## Aionian Bible ## File Name: Holy-Bible---Serbian---Serbian-Ekavski-Bible---Source-Edition.SWORD.txt ## File Usage: Holy-Bible---Serbian---Serbian-Ekavski-Bible ## File Created: 04/03/2021 16:08:58 ## File Purpose: Supporting resource for the Aionian Bible project ## File Location: http://resources.AionianBible.org ## Publisher Name: Nainoia Inc ## Publisher Contact: http://www.AionianBible.org/Publisher ## Publisher Mission: http://www.AionianBible.org/Preface ## Publisher Website: http://NAINOIA-INC.signedon.net ## Publisher Facebook: https://www.Facebook.com/AionianBible ## Source URL: http://crosswire.org/ftpmirror/pub/sword/packages/rawzip/SrKDEkavski.zip ## Source Date: 06/19/2017 15:14:11 ## Source Text: unaltered below ## [ Testament 1 Heading ] Genesis 0:0
Genesis 1:0 Genesis 1:1 У почетку створи Бог небо и земљу. Genesis 1:2 А земља беше без обличја и пуста, и беше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом. Genesis 1:3 И рече Бог: Нека буде светлост. И би светлост. Genesis 1:4 И виде Бог светлост да је добра; и растави Бог светлост од таме. Genesis 1:5 И светлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први. Genesis 1:6 Потом рече Бог: Нека буде свод посред воде, да раставља воду од воде. Genesis 1:7 И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом; и би тако. Genesis 1:8 А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други. Genesis 1:9 Потом рече Бог: Нека се сабере вода што је под небом на једно место, и нека се покаже суво. И би тако. Genesis 1:10 И суво назва Бог земља, а зборишта водена назва мора; и виде Бог да је добро. Genesis 1:11 Опет рече Бог: Нека пусти земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у коме ће бити семе његово на земљи. И би тако. Genesis 1:12 И пусти земља из себе траву, биље, што носи семе по својим врстама, и дрво, које рађа род, у коме је семе његово по његовим врстама. И виде Бог да је добро. Genesis 1:13 И би вече и би јутро, дан трећи. Genesis 1:14 Потом рече Бог: Нека буду видела на своду небеском, да деле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама; Genesis 1:15 И нека светле на своду небеском, да обасјавају земљу. И би тако. Genesis 1:16 И створи Бог два видела велика: видело веће да управља даном, и видело мање да управља ноћу, и звезде. Genesis 1:17 И постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу. Genesis 1:18 И да управљају даном и ноћу, и да деле светлост од таме. И виде Бог да је добро. Genesis 1:19 И би вече и би јутро, дан четврти. Genesis 1:20 Потом рече Бог: Нека врве по води живе душе, и птице нека лете изнад земље под свод небески. Genesis 1:21 И створи Бог китове велике и све живе душе што се мичу, што проврвеше по води по врстама својим, и све птице крилате по врстама њиховим. И виде Бог да је добро; Genesis 1:22 И благослови их Бог говорећи: Рађајте се и множите се, и напуните воду по морима, и птице нека се множе на земљи. Genesis 1:23 И би вече и би јутро, дан пети. Genesis 1:24 Потом рече Бог: Нека земља пусти из себе душе живе по врстама њиховим, стоку и ситне животиње и звери земаљске по врстама њиховим. И би тако. Genesis 1:25 И створи Бог звери земаљске по врстама њиховим, и стоку по врстама њеним, и све ситне животиње на земљи по врстама њиховим. И виде Бог да је добро. Genesis 1:26 Потом рече Бог: Да начинимо човека по свом обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од целе земље и од свих животиња што се мичу по земљи. Genesis 1:27 И створи Бог човека по обличју свом, по обличју Божјем створи га; мушко и женско створи их. Genesis 1:28 И благослови их Бог, и рече им Бог: Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свих звери што се миче по земљи. Genesis 1:29 И још рече Бог: Ево, дао сам вам све биље што носи семе по свој земљи, и сва дрвета родна која носе семе; то ће вам бити за храну. Genesis 1:30 А свим зверима земаљским и свим птицама небеским и свему што се миче на земљи и у чему има душа жива, дао сам сву траву да једу. И би тако. Genesis 1:31 Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро беше веома. И би вече и би јутро, дан шести. Genesis 2:0 Genesis 2:1 Тако се доврши небо и земља и сва војска њихова. Genesis 2:2 И сврши Бог до седмог дана дела своја, која учини; и почину у седми дан од свих дела својих, која учини; Genesis 2:3 И благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свих дела својих, која учини; Genesis 2:4 То је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо, Genesis 2:5 И сваку биљку пољску, докле је још не беше на земљи, и сваку травку пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити беше човека да ради земљу, Genesis 2:6 Али се подизаше пара са земље да натапа сву земљу. Genesis 2:7 А створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива. Genesis 2:8 И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и онде намести човека, ког створи. Genesis 2:9 И учини Господ Бог, те никоше из земље свакаква дрвећа лепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла. Genesis 2:10 А вода течаше из Едема натапајући врт, и оданде се дељаше у четири реке. Genesis 2:11 Једној је име Фисон, она тече око целе земље евилске, а онде има злата, Genesis 2:12 И злато је оне земље врло добро; онде има и бдела и драгог камена ониха. Genesis 2:13 А другој је реци име Геон, она тече око целе земље хуске. Genesis 2:14 А трећој је реци име Хидекел, она тече к асирској. А четврта је река Ефрат. Genesis 2:15 И узевши Господ Бог човека намести га у врту едемском, да га ради и да га чува. Genesis 2:16 И запрети Господ Бог човеку говорећи: Једи слободно са сваког дрвета у врту; Genesis 2:17 Али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш. Genesis 2:18 И рече Господ Бог: Није добро да је човек сам; да му начиним друга према њему. Genesis 2:19 Јер Господ Бог створи од земље све звери пољске и све птице небеске, и доведе к Адаму да види како ће коју назвати, па како Адам назове коју животињу онако да јој буде име; Genesis 2:20 И Адам надеде име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звери пољској; али се не нађе Адаму друг према њему. Genesis 2:21 И Господ Бог пусти тврд сан на Адама, те заспа; па му узе једно ребро, и место попуни месом; Genesis 2:22 И Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе је к Адаму. Genesis 2:23 А Адам рече: Сада ето кост од мојих кости, и тело од мог тела. Нека јој буде име човечица, јер је узета од човека. Genesis 2:24 Зато ће оставити човек оца свог и матер своју, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело. Genesis 2:25 А беху обоје голи. Адам и жена му, и не беше их срамота. Genesis 3:0 Genesis 3:1 Али змија беше лукава мимо све звери пољске, које створи Господ Бог; па рече жени: Је ли истина да је Бог казао да не једете са сваког дрвета у врту? Genesis 3:2 А жена рече змији: Ми једемо род са сваког дрвета у врту; Genesis 3:3 Само род с оног дрвета усред врта, казао је Бог, не једите и не дирајте у њ, да не умрете. Genesis 3:4 А змија рече жени: Нећете ви умрети; Genesis 3:5 Него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови и знати шта је добро шта ли зло. Genesis 3:6 И жена видећи да је род на дрвету добар за јело и да га је милина гледати и да је дрво врло драго ради знања, узабра род с њега и окуси, па даде и мужу свом, те и он окуси. Genesis 3:7 Тада им се отворише очи, и видеше да су голи; па сплетоше лишћа смоковог и начинише себи прегаче. Genesis 3:8 И зачуше глас Господа Бога, који иђаше по врту кад захлади; и сакри се Адам и жена му испред Господа Бога међу дрвета у врту. Genesis 3:9 А Господ Бог викну Адама и рече му: Где си? Genesis 3:10 А он рече: Чух глас Твој у врту, па се поплаших, јер сам го, те се сакрих. Genesis 3:11 А Бог рече: Ко ти каза да си го? Да ниси јео с оног дрвета што сам ти забранио да не једеш с њега? Genesis 3:12 А Адам рече: Жена коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох. Genesis 3:13 А Господ Бог рече жени: Зашто си то учинила? А жена одговори: Змија ме превари, те једох. Genesis 3:14 Тада рече Господ Бог змији: Кад си то учинила, да си проклета мимо свако живинче и мимо све звери пољске; на трбуху да се вучеш и прах да једеш до свог века. Genesis 3:15 И још мећем непријатељство између тебе и жене и између семена твог и семена њеног; оно ће ти на главу стајати а ти ћеш га у пету уједати. Genesis 3:16 А жени рече: Теби ћу многе муке задати кад затрудниш, с мукама ћеш децу рађати, и воља ће твоја стајати под влашћу мужа твог, и он ће ти бити господар. Genesis 3:17 Па онда рече Адаму: Што си послушао жену и окусио с дрвета с ког сам ти забранио рекавши да не једеш с њега, земља да је проклета с тебе, с муком ћеш се од ње хранити до свог века; Genesis 3:18 Трње и коров ће ти рађати, а ти ћеш јести зеље пољско; Genesis 3:19 Са знојем лица свог јешћеш хлеб, докле се не вратиш у земљу од које си узет; јер си прах, и у прах ћеш се вратити. Genesis 3:20 И Адам надеде жени својој име Јева, зато што је она мати свима живима. Genesis 3:21 И начини Господ Бог Адаму и жени његовој хаљине од коже, и обуче их у њих. Genesis 3:22 И рече Господ Бог: Ето, човек поста као један од нас знајући шта је добро шта ли зло; али сада да не пружи руку своју и узбере и с дрвета од живота, и окуси, те до века живи. Genesis 3:23 И Господ Бог изагна га из врта едемског да ради земљу, од које би узет; Genesis 3:24 И изагнав човека постави пред вртом едемским херувима с пламеним мачем, који се вијаше и тамо и амо, да чува пут ка дрвету од живота. Genesis 4:0 Genesis 4:1 Иза тога Адам позна Јеву жену своју, а она затрудне и роди Кајина, и рече: Добих човека од Господа. Genesis 4:2 И роди опет брата његовог Авеља. И Авељ поста пастир а Кајин ратар. Genesis 4:3 А после неког времена догоди се, те Кајин принесе Господу принос од рода земаљског; Genesis 4:4 А и Авељ принесе од првина стада свог и од њихове претилине. И Господ погледа на Авеља и на његов принос, Genesis 4:5 А на Кајина и на његов принос не погледа. Зато се Кајин расрди веома, и лице му се промени. Genesis 4:6 Тада рече Господ Кајину: Што се срдиш? Што ли ти се лице промени? Genesis 4:7 Нећеш ли бити мио, кад добро чиниш? А кад не чиниш добро, грех је на вратима. А воља је његова под твојом влашћу, и ти си му старији. Genesis 4:8 После говораше Кајин с Авељем братом својим. Али кад беху у пољу, скочи Кајин на Авеља брата свог, и уби га. Genesis 4:9 Тада рече Господ Кајину: Где ти је брат Авељ? А он одговори: Не знам; зар сам ја чувар брата свог? Genesis 4:10 А Бог рече: Шта учини! Глас крви брата твог виче са земље к мени. Genesis 4:11 И сада, да си проклет на земљи, која је отворила уста своја да прими крв брата твог из руке твоје. Genesis 4:12 Кад земљу узрадиш, неће ти више давати блага свог. Бићеш потукач и бегунац на земљи. Genesis 4:13 А Кајин рече Господу: Кривица је моја велика да ми се не може опростити. Genesis 4:14 Ево ме тераш данас из ове земље да се кријем испред Тебе, и да се скитам и потуцам по земљи, па ће ме убити ко ме удеси. Genesis 4:15 А Господ му рече: Зато ко убије Кајина, седам ће се пута то покајати. И начини Господ знак на Кајину да га не убије ко га удеси. Genesis 4:16 И отиде Кајин испред Господа, и насели се у земљи наидској на истоку према Едему. Genesis 4:17 И позна Кајин жену своју, а она затрудне и роди Еноха. И сазида град и прозва га по имену сина свог Енох. Genesis 4:18 А Еноху роди се Гаидад; а Гаидад роди Малелеила: а Малелеило роди Матусала; а Матусал роди Ламеха. Genesis 4:19 И узе Ламех две жене: једној беше име Ада а другој Села. Genesis 4:20 И Ада роди Јовила; од њега се народише који живе под шаторима и стоку пасу. Genesis 4:21 А брату његовом беше име Јувал; од њега се народише гудачи и свирачи. Genesis 4:22 А и Села роди Товела, који беше вешт ковати свашта од бронзе и од гвожђа; а сестра Товелу беше Ноема. Genesis 4:23 И рече Ламех својим женама, Ади и Сели: Чујте глас мој, жене Ламехове, послушајте речи моје: убићу човека за рану своју и младића за масницу своју. Genesis 4:24 Кад ће се Кајин осветити седам пута, Ламех ће седамдесет и седам пута. Genesis 4:25 А Адам опет позна жену своју, и она роди сина, и наде му име Сит, јер ми, рече, Бог даде другог сина за Авеља, ког уби Кајин. Genesis 4:26 И Ситу се роди син, коме надеде име Енос. Тада се поче призивати име Господње. Genesis 5:0 Genesis 5:1 Ово је племе Адамово. Кад Бог створи човека по обличју свом створи га. Genesis 5:2 Мушко и женско створи их, и благослови их, и назва их човек, кад бише створени. Genesis 5:3 И поживе Адам сто тридесет година, и роди сина по обличју свом, као што је он, и надеде му име Сит. Genesis 5:4 А родив Сита поживе Адам осам стотина година, рађајући синове и кћери; Genesis 5:5 Тако поживе Адам свега девет стотина тридесет година; и умре. Genesis 5:6 А Сит поживе сто пет година, и роди Еноса; Genesis 5:7 А родив Еноса поживе Сит осам стотина седам година, рађајући синове и кћери; Genesis 5:8 Тако поживе Сит свега девет стотина дванаест година; и умре. Genesis 5:9 А Енос поживе деведесет година, и роди Кајинана; Genesis 5:10 А родив Кајинана поживе Енос осам стотина петнаест година, рађајући синове и кћери; Genesis 5:11 Тако поживе Енос свега девет стотина пет година; и умре. Genesis 5:12 А Кајинан поживе седамдесет година, и роди Малелеила; Genesis 5:13 А родив Малелеила поживе Кајинан осам стотина и четрдесет година, рађајући синове и кћери; Genesis 5:14 Тако поживе Кајинан свега девет стотина десет година; и умре. Genesis 5:15 А Малелеило поживе шездесет пет година, и роди Јареда; Genesis 5:16 А родив Јареда поживе Малелеило осам стотина тридесет година, рађајући синове и кћери; Genesis 5:17 Тако поживе Малелеило свега осам стотина деведесет пет година; и умре. Genesis 5:18 А Јаред поживе сто и шездесет и две године, и роди Еноха; Genesis 5:19 А родив Еноха поживе Јаред осам стотина година, рађајући синове и кћери; Genesis 5:20 Тако поживе Јаред свега девет стотина шездесет две године, и умре. Genesis 5:21 А Енох поживе шездесет пет година, и роди Матусала; Genesis 5:22 А родив Матусала поживе Енох једнако по вољи Божјој триста година, рађајући синове и кћери; Genesis 5:23 Тако поживе Енох свега триста шездесет пет година; Genesis 5:24 И живећи Енох једнако по вољи Божјој, нестаде га јер га узе Бог. Genesis 5:25 А Матусал поживе сто осамдесет седам година, и роди Ламеха; Genesis 5:26 А родив Ламеха поживе Матусал седам стотина осамдесет две године, рађајући синове и кћери; Genesis 5:27 Тако поживе Матусал свега девет стотина и шездесет и девет година; и умре. Genesis 5:28 А Ламех поживе сто осамдесет и две године, и роди сина, Genesis 5:29 И надеде му име Ноје говорећи: Овај ће нас одморити од послова наших и од труда руку наших на земљи, коју прокле Господ. Genesis 5:30 А родив Ноја поживе Ламех пет стотина деведесет пет година, рађајући синове и кћери; Genesis 5:31 Тако поживе Ламех свега седам стотина седамдесет седам година; и умре. Genesis 5:32 А Ноју кад би пет стотина година, роди Ноје Сима, Хама и Јафета. Genesis 6:0 Genesis 6:1 А кад се људи почеше множити на земљи, и кћери им се народише. Genesis 6:2 Видећи синови Божји кћери човечије како су лепе узимаше их за жене које хтеше. Genesis 6:3 А Господ рече: Неће се дух мој до века прети с људима, јер су тело; нека им још сто двадесет година. Genesis 6:4 А беше тада дивова на земљи; а и после, кад се синови Божји састајаху са кћерима човечијим, па им оне рађаху синове; то беху силни људи, од старине на гласу. Genesis 6:5 И Господ видећи да је неваљалство људско велико на земљи, и да су све мисли срца њиховог свагда само зле, Genesis 6:6 Покаја се Господ што је створио човека на земљи, и би му жао у срцу. Genesis 6:7 И рече Господ: Хоћу да истребим са земље људе, које сам створио, од човека до стоке и до ситне животиње и до птица небеских; јер се кајем што сам их створио. Genesis 6:8 Али Ноје нађе милост пред Господом. Genesis 6:9 Ово су догађаји Нојеви: Ноје беше човек праведан и безазлен свог века; по вољи Божјој свагда живљаше Ноје. Genesis 6:10 И роди Ноје три сина: Сима, Хама и Јафета. Genesis 6:11 А земља се поквари пред Богом, и напуни се земља безакоња. Genesis 6:12 И погледа Бог на земљу, а она беше покварена; јер свако тело поквари пут свој на земљи. Genesis 6:13 И рече Бог Ноју: Крај сваком телу дође преда ме, јер напунише земљу безакоња; и ево хоћу да их затрем са земљом. Genesis 6:14 Начини себи ковчег од дрвета гофера, и начини прегратке у ковчегу; и затопи га смолом изнутра и споља. Genesis 6:15 И начини га овако; у дужину нека буде триста лаката, у ширину педесет лаката, и у висину тридесет лаката; Genesis 6:16 Пусти доста светлости у ковчег; и кров му сведи озго од лакта; и удари врата ковчегу са стране; и начини га на три боја: доњи, други и трећи. Genesis 6:17 Јер ево пустићу потоп на земљу да истребим свако тело у коме има жива душа под небом; шта је год на земљи све ће изгинути. Genesis 6:18 Али ћу с тобом учинити завет свој: и ући ћеш у ковчег ти и синови твоји и жена твоја и жене синова твојих с тобом. Genesis 6:19 И од свега живог, од сваког тела, узећеш у ковчег по двоје, да сачуваш у животу са собом, а мушко и женско нека буде. Genesis 6:20 Од птица по врстама њиховим, од стоке по врстама њеним, и од свега што се миче на земљи по врстама његовим, од свега по двоје нека уђе с тобом, да их сачуваш у животу. Genesis 6:21 И узми са собом свега што се једе, и чувај код себе, да буде хране теби и њима. Genesis 6:22 И Ноје учини, како му заповеди Бог, све онако учини. Genesis 7:0 Genesis 7:1 И рече Господ Ноју: Уђи у ковчег ти и сав дом твој; јер те нађох праведна пред собом овог века. Genesis 7:2 Узми са собом од свих животиња чистих по седморо, све мужјака и женку његову; а од животиња нечистих по двоје, мужјака и женку његову, Genesis 7:3 Такође и од птица небеских по седам, мужјака и женку његову, да им се сачува семе на земљи. Genesis 7:4 Јер ћу до седам дана пустити дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи, и истребићу са земље свако тело живо, које сам створио. Genesis 7:5 И Ноје учини све што му заповеди Господ. Genesis 7:6 А беше Ноју шест стотина година кад дође потоп на земљу. Genesis 7:7 И уђе Ноје у ковчег и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим ради потопа. Genesis 7:8 Од животиња чистих и од животиња нечистих и од птица и од свега што се миче по земљи, Genesis 7:9 Уђе к Ноју у ковчег по двоје, мушко и женско, као што беше Бог заповедио Ноју. Genesis 7:10 А у седми дан дође потоп на земљу. Genesis 7:11 Кад је било Ноју шест стотина година, те године другог месеца, седамнаести дан тога месеца, тај дан развалише се сви извори великог бездана, и отворише се уставе небеске; Genesis 7:12 И удари дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи. Genesis 7:13 Тај дан уђе у ковчег Ноје и Сим и Хам и Јафет, синови Нојеви, и жена Нојева и три жене синова његових с њима; Genesis 7:14 Они, и свакојаке звери по врстама својим, и свакојака стока по врстама својим, и шта се год миче по земљи по врстама својим, и птице све по врстама својим, и шта год лети и има крила, Genesis 7:15 Дође к Ноју у ковчег по двоје од сваког тела, у коме има жива душа, Genesis 7:16 Мушко и женско од сваког тела уђоше, као што беше Бог заповедио Ноју; па Господ затвори за њим. Genesis 7:17 И би потоп на земљи за четрдесет дана; и вода дође и узе ковчег, и подиже га од земље. Genesis 7:18 И навали вода, и уста јако по земљи, и ковчег стаде пловити водом. Genesis 7:19 И наваљиваше вода све већма по земљи, и покри сва највиша брда што су под целим небом. Genesis 7:20 Петнаест лаката дође вода изнад брда, пошто их покри. Genesis 7:21 Тада изгибе свако тело што се мицаше на земљи, птице и стока, и звери и све што гамиже по земљи, и сви људи. Genesis 7:22 Све што имаше душу живу у носу, све што беше на сувом, помре. Genesis 7:23 И истреби се свако тело живо на земљи, и људи и стока и шта год гамиже и птице небеске, све, велим, истреби се са земље; само Ноје оста и шта с њим беше у ковчегу. Genesis 7:24 И стајаше вода поврх земље сто педесет дана. Genesis 8:0 Genesis 8:1 А Бог се опомену Ноја и свих звери и све стоке што беху с њим у ковчегу; и посла Бог ветар на земљу да узбије воду. Genesis 8:2 И затворише се извори бездану и уставе небеске, и дажд с неба престаде. Genesis 8:3 И стаде вода опадати на земљи, и једнако опадаше после сто педесет дана; Genesis 8:4 Те се устави ковчег седмог месеца дана седамнаестог на планини Арарату. Genesis 8:5 И вода опадаше све већма до десетог месеца; и првог дана десетог месеца показаше се врхови од брда. Genesis 8:6 А после четрдесет дана отвори Ноје прозор на ковчегу, који беше начинио; Genesis 8:7 И испусти гаврана, који једнако одлеташе и долеташе докле не пресахну вода на земљи. Genesis 8:8 Па пусти и голубицу да би видео је ли опала вода са земље. Genesis 8:9 А голубица не нашавши где би стала ногом својом врати се к њему у ковчег, јер још беше вода по свој земљи; и Ноје пруживши руку ухвати је и узе к себи у ковчег. Genesis 8:10 И почека још седам дана, па опет испусти голубицу из ковчега. Genesis 8:11 И пред вече врати се к њему голубица, и гле, у кљуну јој лист маслинов, који беше откинула; тако позна Ноје да је опала вода са земље. Genesis 8:12 Али почека још седам дана, па опет испусти голубицу, а она му се више не врати. Genesis 8:13 Шест стотина прве године века Нојевог први дан првог месеца усахну вода на земљи; и Ноје откри кров на ковчегу, и угледа земљу суву. Genesis 8:14 А другог месеца двадесет седмог дана беше сва земља сува. Genesis 8:15 Тада рече Бог Ноју говорећи: Genesis 8:16 Изађи из ковчега ти и жена твоја и синови твоји и жене синова твојих с тобом; Genesis 8:17 Све звери што су са тобом од сваког тела, птице и стоку и шта год гамиже по земљи, изведи са собом, нека се разиђу по земљи, и нека се плоде и множе на земљи. Genesis 8:18 И изиђе Ноје и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим. Genesis 8:19 Све звери, све ситне животиње, све птице и све што се миче по земљи по својим врстама изиђоше из ковчега. Genesis 8:20 И начини Ноје жртвеник Господу, и узе од сваке чисте стоке и од свих птица чистих, и принесе на жртвенику жртве паљенице. Genesis 8:21 И Господ омириса мирис угодни, и рече у срцу свом: Нећу више клети земље с људи, што је мисао срца човечијег зла од малена; нити ћу више убијати све што живи, као што учиних. Genesis 8:22 Од сада докле буде земље, неће нестајати сетве ни жетве, студени ни врућине, лета ни зиме, дана ни ноћи. Genesis 9:0 Genesis 9:1 И Бог благослови Ноја и синове његове, и рече им; рађајте се и множите се и напуните земљу; Genesis 9:2 И све звери земаљске и све птице небеске и све што иде по земљи и све рибе морске нека вас се боје и страше; све је предано у ваше руке. Genesis 9:3 Шта се год миче и живи, нека вам буде за јело, све вам то дадох као зелену траву. Genesis 9:4 Али не једите меса с душом његовом, а то му је крв. Genesis 9:5 Јер ћу и вашу крв, душе ваше, искати; од сваке ћу је звери искати; из руке самог човека, из руке сваког брата његовог искаћу душу човечију. Genesis 9:6 Ко пролије крв човечију, његову ће крв пролити човек; јер је Бог по свом обличју створио човека. Genesis 9:7 Рађајте се дакле и множите се; народите се веома на земљи и намножите се на њој. Genesis 9:8 И рече Бог Ноју и синовима његовим с њим, говорећи: Genesis 9:9 А ја ево постављам завет свој с вама и с вашим семеном након вас, Genesis 9:10 И са свим животињама, што су с вама од птица, од стоке и од свих звери земаљских што су с вама, са свачим што је изашло из ковчега, и са свим зверима земаљским. Genesis 9:11 Постављам завет свој с вама, те одселе неће ниједно тело погинути од потопа, нити ће више бити потопа да затре земљу. Genesis 9:12 И рече Бог: Ево знак завета који постављам између себе и вас и сваке живе твари, која је с вама до века: Genesis 9:13 Метнуо сам дугу своју у облаке, да буде знак завета између мене и земље. Genesis 9:14 Па кад облаке навучем на земљу, видеће се дуга у облацима, Genesis 9:15 И опоменућу се завета свог који је између мене и вас и сваке душе живе у сваком телу, и неће више бити од воде потопа да затре свако тело. Genesis 9:16 Дуга ће бити у облацима, па ћу је погледати, и опоменућу се вечног завета између Бога и сваке душе живе у сваком телу које је на земљи. Genesis 9:17 И рече Бог Ноју: То је знак завета који сам учинио између себе и сваког тела на земљи. Genesis 9:18 А беху синови Нојеви који изађоше из ковчега: Сим и Хам и Јафет; а Хам је отац Хананцима. Genesis 9:19 То су три сина Нојева, и од њих се насели сва земља. Genesis 9:20 А Ноје поче радити земљу, и посади виноград. Genesis 9:21 И напив се вина опи се, и откри се насред шатора свог. Genesis 9:22 А Хам, отац Хананцима, виде голотињу оца свог, и каза обојици браће своје на пољу. Genesis 9:23 А Сим и Јафет узеше хаљину, и огрнуше је обојица на рамена своја, и идући натрашке покрише њом голотињу оца свог, лицем натраг окренувши се да не виде голотиње оца свог. Genesis 9:24 А кад се Ноје пробуди од вина, дозна шта му је учинио млађи син, Genesis 9:25 И рече: Проклет да је Ханан, и да буде слуга слугама браће своје! Genesis 9:26 И још рече: Благословен да је Господ Бог Симов, и Ханан да му буде слуга! Genesis 9:27 Бог да рашири Јафета да живи у шаторима Симовим, а Ханан да им буде слуга! Genesis 9:28 И поживе Ноје после потопа триста педесет година. Genesis 9:29 А свега поживе Ноје девет стотина педесет година; и умре. Genesis 10:0 Genesis 10:1 А ово су племена синова Нојевих, Сима, Хама и Јафета, којима се родише синови после потопа. Genesis 10:2 Синови Јафетови: Гомер и Магог и Мадај и Јаван и Товел и Месех и Тирас. Genesis 10:3 А синови Гомерови: Асхенас и Рифат и Тогарма. Genesis 10:4 А синови Јаванови: Елиса и Тарсис, Китим и Доданим. Genesis 10:5 Од њих се разделише острва народна на земљама својим, свако по језику свом и по породицама својим, у народима својим. Genesis 10:6 А синови Хамови: Хус и Месраин, Фуд и Ханан. Genesis 10:7 А синови Хусови: Сава и Авила и Савата и Регма и Саватака. А синови Регмини: Сава и Дедан. Genesis 10:8 Хус роди и Неврода; а он први би силан на земљи; Genesis 10:9 Беше добар ловац пред Господом; зато се каже: Добар ловац пред Господом као Неврод. Genesis 10:10 А почетак царству његовом беше Вавилон и Орех и Архад и Халани у земљи Сенару. Genesis 10:11 Из те земље изађе Асур, и сазида Ниневију и Ровот град и Халах, Genesis 10:12 И Дасем између Ниневије и Халаха; то је град велик. Genesis 10:13 А Месраин роди Лудеје и Енемеје и Лавеје и Нефталеје, Genesis 10:14 И Патросеје и Хасмеје, одакле изађоше Филистеји и Гафтореји. Genesis 10:15 А Ханан роди Сидона, првенца свог, и Хета, Genesis 10:16 И Јевусеја и Амореја и Гергесеја, Genesis 10:17 И Евеја и Арукеја и Асенеја, Genesis 10:18 И Арвадеја и Самареја и Аматеја. А после се расејаше племена хананејска. Genesis 10:19 И беху међе хананејске од Сидона идући на Герар па до Газе, и идући на Содом и Гомор и Адаму и Севојим па до Даса. Genesis 10:20 То су синови Хамови по породицама својим и по језицима својим, у земљама својим и у народима својим. Genesis 10:21 И Симу родише се синови, најстаријем брату Јафетовом, оцу свих синова Еверових. Genesis 10:22 Синови Симови беху: Елам и Асур и Арфаксад и Луд и Арам. Genesis 10:23 А синови Арамови: Уз и Ул и Гатер и Мас. Genesis 10:24 А Арфаксад роди Салу, а Сала роди Евера. Genesis 10:25 А Еверу се родише два сина: једном беше име Фалек, јер се у његово време раздели земља, а брату његовом име Јектан. Genesis 10:26 А Јектан роди Елмодада и Салета и Сармота и Јараха, Genesis 10:27 И Одора и Евила и Деклу, Genesis 10:28 И Евала и Авимаила и Саву, Genesis 10:29 И Уфира и Евилу и Јовава; ти сви беху синови Јектанови. Genesis 10:30 И живљаху од Масе, како се иде на Сафир до гора источних. Genesis 10:31 То су синови Симови по породицама својим и по језицима својим, у земљама својим и у народима својим. Genesis 10:32 То су породице синова Нојевих по племенима својим, у народима својим; и од њих се разделише народи по земљи после потопа. Genesis 11:0 Genesis 11:1 А беше на целој земљи један језик и једнаке речи. Genesis 11:2 А кад отидоше од истока, нађоше равницу у земљи сенарској, и населише се онде. Genesis 11:3 Па рекоше међу собом: Хајде да правимо плоче и да их у ватри печемо. И беху им опеке место камена и смола земљана место креча. Genesis 11:4 После рекоше: Хајде да сазидамо град и кулу, којој ће врх бити до неба, да стечемо себи име, да се не бисмо расејали по земљи. Genesis 11:5 А Господ сиђе да види град и кулу, што зидаху синови човечији. Genesis 11:6 И рече Господ: Гле, народ један, и један језик у свих, и то почеше радити, и неће им сметати ништа да не ураде шта су наумили. Genesis 11:7 Хајде да сиђемо, и да им пометемо језик, да не разумеју један другог шта говоре. Genesis 11:8 Тако их Господ расу оданде по свој земљи, те не сазидаше града. Genesis 11:9 Зато се прозва Вавилон, јер онде помете Господ језик целе земље, и оданде их расу Господ по свој земљи. Genesis 11:10 Ово је племе Симово: беше Симу сто година, кад роди Арфаксада, друге године после потопа. Genesis 11:11 А родив Арфаксада поживе Сим пет стотина година, рађајући синове и кћери. Genesis 11:12 А Арфаксад поживе тридесет и пет година, и роди Салу; Genesis 11:13 А родив Салу поживе Арфаксад четири стотине и три године, рађајући синове и кћери. Genesis 11:14 А Сала поживе тридесет година, и роди Евера; Genesis 11:15 А родив Евера поживе Сала четири стотине и три године, рађајући синове и кћери. Genesis 11:16 А Евер поживе тридесет и четири године, и роди Фалека; Genesis 11:17 А родив Фалека поживе Евер четири стотине и тридесет година, рађајући синове и кћери. Genesis 11:18 А Фалек поживе тридесет година, и роди Рагава; Genesis 11:19 А родив Рагава поживе Фалек двеста и девет година, рађајући синове и кћери. Genesis 11:20 А Рагав поживе тридесет и две године, и роди Серуха; Genesis 11:21 А родив Серуха поживе Рагав двеста и седам година, рађајући синове и кћери. Genesis 11:22 А Серух поживе тридесет година, и роди Нахора; Genesis 11:23 А родив Нахора поживе Серух двеста година, рађајући синове и кћери. Genesis 11:24 А Нахор поживе двадесет и девет година, и роди Тару; Genesis 11:25 А родив Тару поживе Нахор сто и деветнаест година, рађајући синове и кћери. Genesis 11:26 А Тара поживе седамдесет година, и роди Аврама, Нахора и Арана. Genesis 11:27 А ово је племе Тарино: Тара роди Аврама, Нахора и Арана; а Аран роди Лота. Genesis 11:28 И умре Аран пре Таре оца свог на постојбини својој, у Уру халдејском. Genesis 11:29 И ожени се Аврам и Нахор, и жени Аврамовој беше име Сара а жени Нахоровој име Мелха, кћи Арама оца Мелхе и Јесхе. Genesis 11:30 А Сара беше нероткиња, и не имаше порода. Genesis 11:31 И узе Тара сина свог Аврама и Лота сина Ароновог, унука свог, и Сару снаху своју, жену Аврама сина свог; и пођоше заједно из Ура халдејског да иду у земљу хананску, и дођоше до Харана, и онде се настанише. Genesis 11:32 И поживе Тара свега двеста и пет година; и умре Тара у Харану. Genesis 12:0 Genesis 12:1 И рече Господ Авраму: Иди из земље своје и од рода свог и из дома оца свог у земљу коју ћу ти ја показати. Genesis 12:2 И учинићу од тебе велик народ, и благословићу те, и име твоје прославићу, и ти ћеш бити благослов. Genesis 12:3 Благословићу оне који тебе узблагосиљају, и проклећу оне који тебе успроклињу; и у теби ће бити благословена сва племена на земљи. Genesis 12:4 Тада пође Аврам, као што му каза Господ, и с њим пође Лот. А беше Авраму седамдесет и пет година кад пође из Харана. Genesis 12:5 И узе Аврам Сару жену своју и Лота сина брата свог са свим благом које беху стекли и с душама које беху добили у Харану; и пођоше у земљу хананску, и дођоше у њу. Genesis 12:6 И пође Аврам ту земљу до места Сихема и до равнице морешке; а беху тада Хананеји у тој земљи. Genesis 12:7 И јави се Господ Авраму и рече: Твом семену даћу земљу ову. И Аврам начини онде жртвеник Господу, који му се јавио. Genesis 12:8 После отиде оданде на брдо, које је према истоку од Ветиља, и онде разапе шатор свој, те му Ветиљ беше са запада а Гај с истока; и онде начини Господу жртвеник, и призва име Господње. Genesis 12:9 Оданде отиде Аврам даље идући на југ. Genesis 12:10 Али наста глад у оној земљи, те Аврам сиђе у Мисир да се онде склони; јер глад беше велика у оној земљи. Genesis 12:11 А кад се приближи да већ уђе у Мисир, рече Сари жени својој: Гле, знам да си жена лепа у лицу. Genesis 12:12 Зато кад те виде Мисирци рећи ће: Ово му је жена. Па ће ме убити, а тебе ће оставити у животу. Genesis 12:13 Него хајде кажи да си ми сестра, те ће мени бити добро тебе ради и остаћу у животу уз тебе. Genesis 12:14 И кад дође Аврам у Мисир, видеше Мисирци жену да је врло лепа. Genesis 12:15 И видеше је кнезови Фараонови, и хвалише је пред Фараоном. И узеше је у двор Фараонов. Genesis 12:16 И он чињаше добро Авраму ње ради, те имаше оваца и говеда и магараца и слуга и слушкиња и магарица и камила. Genesis 12:17 Али Господ пусти велика зла на Фараона и на дом његов ради Саре жене Аврамове. Genesis 12:18 Тада дозва Фараон Аврама и рече му: Шта ми то учини? Зашто ми ниси казао да ти је жена? Genesis 12:19 Зашто си казао: Сестра ми је? Те је узех за жену. Сад ето ти жене, узми је, па иди. Genesis 12:20 И Фараон заповеди људима за њ, те га испратише и жену његову и шта год имаше. Genesis 13:0 Genesis 13:1 Тако отиде Аврам из Мисира горе на југ, он и жена му и све што имаше, такође и Лот с њим. Genesis 13:2 А беше Аврам врло богат стоком, сребром и златом. Genesis 13:3 И иђаше својим путевима од југа све до Ветиља, до места где му прво беше шатор, између Ветиља и Гаја, Genesis 13:4 До места, где пре беше начинио жртвеник; и онде призва Аврам име Господње. Genesis 13:5 А и Лот који иђаше с Аврамом имаше оваца и говеда и шатора. Genesis 13:6 И земља не могаше их носити заједно, јер благо њихово беше велико да не могоше живети заједно, Genesis 13:7 И беше свађа међу пастирима Аврамове стоке и пастирима Лотове стоке. А у то време живеху Хананеји и Ферезеји у оној земљи. Genesis 13:8 Па Аврам рече Лоту: Немој да се свађамо ја и ти, ни моји пастири и твоји пастири; јер смо браћа. Genesis 13:9 Није ли ти отворена цела земља? Одели се од мене. Ако ћеш ти на лево, ја ћу на десно; ако ли ћеш ти на десно ја ћу на лево. Genesis 13:10 Тада Лот подиже очи своје и сагледа сву равницу јорданску, како целу натапаше река, беше као врт Господњи, као земља мисирска, све до Загора, пре него Господ затре Содом и Гомор. Genesis 13:11 И Лот изабра себи сву равницу јорданску, и отиде Лот на исток; и разделише се један од другог: Genesis 13:12 Аврам живљаше у земљи хананској, а Лот живљаше по градовима у оној равници премештајући своје шаторе до Содома. Genesis 13:13 А људи у Содому беху неваљали, и грешаху Господу веома. Genesis 13:14 А Господ рече Авраму, пошто се Лот одели од њега: Подигни сада очи своје, па погледај с места где си на север и на југ и на исток и на запад. Genesis 13:15 Јер сву земљу што видиш теби ћу дати и семену твом до века. Genesis 13:16 И учинићу да семена твог буде као праха на земљи; ако ко узможе избројати прах на земљи, моћи ће избројати и семе твоје. Genesis 13:17 Устани, и пролази ту земљу у дужину и у ширину; јер ћу је теби дати. Genesis 13:18 И Аврам диже шаторе, и дође и насели се у равници мамријској, која је код Хеврона, и онде начини жртвеник Господу. Genesis 14:0 Genesis 14:1 А кад беше Амарфал цар сенарски, Арион цар еласарски, Ходологомор цар еламски и Таргал цар гојимски, Genesis 14:2 Завојеваше на Валу цара содомског, и на Варсу цара гоморског, и на Сенара цара адамског, и на Симовора цара севојимског и на цара од Валаке, која је сада Сигор. Genesis 14:3 Сви се ови скупише у долини сидимској која је сада слано море. Genesis 14:4 Дванаест година беху служили Ходологомору, па тринаесте године одметнуше се. Genesis 14:5 А четрнаесте године дође Ходологомор и цареви који беху с њим, и побише Рафаје у Астароту карнајимском и Зузеје у Аму и Омеје у пољу киријатајском, Genesis 14:6 И Хореје у планини њиховој Сиру до равнице Фаранске покрај пустиње. Genesis 14:7 Од туда вративши се дођоше у Ен-Миспат, који је сада Кадис, и исекоше све који живеху у земљи амаличкој, и Амореје који живеху у Асасон-Тамару. Genesis 14:8 Тада изиђе цар содомски и цар гоморски и цар адамски и цар севојимски и цар од Валаке, које је сада Сигор, изађоше на њих у долину сидимску, Genesis 14:9 На Ходологомора цара еламског, и на Таргала цара гојимског, и на Амарфала цара сенарског, и на Ариоха цара еласарског, четири цара на пет. Genesis 14:10 А у долини сидимској беше много рупа из којих се вадила смола; и побеже цар содомски и цар гоморски, и онде падоше, а шта оста побеже у планину. Genesis 14:11 И узеше све благо у Содому и Гомору и сву храну њихову, и отидоше. Genesis 14:12 Узеше и Лота, синовца Аврамовог, и благо његово, и отидоше, јер живеше у Содому. Genesis 14:13 А дође један који беше утекао, те јави Авраму Јеврејину, који живеше у равни Мамрија Аморејина, брата Есхолу и брата Авнану, који беху у вери с Аврамом. Genesis 14:14 А кад Аврам чу да му се заробио синовац, наоружа слуге своје, триста осамнаест, који се родише у његовој кући, и пође у потеру до Дана. Genesis 14:15 Онде разделивши своје удари на њих ноћу са слугама својим, и разби их, и отера их до Ховала, који је на лево од Дамаска, Genesis 14:16 И поврати све благо; поврати и Лота синовца свог с благом његовим, и жене и људе. Genesis 14:17 А цар содомски изиђе му на сусрет кад се врати разбивши Ходологомора и цареве што беху с њим, у долину Савину, које је сада долина царева. Genesis 14:18 А Мелхиседек цар салимски изнесе хлеб и вино; а он беше свештеник Бога Вишњег. Genesis 14:19 И благослови га говорећи: Благословен да је Аврам Богу Вишњем, чије је небо и земља! Genesis 14:20 И благословен да је Бог Вишњи, који предаде непријатеље твоје у руке твоје! И даде му Аврам десетак од свега. Genesis 14:21 А цар содомски рече Авраму: Дај мени људе, а благо узми себи. Genesis 14:22 А Аврам рече цару содомском: Дижем руку своју ка Господу Богу Вишњем, чије је небо и земља, заклињући се: Genesis 14:23 Ни конца ни ремена од обуће нећу узети од свега што је твоје, да не кажеш: Ја сам обогатио Аврама; Genesis 14:24 Осим што су појели момци, и осим дела људима који су ишли са мном, Есхолу, Авнану и Мамрију, они нека узму свој део. Genesis 15:0 Genesis 15:1 После ових ствари дође Авраму реч Господња у утвари говорећи: Не бој се, Авраме, ја сам ти штит, и плата је твоја врло велика. Genesis 15:2 А Аврам рече Господе, Господе, шта ћеш ми дати кад живим без деце, а па коме ће остати моја кућа то је Елијезер овај Дамаштанин? Genesis 15:3 Још рече Аврам: Ето мени ниси дао порода, па ће слуга рођен у кући мојој бити мој наследник. Genesis 15:4 А гле, Господ му проговори: Неће тај бити наследник твој, него који ће изаћи од тебе тај ће ти бити наследник. Genesis 15:5 Па га изведе напоље и рече му: Погледај на небо и преброј звезде, ако их можеш пребројати. И рече му: Тако ће ти бити семе твоје. Genesis 15:6 И поверова Аврам Богу, а Он му прими то у правду. Genesis 15:7 И рече му: Ја сам Господ, који те изведох из Ура халдејског да ти дам земљу ову да буде твоја. Genesis 15:8 А он рече: Господе, Господе, по чему ћу познати да ће бити моја? Genesis 15:9 И рече му: Принеси ми јуницу од три године и козу од три године и овна од три године и грлицу и голупче. Genesis 15:10 И он узе све то, и расече на поле, и метну све поле једну према другој; али не расече птице. Genesis 15:11 А птице слетаху на те мртве животиње; а Аврам их одгонише. Genesis 15:12 А кад сунце беше на заласку, ухвати Аврама тврд сан, и гле, страх и мрак велик обузе га. Genesis 15:13 И Господ рече Авраму: Знај зацело да ће семе твоје бити дошљаци у земљи туђој, па ће јој служити, и она ће их мучити четири стотине година. Genesis 15:14 Али ћу судити и народу коме ће служити; а после ће они изаћи с великим благом. Genesis 15:15 А ти ћеш отићи к оцима својим у миру, и бићеш погребен у доброј старости. Genesis 15:16 А они ће се у четвртом колену вратити овамо; јер гресима аморејским још није крај. Genesis 15:17 А кад се сунце смири и кад се смрче, гле, пећ се димљаше, и пламен огњени пролажаше између оних делова. Genesis 15:18 Тај дан учини Господ завет с Аврамом говорећи: Семену твом дадох земљу ову од воде мисирске до велике воде, воде Ефрата, Genesis 15:19 Кенејску, кенезејску и кедмонејску, Genesis 15:20 И хетејску и ферезејску и рафајску, Genesis 15:21 И аморејску и хананејску и гергесејску и јевусејску. Genesis 16:0 Genesis 16:1 Али Сара жена Аврамова не рађаше му деце. А имаше робињу Мисирку, по имену Агара. Genesis 16:2 Па рече Сара Авраму: Господ ме је затворио да не родим; него иди к робињи мојој, не бих ли добила деце од ње. И Аврам приста на реч Сарину. Genesis 16:3 И Сара жена Аврамова узе Агару Мисирку робињу своју, и даде је за жену Авраму мужу свом после десет година откако се настани Аврам у земљи хананској. Genesis 16:4 И он отиде к Агари, и она затрудне; а кад виде да је трудна, понесе се од госпође своје. Genesis 16:5 А Сара рече Авраму: Увреда моја паде на тебе; ја ти метнух на крило робињу своју, а она видевши да је трудна понесе се од мене. Господ ће судити мени и теби. Genesis 16:6 А Аврам рече Сари: Ето, робиња је твоја у твојим рукама, учини с њом шта ти је воља. И Сара је стаде злостављати, те она побеже од ње. Genesis 16:7 Али анђео Господњи нађе је код студенца у пустињи, код студенца на путу у Сур. Genesis 16:8 И рече јој: Агаро, робињо Сарина, откуд идеш, куда ли идеш? А она рече: Бежим од Саре госпође своје. Genesis 16:9 А анђео јој Господњи рече: Врати се госпођи својој, и покори јој се. Genesis 16:10 Опет јој рече анђео Господњи: Умножићу веома семе твоје, да се неће моћи пребројати од множине. Genesis 16:11 Још јој рече анђео Господњи: Ето си трудна, и родићеш сина, и надени му име Исмаило; јер је Господ видео муку твоју. Genesis 16:12 А биће човек убица; рука ће се његова дизати на сваког а свачија на њега, и наставаће на погледу свој браћи својој. Genesis 16:13 Тада Агара призва име Господа који говори с њом: Ти си Бог, који види. Јер говораше: Зар још гледам иза Оног који ме виде? Genesis 16:14 Тога ради зове се студенац онај студенац Живога који ме види; а он је између Кадиса и Варада. Genesis 16:15 И роди Агара Авраму сина; и надеде Аврам сину свом, ког му роди Агара, име Исмаило. Genesis 16:16 А беше Авраму осамдесет и шест година кад му Агара роди Исмаила. Genesis 17:0 Genesis 17:1 А кад Авраму би деведесет и девет година, јави му се Господ и рече му: Ја сам Бог Свемогући, по мојој вољи живи, и буди поштен. Genesis 17:2 И учинићу завет између себе и тебе, и врло ћу те умножити. Genesis 17:3 А Аврам паде ничице. И Господ му још говори и рече: Genesis 17:4 Од мене ево завет мој с тобом да ћеш бити отац многим народима. Genesis 17:5 Зато се више нећеш звати Аврам него ће ти име бити Авраам, јер сам те учинио оцем многих народа; Genesis 17:6 Даћу ти породицу врло велику, и начинићу од тебе народе многе, и цареви ће изаћи од тебе. Genesis 17:7 А постављам завет свој између себе и тебе и семена твог након тебе од колена до колена, да је завет вечан, да сам Бог теби и семену твом након тебе; Genesis 17:8 И даћу теби и семену твом након тебе земљу у којој си дошљак, сву земљу хананску у државу вечну, и бићу им Бог. Genesis 17:9 И рече Бог Авраму: Ти пак држи завет мој, ти и семе твоје након тебе од колена до колена. Genesis 17:10 А ово је завет мој између мене и вас и семена твог након тебе који ћете држати: да се обрезују између вас све мушкиње. Genesis 17:11 А обрезиваћете окрајак тела свог, да буде знак завета између мене и вас. Genesis 17:12 Свако мушко дете кад му буде осам дана да се обрезује од колена до колена, родило се у кући или било купљено за новце од којих год странаца, које не буде од семена твог. Genesis 17:13 Да се обрезује које се роди у кући твојој и које се купи за новце твоје; тако ће бити завет мој на телу вашем завет вечан. Genesis 17:14 А необрезано мушко, коме се не обреже окрајак тела његовог, да се истреби из народа свог, јер поквари завет мој. Genesis 17:15 И још рече Бог Авраму: А Сару жену своју не зови је више Сара него нека јој буде име Саара. Genesis 17:16 И ја ћу је благословити, и даћу ти сина од ње; благословићу је, и биће мати многим народима, и цареви народима изаћи ће од ње. Genesis 17:17 Тада паде Аврам ничице и насмеја се говорећи у срцу свом: Еда ће се човеку од сто година родити син? И Сари? Еда ће жена од деведесет година родити? Genesis 17:18 И Аврам рече Богу: Нека жив буде Исмаило пред Тобом! Genesis 17:19 И рече Бог: Заиста Сара жена твоја родиће ти сина, и надећеш му име Исак; и поставићу завет свој с њим да буде завет вечан семену његовом након њега. Genesis 17:20 А и за Исмаила услишио сам те; ево благословио сам га, и даћу му породицу велику, и умножићу га веома; и родиће дванаест кнезова, и начинићу од њега велик народ. Genesis 17:21 А завет свој учинићу с Исаком кад ти га роди Сара, до године у ово доба. Genesis 17:22 И Бог изговоривши отиде од Аврама горе. Genesis 17:23 И Аврам узе Исмаила сина свог и све који се родише у дому његовом и које год беше купио за своје новце, све мушкиње од домаћих својих; и обреза окрајак тела њиховог у исти дан, као што му каза Бог. Genesis 17:24 А беше Авраму деведесет и девет година кад обреза окрајак тела свог. Genesis 17:25 А Исмаилу сину његовом беше тринаест година кад му се обреза окрајак тела његовог. Genesis 17:26 У један дан обреза се Аврам и син му Исмаило, Genesis 17:27 И сви домашњи његови, рођени у кући и купљени за новце од странаца, бише обрезани с њим. Genesis 18:0 Genesis 18:1 После му се јави Господ у равници мамријској кад сеђаше на вратима пред шатором својим у подне. Genesis 18:2 Подигавши очи своје погледа, и гле, три човека стајаху према њему. И угледавши их потрча им у сусрет испред врата шатора свог, и поклони се до земље; Genesis 18:3 И рече: Господе, ако сам нашао милост пред Тобом, немој проћи слуге свог. Genesis 18:4 Да вам донесем мало воде и оперите ноге, те се наслоните мало под овим дрветом. Genesis 18:5 И изнећу мало хлеба, те поткрепите срце своје, па онда пођите, кад идете поред слуге свог. И рекоше: Учини шта си казао. Genesis 18:6 И Аврам отрча у шатор к Сари, и рече: Брже замеси три копање белог брашна и испеци погаче. Genesis 18:7 Па отрча ка говедима и ухвати теле младо и добро, и даде га момку да га брже зготови. Genesis 18:8 Па онда изнесе масла и млека и теле које беше зготовио, и постави им, а сам стајаше пред њима под дрветом докле јеђаху. Genesis 18:9 И они му рекоше: Где је Сара жена твоја? А он рече: Ено је под шатором. Genesis 18:10 А један између њих рече: Догодине у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће жена твоја имати сина. А Сара слушаше на вратима од шатора иза њега. Genesis 18:11 А Аврам и Сара беху стари и временити, и у Саре беше престало шта бива у жена. Genesis 18:12 Зато се насмеја Сара у себи говорећи: Пошто сам остарела, сад ли ће ми доћи радост? А и господар ми је стар. Genesis 18:13 Тада рече Господ Авраму: Што се смеје Сара говорећи: Истина ли је да ћу родити кад сам остарела? Genesis 18:14 Има ли шта тешко Господу? Догодине у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће имати сина. Genesis 18:15 А Сара удари у бах говорећи: Нисам се смејала. Јер се уплаши. Али Он рече: Није истина, него си се смејала. Genesis 18:16 Потом усташе људи оданде, и пођоше пут Содома; а Аврам пође с њима да их испрати. Genesis 18:17 А Господ рече: Како бих тајио од Аврама шта ћу учинити, Genesis 18:18 Кад ће од Аврама постати велик и силан народ, и у њему ће се благословити сви народи на земљи? Genesis 18:19 Јер знам да ће заповедити синовима својим и дому свом након себе да се држе путева Господњих и да чине што је право и добро, да би Господ навршио на Авраму шта му је обећао. Genesis 18:20 И рече Господ: Вика је у Содому и Гомору велика, и грех је њихов грдан. Genesis 18:21 Зато ћу сићи да видим еда ли све чине као што вика дође преда ме; ако ли није тако, да знам. Genesis 18:22 И људи окренувши се пођоше пут Содома; али Аврам још стајаше пред Господом, Genesis 18:23 И приступив Аврам рече: Хоћеш ли погубити и праведног с неправедним? Genesis 18:24 Може бити да има педесет праведника у граду; хоћеш ли и њих погубити, и нећеш опростити месту за оних педесет праведника што су у њему? Genesis 18:25 Немој то чинити, ни губити праведника с неправедником, да буде праведнику као и неправеднику; немој; еда ли судија целе земље неће судити право? Genesis 18:26 И рече Господ: Ако нађем у Содому педесет праведника у граду, опростићу целом месту њих ради. Genesis 18:27 А Аврам одговори и рече: Гле, сада бих проговорио Господу, ако и јесам прах и пепео. Genesis 18:28 Може бити праведника педесет мање пет, хоћеш ли за оних пет потрти сав град? Одговори: Нећу, ако нађем четрдесет и пет. Genesis 18:29 И стаде даље говорити, и рече: Може бити да ће се наћи четрдесет. Рече: Нећу ради оних четрдесет. Genesis 18:30 Потом рече: Немој се гневити, Господе, што ћу рећи; може бити да ће се наћи тридесет. И рече: Нећу, ако нађем тридесет. Genesis 18:31 Опет рече: Гле сада бих проговорио Господу; може бити да ће се наћи двадесет. Рече: Нећу их погубити за оних двадесет. Genesis 18:32 Најпосле рече: Немој се гневити, Господе, што ћу још једном проговорити; може бити да ће се наћи десет. Рече: Нећу их погубити ради оних десет. Genesis 18:33 И Господ отиде свршивши разговор са Аврамом; а Аврам се врати на своје место. Genesis 19:0 Genesis 19:1 А увече дођоше два анђела у Содом; а Лот сеђаше на вратима содомским; и кад их угледа, устаде те их срете, и поклони се лицем до земље, Genesis 19:2 И рече: Ходите, господо, у кућу слуге свог, и преноћите и оперите ноге своје; па сутра рано кад устанете пођите својим путем. А они рекоше: Не, него ћемо преноћити на улици. Genesis 19:3 Али он навали на њих, те се увратише к њему и уђоше у кућу његову, и он их угости, и испече хлебова пресних, и једоше. Genesis 19:4 И још не беху легли, а грађани Содомљани слегоше се око куће, старо и младо, сав народ са свих крајева, Genesis 19:5 И викаху Лота и говораху му: Где су људи што дођоше синоћ к теби? Изведи их к нама да их познамо. Genesis 19:6 А Лот изиђе к њима пред врата затворивши врата за собом, Genesis 19:7 И рече им: Немојте, браћо, чинити зла. Genesis 19:8 Ево имам две кћери, које још не познаше човека; њих ћу вам извести, па чините с њима шта вам је воља; само не дирајте у ове људе, јер су зато ушли под мој кров. Genesis 19:9 А они рекоше: Ходи амо. Па онда рекоше: Овај је сам дошао амо да живи као дошљак, па још хоће да нам суди; сад ћемо теби учинити горе него њима. Па навалише јако на човека, на Лота, и стадоше истављати врата. Genesis 19:10 А она два човека дигоше руке, и увукоше Лота себи у кућу, и затворише врата. Genesis 19:11 А људе што беху пред вратима кућним уједанпут ослепише од најмањег до највећег, те не могаху наћи врата. Genesis 19:12 Тада она два човека рекоше Лоту: Ако имаш овде још кога свог, или зета или сина или кћер, или кога год свог у овом граду, гледај нек иду одавде; Genesis 19:13 Јер хоћемо да затремо место ово, јер је вика њихова велика пред Господом, па нас посла Господ да га затремо. Genesis 19:14 И изиђе Лот, и каза зетовима својим, за које хтеде дати кћери своје, и рече им: Устајте, идите из места овог, јер ће сада затрти Господ град овај. Али се зетовима његовим учини да се шали. Genesis 19:15 А кад зора забеле, навалише анђели на Лота говорећи: устани, узми жену своју, и две кћери своје које су ту, да не погинеш у безакоњу града тог. Genesis 19:16 А он се стаде шчињати, те људи узеше за руку њега и жену његову и две кћери његове, јер га беше жао Господу и изведоше га и пустише га иза града. Genesis 19:17 И кад их изведоше напоље, рече један: Избави душу своју и не обзири се натраг и у целој овој равни да ниси стао; бежи на оно брдо да не погинеш. Genesis 19:18 А Лот им рече: Немој, Господе! Genesis 19:19 Гле, слуга твој нађе милост пред Тобом, и милост је Твоја превелика коју ми учини сачувавши ми живот; али не могу утећи на брдо да ме не стигне зло и не погинем. Genesis 19:20 Ено град близу; онамо се може утећи, а мали је; да бежимо онамо; та мали је, те ћу остати жив. Genesis 19:21 А он му рече: Ето послушаћу те и зато, и нећу затрти града, за који рече. Genesis 19:22 Брже бежи онамо; јер не могу чинити ништа док не стигнеш онамо. Зато се прозва онај град Сигор. Genesis 19:23 И кад сунце ограну по земљи, Лот дође у Сигор. Genesis 19:24 Тада пусти Господ на Содом и на Гомор од Господа с неба дажд од сумпора и огња, Genesis 19:25 И затре оне градове и сву ону раван, и све људе у градовима и род земаљски. Genesis 19:26 Али жена Лотова беше се обазрела идући за њим, и поста слан камен. Genesis 19:27 А сутрадан рано уставши Аврам, отиде на место где је стајао пред Господом; Genesis 19:28 И погледа на Содом и Гомор и сву околину по оној равни, и угледа, а то се дизаше дим од земље као дим из пећи. Genesis 19:29 Али кад Бог затираше градове у оној равни, опомену се Бог Аврама, и изведе Лота из пропасти кад затре градове где живеше Лот. Genesis 19:30 А Лот отиде из Сигора и стани се на оном брду с две кћери своје, јер се бојаше остати у Сигору; и живеше у пећини с две кћери своје. Genesis 19:31 А старија рече млађој: Наш је отац стар, а нема никога на земљи да дође к нама, као што је обичај по свој земљи. Genesis 19:32 Хајде да дамо оцу вина нека се опије, па да легнемо с њим, еда бисмо сачувале семе оцу свом. Genesis 19:33 И дадоше оцу вина ону ноћ; и дошавши старија леже с оцем својим, и он не осети ни кад она леже ни кад устаде. Genesis 19:34 А сутрадан рече старија млађој: Гле, ноћас спавах с оцем својим. Да му дамо вина и довече, па иди ти и лези с њим, еда бисмо сачувале семе оцу свом. Genesis 19:35 Па и то вече дадоше оцу вина, и уставши млађа леже с њим, и он не осети ни кад она леже ни кад устаде. Genesis 19:36 И обе кћери Лотове затруднеше од оца свог. Genesis 19:37 И старија роди сина, и надеде му име Моав; од њега су Моавци до данашњег дана. Genesis 19:38 Па и млађа роди сина, и надеде му име Вен-Амије; од њега су Амонци до данашњег дана. Genesis 20:0 Genesis 20:1 А Аврам отиде оданде на југ, и стани се између Кадиса и Сура; и живеше као дошљак у Герару. Genesis 20:2 И говораше за жену своју Сару: Сестра ми је. А цар герарски Авимелех посла те узе Сару. Genesis 20:3 Али дође Бог Авимелеху ноћу у сну, и рече му: Гле, погинућеш са жене коју си узео, јер има мужа. Genesis 20:4 А Авимелех не беше се ње дотакао, и зато рече: Господе, еда ли ћеш и праведан народ погубити? Genesis 20:5 Није ли ми сам казао: Сестра ми је? А и она сама каза: Брат ми је. Учинио сам у чистоти срца свог и у правди руку својих. Genesis 20:6 Тада му рече Бог у сну: Знам да си учинио у чистоти срца свог, зато те сачувах да ми не сагрешиш, и не дадох да је се дотакнеш. Genesis 20:7 А сада врати човеку жену његову, јер је пророк, и молиће се за те, те ћеш остати жив. Ако ли не вратиш, знај да ћеш умрети ти и сви твоји. Genesis 20:8 И ујутру рано уста Авимелех, и сазва све слуге своје, и каза им све ово да чују. И уплашише се људи веома. Genesis 20:9 Тада Авимелех дозва Аврама и рече му: Шта си нам учинио? Шта ли сам ти згрешио, те навуче на ме и на царство моје толико зло? Учинио си ми шта не ваља чинити. Genesis 20:10 И још рече Авимелех Авраму: Шта ти је било, те си то учинио? Genesis 20:11 А Аврам одговори: Говорих: јамачно нема страха Божјег у овом месту, па ће ме убити ради жене моје. Genesis 20:12 А управо и јесте ми сестра, кћи оца мог; али није кћи моје матере, па пође за ме. Genesis 20:13 А кад ме Бог изведе из дома оца мог, ја јој рекох: Учини добро, и кажи за ме где год дођемо: Брат ми је. Genesis 20:14 Тада Авимелех узе оваца и говеда и слуга и слушкиња, те даде Авраму, и врати му Сару жену његову. Genesis 20:15 И рече Авимелех Авраму: Ево, земља ти је моја отворена, живи слободно где ти је воља. Genesis 20:16 А Сари рече: Ево дао сам твом брату хиљаду сребрника; гле, он ти је очима покривало пред свима који буду с тобом; и то све да ти је за науку. Genesis 20:17 И Аврам се помоли Богу, и исцели Бог Авимелеха и жену његову и слушкиње његове, те рађаху. Genesis 20:18 Јер Господ беше сасвим затворио сваку материцу у дому Авимелеховом ради Саре жене Аврамове. Genesis 21:0 Genesis 21:1 И Господ походи Сару, као што беше рекао и учини Господ Сари као што беше казао. Genesis 21:2 Јер затрудне и роди Сара Авраму сина у старости његовој у исто време кад каза Господ. Genesis 21:3 И Аврам надеде име сину који му се роди, ког му роди Сара, Исак. Genesis 21:4 И обреза Аврам сина свог Исака кад би од осам дана, као што му заповеди Бог. Genesis 21:5 А Авраму беше сто година кад му се роди син Исак. Genesis 21:6 А Сара рече: Бог ми учини смех; ко год чује, смејаће ми се. Genesis 21:7 И рече: Ко би рекао Авраму да ће Сара дојити децу? Ипак му родих сина у старости његовој. Genesis 21:8 А кад дете дорасте да се одбије од сисе, учини Аврам велику гозбу онај дан кад одбише Исака од сисе. Genesis 21:9 И Сара виде сина Агаре Мисирке, која га роди Авраму, где се подсмева; Genesis 21:10 Па рече Авраму: Отерај ову робињу са сином њеним, јер син ове робиње неће бити наследник с мојим сином, с Исаком. Genesis 21:11 А то Авраму би врло криво ради сина његовог. Genesis 21:12 Али Бог рече Авраму: Немој да ти је криво ради детета и ради робиње твоје. Шта ти је год казала Сара, послушај; јер ће ти се у Исаку семе прозвати. Genesis 21:13 Али ћу и од сина робињиног учинити народ, јер је твоје семе. Genesis 21:14 И Аврам устав ујутру рано, узе хлеба и мешину воде, и даде Агари метнувши јој на леђа, и дете, и отпусти је. А она отишавши луташе по пустињи вирсавској. Genesis 21:15 А кад неста воде у мешини, она баци дете под једно дрво, Genesis 21:16 Па отиде колико се може стрелом добацити, и седе према њему; јер говораше: Да не гледам како ће умрети дете. И седећи према њему стаде гласно плакати. Genesis 21:17 А Бог чу глас детињи, и анђео Божји викну с неба Агару, и рече јој: Шта ти је Агаро? Не бој се, јер Бог чу глас детињи оданде где је. Genesis 21:18 Устани, дигни дете и узми га у наручје; јер ћу од њега учинити велик народ. Genesis 21:19 И Бог јој отвори очи, те угледа студенац; и отишавши напуни мешину воде, и напоји дете. Genesis 21:20 И Бог беше с дететом, те одрасте, и живеше у пустињи и поста стрелац. Genesis 21:21 А живеше у пустињи Фарану. И мати га ожени из земље мисирске. Genesis 21:22 У то време рече Авимелех и Фихол војвода његов Авраму говорећи: Бог је с тобом у свему што радиш. Genesis 21:23 Закуни ми се сада Богом да нећеш преварити мене ни сина мог ни унука мог него да ћеш добро онако како сам ја теби чинио и ти чинити мени и земљи у којој си дошљак. Genesis 21:24 А Аврам рече: Хоћу се заклети. Genesis 21:25 Али Аврам прекори Авимелеха за студенац, који узеше на силу слуге Авимелехове. Genesis 21:26 А Авимелех рече: Не знам ко је то учинио; нити ми ти каза, нити чух до данас. Genesis 21:27 Тада Аврам узе оваца и говеда, и даде Авимелеху, и ухвати веру међу собом. Genesis 21:28 А Аврам одлучи седам јагањаца из стада. Genesis 21:29 А Авимелех рече Авраму: Шта ће оно седам јагањаца што си одлучио? Genesis 21:30 А он одговори: Да примиш из моје руке оно седам јагањаца, да ми буде сведочанство да сам ја ископао овај студенац. Genesis 21:31 Отуда се прозва оно место Вирсавеја, јер се онде заклеше обојица. Genesis 21:32 Тако ухватише веру на Вирсавеји. Тада се диже Авимелех и Фихол војвода његов, и вратише се у земљу филистејску. Genesis 21:33 А Аврам посади луг на Вирсавеји, и онде призва име Господа Бога Вечног. Genesis 21:34 И Аврам живеше као дошљак у земљи филистејској много времена. Genesis 22:0 Genesis 22:1 После тога хтеде Бог окушати Аврама, па му рече: Авраме! А он одговори: Ево ме. Genesis 22:2 И рече му Бог: Узми сада сина свог, јединца свог милог, Исака, па иди у земљу Морију, и спали га на жртву тамо на брду где ћу ти казати. Genesis 22:3 И сутрадан рано уставши Аврам осамари магарца свог, и узе са собом два момка и Исака сина свог; и нацепавши дрва за жртву подиже се и пође на место које му каза Бог. Genesis 22:4 Трећи дан подигавши очи своје Аврам угледа место из далека. Genesis 22:5 И рече Аврам момцима својим: Останите ви овде с магарцем, а ја и дете идемо онамо, па кад се помолимо Богу, вратићемо се к вама. Genesis 22:6 И узевши Аврам дрва за жртву напрти Исаку сину свом, а сам узе у своје руке огња и нож; па отидоше обојица заједно. Genesis 22:7 Тада рече Исак Авраму оцу свом: Оче! А он рече: Шта је, сине! И рече Исак: Ето огња и дрва, а где је јагње за жртву? Genesis 22:8 А Аврам одговори: Бог ће се, синко, постарати за јагње себи на жртву. И иђаху обојица заједно. Genesis 22:9 А кад дођоше на место које му Бог каза, Аврам начини онде жртвеник, и метну дрва на њ, и свезавши Исака сина свог метну га на жртвеник врх дрва; Genesis 22:10 И измахну Аврам руком својом и узе нож да закоље сина свог. Genesis 22:11 Али анђео Господњи викну га с неба, и рече: Авраме! Авраме! А он рече: Ево ме. Genesis 22:12 А анђео рече: Не дижи руку своју на дете, и не чини му ништа; јер сада познах да се бојиш Бога, кад ниси пожалио сина свог, јединца свог, мене ради. Genesis 22:13 И Аврам подигавши очи своје погледа; и гле, ован иза њега заплео се у чести роговима; и отишавши Аврам узе овна и спали га на жртву место сина свог. Genesis 22:14 И назва Аврам оно место Господ ће се постарати. Зато се и данас каже: На брду, где ће се Господ постарати. Genesis 22:15 И анђео Господњи опет викну с неба Аврама. Genesis 22:16 И рече: Собом се заклех, вели Господ: кад си тако учинио, и ниси пожалио сина свог, јединца свог, Genesis 22:17 Заиста ћу те благословити и семе твоје веома умножити, да га буде као звезда на небу и као песка на брегу морском; и наследиће семе твоје врата непријатеља својих; Genesis 22:18 И благословиће се у семену твом сви народи на земљи, кад си послушао глас мој. Genesis 22:19 Тада се Аврам врати к момцима својим, те се дигоше, и отидоше заједно у Вирсавеју, јер Аврам живеше у Вирсавеји. Genesis 22:20 После тога јавише Авраму говорећи: Гле, и Мелха роди синове брату твом Нахору: Genesis 22:21 Уза првенца и Вуза брата му, и Камуила, оца Арамовог, Genesis 22:22 И Хазада и Азава и Фалдеса и Јелдафа и Ватуила. Genesis 22:23 А Ватуило роди Ревеку. Осам их роди Мелха Нахору брату Аврамовом. Genesis 22:24 И иноча његова, по имену Ревма, роди и она Тавека и Гама и Тохоса и Моха. Genesis 23:0 Genesis 23:1 А поживе Сара сто и двадесет и седам година; то су године века Сариног; Genesis 23:2 И умре Сара у Киријат-Арви, а то је Хеврон, у земљи хананској. И дође Аврам да ожали Сару и оплаче. Genesis 23:3 А кад уста Аврам од мртваца свог, рече синовима Хетовим говорећи: Genesis 23:4 Странац сам и дошљак код вас; дајте ми да имам гроб код вас да погребем мртваца свог испред очију својих. Genesis 23:5 А синови Хетови одговорише Авраму говорећи му: Genesis 23:6 Чуј нас, господару; ти си кнез од Бога међу нама; у најбољем гробу нашем погреби мртваца свог; нико између нас неће ти затворити гроб свој да не погребеш мртваца свог. Genesis 23:7 Тада уста Аврам и поклони се народу земље оне, синовима Хетовим; Genesis 23:8 И рече им говорећи: Ако хоћете да погребем мртваца свог испред очију својих, послушајте ме, и говорите за мене Ефрону сину Саровом, Genesis 23:9 Нека ми да пећину у Макпели, која је накрај њиве његове; за новце нека ми је да међу вама колико вреди, да имам гроб. Genesis 23:10 А Ефрон сеђаше усред синова Хетових. Па рече Ефрон Хетејин Авраму пред синовима Хетовим, који слушаху, пред свим који улажаху на врата града његовог, говорећи: Genesis 23:11 Не, господару; чуј ме: поклањам ти њиву, и пећину код ње