојсију, тако се и ови противе истини, људи изопаченог ума, невешти у вери. 055 2TI 003 009 Али неће дуго напредовати; јер ће њихово безумље постати јавно пред свима, као и оних што поста. 055 2TI 003 010 А ти си се угледао на моју науку, живљење, намеру, веру, сношење, љубав, трпљење, 055 2TI 003 011 Протеривања, страдања, каква ми се догодише у Антиохији, и у Иконији, и у Листри, каква протеривања поднесох, и од свих ме избави Господ. 055 2TI 003 012 А и сви који побожно хоће да живе у Христу Исусу, биће гоњени. 055 2TI 003 013 А зли људи и варалице напредоваће на горе, варајући и варајући се. 055 2TI 003 014 Али ти стој у томе што си научио и што ти је поверено, знајући од кога си се научио, 055 2TI 003 015 И будући да из малена умеш света писма, која те могу умудрити на спасење у Христу Исусу. 055 2TI 003 016 Све је писмо од Бога дано, и корисно за учење, за карање, за поправљање, за поучавање у правди, 055 2TI 003 017 Да буде савршен човек Божји, за свако добро дело приправљен. 055 2TI 004 001 Заклињем те, дакле, пред Богом и Господом нашим Исусом Христом, који ће судити живима и мртвима, доласком Његовим и царством Његовим: 055 2TI 004 002 Проповедај реч, настој у добро време и у невреме, покарај, запрети, умоли са сваким сношењем и учењем; 055 2TI 004 003 Јер ће доћи време кад здраве науке неће слушати, него ће по својим жељама накупити себи учитеље, као што их уши сврбе, 055 2TI 004 004 И одвратиће уши од истине, и окренуће се ка гаталицама. 055 2TI 004 005 А ти буди трезан у свачему, трпи зло, учини дело јеванђелиста, службу своју сврши. 055 2TI 004 006 Јер ја се већ жртвујем, и време мог одласка наста. 055 2TI 004 007 Добар рат ратовах, трку сврших, веру одржах. 055 2TI 004 008 Даље, дакле, мени је приправљен венац правде, који ће ми дати Господ у дан онај, праведни судија; али не само мени, него свима који се радују Његовом доласку. 055 2TI 004 009 Постарај се да дођеш брзо к мени; 055 2TI 004 010 Јер ме Димас остави, омилевши му садашњи свет, и отиде у Солун; Крискент у Галатију, Тит у Далмацију; Лука је сам код мене. 055 2TI 004 011 Марка узми и доведи га са собом; јер ми је добар за службу. 055 2TI 004 012 А Тихика послао сам у Ефес. 055 2TI 004 013 Кад дођеш донеси ми кабаницу што сам оставио у Троади код Карпа, и књиге, а особито кожне. 055 2TI 004 014 Александар ковач много ми зла учини. Да му Господ плати по делу његовом. 055 2TI 004 015 Чувај се и ти од њега; јер се врло противи нашим речима. 055 2TI 004 016 У први мој одговор нико не оста са мном, него ме сви оставише. Да им се не прими! 055 2TI 004 017 Али Господ би са мном и даде ми помоћ да се кроза ме сврши проповедање, и да чују сви незнабошци; и избавих се од уста лавових. 055 2TI 004 018 И Господ ће ме избавити од сваког злог дела, и сачуваће ме за царство своје небеско; коме слава ва век века. Амин. 055 2TI 004 019 Поздрави Прискилу и Акилу, и Онисифоров дом. 055 2TI 004 020 Ераст оста у Коринту. А Трофима оставих у Милету болесног. 055 2TI 004 021 Постарај се да дођеш пре зиме. Поздравља те Еувул, и Пуд, и Лин, и Клаудија, и браћа сва. 055 2TI 004 022 Господ Исус Христос са духом твојим. Благодат с вама. Амин. # # BOOK 056 TIT Titus Титу 056 TIT 001 001 Од Павла, слуге Божјег, а апостола Исуса Христа по вери изабраних Божјих и по познању истине побожности, 056 TIT 001 002 За наду вечног живота, који обећа нелажни Бог пре времена вечних, 056 TIT 001 003 А јави у времена своја реч своју проповедањем, које је мени поверено по заповести Спаситеља нашег Бога, 056 TIT 001 004 Титу, правом сину по вери нас обојице, благодат, милост, мир од Бога Оца и Господа Исуса Христа, Спаса нашег. 056 TIT 001 005 Зато те оставих у Криту да поправиш шта је недовршено, и да поставиш по свим градовима свештенике, као што ти ја заповедих, 056 TIT 001 006 Ако је ко без мане, једне жене муж, и има верну децу, коју не коре за курварство или за непокорност. 056 TIT 001 007 Јер владика треба да је без мане, као Божји пристав; не који себи угађа, не гневљив, не пијаница, не бојац, не лаком на погани добитак; 056 TIT 001 008 Него гостољубив, благ, поштен, праведан, свет, чист; 056 TIT 001 009 Који се држи верне речи по науци, да буде кадар и саветовати са здравом науком, и покарати оне који се противе. 056 TIT 001 010 Јер има много непослушних, празноговорљивих, и умом преварених, а особито који су из обрезања, 056 TIT 001 011 Којима треба уста затворити; који целе куће изопачују учећи шта не треба, поганог добитка ради. 056 TIT 001 012 А рече неко од њих, њихов пророк: Крићани свагда лажљиви, зли зверови, беспослени трбуси. 056 TIT 001 013 Сведочанство је ово истинито; заради тог узрока карај их без штеђења, да буду здрави у вери, 056 TIT 001 014 Не слушајући јеврејске гаталице ни заповести људи који се одвраћају од истине. 056 TIT 001 015 Чистима је све чисто; а поганима и невернима ништа није чисто, него је опогањен њихов и ум и савест. 056 TIT 001 016 Говоре да познају Бога, а делима Га се одричу; јер су мрски и непослушни, и ни за какво добро дело ваљани. 056 TIT 002 001 А ти говори шта пристоји здравој науци: 056 TIT 002 002 Старцима да буду трезни, поштени, чисти, здрави у вери, у љубави, у трпљењу; 056 TIT 002 003 Старицама, такође, да живе као што се пристоји светима, да не буду опадљиве, да се не предају врло вину, да уче добру, 056 TIT 002 004 Да уче младе да љубе мужеве, да љубе децу, 056 TIT 002 005 Да буду поштене, чисте, добре домаћице, благе, покорне својим мужевима, да се не хули на реч Божију. 056 TIT 002 006 Тако и младиће саветуј да буду поштени. 056 TIT 002 007 А у свему сам себе подај за углед добрих дела, у науци целост, поштење, 056 TIT 002 008 Реч здраву, незазорну: да се посрами онај који се противи, не имајући ништа зло говорити за нас. 056 TIT 002 009 Слуге да слушају своје господаре, да буду угодни у свачему, да не одговарају, 056 TIT 002 010 Да не краду, него у свачему да показују добру веру, да науку Спаситеља нашег Бога украшују у свачему. 056 TIT 002 011 Јер се показа благодат Божја која спасава све људе, 056 TIT 002 012 Учећи нас да се одрекнемо безбожности и жеља овог света, и да поштено и праведно и побожно поживимо на овом свету, 056 TIT 002 013 Чекајући блажену наду и јављање славе великог Бога и Спаса нашег Исуса Христа, 056 TIT 002 014 Који је дао себе за нас да нас избави од сваког безакоња, и да очисти себи народ избрани који чезне за добрим делима. 056 TIT 002 015 Ово говори, и саветуј, и карај са сваком заповешћу да те нико не презире. 056 TIT 003 001 Опомињи их да буду покорни и послушни господарима и заповедницима, и готови на свако добро дело; 056 TIT 003 002 Ни на кога да не хуле, да се не свађају, него да буду мирни, сваку кротост да показују свим људима, 056 TIT 003 003 Јер и ми бејасмо некада луди, и непокорни, и преварени, служећи различним жељама и сластима, у пакости и зависти живећи, мрски будући и мрзећи један на другог. 056 TIT 003 004 А кад се показа благодат и човекољубље Спаса нашег Бога, 056 TIT 003 005 Не за дела праведна која ми учинисмо, него по својој милости спасе нас бањом прерођења и обновљењем Духа Светог, 056 TIT 003 006 Ког изли на нас обилно кроз Исуса Христа Спаситеља нашег, 056 TIT 003 007 Да се оправдамо благодаћу Његовом, и да будемо наследници живота вечног по нади. 056 TIT 003 008 Сине Тите! Истинита је реч, и у овоме хоћу да утврђујеш, да се они који вероваше Богу труде и старају за добро дело: ово је корисно људима и добро. 056 TIT 003 009 А лудих запиткивања и тефтера од племена, и свађа и препирања о закону клони се; јер је то некорисно и празно. 056 TIT 003 010 Човека јеретика по првом и другом саветовању клони се, 056 TIT 003 011 Знајући да се такав изопачио, и греши, и сам је себе осудио. 056 TIT 003 012 Кад пошаљем к теби Артему или Тихика, постарај се да дођеш к мени у Никопољ, јер сам намислио да онде зимујем. 056 TIT 003 013 Зину законика и Апола лепо опреми да имају све што им треба. 056 TIT 003 014 Али и наши нека се уче напредовати у добрим делима, ако где буде од потребе да не буду без рода. 056 TIT 003 015 Поздрављају те сви који су са мном. Поздрави све који нас љубе у вери. Благодат са свима вама. Амин. # # BOOK 057 PHM Philemon Филимону 057 PHM 001 001 Од Павла, сужња Исуса Христа, и Тимотија брата, Филимону љубазном и помагачу нашем, 057 PHM 001 002 И Апфији, сестри љубазној, и Архипу, нашем другару у војевању, и домаћој твојој цркви: 057 PHM 001 003 Благодат вам и мир од Бога Оца нашег, и Господа Исуса Христа. 057 PHM 001 004 Захваљујем Богу свом спомињући те свагда у молитвама својим, 057 PHM 001 005 Чувши љубав твоју и веру коју имаш ка Господу Исусу и к свима светима: 057 PHM 001 006 Да твоја вера, коју имамо заједно, буде силна у познању сваког добра, које имате у Христу Исусу. 057 PHM 001 007 Јер имам велику радост и утеху ради љубави твоје, што срца светих починуше кроза те, брате! 057 PHM 001 008 Тога ради ако и имам велику слободу у Христу да ти заповедам шта је потребно, 057 PHM 001 009 Али опет молим љубави ради, ја који сам такав као старац Павле, а сад сужањ Исуса Христа; 057 PHM 001 010 Молимо те за свог сина Онисима, ког родих у оковима својим; 057 PHM 001 011 Који је теби некада био непотребан, а сад је и теби и мени врло потребан, ког послах теби натраг; 057 PHM 001 012 А ти га, то јест, моје срце прими. 057 PHM 001 013 Ја га хтедох да задржим код себе, да ми место тебе послужи у оковима јеванђеља; 057 PHM 001 014 Али без твоје воље не хтедох ништа чинити, да не би твоје добро било као за невољу, него од добре воље. 057 PHM 001 015 Јер може бити да се за то растаде с тобом на неко време да га добијеш вечно, 057 PHM 001 016 Не више као роба, него више од роба, брата љубазног, а особито мени, а камоли теби, и по телу и у Господу 057 PHM 001 017 Ако дакле држиш мене за свог другара, прими њега као мене. 057 PHM 001 018 Ако ли ти у чему скриви, или је дужан, то на мене запиши. 057 PHM 001 019 Ја Павле написах руком својом, ја ћу платити: да ти не кажем да си и сам себе мени дужан. 057 PHM 001 020 Да брате! Да имам корист од тебе у Господу, развесели срце моје у Господу. 057 PHM 001 021 Уздајући се у твоју послушност написах ти знајући да ћеш још више учинити него што говорим. 057 PHM 001 022 А уз то уготови ми и конак; јер се надам да ћу за ваше молитве бити дарован вама. 057 PHM 001 023 Поздравља те Епафрас који је са мном сужањ у Христу Исусу, 057 PHM 001 024 Марко, Аристарх, Димас, Лука, помагачи моји. 057 PHM 001 025 Благодат Господа нашег Исуса Христа са духом вашим. Амин. # # BOOK 058 HEB Hebrews Јеврејима 058 HEB 001 001 Бог који је некада много пута и различитим начином говорио очевима преко пророка, 058 HEB 001 002 говори и нама у последак дана ових преко сина, Ког постави наследника свему, кроз ког и свет створи. 058 HEB 001 003 Који будући сјајност славе и обличје бића Његовог, и носећи све у речи силе своје, учинивши собом очишћење греха наших, седе с десне стране престола величине на висини, 058 HEB 001 004 И толико бољи поста од анђела колико преславније име од њихова доби. 058 HEB 001 005 Јер коме од анђела рече кад: Син мој ти си, ја те данас родих? И опет: Ја ћу Му бити Отац, и Он ће ми бити Син. 058 HEB 001 006 И опет уводећи Првороднога у свет говори: и да Му се поклоне сви анђели Божији. 058 HEB 001 007 Тако и анђелима говори: Који чини анђеле своје духове, и слуге своје пламен огњени. 058 HEB 001 008 А сину: Престо је Твој, Боже, ва век века; палица је правде палица царства Твог. 058 HEB 001 009 Омилела Ти је правда, и омрзао си на безакоње: тога ради помаза Те, Боже, Бог Твој уљем радости већма од другова Твојих. 058 HEB 001 010 И опет: Ти си, Господе, у почетку основао земљу, и небеса су дела руку Твојих: 058 HEB 001 011 Она ће проћи, а Ти остајеш: и сва ће остарети као хаљина, 058 HEB 001 012 И савићеш их као хаљину, и измениће се: а Ти си Онај исти, и Твојих година неће нестати. 058 HEB 001 013 А коме од анђела рече кад: Седи мени с десне стране док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим? 058 HEB 001 014 Нису ли сви службени духови који су послани на службу онима који ће наследити спасење? 058 HEB 002 001 Тога ради ваља нам већма пазити на речи које слушамо, да како не отпаднемо. 058 HEB 002 002 Јер ако је оно што је говорено преко анђела утврђено, и сваки преступак и оглушак праведну плату примио: 058 HEB 002 003 Како ћемо побећи на маривши за толико спасење? Које поче Господ проповедати, и они који су чули потврдише међу нама, 058 HEB 002 004 Кад и Бог посведочи и знацима и чудесима и различитим силама, и Духа Светог раздељивањем по својој вољи. 058 HEB 002 005 Јер Бог не покори анђелима васиони свет, који иде и о коме говоримо. 058 HEB 002 006 Али неко посведочи негде говорећи: Шта је човек да га се опоменеш, или син човечији да га обиђеш? 058 HEB 002 007 Умалио си га малим нечим од анђела, славом и части венчао си га, и поставио си га над делима руку својих: 058 HEB 002 008 Све си покорио под ноге Његове. А кад Му покори све, ништа не остави Њему непокорено; али сад још не видимо да Му је све покорено. 058 HEB 002 009 А умањеног малим чим од анђела видимо Исуса, који је за смрт што поднесе венчан славом и части, да би по благодати Божијој за све окусио смрт. 058 HEB 002 010 Јер приликоваше Њему за ког је све и кроз ког је све, који доведе многе синове у славу, да доврши Поглавара спасења њиховог страдањем. 058 HEB 002 011 Јер и Онај који освећује, и они који се освећују, сви су од Једног; заради тог узрока не стиди се назвати их браћом 058 HEB 002 012 Говорећи: Објавићу име Твоје браћи својој, и посред цркве запеваћу Те. 058 HEB 002 013 И опет: Ја ћу се у Њега уздати. И опет: Ево ја и деца моја коју ми је дао Бог. 058 HEB 002 014 Будући, пак, да деца имају тело и крв, тако и Он узе део у томе, да смрћу сатре оног који има државу смрти, то јест ђавола; 058 HEB 002 015 И да избави оне који год од страха смрти у свему животу бише робови. 058 HEB 002 016 Јер се заиста не примају анђели, него се прима семе Авраамово. 058 HEB 002 017 Зато беше дужан у свему да буде као браћа, да буде милостив и веран поглавар свештенички пред Богом, да очисти грехе народне. 058 HEB 002 018 Јер у чему пострада и искушан би у ономе може помоћи и онима који се искушавају. 058 HEB 003 001 Зато, браћо света, заједничари звања небеског, познајте посланика и владику, ког ми признајемо, Исуса Христа, 058 HEB 003 002 Који је веран Ономе који га створи, као и Мојсије у свему дому његовом. 058 HEB 003 003 Јер Овај поста толико достојан веће части од Мојсија, колико већу од дома част има онај који га је начинио. 058 HEB 003 004 Јер сваки дом треба неко да начини; а ко је све створио оно је Бог. 058 HEB 003 005 И Мојсије дакле беше веран у свему дому његовом, као слуга, за сведочанство оног што је требало да се говори. 058 HEB 003 006 Али је Христос као син у дому свом: ког смо дом ми, ако слободу и славу наде до краја тврдо одржимо. 058 HEB 003 007 Зато, као што говори Дух Свети: Данас ако глас Његов чујете, 058 HEB 003 008 Не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте у дане напасти у пустињи, 058 HEB 003 009 Где ме искушаше очеви ваши, искушаше ме, и гледаше дела моја четрдесет година. 058 HEB 003 010 Тога ради расрдих се на тај род, и рекох: Једнако се мету у срцима, али они не познаше путеве моје; 058 HEB 003 011 Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој. 058 HEB 003 012 Гледајте, браћо, да не буде кад у коме од вас зло срце неверства да одступи од Бога Живога; 058 HEB 003 013 Него се утешавајте сваки дан, докле се данас говори, да који од вас не одрвени од преваре греховне; 058 HEB 003 014 Јер постадосмо заједничари Христу, само ако како смо почели у Њему бити до краја тврдо одржимо; 058 HEB 003 015 Докле се говори: Данас, ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте. 058 HEB 003 016 Јер неки чувши прогневише се, али не сви који изиђоше из Мисира с Мојсијем. 058 HEB 003 017 А на које мрзи четрдесет година? Није ли на оне који сагрешише, који оставише кости у пустињи? 058 HEB 003 018 А којима се закле да неће ући у покој Његов, него онима који не хтеше да верују? 058 HEB 003 019 И видимо да не могоше ући за неверство. 058 HEB 004 001 Да се бојимо, дакле, да како док је још остављено обећање да се улази у покој Његов, не закасни који од вас. 058 HEB 004 002 Јер је нама објављено као и онима; али онима не помаже чувена реч, јер не вероваше они који чуше. 058 HEB 004 003 Јер ми који веровасмо улазимо у покој, као што рече: Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој, ако су дела и била готова од постања света. 058 HEB 004 004 Јер негде рече за седми дан овако: и почину Бог у дан седми од свих дела својих. 058 HEB 004 005 И на овом месту опет: Неће ући у покој мој. 058 HEB 004 006 Будући, пак, да неки имају да уђу у њега, и они којима је најпре јављено не уђоше за непослушање; 058 HEB 004 007 Опет одреди један дан, данас, говорећи у Давиду по толиком времену, као што се пре каза: Данас ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца. 058 HEB 004 008 Јер да је Исус оне довео у покој, не би за други дан говорио потом. 058 HEB 004 009 Дакле је остављено још почивање народу Божијем. 058 HEB 004 010 Јер који уђе у покој Његов, и он почива од дела својих, као и Бог од својих. 058 HEB 004 011 Да се постарамо, дакле, ући у тај покој, да не упадне ко у ону исту гатку неверства. 058 HEB 004 012 Јер је жива реч Божија, и јака, и оштрија од сваког мача оштрог с обе стране, и пролази тја до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга, и суди мислима и помислима срца. 058 HEB 004 013 И нема твари непознате пред Њиме, него је све голо и откривено пред очима Оног коме говоримо. 058 HEB 004 014 Имајући, дакле, великог Поглавара свештеничког, који је прошао небеса, Исуса сина Божијег, да се држимо признања. 058 HEB 004 015 Јер немамо Поглавара свештеничког који не може пострадати с нашим слабостима, него који је у свачему искушан као и ми, осим греха. 058 HEB 004 016 Да приступимо, дакле, слободно к престолу благодати, да примимо милост и нађемо благодат за време кад нам затреба помоћ. 058 HEB 005 001 Јер сваки поглавар свештенички који се из људи узима, за људе се поставља на службу к Богу, да приноси даре и жртве за грехе, 058 HEB 005 002 Који може пострадати с онима који не знају и залазе; јер је и он под слабошћу. 058 HEB 005 003 И зато је дужан како за народне тако и за своје грехе приносити. 