поклањам ти: пред синовима народа свог поклањам ти је, погреби мртваца свог. Genesis 23:12 А Аврам се поклони народу земље оне, Genesis 23:13 И рече Ефрону пред народом земље оне говорећи: Ако си вољан чуј ме; да ти дам шта вреди њива, узми од мене, па ћу онда погрепсти мртваца свог онде. Genesis 23:14 А Ефрон одговори Авраму говорећи му: Genesis 23:15 Господару, чуј ме; земља вреди четири стотине сикала сребра између мене и тебе; шта је то? Само ти погреби мртваца свог. Genesis 23:16 А Аврам чувши Ефрона измери му сребро, које рече пред синовима Хетовим, четири стотине сикала сребра, како су ишли међу трговцима. Genesis 23:17 И њива Ефронова у Макпели према Мамрији, њива с пећином која је на њој, и сва дрвета на њиви и по међи њеној унаоколо, Genesis 23:18 Поста Аврамова пред синовима Хетовим, пред свима који улазе на врата града оног. Genesis 23:19 Потом погребе Аврам Сару жену своју у пећини на њиви Макпели према Мамрији, а то је Хеврон, у земљи хананској. Genesis 23:20 И потврдише синови Хетови њиву и пећину на њој Авраму да има гроб. Genesis 24:0 Genesis 24:1 А Аврам беше стар и временит, и Господ беше благословио Аврама у свему; Genesis 24:2 И рече Аврам слузи свом најстаријем у кући својој, који беше над свим добром његовим: Метни руку своју под стегно моје, Genesis 24:3 Да те закунем Господом Богом небеским и Богом земаљским да нећеш довести жене сину мом између кћери ових Хананеја, међу којима живим; Genesis 24:4 Него да ћеш отићи у земљу моју и у род мој и довести жену сину мом Исаку. Genesis 24:5 А слуга му рече: и ако девојка не хтедбуде поћи са мном у ову земљу; хоћу ли одвести сина твог у земљу из које си се иселио? Genesis 24:6 А Аврам му рече: Пази да не одведеш сина мог онамо. Genesis 24:7 Господ Бог небески, који ме је узео из дома оца мог и из земље рода мог, и који ми је рекао и заклео ми се говорећи: Семену ћу твом дати земљу ову, Он ће послати анђела свог пред тобом да доведеш жену сину мом оданде. Genesis 24:8 Ако ли девојка не хтедбуде поћи с тобом, онда да ти је проста заклетва моја; само сина мог немој одвести онамо. Genesis 24:9 И метну слуга руку своју под стегно Авраму господару свом, и закле му се за ово. Genesis 24:10 Тада слуга узе десет камила између камила господара свог да иде, јер све благо господара његовог беше под његовом руком; и отишавши дође у Месопотамију до града Нахоровог. Genesis 24:11 И пусти камиле да полежу иза града код студенца пред вече кад излазе грађанке да захватају воде; Genesis 24:12 И рече: Господе Боже господара мог Аврама, дај ми срећу данас и учини милост господару мом Авраму. Genesis 24:13 Ево, ја ћу стајати код овог студенца, а грађанке ће доћи да захватају воде. Genesis 24:14 Којој девојци кажем: Нагни крчаг свој да се напијем, а она рече: На пиј, и камиле ћу ти напојити; дај то да буде она коју си наменио слузи свом Исаку; и по томе да познам да си учинио милост господару мом. Genesis 24:15 И он још не изговори, а то Ревека, кћи Ватуила сина Мелхе жене Нахора брата Аврамовог, дође с крчагом на рамену. Genesis 24:16 И беше врло лепа, још девојка, још је човек не беше познао. Она сиђе на извор, и наточи крчаг, и пође; Genesis 24:17 А слуга искочи пред њу, и рече; дај ми да се напијем мало воде из крчага твог. Genesis 24:18 А она рече: На пиј, господару. И брже спусти крчаг на руку своју, и напоји га. Genesis 24:19 И кад га напоји, рече: и камилама ћу твојим налити нека се напију. Genesis 24:20 И брже изручи крчаг свој у појило, па опет отрча на студенац да налије, и нали свим камилама његовим. Genesis 24:21 А човек јој се дивљаше, и ћуташе, неће ли познати је ли Господ дао срећу путу његовом или није. Genesis 24:22 А кад се камиле напише, извади човек златну гривну од по сикала и метну јој око чела, и две наруквице метну јој на руке од десет сикала злата. Genesis 24:23 И рече: Чија си кћи? Кажи ми. Има ли у кући оца твог места за нас да преноћимо? Genesis 24:24 А она му рече: Ја сам кћи Ватуила сина Мелшиног, кога роди Нахору. Genesis 24:25 Још рече: Има у нас много сламе и пиће и места за ноћиште. Genesis 24:26 Тада човек савивши се поклони се Господу, Genesis 24:27 И рече: Благословен да је Господ Бог господара мог Аврама, што не остави милост своју и веру своју према господару мом, и путем доведе ме Господ у дом родбине господара мог. Genesis 24:28 А девојка отрча и све ово каза у дому матере своје. Genesis 24:29 А Ревека имаше брата, коме име беше Лаван; и истрча Лаван к човеку на студенац, Genesis 24:30 Како виде гривну и наруквице на рукама сестре своје и чу где Ревека сестра му рече: Тако ми каза човек; дође к човеку; а он стајаше код камила на студенцу. Genesis 24:31 И рече: Ходи, који си благословен од Господа; што би стајао напољу? Спремио сам кућу, има места и за камиле. Genesis 24:32 И доведе човека у кућу, и растовари камиле; и додаше сламе и пиће камилама, и донесоше воде за ноге њему и људима што беху с њим; Genesis 24:33 И поставише му да једе; али он рече: Нећу јести докле не кажем ствар своју. А Лаван му рече: Говори. Genesis 24:34 Тада рече: Ја сам слуга Аврамов. Genesis 24:35 А Господ је благословио господара мог веома, те је постао велик, и дао му је оваца и говеда, и сребра и злата, и слуга и слушкиња, и камила и магараца. Genesis 24:36 И још Сара жена господара мог роди сина господару мом у старости његовој, и он му даде све што има. Genesis 24:37 А мене закле господар мој говорећи: Немој довести сину мом жене између кћери ових Хананеја, међу којима живим; Genesis 24:38 Него иди у дом оца мог и у род мој, да доведеш жену сину мом. Genesis 24:39 А ја рекох господару свом: Genesis 24:40 Може бити да девојка неће хтети поћи са мном. Genesis 24:41 А он ми рече: Господ, по чијој вољи свагда живех, послаће анђела свог с тобом, и даће срећу твом путу да доведеш жену сину мом од рода мог, из дома оца мог. Genesis 24:42 Онда ће ти бити проста заклетва моја, кад отидеш у род мој; ако ти је и не даду, опет ће ти бити проста заклетва моја. Genesis 24:43 И кад дођох данас на студенац, рекох: Господе Боже господара мог Аврама, ако си дао срећу путу мом, којим идем, Genesis 24:44 Ево, ја ћу стајати код студенца: која девојка дође да захвати воде, и ја јој кажем: Дај ми да се напијем мало воде из крчага твог, Genesis 24:45 А она ми одговори: и ти пиј и камилама ћу твојим налити; то нека буде жена коју је наменио Господ сину господара мог. Genesis 24:46 Ја још не изговорих у срцу свом, а дође Ревека с крчагом на рамену, и сишавши на извор захвати; и ја јој рекох: Дај ми да се напијем. Genesis 24:47 А она брже спустивши са себе крчаг рече: На пиј, и камиле ћу ти напојити. И кад се напих, напоји и камиле моје. Genesis 24:48 И запитах је говорећи: Чија си кћи? А она одговори: Ја сам кћи Ватуила сина Нахоровог, ког му роди Мелха. Тада јој метнух гривну око чела и наруквице на руке; Genesis 24:49 И падох и поклоних се Господу, и захвалих Господу Богу господара мог Аврама, што ме доведе правим путем да нађем кћер брата господара свог за сина његовог. Genesis 24:50 Ако ћете дакле учинити љубав и веру господару мом, кажите ми; ако ли нећете, кажите ми, да идем на десно или на лево. Genesis 24:51 А Лаван и Ватуило одговарајући рекоше: Од Господа је ово дошло; ми ти не можемо казати ни зло ни добро. Ето, Ревека је у твојој власти, узми је па иди, и нека буде жена сину твог господара, као што каза Господ. Genesis 24:52 А кад чу слуга Аврамов речи њихове, поклони се Господу до земље; Genesis 24:53 И извади закладе сребрне и златне и хаљине, и даде Ревеци; такође и брату њеном и матери њеној даде дарове. Genesis 24:54 Потом једоше и пише он и људи који беху с њим, и преноћише. А кад ујутру усташе, рече слуга: Пустите ме господару мом. Genesis 24:55 А брат и мати њена рекоше: Нека остане девојка код нас који дан, барем десет дана, па онда нека иде. Genesis 24:56 А он им рече: Немојте ме задржавати, кад је Господ дао срећу мом путу; пустите ме да идем господару свом. Genesis 24:57 Тада рекоше: Да зовемо девојку, и упитамо шта она вели. Genesis 24:58 И дозваше Ревеку и рекоше јој: Хоћеш ићи с овим човеком? А она одговори: Хоћу. Genesis 24:59 И пустише Ревеку сестру своју и дојкињу њену са слугом Аврамовим и људима његовим. Genesis 24:60 И благословише Ревеку и рекоше јој: Сестро наша, да се намножиш на хиљаде хиљада, и семе твоје да наследи врата својих непријатеља! Genesis 24:61 И подиже се Ревека с девојкама својим, и поседаше на камиле, и пођоше с човеком; и слуга узевши Ревеку отиде. Genesis 24:62 А Исак иђаше враћајући се од студенца Живога који ме виде јер живљаше у јужном крају; Genesis 24:63 А беше изашао Исак у поље пред вече да се помоли Богу; и подигавши очи своје угледа камиле где иду. Genesis 24:64 И Ревека подигавши очи своје угледа Исака, те скочи с камиле, Genesis 24:65 И рече слузи: Ко је онај човек што иде преко поља пред нас? А слуга рече: Оно је господар мој. И она узе покривало и покри лице. Genesis 24:66 И приповеди слуга Исаку све што је свршио. Genesis 24:67 И одведе је Исак у шатор Саре матере своје; и узе Ревеку, и она му поста жена, и омиле му. И Исак се утеши за матером својом. Genesis 25:0 Genesis 25:1 А Аврам узе другу жену, по имену Хетуру. Genesis 25:2 И она му роди Зомрана и Јоксана и Мадана и Мадијана и Јесвока и Соијена. Genesis 25:3 А Јоксан роди Савана и Дедана. А Деданови синови бише Асурим и Латусим и Лаомим. Genesis 25:4 А синови Мадијанови: Ефар и Афир и Енох и Авида и Елдага. Сви беху деца Хетурина. Genesis 25:5 А Аврам даде све што имаше Исаку; Genesis 25:6 А синовима својих иноча даде Аврам даре, и оправи их од Исака сина свог још за живота свог на исток, у источни крај. Genesis 25:7 И века Аврамовог што поживе беше сто и седамдесет и пет година. Genesis 25:8 И онемоћав умре Аврам у доброј старости, сит живота, и би прибран к роду свом. Genesis 25:9 И погребоше га Исак и Исмаило у пећини макпелској на њиви Ефрона сина Сара Хетејина, која је према Мамрији; Genesis 25:10 На њиви коју купи Аврам од синова Хетових, онде је погребен Аврам са Саром женом својом. Genesis 25:11 И по смрти Аврамовој благослови Бог Исака сина његовог; а Исак живеше код студенца Живога који ме види. Genesis 25:12 А ово је племе Исмаила сина Аврамовог, ког роди Авраму Агара Мисирка робиња Сарина, Genesis 25:13 И ово су имена синова Исмаилових, како се зваху у племенима својим; првенац Исмаилов Навајот, па Кидар и Навдеило и Масам, Genesis 25:14 И Масма и Дума и Маса, Genesis 25:15 И Хадар и Теман и Јетур и Нафис и Кедма. Genesis 25:16 То су синови Исмаилови, и то су им имена по селима и градовима њиховим, дванаест кнезова над својим народима. Genesis 25:17 А године су века Исмаиловог сто и тридесет и седам година. После онемоћав умре, и би прибран к роду свом. Genesis 25:18 И живеху од Евилата до Сура према Мисиру, како се иде у Асирију; и допаде му према свој браћи својој да живи. Genesis 25:19 А ово је племе Исака сина Аврамовог: Аврам роди Исака; Genesis 25:20 А Исаку беше четрдесет година кад се ожени Ревеком, кћерју Ватуила Сирина из Месопотамије, сестром Лавана Сирина. Genesis 25:21 И Исак се мољаше Господу за жену своју, јер беше нероткиња; и умоли Господа, те затрудне Ревека жена његова. Genesis 25:22 Али удараху једно о друго деца у утроби њеној, те рече: Ако је тако, на шта сам? И отиде да пита Господа. Genesis 25:23 А Господ јој рече: Два су племена у утроби твојој, и два ће народа, изаћи из тебе; и један ће народ бити јачи од другог народа, и већи ће служити мањем. Genesis 25:24 И кад дође време да роди, а то близанци у утроби њеној. Genesis 25:25 И први изађе црвен, сав као руно рутав, и надеше му име Исав. Genesis 25:26 А после изађе брат му, држећи руком за пету Исава; и надеше му име Јаков. А беше Исаку шездесет година, кад их роди Ревека. Genesis 25:27 И деца одрастоше, и Исав поста ловац и ратар, а Јаков беше човек кротак и бављаше се у шаторима. Genesis 25:28 И Исак миловаше Исава, јер радо јеђаше лов његов; а Ревека миловаше Јакова. Genesis 25:29 Једном Јаков скува јело, а Исав дође из поља уморан. Genesis 25:30 И рече Исав Јакову: Дај ми да једем то јело црвено, јер сам уморан. Отуда се прозва Едом. Genesis 25:31 А Јаков му рече: Продај ми данас првенаштво своје. Genesis 25:32 А Исав одговори: Ево, хоћу да умрем, па шта ће ми првенаштво? Genesis 25:33 А Јаков рече: Закуни ми се данас. И он му се закле; тако продаде своје првенаштво Јакову. Genesis 25:34 И Јаков даде Исаву хлеба и скуваног лећа, и он се наједе и напи, па уста и отиде. Тако Исав није марио за првенаштво своје. Genesis 26:0 Genesis 26:1 Али наста глад у земљи сврх прве глади која беше за времена Аврамовог; и Исак отиде к Авимелеху цару филистејском у Герар. Genesis 26:2 И јави му се Господ и рече: Немој ићи у Мисир, него седи у земљи коју ћу ти казати. Genesis 26:3 Седи у тој земљи, и ја ћу бити с тобом, и благословићу те; јер ћу теби и семену твом дати све ове земље, и потврдићу заклетву, којом сам се заклео Авраму оцу твом. Genesis 26:4 И умножићу семе твоје да га буде као звезда на небу, и даћу семену твом све ове земље; и у семену твом благословиће се сви народи на земљи, Genesis 26:5 Зато што је Аврам слушао глас мој и чувао наредбу моју, заповести моје и правила моја и законе моје. Genesis 26:6 И оста Исак у Герару. Genesis 26:7 А људи у месту оном питаху за жену његову, а он говораше: Сестра ми је. Јер се бојаше казати: Жена ми је; да ме, вели, не убију ови људи ради Ревеке, јер је лепа. Genesis 26:8 И кад проведе много времена онде, догоди се, те погледа Авимелех цар филистејски с прозора, и виде Исака где се шали с Ревеком женом својом. Genesis 26:9 И дозва Авимелех Исака и рече: Та то ти је жена; како си казао: Сестра ми је? А Исак му одговори: Рекох: да не погинем с ње. Genesis 26:10 А Авимелех рече: Шта си нам учинио? Лако је могао ко од народа овог лећи с твојом женом, те би нас ти увалио у грех. Genesis 26:11 И заповеди Авимелех свему народу свом говорећи: Ко се дотакне овог човека или жене његове, погинуће. Genesis 26:12 И Исак стаде сејати у оној земљи, и доби оне године по сто, тако га благослови Господ. Genesis 26:13 И обогати се човек, и напредоваше све већма, те поста силан. Genesis 26:14 И имаше оваца и говеда и много слуга; а Филистеји му завиђаху, Genesis 26:15 Па све студенце које беху ископале слуге оца његовог за времена Аврама оца његовог заронише Филистеји, и засуше их земљом. Genesis 26:16 И Авимелех рече Исаку: Иди од нас, јер си постао силнији од нас. Genesis 26:17 И Исак отиде оданде, и разапе шаторе у долини герарској, и настани се онде. Genesis 26:18 И стаде Исак откопавати студенце, који беху ископани за времена Аврама оца његовог, и које заронише Филистеји по смрти Аврамовој; и прозва их именима која им беше надео отац његов. Genesis 26:19 И копајући слуге Исакове у оном долу нађоше студенац живе воде. Genesis 26:20 Али се свађаше пастири герарски с пастирима Исаковим говорећи: Наша је вода. И надеде име оном студенцу Есек, јер се свадише с њим. Genesis 26:21 После ископаше други студенац, па се и око њега свађаше, зато га назва Ситна. Genesis 26:22 Тада се подиже оданде, и ископа други студенац, и око њега не би свађе; зато га назва Реховот, говорећи: Сад нам даде Господ простора да растемо у овој земљи. Genesis 26:23 И отиде оданде горе у Вирсавеју. Genesis 26:24 И исту ноћ јави му се Господ, и рече: Ја сам Бог Аврама оца твог. Не бој се, јер сам ја с тобом, и благословићу те и умножићу семе твоје Аврама ради слуге свог. Genesis 26:25 И начини онде жртвеник, и призва име Господње; и онде разапе шатор свој; и слуге Исакове ископаше онде студенац. Genesis 26:26 И дође к њему Авимелех из Герара с Охозатом пријатељем својим и с Фихолом војводом својим. Genesis 26:27 А Исак им рече: Што сте дошли к мени, кад мрзите на ме и отерасте ме од себе? Genesis 26:28 А они рекоше: Видесмо заиста да је Господ с тобом, па рекосмо: Нека буде заклетва између нас, између нас и тебе; хајде да ухватимо веру с тобом; Genesis 26:29 Да нам не чиниш зла, као што се ми тебе не дотакосмо и као што ми теби само добро чинисмо, и пустисмо те да идеш на миру, и ето си благословен од Господа. Genesis 26:30 Тада их он угости; те једоше и пише. Genesis 26:31 А сутрадан уставши рано, заклеше се један другом, и отпусти их Исак и отидоше од њега с миром. Genesis 26:32 Исти дан дошавши слуге Исакове казаше му за студенац који ископаше, и рекоше му: Нађосмо воду. Genesis 26:33 И назва га Савеја; отуда се зове град онај Вирсавеја до данашњег дана. Genesis 26:34 А кад би Исаву четрдесет година, узе за жену Јудиту, кћер Веоха Хетејина, и Васемату кћер Елона Хетејина. Genesis 26:35 И оне задаваху много јада Исаку и Ревеци. Genesis 27:0 Genesis 27:1 Кад Исак остаре и очи му потамнеше, те не видеше, дозва Исава старијег сина свог, и рече му: Сине! А он одговори: Ево ме. Genesis 27:2 Тада рече: Ево остарео сам, не знам кад ћу умрети; Genesis 27:3 Узми оружје своје, тул и лук, и изађи у планину, те ми улови лов; Genesis 27:4 И зготови ми јело по мојој вољи, и донеси ми да једем, па да те благослови душа моја док нисам умро. Genesis 27:5 А Ревека чу шта Исак рече сину свом Исаву. И Исав отиде у планину да улови лов и донесе. Genesis 27:6 А Ревека рече Јакову, сину свом говорећи: Гле, чух оца твог где говори с Исавом, братом твојим и рече: Genesis 27:7 Донеси ми лов, и зготови јело да једем, па да те благословим пред Господом док нисам умро. Genesis 27:8 Него сада, сине, послушај ме шта ћу ти казати. Genesis 27:9 Иди сада к стаду и донеси два добра јарета, да зготовим оцу твом јело од њих, како радо једе. Genesis 27:10 Па ћеш унети оцу да једе и да те благослови док није умро. Genesis 27:11 А Јаков рече Ревеци матери својој: Али је Исав брат мој рутав, а ја сам гладак; Genesis 27:12 Може ме опипати отац, па ће се осетити да сам га хтео преварити, те ћу навући на се проклетство место благослова. Genesis 27:13 А мати му рече: Нека проклетство твоје, сине падне на мене; само ме послушај, и иди и донеси ми. Genesis 27:14 Тада отишавши узе и донесе матери својој; а мати његова зготови јело како јеђаше радо отац његов. Genesis 27:15 Па онда узе Ревека најлепше хаљине старијег сина свог, које беху у ње код куће, и обуче Јакова млађег сина свог. Genesis 27:16 И јарећим кожицама обложи му руке и врат где беше гладак. Genesis 27:17 И даде Јакову сину свом у руке јело и хлеб што зготови. Genesis 27:18 А он уђе к оцу свом и рече: Оче. А он одговори: Ево ме; који си ти, сине? Genesis 27:19 И Јаков рече оцу свом: Ја, Исав твој првенац; учинио сам како си ми рекао; дигни се, посади се да једеш лов мој, па да ме благослови душа твоја. Genesis 27:20 А Исак рече сину свом: Кад брже нађе, сине? А он рече: Господ Бог твој даде, те изађе преда ме. Genesis 27:21 Тада рече Исак Јакову: Ходи ближе, сине да те опипам јеси ли син мој Исав или не. Genesis 27:22 И приступи Јаков к Исаку оцу свом, а он га опипа, па рече: Глас је Јаковљев, али руке су Исавове. Genesis 27:23 И не позна га, јер му руке беху као у Исава брата његовог рутаве: Зато га благослови; Genesis 27:24 И рече му: Јеси ли ти син мој Исав? А он одговори: Ја сам. Genesis 27:25 Тада рече: А ти дај, сине, да једем лов твој, па да те благослови душа моја. И даде му, те једе; па му донесе и вино те пи. Genesis 27:26 Потом Исак, отац његов рече му: Ходи сине, целивај ме. Genesis 27:27 И он приступи и целива га; а Исак осети мирис од хаљина његових, и благослови га говорећи: Гле, мирис сина мог као мирис од поља које благослови Господ. Genesis 27:28 Бог ти дао росе небеске, и добре земље и пшенице и вина изобила! Genesis 27:29 Народи ти служили и племена ти се клањала! Био господар браћи својој и клањали ти се синови матере твоје! Проклет био који тебе успроклиње, а благословен који тебе узблагосиља! Genesis 27:30 А кад Исак благослови Јакова, и Јаков отиде испред Исака оца свог, у тај час дође Исав брат његов из лова. Genesis 27:31 Па зготови и он јело и унесе оцу свом, и рече му: Устани, оче, да једеш шта ти је син уловио, па да ме благослови душа твоја. Genesis 27:32 А Исак отац његов рече му: Ко си ти? А он рече: Ја, син твој, првенац твој Исав. Genesis 27:33 Тада се препаде Исак, и рече: Ко? Да где је онај који улови и донесе ми лова, и од свега једох пре него ти дође, и благослових га? Он ће и остати благословен. Genesis 27:34 А кад чу Исав речи оца свог, врисну гласно и ожалости се веома, и рече оцу свом: Благослови и мене, оче. Genesis 27:35 А он му рече: Дође брат твој с преваром, и однесе твој благослов. Genesis 27:36 А Исав рече: Право је што му је име Јаков, јер ме већ другом превари. Првенаштво ми узе, па ето сада ми узе и благослов. Потом рече: Ниси ли и мени оставио благослов? Genesis 27:37 А Исак одговори, и рече Исаву: Ето сам га поставио теби за господара; и сву браћу његову дадох му да му буду слуге; пшеницом и вином укрепих га; па шта бих сада теби учинио, сине? Genesis 27:38 И Исав рече оцу свом: Еда ли је само један благослов у тебе, оче? Благослови и мене, оче. И стаде гласно плакати Исав. Genesis 27:39 А Исак отац његов одговарајући рече му: Ево, стан ће ти бити на родној земљи и роси небеској озго. Genesis 27:40 Али ћеш живети од мача свог, и брату ћеш свом служити; али ће доћи време, те ћеш пошто се наплачеш скршити јарам његов с врата свог. Genesis 27:41 И Исав омрзе љуто на Јакова ради благослова, којим га благослови отац, и говораше у срцу свом: Близу су жалосни дани оца мог, тада ћу убити Јакова брата свог. Genesis 27:42 И казаше Ревеци речи Исава сина њеног старијег, а она пославши дозва Јакова млађег сина свог, и рече му: Гле, Исав брат твој теши се тиме што хоће да те убије. Genesis 27:43 Него, сине, послушај шта ћу ти казати; устани и бежи к Лавану брату мом у Харан. Genesis 27:44 И остани код њега неко време докле прође срдња брата твог, Genesis 27:45 Докле се гнев брата твог одврати од тебе, те заборави шта си му учинио; а онда ћу ја послати да те доведу оданде. Зашто бих остала без обојице вас у један дан? Genesis 27:46 А Исаку рече Ревека: Омрзао ми је живот ради ових Хетејака. Ако се Јаков ожени Хетејком, каквом између кћери ове земље, на шта ми живот? Genesis 28:0 Genesis 28:1 Тада Исак дозва Јакова, и благослови га, и заповеди му и рече: Немој да се ожениш којом између кћери хананејских. Genesis 28:2 Устани, иди у Падан-Арам у дом Ватуила оца матере своје, и оданде се ожени између кћери Лавана ујака свог. Genesis 28:3 А Бог Свемогући да те благослови, и да ти да велику породицу и умножи те, да од тебе постане мноштво народа, Genesis 28:4 И да ти да благослов Аврамов, теби и семену твом с тобом, да наследиш земљу у којој си дошљак, коју Бог даде Авраму. Genesis 28:5 Тако оправи Исак Јакова, и он пође у Падан-Арам к Лавану сину Ватуила Сирина, брату Ревеке матере Јаковљеве и Исавове. Genesis 28:6 А Исав виде где Исак благослови Јакова и оправи га у Падан-Арам да се оданде ожени, и где благосиљајући га заповеди му и рече: Немој да се ожениш којом између кћери хананејских, Genesis 28:7 И где Јаков послуша оца свог и матер своју, и отиде у Падан-Арам; Genesis 28:8 И виде Исав да кћери хананејске нису по вољи Исаку оцу његовом. Genesis 28:9 Па отиде Исав к Исмаилу, и узе за жену преко жена својих Маелету, кћер Исмаила сина Аврамовог, сестру Навеотову. Genesis 28:10 А Јаков отиде од Вирсавеје идући у Харан. Genesis 28:11 И дође на једно место, и онде заноћи, јер сунце беше зашло; и узе камен на оном месту, и метну га себи под главу, и заспа на оном месту. Genesis 28:12 И усни, а то лестве стајаху на земљи а врхом тицаху у небо, и гле, анђели Божји по њима се пењаху и силажаху; Genesis 28:13 И гле, на врху стајаше Господ, и рече: Ја сам Господ Бог Аврама оца твог и Бог Исаков; ту земљу на којој спаваш теби ћу дати и семену твом; Genesis 28:14 И семена ће твог бити као праха на земљи, те ћеш се раширити на запад и на исток и на север и на југ, и сви народи на земљи благословиће се у теби и у семену твом. Genesis 28:15 И ево, ја сам с тобом, и чуваћу те куда год пођеш, и довешћу те натраг у ову земљу, јер те нећу оставити докле год не учиним шта ти рекох. Genesis 28:16 А кад се Јаков пробуди од сна, рече: Зацело је Господ на овом месту; а ја не знах. Genesis 28:17 И уплаши се, и рече: Како је страшно место ово! Овде је доиста кућа Божја, и ово су врата небеска. Genesis 28:18 И уста Јаков ујутру рано, и узе камен што беше метнуо себи под главу, и утврди га за спомен и прели га уљем. Genesis 28:19 И прозва оно место Ветиљ, а пре беше име оном граду Луз. Genesis 28:20 И учини Јаков завет, говорећи: Ако Бог буде са мном и сачува ме на путу којим идем и да ми хлеба да једем и одела да се облачим, Genesis 28:21 И ако се вратим на миру у дом оца свог, Господ ће ми бити Бог; Genesis 28:22 А камен овај који утврдих за спомен биће дом Божји; и шта ми год даш, од свега ћу десето дати Теби. Genesis 29:0 Genesis 29:1 Тада се подиже Јаков и отиде у земљу источну. Genesis 29:2 И обзирући се угледа студенац у пољу; и гле, три стада оваца лежаху код њега, јер се на оном студенцу појаху стада, а велики камен беше студенцу на вратима. Genesis 29:3 Онде се скупљаху сва стада, те пастири одваљиваху камен с врата студенцу и појаху стада, и после опет приваљиваху камен на врата студенцу на његово место. Genesis 29:4 И Јаков им рече: Браћо, одакле сте? Рекоше: Из Харана смо. Genesis 29:5 А он им рече: Познајете ли Лавана сина Нахоровог? Они рекоше: Познајемо. Genesis 29:6 Он им рече: Је ли здрав? Рекоше: Јесте, и ево Рахиље кћери његове, где иде са стадом. Genesis 29:7 И он рече: Ето још је рано, нити је време враћати стоку; напојте стоку па идите и пасите је. Genesis 29:8 А они рекоше: Не можемо, докле се не скупе сва стада, да одвалимо камен с врата студенцу, онда ћемо напојити стоку. Genesis 29:9 Док он још говораше с њима, дође Рахиља са стадом оца свог, јер она пасаше овце. Genesis 29:10 А кад Јаков виде Рахиљу кћер Лавана ујака свог, и стадо Лавана ујака свог, приступи Јаков и одвали камен студенцу с врата, и напоји стадо Лавана ујака свог. Genesis 29:11 И пољуби Јаков Рахиљу, и повикавши заплака се. Genesis 29:12 И каза се Јаков Рахиљи да је род оцу њеном и да је син Ревечин; а она отрча те јави оцу свом. Genesis 29:13 А кад Лаван чу за Јакова сина сестре своје, истрча му на сусрет, и загрли га и пољуби, и уведе у своју кућу. И он приповеди Лавану све ово. Genesis 29:14 А Лаван му рече: Та ти си кост моја и тело моје. И оста код њега цео месец дана. Genesis 29:15 Тада рече Лаван Јакову: Зар бадава да ми служиш, што си ми род? Кажи ми шта ће ти бити плата? Genesis 29:16 А Лаван имаше две кћери: старијој беше име Лија, а млађој Рахиља. Genesis 29:17 И у Лије беху кварне очи, а Рахиља беше лепог стаса и лепог лица. Genesis 29:18 И Јакову омиле Рахиља, те рече: Служићу ти седам година за Рахиљу, млађу кћер твоју. Genesis 29:19 А Лаван му рече: Боље теби да је дам него другом; остани код мене. Genesis 29:20 И одслужи Јаков за Рахиљу седам година, и учинише му се као неколико дана, јер је љубљаше. Genesis 29:21 И рече Јаков Лавану: Дај ми жену, јер ми се наврши време, да легнем с њом. Genesis 29:22 И сазва Лаван све људе из оног места и учини гозбу. Genesis 29:23 А увече узе Лију кћер своју и уведе је к Јакову, и он леже с њом. Genesis 29:24 И Лаван даде Зелфу робињу своју Лији кћери својој да јој буде робиња. Genesis 29:25 А кад би ујутру, гле, оно беше Лија; те рече Јаков Лавану: Шта си ми то учинио? Не служим ли за Рахиљу код тебе? Зашто си ме преварио? Genesis 29:26 А Лаван му рече: Не бива у нашем месту да се уда млађа пре старије. Genesis 29:27 Наврши недељу дана с том, па ћемо ти дати и другу за службу што ћеш служити код мене још седам година других. Genesis 29:28 Јаков учини тако, и наврши с њом недељу дана, па му даде Лаван Рахиљу кћер своју за жену. Genesis 29:29 И даде Лаван Рахиљи кћери својој робињу своју Валу да јој буде робиња. Genesis 29:30 И тако леже Јаков с Рахиљом; и вољаше Рахиљу него Лију, и стаде служити код Лавана још седам других година. Genesis 29:31 А Господ видећи да Јаков не мари за Лију, отвори њој материцу, а Рахиља оста нероткиња. Genesis 29:32 И Лија затрудне, и роди сина, и надеде му име Рувим, говорећи: Господ погледа на јаде моје, сада ће ме љубити муж мој. Genesis 29:33 И опет затрудне, и роди сина и рече: Господ чу да сам презрена, па ми даде и овог. И надеде му име Симеун. Genesis 29:34 И опет затрудне, и роди сина, и рече: Да ако се сада већ приљуби к мени муж мој, кад му родих три сина. Зато му надеше име Левије. Genesis 29:35 И затрудне опет, и роди сина, и рече: Сада ћу хвалити Господа. Зато му надеде име Јуда; и преста рађати. Genesis 30:0 Genesis 30:1 А Рахиља видевши где не рађа деце Јакову, позавиде сестри својој; и рече Јакову: Дај ми деце, или ћу умрети. Genesis 30:2 А Јаков се расрди на Рахиљу, и рече: Зар сам ја а не Бог који ти не да порода? Genesis 30:3 А она рече: Ето робиње моје Вале, лези с њом, нека роди на мојим коленима, па ћу и ја имати деце од ње. Genesis 30:4 И даде му Валу робињу своју за жену, и Јаков леже с њом. Genesis 30:5 И затрудне Вала, и роди Јакову сина. Genesis 30:6 А Рахиља рече: Господ ми је судио и чуо глас мој, те ми даде сина. Зато му надеде име Дан. Genesis 30:7 И Вала робиња Рахиљина затрудне опет, и роди другог сина Јакову; Genesis 30:8 А Рахиља рече: Борах се жестоко са сестром својом, али одолех. И надеде му име Нефталим. Genesis 30:9 А Лија видевши где преста рађати узе Зелфу робињу своју и даде је Јакову за жену. Genesis 30:10 И роди Зелфа робиња Лијина Јакову сина; Genesis 30:11 И Лија рече: Дође чета. И надеде му име Гад. Genesis 30:12 Опет роди Зелфа робиња Лијина другог сина Јакову; Genesis 30:13 И рече Лија: Благо мени, јер ће ме блаженом звати жене. Зато му надеде име Асир. Genesis 30:14 А Рувим изиђе у време жетве пшеничне и нађе мандрагору у пољу, и донесе је Лији матери својој. А Рахиља рече Лији: Дај ми мандрагору сина свог. Genesis 30:15 А она јој рече: Мало ли ти је што си ми узела мужа? Хоћеш да ми узмеш и мандрагору сина мог? А Рахиља јој рече: Нека ноћас спава с тобом за мандрагору сина твог. Genesis 30:16 И увече кад се Јаков враћаше из поља, изиђе му Лија на сусрет и рече: Спаваћеш код мене, јер те купих за мандрагору сина свог. И спава код ње ону ноћ. Genesis 30:17 А Бог услиши Лију, те она затрудне, и роди Јакову петог сина. Genesis 30:18 И рече Лија: Господ ми даде плату моју што дадох робињу своју мужу свом. И надеде му име Исахар. Genesis 30:19 И затрудне Лија опет, и роди Јакову шестог сина; Genesis 30:20 И рече Лија: Дарива ме Господ даром добрим; да ако се сада већ приљуби к мени муж мој, јер му родих шест синова. Зато му надеде име Завулон. Genesis 30:21 Најпосле роди кћер, и надеде јој има Дина. Genesis 30:22 Али се Господ опомену Рахиље; и услишивши је отвори јој материцу. Genesis 30:23 И затрудне, и роди сина, и рече: Узе Бог срамоту моју. Genesis 30:24 И надеде му име Јосиф, говорећи: Нека ми дода Господ још једног сина. Genesis 30:25 А кад Рахиља роди Јосифа, рече Јаков Лавану: Пусти ме да идем у своје место и у своју земљу. Genesis 30:26 Дај ми жене моје, за које сам ти служио, и децу моју, да идем, јер знаш како сам ти служио. Genesis 30:27 А Лаван му рече: Немој, ако сам нашао милост пред тобом; видим да ме је благословио Господ тебе ради. Genesis 30:28 И још рече: Ишти колико хоћеш плате, и ја ћу ти дати. Genesis 30:29 А Јаков му одговори: Ти знаш како сам ти служио и каква ти је стока постала код мене. Genesis 30:30 Јер је мало било што си имао докле ја не дођох; али се умножи веома, јер те Господ благослови кад ја дођох. Па кад ћу и ја тако себи кућу кућити? Genesis 30:31 И рече му Лаван: Шта хоћеш да ти дам? А Јаков одговори: Не треба ништа да ми даш; него ћу ти опет пасти стоку и чувати, ако ћеш ми учити ово: Genesis 30:32 Да зађем данас по свој стоци твојој, и одлучим све што је шарено и с белегом, и све што је црно између оваца, и шта је с белегом и шарено између коза, па шта после буде тако, оно да ми је плата. Genesis 30:33 Тако ће ми се после посведочити правда моја пред тобом кад дођеш да видиш заслугу моју: Шта год не буде шарено ни с белегом ни црно између оваца и коза у мене, биће крадено. Genesis 30:34 А Лаван рече: Ето, нека буде како си казао. Genesis 30:35 И одлучи Лаван исти дан јарце с белегом и шарене и све козе с белегом и шарене, и све на чем беше шта бело, и све црно између оваца, и предаде синовима својим. Genesis 30:36 И остави даљине три дана хода између себе и Јакова. И Јаков пасаше осталу стоку Лаванову. Genesis 30:37 И узе Јаков зелених прутова тополових и лескових и кестенових, и нагули их до белине која беше на прутовима. Genesis 30:38 И меташе нагуљене прутове пред стоку у жлебове и корита кад долажаше стока да пије, да би се упаљивала кад дође да пије. Genesis 30:39 И упаљиваше се стока гледајући у прутове, и шта се млађаше беше с белегом, прутасто и шарено. Genesis 30:40 И Јаков одлучиваше млад, и обраћаше стадо Лаваново да гледа у шарене и у све црне; а своје стадо одвајаше и не обраћаше га према стаду Лавановом. Genesis 30:41 И кад се год упаљиваше стока рана, меташе Јаков прутове у корита пред очи стоци да би се упаљивала гледајући у прутове; Genesis 30:42 А кад се упаљиваше позна стока, не меташе; тако позне биваху Лаванове а ране Јаковљеве. Genesis 30:43 И тако се тај човек обогати врло, те имаше много стоке и слуга и слушкиња и камила и магараца. Genesis 31:0 Genesis 31:1 А Јаков чу где синови Лаванови говоре: Јаков узе све што беше нашег оца, и од оног што беше нашег оца стече све ово благо. Genesis 31:2 И виде Јаков где лице Лаваново није према њему као пре. Genesis 31:3 И Господ рече Јакову: Врати се у земљу отаца својих и у род свој, и ја ћу бити с тобом. Genesis 31:4 И пославши Јаков дозва Рахиљу и Лију у поље к стаду свом. Genesis 31:5 И рече им: Видим где лице оца вашег није према мени као пре; али је Бог оца мог био са мном. Genesis 31:6 И ви знате да сам служио оцу вашем како сам год могао; Genesis 31:7 А отац ме је ваш варао и мењао ми плату десет пута; али му Бог не даде да ме оштети; Genesis 31:8 Кад он рече: Шта буде шарено нека ти је плата, онда се младило све шарено; а кад рече: С белегом шта буде нека ти је плата, онда се младило све с белегом. Genesis 31:9 Тако Бог узе стоку оцу вашем и даде је мени; Genesis 31:10 Јер кад се упаљиваше стока, подигох очи своје и видех у сну, а то овнови и јарци што скачу на овце и козе беху шарени, с белегама прутастим и коластим. Genesis 31:11 А анђео Господњи рече ми у сну: Јакове! А ја одговорих: Ево ме. Genesis 31:12 А он рече: Подигни сад очи своје и гледај, овнови и јарци што скачу на овце и козе, шарени су, с белегама прутастим и коластим; јер видех све што ти чини Лаван. Genesis 31:13 Ја сам Бог од Ветиља, где си прелио камен и учинио ми завет; устани сада и иди из ове земље, и врати се на постојбину своју. Genesis 31:14 Тада одговори Рахиља и Лија, и рекоше му: Еда ли још имамо какав део и наследство у дому оца свог? Genesis 31:15 Није ли нас држао као туђинке кад нас је продао? Па је још и наше новце једнако јео. Genesis 31:16 Јер све ово благо што узе Господ оцу нашем, наше је и наше деце. Зато чини све што ти је Господ казао. Genesis 31:17 И подиже се Јаков, и метну децу своју и жене своје на камиле; Genesis 31:18 И одведе сву стоку своју и све благо што беше стекао, стоку коју беше стекао у Падан-Араму, и пође к Исаку оцу свом у земљу хананску. Genesis 31:19 А Лаван беше отишао да стриже овце своје; и Рахиља украде идоле оцу свом. Genesis 31:20 И Јаков отиде крадом од Лавана Сирина не јавивши му да хоће да иде. Genesis 31:21 И побеже са свим благом својим, и подиже се те пређе преко воде, и упути се ка гори Галаду. Genesis 31:22 А трећи дан јавише Лавану да је побегао Јаков. Genesis 31:23 И узе са собом браћу своју, и пође за њим у потеру, и за седам дана стиже га на гори Галаду. Genesis 31:24 Али Бог дође Лавану Сирину ноћу у сну, и рече му: Чувај се да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно. Genesis 31:25 И стиже Лаван Јакова; а Јаков беше разапео шатор свој на гори, па и Лаван такође разапе свој с браћом својом на гори Галаду. Genesis 31:26 И Лаван рече Јакову: Шта учини те крадом побеже од мене и одведе кћери моје као на мач отете? Genesis 31:27 Зашто тајно побеже и крадом отиде од мене? Нити ми рече да те испратим с весељем и с песмама, с бубњевима и гуслама? Genesis 31:28 Нити ми даде да изљубим синове своје и кћери своје? Лудо си радио. Genesis 31:29 Могао бих вам досадити; али Бог оца вашег ноћас ми рече говорећи: Чувај се да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно. Genesis 31:30 Иди дакле кад си се тако ужелео куће оца свог; али зашто украде богове моје? Genesis 31:31 А Јаков одговори и рече: Бојах се и мишљах хоћеш силом отети кћери своје од мене. Genesis 31:32 А богове своје у кога нађеш, онај нека не живи више; пред нашом браћом тражи шта је твоје у мене, па узми. Јер Јаков није знао да их је украла Рахиља. Genesis 31:33 И уђе Лаван у шатор Јаковљев и у шатор Лијин и у шатор двеју робиња, и не нађе их; и изашав из шатора Лијина уђе у шатор Рахиљин. Genesis 31:34 А Рахиља узе идоле и сакри их под самар камиле своје и седе озго; и Лаван пипаше по целом шатору, и не нађе. Genesis 31:35 А она рече оцу свом: Немој се срдити, господару, што ти не могу устати, јер ми је шта у жена бива. Траживши дакле не нађе идоле своје. Genesis 31:36 И Јаков се расрди, и стаде корити Лавана, и говорећи рече му: Шта сам учинио, шта сам скривио, те си ме тако жестоко терао? Genesis 31:37 Пипао си сав пртљаг мој, па шта си нашао из своје куће? Дај овамо пред моју и своју браћу, нека расуде између нас двојице. Genesis 31:38 Ево двадесет година бих код тебе: овце твоје и козе твоје не јаловише се, а овнова из стада твог не једох. Genesis 31:39 Шта би зверје заклало нисам ти доносио, сам сам подмиривао; од мене си искао што би ми било украдено дању или ноћу. Genesis 31:40 Дању ме убијаше врућина а ноћу мраз; и сан ми не падаше на очи. Genesis 31:41 Тако ми је био двадесет година у твојој кући; служио сам ти четрнаест година за две кћери твоје и шест година за стоку твоју, и плату си ми мењао десет пута. Genesis 31:42 Да није Бог оца мог, Бог Аврамов, и страх Исаков био са мном, би ме зацело отпустио празна. Али је Бог видео невољу моју и труд руку мојих, па те укори ноћас. Genesis 31:43 А Лаван одговори Јакову и рече: Ове су кћери моје кћери, и ови су синови моји синови, и ова стока моја стока, и шта год видиш све је моје; па шта бих учинио данас кћерима својим или синовима њиховим које родише? Genesis 31:44 Него хајде да ухватимо веру, ја и ти, да буде сведочанство између мене и тебе. Genesis 31:45 И Јаков узе камен и утврди га за спомен. Genesis 31:46 И рече Јаков браћи својој; накупите камења. И накупише камења и сложише на гомилу, и једоше на гомили. Genesis 31:47 И Лаван га назва Јегар-Сахадут, а Јаков га назва Галед. Genesis 31:48 И рече Лаван: Ова гомила нека буде сведок између мене и тебе данас. Зато се прозва Галед. Genesis 31:49 А прозва се и Миспа, јер рече Лаван: Нека Господ гледа између мене и тебе, кад не узможемо видети један другог. Genesis 31:50 Ако уцвелиш кћери моје и ако узмеш жене преко мојих кћери, неће човек бити између нас него гле Бог сведок између мене и тебе. Genesis 31:51 И још рече Лаван Јакову: Гледај ову гомилу и гледај овај споменик, који подигох између себе и тебе. Genesis 31:52 Сведок је ова гомила и сведок је овај споменик, да ни ја нећу прећи преко ове гомиле к теби ни ти к мени да нећеш прећи преко ове гомиле и споменика овог на зло. Genesis 31:53 Бог Аврамов и богови Нахорови, богови оца њиховог, нека суде међу нама. А Јаков се закле страхом оца свог Исака. Genesis 31:54 И Јаков принесе жртву на гори, и сазва браћу своју на вечеру; и једоше па ноћише на гори. Genesis 31:55 А ујутру рано уста Лаван, и изљуби своју унучад и кћери своје, и благослови их, па отиде, и врати се у своје место. Genesis 32:0 Genesis 32:1 А Јаков отиде својим путем; и сретоше га анђели Божији; Genesis 32:2 А кад их угледа Јаков, рече: Ово је логор Божји. И прозва оно место Маханаим. Genesis 32:3 И Јаков посла пред собом гласнике к Исаву брату свом у земљу Сир, крајину едомску. Genesis 32:4 И заповеди им говорећи: Овако кажите господару мом Исаву: Слуга твој Јаков овако каже: Био сам дошљак код Лавана и бавио се до сад. Genesis 32:5 А имам волова и магараца, оваца и слуга, и слушкиња, и послах да јавим теби господару свом, еда бих нашао милост пред тобом. Genesis 32:6 И вратише се гласници к Јакову и рекоше му: Идосмо до брата твог Исава, и ето он ти иде на сусрет с четири стотине момака. Genesis 32:7 А Јаков се уплаши јако и забрину се; па раздели своје људе и овце и говеда и камиле у две чете. Genesis 32:8 И рече: Ако Исав удари на једну чету и разбије је, да ако друга утече. Genesis 32:9 И рече Јаков: Боже оца мог Аврама и Боже оца мог Исака, Господе, који си ми казао: Врати се у земљу своју и у род свој, и ја ћу ти бити добротвор! Genesis 32:10 Нисам вредан толике милости и толике вере што си учинио слузи свом; јер само са штапом својим пређох преко Јордана, а сада сам господар од две чете. Genesis 32:11 Избави ме из руке брата мог, из руке Исавове, јер се бојим да не дође и убије мене и матер с децом. Genesis 32:12 А Ти си казао: Заиста ја ћу ти бити добротвор, и учинићу семе твоје да буде као песка морског, који се не може избројати од множине. Genesis 32:13 И заноћи онде ону ноћ, и узе шта му дође до руке, да пошаље на дар Исаву брату свом, Genesis 32:14 Двеста коза с двадесет јараца, двеста оваца с двадесет овнова, Genesis 32:15 Тридесет камила дојилица с камиладима, четрдесет крава с десеторо телади, двадесет магарица с десеторо магаради. Genesis 32:16 И предаде их слугама својим, свако стадо напосе, и рече слугама: Идите напред преда мном, остављајући доста места између једног стада и другог. Genesis 32:17 И заповеди првом говорећи: Кад сретнеш Исава, брата мог, па те запита: Чији си? И куда идеш? И чије је то што гониш пред собом? Genesis 32:18 А ти реци: Слуге твог Јакова, а ово шаље на дар господару свом Исаву, а ето и сам иде за нама. Genesis 32:19 Тако заповеди и другом и трећем и свима који иђаху за стадом, и рече: Тако кажите Исаву кад наиђете на њ. Genesis 32:20 И још кажите: Ето, Јаков слуга твој иде за нама. Јер говораше: Ублажићу га даром који иде преда мном, па ћу му онда видети лице, да ако ме лепо прими. Genesis 32:21 Тако отиде дар напред, а он преноћи ону ноћ код чете своје. Genesis 32:22 И по ноћи уста, и узе обе жене и две робиње и једанаесторо деце своје; и преброди брод Јавок. Genesis 32:23 А пошто њих узе и преведе преко потока, претури и остало што имаше. Genesis 32:24 А кад оста Јаков сам, тада се један човек рваше с њим до зоре. Genesis 32:25 И кад виде да га не може свладати, удари га по зглавку у стегну, те се Јакову ишчаши стегно из зглавка, кад се човек рваше с њим. Genesis 32:26 Па онда рече: Пусти ме, зора је. А Јаков му рече: Нећу те пустити докле ме не благословиш. Genesis 32:27 А човек му рече: Како ти је име. А он одговори: Јаков. Genesis 32:28 Тада му рече: Одселе се нећеш звати Јаков, него Израиљ; јер си се јуначки борио и с Богом и с људима, и одолео си. Genesis 32:29 А Јаков запита и рече: Кажи ми како је теби име. А Он рече: Што питаш како ми је име? И благослови га онде. Genesis 32:30 И Јаков надеде име оном месту Фануил; јер, вели, Бога видех лицем к лицу, и душа се моја избави. Genesis 32:31 И сунце му се роди кад прође Фануил, и храмаше на стегно своје. Genesis 32:32 Зато синови Израиљеви не једу крајеве од мишића на зглавку у стегну до данашњег дана, што се Јакову повредише крајеви од мишића на зглавку у стегну. Genesis 33:0 Genesis 33:1 А Јаков подигавши очи своје погледа, а то Исав иде, и четири стотине људи с њим. И раздели децу уз Лију и уз Рахиљу и уз две робиње. Genesis 33:2 И намести напред робиње и њихову децу, па Лију и њену децу за њима, а најпосле Рахиљу и Јосифа. Genesis 33:3 А сам прође напред, и поклони се до земље седам пута докле дође до брата свог. Genesis 33:4 А Исав притрча преда њ и загрли га и паде му око врата и целива га, и обојица се заплакаше, Genesis 33:5 И Исав подигавши очи угледа жене и децу, па рече: Ко су ти оно? А Јаков рече: Деца, коју Бог милостиво дарова слузи твом. Genesis 33:6 И приступише робиње с децом својом, и поклонише се. Genesis 33:7 Потом приступи и Лија и деца њена, и поклонише се; а најпосле приступи Јосиф и Рахиља, и поклонише се. Genesis 33:8 А Исав рече: Шта ће ти читава војска она коју сретох? А он рече: Да нађем милост пред господарем својим. Genesis 33:9 А Исав рече: Има, брате, у мене доста; нека теби шта је твоје. Genesis 33:10 А Јаков рече: Не; ако сам сада нашао милост пред тобом, прими дар из моје руке, јер видех лице твоје као да видех лице Божје, тако си ме лепо дочекао. Genesis 33:11 Прими дар мој, који ти је доведен; јер ме је обилато обдарио Бог, и имам свега. И навали на њ, те прими. Genesis 33:12 После рече Исав: Хајде да идемо, ићи ћу и ја с тобом. Genesis 33:13 А Јаков му рече: Зна господар мој да су ова деца нејака, и имам оваца и крава дојилица, па ако их устерам један дан, погинуће ми све стадо. Genesis 33:14 Него господар мој нека иде пред слугом својим, а ја ћу полако ићи, колико могу деца и стока, докле дођем ка господару свом у Сир. Genesis 33:15 А Исав рече: А оно да ти оставим неколико људи што су са мном. А он рече: На шта? Дај да нађем милост пред господарем својим. Genesis 33:16 И тако Исав врати се исти дан својим путем у Сир. Genesis 33:17 А Јаков отиде у Сокот, и онде начини себи кућу а стоци својој начини стаје; зато назва оно место Сокот. Genesis 33:18 После дође Јаков здраво у град Сихем у земљи хананској, вративши се из Падан-Арама, и намести се према граду. Genesis 33:19 И купи комад земље, где разапе шатор свој, од синова Емора оца Сихемовог за сто новаца. Genesis 33:20 И начини онде жртвеник, и назва га: Силни Бог Израиљев. Genesis 34:0 Genesis 34:1 А Дина кћи Лијина, коју роди Јакову, изађе да гледа девојке у оном крају. Genesis 34:2 А угледа је Сихем, син Емора Ефејина, кнеза од оне земље, и узе је и леже с њом и осрамоти је. Genesis 34:3 И приону срце његово за Дину кћер Јаковљеву, и девојка му омиле, и он јој се умиљаваше. Genesis 34:4 И рече Сихем Емору оцу свом говорећи: Ожени ме овом девојком. Genesis 34:5 А Јаков чу да је осрамотио Дину кћер његову; а синови његови беху у пољу са стоком његовом, и Јаков оћуте докле они не дођу. Genesis 34:6 А Емор отац Сихемов изиђе к Јакову да се разговори с њим. Genesis 34:7 А кад дођоше синови Јаковљеви из поља и чуше шта је било, жао би људима врло и разгневише се веома, што учини срамоту Израиљу облежав кћер Јаковљеву, како не би ваљало чинити. Genesis 34:8 Тада им рече Емор говорећи: Син мој Сихем срцем приону за вашу кћер; подајте му је за жену. Genesis 34:9 И опријатељите се с нама; кћери своје удајите за нас и кћерима нашим жените се. Genesis 34:10 Па живите с нама, и земља ће вам бити отворена; настаните се и тргујте и држите баштине у њој. Genesis 34:11 И рече Сихем оцу девојчином и браћи јој: Да нађем милост пред вама, и даћу шта ми год кажете. Genesis 34:12 Иштите ми колико год хоћете уздарја и дара, ја ћу дати шта год кажете; само ми дајте девојку за жену. Genesis 34:13 А синови Јаковљеви одговорише Сихему и Емору оцу његовом преварно, јер осрамоти Дину сестру њихову. Genesis 34:14 И рекоше им: Не можемо то учинити ни дати сестре своје за човека необрезаног, јер је то срамота нама. Genesis 34:15 Него ћемо вам учинити по вољи, ако ћете се изједначити с нама и обрезати све мушкиње између себе. Genesis 34:16 Онда ћемо удавати своје кћери за вас и женићемо се вашим кћерима, и постаћемо један народ. Genesis 34:17 Ако ли не пристанете да се обрежете, ми ћемо узети своју девојку и отићи ћемо. Genesis 34:18 И по вољи бише речи њихове Емору и Сихему сину Еморовом. Genesis 34:19 И момак не оклеваше учинити то; јер му кћи Јаковљева омиле веома; и он беше највише поштован између свих у кући оца свог. Genesis 34:20 И отиде Емор и син му Сихем на врата града свог, и рекоше грађанима говорећи: Genesis 34:21 Ови људи хоће мирно да живе с нама, да се настане у овој земљи и да тргују по њој; а ево земља је широка и за њих; па ћемо се кћерима њиховим женити и своје ћемо кћери удавати за њих. Genesis 34:22 Али ће тако пристати да живе с нама и да постанемо један народ, ако се све мушкиње међу нама обрежу, као што су они обрезани. Genesis 34:23 Њихова стока и њихово благо и сва говеда њихова неће ли бити наша? Сложимо се само с њима, па ће остати код нас. Genesis 34:24 И који излажаху на врата града његовог, сви послушаше Емора и Сихема сина његовог; и обреза се све мушкиње, сви који излажаху на врата града његовог. Genesis 34:25 А трећи дан кад они беху у боловима, узеше два сина Јаковљева Симеун и Левије, браћа Динина, сваки свој мач и уђоше слободно у град и побише све мушкиње. Genesis 34:26 Убише и Емора и сина му Сихема оштрим мачем, и узевши Дину из куће Сихемове отидоше. Genesis 34:27 Тада дођоше синови Јаковљеви на побијене, и опленише град, јер у њему би осрамоћена сестра њихова. Genesis 34:28 И узеше овце њихове и говеда њихова и магарце њихове, шта год беше у граду и шта бод беше у пољу. Genesis 34:29 И све благо њихово, и сву децу и жене њихове похваташе и одведоше, и шта год беше у којој кући. Genesis 34:30 А Јаков рече Симеуну и Левију; сметосте ме, и омразисте ме народу ове земље, Хананејима и Ферезејима; у мене има мало људи, па ако се скупе на ме, хоће ме убити те ћу се истребити ја и дом мој. Genesis 34:31 А они рекоше: Зар са сестром нашом да раде као с курвом? Genesis 35:0 Genesis 35:1 А Бог рече Јакову: Устани, иди горе у Ветиљ и онде стани; и начини онде жртвеник Богу, који ти се јавио кад си бежао од Исава брата свог. Genesis 35:2 И Јаков рече породици својој и свима који беху с њим: Баците туђе богове што су у вас, и очистите се и преобуците се; Genesis 35:3 Па да се дигнемо и идемо горе у Ветиљ, да начиним онде жртвеник Богу, који ме чуо у дан невоље моје и био са мном на путу којим сам ишао. Genesis 35:4 И дадоше Јакову све богове туђе који беху у њиховим рукама, и обоце, које имаху у ушима; и Јаков их закопа под храстом код Сихема. Genesis 35:5 Потом отидоше. А страх Божји дође на градове који беху око њих, те се не дигоше у потеру за синовима Израиљевим. Genesis 35:6 И Јаков и сва чељад што беше с њим дођоше у Луз у земљи хананској, а то је Ветиљ. Genesis 35:7 И онде начини жртвеник, и назва оно место: Бог ветиљски, јер му се онде јави Бог, кад је бежао од брата свог. Genesis 35:8 Тада умре Девора дојкиња Ревечина, и погребоше је испод Ветиља под храстом, који назва Јаков Алон-Вакут. Genesis 35:9 И јави се Бог Јакову опет, пошто изиђе из Падан-Арама, и благослови га, Genesis 35:10 И рече му Бог: Име ти је Јаков; али се одселе нећеш звати Јаков, него ће ти име бити Израиљ. И надеде му име Израиљ. Genesis 35:11 И још му рече Бог: Ја сам Бог Свемогући; расти и множи се; народ и многи ће народи постати од тебе, и цареви ће изаћи из бедара твојих. Genesis 35:12 И даћу ти земљу коју сам дао Авраму и Исаку, и након тебе семену твом даћу земљу ову. Genesis 35:13 Потом отиде од њега Бог с места где му говори. Genesis 35:14 А Јаков метну споменик на истом месту где му Бог говори, споменик од камена, и покропи га кропљењем, и прели га уљем. Genesis 35:15 И Јаков прозва место где му говори Бог Ветиљ. Genesis 35:16 И отидоше од Ветиља. А кад им оста још мало пута до Ефрате, породи се Рахиља, и беше јој тежак порођај. Genesis 35:17 И кад се веома мучаше, рече јој бабица: Не бој се, имаћеш још једног сина. Genesis 35:18 А кад се растављаше с душом те умираше, назва га Венонија; али му отац надеде име Венијамин. Genesis 35:19 И умре Рахиља, и погребоше је на путу који иде у Ефрату, а то је Витлејем. Genesis 35:20 И метну Јаков споменик на гроб њен. То је споменик на гробу Рахиљином до данашњег дана. Genesis 35:21 Одатле отишавши Израиљ разапе шатор свој иза куле мигдол-едерске. Genesis 35:22 И кад Израиљ живеше у оној земљи, отиде Рувим и леже с Валом иночом оца свог. И то дочу Израиљ. А имаше Јаков дванаест синова. Genesis 35:23 Синови Лијини беху: Рувим првенац Јаковљев, и Симеун и Левије и Јуда и Исахар и Завулон; Genesis 35:24 А синови Рахиљини: Јосиф и Венијамин; Genesis 35:25 А синови Вале робиње Рахиљине: Дан и Нефталим; Genesis 35:26 А синови Зелфе робиње Лијине: Гад и Асир. То су синови Јаковљеви, који му се родише у Падан-Араму. Genesis 35:27 И Јаков дође к Исаку оцу свом у Мамрију у Киријат-Арву, које је Хеврон, где Аврам и Исак беху дошљаци. Genesis 35:28 А Исаку беше сто и осамдесет година; Genesis 35:29 И онемоћав умре Исак, и би прибран к роду свом стар и сит живота; и погребоше га Исав и Јаков синови његови. Genesis 36:0 Genesis 36:1 А ово је племе Исавово, а он је Едом. Genesis 36:2 Исав се ожени између кћери хананејских Адом кћерју Елома Хетејина, и Оливемом кћерју Ане сина Севегона Евејина, Genesis 36:3 И Васематом кћерју Исмаиловом, сестром Навеотовом. Genesis 36:4 И роди Ада Исаву Елифаса, а Васемата роди Рагуила. Genesis 36:5 А Оливема роди Јеуса и Јеглома и Кореја. То су синови Исавови, који му се родише у земљи хананској. Genesis 36:6 И Исав узе жене своје и синове своје и кћери своје и све домашње своје, и стада своја и сву стоку своју и све благо своје што беше стекао у земљи хананској; па отиде у другу земљу далеко од Јакова брата свог. Genesis 36:7 Јер им благо беше врло велико, те не могаху живети заједно; нити их земља где беху дошљаци могаше носити од множине стоке њихове. Genesis 36:8 И Исав живеше на планини Сиру Исав је Едом. Genesis 36:9 А ово је племе Исава оца Едомцима на планини Сиру. Genesis 36:10 Ово су имена синова Исавових: Елифас син Аде жене Исавове, и Ратуило син Васемате жене Исавове. Genesis 36:11 А Елифасови синови беху: Теман, Омар, Софар, Готом и Кенез. Genesis 36:12 А Тамна беше иноча Елифасу сину Исавовом, и роди Елифасу Амалика. То су синови Аде жене Исавове. Genesis 36:13 А ово су синови Рагуилови: Нахот, Заре, Соме и Мозе. То беху синови Васемате, жене Исавове. Genesis 36:14 А ово су синови Оливеме кћери Ане сина Севегоновог, жене Исавове. Она роди Исаву Јеуса и Јеглома и Кореја. Genesis 36:15 Ово су старешине синова Исавових: синови Елифаса првенца Исавовог: старешина Теман, старешина Омар, старешина Софар, старешина Кенез, Genesis 36:16 Старешина Кореј, старешина Готим, старешина Амалик. То су старешине од Елифаса у земљи едомској. То су синови Адини. Genesis 36:17 А синови Рагуила сина Исавовог: старешина Нахот, старешина Заре, старешина Соме, старешина Мозе. То су старешине од Рагуила у земљи едомској. То су синови Васемате жене Исавове. Genesis 36:18 А синови Оливеме жене Исавове: старешина Јеус, старешина Јеглом, старешина Кореј: то су старешине од Оливеме кћери Анине, жене Исавове. Genesis 36:19 То су синови Исавови, и то су старешине њихове; а он је Едом. Genesis 36:20 А ово су синови Сира Хорејина, који живеху у оној земљи: Лотан и Совал и Севегон и Ана, Genesis 36:21 И Дисон и Асар и Рисон. То су старешине Хорејима, синови Сирови у земљи едомској. Genesis 36:22 А синови Лотанови беху Хорије и Емам, а сестра Лотанова беше Тамна. Genesis 36:23 А ово су синови Совалови: Голам и Манахат и Гевил и Софар и Омар. Genesis 36:24 А ово су синови Севегонови: Аије и Ана. А тај је Ана који пронађе топле изворе у пустињи пасући магарице Севегона оца свог. Genesis 36:25 А ово су деца Анина: Дисон и Оливема кћи Анина. Genesis 36:26 А ово су синови Дисонови: Амада и Асван и Итран и Харан. Genesis 36:27 А ово су синови Асарови: Валам и Заван и Акан. Genesis 36:28 А ово су синови Рисонови: Уз и Аран. Genesis 36:29 И ово су старешине Хорејима: старешина Лотан, старешина Совал, старешина Севегон, старешина Ана, Genesis 36:30 Старешина Дисон, старешина Асар, старешина Рисон. То су старешине Хорејима, како им старешоваху у земљи Сиру. Genesis 36:31 А ово су цареви који цароваше у земљи едомској пре него се зацари цар над синовима Израиљевим. Genesis 36:32 Царова у едомској Валак син Веоров, а граду му беше име Денава. Genesis 36:33 А кад умре Валак, зацари се на његово место Јовав син Зарин од Восоре. Genesis 36:34 А кад умре Јовав, зацари се на његово место Асом од земље темановске. Genesis 36:35 А кад умре Асом, зацари се на његово место Адад син Варадов, који исече Мадијане у пољу моавском, а граду му беше име Гетен. Genesis 36:36 А кад умре Адад, зацари се на његово место Самада, из Масекаса. Genesis 36:37 А кад умре Самада, зацари се на његово место Саул из Ровота на реци. Genesis 36:38 А кад умре Саул, зацари се на његово место Валенон син Аховоров. Genesis 36:39 А кад умре Валенон син Аховоров, зацари се на његово место Адар, а град му се зваше Фогор, а жени му беше име Метевеила, која беше кћи Матраиде кћери Мезевове. Genesis 36:40 И ово су племена старешинама од Исава по породицама њиховим, по местима њиховим, по именима њиховим: старешина Тамна, старешина Гола, старешина Јетер, Genesis 36:41 Старешина Оливема, старешина Ила, старешина Финон, Genesis 36:42 Старешина Кенез, старешина Теман, старешина Мазар, Genesis 36:43 Старешина Магедило, старешина Зафој: то су старешине едомске како наставаху у својој земљи. Овај Исав би отац Едомцима. Genesis 37:0 Genesis 37:1 А Јаков живеше у земљи где му је отац био дошљак, у земљи хананској. Genesis 37:2 Ово су догађаји Јаковљеви. Јосиф кад беше момак од седамнаест година, пасаше стоку с браћом својом, коју родише Вала и Зелфа жене оца његовог; и доношаше Јосиф зле гласове о њима оцу свом. Genesis 37:3 А Израиљ љубљаше Јосифа највећма измећу свих синова својих, јер му се родио под старост; и начини му шарену хаљину. Genesis 37:4 А браћа видећи где га отац љуби највећма између све браће његове, стадоше мрзети на њ тако да му не могаху лепу реч проговорити. Genesis 37:5 Уз то усни Јосиф сан и приповеди браћи својој, те они још већма омрзну на њ. Genesis 37:6 Јер им рече: Да чујете сан што сам снио: Genesis 37:7 Везасмо снопље у пољу, па мој сноп уста и исправи се, а ваши снопови иђаху унаоколо и клањаху се снопу мом. Genesis 37:8 Тада му браћа рекоше: Да нећеш још бити цар над нама и заповедати нам? Стога још већма стадоше мрзети на њ ради снова његових и ради речи његових. Genesis 37:9 После опет усни други сан, и приповеди браћи својој говорећи: Усних опет сан, а то се сунце и месец и једанаест звезда клањаху мени. Genesis 37:10 А приповеди и оцу свом и браћи својој; али га отац прекори и рече му: Какав је то сан што си снио? Еда ли ћемо доћи ја и мати твоја и браћа твоја да се клањамо теби до земље? Genesis 37:11 И завиђаху му браћа; али отац његов чуваше ове речи. Genesis 37:12 А кад браћа његова отидоше да пасу стоку оца свог код Сихема, Genesis 37:13 Рече Израиљ Јосифу: Не пасу ли браћа твоја стоку код Сихема? Хајде да те пошаљем к њима. А он рече: Ево ме. Genesis 37:14 А он му рече: Иди, види како су браћа твоја и како је стока, па дођи да ми јавиш. И оправи га из долине хевронске, и он отиде пут Сихема. Genesis 37:15 И човек један нађе га а он лута по пољу; те га запита говорећи: Шта тражиш? Genesis 37:16 А он рече: Тражим браћу своју; кажи ми, молим те, где су са стоком? Genesis 37:17 А човек рече: Отишли су одавде, јер чух где рекоше: Хајдемо у Дотаим. И отиде Јосиф за браћом својом, и нађе их у Дотаиму. Genesis 37:18 А они га угледаше из далека; и док још не дође близу њих, стадоше се договарати да га убију, Genesis 37:19 И рекоше међу собом: Гле, ево оног што сне сања. Genesis 37:20 Хајде сада да га убијемо и да га бацимо у коју од ових јама, па ћемо казати: Љута га је зверка изјела. Онда ћемо видети шта ће бити од његових снова. Genesis 37:21 Али Рувим кад чу то, избави га из руку њихових рекавши: Немојте да га убијемо. Genesis 37:22 И још им рече Рувим: Немојте крв проливати; баците га у ову јаму у пустињи, а не дижите руке на њ. А он га хтеде избавити из руку њихових и одвести к оцу. Genesis 37:23 И кад Јосиф дође к браћи својој, свукоше с њега хаљину његову, хаљину шарену, коју имаше на себи. Genesis 37:24 И ухвативши га бацише га у јаму; а јама беше празна, не беше воде у њој. Genesis 37:25 После седоше да једу. И подигавши очи угледаше, а то гомила Исмаиљаца иђаше од Галада с камилама натовареним мирисавог корења и тамјана и смирне, те ношаху у Мисир. Genesis 37:26 И рече Јуда браћи својој: Каква ће бити корист што ћемо убити брата свог и затајити крв његову? Genesis 37:27 Хајде да га продамо овим Исмаиљцима па да не дижемо руке своје на њ, јер нам је брат, наше је тело. И послушаше га браћа његова. Genesis 37:28 Па кад трговци мадијански беху поред њих, они извукоше и извадише Јосифа из јаме, и продадоше Јосифа Исмаиљцима за двадесет сребрника; и они одведоше Јосифа у Мисир. Genesis 37:29 А кад се Рувим врати к јами, а то нема Јосифа у јами; тада раздре хаљине своје, Genesis 37:30 Па се врати к браћи својој, и рече: Нема детета; а ја куда ћу? Genesis 37:31 Тада узеше хаљину Јосифову, и заклавши јаре замочише хаљину у крв, Genesis 37:32 Па онда послаше шарену хаљину оцу његовом поручивши: Нађосмо ову хаљину, види је ли хаљина сина твог или није. Genesis 37:33 А он је позна и рече: Сина је мог хаљина; љута га је зверка изјела; Јосиф је доиста раскинут. Genesis 37:34 И раздре Јаков хаљине своје, и веза кострет око себе, и тужаше за сином својим дуго времена. Genesis 37:35 И сви синови његови и све кћери његове устадоше око њега тешећи га, али се он не даде утешити, него говораше: С тугом ћу у гроб лећи за сином својим. Па и његов отац плакаше за њим. Genesis 37:36 А Мадијани продадоше га у Мисир Петефрију, дворанину Фараоновом, заповеднику стражарском. Genesis 38:0 Genesis 38:1 А у то време догоди се, те Јуда отиде од браће своје и уврати се код неког Одоламејца, коме име беше Ирас. Genesis 38:2 И онде виде Јуда кћер неког Хананејца, коме име беше Сава, и узе је и леже с њом; Genesis 38:3 И она затрудне и роди сина, коме надеде име Ир. Genesis 38:4 И опет затрудневши роди сина, коме надеде име Авнан. Genesis 38:5 И опет роди сина, и надеде му име Силом; а Јуда беше у Хасви кад она тога роди. Genesis 38:6 И Јуда ожени првенца свог Ира девојком по имену Тамара. Genesis 38:7 Али Ир првенац Јудин беше неваљао пред Господом, и уби га Господ. Genesis 38:8 А Јуда рече Авнану: Уђи к жени брата свог и ожени се њом на име братово, да подигнеш семе брату свом. Genesis 38:9 А Авнан, знајући да неће бити његов пород, кад леже са женом брата свог просипаше на земљу, да не роди деце брату свом. Genesis 38:10 Али Господу не би мило што чињаше, те уби и њега. Genesis 38:11 И Јуда рече Тамари снаси својој: Остани удовицом у кући оца свог докле одрасте Силом син мој. Јер говораше: Да не умре и он као браћа му. И отиде Тамара, и живеше у кући оца свог. Genesis 38:12 А кад прође много времена, умре кћи Савина, жена Јудина. И кад се Јуда утеши, пође у Тамну к људима што му стрижаху овце, сам с Ирасом пријатељем својим Одоламејцем. Genesis 38:13 И јавише Тамари говорећи: Ето свекар твој иде у Тамну да стриже овце своје. Genesis 38:14 А она скиде са себе удовичко рухо своје, и узе покривало и покри лице, и седе на раскршће на путу који иде у Тамну. Јер виде да је Силом одрастао, а њу још не удаше за њ. Genesis 38:15 А Јуда када виде, помисли да је курва, јер беше покрила лице своје. Genesis 38:16 Па сврну с пута к њој и рече јој: Пусти да легнем с тобом. Јер није познао да му је снаха. А она рече: Шта ћеш ми дати да легнеш са мном? Genesis 38:17 А он рече: Послаћу ти јаре из стада. А она рече: Али да ми даш залог докле га не пошаљеш. Genesis 38:18 А он рече: Какав залог да ти дам? А она рече: Ето, прстен и рубац, и штап што ти је у руци. И он јој даде, те леже с њом, и она затрудне од њега. Genesis 38:19 После уставши Тамара отиде и скиде покривало са себе и обуче удовичко рухо. Genesis 38:20 А Јуда посла јаре по пријатељу свом Одоламејцу да му донесе натраг од жене залог. Али је он не нађе. Genesis 38:21 Па питаше људе по оном месту где је она била