058 HEB 005 004 И нико сам себи не даје части, него који је позван од Бога, као и Арон. 058 HEB 005 005 Тако и Христос не прослави сам себе да буде поглавар свештенички, него Онај који Му рече: Ти си мој син, ја Те данас родих. 058 HEB 005 006 Као што и на другом месту говори: Ти си свештеник вавек по реду Мелхиседековом. 058 HEB 005 007 Он у дане тела свог мољења и молитве к Ономе који Га може избавити од смрти с виком великом и са сузама приношаше, и би утешен по својој побожности. 058 HEB 005 008 Иако и беше Син Божји, али од оног што пострада научи се послушању. 058 HEB 005 009 И свршивши све, постаде свима који Га послушаше узрок спасења вечног. 058 HEB 005 010 И би наречен од Бога поглавар свештенички по реду Мелхиседековом. 058 HEB 005 011 За ког бисмо вам имали много говорити што је тешко исказати; јер сте постали слаби на слушању. 058 HEB 005 012 Јер ви који би ваљало да сте учитељи по годинама, опет потребујете да учите које су прва слова речи Божије; и постадосте да требате млека, а не јаке хране. 058 HEB 005 013 Јер који се год храни млеком, не разуме речи правде, јер је дете. 058 HEB 005 014 А савршених је тврда храна, који имају осећања дугим учењем обучена за разликовање и добра и зла. 058 HEB 006 001 Зато да оставимо почетак Христове науке и да се дамо на савршенство: да не постављамо опет темеља покајања од мртвих дела, и вере у Бога, 058 HEB 006 002 Науке крштења, и стављања руку, и васкрсења мртвих, и суда вечног. 058 HEB 006 003 И ово ћемо учинити ако Бог допусти. 058 HEB 006 004 Јер није могуће оне који су једном просветљени, окусили дар небески, постали заједничари Духа Светог, 058 HEB 006 005 И окусили добру реч Божју, и силу оног света, и отпали, 058 HEB 006 006 Опет обновити на покајање, јер сами себи наново распињу и руже сина Божијег. 058 HEB 006 007 Јер земља која пије дажд што често на њу пада, и која рађа поврће добро онима који је раде, прима благослов од Бога; 058 HEB 006 008 А која износи трње и чичак, непотребна је и клетве близу, која се најпосле сажеже. 058 HEB 006 009 Али од вас, љубазни, надамо се бољем и шта се држи спасења, ако и говоримо тако. 058 HEB 006 010 Јер Бог није неправедан да заборави дело ваше и труд љубави коју показасте у име Његово, послуживши светима и служећи. 058 HEB 006 011 Али желимо да сваки од вас покаже то исто старање да се нада одржи тврдо до самог краја; 058 HEB 006 012 Да не будете лениви, него да се угледате на оне који вером и трпљењем добијају обећања. 058 HEB 006 013 Јер кад Бог Авраму обећа, не имајући ничим већим да се закуне, закле се собом, 058 HEB 006 014 Говорећи: Заиста благосиљајући благословићу те, и умножавајући умножићу те. 058 HEB 006 015 И тако трпећи дуго, доби обећање. 058 HEB 006 016 Јер се људи већим куну, и свакој њиховој свађи свршетак је заклетва за потврђење. 058 HEB 006 017 Зато и Бог кад хтеде наследницима обећања обилније да покаже тврђу завета свог, учини посредника клетву: 058 HEB 006 018 Да би у двема непоколебљивим стварима, у којима Богу није могуће слагати, имали јаку утеху ми који смо прибегли да се ухватимо за наду која нам је дана, 058 HEB 006 019 Који имамо као тврд и поуздан ленгер душе, који улази и за најдаље завесе, 058 HEB 006 020 Где Исус уђе напред за нас, поставши поглавар свештенички довека по реду Мелхиседековом. 058 HEB 007 001 Јер овај Мелхиседек беше цар салимски, свештеник Бога Највишег, који срете Авраама кад се враћаше с боја царева, и благослови га; 058 HEB 007 002 Коме и Авраам даде десетак од свега. Прво дакле значи цар правде, потом и цар салимски, то јест цар мира: 058 HEB 007 003 Без оца, без матере, без рода, не имајући ни почетка данима, ни свршетка животу, а испоређен са сином Божијим, и остаје свештеник довека. 058 HEB 007 004 Али погледајте колики је овај коме је и Авраам патријарх дао десетак од плена. 058 HEB 007 005 Истина, и они од синова Левијевих који примише свештенство, имају заповест да узимају по закону десетак од народа, то јест од браће своје, ако су и изишли из бедара Аврамових. 058 HEB 007 006 Али онај који се не броји од њиховог рода, узе десетак од Авраама, и благослови оног који има обећање. 058 HEB 007 007 Али без сваког изговора мање благослови веће. 058 HEB 007 008 И тако овде узимају десетак људи који умиру, а онамо Онај за ког се посведочи да живи. 058 HEB 007 009 И, да овако кажем, Левије који узе десетак, дао је десетак кроз Авраама: 058 HEB 007 010 Јер беше још у бедрима очевим кад га срете Мелхиседек. 058 HEB 007 011 Ако је, дакле, савршенство постало кроз левитско свештенство (јер је народ под њим закон примио), каква је још потреба била говорити да ће други свештеник постати по реду Мелхиседековом, а не по реду Ароновом? 058 HEB 007 012 Јер, кад се промени свештенство, мора се и закон променити. 058 HEB 007 013 Јер за кога се ово говори Он је од другог колена, од ког нико не приступи к олтару. 058 HEB 007 014 Јер је познато да Господ наш од колена Јудина изађе, за које колено Мојсије не говори ништа о свештенству. 058 HEB 007 015 И још је више познато да ће по реду Мелхиседековом други свештеник постати, 058 HEB 007 016 Који није постао по закону телесне заповести него по сили живота вечног. 058 HEB 007 017 Јер сведочи: Ти си свештеник вавек по реду Мелхиседековом. 058 HEB 007 018 Тако се укида пређашња заповест, што би слаба и залудна. 058 HEB 007 019 Јер закон није ништа савршио; а постави бољу наду, кроз коју се приближујемо к Богу. 058 HEB 007 020 И још не без заклетве: 058 HEB 007 021 Јер они без заклетве посташе свештеници; а Овај са заклетвом кроз Оног који Му говори: Закле се Господ и неће се раскајати: Ти си свештеник вавек по реду Мелхиседековом. 058 HEB 007 022 Толико бољег завета поста Исус јамац. 058 HEB 007 023 И они многи бише свештеници, јер им смрт не даде да остану. 058 HEB 007 024 А Овај, будући да остаје вавек, има вечно свештенство. 058 HEB 007 025 Зато и може вавек спасти оне који кроза Њ долазе к Богу, кад свагда живи да се може молити за њих. 058 HEB 007 026 Јер такав нама требаше поглавар свештенички: свет, безазлен, чист, одвојен од грешника, и који је био више небеса; 058 HEB 007 027 Коме није потребно сваки дан, као свештеницима, најпре за своје грехе жртве приносити, а потом за народне, јер Он ово учини једном, кад себе принесе. 058 HEB 007 028 Јер закон поставља људе за свештенике који имају слабост; а реч заклетве које је речена по закону, постави сина вавек савршена. 058 HEB 008 001 А ово је глава од тога што говоримо: имамо таквог Поглавара свештеничког који седи с десне стране престола Величине на небесима; 058 HEB 008 002 Који је слуга светињама и истинитој скинији, коју начини Господ, а не човек. 058 HEB 008 003 Јер се сваки поглавар свештенички поставља да приноси даре и жртве; зато ваља да и Овај шта има што ће принети. 058 HEB 008 004 Јер да је на земљи, не би био свештеник, кад имају свештеници који приносе даре по закону, 058 HEB 008 005 Који служе обличју и сену небеских ствари, као што би речено Мојсију кад хтеде скинију да начини: Гледај, рече, да начиниш све по прилици која ти је показана на гори. 058 HEB 008 006 А сад доби бољу службу, као што је и посредник бољег завета, који се на бољим обећањима утврди. 058 HEB 008 007 Јер да је онај први без мане био, не би се другом тражило места. 058 HEB 008 008 Јер кудећи их говори: Ево дани иду, говори Господ, и начинићу с домом Израиљевим и с домом Јудиним нов завет; 058 HEB 008 009 Не по завету који начиних с очевима њиховим у онај дан кад их узех за руку да их изведем из земље мисирске; јер они не осташе у завету мом, и ја не марих за њих, говори Господ. 058 HEB 008 010 Јер је ово завет који ћу начинити с домом Израиљевим после оних дана, говори Господ: даћу законе своје у мисли њихове, и на срцима њиховим написаћу их, и бићу им Бог, и они ће бити мени народ. 058 HEB 008 011 И ниједан неће учити свог ближњег, и ниједан брата свог, говорећи: Познај Господа; јер ће ме сви познати од малог до великог међу њима. 058 HEB 008 012 Јер ћу бити милостив неправдама њиховим, и грехе њихове и безакоња њихова нећу више спомињати. 058 HEB 008 013 А кад вели: нов завет, први начини ветхим; а шта је ветхо и остарело, близу је краја. 058 HEB 009 001 Тако и први завет имаше правду богомољства и светињу земаљску. 058 HEB 009 002 Јер скинија беше начињена прва, у којој беше свећњак и трпеза и постављени хлебови, што се зове светиња. 058 HEB 009 003 А за другим завесом беше скинија, која се зове светиња над светињама, 058 HEB 009 004 Која имаше златну кадионицу, и ковчег завета окован свуда златом, у коме беше златан суд с маном, и палица Аронова, која се беше омладила, и плоче завета. 058 HEB 009 005 А више њега беху херувими славе, који осењаваху олтар; о чему се не може сад говорити редом. 058 HEB 009 006 А кад ово беше тако уређено, улажаху свештеници свагда у прву скинију и савршиваху службу Божију. 058 HEB 009 007 А у другу улажаше једном у години сам поглавар свештенички, не без крви, коју приноси за себе и за народна незнања. 058 HEB 009 008 Овим показиваше Дух Свети да се још није отворио пут светих, докле прва скинија стоји; 058 HEB 009 009 Која остаде прилика за садашње време, у које се приносе дари и жртве, и не могу да се сврше по савести оног који служи. 058 HEB 009 010 Осим у јелима и пићима, и различном умивању и правдању тела, које је постављено до времена поправљења. 058 HEB 009 011 Али дошавши Христос, поглавар свештенички добара која ће доћи, кроз бољу и савршенију скинију, која није руком грађена, то јест, није овог створења, 058 HEB 009 012 Ни с крвљу јарчијом, нити телећом, него кроз своју крв уђе једном у светињу, и нађе вечни откуп. 058 HEB 009 013 Јер ако крв јунчија и јарчија, и пепео јуничин, покропивши њом опогањене, освећује на телесну чистоту; 058 HEB 009 014 А камоли неће крв Христа, који Духом Светим себе принесе без кривице Богу, очистити савест нашу од мртвих дела, да служимо Богу Живом и Истинитом? 058 HEB 009 015 И зато је новом завету посредник, да кроз смрт, која би за откуп од преступака у првом завету, обећање вечног наследства приме звани. 058 HEB 009 016 Јер где је завет ваља да буде и смрт оног који чини завет. 058 HEB 009 017 Јер је завет по смрти потврђен: будући да нема никакве силе док је жив онај који га је начинио. 058 HEB 009 018 Јер ни први није утврђен без крви. 058 HEB 009 019 Јер кад Мојсије изговори све заповести по закону свом народу, онда узе крви јарчије и телеће, с водом и вуном црвеном и исопом, те покропи и књигу и сав народ. 058 HEB 009 020 Говорећи: Ово је крв завета који Бог начини с вама. 058 HEB 009 021 А тако и скинију и све судове службене покропи крвљу. 058 HEB 009 022 И готово све се крвљу чисти по закону, и без проливања крви не бива опроштење. 058 HEB 009 023 Тако је требало да се обличја небеских овима чисте, а сама небеска бољим жртвама од ових. 058 HEB 009 024 Јер Христос не уђе у рукотворену светињу, која је прилика праве, него у само небо, да се покаже сад пред лицем Божијим за нас; 058 HEB 009 025 Нити да много пута приноси себе, као што поглавар свештенички улази у светињу сваке године с крвљу туђом: 058 HEB 009 026 Иначе би Он морао много пута страдати од постања света; а сад једном на свршетку века јави се да својом жртвом сатре грех. 058 HEB 009 027 И као што је људима одређено једном умрети, а потом суд: 058 HEB 009 028 Тако се и Христос једном принесе, да узме многих грехе; а другом ће се јавити без греха на спасење онима који Га чекају. 058 HEB 010 001 Јер закон имајући сен добара која ће доћи, а не само обличје ствари, не може никада савршити оне који приступају сваке године и приносе оне исте жртве. 058 HEB 010 002 Иначе би престале приносити се, кад они који служе не би више имали никакву савест за грехе, кад се једном очисте; 058 HEB 010 003 Него се њима сваке године чини спомен за грехе. 058 HEB 010 004 Јер крв јунчија и јарчија не може узети грехе. 058 HEB 010 005 Зато, улазећи у свет говори: Жртава и дарова ниси хтео, али си ми тело приправио. 058 HEB 010 006 Жртве и прилози за грех нису Ти били угодни. 058 HEB 010 007 Тада рекох: Ево дођох, у почетку књиге писано је за мене, да учиним вољу Твоју, Боже. 058 HEB 010 008 И више казавши: Прилога и приноса и жртава, и жртава за грехе ниси хтео, нити су Ти били угодни, што се по закону приносе; 058 HEB 010 009 Тада рече: Ево дођох да учиним вољу Твоју, Боже. Укида прво да постави друго. 058 HEB 010 010 По којој смо вољи ми освећени приносом тела Исуса Христа једном. 058 HEB 010 011 И сваки свештеник стоји сваки дан служећи и једне жртве много пута приносећи које никад не могу узети грехе. 058 HEB 010 012 А Он принесавши једину жртву за грехе седи свагда с десне стране Богу. 058 HEB 010 013 Чекајући даље док се положе непријатељи Његови подножје ногама Његовим. 058 HEB 010 014 Јер једним приносом савршио је вавек оне који бивају освећени. 058 HEB 010 015 А сведочи нам и Дух Свети; јер као што је напред казано: 058 HEB 010 016 Ово је завет који ћу начинити с њима после оних дана, говори Господ: Даћу законе своје у срца њихова, и у мислима њиховим написаћу их; 058 HEB 010 017 И грехе њихове и безакоња њихова нећу више спомињати. 058 HEB 010 018 А где је опроштење ових онде више нема прилога за грехе. 058 HEB 010 019 Имајући, дакле, слободу, браћо, улазити у светињу крвљу Исуса Христа, путем новим и живим. 058 HEB 010 020 Који нам је обновио заветом, то јест телом својим, 058 HEB 010 021 И свештеника великог над домом Божијим: 058 HEB 010 022 Да приступамо с истиним срцем у пуној вери, очишћени у срцима од зле савести, и умивени по телу водом чистом; 058 HEB 010 023 Да се држимо тврдо признања наде: јер је веран онај који је обећао; 058 HEB 010 024 И да разумевамо један другог у подбуњивању к љубави и добрим делима, 058 HEB 010 025 Не остављајући скупштину своју, као што неки имају обичај, него један другог саветујући, толико већма колико видите да се приближује дан судни. 058 HEB 010 026 Јер кад ми грешимо намерно, пошто смо примили познање истине, нема више жртве за грехе; 058 HEB 010 027 Него страшно чекање суда, и ревност огња који ће да поједе оне који се супроте. 058 HEB 010 028 Ко преступи закон Мојсијев, без милости умире код два или три сведока. 058 HEB 010 029 Колико мислите да ће горе муке заслужити онај који сина Божијег погази, и крв завета којом се освети за погану уздржи, и Духа благодати наружи? 058 HEB 010 030 Јер знамо Оног који рече: Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ; и опет: Господ ће судити народу свом. 058 HEB 010 031 Страшно је упасти у руке Бога Живога. 058 HEB 010 032 Опомињите се, пак, првих дана својих, у које се просветлисте и многу борбу страдања поднесосте, 058 HEB 010 033 Које поставши гледање са срамота и невоља, а које поставши другови онима који живе тако. 058 HEB 010 034 Јер се на окове моје сажалисте, и дадосте с радошћу да се разграби ваше имање, знајући да имате себи имање боље и непропадљиво на небесима. 058 HEB 010 035 Не одбацујте, дакле, слободу своју, која има велику плату. 058 HEB 010 036 Јер вам је трпљење од потребе да вољу Божију савршивши примите обећање. 058 HEB 010 037 Јер још мало, врло мало, па ће доћи Онај који треба да дође и неће одоцнити. 058 HEB 010 038 А праведник живеће од вере; ако ли одступи неће бити по вољи моје душе. 058 HEB 010 039 А ми, браћо, нисмо од оних који одступају на погибао, него од оних који верују да спасу душе. 058 HEB 011 001 Вера је, пак, тврдо чекање оног чему се надамо, и доказивање оног што не видимо. 058 HEB 011 002 Јер у њој стари добише сведочанство. 058 HEB 011 003 Вером познајемо да је свет речју Божјом свршен, да је све што видимо из ништа постало. 058 HEB 011 004 Вером принесе Авељ Богу већу жртву него Каин, кроз коју доби сведочанство да је праведник, кад Бог посведочи за даре његове; и кроз њу он мртав још говори. 058 HEB 011 005 Вером би Енох пренесен да не види смрт; и не нађе се, јер га Бог премести, јер пре него га премести, доби сведочанство да угоди Богу. 058 HEB 011 006 А без вере није могуће угодити Богу; јер онај који хоће да дође к Богу, ваља да верује да има Бог и да плаћа онима који Га траже. 058 HEB 011 007 Вером Ноје примивши заповест и побојавши се оног што још не виде, начини ковчег за спасење дома свог, којим осуди сав свет, и поста наследник правде по вери. 058 HEB 011 008 Вером послуша Авраам кад би позван да изиђе у земљу коју хтеде да прими у наследство, и изиђе не знајући куда иде. 058 HEB 011 009 Вером дође Авраам у земљу обећану, као у туђу, и у колибама живљаше с Исаком и с Јаковом, сунаследницима обећања тог. 058 HEB 011 010 Јер чекаше град који има темеље, коме је зидар и Творац Бог. 058 HEB 011 011 Вером и сама Сара нероткиња прими силу да затрудни и роди преко времена старости; јер држаше за верног Оног који обећа. 058 HEB 011 012 Зато се и родише од једног, још готово мртвог, као звезде небеске мноштвом, и као небројени песак покрај мора. 058 HEB 011 013 У вери помреше сви ови не примивши обећања, него га видевши издалека, и поклонивши му се, и признавши да су гости и дошљаци на земљи. 058 HEB 011 014 Јер који тако говоре показују да траже отачанство. 058 HEB 011 015 И да би се они опоменули оног из ког изиђоше, имали би време да се врате. 058 HEB 011 016 Али сад боље желе, то јест небеско. Зато се Бог не стиди њих назвати се Бог њихов; јер им приправи град. 058 HEB 011 017 Вером приведе Авраам Исака кад би кушан, и јединороднога приношаше, пошто беше примио обећање, 058 HEB 011 018 У коме беше казано: У Исаку назваће ти се семе; 058 HEB 011 019 Помисливши да је Бог кадар и из мртвих васкрснути; зато га и узе за прилику. 058 HEB 011 020 Вером благослови Исак Јакова и Исава у стварима које ће доћи. 058 HEB 011 021 Вером благослови Јаков умирући сваког сина Јосифовог, и поклони се врху палице његове. 058 HEB 011 022 Вером се опомиња Јосиф умирући изласка синова Израиљевих, и заповеда за кости своје. 058 HEB 011 023 Вером Мојсија, пошто се роди, крише три месеца родитељи његови, јер видеше красно дете, и побојаше се заповести цареве. 058 HEB 011 024 Вером Мојсије, кад би велики, не хтеде да се назива син кћери Фараонове; 058 HEB 011 025 И воље страдати с народом Божијим, неголи имати земаљску сладост греха: 058 HEB 011 026 Државши срамоту Христову за веће богатство од свега блага мисирског; јер гледаше на плату. 058 HEB 011 027 Вером остави Мисир, не побојавши се љутине цареве; јер се држаше Оног који се не види, као да Га виђаше. 058 HEB 011 028 Вером учини пасху и пролив крви, да се онај који губљаше прворођене не дотакне до њих. 058 HEB 011 029 Вером пређоше Црвено Море као по сувој земљи; које и Мисирци окушавши потопише се. 058 HEB 011 030 Вером падоше зидови јерихонски, кад се обилази око њих седам дана. 058 HEB 011 031 Вером Раав курва не погибе с неверницима, примивши уходе с миром, и изведавши их другим путем. 058 HEB 011 032 И шта ћу још да кажем? Јер ми не би достало времена кад бих стао приповедати о Гедеону, и о Вараку и Самсону и Јефтају, о Давиду и Самуилу, и о другим пророцима, 058 HEB 011 033 Који вером победише царства, учинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, 058 HEB 011 034 Угасише силу огњену, побегоше од оштрица мача, ојачаше од немоћи, посташе јаки у биткама, растераше војске туђе; 058 HEB 011 035 Жене примише своје мртве из васкрсења; а други бише побијени, не примивши избављење, да добију боље васкрсење; 058 HEB 011 036 А други ругање и бој поднесоше, па још и окове и тамнице; 058 HEB 011 037 Камењем побијени бише, претрвени бише, искушани бише, од мача помреше; идоше у кожусима и у козјим кожама, у сиротињи, у невољи, у срамоти; 058 HEB 011 038 Којих не беше достојан свет, по пустињама потуцаше се, и по горама и по пећинама и по рупама земаљским. 058 HEB 011 039 И ови сви добивши сведочанство вером не примише обећања; 058 HEB 011 040 Јер Бог нешто боље за нас одреди, да не приме без нас савршенства. 058 HEB 012 001 Зато, дакле, и ми имајући око себе толику гомилу сведока, да одбацимо свако бреме и грех који је за нас прионуо, и с трпљењем да трчимо у битку која нам је одређена, 058 HEB 012 002 Гледајући на Начелника вере и Свршитеља Исуса, који место одређене себи радости претрпе крст, не марећи за срамоту, и седе с десне стране престола Божијег. 058 HEB 012 003 Помислите, дакле, на Оног који је такво противљење против себе од грешника поднео, да не ослабе душе ваше и да вам не дотужи. 058 HEB 012 004 Јер још до крви не дођосте борећи се против греха, 058 HEB 012 005 И заборависте утеху коју вам говори, као синовима: Сине мој! Не пуштај у немар карања Господња, нити губи воље кад те Он покара; 058 HEB 012 006 Јер кога љуби Господ оног и кара; а бије сваког сина ког прима. 058 HEB 012 007 Ако трпите карање, као синовима показује вам се Бог: јер који је син ког отац не кара? 058 HEB 012 008 Ако ли сте без карања, у коме сви део добише, дакле сте копилад, а не синови. 058 HEB 012 009 Ако су нам дакле телесни очеви наши карачи, и бојимо их се, како да не слушамо Оца духова, да живимо? 058 HEB 012 010 Јер они за мало дана, како им угодно беше, караху нас; а Овај на корист, да добијемо део од Његове светиње. 058 HEB 012 011 Јер свако карање кад бива не чини се да је радост, него жалост; али после даће миран род правде онима који су научени њиме. 058 HEB 012 012 Зато ослабљене руке и ослабљена колена исправите, 058 HEB 012 013 И стазе поравните ногама својим, да не сврне шта је хромо, него још да се исцели. 058 HEB 012 014 Мир имајте и светињу са свима; без овог нико неће видети Господа. 058 HEB 012 015 Гледајте да ко не остане без благодати Божије: да не узрасте какав корен горчине, и не учини пакост, и тим да се многи не опогане. 058 HEB 012 016 Да не буде ко курвар или опогањен, као Исав, који је за једно јело дао првородство своје. 058 HEB 012 017 Јер знате да је и потом, кад хтеде да прими благослов, одбачен; јер покајање не нађе места, ако га и са сузама тражаше. 058 HEB 012 018 Јер не приступисте ка гори која се може опипати, и огњу разгорелом, облаку, и помрчини и олуји, 058 HEB 012 019 И трубном гласу, и гласу речи, ког се одрекоше они који чуше, да не чују више речи; 058 HEB 012 020 Јер не могаху да поднесу оно што се заповедаше: Ако се и звер дотакне до горе, биће камењем убијена. 058 HEB 012 021 И тако страшно беше оно што се виде да Мојсије рече: Уплашио сам се и дрхћем. 058 HEB 012 022 Него приступисте к Сионској гори, и ка граду Бога Живога, Јерусалиму небеском, и многим хиљадама анђела, 058 HEB 012 023 К сабору и цркви првородних који су написани на небесима, и Богу, судији свих, и духовима савршених праведника, 058 HEB 012 024 И к Исусу, Посреднику завета новог, и крви кропљења, која боље говори неголи Авељева. 058 HEB 012 025 Али гледајте да се не одрекнете Оног који говори; јер кад они не утекоше који се одрекоше оног који пророковаше на земљи, а камоли ми који се одричемо небеског, 058 HEB 012 026 Ког глас потресе онда земљу, а сад обећа говорећи; још једном ја ћу потрести не само земљу него и небо. 058 HEB 012 027 А што вели: још једном, показује да ће се укинути оно што се помиче, као створено, да остане оно што се не помиче. 058 HEB 012 028 Зато, примајући царство непоколебано, да имамо благодат којом служимо за угодност Богу, с поштовањем и са страхом. 058 HEB 012 029 Јер је Бог наш огањ који спаљује. 058 HEB 013 001 Љубав братинска да остане међу вама. 058 HEB 013 002 Гостољубивости не заборављајте; јер неки не знајући из гостољубивости примише анђеле на конак. 058 HEB 013 003 Опомињите се сужња као да сте с њима свезани, оних којима се неправда чини као да сте и сами у телу. 058 HEB 013 004 Женидбу да држе сви у части, и постеља женидбена да буде чиста; а курварима и прељубочинцима судиће Бог. 058 HEB 013 005 Не будите среброљупци; будите задовољни оним што имате. Јер Он рече: Нећу те оставити, нити ћу од тебе одступити; 058 HEB 013 006 Тако да смемо говорити: Господ је мој помоћник, и нећу се бојати; шта ће ми учинити човек? 058 HEB 013 007 Опомињите се својих учитеља који вам казиваше реч Божију; гледајте на свршетак њиховог живљења, и угледајте се на веру њихову. 058 HEB 013 008 Исус Христос јуче је и данас онај исти и вавек. 058 HEB 013 009 У науке туђе и различне не пристајте; јер је добро благодаћу утврђивати срца, а не јелима, од којих не имаше користи они који живљаше у њима. 058 HEB 013 010 Имамо, пак, олтар од ког они не смеју јести који служе скинији. 058 HEB 013 011 Јер којих животиња крв уноси поглавар свештенички у светињу за грехе, оних се телеса спаљују изван логора. 058 HEB 013 012 Зато Исус, да освети народ крвљу својом, изван града пострада. 058 HEB 013 013 Зато дакле да излазимо к Њему изван логора, носећи Његову срамоту. 058 HEB 013 014 Јер овде немамо града који ће остати, него тражимо онај који ће доћи. 058 HEB 013 015 Кроз Њега, дакле, да свагда приносимо Богу жртву хвале, то јест плод усана које признају име Његово. 058 HEB 013 016 А добро чинити и давати милостињу не заборављајте; јер се таквим жртвама угађа Богу. 058 HEB 013 017 Слушајте учитеље своје и покоравајте им се, јер се они старају за душе ваше, као који ће дати одговор, да то с радошћу чине, а не уздишући; јер вам ово не помаже. 058 HEB 013 018 Молите се Богу за нас. Јер се надамо да имамо добру савест, старајући се у свему добро да живимо. 058 HEB 013 019 А одвише молим чините ово, да бих се пре вратио к вама. 058 HEB 013 020 А Бог мира, који изведе из мртвих великог Пастира овцама, крвљу завета вечног, Господа нашег Исуса Христа, 058 HEB 013 021 Да вас саврши у сваком делу добром, да учините вољу Његову, чинећи у вама шта је угодно пред Њиме, кроз Исуса Христа, коме слава ва век века. Амин. 058 HEB 013 022 Молим вас пак, браћо, примите реч поучења; јер укратко написах и послах вам. 058 HEB 013 023 Знајте да је отишао наш брат Тимотије, с којим, ако скоро дође, видећу вас. 058 HEB 013 024 Поздравите све учитеље своје и све свете. Поздрављају вас браћа која су из Талијанске. 058 HEB 013 025 Благодат са свима вама. Амин. # # BOOK 059 JAM James Јаковљева 059 JAM 001 001 Од Јакова, Бога и Господа Исуса Христа слуге, свима дванаест колена расејаним по свету поздравље. 059 JAM 001 002 Сваку радост имајте, браћо моја, кад падате у различне напасти, 059 JAM 001 003 Знајући да кушање ваше вере гради трпљење; 059 JAM 001 004 А трпљење нека дело довршује, да будете савршени и цели без икакве мане. 059 JAM 001 005 Ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога који даје свакоме без разлике и не кори никога, и даће му се; 059 JAM 001 006 Али нека иште с вером, не сумњајући ништа; јер који се сумња он је као морски валови, које ветрови подижу и размећу. 059 JAM 001 007 Јер такав човек нека не мисли да ће примити шта од Бога. 059 JAM 001 008 Који двоуми непостојан је у свима путевима својим. 059 JAM 001 009 А понижени брат нека се хвали висином својом; 059 JAM 001 010 А богати својом понизношћу; јер ће проћи као цвет травни. 059 JAM 001 011 Јер сунце огреја с врућином, и осуши траву, и цвет њен отпаде, и красота лица њена погибе; тако ће и богати у хођењу свом увенути. 059 JAM 001 012 Благо човеку који претрпи напаст; јер кад буде кушан примиће венац живота, који Бог обрече онима који га љубе. 059 JAM 001 013 Ниједан кад се куша да не говори: Бог ме куша; јер се Бог не може злом искушати, и Он не куша никога; 059 JAM 001 014 Него сваког куша његова сласт, која га вуче и мами. 059 JAM 001 015 Тада затрудневши сласт рађа грех; а грех учињен рађа смрт. 059 JAM 001 016 Не варајте се, љубазна браћо моја! 059 JAM 001 017 Сваки добри дар и сваки поклон савршени одозго је, долази од Оца светлости, у ког нема промењивања ни мењања видела и мрака; 059 JAM 001 018 Јер нас драговољно породи речју истине, да будемо новина од Његовог створења. 059 JAM 001 019 Зато, љубазна браћо моја, нека буде сваки човек брз чути а спор говорити и спор срдити се. 059 JAM 001 020 Јер срдња човечија не чини правде Божије. 059 JAM 001 021 Зато одбаците сваку нечистоту и сувишак злобе, и с кротошћу примите усађену реч која може спасти душе ваше. 059 JAM 001 022 Будите, пак, творци речи, а не само слушачи, варајући сами себе. 059 JAM 001 023 Јер ако ко слуша реч а не твори, он је као човек који гледа лице тела свог у огледалу; 059 JAM 001 024 Јер се огледа па отиде, и одмах заборави какав беше. 059 JAM 001 025 Али који провиди у савршени закон слободе и остане у њему, и не буде заборавни слушач, него творац дела, онај ће бити блажен у делу свом. 059 JAM 001 026 Ако који од вас мисли да верује, и не зауздава језик своЈ, него вара срце своје, његова је вера узалуд. 059 JAM 001 027 Јер вера чиста и без мане пред Богом и Оцем јесте ова: обилазити сироте и удовице у њиховим невољама, и држати себе неопогањеног од света. 059 JAM 002 001 Браћо моја! У вери Господа нашег славног Исуса Христа не гледајте ко је ко; 059 JAM 002 002 Јер ако дође у цркву вашу човек са златним прстеном и у светлој хаљини, а дође и сиромах у рђавој хаљини, 059 JAM 002 003 И погледате на оног у светлој хаљини, и кажете му: Ти седи овде лепо, а сиромаху кажете: Ти стани тамо, или седи овде ниже подножја мог; 059 JAM 002 004 И не расудисте у себи, него бисте судије злих помисли. 059 JAM 002 005 Чујте, љубазна браћо моја, не изабра ли Бог сиромахе овог света да буду богати вером, и наследници царства које обрече онима који њега љубе? 059 JAM 002 006 А ви осрамотисте сиромаха. Нису ли то богати који вас муче и вуку вас на судове? 059 JAM 002 007 Не хуле ли они на добро име ваше којим сте се назвали? 059 JAM 002 008 Ако, дакле, закон царски извршујете по писму: Љуби ближњег као самог себе, добро чините; 059 JAM 002 009 Ако ли гледате ко је ко, грех чините, и бићете покарани од закона као преступници; 059 JAM 002 010 Јер који сав закон одржи а сагреши у једном, крив је за све, 059 JAM 002 011 Јер Онај који је рекао: Не чини прељубе, рекао је и: Не убиј. Ако дакле не учиниш прељубе а убијеш, постао си преступник закона. 059 JAM 002 012 Тако говорите и тако творите као они који ће законом слободе бити суђени; 059 JAM 002 013 Јер ће ономе бити суд без милости који не чини милости; и хвали се милост на суду. 059 JAM 002 014 Каква је корист, браћо моја, ако ко рече да има веру а дела нема? Зар га може вера спасти? 059 JAM 002 015 Ако, на пример, брат и ли сестра голи буду, или немају шта да једу, 059 JAM 002 016 И рече им који од вас: Идите с миром, грејте се, и наситите се, а не да им потребе телесне, шта помаже? 059 JAM 002 017 Тако и вера ако нема дела, мртва је по себи. 059 JAM 002 018 Но може ко рећи: Ти имаш веру, а ја имам дела. Покажи ми веру своју без дела својих, а ја ћу теби показати веру своју из дела својих. 059 JAM 002 019 Ти верујеш да је један Бог; добро чиниш; и ђаволи верују, и дрхћу. 059 JAM 002 020 Али хоћеш ли разумети, о човече сујетни! Да је вера без дела мртва? 059 JAM 002 021 Авраам отац наш не оправда ли се делима кад принесе Исака, сина свог, на олтар? 059 JAM 002 022 Видиш ли да вера поможе делима његовим, и кроз дела сврши се вера? 059 JAM 002 023 И изврши се писмо које говори: Авраам верова Богу, и прими му се у правду, и пријатељ Божји назва се. 059 JAM 002 024 Видите ли, дакле, да се делима правда човек, а не самом вером? 059 JAM 002 025 А тако и Раав курва не оправда ли се делима кад прими уходе, и изведе их другим путем? 059 JAM 002 026 Јер, као што је тело без духа мртво, тако је и вера без добрих дела мртва. 059 JAM 003 001 Не тражите, браћо моја, да будете многи учитељи, знајући да ћемо већма бити осуђени, 059 JAM 003 002 Јер сви погрешујемо много пута. Али ко у речи не погрешује, онај је савршен човек, може зауздати и све тело. 059 JAM 003 003 Јер гле, и коњима мећемо жвале у уста да нам се покоравају, и све тело њихово окрећемо. 059 JAM 003 004 Гле и лађе, ако су и велике и силни их ветрови гоне, окрећу се малом крмицом куда хоће онај који управља. 059 JAM 003 005 А тако је и језик мали уд, и много чини. Гле, мала ватра, и колике велике шуме сажеже. 059 JAM 003 006 И језик је ватра, свет пут неправде. Тако и језик живи међу нашим удима, поганећи све тело, и палећи време живота нашег, и запаљујући се од пакла. 059 JAM 003 007 Јер сав род звериња и птица, и бубина и риба, припитомљава се и припитомио се роду човечијем; 059 JAM 003 008 А језик нико од људи не може припитомити, јер је немирно зло, пуно једа смртоноснога. 059 JAM 003 009 Њиме благосиљамо Бога и Оца, и њиме кунемо људе, који су створени по обличју Божијем. 059 JAM 003 010 Из једних уста излази благослов и клетва. Не ваља, љубазна браћо моја, да ово тако бива. 059 JAM 003 011 Еда ли може извор из једне главе точити слатко и горко? 059 JAM 003 012 Може ли, браћо моја, смоква маслине рађати или винова лоза смокве? Тако ниједан извор не даје слане и слатке воде. 059 JAM 003 013 Ко је међу вама мудар и паметан нека покаже од доброг живљења дела своја у кротости и премудрости. 059 JAM 003 014 Ако ли имате горку завист и свађу у срцима својим, не хвалите се, ни лажите на истину. 059 JAM 003 015 Ово није она премудрост што силази одозго, него земаљска, људска, ђаволска. 059 JAM 003 016 Јер где је завист и свађа онде је неслога и свака зла ствар. 059 JAM 003 017 А која је премудрост одозго она је најпре чиста, а потом мирна, кротка, покорна, пуна милости и добрих плодова, без хатера, и нелицемерна. 059 JAM 003 018 А плод правде у миру сеје се онима који мир чине. 059 JAM 004 001 Откуда ратови и распре међу нама? Не отуда ли, од сласти ваших, које се боре у вашим удима? 059 JAM 004 002 Желите и немате; убијате и завидите, и не можете да добијете; борите се и војујете, и немате, јер не иштете. 059 JAM 004 003 Иштете, и не примате, јер зло иштете, да у сластима својим трошите. 059 JAM 004 004 Прељубочинци и прељубочинице! Не знате ли да је пријатељство овог света непријатељство Богу? Јер који хоће свету пријатељ да буде, непријатељ Божји постаје. 059 JAM 004 005 Или мислите да писмо узалуд говори: Дух који у нама живи мрзи на завист? 059 JAM 004 006 А Он даје већу благодат. Јер говори: Господ супроти се поноситима, а пониженима даје благодат. 059 JAM 004 007 Покорите се, дакле, Богу а противите се ђаволу и побећи ће од вас. 059 JAM 004 008 Приближите се к Богу, и Он ће се приближити к вама. Очистите руке, грешници, поправите срца своја, непостојани. 059 JAM 004 009 Будите жалосни и плачите и јаучите: смех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост. 059 JAM 004 010 Понизите се пред Господом, и подигнуће вас. 059 JAM 004 011 Не опадајте један другог, браћо; јер ко опада брата или осуђује брата свог опада закон и осуђује закон, а ако закон осуђујеш, ниси творац закона, него судија. 059 JAM 004 012 Један је законодавац и судија, који може спасти и погубити; а ти ко си што другог осуђујеш? 059 JAM 004 013 Слушајте сад ви који говорите: Данас или сутра поћи ћемо у овај или онај град, и седећемо онде једну годину, и трговаћемо и добијаћемо. 059 JAM 004 014 Ви који не знате шта ће бити сутра. Јер шта је ваш живот? Он је пара, која се замало покаже, а потом нестане. 059 JAM 004 015 Место да говорите: Ако Господ хтедбуде, и живи будемо учинићемо ово или оно. 059 JAM 004 016 А сад се хвалите својим поносом. Свака је хвала таква зла. 059 JAM 004 017 Јер који зна добро чинити и не чини, грех му је. 059 JAM 005 001 Ходите ви сад, богати, плачите и ридајте за своје љуте невоље које иду на вас. 059 JAM 005 002 Богатство ваше иструхну, и хаљине ваше поједоше мољци; 059 JAM 005 003 Злато ваше и сребро зарђа, и рђа њихова биће сведочанство на вас: изјешће тело ваше као огањ. Стекосте богатство у последње дане. 059 JAM 005 004 Гле, виче плата ваших посленика који су радили њиве ваше и ви сте им откинули; и вика жетелаца дође до ушију Господа Саваота. 059 JAM 005 005 Веселисте се на земљи, и насладисте се; ухранисте срца своја, као на дан заклања. 059 JAM 005 006 Осудисте, убисте праведника, и не брани вам се. 059 JAM 005 007 Трпите, дакле, браћо моја, до доласка Господњег. Гле, тежак чека племенити род из земље, и радо трпи док не прими дажд рани и позни. 059 JAM 005 008 Трпите, дакле, и ви и утврдите срца своја, јер се долазак Господњи приближи. 059 JAM 005 009 Не уздишите један на другог, браћо, да не будете осуђени: гле, судија стоји пред вратима. 059 JAM 005 010 Узмите, браћо моја, за углед страдања пророке који говорише у име Господа. 059 JAM 005 011 Гле, блажене називамо оне који претрпеше. Трпљење Јовљево чусте, и последак Господњи видесте: јер је Господ милостив и смилује се. 059 JAM 005 012 А пре свега, браћо моја, не куните се ни небом ни земљом, ни другом каквом клетвом; него нека буде шта јесте да, и шта није не, да не паднете под суд. 059 JAM 005 013 Мучи ли се ко међу вама, нека се моли Богу; је ли ко весео нека хвали Бога. 059 JAM 005 014 Болује ли ко међу вама, нека дозове старешине црквене, те нека читају молитву над њим, и нека га помажу уљем у име Господње. 059 JAM 005 015 И молитва вере помоћи ће болеснику, и подигнуће га Господ; и ако је грехе учинио, опростиће му се. 059 JAM 005 016 Исповедајте, дакле, један другом грехе, и молите се Богу један за другог, да оздрављате; јер непрестана молитва праведног много може помоћи. 