говорећи: Где је она курва што је била на раскршћу на овом путу? А они рекоше: Није овде било курве. Genesis 38:22 И врати се к Јуди и рече: Не нађох је, него још рекоше мештани: Није овде било курве. Genesis 38:23 А Јуда рече: Нека јој, да се не срамотимо; ја сам слао јаре, али је ти не нађе. Genesis 38:24 А кад прође до три месеца дана, јавише Јуди говорећи: Тамара снаха твоја учини прељубу, и ево затрудне од прељубе. А Јуда рече: Изведите је да се спали. Genesis 38:25 А кад је поведоше, посла к свекру свом и поручи: С човеком чије је ово затруднела сам. И рече: Тражи чији је овај прстен и рубац и штап. Genesis 38:26 А Јуда позна и рече: Правија је од мене, јер је не дадох сину свом Силому. И више не леже с њом. Genesis 38:27 А кад дође време да роди, а то близанци у утроби њеној. Genesis 38:28 И кад се порађаше, једно дете помоли руку, а бабица узе и веза му црвен конац око руке говорећи: Овај је први. Genesis 38:29 Али он увуче руку, и гле изађе брат његов, а она рече: Како продре? Продирање нека ти буде. И надеше му име Фарес. Genesis 38:30 А после изађе брат му, коме око руке беше црвени конац, и надеше му име Зара. Genesis 39:0 Genesis 39:1 А Јосифа одведоше у Мисир; и Петефрије дворанин Фараонов, заповедник стражарски, човек Мисирац, купи га од Исмаиљаца, који га одведоше онамо. Genesis 39:2 И Господ беше с Јосифом, те би срећан, и живеше у кући господара свог Мисирца. Genesis 39:3 И господар његов виде да је Господ с њим и да све што ради Господ води у напредак у руци његовој. Genesis 39:4 И Јосиф стече милост у њега, и двораше га; а најпосле постави га над целим домом својим, и шта год имаше њему даде у руке. Genesis 39:5 А кад га постави над домом својим и над свим што имаше, од тада Господ благослови дом тога Мисирца ради Јосифа; и благослов Господњи беше на свему што имаше у кући и у пољу. Genesis 39:6 И остави у Јосифовим рукама све што имаше, и не разбираше низашта осим јела које јеђаше. А Јосиф беше лепог стаса и лепог лица. Genesis 39:7 И догоди се после, те се жена господара његовог загледа у Јосифа, и рече: Лези са мном. Genesis 39:8 А он не хте, него рече жени господара свог: Ето господар мој не разбира низашта шта је у кући, него шта год има даде мени у руке. Genesis 39:9 Ни сам није већи од мене у овој кући, и ништа не крије од мене осим тебе, јер си му жена; па како бих учинио тако грдно зло и Богу згрешио? Genesis 39:10 И она говораше такве речи Јосифу сваки дан, али је не послуша да легне с њом ни да се бави код ње. Genesis 39:11 А један дан кад дође Јосиф у кућу да ради свој посао, а не беше никога од домашњих у кући, Genesis 39:12 Она га ухвати за хаљину говорећи: Лези са мном. Али он оставивши јој у рукама хаљину своју побеже и отиде. Genesis 39:13 А кад она виде где јој остави у рукама хаљину своју и побеже, Genesis 39:14 Викну чељад своју, и рече им говорећи: Гледајте, довео нам је човека Јеврејина да нас срамоти; дође к мени да легне са мном, а ја повиках гласно; Genesis 39:15 А он кад чу где вичем, остави хаљину своју код мене и побеже и отиде. Genesis 39:16 И она остави хаљину његову код себе док му господар дође кући. Genesis 39:17 А тада му рече овако говорећи: Слуга Јеврејин, кога си нам довео, дође к мени да ме осрамоти; Genesis 39:18 А ја повиках гласно, те он остави хаљину своју код мене и побеже. Genesis 39:19 А кад господар његов чу речи жене своје где му рече: То ми је учинио слуга твој, разгневи се врло. Genesis 39:20 И господар Јосифов ухвати га, и баци га у тамницу, где лежаху сужњи царски: и би онде у тамници. Genesis 39:21 Али Господ беше с Јосифом и рашири милост своју над њим и учини те омиле тамничару. Genesis 39:22 И повери тамничар Јосифу све сужње у тамници, и шта је год требало онде чинити он уређиваше. Genesis 39:23 И тамничар не надгледаше ништа што беше у Јосифовој руци, јер Господ беше с њим; и шта год чињаше, Господ вођаше у напредак. Genesis 40:0 Genesis 40:1 После тога догоди се, те пехарник цара мисирског и хлебар скривише господару свом, цару мисирском. Genesis 40:2 И Фараон се разгневи на та два дворанина, на старешину над пехарницима и на старешину над хлебарима; Genesis 40:3 И баци их у тамницу у кући заповедника стражарског, где Јосиф беше сужањ. Genesis 40:4 А заповедник стражарски одреди им Јосифа да их служи; и беху дуго у тамници. Genesis 40:5 И уснише сан обојица у једну ноћ, сваки по значењу свог сна за себе, и пехарник и хлебар цара мисирског, који беху сужњи у тамници. Genesis 40:6 И сутрадан кад дође Јосиф к њима, погледа их, а они беху врло невесели. Genesis 40:7 Па запита дворане Фараонове, који беху сужњи с њим у кући господара његовог, и рече: Што сте данас лица невеселог? Genesis 40:8 А они му рекоше: Сан уснисмо обојица, а нема ко да нам каже шта значе. А Јосиф им рече: Шта значе, није ли у Бога? Али приповедите ми. Genesis 40:9 И старешина над пехарницима приповеди сан свој Јосифу говорећи: Сних, а преда мном чокот; Genesis 40:10 И на чокоту беху три лозе, и напупи и процвате, и грожђе на њему узре; Genesis 40:11 А у руци ми беше чаша Фараонова, те побрах зрело грожђе и исцедих га у чашу Фараонову, и додадох чашу Фараону. Genesis 40:12 А Јосиф му рече: Ово значи: три су лозе три дана. Genesis 40:13 Још три дана, и Фараон бројећи своје дворане узеће и тебе, и опет те поставити у пређашњу службу, и опет ћеш му додавати чашу као и пре док си му био пехарник. Genesis 40:14 Али немој заборавити мене кад будеш у добру, учини милост и помени за ме Фараону, и изведи ме из ове куће. Genesis 40:15 Јер су ме украли из земље јеврејске, а овде нисам ништа учинио да ме баце у ову јаму. Genesis 40:16 А кад виде старешина над хлебарима како лепо каза сан, рече Јосифу: и ја сних, а мени на глави три котарице беле; Genesis 40:17 И у најгорњој котарици беше свакојаких колача за Фараона, и птице јеђаху из котарице на мојој глави. Genesis 40:18 А Јосиф одговори и рече: Ово значи: три котарице три су дана. Genesis 40:19 Још три дана, и Фараон бројећи дворане своје избациће те и обесиће те на вешала, и птице ће јести с тебе месо. Genesis 40:20 И кад дође трећи дан, то беше дан у који се родио Фараон, и учини Фараон гозбу свим слугама својим, и наиђе међу слугама својим на старешину над пехарницима и на старешину над хлебарима; Genesis 40:21 И поврати старешину над пехарницима у службу да додаје чашу Фараону; Genesis 40:22 А старешину над хлебарима обеси, као што каза Јосиф. Genesis 40:23 И старешина над пехарницима не опомену се Јосифа, него га заборави. Genesis 41:0 Genesis 41:1 А после две године дана усни Фараон, а он стоји на једној реци. Genesis 41:2 И гле, из реке изађе седам крава лепих и дебелих, и стадоше пасти по обали. Genesis 41:3 И гле, иза њих изађе из реке седам других крава, ружних и мршавих, и стадоше поред оних крава на обали. Genesis 41:4 И ове краве ружне и мршаве поједоше оних седам крава лепих и дебелих. У том се пробуди Фараон. Genesis 41:5 Па опет заспав усни другом, а то седам класова израсте из једног стабла једрих и лепих; Genesis 41:6 А иза њих исклија седам класова малих и штурих; Genesis 41:7 Па ови класови мали поједоше оних седам великих и једрих. У том се пробуди Фараон и виде да је сан. Genesis 41:8 И кад би ујутру, он се забрину у духу, и пославши сазва све гатаре мисирске и све мудраце, и приповеди им шта је снио; али нико не може казати Фараону шта значи. Genesis 41:9 Тада проговори старешина над пехарницима Фараону и рече: Данас се опоменух греха свог. Genesis 41:10 Кад се Фараон расрди на слуге своје и баци у тамницу у кући заповедника стражарског мене и старешину над хлебарима, Genesis 41:11 Уснисмо једну ноћ ја и он, сваки за себе по значењу сна свог уснисмо. Genesis 41:12 А онде беше с нама момче Јеврејче, слуга заповедника стражарског, и ми му приповедисмо сне, а он нам каза шта чији сан значи. Genesis 41:13 И зби се како нам каза: мене поврати Фараон у службу, а оног обеси. Genesis 41:14 Тада Фараон посла по Јосифа, и брже га изведоше из тамнице, а он се обрија и преобуче се, те изађе пред Фараона. Genesis 41:15 А Фараон рече Јосифу: Усних сан, па ми нико не уме да каже шта значи; а за тебе чујем да умеш казивати сне. Genesis 41:16 А Јосиф одговори Фараону и рече: То није у мојој власти, Бог ће јавити добро Фараону. Genesis 41:17 И рече Фараон Јосифу: Усних, а ја стојим крај реке на обали. Genesis 41:18 И гле, из реке изађе седам крава дебелих и лепих, те стадоше пасти по обали. Genesis 41:19 И гле, иза њих изађе седам других крава рђавих, и врло ружних и мршавих, каквих нисам видео у целој земљи мисирској. Genesis 41:20 И ове краве мршаве и ружне поједоше оних седам дебелих, Genesis 41:21 И кад им бише у трбуху, не познаваше се да су им у трбуху, него опет беху онако ружне као пре. У том се пробудих. Genesis 41:22 Па опет усних, а то седам класова израсте из једног стабла једрих и лепих; Genesis 41:23 А иза њих исклија седам малих, танких и штурих. Genesis 41:24 И ови танки класови прождреше оних седам лепих. И ово приповедих гатарима, али ми ни један не зна казати шта значи. Genesis 41:25 А Јосиф рече Фараону: Оба су сна Фараонова једнака; Бог јавља Фараону шта је наумио. Genesis 41:26 Седам лепих крава јесу седам година, и седам лепих класова јесу седам година; оба су сна једнака. Genesis 41:27 А седам крава мршавих и ружних, што изађоше иза оних, јесу седам година; и седам класова ситних и штурих биће седам година гладних. Genesis 41:28 То је што рекох Фараону: Бог каже Фараону шта је наумио. Genesis 41:29 Ево доћи ће седам година врло родних свој земљи мисирској. Genesis 41:30 А иза њих настаће седам гладних година, где ће се заборавити све обиље у земљи мисирској, јер ће глад сатрти земљу, Genesis 41:31 Те се неће знати то обиље у земљи од глади потоње, јер ће бити врло велика. Genesis 41:32 А што је два пута узастопце Фараон снио, то је зато што је зацело Бог тако наумио, и на скоро ће то учинити Бог. Genesis 41:33 Него сада нека потражи Фараон човека мудрог и разумног, па нека га постави над земљом мисирском. Genesis 41:34 И нека гледа Фараон да постави старешине по земљи, и покупи петину по земљи мисирској за седам родних година; Genesis 41:35 Нека скупљају од сваког жита за родних година које иду, и нека снесу под руку Фараонову сваког жита у све градове, и нека чувају, Genesis 41:36 Да се нађе хране земљи за седам година гладних, кад настану, да не пропадне земља од глади. Genesis 41:37 И ово се учини добро Фараону и свим слугама његовим. Genesis 41:38 И рече Фараон слугама својим: Можемо ли наћи човека какав је овај, у коме би дух био Божји? Genesis 41:39 Па рече Фараон Јосифу: Кад је теби јавио Бог све ово, нема никога тако мудрог и разумног као што си ти. Genesis 41:40 Ти ћеш бити над домом мојим, и сав ће ти народ мој уста љубити; само ћу овим престолом бити већи од тебе. Genesis 41:41 И још рече Фараон Јосифу: Ево, постављам те над свом земљом мисирском. Genesis 41:42 И скиде Фараон прстен с руке своје и метну га Јосифу на руку, и обуче га у хаљине од танког платна, и обеси му златну верижицу о врату, Genesis 41:43 И посади га на кола која беху друга за његовим, и заповеди да пред њим вичу: Клањајте се! И да га је поставио над свом земљом мисирском. Genesis 41:44 И још рече Фараон Јосифу: Ја сам Фараон, али без тебе неће нико маћи руке своје ни ноге своје у свој земљи мисирској. Genesis 41:45 И даде Фараон Јосифу име Псонтомфаних, и ожени га Асенетом кћерју Потифере свештеника онског. И пође Јосиф по земљи мисирској. Genesis 41:46 А беше Јосифу тридесет година кад изађе пред Фараона цара мисирског. И отишавши од Фараона обиђе сву земљу мисирску. Genesis 41:47 И за седам родних година роди земља свашта изобила. Genesis 41:48 И стаде Јосиф купити за тих седам година сваког жита што беше по земљи мисирској, и сносити жито у градове; у сваки град сношаше жито с њива које беху око њега. Genesis 41:49 Тако накупи Јосиф жита врло много колико је песка морског, тако да га преста мерити, јер му не беше броја. Genesis 41:50 И докле још не наста гладна година, родише се Јосифу два сина, које му роди Асенета кћи Потифере свештеника онског. Genesis 41:51 И првенцу надеде Јосиф име Манасија, говорећи: Јер ми Бог даде да заборавим сву муку своју и сав дом оца свог. Genesis 41:52 А другом надеде име Јефрем, говорећи: Јер ми Бог даде да растем у земљи невоље своје. Genesis 41:53 Али прође седам година родних у земљи мисирској; Genesis 41:54 И наста седам година гладних, као што је Јосиф напред казао. И беше глад по свим земљама, а по свој земљи мисирској беше хлеба. Genesis 41:55 Али најпосле наста глад и по свој земљи мисирској, и народ повика к Фараону за хлеб; а Фараон рече свима Мисирцима: Идите к Јосифу, па шта вам он каже оно чините. Genesis 41:56 И кад глад беше по свој земљи, отвори Јосиф све житнице, и продаваше Мисирцима. И глад поста врло велика у земљи мисирској. Genesis 41:57 И из свих земаља долажаху у Мисир к Јосифу да купују; јер поста глад у свакој земљи. Genesis 42:0 Genesis 42:1 А Јаков видећи да има жита у Мисиру, рече синовима својим: Шта гледате један на другог? Genesis 42:2 И рече: Ето чујем да у Мисиру има жита; идите онамо те нам купите отуда, да останемо живи и не помремо. Genesis 42:3 И десеторица браће Јосифове отидоше да купе жита у Мисиру. Genesis 42:4 А Венијамина брата Јосифовог не пусти отац с браћом говорећи: Да га не би задесило како зло. Genesis 42:5 И дођоше синови Израиљеви да купе жита с осталима који долажаху; јер беше глад у земљи хананској. Genesis 42:6 А Јосиф управљаше земљом, и продаваше жито свему народу по земљи. И браћа Јосифова дошавши поклонише му се лицем до земље. Genesis 42:7 А Јосиф угледавши браћу позна их; али се учини да их не познаје, и оштро им проговори и рече: Одакле сте дошли? А они рекоше: Из земље хананске, да купимо хране. Genesis 42:8 Јосиф дакле позна браћу своју; али они њега не познаше. Genesis 42:9 И опомену се Јосиф снова које је снио за њих; и рече им: Ви сте уходе; дошли сте да видите где је земља слаба. Genesis 42:10 А они му рекоше: Нисмо, господару; него слуге твоје дођоше да купе хране. Genesis 42:11 Сви смо синови једног човека, поштени људи, никада нису слуге твоје биле уходе. Genesis 42:12 А он им рече: Није истина, него сте дошли да видите где је земља слаба. Genesis 42:13 А они рекоше: Нас је било дванаест браће, слуга твојих, синова једног човека у земљи хананској; и ено, најмлађи је данас код оца нашег, а једног нема више. Genesis 42:14 А Јосиф им рече: Кажем ја да сте ви уходе. Genesis 42:15 Него хоћу да се уверим овако: тако жив био Фараон, нећете изаћи одавде докле не дође овамо најмлађи брат ваш. Genesis 42:16 Пошљите једног између себе нека доведе брата вашег, а ви ћете остати овде у тамници, па ћу видети је ли истина шта говорите; иначе сте уходе, тако жив био Фараон. Genesis 42:17 И затвори их у тамницу на три дана. Genesis 42:18 А трећи дан рече им Јосиф: Ако сте ради животу, ово учините, јер се ја Бога бојим: Genesis 42:19 Ако сте поштени људи, један брат између вас нека остане у тамници, а ви идите и однесите жита колико треба породицама вашим. Genesis 42:20 Па онда доведите к мени најмлађег брата свог да се посведоче речи ваше и да не изгинете. И они учинише тако. Genesis 42:21 И рекоше један другом: Доиста се огрешисмо о брата свог, јер видесмо муку душе његове кад нам се мољаше, па га се оглушисмо; зато дође на нас ова мука. Genesis 42:22 А Рувим одговори им говорећи: Нисам ли вам говорио: Немојте се грешити о дете? Али ме не послушасте; и зато се ево тражи од нас крв његова. Genesis 42:23 А они не знаху да их Јосиф разуме, јер се с њим разговараху преко тумача. Genesis 42:24 А Јосиф окрете се од њих, и заплака се. Потом се опет окрете к њима, и проговори с њима, и узевши између њих Симеуна веза га пред њима. Genesis 42:25 И заповеди Јосиф да им наспу вреће жита, па и новце шта је који дао да метну свакоме у врећу, и да им даду брашњенице на пут. И тако би учињено. Genesis 42:26 И натоваривши жито своје на магарце своје отидоше. Genesis 42:27 А један од њих отворив своју врећу да нахрани магарца свог у једној гостионици, виде новце своје озго у врећи. Genesis 42:28 И рече браћи својој: Ја добих натраг новце своје, ево их у мојој врећи. И задрхта срце у њима и уплашише се говорећи један другом: Шта нам то учини Бог? Genesis 42:29 И дошавши к Јакову оцу свом у земљу хананску, приповедише му све што им се догоди, говорећи: Genesis 42:30 Оштро говораше с нама човек, који заповеда у оној земљи, и дочека нас као уходе. Genesis 42:31 А кад му рекосмо: Ми смо поштени људи, никад нисмо били уходе; Genesis 42:32 Било нас је дванаест браће, синова оца нашег; једног већ нема, а најмлађи је данас код оца нашег у земљи хананској; Genesis 42:33 Рече нам човек, који заповеда у оној земљи: Овако ћу дознати јесте ли поштени људи: брата једног између себе оставите код мене, а шта вам треба за породице ваше глади ради, узмите и идите. Genesis 42:34 После доведите к мени брата свог најмлађег, да се уверим да нисте уходе него поштени људи; брата ћу вам вратити, и моћи ћете трговати по овој земљи. Genesis 42:35 А кад изручиваху вреће своје, гле, свакоме у врећи беху у завежљају новци његови; и видевши завежљаје новаца својих уплашише се и они и отац им. Genesis 42:36 И рече им Јаков отац њихов: Потрсте ми децу; Јосифа нема, Симеуна нема, па хоћете и Венијамина да узмете; све се скупило на ме. Genesis 42:37 А Рувим проговори и рече оцу свом: Два сина моја убиј, ако ти га не доведем натраг; дај га у моје руке, и ја ћу ти га опет довести. Genesis 42:38 А он рече: Неће ићи син мој с вама, јер је брат његов умро и он оста сам, па ако би га задесило како зло на путу на који ћете ићи, свалили би сте ме стара с тугом у гроб. Genesis 43:0 Genesis 43:1 Али глад беше врло велика у оној земљи. Genesis 43:2 Па кад поједоше жито које беху донели из Мисира, рече им отац: Идите опет, и купите нам мало хране. Genesis 43:3 А Јуда му проговори и рече: Тврдо нам се зарекао онај човек говорећи: Нећете видети лице моје, ако не буде с вама брат ваш. Genesis 43:4 Ако ћеш пустити с нама брата нашег, ићи ћемо и купићемо ти хране. Genesis 43:5 Ако ли нећеш пустити, нећемо ићи, јер нам је рекао онај човек: Нећете видети лице моје, ако не буде с вама брат ваш. Genesis 43:6 А Израиљ рече: Што ми то зло учинисте и казасте човеку да имате још једног брата? Genesis 43:7 А они рекоше: Човек је потанко распитивао за нас и за род наш говорећи: Је ли вам јоште жив отац? Имате ли још браће? А ми му одговорисмо како нас питаше. Јесмо ли могли како знати да ће казати: Доведите брата свог? Genesis 43:8 И рече Јуда Израиљу оцу свом: Пусти дете са мном, па ћемо се подигнути и отићи, да останемо живи и не помремо и ми и ти и наша деца. Genesis 43:9 Ја ти се јамчим за њ, из моје га руке ишти; ако ти га не доведем натраг и преда те не ставим, да сам ти крив до века. Genesis 43:10 Да нисмо толико оклевали, до сада бисмо се два пута вратили. Genesis 43:11 Онда рече Израиљ отац њихов: Кад је тако, учините ово: узмите шта најлепше има у овој земљи у своје вреће, и понесите човеку оном дар: мало тамјана и мало меда, мирисавог корења и смирне, урме и бадема. Genesis 43:12 А новаца понесите двојином, и узмите новце што беху озго у врећама вашим и однесите натраг, може бити да је погрешка. Genesis 43:13 И узмите брата свог, па устаните и идите опет к оном човеку. Genesis 43:14 А Бог Свемогући да вам да да нађете милост у оног човека, да вам пусти брата вашег другог и Венијамина; ако ли останем без деце, нек останем без деце. Genesis 43:15 Тада узевши даре и новаца двојином, узевши и Венијамина, подигоше се и отидоше у Мисир, и изађоше пред Јосифа. Genesis 43:16 А Јосиф кад виде с њима Венијамина, рече човеку који управљаше кућом његовом: Одведи ове људе у кућу, па накољи меса и зготови, јер ће у подне са мном јести ови људи. Genesis 43:17 И учини човек како Јосиф рече, и уведе људе у кућу Јосифову. Genesis 43:18 А они се бојаху кад их човек вођаше у кућу Јосифову, и рекоше: За новце који пре беху метнути у вреће наше води нас, докле смисли како ће нас окривити, да нас зароби и узме наше магарце. Genesis 43:19 Па приступивши к човеку који управљаше кућом Јосифовом, проговорише му на вратима кућним, Genesis 43:20 И рекоше: Чуј, господару; дошли смо били и пре, и куписмо хране; Genesis 43:21 Па кад дођосмо у једну гостионицу и отворисмо вреће, а то новци сваког нас беху озго у врећи његовој, новци наши на меру; и ево смо их донели натраг; Genesis 43:22 А друге смо новце донели да купимо хране; не знамо ко нам метну новце наше у вреће. Genesis 43:23 А он им рече: Будите мирни, не бојте се; Бог ваш и Бог оца вашег метнуо је благо у вреће ваше; новци су ваши били у мене. И изведе им Симеуна. Genesis 43:24 И уведе их човек у кућу Јосифову, и донесе им воде те опраше ноге, и магарцима њиховим положи. Genesis 43:25 И приправише дар чекајући докле дође Јосиф у подне, јер чуше да ће они онде јести. Genesis 43:26 И кад Јосиф дође кући, изнесоше му дар који имаху код себе, и поклонише му се до земље. Genesis 43:27 А он их запита како су, и рече: Како је отац ваш стари, за кога ми говористе? Је ли јоште жив? Genesis 43:28 А они рекоше: Добро је слуга твој, отац наш; још је жив. И поклонише му се. Genesis 43:29 А он погледавши виде Венијамина брата свог, сина матере своје, и рече: Је ли вам то најмлађи брат ваш за ког ми говористе? И рече: Бог да ти буде милостив, синко! Genesis 43:30 А Јосифу гораше срце од љубави према брату свом, те брже потражи где ће плакати, и ушавши у једну собу плака онде. Genesis 43:31 После умив се изађе, и устежући се рече: Дајте јело. Genesis 43:32 И донесоше њему најпосле и Мисирцима који обедоваху у њега, јер не могаху Мисирци јести с Јеврејима, јер је то нечисто Мисирцима. Genesis 43:33 А сеђаху пред њим старији по старештву свом а млађи по младости својој. И згледаху се од чуда. Genesis 43:34 И узимајући јела испред себе слаше њима, и Венијамину допаде пет пута више него другима. И пише и напише се с њим. Genesis 44:0 Genesis 44:1 И заповеди Јосиф човеку што управљаше кућом његовом говорећи: Наспи овим људима у вреће жита колико могу понети, и свакоме у врећу метни озго новце његове. Genesis 44:2 И чашу моју, чашу сребрну, метни најмлађем у врећу одозго и новце за његово жито. И учини како му Јосиф рече. Genesis 44:3 А ујутру кад свану, отпустише људе с магарцима њиховим. Genesis 44:4 А кад изађоше из места и још не беху далеко, рече Јосиф човеку што управљаше кућом његовом: Устани, иди брже за оним људима, и кад их стигнеш реци им: Зашто враћате зло за добро? Genesis 44:5 Није ли то чаша из које пије мој господар? И неће ли по њој зацело познати какви сте? Зло сте радили што сте то учинили. Genesis 44:6 И он их стиже, и рече им тако. Genesis 44:7 А они му рекоше: Зашто говориш, господару, такве речи? Сачувај Боже да слуге твоје учине такво шта! Genesis 44:8 Ено смо ти донели натраг из земље хананске новце које нађосмо озго у врећама својим, па како бисмо украли из куће господара твог сребро или злато? Genesis 44:9 У ког се између слуга твојих нађе, онај нека погине, и сврх тога ми ћемо бити робови господару мом. Genesis 44:10 А он рече: Нека буде како рекосте; али у кога се нађе, онај да ми буде роб, а ви остали нећете бити криви. Genesis 44:11 И брже поскидаше сви на земљу вреће своје, и разрешише сваки своју врећу. Genesis 44:12 А он стаде тражити почевши од најстаријег, и кад дође на најмлађег, нађе се чаша у врећи Венијаминовој. Genesis 44:13 Тада раздреше хаљине своје, и натоваривши сваки свој товар на свог магарца вратише се у град. Genesis 44:14 И дође Јуда с браћом својом Јосифу у кућу, док он још беше код куће, и падоше пред њим на земљу. Genesis 44:15 А Јосиф им рече: Шта сте то учинили? Зар нисте знали да човек као што сам ја може зацело дознати? Genesis 44:16 Тада рече Јуда: Шта да ти кажемо, господару? Шта да говоримо? Како ли да се правдамо? Бог је открио злочинство твојих слуга. Ево, ми смо сви робови твоји, господару, и ми и овај у кога се нашла чаша. Genesis 44:17 А Јосиф рече: Боже сачувај! Нећу ја то; у кога се нашла чаша он нека ми буде роб, а ви идите с миром оцу свом. Genesis 44:18 Али Јуда приступив к њему рече: Чуј ме, господару; допусти да проговори слуга твој господару свом, и нека се гнев твој не распали на слугу твог, јер си ти као сам Фараон. Genesis 44:19 Господар мој запита слуге своје говорећи: Имате ли оца или брата? Genesis 44:20 А ми рекосмо господару свом: Имамо старог оца и брата најмлађег, који му се роди у старости; а његов је брат умро, и он оста сам од матере своје, и отац га пази. Genesis 44:21 А ти рече слугама својим: Доведите ми га да видим својим очима. Genesis 44:22 И рекосмо господару свом: Неће моћи дете оставити оца свог; да остави оца свог, одмах ће отац умрети. Genesis 44:23 А ти рече слугама својим: Ако не дође брат ваш најмлађи, нећете видети лице моје. Genesis 44:24 А кад се вратисмо к слузи твом а оцу мом, казасмо му речи господара мог. Genesis 44:25 После рече нам отац: Идите опет, купите нам хране. Genesis 44:26 А ми рекосмо: Не можемо ићи, осим ако буде брат наш најмлађи с нама, онда ћемо ићи, јер не можемо видети лица оног човека, ако не буде с нама брат наш најмлађи. Genesis 44:27 А слуга твој, отац мој, рече нам: Знате да ми је жена родила два сина. Genesis 44:28 И један од њих отиде од мене, и рекох: Зацело га је раскинула зверка; и до сада га не видех. Genesis 44:29 Ако и овог одведете од мене и задеси га како зло, свалићете ме старог у гроб с тугом. Genesis 44:30 Па сада да отидем к слузи твом, оцу свом, а ово дете да не буде с нама, како је душа оног везана за душу овог, Genesis 44:31 Умреће кад види да нема детета, те ће слуге твоје свалити старог слугу твог, а оца свог, с тугом у гроб. Genesis 44:32 А твој се слуга подјемчио за дете оцу свом рекавши: Ако ти га не доведем натраг, да сам крив оцу свом до века. Genesis 44:33 Зато нека слуга твој остане место детета, да буде роб господару мом, а дете нека иде с браћом својом. Genesis 44:34 Јер како бих се вратио к оцу свом без детета, да гледам јаде који би ми оца задесили? Genesis 45:0 Genesis 45:1 Тада Јосиф не могући се уздржати пред осталима који стајаху око њега, повика: Изађите сви напоље. Тако не оста нико код њега кад се Јосиф показа браћи својој. Genesis 45:2 Па бризну плакати тако да чуше Мисирци, чу и дом Фараонов. Genesis 45:3 И рече Јосиф браћи својој: Ја сам Јосиф; је ли ми отац још у животу? Али му браћа не могаху одговорити, јер се препадоше од њега. Genesis 45:4 А Јосиф рече браћи својој: Приступите ближе к мени. И приступише; а он рече ја сам Јосиф брат ваш, ког продадосте у Мисир. Genesis 45:5 А сада немојте жалити нити се кајати што ме продадосте овамо, јер Бог мене посла пред вама ради живота вашег. Genesis 45:6 Јер је већ две године дана глад у земљи, а биће још пет година, где неће бити ни орања ни жетве. Genesis 45:7 А Бог ме посла пред вама, да вас сачува на земљи и да вам избави живот избављењем превеликим. Genesis 45:8 И тако нисте ме ви оправили овамо него сам Бог, који ме постави оцем Фараону и господарем од свега дома његовог и старешином над свом земљом мисирском. Genesis 45:9 Вратите се брже к оцу мом и кажите му: Овако вели син твој Јосиф: Бог ме је поставио господарем свему Мисиру, ходи к мени, немој оклевати. Genesis 45:10 Седећеш у земљи гесемској и бићеш близу мене, ти и синови твоји и синови синова твојих, и овце твоје и говеда твоја и шта је год твоје. Genesis 45:11 И ја ћу те хранити онде, јер ће још пет година бити глад, да не погинеш од глади ти и дом твој и шта је год твоје. Genesis 45:12 А ето видите очима својим, и брат мој Венијамин својим очима, да вам ја из уста говорим. Genesis 45:13 Кажите оцу мом сву славу моју у Мисиру и шта сте год видели; похитајте и доведите овамо оца мог. Genesis 45:14 Тада паде око врата Венијамину брату свом и плака. И Венијамин плака о врату његовом. Genesis 45:15 И изљуби сву браћу своју и исплака се над њима. Потом се браћа његова разговараху с њим. Genesis 45:16 И чу се глас у кући Фараоновој, и рекоше: Дођоше браћа Јосифу. И мило би Фараону и слугама његовим; Genesis 45:17 И рече Фараон Јосифу: Кажи браћи својој: Овако учините: натоварите магарце своје, па идите и вратите се у земљу хананску, Genesis 45:18 Па узмите оца свог и чељад своју, и дођите к мени, и даћу вам најбоље што има у земљи мисирској, и јешћете најбоље обиље ове земље. Genesis 45:19 А ти им заповеди: Овако учините: узмите са собом из земље мисирске кола за децу своју и за жене своје, и поведите оца свог и дођите овамо; Genesis 45:20 А на покућство своје не гледајте, јер шта има најбоље у свој земљи мисирској ваше је. Genesis 45:21 И синови Израиљеви учинише тако; и Јосиф им даде кола по заповести Фараоновој; даде им и брашњенице на пут. Genesis 45:22 И свакоме даде по две хаљине, а Венијамину даде триста сребрника и петоре хаљине. Genesis 45:23 А оцу свом посла још десет магараца натоварених најлепших ствари што има у Мисиру, и десет магарица натоварених жита и хлеба и јестива оцу на пут. Genesis 45:24 Тако оправи браћу своју, и пођоше; и рече им: Немојте се корити путем. Genesis 45:25 Тако се вратише из Мисира, и дођоше у земљу хананску к Јакову оцу свом. Genesis 45:26 И јавише му и рекоше: Још је жив Јосиф, и заповеда над свом земљом мисирском. А у њему срце пренеможе, јер им не вероваше. Genesis 45:27 Али кад му казаше све речи Јосифове, које им је Јосиф рекао, и виде кола, која посла Јосиф по оца, тада оживе дух Јакова оца њиховог; Genesis 45:28 И рече Израиљ: Доста ми је кад је још жив син мој Јосиф; идем да га видим докле нисам умро. Genesis 46:0 Genesis 46:1 Тада пође Израиљ са свим шта имаше, и дошав у Вирсавеју принесе жртву Богу оца свог Исака. Genesis 46:2 И Бог рече Израиљу ноћу у утвари: Јакове! Јакове! А он одговори: Ево ме. Genesis 46:3 И Бог му рече: Ја сам Бог, Бог оца твог; не бој се отићи у Мисир; јер ћу онде начинити од тебе народ велик. Genesis 46:4 Ја ћу ићи с тобом у Мисир, и ја ћу те одвести онамо, и Јосиф ће метнути руку своју на очи твоје. Genesis 46:5 И пође Јаков од Вирсавеје; и синови Израиљеви посадише Јакова, оца свог и децу своју и жене своје на кола која посла Фараон по њ. Genesis 46:6 И узеше стоку своју и благо своје што беху стекли у земљи хананској; и дођоше у Мисир Јаков и сва породица његова. Genesis 46:7 Синове своје и синове синова својих, кћери своје и кћери синова својих, и сву породицу своју доведе са собом у Мисир. Genesis 46:8 А ово су имена деце Израиљеве што дођоше у Мисир: Јаков и синови његови. Првенац Јаковљев Рувим; Genesis 46:9 И синови Рувимови: Енох, Фалуј, Есрон и Хармија. Genesis 46:10 А синови Симеунови: Јемуило, Јамин, Аод, Јахин, Соар и Саул, син једне Хананејке. Genesis 46:11 Синови Левијеви: Гирсон, Кат и Мерарије. Genesis 46:12 Синови Јудини: Ир, Авнан, Силом, Фарес и Зара; а умрли беху Ир и Авнан у земљи хананској, али беху синови Фаресови Есром и Јемуило. Genesis 46:13 Синови Исахарови: Тола, Фува, Јов, и Симрон. Genesis 46:14 Синови Завулонови: Серед, Алон, и Ахојило. Genesis 46:15 То су синови Лијини, које роди Јакову у Падан-Араму, и јоште Дина кћи његова. Свега душа, синова његових и кћери његових беше тридесет и три. Genesis 46:16 Синови Гадови: Сифон, Агије, Суније, Есвон, Ирије, Ародије и Арилије. Genesis 46:17 Синови Асирови: Јемна, Јесва, Јесвија и Верија, и сестра њихова Сара. А синови Веријини Ховор и Мелхило. Genesis 46:18 То су синови Зелфе, коју даде Лаван Лији кћери својој, и она их роди Јакову, шеснаест душа. Genesis 46:19 А синови Рахиље жене Јаковљеве: Јосиф и Венијамин. Genesis 46:20 А Јосифу се родише у Мисиру од Асенете, кћери Потифере свештеника онског: Манасија и Јефрем. Genesis 46:21 А синови Венијаминови: Вела, Вехер, Асвил, Гира, Наман, Ихије, Рос, Мупим, Упим и Арад. Genesis 46:22 То су синови Рахиљини што се родише Јакову, свега четрнаест душа. Genesis 46:23 И син Данов: Асом. Genesis 46:24 А синови Нефталимови: Асило, Гуније, Јесер и Силим. Genesis 46:25 То су синови Вале, коју даде Лаван Рахиљи кћери својој и она их роди Јакову; свега седам душа. Genesis 46:26 А свега душа што дођоше с Јаковом у Мисир, а изађоше од бедара његових, осим жена синова Јаковљевих, свега душа беше шездесет и шест. Genesis 46:27 И два сина Јосифова који му се родише у Мисиру; свега дакле душа дома Јаковљевог, што дођоше у Мисир, беше седамдесет. Genesis 46:28 А Јуду посла Јаков напред к Јосифу, да му јави да изађе преда њ у Гесем. И дођоше у земљу гесемску. Genesis 46:29 А Јосиф упреже у кола своја, и изађе на сусрет Израиљу оцу свом у Гесем; и кад га виде Јаков, паде му око врата, и плака дуго о врату његовом. Genesis 46:30 И рече Израиљ Јосифу: Сада не марим умрети кад сам те видео да си јоште жив. Genesis 46:31 А Јосиф рече браћи својој и дому оца свог: Идем да јавим Фараону; али ћу му казати: Браћа моја и дом оца мог из земље хананске дођоше к мени; Genesis 46:32 А ти су људи пастири и свагда су се бавили око стоке, и доведоше овце своје и говеда своја и шта год имају. Genesis 46:33 А кад вас Фараон дозове, рећи ће вам: Какву радњу радите? Genesis 46:34 А ви кажите: Пастири су биле слуге твоје од младости, и ми и стари наши; да бисте остали у земљи гесемској; јер су Мисирцима сви пастири нечисти. Genesis 47:0 Genesis 47:1 И отишавши Јосиф јави Фараону и рече: Отац мој и браћа моја с овцама својим и с говедима својим и са свим што имају дођоше из земље хананске, и ево их у земљи гесемској. Genesis 47:2 И узевши неколицину браће своје, пет људи, изведе их пред Фараона. Genesis 47:3 А Фараон рече браћи његовој: Какву радњу радите? А они рекоше Фараону: Пастири су слуге твоје, и ми и наши стари. Genesis 47:4 Још рекоше Фараону: Дођосмо да живимо као дошљаци у овој земљи, јер нема паше за стоку твојих слуга, јер је велика глад у земљи хананској; а сада допусти да живе у земљи гесемској слуге твоје. Genesis 47:5 А Фараон рече Јосифу: Отац твој и браћа твоја дођоше к теби; Genesis 47:6 У твојој је власти земља мисирска; на најбољем месту у овој земљи насели оца свог и браћу своју, нека живе у земљи гесемској; и ако које знаш између њих да су вредни људи, постави их над мојом стоком. Genesis 47:7 После доведе Јосиф и Јакова оца свог и изведе га пред Фараона, и благослови Јаков Фараона. Genesis 47:8 А Фараон рече Јакову: Колико ти има година? Genesis 47:9 Одговори Јаков Фараону: Мени има сто и тридесет година, како сам дошљак. Мало је дана живота мог и зли су били, нити стижу век отаца мојих, колико су они живели. Genesis 47:10 И благословив Јаков Фараона отиде од Фараона. Genesis 47:11 А Јосиф насели оца свог и браћу своју, и даде им добро у земљи мисирској на најбољем месту те земље, у земљи рамеској, као што заповеди Фараон. Genesis 47:12 И храњаше Јосиф хлебом оца свог и браћу своју и сав дом оца свог до најмањег. Genesis 47:13 Али неста хлеба у свој земљи, јер глад беше врло велика, и узмучи се земља мисирска и земља хананска од глади. Genesis 47:14 И покупи Јосиф све новце што се налажаху по земљи мисирској и по земљи хананској за жито, које куповаху, и слагаше новце у кућу Фараонову. Genesis 47:15 А кад неста новца у земљи мисирској и у земљи хананској, стадоше сви Мисирци долазити к Јосифу говорећи: Дај нам хлеба; зашто да мремо код тебе, што новаца нема? Genesis 47:16 А Јосиф им говораше: Дајте стоку своју, па ћу вам дати хлеба за стоку, кад је нестало новца. Genesis 47:17 И довођаху стоку своју к Јосифу, и Јосиф им даваше хлеба за коње и за овце и за говеда и за магарце. Тако их прехрани ону годину хлебом за сву стоку њихову. Genesis 47:18 А кад прође она година, стадоше опет долазити к њему друге године говорећи: Не можемо тајити од господара свог, али је новаца нестало, и стока коју имасмо у нашег је господара; и није остало ништа да донесемо господару свом осим телеса наших и њива наших. Genesis 47:19 Зашто да мремо на твоје очи? Ево и нас и наших њива; купи нас и њиве наше за хлеб, да с њивама својим будемо робови Фараону, и дај жита да останемо живи и не помремо и да земља не опусти. Genesis 47:20 Тако покупова Јосиф Фараону све њиве у Мисиру, јер Мисирци продаваху сваки своју њиву, кад глад узе јако маха међу њима. И земља поста Фараонова. Genesis 47:21 А народ пресели у градове од једног краја Мисира до другог. Genesis 47:22 Само не купи свештеничке њиве; јер Фараон одреди део свештеницима, и храњаху се од свог дела, који им даде Фараон, те не продаше својих њива. Genesis 47:23 А Јосиф рече народу: Ево купих данас вас и њиве ваше Фараону; ево вам семе, па засејте њиве. Genesis 47:24 А шта буде рода, даћете пето Фараону, а четири дела нека буду вама за семе по њивама и за храну вама и онима који су по кућама вашим и за храну деци вашој. Genesis 47:25 А они рекоше: Ти си нам живот сачувао; нека нађемо милост пред господарем својим да будемо робови Фараону. Genesis 47:26 И постави Јосиф закон до данашњег дана за њиве мисирске да се даје пето Фараону; само њиве свештеничке не посташе Фараонове. Genesis 47:27 А деца Израиљева живљаху у земљи мисирској у крају гесемском, и држаху га, и народише се и намножише се веома. Genesis 47:28 И Јаков поживе у земљи мисирској седамнаест година; а свега би Јакову сто и четрдесет и седам година. Genesis 47:29 А кад се приближи време Израиљу да умре, дозва сина свог Јосифа, и рече му: Ако сам нашао милост пред тобом, метни руку своју под стегно моје, и учини ми милост и веру, немој ме погрепсти у Мисиру; Genesis 47:30 Него нека лежим код отаца својих; и ти ме однеси из Мисира и погреби ме у гробу њиховом. А он рече: Учинићу како си казао. Genesis 47:31 И рече му Јаков: Закуни ми се. И он му се закле. И поклони се Израиљ преко узглавља од одра свог. Genesis 48:0 Genesis 48:1 После јавише Јосифу: Ено, отац ти је болестан. А он поведе са собом два сина своја, Манасију и Јефрема. Genesis 48:2 И јавише Јакову и рекоше: Ево син твој Јосиф иде к теби. А Израиљ се окрепи, те седе на постељи својој. Genesis 48:3 И рече Јаков Јосифу: Бог Свемогући јави се мени у Лузу у земљи хананској, и благослови ме; Genesis 48:4 И рече ми: Учинићу те да нарастеш и намножиш се; и учинићу од тебе мноштво народа, и даћу земљу ову семену твом након тебе да је њихова до века. Genesis 48:5 Сада дакле два сина твоја, што ти се родише у земљи мисирској пре него дођох к теби у Мисир, моји су, Јефрем и Манасија као Рувим и Симеун нека буду моји. Genesis 48:6 А деца коју родиш после њих, нека буду твоја и нека се по имену браће своје зову у наследству свом. Genesis 48:7 Јер кад се вратих из Падана, умре ми Рахиља у земљи хананској на путу, кад беше још мало до Ефрате; и погребох је на путу у Ефрату, а то је Витлејем. Genesis 48:8 А виде Израиљ синове Јосифове, рече: Ко су ови? Genesis 48:9 А Јосиф рече оцу свом: Моји синови, које ми Бог даде овде. А он рече: Доведи их к мени, да их благословим. Genesis 48:10 А очи беху Израиљу отежале од старости, те не могаше добро видети. А кад му их приведе, целива их и загрли. Genesis 48:11 И рече Израиљ Јосифу: Нисам мислио да ћу видети лице твоје; а гле, Бог ми даде да видим и пород твој. Genesis 48:12 А Јосиф одмаче их од колена његових и поклони се лицем до земље. Genesis 48:13 Па их узе Јосиф обојицу, Јефрема себи с десне стране а Израиљу с леве, Манасију пак себи с леве стране а Израиљу с десне; и тако их примаче к њему. Genesis 48:14 А Израиљ пруживши десну руку своју метну је на главу Јефрему млађем, а леву на главу Манасији, тако наместивши руке навлаш, ако и јесте Манасија био првенац. Genesis 48:15 И благослови Јосифа говорећи: Бог, коме су свагда угађали оци моји Аврам и Исак, Бог, који ме је хранио од како сам постао до данашњег дана, Genesis 48:16 Анђео, који ме је избављао од сваког зла, да благослови децу ову, и да се по мом имену и по имену отаца мојих Аврама и Исака прозову, и да се као рибе намноже на земљи! Genesis 48:17 А Јосиф кад виде где отац метну десну руку своју на главу Јефрему, не би му мило, па ухвати за руку оца свог да је премести с главе Јефремове на главу Манасијину. Genesis 48:18 И рече Јосиф оцу свом: Не тако, оче; ово је првенац, метни десницу њему на главу. Genesis 48:19 Али отац његов не хте, него рече: Знам, сине, знам; и од њега ће постати народ, и он ће бити велик; али ће млађи брат његов бити већи од њега, и семе ће његово бити велико мноштво народа. Genesis 48:20 И благослови их у онај дан и рече: Тобом ће Израиљ благосиљати говорећи: Бог да те учини као Јефрема и као Манасију. Тако постави Јефрема пред Манасију. Genesis 48:21 После рече Израиљ Јосифу: Ево ја ћу скоро умрети; али ће Бог бити с вама и одвешће вас опет у земљу отаца ваших. Genesis 48:22 И ја ти дајем један део више него браћи твојој, који узех из руку аморејских мачем својим и луком својим. Genesis 49:0 Genesis 49:1 После сазва Јаков синове своје и рече: Скупите се да вам јавим шта ће вам бити до послетка. Genesis 49:2 Скупите се и послушајте, синови Јаковљеви, послушајте Израиља оца свог. Genesis 49:3 Рувиме, ти си првенац мој, крепост моја и почетак силе моје; први господством и први снагом. Genesis 49:4 Навро си као вода; нећеш бити први; јер си стао на постељу оца свог и оскврнио је легав на њу. Genesis 49:5 Симеун и Левије, браћа, мачеви су им оружје неправди. Genesis 49:6 У тајне њихове да не улази душа моја, са збором њиховим да се не саставља слава моја; јер у гневу свом побише људе, и за своје весеље покидаше волове. Genesis 49:7 Проклет да је гнев њихов, што беше нагао, и љутина њихова, што беше жестока; разделићу их по Јакову, и расућу их по Израиљу. Genesis 49:8 Јуда, тебе ће хвалити браћа твоја, а рука ће ти бити за вратом непријатељима твојим, и клањаће ти се синови оца твог. Genesis 49:9 Лавићу Јуда! С плена си се вратио, сине мој; спусти се и леже као лав и као љути лав; ко ће га пробудити? Genesis 49:10 Палица владалачка неће се одвојити од Јуде нити од ногу његових онај који поставља закон, докле не дође Онај коме припада, и Њему ће се покоравати народи. Genesis 49:11 Веже за чокот магаре своје, и за племениту лозу младе од магарице своје; у вину пере хаљину своју и огртач свој у соку од грожђа. Genesis 49:12 Очи му се црвене од вина и зуби беле од млека. Genesis 49:13 Завулон ће живети покрај мора и где пристају лађе, а међа ће му бити до Сидона. Genesis 49:14 Исахар је магарац јак у костима, који лежи у тору, Genesis 49:15 И виде да је почивање добро и да је земља мила, сагнуће рамена своја да носи, и плаћаће данак. Genesis 49:16 Дан ће судити свом народу, као једно између племена Израиљевих. Genesis 49:17 Дан ће бити змија на путу и гуја на стази, која уједа коња за кичицу, те пада коњ на узнако. Genesis 49:18 Господе, Тебе чекам да ме избавиш. Genesis 49:19 А Гад, њега ће војска савладати; али ће најпосле он надвладати. Genesis 49:20 У Асира ће бити обилата храна, и он ће давати сласти царске. Genesis 49:21 Нефталим је кошута пуштена, и говориће лепе речи. Genesis 49:22 Јосиф је родна грана, родна грана крај извора, којој се огранци раширише сврх зида. Genesis 49:23 Ако га и уцвелише љуто и стрељаше на њ, и бише му непријатељи стрелци, Genesis 49:24 Опет оста јак лук његов и ојачаше мишице руку његових од руку јаког Бога Јаковљевог, одакле поста пастир, камен Израиљу, Genesis 49:25 Од силног Бога оца твог, који ће ти помагати, и од Свемогућег, који ће те благословити благословима озго с неба, благословима оздо из бездана, благословима од дојака и од материце. Genesis 49:26 Благослови оца твог надвисише благослове мојих старих сврх брда вечних, нека буду над главом Јосифовом и над теменом одвојеног између браће. Genesis 49:27 Венијамин је вук грабљиви, јутром једе лов, а вечером дели плен. Genesis 49:28 Ово су дванаест племена Израиљевих, и ово им отац изговори кад их благослови, свако благословом његовим благослови их. Genesis 49:29 Потом им заповеди и рече им: Кад се приберем к роду свом, погребите ме код отаца мојих у пећини која је на њиви Ефрона Хетејина, Genesis 49:30 У пећини која је на њиви макпелској према Мамрији у земљи хананској, коју купи Аврам с њивом у Ефрона Хетејина да има свој гроб. Genesis 49:31 Онде погребе Аврама и Сару жену његову, онде погребоше Исака и Ревеку жену његову, и онде погребох Лију. Genesis 49:32 А купљена је њива и пећина на њој у синова Хетових. Genesis 49:33 А кад изговори Јаков заповести синовима својим, диже ноге своје на постељу, и умре, и прибран би к роду свом. Genesis 50:0 Genesis 50:1 Тада Јосиф паде на лице оцу свом, и плака над њим целујући га. Genesis 50:2 И заповеди Јосиф слугама својим лекарима да мирисима помажу оца његовог; и лекари помазаше мирисима Израиља. Genesis 50:3 И наврши му се четрдесет дана, јер толико дана треба оним које помажу мирисима; и плакаше за њим Мисирци седамдесет дана. Genesis 50:4 А кад прођоше жалосни дани, рече Јосиф домашњима Фараоновим говорећи: Ако сам нашао милост пред вама, говорите Фараону и реците: Genesis 50:5 Отац ме је мој заклео говорећи: Ево, ја ћу скоро умрети; у гробу мом, који ископах у земљи хананској, онде ме погреби. Па сада да идем да погребем оца свог, а после ћу опет доћи. Genesis 50:6 А Фараон му рече: Иди, погреби оца свог како те је заклео. Genesis 50:7 И отиде Јосиф да погребе оца свог; и с њим пођоше све слуге Фараонове, старешине од дома његовог и све старешине од земље мисирске. Genesis 50:8 И сав дом Јосифов и браћа његова и дом оца његовог; само децу своју и овце своје и говеда своја оставише у земљи гесемској. Genesis 50:9 А пође с њим кола и коњаника толико да беше војска врло велика. Genesis 50:10 А кад дођоше на гумно Атадово, које је с оне стране Јордана, плакаше онде много и врло тужно; и Јосиф учини жалост за оцем својим за седам дана. Genesis 50:11 А људи из оне земље, Хананејци, кад видеше плач на гумну Атадовом, рекоше: У великој су жалости Мисирци. Зато прозваше оно место с оне стране Јордана Жалост мисирска. Genesis 50:12 И учинише му синови његови како им беше заповедио. Genesis 50:13 Однесоше га синови његови у земљу хананску, и погребоше га у пећини на њиви макпелској, коју купи Аврам да има свој гроб у Ефрона Хетејина према Мамрији. Genesis 50:14 И погребавши оца свог врати се Јосиф у Мисир и браћа његова и сви који беху изашли с њим да погребу оца његовог. Genesis 50:15 А браћа Јосифова видећи где им отац умре, рекоше: Може бити да се Јосиф срди на нас, па ће нам се осветити за све зло што му учинисмо. Genesis 50:16 Зато поручише Јосифу: Отац твој заповеди на самрти и рече: Genesis 50:17 Овако кажите Јосифу: Молим те, опрости браћи својој безакоње и грех, што ти пакостише; сада опрости безакоње слугама Бога оца твог. А Јосиф заплака се кад му то рекоше. Genesis 50:18 После дођоше и браћа његова и падоше пред њим и рекоше: Ево смо слуге твоје. Genesis 50:19 А Јосиф им рече: Не бојте се, зар сам ја место Бога? Genesis 50:20 Ви сте мислили зло по ме, али је Бог мислио добро, да учини шта се данас збива, да се сачува у животу многи народ. Genesis 50:21 Не бојте се дакле; ја ћу хранити вас и вашу децу. Тако их утеши и ослободи. Genesis 50:22 Тако живљаше Јосиф у Мисиру с домом оца свог, и поживе сто и десет година. Genesis 50:23 И виде Јосиф синове Јефремове до трећег колена; и синови Махира сина Манасијиног родише се и одрастоше на коленима Јосифовим. Genesis 50:24 И рече Јосиф браћи својој: Ја ћу скоро умрети; али ће вас зацело Бог походити, и извешће вас из ове земље у земљу за коју се заклео Авраму, Исаку и Јакову. Genesis 50:25 И закле Јосиф синове Израиљеве и рече: Заиста ће вас походити Бог; а ви онда однесите кости моје одавде. Genesis 50:26 Потом умре Јосиф, а беше му сто и десет година; и помазавши га мирисима метнуше га у ковчег у Мисиру.
Exodus 0:0
Exodus 1:0 Exodus 1:1 Ово су имена синова Израиљевих који дођоше у Мисир, дођоше с Јаковом, сваки са својом породицом: Exodus 1:2 Рувим, Симеун, Левије и Јуда, Exodus 1:3 Исахар, Завулон и Венијамин, Exodus 1:4 Дан и Нефталим, Гад и Асир. Exodus 1:5 А свега беше их од бедара Јаковљевих седамдесет душа с Јосифом, који беше у Мисиру. Exodus 1:6 А Јосиф умре и сва браћа његова и сав онај нараштај. Exodus 1:7 И синови Израиљеви народише се и умножише се, и напредоваше и осилише веома, да их се земља напуни. Exodus 1:8 Тада наста нов цар у Мисиру, који не знаше за Јосифа; Exodus 1:9 И рече народу свом: Гле, народ синова Израиљевих већи је и силнији од нас. Exodus 1:10 Него хајде мудро да поступамо с њима, да се не множе, и кад настане рат да не пристану с непријатељима нашим и не ударе на нас и не оду из земље. Exodus 1:11 И поставише над њима настојнике да их муче тешким пословима; и грађаше народ Израиљев Фараону градове Питом и Рамесу. Exodus 1:12 Али што га више мучаху то се више множаше и напредоваше, да се грожаху од синова Израиљевих. Exodus 1:13 И жестоко нагоњаху Мисирци синове Израиљеве на послове, Exodus 1:14 И загорчаваху им живот тешким пословима, блатом и опекама и сваким радом у пољу, и сваким другим послом, на који их жестоко нагоњаху. Exodus 1:15 И још заповеди цар мисирски бабицама јеврејским, од којих једној беше име Сефора, а другој Фува, Exodus 1:16 И рече: Кад бабичите Јеврејке, и у порођају видите да је мушко, убијте га, а кад буде женско, нек остане живо. Exodus 1:17 Али се бабице бојаху Бога, и не чињаху како им рече цар мисирски, него остављаху децу у животу. Exodus 1:18 А цар мисирски дозва бабице, и рече им: Зашто то чините, те остављате у животу мушку децу? Exodus 1:19 А бабице рекоше Фараону: Јеврејке нису као жене Мисирке; јаче су; док им дође бабица, оне већ роде. Exodus 1:20 И Бог учини добро бабицама; и народ се умножи и осили веома; Exodus 1:21 И што се бабице бојаху Бога, начини им куће. Exodus 1:22 Тада заповеди Фараон свему народу свом говорећи: Сваког сина који се роди баците у воду, а кћери све остављајте у животу. Exodus 2:0 Exodus 2:1 А неко од племена Левијевог отиде и ожени се кћерју Левијевом. Exodus 2:2 И она затрудне и роди сина; и видећи га лепог кријаше га три месеца. Exodus 2:3 А кад га не може више крити, уже ковчежић од сите, и обли га смолом и паклином, и метну дете у њ, и однесе га у трску крај реке. Exodus 2:4 А сестра његова стаде подаље да види шта ће бити од њега. Exodus 2:5 А кћи Фараонова дође да се купа у реци, и девојке њене ходаху крај реке; и она угледа ковчежић у трсци, и посла дворкињу своју те га извади. Exodus 2:6 А кад отвори, виде дете, и гле, дете плакаше; и сажали јој се, и рече: То је јеврејско дете. Exodus 2:7 Тада рече сестра његова кћери Фараоновој: Хоћеш ли да идем да ти дозовем дојкињу Јеврејку, да ти доји дете? Exodus 2:8 А кћи Фараонова рече јој: Иди. И отиде девојчица, и дозва матер детињу. Exodus 2:9 И кћи Фараонова рече јој: Узми ово дете, и одој ми га, а ја ћу ти платити. И узе жена дете и одоји га. Exodus 2:10 А кад дете одрасте, одведе га ка кћери Фараоновој, а она га посини; и надеде му име Мојсије говорећи: Јер га из воде извадих. Exodus 2:11 И кад Мојсије беше велик, изађе к браћи својој, и гледаше невољу њихову. И виде где некакав Мисирац бије човека Јеврејина између браће његове. Exodus 2:12 И обазрев се и тамо и амо, кад виде да нема никога, уби Мисирца, и закопа га у песак. Exodus 2:13 И сутрадан изађе опет, а то се два Јеврејина свађаху, и рече оном који чињаше криво: Зашто бијеш ближњег свог? Exodus 2:14 А он рече: Ко је тебе поставио кнезом и судијом над нама? Хоћеш ли да ме убијеш као што си убио Мисирца? Тада се Мојсије уплаши и рече: Заиста се дознало. Exodus 2:15 И Фараон чувши за то тражаше да погуби Мојсија. Али Мојсије побеже од Фараона и дође у земљу мадијанску, и седе код једног студенца. Exodus 2:16 А свештеник мадијански имаше седам кћери, и оне дођоше и стадоше захватати воду и наливати у појила да напоје стадо оца свог. Exodus 2:17 А дођоше пастири, и отераше их; а Мојсије уста и одбрани их, и напоји им стадо. Exodus 2:18 И оне се вратише к оцу свом Рагуилу; а он рече: Што се данас тако брзо вратисте? Exodus 2:19 А оне рекоше: Један Мисирац одбрани нас од пастира, и нали нам и напоји стадо. Exodus 2:20 А он рече кћерима својим: Па где је? Зашто остависте тог човека? Зовите га да једе. Exodus 2:21 И Мојсије се склони да живи код оног човека, и он даде Мојсију кћер своју Сефору. Exodus 2:22 И она роди сина, и он му надеде име Гирсам, јер сам, рече, дошљак у земљи туђој. Exodus 2:23 А после много времена умре цар мисирски; и уздисаху од невоље синови Израиљеви и викаху; и вика њихова ради невоље дође до Бога. Exodus 2:24 И Бог чу уздисање њихово, и опомену се Бог завета свог с Аврамом, с Исаком и с Јаковом. Exodus 2:25 И погледа Бог на синове Израиљеве, и виде их. Exodus 3:0 Exodus 3:1 А Мојсије пасаше стадо Јотору тасту свом, свештенику мадијанском, и одведе стадо преко пустиње, и дође на гору Божију Хорив. Exodus 3:2 И јави му се анђео Господњи у пламену огњеном из купине. И погледа, а то купина огњем гори а не сагорева. Exodus 3:3 И Мојсије рече: Идем да видим ту утвару велику, зашто не сагорева купина. Exodus 3:4 А Господ кад га виде где иде да види, викну га Бог из купине, и рече: Мојсије! Мојсије! А он одговори: Ево ме. Exodus 3:5 А Бог рече: Не иди овамо. Изуј обућу своју с ногу својих, јер је место где стојиш света земља. Exodus 3:6 Још рече: Ја сам Бог оца твог, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев. А Мојсије заклони лице своје, јер га страх беше гледати у Бога. Exodus 3:7 И рече Господ: Добро видех невољу народа свог у Мисиру, и чух вику његову од зла које му чине настојници, јер познах муку његову. Exodus 3:8 И сиђох да га избавим из руку мисирских, и да га изведем из оне земље у земљу добру и пространу, у земљу где млеко и мед тече, на место где су Хананеји и Хетеји и Амореји и Ферезеји и Јевеји и Јевусеји. Exodus 3:9 И сада ево вика синова Израиљевих дође преда ме, и видех муку, којом их муче Мисирци. Exodus 3:10 Сада хајде да те пошаљем к Фараону, да изведеш народ мој, синове Израиљеве, из Мисира. Exodus 3:11 А Мојсије рече Богу: Ко сам ја да идем к Фараону и да изведем синове Израиљеве из Мисира? Exodus 3:12 А Бог му рече: Ја ћу бити с тобом, и ово нека ти буде знак да сам те ја послао: кад изведеш народ из Мисира, служићете Богу на овој гори. Exodus 3:13 А Мојсије рече Богу: Ево, кад отидем к синовима Израиљевим, па им кажем: Бог отаца ваших посла ме к вама, ако ми кажу: Како Му је име? Шта ћу им казати? Exodus 3:14 А Господ рече Мојсију: Ја сам Онај што јесте. И рече: Тако ћеш казати синовима Израиљевим: Који јесте, Он ме посла к вама. Exodus 3:15 И опет рече Бог Мојсију: Овако кажи синовима Израиљевим: Господ Бог отаца ваших, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев, посла ме к вама; то је име моје довека, и то је спомен мој од колена на колено. Exodus 3:16 Иди, и скупи старешине израиљске, па им реци: Господ Бог отаца ваших јави ми се, Бог Аврамов, Исаков и Јаковљев, говорећи: Доиста обиђох вас, и видех како вам је у Мисиру. Exodus 3:17 Па рекох: Извешћу вас из невоље мисирске у земљу хананејску и хетејску и аморејску и ферезејску и јевејску и јевусејску, у земљу где тече млеко и мед. Exodus 3:18 И они ће послушати глас твој; па ћеш ти и старешине израиљске отићи к цару мисирском, и рећи ћете му: Господ Бог јеврејски срете нас, па ти се молимо да изађемо три дана хода у пустињу да принесемо жртву Господу Богу свом. Exodus 3:19 А ја знам да вам неће допустити цар мисирски да изађете без руке крепке. Exodus 3:20 Али ћу пружити руку своју, и ударићу Мисир свим чудесима својим, која ћу учинити у њему: и после ће вас пустити. Exodus 3:21 И учинићу да народ нађе љубав у Мисираца, па кад пођете, нећете поћи празни; Exodus 3:22 Него ће свака жена заискати у суседе своје и у домаћице своје накита сребрног и накита златног и хаљина; и метнућете на синове своје и на кћери своје, и опленићете Мисир. Exodus 4:0 Exodus 4:1 А Мојсије одговори и рече: Али неће ми веровати ни послушати глас мој; јер ће рећи: Није ти се Господ јавио. Exodus 4:2 А Господ му рече: Шта ти је то у руци? А он одговори: Штап. Exodus 4:3 А Бог му рече: Баци га на земљу. И баци га на земљу, а он поста змија. И Мојсије побеже од ње. Exodus 4:4 А Господ рече Мојсију: Пружи руку своју, па је ухвати за реп. И пружи руку своју, и ухвати је, и опет поста штап у руци његовој. Exodus 4:5 То учини, рече Господ, да верују да ти се јавио Господ Бог отаца њихових, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев. Exodus 4:6 И опет му рече Господ: Тури сада руку своју у недра своја. И он тури руку своју у недра своја; а кад је извади из недара, а то рука му губава, бела као снег. Exodus 4:7 А Бог му рече: Тури опет руку своју у недра своја. И опет тури руку своју у недра своја; а кад је извади из недара, а то опет постала као и остало тело његово. Exodus 4:8 Тако, рече Бог, ако ти не узверују и не послушају глас твој за први знак, послушаће за други знак. Exodus 4:9 Ако ли не узверују ни за та два знака и не послушају глас твој, а ти захвати воде из реке, и пролиј на земљу, и претвориће се вода коју захватиш из реке, и проврћи ће се у крв на земљи. Exodus 4:10 А Мојсије рече Господу: Молим Ти се, Господе, нисам речит човек, нити сам пре био нити сам откако си проговорио са слугом својим, него сам спорих уста и спорог језика. Exodus 4:11 А Господ му рече: Ко је дао уста човеку? Или ко може створити немог или глувог или окатог или слепог? Зар не ја, Господ? Exodus 4:12 Иди дакле, ја ћу бити с устима твојим, и учићу те шта ћеш говорити. Exodus 4:13 А Мојсије рече: Молим Те, Господе, пошљи оног кога треба да пошаљеш. Exodus 4:14 И разгневи се Господ на Мојсија, и рече му: Није ли ти брат Арон Левит? Знам да је он речит; и ево он ће те срести, и кад те види обрадоваће се у срцу свом. Exodus 4:15 Њему ћеш казати и метнућеш ове речи у уста његова, и ја ћу бити с твојим устима и с његовим устима, и учићу вас шта ћете чинити. Exodus 4:16 И он ће место тебе говорити народу, и он ће бити теби место уста, а ти ћеш бити њему место Бога. Exodus 4:17 А тај штап узми у руку своју, њим ћеш чинити чудеса. Exodus 4:18 И отиде Мојсије, и врати се к Јотору тасту свом, и рече му: Пусти ме да идем, да се вратим к браћи својој у Мисиру, да видим јесу ли још у животу. И рече Јотор Мојсију: Иди с миром. Exodus 4:19 И рече Господ Мојсију у земљи мадијанској: Иди, врати се у Мисир, јер су помрли сви који су тражили душу твоју. Exodus 4:20 И узе Мојсије жену своју и синове своје, и посади их на магарца, и пође натраг у земљу мисирску. И узе Мојсије штап Божји у руку своју. Exodus 4:21 И рече Господ Мојсију: Кад отидеш и вратиш се у Мисир, гледај да учиниш пред Фараоном сва чудеса која ти метнух у руку: а ја ћу учинити да му отврдне срце и не пусти народ. Exodus 4:22 А ти ћеш рећи Фараону: Овако каже Господ: Израиљ је син мој, првенац мој. Exodus 4:23 И казах ти: Пусти сина мог да ми послужи. А ти га не хте пустити; ево ја ћу убити сина твог, првенца твог. Exodus 4:24 И кад беше на путу у гостионици, дође к њему Господ и хтеде да га убије. Exodus 4:25 А Сефора узе оштар нож, и обреза сина свог, и окрајак баци к ногама његовим говорећи: Ти си ми крвав заручник. Exodus 4:26 Тада га остави Господ; а она ради обрезања рече: Крвав заручник. Exodus 4:27 А Господ рече Арону: Изиђи у пустињу на сусрет Мојсију. И отиде и срете га на гори Божијој, и пољуби га. Exodus 4:28 И Мојсије каза Арону све речи Господње, за које га посла, и све знаке које му заповеди. Exodus 4:29 И отидоше Мојсије и Арон, и скупише све старешине синова Израиљевих. Exodus 4:30 И Арон каза све речи, које беше рекао Господ Мојсију, а Мојсије учини знаке пред народом. Exodus 4:31 И народ верова; и разумеше да је Господ походио синове Израиљеве и видео невољу њихову; и савивши се поклонише се. Exodus 5:0 Exodus 5:1 А после изађоше Мојсије и Арон пред Фараона, и рекоше му: Овако вели Господ Бог Израиљев: Пусти народ мој да ми празнују празник у пустињи. Exodus 5:2 Али Фараон рече: Ко је Господ да послушам глас његов и пустим Израиља? Не знам Господа, нити ћу пустити Израиља. Exodus 5:3 А они рекоше: Бог јеврејски срете нас; молимо ти се да отидемо три дана хода у пустињу да принесемо жртву Господу Богу свом, да не пошаље на нас помор или мач. Exodus 5:4 А цар мисирски рече им: Мојсије и Ароне, зашто одвлачите народ од рада његовог? Идите на свој посао. Exodus 5:5 Још рече Фараон: Ето, народа је много у земљи; а ви још хоћете да оставља своје послове. Exodus 5:6 И у исти дан заповеди Фараон настојницима над народом и управитељима његовим, и рече: Exodus 5:7 Од сад немојте давати народу плеву за опеке као до сада, нека иду сами и купе себи плеву. Exodus 5:8 А колико су опека до сад начињали толико изгоните и од сад, нити шта смањите; јер беспосличе, и зато вичу говорећи: Да идемо да принесемо жртву Богу свом. Exodus 5:9 Ваља навалити послове на те људе, па ће радити и неће слушати лажљиве речи. Exodus 5:10 И изашавши настојници народни и управитељи рекоше народу говорећи: Тако вели Фараон: Ја вам нећу давати плеву. Exodus 5:11 Идите сами и купите себи плеву где нађете, а од посла вам се неће попустити ништа. Exodus 5:12 И разиђе се народ по свој земљи мисирској да чупа стрњику место плеве. Exodus 5:13 А настојници наваљиваху говорећи: Свршујте послове своје колико долази на дан, као кад је било плеве. Exodus 5:14 И управитељи синова Израиљевих, које поставише над њима настојници Фараонови, допадаху боја, и говораше им се: Зашто ни јуче ни данас не начинисте онолико опека колико вам је одређено, као пре? Exodus 5:15 И отидоше управитељи синова Израиљевих, и повикаше к Фараону говорећи: Зашто чиниш тако слугама својим? Exodus 5:16 Плева се не даје слугама твојим, па опет кажу нам: Градите опеке. И ево бију слуге твоје, а крив је твој народ. Exodus 5:17 А он рече: Беспосличите, беспосличите, и зато говорите: Да идемо да принесемо жртву Господу. Exodus 5:18 Него идите, радите; плева вам се неће давати, а опеке да дајете на број. Exodus 5:19 И управитељи синова Израиљевих видеше да је зло по њих што им се каза: Да не буде опека мање на дан. Exodus 5:20 И отишавши од Фараона сретоше Мојсија и Арона, који изиђоше пред њих. Exodus 5:21 Па им рекоше: Господ нека вас види и суди, што нас омразисте Фараону и слугама његовим, и дадосте им мач у руку да нас побију. Exodus 5:22 И Мојсије се врати ка Господу и рече: Господе, зашто си навукао то зло на народ? Зашто си ме послао? Exodus 5:23 Јер откако изиђох пред Фараона и проговорих у твоје име, још горе поступа с народом овим, а Ти не избави народ свој. Exodus 6:0 Exodus 6:1 А Господ рече Мојсију: Сад ћеш видети шта ћу учинити Фараону; јер под руком крепком пустиће их, и истераће их из земље своје под руком крепком. Exodus 6:2 Још говори Бог Мојсију и рече му: Ја сам Господ. Exodus 6:3 И јавио сам се Авраму, Исаку и Јакову именом Бог Свемогући, а именом својим, Господ, не бих им познат. Exodus 6:4 И учиних завет свој с њима да ћу им дати земљу хананску, земљу у којој беху дошљаци, у којој живљаху као странци. Exodus 6:5 И чух уздисање синова Израиљевих, које Мисирци држе у ропству, и опоменух се завета свог. Exodus 6:6 Зато кажи синовима Израиљевим: Ја сам Господ, и извешћу вас испод бремена мисирских, и опростићу вас ропства њиховог, и избавићу вас мишицом подигнутом и судовима великим. Exodus 6:7 И узећу вас да ми будете народ, и ја ћу вам бити Бог, те ћете познати да сам ја Господ Бог ваш, који вас изводим испод бремена мисирских. Exodus 6:8 Пак ћу вас одвести у своју земљу, за коју подигох руку своју заклињући се да ћу је дати Авраму, Исаку и Јакову; и даћу вам је у наследство, ја Господ. Exodus 6:9 И Мојсије каза тако синовима Израиљевим; али не послушаше Мојсија од слабости духа свог и од љутог ропства. Exodus 6:10 И Господ рече Мојсију говорећи: Exodus 6:11 Иди, кажи Фараону, цару мисирском, нека пусти синове Израиљеве из земље своје. Exodus 6:12 А Мојсије проговори пред Господом и рече: Ето, синови Израиљеви не послушаше ме, а како ће ме послушати Фараон, кад сам необрезаних усана? Exodus 6:13 Али Господ говори Мојсију и Арону, и заповеди им да иду к синовима Израиљевим и к Фараону, да изведу синове Израиљеве из земље мисирске. Exodus 6:14 Ово су поглавице у домовима отаца својих: синови Рувима, првенца Израиљевог: Енох и Фалуј, Асрон и Хармија; то су породице Рувимове. Exodus 6:15 А синови Симеунови: Јемуило и Јамин и Аод и Ахин и Сар и Саул, син неке Хананејке; то су породице Симеунове. Exodus 6:16 А ово су имена синова Левијевих по породицама њиховим: Гирсон и Кат и Мерарије; а Левије поживе сто и тридесет и седам година. Exodus 6:17 А ово су синови Гирсонови: Ловеније и Семеј по породицама својим. Exodus 6:18 А синови Катови: Амрам и Исар и Хеврон и Озило; а Кат поживе сто и тридесет и три године. Exodus 6:19 А синови Мераријеви: Молија и Мусија. То су породице Левијеве по лозама својим. Exodus 6:20 А Амрам се ожени Јохаведом братучедом својом, и она му роди Арона и Мојсија. А поживе Амрам сто и тридесет и седам година. Exodus 6:21 А синови Исарови беху: Кореј и Нафек и Зехрија. Exodus 6:22 А синови Озилови: Мисаило и Елисафан и Сегрија. Exodus 6:23 А Арон се ожени Јелисаветом кћерју Аминадавовом, сестром Насоновом; и она му роди Надава и Авијуда и Елеазара и Итамара. Exodus 6:24 А синови Корејеви беху: Асир и Елкана и Авијасар. То су породице Корејеве. Exodus 6:25 И Елеазар, син Аронов, ожени се једном од кћери Футилових, и она му роди Финеса. То су поглавице између отаца левитских по својим породицама. Exodus 6:26 То је Арон и Мојсије, којима рече Господ: Изведите синове Израиљеве из земље мисирске у четама њиховим. Exodus 6:27 То су који говорише Фараону, цару мисирском, да изведу синове Израиљеве из Мисира; то је Мојсије и то је Арон. Exodus 6:28 И кад Господ говораше Мојсију у земљи мисирској, Exodus 6:29 Рече Господ Мојсију говорећи: Ја сам Господ; кажи Фараону цару мисирском све што сам ти казао. Exodus 6:30 И Мојсије рече пред Господом: Ево сам необрезаних усана, па како ће ме послушати Фараон? Exodus 7:0 Exodus 7:1 И Господ рече Мојсију: Ево, поставио сам те да си Бог Фараону; а Арон брат твој биће пророк твој. Exodus 7:2 Говорићеш све што ти заповедим; Арон, пак, брат твој говориће Фараону да пусти синове Израиљеве из земље своје. Exodus 7:3 А ја ћу учинити да отврдне срце Фараону, те ћу умножити знаке своје и чудеса своја у земљи мисирској. Exodus 7:4 И неће вас ипак послушати Фараон; а ја ћу метнути руку своју на Мисир, и извешћу војску своју, народ свој, синове Израиљеве из земље мисирске судовима великим. Exodus 7:5 И познаће Мисирци да сам ја Господ, кад дигнем руку своју на Мисир, и изведем синове Израиљеве између њих. Exodus 7:6 И учини Мојсије и Арон, како им заповеди Господ, тако учинише. Exodus 7:7 А Мојсију беше осамдесет година, а Арону осамдесет и три године, кад говораху с Фараоном. Exodus 7:8 И рече Господ Мојсију и Арону говорећи: Exodus 7:9 Кад вам каже Фараон и рече: Учините како чудо, онда реци Арону: Узми штап свој, и баци га пред Фараона; те ће се преметнути у змију. Exodus 7:10 И изађоше Мојсије и Арон пред Фараона, и учинише како заповеди Господ; и баци Арон штап свој пред Фараона и пред слуге његове, и преметну се у змију. Exodus 7:11 А Фараон дозва мудраце и врачаре; те и врачари мисирски учинише тако својим врачањем. Exodus 7:12 И бацише сваки свој штап, и преметнуше се штапови у змије; али штап Аронов прождре њихове штапове. Exodus 7:13 И отврдну срце Фараоново, и не послуша их, као што беше казао Господ. Exodus 7:14 И рече Господ Мојсију: Отежа срце Фараоново; неће да пусти народ. Exodus 7:15 Иди ујутру к Фараону. Гле, он ће изаћи на воду, па стани према њему на обали, а штап који се био преметнуо у змију узми у руку. Exodus 7:16 И реци му: Господ Бог јеврејски посла ме к теби да ти кажем: Пусти народ мој да ми послужи у пустињи. Али ти ето још не послуша. Exodus 7:17 Зато Господ овако вели: Овако ћеш познати да сам ја Господ: ево, ударићу штапом што ми је у руци по води што је у реци, и преметнуће се у крв. Exodus 7:18 И рибе у реци помреће, и река ће се усмрдети, и Мисирци ће се узмучити тражећи воде да пију из реке. Exodus 7:19 И Господ рече Мојсију: Реци Арону: Узми штап свој, и пружи руку своју на воде мисирске, на потоке, на реке и на језера њихова и на сва зборишта вода њихових; и преметнуће се у крв, и биће крв по свој земљи мисирској, и по судима дрвеним и каменим. Exodus 7:20 И учинише Мојсије и Арон како им заповеди Господ; и подигавши Арон штап свој удари по води која беше у реци пред Фараоном и слугама његовим. И сва вода што беше у реци преметну се у крв. Exodus 7:21 И помреше рибе што беху у реци, и усмрде се река тако да не могаху Мисирци пити воде из реке, и беше крв по свој земљи мисирској. Exodus 7:22 Али и врачари мисирски учинише тако својим врачањем; и срце Фараону отврдну, те их не послуша, као што беше казао Господ. Exodus 7:23 И окренувши се Фараон отиде кући својој, и не мари ни за то. Exodus 7:24 А Мисирци сви копаше око реке тражећи воде да пију; јер не могаху пити воде из реке. Exodus 7:25 И наврши се седам дана како реку удари Господ. Exodus 8:0 Exodus 8:1 И рече Господ Мојсију: Иди к Фараону, и реци му: Овако вели Господ: Пусти народ мој, да ми послужи. Exodus 8:2 Ако ли нећеш пустити, ево ћу морити сву земљу жабама. Exodus 8:3 И река ће се напунити жаба, и оне ће изаћи и скакати теби по кући и по клети где спаваш и по постељи твојој и по кућама слуга твојих и народа твог и по пећима твојим и по наћвама твојим; Exodus 8:4 И на тебе и на народ твој и на све слуге твоје скакаће жабе. Exodus 8:5 И рече Господ Мојсију: Кажи Арону: Пружи руку своју са штапом својим на реке и на потоке и на језера, и учини нек изађу жабе на земљу мисирску. Exodus 8:6 И пружи Арон руку своју на воде мисирске, и изађоше жабе и покрише земљу мисирску. Exodus 8:7 Али и врачари мисирски учинише тако својим врачањем, учинише те изађоше жабе на земљу мисирску. Exodus 8:8 А Фараон дозва Мојсија и Арона и рече: Молите Господа да уклони жабе од мене и од народа мог, пак ћу пустити народ да принесу жртву Господу. Exodus 8:9 А Мојсије рече Фараону: Част да ти је нада мном! Докле да му се молим за те и за слуге твоје и за народ твој да одбије жабе од тебе и из кућа твојих, и само у реци да остану? Exodus 8:10 А он рече: До сутра. А Мојсије рече: Биће како си казао, да познаш да нико није као Господ Бог наш. Exodus 8:11 Отићи ће жабе од тебе и из кућа твојих и од слуга твојих и од народа твог; само ће у реци остати. Exodus 8:12 И отиде Мојсије и Арон од Фараона; и завапи Мојсије ка Господу за жабе које беше пустио на Фараона. Exodus 8:13 А Господ учини по речи Мојсијевој; и поцркаше жабе, и опростише их се куће и села и поља. Exodus 8:14 И на гомиле их гртаху, да је смрдела земља. Exodus 8:15 А кад Фараон виде где одахну, отврдну му срце, и не послуша их, као што беше казао Господ. Exodus 8:16 А Господ рече Мојсију: Кажи Арону: Пружи штап свој, и удари по праху на земљи, нек се претвори у уши по свој земљи мисирској. Exodus 8:17 И учинише тако: Арон пружи руку своју са штапом својим, и удари по праху на земљи, и посташе уши по људима и по стоци, сав прах на земљи претвори се у уши по целој земљи мисирској. Exodus 8:18 А гледаше и врачари мисирски врачањем својим да учине да постану уши, али не могоше. И беху уши по људима и по стоци. Exodus 8:19 И рекоше врачари Фараону: Ово је прст Божји. Али опет отврдну срце Фараону, те их не послуша као што беше казао Господ. Exodus 8:20 А Господ рече Мојсију: Устани рано и изађи пред Фараона, ево, он ће изаћи к води, па му реци: Овако вели Господ: Пусти народ мој да ми послужи. Exodus 8:21 Ако ли не пустиш народ мој, ево, пустићу на тебе и на слуге твоје и на народ твој и на куће твоје свакојаке бубине, и напуниће се бубина куће мисирске и земља на којој су. Exodus 8:22 Али ћу у тај дан одвојити земљу гесемску, где живи мој народ, и онде неће бити бубина, да познаш да сам ја Господ на земљи. Exodus 8:23 И поставићу разлику између народа свог и народа твог. Сутра ће бити знак тај. Exodus 8:24 И учини Господ тако, и дођоше силне бубине у кућу Фараонову и у куће слуга његових и у сву земљу мисирску, да се све у земљи поквари од бубина. Exodus 8:25 И Фараон дозва Мојсија и Арона, и рече им: Идите, принесите жртву Богу свом овде у земљи. Exodus 8:26 А Мојсије рече: Не ваља тако; јер бисмо принели на жртву Господу Богу свом што је нечисто Мисирцима; а кад бисмо принели на жртву што је нечисто Мисирцима на очи њихове, не би ли нас побили камењем? Exodus 8:27 Три дана хода треба да идемо у пустињу да принесемо жртву Господу Богу свом, као што нам је казао. Exodus 8:28 А Фараон рече: Пустићу вас да принесете жртву Господу Богу свом у пустињи; али да не идете даље; па се молите за ме. Exodus 8:29 А Мојсије рече: Ево ја идем од тебе, и молићу се Господу да отиду бубине од Фараона и од слуга његових и од народа његовог сутра; али немој опет да превариш, и да не пустиш народ да принесе жртву Господу. Exodus 8:30 И отиде Мојсије од Фараона, и помоли се Господу. Exodus 8:31 И учини Господ по речи Мојсијевој, те отидоше бубине од Фараона и од слуга његових и од народа његовог; не оста ни једна. Exodus 8:32 Али опет отврдну срце Фараоново, и не пусти народ. Exodus 9:0 Exodus 9:1 Тада рече Господ Мојсију: Иди к Фараону, и реци му: Овако вели Господ Бог јеврејски: Пусти народ мој да ми послужи; Exodus 9:2 Ако ли их не пустиш него их још станеш задржавати, Exodus 9:3 Ево, рука Господња доћи ће на стоку твоју у пољу, на коње, на магарце, на камиле, на волове и на овце, с помором врло великим. Exodus 9:4 А одвојиће Господ стоку израиљску од стоке мисирске; те од свега што је синова Израиљевих неће погинути ништа. Exodus 9:5 И поставио је Господ рок рекавши: Сутра ће то учинити на земљи Господ. Exodus 9:6 И Господ учини то сутрадан, и сва стока мисирска угину; а од стоке синова Израиљевих не угину ниједно. Exodus 9:7 И посла Фараон да виде, и гле, од стоке израиљске не угину ниједно; ипак отврдну срце Фараону, и не пусти народ. Exodus 9:8 Тада рече Господ Мојсију и Арону: Узмите пепела из пећи пуне прегршти, и Мојсије нека га баци у небо пред Фараоном; Exodus 9:9 И постаће прах по свој земљи мисирској, а од њега ће постати красте пуне гноја и на људима и на стоци по свој земљи мисирској. Exodus 9:10 И узеше пепела из пећи, и стадоше пред Фараона, и баци га Мојсије у небо, и посташе красте пуне гноја по људима и по стоци. Exodus 9:11 И врачари не могоше стајати пред Мојсијем од краста; јер беху красте и на врачарима и на свим Мисирцима. Exodus 9:12 И Господ учини те отврдну срце Фараоново, и не послуша их, као што беше казао Господ Мојсију. Exodus 9:13 После рече Господ Мојсију: Устани рано и изађи пред Фараона, и реци му: Овако вели Господ Бог јеврејски: Пусти народ мој да ми послужи. Exodus 9:14 Јер ћу сада пустити сва зла своја на срце твоје и на слуге твоје и на народ твој, да знаш да нико није као ја на целој земљи. Exodus 9:15 Јер сада кад пружих руку своју, могах и тебе и народ твој ударити помором, па те не би више било на земљи; Exodus 9:16 Али те оставих да покажем на теби силу своју, и да се приповеда име моје по свој земљи. Exodus 9:17 И ти се још подижеш на мој народ, и нећеш да га пустиш? Exodus 9:18 Ево, сутра ћу у ово доба пустити град врло велик, каквог није било у Мисиру откако је постао па досада. Exodus 9:19 Зато сада пошљи, те скупи стоку своју и шта год имаш у пољу, јер ће пасти град на све људе и на стоку што се затече у пољу и не буде скупљено у кућу, и изгинуће. Exodus 9:20 Који се год између слуга Фараонових побоја речи Господње, он брже скупи слуге своје и стоку своју у кућу; Exodus 9:21 А који не мараше за реч Господњу, он остави слуге своје и стоку своју у пољу. Exodus 9:22 И Господ рече Мојсију: Пружи руку своју к небу, нека удари град по свој земљи мисирској, на људе и на стоку и на све биље по пољу у земљи мисирској. Exodus 9:23 И Мојсије пружи штап свој к небу, и Господ пусти громове и град, да огањ скакаше на земљу. И тако Господ учини, те паде град на земљу мисирску. Exodus 9:24 А беше град и огањ смешан с градом силан веома, каквог не беше у свој земљи мисирској откако је људи у њој. Exodus 9:25 И поби град по свој земљи мисирској шта год беше у пољу од човека до живинчета; и све биље у пољу потре град, и сва дрвета у пољу поломи. Exodus 9:26 Само у земљи гесемској, где беху синови Израиљеви, не беше града. Exodus 9:27 Тада посла Фараон, те дозва Мојсија и Арона, и рече им: Сада згреших; Господ је праведан, а ја и мој народ јесмо безбожници. Exodus 9:28 Молите се Господу, јер је доста, нека престану громови Божји и град, па ћу вас пустити, и више вас неће нико устављати. Exodus 9:29 А Мојсије му рече: Кад изађем иза града, раширићу руке своје ка Господу, а громови ће престати и града неће више бити, да знаш да је Господња земља. Exodus 9:30 А ти и слуге твоје знам да се још нећете бојати Господа Бога. Exodus 9:31 И пропаде лан и јечам, јер јечам беше класао, а лан се главичио. Exodus 9:32 А пшеница и крупник не пропаде, јер беше позно жито. Exodus 9:33 И Мојсије отишавши од Фараона иза града рашири руке своје ка Господу, и престаше громови и град, и дажд не падаше на земљу. Exodus 9:34 Али Фараон видевши где преста дажд и град и громови, стаде опет грешити, и срце му отврдну и њему и слугама његовим. Exodus 9:35 Отврдну срце Фараону, те не пусти синове Израиљеве, као што беше казао Господ преко Мојсија. Exodus 10:0 Exodus 10:1 А Господ рече Мојсију: Иди к Фараону, јер сам ја учинио да отврдне срце његово и срце слуга његових, да учиним ове знаке своје међу њима, Exodus 10:2 И да приповедаш синовима својим и унуцима својим шта учиних у Мисиру и какве знаке своје показах на њима, да бисте знали да сам ја Господ. Exodus 10:3 И отиде Мојсије и Арон к Фараону, и рекоше му: Овако вели Господ Бог јеврејски: Докле ћеш се противити да се не понизиш преда мном? Пусти народ мој да ми послужи. Exodus 10:4 Јер ако нећеш пустити народ мој, ево сутра ћу нанети скакавце на земљу твоју; Exodus 10:5 И покриће сву земљу да се неће видети земља, и појешће остатак што се сачувао, који вам је остао иза града, и појешће сва дрвета што вам расту у пољу. Exodus 10:6 И напуниће их се куће твоје и куће свих слуга твојих и куће свих Мисираца, шта нису видели оци твоји ни оци отаца твојих, откако су постали на земљи до данас. И окренувши се отиде од Фараона. Exodus 10:7 А слуге рекоше Фараону: Докле ће нас тај мучити? Пусти их нека послуже Господу Богу свом. Зар још не видиш где пропаде Мисир? Exodus 10:8 И дозваше опет Мојсија и Арона пред Фараона, и рече им: Идите, послужите Господу Богу свом. А који су што ће ићи? Exodus 10:9 А Мојсије рече: С децом својом и са старцима својим ићи ћемо, са синовима својим и са кћерима својим, са стоком својом ситном и крупном ићи ћемо, јер имамо празник Господњи. Exodus 10:10 А он им рече: Тако био Господ с вама, како ћу вас ја пустити с децом вашом! Видите да зло мислите. Exodus 10:11 Неће бити тако; него ви људи идите и послужите Господу, јер то иштете. И отера их од себе Фараон. Exodus 10:12 Тада рече Господ Мојсију: Пружи руку своју на земљу мисирску, да дођу скакавци на земљу мисирску и поједу све биље по земљи, шта год оста иза града. Exodus 10:13 И пружи Мојсије штап свој на земљу мисирску, и Господ наведе устоку на земљу, те дува цели дан и целу ноћ; а кад свану, донесе устока скакавце. Exodus 10:14 И дођоше скакавци на сву земљу мисирску, и попадаше по свим крајевима мисирским силни веома, каквих пре никада није било нити ће кад бити онаквих. Exodus 10:15 И покрише сву земљу, да се земља не виђаше, и поједоше сву траву на земљи и сав род на дрветима, што оста иза града, и не оста ништа зелено од дрвета и од биља пољског у свој земљи мисирској. Exodus 10:16 Тада Фараон брже дозва Мојсија и Арона, и рече: Згреших Господу Богу вашем и вама. Exodus 10:17 Али ми још сада само опрости грех мој, и молите се Господу Богу свом да уклони од мене само ову смрт. Exodus 10:18 И отиде Мојсије од Фараона, и помоли се Господу. Exodus 10:19 И окрену Господ ветар од запада врло јак, који узе скакавце и баци их у Црвено море, и не оста ниједан скакавац у целој земљи мисирској. Exodus 10:20 Али Господ учини те отврдну срце Фараону, и не пусти синове Израиљеве. Exodus 10:21 И рече Господ Мојсију: Пружи руку своју к небу, и биће тама по земљи мисирској таква да ће је пипати. Exodus 10:22 И Мојсије пружи руку своју к небу, и поста густа тама по свој земљи мисирској за три дана. Exodus 10:23 Не виђаху један другог, и нико се не маче с места где беше за три дана; али се код свих синова Израиљевих видело по становима њиховим. Exodus 10:24 Тада Фараон дозва Мојсија, и рече: Идите, послужите Господу; само стока ваша ситна и крупна нека остане, а деца ваша нека иду с вама. Exodus 10:25 А Мојсије рече: Треба да нам даш и шта ћемо принети и сажећи на жртву Господу Богу свом; Exodus 10:26 Зато и стока наша нек иде с нама, да не остане ни папка, јер између ње треба да узмемо чим ћемо послужити Господу Богу свом, а не знамо којим ћемо послужити Господу докле не дођемо онамо. Exodus 10:27 Али Господ учини те отврдну срце Фараону, и не хте их пустити. Exodus 10:28 И рече му Фараон: Иди од мене, и чувај се да ми више не дођеш на очи, јер ако ми дођеш на очи, погинућеш. Exodus 10:29 А Мојсије рече: Право си казао; нећу ти више доћи на очи. Exodus 11:0 Exodus 11:1 А Господ рече Мојсију: Још ћу једно зло пустити на Фараона и на Мисир, па ће вас онда пустити; пустиће сасвим, и још ће вас терати. Exodus 11:2 А сада кажи народу нека сваки човек иште у суседа свог и свака жена у суседе своје накита сребрних и накита златних. Exodus 11:3 И Господ учини те народ нађе љубав у Мисираца; и сам Мојсије беше врло велик човек у земљи мисирској код слуга Фараонових и код народа. Exodus 11:4 И рече Мојсије: Овако вели Господ: Око поноћи проћи ћу кроз Мисир, Exodus 11:5 И помреће сви првенци у земљи мисирској, од првенца Фараоновог, који хтеде седети на престолу његовом, до првенца слушкиње за жрвњем, и од стоке шта је год првенац. Exodus 11:6 И биће вика велика по свој земљи мисирској, какве још није било нити ће је кад бити. Exodus 11:7 А код синова Израиљевих нигде неће ни пас језиком својим маћи ни међу људима ни међу стоком, да знате да је Господ учинио разлику између Израиљаца и Мисираца. Exodus 11:8 И доћи ће све те слуге твоје к мени, и поклониће ми се говорећи: Иди, и ти и сав народ који је пристао за тобом. И онда ћу изаћи. И отиде Мојсије од Фараона с великим гневом. Exodus 11:9 А Господ рече Мојсију: Неће вас послушати Фараон, да бих умножио чудеса своја у земљи мисирској. Exodus 11:10 И Мојсије и Арон учинише сва ова чудеса пред Фараоном, а Господ учини те отврдну срце Фараону, и не пусти синове Израиљеве из земље своје. Exodus 12:0 Exodus 12:1 И рече Господ Мојсију и Арону у земљи мисирској говорећи: Exodus 12:2 Овај месец да вам је почетак месецима, да вам је први месец у години. Exodus 12:3 Кажите свему збору Израиљевом и реците: Десетог дана овог месеца сваки нека узме јагње или јаре, по породицама, по једно на дом; Exodus 12:4 Ако ли је дом мали за јагње или јаре, нека узме к себи суседа, који му је најближи, с онолико душа колико треба да могу појести јагње или јаре. Exodus 12:5 А јагње или јаре да вам буде здраво, мушко, од године; између оваца или између коза узмите. Exodus 12:6 И чувајте га до четрнаестог дана овог месеца, а тада савколики збор Израиљев нека га закоље увече. Exodus 12:7 И нека узму крви од њега и покропе оба довратка и горњи праг на кућама у којима ће га јести. Exodus 12:8 И нека једу месо исте ноћи, на ватри печено, с хлебом пресним и са зељем горким нека једу. Exodus 12:9 Немојте јести сирово ни у води кувано, него на ватри печено, с главом и с ногама и с дробом. Exodus 12:10 И ништа немојте оставити до јутра; ако ли би шта остало до јутра, спалите на ватри. Exodus 12:11 А овако једите: опасани, обућа да вам је на ногу и штап у руци, и једите хитно, јер је пролазак Господњи. Exodus 12:12 Јер ћу проћи по земљи мисирској ту ноћ, и побићу све првенце у земљи мисирској од човека до живинчета, и судићу свим боговима мисирским, ја Господ. Exodus 12:13 А крв она биће вам знак на кућама, у којима ћете бити; и кад видим крв, проћи ћу вас, те неће бити међу вама помора, кад станем убијати по земљи мисирској. Exodus 12:14 И тај ће вам дан бити за спомен, и празноваћете га Господу од колена до колена; празнујте га законом вечним. Exodus 12:15 Седам дана једите хлебове пресне, и првог дана уклоните квасац из кућа својих; јер ко би год јео шта с квасцем од првог дана до седмог, истребиће се она душа из Израиља. Exodus 12:16 Први дан биће свети сабор; тако и седми дан имаћете свети сабор; никакав посао да се не ради у те дане, осим шта треба за јело свакој души, то ћете само готовити. Exodus 12:17 И држите дан пресних хлебова, јер у тај дан изведох војске ваше из земље мисирске; држите тај дан од кољена до кољена законом вечним. Exodus 12:18 Првог месеца четрнаести дан увече почните јести пресне хлебове па до двадесет првог дана истог месеца увече. Exodus 12:19 За седам дана да се не нађе квасца у кућама вашим; јер ко би год јео шта с квасцем, истребиће се она душа из збора Израиљевог, био дошљак или рођен у земљи. Exodus 12:20 Ништа с квасцем немојте јести, него једите хлеб пресан по свим становима својим. Exodus 12:21 И сазва Мојсије све старешине израиљске, и рече им: Изберите и узмите себи јагње или јаре по породицама својим, и закољите пасху. Exodus 12:22 И узмите киту исопа и замочите је у крв, која ће бити у здели, и покропите горњи праг и оба довратка крвљу, која ће бити у здели, и ниједан од вас да не излази на врата кућна до јутра. Exodus 12:23 Јер ће изаћи Господ да бије Мисир, па кад види крв на горњем прагу и на оба довратка, проћи ће Господ мимо она врата, и неће дати крвнику да уђе у куће ваше да убија. Exodus 12:24 И држите ово као закон теби и синовима твојим довека. Exodus 12:25 И кад дођете у земљу коју ће вам дати Господ, као што је казао, држите ову службу. Exodus 12:26 И кад вам кажу синови ваши: Каква вам је то служба? Exodus 12:27 Реците: Ово је жртва за пролазак Господњи, кад прође куће синова Израиљевих у Мисиру убијајући Мисирце, а домове наше сачува. Тада народ сави главу и поклони се. Exodus 12:28 И отидоше и учинише синови Израиљеви, како заповеди Господ преко Мојсија и Арона, тако учинише. Exodus 12:29 А око поноћи поби Господ све првенце у земљи мисирској од првенца Фараоновог који хтеде седети на престолу његовом до првенца сужња у тамници, и шта год беше првенац од стоке. Exodus 12:30 Тада уста Фараон оне ноћи, он и све слуге његове и сви Мисирци, и би вика велика у Мисиру, јер не беше куће у којој не би мртваца. Exodus 12:31 И дозва Мојсија и Арона по ноћи и рече: Устајте, идите из народа мог и ви и синови Израиљеви, и отидите, послужите Господу, као што говористе. Exodus 12:32 Узмите и овце своје и говеда своја, као што говористе, и идите, па и мене благословите. Exodus 12:33 И Мисирци наваљиваху на народ да брже иду из земље, јер говораху: Изгибосмо сви. Exodus 12:34 И народ узе тесто своје још неускисло, умотавши га у хаљине своје, на рамена своја. Exodus 12:35 И учинише синови Израиљеви по заповести Мојсијевој, и заискаше у Мисираца накита сребрних и накита златних и хаљина. Exodus 12:36 И Господ учини, те народ нађе љубав у Мисираца, те им дадоше; тако опленише Мисирце. Exodus 12:37 И отидоше синови Израиљеви из Рамесе у Сохот, око шест стотина хиљада пешака, самих људи осим деце. Exodus 12:38 И других људи много отиде с њима, и стоке ситне и крупне врло много. Exodus 12:39 И од теста које изнесоше из Мисира испекоше погаче пресне, јер не беше ускисло кад их потераше Мисирци, те не могаше оклевати, нити спремише себи брашњенице. Exodus 12:40 А бавише се синови Израиљеви у Мисиру четири стотине и тридесет година. Exodus 12:41 И кад се наврши четири стотине и тридесет година, у исти дан изађоше све војске Господње из земље мисирске. Exodus 12:42 Та се ноћ светкује Господу, у коју их изведе из Мисира; то је ноћ Господња, коју треба да светкују синови Израиљеви од кољена на кољено. Exodus 12:43 И рече Господ Мојсију и Арону: Ово нека буде закон за пасху: ниједан туђин да је не једе; Exodus 12:44 А сваки слуга ваш купљен за новце, кад га обрежете, онда нека је једе. Exodus 12:45 Дошљак или најамник да је не једе. Exodus 12:46 У истој кући да се једе, да не изнесете меса од ње из куће, и кости да јој не преломите. Exodus 12:47 Сав збор Израиљев нека чини тако. Exodus 12:48 Ако би код тебе седео туђин и хтео би светковати пасху Господњу, нека му се обрежу све мушкиње, па онда нека приступи да је светкује, и нека буде као рођен у земљи; а нико необрезан да је не једе. Exodus 12:49 Закон један да је и рођеном у земљи и дошљаку који седи међу вама. Exodus 12:50 И учинише сви синови Израиљеви како заповеди Господ Мојсију и Арону, тако учинише. Exodus 12:51 И тај дан изведе Господ синове Израиљеве из земље мисирске у четама њиховим. Exodus 13:0 Exodus 13:1 И рече Господ Мојсију говорећи: Exodus 13:2 Посвети ми сваког првенца, шта год отвара материцу у синова Израиљевих, и од људи и од стоке; јер је моје. Exodus 13:3 И Мојсије рече народу: Памтите овај дан, у који изиђосте из Мисира, из дома ропског, јер вас руком крепком изведе Господ оданде; нека се дакле не једе ништа с квасцем. Exodus 13:4 Данас излазите, месеца Авива; Exodus 13:5 Па кад те Господ уведе у земљу хананејску и хетејску и аморејску и јевејску и јевусејску, за коју се заклео оцима твојим да ће ти је дати, земљу у којој тече млеко и мед, тада да служиш службу ову овог месеца; Exodus 13:6 Седам дана једи хлебове пресне, а седми дан нека је празник Господњи. Exodus 13:7 Хлебови пресни да се једу седам дана, и да се не види у тебе ништа с квасцем, нити да се види у тебе квасац у целом крају твом. Exodus 13:8 И казаћеш сину свом у тај дан говорећи: Ово је за оно што ми је учинио Господ кад сам излазио из Мисира. Exodus 13:9 И нека ти буде као знак на руци твојој и као спомен пред очима твојим, да ти закон Господњи буде у устима; јер те је руком крепком извео Господ из Мисира. Exodus 13:10 Зато врши закон овај на време, од године до године. Exodus 13:11 И кад те уведе Господ у земљу хананејску, као што се заклео теби и твојим оцима, и да ти је, Exodus 13:12 Одвајаћеш Господу шта год отвара материцу, и од стоке твоје шта год отвара материцу, шта је мушко, да буде Господу. Exodus 13:13 А свако магаре првенче откупи јагњетом или јаретом; ако ли га не би откупио, сломи му врат. Али сваког првенца човечјег између синова својих откупи. Exodus 13:14 А кад те запита син твој унапред говорећи: Шта је то? Реци му: Руком крепком изведе нас Господ из Мисира, из дома ропског. Exodus 13:15 Јер кад отврдну Фараон, те нас не хте пустити, поби Господ све првенце у земљи мисирској од првенца човечјег до првенца од стоке; зато приносим Господу све мушко што отвара материцу, а сваког првенца синова својих откупљујем. Exodus 13:16 И то нека ти је као знак на руци и као почеоник међу очима твојим, да нас је руком крепком извео Господ из Мисира. Exodus 13:17 А кад Фараон пусти народ, не одведе их Бог путем к земљи филистејској, ако и беше краћи, јер Бог рече: Да се не покаје народ кад види рат, и не врати се у Мисир. Exodus 13:18 Него Бог заведе народ путем преко пустиње на Црвеном Мору. А војничким редом изиђоше синови Израиљеви из земље мисирске. Exodus 13:19 И Мојсије узе кости Јосифове са собом; јер беше заклео синове Израиљеве рекавши: Заиста ће вас походити Бог, а тада изнесите кости моје одавде са собом. Exodus 13:20 Тако отишавши из Сохота стадоше у логор у Етаму, накрај пустиње. Exodus 13:21 А Господ иђаше пред њима дању у ступу од облака водећи их путем, а ноћу у ступу од огња светлећи им, да би путовали дању и ноћу. Exodus 13:22 И не уклањаше испред народа ступ од облака дању ни ступ од огња ноћу. Exodus 14:0 Exodus 14:1 И рече Господ Мојсију говорећи: Exodus 14:2 Кажи синовима Израиљевим нека савију и стану у логор пред Пи-Аирот између Мигдола и мора према Вел-Сефону; према њему нека стану у логор покрај мора. Exodus 14:3 Јер ће Фараон рећи за синове Израиљеве: Зашли су у земљу, затворила их је пустиња. Exodus 14:4 И учинићу да отврдне срце Фараону, те ће поћи у потеру за вама, и ја ћу се прославити на њему и на свој војсци његовој, и Мисирци ће познати да сам ја Господ. И учинише тако. Exodus 14:5 А кад би јављено цару мисирском да је побегао народ, промени се срце Фараоново и слуга његових према народу, те рекоше: Шта учинисмо, те пустисмо Израиља да нам не служи? Exodus 14:6 И упреже у кола своја, и узе народ свој са собом. Exodus 14:7 И узе шест стотина кола изабраних и шта још беше кола мисирских, и над свима војводе. Exodus 14:8 И Господ учини те отврдну срце Фараону цару мисирском, и пође у потеру за синовима Израиљевим, кад синови Израиљеви отидоше под руком високом. Exodus 14:9 И теравши их Мисирци стигоше их, сва кола Фараонова, коњици његови и војска његова, кад беху у логору на мору код Пи-Аирота према Вел-Сефону. Exodus 14:10 И кад се приближи Фараон, подигоше синови Израиљеви очи своје а то Мисирци иду за њима, и уплашише се врло, и повикаше синови Израиљеви ка Господу. Exodus 14:11 И рекоше Мојсију: Зар не беше гробова у Мисиру, него нас доведе да изгинемо у пустињи? Шта учини, те нас изведе из Мисира. Exodus 14:12 Нисмо ли ти говорили у Мисиру и рекли: Прођи нас се, нека служимо Мисирцима? Јер би нам боље било служити Мисирцима него изгинути у пустињи. Exodus 14:13 А Мојсије рече народу: Не бојте се, станите па гледајте како ће вас Господ избавити данас; јер Мисирце које сте видели данас, нећете их никада више видети до века. Exodus 14:14 Господ ће се бити за вас, а ви ћете ћутати. Exodus 14:15 А Господ рече Мојсију: Што вичеш к мени? Кажи синовима Израиљевим нека иду. Exodus 14:16 А ти дигни штап свој и пружи руку своју на море, и расцепи га, па нека иду синови Израиљеви посред мора сувим. Exodus 14:17 И гле, ја ћу учинити да отврдне срце Мисирцима, те ће поћи за њима; и прославићу се на Фараону и на свој војсци његовој, на колима његовим и на коњицима његовим. Exodus 14:18 И Мисирци ће познати да сам ја Господ, кад се прославим на Фараону, на колима његовим и на коњицима његовим. Exodus 14:19 И подиже се анђео Господњи, који иђаше пред војском израиљском, и отиде им за леђа; и подиже се ступ од облака испред њих, и стаде им за леђа. Exodus 14:20 И дошав међу војску мисирску и војску израиљску беше оним облак мрачан а овим светљаше по ноћи, те не приступише једни другима целу ноћ. Exodus 14:21 И пружи Мојсије руку своју на море, а Господ узби море ветром источним, који јако дуваше целу ноћ, и осуши море, и вода се раступи. Exodus 14:22 И пођоше синови Израиљеви посред мора сувим, и вода им стајаше као зид с десне стране и с леве стране. Exodus 14:23 И Мисирци терајући их пођоше за њима посред мора, сви коњи Фараонови, кола и коњици његови. Exodus 14:24 А у стражу јутарњу погледа Господ на војску мисирску из ступа од огња и облака, и смете војску мисирску. Exodus 14:25 И побаца точкове колима њиховим, те их једва вуцијаху. Тада рекоше Мисирци: Бежимо од Израиља, јер се Господ бије за њих с Мисирцима. Exodus 14:26 А Господ рече Мојсију: Пружи руку своју на море, нека се врати вода на Мисирце, на кола њихова и на коњике њихове. Exodus 14:27 И Мојсије пружи руку своју на море, и дође опет море на силу своју пред зору, а Мисирци нагоше бежати према мору; и Господ баци Мисирце усред мора. Exodus 14:28 А вративши се вода потопи кола и коњике са свом војском Фараоновом, што их год беше пошло за њима у море, и не оста од њих ниједан. Exodus 14:29 И синови Израиљеви иђаху посред мора сувим; и стајаше им вода као зид с десне стране и с леве стране. Exodus 14:30 И избави Господ Израиља у онај дан из руку мисирских; и виде Израиљ мртве Мисирце на брегу морском. Exodus 14:31 И виде Израиљ силу велику, коју показа Господ на Мисирцима, и народ се побоја Господа, и верова Господу и Мојсију слузи Његовом. Exodus 15:0 Exodus 15:1 Тада запева Мојсије и синови Израиљеви ову песму Господу, и рекоше овако: Певаћу Господу, јер се славно прослави; коња и коњика врже у море. Exodus 15:2 Сила је моја и песма моја Господ, који ме избави; Он је Бог мој, и славићу Га; Бога оца мог, и узвишаваћу Га. Exodus 15:3 Господ је велик ратник; име му је Господ. Exodus 15:4 Кола Фараонова и војску његову врже у море; избране војводе његове утопише се у црвеном мору. Exodus 15:5 Бездани их покрише; падоше у дубину као камен. Exodus 15:6 Десница Твоја, Господе, прослави се у сили; десница Твоја, Господе, сатре непријатеља. Exodus 15:7 И мноштвом величанства свог оборио си оне који усташе на те; пустио си гнев свој, и прождре их као сламу. Exodus 15:8 Од даха ноздрва Твојих сабра се вода; стаде у гомилу вода која тече; стинуше се вали усред мора. Exodus 15:9 Непријатељ рече: Тераћу, стигнућу, делићу плен; наситиће их се душа моја, извући ћу мач свој, истребиће их рука моја. Exodus 15:10 Ти дуну ветром својим, и море их покри, и утонуше као олово у дубокој води. Exodus 15:11 Ко је као Ти међу силнима. Господе? Ко је као Ти славан у светости, страшан у хвали, и да чини чудеса? Exodus 15:12 Ти пружи десницу своју, и прождре их земља. Exodus 15:13 Водиш милошћу својом народ, који си искупио, водиш крепошћу својом у стан светости своје. Exodus 15:14 Чуће народи, и задрхтаће; мука ће спопасти оне који живе у земљи филистејској. Exodus 15:15 Тада ће се препасти старешине едомске, јунаке моавске спопашће дрхат, уплашиће се сви који живе у хананској. Exodus 15:16 Спопашће их страх и трепет; од величине руке Твоје замукнуће као камен, докле не прође народ Твој, Господе, докле не прође народ који си задобио. Exodus 15:17 Одвешћеш их и посадићеш их на гори наследства свог, на месту које си себи за стан спремио, Господе, у светињи, Господе, коју су Твоје руке утврдиле. Exodus 15:18 Господ ће царовати довека. Exodus 15:19 Јер уђоше коњи Фараонови с колима његовим и с коњицима његовим у море, и Господ поврати на њих воду морску; а синови Израиљеви пређоше сувим посред мора. Exodus 15:20 И Марија пророчица, сестра Аронова, узе бубањ у руку своју; а за њом изиђоше све жене с бубњевима и свиралама. Exodus 15:21 И отпеваше им Марија: Певајте Господу, јер се славно прослави; коња и коњика врже у море. Exodus 15:22 Потом крену Мојсије синове Израиљеве од Мора Црвеног, и пођоше у пустињу Сур; и три дана ишавши по пустињи не нађоше воду. Exodus 15:23 Оданде дођоше у Меру, али не могоше пити воду у Мери, јер беше горка; отуда се прозва место Мера. Exodus 15:24 Тада стаде народ викати на Мојсија говорећи: Шта ћемо пити? Exodus 15:25 И Мојсије завапи ка Господу, а Господ му показа дрво, те га метну у воду, и вода поста слатка. Онде му даде уредбу и закон, и онде га окуша. Exodus 15:26 И рече: Ако добро узаслушаш глас Господа Бога свог, и учиниш што је право у очима Његовим, и ако пригнеш ухо к заповестима Његовим и сачуваш све уредбе Његове, ниједну болест коју сам пустио на Мисир нећу пустити на тебе; јер сам ја Господ, лекар твој. Exodus 15:27 И дођоше у Елим, где беше дванаест извора и седамдесет палми; и онде стадоше у логор код воде. Exodus 16:0 Exodus 16:1 Од Елима се подигоше, и сав збор синова Израиљевих дође у пустињу Син, која је између Елима и Синаја, петнаестог дана другог месеца пошто изиђоше из земље мисирске. Exodus 16:2 И стаде викати сав збор синова Израиљевих на Мојсија и на Арона у пустињи, Exodus 16:3 И рекоше им синови Израиљеви: Камо да смо помрли од руке Господње у земљи мисирској, кад седасмо код лонаца с месом и јеђасмо хлеба изобила! Јер нас изведосте у ову пустињу да поморите сав овај збор глађу. Exodus 16:4 А Господ рече Мојсију: Ево учинићу да вам дажди из неба хлеб, а народ нека излази и купи сваки дан колико треба на дан, да га окушам хоће ли ходити по мом закону или неће. Exodus 16:5 А шестог дана нека зготове шта донесу, а нека буде двојином онолико колико накупе сваки дан. Exodus 16:6 И рече Мојсије и Арон свим синовима Израиљевим: Довече ћете познати да вас је Господ извео из земље мисирске; Exodus 16:7 А сутра ћете видети славу Господњу; јер је чуо вику вашу на Господа. Јер шта смо ми да вичете на нас? Exodus 16:8 И рече Мојсије: Довече ће вам дати Господ меса да једете а ујутру хлеба да се наситите; јер је чуо Господ вику вашу, којом вичете на Њ. Јер шта смо ми? Није на нас ваша вика него на Господа. Exodus 16:9 И рече Мојсије Арону: Кажи свему збору синова Израиљевих: Приступите пред Господа, јер је чуо вику вашу. Exodus 16:10 И кад рече Арон свему збору синова Израиљевих, погледаше у пустињу, и гле, слава Господња показа се у облаку. Exodus 16:11 И Господ рече Мојсију говорећи: Exodus 16:12 Чуо сам вику синова Израиљевих. Кажи им и реци: Довече ћете јести меса, а сутра ћете се наситити хлеба, и познаћете да сам ја Господ Бог ваш. Exodus 16:13 И увече долетеше препелице и прекрилише логор, а ујутру паде роса око логора; Exodus 16:14 А кад се диже роса, а то по пустињи нешто ситно округло, ситно као слана по земљи. Exodus 16:15 И кад виде синови Израиљеви, говораху један другом: Шта је ово? Јер не знаху шта беше. А Мојсије им рече: То је хлеб што вам даде Господ да једете. Exodus 16:16 То је за шта заповеди Господ: купите га сваки дан колико коме треба за јело, по гомор на главу, по броју душа ваших, сваки нека узме за оне који су му у шатору. Exodus 16:17 И учинише тако синови Израиљеви; и накупише који више који мање. Exodus 16:18 Па мерише на гомор, и не дође више оном који накупи много, нити мање оном који накупи мало, него сваки накупи колико му је требало да једе. Exodus 16:19 И рече им Мојсије: Нико да не оставља од тога за сутра. Exodus 16:20 Али не послушаше Мојсија, него неки оставише од тога за сутра, те се уцрва и усмрде. И расрди се Мојсије на њих. Exodus 16:21 Тако га купљаху свако јутро, сваки колико му требаше за јело; а кад сунце огреваше, тада се растапаше. Exodus 16:22 А у шести дан накупише хлеба двојином, по два гомора на сваког; и дођоше све старешине од збора, и јавише Мојсију. Exodus 16:23 А он им рече: Ово каза Господ: Сутра је субота, одмор свет Господу; шта ћете пећи, пеците, и шта ћете кувати, кувајте данас; а шта претече, оставите и чувајте за сутра. Exodus 16:24 И оставише за сутра, као што заповеди Мојсије, и не усмрде се нити беше црва у њему. Exodus 16:25 И рече Мојсије: Једите то данас, јер је данас субота Господња, данас нећете наћи у пољу. Exodus 16:26 Шест ћете дана купити, а седми је дан субота, тада га неће бити. Exodus 16:27 И у седми дан изиђоше неки од народа да купе, али не нађоше. Exodus 16:28 А Господ рече Мојсију: Докле ћете се противити заповестима мојим и законима мојим? Exodus 16:29 Видите, Господ вам је дао суботу, зато вам даје шестог дана хлеба на два дана. Стојте сваки на свом месту, и нека не одлази нико са свог места у седми дан. Exodus 16:30 И почину народ у седми дан. Exodus 16:31 И дом Израиљев прозва тај хлеб мана; а беше као семе коријандрово, бео, и на језику као медени колачи. Exodus 16:32 И рече Мојсије: Ово је заповедио Господ: напуни гомор тога, нека се чува од колена до колена вашег, да виде хлеб, којим сам вас хранио у пустињи кад вас изведох из земље мисирске. Exodus 16:33 И рече Мојсије Арону: Узми крчаг и наспи пун гомор мане, и метни пред Господа да се чува од колена до колена вашег. Exodus 16:34 И остави га Арон пред сведочанством да се чува, као што заповеди Господ Мојсију. Exodus 16:35 А синови Израиљеви једоше ману четрдесет година док не дођоше у земљу у којој ће живети; једоше ману док не дођоше на међу земље хананске. Exodus 16:36 А гомор је десетина ефе. Exodus 17:0 Exodus 17:1 И подиже се из пустиње Сина сав збор синова Израиљевих путем својим по заповести Господњој, и стадоше у логор у Рафидину; а онде не беше воде да народ пије. Exodus 17:2 И народ се свађаше с Мојсијем говорећи: Дај нам воде да пијемо. А он им рече: Што се свађате са мном? Што кушате Господа? Exodus 17:3 Али народ беше онде жедан воде, те викаше народ на Мојсија, и говораше: Зашто си нас извео из Мисира да нас и синове наше и стоку нашу помориш жеђу? Exodus 17:4 А Мојсије завапи ка Господу говорећи: Шта ћу чинити с овим народом? Још мало па ће ме засути камењем. Exodus 17:5 А Господ рече Мојсију: Прођи пред народ, и узми са собом старешине израиљске, и штап свој којим си ударио воду узми у руку своју, и иди. Exodus 17:6 А ја ћу стајати пред тобом онде на стени на Хориву; а ти удари у стену, и потећи ће из ње вода да пије народ. И учини Мојсије тако пред старешинама израиљским. Exodus 17:7 А место оно прозва Маса и Мерива зато што се свађаше синови Израиљеви и што кушаше Господа говорећи: Је ли Господ међу нама или није? Exodus 17:8 Али дође Амалик да се бије с Израиљем у Рафидину. Exodus 17:9 А Мојсије рече Исусу: Избери нам људе, те изађи и биј се с Амаликом; а ја ћу сутра стати на врх брда са штапом Божјим у руци. Exodus 17:10 И учини Исус како му рече Мојсије, и поби се с Амаликом; а Мојсије и Арон и Ор изађоше на врх брда. Exodus 17:11 И докле Мојсије држаше у вис руке своје, побеђиваху Израиљци, а како би спустио руке, одмах надвлађиваху Амаличани. Exodus 17:12 Али руке Мојсију отежаше, зато узеше камен и подметнуше пода њ, те седе; а Арон и Ор држаху му руке један с једне стране а други с друге, и не клонуше му руке до захода сунчаног. Exodus 17:13 И разби Исус Амалика и народ његов оштрим мачем. Exodus 17:14 Потом рече Господ Мојсију: Запиши то за спомен у књигу, и кажи Исусу нека памти да ћу сасвим истребити спомен Амаликов испод неба. Exodus 17:15 Тада начини Мојсије олтар, и назва га: Господ, застава моја. Exodus 17:16 И рече: Што се рука беше подигла на престо Господњи, Господ ће ратовати на Амалика од колена до колена. Exodus 18:0 Exodus 18:1 А Јотор свештеник мадијански, таст Мојсијев, чу све што учини Господ Мојсију и Израиљу народу свом, како изведе Господ Израиља из Мисира; Exodus 18:2 И узе, Јотор таст Мојсијев, Сефору жену Мојсијеву, коју беше послао натраг, Exodus 18:3 И два сина њена, од којих једном беше име Гирсам, јер рече: Туђин сам у земљи туђој, Exodus 18:4 А другом беше име Елијезер, јер, рече, Бог оца мог би ми у помоћи и оте ме од мача Фараоновог. Exodus 18:5 И пође Јотор, таст Мојсијев, са синовима његовим и са женом његовом к Мојсију у пустињу, где беше у логору под гором Божијом. Exodus 18:6 И поручи Мојсију: Ја таст твој Јотор идем к теби и жена твоја и оба сина њена с њом. Exodus 18:7 И Мојсије изађе на сусрет тасту свом и поклони му се и целива га; и упиташе се за здравље, па уђоше под шатор његов. Exodus 18:8 И приповеди Мојсије тасту свом све што учини Господ Фараону и Мисирцима ради Израиља, и све невоље, које их налазише путем, и како их избави Господ. Exodus 18:9 И радоваше се Јотор свему добру што учини Господ Израиљу избавивши га из руке мисирске; Exodus 18:10 И рече Јотор: Благословен да је Господ, који вас избави из руке мисирске, и из руке Фараонове, који избави народ из ропства мисирског. Exodus 18:11 Сад видим да је Господ већи од свих богова, јер чим се поношаху оним их самим надвиси. Exodus 18:12 И узе Јотор, таст Мојсијев и принесе Богу жртву паљеницу и принос; и дође Арон и све старешине израиљске, и једоше с тастом Мојсијевим пред Богом. Exodus 18:13 А сутрадан седе Мојсије да суди народу; и стајаше народ пред Мојсијем од јутра до вечера. Exodus 18:14 А таст Мојсијев гледајући све шта ради с народом, рече: Шта то радиш с народом? Зашто седиш сам, а сав народ стоји пред тобом од јутра до вечера. Exodus 18:15 А Мојсије рече тасту свом: Јер долази народ к мени да пита Бога. Exodus 18:16 Кад имају шта међу собом, долазе к мени, те им судим и казујем наредбе Божје и законе Његове. Exodus 18:17 А таст Мојсијев рече му: Није добро шта радиш. Exodus 18:18 Уморићеш се и ти и народ који је с тобом; јер је то тешко за тебе, нећеш моћи сам вршити. Exodus 18:19 Него послушај мене; ја ћу те световати, и Бог ће бити с тобом; ти буди пред Богом за народ, и ствари њихове јављај Богу; Exodus 18:20 И учи их наредбама и законима Његовим, и показуј им пут којим ће ићи и шта ће радити. Exodus 18:21 А из свега народа изабери људе поштене, који се боје Бога, људе праведне, који мрзе на мито, па их постави над њима за поглаваре, хиљаднике, стотинике, педесетнике и десетнике; Exodus 18:22 Они нека суде народу у свако доба; па сваку ствар велику нека јављају теби, а сваку ствар малу нека расправљају сами; тако ће ти бити лакше, кад и они стану носити терет с тобом. Exodus 18:23 Ако то учиниш, и Бог ти заповеди, можеш се одржати, и сав ће народ доћи мирно на своје место. Exodus 18:24 И Мојсије послуша таста свог, и учини све што рече. Exodus 18:25 И изабра Мојсије из свега Израиља људе поштене, и постави их за поглаваре над народом, хиљаднике, стотнике, педесетнике и десетнике. Exodus 18:26 Који суђаху народу у свако доба, а ствари тешке јављаху Мојсију, а мале ствари расправљаху сами. Exodus 18:27 После отпусти Мојсије таста свог, који се врати у своју земљу. Exodus 19:0 Exodus 19:1 Првог дана трећег месеца, пошто изађоше синови Израиљеви из Мисира, тог дана дођоше у пустињу Синајску. Exodus 19:2 Кренувши се из Рафидина дођоше у пустињу Синајску, и стадоше у логор у пустињи, а логор начинише Израиљци онде под гором. Exodus 19:3 И Мојсије изађе на гору к Богу; и повика му Господ с горе говорећи: Овако кажи дому Јаковљевом, и реци синовима Израиљевим: Exodus 19:4 Видели сте шта сам учинио Мисирцима и како сам вас као на крилима орловим носио и довео вас к себи. Exodus 19:5 А сада ако добро узаслушате глас мој и ушчувате завет мој, бићете моје благо мимо све народе, премда је моја сва земља. Exodus 19:6 И бићете ми царство свештеничко и народ свет. То су речи које ћеш казати синовима Израиљевим. Exodus 19:7 А Мојсије дође и сазва старешине народне; и каза им све ове речи које му Господ заповеди. Exodus 19:8 А сав народ одговори сложно и рече: Шта је год казао Господ чинићемо. И Мојсије јави Господу речи народне. Exodus 19:9 А Господ рече Мојсију: Ево, ја ћу доћи к теби у густом облаку, да народ чује кад ти станем говорити и да ти верује до века. Јер Мојсије беше јавио Господу речи народне. Exodus 19:10 И рече Господ Мојсију: Иди к народу, и освештај их данас и сутра, и нека оперу хаљине своје; Exodus 19:11 И нека буду готови за трећи дан, јер ће у трећи дан сићи Господ на гору Синајску пред свим народом. Exodus 19:12 А поставићеш народу међу унаоколо, и рећи ћеш: Чувајте се да не ступите на гору и да се не дотакнете краја њеног; шта се год дотакне горе, погинуће; Exodus 19:13 Тога да се нико не дотакне руком, него камењем да се заспе или да се устрели, било живинче или човек, да не остане у животу. Кад рог затруби отежући онда нека пођу на гору. Exodus 19:14 И Мојсије сиђе с горе к народу; и освешта народ, и опраше хаљине своје. Exodus 19:15 И рече народу: Будите готови за трећи дан, и не лежите са женама. Exodus 19:16 А трећи дан кад би ујутру, громови загрмеше и муње засеваше, и поста густ облак на гори, и затруби труба веома јако, да задрхта сав народ који беше у логору. Exodus 19:17 Тада Мојсије изведе народ из логора пред Бога, и стадоше испод горе. Exodus 19:18 А гора се Синајска сва димљаше, јер сиђе на њу Господ у огњу; и дим се из ње подизаше као дим из пећи, и сва се гора трешаше веома. Exodus 19:19 И труба све јаче трубљаше, и Мојсије говораше а Бог му одговараше гласом. Exodus 19:20 И Господ сишавши на гору Синајску, на врх горе, позва Мојсија на врх горе; и изађе Мојсије. Exodus 19:21 А Господ рече Мојсију: Сиђи, опомени народ да не преступе међе да виде Господа, да не би изгинули од мене. Exodus 19:22 И сами свештеници, који приступају ка Господу, нека се освештају, да их не би побио Господ. Exodus 19:23 А Мојсије рече Господу: Неће моћи народ изаћи на гору Синајску, јер си нас Ти опоменуо рекавши: Начини међу гори и освештај је. Exodus 19:24 А Господ му рече: Иди, сиђи, па онда дођи ти и Арон с тобом; а свештеници и народ нека не преступе међе да се попну ка Господу, да их не би побио. Exodus 19:25 И сиђе Мојсије к народу, и каза им. Exodus 20:0 Exodus 20:1 Тада рече Бог све ове речи говорећи: Exodus 20:2 Ја сам Господ Бог твој, који сам те извео из земље мисирске, из дома ропског. Exodus 20:3 Немој имати других богова уза ме. Exodus 20:4 Не гради себи лик резани нити какву слику од оног што је горе на небу, или доле на земљи, или у води, испод земље. Exodus 20:5 Немој им се клањати нити им служити, јер сам ја Господ Бог твој, Бог ревнитељ, који походим грехе отачке на синовима до трећег и до четвртог кољена, оних који мрзе на мене; Exodus 20:6 А чиним милост на хиљадама оних који ме љубе и чувају заповести моје. Exodus 20:7 Не узимај узалуд име Господа Бога свог; јер неће пред Господом бити прав ко узме име Његово узалуд. Exodus 20:8 Сећај се дана од одмора да га светкујеш. Exodus 20:9 Шест дана ради, и свршуј све послове своје. Exodus 20:10 А седми је дан одмор Господу Богу твом; тада немој радити ниједан посао, ни ти, ни син твој, ни кћи твоја, ни слуга твој, ни слушкиња твоја, ни живинче твоје, ни странац који је међу вратима твојим. Exodus 20:11 Јер је за шест дана створио Господ небо и земљу, море и шта је год у њима; а у седми дан почину; зато је благословио Господ дан од одмора и посветио га. Exodus 20:12 Поштуј оца свог и матер своју, да ти се продуже дани на земљи, коју ти да Господ Бог твој. Exodus 20:13 Не убиј. Exodus 20:14 Не чини прељубе. Exodus 20:15 Не кради. Exodus 20:16 Не сведочи лажно на ближњег свог. Exodus 20:17 Не пожели кућу ближњег свог, не пожели жену ближњег свог, ни слугу његовог, ни слушкињу његову, ни вола његовог, ни магарца његовог, нити ишта што је ближњег твог. Exodus 20:18 И сав народ виде гром и муњу и трубу где труби и гору где се дими; и народ видевши то узмаче се и стаде издалека, Exodus 20:19 И рекоше Мојсију: Говори нам ти, и слушаћемо; а нека нам не говори Бог, да не помремо. Exodus 20:20 А Мојсије рече народу: Не бојте се, јер Бог дође да вас искуша и да вам пред очима буде страх Његов да не бисте грешили. Exodus 20:21 И народ стајаше издалека, а Мојсије приступи к мраку у коме беше Бог. Exodus 20:22 И Господ рече Мојсију: Овако кажи синовима Израиљевим: видели сте где вам с неба говорих. Exodus 20:23 Не градите уза ме богове сребрне, ни богове златне не градите себи. Exodus 20:24 Олтар од земље начини ми, на коме ћеш ми приносити жртве своје паљенице и жртве своје захвалне, ситну и крупну стоку своју. На коме год месту заповедим да се спомиње име моје, доћи ћу к теби и благословићу те. Exodus 20:25 Ако ли ми начиниш олтар од камена, немој начинити од тесаног камена; јер ако повучеш по њему гвожђем, оскврнићеш га. Exodus 20:26 Немој уз басамаке ићи к олтару мом, да се не би открила голотиња твоја код њега. Exodus 21:0 Exodus 21:1 А ово су закони које ћеш им поставити: Exodus 21:2 Ако купиш роба Јеврејина, шест година нека ти служи, а седме нек отиде слободан без откупа. Exodus 21:3 Ако буде дошао инокосан, нека и отиде инокосан; ако ли буде имао жену, нека иде и жена с њим. Exodus 21:4 Ако га господар његов ожени, и жена му роди синове или кћери, жена с децом својом нека буде господару његовом, а он нека отиде сам. Exodus 21:5 Ако ли роб рече тврдо: Љубим господара свог, жену своју и децу своју, нећу да идем да будем слободан, Exodus 21:6 Онда нека га доведе господар његов пред судије и постави на вратима или код довратка, и онде нека му господар пробуши ухо шилом, па нека му робује довека. Exodus 21:7 Ако ко прода кћер своју да буде робиња, да не одлази као робови што одлазе. Exodus 21:8 Ако не буде по вољи господару свом, и он је не узме за жену, нека је пусти на откупе; али да нема власти продати је у туђ народ учинивши јој неверу. Exodus 21:9 Ако ли је заручи сину свом, да јој учини по праву које имају кћери. Exodus 21:10 Ако ли узме другу, да јој не умали хране ни одела ни заједнице. Exodus 21:11 Ако јој ово троје не учини, онда нек отиде без откупа. Exodus 21:12 Ко удари човека, те умре, да се погуби. Exodus 21:13 Ако ли не буде хтео, него му га Бог даде у руке, одредићу ти место куда може побећи. Exodus 21:14 Ако би ко намерно устао на ближњег свог да га убије из преваре, одвуци га и од олтара мог да се погуби. Exodus 21:15 Ко удари оца свог или матер своју, да се погуби. Exodus 21:16 Ко украде човека и прода или се нађе у његовим рукама, да се погуби. Exodus 21:17 Ко опсује оца свог или матер своју, да се погуби. Exodus 21:18 Кад се сваде људи, па један удари другог каменом или песницом, али онај не умре него падне у постељу, Exodus 21:19 Ако се придигне и изађе о штапу, да не буде крив онај који је ударио, само дангубу да му накнади и сву видарину да плати. Exodus 21:20 Ко удари роба свог или робињу штапом тако да му умре под руком, да је крив; Exodus 21:21 Али ако преживи дан или два, да није крив, јер је његов новац. Exodus 21:22 Кад се сваде људи, па који од њих удари трудну жену тако да изађе из ње дете, али се не догоди смрт, да плати глобу колико муж женин рече, а да плати преко судија; Exodus 21:23 Ако ли се догоди смрт, тада ћеш узети живот за живот, Exodus 21:24 Око за око, зуб за зуб, руку за руку, ногу за ногу, Exodus 21:25 Ужег за ужег, рану за рану, модрицу за модрицу. Exodus 21:26 Ако ко удари по оку роба свог или робињу своју, те му поквари око, да га отпусти слободног за око његово. Exodus 21:27 И ако избије зуб робу свом или робињи својој, да га пусти слободног за зуб његов. Exodus 21:28 Ако во убоде човека или жену, те умре, да се во заспе камењем и да се не једе месо од њега, а господар од вола да није крив. Exodus 21:29 Али ако је во пре био бодач и господар његов знао за то па га није чувао, те убије човека или жену, во да се заспе камењем, и господар његов да се погуби. Exodus 21:30 Ако му се одреди да се откупи, нека да откуп за живот свој, колико му се одреди. Exodus 21:31 Ако убоде сина или кћер, да му буде по истом закону. Exodus 21:32 Ако ли роба убоде во или робињу, да да господару њиховом тридесет сикала сребра и во да се заспе камењем. Exodus 21:33 Ако ко открије јаму или ископа јаму а не покрије, па упадне во или магарац, Exodus 21:34 Да накнади господар од јаме и плати новцем господару њиховом, а што је угинуло да је његово. Exodus 21:35 Ако во једног убоде вола другом, те погине, онда да продаду вола живог и новце да поделе, тако и убијеног вола да поделе. Exodus 21:36 Ако ли се знало да је во пре био бодач па га није чувао господар његов, да да вола за вола, а убијени нека буде њему. Exodus 22:0 Exodus 22:1 Ко украде вола или овцу или козу, и закоље или прода, да врати пет волова за једног вола, а четири овце или козе за једну овцу или козу. Exodus 22:2 Ако се лупеж ухвати где поткопава, те буде рањен тако да умре, да не буде крив за крв онај који га буде убио; Exodus 22:3 Али ако се буде сунце родило, да је крив за крв. А лупеж све да накнади; ако ли не би имао, онда да се он прода за своју крађу. Exodus 22:4 Ако се нађе шта је покрао у његовој руци живо, био во или магарац или овца или коза, да врати двоструко. Exodus 22:5 Ко потре њиву или виноград пустивши стоку своју да пасе по туђој њиви, да накнади најбољим са своје њиве и најбољим из свог винограда. Exodus 22:6 Ако изађе ватра и наиђе на трње, па изгори стог или жито које још стоји или њива, да накнади онај који је запалио. Exodus 22:7 Ако ко да ближњему свом новце или посуђе на оставу, па се украде из куће његове, ако се нађе лупеж, да плати двојином; Exodus 22:8 Ако ли се не нађе лупеж, онда господар од оне куће да стане пред судије да се закуне да није посегао руком својом на ствар ближњег свог. Exodus 22:9 За сваку ствар за коју би била распра, или за вола или за магарца или за овцу или за козу, или за хаљину, за сваку ствар изгубљену, кад ко каже да је његова, пред судије да дође распра обојице, па кога осуде судије, онај да врати ближњему свом двојином. Exodus 22:10 Ако ко да ближњему свом да чува магарца или вола или овцу или козу или како год живинче, па угине или охроне, или га ко отера а да нико не види, Exodus 22:11 Заклетва Господња нека буде између њих, да није посегао руком својом на ствар ближњег свог, и господар од ствари нека пристане, а онај да не плати. Exodus 22:12 Ако ли му буде украдено, нека плати господару његовом. Exodus 22:13 Ако ли га буде растргла зверка да донесе од њега сведоџбу, и да не плати шта је растргнуто. Exodus 22:14 Ако ко узме од ближњег свог живинче на послугу, па охроне или угине, а господар му не буде код њега, да плати. Exodus 22:15 Ако ли господар буде код њега, да не плати. Ако ли буде најмљено, да плати само најам. Exodus 22:16 Ко би преварио девојку, која није заручена, те би спавао с њом, да јој да мираз и узме је за жену. Exodus 22:17 А ако му је отац њен не би хтео дати, да да новаца колико иде у мираз девојци. Exodus 22:18 Вештици не дај да живи. Exodus 22:19 Ко би облежао живинче, да се погуби. Exodus 22:20 Ко жртву приноси боговима другим осим јединог Господа, да се истреби као проклетник. Exodus 22:21 Дошљаку немој чинити криво нити га уцвелити, јер сте били дошљаци у земљи мисирској. Exodus 22:22 Немојте уцвелити удовице и сироте. Exodus 22:23 Ако ли коју уцвелиш у чем год, и повиче к мени, чућу вику њену, Exodus 22:24 И запалиће се гнев мој, и побићу вас мачем, па ће ваше жене бити удовице и ваша деца сироте. Exodus 22:25 Кад даш у зајам новаца народу мом, сиромаху који је код тебе, немој му бити као каматник, не ударајте на њ камате. Exodus 22:26 Ако узмеш у залогу хаљину ближњему свом, врати му је пре него сунце зађе; Exodus 22:27 Јер му је то све одело чим заклања тело своје; у чем ће спавати? Па кад повиче к мени, ја ћу га чути, јер сам милостив. Exodus 22:28 Немој псовати судије, и старешини народа свог не говори ружно. Exodus 22:29 Од летине своје и од житких ствари својих немој се затезати да принесеш првине; првенца између синова својих мени да даш. Exodus 22:30 Тако чини с волом својим и с овцом и с козом; седам дана нека буде с мајком својом, а осмог дана да га даш мени. Exodus 22:31 Бићете ми свети људи; меса у пољу растргнута не једите, баците га псима. Exodus 23:0 Exodus 23:1 Не износи лажних гласова; не пристај с безбожником да сведочиш криво. Exodus 23:2 Не иди за множином на зло, и не говори на суду поводећи се за већим бројем да се изврне правда. Exodus 23:3 Сиромаху у парници његовој не гледај што је сиромах. Exodus 23:4 Ако наиђеш на вола непријатеља свог или на магарца његовог, где је залутао, одведи га к њему. Exodus 23:5 Ако видиш где је ненавиднику твом пао магарац под теретом својим, немој да га оставиш, него му помози. Exodus 23:6 Немој изврнути правде сиромаху свом у парници његовој. Exodus 23:7 Речи лажне клони се, и безазленог и правог немој убити, јер нећу оправдати безбожника. Exodus 23:8 Не узимај поклона, јер поклон заслепљује окате и изврће речи правима. Exodus 23:9 Дошљаке не цвели, јер ви знате каква је душа дошљаку, јер сте били дошљаци у земљи мисирској. Exodus 23:10 Шест година засејавај земљу своју и сабирај род њен; Exodus 23:11 А седме године остави је нека почине, да једу сиромаси народа твог, а шта иза њих остане нека једу звери пољске; тако ради и с виноградом својим и с маслиником својим. Exodus 23:12 Шест дана ради послове своје, а у седми дан почини, да се одмори во твој и магарац твој, и да одахне син робиње твоје и дошљак. Exodus 23:13 Држите се свега што сам вам казао. Не помињите имена богова туђих, и да се не чује из уста ваших. Exodus 23:14 Три пута преко године светкуј ми: Exodus 23:15 Празник пресних хлебова држи; седам дана једи хлебове пресне, као што сам ти заповедио, на време, месеца Авива, јер си тада изашао из Мисира; и нико да не изађе преда ме празан; Exodus 23:16 И празник жетве првина од труда твог што посејеш у пољу свом; и празник бербе на свршетку сваке године, кад сабереш труд свој с њиве. Exodus 23:17 Три пута преко године све мушкиње твоје да излази пред Господа Бога. Exodus 23:18 Крв од жртве моје не приноси уз хлебове киселе, и претилина празника мог да не преноћи до јутра. Exodus 23:19 Првине од првог рода земље своје донеси у кућу Господа Бога свог; немој кувати јагњета у млеку мајке његове. Exodus 23:20 Ево, ја шаљем анђела свог пред тобом да те чува на путу, и да те одведе на место које сам ти приправио. Exodus 23:21 Чувај га се, и слушај га, немој да га расрдиш, јер вам неће опростити грех, јер је моје име у њему. Exodus 23:22 Него ако га добро узаслушаш и уствориш све што кажем, ја ћу бити непријатељ твојим непријатељима и противник твојим противницима. Exodus 23:23 Јер ће анђео мој ићи пред тобом и одвешће те у земљу аморејску и хетејску и ферезејску и хананејску и јевејску и јевусејску, и ја ћу их истребити. Exodus 23:24 Немој се клањати боговима њиховим нити им служити, ни чинити шта они чине, него их сасвим обори и ликове њихове сасвим изломи. Exodus 23:25 И служите Господу Богу свом, и Он ће благословити хлеб твој и воду твоју; и уклонићу болест између вас. Exodus 23:26 Неће бити пометкиње ни нероткиње у земљи твојој; и број дана твојих напунићу. Exodus 23:27 Пустићу страх свој пред тобом, и уплашићу сваки народ на који дођеш, и обратићу к теби плећи свих непријатеља твојих. Exodus 23:28 Послаћу и стршљене пред тобом, да терају Јевеје, Хананеје и Хетеје испред тебе. Exodus 23:29 Нећу их отерати испред тебе за једну годину, да не опусти земља и да се зверје пољско не намножи на тебе. Exodus 23:30 Помало ћу их одгонити испред тебе докле се не намножиш и заузмеш земљу. Exodus 23:31 И поставићу међе твоје од мора црвеног до мора филистејског и од пустиње до реке; јер ћу вама у руке дати оне који живе у оној земљи да их отераш испред себе. Exodus 23:32 Немој хватати вере с њима ни с боговима њиховим. Exodus 23:33 Нека не седе у земљи твојој, да те не наврате да се огрешиш о мене, јер би служио боговима њиховим, и то би ти била замка. Exodus 24:0 Exodus 24:1 И рече Мојсију: Изађи горе ка Господу ти и Арон и Надав и Авијуд и седамдесет старешина Израиљевих, и поклоните се издалека. Exodus 24:2 И Мојсије сам нека приступи ка Господу, а они нека не приступе; и народ нека не иде на горе с њим. Exodus 24:3 И дође Мојсије, и каза народу све речи Господње и све законе. И одговори народ једним гласом и рекоше: Чинићемо све што је рекао Господ. Exodus 24:4 И написа Мојсије све речи Господње, и уставши рано начини олтар под гором и дванаест ступова за дванаест племена Израиљевих. Exodus 24:5 И посла младиће између синова Израиљевих, који принесоше жртве паљенице и принесоше теоце на жртве захвалне Господу. Exodus 24:6 И узевши Мојсије половину крви, метну у зделе, а половину крви изли на олтар. Exodus 24:7 И узе књигу заветну и прочита народу. А они рекоше: Шта је год рекао Господ чинићемо и слушаћемо. Exodus 24:8 А Мојсије узе крв, и покропи њом народ, и рече: Ево крв завета, који учини Господ с вама за све речи ове. Exodus 24:9 Потом отиде горе Мојсије и Арон, Надав и Авијуд, и седамдесет старешина Израиљевих. Exodus 24:10 И видеше Бога Израиљевог, и под ногама Његовим као дело од камена сафира и као небо кад је ведро. Exodus 24:11 И не пружи руке своје на изабране између синова Израиљевих, него видеше Бога, па једоше и пише. Exodus 24:12 И рече Господ Мојсију: Попни се к мени на гору, и остани овде, и даћу ти плоче од камена, закон и заповести, које сам написао да их учиш. Exodus 24:13 Тада уста Мојсије с Исусом, који га служаше, и изађе Мојсије на гору Божију. Exodus 24:14 А старешинама рече: Седите ту док се вратимо к вама; а ето Арон и Ор с вама; ко би имао шта, нека иде к њима. Exodus 24:15 И отиде Мојсије на гору, а облак покри гору. Exodus 24:16 И беше слава Господња на гори Синајској, и облак је покриваше шест дана; а у седми дан викну Мојсија испред облака. Exodus 24:17 И слава Господња беше по виђењу као огањ који сажиже на врх горе пред синовима Израиљевим. Exodus 24:18 И Мојсије уђе усред облака, и попе се на гору; и оста Мојсије на гори четрдесет дана и четрдесет ноћи. Exodus 25:0 Exodus 25:1 И Господ рече Мојсију говорећи: Exodus 25:2 Реци синовима Израиљевим да ми скупе прилог: од сваког који драге воље да, узмите прилог мени. Exodus 25:3 А ово је прилог што ћете узимати од њих, злато