059 JAM 005 017 Илија беше човек смртан као и ми, и помоли се Богу да не буде дажда, и не удари дажд на земљу за три године и шест месеци. 059 JAM 005 018 И опет се помоли и небо даде дажд, и земља изнесе род свој. 059 JAM 005 019 Браћо! Ако ко од вас зађе с пута истине, и обрати га ко, 059 JAM 005 020 Нека зна да ће онај који обрати грешника с кривог пута његовог спасти душу од смрти, и покрити мноштво греха. # # BOOK 060 1PE 1 Peter 1 Петрова 060 1PE 001 001 Од Петра, апостола Исуса Христа, избраним дошљацима, расејаним по Понту, Галатији, Кападокији, Азији и Витанији; 060 1PE 001 002 По провиђењу Бога Оца, светињом Духа доведеним у послушање и кропљење крви Исуса Христа: да вам се умножи благодат и мир. 060 1PE 001 003 Благословен Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, који нас по великој милости својој прероди за живу наду васкрсењем Исуса Христа из мртвих, 060 1PE 001 004 За наследство непропадљиво, које неће иструхнути ни увенути, сачувано на небесима за вас, 060 1PE 001 005 Које је сила Божија вером сачувала за спасење, приправљено да се јави у последње време; 060 1PE 001 006 Коме радујте се, премда сте сад мало (где је потребно) жалосни у различним напастима, 060 1PE 001 007 Да се кушање ваше вере много вредније од злата пропадљивог које се куша огњем нађе на хвалу и част и славу, кад се покаже Исус Христос; 060 1PE 001 008 Ког не видевши љубите и ког сад не гледајући но верујући Га радујете се радошћу неисказаном и прослављеном. 060 1PE 001 009 Примајући крај своје вере, спасење душама. 060 1PE 001 010 Које спасење тражише и испитиваше за њ пророци, који за вашу благодат прорекоше; 060 1PE 001 011 Испитујући у какво или у које време јављаше Дух Христов у њима, напред сведочећи за Христове муке и за славе по томе; 060 1PE 001 012 Којима се откри да не самим себи него нама служаху овим што вам се сад јави по онима који вам проповедише јеванђеље посланим с неба Духом Светим, у које анђели желе завирити. 060 1PE 001 013 Зато, љубазни, запрегнувши бедра свог ума будите трезни, и зацело се надајте благодати која ће вам се принети кад дође Исус Христос. 060 1PE 001 014 Као послушна деца, не владајући се по првим жељама у свом незнању, 060 1PE 001 015 Него по Свецу који вас је позвао, и ви будите свети у свему живљењу. 060 1PE 001 016 Јер је писано: Будите свети, јер сам ја свет. 060 1PE 001 017 И ако зовете Оцем Оног који, не гледајући ко је ко, суди свакоме по делу, проводите време свог живљења са страхом, 060 1PE 001 018 Знајући да се пропадљивим сребром или златом не искуписте из сујетног свог живљења, које сте видели од отаца; 060 1PE 001 019 Него скупоценом крвљу Христа, као безазленог и пречистог јагњета; 060 1PE 001 020 Који је одређен још пре постања света, а јавио се у последња времена вас ради, 060 1PE 001 021 Који кроз Њега верујете Бога који Га подиже из мртвих, и даде Му славу, да би ваша вера и надање било у Бога. 060 1PE 001 022 Душе своје очистивши у послушању истине Духом за братољубље недволично, од чистог срца љубите добро један другог, 060 1PE 001 023 Као прерођени не од семена које труне, него од оног које не труне, речју Живог Бога, која остаје довека. 060 1PE 001 024 Јер је свако тело као трава, и свака слава човечија као цвет травни: осуши се трава, и цвет њен отпаде; 060 1PE 001 025 Али реч Господња осаје довека. А ово је реч што је објављена међу вама. 060 1PE 002 001 Одбаците дакле сваку пакост и сваку превару и лицемерје и завист и сва опадања, 060 1PE 002 002 И будите жељни разумног и правог млека, као новорођена деца, да о њему узрастете за спасење; 060 1PE 002 003 Јер окусисте да је благ Господ. 060 1PE 002 004 А кад дођете к Њему, као камену живом, који је, истина, од људи одбачен, али од Бога изабран и прибран: 060 1PE 002 005 И ви као живо камење зидајте се у кућу духовну и свештенство свето, да се приносе приноси духовни, који су Богу повољни, кроз Исуса Христа. 060 1PE 002 006 Јер у писму стоји написано: Ево мећем у Сиону камен крајеугалан избрани, и скупоцени; и ко Њега верује неће се постидети. 060 1PE 002 007 Вама, дакле, који верујете част је; а онима који се противе камен који одбацише зидари он поста глава од угла, и камен спотицања и стена саблазни: 060 1PE 002 008 На који се и спотичу који се противе речи, на шта су и одређени. 060 1PE 002 009 А ви сте избрани род, царско свештенство, свети народ, народ добитка, да објавите добродетељи Оног који вас дозва из таме к чудном виделу свом; 060 1PE 002 010 Који некад не бејасте народ, а сад сте народ Божји; који не бејасте помиловани, а сад сте помиловани. 060 1PE 002 011 Љубазни! Молим вас, као дошљаке и госте, да се чувате од телесних жеља, које војују на душу. 060 1PE 002 012 А владајте се добро међу незнабошцима, да би за оно за шта вас опадају као злочинце, видевши ваша добра дела, хвалили Бога у дан похођења. 060 1PE 002 013 Будите дакле покорни свакој власти човечијој, Господа ради: ако цару, као господару; 060 1PE 002 014 Ако ли кнезовима, као његовим посланицима за освету злочинцима, а за хвалу добротворима. 060 1PE 002 015 Јер је тако воља Божија да добрим делима задржавате незнање безумних људи. 060 1PE 002 016 Као слободни, а не као да бисте имали слободу за покривач пакости, него као слуге Божије. 060 1PE 002 017 Поштујте сваког: браћу љубите, Бога се бојте, цара поштујте. 060 1PE 002 018 Слуге! Будите покорни са сваким страхом господарима не само добрима и кроткима него и злима. 060 1PE 002 019 Јер је ово угодно пред Богом ако Бога ради поднесе ко жалости, страдајући на правди. 060 1PE 002 020 Јер каква је хвала ако за кривицу муке трпите? Него ако добро чинећи муке трпите, ово је угодно пред Богом. 060 1PE 002 021 Јер сте на то и позвани, јер и Христос пострада за нас, и нама остави углед да идемо Његовим трагом: 060 1PE 002 022 Који греха не учини, нити се нађе превара у устима Његовим; 060 1PE 002 023 Који не псова кад Га псоваше; не прети кад страда; него се ослањаше на Оног који право суди; 060 1PE 002 024 Који грехе наше сам изнесе на телу свом на дрво, да за грехе умремо, и за правду живимо; ког се раном исцелисте. 060 1PE 002 025 Јер бејасте као изгубљене овце, које немају пастира; но сад се обратисте к пастиру и владици душа својих. 060 1PE 003 001 А тако и ви жене будите покорне својим мужевима, да ако који и не верују речи женским живљењем без речи да се добију, 060 1PE 003 002 Кад виде чисто живљење ваше са страхом; 060 1PE 003 003 Ваша лепота да не буде споља у плетењу косе, и у ударању злата, и облачењу хаљина; 060 1PE 003 004 Него у тајном човеку срца, у једнакости кротког и тихог духа, што је пред Богом многоцено. 060 1PE 003 005 Јер се тако некад украшаваху и свете жене, које се уздаху у Бога и покораваху се својим мужевима. 060 1PE 003 006 Као што Сара слушаше Аврама, и зваше га господарем; које сте ви кћери постале, ако чините добро, и не бојите се никаквог страха. 060 1PE 003 007 Тако и ви мужеви живите са својим женама по разуму, и поштујте их као слабији женски суд, и као сунаследнице благодати живота, да се не смету молитве ваше. 060 1PE 003 008 А најпосле будите сви сложни, жалостиви, братољубиви, милостиви, понизни; 060 1PE 003 009 Не враћајте зла за зло, ни псовке за псовку; него насупрот благосиљајте, знајући да сте на то позвани да наследите благослов. 060 1PE 003 010 Јер који је рад да живи и да види дане добре, нека задржи језик свој од зла, и усне своје, да не говоре преваре; 060 1PE 003 011 Нека се уклони од зла, и нека учини добро; нека тражи мир и нека се држи њега. 060 1PE 003 012 Јер очи Господње гледају на праведнике, и уши Његове на молитву њихову; а лице Господње на оне који зло чине да их истреби са земље. 060 1PE 003 013 И ко може вама наудити ако узидете за добрим? 060 1PE 003 014 Него ако и страдате правде ради, блажени сте. Али страха њиховог не бојте се, нити се плашите; 060 1PE 003 015 Него Господа Бога светите у срцима својим. А будите свагда готови на одговор свакоме који вас запита за ваше надање. 060 1PE 003 016 С кротошћу и страхом имајте добру савест, да ако вас опадају за шта као злочинце да се постиде они што куде ваше добро живљење по Христу. 060 1PE 003 017 Јер је боље, ако хоће воља Божија, да страдате добро чинећи, неголи зло чинећи. 060 1PE 003 018 Јер и Христос једанпут за грехе наше пострада, праведник за неправеднике, да нас приведе к Богу, убијен, истина, бивши телом, но оживевши Духом; 060 1PE 003 019 Којим сишавши проповеда и духовима који су у тамници, 060 1PE 003 020 Који некад не хтеше да слушају кад их очекиваше Божије трпљење у време Нојево, кад се грађаше ковчег, у коме мало, то јесте осам душа, остаде од воде. 060 1PE 003 021 За спомен тога и нас сад спасава крштење, али не прање телесне нечистоте, него обећање добре савести Богу васкрсењем Исуса Христа. 060 1PE 003 022 Који је с десне стране Богу, отишавши на небо, и слушају Га анђели и власти и силе. 060 1PE 004 001 Кад, дакле, Христос пострада за нас телом, и ви се том мисли наоружајте: јер који пострада телом, престаје од греха, 060 1PE 004 002 Да остало време живота у телу не живи више жељама човечијим, него вољи Божијој. 060 1PE 004 003 Јер је доста што смо протекло време живота провели по вољи незнабожачкој, живећи у нечистотама, у сластима, у пијењу и богомрским незнабоштвима. 060 1PE 004 004 Зато се чуде што ви не трчите с њима у то исто неуредно живљење, и хуле на вас. 060 1PE 004 005 Они ће дати одговор Ономе који је готов да суди живима и мртвима. 060 1PE 004 006 Зато се и мртвима проповеди јеванђеље, да приме суд по човеку телом, а по Богу да живе духом. 060 1PE 004 007 А свему се крај приближи. Будите дакле мудри и трезни у молитвама. 060 1PE 004 008 А пре свега имајте непрестану љубав међу собом; јер љубав покрива мноштво греха, 060 1PE 004 009 Будите гостољубиви међу собом без мрмљања; 060 1PE 004 010 И служите се међу собом, сваки даром који је примио, као добри пристави различне благодати Божије. 060 1PE 004 011 Ако ко говори, нека говори као речи Божије; ако ко служи нека служи као по моћи коју Бог даје: да се у свачему слави Бог кроз Исуса Христа, коме је слава и држава ва век века. Амин. 060 1PE 004 012 Љубазни! Не чудите се врућини која вам се догађа за кушање ваше, као да вам се шта ново догађа; 060 1PE 004 013 Него се радујте што страдате с Христом, да бисте, и кад се јави слава Његова, имали радост и весеље. 060 1PE 004 014 Ако бивате укорени за име Христово, благо вама! Јер Дух славе и Бога почива на вама: они дакле хуле на Њ, а ви Га прослављате. 060 1PE 004 015 Само да не пострада који од вас као крвник, или као лупеж, или као злочинац, или као онај који се меша у туђе послове; 060 1PE 004 016 А ако ли као хришћанин, нека се не стиди, већ нека слави Бога у овом догађају. 060 1PE 004 017 Јер је време да се почне суд од куће Божије; ако ли се најпре од вас почне, какав ће бити последак онима што се противе Божијем јеванђељу? 060 1PE 004 018 И кад се праведник једва спасе, безбожник и грешник где ће се јавити? 060 1PE 004 019 Зато и који страдају по вољи Божијој нека Му као верном Творцу предаду душе своје у добрим делима. 060 1PE 005 001 Старешине које су међу вама молим који сам и сам старешина и сведок Христовог страдања, и имам део у слави која ће се јавити: 060 1PE 005 002 Пасите стадо Божије, које вам је предато, и надгледајте га, не силом, него драговољно, и по Богу, нити за неправедне добитке, него из доброг срца; 060 1PE 005 003 Нити као да владате народом; него бивајте угледи стаду; 060 1PE 005 004 И кад се јави поглавар пастирски, примићете венац славе који неће увенути. 060 1PE 005 005 Тако ви млади слушајте старешине; а сви се слушајте међу собом, и стеците понизност; јер се Бог поноситима супроти, а пониженима даје благодат. 060 1PE 005 006 Понизите се, дакле, под силну руку Божију, да вас повиси кад дође време. 060 1PE 005 007 Све своје бриге баците на Њ јер се он брине за вас. 060 1PE 005 008 Будите трезни и пазите, јер супарник ваш, ђаво, као лав ричући ходи и тражи кога да прождере. 060 1PE 005 009 Браните се од њега тврђом у вери, знајући да се таква страдања догађају вашој браћи по свету. 060 1PE 005 010 А Бог сваке благодати, који вас позва на вечну своју славу у Христу Исусу, он да вас, пошто мало пострадате, саврши, да утврди, да укрепи, да утемељи. 060 1PE 005 011 Њему слава и држава ва век века. Амин. 060 1PE 005 012 По Силвану, вашем верном брату, као што мислим, пишем вам ово мало, саветујући и сведочећи да је ово права благодат Божија у којој стојите. 060 1PE 005 013 Поздравља вас црква с вама избрана у Вавилону, и Марко, син мој. 060 1PE 005 014 Поздравите један другог целивом љубави. Мир вам свима у Христу Исусу. Амин. # # BOOK 061 2PE 2 Peter 2 Петрова 061 2PE 001 001 Од Симона Петра, слуге и апостола Исуса Христа, онима што су примили с нама једну часну веру у правди Бога нашег и спаса Исуса Христа: 061 2PE 001 002 Благодат и мир да вам се умножи познавањем Бога и Христа Исуса Господа нашег. 061 2PE 001 003 Будући да су нам све божанствене силе Његове, које требају к животу и побожности, дароване познањем Оног који нас позва славом и добродетељи, 061 2PE 001 004 Кроз које се нама дароваше часна и превелика обећања, да њих ради имате део у Божјој природи, ако утечете од телесних жеља овог света. 061 2PE 001 005 И на само ово окрените све старање своје да покажете у вери својој добродетељ, а у добродетељи разум, 061 2PE 001 006 А у разуму уздржање, а у уздржању трпљење, а у трпљењу побожност, 061 2PE 001 007 А у побожности братољубље, а у братољубљу љубав. 061 2PE 001 008 Јер кад је ово у вама, и множи се, неће вас оставити лене нити без плода у познању Господа нашег Исуса Христа. 061 2PE 001 009 А ко нема овог слеп је, и пипа заборавивши очишћење од старих својих греха. 061 2PE 001 010 Зато, браћо, постарајте се још већма да своју службу и избор утврдите; јер чинећи ово нећете погрешити никад; 061 2PE 001 011 Јер вам се тако обилно допусти улазак у вечно царство Господа нашег и спаса Исуса Христа. 061 2PE 001 012 Зато се нећу оленити опомињати вам једнако ово, ако и знате и утврђени сте у овој истини; 061 2PE 001 013 Јер мислим да је право докле сам год у овом телу да вас будим опомињањем, 061 2PE 001 014 Знајући да ћу скоро тело своје одбацити као што ми каза и Господ наш Исус Христос. 061 2PE 001 015 А трудићу се свакако да се и по растанку мом можете опомињати овог; 061 2PE 001 016 Јер вам не показасмо силу и долазак Господа нашег Исуса Христа по приповеткама мудро измишљеним, него смо сами видели славу Његову. 061 2PE 001 017 Јер он прими од Бога Оца част и славу кад дође к Њему такав глас: Ово је Син мој љубазни, који је по мојој вољи. 061 2PE 001 018 И овај глас ми чусмо где сиђе с неба кад бејасмо с Њим на светој гори. 061 2PE 001 019 И имамо најпоузданију пророчку реч, и добро чините што пазите на њу, као на видело које светли у тамном месту, докле дан не осване и даница се не роди у срцима вашим. 061 2PE 001 020 И ово знајте најпре да ниједно пророштво књижевно не бива по свом казивању; 061 2PE 001 021 Јер никад пророштво не би од човечије воље, него научени од Светог Духа говорише свети Божији људи. 061 2PE 002 001 А беше и лажних пророка у народу, као што ће и међу вама бити лажних учитеља, који ће унети јереси погибли, и одрицаће се Господара који их искупи и доводиће себи наглу погибао. 061 2PE 002 002 И многи ће поћи за њиховим нечистотама којима ће се хулити на пут истине. 061 2PE 002 003 И у лакомству ловиће вас измишљеним речима. Њихов суд одавно не доцни, и погибао њихова не дрема. 061 2PE 002 004 Јер кад Бог не поштеде анђела који сагрешише, него их метну у окове мрака пакленог, и предаде да се чувају за суд; 061 2PE 002 005 И први свет не поштеде, него сачувавши самосмога Ноја, проповедника правде, наведе потоп на свет безбожнички; 061 2PE 002 006 И градове Содом и Гомор сажеже и развали и осуди, и постави углед безбожницима који би постали; 061 2PE 002 007 И избави праведног Лота, кога осрамотише безаконици нечистотом живљења; 061 2PE 002 008 Јер кад живљаше праведник међу њима, гледајући и слушајући безакона дела, мучаше од дана до дана праведну душу; 061 2PE 002 009 Зна Господ побожне избављати од напасти, а неправеднике мучећи чувати за дан судни; 061 2PE 002 010 А особито оне који иду за телесним жељама нечистоте, и не маре за поглаварство, и који су безобразни и самовољни, и не дрхћу хулећи на славу. 061 2PE 002 011 Кад анђели, који већу снагу и силу имају, не изговарају на њих пред Господом хулни суд; 061 2PE 002 012 А они, као неразумна животиња, која је од природе на то створена да се хвата и коље, хуле на оно што не разумеју, и у погибли својој пропашће 061 2PE 002 013 Примајући плату неправде. Они мисле да је сласт частити се сваки дан; они су срамота и грех, који се хране својим преварама, једући с вама; 061 2PE 002 014 Имајући очи пуне прељубочинства и непрестаног греха; прелашћујући неутврђене душе; имају срце научено лакомству, деца клетве; 061 2PE 002 015 Оставивши прави пут, зађоше, и иду путем Валаама Восоровог, коме омиле плата неправедна; 061 2PE 002 016 Али би покаран за своје безакоње: скот неми проговоривши гласом човечијим забрани безумље пророково. 061 2PE 002 017 Ово су безводни извори, и облаци и магле које прогоне ветрови, за које се чува мрак тамни вавек. 061 2PE 002 018 Јер говорећи поносите и лажљиве речи прелашћују на нечистоте телесних жеља оне који одскора беже од оних што живе у превари. 061 2PE 002 019 И обећавају им слободу, а сами су робови погибли; јер кога ко надвлада онај му и робује. 061 2PE 002 020 Јер ако одбегну од нечистоте света познањем Господа и спаса нашег Исуса Христа, па се опет заплету у њих и буду надвладани, буде им последње горе од првог; 061 2PE 002 021 Јер им беше боље да не познаше пут правде, неголи кад познаше да се врате натраг од свете заповести која им је предана. 061 2PE 002 022 Јер им се догоди истинита приповест: пас се повраћа на своју бљувотину, и: свиња окупавши се, у каљужу. 061 2PE 003 001 Ево вам, љубазни, већ пишем другу посланицу у којима будим напомињањем ваш чисти разум, 061 2PE 003 002 Да се опомињете речи које су напред казали свети пророци, и заповести својих апостола од Господа и Спаса. 061 2PE 003 003 И ово знајте најпре да ће у последње дане доћи ругачи који ће живети по својим жељама, 061 2PE 003 004 И говорити: Где је обећање доласка његовог? Јер откако оци помреше све стоји тако од почетка створења. 061 2PE 003 005 Јер навалице неће да знаду да су небеса била од пре и земља из воде и усред воде Божијом речи. 061 2PE 003 006 Зато тадашњи свет би водом потопљен и погибе. 061 2PE 003 007 А садашња небеса и земља том истом речи задржана су те се чувају за дан страшног суда и погибли безаконих људи. 061 2PE 003 008 Али ово једно да вам не буде непознато, љубазни, да је један дан пред Господом као хиљаду година, и хиљаду година као један дан. 061 2PE 003 009 Не доцни Господ с обећањем, као што неки мисле да доцни, него нас трпи, јер неће да ко погине, него сви да дођу у покајање. 061 2PE 003 010 Али ће доћи дан Господњи као лупеж ноћу, у који ће небеса с хуком проћи, а стихије ће се од ватре распасти а земља и дела што су на њој изгореће. 061 2PE 003 011 Кад ће се дакле ово све раскопати, каквим треба вама бити у светом живљењу и побожности, 061 2PE 003 012 Чекајући и желећи да буде скорије долазак Божијег дана, ког ће се ради небеса спалити и раскопати, и стихије од ватре растопити? 061 2PE 003 013 Али чекамо по обећању Његову ново небо и нову земљу, где правда живи. 061 2PE 003 014 Зато, љубазни, чекајући ово старајте се да вас Он нађе чисте и праве у миру. 061 2PE 003 015 И трпљење Господа нашег држите за спасење; као што вам и љубазни наш брат Павле по даној му премудрости писа. 061 2PE 003 016 Као што говори о овоме и у свима својим посланицама, у којима имају неке ствари тешке разумети, које ненаучени и неутврђени изврћу, као и остала писма, на своју погибао. 061 2PE 003 017 А ви, дакле, љубазни, знајући напред, чувајте се да преваром безаконика не будете одведени с њима, и не отпаднете од своје тврђе; 061 2PE 003 018 Него напредујте у благодати и у познању Господа нашег и спаса Исуса Христа. Њему слава и сад и у вечна времена. Амин. # # BOOK 062 1JO 1 John 1 Јованова 062 1JO 001 001 Шта беше испочетка, шта чусмо, шта видесмо очима својим, шта размотрисмо и руке наше опипаше, о речи живота: 062 1JO 001 002 И живот се јави, и видесмо, и сведочимо, и јављамо вам живот вечни, који беше у Оца, и јави се нама; 062 1JO 001 003 Шта видесмо и чусмо то јављамо вама да и ви с нама имате заједницу; а наша је заједница с Оцем и са Сином Његовим Исусом Христом. 062 1JO 001 004 И ово вам пишемо да радост ваша буде испуњена. 062 1JO 001 005 И ово је обећање које чусмо од Њега и јављамо вама, да је Бог видело, и таме у Њему нема никакве. 062 1JO 001 006 Ако кажемо да имамо заједницу с Њим а у тами ходимо, лажемо и не творимо истине. 062 1JO 001 007 Ако ли у виделу ходимо, као што је Он сам у виделу, имамо заједницу један с другим, и крв Исуса Христа, Сина Његовог, очишћава нас од сваког греха. 062 1JO 001 008 Ако кажемо да греха немамо, себе варамо, и истине нема у нама. 062 1JO 001 009 Ако признајемо грехе своје, веран је и праведан да нам опрости грехе наше, и очисти нас од сваке неправде. 062 1JO 001 010 Ако кажемо да не сагрешисмо, градимо Га лажом, и реч Његова није у нама. 062 1JO 002 001 Дечице моја! Ово вам пишем да не грешите; и ако ко сагреши, имамо заступника код Оца, Исуса Христа праведника, 062 1JO 002 002 И Он очишћа грехе наше, и не само наше него и свега света. 062 1JO 002 003 И по том разумемо да Га познасмо, ако заповести Његове држимо. 062 1JO 002 004 Који говори: Познајем Га, а заповести Његове не држи, лажа је, и у њему истине нема; 062 1JO 002 005 А који држи реч Његову, у њему је заиста љубав Божија савршена; по том познајемо да смо у Њему. 062 1JO 002 006 Који говори да у Њему стоји, и тај треба тако да ходи као што је Он ходио. 062 1JO 002 007 Љубазни! Не пишем вам нове заповести, него заповест стару коју имасте испочетка. Заповест стара јесте реч коју чусте испочетка. 062 1JO 002 008 Опет вам пишем нову заповест, која је заиста у Њему и у вама; јер тама пролази, и видело право већ светли. 062 1JO 002 009 Који говори да је у виделу, а мрзи на свог брата, још је у тами. 062 1JO 002 010 Који љуби брата свог, у виделу живи, и саблазни у њему нема. 062 1JO 002 011 А који мрзи на свог брата, у тами је, и у тами ходи, и не зна куд иде, јер му тама заслепи очи. 062 1JO 002 012 Пишем вам, дечице, да вам се опраштају греси имена Његовог ради. 062 1JO 002 013 Пишем вам, оци, јер познасте Оног који нема почетка. Пишем вам, младићи, јер надвладасте нечастивог. Пишем вам, децо, јер познасте Оца. 062 1JO 002 014 Писах вам, оци, јер познасте Оног који је од почетка. Писах вам, младићи, јер сте јаки, и реч Божија у вама стоји, и надвладасте нечастивог. 062 1JO 002 015 Не љубите свет ни што је на свету. Ако ко љуби свет, нема љубави Очеве у њему. 062 1JO 002 016 Јер све што је на свету, телесна жеља, и жеља очију, и понос живота, није од Оца, него је од овог света. 062 1JO 002 017 И свет пролази и жеља његова; а који твори вољу Божију остаје довека. 062 1JO 002 018 Децо! Последње је време, и као што чусте да ће доћи антихрист, и сад многи антихристи посташе; по том познајемо да је последњи час. 062 1JO 002 019 Од нас изиђоше, али не бише од нас: кад би били од нас онда би остали с нама; али да се јаве да нису сви од нас. 062 1JO 002 020 И ви имате помазање од Светога, и знате све. 062 1JO 002 021 Не писах вам као да не знате истине, него што је знате, и знате да никаква лаж није од истине. 062 1JO 002 022 Ко је лажљивац осим оног који одриче да Исус није Христос? Ово је антихрист, који се одриче Оца и Сина. 062 1JO 002 023 Који се год одриче Сина ни Оца нема; а који признаје Сина, и Оца има. 062 1JO 002 024 Ви, дакле, што чусте испочетка у вама нека стоји; ако у вама остане што чусте испочетка, и ви ћете остати у Сину и у Оцу. 062 1JO 002 025 И ово је обећање које нам Он обећа, живот вечни. 062 1JO 002 026 Ово вам писах за оне који вас варају. 062 1JO 002 027 И ви помазање што примисте од Њега, у вама стоји, и не требујете да вас ко учи; него како вас то само помазање учи у свему, и истинито је, и није лаж, и као што вас научи останите у њему. 062 1JO 002 028 И сад, дечице, останите у Њему да имамо слободу кад се јави, и да се не осрамотимо пред Њим о Његовом доласку. 062 1JO 002 029 Ако знате да је праведник, познајте да је сваки који твори правду од Њега рођен. 062 1JO 003 001 Видите какву нам је љубав дао Отац, да се деца Божија назовемо и будемо; зато свет не познаје нас, јер Њега не позна. 062 1JO 003 002 Љубазни! Сад смо деца Божија, и још се не показа шта ћемо бити; него знамо да кад се покаже, бићемо као и Он, јер ћемо Га видети као што јесте. 062 1JO 003 003 И сваки који ову наду има на Њега, чисти се, као и Он што је чист. 062 1JO 003 004 Сваки који чини грех и безакоње чини: и грех је безакоње. 062 1JO 003 005 И знате да се Он јави да грехе наше узме; и греха у Њему нема. 062 1JO 003 006 Који год у Њему стоји не греши; који год греши не виде Га нити Га позна. 062 1JO 003 007 Дечице! Нико да вас не вара: који правду твори праведник је, као што је Он праведан; 062 1JO 003 008 Који твори грех од ђавола је, јер ђаво греши од почетка. Зато се јави Син Божји да раскопа дела ђавоља. 062 1JO 003 009 Који је год рођен од Бога не чини греха, јер Његово семе стоји у њему, и не може грешити, јер је рођен од Бога. 062 1JO 003 010 По томе се познају деца Божија и деца ђавоља: који год не твори правде, није од Бога, и који не љуби брата свог. 062 1JO 003 011 Јер је ово заповест, коју чусте испочетка, да љубимо један другог. 062 1JO 003 012 Не као што Каин беше од нечастивог и закла брата свог. И за који га узрок закла? Јер дела његова беху зла, а брата му праведна. 062 1JO 003 013 Не чудите се, браћо моја, ако свет мрзи на вас. 062 1JO 003 014 Ми знамо да пређосмо из смрти у живот, јер љубимо браћу; јер ко не љуби брата остаје у смрти. 062 1JO 003 015 Сваки који мрзи на брата свог крвник је људски; и знате да ниједан крвник људски нема у себи вечни живот. 062 1JO 003 016 По том познасмо љубав што Он за нас душу своју положи: ми смо дужни полагати душе за браћу. 062 1JO 003 017 Који дакле има богатство овог света, и види брата свог у невољи и затвори срце своје од њега, како љубав Божија стоји у њему? 062 1JO 003 018 Дечице моја! Да се не љубимо речју ни језиком, него делом и истином. 062 1JO 003 019 И по том дознајемо да смо од истине, и пред Њим тешимо срца своја. 062 1JO 003 020 Јер ако нам зазире срце наше, Бог је већи од срца нашег и зна све. 062 1JO 003 021 Љубазни! Ако нам срце наше не зазире, слободу имамо пред Богом; 062 1JO 003 022 И шта год заиштемо, примићемо од Њега, јер заповести Његове држимо и чинимо шта је Њему угодно. 062 1JO 003 023 И ово је заповест Његова да верујемо у име Сина Његовог Исуса Христа, и да љубимо један другог као што нам је дао заповест. 062 1JO 003 024 И који држи заповести Његове у Њему стоји, и Он у њему. И по том познајемо да стоји у нама, по Духу кога нам је дао. 062 1JO 004 001 Љубазни! Не верујте сваком духу, него кушајте духове јесу ли од Бога; јер многи лажни пророци изиђоше на свет. 062 1JO 004 002 По овом познајте Духа Божијег, и духа лажног; сваки дух који признаје да је Исус Христос у телу дошао, од Бога је; 062 1JO 004 003 А сваки дух који не признаје да је Исус Христос у телу дошао, није од Бога: и овај је антихристов, за ког чусте да ће доћи, и сад је већ на свету. 062 1JO 004 004 Ви сте од Бога, дечице, и надвладасте их, јер је већи који је у вама неголи који је на свету. 062 1JO 004 005 Они су од света, зато говоре од света, и свет их слуша. 062 1JO 004 006 Ми смо од Бога; који познаје Бога слуша нас, а који није од Бога не слуша нас. По овом познајемо духа истине и духа преваре. 062 1JO 004 007 Љубазни! Да љубимо један другог; јер је љубав од Бога, и сваки који има љубав од Бога је рођен, и познаје Бога. 062 1JO 004 008 А који нема љубави не позна Бога; јер је Бог љубав. 062 1JO 004 009 По том се показа љубав Божија к нама што Бог Сина свог Јединородног посла на свет да живимо кроза Њ. 062 1JO 004 010 У овом је љубав не да ми показасмо љубав к Богу, него да Он показа љубав к нама, и посла Сина свог да очисти грехе наше. 062 1JO 004 011 Љубазни! Кад је овако Бог показао љубав к нама, и ми смо дужни љубити један другог. 062 1JO 004 012 Бога нико не виде никад: ако имамо љубав међу собом, Бог у нама стоји, и љубав је Његова савршена у нама. 062 1JO 004 013 По том дознајемо да у Њему стојимо, и Он у нама, што нам је дао од Духа свог. 062 1JO 004 014 И ми видесмо и сведочимо да Отац посла Сина да се спасе свет. 062 1JO 004 015 Који призна да је Исус Син Божји, Бог у њему стоји и он у Богу. 062 1JO 004 016 И ми познасмо и веровасмо љубав коју Бог има к нама. Бог је љубав, и који стоји у љубави, у Богу стоји и Бог у њему стоји. 062 1JO 004 017 Тим се љубав у нама савршује да имамо слободу на дан судни; јер као што је Он и ми смо на свету овом. 062 1JO 004 018 У љубави нема страха, него савршена љубав изгони страх напоље; јер страх има муку. А ко се боји није савршен у љубави. 062 1JO 004 019 Да имамо ми љубав к Њему, јер Он најпре показа љубав к нама. 062 1JO 004 020 Ако ко рече: Ја љубим Бога, а мрзи на брата свог, лажа је; јер који не љуби брата свог, кога види, како може љубити Бога, кога не види? 062 1JO 004 021 И ову заповест имамо од Њега: Који љуби Бога да љуби и брата свог. 062 1JO 005 001 Који год верује да је Исус Христос, од Бога је рођен; и који год љуби Оног који је родио, љуби и Оног који је рођен од Њега. 062 1JO 005 002 По том знамо да љубимо децу Божију кад Бога љубимо и Његове заповести држимо. 062 1JO 005 003 Јер је ово љубав Божија да заповести Његове држимо; и заповести Његове нису тешке. 062 1JO 005 004 Јер сваки који је рођен од Бога побеђује свет; и вера је наша ова победа која победи свет. 062 1JO 005 005 Ко је који свет побеђује осим оног који верује да је Исус Син Божји? 062 1JO 005 006 Ово је Исус Христос што дође водом и крвљу и Духом, не само водом него водом и крвљу; и Дух је који сведочи, јер је Дух истина, 062 1JO 005 007 Јер је троје што сведочи на небу: Отац, Реч, и Свети Дух; и ово је троје једно. 062 1JO 005 008 И троје је што сведочи на земљи: дух, и вода, и крв; и троје је заједно. 062 1JO 005 009 Кад примамо сведочанство човечије, сведочанство је Божије веће; јер је ово сведочанство Божије што сведочи за Сина свог. 062 1JO 005 010 Који верује Сина Божијег има сведочанство у себи; који не верује Богу начинио Га је лажом, јер не верова сведочанству које сведочи Бог за Сина свог. 062 1JO 005 011 И ово је сведочанство да нам је Бог дао живот вечни; и овај живот вечни у Сину је Његовом. 062 1JO 005 012 Ко има Сина Божијег има живот; ко нема Сина Божијег нема живот. 062 1JO 005 013 Ово писах вама који верујете у име Сина Божијег, да знате да имате живот вечни и да верујете у име Сина Божијег. 062 1JO 005 014 И ово је слобода коју имамо к Њему да ако шта молимо по вољи Његовој послуша нас. 062 1JO 005 015 И кад знамо да нас слуша шта год молимо, знамо да ће нам дати шта тражимо од Њега. 062 1JO 005 016 Ако ко види брата свог где греши грех не к смрти, нека моли, и даће му живот, онима који греше не к смрти. Има грех к смрти: за тај не говорим да моли. 062 1JO 005 017 Свака је неправда грех; и има грех не к смрти. 062 1JO 005 018 Знамо да ниједан који је рођен од Бога, не греши, него који је рођен од Бога чува се, и нечастиви не дохвата се до њега. 062 1JO 005 019 Знамо да смо од Бога и сав свет лежи у злу. 062 1JO 005 020 А знамо да Син Божји дође, и дао нам је разум да познамо Бога Истинитог, и да будемо у истинитом Сину Његовом Исусу Христу. Ово је Истинити Бог и Живот вечни. 062 1JO 005 021 Дечице! Чувајте се од незнабоштва. Амин. # # BOOK 063 2JO 2 John 2 Јованова 063 2JO 001 001 Од старешине изабраној госпођи и деци њеној коју ја љубим ва истину, и не само ја него сви који познаше истину, 063 2JO 001 002 За истину која у нама стоји и биће с нама довека: 063 2JO 001 003 Да буде с вама благодат, милост, мир од Бога Оца и од Господа Исуса Христа, Сина Очевог, у истини и у љубави. 063 2JO 001 004 Обрадовах се врло што нађох неке од твоје деце који ходе у истини, као што примисмо заповест од Оца. 063 2JO 001 005 И сад молим те, госпођо, не као да ти нову заповест пишем, него коју имамо испочетка, да имамо љубав међу собом. 063 2JO 001 006 И ова је љубав да живимо по заповестима Његовим. Ова је заповест, као што чусте испочетка, да у њој живите. 063 2JO 001 007 Јер многе варалице изиђоше на свет који не признају Исуса Христа да је дошао у телу; ово је варалица и антихрист. 063 2JO 001 008 Чувајте се да не изгубимо шта смо зарадили, него да примимо плату потпуно. 063 2JO 001 009 Који год преступа и не стоји у науци Христовој онај нема Бога; а који стоји у науци Христовој онај има и Оца и Сина. 063 2JO 001 010 Ако ко долази к вама и ове науке не доноси, не примајте га у кућу, и не поздрављајте се с њим; 063 2JO 001 011 Јер ко се поздрави с њим, прима део у његовим злим делима. 063 2JO 001 012 Много бих вам имао писати, али не хтедох хартијом и мастилом; јер се надам да ћу доћи к вама и из уста говорити, да радост ваша буде испуњена. 063 2JO 001 013 Поздрављају те деца твоје сестре изабране. Амин. # # BOOK 064 3JO 3 John 3 Јованова 064 3JO 001 001 Од старешине Гају љубазном, ког ја љубим ва истину. 064 3JO 001 002 Љубазни! Молим се Богу да ти у свему буде добро, и да будеш здрав, као што је твојој души добро. 064 3JO 001 003 Обрадовах се врло кад дођоше браћа и посведочише твоју истину, како ти у истини живиш. 064 3JO 001 004 Немам веће радости од ове да чујем моја деца у истини да ходе. 064 3JO 001 005 Љубазни! Верно радиш што чиниш браћи и гостима, 064 3JO 001 006 Који посведочише твоју љубав пред црквом; и добро ћеш учинити ако их спремиш као што треба пред Богом. 064 3JO 001 007 Јер имена Његовог ради изиђоше не примивши ништа од незнабожаца. 064 3JO 001 008 Ми смо, дакле, дужни примати такве, да будемо помагачи истини. 064 3JO 001 009 Ја писах цркви; али Диотреф, који жели да буде најстарији међу нама, не прима нас. 064 3JO 001 010 Зато, ако дођем, споменућу његова дела која твори ружећи нас злим речима; и није му то доста, него сам браће не прима, и забрањује онима који би хтели да их примају, и изгони их из цркве. 064 3JO 001 011 Љубазни! Не угледај се на зло, него на добро: који добро чини од Бога је, а који зло чини не виде Бога. 064 3JO 001 012 Димитрију сведочише сви, и сама истина; а и ми сведочимо; и знате да је сведочанство наше истинито. 064 3JO 001 013 Много имадох да пишем; али нећу мастилом и пером да ти пишем; 064 3JO 001 014 Него се надам да ћу те скоро видети; и из уста говорити. Мир ти! Поздрављају те пријатељи. Поздрави пријатеље по имену. Амин. # # BOOK 065 JUD Jude Јудина 065 JUD 001 001 Од Јуде, Исуса Христа слуге, а брата Јаковљевог, званима, који су освећени Богом Оцем и одржани Исусом Христом: 065 JUD 001 002 Милост и мир и љубав да вам се умножи. 065 JUD 001 003 Љубазни! Старајући се једнако да вам пишем за опште ваше спасење, би ми потребно да вам пишем молећи да се борите за праведну веру, која је једанпут дана светима. 065 JUD 001 004 Јер се увукоше неки безбожни људи, који су давно одређени на ово суђење, и Бога нашег благодат претварају у нечистоту, и јединог Господара Бога и Господа нашег Исуса Христа одричу се. 065 JUD 001 005 Али ћу вам напоменути, кад и ви знате ово једанпут, да Господ избави народ из земље мисирске, потом погуби оне који не вероваше. 065 JUD 001 006 И анђеле који не држаше своје старешинство него оставише свој стан чува у вечним оковима под мраком за суд великог дана. 065 JUD 001 007 Као што Содом и Гомор, и околни њихови градови, који су се прокурвали онако као и они, и ходили за другим месом, поставише се углед и муче се у вечном огњу: 065 JUD 001 008 Тако дакле и ови што сањајући тело погане, а поглаварства се одричу, и на славу хуле. 065 JUD 001 009 А Михаило Арханђел, кад се препираше с ђаволом и говораше за Мојсијево тело, не смеше проклети суд да изговори, него рече: Господ нека ти запрети. 065 JUD 001 010 А ови хуле на оно што не знаду; а шта знаду по природи као неразумна животиња, у оном се распадају. 065 JUD 001 011 Тешко њима! Јер путем Каиновим пођоше и у превару Валамове плате падоше, и у буни Корејевој изгибоше. 065 JUD 001 012 Ово су они што погане ваше милостиње једући с вама без страха и гојећи се; облаци безводни, које ветрови разносе; јесенска дрвета неродљива, која су двапут умрла, и из корена ишчупана; 065 JUD 001 013 Бесни валови морски, који се пене својим срамотама, звезде лажне, којима се чува мрак вечне таме. 065 JUD 001 014 Али и за овакве пророкова Енох, седми од Адама, говорећи: Гле, иде Господ с хиљадама светих анђела својих 065 JUD 001 015 Да учини суд свима, и да покара све безбожнике за сва њихова безбожна дела којима безбожност чинише, и за све ружне речи њихове које безбожни грешници говорише на Њ. 065 JUD 001 016 Ово су незадовољни викачи, који по жељама својим живе, и уста њихова говоре поносите речи, и за добитак гледају ко је ко. 065 JUD 001 017 А ви, љубазни, опомињите се речи које напред казаше апостоли Господа нашег Исуса Христа, 065 JUD 001 018 Јер вам казаше да ће у последње време постати ругачи, који ће ходити по својим жељама и безбожностима. 