и сребро и бронзу, Exodus 25:4 И порфиру и скерлет и црвац и танко платно и кострет, Exodus 25:5 И коже овнујске црвене обојене, и коже јазавичије, и дрво ситим, Exodus 25:6 Уље за видело, мирисе за уље помазања и за мирисави кад, Exodus 25:7 Камење онихово и камење за укивање на оплећак и напрсник. Exodus 25:8 И нека ми начине светињу, да међу њима наставам; Exodus 25:9 Као што ћу ти показати слику од шатора и слику од свих ствари његових, тако да начините. Exodus 25:10 Нека начине ковчег од дрвета ситима, у дужину од два лакта и по, а у ширину од подруг лакта, и у висину од подруг лакта. Exodus 25:11 И покуј га чистим златом, изнутра и споља покуј га; и озго му начини златан венац унаоколо. Exodus 25:12 И салиј му четири биочуга од злата, и метни му их на четири угла, да му с једне стране буду два биочуга и с друге стране два биочуга. Exodus 25:13 И начини полуге од дрвета ситима, и окуј их у злато. Exodus 25:14 И провуци полуге кроз биочуге с обе стране ковчегу, да се о њима носи ковчег; Exodus 25:15 У биочузима на ковчегу нека стоје полуге, да се не ваде из њих. Exodus 25:16 Па у ковчег метни сведочанство, које ћу ти дати. Exodus 25:17 И начини заклопац од чистог злата, у дужину од два лакта и по, а у ширину од подруг лакта. Exodus 25:18 И начини два херувима златна, једноставне их начини, на два краја заклопцу. Exodus 25:19 И начини херувима једног на једном крају а другог херувима на другом крају; на заклопцу начините два херувима на оба краја. Exodus 25:20 И нека херувими рашире крила у вис да заклањају крилима заклопац, и нека буду лицем окренути један другом, према заклопцу нека су окренута лица херувимима. Exodus 25:21 И метнућеш заклопац озго на ковчег, а у ковчег ћеш метнути сведочанство које ћу ти дати. Exodus 25:22 И ту ћу се састајати с тобом и говорићу ти озго са заклопца између два херувима, који ће бити на ковчегу од сведочанства, све што ћу ти заповедати за синове Израиљеве. Exodus 25:23 Начини и сто од дрвета ситима, у дужину од два лакта, а у ширину од једног лакта, а у висину од подруг лакта. Exodus 25:24 И покуј га чистим златом, и начини му венац златан унаоколо. Exodus 25:25 И начини му оплату унаоколо с подланице, и начини златан венац око оплате. Exodus 25:26 И начини му четири биочуга од злата, и метни му те биочуге на четири угла који ће му бити код четири ноге. Exodus 25:27 Под оплатом нека буду биочузи, да у њима стоје полуге да се носи сто. Exodus 25:28 А полуге начини од дрвета ситима, и окуј их златом да се о њима носи сто. Exodus 25:29 И начини му зделе и чаше и ведра и котлиће, којима ће се преливати, а начинићеш их од чистог злата. Exodus 25:30 И метаћеш на сто хлебове, да су постављени свагда преда мном. Exodus 25:31 И начини свећњак од чистог злата, једноставан нека буде свећњак; ступ и гране и чашице, јабуке, и цветови нека буду у њега. Exodus 25:32 А шест грана нека му излази са страна, три гране с једне стране свећњака а три гране с друге стране свећњака. Exodus 25:33 Три чашице као бадем нека буду на једној грани и јабука и цвет, и три чашице као бадем и јабука и цвет на другој грани; тако нека буде на шест грана што излазе из свећњака. Exodus 25:34 И на самом свећњаку нека буду четири чашице као бадем и јабуке и цветови. Exodus 25:35 Једна јабука под две гране што излазе из њега, и једна јабука под друге две гране што излазе из њега, и једна јабука под друге две гране што излазе из њега; тако ће бити под шест грана што ће излазити из свећњака; Exodus 25:36 Јабуке и гране њихове из њега нека излазе; све једноставно од чистог злата. Exodus 25:37 И начинићеш му седам жижака, и палићеш их да светле са сваке стране; Exodus 25:38 И усекачи и спремице за гар нека буду од чистог злата. Exodus 25:39 Од таланта чистог злата нека буде начињен са свим тим справама. Exodus 25:40 И гледај, те начини све ово по слици која ти је показана на гори. Exodus 26:0 Exodus 26:1 А шатор ћеш начинити од десет завеса од танког платна узведеног и од порфире и од скерлета и од црвца; и по њима да буду везени херувими. Exodus 26:2 Један завес нека буде двадесет и осам лаката дуг и четири лакта широк; сви завеси да буду једне мере. Exodus 26:3 Пет завеса нека се састављају један с другим, и пет других завеса нека се састављају један с другим. Exodus 26:4 И начини петље од порфире по крају једног завеса, где ће се крајеви састављати, и тако начини по крају другог завеса, где ће се крајеви састављати. Exodus 26:5 Педесет петаља начини на једном завесу, а педесет петаља начини на крају другог завеса, где ће се састављати с другим, а петље да буду једна према другој. Exodus 26:6 И начини педесет кука од злата, да запнеш завесе један за други кукама, и тако ће бити шатор један. Exodus 26:7 И начини завесе од кострети за наслон над шатором; једанаест таквих завеса начини. Exodus 26:8 Завес један нека буде тридесет лаката дуг, а широк четири лакта; тих једанаест завеса да су једне мере. Exodus 26:9 И састави пет завеса заједно, а шест осталих заједно, на двоје ћеш превити шести завес с предње стране наслону. Exodus 26:10 И начини педесет петаља на стражњем крају првог завеса, где ће се састављати, а педесет петаља на крају другог завеса, где ће се састављати. Exodus 26:11 И начини кука бронзаних педесет, и запни куке на петље, и састави наслон, да буде једно. Exodus 26:12 А што је више у завеса на наслону, половина завеса што претиче, нека виси на стражњој страни шатору. Exodus 26:13 И лакат с једне стране а лакат с друге стране што има више у дужину у завеса на наслону, нека виси шатору са стране и тамо и амо, да га заклања. Exodus 26:14 И начини покривач наслону од кожа овнујских црвених обојених, и сврх њега покривач од кожа јазавичијих. Exodus 26:15 И начини за шатор даске од дрвета ситима, које ће стајати право. Exodus 26:16 Десет лаката нека буде свака даска дуга а подруг лакта широка. Exodus 26:17 Два чепа нека буду на дасци, један према другом наједнако; тако начини на свакој дасци за шатор. Exodus 26:18 Тако начини даске за шатор, двадесет дасака на јужној страни. Exodus 26:19 А под двадесет дасака начини четрдесет стопица од сребра: две стопице под једну даску за два чепа њена, и две стопице под другу даску за два чепа њена. Exodus 26:20 А на другој страни шатора према северу двадесет дасака. Exodus 26:21 Са четрдесет стопица сребрних, две стопице под једну даску и две стопице под другу даску. Exodus 26:22 А на западној страни шатора начини шест дасака, Exodus 26:23 И две даске на два угла од шатора. Exodus 26:24 И оне нека се састављају оздо и нека се састављају озго биочугом; тако нека буде у обе које ће бити на оба угла. Exodus 26:25 Тако ће бити осам дасака са стопицама сребрним, са шеснаест стопица, две стопице под једну даску, а две стопице под другу даску. Exodus 26:26 И начини преворнице од дрвета ситима, пет за даске на једној страни шатора, Exodus 26:27 И пет преворница за даске на другој страни шатора, и пет преворница за даске на западној страни шатора до оба угла. Exodus 26:28 А средња преворница да иде преко среде дасака од једног краја до другог. Exodus 26:29 А даске окуј златом, и биочуге им начини од злата, да се кроз њих провуку преворнице, а и преворнице окуј златом. Exodus 26:30 Тако ћеш подигнути шатор по слици која ти је показана на гори. Exodus 26:31 И начини завес од порфире и од скерлета и од црвца и од танког платна узведеног, и по њему нека буду везени херувими. Exodus 26:32 И обеси га о четири ступа од дрвета ситима, окована златом, са кукама златним, на четири стопице сребрне. Exodus 26:33 И обеси завес о куке, и унеси за завес ковчег од сведочанства, да вам завес раставља светињу од светиње над светињама. Exodus 26:34 И метни заклопац на ковчег од сведочанства у светињи над светињама. Exodus 26:35 И намести сто пред завес а свећњак према столу на јужној страни шатора, да сто стоји на северној страни. Exodus 26:36 И на врата наслону начинићеш завес од порфире и од скерлета и од црвца и од танког платна узведеног, везен; Exodus 26:37 И за тај завес начинићеш пет ступова од дрвета ситима, које ћеш оковати златом, са кукама златним, и салићеш за њих пет стопица од бронзе. Exodus 27:0 Exodus 27:1 И начини олтар од дрвета ситима, пет лаката у дужину и пет лаката у ширину, четвороугласт да буде олтар, три лакта висок. Exodus 27:2 И на четири угла начини му рогове, из њега да излазе рогови, и оковаћеш га у бронзу. Exodus 27:3 И начинићеш му лонце за пепео и лопатице и котлиће и виљушке и машице; све му посуђе начини од бронзе. Exodus 27:4 И начини му решетку од бронзе као мрежу, и начини у решетке четири биочуга од бронзе на четири угла њена. Exodus 27:5 И метни је испод олтара унаоколо, да буде решетка до средине олтара. Exodus 27:6 Начини и полуге олтару, полуге од дрвета ситима, и окуј их у бронзу. Exodus 27:7 И полуге да се провуку кроз биочуге, да буду полуге с две стране олтару, кад се носи. Exodus 27:8 Начинићеш га од дасака да буде изнутра шупаљ; као што ти је показано на гори тако нека начине. Exodus 27:9 И начинићеш трем шатору на јужној страни; завеси трему да буду од танког платна узведеног, сто лаката у дужину на једној страни. Exodus 27:10 И двадесет ступова и под њих двадесет стопица од бронзе, а куке на ступовима и пасови њихови од сребра. Exodus 27:11 Тако и са западне стране да буду завеси сто лаката дуги, и двадесет ступова и двадесет стопица од бронзе, на ступовима куке и њихови пасови од сребра. Exodus 27:12 А ширина ће трему имати са западне стране завесе од педесет лаката, десет ступова за њих и десет стопица под њих. Exodus 27:13 А на предњој страни према истоку биће трем широк педесет лаката. Exodus 27:14 Од петнаест лаката нека буду завеси на једној страни, и за њих три ступа и три стопице под њих; Exodus 27:15 На другој страни завеси од петнаест лаката, и три ступа за њих и три стопице под њих. Exodus 27:16 А над вратима од трема завес од двадесет лаката од порфире и од скерлета и од црвца и од танког платна узведеног, везен, и четири ступа за њ, и под њих четири стопице. Exodus 27:17 Сви ступови у трему унаоколо да буду опасани сребром, и куке да су им сребрне а стопице од бронзе. Exodus 27:18 У дужину ће трем имати сто лаката, у ширину педесет свуда, а у висину пет лаката, да буде од танког платна узведеног, а стопице од бронзе. Exodus 27:19 Све посуђе у шатору за сваку службу, и све коље у њему и све коље у трему да буде од бронзе. Exodus 27:20 И ти заповеди синовима Израиљевим да ти донесу уља маслиновог чистог цеђеног за видело, да би жишци горели свагда. Exodus 27:21 У шатору од састанка пред завесом, који ће заклањати сведочанство, нека их Арон и синови његови спремају да горе од вечера до јутра пред Господом. То нека је уредба вечна коленима њиховим међу синовима Израиљевим. Exodus 28:0 Exodus 28:1 А ти узми к себи Арона, брата свог са синовима његовим између синова Израиљевих да ми буду свештеници, Арон и Надав и Авијуд и Елеазар и Итамар, синови Аронови. Exodus 28:2 И начини свете хаљине Арону, брату свом, за част и дику. Exodus 28:3 И кажи свим људима вештим, које сам напунио духа мудрости, нека начине хаљине Арону, да се посвети да ми буде свештеник. Exodus 28:4 А ово су хаљине што ће начинити: напрсник и оплећак и плашт, кошуља везена, капа и појас. Те хаљине свете нека направе Арону, брату твом и синовима његовим, да ми буду свештеници, Exodus 28:5 И нека узму злата и порфире и скерлета и црвца и танког платна; Exodus 28:6 И нека начине оплећак од злата и од порфире и од скерлета и од црвца и од танког платна узведеног, везен. Exodus 28:7 Две пораменице нека буду на њему, које ће се састављати на два краја, да се држи заједно. Exodus 28:8 А појас на њему нека буде направе исте као и он, од злата, од порфире, од скерлета, од црвца и од танког платна узведеног. Exodus 28:9 И узми два камена ониха, и на њима изрежи имена синова Израиљевих, Exodus 28:10 Шест имена њихових на једном камену, а шест имена осталих на другом камену по реду како се који родио. Exodus 28:11 Вештином каменарском, којом се режу печати, изрезаћеш на та два камена имена синова Израиљевих, и опточи их златом унаоколо. Exodus 28:12 И метни та два камена на пораменице оплећку, да буду камени за спомен синовима Израиљевим, и Арон да носи имена њихова пред Господом на оба рамена своја за спомен. Exodus 28:13 И начини копче од злата. Exodus 28:14 И два ланца од чистог злата начини једнака плетена, и обеси ланце плетене о копче. Exodus 28:15 И напрсник судски начини направе везене онакве као оплећак, од злата, од порфире, од скерлета, од црвца и од танког платна узведеног начини га. Exodus 28:16 Нека буде четвороугласт и двострук, у дужину с педи и у ширину с педи. Exodus 28:17 И удари по њему драго камење, у четири реда нека буде камење. У првом реду: сардоникс, топаз и смарагд; Exodus 28:18 А у другом реду: карбункул, сафир и дијамант; Exodus 28:19 А у трећем реду; лигур и ахат и аметист; Exodus 28:20 А у четвртом реду: хрисолит, оних и јаспис; нека буду уковани у злато у свом реду. Exodus 28:21 И тих камена с именима синова Израиљевих биће дванаест по именима њиховим, да буду резани као печат, сваки са својим именом, за дванаест племена. Exodus 28:22 И на напрсник метни ланце једнаке, плетене, од чистог злата. Exodus 28:23 И две гривне златне начини на напрсник, и метни две гривне на два краја напрснику. Exodus 28:24 Па провуци два ланца златна кроз две гривне на крајевима напрснику. Exodus 28:25 А друга два краја од два ланца запни за две копче, и метни на пораменице од оплећка спред. Exodus 28:26 И начини друге две гривне златне, и метни их на друга два краја напрснику изнутра на страни која је од оплећка. Exodus 28:27 И начини још две златне гривне, и метни их на пораменице од оплећка оздо према саставцима његовим, више појаса на оплећку. Exodus 28:28 Тако нека вежу напрсник гривне његове за гривне на оплећку врпцом од порфире, да стоји над појасом од оплећка, и да се не одваја напрсник од оплећка. Exodus 28:29 И нека носи Арон имена синова Израиљевих на напрснику судском на срцу свом кад улази у светињу за спомен пред Господом вазда. Exodus 28:30 И метни на напрсник судски Урим и Тумим, да буде на срцу Арону кад улази пред Господа, и Арон ће носити суд синова Израиљевих на срцу свом пред Господом вазда. Exodus 28:31 И начини плашт под оплећак сав од порфире. Exodus 28:32 И озго нека буде прорез у среди, и нека буде опточен прорез свуда унаоколо траком ткан, као прорез у оклопа, да се не раздре. Exodus 28:33 А по скуту му начини шипке од порфире и од скерлета и од црвца свуда унаоколо, и међу њима златна звонца свуда унаоколо: Exodus 28:34 Звонце златно па шипак, звонце златно па шипак по скуту од плашта свуда унаоколо. Exodus 28:35 И то ће бити на Арону кад служи, да се чује глас кад улази у светињу пред Господа и кад излази, да не погине. Exodus 28:36 И начини плочу од чистог злата, и на њој изрежи као на печату: Светиња Господу. Exodus 28:37 И вежи је врпцом од порфире за капу, спред на капи да стоји. Exodus 28:38 И биће на челу Ароновом, да носи Арон грехе светих приноса које принесу синови Израиљеви у свим даровима својих светих приноса; биће на челу његовом вазда, да би били мили Господу. Exodus 28:39 И начини кошуљу од танког платна изметаног, и начини капу од танког платна, а појас начини везен. Exodus 28:40 И синовима Ароновим начини кошуље, и начини им појасе, и капице им начини за част и дику. Exodus 28:41 Па то обуци Арону брату свом и синовима његовим, и помажи их и напуни им руке и посвети их да ми буду свештеници. Exodus 28:42 И начини им гаће ланене, да се покрије голо тело; од бедара до дна стегна да буду. Exodus 28:43 И то нека је на Арону и на синовима његовим кад улазе у шатор од састанка или кад приступају к олтару да служе у светињи, да не би носећи грехе погинули. Ово ће бити уредба вечна њему и семену његовом након њега. Exodus 29:0 Exodus 29:1 Учинићеш им ово кад их станеш освештавати да ми врше службу свештеничку: узми теле и два овна здрава, Exodus 29:2 И хлебове пресне и колаче пресне замешене с уљем, и погаче пресне намазане уљем, од брашна пшеничног умеси их. Exodus 29:3 И метни их у једну котарицу, и принеси их у котарици с телетом и с два овна. Exodus 29:4 И доведи Арона и синове његове пред врата шатора од састанка, и умиј их водом. Exodus 29:5 И узевши хаљине обуци Арону кошуљу и плашт испод оплећка и оплећак и напрсник, и опаши га појасом од оплећка. Exodus 29:6 И метни му капу на главу и свету плочу на капу. Exodus 29:7 И узми уље за помазање, и излиј му на главу, и помазаћеш га. Exodus 29:8 И синове његове доведи и обуци им кошуље; Exodus 29:9 И опаши их појасима, Арона и синове његове, и метни им капе на главе, да имају свештенство уредбом вечном. Тако ћеш посветити руке Арону и синовима његовим. Exodus 29:10 И доведи теле пред шатор од састанка, а Арон и синови његови нека метну руке телету на главу. Exodus 29:11 И закољи теле пред Господом на вратима шатора од састанка. Exodus 29:12 И узевши крви од телета помажи рогове олтару прстом својим, а осталу крв сву пролиј на подножје олтару. Exodus 29:13 И узми све сало по цревима, и мрежицу на јетри, и оба бубрега и сало око њих, и запали на олтару. Exodus 29:14 А месо од телета и кожу и балегу спали огњем изван логора; то је жртва за грех. Exodus 29:15 Потом узми овна једног, и на главу овну нека метну руке своје Арон и синови његови. Exodus 29:16 И закољи овна и узми крви од њега и покропи олтар унаоколо. Exodus 29:17 А овна изуди, и опери дроб и ноге, и метни их на удове његове и на главу. Exodus 29:18 И свега овна запали на олтару; то је жртва паљеница Господу, мирис угодан, жртва огњена Господу. Exodus 29:19 Па узми и другог овна, и нека му метне Арон и синови његови руке своје на главу. Exodus 29:20 И закољи тог овна, и узми крви од њега и помажи њом крај од десног уха Арону и крај од десног уха синовима његовим, и палац у десне руке њихове и палац у десне ноге њихове, а осталом крвљу покропи олтар унаоколо. Exodus 29:21 И узми крви која буде на олтару и уља за помазање, и покропи Арона и хаљине његове, и синове његове и хаљине њихове, и биће свет он и хаљине његове и синови његови и хаљине њихове. Exodus 29:22 Потом узми сало од овна и реп и сало што је по цревима и мрежицу на јетри и оба бубрега и сало око њих, и десно плеће; јер је ован посветни; Exodus 29:23 И један хлеб и један колач с уљем и једну погачу из котарице у којој буду пресни хлебови пред Господом. Exodus 29:24 И то све метни у руке Арону и у руке синовима његовим, и обрћи тамо и амо, да буде жртва обртана пред Господом. Exodus 29:25 По том узми им то из руку, и запали на олтару сврх жртве паљенице, да буде мирис угодан пред Господом; то је жртва огњена Господу. Exodus 29:26 И узми груди од овна посветног, који буде за Арона, и обртаћеш их тамо и амо, да буде жртва обртана пред Господом; и то ће бити твој део. Exodus 29:27 Тако ћеш осветити груди од жртве обртане и плеће од жртве подизане, шта је обртано и шта је подизано од овна посветног за Арона и за синове његове. Exodus 29:28 И то ће бити Арону и синовима његовим уредбом вечном од синова Израиљевих, јер је жртва подизана. Кад је жртва подизана синова Израиљевих од њихових жртава захвалних, жртва подизана биће Господу. Exodus 29:29 А свете хаљине Аронове нека буду синовима његовим након њега да се помазују у њима и да им се у њима посвећују руке. Exodus 29:30 Седам дана нека их облачи који на његово место буде свештеник између синова његових, који ће улазити у шатор од састанка да служи у светињи. Exodus 29:31 А овна посветног узми и скувај месо од њега на месту светом. Exodus 29:32 И Арон и синови његови нека на вратима шатора од састанка једу месо од тог овна и хлеб што је у котарици. Exodus 29:33 Нека га једу они за које је било очишћење да би им се посветиле руке да би били посвећени; а други да не једе, јер је ствар света. Exodus 29:34 Ако ли би остало шта меса посветног или хлеба до јутра, онда што остане сажежи огњем, а да се не једе, јер је ствар света. Exodus 29:35 И тако учини Арону и синовима његовим по свему што ти заповедих; седам дана светићеш им руке. Exodus 29:36 И сваки ћеш дан приносити на жртву теле за грех ради очишћења; и очистићеш олтар чинећи очишћење на њему, и помазаћеш га да се освети. Exodus 29:37 Седам дана чинићеш очишћење на олтару и осветићеш га, те ће олтар бити светиња над светињама; шта се год дотакне олтара, биће свето. Exodus 29:38 И ово ћеш приносити на олтару: два јагњета од године сваки дан без прекида. Exodus 29:39 Једно јагње приноси јутром а друго приноси вечером, Exodus 29:40 И још десетину ефе пшеничног брашна смешана с уљем цеђеним, ког да буде четврт ина, и налив вина, четврт ина на једно јагње. Exodus 29:41 А друго јагње принеси увече; као са жртвом јутарњом и с наливом њеним тако и с овом чини да буде мирис угодан, жртва огњена Господу. Exodus 29:42 То нека буде жртва паљеница свагда од колена до колена вашег на вратима шатора од састанка пред Господом, где ћу се састајати с вама да говорим с тобом. Exodus 29:43 И онде ћу се састајати са синовима Израиљевим, да се освећује славом мојом. Exodus 29:44 И осветићу шатор од састанка и олтар; и Арона и синове његове осветићу да су ми свештеници. Exodus 29:45 И наставаћу међу синовима Израиљевим, и бићу им Бог. Exodus 29:46 И познаће да сам ја Господ Бог њихов, који сам их извео из земље мисирске да наставам међу њима, ја Господ Бог њихов. Exodus 30:0 Exodus 30:1 Још начини олтар кадиони, од дрвета ситима начини га. Exodus 30:2 Дужина нека му буде лакат, и ширина лакат, четвороугласт да буде, и два лакта висок; из њега нека му излазе рогови. Exodus 30:3 И покуј га чистим златом, озго са страна унаоколо, и рогове његове; и начини му венац златан унаоколо. Exodus 30:4 И начини му по два биочуга златна испод венца на два угла његова с обе стране, и кроз њих ћеш провући полуге да се може носити. Exodus 30:5 А полуге начини од дрвета ситима, и окуј их у злато. Exodus 30:6 И метни га пред завес који виси пред ковчегом од сведочанства према заклопцу који је над сведочанством, где ћу се с тобом састајати. Exodus 30:7 И нека кади на њему Арон кадом мирисним; свако јутро нека кади кад спреми жишке. Exodus 30:8 И кад запали Арон жишке увече, нека кади; нека буде кад свагдашњи пред Господом од колена до колена вашег. Exodus 30:9 Не приносите на њему кад туђи нити жртву паљеницу нити принос; ни налив не лијте на њему. Exodus 30:10 Само очишћење нека чини над роговима његовим Арон једном у години; крвљу од жртве за грех у дан очишћења једном у години чиниће очишћења на њему од кољена до кољена вашег; јер је то светиња над светињама Господу. Exodus 30:11 Још рече Господ Мојсију говорећи: Exodus 30:12 Кад станеш бројати синове Израиљеве, између оних који иду у број сваки нека даде откуп за живот свој Господу, кад их станеш бројати, да не би дошло на њих какво зло кад их станеш бројати. Exodus 30:13 А нека да сваки који иде у број пола сикла, по сиклу светом (а тај је сикал двадесет новчића); пола сикла биће прилог Господу. Exodus 30:14 Ко год иде у бој, од двадесет година и више, нека да прилог Господу. Exodus 30:15 Богати да не да више а сиромах да не да мање од по сикла, кад дају прилог Господу на очишћење душа ваших. Exodus 30:16 И узевши новце за очишћење од синова Израиљевих остави их за потребу у шатору од састанка, и биће синовима Израиљевим спомен пред Господом за очишћење душа ваших. Exodus 30:17 Још рече Господ Мојсију говорећи: Exodus 30:18 Начини и умиваоницу од бронзе и подножје јој од бронзе за умивање; и метни је између шатора од састанка и олтара, и налиј у њу воде. Exodus 30:19 Да из ње пере Арон и синови његови руке своје и ноге своје. Exodus 30:20 Кад иду у шатор од састанка, нека се умивају водом, да не изгину, или кад приступају к олтару да служе и да пале жртву огњену Господу. Exodus 30:21 Тада нека перу руке своје и ноге своје да не изгину. То нека им буде уредба вечна Арону и семену његовом од колена до колена. Exodus 30:22 Још рече Господ Мојсију говорећи: Exodus 30:23 Узми мириса најбољих: смирне најчистије пет стотина сикала и цимета мирисавог пола толико, двеста педесет, и иђирота такође двеста педесет, Exodus 30:24 И касије пет стотина мером светом, и уља маслиновог један ин. Exodus 30:25 И од тога начини уље за свето помазање, уље најбоље вештином апотекарском; то да буде уље светог помазања. Exodus 30:26 И њим помажи шатор од састанка и ковчег од сведочанства, Exodus 30:27 И сто и све справе његове, и свећњак и справе његове, и олтар кадиони, Exodus 30:28 И олтар на коме се приноси жртва паљеница, и све справе његове, и умиваоницу и подножје њено. Exodus 30:29 Тако ћеш их осветити, те ће бити светиња над светињом, и шта их се год дотакне биће свето. Exodus 30:30 Помажи и Арона и синове његове, и осветићеш их да ми буду свештеници. Exodus 30:31 А синовима Израиљевим кажи и реци: Ово нека ми буде уље светог помазања од колена до колена вашег. Exodus 30:32 Тело човечје нека се не маже њим, нити правите такво уље какво је оно; свето је, нека вам буде свето. Exodus 30:33 Ако ли би ко начинио тако уље или намазао њим другог, истребиће се из народа свог. Exodus 30:34 И рече Господ Мојсију: Узми мириса, стакте, ониха и халвана мирисавог, и тамјана чистог, колико једног толико другог. Exodus 30:35 И од тога начини кад, састављен вештином апотекарском, чист и свет. Exodus 30:36 И истуцавши га наситно, метаћеш га пред сведочанством у шатору од састанка, где ћу се састајати с тобом; то нека вам буде светиња над светињама. Exodus 30:37 А такав кад какав начиниш немојте себи правити; то нека ти је светиња за Господа. Exodus 30:38 Ако ли би ко начинио такав да га мирише, истребиће се из народа свог. Exodus 31:0 Exodus 31:1 И рече Господ Мојсију говорећи: Exodus 31:2 Гле, позвах по имену Веселеила сина Урије сина Оровог од племена Јудиног. Exodus 31:3 И напуних га Духа Светог, мудрости и разума и знања и сваке вештине, Exodus 31:4 Да вешто измишља како се шта може начинити од злата и од сребра и од бронзе, Exodus 31:5 Да уме резати камење и укивати, да уме тесати дрво, и сваки посао радити. Exodus 31:6 И ево удружих с њим Елијава, сина Ахисамаховог од племена Дановог, и сваком вештом човеку у срце дадох вештину да израде све што сам ти заповедио. Exodus 31:7 Шатор од састанка, и ковчег за сведочанство и заклопац на њ, и све справе у шатору, Exodus 31:8 И сто и справе његове, и свећњак чисти са свим справама његовим, и олтар кадиони, Exodus 31:9 И олтар за жртву паљеницу са свим справама његовим, и умиваоницу и подножје њено, Exodus 31:10 И хаљине службене и свете хаљине Арону свештенику и хаљине синовима његовим, да врше службу свештеничку, Exodus 31:11 И уље помазања, и кад мирисни за светињу. Све нека начине онако како сам ти заповедио. Exodus 31:12 И рече Господ Мојсију говорећи: Exodus 31:13 А ти кажи синовима Израиљевим и реци: Али суботе моје чувајте, јер је знак између мене и вас од колена до колена, да знате да сам ја Господ који вас посвећујем. Exodus 31:14 Чувајте дакле суботу, јер вам је света; ко би је оскврнио, да се погуби; јер ко би год радио какав посао у њу, истребиће се она душа из народа свог. Exodus 31:15 Шест дана нека се ради; а седми је дан субота, одмор, свет Господу; ко би год радио посао у дан суботни, да се погуби. Exodus 31:16 Зато ће чувати синови Израиљеви суботу празнујући суботу од колена до колена заветом вечним. Exodus 31:17 То је знак између мене и синова Израиљевих довека; јер је за шест дана створио Господ небо и земљу, а у седми дан почину и одмори се. Exodus 31:18 И изговоривши ово Мојсију на гори Синајској, даде му две плоче сведочанства, плоче камене писане прстом Божијим. Exodus 32:0 Exodus 32:1 А народ видевши где Мојсије за дуго не силази с горе, скупи се народ пред Арона, и рекоше му: Хајде, начини нам богове, који ће ићи пред нама, јер том Мојсију који нас изведе из земље мисирске не знамо шта би. Exodus 32:2 А Арон им рече: Поскидајте златне обоце што су у ушима жена ваших, синова ваших и кћери ваших, и донесите ми. Exodus 32:3 И поскида сав народ златне обоце што им беху у ушима, и донесоше Арону. Exodus 32:4 А он узевши из руку њихових, сали у калуп, и начини теле саливено. И рекоше: Ово су богови твоји, Израиљу, који те изведоше из земље мисирске. Exodus 32:5 А кад то виде Арон, начини олтар пред њим; и повика Арон, и рече: Сутра је празник Господњи. Exodus 32:6 И сутрадан уставши рано принесоше жртве паљенице и жртве захвалне; и поседа народ, те једоше и пише, а после усташе да играју. Exodus 32:7 А Господ рече Мојсију: Иди, сиђи, јер се поквари твој народ, који си извео из земље мисирске. Exodus 32:8 Брзо зађоше с пута, који сам им заповедио; начинише себи теле ливено, и поклонише му се, и принесоше му жртву, и рекоше: Ово су богови твоји, Израиљу, који те изведоше из земље мисирске. Exodus 32:9 Још рече Господ Мојсију: Погледах народ овај, и ето је народ тврдог врата. Exodus 32:10 И сада пусти ме, да се распали гнев мој на њих и да их истребим; али од тебе ћу учинити народ велик. Exodus 32:11 А Мојсије се замоли Господу Богу свом, и рече: Зашто се, Господе, распаљује гнев Твој на народ Твој, који си извео из земље мисирске силом великом и руком крепком? Exodus 32:12 Зашто да говоре Мисирци и кажу: На зло их изведе, да их побије по планинама и да их истреби са земље? Поврати се од гнева свог, и пожали народ свој ода зла. Exodus 32:13 Опомени се Аврама, Исака и Израиља, слуга својих, којима си се собом заклео и обрекао им: Умножићу семе ваше као звезде на небу, и земљу ову, за коју говорих, сву ћу дати семену вашем да је њихова довека. Exodus 32:14 И ражали се Господу учинити зло народу свом, које рече. Exodus 32:15 Тада се врати Мојсије, и сиђе с горе са две плоче сведочанства у рукама својим; и плоче беху писане с обе стране, отуд и одовуд писане. Exodus 32:16 И беху плоче дело Божје, и писмо беше писмо Божје, урезано на плочама. Exodus 32:17 А Исус чувши вику у народу, кад викаху, рече Мојсију; вика убојна у логору. Exodus 32:18 А он рече: Није то вика како вичу који су јачи, нити је вика како вичу који су слабији, него чујем вику оних који певају. Exodus 32:19 И кад дође близу логора, угледа теле и игре, те се разгневи Мојсије, и баци из руку својих плоче, и разби их под гором. Exodus 32:20 Па узе теле које беху начинили и спали га огњем, и сатре га у прах, и просу га по води, и запоји синове Израиљеве. Exodus 32:21 И рече Мојсије Арону: Шта ти је учинио овај народ, те га ували у толики грех? Exodus 32:22 А Арон му рече: Немој се гневити, господару; ти знаш овај народ да је брз на зло. Exodus 32:23 Јер рекоше ми: Начини нам богове, који ће ићи пред нама, јер том Мојсију који нас изведе из земље мисирске не знамо шта би. Exodus 32:24 А ја им рекох: Ко има злата, нека га скида са себе. И дадоше ми, а ја га бацих у ватру, и изађе то теле. Exodus 32:25 А Мојсије видећи народ го, јер га оголи Арон на срамоту пред противницима његовим, Exodus 32:26 Стаде Мојсије на врата од логора, и рече: К мени ко је Господњи. И скупише се пред њега сви синови Левијеви. Exodus 32:27 И рече им: Овако каже Господ Бог Израиљев: Припашите сваки свој мач уз бедро своје, па прођите тамо и амо по логору од врата до врата, и побијте сваки брата свог и пријатеља свог и ближњег свог. Exodus 32:28 И учинише синови Левијеви по заповести Мојсијевој, и погибе народа у онај дан до три хиљаде људи. Exodus 32:29 Јер Мојсије рече: Посветите данас руке своје Господу, свак на сину свом и на брату свом, да би вам дао данас благослов. Exodus 32:30 А сутрадан рече Мојсије народу: Ви љуто сагрешисте; зато сада идем горе ка Господу, еда бих га умолио да вам опрости грех. Exodus 32:31 И врати се Мојсије ка Господу, и рече: Молим Ти се; народ овај љуто сагреши начинивши себи богове од злата. Exodus 32:32 Али опрости им грех: Ако ли нећеш, избриши ме из књиге своје, коју си написао. Exodus 32:33 А Господ рече Мојсију: Ко ми је згрешио, оног ћу избрисати из књиге своје. Exodus 32:34 А сада иди, води тај народ куда сам ти казао. Ево, мој ће анђео ићи пред тобом, а кад их походим, походићу на њима грех њихов. Exodus 32:35 И Господ би народ зато што начинише теле, које сали Арон. Exodus 33:0 Exodus 33:1 И рече Господ Мојсију: Иди, дигни се одатле ти и народ, који си извео из земље мисирске, пут земље за коју се заклех Авраму, Исаку и Јакову говорећи: Семену твом даћу је. Exodus 33:2 И послаћу пред тобом анђела, и изагнаћу Хананеје, Амореје и Хетеје и Ферезеје и Јевеје и Јевусеје. Exodus 33:3 И одвешће вас у земљу где тече млеко и мед; јер нећу сам ићи с тобом зато што си народ тврдоврат, па бих те могао сатрти путем. Exodus 33:4 А народ чувши ову злу реч ожалости се, и нико не метну на се свог накита. Exodus 33:5 Јер Господ рече Мојсију: Кажи синовима Израиљевим: Ви сте народ тврдоврат; доћи ћу часом усред тебе, и истребићу те; а сада скини накит свој са себе, и знаћу шта ћу чинити с тобом. Exodus 33:6 И поскидаше са себе синови Израиљеви наките своје код горе Хорива. Exodus 33:7 А Мојсије узе шатор и разапе га себи иза логора далеко, и назва га шатор од састанка, и ко год тражаше Господа, долажаше к шатору од састанка иза логора. Exodus 33:8 И кад Мојсије иђаше у шатор, сав народ устајаше, и свак стајаше на вратима свог шатора, и гледаху за Мојсијем док не уђе у шатор. Exodus 33:9 А кад Мојсије улажаше у шатор, спушташе се ступ од облака и устављаше се на вратима од шатора, и Господ говораше с Мојсијем. Exodus 33:10 И сав народ видећи ступ од облака где стоји на вратима од шатора, устајаше сав народ, и свак се клањаше на вратима од свог шатора. Exodus 33:11 И Господ говораше с Мојсијем лицем к лицу као што говори човек с пријатељем својим. Потом се враћаше Мојсије у логор, а слуга његов Исус син Навин, момак, не излажаше из шатора. Exodus 33:12 И рече Мојсије Господу: Гледај, Ти ми кажеш: Води тај народ. А ниси ми казао кога ћеш послати са мном, а рекао си: Знам те по имену и нашао си милост преда мном. Exodus 33:13 Ако сам дакле нашао милост пред Тобом, покажи ми пут свој, да Те познам и нађем милост пред Тобом; и види да је овај народ Твој народ. Exodus 33:14 И рече Господ: Моје ће лице ићи напред, и даћу ти одмор. Exodus 33:15 А Мојсије му рече: Ако неће ићи напред лице Твоје, немој нас кретати одавде. Exodus 33:16 Јер по чему ће се познати да смо нашли милост пред Тобом, ја и народ Твој? Зар не по томе што Ти идеш с нама? Тако ћемо се разликовати ја и народ Твој од сваког народа на земљи. Exodus 33:17 А Господ рече Мојсију: Учинићу и то што си казао, јер си нашао милост преда мном и знам те по имену. Exodus 33:18 Опет рече Мојсије: Молим Те, покажи ми славу своју. Exodus 33:19 А Господ му рече: Учинићу да прође све добро моје испред тебе, и повикаћу по имену: Господ пред тобом. Смиловаћу се коме се смилујем, и пожалићу кога пожалим. Exodus 33:20 И рече: Али нећеш моћи видети лице моје, јер не може човек мене видети и остати жив. Exodus 33:21 И рече Господ: Ево место код мене, па стани на стену. Exodus 33:22 И кад стане пролазити слава моја, метнућу те у раселину камену, и заклонићу те руком својом док не прођем. Exodus 33:23 Потом ћу дигнути руку своју, и видећеш ме с леђа, а лице се моје не може видети. Exodus 34:0 Exodus 34:1 И рече Господ Мојсију: Истеши себи две плоче од камена као што су биле прве, да напишем на тим плочама речи које су биле на првим плочама, које си разбио. Exodus 34:2 И буди готов за сутра да рано изађеш на гору Синајску, и станеш преда ме на врх горе. Exodus 34:3 Али нека нико не иде с тобом, и нико нека се не покаже на свој гори, ни овце ни говеда да не пасу близу горе. Exodus 34:4 И истеса Мојсије две плоче од камена као што су биле прве, и уставши рано изађе на гору Синајску, као што му заповеди Господ, и узе у руку своју две плоче камене. Exodus 34:5 А Господ сиђе у облаку, и стаде онде с њим, и повика по имену: Господ. Exodus 34:6 Јер пролазећи Господ испред њега викаше: Господ, Господ, Бог милостив, жалостив, спор на гнев и обилан милосрђем и истином. Exodus 34:7 Који чува милост хиљадама, прашта безакоња и неправде и грехе, који не правда кривога, и походи грехе отачке на синовима и на унуцима до трећег и четвртог колена. Exodus 34:8 А Мојсије брже сави главу до земље и поклони се, Exodus 34:9 И рече: Ако сам нашао милост пред Тобом, Господе, нека иде Господ посред нас, јер је народ тврдоврат: и опрости нам безакоње наше и грех наш, и узми нас за наследство. Exodus 34:10 А Он рече: Ево постављам завет; пред целим народом твојим учинићу чудеса, која нису учињена нигде на земљи ни у коме народу, и видећете дело Господње сав народ, међу којим си, јер ће бити страшно шта ћу ја учинити с тобом. Exodus 34:11 Држи шта ти данас заповедам; ево, ја ћу изагнати испред тебе Амореје и Хананеје и Хетеје и Ферезеје и Јевеје и Јевусеје. Exodus 34:12 Чувај се да не хваташ вере с онима који живе у земљи у коју ћеш доћи, да ти не буду замка усред тебе. Exodus 34:13 Него олтаре њихове оборите, и ликове њихове изломите, и гајеве њихове исеците. Exodus 34:14 Јер не ваља да се клањаш другом Богу: јер се Господ зове ревнитељ, Бог је ревнитељ. Exodus 34:15 Немој хватати вере с онима који живе у оној земљи, да не би чинећи прељубу за боговима својим и приносећи жртву боговима својим позвали те, и ти јео жртве њихове. Exodus 34:16 И да не би кћерима њиховим женио синове своје, и да не би кћери њихове чинећи прељубу за боговима својим учиниле да синови твоји чине прељубу за боговима њиховим. Exodus 34:17 Ливене богове не гради себи. Exodus 34:18 Празник пресних хлебова држи; седам дана једи пресне хлебове, као што сам ти заповедио, на време, месеца Авива, јер си тог месеца изашао из Мисира. Exodus 34:19 Све што отвара материцу моје је, и свако мушко у стоци твојој што отвара материцу, говече или ситна стока. Exodus 34:20 Али магаре које отвори материцу откупи јагњетом или јаретом; ако ли га не би откупио, сломи му врат; и сваког првенца између синова својих откупи; и да се нико не покаже празан преда мном. Exodus 34:21 Шест дана ради, а у седми дан почини, и од орања и од жетве почини. Exodus 34:22 Празнуј празник седмица, првина жетве пшеничне, и празник бербе на свршетку године. Exodus 34:23 Три пута у години да се свако мушко између вас покаже пред Господом Богом Израиљевим. Exodus 34:24 Јер ћу изагнати народе испред тебе, и међе твоје раширићу, и нико неће пожелети земље твоје, кад станеш долазити да се покажеш пред Господом Богом својим три пута у години. Exodus 34:25 Немој приносити крв од жртве моје уз хлебове киселе, и да не преноћи до јутра жртва празника пасхе. Exodus 34:26 Првине од првог рода земље своје донеси у кућу Господа Бога свог; немој кувати јаре у млеку мајке његове. Exodus 34:27 И рече Господ Мојсију: Напиши себи те речи; јер по тим речима учиних завет с тобом и с Израиљем. Exodus 34:28 И Мојсије оста онде код Господа четрдесет дана и четрдесет ноћи, хлеба не једући ни воде пијући; и написа Господ на плоче речи завета, десет речи. Exodus 34:29 И кад Мојсије силажаше с горе Синајске, и држаше у руци две плоче сведочанства силазећи с горе, не знаше да му кожа на лицу поста светла докле говораше с њим. Exodus 34:30 И виде Арон и сви синови Израиљеви Мојсија, а то му се светли кожа на лицу, и не смеше приступити к њему. Exodus 34:31 Али их зовну Мојсије, и вратише се к њему Арон и сви главари у збору, и говори с њима Мојсије. Exodus 34:32 Потом приступише сви синови Израиљеви, и заповеди им све што му каза Господ на гори Синајској. Exodus 34:33 А кад им Мојсије изговори, застре лице своје покривалом. Exodus 34:34 Али кад Мојсије долажаше пред Господа да с Њим говори, скидаше покривало докле не би изашао; а изашавши казиваше синовима Израиљевим шта му се заповедаше. Exodus 34:35 Тада виђаху синови Израиљеви лице Мојсијево, где се светли кожа на лицу његовом, те Мојсије опет застираше покривалом лице своје докле не би опет ушао да говори с Њим. Exodus 35:0 Exodus 35:1 Потом сабра Мојсије сав збор синова Израиљевих, и рече им: Ово је заповедио Господ да чините: Exodus 35:2 Шест дана да се ради, а седми да вам је свет, субота почивања Господњег; ко би радио у тај дан, да се погуби. Exodus 35:3 Ватре не ложите по становима својим у дан суботни. Exodus 35:4 Још рече Мојсије свему збору синова Израиљевих говорећи: Ово је заповедио Господ и рекао: Exodus 35:5 Скупите између себе прилог Господу; ко год хоће драге воље, нека донесе прилог Господу: злато и сребро и бронзу, Exodus 35:6 И порфиру и скерлет и црвац и танко платно и кострет, Exodus 35:7 И коже овнујске црвене обојене и коже јазавичије и дрво ситим, Exodus 35:8 И уље за видело, и мирисе за уље помазања и за кад мирисни, Exodus 35:9 И камење онихово, и камење за укивање по оплећку и по напрснику. Exodus 35:10 И који су год вешти међу вама нека дођу да раде шта је заповедио Господ: Exodus 35:11 Шатор, и наслон његов, и покривач његов, и куке његове, и даске његове, преворнице његове, ступове његове и стопице његове, Exodus 35:12 Ковчег, и полуге његове, и заклопац, и завес, Exodus 35:13 Сто, и полуге његове и све справе његове, и хлеб за постављање, Exodus 35:14 И свећњак за видело са справама његовим, и жишке његове, и уље за видело, Exodus 35:15 И олтар кадиони, и полуге његове, и уље помазања, и кад мирисни, и завес на врата од шатора, Exodus 35:16 Олтар за жртву паљеницу, и решетку његову од бронзе, полуге његове и све справе његове, умиваоницу и подножје њено, Exodus 35:17 Завесе за трем, ступове његове и стопице његове, и завес на врата од трема, Exodus 35:18 Коље за шатор, и коље за трем с ужима њиховим. Exodus 35:19 Хаљине службене за службу у светињи, и хаљине свете Арону свештенику, и хаљине синовима његовим за службу свештеничку. Exodus 35:20 Тада отиде сав збор синова Израиљевих од Мојсија; Exodus 35:21 И вратише се, сваки ког подиже срце његово и кога год дух покрете драговољно, и донесоше прилог Господу за грађење шатора од састанка и за сву службу у њему и за хаљине свете. Exodus 35:22 Долазише људи и жене, ко год беше драговољног срца, и доносише споне и обоце и прстење и наруквице и свакојаке наките златне; и сваки донесе прилог злата Господу. Exodus 35:23 Ко год имаше порфире, скерлета, црвца, танког платна, кострети, кожа овнујских црвених обојених и кожа јазавичијих, сваки доношаше. Exodus 35:24 И ко год прилагаше сребро или бронзу, доношаше у прилог Господу; и у кога год беше дрвета ситима, за сваку употребу у служби доношаше. Exodus 35:25 И све жене веште предоше својим рукама, и доносише шта напредоше за порфиру, скерлет, црвац и танко платно. Exodus 35:26 И све жене које подиже срце њихово и беху веште, предоше кострет. Exodus 35:27 А главари доносише камење онихово и камење за укивање по оплећку и по напрснику, Exodus 35:28 И мирисе и уље за видело и уље за помазање и за кад мирисни. Exodus 35:29 Сви људи и жене, које подиже драговољно срце да доносе шта треба за све дело које Господ заповеди преко Мојсија да се начини, донесоше синови Израиљеви драговољни прилог Господу. Exodus 35:30 Тада рече Мојсије синовима Израиљевим: Видите, Господ позва по имену Веселеила сина Урије сина Оровог од племена Јудиног, Exodus 35:31 И напуни га духа Божијег, мудрости, разума и знања и вештине за сваки посао, Exodus 35:32 Да вешто измишља како се шта ради од злата и сребра и од бронзе, Exodus 35:33 Да уме резати камење и укивати, да уме тесати дрво и радити сваки посао врло вешто. Exodus 35:34 И даде му у срце, њему и Елијаву сину Ахисамаховом од племена Дановог, да могу учити друге. Exodus 35:35 Напуни их вештине да раде сваки посао, да кују, тешу, везу, и ткају порфиру, скерлет, црвац и танко платно, и да раде свакојаке послове вешто измишљајући. Exodus 36:0 Exodus 36:1 И стаде радити Веселеило и Елијав и сви људи вешти, којима беше Господ дао мудрост и разум да умеју радити сваки посао за службу у светињи, и све што је заповедио Господ. Exodus 36:2 И позва Мојсије Веселеила и Елијава и све људе веште, којима Господ даде мудрост у срце, које год подиже срце њихово да дођу да раде тај посао. Exodus 36:3 И узеше од Мојсија све прилоге, које донесоше синови Израиљеви да се уради дело за службу у светињи. Али још доношаху к њему драговољне прилоге свако јутро. Exodus 36:4 Тада дођоше сви вешти људи, који рађаху дело за светињу, сваки од свог посла, који рађаху, Exodus 36:5 И рекоше Мојсију говорећи: Више доноси народ него што треба да се уради дело, које је Господ заповедио да се уради. Exodus 36:6 И заповеди Мојсије да се огласи по логору говорећи: Ни човек ни жена да не доноси више прилоге за светињу. И забрани се народу да не доноси. Exodus 36:7 Јер беше свега доста да се уради све дело, и још претецаше. Exodus 36:8 И људи вешти између оних, који радише ово дело, начинише шатор од десет завеса од танког платна узведеног и од порфире и од скерлета и од црвца, с херувимима, вешто везеним начинише. Exodus 36:9 У дужину беше један завес од двадесет и осам лаката а у ширину од четири лакта; сви завеси беху једне мере. Exodus 36:10 И саставише пет завеса један с другим, и пет других завеса саставише један с другим. Exodus 36:11 И начинише петље од порфире по крају првог завеса на оној страни где ће се саставити с другим; и тако начинише на сваком завесу по крају где ће се саставити с другим. Exodus 36:12 Педесет петаља начинише на првом завесу, и педесет петаља начинише на крају сваког завеса где се саставља с другим; петље беху једна према другој. Exodus 36:13 И начинише педесет златних кука, и саставише кукама завесе један с другим; тако се шатор састави. Exodus 36:14 И начинише завесе од кострети за наслон над шатором; једанаест таквих завеса начинише. Exodus 36:15 У дужину беше један завес од тридесет лаката а у ширину од четири лакта; једне мере беше свих једанаест завеса. Exodus 36:16 И саставише пет завеса заједно, а других шест завеса заједно. Exodus 36:17 И начинише педесет петаља по крају једног завеса где се саставља са другим, и педесет петаља начинише по крају другог завеса да се састави. Exodus 36:18 И начинише педесет кука од бронзе да се састави наслон. Exodus 36:19 И начинише покривач на наслон од кожа овнујских црвених обојених, и покривач од кожа јазавичијих озго. Exodus 36:20 И начинише даске шатору од дрвета ситима, које ће стајати право. Exodus 36:21 Даска беше дуга десет лаката а подруг лакта широка свака даска. Exodus 36:22 По два чепа беху на дасци, један према другом; тако начинише на свим даскама за шатор. Exodus 36:23 А ових дасака за шатор начинише двадесет дасака за јужну страну; Exodus 36:24 И четрдесет стопица сребрних начинише под двадесет дасака, две стопице под једну даску за два чепа њена, а две стопице под другу даску за два чепа њена. Exodus 36:25 Тако и на другој страни шатора, према северу, начинише двадесет дасака, Exodus 36:26 И четрдесет стопица сребрних под њих, две стопице под једну даску а две стопице под другу даску. Exodus 36:27 А на западној страни шатора начинише шест дасака; Exodus 36:28 И још две даске начинише на углове шатору с обе стране; Exodus 36:29 Оне беху састављене оздо, и беху састављене озго биочугом; тако начинише с обе стране на два угла. Exodus 36:30 И тако беше осам дасака и шеснаест стопица њихових сребрних, по две стопице под сваку даску. Exodus 36:31 И начинише преворнице од дрвета ситима: пет за даске на једној страни шатора, Exodus 36:32 И пет преворница за даске на другој страни шатора, и пет преворница за даске на западној страни шатора до оба угла. Exodus 36:33 И начинише преворницу средњу да иде преко среде дасака од једног краја до другог. Exodus 36:34 А даске оковаше златом, и биочуге на њих начинише од злата, да у њима стоје преворнице, и оковаше златом преворнице. Exodus 36:35 И начинише завес од порфире и од скерлета и од црвца и од танког платна узведеног, с херувимима вешто везеним начинише га. Exodus 36:36 И начинише за њ четири ступа од дрвета ситима, и оковаше их златом, а куке на њима беху од злата, и салише им четири стопице од сребра. Exodus 36:37 И начинише завес на врата наслону од порфире и од скерлета и од црвца и од танког платна узведеног везен, Exodus 36:38 И пет ступова за њ с кукама њиховим, и врхове им и појасе оковаше златом, и пет стопица под њих од бронзе. Exodus 37:0 Exodus 37:1 И начини Веселеило ковчег од дрвета ситима, два и по лакта дуг и подруг лакта широк и подруг лакта висок. Exodus 37:2 И покова га чистим златом изнутра и споља; и начини му златан венац унаоколо. Exodus 37:3 И сали му четири биочуга од злата на четири угла његова: два биочуга с једне стране а два с друге. Exodus 37:4 И начини полуге од дрвета ситима, и окова их златом. Exodus 37:5 И провуче полуге кроз биочуге с обе стране ковчегу, да се може носити ковчег. Exodus 37:6 И начини заклопац од чистог злата, у дужину од два и по лакта, а у ширину од подруг лакта. Exodus 37:7 И начини два херувима од злата, једноставне начини их, на два краја заклопцу, Exodus 37:8 Једног херувима на крају одовуд, а другог херувима на крају одонуд; заклопцу на оба краја начини херувиме. Exodus 37:9 И у херувима беху крила раширена у вис, и заклањаху крилима својим заклопац, и лицем беху окренути један другом, и гледаху према заклопцу херувими. Exodus 37:10 И начини сто од дрвета ситима, у дужину од два лакта а у ширину од лакта, и од подруг лакта у висину. Exodus 37:11 И покова га чистим златом, и начини му венац златан унаоколо. Exodus 37:12 И начини му оплату с подланице унаоколо, и начини венац златан уз оплату унаоколо. Exodus 37:13 И сали му четири биочуга од злата, и метну биочуге на четири угла, који му беху на четири ноге. Exodus 37:14 Према оплати беху биочузи, а у њима полуге, да се може носити сто. Exodus 37:15 А полуге начини од дрвета ситима, и окова их златом, да се може носити сто. Exodus 37:16 И начини од чистог злата посуђе што се меће на сто: зделе и чаше и котлиће и ведра, којим ће се преливати. Exodus 37:17 И начини свећњак од чистог злата, једноставан начини свећњак; ступ му и гране, чашице и јабуке и цветови излажаху из њега. Exodus 37:18 Шест грана излажаху му са страна; три гране свећњака с једне стране а три гране свећњака с друге стране; Exodus 37:19 Три чашице као бадем на једној грани и јабука и цвет, а три чашице као бадем на другој грани и јабука и цвет; тако на свих шест грана које излажаху из свећњака. Exodus 37:20 А на самом свећњаку беху четири чашице као бадем са својим јабукама и цветовима, Exodus 37:21 Једна јабука беше под две гране из њега, и једна јабука под друге две гране из њега, и једна јабука под друге две гране из њега; тако под шест грана које излажаху из њега. Exodus 37:22 Јабуке њихове и гране им излажаху из њега, све беше од чистог злата једноставно. Exodus 37:23 И начини му седам жижака и усекаче и спремице за гар од чистог злата. Exodus 37:24 Од таланта чистог злата начини га са свим справама његовим. Exodus 37:25 И начини олтар кадиони од дрвета ситима у дужину од једног лакта, и у ширину од једног лакта, четвороугласт, и од два лакта у висину; из њега излажаху му рогови. Exodus 37:26 И покова га чистим златом озго и са стране унаоколо, и рогове; и начини му венац од злата унаоколо. Exodus 37:27 И два биочуга од злата начини му испод венца на два угла његова с обе стране, да у њима стоје полуге да се може носити о њима. Exodus 37:28 А полуге начини од дрвета ситима, и окова их златом. Exodus 37:29 И начини уље за свето помазање и чисти кад мирисни вештином апотекарском. Exodus 38:0 Exodus 38:1 И начини од дрвета ситима олтар за жртве паљенице у дужину од пет лаката, и у ширину од пет лаката, четвороугласт, висок три лакта. Exodus 38:2 И начини му на четири угла његова рогове; из њега излажаху рогови, и окова га у бронзу. Exodus 38:3 И начини све посуђе за олтар, лонце и лопатице и котлиће и виљушке и клешта; све му посуђе начини од бронзе. Exodus 38:4 И начини олтару решетку као мрежу од бронзе испод олтара унаоколо ода дна до средине. Exodus 38:5 И сали четири биочуга за четири угла решетке бронзане, да се кроз њих провуку полуге. Exodus 38:6 А полуге начини од дрвета ситима, и окова их у бронзу. Exodus 38:7 И провуче полуге кроз биочуге с обе стране олтара, да се може носити, од дасака начини га шупљег. Exodus 38:8 И начини умиваоницу бронзану и подножје јој бронзано од огледала која доношаху гомилама жене долазећи на врата шатору од састанка. Exodus 38:9 И начини трем на јужној страни, и завесе трему од танког платна узведеног од сто лаката, Exodus 38:10 И двадесет ступова за њих и двадесет стопица под њих од бронзе, а куке на ступове и преворнице од сребра. Exodus 38:11 Тако и на северној страни завесе од сто лаката, двадесет ступова за њих и двадесет стопица под њих од бронзе; а куке на ступове и преворнице њихове од сребра; Exodus 38:12 А на западној страни завесе од педесет лаката, десет ступова за њих и десет стопица њихових од бронзе, куке на ступовима и појасеве њихове од сребра; Exodus 38:13 А на предњој страни према истоку завесе од педесет лаката; Exodus 38:14 С једне стране завесе од петнаест лаката, три ступа за њих и три стопице под њих; Exodus 38:15 А с друге стране, до врата од трема и отуда и одовуда, завесе од петнаест лаката, три ступа за њих и три стопице под њих. Exodus 38:16 Сви завеси на трему унаоколо беху од танког платна узведеног; Exodus 38:17 А стопице под ступовима од бронзе, куке на ступовима и појасеви на њима од сребра; и врхови им беху сребрни; сви ступови у трему беху опасани сребром. Exodus 38:18 А завес на вратима од трема беше од порфире и од скерлета и од црвца и од танког платна узведеног, везен, у дужину од двадесет лаката а у висину по ширини пет лаката, као и други завеси у трему. Exodus 38:19 И четири ступа за њ, и четири стопице под њих од бронзе, чепови на њима од сребра и врхови им и појасеви од сребра. Exodus 38:20 А све коље шатору и трему унаоколо беше од бронзе. Exodus 38:21 Те су ствари пребројане за шатор, шатор од сведочанства, које је пребројао по заповести Мојсијевој Итамар, син Арона свештеника за службу левитску. Exodus 38:22 А Веселеило, син Урије сина Оровог од племена Јудиног, начини све то што заповеди Господ Мојсију, Exodus 38:23 И с њим Елијав, син Ахисамахов од племена Дановог, дрводеља и вешт ткати и вести по порфири, по скерлету, по црвцу и по танком платну. Exodus 38:24 А свега злата што отиде на ово дело, на све дело за светињу, које злато беше приложено, свега га беше двадесет и девет таланата, седам стотина и тридесет сикала, по светом сиклу; Exodus 38:25 А сребра што дође од збора, сто таланата, и хиљада седам стотина и седамдесет и пет сикала, по светом сиклу; Exodus 38:26 Пола сикла од главе, по сиклу светом, од сваког који уђе у број, од двадесет година и више, од шест стотина и три хиљаде и пет стотина и педесет. Exodus 38:27 Од сто таланата сребра салише се стопице за светињу и стопице за завес; сто стопица од сто таланата, таланат на стопицу. Exodus 38:28 А од хиљаду и седам стотина и седамдесет и пет сикала начини куке на ступове, и окова им врхове и опаса их. Exodus 38:29 А бронзе приложене беше седамдесет таланата, и две хиљаде и четири стотине сикала. Exodus 38:30 И од тога начини стопице на вратима шатора од састанка, и бронзани олтар и решетку бронзану за њ, и све справе за олтар, Exodus 38:31 И стопице у трему унаоколо, и стопице на вратима од трема, и све коље за шатор и све коље за трем унаоколо. Exodus 39:0 Exodus 39:1 А од порфире и скерлета и црвца начинише хаљине за службу, да се служи у светињи; и начинише свете хаљине Арону, као што беше заповедио Господ Мојсију. Exodus 39:2 Начинише оплећак од злата, и од порфире и од скерлета и од црвца и од танког платна узведеног. Exodus 39:3 Истеглише листове од злата, и исекоше жице, те извезоше порфиру и скерлет и црвац и танко платно врло вешто. Exodus 39:4 Пораменице му начинише да се састављају, да се саставља на два краја своја. Exodus 39:5 И појас на оплећку излажаше од њега и беше исте направе, од злата и од порфире и од скерлета и од црвца и од танког платна узведеног; као што беше заповедио Господ Мојсију. Exodus 39:6 И уковаше два камена ониха у злато, и изрезаше на њима имена синова Израиљевих, као што се режу печати. Exodus 39:7 И ударише их на пораменице од оплећка, да буду камени за спомен синовима Израиљевим, као што беше заповедио Господ Мојсију. Exodus 39:8 И начинише напрсник врло веште направе као што је направа у оплећка, од злата и од порфире и од скерлета и од црвца и од танког платна узведеног; Exodus 39:9 Четвороугласт и двострук начинише напрсник, у дужину с педи и у ширину с педи, двострук. Exodus 39:10 И ударише по њему четири реда камења; у првом реду: сардоникс, топаз и смарагд; Exodus 39:11 А у другом реду: карбункул, сафир и дијамант; Exodus 39:12 А у трећем реду: лигур, ахат и аметист; Exodus 39:13 А у четвртом реду: хрисолит, оних и јаспис, све опточено златом у својим редовима. Exodus 39:14 Тих камена с именима синова Израиљевих беше дванаест према њиховим именима, резани као печати, за дванаест племена, свако по свом имену. Exodus 39:15 И начинише на напрсник ланце једнаке, плетене, од чистог злата. Exodus 39:16 И начинише две копче златне и две гривне златне, и метнуше те две гривне на два краја напрснику, Exodus 39:17 И провукоше два златна ланца кроз две гривне на крајевима напрснику, Exodus 39:18 А друга два краја од два ланца запеше за две копче, и притврдише их за пораменице на оплећку спред. Exodus 39:19 И начинише још две златне гривне, и метнуше их на два краја напрснику, на страни према оплећку изнутра. Exodus 39:20 И начинише још две гривне златне, које метнуше на две пораменице на оплећку оздо напред где се саставља, више појаса на оплећку. Exodus 39:21 Тако привезаше напрсник кроз гривне на њему и гривне на оплећку врпцом од порфире, да стоји сврх појаса од оплећка и да се не раздваја напрсник од оплећка, као што беше заповедио Господ Мојсију. Exodus 39:22 И начинише плашт под оплећак, ткан, сав од порфире. Exodus 39:23 И прорез на плашту у среди као прорез на оклопу, и око прореза оплату да се не раздре. Exodus 39:24 И начинише по скуту од плашта шипке од порфире и од скерлета и од црвца и од танког платна узведеног. Exodus 39:25 И начинише звонца од чистог злата, и метнуше звонца међу шипке, по скуту од плашта унаоколо између шипака. Exodus 39:26 Звонце па шипак, звонце па шипак по скуту од плашта унаоколо, за службу, као што беше заповедио Господ Мојсију. Exodus 39:27 И начинише кошуље од танког платна изметаног Арону и синовима његовим; Exodus 39:28 И капу од танког платна, и капице кићене од танког платна, и гаће платнене од танког платна узведеног; Exodus 39:29 И појас од танког платна узведеног и од порфире и од скерлета и од црвца, везен, као што беше заповедио Господ Мојсију. Exodus 39:30 И начинише плочицу за свето оглавље од чистог злата, и написаше на њој писмом како се реже на печатима: Светиња Господу. Exodus 39:31 И притврдише за њу врпцу од порфире да се веже за капу озго, као што беше заповедио Господ Мојсију. Exodus 39:32 И тако се сврши сав посао око шатора и наслона од састанка. И начинише синови Израиљеви све; како беше заповедио Господ Мојсију, тако начинише. Exodus 39:33 И донесоше к Мојсију шатор, наслон и све справе његове, куке, даске, преворнице, ступове и стопице, Exodus 39:34 И покривач од кожа овнујских црвених обојених и покривач од кожа јазавичијих, и завес, Exodus 39:35 И ковчег од сведочанства и полуге за њ, и заклопац, Exodus 39:36 Сто са свим справама, и хлеб за постављање, Exodus 39:37 Свећњак чисти, жишке његове, жишке наређане, и све справе његове, и уље за видело. Exodus 39:38 И олтар златни, и уље помазања, и кад мирисни, и завес на врата од шатора. Exodus 39:39 Олтар бронзани и решетку бронзану за њ, полуге његове и све справе његове, умиваоницу и подножје њено, Exodus 39:40 Завесе за трем, ступове за њих и стопице њихове, и завес на врата од трема, ужа његова и коље његово, и све справе за службу у шатору, за шатор од састанка. Exodus 39:41 Хаљине за службу, да се служи у светињи, хаљине свете Арону свештенику и хаљине синовима његовим, да врше службу свештеничку. Exodus 39:42 Све како беше заповедио Господ Мојсију, онако урадише синови Израиљеви све ово дело. Exodus 39:43 И погледа Мојсије све то дело, и гле, начинише га, као што беше заповедио Господ, тако га начинише; и благослови их Мојсије. Exodus 40:0 Exodus 40:1 И Господ рече Мојсију говорећи: Exodus 40:2 Први дан првог месеца подигни шатор, шатор од састанка, Exodus 40:3 И метни онде ковчег од сведочанства, и заклони га завесом. Exodus 40:4 И унеси сто, и уреди шта треба уредити на њему; унеси и свећњак, и запали жишке на њему. Exodus 40:5 И намести златни олтар кадиони пред ковчегом од сведочанства; и обеси завес на вратима од шатора. Exodus 40:6 И метни олтар за жртву паљеницу пред врата шатору, шатору од састанка, Exodus 40:7 И метни умиваоницу између шатора од састанка и олтара, и у њу налиј воде. Exodus 40:8 И подигни трем унаоколо, и метни завес на врата од трема. Exodus 40:9 И узми уље помазања, и помажи шатор и све што је у њему, и освети га и све справе његове, и биће свет. Exodus 40:10 Помажи и олтар за жртву паљеницу и све справе његове, те ћеш осветити олтар, и олтар ће бити светиња над светињом. Exodus 40:11 Помажи и умиваоницу и подножје њено, и освети је. Exodus 40:12 И кажи Арону и синовима његовим да приступе на врата шатора од састанка, и умиј их водом; Exodus 40:13 И обуци Арона у свете хаљине и помажи га и освештај га, да ми врши службу свештеничку. Exodus 40:14 И синовима његовим заповеди нека ми приступе, и обуци им кошуље. Exodus 40:15 И помажи их, као што помажеш оца њиховог, да ми врше службу свештеничку; и помазање њихово биће им, за вечно свештенство од колена до колена. Exodus 40:16 И учини Мојсије све, како му заповеди Господ тако учини. Exodus 40:17 И подиже се шатор друге године првог месеца први дан. Exodus 40:18 И Мојсије подиже шатор, и подметну му стопице, и намести даске, и повуче преворнице, и исправи ступове. Exodus 40:19 Па разапе наслон над шатор, и метну покривач на наслон озго, као што беше заповедио Господ Мојсију. Exodus 40:20 И узевши сведочанство метну га у ковчег, и провуче полуге на ковчегу, и метну заклопац озго на ковчег. Exodus 40:21 И унесе ковчег у шатор, и обеси завес, те заклони ковчег са сведочанством, као што беше заповедио Господ Мојсију. Exodus 40:22 И намести сто у шатору од састанка на северну страну шатора пред завесом, Exodus 40:23 И постави на њему хлеб пред Господом као што беше заповедио Господ Мојсију. Exodus 40:24 И намести свећњак у шатору од састанка, према столу на јужну страну шатора. Exodus 40:25 И запали жишке на њему пред Господом, као што беше заповедио Господ Мојсију. Exodus 40:26 И намести олтар златни у шатору од сведочанства пред завесом. Exodus 40:27 И покади на њему кадом мирисним, као што беше заповедио Господ Мојсију. Exodus 40:28 И обеси завес на врата од шатора. Exodus 40:29 И олтар за жртву паљеницу намести на врата од шатора, шатора од састанка, и принесе на њему жртву паљеницу, и дар, као што беше заповедио Господ Мојсију. Exodus 40:30 И метну умиваоницу између шатора од састанка и олтара, и нали у њу воде за умивање. Exodus 40:31 И праше из ње руке и ноге своје Мојсије и Арон и синови његови. Exodus 40:32 Кад улажаху у шатор од сведочанства и кад приступаху к олтару, умиваху се најпре, као што беше заповедио Господ Мојсију. Exodus 40:33 И подиже трем око шатора и олтара, и метну завес на врата трему. Тако сврши Мојсије посао тај. Exodus 40:34 Тада облак покри шатор од састанка, и напуни се шатор славе Господње. Exodus 40:35 И не могаше Мојсије ући у шатор од састанка, јер беше на њему облак, и славе Господње беше пун шатор. Exodus 40:36 А кад се подизаше облак са шатора, тада полажаху синови Израиљеви, докле год путоваху. Exodus 40:37 А кад се не подизаше облак, онда ни они не полажаху до дана кад се подиже. Exodus 40:38 Јер облак Господњи беше на шатору дању, а ноћу огањ беше на њему пред очима свега дома Израиљевог, докле год путоваху.