065 JUD 001 019 Ово су они што се одвајају (од јединости вере), и јесу телесни, који духа немају. 065 JUD 001 020 А ви, љубазни, назиђујте се својом светом вером, и молите се Богу Духом Светим. 065 JUD 001 021 И сами себе држите у љубави Божијој, чекајући милост Господа нашег Исуса Христа за живот вечни. 065 JUD 001 022 И тако разликујући једне милујте. 065 JUD 001 023 А једне страхом избављајте и из огња вадите; а карајте са страхом, мрзећи и на хаљину опогањену од тела. 065 JUD 001 024 А Ономе који вас може сачувати без греха и без мане, и поставити праве пред славом својом у радости, 065 JUD 001 025 Једином премудром Богу и Спасу нашем, кроз Исуса Христа Господа нашег, слава и величанство, држава и власт пре свију векова и сад и у све векове. Амин. # # BOOK 066 REV Revelation Откривење 066 REV 001 001 Откривење Исуса Христа, које даде Њему Бог, да покаже слугама својим шта ће скоро бити, и показа, пославши по анђелу свом слузи свом Јовану, 066 REV 001 002 Који сведочи реч Божију и сведочанство Исуса Христа, и шта год виде. 066 REV 001 003 Благо ономе који чита и онима који слушају речи пророштва, и држе шта је написано у њему; јер је време близу. 066 REV 001 004 Од Јована на седам цркава које су у Азији: благодат вам и мир од Оног који јесте, и који беше, и који ће доћи; и од седам духова који су пред престолом Његовим; 066 REV 001 005 И од Исуса Христа, који је Сведок верни, и Првенац из мртвих, и Кнез над царевима земаљским, који нас љуби, и уми нас од греха наших крвљу својом; 066 REV 001 006 И учини нас цареве и свештенике Богу и Оцу свом; томе слава и држава ва век века. Амин. 066 REV 001 007 Ено, иде с облацима, и угледаће Га свако око, и који Га прободоше; и заплакаће за Њим сва колена земаљска. Да, заиста. 066 REV 001 008 Ја сам Алфа и Омега, Почетак и Свршетак, говори Господ, Који јесте, и који беше, и који ће доћи, Сведржитељ. 066 REV 001 009 Ја Јован, који сам и брат ваш и друг у невољи, и у царству и трпљењу Исуса Христа, бејах на острву које се зове Патам, за реч Божију и за сведочанство Исуса Христа. 066 REV 001 010 Бејах у духу у дан недељни, и чух за собом глас велики као трубе који говораше: Ја сам Алфа и Омега, Први и Последњи; 066 REV 001 011 И шта видиш напиши у књигу, и пошљи црквама које су у Азији: у Ефес, и у Смирну, и у Пергам, и у Тијатир, и у Сард, и у Филаделфију, и у Лаодикију. 066 REV 001 012 И обазрех се да видим глас који говораше са мном; и обазревши се видех седам свећњака златних, 066 REV 001 013 И усред седам свећњака као Сина човечијег, обученог у дугачку хаљину, и опасаног по прсима појасом златним. 066 REV 001 014 А глава Његова и коса беше бела као бела вуна, као снег; и очи Његове као пламен огњени; 066 REV 001 015 И ноге Његове као бронза кад се растопи у пећи; и глас Његов као хука вода многих; 066 REV 001 016 И држаше у својој десној руци седам звезда, и из уста Његових излажаше мач оштар с обе стране, и лице Његово беше као што сунце сија у сили својој. 066 REV 001 017 И кад Га видех, падох к ногама Његовим као мртав, и метну десницу своју на ме говорећи ми: Не бој се, ја сам Први и Последњи, 066 REV 001 018 И Живи: и бејах мртав и ево сам жив ва век века, амин. И имам кључеве од пакла и од смрти. 066 REV 001 019 Напиши дакле шта си видео, и шта је, и шта ће бити потом; 066 REV 001 020 Тајна седам звезда које си видео на десници мојој, и седам свећњака златних: седам звезда јесу анђели седам цркава; и седам свећњака које си видео јесу седам цркава. 066 REV 002 001 Анђелу ефеске цркве напиши: Тако говори Онај што држи седам звезда у десници својој, и што ходи посред седам свећњака златних: 066 REV 002 002 Знам твоја дела, и труд твој, и трпљење твоје, и да не можеш сносити зле, и искушао си оне који говоре да су апостоли, а нису и нашао си их лажне; 066 REV 002 003 И поднео си много, и трпљење имаш, и за име моје трудио си се, и ниси сустао. 066 REV 002 004 Но имам на тебе, што си љубав своју прву оставио. 066 REV 002 005 Опомени се дакле откуда си спао, и покај се, и прва дела чини; ако ли не, доћи ћу ти скоро, и дигнућу свећњак твој с места његовог, ако се не покајеш. 066 REV 002 006 Но ово имаш што мрзиш на дела Николинаца, на која и ја мрзим. 066 REV 002 007 Ко има ухо нека чује шта говори Дух црквама: који победи даћу му да једе од дрвета животног које је насред раја Божијег. 066 REV 002 008 И анђелу цркве смиранске напиши: Тако говори Први и Последњи, који беше мртав, и ево је жив: 066 REV 002 009 Знам твоја дела, и невољу и сиромаштво (али си богат), и хуле оних који говоре да су Јевреји а нису, него зборница сотонина. 066 REV 002 010 Не бој се ни ода шта што ћеш пострадати. Гле, ђаво ће неке од вас метати у тамницу, да се искушате, и имаћете невољу до десет дана. Буди веран до саме смрти, и даћу ти венац живота. 066 REV 002 011 Ко има ухо да чује нека чује шта говори Дух црквама: Који победи неће му наудити друга смрт. 066 REV 002 012 И анђелу пергамске цркве напиши: Тако говори Онај што има мач оштар с обе стране: 066 REV 002 013 Знам дела твоја, и где живиш, где је престо сотонин; и држиш име моје, и ниси се одрекао вере моје и у оне дане у које је Антипа, верни сведок мој, убијен код вас, где живи сотона. 066 REV 002 014 Но имам на тебе мало, што имаш ту који држе науку Валама, који учаше Валака да положи саблазан пред синовима Израиљевим, да једу жртве идолске, и да се курвају. 066 REV 002 015 Тако имаш и ти који држе науку Николинаца, на коју ја мрзим. 066 REV 002 016 Покај се дакле; ако ли не, доћи ћу ти скоро, и војеваћу с њима мачем уста својих. 066 REV 002 017 Ко има ухо да чује нека чује шта говори Дух црквама: који победи даћу му да једе од мане сакривене, и даћу му камен бео, и на камену ново име написано, ког нико не зна осим оног који прими. 066 REV 002 018 И анђелу тијатирске цркве напиши: Тако говори Син Божји, који има очи своје као пламен огњени, и ноге Његове као бронза: 066 REV 002 019 Знам твоја дела, и љубав, и службу, и веру, и трпљење твоје, и дела твоја, и да последњих има више од првих; 066 REV 002 020 Но имам на тебе мало, што допушташ жени Језавељи, која говори да је пророчица, да учи и да вара слуге моје да чине прељубу и да једу жртву идолску. 066 REV 002 021 И дадох јој време да се покаје од курварства свог, и не покаја се. 066 REV 002 022 Ево је ја мећем на одар, и оне који чине прељубу с њом у невољу велику, ако се не покају од својих дела. 066 REV 002 023 И децу њену побићу на место; и познаће све цркве да сам ја који испитујем срца и бубреге, и даћу вам свакоме по делима вашим: 066 REV 002 024 А вама говорим и осталима који су у Тијатиру који немају науке ове, и који не познају дубина сотониних (као што говоре): нећу метнути на вас другог бремена, 066 REV 002 025 Осим који имате, држите докле дођем. 066 REV 002 026 И који победи и одржи дела моја до краја, даћу му власт над незнабошцима; 066 REV 002 027 И пашће их гвозденом палицом, и они ће се раздробити као судови лончарски; као и ја што примих од Оца свог; 066 REV 002 028 И даћу му звезду даницу. 066 REV 002 029 Ко има ухо да чује нека чује шта говори Дух црквама. 066 REV 003 001 И анђелу сардске цркве напиши: Тако говори Онај што има седам Духова Божијих, и седам звезда: знам твоја дела, да имаш име да си жив, а мртав си. 066 REV 003 002 Стражи, и утврђуј остале који хоће да помру; јер не нађох твоја дела савршена пред Богом својим. 066 REV 003 003 Опомињи се дакле, како си примио и како си чуо, и држи и покај се. Ако ли не узастражиш, доћи ћу на тебе као лупеж, и нећеш чути у који ћу час доћи на тебе. 066 REV 003 004 Али имаш мало имена и у Сарду, који не опоганише својих хаљина, и ходиће са мном у белима, јер су достојни. 066 REV 003 005 Који победи он ће се обући у хаљине беле, и нећу избрисати име његово из књиге живота, и признаћу име његово пред Оцем својим и пред анђелима Његовим. 066 REV 003 006 Ко има ухо нека чује шта говори Дух црквама. 066 REV 003 007 И анђелу филаделфијске цркве напиши: Тако говори Свети и Истинити, који има кључ Давидов, који отвори и нико не затвори, који затвори и нико не отвори. 066 REV 003 008 Знам твоја дела; гле, дадох пред тобом врата отворена, и нико их не може затворити; јер имаш мало силе, и држао си моју реч, и ниси се одрекао имена мог. 066 REV 003 009 Ево дајем оне из зборнице сотонине који говоре да су Јевреји и нису, него лажу; ево ћу их учинити да дођу и да се поклоне пред ногама твојим, и да познаду да те ја љубим. 066 REV 003 010 Јер си одржао реч трпљења мог, и ја ћу тебе сачувати од часа искушења, који ће доћи на сав васиони свет да искуша оне који живе на земљи. 066 REV 003 011 Ево ћу доћи брзо: држи шта имаш, да нико не узме венац твој. 066 REV 003 012 Који победи учинићу га стубом у цркви Бога свог, и више неће изићи напоље; и написаћу на њему име Бога свог, и име новог Јерусалима, града Бога мог, који силази с неба од Бога мог, и име моје ново. 066 REV 003 013 Ко има ухо нека чује шта говори Дух црквама. 066 REV 003 014 И анђелу лаодикијске цркве напиши: Тако говори Амин, Сведок Верни и Истинити, Почетак створења Божијег: 066 REV 003 015 Знам твоја дела да ниси ни студен ни врућ. О да си студен или врућ! 066 REV 003 016 Тако, будући млак, и ниси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста својих. 066 REV 003 017 Јер говориш: Богат сам, и обогатио сам се, и ништа не потребујем; а не знаш да си ти несрећан, и невољан, и сиромах, и слеп, и го. 066 REV 003 018 Саветујем те да купиш у мене злато жежено у огњу, да се обогатиш; и беле хаљине, да се обучеш, и да се не покаже срамота голотиње твоје; и масти очном помажи очи своје да видиш. 066 REV 003 019 Ја које год љубим оне и карам и поучавам; постарај се дакле, и покај се. 066 REV 003 020 Ево стојим на вратима и куцам: ако ко чује глас мој и отвори врата, ући ћу к њему и вечераћу с њиме, и он са мном. 066 REV 003 021 Који победи даћу му да седне са мном на престолу мом, као и ја што победих и седох с Оцем својим на престолу Његовом. 066 REV 003 022 Ко има ухо нека чује шта говори Дух црквама. 066 REV 004 001 Потом видех: и гле, врата отворена на небу, и глас први који чух као трубу где говори са мном, рече: Попни се амо, и показаћу ти шта ће бити за овим. 066 REV 004 002 И одмах бих у духу; и гле, престо стајаше на небу, и на престолу сеђаше неко. 066 REV 004 003 И Онај што сеђаше беше по виђењу као камен јаспис и сард; и око престола беше дуга по виђењу као смарагд. 066 REV 004 004 И око престола беху двадесет и четири престола; и на престолима видех двадесет и четири старешине где седе, обучене у беле хаљине, и имаху круне златне на главама својим. 066 REV 004 005 И од престола излажаху муње и громови и гласови; и седам жижака огњених гораху пред престолом, које су седам духова Божијих. 066 REV 004 006 И пред престолом беше стаклено море, као кристал; и насред престола и око престола четири животиње, пуне очију спред и састраг. 066 REV 004 007 И прва животиња беше као лав, и друга животиња као теле, и трећа животиња имаше лице као човек, и четврта животиња беше као орао кад лети. 066 REV 004 008 И свака од четири животиње имаше по шест крила наоколо, и унутра пуна очију, и мира не имају дан и ноћ говорећи: Свет, свет, свет Господ Бог Сведржитељ, Који беше, и који јесте, и који ће доћи. 066 REV 004 009 И кад даше животиње славу и част и хвалу Ономе што сеђаше на престолу, што живи ва век века, 066 REV 004 010 Падоше двадесет и четири старешине пред Оним што сеђаше на престолу, и поклонише се Ономе што живи ва век века, и метнуше круне своје пред престолом говорећи: 066 REV 004 011 Достојан си, Господе, да примиш славу и част и силу; јер си Ти саздао све, и по вољи Твојој јесте и створено је. 066 REV 005 001 И видех у десници Оног што сеђаше на престолу књигу написану изнутра и споља, запечаћену са седам печата. 066 REV 005 002 И видех анђела јаког где проповеда гласом великим: Ко је достојан да отвори књигу и да разломи печате њене? 066 REV 005 003 И нико не могаше ни на небу ни на земљи, ни под земљом да отвори књиге ни да загледа у њу. 066 REV 005 004 И ја плаках много што се нико не нађе достојан да отвори и да прочита књигу, нити да загледа у њу. 066 REV 005 005 И један од старешина рече ми: Не плачи, ево је надвладао лав, који је од колена Јудиног, корен Давидов, да отвори књигу и разломи седам печата њених. 066 REV 005 006 И видех, и гле, насред престола и четири животиње, и посред старешина Јагње стајаше као заклано, и имаше седам рогова, и седам очију, које су седам духова Божијих посланих по свему свету. 066 REV 005 007 И дође и узе књигу из деснице Оног што сеђаше на престолу. 066 REV 005 008 И кад узе књигу, четири животиње и двадесет и четири старешине падоше пред Јагњетом, имајући сваки гусле, и златне чаше пуне тамјана, које су молитве светих. 066 REV 005 009 И певаху песму нову говорећи: Достојан си да узмеш књигу, и да отвориш печате њене; јер си се заклао, и искупио си нас Богу крвљу својом од сваког колена и језика и народа и племена, 066 REV 005 010 И учинио си нас Богу нашем цареве и свештенике, и цароваћемо на земљи. 066 REV 005 011 И видех, и чух глас анђела многих око престола и животиња и старешина, и беше број њихов хиљада хиљада. 066 REV 005 012 Говорећи гласом великим: Достојно је Јагње заклано да прими силу и богатство и премудрост и јачину и част и славу и благослов. 066 REV 005 013 И свако створење, што је на небу, и на земљи, и под земљом, и што је на мору, и што је у њима, све чух где говоре: Ономе што седи на престолу, и Јагњету благослов и част и слава и држава ва век века. 066 REV 005 014 И четири животиње говораху: Амин. И двадесет и четири старешине падоше и поклонише се Ономе што живи ва век века. 066 REV 006 001 И видех кад отвори Јагње један од седам печата, и чух једну од четири животиње где говори као глас громовни: Дођи и види. 066 REV 006 002 И видех, и гле, коњ бео, и онај што сеђаше на њему имаше стрелу; и њему се даде венац, и изиђе побеђујући, и да победи. 066 REV 006 003 И кад отвори други печат, чух другу животињу где говори: Дођи и види. 066 REV 006 004 И изиђе други коњ риђ, и ономе што сеђаше на њему даде се да узме мир са земље, и да убија један другог, и даде му се мач велики. 066 REV 006 005 И кад отвори трећи печат, чух трећу животињу где говори: Дођи и види. И видех, и гле, коњ вран, и онај што сеђаше на њему имаше мерила у руци својој. 066 REV 006 006 И чух глас између четири животиње где говори: Ока пшенице за грош, и три оке јечма за грош; а уља и вина неће бити. 066 REV 006 007 И кад отвори четврти печат, чух глас четврте животиње где говори: Дођи и види. 066 REV 006 008 И видех, и гле, коњ блед, и ономе што сеђаше на њему беше име смрт, и пакао иђаше за њим; и њему се даде област на четвртом делу земље да убије мачем и глађу и смрћу и зверињем земаљским. 066 REV 006 009 И кад отвори пети печат, видех под олтаром душе побијених за реч Божију и за сведочанство које имаху. 066 REV 006 010 И повикаше гласом великим говорећи: Докле, Господару Свети и Истинити! Не судиш и не кајеш крв нашу на онима што живе на земљи? 066 REV 006 011 И дане бише свакоме од њих хаљине беле, и речено им би да почину још мало времена, докле се наврше и другари њихови и браћа њихова, који ваља да буду побијени као и они. 066 REV 006 012 И видех кад отвори шести печат, и гле, затресе се земља врло, и сунце поста црно као врећа од кострети, и месец поста као крв; 066 REV 006 013 И звезде небеске падоше на земљу као што смоква одбацује пупке своје кад је велики ветар заљуља. 066 REV 006 014 И небо се измаче као књига кад се савије, и свака гора и острво с места својих покренуше се. 066 REV 006 015 И цареви земаљски, и бољари, и богати, и војводе, и силни, и сваки роб, и сваки слободњак, сакрише се по пећинама и по камењацима горским; 066 REV 006 016 И говорише горама и камењу: Падните на нас, и сакријте нас од лица Оног што седи на престолу, и од гнева Јагњетовог. 066 REV 006 017 Јер дође велики дан гнева Његовог, и ко може остати? 066 REV 007 001 И потом видех четири анђела где стоје на четири угла земље, и држе четири ветра земаљска, да не душе ветар на земљу, ни на море, ни на икакво дрво. 066 REV 007 002 И видех другог анђела где се пење од истока сунчаног, који имаше печат Бога Живога; и повика гласом великим на четири анђела којима беше дано да кваре земљу и море, говорећи: 066 REV 007 003 Не кварите ни земље, ни мора, ни дрвета, докле запечатим слуге Бога нашег на челима њиховим. 066 REV 007 004 И чух број запечаћених, сто и четрдесет и четири хиљаде запечаћених од свих колена синова Израиљевих; 066 REV 007 005 Од колена Јудиног дванаест хиљада запечаћених; од колена Рувимовог дванаест хиљада запечаћених; од колена Гадовог дванаест хиљада запечаћених; 066 REV 007 006 Од колена Асировог дванаест хиљада запечаћених; од колена Нефталимовог дванаест хиљада запечаћених; од колена Манасијиног дванаест хиљада запечаћених; 066 REV 007 007 Од колена Симеуновог дванаест хиљада запечаћених; од колена Левијевог дванаест хиљада запечаћених; од колена Исахаровог дванаест хиљада запечаћених; 066 REV 007 008 Од колена Завулоновог дванаест хиљада запечаћених; од колена Јосифовог дванаест хиљада запечаћених; од колена Венијаминовог дванаест хиљада запечаћених. 066 REV 007 009 По том видех, и гле, народ многи, ког не може нико избројати, од сваког језика и колена и народа и племена, стајаше пред престолом и пред Јагњетом, обучен у хаљине беле, и палме у рукама њиховим. 066 REV 007 010 И повикаше гласом великим говорећи: Спасење Богу нашем, који седи на престолу, и Јагњету. 066 REV 007 011 И сви анђели стајаху око престола и старешине и четири животиње, и падоше на лице пред престолом, и поклонише се Богу. 066 REV 007 012 Говорећи: Амин; благослов и слава и премудрост и хвала и част и сила и јачина Богу нашем ва век века. Амин. 066 REV 007 013 И одговори један од старешина говорећи ми: Ови обучени у беле хаљине ко су, и откуда дођоше? 066 REV 007 014 И рекох му: Господару! Ти знаш. И рече ми: Ово су који дођоше од невоље велике, и опраше хаљине своје и убелише хаљине своје у крви Јагњетовој. 