Leviticus 0:0
Leviticus 1:0 Leviticus 1:1 И викну Господ Мојсија, и рече му из шатора од састанка говорећи: Leviticus 1:2 Кажи синовима Израиљевим, и реци им: Кад ко између вас хоће да принесе Господу жртву од стоке, принесите жртву своју од говеда или од оваца или од коза. Leviticus 1:3 Ако му је жртва паљеница од говеда, нека принесе мушко, здраво; на вратима шатора од састанка нека је принесе драге воље пред Господом. Leviticus 1:4 И нека метне руку своју на главу жртви паљеници, и примиће му се, и очистиће га од греха. Leviticus 1:5 И нека закоље теле пред Господом, и нека синови Аронови свештеници принесу крв, и покропе олтар крвљу одозго унаоколо, који је пред вратима шатора од састанка. Leviticus 1:6 Потом нека се одре жртва паљеница и нека се расече на делове. Leviticus 1:7 И синови Аронови, свештеници нека наложе огањ на олтару, и метну дрва на огањ. Leviticus 1:8 Па онда синови Аронови свештеници нека наместе делове, главу и сало на дрва на огњу, који је на олтару. Leviticus 1:9 А црева и ноге нека се оперу водом; и свештеник нека запали све то на олтару; то је жртва паљеница, жртва огњена на угодни мирис Господу. Leviticus 1:10 Ако ли би хтео принети жртву паљеницу од ситне стоке, од оваца или од коза, нека принесе мушко, здраво. Leviticus 1:11 И нека се закоље на северној страни олтара пред Господом, и синови Аронови свештеници нека покропе крвљу олтар одозго унаоколо. Leviticus 1:12 И нека се расече на делове с главом и са салом, и свештеник нека то намести на дрва на огњу, који је на олтару. Leviticus 1:13 А црева и ноге нека се оперу водом; и свештеник нека принесе све то и нека запали на олтару; то је жртва паљеница, жртва огњена на угодни мирис Господу. Leviticus 1:14 Ако ли хоће да принесе птицу Господу на жртву паљеницу, нека принесе жртву од грлица или од голубића. Leviticus 1:15 И свештеник нека је метне на олтар, и главу нека јој засече ноктом, и запали на олтару исцедивши јој крв низ олтар са стране. Leviticus 1:16 И нека јој извади вољу с нечистотом и баци крај олтара према истоку где је пепео. Leviticus 1:17 И нека је задре за крила, али да не раскине; тако нека је свештеник запали на олтару на дрвима која су на огњу; то је жртва паљеница, жртва огњена на угодни мирис Господу. Leviticus 2:0 Leviticus 2:1 А кад ко хоће да принесе на жртву Господу дар, бело брашно нека буде жртва његова, и нека је полије уљем и метне на њу кад. Leviticus 2:2 И нека је донесе синовима Ароновим свештеницима, и нека свештеник узме тог брашна пуну шаку и уља и сав кад, и нека то запали свештеник на олтару за спомен њен; то је жртва огњена на угодни мирис Господу. Leviticus 2:3 А шта остане од тог дара, нека буде Арону и синовима његовим; то је светиња над светињама између жртава које се пале Господу. Leviticus 2:4 Ако ли хоћеш да принесеш дар печен у пећи, нека буду погаче пресне од белог брашна, замешене с уљем, или колачи пресни, намазани уљем. Leviticus 2:5 Ако ли ти је дар печено шта у тави, нека је од белог брашна без квасца замешено с уљем. Leviticus 2:6 Разломи га на делове, и полиј уљем; то је дар. Leviticus 2:7 Ако ли ти је дар готовљен у котлићу, нека је од белог брашна с уљем. Leviticus 2:8 И донеси дар који начиниш од тога Господу, и подај га свештенику, и он ће га однети на олтар; Leviticus 2:9 И узеће свештеник од дара спомен његов, и запалиће га на олтару; то је жртва огњена на угодни мирис Господу. Leviticus 2:10 А шта остане од дара, нека буде Арону и синовима његовим; то је светиња над светињама између жртава које се пале Господу. Leviticus 2:11 Ниједан дар који приносите Господу да не буде с квасцем; јер ни квасац ни мед не треба да палите на жртву огњену Господу. Leviticus 2:12 Само у жртви од првина можете принети то Господу; али на олтар не мећите за угодни мирис. Leviticus 2:13 А сваки дар који приносиш осоли сољу, и немој оставити дар свој без соли завета Бога свог; са сваким даром својим принеси соли. Leviticus 2:14 А кад приносиш дар од првина Господу, класове нове осуши на огњу, а шта истреш из класова нових принеси на дар од првина својих. Leviticus 2:15 И полиј га уљем и кад метни на њ; то је дар. Leviticus 2:16 И свештеник узевши истрвеног жита и уља са свим кадом нека запали спомен. То је жртва огњена Господу. Leviticus 3:0 Leviticus 3:1 Кад ко приноси жртву захвалну, ако од говеда приноси, мушко или женско нека принесе здраво пред Господом. Leviticus 3:2 И нека метне руку своју на главу жртви својој, и нека је свештеник закоље на вратима шатора од састанка, и крвљу њеном нека синови Аронови, свештеници покропе олтар одозго унаоколо. Leviticus 3:3 Потом нека свештеник принесе од жртве захвалне оно што се пали Господу, сало што покрива црева и све сало што је на њима; Leviticus 3:4 И оба бубрега и сало што је на њима и на слабинама, и мрежицу што је на јетри, нека је извади с бубрезима. Leviticus 3:5 И нека то запале синови Аронови на олтару заједно са жртвом паљеницом, која буде на дрвима на огњу. То је жртва огњена на угодни мирис Господу. Leviticus 3:6 Ако ли од ситне стоке приноси на жртву захвалну Господу, мушко или женско нека принесе здраво. Leviticus 3:7 Ако приноси јагње на жртву, нека га принесе пред Господом; Leviticus 3:8 И нека метне руку своју на главу жртви својој, и нека је закоље пред шатором од састанка; и нека покропе синови Аронови крвљу њеном олтар одозго унаоколо. Leviticus 3:9 Потом нека свештеник принесе од жртве захвалне оно што се пали Господу, сало, цео реп до леђа, сало што покрива црева и све сало што је на цревима; Leviticus 3:10 И оба бубрега и сало што је на њима и на слабинама, и мрежицу на јетри, с бубрезима нека је извади; Leviticus 3:11 И нека запали свештеник на олтару; то је јело од жртве огњене Господу. Leviticus 3:12 Ако ли приноси козу, нека је принесе пред Господом. Leviticus 3:13 И нека јој метне руку своју на главу, и нека је закоље пред шатором од састанка, и нека синови Аронови покропе крвљу њеном олтар одозго унаоколо. Leviticus 3:14 Потом нека свештеник принесе од ње на жртву што се пали Господу, сало што покрива црева и све сало што је на цревима, Leviticus 3:15 И оба бубрега, и сало што је на њима и на слабинама, и мрежицу на јетри, с бубрезима нека је извади; Leviticus 3:16 И нека запали свештеник на олтару; то је јело од жртве огњене за угодни мирис. Све је сало Господње. Leviticus 3:17 Вечан закон нека вам буде од колена до колена у свим становима вашим: да не једете сало ни крв. Leviticus 4:0 Leviticus 4:1 Још рече Господ Мојсију говорећи: Leviticus 4:2 Кажи синовима Израиљевим, и реци: Ако ко згреши нехотице и учини штагод што је Господ забранио да се не чини, Leviticus 4:3 Ако свештеник помазани згреши, те буде на грех народу, нека за грех свој који је учинио принесе теле здраво Господу на жртву за грех. Leviticus 4:4 И доведавши теле на врата шатору од сведочанства пред Господа, нека метне руку своју телету на главу, и закоље теле пред Господом. Leviticus 4:5 И нека узме свештеник помазани крви од телета, и унесе је у шатор од састанка. Leviticus 4:6 И нека замочи свештеник прст свој у крв, и крвљу седам пута покропи пред Господом пред завесом од светиње. Leviticus 4:7 И нека помаже свештеник том крвљу рогове олтару, на коме се кади мирисима пред Господом у шатору од састанка, а осталу крв од телета сву нека излије на подножје олтару, на коме се пале жртве на вратима шатора од састанка. Leviticus 4:8 И нека извади све сало из телета за грех, сало што покрива црева и све сало што је на цревима; Leviticus 4:9 И оба бубрега, и сало што је на њима и на слабинама, и мрежицу на јетри с бубрезима нека извади, Leviticus 4:10 Онако како се вади из говечета за жртву захвалну; и нека запали свештеник на олтару, на коме се жртва пали. Leviticus 4:11 А кожу од телета и све месо с главом и с ногама и црева и балегу, Leviticus 4:12 И цело теле нека изнесе напоље из логора на чисто место, где се просипа пепео, и нека га спали огњем на дрвима; на месту где се просипа пепео нека се спали. Leviticus 4:13 Ако ли би сав збор синова Израиљевих згрешио нехотице и не би збор знао за то, и учинили би штагод што је Господ забранио да се не чини, те би скривили, Leviticus 4:14 Кад се дозна за грех који су учинили, онда нека збор принесе теле, жртву за грех, и нека га доведу пред шатор од састанка. Leviticus 4:15 И старешине од збора нека метну телету на главу руке своје пред Господом, и свештеник нека закоље теле пред Господом. Leviticus 4:16 И свештеник помазани нека унесе крви од телета у шатор од састанка, Leviticus 4:17 И нека свештеник замочи прст свој у крв, и седам пута покропи пред Господом пред завесом. Leviticus 4:18 И том крвљу нека помаже рогове олтару који је пред Господом у шатору од састанка, а осталу крв сву нека излије на подножје олтару на коме се пали жртва, на вратима шатора од састанка. Leviticus 4:19 А све сало извадивши из њега нека запали на олтару. Leviticus 4:20 И с тим телетом нека чини онако како чини с телетом за свој грех, тако нека учини с њим; тако ће их свештеник очистити од греха, и опростиће им се. Leviticus 4:21 А теле нека изнесе напоље из логора, и спали га као и прво теле; то је жртва за грех свега збора. Leviticus 4:22 Ако ли поглавар згреши, и учини нехотице штагод што је Господ Бог његов забранио да се не чини, те скриви, Leviticus 4:23 Кад дозна за грех свој, који је учинио, тада нека доведе на жртву јаре мушко, здраво. Leviticus 4:24 И нека метне руку своју јарету на главу, и свештеник нека га закоље где се коље жртва паљеница пред Господом; то је жртва за грех. Leviticus 4:25 И нека узме свештеник крви од жртве за грех на прст свој, и помаже рогове олтару на коме се жртва пали; а осталу крв нека излије на подножје олтару на коме се жртва пали. Leviticus 4:26 А све сало нека запали на олтару као сало од жртве захвалне; и тако ће га очистити свештеник од греха његовог, и опростиће му се. Leviticus 4:27 Ако ли ко из простог народа згреши нехотице, и учини штагод што је Господ забранио да се не чини, те скриви, Leviticus 4:28 Кад дозна за грех свој, који је учинио, тада нека доведе на жртву јаре женско здраво за грех, који је учинио. Leviticus 4:29 И нека метне руку своју на главу жртви за грех, и нека је свештеник закоље на месту где се коље жртва паљеница. Leviticus 4:30 И нека узме свештеник крви од ње на прст свој, И помаже рогове олтару на коме се пали жртва; а осталу крв сву нека излије на подножје олтару. Leviticus 4:31 И све сало из ње нека извади као што се вади сало из жртве захвалне, и нека га запали свештеник на олтару за угодни мирис Господу; а тако ће га очистити од греха свештеник, И опростиће му се. Leviticus 4:32 Ако ли би довео између оваца на жртву за грех, нека доведе женско здраво. Leviticus 4:33 И нека метне руку своју на главу жртви за грех, и нека је свештеник закоље на месту где се коље жртва паљеница. Leviticus 4:34 И нека узме свештеник крви од жртве за грех на прст свој, и нека помаже рогове олтару на коме се пали жртва; а осталу крв сву нека излије на подножје олтару. Leviticus 4:35 И све сало нека извади као што се вади сало из јагњета за жртву захвалну; и нека га свештеник запали на олтару за жртву огњену Господу; и тако ће га очистити свештеник од греха његовог, који је учинио, и опростиће му се. Leviticus 5:0 Leviticus 5:1 И кад ко згреши што чује клетву и буде јој сведок видевши или чувши, па не каже, носиће своје безакоње. Leviticus 5:2 Или кад се ко дотакне нечисте ствари, стрва од нечисте зверке или стрва од нечистог живинчета или стрва од нечисте животиње која гамиже, ако и у незнању учини, ипак ће се оскврнити, и биће крив. Leviticus 5:3 Или кад се дотакне нечистоте човечије, била нечистота његова каква му драго, којом се оскврни, знајући или не знајући, крив је. Leviticus 5:4 Или кад се ко закуне говорећи својим устима да ће учинити шта зло или добро, а за коју год ствар за коју човек говори заклињући се, знао или не знао, крив је за једну од тих ствари. Leviticus 5:5 Кад буде крив за коју од тих ствари, нека призна грех свој. Leviticus 5:6 И нека доведе на жртву Господу за грех, што је згрешио, женско од ситне стоке, јагње или јаре, за грех; и свештеник ће га очистити од греха његовог. Leviticus 5:7 Ако ли не би могао принети јагњета или јарета, онда нека донесе на жртву Господу за преступ, којим је згрешио, две грлице или два голубиће, једно на жртву за грех а друго на жртву паљеницу. Leviticus 5:8 Нека донесе свештенику, а он нека принесе прво оно што је за грех, и ноктом нека му засече главу к шији, али да не раздвоји. Leviticus 5:9 И крвљу жртве за грех нека покропи стране олтару; а шта остане крви нека се исцеди на подножје олтару. То је жртва за грех. Leviticus 5:10 А од другог нека начини жртву паљеницу по обичају; тако ће га очистити свештеник од греха његовог, који је учинио, и опростиће му се. Leviticus 5:11 Ако ли не би могао принети ни две грлице или два голубиће, онда нека за жртву за то што је згрешио донесе десетину ефе белог брашна да буде жртва за грех, а нека не додаје уља и не меће када, јер је жртва за грех. Leviticus 5:12 И кад донесе к свештенику, нека узме свештеник пуну шаку за спомен њен, и нека запали на олтару поред жртве огњене Господу. То је жртва за грех. Leviticus 5:13 И очистиће га свештеник од греха, којим се огрешио у чем год од овог, и опростиће му се; а остатак ће бити свештенику као од дара. Leviticus 5:14 Опет рече Господ Мојсију говорећи: Leviticus 5:15 Ко се превари, те се огреши нехотице о ствари посвећене Господу, нека принесе на жртву Господу за преступ свој овна здравог с ценом, којом ти процениш свету ствар на сикле сребрне, по сиклима светим, према преступу. Leviticus 5:16 И тако колико се огрешио о свету ствар нека накнади, и на то још нека дометне пети део, и нека да свештенику; а свештеник ће га очистити овном принесеним на жртву за преступ, и опростиће му се. Leviticus 5:17 Ко згреши и учини штагод што је Господ забранио да се не чини, ако и није знао, ипак је крив, и носиће своје безакоње. Leviticus 5:18 Нека доведе к свештенику овна здравог с ценом којом процениш преступ; и очистиће га свештеник од греха његовог, који је учинио не знајући, и опростиће му се. Leviticus 5:19 Преступ је; згрешио је Господу. Leviticus 6:0 Leviticus 6:1 Опет рече Господ Мојсију говорећи: Leviticus 6:2 Кад ко згреши и учини зло дело Господу ударивши у бах ближњему свом за оставу или за ствар предану у руке или отевши шта или занесавши ближњег свог, Leviticus 6:3 Или нађе изгубљено шта, па удари у бах, или се криво закуне за коју год ствар коју може човек учинити и огрешити се њом, Leviticus 6:4 Кад тако згреши и скриви, нека врати шта је отео или присвојио преваром или шта му је било дано на оставу или шта је изгубљено нашао, Leviticus 6:5 Или за шта се заклео криво, нека плати цело и још дометне пети део ономе чије је; нека му да онај дан кад принесе жртву за свој грех. Leviticus 6:6 А на жртву за грех свој нека принесе Господу овна здравог, са ценом којом процениш кривицу нека га доведе свештенику. Leviticus 6:7 И очистиће га свештеник пред Господом, и опростиће му се свака ствар коју је учинио, те скривио. Leviticus 6:8 И рече Господ Мојсију говорећи: Leviticus 6:9 Заповеди Арону и синовима његовим, и реци им: Ово је закон за жртву паљеницу: жртва паљеница нека стоји на огњу на олтару целу ноћ до јутра, и огањ на олтару нека гори једнако. Leviticus 6:10 Свештеник нека обуче своју хаљину ланену, и гаће ланене нека обуче на тело своје, и нека згрне пепео кад огањ спали на олтару жртву паљеницу, и нека га изручи код олтара. Leviticus 6:11 Потом нека свуче хаљине своје и обуче друге хаљине, и нека изнесе пепео напоље из логора на чисто место. Leviticus 6:12 А огањ што је на олтару нека гори на њему, нека се не гаси, него нека свештеник ложи на огањ дрва свако јутро, и нека намешта на њ жртву паљеницу, и нека пали на њему сало од жртава захвалних. Leviticus 6:13 Огањ нека једнако гори на олтару, нека се не гаси. Leviticus 6:14 А ово је закон за дар: синови Аронови нека га приносе Господу пред олтаром. Leviticus 6:15 Узевши шаку белог брашна и уља од дара и сав кад који буде на дару, нека запали на олтару спомен његов на угодни мирис Господу. Leviticus 6:16 А шта претече, нека једе Арон и синови његови; нека се једе без квасца на светом месту; у трему шатора од састанка нека једу. Leviticus 6:17 Нека се не меси са квасцем; то им дадох да им буде део од жртава мојих огњених; то је светиња над светињама као жртва за грех и као жртва за преступ. Leviticus 6:18 Свако мушко између синова Аронових нека то једе законом вечним од колена до колена од жртава које се пале Господу; шта се год дотакне тога, биће свето. Leviticus 6:19 И рече Господ Мојсију говорећи: Leviticus 6:20 Ово је жртва Аронова и синова његових, коју ће приносити Господу онај дан кад се који помаже: десетину ефе белог брашна за дар свагдашњи, половину ујутру а половину увече. Leviticus 6:21 У тави с уљем нека се готови; пржено нека се донесе; и пржене комаде дара нека принесе на угодни мирис Господу. Leviticus 6:22 И свештеник између синова његових, који буде помазан након њега, нека чини тако исто законом вечним; нека се пали Господу све то; Leviticus 6:23 И сваки дар свештеников нека се сав спали, а нека се не једе. Leviticus 6:24 Још рече Господ Мојсију говорећи: Leviticus 6:25 Кажи Арону и синовима његовим, и реци: Ово је закон за жртву ради греха: на месту где се коље жртва паљеница, нека се коље и жртва за грех пред Господом; светиња је над светињама. Leviticus 6:26 Свештеник који принесе жртву за грех нека је једе; на светом месту нека се једе, у трему од шатора од састанка. Leviticus 6:27 Шта се год дотакне меса њеног, биће свето; и ако ко покапа крвљу њеном хаљину, оно што покапа нека опере на светом месту. Leviticus 6:28 И суд земљани у коме буде кувано нека се разбије; ако ли је кувано у суду бронзаном, нека се истре и водом опере. Leviticus 6:29 Свако мушко између свештеника нека то једе; светиња је над светињама. Leviticus 6:30 Али ниједна жртва за грех, од које се унесе крв у шатор од састанка да се учини очишћење од греха у светињи, нека се не једе, него нека се огњем сажеже. Leviticus 7:0 Leviticus 7:1 А ово је закон за жртву ради преступа; светиња је над светињама. Leviticus 7:2 На коме се месту коље жртва паљеница, на оном нека се коље и жртва за преступ; и крвљу њеном нека се покропи олтар одозго унаоколо. Leviticus 7:3 А све сало њено нека се принесе, и реп и сало што покрива црева, Leviticus 7:4 И оба бубрега, и сало што је на њима и на слабинама, и мрежицу на јетри нека извади с бубрезима, Leviticus 7:5 И нека запали то свештеник на олтару на жртву огњену Господу; то је жртва за преступ. Leviticus 7:6 Свако мушко између свештеника нека је једе; на светом месту нека се једе; светиња је над светињама. Leviticus 7:7 Жртва је за преступ као жртва за грех, један је закон за обе; који свештеник учини њом очишћење, његова је. Leviticus 7:8 А кад свештеник принесе чију жртву паљеницу, кожа од жртве коју принесе његова је. Leviticus 7:9 И сваки дар печен у пећи или зготовљен у котлићу или у тави, оног је свештеника који га принесе. Leviticus 7:10 И сваки дар замешен с уљем или сув, свих је синова Аронових, како једног тако другог. Leviticus 7:11 А ово је закон за жртву захвалну, која се принесе Господу: Leviticus 7:12 Ако би је ко приносио да захвали, нека принесе на жртву захвалну колаче без квасца замешене с уљем и погаче без квасца намазане уљем, и белог брашна попрженог с тим колачима замешеним с уљем. Leviticus 7:13 Осим колача хлеб кисели нека принесе за принос свој са жртвом захвалном, којом захваљује. Leviticus 7:14 И од свега што приноси нека принесе по једно за жртву подигнуту Господу; и то ће бити оног свештеника који покропи крвљу од жртве захвалне. Leviticus 7:15 А месо од жртве захвалне, којом се захваљује, нека се поједе онај дан кад се принесе; и нека не остаје ништа до јутра. Leviticus 7:16 Ако ли принесе жртву ради завета или од воље, нека се једе онај дан кад се принесе; ако шта остане, нека се поједе сутрадан. Leviticus 7:17 Ако ли шта меса од те жртве остане до трећег дана, нека се сажеже огњем. Leviticus 7:18 Ако ли би ко трећи дан јео меса од жртве захвалне, неће бити угодан онај који је принео, нити ће му се она примити, него ће бити мрска, и ко би је год јео, носиће грех свој. Leviticus 7:19 И месо које би се дотакло чега нечистог, да се не једе, него нека се сажеже огњем; а друго месо може јести ко је год чист. Leviticus 7:20 А ко би јео меса од жртве захвалне принесене Господу, а не би био чист, тај да се истреби из народа свог. Leviticus 7:21 И ко се дотакне чега нечистог, или нечистог човека или нечистог живинчета, или ког му драго гада нечистог, па једе меса од жртве захвалне принесене Господу, тај да се истреби из народа свог. Leviticus 7:22 И рече Господ Мојсију говорећи: Leviticus 7:23 Кажи синовима Израиљевим, и реци: Не једите сало од вола ни од овце ни од козе. Leviticus 7:24 Може се узети за сваку потребу сало од живинчета које цркне или га зверка раздре; али га не једите; Leviticus 7:25 Ко ли би јео сало од стоке коју приноси човек на жртву огњену Господу, нека се истреби из народа свог онај који једе. Leviticus 7:26 Ни крв не једите у становима својим ни од птице нити од ког живинчета. Leviticus 7:27 Сваки који би јео какву крв, нека се истреби из народа свог. Leviticus 7:28 Опет рече Господ Мојсију говорећи: Leviticus 7:29 Кажи синовима Израиљевим, и реци: Ко приноси жртву своју захвалну Господу, нека донесе Господу принос свој од жртве захвалне. Leviticus 7:30 Својим рукама нека донесе шта се сажиже Господу, сало с грудима нека донесе, и груди нека се обрну тамо и амо на жртву пред Господом. Leviticus 7:31 А свештеник нека запали сало на олтару, груди пак нека буду Арону и синовима његовим. Leviticus 7:32 И десно плеће од својих жртава захвалних подајте свештенику да буде жртва подигнута. Leviticus 7:33 А који између синова Аронових принесе крв и сало од жртве захвалне, њему нека буде десно плеће. Leviticus 7:34 Јер груди што се обрћу и плеће што се подиже узех од синова Израиљевих од свих њихових жртава захвалних, и дадох Арону свештенику и синовима његовим законом вечним да се узимају од синова Израиљевих. Leviticus 7:35 То је помазаног Арона и помазаних синова његових од огњених жртава Господњих од дана кад их доведе да врше службу свештеничку Господу. Leviticus 7:36 То заповеди Господ да им од дана кад их помаза дају синови Израиљеви законом вечним од колена на колено. Leviticus 7:37 То је закон за жртву паљеницу, за дар, за жртву ради греха и за жртву ради преступа, и за освештање и за жртву захвалну, Leviticus 7:38 Што је Господ заповедио Мојсију на гори Синајској кад заповеди синовима Израиљевим у пустињи Синајској да приносе жртве своје Господу. Leviticus 8:0 Leviticus 8:1 И рече Господ Мојсију говорећи: Leviticus 8:2 Узми Арона и синове његове с њим и одело и уље помазања и теле за жртву ради греха и два овна и котарицу пресних хлебова. Leviticus 8:3 И сабери сав збор пред врата шатору од састанка. Leviticus 8:4 И учини Мојсије како му заповеди Господ, и сабра се збор пред врата шатору од састанка. Leviticus 8:5 И рече Мојсије збору: Ово је заповедио Господ да се учини. Leviticus 8:6 И доведе Мојсије Арона и синове његове, и опра их водом. Leviticus 8:7 И обуче му кошуљу, и опаса га појасом, и огрну га плаштом, и метну му сврх њега оплећак, и стеже око њега појас од оплећка, и опаса га њим. Leviticus 8:8 И метну на њ напрсник, а на напрсник метну Урим и Тумим. Leviticus 8:9 Још му метну капу на главу, и на капу метну спред плочу златну, круну свету, као што заповеди Господ Мојсију. Leviticus 8:10 И узе Мојсије уље помазања, и помаза шатор и све ствари у њему, и освети их. Leviticus 8:11 И покропи њим олтар седам пута, и помаза олтар и све справе његове, и умиваоницу и подножје њено, да се освети. Leviticus 8:12 И изли уље помазања на главу Арону, и помаза га да се освети. Leviticus 8:13 И доведе Мојсије синове Аронове, и обуче им кошуље, и опаса их појасом, и веза им капице на главе, као што му беше заповедио Господ. Leviticus 8:14 И доведе теле за грех, и Арон и синови његови метнуше руке своје на главу телету за грех. Leviticus 8:15 И закла га Мојсије, и узевши крви његове помаза рогове олтару унаоколо прстом својим, и очисти олтар, а осталу крв изли на подножје олтару, и освети га да се на њему чини очишћење од греха. Leviticus 8:16 И узе све сало што је на цревима, и мрежицу с јетре, и оба бубрега, и сало око њих, и запали Мојсије на олтару. Leviticus 8:17 А теле с кожом и с месом и балегом спали огњем иза логора, као што беше Господ заповедио Мојсију. Leviticus 8:18 И доведе овна за жртву паљеницу, и Арон и синови његови метнуше руке своје на главу овну; Leviticus 8:19 И закла га Мојсије, и покропи крвљу његовом олтар одозго унаоколо. Leviticus 8:20 И исекавши овна на делове запали Мојсије главу и делове и сало. Leviticus 8:21 А црева и ноге опра водом, и тако спали Мојсије свега овна на олтару; и би жртва паљеница за угодни мирис, жртва огњена Господу, као што беше Господ заповедио Мојсију. Leviticus 8:22 И доведе другог овна, овна за посвећење; и Арон и синови његови метнуше руке своје на главу овну. Leviticus 8:23 И заклавши га Мојсије узе крви његове, и помаза њом крај десног уха Арону и палац десне руке његове и палац десне ноге његове. Leviticus 8:24 И доведе Мојсије синове Аронове, па и њима помаза истом крвљу крај десног уха и палац десне руке и палац десне ноге; а осталу крв изли Мојсије по олтару унаоколо. Leviticus 8:25 Потом узе сало и реп и све сало што је на цревима, и мрежицу с јетре, и оба бубрега, и сало око њих, и плеће десно, Leviticus 8:26 А из котарице у којој стајаху пресни хлебови пред Господом узе један колач пресан и један колач хлеба с уљем и једну погачу, и метну на сало и на плеће десно. Leviticus 8:27 И метну то све Арону у руке, и синовима његовим у руке, и обрну тамо и амо за жртву обртану пред Господом. Leviticus 8:28 После узевши то из руку њихових Мојсије запали на олтару сврх жртве паљенице; то је посвећење на угодни мирис, жртва огњена Господу. Leviticus 8:29 И узе Мојсије груди, и обрну их тамо и амо за жртву обртану пред Господом; и од овна посветног допаде Мојсију део, као што беше заповедио Господ Мојсију. Leviticus 8:30 И узе Мојсије уља за помазање и крви која беше на олтару, и покропи Арона и хаљине његове, и синове његове и хаљине њихове с њим; и тако посвети Арона и хаљине његове, и синове његове и хаљине њихове с њим. Leviticus 8:31 Потом рече Мојсије Арону и синовима његовим: Кувајте то месо на вратима шатора од састанка, и онде га једите и хлеб посветни што је у котарици, као што сам заповедио рекавши: Арон и синови његови нека једу то. Leviticus 8:32 А шта остане меса или хлеба, огњем сажезите. Leviticus 8:33 И не излазите с врата шатора од састанка седам дана, докле се не наврше дани посвећења вашег, јер ћете се седам дана посвећивати. Leviticus 8:34 Како је било данас, тако је Господ заповедио да се чини, да бисте се очистили од греха. Leviticus 8:35 Зато на вратима шатора од састанка останите дању и ноћу за седам дана, и извршите шта је Господ заповедио да извршите, да не помрете, јер ми је тако заповеђено. Leviticus 8:36 И Арон и синови његови учинише све што беше Господ заповедио преко Мојсија. Leviticus 9:0 Leviticus 9:1 А у осми дан сазва Мојсије Арона и синове његове и старешине израиљске. Leviticus 9:2 И рече Арону: Узми теле за жртву ради греха и овна за жртву паљеницу, оба здрава; и принеси их пред Господом. Leviticus 9:3 А синовима Израиљевим кажи и реци: Узмите јаре за жртву ради греха, и теле и јагње, обоје од године дана, и здраво, за жртву паљеницу. Leviticus 9:4 И вола и овна за жртву захвалну, да принесете пред Господом, и дар с уљем замешен, јер ће вам се данас јавити Господ. Leviticus 9:5 И узеше шта заповеди Мојсије, и донесоше пред шатор од састанка, и приступивши сав збор стадоше пред Господом. Leviticus 9:6 И рече Мојсије: Учините шта је заповедио Господ, и показаће вам се слава Господња. Leviticus 9:7 И рече Мојсије Арону: Приступи к олтару, и принеси жртву за грех свој и жртву своју паљеницу, и очисти од греха себе и народ; и принеси жртву народну и очисти их од греха, као што је заповедио Господ. Leviticus 9:8 Тада Арон приступи к олтару и закла теле за се. Leviticus 9:9 И синови Аронови додаше му крв, а он замочи прст свој у крв, и помаза рогове олтару; а осталу крв изли на подножје олтару. Leviticus 9:10 А сало и бубреге и мрежицу од јетре од жртве за грех запали на олтару, као што беше заповедио Господ Мојсију. Leviticus 9:11 А месо и кожу сажеже огњем иза логора. Leviticus 9:12 Потом закла жртву своју паљеницу, и синови Аронови додаше му крв од ње, и покропи њом олтар одозго унаоколо. Leviticus 9:13 И додаше му жртву паљеницу исечену на делове заједно с главом, и запали је на олтару. Leviticus 9:14 И оправши црева и ноге од ње, запали их на олтару сврх жртве паљенице. Leviticus 9:15 Потом принесе жртву народну: узе јаре за грех које беше за народ, и закла га, и принесе за грех као и прво. Leviticus 9:16 Иза тога принесе и жртву паљеницу, и сврши по закону. Leviticus 9:17 Принесе и дар, и узевши од њега пуну шаку запали на олтару сврх јутарње жртве паљенице. Leviticus 9:18 Потом закла вола и овна на жртву захвалну за народ; и дадоше му синови Аронови крв, и покропи њом олтар одозго унаоколо. Leviticus 9:19 Па му додаше и сало од вола, и од овна реп, и сало што покрива црева, и бубреге и мрежицу с јетре, Leviticus 9:20 И метнувши све сало на груди, и запали сало на олтару. Leviticus 9:21 А груди и десно плеће обрну Арон тамо и амо на жртву обртану пред Господом, као што беше Господ заповедио Мојсију. Leviticus 9:22 Тада подиже Арон руке своје према народу, и благослови их; и сиђе свршивши жртву за грех и жртву паљеницу и жртву захвалну. Leviticus 9:23 Потом уђе Мојсије с Ароном у шатор од састанка, а кад опет изађоше благословише народ; и слава се Господња показа свему народу. Leviticus 9:24 Јер дође огањ од Господа, и спали на олтару жртву паљеницу и сало. И видевши то сав народ повика и паде ничице. Leviticus 10:0 Leviticus 10:1 А синови Аронови, Надав и Авијуд, узевши сваки своју кадионицу метнуше огањ у њих и на огањ метнуше кад, и принесоше пред Господом огањ туђ, а то им не беше заповедио. Leviticus 10:2 Тада дође огањ од Господа и удари их, те погибоше пред Господом. Leviticus 10:3 Тада рече Мојсије Арону: То је што је казао Господ говорећи: У онима који приступају к мени бићу свет и пред целим народом прославићу се. А Арон оћуте. Leviticus 10:4 А Мојсије позва Мисаила и Елисафана синове Озила стрица Ароновог, и рече им: Ходите и изнесите браћу своју испред светиње напоље из логора. Leviticus 10:5 И приступише и изнесоше их у кошуљама њиховим напоље из логора, као што рече Мојсије. Leviticus 10:6 Тада рече Мојсије Арону и Елеазару и Итамару, синовима његовим: Немојте откривати глава својих, ни хаљина својих раздирати, да не изгинете и да се Господ не разгневи на сав збор; него браћа ваша, сав род Израиљев, нека плаче ради пожара који учини Господ. Leviticus 10:7 И с врата шатора од састанка немојте излазити, да не изгинете, јер је на вама уље помазања Господњег. И учинише по речи Мојсијевој. Leviticus 10:8 И Господ рече Арону говорећи: Leviticus 10:9 Вино и силовито пиће немој пити ти ни синови твоји с тобом, кад улазите у шатор од састанка да не изгинете. То нека вам је уредба вечна од колена на колено. Leviticus 10:10 Да бисте могли распознавати шта је свето шта ли није, и шта је чисто шта ли нечисто. Leviticus 10:11 И да бисте учили синове Израиљеве свим уредбама које им је казао Господ преко Мојсија. Leviticus 10:12 А Мојсије рече Арону и Елеазару и Итамару синовима његовим који осташе: Узимајте дар што остане од огњених жртава Господњих, и једите с хлебом пресним код олтара, јер је светиња над светињама. Leviticus 10:13 Зато ћете га јести на светом месту, јер је део твој и део синова твојих од огњених жртава Господњих; јер ми је тако заповеђено. Leviticus 10:14 А груди од жртве обртане и плеће од жртве подизане једите на чистом месту, ти и синови твоји и кћери твоје с тобом; јер је тај део дан теби и синовима твојим од захвалних жртава синова Израиљевих. Leviticus 10:15 Плеће од жртве подизане и груди од жртве обртане доносиће се са салом што се сажиже, да се обрне тамо и амо пред Господом, и биће твоје и синова твојих с тобом законом вечним, као што је заповедио Господ. Leviticus 10:16 И Мојсије потражи јаре за грех; али гле, беше изгорело; зато се разгневи на Елеазара и на Итамара синове Аронове који осташе, и рече: Leviticus 10:17 Зашто не једосте жртве за грех на светом месту? Светиња је над светињама, и даде вам је Господ да носите грех свега збора, да би се очистили од греха пред Господом. Leviticus 10:18 А ето крв њена није унесена у светињу; ваљаше вам је јести на светом месту, као што сам заповедио. Leviticus 10:19 Тада рече Арон Мојсију: Ето, данас принесоше жртву своју за грех и жртву своју паљеницу пред Господом, и то ми се догоди. А да сам данас јео жртве за грех, би ли било по вољи Господу? Leviticus 10:20 Кад чу то Мојсије, приста на то. Leviticus 11:0 Leviticus 11:1 И рече Господ Мојсију и Арону говорећи им: Leviticus 11:2 Кажите синовима Израиљевим и реците: Ово су животиње које ћете јести између свих животиња на земљи: Leviticus 11:3 Шта год има папке и папци су му раздвојени и прежива између животиња, то једите. Leviticus 11:4 Али оних што само преживају или што само имају папке раздвојене, не једите, као што је камила, јер прежива али нема папке раздвојене; да вам је нечиста; Leviticus 11:5 И питоми зец, јер прежива али нема папке раздвојене; нечист да вам је. Leviticus 11:6 И зец дивљи, јер прежива али нема папке раздвојене; нечист да вам је. Leviticus 11:7 И свиња, јер има папке раздвојене али не прежива; нечиста да вам је; Leviticus 11:8 Меса од њих не једите нити се стрва њиховог додевајте; јер вам је нечисто. Leviticus 11:9 А између свега што је у води ово једите: Шта год има пера и љуску у води, по мору и по рекама, једите. Leviticus 11:10 А шта нема пера и љуску у мору и у рекама између свега што се миче по води и живи у води, да вам је гадно. Leviticus 11:11 Гадно да вам је, меса да им не једете, и на стрв њихов да се гадите. Leviticus 11:12 Шта год нема пера и љуске у води, то да вам је гадно. Leviticus 11:13 А између птица ове да су вам гадне и да их не једете: орао и јастреб и морски орао, Leviticus 11:14 Еја и крагуј по својим врстама, Leviticus 11:15 И сваки гавран по својим врстама, Leviticus 11:16 И совуљага и ћук и лиска и кобац по својим врстама, Leviticus 11:17 И буљина и гњурац и ушара, Leviticus 11:18 И лабуд и гем и сврака, Leviticus 11:19 И рода и чапља по свим врстама, и пупавац и љиљак. Leviticus 11:20 Шта год гамиже, а има крила и иде на четири ноге, да вам је гадно. Leviticus 11:21 Али између свега што гамиже а има крила и иде на четири ноге једите шта има стегна на ногама својим, којима скаче по земљи. Leviticus 11:22 Између њих једите ове: арба по врстама његовим, салема по врстама његовим, аргола по врстама његовим и агава по врстама његовим. Leviticus 11:23 А што гамиже, а има крила и четири ноге, да вам је гадно. Leviticus 11:24 И о њих ћете се оскврнити; ко се год дотакне мртвог тела њиховог, да је нечист до вечера. Leviticus 11:25 И ко би год носио мртво тело њихово, нека опере хаљине своје, и да је нечист до вечера. Leviticus 11:26 Свака животиња која има папке али нераздвојене и не прежива, да вам је нечиста; ко их се год дотакне, да је нечист. Leviticus 11:27 И шта год иде на шапама између свих животиња четвороножних, да вам је нечисто; ко би се дотакао стрва њиховог, да је нечист до вечера. Leviticus 11:28 И ко би носио стрв њихов, нека опере хаљине своје, и да је нечист до вечера; то да вам је нечисто. Leviticus 11:29 И између животиња које пужу по земљи да су вам нечисте: ласица и миш и корњача по врстама својим, Leviticus 11:30 И јеж и гуштер и твор и пуж и кртица. Leviticus 11:31 То вам је нечисто између животиња које пужу; ко их се дотакне мртвих, да је нечист до вечера. Leviticus 11:32 И свака ствар на коју падне које од њих мртво биће нечиста, била справа дрвена или хаљина или кожа или торба, и свака ствар која треба за какав посао, нека се метне у воду, и да је нечиста до вечера, после да је чиста. Leviticus 11:33 А сваки суд земљани, у који падне шта од тога, и шта год у њему буде, биће нечист, и разбијте га. Leviticus 11:34 И свако јело што се једе, ако на њега дође онаква вода, да је нечисто, и свако пиће што се пије у сваком таквом суду, да је нечисто. Leviticus 11:35 И на шта би пало шта од тела њиховог мртвог све да је нечисто, и пећ и огњиште да се развали, јер је нечисто и нека вам је нечисто. Leviticus 11:36 А студенац и убао, где се вода скупља, биће чист; али шта се дотакне стрва њиховог, биће нечисто. Leviticus 11:37 Ако ли шта од стрва њиховог падне на семе, које се сеје, оно ће бити чисто. Leviticus 11:38 Али ако буде полито семе водом, па онда падне шта од стрва њиховог на семе, да вам је нечисто. Leviticus 11:39 И кад угине животиња од оних које једете, ко се дотакне стрва њеног, да је нечист до вечера. Leviticus 11:40 А ко би јео од стрва њеног, нека опере хаљине своје и да је нечист до вечера; и ко би однео стрв њен, нека опере хаљине своје, и да је нечист до вечера. Leviticus 11:41 И све што пуже по земљи, да вам је гадно, да се не једе. Leviticus 11:42 Шта год иде на трбуху и шта год иде на четири ноге или има више ногу између свега што пуже по земљи, то не једите, јер је гад. Leviticus 11:43 Немојте се поганити ничим што гамиже и немојте се скврнити њима, да не будете нечисти с њих. Leviticus 11:44 Јер ја сам Господ Бог ваш; зато се освећујте и будите свети, јер сам ја свет; и немојте се скврнити ничим што пуже по земљи. Leviticus 11:45 Јер ја сам Господ, који сам вас извео из земље мисирске да вам будем Бог; будите, дакле, свети, јер сам ја свет. Leviticus 11:46 Ово је закон за звери и за птице, и за све животиње што се мичу по води, и за сваку душу живу, која пуже по земљи. Leviticus 11:47 Да се распознаје нечисто од чистог и животиња која се једе од животиње која се не једе. Leviticus 12:0 Leviticus 12:1 И рече Господ Мојсију говорећи: Leviticus 12:2 Кажи синовима Израиљевим, и реци: Кад жена затрудни и роди мушко, нечиста да је седам дана; као у дане кад се одваја ради немоћи своје, биће нечиста. Leviticus 12:3 А у осми дан нека се обреже дете. Leviticus 12:4 А она још тридесет и три дана нека остане чистећи се од крви; ни једне свете ствари да се не додева и у светињу да не иде док се не наврше дани чишћења њеног. Leviticus 12:5 А кад роди женско, онда да је нечиста две недеље дана, као кад се одваја ради немоћи своје, и шездесет и шест дана нека остане чистећи се од крви. Leviticus 12:6 А кад се наврше дани чишћења њеног ради сина или ради кћери, нека донесе свештенику на врата шатора од састанка јагње од године за жртву паљеницу, и голупче или грлицу за жртву ради греха. Leviticus 12:7 И свештеник ће принети жртву пред Господом, и очистиће је од греха њеног; и тако ће се очистити од течења крви своје. То је закон за жену кад роди мушко или женско. Leviticus 12:8 Ако ли не може дати јагњета, онда нека узме две грлице или два голубића, једно за жртву паљеницу а друго за жртву ради греха; и очистиће је свештеник од греха њеног, и биће чиста. Leviticus 13:0 Leviticus 13:1 Још рече Господ Мојсију и Арону говорећи: Leviticus 13:2 Човек у кога би на кожи тела његовог био оток или краста или бубуљица, и било би на кожи тела његовог налик на губу, нека се доведе к Арону свештенику или ка коме сину његовом свештенику. Leviticus 13:3 И нека свештеник види бољетицу на кожи тела његовог; ако длака на бољетици буде побелела и бољетица буде на очи нижа од остале коже тела његовог, онда је губа; па кад га види свештеник прогласиће га да је нечист. Leviticus 13:4 Ако ли буде бела бубуљица на кожи тела његовог и не буде на очи нижа од остале коже нити длака на њој побелела, онда нека затвори свештеник за седам дана човека са таквом бољетицом. Leviticus 13:5 А седмог дана нека види свештеник; ако опази да је бољетица остала како је била и није се даље разишла по кожи, нека га затвори свештеник опет за седам дана. Leviticus 13:6 И нека га свештеник опет види седмог дана, па ако опази да се бољетица смањила и није се даље разишла по кожи; краста је; и он нека опере хаљине своје и биће чист. Leviticus 13:7 Ако ли се даље рашири краста по кожи његовој, пошто га свештеник види и прогласи да је чист, наново нека се покаже свештенику; Leviticus 13:8 Ако види свештеник да се краста раширила по кожи његовој, прогласиће свештеник да је нечист; губа је. Leviticus 13:9 Кад је губа на човеку, нека га доведу к свештенику. Leviticus 13:10 И свештеник нека га види; ако буде бео оток на кожи и длака буде побелела, ако би и здраво месо било на отоку, Leviticus 13:11 Губа је застарела на кожи тела његовог; зато ће га свештеник прогласити да је нечист, и неће га затворити, јер је нечист. Leviticus 13:12 Ако ли се губа изаспе по кожи и покрије сву кожу човеку од главе до пете, где би год свештеник очима погледао, Leviticus 13:13 Кад свештеник види да је губа покрила сву кожу на њему, прогласиће да је човек чист, јер је све побелело, па је чист. Leviticus 13:14 Али ако се покаже на њему дивље месо, биће нечист. Leviticus 13:15 Па кад свештеник види дивље месо, прогласиће га да је нечист; оно је дивље месо нечисто, губа је. Leviticus 13:16 А кад би се дивље месо променило и побелело, нека дође к свештенику. Leviticus 13:17 И кад види свештеник да је бољетица побелела, свештеник ће прогласити да је чист, чист је. Leviticus 13:18 Кад у кога на кожи буде чир, па прође, Leviticus 13:19 А после на месту где је био чир изађе оток бео или бубуљица бела и црвенкаста, нека се покаже свештенику. Leviticus 13:20 Ако свештеник види да је на очи нижа од остале коже и длака на њој побелела, прогласиће га свештеник да је нечист, губа је, изашла је из чира. Leviticus 13:21 Ако ли свештеник гледајући види да није длака на њој побелела нити је нижа од коже, него се смањила, онда ће га затворити свештеник за седам дана. Leviticus 13:22 Ако се рашири по кожи, онда ће га свештеник прогласити да је нечист; болест је. Leviticus 13:23 Ако ли остане на свом месту бубуљица и не рашири се, ожиљак је од чира; зато ће га свештеник прогласити да је чист. Leviticus 13:24 Ако се ко по кожи ожеже огњем, па пошто се залечи остане бубуљица бела и црвенкаста или само бела, Leviticus 13:25 Нека га види свештеник; ако длака на бубуљици буде побелела и ако на очи буде нижа него кожа, губа је, изашла је из ожеглине; зато ће га свештеник прогласити да је нечист; губа је. Leviticus 13:26 Ако ли свештеник види да на бубуљици нема беле длаке нити је нижа од коже, него се смањила, затвориће га за седам дана. Leviticus 13:27 Па ће је седмог дана погледати свештеник; ако се буде раширила по кожи, тада ће га свештеник прогласити да је нечист; губа је. Leviticus 13:28 Ако ли бубуљица буде остала на свом месту, и не буде се раширила по кожи, него се смањила, онда је рана од тога што се ожегао; зато ће га свештеник прогласити да је чист, јер је ожиљак од ожеглине. Leviticus 13:29 Ако у човека или у жене буде бољетица на глави или на бради, Leviticus 13:30 Свештеник нека види бољетицу; ако на очи буде нижа од остале коже и на њој длака жућкаста и танка, свештеник ће прогласити да је нечист; оспа је, губа на глави или на бради; Leviticus 13:31 А кад свештеник види бољетицу, и опази да на очи није нижа од остале коже и да нема на њој црне длаке, тада ће затворити свештеник за седам дана оног на коме је оспа. Leviticus 13:32 Па кад свештеник седми дан види, а оспа се није даље разишла нити длака на њој пожутела, нити је на очи оспа нижа од коже, Leviticus 13:33 Тада нека се обрије, али оспу да не обрије, и свештеник нека затвори још за седам дана оног на коме је оспа. Leviticus 13:34 И седмог дана нека свештеник опет види оспу; ако опази да се оспа није даље разишла по кожи нити је на очи нижа од остале коже, тада ће га прогласити свештеник да је чист, па нека опере хаљине своје, и биће чист. Leviticus 13:35 Ако ли се рашири оспа по кожи, пошто буде проглашен да је чист, Leviticus 13:36 Тада нека га види свештеник; ако се буде раширила оспа по кожи, нека више не гледа свештеник има ли жутих длака; нечист је. Leviticus 13:37 Ако ли опази да је оспа остала где је била и да је црна длака израсла по њој, залечила се оспа, чист је, и свештеник ће прогласити да је чист. Leviticus 13:38 Кад у човека или у жене буду бубуљице по кожи тела њиховог, бубуљице беле, Leviticus 13:39 Свештеник нека види; ако на кожи тела његовог буду беле бубуљице мале, бела је оспа, изашла по кожи, чист је. Leviticus 13:40 Коме опадне коса с главе, ћелав је, чист је. Leviticus 13:41 Ако му спреда опадне коса с главе, пола је ћелав, и чист је. Leviticus 13:42 Кад на глави сасвим ћелавој или пола ћелавој буде бела и црвенкаста бољетица, губа је, изашла на глави свој ћелавој или пола ћелавој. Leviticus 13:43 И нека га види свештеник; ако опази да је бео и црвенкаст оток на глави свој ћелавој или пола ћелавој налик на губу по кожи осталог тела, Leviticus 13:44 Човек је губав, нечист је, и свештеник ће га прогласити да је нечист; губа му је на глави. Leviticus 13:45 А губавац на коме је та болест, нека иде у хаљинама раздртим и гологлав, и уста нека застре, и нека виче: Нечист, нечист. Leviticus 13:46 Докле је год болест на њему, нека буде нечист; нечист је, нека живи сам, иза логора нека му буде стан. Leviticus 13:47 И ако на хаљини буде губа, на хаљини вуненој или ланеној, Leviticus 13:48 Или на основи или на поучици од лана или од вуне, или на кожи, или на чем год од коже, Leviticus 13:49 И ако бољетица буде зеленкаста или црвенкаста на хаљини или на кожи или на основи или на поучици или на чем год од коже, губа је, и нека се покаже свештенику. Leviticus 13:50 И кад види свештеник болест, нека затвори за седам дана ствар на којој је губа. Leviticus 13:51 И седмог дана ако види да се даље разишла болест по хаљини или по основи или по поучици или по кожи или по чему год од коже, љута је губа болест, она ствар је нечиста. Leviticus 13:52 Зато нека спали ону хаљину или основу или поучицу од вуне или од лана, или шта год буде од коже, на чем буде болест; јер је љута губа, огњем нека се спали. Leviticus 13:53 Ако ли опази свештеник да се болест није разишла по хаљини или по основи или по поучици, или по чему год од коже, Leviticus 13:54 Тада нека заповеди свештеник да се опере оно на чем је болест, па онда нека затвори опет за седам дана. Leviticus 13:55 Па нека види свештеник пошто се опере ствар на којој је болест, и ако опази да болест није променила боје своје, ако се и не буде даље разишла, ствар је нечиста, спали је огњем; јер је љута губа на горњој или на доњој страни. Leviticus 13:56 Ако ли види свештеник да се место смањило пошто је опрано, онда нека откине од хаљине или од коже или од основе или од поучице. Leviticus 13:57 Ако ли се опет покаже на хаљини или на основи или на поучици или на чем год од коже, губа је која се шири, огњем спали оно на чем буде. Leviticus 13:58 А хаљину или основу или поучицу или шта му драго од коже, кад опереш па отиде с њега та болест, опери још једном, и биће чисто. Leviticus 13:59 Ово је закон за губу на хаљини вуненој или ланеној, или на основи или на поучици, или на чем год од коже, како се може знати је ли шта чисто или нечисто. Leviticus 14:0 Leviticus 14:1 Још рече Господ Мојсију говорећи: Leviticus 14:2 Ово је закон за губавца када се чисти: нека се доведе к свештенику, Leviticus 14:3 А свештеник нека изађе иза логора; и ако види да је излечена губа на губавцу, Leviticus 14:4 Онда ће заповедити свештеник ономе који се чисти да узме две птице живе чисте, и дрво кедрово и црвца и исопа. Leviticus 14:5 И нека заповеди свештеник да се једна птица закоље над судом земљаним над водом живом. Leviticus 14:6 Па нека узме живу птицу и дрво кедрово и црвац и исоп, и све то заједно са живом птицом нека замочи у крв од птице заклане над водом живом. Leviticus 14:7 И нека покропи седам пута оног који се чисти од губе, и нека га прогласи да је чист, и нека пусти живу птицу у поље. Leviticus 14:8 Тада који се чисти нека опере хаљине своје и обрије све длаке своје, и нека се окупа у води, и биће чист; потом нека уђе у логор, али да стоји напољу не улазећи у свој шатор седам дана. Leviticus 14:9 А у седми дан нека обрије све длаке своје, главу и браду и обрве над очима, и све длаке своје нека обрије, и нека опере хаљине своје, па нека се окупа у води и биће чист. Leviticus 14:10 А у осми дан нека узме два јагњета здрава и једну овцу од године здраву и три десетине ефе белог брашна замешеног с уљем за дар, и један лог уља. Leviticus 14:11 А свештеник који га чисти нека постави оног који се чисти заједно с тим стварима пред Господом на вратима шатора од састанка. Leviticus 14:12 И узевши свештеник једно јагње нека га принесе на жртву за преступ заједно с логом уља, и нека обрне тамо и амо пред Господом на жртву обртану. Leviticus 14:13 А после нека закоље јагње на месту где се коље жртва за грех и жртва паљеница на светом месту, јер жртва за преступ припада свештенику као и жртва за грех; светиња је над светињама. Leviticus 14:14 Тада нека свештеник узме крви од жртве за преступ и помаже крај десног уха ономе који се чисти и палац десне руке његове и палац десне ноге његове. Leviticus 14:15 Потом нека узме свештеник од лога уља и налије на длан свој леви. Leviticus 14:16 Па нека замочи свештеник прст од десне руке своје у уље што му је на левом длану, и нека покропи уљем с прста свог седам пута пред Господом. Leviticus 14:17 А осталим уљем што му је на длану нека помаже свештеник крај десног уха ономе који се чисти, и палац десне руке његове и палац десне ноге његове по крви од жртве за преступ. Leviticus 14:18 А шта још остане од уља на длану свештенику, оним нека намаже главу ономе који се чисти, и тако ће га очистити свештеник пред Господом. Leviticus 14:19 Потом нека принесе свештеник жртву за грех, и очистиће оног који се чисти од своје нечистоте; а после нека закоље жртву паљеницу. Leviticus 14:20 И нека принесе свештеник жртву паљеницу заједно с даром на олтару; и тако ће га очистити, и биће чист. Leviticus 14:21 Али ако је сиромах, те не може донети толико, онда нека узме једно јагње за жртву ради преступа да се принесе жртва обртана за очишћење његово, и једну десетину ефе белог брашна замешеног с уљем за дар, и лог уља. Leviticus 14:22 И две грлице или два голубића, које може прискрбити, да буде једно жртва за грех а друго жртва паљеница. Leviticus 14:23 И то нека донесе у осми дан свог чишћења свештенику на врата шатора од састанка пред Господом. Leviticus 14:24 Тада свештеник нека узме јагње за преступ и лог уља, и то нека свештеник обрне пред Господом за жртву обртану. Leviticus 14:25 И нека закоље јагње за жртву ради преступа, и узевши свештеник крви од жртве за преступ нека помаже крај десног уха ономе који се чисти и палац десне руке његове и палац десне ноге његове. Leviticus 14:26 И уља нека налије свештеник на длан свој леви, Leviticus 14:27 Па нека замочи прст од десне руке своје у уље што му је на левом длану, и нека покропи уљем с прста свог седам пута пред Господом. Leviticus 14:28 И уљем што му је на длану нека помаже свештеник крај десног уха ономе који се чисти, и палац десне руке његове и палац десне ноге његове по месту где је крв од жртве за преступ. Leviticus 14:29 А шта још остане од уља на длану свештенику, оним нека намаже главу ономе који се чисти, и тако ће га очистити пред Господом. Leviticus 14:30 Тако нека учини и с једном грлицом или голупчетом од оних које прискрби. Leviticus 14:31 Шта је прискрбио, једно ће бити жртва за грех а друго жртва паљеница с даром; и тако ће свештеник очистити пред Господом оног који се чисти. Leviticus 14:32 То је закон за губавца који не може прискрбити све што треба за очишћење. Leviticus 14:33 И рече Господ Мојсију и Арону говорећи: Leviticus 14:34 Кад дођете у земљу хананску, коју ћу вам ја дати да је ваша, па кад пустим губу на коју кућу у земљи коју ћете држати, Leviticus 14:35 Онда онај чија је кућа нека дође и јави свештенику говорећи: Чини ми се као да је губа на кући. Leviticus 14:36 А свештеник нека заповеди да се испразни кућа пре него он дође да види губу, да се не би оскврнило шта је у кући; потом нека дође свештеник да види кућу. Leviticus 14:37 Па кад види болест, ако буде болест на зидовима кућним као рупице зеленкасте или црвенкасте и на очи ниже од зида, Leviticus 14:38 Нека изађе свештеник из куће оне на врата кућна, и затвори кућу за седам дана. Leviticus 14:39 После опет нека дође свештеник у седми дан, па ако види да се болест даље разишла по зидовима кућним, Leviticus 14:40 Заповедиће свештеник да поваде камење на коме је болест и да га баце иза града на место нечисто. Leviticus 14:41 А кућу заповедиће да остружу изнутра свуда унаоколо, и прах што састружу да проспу иза града на место нечисто, Leviticus 14:42 И да узму друго камење и углаве на место где је било пређашње камење; тако и блато друго узевши да облепе кућу. Leviticus 14:43 Ако се поврати болест и опет израсте по кући, пошто се повади камење и оструже кућа и наново облепи, Leviticus 14:44 Тада дошав свештеник ако види да се болест разишла по кући, љута је губа на кући, нечиста је. Leviticus 14:45 Нека се разруши она кућа, камење и дрва и сав леп од оне куће, и нека се изнесе иза града на место нечисто. Leviticus 14:46 А ко би ушао у кућу ону док је затворена, да је нечист до вечера. Leviticus 14:47 И ко би спавао у оној кући, нека опере хаљине своје; тако и ко би јео у оној кући, нека опере хаљине своје. Leviticus 14:48 Ако ли свештеник дошав види да се није болест разишла по кући пошто је кућа наново облепљена, нека прогласи свештеник да је чиста, јер се излечила болест. Leviticus 14:49 И нека узме да би се кућа очистила две птице и дрво кедрово и црвца и исопа, Leviticus 14:50 И нека закоље једну птицу над судом земљаним над водом живом. Leviticus 14:51 Па нека узме дрво кедрово и исоп и црвац и другу птицу живу, и нека замочи у крв од заклане птице и у воду живу, и покропи кућу седам пута. Leviticus 14:52 И тако ће очистити кућу ону крвљу птичијом и водом живом и птицом живом и дрветом кедровим и исопом и црвцем. Leviticus 14:53 Па онда нека пусти птицу живу иза града у поље; и очистиће кућу, и биће чиста. Leviticus 14:54 Ово је закон за сваку губу и за оспу, Leviticus 14:55 За губу на хаљини и на кући, Leviticus 14:56 И за оток и за красту и за бубуљицу, Leviticus 14:57 Да се зна кад је ко нечист и кад је ко чист. То је закон за губу. Leviticus 15:0 Leviticus 15:1 Још рече Господ Мојсију и Арону говорећи: Leviticus 15:2 Кажите синовима Израиљевим и реците им: Коме човеку тече семе од тела његовог, нечист је. Leviticus 15:3 А оваква је нечистота његова од тог течења: ако испусти тело његово течење своје, или се устави течење у телу његовом, нечистота је на њему. Leviticus 15:4 Свака постеља на коју легне онај коме тече семе, да је нечиста; и све на шта седне, да је нечисто. Leviticus 15:5 И ко се год дотакне постеље његове, нека опере хаљине своје и нека се окупа у води, и биће нечист до вечера. Leviticus 15:6 И ко седне на оно на чему је седео онај коме тече семе, нека опере хаљине своје и нека се окупа у води, и биће нечист до вечера. Leviticus 15:7 И ко се дотакне тела оног коме тече семе, нека опере хаљине своје и нека се окупа у води, и биће нечист до вечера. Leviticus 15:8 И ако онај коме тече семе пљуне на чистог, он нека опере хаљине своје и нека се окупа у води, и биће нечист до вечера. Leviticus 15:9 И свако седло на коме би седео онај коме тече семе, да је нечисто. Leviticus 15:10 И ко би се дотакао чега год што је било под њим, да је нечист до вечера; и ко би шта такво носио, нека опере хаљине своје и окупа се у води, и биће нечист до вечера. Leviticus 15:11 И кога би се дотакао онај коме тече семе не оправши руку својих водом, нека опере хаљине своје и окупа се у води, и биће нечист до вечера. Leviticus 15:12 И суд земљани ког би се дотакао онај коме тече семе, нека се разбије, а дрвени суд нека се опере водом. Leviticus 15:13 А кад се онај коме тече семе очисти од течења свог, нека броји седам дана пошто се очисти, и нека опере хаљине своје и нека тело своје опере водом живом, и биће чист. Leviticus 15:14 А у осми дан нека узме две грлице или два голубића, и нека дође пред Господа на врата шатора од састанка, и нека их да свештенику. Leviticus 15:15 И свештеник нека принесе једно од њих на жртву за грех а друго на жртву паљеницу; тако ће га очистити свештеник пред Господом од течења његовог. Leviticus 15:16 И човек коме изађе семе кад спава са женом нека опере водом цело тело своје, и биће нечист до вечера. Leviticus 15:17 И свака хаљина и свака кожа на којој буде такво семе, нека се опере водом и биће нечисто до вечера. Leviticus 15:18 И жена код које буде спавао такав човек, и она и он нека се окупају у води и биће нечисти до вечера. Leviticus 15:19 А жена кад има време, кад иде крв од тела њеног, нека се одваја седам дана, и ко је се год дотакне, да је нечист до вечера. Leviticus 15:20 И на шта год легне док се одваја, да је нечисто, и на шта год седне, да је нечисто. Leviticus 15:21 И ко се дотакне постеље њене, нека опере хаљине своје и нека се окупа у води, и биће нечист до вечера. Leviticus 15:22 И ко се дотакне чега на чему је она седела, нека опере хаљине своје и нека се окупа у води, и биће нечист до вечера. Leviticus 15:23 И шта би год било на постељи њеној или на чем је она седела, па се ко дотакне тога, да је нечист до вечера. Leviticus 15:24 А ко би спавао с њом те би нечистота њена дошла на њ, да је нечист седам дана, и постеља на којој лежи да је нечиста. Leviticus 15:25 А жена, од које би ишла крв дуго времена или осим обичног времена или у обично време, али дуже, докле год тече нечистота њена биће нечиста као у време када се одваја. Leviticus 15:26 Постеља на којој лежи докле јој год крв иде, да јој је као постеља кад се одваја; и на чем би год седела да је нечисто као што је нечисто кад се одваја. Leviticus 15:27 И ко се год дотакне тих ствари, нечист је; зато нека опере хаљине своје и окупа се у води, и биће нечист до вечера. Leviticus 15:28 А кад се очисти од течења крви своје, нека броји седам дана, па онда да је чиста. Leviticus 15:29 И у осми дан нека узме две грлице или два голубића, и нека их однесе свештенику на врата шатора од састанка. Leviticus 15:30 И нека свештеник принесе једно на жртву за грех а друго на жртву паљеницу, и очистиће је свештеник пред Господом од течења нечистоте њене. Leviticus 15:31 Тако ћете одлучивати синове Израиљеве од нечистота њихових, да не гину с нечистота својих скврнећи шатор мој што је усред њих. Leviticus 15:32 То је закон за оног коме тече семе и коме изађе семе кад спава са женом те буде нечист, Leviticus 15:33 И за жену кад болује од течења крви своје, и за сваког који болује од течења свог, било мушко или женско, и за човека који би лежао са нечистом. Leviticus 16:0 Leviticus 16:1 И рече Господ Мојсију пошто погибоше два сина Аронова, а погибоше кад приступише пред Господа, Leviticus 16:2 И каза Господ Мојсију: Реци Арону, брату свом, да не улази у свако доба у светињу за завес пред заклопац који је на ковчегу, да не погине, јер ћу се у облаку над заклопцем јављати. Leviticus 16:3 С овим нека улази Арон у светињу: с јунцем за жртву ради греха и с овном за жртву паљеницу. Leviticus 16:4 Свету кошуљу ланену нека обуче, и гаће ланене нека су на телу његовом, и нека се опаше појасом ланеним и капу ланену нека метне на главу; то су хаљине свете, и нека опере тело своје водом, па онда нека их обуче. Leviticus 16:5 А од збора синова Израиљевих нека узме два јарца за жртву ради греха, и једног овна за жртву паљеницу. Leviticus 16:6 И нека принесе Арон јунца свог на жртву за грех и очисти себе и дом свој. Leviticus 16:7 Потом нека узме два јарца, и нека их метне пред Господа на врата шатора од састанка. Leviticus 16:8 И нека Арон баци жреб за та два јарца, један жреб Господу а други жреб Азазелу. Leviticus 16:9 И нека Арон принесе на жртву јарца на ког падне жреб Господњи, нека га принесе на жртву за грех. Leviticus 16:10 А јарца на ког падне жреб Азазелов нека метне жива пред Господа, да учини очишћење на њему, па нека га пусти у пустињу Азазелу. Leviticus 16:11 И нека Арон принесе јунца свог на жртву за грех и очисти себе и дом свој, и нека закоље јунца свог на жртву за грех. Leviticus 16:12 И нека узме кадионицу пуну жеравице с олтара, који је пред Господом, и пуне прегршти када мирисног истуцаног, и нека унесе за завес. Leviticus 16:13 И нека метне кад на огањ пред Господом, да дим од када заклони заклопац који је на сведочанству; тако неће погинути. Leviticus 16:14 После нека узме крви од јунца и покропи с прста свог по заклопцу према истоку, а пред заклопцем нека седам пута покропи том крвљу с прста свог. Leviticus 16:15 И нека закоље јарца на жртву за грех народни, и нека учини с крвљу његовом као што је учинио с крвљу јунчијом, и покропи њом по заклопцу и пред заклопцем. Leviticus 16:16 И тако ће очистити светињу од нечистота синова Израиљевих и од преступа њихових у свим гресима њиховим; тако ће учинити и у шатору од састанка, који је међу њима усред нечистота њихових. Leviticus 16:17 А нико да не буде у шатору од састанка кад он уђе да чини очишћење у светињи, докле не изађе и сврши очишћење за се и за дом свој и за сав збор израиљски. Leviticus 16:18 А нека изађе к олтару који је пред Господом, и очисти га; и узевши крви од јунца и крви од јарца нека помаже рогове олтару унаоколо; Leviticus 16:19 И нека га покропи одозго истом крвљу с прста свог седам пута; тако ће га очистити и посветити га од нечистота синова Израиљевих. Leviticus 16:20 А кад очисти светињу и шатор од састанка и олтар, тада нека доведе јарца живог. Leviticus 16:21 И метнувши Арон обе руке своје на главу јарцу живом, нека исповеди над њим сва безакоња синова Израиљевих и све преступе њихове у свим гресима њиховим, и метнувши их на главу јарцу нека га да човеку спремном да га истера у пустињу. Leviticus 16:22 И јарац ће однети на себи сва безакоња њихова у пустињу; и пустиће оног јарца у пустињу. Leviticus 16:23 Потом нека опет уђе Арон у шатор од састанка и свуче хаљине ланене које је обукао када је ишао у светињу, и онде нека их остави. Leviticus 16:24 Па нека опере тело своје на светом месту и обуче своје хаљине; и изашав нека принесе своју жртву паљеницу, и очисти себе и народ. Leviticus 16:25 А сало од жртве за грех нека запали на олтару. Leviticus 16:26 А ко одведе јарца за Азазела, нека опере хаљине своје и окупа тело своје у води, па онда нека уђе у логор. Leviticus 16:27 А јунца за грех и јарца за грех, од којих је крв унесена да се учини очишћење у светињи, нека изнесу напоље из логора, и нека спале огњем коже њихове и месо њихово и балегу њихову. Leviticus 16:28 А ко их спали, нека опере хаљине своје и окупа тело своје у води, па онда нека дође у логор. Leviticus 16:29 И ово нека вам буде вечна уредба: десети дан седмог месеца мучите душе своје, и не радите никакав посао, ни домородац ни дошљак који се бави међу вама. Leviticus 16:30 Јер у тај дан бива очишћење за вас, да се очистите; бићете очишћени од свих греха својих пред Господом. Leviticus 16:31 То нека вам је почивање суботно, и мучите душе своје по уредби вечној. Leviticus 16:32 А свештеник који буде помазан и који буде освећен да врши службу свештеничку на место оца свог, он нека очишћа обукавши се у хаљине ланене, хаљине свете. Leviticus 16:33 И нека очисти светињу свету и шатор од састанка; и олтар нека очисти; и свештенике и сав народ сабрани нека очисти. Leviticus 16:34 И ово нека вам је вечна уредба да очишћате синове Израиљеве од свих греха њихових један пут у години. И учини Мојсије како му заповеди Господ. Leviticus 17:0 Leviticus 17:1 Још рече Господ Мојсију говорећи: Leviticus 17:2 Кажи Арону и синовима његовим и свим синовима Израиљевим, и реци им: Ово је заповедио Господ говорећи: Leviticus 17:3 Ко год од дома Израиљевог закоље вола или јагње или козу у логору, или ко год закоље изван логора, Leviticus 17:4 А не доведе на врата шатора од састанка, да принесе принос Господу пред шатором Господњим, крив је за крв; зато да се истреби онај човек из народа свог. Leviticus 17:5 Зато синови Израиљеви нека доведу жртве своје, које би клали у пољу, нека их доведу Господу на врата шатора од састанка к свештенику, и нека принесу жртве захвалне Господу. Leviticus 17:6 И свештеник нека покропи крвљу по олтару Господњем на вратима шатора од састанка, и сало нека запали на угодни мирис Господу. Leviticus 17:7 И нека више не приносе жртве своје ђаволима, за којима они чине прељубу. Ово нека им буде закон вечан од колена на колено. Leviticus 17:8 Зато им реци: Ко би год од дома Израиљевог или између странаца који се баве међу њима принео жртву паљеницу или другу жртву, Leviticus 17:9 А не би је довео на врата шатора од састанка да је принесе Господу, тај човек да се истреби из народа свог. Leviticus 17:10 А ко би год од дома Израиљевог или између странаца који се баве међу њима јео какву год крв, окренућу лице своје насупрот оном човеку који буде јео крв, и истребићу га из народа његовог. Leviticus 17:11 Јер је душа телу у крви; а ја сам вам је одредио за олтар да се чисте душе ваше; јер је крв што душу очишћа. Leviticus 17:12 Зато рекох синовима Израиљевим: Нико између вас да не једе крв; ни дошљак који се бави међу вама да не једе крв. Leviticus 17:13 И ко би год између синова Израиљевих или између дошљака који се баве код њих уловио зверку или птицу, која се једе, нека исцеди крв из ње, и заспе је земљом. Leviticus 17:14 Јер је душа сваког тела крв његова, то му је душа. Зато рекох синовима Израиљевим: Крв ни једног тела не једите, јер је душа сваког тела крв његова. Ко би је год јео, да се истреби. Leviticus 17:15 А ко би јео месо од животиње која цркне или коју раскине зверка, био домородац или дошљак, нека опере хаљине своје и окупа се у води, и биће нечист до вечера, а после ће бити чист. Leviticus 17:16 Ако ли их не опере, и тела свог не окупа, носиће безакоње своје. Leviticus 18:0 Leviticus 18:1 Још рече Господ говорећи: Leviticus 18:2 Кажи синовима Израиљевим, и реци им: Ја сам Господ Бог ваш. Leviticus 18:3 Немојте чинити шта се чини у земљи мисирској, у којој сте живели, нити чините шта се чини у земљи хананској, у коју вас водим, и по уредбама њиховим немојте живети. Leviticus 18:4 Него моје законе вршите и моје уредбе држите живећи по њима. Ја сам Господ Бог ваш. Leviticus 18:5 Држите уредбе моје и законе моје; ко их врши, жив ће бити кроз њих. Ја сам Господ. Leviticus 18:6 Нико да не приступа к родици својој по крви, да не открије голотињу њену. Ја сам Господ. Leviticus 18:7 Голотиње оца свог ни голотиње матере своје не откриј; мати ти је; не откриј голотиње њене. Leviticus 18:8 Голотиње жене оца свог не откриј; голотиња је оца твог. Leviticus 18:9 Голотиње сестре своје, кћери оца свог или кћери матере своје, која је рођена у кући или изван куће, не откриј голотиње њихове. Leviticus 18:10 Голотиње кћери сина свог, или кћери кћери своје не откриј; јер је твоја голотиња. Leviticus 18:11 Голотиње кћери жене оца свог, коју је родио отац твој, не откриј; сестра ти је. Leviticus 18:12 Голотиње сестре оца свог не откриј; једна је крв са оцем твојим. Leviticus 18:13 Голотиње сестре матере своје не откриј; јер је једна крв с матером твојом. Leviticus 18:14 Голотиње брата оца свог не откриј приступајући к жени његовој; стрина ти је. Leviticus 18:15 Голотиње жене сина свог не откриј; снаха ти је, не откриј голотиње њене. Leviticus 18:16 Голотиње жене брата свог не откриј; голотиња је брата твог. Leviticus 18:17 Голотиње жене и кћери њене не откриј; кћери сина њеног ни кћери кћери њене немој узети да откријеш голотињу њихову; једна су крв; зло је. Leviticus 18:18 Немој узети жене преко једне жене, да је уцвелиш откривајући голотињу другој за живота њеног. Leviticus 18:19 К жени докле се одваја ради нечистоте своје не иди да откријеш голотињу њену. Leviticus 18:20 Са женом ближњег свог не лези скврнећи се с њом. Leviticus 18:21 Од семена свог не дај да се однесе Молоху, да не оскврниш имена Бога свог; ја сам Господ. Leviticus 18:22 С мушкарцем не лези као са женом; гадно је. Leviticus 18:23 Живинче никакво немој облежати скврнећи се с њим; и жена да не легне под живинче; грдило је. Leviticus 18:24 Немојте се скврнити ни једном овом стварју; јер су се свим тим стварима оскврнили народи које ћу одагнати испред вас. Leviticus 18:25 Јер се оскврнила земља, и неваљалство ћу њено походити на њој, и изметнуће земља становнике своје. Leviticus 18:26 Него ви држите законе моје и уредбе моје, и не чините ни једног овог гада, ни домородац ни дошљак који се бави међу вама; Leviticus 18:27 Јер све ове гадове чинише људи у овој земљи који су били пре вас, и земља је од тога оскврњена; Leviticus 18:28 Да не изметне земља вас, ако је оскврните, као што је изметнула народ који је био пре вас. Leviticus 18:29 Јер ко учини шта год од ових гадова, истребиће се из народа свог душе које учине. Leviticus 18:30 Зато држите шта сам наредио да се држи, да не чините шта од гадних обичаја који су били пре вас, и да се не скврните о њих. Ја сам Господ Бог ваш. Leviticus 19:0 Leviticus 19:1 Још рече Господ Мојсију говорећи: Leviticus 19:2 Кажи свему збору синова Израиљевих, и реци им: Будите свети, јер сам ја свет, Господ Бог ваш. Leviticus 19:3 Сваки да се боји матере своје и оца свог; и држите суботе моје; ја сам Господ Бог ваш. Leviticus 19:4 Не обраћајте се к идолима, и богове ливене не градите себи; ја сам Господ Бог ваш. Leviticus 19:5 А кад приносите жртву захвалну Господу, приносите је драге воље. Leviticus 19:6 У који је дан принесете, нека се једе, и сутрадан; а шта остане до трећег дана, нека се огњем сажеже. Leviticus 19:7 А ако би се шта јело трећи дан, гад је, неће бити угодна. Leviticus 19:8 Ко би год јео, носиће своје безакоње, јер оскврни светињу Господњу; зато ће се истребити она душа из народа свог. Leviticus 19:9 А кад жањете род земље своје, немој пожети сасвим њиву своју, нити пабирчи по жетви. Leviticus 19:10 Ни виноград свог немој пабирчити, и немој купити зрна која падну по винограду твом; него остави сиромаху и дошљаку. Ја сам Господ Бог ваш. Leviticus 19:11 Не крадите; не лажите и не варајте ближњег свог. Leviticus 19:12 Не куните се именом мојим криво; јер ћеш оскврнити име Бога свог. Ја сам Господ. Leviticus 19:13 Не закидај ближњег свог и не отимај му; плата надничарова да не преноћи код тебе до јутра. Leviticus 19:14 Немој псовати глувог, ни пред слепца метати шта да се спотакне; него се бој Бога свог; ја сам Господ. Leviticus 19:15 Не чините неправду на суду, не гледајте што је ко сиромах, нити се поводи за богатим; право суди ближњему свом. Leviticus 19:16 Не иди као опадач по народу свом, и не устај на крв ближњег свог; ја сам Господ. Leviticus 19:17 Немој мрзети на брата свог у срцу свом; слободно искарај ближњег свог, и немој трпети греха на њему. Leviticus 19:18 Не буди осветљив, и не носи срдњу на синове народа свог; него љуби ближњег свог као себе самог; ја сам Господ. Leviticus 19:19 Уредбе моје држите; живинчета свог не пуштај на живинче друге врсте; не засевај њиве своје двојаким семеном, и не облачи на се хаљине од двојаких ствари. Leviticus 19:20 Ако би ко облежао робињу, која је испрошена али није откупљена ни ослобођена, обоје да се шибају, али да се не погубе; јер није била ослобођена. Leviticus 19:21 И нека он принесе Господу жртву за преступ свој на врата шатора од састанка, овна за преступ. Leviticus 19:22 И нека га очисти пред Господом свештеник овном принесеним за преступ од греха који је учинио; и опростиће му се грех његов. Leviticus 19:23 А кад дођете у земљу и насадите свакојаког воћа, обрежите му окрајак, род његов; три године нека вам је необрезано, и не једите га. Leviticus 19:24 А четврте године нека буде сав род његов посвећен у хвалу Господу. Leviticus 19:25 Па тек пете године једите воће с њега, да би вам се умножио род његов. Ја сам Господ Бог ваш. Leviticus 19:26 Ништа не једите с крвљу. Немојте врачати, ни гатати по времену. Leviticus 19:27 Не стрижите косу своју укруг, ни грдите браду своју. Leviticus 19:28 За мртвацем не режите тело своје, ни ударајте на се какве белеге. Ја сам Господ. Leviticus 19:29 Немој скврнити кћер своју пуштајући је да се курва, да се не би земља прокурвала и напунила се безакоња. Leviticus 19:30 Држите суботе моје, и светињу моју поштујте. Ја сам Господ. Leviticus 19:31 Не обраћајте се к врачарима и гатарима, нити их питајте, да се не скврните о њих. Ја сам Господ Бог ваш. Leviticus 19:32 Пред седом главом устани, и поштуј лице старчево, и бој се Бога свог. Ја сам Господ. Leviticus 19:33 Ако је у тебе дошљак у земљи вашој, не чини му криво. Leviticus 19:34 Ко је дошљак међу вама, нека вам буде као онај који се родио међу вама, и љубите га као себе самог; јер сте и ви били дошљаци у земљи мисирској. Ја сам Господ Бог ваш. Leviticus 19:35 Не чините неправде у суду, ни мером за дужину, ни мером за тежину, ни мером за ствари које се сипају. Leviticus 19:36 Мерила нека су вам права, камење право, ефа права, ин прав. Ја сам Господ Бог ваш, који сам вас извео из земље мисирске. Leviticus 19:37 Држите, дакле, све уредбе моје и све законе моје, и вршите их. Ја сам Господ. Leviticus 20:0 Leviticus 20:1 И рече Господ Мојсију говорећи: Leviticus 20:2 Још реци синовима Израиљевим: Ко год између синова Израиљевих или између дошљака који се баве у Израиљу, да од семена свог Молоху, нека се погуби, народ у земљи нека га заспе камењем. Leviticus 20:3 И ја ћу окренути лице своје насупрот таквом човеку, и истребићу га из народа његовог, што од семена свог даде Молоху, и запрзни светињу моју и оскврни свето име моје. Leviticus 20:4 Ако ли народ како год затвори очи да не види тог човека кад да од семена свог Молоху, и не убију га, Leviticus 20:5 Ја ћу окренути лице своје насупрот оном човеку и насупрот дому његовом, и истребићу га, и све који за њим чине прељубу чинећи прељубу за Молохом, из народа њиховог. Leviticus 20:6 А ко се обрати к врачарима и к гатарима да чини прељубу за њима, окренућу лице своје на супрот њему, и истребићу га из народа његовог. Leviticus 20:7 Зато посвећујте се, и будите свети, јер сам ја Господ Бог ваш. Leviticus 20:8 И чувајте уредбе моје и вршите их. Ја сам Господ који вас посвећујем. Leviticus 20:9 Ко опсује оца свог или матер своју, да се погуби; опсовао је оца свог или матер своју; крв његова на њ. Leviticus 20:10 А човек који учини прељубу с туђом женом, што је учинио прељубу са женом ближњег свог, да се погуби и прељубочинац и прељубочиница. Leviticus 20:11 Ко би спавао са женом оца свог, открио је голотињу оца свог; обоје да се погубе; крв њихова на њих. Leviticus 20:12 Ко би спавао са женом сина свог, обоје да се погубе; учинише срамоту; крв њихова на њих. Leviticus 20:13 Ко би мушкарца облежао као жену, учинише гадну ствар обојица; да се погубе; крв њихова на њих. Leviticus 20:14 И ко би узео жену и матер њену, зло је, огњем да се спали и он и она, да не буде зла међу вама. Leviticus 20:15 Ко би облежао живинче, да се погуби; убијте и живинче. Leviticus 20:16 И ако би жена легла под живинче, убиј и жену и живинче, нека погину, крв њихова на њих. Leviticus 20:17 Ко би узео сестру своју, кћер оца свог или кћер матере своје, видео би голотињу њену и она би видела голотињу његову, срамота је; зато да се истребе испред синова народа свог; открио је голотињу сестре своје, нека носи безакоње своје. Leviticus 20:18 И ко би спавао са женом кад има време и открио голотињу њену откривши течење њено, и она би открила течење крви своје, да се истребе обоје из народа свог. Leviticus 20:19 Голотиње сестре матере своје и сестре оца свог не откриј, јер би открио своју крв; нека носе безакоње своје. Leviticus 20:20 А ко би спавао са женом стрица свог, открио би голотињу стрица свог, нека носе обоје грех свој, нека помру без деце. Leviticus 20:21 Ко би узео жену брата свог, ружно је, открио је голотињу брата свог; без деце да буду. Leviticus 20:22 Чувајте све уредбе моје и све законе моје, и вршите их, да вас земља не изметне, у коју вас водим да живите у њој. Leviticus 20:23 Немојте живети по уредбама народа које ћу отерати испред вас, јер су чинили све то, зато ми омрзоше. Leviticus 20:24 И рекох вам: Ви ћете наследити земљу њихову и ја ћу вам је дати у државу, земљу у којој тече млеко и мед. Ја сам Господ Бог ваш који вас одвојих од других народа. Leviticus 20:25 Зато разликујте стоку чисту од нечисте, и птицу чисту од нечисте, и немојте скврнити душа својих стоком или птицом или чим год што пуже по земљи, што сам вам одвојио да је нечисто. Leviticus 20:26 И бићете ми свети, јер сам свет ја, Господ, и одвојих вас од других народа да будете моји. Leviticus 20:27 А човек или жена, у којима би био дух врачарски или гатарски, да се погубе, камењем да се заспу, крв њихова на њих. Leviticus 21:0 Leviticus 21:1 Још рече Господ Мојсију: Кажи свештеницима синовима Ароновим, и реци им: За мртвацем да се не скврни ни један у народу свом, Leviticus 21:2 Осим за родом својим по крви, за матером својом или за оцем својим или за сином својим или за кћерју својом или за братом својим, Leviticus 21:3 Или за рођеном сестром својом, девојком, која није имала мужа; за њом се може оскврнити. Leviticus 21:4 Ако је ожењен, да се не оскврни за женом својом у народу свом учинивши се нечист. Leviticus 21:5 Да се не начине ћелави чупајући косу с главе своје и да не брију браде своје, нити се режу по телу свом. Leviticus 21:6 Нека буду свети Богу свом, и нека не скврне име Бога свог, јер приносе жртве огњене Господње, хлеб Бога свог, зато нека су свети. Leviticus 21:7 Нека се не жене женом курвом или силованом; ни пуштеницом нека се не жене; јер су свети Богу свом. Leviticus 21:8 И теби нека је сваки свет, јер приноси хлеб Бога твог; свет нека ти је, јер сам ја свет, Господ, који вас посвећујем. Leviticus 21:9 А кћи свештеничка која се оскврни курвајући се, скврни оца свог, огњем нека се спали. Leviticus 21:10 А свештеник највиши између браће своје, коме се на главу излије уље помазања и који је посвећен да се облачи у свете хаљине, нека не открива главе своје, и хаљине своје нека не раздире. Leviticus 21:11 И к мртвацу ни једном нека не иде, ни за оцем својим ни за матером својом да се не оскврни. Leviticus 21:12 И из светиње нека не излази, да не би оскврнио светињу Бога свог, јер је на њену венац, уље помазања Бога његовог; ја сам Господ. Leviticus 21:13 Он нека се жени девицом. Leviticus 21:14 Удовицом или пуштеницом или силованом или курвом да се не жени; него девојком из народа свог нека се ожени. Leviticus 21:15 И нека не скврни семе народа свог у народу свом, јер сам ја Господ, који га посвећујем. Leviticus 21:16 Опет рече Господ Мојсију говорећи: Leviticus 21:17 Кажи Арону и реци: У кога би из семена твог од колена до колена била мана на телу, онај нека не приступа да приноси хлеб Бога свог. Leviticus 21:18 Јер нико на коме би била мана не ваља да приступа, ни слеп, ни хром, ни у кога би био који уд превећ мали или превећ велики, Leviticus 21:19 Ни у кога је сломљена нога или рука, Leviticus 21:20 Ни грбав, ни дрљав, ни ко има биону на оку, ни шугав, ни лишајив, ни просут. Leviticus 21:21 У кога би год из семена Арона свештеника била каква мана на телу, нека не приступа да приноси жртве огњене Господу; мана је на њему; да не приступа да приноси хлеб Бога свог. Leviticus 21:22 Али хлеб Бога свог од ствари пресветих и од ствари светих нека једе; Leviticus 21:23 Али за завес нека не улази; к олтару нека се не приближује, јер је мана на њему, па нека не скврни светиње моје, јер сам ја Господ који их посвећујем. Leviticus 21:24 И Мојсије каза то Арону и синовима његовим и свим синовима Израиљевим. Leviticus 22:0 Leviticus 22:1 И рече Господ Мојсију говорећи: Leviticus 22:2 Кажи Арону и синовима његовим да се чувају од светих ствари синова Израиљевих, да не би оскврнили свето име моје у оном што ми они посвећују; ја сам Господ. Leviticus 22:3 Реци им: Ко би год из семена вашег од колена на колено приступио к светим стварима, које би посветили синови Израиљеви Господу, кад је нечистота његова на њему, тај нека се истреби испред лица мог; ја сам Господ. Leviticus 22:4 Ко би год из семена Ароновог био губав или би ишло семе од њега, нека не једе свете ствари докле не буде чист; тако и који би се дотакао кога нечистог од мртвог тела или оног од кога је изашло семе, Leviticus 22:5 Или ко би се дотакао чега што гамиже по земљи, од чега би се оскврнио, или човека од ког би се оскврнио какве му драго нечистоте његове, Leviticus 22:6 Ко би се дотакао таквог чега, биће нечист до вечера; зато нека не једе свете ствари ако не окупа тело своје у води. Leviticus 22:7 А кад зађе сунце, биће чист, и онда може јести од светих ствари; јер му је храна. Leviticus 22:8 Мрцино или шта раскине зверка нека не једе, да се њим не скврни; ја сам Господ. Leviticus 22:9 Тако нека држе шта сам уредио да се држи, да не навуку на се греха и не умру од њега оскврнивши се. Ја сам Господ који их посвећујем. Leviticus 22:10 Нико други да не једе свете ствари, ни укућанин свештеников ни надничар да не једе свете ствари. Leviticus 22:11 А кад свештеник купи кога за новце, тај нека их једе, и који се роди у кући његовој; они нека једу јело његово. Leviticus 22:12 Али кћи свештеничка кад се уда за човека другог племена, она да не једе од жртава подигнутих светих ствари. Leviticus 22:13 А кћи свештеничка ако обудови, или је пусти муж, ако нема порода, нека се врати кући оца свог као што је била у детињству свом, хлеб оца свог нека једе; али нико другог племена да га не једе. Leviticus 22:14 А ко би нехотице јео свету ствар, нека дометне пети део и накнади свештенику свету ствар. Leviticus 22:15 Да не би оскврнили свете ствари синова Израиљевих, које приносе Господу, Leviticus 22:16 И да не би навлачили на њих кар за преступ једући свете ствари њихове, јер сам ја Господ, који их посвећујем. Leviticus 22:17 Још рече Господ Мојсију говорећи: Leviticus 22:18 Кажи Арону и синовима његовим и свим синовима Израиљевим и реци им: Ко год од дома Израиљевог или од странаца који су у Израиљу хоће да принесе жртву своју по каквом год завету свом, или од добре воље своје дар, што се приноси Господу на жртву паљеницу, Leviticus 22:19 Нека принесе драге воље мушко здраво од говеда или од оваца или од коза. Leviticus 22:20 На чем би била мана, оно не приносите, јер вам се не би примило. Leviticus 22:21 И кад ко хоће да принесе жртву захвалну Господу, извршавајући завет или од своје воље дајући дар, од говеда или од ситне стоке, нека буде здраво, да би било примљено; никакве мане да нема на њему. Leviticus 22:22 Слепо, или коме је шта сломљено или одбијено, ни гутаво, ни краставо ни лишајиво, шта је такво не приносите Господу, и не мећите их на олтар Господњи на жртву огњену. Leviticus 22:23 А вола или овцу или козу са удом којим превеликим или премалим можеш принети за добровољни дар; али за завет неће се примити. Leviticus 22:24 Ујаловљено увртањем, тучењем, кидањем или резањем, не приносите Господу; и не чините то у земљи својој. Leviticus 22:25 И из руке туђинске немојте узимати ни једне ствари да принесете хлеб Богу свом; јер је квар њихов у њима; имају ману, неће вам се примити. Leviticus 22:26 Још рече Господ Мојсију говорећи: Leviticus 22:27 Теле и јагње и јаре кад се омлади, нека буде седам дана код мајке своје, па од осмог дана и после биће угодно за жртву огњену Господу. Leviticus 22:28 А краву ни овцу ни козу не кољите у један дан с младетом њеним. Leviticus 22:29 И кад приносите Господу жртву ради хвале, принесите је драговољно. Leviticus 22:30 Нека се једе истог дана, и не остављајте ништа до јутра; ја сам Господ. Leviticus 22:31 Зато држите заповести моје, и вршите их; ја сам Господ. Leviticus 22:32 И немојте скврнити свето име моје, и ја ћу се светити међу синовима Израиљевим; ја сам Господ, који вас посвећујем. Leviticus 22:33 Који сам вас извео из земље мисирске да вам будем Бог; ја сам Господ. Leviticus 23:0 Leviticus 23:1 Још рече Господ Мојсију говорећи: Leviticus 23:2 Кажи синовима Израиљевим, и реци им: Празници Господњи, које ћете звати свети сабори, ово су празници моји: Leviticus 23:3 Шест дана ради, а седми дан, који је субота за почивање, нека буде свети сабор, не радите ни један посао; субота је Господња по свим становима вашим. Leviticus 23:4 Ово су празници Господњи, сабори свети, на које ћете се сабирати у време њихово: Leviticus 23:5 Четрнаестог дана првог месеца увече, пасха је Господња. Leviticus 23:6 А петнаестог дана истог месеца празник је пресних хлебова Господу; седам дана једите хлебове пресне. Leviticus 23:7 Први дан нека вам буде сабор свети, никакав посао ропски не радите. Leviticus 23:8 Него за седам дана приносите Господу жртве огњене; а седми дан нека је сабор свети; не радите ниједан посао ропски. Leviticus 23:9 Још рече Господ Мојсију говорећи: Leviticus 23:10 Кажи синовима Израиљевим, и реци им: Кад дођете у земљу коју ћу вам дати, и станете жети у њој, тада донесите сноп првина од жетве своје к свештенику; Leviticus 23:11 А он нека обрће сноп пред Господом, да би вам се примио; сутрадан по суботи нека га обрће свештеник. Leviticus 23:12 А исти дан кад будете обртали сноп, принесите јагње од године дана здраво на жртву паљеницу Господу; Leviticus 23:13 И дар уза њ, две десетине ефе белог брашна замешеног с уљем, да буде жртва огњена Господу на угодни мирис; и налив уза њ, вина четврт ина. Leviticus 23:14 А хлеба, ни зрна прженог ни зрна у класу немојте јести до оног дана кад принесете жртву Богу свом; то да вам је вечна уредба од колена до колена по свим становима вашим. Leviticus 23:15 Потом од првог дана по суботи, од дана кад принесете сноп за жртву обртану, бројте седам недеља пуних; Leviticus 23:16 До првог дана по седмој недељи набројте педесет дана; онда принесите нов дар Господу. Leviticus 23:17 Из станова својих донесите два хлеба за жртву обртану; од две десетине ефе белог брашна да буду, с квасцем нека буду печени; то су првине Господу. Leviticus 23:18 А с тим хлебом принесите седам јагањаца од године здравих, и једно теле и два овна, да буде жртва паљеница Господу с даровима својим и наливима својим, да буде жртва огњена на угодни мирис Господу. Leviticus 23:19 Закољите и јарца једног за грех и два јагњета од године за жртву захвалну. Leviticus 23:20 И свештеник нека то обрне тамо и амо с хлебом од првина и са два јагњета на жртву обртану пред Господом; и биће свете ствари Господу за свештеника. Leviticus 23:21 И саберите се у онај дан, сабор свети да вам је; ниједан посао ропски не радите законом вечним по свим становима својим од колена до колена. Leviticus 23:22 А кад станете жети у земљи својој, немој сасвим пожњети њиве своје, ни пабирчи по жетви; остави сиромаху и дошљаку; ја сам Господ Бог ваш. Leviticus 23:23 Још рече Господ Мојсију говорећи: Leviticus 23:24 Кажи синовима Израиљевим, и реци им: Први дан седмог месеца нека вам је одмор, спомен трубни, сабор свети. Leviticus 23:25 Ниједан посао ропски немојте радити, него принесите жртву огњену Господу. Leviticus 23:26 Још рече Господ Мојсију говорећи: Leviticus 23:27 А десети је дан тог месеца седмог дан очишћења; сабор свети нека вам је, и мучите душе своје, и принесите Господу жртву огњену. Leviticus 23:28 У тај дан немојте радити ниједан посао, јер је дан очишћења, да се очистите пред Господом Богом својим. Leviticus 23:29 А свака душа која се не би мучила у тај дан, да се истреби из народа свог. Leviticus 23:30 И сваку душу која би радила какав посао у тај дан, ја ћу затрти душу ону у народу њеном. Leviticus 23:31 Ни један посао немојте радити; то да је вечна уредба од колена до колена у свим становима вашим. Leviticus 23:32 Субота почивања нека вам буде, и мучите душе своје; деветог дана истог месеца кад буде вече, од вечера до вечера празнујте починак свој. Leviticus 23:33 Још рече Господ Мојсију говорећи: Leviticus 23:34 Кажи синовима Израиљевим, и реци: Петнаестог дана седмог месеца празник је сеница за седам дана Господу. Leviticus 23:35 Први дан нека буде сабор свети, ниједан посао ропски немојте радити. Leviticus 23:36 За седам дана приносите жртве огњене Господу; осми дан нека вам буде сабор свети, и принесите жртве огњене Господу; празник је, ниједан посао ропски немојте радити. Leviticus 23:37 То су празници Господњи, које ћете празновати на саборима светим да принесете жртве огњене Господу: жртву паљеницу и дар и жртву захвалну и налив, све кад је чему дан, Leviticus 23:38 Осим субота Господњих и осим дарова ваших и осим свих завета ваших и осим свих добровољних приноса ваших, које ћете давати Господу. Leviticus 23:39 Али петнаести дан тог месеца седмог, кад саберете род земаљски, празнујте празник Господу седам дана; у први је дан одмор и у осми је дан одмор. Leviticus 23:40 У први дан узмите воћа с лепих дрвета, и грана палмових и грана с густих дрвета и врбе с потока, и веселите се пред Господом Богом својим седам дана. Leviticus 23:41 И празнујте тај празник Господу седам дана сваке године законом вечним од колена до колена, седмог месеца празнујте га. Leviticus 23:42 И под сеницама будите седам дана, ко је год рођен у Израиљу нека буде под сеницама, Leviticus 23:43 Да би знало натражје ваше да сам ја учинио да живе под сеницама синови Израиљеви кад сам их извео из земље мисирске. Ја сам Господ Бог ваш. Leviticus 23:44 И Мојсије каза празнике Господње синовима Израиљевим. Leviticus 24:0 Leviticus 24:1 Још рече Господ Мојсију говорећи: Leviticus 24:2 Заповеди синовима Израиљевим нека ти донесу уље маслиново чисто, цеђено, за видело, да жишци горе вазда. Leviticus 24:3 Пред завесом сведочанства у шатору од састанка Арон ће их намештати да горе од вечера до јутра пред Господом вазда законом вечним од колена до колена. Leviticus 24:4 На свећњак чисти намештаће жишке пред Господом вазда. Leviticus 24:5 И узми белог брашна, и испеци дванаест колача, сваки колач да буде од две десетине ефе. Leviticus 24:6 И постави их у два реда, по шест у један ред, на чистом столу пред Господом. Leviticus 24:7 И на сваки ред метни када чистог, да буде за сваки хлеб спомен, жртва огњена Господу. Leviticus 24:8 Сваке суботе нека их поставља свештеник пред Господом вазда узимајући од синова Израиљевих законом вечним. Leviticus 24:9 И биће Аронови и синова његових, који ће јести на месту светом, јер им је светиња над светињама од огњених жртава Господњих законом вечним. Leviticus 24:10 А изађе син једне Израиљке, коме је отац био Мисирац, међу синове Израиљеве, и свади се у логору син жене Израиљке с неким Израиљцем. Leviticus 24:11 И псујући син жене Израиљке похули на име Божије, те га доведоше к Мојсију; а мати му беше по имену Саломита, кћи Давријина, од племена Дановог. Leviticus 24:12 И метнуше га у затвор докле им се каже шта ће чинити с њим по речи Господњој. Leviticus 24:13 А Господ рече Мојсију говорећи: Leviticus 24:14 Изведи тог псовача напоље из логора, и нека сви који су чули метну руке своје на главу његову, и нека га сав народ заспе камењем. Leviticus 24:15 А синовима Израиљевим кажи и реци: Ко би год похулио Бога свог, носиће грех свој. Leviticus 24:16 Ко би ружио име Господње, да се погуби, сав народ да га заспе камењем; и дошљак и домородац који би ружио име Господње, да се погуби. Leviticus 24:17 И ко убије човека, да се погуби. Leviticus 24:18 А ко убије живинче, нека врати друго, живинче за живинче. Leviticus 24:19 И ко рани ближњег свог, како учини тако да му буде: Leviticus 24:20 Улом за улом, око за око, зуб за зуб; како оштети тело човеку, онако да му се учини. Leviticus 24:21 Ко убије живинче, да врати друго; али ко убије човека, да се погуби. Leviticus 24:22 Закон да вам је један, дошљаку да буде као и рођеном у земљи. Јер сам ја Господ Бог ваш. Leviticus 24:23 И Мојсије каза синовима Израиљевим, а они изведоше псовача напоље из логора, и засуше га камењем; и учинише синови Израиљеви како Господ заповеди Мојсију. Leviticus 25:0 Leviticus 25:1 Још рече Господ Мојсију на гори Синајској говорећи: Leviticus 25:2 Кажи синовима Израиљевим, и реци им: Кад дођете у земљу коју вам ја дајем, нека празнује земља суботу Господњу. Leviticus 25:3 Шест година засевај њиву своју, и шест година режи виноград свој и сабирај род. Leviticus 25:4 А седма година нека буде субота за одмор земљи, субота Господња; немој сејати у пољу свом ни резати виноград свој. Leviticus 25:5 Шта само од себе роди иза жетве твоје немој жети, и грожђа у винограду свом нерезаном немој брати; нека буде година одмора земљи. Leviticus 25:6 Али шта роди земља за почивања свог, оно нека вам буде храна, теби и слузи твом и слушкињи твојој и најамнику твом и укућанину твом који је код тебе. Leviticus 25:7 И стоци твојој и свим животињама што су у твојој земљи, сав род њен нека буде храна. Leviticus 25:8 И наброј седам седмина година, седам пута по седам година, тако да ти седам седмина година буде четрдесет и девет година. Leviticus 25:9 Тада заповеди нека затруби труба десети дан седмог месеца, на дан очишћења нека труби труба по свој земљи вашој. Leviticus 25:10 И посветите годину педесету, и прогласите слободу у земљи свима који живе у њој; то нека вам је опросна година, и тада се вратите сваки на своју баштину, и сваки у род свој вратите се. Leviticus 25:11 Опросна година да вам је та педесета година; немојте сејати, нити жањите шта само роди те године, нити берите грожђа у виноградима нерезаним. Leviticus 25:12 Јер је опросна година; нека вам је света; са сваког поља једите род његов. Leviticus 25:13 Те године опросне вратите се сваки на своју баштину. Leviticus 25:14 И ако продаш шта ближњему свом или купиш шта од ближњег свог, не варајте један другог. Leviticus 25:15 Према броју година по опросној години купуј од ближњег свог, и према броју година у које ћеш брати род нека ти продаје. Leviticus 25:16 Што више буде година то ће цена бити већа ономе што купујеш, а што мање буде година то ће мања бити цена, јер ти се продаје број летина. Leviticus 25:17 Зато не варајте један другог, него се бојте Бога свог; јер сам ја Господ Бог ваш. Leviticus 25:18 Држите уредбе моје и чувајте законе моје и вршите их, па ћете живети у земљи без страха. Leviticus 25:19 И земља ће рађати род свој, и јешћете га, и бићете сити, и живећете у њој без страха. Leviticus 25:20 И ако бисте рекли: Шта ћемо јести седме године, ето нећемо сејати нити ћемо брати летину? Leviticus 25:21 Пустићу благослов свој на вас шесте године, те ће родити за три године. Leviticus 25:22 И сејаћете осме године, а јешћете летину стару до девете године, докле не приспе род њен, јешћете стари. Leviticus 25:23 Али да се земља не продаје за свагда, јер је моја земља, а ви сте дошљаци и укућани код мене. Leviticus 25:24 Зато по свој земљи државе ваше нека се откупљују земље. Leviticus 25:25 Ако осиромаши брат твој и прода нешто од баштине своје, а после дође ко од рода његовог најближи њему да откупи, нека откупи шта брат његов продаде. Leviticus 25:26 Ако ли не би имао никога да откупи, него би се помогао и зглавио колико треба за откуп, Leviticus 25:27 Онда нека одбије године откако је продао, па шта остане нека исплати оном коме је продао, и тако нека опет дође до своје баштине. Leviticus 25:28 Ако ли нема колико би требало вратити, онда остаје ствар продана у оног који је купио до године опросне, а опросне године оставиће се, и он ће се вратити на своју баштину. Leviticus 25:29 Ко прода кућу у којој се седи у месту ограђеном зидом, властан је откупити је докле се не наврши година дана од како је прода; целу годину дана има власт откупити је. Leviticus 25:30 А ако не откупи за годину дана, онда остаје кућа у месту ограђеном зидом оном који је купио сасвим од колена на колено, и неће је оставити опросне године. Leviticus 25:31 А куће по селима, које нису ограђене зидом, нека се узимају као њиве, могу се откупити, и године опросне враћају се. Leviticus 25:32 А места левитска и куће у местима њиховим, свагда могу откупити Левити. Leviticus 25:33 Али ко купи од Левита, нека опросне године остави купљену кућу и шта је имао у месту; јер куће по местима левитским јесу њихове међу синовима Израиљевим. Leviticus 25:34 Али поље под местима њиховим да се не продаје; јер је њихово достојање довека. Leviticus 25:35 Ако осиромаши брат твој и изнемогне рука његова поред тебе, прихвати га, и као странац и дошљак нека поживи уз тебе. Leviticus 25:36 Немој узимати од њега камате ни добити; него се бој Бога, да би поживео брат твој уз тебе. Leviticus 25:37 Новаца немој му давати на камату, нити му хране своје позаимај ради добити. Leviticus 25:38 Ја сам Господ Бог ваш, који сам вас извео из земље мисирске да вам дам земљу хананску и да вам будем Бог. Leviticus 25:39 И ако осиромаши брат твој код тебе тако да ти се прода, немој га држати као роба; Leviticus 25:40 Као најамник и као дошљак нека буде код тебе; до опросне године нека служи код тебе. Leviticus 25:41 А онда нека иде од тебе са синовима својим, нека се врати у род свој, и на баштину отаца својих нека се врати. Leviticus 25:42 Јер су моје слуге, које сам извео из земље мисирске, нека се не продају као робови. Leviticus 25:43 Немој господарити над њим жестоко, него се бој Бога свог. Leviticus 25:44 А роб твој и робиња твоја што ћеш имати нека буду од оних народа који ће бити око вас, од њих купујте роба и робињу. Leviticus 25:45 И између странаца који буду код вас, између њих купујте и из породица оних који буду код вас, који се роде у земљи вашој, и ти нека вам буду имање. Leviticus 25:46 Они ће постати ваши и синова ваших након вас, и биће вам достојање, да вам сваку службу врше до века; али над браћом својом, синовима Израиљевим, нико над братом својим да не господари жестоко. Leviticus 25:47 Ако ли се обогати дошљак или гост који живи с тобом, а брат твој осиромаши код њега тако да се прода дошљаку, који живи с тобом, или коме год од туђег рода, Leviticus 25:48 Кад се прода, може се откупити; ко год од браће његове нека га откупи; Leviticus 25:49 Или стриц његов, или син стрица његовог нека га откупи, или ко други од крви његове у роду његовом нека га откупи; или ако се помогне, нека се сам откупи. Leviticus 25:50 Нека се прорачуна с купцем својим од године кад се продао године опросне, да цена за коју се продао дође према броју година; као надничару нека му се рачуна време које је одслужио. Leviticus 25:51 Ако остаје још много година, према њима нека плати откуп од цене за коју је купљен. Leviticus 25:52 Ако ли остаје мало година до опросне године, нека се прорачуна с њим, и нека плати откуп према тим годинама. Leviticus 25:53 Као најамник годишњи нека буде у њега, и нека не господари над њим жестоко на твоје очи. Leviticus 25:54 Ако ли се овако не откупи, нека отиде године опросне и он и синови његови с њим. Leviticus 25:55 Јер су синови Израиљеви моје слуге, моје су слуге, које сам извео из земље мисирске; ја сам Господ Бог ваш. Leviticus 26:0 Leviticus 26:1 Немојте градити себи идола ни ликова резаних, нити ступова подижите, ни камена са сликама мећите у својој земљи да му се клањате; јер сам ја Господ Бог ваш. Leviticus 26:2 Држите суботе моје, и светињу моју поштујте; ја сам Господ. Leviticus 26:3 Ако узживите по мојим уредбама, и заповести моје уздржите и ушчините, Leviticus 26:4 Даваћу вам дажд на време, и земља ће рађати род свој, и дрвета ће у пољу рађати род свој; Leviticus 26:5 И вршидба ће вам стизати бербу виноградску, а берба ће виноградска стизати сејање, и јешћете хлеб свој до ситости, и живећете без страха у земљи својој. Leviticus 26:6 Јер ћу дати мир земљи, те ћете спавати а неће бити никога да вас плаши; учинићу, те ће нестати зле звери из земље, и мач неће пролазити преко ваше земље. Leviticus 26:7 Него ћете терати непријатеље своје, и падаће пред вама од мача. Leviticus 26:8 Вас ће петорица терати стотину, а вас стотина тераће десет хиљада, и падаће непријатељи ваши пред вама од мача. Leviticus 26:9 И обратићу се к вама, и учинићу вам да растете, и умножићу вас, и утврдићу завет свој с вама. Leviticus 26:10 И јешћете жито старо, од много година, и изасипаћете старо кад дође ново. Leviticus 26:11 И наместићу стан свој међу вама, и душа моја неће мрзети на вас. Leviticus 26:12 И ходићу међу вама, и бићу вам Бог, и ви ћете бити мој народ. Leviticus 26:13 Ја сам Господ Бог ваш, који вас изведох из земље мисирске да им не робујете, и поломих палице јарма вашег, и исправих вас да ходите право. Leviticus 26:14 Ако ли ме не узаслушате, и не учините све ове заповести, Leviticus 26:15 Ако повргнете уредбе моје и души вашој омрзну закони моји да не творите све заповести моје, и раскинете завет мој, Leviticus 26:16 И ја ћу вама учинити ово: Пустићу на вас страх, суву болест и врућицу, које ће вам очи искварити и душу уцвелити; и залуду ћете сејати семе своје, јер ће га јести непријатељи ваши. Leviticus 26:17 И окренућу лице своје насупрот вама, и сећи ће вас непријатељи ваши, и који мрзе на вас биће вам господари, и бежаћете кад вас нико не тера. Leviticus 26:18 Ако ме ни тада не станете слушати, караћу вас још седам пута више за грехе ваше. Leviticus 26:19 Потрћу понос силе ваше, и учинићу да небо над вама буде као гвожђе, а земља ваша као бронза. Leviticus 26:20 Снага ће се ваша трошити узалуд, јер земља ваша неће рађати рода свог, и дрвета по земљи неће рађати рода свог. Leviticus 26:21 Ако ми узидете насупрот и не будете хтели слушати ме, додаћу вам седам пута више мука према гресима вашим. Leviticus 26:22 Пустићу на вас звери пољске, које ће вам децу изјести, и стоку потрти и вас умалити, и опустеће путеви ваши. Leviticus 26:23 Ако се ни од тога не поправите, него ми још узидете насупрот, Leviticus 26:24 И ја ћу вама ићи насупрот, и бићу вас још седам пута више за грехе ваше. Leviticus 26:25 Пустићу на вас мач, који ће осветити мој завет; а кад се слежете у градове своје, тада ћу пустити помор међу вас, и бићете предани у руке непријатељу. Leviticus 26:26 И кад вам сломим потпору у хлебу, десет ће жена пећи хлеб ваш у једној пећи, и даваће вам хлеб ваш на меру, и јешћете а нећете се наситити. Leviticus 26:27 Ако ме ни тако не станете слушати, него ми узидете насупрот, Leviticus 26:28 И ја ћу вама с гневом ићи насупрот, и седам пута већма караћу вас за грехе ваше. Leviticus 26:29 И јешћете месо од синова својих, и месо од кћери својих јешћете. Leviticus 26:30 Развалићу висине ваше, и оборићу идоле ваше, и метнућу трупове ваше на трупове гадних богова ваших, и мрзиће душа моја на вас. Leviticus 26:31 И обратићу градове ваше у пустош, и разорићу светиње ваше, и нећу више мирисати мириса вашег. Leviticus 26:32 И опустећу земљу да ће јој се чудити непријатељи ваши, који ће живети у њој. Leviticus 26:33 А вас ћу расејати по народима, и учинићу да вас гоне с голим мачем; и земља ће ваша бити пуста и градови ваши раскопани. Leviticus 26:34 Тада ће земљи бити миле суботе њене за све време докле буде пуста; и кад будете у земљи својих непријатеља, земља ће почивати, и биће јој миле суботе њене. Leviticus 26:35 За све време докле буде пуста почиваће, јер није почивала у ваше суботе, кад сте у њој живели. Leviticus 26:36 А који вас остану, метнућу страх у срца њихова у земљама непријатеља њихових, те ће их гонити лист кад шушне заљуљавши се, и они ће бежати као испред мача, и падаће а нико их неће терати. Leviticus 26:37 И падаће један преко другог као од мача, а нико их неће терати; и нећете се моћи држати пред непријатељима својим. Leviticus 26:38 Него ћете изгинути међу народима, и прождреће вас земља непријатеља ваших. Leviticus 26:39 А који вас остану, чилеће за безакоње своје у земљи непријатеља својих, и за безакоње отаца својих чилеће. Leviticus 26:40 Али ако признаду безакоње своје и безакоње отаца својих по гресима, којима ми грешише и којима ми идоше насупрот, Leviticus 26:41 Те и ја њима идох насупрот и одведох их у земљу непријатеља њихових; ако се тада понизи срце њихово необрезано, и буде им право што су покарани за безакоње своје, Leviticus 26:42 Тада ћу се опоменути завета свог с Јаковом, и завета свог са Исаком, и завета свог са Аврамом опоменућу се, и земље ћу се опоменути. Leviticus 26:43 Када се земља опрости њих и буду јој миле суботе њене кад опусти с њих, и њима буде право што су покарани за безакоње своје, јер судове моје повргоше и души њиховој омрзоше уредбе моје. Leviticus 26:44 А зато ни онда кад буду у земљи непријатеља својих нећу их поврћи нити ћу тако омрзнути на њих да их потрем и раскинем завет свој са њима; јер сам ја Господ Бог њихов. Leviticus 26:45 Него ћу се њих ради опоменути завета са старима њиховим, које изведох из земље мисирске народима на видику да им будем Бог, ја Господ. Leviticus 26:46 Ово су уредбе и судови и закони, које постави Господ између себе и синова Израиљевих на гори Синајској преко Мојсија. Leviticus 27:0 Leviticus 27:1 Још рече Господ Мојсију говорећи: Leviticus 27:2 Кажи синовима Израиљевим, и реци им: Кад ко заветује душу своју Господу, ти га уцени: Leviticus 27:3 А овако ћеш ценити: мушко од двадесет година до шездесет ценићеш педесет сикала сребра, по сиклу светом. Leviticus 27:4 Ако буде женско, ценићеш тридесет сикала. Leviticus 27:5 Ако је од пет до двадесет година, ценићеш мушко двадесет сикала а женско десет сикала. Leviticus 27:6 Ако је од једног месеца до пет година, ценићеш мушко пет сикала сребра, а женско ћеш ценити три сикла сребра. Leviticus 27:7 Ако ли буде од шездесет година и више, ако је мушко, ценићеш петнаест сикала, а женско десет сикала. Leviticus 27:8 Ако је сиромах да не може платити цену, онда нека дође к свештенику да га уцени свештеник, и према ономе што може дати који се заветовао, нека га свештеник уцени. Leviticus 27:9 Ако би заветовао живинче од оних што се приносе Господу, шта год да Господу, свето је. Leviticus 27:10 Да га не промени ни даде друго за оно, ни добро за рђаво, ни рђаво за добро; ако ли би како променио живинче, онда ће бити свето и оно и друго које је дао за оно. Leviticus 27:11 Ако ли би заветовао живинче нечисто од оних што се не приносе Господу, нека се доведе живинче пред свештеника; Leviticus 27:12 И нека га процени свештеник, било добро или рђаво; и како га процени свештеник, тако да буде. Leviticus 27:13 Ако би га хтео откупити, нека на цену твоју дометне још пети део. Leviticus 27:14 Кад би ко заветовао кућу своју, да је света Господу, нека је процени свештеник, била добра или рђава; како је процени свештеник, тако да буде. Leviticus 27:15 Ако би онај који заветује хтео откупити кућу своју, нека на цену твоју дометне још пети део, па нека је његова. Leviticus 27:16 Ако би ко заветовао Господу део њиве своје, ценићеш је према усеву: гомер јечма где се посеје, ценићеш педесет сикала сребра. Leviticus 27:17 Ако би од опросне године заветовао њиву своју, нека остане по твојој цени. Leviticus 27:18 Ако ли после опросне године заветује њиву своју, тада нека му свештеник прорачуна новце према броју година које остају до опросне године, и нека се одбије до твоје цене. Leviticus 27:19 И ако би хтео откупити њиву своју онај који је заветује, нека дометне на цену твоју још пети део, и нека буде његова. Leviticus 27:20 Али ако не откупи њиве, и њива се прода другом, не може се више откупити; Leviticus 27:21 Него ће она њива, кад се опрости опросне године, бити света Господу, као њива заветована, свештеникова нека буде. Leviticus 27:22 Ако ли би ко заветовао Господу њиву купљену, која није достојање његово, Leviticus 27:23 Свештеник нека му прорачуна цену до године опросне, и нека у онај дан да ту цену да буде ствар света Господу. Leviticus 27:24 А године опросне да се врати њива ономе од кога је купљена, чије је достојање она њива. Leviticus 27:25 А свака цена твоја нека буде на сикле свете, а у сиклу има двадесет новаца. Leviticus 27:26 Али првина од стоке, које су Господње, нико да не заветује, било говече или ситна стока, јер је Господње. Leviticus 27:27 Ако ли би било од животиња нечистих, онда нека откупи по твојој цени дометнув пети део одозго; ако ли се не откупи, нека се прода по твојој цени. Leviticus 27:28 Али ни једна ствар заветована, шта ко заветује Господу од чега му драго што има, од људи или од стоке или од њиве своје, да се не продаје ни откупљује; свака ствар заветована светиња је над светињама Господу. Leviticus 27:29 Живинче заветовано, које човек заветује, да се не откупљује, него да се убије. Leviticus 27:30 И сваки десетак земаљски од усева земаљског и од воћа, Господњи је, светиња је Господу. Leviticus 27:31 Али, ко би хтео откупити шта десетка свог, нека на цену дометне још пети део. Leviticus 27:32 И десетак од говеда и од ситне стоке, које дође под штап пастирски десето, да је свето Господу. Leviticus 27:33 Да се не бира добро ни рђаво, да се не мења; ако ли би се како год променило, онда нека буде и оно и друго промењено света ствар, и да се не откупи. Leviticus 27:34 Ово су заповести које заповеди Господ Мојсију за синове Израиљеве на гори Синајској.
Numbers 0:0
Numbers 1:0 Numbers 1:1 Још рече Господ Мојсију у пустињи Синајској у шатору од састанка први дан другог месеца друге године по изласку њиховом из земље мисирске, говорећи: Numbers 1:2 Избројте сав збор синова Израиљевих по породицама њиховим и по домовима отаца њихових и по именима њиховим, све мушкиње, главу по главу, Numbers 1:3 Од двадесет година и више, све који могу ићи на војску у Израиљу, избројте их по четама њиховим ти и Арон; Numbers 1:4 А с вама нека буде по један човек од сваког племена, који је поглавар у дому отаца својих. Numbers 1:5 А ово су имена људи који ће бити с вама: од племена Рувимовог Елисур син Седијуров; Numbers 1:6 Од Симеуновог Саламило син Сурисадајев; Numbers 1:7 Од Јудиног Насон син Аминадавов; Numbers 1:8 Од Исахаровог Натанаило син Согаров; Numbers 1:9 Од Завулоновог Елијав Син Хелонов; Numbers 1:10 Од синова Јосифових: од племена Јефремовог Елисама син Емијудов; од Манасијиног Гамалило син Фадасуров; Numbers 1:11 Од Венијаминовог Авидан син Гадеонијев; Numbers 1:12 Од Дановог Ахијезер син Амисадајев; Numbers 1:13 Од Асировог Фагаило син Ехранов; Numbers 1:14 Од Гадовог Елисаф син Рагуилов; Numbers 1:15 Од Нефталимовог Ахиреј син Енанов. Numbers 1:16 То су који се сазиваху на збор, кнезови у племенима отаца својих, хиљадници Израиљеви. Numbers 1:17 И узе Мојсије и Арон те људе, који бише именовани. Numbers 1:18 И сабраше сав збор први дан другог месеца, и преписаше их по породицама њиховим и по домовима отаца њихових и по именима њиховим од двадесет година и више, главу по главу. Numbers 1:19 Како беше Господ заповедио Мојсију, тако их изброја у пустињи Синајској. Numbers 1:20 И беше синова првенца Израиљевог Рувима, рода њиховог по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, кад се изброја по именима с главе на главу све мушкиње од двадесет година и више, што могаше ићи на војску, Numbers 1:21 Беше их избројаних од племена Рувимовог четрдесет и шест хиљада и пет стотина. Numbers 1:22 Синова Симеунових, рода њиховог по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, кад се изброја по именима с главе на главу све мушкиње од двадесет година и више, што могаше ићи на војску, Numbers 1:23 Беше их избројаних од племена Симеуновог педесет и девет хиљада и три стотине. Numbers 1:24 Синова Гадових, рода њиховог по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, кад се избројаше по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску, Numbers 1:25 Беше их избројаних од племена Гадовог четрдесет и пет хиљада, шест стотина и педесет. Numbers 1:26 Синова Јудиних, рода њиховог по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, кад се избројаше по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску, Numbers 1:27 Беше их избројаних од племена Јудиног седамдесет и четири хиљаде и шест стотина. Numbers 1:28 Синова Исахарових, рода њиховог по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, кад се избројаше по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску, Numbers 1:29 Беше их избројаних од племена Исахаровог педесет и четири хиљаде и четири стотине. Numbers 1:30 Синова Завулонових, рода њиховог по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, кад се избројаше по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску, Numbers 1:31 Беше их избројаних од племена Завулоновог педесет и седам хиљада и четири стотине. Numbers 1:32 Од синова Јосифових: синова Јефремових, рода њиховог по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, кад се избројаше по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску, Numbers 1:33 Беше их избројаних од племена Јефремовог четрдесет хиљада и пет стотина. Numbers 1:34 Синова Манасијиних, рода њиховог по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, кад се избројаше по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску, Numbers 1:35 Беше их избројаних од племена Манасијиног тридесет и две хиљаде и двеста. Numbers 1:36 Синова Венијаминових, рода њиховог по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, кад се избројаше по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску, Numbers 1:37 Беше их избројаних од племена Венијаминовог тридесет и пет хиљада и четири стотине. Numbers 1:38 Синова Данових, рода њиховог по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, кад се избројаше по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску, Numbers 1:39 Беше их избројаних од племена Дановог шездесет две хиљаде и седам стотина, Numbers 1:40 Синова Асирових, рода њиховог по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, кад се избројаше по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску, Numbers 1:41 Беше их избројаних од племена Асировог четрдесет и једна хиљада и пет стотина. Numbers 1:42 Синова Нефталимових, рода њиховог по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, кад се избројаше по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску, Numbers 1:43 Беше их избројаних од племена Нефталимовог педесет и три хиљаде и четири стотине. Numbers 1:44 Ово су они које Мојсије и Арон избројаше с кнезовима израиљским, с дванаест људи, који беху по један за сваки дом отаца својих. Numbers 1:45 И свега беше синова Израиљевих избројаних по домовима отаца својих од двадесет година и више, свих што могаху ићи на војску, Numbers 1:46 Беше их избројаних шест стотина и три хиљаде и пет стотина и педесет. Numbers 1:47 Али Левити по племену отаца својих не бише бројани међу њих. Numbers 1:48 Јер Господ рече Мојсију говорећи: Numbers 1:49 Племена Левијевог немој бројати, нити број њихов саставити са синовима Израиљевим. Numbers 1:50 Него постави Левите над шатором од сведочанства и над свим посуђем у њему и над свим што припада њему; они нека носе шатор и све посуђе његово, нека служе у њему, и стају око шатора. Numbers 1:51 И кад се шатор крене, нека га сложе Левити; и кад шатор стане, онда нека га разапну Левити. А ко би други приступио да се погуби. Numbers 1:52 И синови Израиљеви нека стају сваки у свом логору и сваки код своје заставе по четама својим. Numbers 1:53 А Левити нека стају око шатора од сведочанства, да не дође гнев на збор синова Израиљевих; и нека Левити раде шта треба око шатора од сведочанства. Numbers 1:54 И учинише синови Израиљеви како Господ заповеди, све тако учинише. Numbers 2:0 Numbers 2:1 Потом рече Господ Мојсију и Арону говорећи: Numbers 2:2 Синови Израиљеви нека стају у око сваки код своје заставе са знаком дома отаца својих, према шатору од састанка унаоколо. Numbers 2:3 С истока нека стаје у око застава војске Јудине по четама својим с војводом синова Јудиних Насоном сином Аминадавовим; Numbers 2:4 А у војсци његовој седамдесет и четири хиљаде и шест стотина избројаних. Numbers 2:5 А до њега нека стаје у логор племе Исахарово с војводом синова Исахарових Натанаилом, сином Согаровим; Numbers 2:6 А у војсци његовој педесет и четири хиљаде и четири стотине избројаних. Numbers 2:7 Па онда племе Завулоново с војводом синова Завулонових Елијавом, сином Хелоновим; Numbers 2:8 А у војсци његовој педесет и седам хиљада и четири стотине избројаних. Numbers 2:9 Свега избројаних у војсци Јудиној сто и осамдесет и шест хиљада и четири стотине по четама њиховим. Они нека иду напред. Numbers 2:10 А застава војске Рувимове по четама својим нека буде с југа, с војводом синова Рувимових Елисуром сином Седијуровим; Numbers 2:11 А у војсци његовој четрдесет и шест хиљада и пет стотина избројаних. Numbers 2:12 А до њега нека стаје у логор племе Симеуново с војводом синова Симеунових Саламилом сином Сурисадајевим; Numbers 2:13 А у војсци његовој педесет и девет хиљада и три стотине избројаних. Numbers 2:14 Па онда племе Гадово с војводом синова Гадових Елисафом, сином Рагуиловим; Numbers 2:15 А у војсци његовој четрдесет и пет хиљада и шест стотина и педесет избројаних. Numbers 2:16 А свега избројаних у војсци Рувимовој сто и педесет и једна хиљада и четири стотине и педесет по четама њиховим. И они нека иду други. Numbers 2:17 Потом нека иде шатор од састанка с војском синова Левијевих усред остале војске; како у логор стају тако нека и иду, сваки својим редом под својом заставом. Numbers 2:18 Застава војске Јефремове по четама својим нека буде са запада, с војводом синова Јефремових Елисамом сином Емијудовим; Numbers 2:19 А у војсци његовој четрдесет хиљада и пет стотина избројаних. Numbers 2:20 А до њега племе Манасијино с војводом синова Манасијиних, Гамалилом, сином Фадасуровим; Numbers 2:21 А у његовој војсци тридесет и две хиљаде и двеста избројаних. Numbers 2:22 Па онда племе Венијаминово с војводом синова Венијаминових, Авиданом сином Гадеонијевим; Numbers 2:23 А у војсци његовој тридесет и пет хиљада и четири стотине избројаних. Numbers 2:24 А свега избројаних у војсци Јефремовој сто и осам хиљада и сто по четама њиховим. И они нека иду трећи. Numbers 2:25 Застава војске Данове по четама својим нека буде са севера с војводом синова Данових Ахијезером, сином Амисадајевим; Numbers 2:26 А у војсци његовој шездесет и две хиљаде и седам стотина избројаних. Numbers 2:27 А до њега нека стаје у логор племе Асирово с војводом синова Асирових Фагаилом, сином Ехрановим; Numbers 2:28 А у војсци његовој четрдесет и једна хиљада и пет стотина избројаних. Numbers 2:29 За њима племе Нефталимово с војводом синова Нефталимових Ахирејем, сином Енановим; Numbers 2:30 А у његовој војсци педесет и три хиљаде и четири стотине избројаних. Numbers 2:31 А свега избројаних у војсци Дановој сто и педесет и седам хиљада и шест стотина. И они нека иду најпосле уза заставе своје. Numbers 2:32 То су синови Израиљеви који бише избројани по домовима отаца својих. Свега избројаних у целој војсци по четама њиховим шест стотина и три хиљаде и пет стотина и педесет. Numbers 2:33 Али Левити не бише бројани међу синове Израиљеве, као што Господ беше заповедио Мојсију. Numbers 2:34 И учинише синови Израиљеви све; како заповеди Господ Мојсију, тако стајаху у логор, и тако иђаху сваки по породици својој и по дому отаца својих. Numbers 3:0 Numbers 3:1 А ово је племе Ароново и Мојсијево, кад Господ говори с Мојсијем на гори Синајској. Numbers 3:2 И ово су имена синова Аронових: првенац Надав, па Авијуд и Елеазар и Итамар. Numbers 3:3 То су имена синова Аронових, свештеника, који бише помазани и посвећени да врше службу свештеничку. Numbers 3:4 Али погибе Надав и Авијуд пред Господом, кад принесоше огањ туђ пред Господом у пустињи Синајској; и не имаше деце; зато Елеазар и Итамар отправљаху службу свештеничку за живота Арона, оца свог. Numbers 3:5 А Господ рече Мојсију говорећи: Numbers 3:6 Кажи нека приступи племе Левијево, и постави га пред Ароном свештеником да му служе, Numbers 3:7 И да раде за њ и за сав збор пред шатором од састанка служећи шатору, Numbers 3:8 И да чувају све посуђе у шатору од састанка, и да страже за синове Израиљеве служећи шатору. Numbers 3:9 Па ћеш дати Левите Арону и синовима његовим; они су даровани њему између синова Израиљевих. Numbers 3:10 А Арона и синове његове постави да врше свештеничку службу своју; ако ли би ко други приступио, да се погуби. Numbers 3:11 Још рече Господ Мојсију говорећи: Numbers 3:12 Ево узех Левите између синова Израиљевих за све првенце што отварају материцу међу синовима Израиљевим; зато ће моји бити Левити. Numbers 3:13 Јер је мој сваки првенац; од оног дана када побих све првенце у земљи мисирској, посветих себи сваког првенца у Израиљу од човека до живинчета; моји ће бити; ја сам Господ. Numbers 3:14 Још рече Господ Мојсију у пустињи Синајској говорећи: Numbers 3:15 Изброј синове Левијеве по домовима отаца њихових, по породицама њиховим, све мушкиње од месеца дана и више изброј. Numbers 3:16 И Мојсије их изброја по заповести Господњој, како му би заповеђено. Numbers 3:17 И беху синови Левијеви по имену ови: Гирсон и Кат и Мерарије. Numbers 3:18 А ово су имена синова Гирсонових по породицама њиховим: Ловеније и Семеј. Numbers 3:19 А синови Катови по породицама својим: Амрам и Исар, Хеврон и Озило. Numbers 3:20 А синови Мераријеви по породицама својим: Малије и Мусије. То су породице левитске по домовима отаца својих. Numbers 3:21 Од Гирсона породица Ловенијева и породица Семејева. То су породице Гирсонове. Numbers 3:22 А избројаних међу њима, кад се изброја све мушкиње од месеца дана и више, беше их избројаних свега седам хиљада и пет стотина. Numbers 3:23 Породице Гирсонове стајаху у логор иза шатора са запада. Numbers 3:24 А старешина од дома отачког у породицама Гирсоновим беше Елисаф, син Даилов. Numbers 3:25 А синови Гирсонови чуваху у шатору од састанка шатор и наслон, покривач његов и завес на вратима шатора од састанка, Numbers 3:26 И завесе од трема и завес на вратима од трема што је око шатора и око олтара, и ужа његова за сваку потребу његову. Numbers 3:27 А од Ката беше породица Амрамова и породица Исарова и породица Хевронова и породица Озилова. То су породице Катове. Numbers 3:28 Свега мушкиња од месеца дана и више беше на број осам хиљада и шест стотина, који служаху око светиње. Numbers 3:29 Породице синова Катових стајаху у логор поред шатора с југа. Numbers 3:30 А старешина од дома отачког у породицама Катовим беше Елисафан, син Озилов. Numbers 3:31 А они чуваху ковчег и сто и свећњак и олтар и посуђе у светињи којим служе, и завес, и све што припада к њему. Numbers 3:32 А старешина над старешинама левитским беше Елеазар, син Арона свештеника, постављен над онима који чувају светињу. Numbers 3:33 А од Мерарија беше породица Малијева и породица Мусијева. То су породице Мераријеве. Numbers 3:34 И беше их избројаних, кад се изброја све мушкиње од месеца дана и више, шест хиљада и двеста. Numbers 3:35 А старешина од дома отачког у породицама Мераријевим беше Сурило син Авихејев; они стајаху у логор поред шатора са севера. Numbers 3:36 И синови Мераријеви чуваху даске од шатора и преворнице његове и ступце његове и стопице његове и све справе његове и све што к њему припада, Numbers 3:37 И ступце од трема унаоколо и стопице њихове и коље и ужа њихова. Numbers 3:38 А пред шатором од састанка с истока стајаху у логор Мојсије и Арон и синови његови чувајући светињу за синове Израиљеве; а да ко други приступи, погинуо би. Numbers 3:39 А свега Левита кад их изброја Мојсије и Арон по заповести Господњој по породицама њиховим, свега мушкиња од месец дана и више, беше двадесет и две хиљаде. Numbers 3:40 И Господ рече Мојсију: Изброј све првенце мушке међу синовима Израиљевим од месеца дана и више, и сабери број имена њихових. Numbers 3:41 И узми Левите за мене (ја сам Господ) место свих првенаца међу синовима Израиљевим, и стоку левитску место свих првенаца од стоке синова Израиљевих. Numbers 3:42 И изброја Мојсије како му заповеди Господ, све првенце међу синовима Израиљевим; Numbers 3:43 И свега првенаца мушких, кад се избројаше по именима од једног месеца и више, беше избројаних двадесет и две хиљаде и двеста и седамдесет и три. Numbers 3:44 И Господ рече Мојсију говорећи: Numbers 3:45 Узми Левите место свих првенаца међу синовима Израиљевим и стоку левитску место стоке њихове, да буду моји Левити; ја сам Господ. Numbers 3:46 А да се откупе они двеста и седамдесет и три, што има првенаца међу синовима Израиљевим више него Левита, Numbers 3:47 Узми по пет сикала од главе; узми по светом сиклу (а у тај сикал иде двадесет гера). Numbers 3:48 И подај те новце Арону и синовима његовим, откуп за оне који прелазе број њихов. Numbers 3:49 И узе Мојсије откуп од оних који осташе преко оних који бише промењени за Левите. Numbers 3:50 И узе новце од првенаца синова Израиљевих, хиљаду и триста и шездесет и пет сикала, по светом сиклу. Numbers 3:51 И даде Мојсије тај откуп Арону и синовима његовим по заповести Господњој, као што заповеди Господ Мојсију. Numbers 4:0 Numbers 4:1 Још рече Господ Мојсију и Арону говорећи: Numbers 4:2 Изброј синове Катове између синова Левијевих по породицама њиховим и по домовима отаца њихових. Numbers 4:3 Од тридесет година и више до педесете све који су за посао да могу радити послове у шатору од састанка. Numbers 4:4 А ово ће бити посао синовима Катовим у шатору од састанка у светињи над светињама: Numbers 4:5 Кад полази војска, доћи ће Арон са синовима својим, и скинуће завес с врата, и покриће њим ковчег од сведочанства. Numbers 4:6 Па ће по њему прострети покривач од кожа јазавичијих, и одозго ће прострети простирач од саме порфире, и провући ће му полуге. Numbers 4:7 И по столу за хлебове постављене нека простру простирач од порфире, и нека метну на њ зделе и чаше и ведра и котлиће, и хлеб свагда нека је на њему. Numbers 4:8 Па врх тога нека простру простирач од црвца, и нека покрију покривачем од кожа јазавичијих, и нека му провуку полуге. Numbers 4:9 И нека узму простирач од порфире и покрију свећњак и жишке његове и усекаче његове лопатице његове и све судове за уље, којима служе око њега. Numbers 4:10 И нека га са свим справама његовим завију у покривач од кожа јазавичијих, и метну га на полуге. Numbers 4:11 И по златном олтару нека простру простирач од порфире и покрију га покривачем од кожа јазавичијих, и провуку му полуге. Numbers 4:12 И нек узму све справе за службу, којима служе у светињи, и нека их метну у простирач од порфире и завију у покривач од кожа јазавичијих, и метну на полуге. Numbers 4:13 И нека омету пепео с олтара и по олтару простру простирач од скерлета, Numbers 4:14 И нека метну на њ све справе његове, којима служе на њему, машице, виљушке, лопатице и котлиће и све справе за олтар, и нека га покрију покривачем од кожа јазавичијих, па му провуку полуге. Numbers 4:15 И кад то сврши Арон и синови његови и завију светињу и све справе за светињу, да пође војска, онда нека дођу синови Катови да носе, али нека се не дотакну ниједне ствари свете, да не погину. То је посао синова Катових у шатору од састанка. Numbers 4:16 А Елеазар, син Арона свештеника, нека се стара за уље за видело, и за кад мирисни, и за жртву свагдашњу, и за уље помазања, нека пази на сав шатор и на све што је у њему, на светињу и на посуђе њено. Numbers 4:17 И рече Господ Мојсију и Арону говорећи: Numbers 4:18 Немојте да се истреби колено породица Катових између Левита; Numbers 4:19 Него им учините ово да би остали живи и не би помрли кад приступају к светињи над светињама: Арон и синови његови нека дођу и одреде свакоме шта ће који радити и шта ће носити. Numbers 4:20 А они нека не долазе да гледају кад се завијају свете ствари, да не помру. Numbers 4:21 Опет рече Господ Мојсију говорећи: Numbers 4:22 Изброј и синове Гирсонове по домовима отаца њихових и по породицама њиховим. Numbers 4:23 Од тридесет година и више до педесет година изброј их све који су за службу да могу служити у шатору од састанка. Numbers 4:24 Ово је посао породицама Гирсоновим шта ће радити и носити: Numbers 4:25 Нека носе завесе од наслона и шатор од састанка, покривач његов и покривач од кожа јазавичијих што је одозго на њему, и завес на уласку у шатор од састанка, Numbers 4:26 И завесе од трема и завес на вратима од трема што је око шатора и око олтара, и ужа њихова и све посуђе за службу њихову и шта год треба око тога радити нека раде. Numbers 4:27 По наредби Ароновој и синова његових нека бива сва служба синова Гирсонових за све што ће носити и што ће радити, и оставите им нека чувају све што су дужни носити. Numbers 4:28 То је служба породица синова Гирсонових у шатору од састанка; а Итамар син Арона свештеника нека управља њима. Numbers 4:29 Изброј и синове Мераријеве по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, Numbers 4:30 Од тридесет година и више до педесет година изброј их све који су за службу да могу служити у шатору од састанка. Numbers 4:31 А ово им је дужност носити осим све службе њихове у шатору од састанка: даске од шатора и преворнице његове и ступце његове и стопице његове, Numbers 4:32 И ступце од трема унаоколо, и стопице њихове и коље њихово, и ужа њихова, и све справе њихове, и шта год треба за те ствари; а поименце избројте све справе што ће они носити. Numbers 4:33 То је служба породица синова Мераријевих што су дужни радити у шатору од састанка под руком Итамара, сина Арона свештеника. Numbers 4:34 И изброја Мојсије и Арон с кнезовима народним синове Катове по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, Numbers 4:35 Од тридесет година и више до педесет година све који су за службу да могу служити у шатору од састанка. Numbers 4:36 И беше их избројаних по породицама њиховим две хиљаде и седам стотина и педесет. Numbers 4:37 То су избројани из породица Катових што беху за службу у шатору од састанка, које изброја Мојсије и Арон, као што заповеди Господ преко Мојсија. Numbers 4:38 А синова Гирсонових по породицама њиховим и по домовима отаца њиховим и по домовима отаца њихових беше избројаних, Numbers 4:39 Од тридесет година и више до педесет година, свих што беху за службу да служе у шатору од састанка, Numbers 4:40 Беше их избројаних по породицама њиховим и по домовима отаца њихових две хиљаде и шест стотина и тридесет. Numbers 4:41 То су избројани из породица синова Гирсонових, што беху за службу у шатору од састанка, које изброја Мојсије и Арон по заповести Господњој. Numbers 4:42 А из породица синова Мераријевих по породицама њиховим и по домовима отаца њихових беше избројаних, Numbers 4:43 Од тридесет година и више до педесет година, свих што беху за службу да служе у шатору од састанка, Numbers 4:44 Беше их избројаних по породицама њиховим три хиљаде и двеста. Numbers 4:45 То су избројани из породица синова Мераријевих, које изброја Мојсије и Арон као што заповеди Господ преко Мојсија. Numbers 4:46 А свега беше избројаних Левита, које изброја Мојсије и Арон с кнезовима Израиљевим по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, Numbers 4:47 Од тридесет година и више до педесет година, што беху за службу да служе и да носе у шатору од састанка, Numbers 4:48 Свега их беше избројаних осам хиљада и пет стотина и осамдесет. Numbers 4:49 Како Господ заповеди преко Мојсија, бише избројани, сваки за оно што треба да ради и да носи; и избројани бише они које је Господ заповедио Мојсију да се изброје. Numbers 5:0 Numbers 5:1 И рече Господ Мојсију говорећи: Numbers 5:2 Заповеди синовима Израиљевим нека истерају из логора све губаве и све којима тече семе и све који су се оскврнили о мртваца, Numbers 5:3 Био човек или жена, истерајте, иза логора истерајте их, да не скврне логора онима међу којима наставам. Numbers 5:4 И учинише тако синови Израиљеви, и истераше их из логора, како Господ каза Мојсију, тако учинише синови Израиљеви. Numbers 5:5 Још рече Господ Мојсију говорећи: Numbers 5:6 Реци синовима Израиљевим: Човек или жена кад учини какав грех људски, те згреши Господу, и буде она душа крива, Numbers 5:7 Тада нека признаду грех који су учинили, и ко је крив нека врати цело чим је крив и нек дометне одозго пети део и да ономе коме је скривио. Numbers 5:8 И ако онај нема никога коме би припала накнада за штету, нека се да Господу и нека буде свештенику осим овна за очишћење којим ће га очистити. Numbers 5:9 Тако и сваки принос између свих ствари које посвећују синови Израиљеви и доносе свештенику, његов нека буде; Numbers 5:10 И шта год ко посвети, нека је његово, и шта год ко да свештенику, нека је његово. Numbers 5:11 Још рече Господ Мојсију говорећи: Numbers 5:12 Кажи синовима Израиљевим и реци им: Чија би жена застранила те би му згрешила, Numbers 5:13 И други би је облежао, а муж њен не би знао, него би она затајила да се оскврнила, и не би било сведока на њу, нити би се затекла, Numbers 5:14 А њему би дошла сумња љубавна, те би из љубави сумњао на своју жену, а она би била оскврњена; или би му дошла сумња љубавна те би из љубави сумњао на своју жену, а она не би била оскврњена, Numbers 5:15 Онда нека муж доведе жену своју к свештенику, и нека донесе за њу принос њен, десети део ефе брашна јечменог, али нека га не полије уљем и нека не метне на њ када, јер је принос за сумњу љубавну, дар за спомен да се спомене грех; Numbers 5:16 И нека је свештеник приведе и постави пред Господом. Numbers 5:17 И нека узме свештеник свете воде у суд земљани; и праха с пода у шатору нека узме и успе у воду. Numbers 5:18 И поставивши свештеник жену пред Господом нека јој открије главу и метне јој на руке дар за спомен који је дар за сумњу љубавну; а свештеник нека држи у руци својој горку воду, која носи проклетство. Numbers 5:19 И нека свештеник закуне жену, и рече јој: Ако није нико спавао с тобом, и ако ниси застранила од мужа свог на нечистоту, нека ти не буде ништа од ове воде горке, која носи проклетство. Numbers 5:20 Ако ли си застранила од мужа свог и оскврнила се, и когод други осим мужа твог спавао с тобом, Numbers 5:21 Тада свештеник заклињући жену нека је прокуне и рече жени: Да те Господ постави за уклин и за клетву у народу твом учинивши да ти бедро спадне а трбух отече. Numbers 5:22 И нека ти ова вода проклета уђе у црева да ти отече трбух и да ти бедро спадне. А жена нека рече: Амин, амин. Numbers 5:23 Тада нека напише свештеник те клетве у књигу, и нека их спере водом горком. Numbers 5:24 И нека да жени да се напије горке воде проклете да уђе у њу вода проклета и буде горка. Numbers 5:25 И нека узме свештеник из руку жени дар за сумњу љубавну, и обрне дар пред Господом и принесе га на олтару. Numbers 5:26 И нека узме свештеник у шаку од дара њеног спомен, и запали на олтару, па онда нека да жени воду да попије. Numbers 5:27 А кад јој да воду да пије, ако се буде оскврнила и учинила неверу мужу свом, онда ће ући вода проклета у њу и постаће горка, и трбух ће јој отећи и спасти бедро, и она ће жена постати уклин у народу свом. Numbers 5:28 Ако ли се не буде оскврнила жена, него буде чиста, неће јој бити ништа и имаће деце. Numbers 5:29 Ово је закон за сумњу љубавну, кад жена застрани од мужа свог и оскврни се; Numbers 5:30 Или кад коме дође сумња љубавна те посумња из љубави на жену своју и постави је пред Господом и сврши јој свештеник све по овом закону. Numbers 5:31 И муж да је прост од греха, али жена да носи своје безакоње. Numbers 6:0 Numbers 6:1 Још рече Господ Мојсију говорећи: Numbers 6:2 Реци синовима Израиљевим, и кажи им: Кад човек или жена учини завет назирејски, да буде назиреј Господу, Numbers 6:3 Нека се уздржава од вина и силовитог пића, и нека не пије оцта винског ни оцта од силовитог пића нити каквог пића од грожђа и нека не једе грожђа ни новог ни сувог. Numbers 6:4 Докле год траје његово назирејство нека не једе ништа од винове лозе, ни зрна ни љуске. Numbers 6:5 Докле траје његово назирејство, нека му бритва не пређе преко главе; докле се не наврше дани за које се учинио назиреј Господу, нека буде свет и нека оставља косу на глави својој. Numbers 6:6 Докле трају дани за које се учинио назиреј Господу, нека не приступа к мртвацу. Numbers 6:7 Ни за оцем својим ни за матером својом ни за братом својим ни за сестром својом, нека се за њима не скврни кад умру; јер је назирејство Бога његовог на глави његовој. Numbers 6:8 Докле год траје назирејство његово, свет је Господу. Numbers 6:9 Ако ли би ко умро до њега на пречац, те би оскврнио назирејство главе његове, нека обрије главу своју у дан чишћења свог, седми дан нека је обрије. Numbers 6:10 А осми дан нека донесе две грлице или два голубића свештенику на врата шатора од састанка. Numbers 6:11 И свештеник нека зготови од једног жртву за грех а од другог жртву паљеницу, и нека га очисти од оног што је згрешио код мртваца; тако ће посветити главу његову у тај дан. Numbers 6:12 И нека одели Господу дане назирејства свог, и донесе јагње од године за кривицу; а пређашњи дани пропадају, јер му се оскврнило назирејство. Numbers 6:13 А ово је закон за назиреје: кад се наврше дани назирејства његовог, нека дође на врата шатора од састанка. Numbers 6:14 И нека донесе за жртву Господу јагње мушко од године здраво за жртву паљеницу, и јагње женско од године здраво за грех, и овна здравог за жртву захвалну. Numbers 6:15 И котарицу хлебова пресних, колача од белог брашна замешаних с уљем, и погача пресних намазаних уљем, с даром њиховим и с наливом њиховим. Numbers 6:16 А то ће свештеник принети пред Господом и учинити жртву за грех његов и жртву његову паљеницу. Numbers 6:17 А овна ће принети на жртву захвалну Господу с котарицом пресних хлебова; принеће свештеник и дар његов и налив његов. Numbers 6:18 Тада назиреј нека обрије главу свог назирејства на вратима шатора од састанка; и узевши косу назирејства свог нека је метне у огањ који је под жртвом захвалном. Numbers 6:19 И свештеник нека узме плеће кувано од овна и један колач пресан из котарице и једну погачу пресну, и нека метне на руке назиреју, пошто обрије назирејство своје. Numbers 6:20 И свештеник нека обрће те ствари на жртву обртану пред Господом; то је светиња, која припада свештенику осим груди обртаних и плећа подигнутог; а после тога назиреј може пити вино. Numbers 6:21 То је закон за назиреја који се заветује, и то је принос његов Господу за назирејство његово, осим оног што би више могао учинити; какав му буде завет којим се заветује, тако нека учини осим закона свог назирејства. Numbers 6:22 Још рече Господ Мојсију говорећи: Numbers 6:23 Реци Арону и синовима његовим и кажи: Овако благосиљајте синове Израиљеве говорећи им: Numbers 6:24 Да те благослови Господ и да те чува! Numbers 6:25 Да те обасја Господ лицем својим и буде ти милостив! Numbers 6:26 Да Господ обрати лице своје к теби и даде ти мир! Numbers 6:27 И нека призивају име моје на синове Израиљеве, и ја ћу их благословити. Numbers 7:0 Numbers 7:1 И онај дан кад Мојсије сврши и подиже шатор, и кад га помаза и освети са свим посуђем његовим и олтар са свим посуђем његовим, кад помаза и освети, Numbers 7:2 Донесоше кнезови Израиљеви, старешине у домовима отаца својих, кнезови над племенима и поглавари од оних који бише избројани, Numbers 7:3 Донесоше прилог свој пред Господа, шест кола покривених и дванаест волова, једна кола два кнеза и по једног вола сваки, и донесоше пред шатор. Numbers 7:4 А Господ рече Мојсију говорећи: Numbers 7:5 Узми то од њих да буде за службу у шатору од састанка, и подај Левитима, свакоме према служби његовој. Numbers 7:6 И узе Мојсије кола и волове, и даде их Левитима. Numbers 7:7 Двоја кола и четири вола даде синовима Гирсоновим према служби њиховој. Numbers 7:8 А остала четири кола и осам волова даде синовима Мераријевим према служби њиховој под управом Итамара, сина Арона свештеника. Numbers 7:9 А синовима Катовим не даде ништа јер им посао беше служити светињи, и ношаху на раменима. Numbers 7:10 И донесоше кнезови да се посвети олтар кад би помазан, донесоше кнезови прилоге своје пред олтар. Numbers 7:11 А Господ рече Мојсију: Један кнез у један дан а други кнез у други дан нека доносе своје прилоге да се посвети олтар. Numbers 7:12 И први дан донесе прилог свој Насон, син Аминадавов од племена Јудиног; Numbers 7:13 А прилог његов беше једна здела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала, по сиклу светом; а обоје пуно брашна белог помешаног с уљем за дар. Numbers 7:14 Једна кадионица златна од десет сикала, пуна када; Numbers 7:15 Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу; Numbers 7:16 Један јарац за грех; Numbers 7:17 А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Насона сина Аминадавовог. Numbers 7:18 Други дан донесе Натанило, син Согаров, кнез племена Исахаровог, Numbers 7:19 Донесе прилог свој: једну зделу сребрну од сто и тридесет сикала, једну чашу сребрну од седамдесет сикала по сиклу светом, обоје пуно белог брашна помешаног с уљем за дар; Numbers 7:20 Једна кадионица златна од десет сикала, пуна када; Numbers 7:21 Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу; Numbers 7:22 Један јарац за грех; Numbers 7:23 А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Натанаила сина Согаровог. Numbers 7:24 Трећи дан донесе кнез синова Завулонових, Елијав син Хелонов; Numbers 7:25 Његов прилог беше: једна здела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала по сиклу светом, а обоје пуно белог брашна помешаног с уљем за дар; Numbers 7:26 Једна кадионица златна од десет сикала, пуна када; Numbers 7:27 Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу; Numbers 7:28 Један јарац за грех; Numbers 7:29 А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Елијава, сина Хелоновог. Numbers 7:30 Четврти дан донесе кнез синова Рувимових Елисур син Седијуров; Numbers 7:31 Прилог његов беше: једна здела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала по сиклу светом, а обоје пуно белог брашна помешаног с уљем за дар; Numbers 7:32 Једна кадионица златна од десет сикала, пуна када; Numbers 7:33 Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу; Numbers 7:34 Један јарац за грех; Numbers 7:35 А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Елисура, сина Седијуровог. Numbers 7:36 Пети дан донесе кнез синова Симеунових, Саламило, син Сурисадајев; Numbers 7:37 Прилог његов беше: једна здела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала по сиклу светом, а обоје пуно белог брашна помешаног с уљем за дар; Numbers 7:38 Једна кадионица златна од десет сикала, пуна када; Numbers 7:39 Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу; Numbers 7:40 Један јарац за грех; Numbers 7:41 А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Саламила сина Сурисадајевог. Numbers 7:42 Шести дан донесе кнез синова Гадових, Елисаф син Рагуилов; Numbers 7:43 Прилог његов беше: једна здела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала по сиклу светом, а обоје пуно белог брашна помешаног с уљем за дар; Numbers 7:44 Једна кадионица златна од десет сикала, пуна када; Numbers 7:45 Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу; Numbers 7:46 Један јарац за грех; Numbers 7:47 А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Елисафа, сина Рагуиловог. Numbers 7:48 Седми дан донесе кнез синова Јефремових Елисама, син Емијудов; Numbers 7:49 Прилог његов беше: једна здела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала по сиклу светом, а обоје пуно белог брашна помешаног с уљем за дар; Numbers 7:50 Једна кадионица златна од десет сикала, пуна када; Numbers 7:51 Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу; Numbers 7:52 Један јарац за грех; Numbers 7:53 А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Елисаме, сина Емијудовог. Numbers 7:54 Осми дан донесе кнез синова Манасијиних Гамалило, син Фадасуров; Numbers 7:55 Прилог његов беше: једна здела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала по сиклу светом, а обоје пуно белог брашна помешаног с уљем за дар; Numbers 7:56 Једна кадионица златна од десет сикала, пуна када; Numbers 7:57 Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу; Numbers 7:58 Један јарац за грех; Numbers 7:59 А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Гамалила, сина Фадасуровог. Numbers 7:60 Девети дан донесе кнез синова Венијаминових Авидан син Гадеонијев; Numbers 7:61 Прилог његов беше: једна здела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала по сиклу светом, а обоје пуно белог брашна помешаног с уљем за дар; Numbers 7:62 Једна кадионица златна од десет сикала, пуна када; Numbers 7:63 Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу; Numbers 7:64 Један јарац за грех; Numbers 7:65 А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Авидана, сина Гадеонијевог. Numbers 7:66 Десети дан донесе кнез синова Данових Ахијезер, син Амисадајев; Numbers 7:67 Прилог његов беше: једна здела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала по сиклу светом, а обоје пуно белог брашна помешаног с уљем за дар; Numbers 7:68 Једна кадионица златна од десет сикала, пуна када; Numbers 7:69 Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу; Numbers 7:70 Један јарац за грех; Numbers 7:71 А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Ахијезера сина Амисадајевог. Numbers 7:72 Једанаести дан донесе кнез синова Асирових Фагаило син Ехранов; Numbers 7:73 Прилог његов беше: једна здела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала по сиклу светом, а обоје пуно белог брашна помешаног с уљем за дар; Numbers 7:74 Једна кадионица златна од десет сикала, пуна када; Numbers 7:75 Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу; Numbers 7:76 Један јарац за грех; Numbers 7:77 А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Фагаила, сина Ехрановог. Numbers 7:78 Дванаести дан донесе кнез синова Нефталимових Ахиреј син Енанов; Numbers 7:79 Прилог његов беше: једна здела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала по сиклу светом, а обоје пуно белог брашна помешаног с уљем за дар; Numbers 7:80 Једна кадионица златна од десет сикала, пуна када; Numbers 7:81 Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу; Numbers 7:82 Један јарац за грех; Numbers 7:83 А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Ахиреја, сина Енановог. Numbers 7:84 То је прилог од кнезова Израиљевих да се посвети олтар пошто би помазан: дванаест здела сребрних, дванаест чаша сребрних, дванаест кадионица златних; Numbers 7:85 Свака здела сребрна од сто и тридесет сикала, и свака чаша од седамдесет сикала; свега сребра у тим судовима две хиљаде и четири стотине сикала, по сиклу светом; Numbers 7:86 Дванаест кадионица златних пуних када, свака кадионица од десет сикала, по сиклу светом; свега злата у кадионицама сто и двадесет сикала; Numbers 7:87 Свега стоке за жртву паљеницу дванаест телаца, дванаест овнова, дванаест јагањаца од године с даром својим, и јараца дванаест за грех; Numbers 7:88 А свега стоке за жртву захвалну двадесет и четири вола, шездесет овнова, шездесет јараца, шездесет јагањаца од године. То је прилог да се посвети олтар, пошто би помазан. Numbers 7:89 И кад Мојсије улажаше у шатор од састанка да говори пред Богом, тада чујаше глас где му говори са заклопца што беше на ковчегу од сведочанства између два херувима; и говораше му. Numbers 8:0 Numbers 8:1 И рече Господ Мојсију говорећи: Numbers 8:2 Кажи Арону и реци му: Кад запалиш жишке, седам жижака нека светли напред, на свећњаку. Numbers 