066 REV 007 015 Зато су пред престолом Божијим, и служе Му дан и ноћ у цркви Његовој; и Онај што седи на престолу уселиће се у њих. 066 REV 007 016 Више неће огладнети, и неће на њих пасти сунце, нити икаква врућина. 066 REV 007 017 Јер Јагње, које је насред престола, пашће их, и упутиће их на изворе живе воде; и Бог ће отрти сваку сузу од очију њихових. 066 REV 008 001 И кад отвори седми печат, поста тишина на небу око по сахата. 066 REV 008 002 И видех седам анђела који стајаху пред Богом, и даде им се седам труба. 066 REV 008 003 И други анђео дође и стаде пред олтаром, и имаше кадионицу златну; и беше му дано много тамјана да да молитвама свих светих на олтар златни пред престолом. 066 REV 008 004 И дим од кађења у молитвама светих изиђе од руке анђелове пред Бога. 066 REV 008 005 И узе анђео кадионицу, и напуни је огња са олтара, и баци је на земљу, и посташе гласови и громови и севање муња и тресење земље. 066 REV 008 006 И седам анђела који имаху седам труба, приправише се да затрубе. 066 REV 008 007 И први анђео затруби, и поста град и огањ, смешани с крвљу, и падоше на земљу; и трећина дрва изгоре, и свака трава зелена изгоре. 066 REV 008 008 И други анђео затруби; и као велика гора огњем запаљена паде у море; и трећина мора поста крв. 066 REV 008 009 И умре трећина створења које живи у мору, и трећина лађи пропаде. 066 REV 008 010 И трећи анђео затруби, и паде с неба велика звезда, која гораше као свећа, и паде на трећину река и на изворе водене. 066 REV 008 011 И име звезди беше Пелен; и трећина вода поста пелен, и многи људи помреше од вода, јер беху горке. 066 REV 008 012 И четврти анђео затруби, и ударена би трећина сунца, и трећина месеца, и трећина звезда, да помрча трећина њихова, и трећина дана да не светли, тако и ноћи. 066 REV 008 013 И видех, и чух једног анђела где лети посред неба и говори гласом великим: Тешко, тешко, тешко онима који живе на земљи од осталих гласова трубних тројице анђела, који ће трубити. 066 REV 009 001 И пети анђео затруби, и видех звезду где паде с неба на земљу, и даде јој се кључ од студенца бездана; 066 REV 009 002 И отвори студенац бездана, и изиђе дим из студенца као дим велике пећи, и поцрне сунце и небо од дима студенчевог. 066 REV 009 003 И из дима изиђоше скакавци на земљу, и даде им се област, као што и скорпије имају област на земљи. 066 REV 009 004 И рече им се да не уде трави земаљској нити икаквој зелени, нити икаквом дрвету, него само људима који немају печат Божји на челима својим. 066 REV 009 005 И даде им се да их не убијају, него да их муче пет месеци; и мучење њихово беше као мучење скорпијино кад уједе човека; 066 REV 009 006 И у те дане тражиће људи смрт, и неће је наћи; и желеће да умру, и смрт ће од њих бежати. 066 REV 009 007 И скакавци беху као коњи спремљени на бој; и на главама њиховим као круне од злата, и лица њихова као лица човечија. 066 REV 009 008 И имаху косе као косе женске, и зуби њихови беху као у лавова; 066 REV 009 009 И имаху оклопе као оклопе гвоздене, и глас крила њихових беше као глас кола кад многи коњи трче на бој; 066 REV 009 010 И имаху репове као скорпијине, и жалци беху на реповима њиховим; и дана им беше област да уде људима пет месеци. 066 REV 009 011 И имаху над собом цара анђела бездана коме је име јеврејски Авадон, а грчки Аполион. 066 REV 009 012 Једно зло прође, ево иду још два зла за овим. 066 REV 009 013 И шести анђео затруби, и чух глас један од четири рогља златног олтара који је пред Богом, 066 REV 009 014 Где говори шестом анђелу који имаше трубу: Одреши четири анђела који су свезани код реке велике Еуфрата. 066 REV 009 015 И бише одрешена четири анђела који беху приправљени на сахат, и дан, и месец, и годину, да побију трећину људи. 066 REV 009 016 И број војника на коњима беше двеста хиљада хиљада; и чух број њихов. 066 REV 009 017 И тако видех у утвари коње, и оне што сеђаху на њима, који имаху оклопе огњене и плаветне и сумпорне; и главе коња њихових беху као главе лавова, и из уста њихових излажаше огањ и дим и сумпор. 066 REV 009 018 И од ова три зла погибе трећина људи, од огња и од дима и од сумпора што излажаше из уста њихових. 066 REV 009 019 Јер сила коња беше у устима њиховим, и у реповима њиховим; јер репови њихови биваху као змије и имаху главе, и њима иђаху. 066 REV 009 020 И остали људи који не бише побијени злима овим, не покајаше се од дела руку својих да се не поклањају ђаволима ни идолима златним и сребрним и бронзаним и каменим и дрвеним, који не могу видети ни чути, ни ходити; 066 REV 009 021 Нити се покајаше од убиства својих, ни од чарања својих, ни од курварства свог, ни од крађа својих. 066 REV 010 001 И видех другог анђела јаког где силази с неба, који беше обучен у облак, и дуга беше на глави његовој, и лице његово беше као сунце, и ноге његове као стубови огњени; 066 REV 010 002 И имаше у руци својој књижицу отворену, и метну ногу своју десну на море, а леву на земљу. 066 REV 010 003 И повика гласом великим, као лав кад риче; и кад он повика, говораше седам громова гласове своје. 066 REV 010 004 И кад говорише седам громова гласове своје, хтедох да пишем, и чух глас с неба који ми говори: Запечати шта говорише седам громова, и ово не пиши. 066 REV 010 005 И анђео ког видех где стоји на мору и на земљи, подиже руку своју к небу, 066 REV 010 006 И закле се Оним који живи ва век века, који сазда небо и шта је на њему, и земљу и шта је на њој, и море и шта је у њему, да времена већ неће бити; 066 REV 010 007 Него у дане гласа седмог анђела кад затруби, онда ће се свршити тајна Божија, као што јави својим слугама пророцима. 066 REV 010 008 И глас који чух с неба, опет проговори са мном и рече: Иди и узми књижицу отворену из руке оног анђела што стоји на мору и на земљи. 066 REV 010 009 И отидох к анђелу, и рекох му: Дај ми књижицу. И рече ми: Узми и изједи је; и горка ће бити у трбуху твом, али у устима биће ти слатка као мед. 066 REV 010 010 И узех књижицу из руке анђелове, и изједох је; и беше у устима мојим као мед слатка, а кад је изједох, беше горка у трбуху мом. 066 REV 010 011 И рече ми: Ваља ти опет пророковати народима и племенима и језицима и царевима многима. 066 REV 011 001 И даде ми се трска као палица говорећи: Устани и измери цркву Божију и олтар, и оне што се клањају у њој; 066 REV 011 002 А порту што је изван цркве, избаци напоље, нити је мери, јер је дана незнабошцима; и град свети газиће четрдесет и два месеца. 066 REV 011 003 И даћу двојици својих сведока, и прорицаће хиљаду и двеста и шездесет дана обучени у вреће. 066 REV 011 004 Ови су две маслине и два жишка што стоје пред Господарем земаљским. 066 REV 011 005 И ако им ко неправду учини, огањ излази из уста њихових, и појешће непријатеље њихове; и ко буде хтео да им учини нажао онај ваља да буде убијен. 066 REV 011 006 И ови ће имати власт да затворе небо, да не падне дажд на земљу у дане њиховог прорицања; и имаће власт над водама да их претварају у крв, и да ударе земљу сваком муком, кадгод буду хтели. 066 REV 011 007 И кад сврше сведочанство своје, онда ће звер што излази из бездана учинити с њима рат, и победиће их и убиће их. 066 REV 011 008 И телеса њихова оставиће на улици града великог, који се духовно зове Содом и Мисир, где и Господ наш разапет би. 066 REV 011 009 И гледаће неки од народа и племена и језика и колена телеса њихова три дана и по, и неће дати да се њихова телеса метну у гробове. 066 REV 011 010 И који живе на земљи, обрадоваће се и развеселиће се за њих, и слаће даре један другом, јер ова два пророка мучише оне што живе на земљи. 066 REV 011 011 И после три дана и по дух живота од Бога уђе у њих; и сташе оба на ноге своје, и страх велики нападе на оне који их гледаху. 066 REV 011 012 И чуше глас велики с неба, који им говори: Изиђите амо. И изиђоше на небо на облацима, и видеше их непријатељи њихови. 066 REV 011 013 И у тај час затресе се земља врло, и десети део града паде, и тресење земље поби седам хиљада имена човечијих; и остали се уплашише, и даше славу Богу небеском. 066 REV 011 014 Зло друго прође, ево зло треће иде брзо. 066 REV 011 015 И седми анђео затруби и посташе велики гласови на небесима говорећи: Поста царство света Господа нашег и Христа Његовог, и цароваће ва век века. 066 REV 011 016 И двадесет и четири старешине које сеђаху пред Богом на престолима својим, падоше на лица своја и поклонише се Богу. 066 REV 011 017 Говорећи: Хвалимо Те, Господе Боже Сведржитељу, који јеси, и беше, и бићеш, што си примио силу своју велику, и царујеш. 066 REV 011 018 И незнабошци се прогневише, и дође гнев Твој и време мртвима да се суди, и да се да плата слугама Твојим, пророцима и светима, и онима који се боје имена Твог, малима и великима, и да се погубе они који земљу погубише. 066 REV 011 019 И отвори се црква Божија на небу, и показа се ћивот завета Његовог у цркви Његовој; и бише севања муња, и гласови, и громови, и тресење земље, и град велики. 066 REV 012 001 И знак велики показа се на небу: жена обучена у сунце, и месец под ногама њеним, и на глави њеној венац од дванаест звезда. 066 REV 012 002 И беше трудна, и викаше од муке, и мучаше се да роди. 066 REV 012 003 И показа се други знак на небу, и гле, велика црвена аждаха, која имаше седам глава, и десет рогова; и на главама њеним седам круна; 066 REV 012 004 И реп њен одвуче трећину звезда небеских, и баци их на земљу. И аждаха стајаше пред женом која хтеде да се породи, да јој прождере дете кад роди. 066 REV 012 005 И роди мушко, сина, који ће пасти све народе с палицом гвозденом; и дете њено би узето к Богу и престолу његовом. 066 REV 012 006 А жена побеже у пустињу где имаше место приправљено од Бога, да се онамо храни хиљаду и двеста и шездесет дана. 066 REV 012 007 И поста рат на небу. Михаило и анђели Његови ударише на аждаху, и би се аждаха и анђели њени. 066 REV 012 008 И не надвладаше, и више им се не нађе места на небу. 066 REV 012 009 И збачена би аждаха велика, стара змија, која се зове ђаво и сотона, која вара сав васиони свет, и збачена би на земљу, и анђели њени збачени бише с њом. 066 REV 012 010 И чух глас велики на небу који говори: Сад поста спасење и сила и царство Бога нашег, и област Христа Његовог; јер се збаци опадач браће наше, који их опадаше пред Богом нашим дан и ноћ. 066 REV 012 011 И они га победише крвљу Јагњетовом и речју сведочанства свог, и не марише за живот свој до саме смрти. 066 REV 012 012 Зато веселите се небеса и ви који живите на њима. Тешко вама који живите на земљи и мору, јер ђаво сиђе к вама, и врло се расрдио, знајући да времена мало има. 066 REV 012 013 И кад виде аждаха да збачена би на земљу, гоњаше жену која роди мушко. 066 REV 012 014 И жени дана бише два крила орла великог да лети у пустињу на своје место, где ће се хранити време и времена и по времена, сакривена од лица змијиног. 066 REV 012 015 И испусти змија за женом из уста својих воду као реку, да је утопи у реци. 066 REV 012 016 И поможе земља жени, и отвори земља уста своја, и прождре реку коју испусти змија из уста својих. 066 REV 012 017 И разгневи се змија на жену, и отиде да се побије са осталим семеном њеним, које држи заповести Божије и има сведочанство Исуса Христа. 066 REV 013 001 И стадох на песку морском; и видех звер где излази из мора, која имаше седам глава, и рогова десет, и на роговима њеним десет круна, а на главама њеним имена хулна. 066 REV 013 002 И звер коју видех беше као рис, и ноге јој као у медведа, и уста њена као уста лавова, и даде јој змија силу своју, и престо свој, и област велику. 066 REV 013 003 И видех једну од глава њених као рањену на смрт, и рана смрти њене излечи се. И чуди се сва земља иза звери, и поклонише се змији, која даде област звери. 066 REV 013 004 И поклонише се звери говорећи: Ко је као звер? И ко може ратовати с њом? 066 REV 013 005 И дана јој бише уста која говоре велике ствари и хуљења, и дана јој би област да чини четрдесет и два месеца. 066 REV 013 006 И отвори уста своја за хуљење на Бога, да хули на име Његово, и на кућу Његову, и на оне који живе на небу. 066 REV 013 007 И дано јој би да се бије са светима, и да их победи; и дана јој би област над сваким коленом и народом и језиком и племеном. 066 REV 013 008 И поклонише јој се сви који живе на земљи којима имена нису записана у животној књизи Јагњета, које је заклано од постања света. 066 REV 013 009 Ако ко има ухо нека чује. 066 REV 013 010 Ко у ропство води, биће у ропство одведен; ко ножем убије ваља да он ножем буде убијен. Овде је трпљење и вера светих. 066 REV 013 011 И видех другу звер где излази из земље, и имаше два рога као у јагњета; и говораше као аждаха. 066 REV 013 012 И сву власт прве звери чињаше пред њом; и учини да земља и који живе на њој поклони се првој звери којој се исцели рана смртна. 066 REV 013 013 И учини чудеса велика, и учини да и огањ силази с неба на земљу пред људима. 066 REV 013 014 И вара оне који живе на земљи знацима, који јој бише дани да чини пред звери, говорећи онима што живе на земљи да начине икону звери која имаде рану смртну и оста жива. 066 REV 013 015 И би јој дано да даде дух икони звериној, да проговори икона зверина, и да учини да се побију који се год не поклоне икони звериној. 066 REV 013 016 И учини све, мале и велике, богате и сиромашне, слободњаке и робове, те им даде жиг на десној руци њиховој или на челима њиховим, 066 REV 013 017 Да нико не може ни купити ни продати, осим ко има жиг, или име звери, или број имена њеног. 066 REV 013 018 Овде је мудрост. Ко има ум нека израчуна број звери: јер је број човеков и број њен шест стотина и шездесет и шест. 066 REV 014 001 И видех, и гле, Јагње стајаше на гори сионској, и с Њим сто и четрдесет и четири хиљаде, који имаху име Оца Његовог написано на челима својим. 066 REV 014 002 И чух глас с неба као глас вода многих, и као глас грома великог; и чух глас гудача који гуђаху у гусле своје. 066 REV 014 003 И певаху као нову песму пред престолом и пред четири животиње и пред старешинама: и нико не могаше научити песме, осим оних сто и четрдесет и четири хиљаде који су откупљени са земље. 066 REV 014 004 Ово су који се не опоганише са женама, јер су девственици, они иду за Јагњетом куд год оно пође. Ови су купљени од људи, првенци Богу и Јагњету. 066 REV 014 005 И у њиховим устима не нађе се превара, јер су без мане пред престолом Божијим. 066 REV 014 006 И видех другог анђела где лети посред неба, који имаше вечно јеванђеље да објави онима који живе на земљи, и сваком племену, и језику и колену и народу. 066 REV 014 007 И говораше великим гласом: Бојте се Бога, и подајте Му славу, јер дође час суда Његовог; и поклоните се Ономе који је створио небо и земљу и море и изворе водене. 066 REV 014 008 И други анђео за њим иде говорећи: Паде, паде Вавилон град велики: јер отровним вином курварства свог напоји све народе. 066 REV 014 009 И трећи анђео за њим иде говорећи гласом великим: Ко се год поклони звери и икони њеној, и прими жиг на чело своје или на руку своју, 066 REV 014 010 И он ће пити од вина гнева Божијег, које је непомешано уточено у чашу гнева Његовог, и биће мучен огњем и сумпором пред анђелима светима и пред Јагњетом. 066 REV 014 011 И дим мучења њиховог излазиће ва век века; и неће имати мира дан и ноћ који се поклањају звери и икони њеној, и који примају жиг имена њеног. 066 REV 014 012 Овде је трпљење светих, који држе заповести Божије и веру Исусову. 066 REV 014 013 И чух глас с неба где ми говори: Напиши: Благо мртвима који умиру у Господу од сад. Да, говори Дух, да почину од трудова својих; јер дела њихова иду за њима. 066 REV 014 014 И видех, и гле, облак бео, и на облаку сеђаше као Син човечији, и имаше на глави својој круну златну, и у руци својој срп оштар. 066 REV 014 015 И други анђео изиђе из цркве вичући великим гласом Ономе што седи на облаку: Замахни српом својим и жњи, јер дође време да се жње, јер се осуши жито земаљско. 066 REV 014 016 И Онај што сеђаше на облаку баци срп свој на земљу, и пожњевена би земља. 066 REV 014 017 И други анђео изиђе из цркве што је на небу, и имаше и он срп оштар. 066 REV 014 018 И други анђео изиђе из олтара, који имаше област над огњем, и повика с великом виком ономе који имаше срп оштри, говорећи: Замахни српом својим оштрим, и одрежи грожђе винограда земаљског; јер већ сазреше зрна његова. 066 REV 014 019 И баци анђео срп свој на земљу, и обра виноград земаљски, и метну у кацу великог гнева Божијег. 066 REV 014 020 И оточи се каца изван града, и изиђе крв из каце, тја до узда коњима, хиљаду и шест стотина потркалишта. 066 REV 015 001 И видех други велики знак на небу и чудо: седам анђела који имаху седам последњих зала, јер се у њима саврши гнев Божји. 066 REV 015 002 И видех као стаклено море смешано с огњем, и оне што победише звер и икону њену, и жиг њен, и број имена њеног, где стоје на мору стакленом и имају гусле Божије; 066 REV 015 003 И певаху песму Мојсија, слуге Божијег, и песму Јагњетову, говорећи: Велика су и дивна дела Твоја, Господе Боже Сведржитељу, праведни су и истинити путеви Твоји, Царе светих. 066 REV 015 004 Ко се неће побојати Тебе, Господе, и прославити име Твоје? Јер си Ти један свет; јер ће сви незнабошци доћи и поклонити се пред Тобом; јер се судови Твоји јавише. 066 REV 015 005 И после овог видех, и гле, отвори се црква скиније сведочанства на небу, 066 REV 015 006 И изиђоше седам анђела из цркве, који имаху седам зала, обучени у чисте и беле хаљине од платна, и опасани по прсима појасима златним; 066 REV 015 007 И једна од четири животиње даде седморици анђела седам чаша златних напуњених гнева Бога, који живи ва век века. 066 REV 015 008 И напуни се црква дима од славе Божије и од силе Његове; и нико не могаше доћи у цркву, док се не сврши седам зала седморице анђела. 066 REV 016 001 И чух глас велики из цркве где говори седморици анђела: Идите, и излијте седам чаша гнева Божијег на земљу. 066 REV 016 002 И оде први анђео, и изли чашу своју на земљу; и посташе ране зле и љуте на људима који имају жиг зверин и који се клањају икони њеној. 066 REV 016 003 И други анђео изли чашу своју у море; и поста крв као од мртваца, и свака душа жива умре у мору. 066 REV 016 004 И трећи анђео изли чашу своју на реке и на изворе водене; и поста крв. 066 REV 016 005 И чух анђела воденог где говори: Праведан си Господе, који јеси, и који беше, и свет, што си ово судио; 066 REV 016 006 Јер пролише крв светих и пророка, и крв си им дао да пију јер су заслужили. 066 REV 016 007 И чух другог из олтара где говори: Да, Господе Боже Сведржитељу, истинити су и прави судови Твоји. 066 REV 016 008 И четврти анђео изли чашу своју на сунце, и дано му би да жеже људе огњем. 066 REV 016 009 И опалише се људи од велике врућине, и хулише на име Бога који има област над злима овима, и не покајаше се да Му даду славу. 066 REV 016 010 И пети анђео изли чашу своју на престо зверин; и царство њено поста тамно, и жвакаху језике своје од бола. 066 REV 016 011 И хулише на име Бога небеског од бола и од рана својих, и не покајаше се од дела својих. 066 REV 016 012 И шести анђео изли чашу своју на велику реку Еуфрат; и пресахну вода њена, да се приправи пут царевима од истока сунчаног. 066 REV 016 013 И видех из уста аждахиних, и из уста звериних, и из уста лажног пророка, где изиђоше три нечиста духа, као жабе. 066 REV 016 014 Јер су ово духови ђаволски који чине чудеса и излазе к царевима свега васионог света да их скупе на бој за онај велики дан Бога Сведржитеља. 066 REV 016 015 Ево идем као лупеж; благо ономе који је будан и који чува хаљине своје, да го не ходи и да се не види срамота његова. 066 REV 016 016 И сабра их на место које се јеврејски зове Армагедон. 066 REV 016 017 И седми анђео изли чашу своју по небу, и изиђе глас велики из цркве небеске од престола говорећи: Сврши се. 066 REV 016 018 И бише севања муња и громови, и гласови, и би велико тресење земље, какво никад не би откако су људи на земљи, толико тресење, тако велико. 066 REV 016 019 И град велики раздели се на три дела, и градови незнабожачки падоше; и Вавилон велики спомену се пред Богом да му да чашу вина љутог гнева свог. 066 REV 016 020 И сва острва побегоше, и горе се не нађоше. 066 REV 016 021 И град велики као глава паде с неба на људе; и људи хулише на Бога од зла градног, јер је велика мука његова врло. 066 REV 017 001 И дође један од седам анђела који имаху седам чаша, и говори са мном говорећи ми: Ходи да ти покажем суд курве велике, која седи на водама многима. 066 REV 017 002 С којом се курваше цареви земаљски, и који живе на земљи опише се вином курварства њена. 066 REV 017 003 И уведе ме дух у пусто место; и видех жену где седи на звери црвеној која беше пуна имена хулних и имаше седам глава и десет рогова. 066 REV 017 004 И жена беше обучена у порфиру и скерлет и накићена златом и камењем драгим и бисером, и имаше чашу у руци својој пуну мрзости и поганштине курварства свог; 066 REV 017 005 И на челу њеном написано име: Тајна, Вавилон велики, мати курвама и мрзостима земаљским. 066 REV 017 006 И видех жену пијану од крви светих и од крви сведока Исусових; и зачудих се чудом великим кад је видех. 066 REV 017 007 И рече ми анђео: Што се чудиш? Ја ћу ти казати тајну ове жене, и звери што је носи и има седам глава и десет рогова. 066 REV 017 008 Звер коју си видео беше и није, и изићи ће из бездана и отићи ће у пропаст; и удивиће се који живе на земљи, којима имена написана нису у књигу живота од постања света, кад виде звер која беше, и није, и доћи ће опет. 066 REV 017 009 Овде је ум, који има мудрост. Седам глава, то су седам гора на којима жена седи. 066 REV 017 010 И јесу седам царева. Пет је њих пало, и један јесте, а други још није дошао; а кад дође за мало ће остати. 066 REV 017 011 И звер која беше и није, и она је осми, и јесте од седморице и у пропаст иде. 066 REV 017 012 И десет рогова, које си видео, то су десет царева, који царства још не примише, него ће област као цареви на једно време примити са звери. 066 REV 017 013 Ови једну вољу имају, и силу и област своју даће звери. 066 REV 017 014 Ови ће се побити с Јагњетом и Јагње ће их победити, јер је Господар над господарима и Цар над царевима; и који су с Њим, јесу позвани и изабрани и верни. 066 REV 017 015 И рече ми: Воде, што си видео, где седи курва, оно су људи и народи, и племена и језици. 066 REV 017 016 И десет рогова, што си видео на звери, они ће омрзнути на курву, и опустошиће је и оголузнити, и месо њено појешће и сажећи ће је огњем. 066 REV 017 017 Јер је Бог дао у срца њихова да учине вољу Његову, и да учине вољу једну, и да даду царство своје звери, док се сврше речи Божије. 066 REV 017 018 И жена, коју си видео, јесте град велики, који има царство над царствима земаљским. 066 REV 018 001 И после овог видех другог анђела где силази са неба, који имаше област велику; и земља се засветли од славе његове. 066 REV 018 002 И повика јаким гласом говорећи: Паде, паде Вавилон велики, и поста стан ђаволима, и тамница сваком духу нечистом, и тамница свих птица нечистих и мрских; јер отровним вином курварства свог напоји све народе; 066 REV 018 003 И цареви земаљски с њом се курваше, и трговци земаљски обогатише се од богатства сласти њене. 066 REV 018 004 И чух глас други с неба који говори: Изиђите из ње, народе мој, да се не помешате у грехе њене, и да вам не науде зла њена. 066 REV 018 005 Јер греси њени допреше тја до неба, и Бог се опомену неправде њене. 066 REV 018 006 Платите јој као што и она плати вама, и подајте јој двојином онолико по делима њеним: којом чашом захвати вама захватајте јој по два пут онолико. 066 REV 018 007 Колико се прослави и наслади толико јој подајте мука и жалости; јер говори у срцу свом: Седим као царица, и нисам удовица, и жалости нећу видети. 066 REV 018 008 Зато ће у један дан доћи зла њена: смрт и плач и глад, и сажећи ће се огњем; јер је јак Господ Бог који јој суди. 066 REV 018 009 И заплакаће и зајаукати за њом цареви земаљски који се с њом курваше и беснише, кад виде дим горења њеног, 066 REV 018 010 Издалека стојећи од страха мука њених и говорећи: Јаох! Јаох! Граде велики Вавилоне, граде тврди, јер у један час дође суд твој! 066 REV 018 011 И трговци земаљски заплакаће и зајаукати за њом, што њихове товаре нико више не купује; 066 REV 018 012 Товара злата и сребра и камења драгог и бисера и узвода и порфире и свиле и скерлета, и сваког мирисног дрвета, и свакојаких судова од филдиша, и свакојаких судова од најскупљег дрвета, бронзе и гвожђа и мермера, 066 REV 018 013 И цимета и тамјана и мира и ливана, и вина и уља, и нишестета и пшенице, и говеда и оваца, и коња и кола, и телеса и душа човечијих. 066 REV 018 014 И воћа жеља душе твоје отидоше од тебе, и све што је масно и добро отиде од тебе, и више га нећеш наћи. 066 REV 018 015 Трговци који се овим товарима обогатише од ње, стаће издалека од страха мучења њеног, плачући и јаучући, 066 REV 018 016 И говорећи: Јаох! Јаох! Граде велики, обучени у свилу и порфиру и скерлет, и накићени златом и камењем драгим и бисером; 066 REV 018 017 Јер у један час погибе толико богатство! И сви господари од лађи, и сав народ у лађама, и лађари, и који год раде на мору, стадоше издалека, 066 REV 018 018 И викаху, видевши дим горења њеног, и говораху: Ко је био као овај град велики? 066 REV 018 019 И бацише прах на главе своје, и повикаше плачући и ридајући, говорећи: Јаох! Јаох! Граде велики, у коме се обогатише сви који имају лађе на мору од богатства његовог, јер у један час опусте! 066 REV 018 020 Весели се над њим небо, и свети апостоли и пророци, јер Бог покаја суд ваш на њему. 066 REV 018 021 И узе један анђео јак камен велики, као камен воденични, и баци у море говорећи: Тако ће са хуком бити бачен Вавилон, град велики, и неће се више наћи; 066 REV 018 022 И глас гудача и певача и свирача и трубача неће се више чути у теби; и никакав мајстор ни од каквог заната неће се више наћи у теби, и хука камења воденичног неће се чути у теби; 066 REV 018 023 И видело жишка неће се више светлити у теби, и глас женика и невесте неће више бити чувен у теби; јер трговци твоји беху бољари земаљски, јер твојим чарањем преварени бише сви народи. 066 REV 018 024 И у њему се нађе крв пророчка и светих, и свих који су побијени на земљи. 066 REV 019 001 И после овог чух глас велики народа многог на небу где говори: Алилуја! Спасење и слава и част и сила Господу нашем; 066 REV 019 002 Јер су истинити и прави судови Његови, што је осудио курву велику, која поквари земљу курварством својим, и покајао крв слугу својих од руке њене. 066 REV 019 003 И другом рекоше: Алилуја! И дим њен излажаше ва век века. 066 REV 019 004 И падоше двадесет и четири старешине, и четири животиње, и поклонише се Богу који сеђаше на престолу, говорећи: Амин, алилуја! 066 REV 019 005 И глас изиђе од престола који говори: Хвалите Бога нашег све слуге Његове, и који Га се бојите, и мали и велики. 066 REV 019 006 И чух као глас народа многог, и као глас вода многих, и као глас громова јаких, који говоре: Алилуја! Јер царује Господ Бог Сведржитељ. 066 REV 019 007 Да се радујемо и веселимо, и да дамо славу Њему; јер дође свадба Јагњетова, и жена Његова приправила се; 066 REV 019 008 И дано јој би да се обуче у свилу чисту и белу: јер је свила правда светих. 066 REV 019 009 И рече ми: Напиши: Благо онима који су позвани на вечеру свадбе Јагњетове. И рече ми: Ове су речи истините Божије. 066 REV 019 010 И паднувши пред ногама његовим поклоних му се; и рече ми: Гле, немој, ја сам слуга као и ти и браћа твоја која имају сведочанство Исусово. Богу се поклони; јер је сведочанство Исусово Дух Пророштва. 066 REV 019 011 И видех небо отворено, и гле, коњ бео, и који сеђаше на њему зове се Веран и Истинит, и суди по правди и војује. 066 REV 019 012 А очи су Му као пламен огњени, и на глави Његовој круне многе, и имаше име написано, ког нико не зна до Он сам. 066 REV 019 013 И беше обучен у хаљину црвену од крви, и име се Његово зове: Реч Божија. 066 REV 019 014 И војске небеске иђаху за Њим на коњима белим, обучене у свилу белу и чисту. 066 REV 019 015 И из уста Његових изиђе мач оштар, да њиме побије незнабошце; и Он ће их пасти с палицом гвозденом; и Он гази кацу вина и срдње и гнева Бога Сведржитеља. 066 REV 019 016 И има на хаљини и на стегну свом име написано: Цар над царевима и Господар над господарима. 066 REV 019 017 И видех једног анђела где стоји на сунцу и повика гласом великим говорећи свима птицама које лете испод неба: Дођите и скупите се на велику вечеру Божију, 066 REV 019 018 Да једете меса од царева, и меса од војвода, и меса од јунака, и меса од коња и од оних који седе на њима, и меса од свих слободњака и робова, и од малих и од великих. 066 REV 019 019 И видех звер и цареве земаљске и војнике њихове скупљене да се побију с Оним што седи на коњу и с војскама Његовим. 066 REV 019 020 И би ухваћена звер, и с њом лажни пророк који учини пред њом знаке којима превари оне који примише жиг зверин и који се поклањају икони њеној: живи бише бачени обоје у језеро огњено, које гори сумпором. 066 REV 019 021 А остали побијени бише мачем Оног што седи на коњу, који изиђе из уста Његових: и све се птице наситише од меса њиховог. 066 REV 020 001 И видех анђела где силази с неба, који имаше кључ од бездана и вериге велике у руци својој. 066 REV 020 002 И ухвати аждаху, стару змију, која је ђаво и сотона, и свеза је на хиљаду година, 066 REV 020 003 И у бездан баци је, и затвори је, и запечати над њом, да више не прелашћује народе, док се не наврши хиљаду година; и потом ваља да буде одрешена на мало времена. 066 REV 020 004 И видех престоле, и сеђаху на њима, и даде им се суд, и душе исечених за сведочанство Исусово и за реч Божију, који се не поклонише звери ни икони њеној, и не примише жиг на челима својим и руци својој; и оживеше и цароваше с Христом хиљаду година. 066 REV 020 005 А остали мртваци не оживеше, докле се не сврши хиљада година. Ово је прво васкрсење. 066 REV 020 006 Блажен је и свет онај који има део у првом васкрсењу; над њима друга смрт нема области, него ће бити свештеници Богу и Христу, и цароваће с Њим хиљаду година. 066 REV 020 007 И кад се сврши хиљаду година, пустиће се сотона из тамнице своје, 066 REV 020 008 И изићи ће да вара народе по сва четири краја земље, Гога и Магога, да их скупи на бој, којих је број као песак морски. 066 REV 020 009 И изиђоше на ширину земље, и опколише логор светих, и град љубазни; и сиђе огањ од Бога с неба, и поједе их. 066 REV 020 010 И ђаво који их вараше би бачен у језеро огњено и сумпорито, где је звер и лажни пророк; и биће мучени дан и ноћ ва век века. 066 REV 020 011 И видех велики бео престо, и Оног што сеђаше на њему, од чијег лица бежаше небо и земља, и места им се не нађе. 066 REV 020 012 И видех мртваце мале и велике где стоје пред Богом, и књиге се отворише; и друга се књига отвори, која је књига живота; и суд примише мртваци као што је написано у књигама, по делима својим. 066 REV 020 013 И море даде своје мртваце, и смрт и пакао дадоше своје мртваце; и суд примише по делима својим. 066 REV 020 014 И смрт и пакао бачени бише у језеро огњено. И ово је друга смрт. 066 REV 020 015 И ко се не нађе написан у књизи живота, бачен би у језеро огњено. 066 REV 021 001 И видех небо ново и земљу нову; јер прво небо и прва земља прођоше, и мора више нема. 066 REV 021 002 И ја Јован видех град свети, Јерусалим нов, где силази од Бога с неба, приправљен као невеста украшена мужу свом. 066 REV 021 003 И чух глас велики с неба где говори: Ево скиније Божије међу људима, и живеће с њима, и они ће бити народ Његов, и сам Бог биће с њима Бог њихов. 066 REV 021 004 И Бог ће отрти сваку сузу од очију њихових, и смрти неће бити више, ни плача, ни вике, ни болести неће бити више; јер прво прође. 066 REV 021 005 И рече Онај што сеђаше на престолу: Ево све ново творим. И рече ми: Напиши, јер су ове речи истините и верне. 066 REV 021 006 И рече ми: Сврши се. Ја сам Алфа и Омега, Почетак и Свршетак. Ја ћу жедноме дати из извора воде живе за бадава. 066 REV 021 007 Који победи, добиће све, и бићу му Бог, и он ће бити мој син. 066 REV 021 008 А страшљивима и невернима и поганима и крвницима, и курварима, и врачарима, и идолопоклоницима, и свима лажама, њима је део у језеру што гори огњем и сумпором; које је смрт друга. 066 REV 021 009 И дође к мени један од седам анђела који имаху седам чаша напуњених седам зала последњих, и рече ми говорећи: Ходи да ти покажем невесту, Јагњетову жену. 066 REV 021 010 И одведе ме у духу на гору велику и високу, и показа ми град велики, свети Јерусалим, где силази с неба од Бога, 066 REV 021 011 И имаше славу Божију; и светлост његова беше као драги камен, као камен јаспис светли, 066 REV 021 012 И имаше зид велики и висок, и имаше дванаестора врата, и на вратима дванаест анђела, и имена написана, која су имена дванаест колена Израиљевих. 066 REV 021 013 Од истока врата троја, и од севера врата троја, од југа врата троја, и од запада врата троја. 066 REV 021 014 И зид градски имаше дванаест темеља, и на њима имена дванаест апостола Јагњетових. 066 REV 021 015 И онај што говораше са мном, имаше трску златну да измери град и врата његова и зидове његове. 066 REV 021 016 И град на четири угла стоји, и дужина је његова толика колика и ширина. И измери град трском на дванаест хиљада потркалишта: дужина и ширина и висина једнака је. 066 REV 021 017 И размери зид његов на сто и четрдесет и четири лакта, по мери човечијој, која је анђелова. 066 REV 021 018 И беше грађа зидова његова јаспис, и град злато чисто, као чисто стакло. 066 REV 021 019 И темељи зидова градских беху украшени сваким драгим камењем: први темељ беше јаспис, други сафир, трећи халкидон, четврти смарагд, 066 REV 021 020 Пети сардоникс, шести сард, седми хрисолит, осми вирил, девети топаз, десети хрисопрас, једанаести јакинт, дванаести аметист. 066 REV 021 021 И дванаест врата, дванаест зрна бисера: свака врата беху од једног зрна бисера: и улице градске беху злато чисто, као стакло пресветло. 066 REV 021 022 И цркве не видех у њему: јер је њему црква Господ Бог Сведржитељ, и Јагње. 066 REV 021 023 И град не потребује ни сунце ни месец да светле у њему; јер га слава Божија просветли, и жижак је његов Јагње. 066 REV 021 024 И народи који су спасени ходиће у виделу његовом, и цареви земаљски донеће славу и част своју у њега. 066 REV 021 025 И врата његова неће се затварати дању, јер онде ноћи неће бити. 066 REV 021 026 И донеће славу и част незнабожаца у њега. 066 REV 021 027 И неће у њега ући ништа погано, и што чини мрзост и лаж, него само који су написани у животној књизи Јагњета. 066 REV 022 001 И показа ми чисту реку воде живота, бистру као кристал, која излажаше од престола Божијег и Јагњетовог. 066 REV 022 002 Насред улица његових и с обе стране реке дрво живота, које рађа дванаест родова дајући сваког месеца свој род; и лишће од дрвета беше за исцељивање народима. 066 REV 022 003 И више неће бити никакве проклетиње; и престо Божји и Јагњетов биће у њему; и слуге Његове послуживаће Га. 066 REV 022 004 И гледаће лице Његово, и име Његово биће на челима њиховим. 066 REV 022 005 И ноћи тамо неће бити, и неће потребовати видела од жишка, ни видела сунчаног, јер ће их обасјавати Господ Бог, и цароваће ва век века. 066 REV 022 006 И рече ми: Ово су речи верне и истините, и Господ Бог светих пророка посла анђела свог да покаже слугама својим шта ће бити скоро. 066 REV 022 007 Ево ћу доћи скоро: Благо ономе који држи речи пророштва књиге ове. 066 REV 022 008 И ја Јован видех ово и чух; и кад чух и видех, падох да се поклоним на ноге анђела који ми ово показа. 066 REV 022 009 И рече ми: Гле, немој, јер сам и ја слуга као и ти и браћа твоја пророци и они који држе речи пророштва књиге ове. Богу се поклони. 066 REV 022 010 И рече ми: Не запечаћавај речи пророштва књиге ове; јер је време близу. 066 REV 022 011 Ко чини неправду, нека чини још неправду; и ко је поган, нека се још погани; и ко је праведан, нека још чини правду; и ко је свет нека се још свети. 066 REV 022 012 И ево ћу доћи скоро, и плата моја са мном, да дам свакоме по делима његовим. 066 REV 022 013 Ја сам Алфа и Омега, Почетак и Свршетак, Први и Последњи. 066 REV 022 014 Благо ономе који твори заповести Његове, да им буде власт на дрво живота, и да уђу на врата у град. 066 REV 022 015 А напољу су пси и врачари и курвари и крвници и идолопоклоници и сваки који љуби и чини лаж. 066 REV 022 016 Ја Исус послах анђела свог да вам ово посведочи у црквама. Ја сам корен и род Давидов, и сјајна звезда Даница. 066 REV 022 017 И Дух и невеста говоре: Дођи. И који чује нека говори: Дођи. И ко је жедан нека дође, и ко хоће нека узме воду живота за бадава. 066 REV 022 018 Јер сведочим свакоме који чује речи пророштва књиге ове; ако ко дометне овоме, Бог ће наметнути на њега зла написана у књизи овој; 066 REV 022 019 И ако ко одузме од речи књиге пророштва овог, Бог ће одузети његов део од књиге живота, и од града светог, и од оног што је написано у књизи овој. 066 REV 022 020 Говори Онај који сведочи ово: Да, доћи ћу скоро! Амин. Да, дођи, Господе Исусе. 066 REV 022 021 Благодат Господа нашег Исуса Христа са свима вама. Амин.