8:3 И учини Арон тако, и запали жишке да светле спреда, на свећњаку, као што Господ заповеди Мојсију. Numbers 8:4 А свећњак беше скован од злата, и ступац му и цвеће сковано; по прилици коју показа Господ Мојсију тако беше начинио свећњак. Numbers 8:5 Још рече Господ Мојсију говорећи: Numbers 8:6 Узми Левите између синова Израиљевих, и очисти их. Numbers 8:7 А учини им ово да их очистиш: покропи их водом очишћења, а они нека обрију све тело своје и оперу хаљине своје, и очистиће се. Numbers 8:8 Потом нека узму теле с даром уз њега, белим брашном помешаним с уљем; и друго теле узми за грех. Numbers 8:9 Па доведи Левите пред шатор од састанка, и сазови сав збор синова Израиљевих. Numbers 8:10 И доведи Левите пред Господа, и нека метну синови Израиљеви руке своје на Левите. Numbers 8:11 И Арон нека принесе Левите Господу за принос од синова Израиљевих да врше службу Господу. Numbers 8:12 А Левити нека метну руке своје на главе теоцима, па принеси једно теле за грех а друго на жртву паљеницу Господу да се очисте Левити. Numbers 8:13 И постави Левите пред Ароном и синовима његовим, и принеси их за принос Господу. Numbers 8:14 И одвој Левите између синова Израиљевих да буду моји Левити. Numbers 8:15 А после нека дођу Левити да служе у шатору од састанка, кад их очистиш и принесеш за принос. Numbers 8:16 Јер су мени дани између синова Израиљевих; за све што отвара материцу, за све првенце између синова Израиљевих узех њих. Numbers 8:17 Јер је мој сваки првенац између синова Израиљевих и од људи и од стоке; онај дан кад побих све првенце у земљи мисирској, посветио сам их себи. Numbers 8:18 А Левите узех за све првенце синова Израиљевих. Numbers 8:19 И дадох Левите на дар Арону и синовима његовим између синова Израиљевих, да служе место синова Израиљевих у шатору од састанка, и да буду откуп за синове Израиљеве, да не би долазио помор на синове Израиљеве, кад би приступали к светињи синови Израиљеви. Numbers 8:20 И учини Мојсије и Арон и сав збор синова Израиљевих Левитима све што заповеди Господ Мојсију за Левите, тако им учинише синови Израиљеви. Numbers 8:21 И очистише се Левити, и опраше хаљине своје, и принесе их Арон за принос пред Господом, и очисти их Арон да би били чисти. Numbers 8:22 А онда тек приступише Левити да врше службу своју у шатору од састанка пред Ароном и пред синовима његовим; као што заповеди Господ Мојсију за Левите, тако им учинише. Numbers 8:23 И опет рече Господ Мојсију говорећи: Numbers 8:24 И ово је за Левите: од двадесет и пет година и више нека ступају у службу да служе у шатору од састанка. Numbers 8:25 А кад коме буде педесет година, нека излази из те службе и више нека не служи. Numbers 8:26 Али нека служи браћи својој у шатору од састанка радећи шта треба радити, а сам нека не врши службу. Тако учини Левитима за послове њихове. Numbers 9:0 Numbers 9:1 Још рече Господ Мојсију у пустињи Синајској друге године по изласку њиховом из земље Мисирске првог месеца, говорећи: Numbers 9:2 Нека славе синови Израиљеви пасху у одређено време. Numbers 9:3 Четрнаестог дана овог месеца увече славите је у одређено време, по свим законима и по свим уредбама њеним славите је. Numbers 9:4 И рече Мојсије синовима Израиљевим да славе пасху. Numbers 9:5 И славите пасху првог месеца четрнаестог дана увече у пустињи Синајској; како беше Господ заповедио Мојсију, све онако учинише синови Израиљеви. Numbers 9:6 А беху неки који се оскврнише о мртваца те не могаху славити пасхе онај дан; и дођоше исти дан пред Мојсија и пред Арона; Numbers 9:7 И рекоше му људи они: Ми смо нечисти од мртваца; зашто да нам није слободно принети жртву Господу у време заједно са синовима Израиљевим? Numbers 9:8 А Мојсије им рече: Станите да чујем шта ће заповедити Господ за вас. Numbers 9:9 А Господ рече Мојсију говорећи: Numbers 9:10 Кажи синовима Израиљевим и реци: Ко би био нечист од мртваца или би био на далеком путу између вас или између вашег натражја, нека слави пасху Господу, Numbers 9:11 Другог месеца четрнаестог дана увече нека је славе с пресним хлебом и с горким зељем нека је једу. Numbers 9:12 Нека не остављају од ње ништа до јутра и кости да јој не преломе, по свему закону за пасху нека је славе. Numbers 9:13 А ко је чист и није на путу, па би пропустио славити пасху, да се истреби душа она из народа свог, јер не принесе Господу жртве на време, грех свој нека носи онај човек. Numbers 9:14 И ако би међу вама живео странац и славио би пасху Господу, по закону и уредби за пасху нека је слави; а закон да вам је једнак и странцу и ономе ко се родио у земљи. Numbers 9:15 А у који дан би подигнут шатор, покри облак шатор над наслоном од сведочанства; а увече беше над шатором као огањ до јутра. Numbers 9:16 Тако беше једнако: облак га заклањаше, али ноћу беше као огањ. Numbers 9:17 И кад би се облак подигао изнад шатора, тада полажаху синови Израиљеви, а где би стао облак, онде се заустављаху синови Израиљеви. Numbers 9:18 По заповести Господњој полажаху синови Израиљеви, и по заповести Господњој устављаху се; докле год стајаше облак над шатором, они стајаху у логору, Numbers 9:19 И кад облак дуго стајаше над шатором, тада свршиваху синови Израиљеви шта треба свршивати Господу и не полажаху. Numbers 9:20 И кад облак беше над шатором мало дана, по заповести Господњој стајаху у логору и по заповести Господњој полажаху. Numbers 9:21 Кад би, пак, облак стајао од вечера до јутра, а ујутро би се подигао облак, тада полажаху; било дању или ноћу, кад би се облак подигао, они полажаху. Numbers 9:22 Ако ли би два дана или месец дана или годину облак стајао над шатором, стајаху у логору синови Израиљеви и не полажаху, а како би се подигао, они полажаху. Numbers 9:23 По заповести Господњој стајаху у логор, и по заповести Господњој полажаху; и свршиваху шта треба свршивати Господу, као што беше заповедио Господ преко Мојсија. Numbers 10:0 Numbers 10:1 Још рече Господ Мојсију говорећи: Numbers 10:2 Начини себи две трубе од сребра, коване да буду; њима ћеш сазивати збор и заповедати да полази војска. Numbers 10:3 Кад обе затрубе, тада нека се скупља к теби сав збор на врата шатора од састанка. Numbers 10:4 А кад једна затруби, тада нека се скупљају к теби кнезови, главари од хиљада Израиљевих. Numbers 10:5 А кад затрубе потресајући, тада нека се креће логор који лежи према истоку. Numbers 10:6 А кад затрубите други пут потресајући, онда нека се креће логор који је на југу; потресајући нека се труби кад треба да пођу. Numbers 10:7 А кад сазивате збор, трубите, али не потресајући. Numbers 10:8 А нека трубе у трубе синови Аронови свештеници; то да вам је уредба вечна од колена до колена. Numbers 10:9 И кад пођете на војску у земљи својој на непријатеља који удари на вас, трубите у трубе потресајући; и Господ Бог ваш опоменуће вас се, и сачуваћете се од непријатеља својих. Numbers 10:10 Тако и у дан весеља свог и на празнике своје и почетке месеца својих трубите у трубе приносећи жртве своје паљенице и жртве своје захвалне, и биће вам спомен пред Богом вашим. Ја сам Господ Бог ваш. Numbers 10:11 И у двадесети дан другог месеца друге године подиже се облак изнад шатора од сведочанства. Numbers 10:12 И пођоше синови Израиљеви својим редом из пустиње Синајске, и устави се облак у пустињи Фаранској. Numbers 10:13 Тако пођоше први пут, као што Господ заповеди преко Мојсија. Numbers 10:14 И пође напред застава војске синова Јудиних у четама својим; и над војском њиховом беше Насон, син Аминадавов; Numbers 10:15 А над војском племена синова Исахарових Натанаило, син Согаров; Numbers 10:16 А над војском племена синова Завулонових Елијав, син Хелонов. Numbers 10:17 И сложише шатор, па пођоше синови Гирсонови и синови Мераријеви носећи шатор. Numbers 10:18 Потом пође застава војске синова Рувимових, а над њиховом војском беше Елисур, син Седијуров, Numbers 10:19 А над војском племена синова Симеунових Саламило, син Сурисадајев, Numbers 10:20 А над војском племена синова Гадових Елисаф син Рагуилов. Numbers 10:21 И пођоше синови Катови носећи светињу, да би они подигли шатор докле ови дођу. Numbers 10:22 Потом пође застава војске синова Јефремових у четама својим, а над војском њиховом беше Елисама, син Емијудов, Numbers 10:23 А над војском племена синова Манасијиних Гамалило син Фадасуров, Numbers 10:24 А над војском племена синова Венијаминових Авидан син Гадеонијев. Numbers 10:25 Најпосле пође застава војске синова Данових у четама својим, задња војска, и над војском њиховом беше Ахијезер, син Амисадајев, Numbers 10:26 А над војском племена синова Асирових Фагаило, син Ехранов, Numbers 10:27 А над војском племена синова Нефталимових Ахиреј, син Енанов. Numbers 10:28 Тим редом пођоше синови Израиљеви у четама својим, и тако иђаху. Numbers 10:29 А Мојсије рече Јоваву, сину Рагуиловом Мадијанину тасту свом: Идемо на место за које рече Господ: Вама ћу га дати. Хајде с нама, и добро ћемо ти учинити, јер је Господ обећао Израиљу много добра. Numbers 10:30 А он му рече: Нећу ићи, него идем у своју земљу и у род свој. Numbers 10:31 А Мојсије рече: Немој нас оставити, јер знаш места у пустињи где бисмо могли стајати, па нам буди вођ. Numbers 10:32 И ако пођеш с нама кад дође добро које ће нам учинити Господ, учинићемо ти добро. Numbers 10:33 И тако пођоше од горе Господње, и иђаху три дана, и ковчег завета Господњег иђаше пред њима три дана тражећи место где би починули. Numbers 10:34 И облак Господњи беше над њима сваки дан кад полажаху с места, где беху у логору. Numbers 10:35 И кад полажаше ковчег, говораше Мојсије: Устани Господе, и нека се разаспу непријатељи Твоји, и нека беже испред Тебе који мрзе на Те. Numbers 10:36 А кад се устављаше, говораше: Уврати се, Господе, к мноштву хиљада Израиљевих. Numbers 11:0 Numbers 11:1 После стаде се тужити народ да му је тешко; а то не би по вољи Господу; и кад Господ чу, разгневи се; и распали се на њих огањ Господњи, и сажеже крајње у логору. Numbers 11:2 Тада завапи народ к Мојсију, а Мојсије се помоли Господу, и угаси се огањ. Numbers 11:3 И прозва се оно место Тавера, јер се распали на њих огањ Господњи. Numbers 11:4 А светина што беше међу њима, беше врло лакома, те и синови Израиљеви стадоше плакати говорећи: Ко ће нас нахранити меса? Numbers 11:5 Опоменусмо се риба што јеђасмо у Мисиру забадава, и краставаца и диња и лука црног и белог. Numbers 11:6 А сада посахну душа наша, нема ништа осим мане пред очима нашим. Numbers 11:7 А мана беше као семе коријандрово, а боја му беше као боја у бдела. Numbers 11:8 И излажаше народ, те купљаху, и мељаху на жрвњима или туцаху у ступама, и куваху у котлу, или мешаху погаче; а укус јој беше као укус од новог уља. Numbers 11:9 И кад падаше роса по логору ноћу, падаше с њом и мана. Numbers 11:10 И чу Мојсије где народ плаче у породицама својим, сваки на вратима од шатора свог; и Господ се разгневи врло, и Мојсију би тешко. Numbers 11:11 Па рече Мојсије Господу: Зашто учини такво зло слузи свом? И зашто не нађох милости пред Тобом, него метну на ме терет свега народа овог? Numbers 11:12 Еда ли ја зачех сав овај народ? Еда ли га ја родих, кад ми кажеш: Изнеси га у наручју свом, као што носи дојиља дете, у ону земљу за коју си се заклео оцима њиховим. Numbers 11:13 Откуда мени меса да дам свему овом народу? Јер плачу преда мном говорећи: Дај нам меса да једемо. Numbers 11:14 Не могу ја сам носити сав народ овај, јер је тешко за мене. Numbers 11:15 Ако ћеш тако чинити са мном, убиј ме боље, ако сам нашао милост пред Тобом, да не гледам зло своје. Numbers 11:16 А Господ рече Мојсију: Сабери ми седамдесет људи између старешина Израиљевих, које знаш да су старешине народу и управитељи његови, и доведи их к шатору од састанка, нека онде стану с тобом. Numbers 11:17 Тада ћу сићи и говорити онде с тобом, и узећу од духа који је на теби и метнућу на њих, да носе с тобом терет народни и да не носиш ти сам. Numbers 11:18 А народу реци: Приправите се за сутра да једете меса, јер плакасте да Господ чу, и рекосте: Ко ће нас нахранити меса? Јер нам добро беше у Мисиру. Даће вам, дакле, Господ меса и јешћете. Numbers 11:19 Нећете јести један дан, ни два дана, ни пет дана, ни десет дана, ни двадесет дана; Numbers 11:20 Него цео месец дана, докле вам на нос не удари и не огади вам се, зато што одбацисте Господа који је међу вама и плакасте пред Њим говорећи: Зашто изиђосмо из Мисира? Numbers 11:21 А Мојсије рече: Шест стотина хиљада пешака има народа, у коме сам, па Ти кажеш: Даћу им меса да једу цео месец дана. Numbers 11:22 Еда ли ће им се поклати овце и говеда да им достане? Или ће им се покупити све рибе морске да им буде доста? Numbers 11:23 А Господ рече Мојсију: Зар рука Господња неће бити довољна? Видећеш хоће ли бити шта ти рекох или неће. Numbers 11:24 И Мојсије изиђе и рече народу речи Господње; и сабра седамдесет људи између старешина народних, и постави их око шатора. Numbers 11:25 И Господ сиђе у облаку и говори к њему, и узевши од духа који беше на њему метну на оних седамдесет људи старешина; и кад дух дође на њих, пророковаху, али више никад. Numbers 11:26 А два човека осташе у логору, једном беше име Елдад, а другом Модад, на које дође дух, јер и они беху записани, али не дођоше к шатору, и стадоше пророковати у логору. Numbers 11:27 И дотрча момак, те јави Мојсију говорећи: Елдад и Модад пророкују у логору. Numbers 11:28 А Исус, син Навин, слуга Мојсијев, један од момака његових, рече говорећи: Мојсије, господару мој, забрани им. Numbers 11:29 А Мојсије му одговори: Зар завидиш мене ради? Камо да сав народ Господњи постану пророци и да Господ пусти дух свој на њих! Numbers 11:30 Потом се врати Мојсије у логор са старешинама Израиљевим. Numbers 11:31 Тада се подиже ветар од Господа, и потера од мора препелице, и разасу их по логору на дан хода одовуда и на дан хода одонуда око логора, на два лакта од земље. Numbers 11:32 И уставши народ цео онај дан и сву ноћ и цео други дан купљаше препелице: и ко накупи најмање накупи десет гомора; и повешаше их себи редом око логора. Numbers 11:33 Али месо још им беше у зубима, јоште га не поједоше, а Господ се разгневи на народ и удари Господ народ помором врло великим. Numbers 11:34 И прозва се оно место Киврот-Атава јер онде укопаше народ који се беше полакомио. Numbers 11:35 И пође народ од Киврот-Атаве у Асирот, и стадоше у Асироту. Numbers 12:0 Numbers 12:1 И стадоше викати Марија и Арон на Мојсија ради жене Мадијанке, којом се ожени, јер се ожени Мадијанком. Numbers 12:2 И рекоше: Зар је само преко Мојсија говорио Господ? Није ли говорио и преко нас? И то чу Господ. Numbers 12:3 А Мојсије беше човек врло кротак мимо све људе на земљи. Numbers 12:4 И одмах рече Господ Мојсију и Арону и Марији: Дођите вас троје у шатор од састанка. И отидоше њих троје. Numbers 12:5 Тада сиђе Господ у ступу од облака, стаде на вратима од шатора. И викну Арона и Марију, и дођоше обоје. Numbers 12:6 И рече им: Чујте сада речи моје: пророк кад је међу вама, ја ћу му се Господ јављати у утвари и говорићу с њим у сну. Numbers 12:7 Али није такав мој слуга Мојсије, који је веран у свем дому мом. Numbers 12:8 Њему говорим из уста к устима, и он ме гледа доиста, а не у тами нити у каквој прилици Господњој. Како се дакле не побојасте викати на слугу мог, на Мојсија? Numbers 12:9 И гнев се Господњи распали на њих, и Он отиде. Numbers 12:10 И облак се подиже са шатора; и гле, Марија беше губава, бела као снег. И Арон погледа Марију, а она губава. Numbers 12:11 Тада рече Арон Мојсију: Господару, молим те, не мећи на нас греха овог, јер лудо учинисмо и згрешисмо. Numbers 12:12 Немој да ова буде као мртво дете, коме је месо пола труло кад излази из утробе мајке своје. Numbers 12:13 И вапи Мојсије ка Господу говорећи: Боже, молим Ти се, исцели је. Numbers 12:14 А Господ одговори Мојсију: Да јој је отац њен пљунуо у лице, не би ли се стидела седам дана? Нека буде одлучена седам дана изван логора, а после нека буде опет примљена. Numbers 12:15 Тако би Марија одлучена изван логора седам дана; и народ не пође оданде докле Марија не би опет примљена. Numbers 13:0 Numbers 13:1 А потом пође народ од Асирота, и стадоше у пустињи Фаранској. Numbers 13:2 И Господ рече Мојсију говорећи: Numbers 13:3 Пошљи људе да уходе земљу хананску, коју ћу дати синовима Израиљевим; по једног човека од сваког племена отаца њихових пошљите, све главаре између њих. Numbers 13:4 И посла их Мојсије из пустиње Фаранске по заповести Господњој; и сви људи беху главари синова Израиљевих. Numbers 13:5 А ово су им имена: од племена Рувимовог Самуило син Захуров; Numbers 13:6 Од племена Симеуновог Сафат син Сурин; Numbers 13:7 Од племена Јудиног Халев син Јефонијин; Numbers 13:8 Од племена Исахаровог Игал син Јосифов; Numbers 13:9 Од племена Јефремовог Авсије син Навин; Numbers 13:10 Од племена Венијаминовог Фалтије син Рафујев; Numbers 13:11 Од племена Завулоновог Гудило син Судин; Numbers 13:12 Од племена Јосифовог, од племена Манасијиног Гадије син Сусин; Numbers 13:13 Од племена Дановог Амило син Гамалин. Numbers 13:14 Од племена Асировог Сатур син Михаилов; Numbers 13:15 Од племена Нефталимовог Навија син Савин; Numbers 13:16 Од племена Гадовог Гудило син Махилов. Numbers 13:17 То су имена људима које посла Мојсије да уходе земљу. И назва Мојсије Авсија сина Навиног Исус. Numbers 13:18 И шаљући их Мојсије да уходе земљу хананску рече им: идите овуда на југ, па изиђите на гору; Numbers 13:19 И видите земљу каква је и какав народ живи у њој, је ли јак или слаб, је ли мали или велик; Numbers 13:20 И каква је земља у којој живи, је ли добра или рђава; и каква су места у којима живи, еда ли под шаторима или у тврдим градовима; Numbers 13:21 И каква је сама земља, је ли родна или неродна, има ли у њој дрвета или нема; будите слободни, и узмите рода оне земље. А тада беше време првом грожђу. Numbers 13:22 И отишавши уходише земљу од пустиње синске до Реова како се иде у Емат. Numbers 13:23 И отидоше на југ, и дођоше до Хеврона, где беху Ахиман и Сесије и Телиман, синови Енакови. А Хеврон беше сазидан на седам година пре Соана мисирског. Numbers 13:24 Потом дођоше до потока Есхола, и онде одсекоше лозу с гроздом једним, и понесоше га двојица на моци; тако и шипака и смокава. Numbers 13:25 И прозва се оно место поток Есхол од грозда, који онде одсекоше синови Израиљеви. Numbers 13:26 И после четрдесет дана вратише се из земље коју уходише. Numbers 13:27 И вративши се дођоше к Мојсију и Арону и ка свему збору синова Израиљевих у пустињу Фаранску, у Кадис; и приповедише њима и свему збору ствар, и показаше им род оне земље. Numbers 13:28 И приповедајући им рекоше: Идосмо у земљу у коју си нас послао; доиста тече у њој млеко и мед, и ево рода њеног. Numbers 13:29 Али је јак народ који живи у оној земљи, и градови су им тврди и врло велики; а видесмо онде и синове Енакове. Numbers 13:30 Амалик живи на јужној страни; а Хетеји и Јевусеји и Амореји живе у планини, а Хананеји живе на мору и на Јордану. Numbers 13:31 А Халев утишаваше народ пред Мојсијем; и говораше: хајде да идемо да је узмемо, јер је можемо покорити. Numbers 13:32 Али други људи који идоше с њим говораху: Не можемо ићи на онај народ, јер је јачи од нас. Numbers 13:33 И просуше зао глас о земљи коју уходише међу синовима Израиљевим говорећи: Земља коју прођосмо и уходисмо земља је која прождире своје становнике, и сав народ који видесмо у њој јесу људи врло велики. Видесмо онде и дивове, синове Енакове, рода дивовског, и чињаше нам се да смо према њима као скакавци, такви се и њима чињасмо. Numbers 14:0 Numbers 14:1 Тада се подиже сав збор и стаде викати, и народ плакаше ону ноћ. Numbers 14:2 И викаху на Мојсија и на Арона сви синови Израиљеви; и сав збор рече им: Камо да смо помрли у земљи мисирској или да помремо у овој пустињи! Numbers 14:3 Зашто нас води Господ у ту земљу да изгинемо од мача, жене наше и деца наша да постану робље? Није ли боље да се вратимо у Мисир? Numbers 14:4 И рекоше међу собом: Да поставимо старешину, па да се вратимо у Мисир. Numbers 14:5 Тада Мојсије и Арон падоше ничице пред свим збором синова Израиљевих. Numbers 14:6 А Исус син Навин и Халев син Јефонијин између оних што уходише земљу раздреше хаљине своје, Numbers 14:7 И рекоше свему збору синова Израиљевих говорећи: Земља коју прођосмо и уходисмо, врло је добра земља. Numbers 14:8 Ако смо мили Господу, Он ће нас одвести у ту земљу, и даће нам је; а то је земља у којој тече млеко и мед. Numbers 14:9 Само се не одмећите Господа, и не бојте се народа оне земље; јер их можемо појести; одступио је од њих заклон њихов, а с нама је Господ, не бојте их се. Numbers 14:10 Тада рече сав збор да их побију камењем; али се показа слава Господња свим синовима Израиљевим у шатору од састанка. Numbers 14:11 И рече Господ Мојсију: Докле ће ме вређати тај народ? Кад ли ће ми веровати после толиких знака што сам учинио међу њима? Numbers 14:12 Ударићу га помором, и расућу га; а од тебе ћу учинити народ велик и јачи од овог. Numbers 14:13 А Мојсије рече Господу: Али ће чути Мисирци, између којих си извео овај народ силом својом, Numbers 14:14 И рећи ће с људима ове земље, који су чули да си Ти, Господе, био усред народа и да си се очима виђао, Господе, и облак твој да је стајао над њима, и у ступу од облака да си ишао пред њима дану и у ступу огњеном ноћу; Numbers 14:15 Па кад побијеш овај народ, све до једног, говориће народи, који су чули приповест о Теби, говорећи: Numbers 14:16 Није могао Господ довести народ овај у земљу коју им је са заклетвом обећао, зато их поби у пустињи. Numbers 14:17 Нека се, дакле, прослави сила Господња, као што си рекао говорећи: Numbers 14:18 Господ дуго чека и обилан је милошћу, прашта безакоње и грех, али не правда кривога, него походи безакоње отачко на синовима до трећег и четвртог колена. Numbers 14:19 Опрости безакоње овом народу ради велике милости своје, као што си праштао народу овом од Мисира довде. Numbers 14:20 А Господ рече: Праштам по речи твојој. Numbers 14:21 Али тако ја жив био, и тако сва земља била пуна славе Господње, Numbers 14:22 Ти људи који видеше славу моју и знаке моје што сам учинио у Мисиру и у овој пустињи, и кушаше ме већ десет пута, и не послушаше речи моје, Numbers 14:23 Неће видети земље коју са заклетвом обећах оцима њиховим, неће видети ни један од оних који ме увредише. Numbers 14:24 А слугу свог Халева, у коме беше други дух и који се сасвим мене држао, њега ћу одвести у земљу у коју је ишао, и семе ће је његово наследити. Numbers 14:25 Али Амалик и Хананеј седе у долини, зато се сутра вратите натраг, и идите у пустињу к црвеном мору. Numbers 14:26 Још рече Господ Мојсију и Арону говорећи: Numbers 14:27 Докле ће тај зли збор викати на ме, чуо сам вику синова Израиљевих, који вичу на ме. Numbers 14:28 Кажи им: Тако ја жив био, каже Господ, учинићу вам онако како сте говорили и ја чух. Numbers 14:29 У овој ће пустињи попадати мртва телеса ваша, и сви између вас који су избројани у свем броју вашем од двадесет година и више, који викасте на ме, Numbers 14:30 Нећете ући у земљу, за коју подигавши руку своју заклех се да ћу вас населити у њој, осим Халева, сина Јефонијиног и Исуса, сина Навиног. Numbers 14:31 А децу вашу, за коју рекосте да ће постати робље, њих ћу одвести, и они ће познати земљу за коју ви не марите. Numbers 14:32 А ваша телеса мртва ће попадати у овој пустињи. Numbers 14:33 А деца ваша биће пастири по пустињи четрдесет година, и носиће кар за прељубе ваше, докле не испропадају телеса ваша у пустињи. Numbers 14:34 По броју дана, за које уходисте земљу, четрдесет дана, за сваки дан по годину, носићете грехе своје, четрдесет година, и познаћете да сам прекинуо с вама. Numbers 14:35 Ја Господ рекох, и тако ћу учинити свему том збору злом, који се сабрао на ме: у пустињи ће пропасти и ту помрети. Numbers 14:36 А људи које беше послао Мојсије да уходе земљу, и који вративши се побунише сав збор да виче на њ, просувши зао глас о земљи, Numbers 14:37 Ти људи, који просуше зао глас о земљи, помреше од помора пред Господом; Numbers 14:38 А Исус, син Навин и Халев, син Јефонијин осташе живи између људи који су ишли да уходе земљу. Numbers 14:39 И Мојсије каза све ове речи свим синовима Израиљевим, и народ плака веома. Numbers 14:40 А сутрадан уставши пођоше наврх горе, и рекоше: Ево нас, идемо на место за које је говорио Господ, јер згрешисмо. Numbers 14:41 Али Мојсије рече: Зашто преступате заповест Господњу? Од тога неће бити ништа. Numbers 14:42 Не идите горе, јер Господ није међу вама; немојте да вас побију непријатељи ваши. Numbers 14:43 Јер је Амалик и Хананеј тамо пред вама, и изгинућете од мача, јер одустависте Господа, па неће ни Господ бити с вама. Numbers 14:44 Али они, ипак, навалише да иду наврх горе; али ковчег завета Господњег и Мојсије не изађоше из логора. Numbers 14:45 Тада сиђе Амалик и Хананеј, који живљаху у оној гори, и разбише их и бацише дори до Орме. Numbers 15:0 Numbers 15:1 Опет рече Господ Мојсију говорећи: Numbers 15:2 Реци синовима Израиљевим и кажи им: Кад дођете у земљу где ћете наставати, коју ћу вам ја дати, Numbers 15:3 И станете приносити жртву огњену Господу, жртву паљеницу или жртву завета ради или од драге воље, или о празницима својим, готовећи мирис угодни Господу од крупне или од ситне стоке, Numbers 15:4 Тада ко принесе принос свој Господу, нека донесе уза њ дар, десетину ефе белог брашна помешаног с четвртином ина уља. Numbers 15:5 И вина четврт ина за налив донеси уз жртву паљеницу или уз другу жртву, на свако јагње. Numbers 15:6 А уз овна донеси дар, две десетине белог брашна помешаног са трећином ина уља, Numbers 15:7 И вина за налив трећину ина принећеш за мирис угодни Господу. Numbers 15:8 А кад приносиш теле на жртву паљеницу или на жртву ради завета или на жртву захвалну Господу, Numbers 15:9 Онда нека се донесе уз теле дар, три десетине ефе белог брашна помешаног с по ина уља, Numbers 15:10 И вина донеси за налив по ина; то је жртва огњена за мирис угодни Господу. Numbers 15:11 Тако нека буде уза сваког вола и уза сваког овна и уза свако живинче између оваца или коза. Numbers 15:12 Према броју колико принесете, учините тако уза свако, колико их буде. Numbers 15:13 Сваки домородац тако нека чини приносећи жртву паљеницу за мирис угодни Господу. Numbers 15:14 Тако ако буде међу вама и дошљак или ко би се бавио међу вама, па би принео жртву огњену за мирис угодни Господу, нека чини онако како ви чините. Numbers 15:15 Зборе! Вама и дошљаку који је међу вама један да је закон, закон вечан од колена на колено; дошљак ће бити као и ви пред Господом. Numbers 15:16 Један закон и једна уредба да буде вама и дошљаку, који је међу вама. Numbers 15:17 Још рече Господ Мојсију говорећи: Numbers 15:18 Кажи синовима Израиљевим и реци им: Кад дођете у земљу, у коју ћу вас ја одвести, Numbers 15:19 Па станете јести хлеб оне земље, тада принесите принос Господу. Numbers 15:20 Од првина теста свог приносите у принос колач, као принос од гумна тако га приносите. Numbers 15:21 Од првина теста свог дајте Господу принос од колена до колена. Numbers 15:22 А кад бисте погрешили, те не бисте учинили свих ових заповести, које каза Господ Мојсију, Numbers 15:23 Све што вам је заповедио Господ преко Мојсија, од дана кад заповеди Господ и после од колена до колена, Numbers 15:24 Ако се буде учинило погрешком, да збор не зна, онда сав збор нека принесе на жртву паљеницу за мирис угодни Господу теле с даром његовим и с наливом његовим по уредби, и једно јаре на жртву за грех. Numbers 15:25 И свештеник нека очисти сав збор синова Израиљевих, и опростиће им се, јер је погрешка и они донесоше пред Господа свој принос за жртву огњену Господу и принос за грех свој ради погрешке своје. Numbers 15:26 Опростиће се свему збору синова Израиљевих и дошљаку који се бави међу њима, јер је погрешка свега народа. Numbers 15:27 Ако ли једна душа згреши не знајући, нека принесе козу од године на жртву за грех. Numbers 15:28 И свештеник нека очисти душу која буде згрешила не знајући пред Господом, и кад је очисти опростиће јој се. Numbers 15:29 И за рођеног у земљи синова Израиљевих и за дошљака, који се бави међу вама, један закон нека буде кад ко згреши не знајући. Numbers 15:30 Али ко од силе згреши између рођених у земљи или између дошљака, он ружи Господа; нека се истреби душа она из народа свог. Numbers 15:31 Јер презре реч Господњу, и заповест Његову погази; нека се истреби она душа; безакоње је њено на њој. Numbers 15:32 А кад беху синови Израиљеви у пустињи, нађоше једног где купи дрва у суботу. Numbers 15:33 И који га нађоше где купи дрва, доведоше га к Мојсију и к Арону и ка свему збору. Numbers 15:34 И метнуше га под стражу, јер не беше казано шта ће се чинити с њим. Numbers 15:35 А Господ рече Мојсију: Нека се погуби тај човек; нека га заспе камењем сав збор иза логора. Numbers 15:36 И сав збор изведе га иза логора и засуше га камењем, и умре, као што заповеди Господ Мојсију. Numbers 15:37 Још рече Господ Мојсију говорећи: Numbers 15:38 Реци синовима Израиљевим и кажи им, нека ударају ресе по скутовима од хаљина својих од колена до колена, и над ресе нека мећу врпцу плаву. Numbers 15:39 И имаћете ресе зато да се гледајући их опомињете свих заповести Господњих и творите их, и да се не заносите за срцем својим и за очима својим, за којима чините прељубу; Numbers 15:40 Него да памтите и творите све заповести моје, и будете свети Богу свом. Numbers 15:41 Ја сам Господ Бог ваш, који сам вас извео из земље мисирске, да вам будем Бог. Ја сам Господ Бог ваш. Numbers 16:0 Numbers 16:1 А Кореј, син Исара сина Ката сина Левијевог, и Датан и Авирон синови Елијавови, и Авнан син Фалета сина Рувимовог побунише се, Numbers 16:2 И усташе на Мојсија, и с њима двеста и педесет људи између синова Израиљевих, главара народних, који се сазиваху на збор и беху људи знатни. Numbers 16:3 И скупише се на Мојсија и на Арона и рекоше им: Доста нек вам је; сав овај народ, сви су свети, и међу њима је Господ; зашто се ви подижете над збором Господњим? Numbers 16:4 Кад то чу Мојсије, паде ничице. Numbers 16:5 Потом рече Кореју и свој дружини његовој говорећи: Сутра ће показати Господ ко је Његов, и ко је свет, и кога је пустио к себи, јер кога је изабрао оног ће пустити к себи. Numbers 16:6 Ово учините: Узмите кадионице, Кореј са свом дружином својом. Numbers 16:7 И метните сутра у њих огња и метните у њих када пред Господом, и кога избере Господ онај ће бити свет. Доста нек вам је, синови Левијеви! Numbers 16:8 И рече Мојсије Кореју: Чујте синови Левијеви! Numbers 16:9 Мало ли вам је што вас је Бог Израиљев одвојио од збора Израиљевог пустивши вас к себи да вршите службу у шатору Господњем и да стојите пред збором и служите за њ? Numbers 16:10 Пустио је к себи тебе и сву браћу твоју, синове Левијеве, с тобом, а ви тражите још и свештенство? Numbers 16:11 Зато ти и сва дружина твоја скупите се на Господа. Јер Арон шта је да вичете на њ? Numbers 16:12 И посла Мојсије да дозову Датана и Авирона, синове Елијавове. А они одговорише: Нећемо да идемо. Numbers 16:13 Мало ли је што си нас извео из земље у којој тече млеко и мед да нас побијеш у овој пустињи, него још хоћеш да владаш над нама? Numbers 16:14 Јеси ли нас одвео у земљу где тече млеко и мед? И јеси ли нам дао да имамо њиве и винограде? Хоћеш ли очи овим људима да ископаш? Нећемо да идемо. Numbers 16:15 Тада се расрди Мојсије врло, и рече Господу: Немој погледати на дар њихов; ниједног магарца нисам узео од њих, нити сам коме од њих учинио какво зло. Numbers 16:16 Потом рече Мојсије Кореју: Ти и сви твоји станите сутра пред Господом, ти и они и Арон. Numbers 16:17 И узмите сваки своју кадионицу, и метните у њих када, и станите пред Господом сваки са својом кадионицом, двеста и педесет кадионица, и ти и Арон, сваки са својом кадионицом. Numbers 16:18 И узеше сваки своју кадионицу, и метнувши у њих огња метнуше у њих када, и стадоше на врата шатора од састанка с Мојсијем и Ароном. Numbers 16:19 А Кореј сабра на њих сав збор на врата шатора од састанка; тада се показа слава Господња свему збору. Numbers 16:20 И рече Господ Мојсију и Арону говорећи: Numbers 16:21 Одвојте се из тог збора, да их одмах сатрем. Numbers 16:22 А они падоше ничице и рекоше: Боже, Боже духовима и сваком телу! Овај један згрешио, и на сав ли ћеш се збор гневити? Numbers 16:23 Опет рече Господ Мојсију говорећи: Numbers 16:24 Реци збору и кажи: Одступите од шатора Корејевог и Датановог и Авироновог. Numbers 16:25 И уставши Мојсије отиде к Датану и Авирону, а за њим отидоше старешине Израиљеве. Numbers 16:26 И рече збору говорећи: Одступите од шатора тих безбожника, и не додевајте се ничег што је њихово, да не изгинете са свих греха њихових. Numbers 16:27 И одступише са свих страна од шатора Корејевог и Датановог И Авироновог; а Датан и Авирон изашавши стадоше сваки на врата од шатора свог са женама својим и са синовима својим и с децом својом. Numbers 16:28 Тада рече Мојсије: Овако ћете познати да ме је Господ послао да чиним сва ова дела, и да ништа не чиним од себе: Numbers 16:29 Ако ови помру као што мру сви људи, и ако буду покарани као што бивају покарани сви људи, није ме послао Господ; Numbers 16:30 Ако ли шта ново учини Господ, и земља отвори уста своја и прождре их са свим што је њихово, и сиђу живи у гроб, тада знајте да су ови људи увредили Господа. Numbers 16:31 А кад изговори речи ове, раседе се земља под њима, Numbers 16:32 И отворивши земља уста своја прождре их, и домове њихове и све људе Корејеве и све благо њихово. Numbers 16:33 И тако сиђоше са свим што имаху живи у гроб, и покри их земља и неста их из збора. Numbers 16:34 А сви Израиљци који беху око њих побегоше од вике њихове, јер говораху: Да нас не прождре земља. Numbers 16:35 И изађе огањ од Господа, и сажеже оних двеста и педесет људи који принесоше кад. Numbers 16:36 Тада рече Господ Мојсију говорећи: Numbers 16:37 Кажи Елеазару, сину Арона свештеника нека покупи кадионице из тог гаришта, и угљевље из њих нека разбаци, јер су свете; Numbers 16:38 Кадионице оних који огрешише душе своје нека раскују на плоче да се окује олтар, јер кадише њима пред Господом, зато су свете, и нека буду синовима Израиљевим знак. Numbers 16:39 И покупи Елеазар свештеник кадионице бронзане, којима беху кадили они што изгореше, и расковаше их на оков олтару Numbers 16:40 За спомен синовима Израиљевим, да не приступа нико други који није рода Ароновог да кади пред Господом, да му не буде као Кореју и дружини његовој, као што му беше казао Господ преко Мојсија. Numbers 16:41 А сутрадан викаше сав збор синова Израиљевих на Мојсија и на Арона говорећи: Побисте народ Господњи. Numbers 16:42 А кад се стецаше народ на Мојсија и на Арона, погледаше на шатор од састанка, а то облак на њему, и показа се слава Господња. Numbers 16:43 И дође Мојсије и Арон пред шатор од састанка. Numbers 16:44 И рече Господ Мојсију говорећи: Numbers 16:45 Уклоните се из тог збора да их одмах потрем. А они падоше ничице. Numbers 16:46 И рече Мојсије Арону: Узми кадионицу, и метни у њу огња с олтара, и метни када, и иди брже ка збору, и очисти их; јер гнев жесток изађе од Господа, и помор поче. Numbers 16:47 И узевши Арон кадионицу, као што му рече Мојсије, отрча усред збора, и гле, помор већ беше почео у народу; и окадив очисти народ. Numbers 16:48 И стајаше међу мртвима и живима, и устави се помор. Numbers 16:49 А оних који помреше од тог помора беше четрнаест хиљада и седам стотина, осим оних што изгибоше с Кореја. Numbers 16:50 И врати се Арон к Мојсију на врата шатора од састанка, кад се устави помор. Numbers 17:0 Numbers 17:1 Потом рече Господ Мојсију говорећи: Numbers 17:2 Реци синовима Израиљевим, и узми од њих по једну палицу од сваког дома отаца њихових, од свих кнезова њихових, по домовима отаца њихових, дванаест палица, и име сваког напиши на палици његовој. Numbers 17:3 А на палици Левијевој напиши име Ароново, јер је свака палица за једног поглавара од дома отаца њихових. Numbers 17:4 И остави их у шатору од састанка пред сведочанством, где се састајем с вама. Numbers 17:5 И кога изаберем, његова ће палица процветати; тако ћу утишати пред собом вику синова Израиљевих што вичу на вас. Numbers 17:6 Кад то рече Мојсије синовима Израиљевим, дадоше му сви кнезови њихови палице, сваки кнез по палицу од дома оца свог, дванаест палица, и палица Аронова беше међу палицама њиховим. Numbers 17:7 И остави Мојсије палице пред Господом у шатору од сведочанства. Numbers 17:8 А сутрадан дође Мојсије у шатор од сведочанства, и гле, процветала палица Аронова од дома Левијевог; беше напупила и цветала, и бадеми зрели на њој. Numbers 17:9 И изнесе Мојсије све оне палице испред Господа к свим синовима Израиљевим, и разгледавши их узеше сваки своју палицу. Numbers 17:10 А Господ рече Мојсију: Донеси опет палицу Аронову пред сведочанство да се чува за знак непокорнима, да престане вика њихова на ме, да не изгину. Numbers 17:11 И учини Мојсије, како му заповеди Господ тако учини. Numbers 17:12 Тада рекоше синови Израиљеви Мојсију говорећи: Помресмо, пропадосмо, сви пропадосмо. Numbers 17:13 Ко се год приближи к шатору Господњем гине; хоћемо ли сви изгинути? Numbers 18:0 Numbers 18:1 А Господ рече Арону: Ти и синови твоји и дом оца твог с тобом носите грехе у светињу; ти и синови твоји с тобом носите грехе свештенства свог. Numbers 18:2 И браћу своју, племе Левијево, племе оца свог узми к себи да буду уза те и служе ти; а ти ћеш и синови твоји с тобом служити пред шатором од састанка. Numbers 18:3 Нека добро слушају заповести твоје и раде шта треба у свем шатору; али к судовима од светиње к олтару нека не приступају, да не изгину и они и ви. Numbers 18:4 Нека буду, дакле, уза те и нека раде све што треба у шатору од састанка у свакој служби у њему; али нико други да не приступи с вама. Numbers 18:5 А ви радите шта треба у светињи и шта треба на олтару, да више не дође гнев на синове Израиљеве. Numbers 18:6 Јер ево, ја узех браћу вашу Левите између синова Израиљевих, и вама су дани на дар за Господа, да врше службу у шатору од састанка. Numbers 18:7 А ти и синови твоји с тобом вршите свештеничку службу своју у свему што припада к олтару и шта бива иза завеса, и служите; свештенство даровах вам, зато ко би други приступио, да се погуби. Numbers 18:8 Још рече Господ Арону: Ево, дајем ти и приносе своје што се увис подижу, између свих ствари које посвећују синови Израиљеви дајем их теби ради помазања и синовима твојим законом вечним. Numbers 18:9 То нека је твоје од ствари посвећених, које се не сажижу; сваки принос њихов између свих дарова њихових и између свих приноса за грех и свих приноса за кривицу, које ми донесу, светиња над светињама да је твоја и синова твојих. Numbers 18:10 У светињи га једи, све мушкиње нека га једе, света ствар да ти је. Numbers 18:11 Твоје су, дакле, жртве дарова њихових које се у вис подижу; и сваку жртву синова Израиљевих која се обрће теби дајем и синовима твојим и кћерима твојим с тобом законом вечним; ко је год чист у дому твом, нека једе. Numbers 18:12 Најбоље од уља и најбоље од вина и жита, првине које дају Господу, теби дајем. Numbers 18:13 Првине од свега што роди у земљи њиховој, које донесу Господу, твоје нека буду; ко је год чист у дому твом нека једе. Numbers 18:14 Све заветовано Богу и Израиљу, твоје нека је. Numbers 18:15 Шта год отвара материцу између сваког тела које приносе Господу, и између људи и између стоке, твоје да буде; али првенац човечји нека се откупљује; и првенац нечисте стоке нека се откупљује. Numbers 18:16 А откуп нека му буде кад буде од месеца дана по твојој цени пет сикала сребра, по сиклу светом; у њему је двадесет гера. Numbers 18:17 А првенца од краве или првенца од овце или првенца од козе не дај да се откупи; свете су ствари; крвљу њиховом покропи олтар, и сало њихово запали, да буде жртва огњена за мирис угодни Господу. Numbers 18:18 А месо од њих да је твоје, као груди што се обрћу и као плеће десно, да је твоје. Numbers 18:19 Све приносе што се подижу од посвећених ствари, што приносе синови Израиљеви Господу, дајем теби и синовима твојим и кћерима твојим с тобом законом вечним; то ће бити завет осољен, вечан пред Господом теби и семену твом с тобом. Numbers 18:20 Још рече Господ Арону: У земљи њиховој да немаш наследство, ни дела међу њима да немаш; ја сам део твој и твоје наследство међу синовима Израиљевим. Numbers 18:21 А синовима Левијевим ево дајем у наследство све десетке од Израиља за службу њихову што служе у шатору од састанка. Numbers 18:22 А синови Израиљеви нека више не приступају к шатору од састанка, да се не огреше и не изгину. Numbers 18:23 Него сами Левити нека служе службу у шатору од састанка, и они нека носе грех свој законом вечним од колена до колена, па да немају наследство међу синовима Израиљевим. Numbers 18:24 Јер десетке синова Израиљевих, што ће доносити Господу на жртву што се подиже, дајем Левитима у наследство; тога ради рекох за њих; међу синовима Израиљевим да немају наследство. Numbers 18:25 Још рече Господ Мојсију говорећи: Numbers 18:26 Реци Левитима и кажи им: Кад узмете од синова Израиљевих десетак који вам дадох од њих за наследство ваше, онда принесите од њега принос што се подиже Господу, десето од десетог. Numbers 18:27 И примиће вам се принос ваш као жито с гумна и као вино из каце. Numbers 18:28 Тако и ви приносите принос што се подиже Господу од свих десетака својих, које ћете узимати од синова Израиљевих, и дајите од њих принос Господњи Арону свештенику. Numbers 18:29 Од свега што вам се да приносите сваки принос што се подиже Господу, од свега што буде најбоље свети део. Numbers 18:30 И реци им: Кад принесете најбоље од тога, тада ће се примити Левитима као доходак од гумна и као доходак од каце. Numbers 18:31 А јести можете то на сваком месту и ви и породице ваше, јер вам је плата за службу вашу у шатору од састанка. Numbers 18:32 И нећете зато навући на се греха, кад станете приносити шта је најбоље, и нећете оскврнити свете ствари синова Израиљевих, и нећете изгинути. Numbers 19:0 Numbers 19:1 Још рече Господ Мојсију и Арону говорећи: Numbers 19:2 Ово је уредба и закон што заповеди Господ говорећи: Реци синовима Израиљевим нека ти доведу јуницу црвену здраву, на којој нема мане, и која још није била у јарму; Numbers 19:3 И подајте је Елеазару свештенику, а он нека је изведе напоље из логора да је закољу пред њим. Numbers 19:4 И узевши Елеазар крви њене на прст свој нека покропи крвљу према шатору од састанка седам пута. Numbers 19:5 Потом нека заповеди да се спали јуница пред његовим очима; кожу њену и месо њено и крв њену с балегом нека спале. Numbers 19:6 И свештеник узевши дрвета кедровог, исопа и црвца, нека баци у огањ где гори јуница. Numbers 19:7 Потом нека опере хаљине своје и опере тело своје водом, па онда нека уђе у логор, и нека буде свештеник нечист до вечера. Numbers 19:8 Тако и ко је спали, нека опере хаљине своје водом, и тело своје нека опере водом, и нека буде нечист до вечера. Numbers 19:9 А чист човек нека покупи пепео од јунице и изручи га иза логора на чисто место, да се чува збору синова Израиљевих за воду очишћења; то је жртва за грех. Numbers 19:10 И онај који покупи пепео од јунице нека опере хаљине своје, и нека буде нечист до вечера. То нека је синовима Израиљевим и дошљаку који се бави међу њима вечан закон. Numbers 19:11 Ко се дотакне мртвог тела човечијег, да је нечист седам дана. Numbers 19:12 Он нека се очисти оном водом трећи дан и седми дан, и биће чист; ако ли се не очисти трећи дан и седми, неће бити чист. Numbers 19:13 Ко се дотакне мртвог тела човечијег па се не очисти, онај је оскрвнио шатор Господњи; зато да се истреби она душа из Израиља; јер није покропљен водом очишћења, зато је нечист, и нечистота је његова на њему. Numbers 19:14 Ово је закон кад човек умре у шатору: Ко год уђе у онај шатор и ко год буде у шатору, нечист да је седам дана; Numbers 19:15 И сваки суд откривен, који не буде добро заклопљен, нечист је. Numbers 19:16 И ко се год дотакне у пољу посеченог мачем или умрлог или кости човечије или гроба, нечист да је седам дана. Numbers 19:17 И нека за нечистог узму пепела од јунице спаљене за грех, и нека налију на њ воде живе у суд. Numbers 19:18 Потом нека узме чист човек исопа и замочи у ону воду, и покропи њом шатор и све суде и људе који су у њему били; тако и оног који би се дотакао кости или човека посеченог или умрла или гроба. Numbers 19:19 Чисти нечистог нека покропи трећи и седми дан; и кад га очисти седми дан, нека опере хаљине своје и себе нека опере водом, и биће чист увече. Numbers 19:20 А ко буде нечист па се не очисти, да се истреби она душа из збора; јер је светињу Господњу оскврнио, а није покропљен водом очишћења; нечист је. Numbers 19:21 И ово нека им је закон вечан: и који покропи водом очишћења, нека опере хаљине своје; и ко се год дотакне воде очишћења, да је нечист до вечера. Numbers 19:22 И чега се год дотакне ко је нечист, да је нечисто; и ко се њега дотакне, да је нечист до вечера. Numbers 20:0 Numbers 20:1 И синови Израиљеви, сав збор њихов, дођоше у пустињу синску првог месеца, и стаде народ у Кадису; и онде умре Марија, и би погребена онде. Numbers 20:2 А онде немаше збор воде, те се скупише на Мојсија и на Арона. Numbers 20:3 И свађаше се народ с Мојсијем, и говораху: Камо да смо помрли кад помреше браћа наша пред Господом! Numbers 20:4 Зашто доведосте збор Господњи у ову пустињу да изгинемо овде и ми и стока наша? Numbers 20:5 И зашто нас изведосте из Мисира да нас доведете на ово зло место, где не роди ни жито ни смоква ни грожђе ни шипак, а ни воде нема за пиће? Numbers 20:6 И дође Мојсије и Арон испред збора на врата шатора од састанка, и падоше ничице; и показа им се слава Господња. Numbers 20:7 И рече Господ Мојсију говорећи: Numbers 20:8 Узми штап, и сазовите збор ти и Арон брат твој, и проговорите стени пред њима; те ће дати воду своју; тако ћеш им извести воду из стене, и напојићеш збор и стоку њихову. Numbers 20:9 И Мојсије узе штап испред Господа, како му заповеди Господ. Numbers 20:10 И сазваше Мојсије и Арон збор пред стену, и он им рече: Слушајте одметници! Хоћемо ли вам из ове стене извести воду? Numbers 20:11 И диже Мојсије руку своју и удари у стену штапом својим два пута, и изиђе вода многа, те се напоји народ и стока њихова. Numbers 20:12 А Господ рече Мојсију и Арону: Што ми не веровасте и не прослависте ме пред синовима Израиљевим, зато нећете одвести збора тог у земљу коју сам им дао. Numbers 20:13 То је вода од свађе, где се свађаше синови Израиљеви с Господом, и Он се прослави међу њима. Numbers 20:14 Иза тога посла Мојсије посланике из Кадиса к цару едомском да му кажу: Овако каже брат твој Израиљ: Ти знаш све невоље које нас снађоше: Numbers 20:15 Како наши оци сиђоше у Мисир, и бејасмо у Мисиру дуго времена, и како Мисирци зло чинише нама и оцима нашим; Numbers 20:16 И викасмо ка Господу, и Господ чу глас наш, и посла анђела, који нас изведе из Мисира; и ево смо у Кадису, граду на твојој међи. Numbers 20:17 Пусти нас да прођемо кроз твоју земљу; нећемо ићи преко поља ни преко винограда, нити ћемо пити воде из ког студенца; ићи ћемо царским путем, нећемо свртати ни надесно ни налево док не пређемо међу твоју. Numbers 20:18 А Едом му одговори: Не иди преко моје земље, да не изиђем с мачем преда те. Numbers 20:19 А синови Израиљеви рекоше му: Ићи ћемо утреником, и ако се напијемо воде твоје, ми или стока наша, платићемо је; ништа више, само да пешице прођемо. Numbers 20:20 А он им одговори: Нећете проћи. И изиђе Едом пред њих с много народа и с великом силом. Numbers 20:21 И кад не хте Едом допустити Израиљу да приђе преко међе његове, Израиљ отиде од њега. Numbers 20:22 И кренувши се од Кадиса дођоше синови Израиљеви, сав збор њихов, ка гори Ору. Numbers 20:23 И Господ рече Мојсију и Арону на гори Ору код међе едомске говорећи: Numbers 20:24 Арон ваља да се прибере к роду свом, јер неће ући у земљу коју сам дао синовима Израиљевим, јер не послушасте заповести моје на води од свађе. Numbers 20:25 Узми Арона и Елеазара сина његовог, и изведи их на гору Ор. Numbers 20:26 И свуци Арону хаљине његове и обуци их Елеазару сину његовом, па ће се Арон прибрати и умрети онде. Numbers 20:27 И учини Мојсије како заповеди Господ; и изиђоше на гору Ор пред свим збором. Numbers 20:28 И свуче Мојсије с Арона хаљине његове и обуче их Елеазару, сину његовом, и умре онде Арон наврх горе, а Мојсије и Елеазар сиђоше с горе. Numbers 20:29 А кад виде сав збор да умре Арон, плака сав дом Израиљев за Ароном тридесет дана. Numbers 21:0 Numbers 21:1 А кад чу Хананеј, цар арадски, који живљаше на југу, да иде Израиљ путем којим идоше уходе, он се поби с њима и зароби их неколико. Numbers 21:2 Тада се Израиљ заветова Господу и рече: Ако даш овај народ мени у руке, до темеља ћу раскопати градове њихове. Numbers 21:3 И услиши Господ глас Израиљев и даде му Хананеје, а он затре њих и градове њихове, и прозва оно место Орма. Numbers 21:4 Потом пођоше од горе Ора к Црвеном мору обилазећи земљу едомску, и ослаби дух народу од пута. Numbers 21:5 И викаше народ на Бога и на Мојсија: Зашто нас изведосте из Мисира да изгинемо у овој пустињи? Јер нема ни хлеба ни воде, а овај се никакви хлеб већ огадио души нашој. Numbers 21:6 А Господ пусти на народ змије ватрене, које их уједаху, те помре много народа у Израиљу. Numbers 21:7 Тада дође народ к Мојсију и рекоше: Згрешисмо што викасмо на Господа и на тебе; моли Бога нека уклони змије од нас. И Мојсије се помоли за народ. Numbers 21:8 И Господ рече Мојсију: Начини змију ватрену, и метни је на мотку, и кога уједе змија, нека погледа у њу, па ће оздравити. Numbers 21:9 И начини Мојсије змију од бронзе, и метну је на мотку, и кога год уједе змија он погледа у змију од бронзе, и оздрави. Numbers 21:10 Потом пођоше синови Израиљеви, и стадоше у логор у Овоту. Numbers 21:11 И из Овота отишавши стадоше у логор на брдима аваримским у пустињи која је према моавској с истока. Numbers 21:12 Оданде отишавши стадоше у логор у долини Зареду. Numbers 21:13 И одатле отишавши стадоше у логор на брду на Арнону, који је у пустињи и излази од међе аморејске. Јер је Арнон међа моавска између Моаваца и Аморејаца. Numbers 21:14 Зато се каже у књизи о ратовима Господњим: На Вајева у Суфи и на потоке арнонске. Numbers 21:15 Јер ти потоци, који допиру до места Ара, теку покрај међе моавске. Numbers 21:16 А отуда дођоше к Виру; то је студенац за који беше рекао Господ Мојсију: Скупи народ, и даћу им воде. Numbers 21:17 Тада пева Израиљ песму ову: Дижи се, студенче; припевајте га; Numbers 21:18 Студенче, који копаше кнезови, који ископаше поглавари народни с оним који постави закон, палицама својим. А из пустиње отидоше у Мантанаил, Numbers 21:19 А из Мантанаила, у Надил, а из Надила у Вамот, Numbers 21:20 А из Вамота у долину која је у пољу моавском код горе Фазге и гледа у пустињу. Numbers 21:21 Тада посла Израиљ посланике к Сиону, цару аморејском говорећи: Numbers 21:22 Пусти да прођемо кроз твоју земљу, нећемо свртати ни у поље ни у виноград, нити ћемо пити воде из студенаца; ићи ћемо царским путем докле не пређемо међу твоју. Numbers 21:23 Али не даде Сион Израиљу да прође кроз земљу његову, него сабра Сион сав народ свој, и изађе на Израиља у пустињу, и дође у Јасу, и поби се с Израиљем. Numbers 21:24 Али га исече Израиљ оштрим мачем, и освоји земљу његову од Арона па до Јавока, до синова Амонових, јер тврда беше међа синова Амонових. Numbers 21:25 И узе Израиљ сва она места и насели се у свим градовима аморејским, у Есевону и у свим селима његовим. Numbers 21:26 Јер Есевон беше град Сиона, цара аморејског, који беше први завојштио на цара моавског и беше му узео сву земљу његову до Арнона. Numbers 21:27 Зато говоре у причи: Ходите у Есевон, да се сагради и подигне град Сионов. Numbers 21:28 Јер огањ изађе из Есевона, пламен из града Сионовог, и спали Ар моавски и становнике на висини арнонској. Numbers 21:29 Тешко теби, Моаве; пропао си; народе Хемосов; дао је синове своје који утекоше и кћери своје у ропство Сиону, цару аморејском. Numbers 21:30 Али их пострељасмо, пропаде Есевон до Девона, и потрсмо их до Нофе, која допире до Медеве. Numbers 21:31 И тако живи Израиљ у земљи аморејској. Numbers 21:32 Потом посла Мојсије да уходе Јазир, и узеше села око њега, и изагнаше Аморејце који беху онде. Numbers 21:33 Потом обративши се пођоше у Васан; и изиђе Ог, цар васански пред њих, он и сав народ његов на бој у Едрајин. Numbers 21:34 А Господ рече Мојсију: Не бој га се; јер сам га дао у твоје руке и сав народ његов и земљу његову; и учини му како си учинио Сиону, цару Аморејском који живљаше у Есевону. Numbers 21:35 И побише га и синове његове и сав народ његов, да не оста ниједан, и освојише земљу његову. Numbers 22:0 Numbers 22:1 Одатле се подигоше синови Израиљеви, и стадоше у логор у пољу моавском с оне стране Јордана према Јерихону. Numbers 22:2 И виде Валак, син Сефоров све што учини Израиљ Амореју. Numbers 22:3 И уплаши се Моав од народа веома; јер га беше много, и притужи Моаву од синова Израиљевих. Numbers 22:4 Па рече Моав старешинама мадијанским: Сада ће ова множина појести све што је око нас као во траву у пољу. А Валак, син Сефоров беше у оно време цар моавски. Numbers 22:5 И посла посланике к Валаму, сину Веоровом у Фатуру, која је на реци у земљи народа његовог, говорећи: Ево народ изиђе из Мисира, ево прекрилио је земљу, и стоји према мени. Numbers 22:6 Него ходи, прокуни ми овај народ, јер је јачи од мене, е да бих му одолео и побио га или истерао из земље ове; јер знам, кога благословиш биће благословен, а кога прокунеш биће проклет. Numbers 22:7 И отидоше старешине моавске и старешине мадијанске носећи дарове за врачање; и дођоше к Валаму, и казаше му речи Валакове. Numbers 22:8 А он им рече: Останите овде ову ноћ, и одговорићу вам како ми Господ каже. И осташе кнезови моавски код Валама. Numbers 22:9 А Бог дође к Валаму и рече му: Какви су то људи код тебе? Numbers 22:10 И рече Валам Богу: Валак син Сефоров, цар моавски, посла их к мени говорећи: Numbers 22:11 Ево народ изиђе из Мисира и прекрили земљу; него ходи, прокуни ми га, е да бих га надбио и отерао га. Numbers 22:12 А Бог рече Валаму: Не иди с њима, нити куни тај народ, јер је благословен. Numbers 22:13 И ујутру уставши Валам рече кнезовима Валаковим; вратите се у своју земљу јер ми не да Бог да идем с вама. Numbers 22:14 И уставши кнезови моавски дођоше к Валаку, и рекоше: Не хте Валам поћи с нама. Numbers 22:15 Тада опет посла Валак више кнезова и веће од првих. Numbers 22:16 И они дошавши к Валаму рекоше му: Овако вели Валак, син Сефоров: Немој се затезати, молим те, него дођи к мени. Numbers 22:17 Јер ћу те добро даривати, и шта ми год кажеш чинићу; зато дођи, молим те, прокуни ми овај народ. Numbers 22:18 А Валам одговори и рече слугама Валаковим: Да ми да Валак кућу своју пуну сребра и злата, не бих могао преступити речи Господа Бога свог да учиним шта мало или велико. Numbers 22:19 Али опет останите овде и ви ову ноћ да видим шта ће ми сада казати Господ. Numbers 22:20 И дође Бог ноћу к Валаму и рече му: Кад су дошли ти људи да те зову, устани, иди с њима, али шта ти кажем оно да чиниш. Numbers 22:21 А ујутру уставши Валам осамари магарицу своју, и пође с кнезовима моавским. Numbers 22:22 Али се разгневи Бог што он пође; и стаде анђео Господњи на пут да му не да; а он сеђаше на магарици својој и имаше са собом два момка своја. Numbers 22:23 А кад магарица виде анђела Господњег где стоји на путу с голим мачем у руци, сврну магарица с пута и пође преко поља. А Валам је стаде бити да је врати на пут. Numbers 22:24 А анђео Господњи стаде на стазу међу виноградима, а беше зид и одовуд и одонуд. Numbers 22:25 И магарица видећи анђела Господњег приби се уз други зид, и притиште ногу Валамову о зид; а он је стаде опет бити. Numbers 22:26 Потом анђео Господњи отиде даље, и стаде у теснацу, где не беше места да се сврне ни надесно ни налево. Numbers 22:27 И магарица видећи анђела Господњег паде под Валамом, а Валам се врло разљути, и стаде бити магарицу својим штапом. Numbers 22:28 Тада Господ отвори уста магарици, те она рече Валаму: Шта сам ти учинила, те ме бијеш већ трећи пут? Numbers 22:29 А Валам рече магарици: Што ми пркосиш? Да имам мач у руци, сад бих те убио. Numbers 22:30 А магарица рече Валаму: Нисам ли твоја магарица? Јашеш ме од како сам постала твоја до данас; јесам ли ти кад тако учинила? А он рече: Ниси. Numbers 22:31 Тада Господ отвори очи Валаму, који угледа анђела Господњег где стоји на путу с голим мачем у руци. И он сави главу и поклони се лицем својим. Numbers 22:32 И рече му анђео Господњи: Зашто си био магарицу своју већ три пута? Ево ја изиђох да ти не дам, јер твој пут није мени по вољи. Numbers 22:33 Кад ме угледа магарица, она се уклони испред мене већ три пута; а да се није уклонила испред мене, тебе бих већ убио, а њу бих оставио у животу. Numbers 22:34 А Валам рече анђелу Господњем: Згрешио сам, јер нисам знао да ти стојиш преда мном на путу; ако теби није по вољи, ја ћу се вратити. Numbers 22:35 А анђео Господњи рече Валаму: Иди с тим људима, али само оно говори што ти ја кажем. Тада Валам отиде с кнезовима Валаковим. Numbers 22:36 А кад чу Валак да иде Валам, изиђе му на сусрет у град моавски на међи арнонској накрај међе. Numbers 22:37 И рече Валак Валаму: Нисам ли слао к теби и звао те? Зашто ми не дође? Еда ли те не могу даривати? Numbers 22:38 А Валам рече Валаку: Ево сам дошао к теби; али хоћу ли моћи шта говорити? Шта ми Бог метне у уста, оно ћу говорити. Numbers 22:39 И отиде Валам с Валаком, и дођоше у град Узот. Numbers 22:40 И накла Валак волова и оваца, и посла Валаму и кнезовима, који беху с њим. Numbers 22:41 А ујутру узе Валак Валама и одведе га на висину Валову, и оданде му показа један крај народа. Numbers 23:0 Numbers 23:1 И рече Валам Валаку: Начини ми овде седам олтара, и приправи ми овде седам телаца и седам овнова. Numbers 23:2 И учини Валак како му рече Валам; и принесе Валак с Валамом на сваком олтару по једно теле и овна. Numbers 23:3 Па рече Валам Валаку: Стој код своје жртве паљенице; а ја идем еда бих се срео с Господом, па шта ми јави казаћу ти. И он отиде сам. Numbers 23:4 И срете Бог Валама, а он му рече: Седам олтара спремних, и принесох по теле и овна на сваком олтару. Numbers 23:5 А Господ метну речи у уста Валаму, и рече врати се к Валаку и тако му реци. Numbers 23:6 И врати се к њему, а он стајаше код жртве своје паљенице и сви кнезови моавски. Numbers 23:7 А он отвори причу своју, и рече: Из Арама доведе ме Валак, цар моавски с планине источне, говорећи: Ходи, прокуни ми Јакова, ходи, наружи Израиља. Numbers 23:8 Како бих клео оног кога не куне Бог? Или како бих ружио оног кога Господ не ружи? Numbers 23:9 Јер сврх стена видим га, и с хумова гледам га. Гле, овај ће народ наставати сам, и с другим народима неће се помешати. Numbers 23:10 Ко ће избројати прах Јаковљев и број од четврти Израиља? Да бих ја умро смрћу праведничком, и крај мој да би био као њихов! Numbers 23:11 Тада рече Валак Валаму: Шта то радиш од мене? Ја те дозвах да прокунеш непријатеље моје, а гле, ти благосиљаш једнако. Numbers 23:12 А он одговори и рече: Зар нећу пазити и говорити оно што ми је Господ метнуо у уста? Numbers 23:13 Тада му рече Валак: Ходи са мном на друго место, одакле ћеш га видети; само му крај видиш, а свега га не видиш; прокуни ми га оданде. Numbers 23:14 И доведе га у поље Зофим, наврх Фазге, и начини седам олтара, и принесе на сваком олтару по једно теле и овна. Numbers 23:15 Тада Валам рече Валаку: Стој ту код жртве своје паљенице, а ја идем онамо на сусрет Господу. Numbers 23:16 И срете Господ Валама, и метну му реч у уста, и рече: Врати се к Валаку, и тако говори. Numbers 23:17 И дође к њему, а он стајаше код жртве своје паљенице и с њим кнезови моавски; и рече Валак: Шта вели Господ? Numbers 23:18 А он отвори причу своју, и рече: Устани Валаче, и послушај, чуј ме сине Сефоров! Numbers 23:19 Бог није човек да лаже, ни син човечји да се покаје. Шта каже неће ли учинити, и шта рече неће ли извршити? Numbers 23:20 Гле, примих да благословим; јер је Он благословио, а ја нећу порећи. Numbers 23:21 Не гледа на безакоње у Јакову ни на неваљалство у Израиљу; Господ је његов с њим, и граја у њему као цар кад надвлада. Numbers 23:22 Бог га је извео из Мисира, Он му је као снага једнорогова. Numbers 23:23 Јер нема чини на Јакова ни врачања на Израиља; у ово доба говориће се о Јакову и о Израиљу, што је учинио Бог. Numbers 23:24 Ево, народ ће устати као силан лав, и као лавић скочиће; неће лећи докле не поједе лов и попије крв побијених. Numbers 23:25 Тада рече Валак Валаму: Немој га ни клети ни благосиљати. Numbers 23:26 А Валам одговори Валаку: Нисам ли ти казао да ћу чинити шта ми год Господ каже? Numbers 23:27 А Валак рече Валаму: Ходи, одвешћу те на друго место; да ако Богу буде воља да ми га оданде прокунеш. Numbers 23:28 И одведе Валак Валама наврх Фегора, који гледа у пустињу. Numbers 23:29 И рече Валам Валаку: Начини ми овде седам олтара, и приправи ми овде седам телаца и седам овнова. Numbers 23:30 И учини Валак како рече Валам и принесе жртву по теле и овна на сваком олтару. Numbers 24:0 Numbers 24:1 И видевши Валам да је Божја воља да благосиља Израиља, не хте више ни ићи као пре по врачање, него се окрете лицем к пустињи, Numbers 24:2 И подигавши очи своје угледа Израиља где стоји по племенима својим; и дух Божји дође на њ. Numbers 24:3 И отвори причу своју, и рече: Каже Валам, син Веоров; каже човек коме су отворене очи. Numbers 24:4 Каже онај који чује речи Божје, који види утвару Свемогућег, који кад падне отворене су му очи: Numbers 24:5 Како су лепи шатори твоји, Јакове, и колибе твоје, Израиљу! Numbers 24:6 Пружили су се као потоци, као вртови крај реке, као мирисава дрвета која је посадио Господ, као кедри на води. Numbers 24:7 Потећи ће вода из ведра његовог, и семе ће његово бити међу великим водама, и цар ће се његов подигнути сврх Агага, и царство ће се његово узвисити. Numbers 24:8 Бог га је извео из Мисира, и Он му је као снага једнорогова; појешће народе који су му непријатељи, и кости ће његове потрти, и стрелама својим пострељати их. Numbers 24:9 Спустио се, лежи као лавић и као љути лав; ко ће га пробудити? Ко тебе благосиља, биће благословен; а ко тебе куне, биће проклет. Numbers 24:10 Тада се разгневи Валак на Валама, и пљесну се рукама, и рече Валак Валаму: Дозвах те да прокунеш непријатеље моје, а ти си их благословио ето већ три пута. Numbers 24:11 Одлази у своје место; рекох да ћу те даривати, а ето Господ не да ти дара. Numbers 24:12 А Валам рече Валаку: Нисам ли и посланицима твојим које си послао к мени рекао говорећи: Numbers 24:13 Да ми да Валак кућу своју пуну сребра и злата, не бих могао преступити речи Господње да учиним шта добро или зло од себе; шта каже Господ оно ћу казати. Numbers 24:14 Ја сада ево идем к народу свом, али да ти кажем шта ће тај народ учинити народу твом најпосле. Numbers 24:15 Потом отвори причу своју, и рече: Каже Валам син Веоров, каже човек коме су отворене очи, Numbers 24:16 Каже који чује речи Божје, и зна знање о Вишњем, и који види утвару Свемогућег и кад падне отворене су му очи. Numbers 24:17 Видим Га, али не сад; гледам Га, али не изблиза; изаћи ће звезда из Јакова и устаће палица из Израиља, која ће разбити кнезове моавске и разорити све синове ситове. Numbers 24:18 И Едома ће освојити и Сира ће освојити непријатељи његови; јер ће Израиљ радити јуначки. Numbers 24:19 И владаће који је од Јакова, и затрће остатак од града. Numbers 24:20 А угледа Амалика, отвори причу своју, и рече: Амалик је почетак народима, али ће најпосле пропасти. Numbers 24:21 А угледавши Кенеја, отвори причу своју, и рече: Тврд ти је стан, и на стени си савио гнездо своје; Numbers 24:22 Али ће бити изагнан Кенеј; Асур ће га заробити. Numbers 24:23 И опет отвори причу своју, и рече: Јаох! Ко ће бити жив кад то учини Бог! Numbers 24:24 И лађе из земље Китимске допловиће и досадиће Асирцима и досадиће Јеврејима; али ће и сами пропасти. Numbers 24:25 Потом уставши Валам отиде, и врати се у своје место; и Валак отиде својим путем. Numbers 25:0 Numbers 25:1 И живљаше Израиљ у Ситиму, и народ стаде чинити прељубу са кћерима моавским. Numbers 25:2 Оне позиваху народ на жртве својих богова, и народ јеђаше, и клањаше се боговима њиховим. Numbers 25:3 И Израиљ приону уз Велфегора; и разгневи се Господ на Израиља. Numbers 25:4 И рече Господ Мојсију: Узми све кнезове народне, и обеси их Господу према сунцу, да се одврати гнев Господњи од Израиља. Numbers 25:5 И рече Мојсије судијама Израиљевим: Побијте сваки своје који су прионули уз Велфегора. Numbers 25:6 И гле, један између синова Израиљевих дође и доведе к браћи својој једну Мадијанку на очи Мојсију и на очи свему збору синова Израиљевих; а они заплакаше на вратима шатора од састанка. Numbers 25:7 А кад то виде Финес, син Елеазара сина Арона свештеника, уста исред збора и узе копље у руку; Numbers 25:8 И уђе за човеком Израиљцем у шатор, и прободе их обоје, човека Израиљца и ону жену, кроз трбух, и преста погибија међу синовима Израиљевим. Numbers 25:9 И изгибе их од те погибије двадесет и четири хиљаде. Numbers 25:10 Тада рече Господ Мојсију говорећи: Numbers 25:11 Финес, син Елеазара сина Арона свештеника одврати гнев мој од синова Израиљевих отворивши ревност за ме међу њима, да не бих истребио синове Израиљеве у ревности својој. Numbers 25:12 Зато му кажи: Ево дајем му свој завет мирни. Numbers 25:13 И имаће он и семе његово након њега завет свештенства вечног, јер ревнова за Бога свог и очисти синове Израиљеве. Numbers 25:14 А човеку Израиљцу убијеном, који би убијен с Мадијанком, беше име Замрије, син Салманов, кнез од дома оца свог од племена Симеуновог. Numbers 25:15 А убијеној жени Мадијани беше име Хазвија, кћи Сура кнеза народног у дому оца свог међу Мадијанима. Numbers 25:16 И рече Господ Мојсију говорећи: Numbers 25:17 Завојштите на Мадијане, и бијте их; Numbers 25:18 Јер они завојштише на вас преварама својим, и претворише вас Велфегором и Хазвијом кћерју кнеза мадијанског, сестром својом, која би убијена у дан погибије која дође с Фегора. Numbers 26:0 Numbers 26:1 А после те погибије рече Господ Мојсију и Елеазару, сину Ароновом свештенику говорећи: Numbers 26:2 Избројте сав збор синова Израиљевих од двадесет година и више по домовима отаца њихових, све који могу ићи на војску у Израиљу. Numbers 26:3 И рече им Мојсије и Елеазар свештеник у пољу моавском на Јордану према Јерихону говорећи: Numbers 26:4 Да се изброје од двадесет година и више, како заповеди Господ Мојсију и синовима Израиљевим, који изађоше из земље мисирске. Numbers 26:5 Рувим беше првенац Израиљев; а синови Рувимови: од Еноха породица Енохова; од Фалуја породица Фалујева; Numbers 26:6 Од Асрона породица Асронова, од Хармије породица Хармијина. Numbers 26:7 То су породице Рувимове; а избројаних беше међу њима четрдесет и три хиљаде и седам стотина и тридесет. Numbers 26:8 Син Фалујев беше Елијав. Numbers 26:9 А синови Елијавови: Намуило и Датан и Авирон. Овај Датан и овај Авирон који беху од оних што се сазиваху на збор, усташе на Мојсија и Арона у буни Корејевој, кад беше буна на Господа; Numbers 26:10 И земља отворивши уста своја прождре њих и Кореја, и изгибе та гомила, и спали их огањ двеста и педесет људи, који посташе углед. Numbers 26:11 А синови Корејеви не погибоше. Numbers 26:12 Синови Симеунови по породицама својим: од Намуила породица Намуилова; од Јамина породица Јаминова; од Јахина породица Јахинова; Numbers 26:13 Од Заре породица Зарина, од Саула породица Саулова. Numbers 26:14 То су породице Симеунове; од њих беше двадесет и две хиљаде и две стотине. Numbers 26:15 А синови Гадови по породицама својим: од Сифона породица Сифонова; од Агија породица Агијева; од Сунија и породица Сунијева; Numbers 26:16 Од Азена породица Азенова; од Ирија породица Иријева; Numbers 26:17 Од Арода породица Ародова; од Арилија породица Арилијева. Numbers 26:18 То су породице синова Гадових, а међу њима беше избројаних четрдесет хиљада и пет стотина. Numbers 26:19 Синови Јудини: Ир и Авнан; али умреше Ир и Авнан у земљи хананској. Numbers 26:20 Беху, пак, синови Јудини по породицама својим: од Силома породица Силомова; од Фареса породица Фаресова; од Заре породица Зарина. Numbers 26:21 А синови Фаресови беху: од Асрона породица Асронова; од Јамуила породица Јамуилова. Numbers 26:22 То су породице Јудине, а међу њима беше избројаних седамдесет и шест хиљада и пет стотина. Numbers 26:23 А синови Исахарови по породицама својим: од Толе породица Толина; од Фуве породица Фувина; Numbers 26:24 Од Јасува породица Јасувова; од Амрама породица Амрамова. Numbers 26:25 То су породице Исахарове; а међу њима беше избројаних шездесет и четири хиљаде и три стотине. Numbers 26:26 Синови Завулонови по породицама својим: од Сареда породица Саредова, од Алона породица Алонова, од Алила породица Алилова. Numbers 26:27 То су породице Завулонове, а међу њима беше избројаних шездесет хиљада и пет стотина. Numbers 26:28 Синови Јосифови по породицама својим: Манасија и Јефрем; Numbers 26:29 Синови Манасијини: од Махира породица Махирова, а Махир роди Галада, од ког је породица Галадова. Numbers 26:30 Ово су синови Галадови; од Ахијезера породица Ахијезерова; од Хелека породица Хелекова. Numbers 26:31 Од Есрила породица Есрилова, од Сихема породица Сихемова; Numbers 26:32 Од Симаера породица Симаерова; од Офера породица Оферова; Numbers 26:33 А Салпад син Оферов немаше синове него кћери, којима су имена Мала и Нуја и Егла и Мелха и Терса. Numbers 26:34 То су породице Манасијине, а од њих беше избројаних педесет и две хиљаде и седам стотина. Numbers 26:35 Синови, пак, Јефремови по породицама својим: од Сутала породица Суталова; од Вехера породица Вехерова; од Тахана породица Таханова. Numbers 26:36 А ово су синови Суталови: од Ерана породица Еранова. Numbers 26:37 То су породице синова Јефремових; а међу њима беше избројаних тридесет и две хиљаде и пет стотина. То су синови Јосифови по породицама својим. Numbers 26:38 А синови Венијаминови по породицама својим: од Веле породица Велина; од Асвила породица Асвилова; од Ахирама породица Ахирамова; Numbers 26:39 Од Суфама породица Суфамова; од Уфама породица Уфамова. Numbers 26:40 А Велини синови беху: Адер и Наман; од Адера породица Адерова; од Намана породица Наманова. Numbers 26:41 То су синови Венијаминови по породицама својим, а међу њима беше избројаних четрдесет и пет хиљада и шест стотина. Numbers 26:42 А ово су синови Данови по породицама својим: од Самеја породица Самејева; то је род Данов по породицама својим. Numbers 26:43 У свим породицама Самејевим беше избројаних шездесет и четири хиљаде и четири стотине. Numbers 26:44 Синови Асирови по породицама својим: од Јамина породица Јаминова; од Јесуја породица Јесујева: од Верија породица Веријина. Numbers 26:45 Синови Веријини: од Ховера породица Ховерова; од Мелхила породица Мелхилова. Numbers 26:46 А кћери Асировој беше име Сара. Numbers 26:47 То су породице синова Асирових; а међу њима беше избројаних педесет и три хиљаде и четири стотине. Numbers 26:48 Синови Нефталимови по породицама својим: од Асила породица Асилова; од Гунија породица Гунијева. Numbers 26:49 Од Јесера породица Јесерова; од Селима породица Селимова. Numbers 26:50 То је род Нефталимов по породицама својим, а међу њима беше избројаних четрдесет и пет хиљада и четири стотине. Numbers 26:51 То су избројани међу синовима Израиљевим, шест стотина и једна хиљада и седам стотина и тридесет. Numbers 26:52 А Господ рече Мојсију говорећи: Numbers 26:53 Тим нека се подели земља у наследство према броју имена; Numbers 26:54 Којих има више, подај им веће наследство, а којих има мање, њима мање; сви према броју избројаних својих нека имају наследство. Numbers 26:55 Али жребом нека се подели земља: по именима племена отаца својих нека добију наследство. Numbers 26:56 Ждребом нека се подели свакоме племену, било велико или мало. Numbers 26:57 А ово су избројани између Левита по породицама својим: од Гирсона породица Гирсонова; од Ката породица Катова; од Мерарија породица Мераријева. Numbers 26:58 Ово су породице Левијеве: породица Ловенијева, породица Хевронова, породица Мелијева, породица Мусијева, породица Корејева. А Кат је родео Амрама. Numbers 26:59 А име је жени Амрамовој Јохаведа, кћи Левијева, која му се родила у Мисиру; а она роди Амраму Арона и Мојсија, и Марију сестру њихову. Numbers 26:60 А Арону се роди Надав и Авијуд и Елеазар и Итамар. Numbers 26:61 Али Надав и Авијуд погибоше кад принесоше туђ огањ пред Господом. Numbers 26:62 И беше их избројаних двадесет и три хиљаде, свега мушкиња од једног месеца и више; и не бише бројани међу синове Израиљеве, јер им није дано наследство међу синовима Израиљевим Numbers 26:63 То су избројани, кад Мојсије и Елеазар свештеник избројаше синове Израиљеве у пољу моавском на Јордану према Јерихону. Numbers 26:64 А међу њима не беше ниједан од оних које избројаше Мојсије и Арон, свештеник, кад бројаше синове Израиљеве у пустињи Синајској. Numbers 26:65 Јер Господ беше рекао за њих: Помреће у пустињи. И не оста их ни један осим Халева, сина Јефонијиног и Исуса сина Навиног. Numbers 27:0 Numbers 27:1 Тада дођоше кћери Салпада, сина Офера сина Галада сина Махира сина Манасијиног, од племена Манасије сина Јосифовог, а имена им беху Мала, Нуја, Егла, Мелха и Терса. Numbers 27:2 И стадоше пред Мојсија и пред Елеазара свештеника и пед кнезове и сав збор на вратима шатора од састанка, и рекоше: Numbers 27:3 Отац наш умре у пустињи, али не беше у друштву с онима који се побунише на Господа у буни Корејевој, него умре од греха свог, а не остави синове. Numbers 27:4 Зашто да се истреби име оца нашег из породице његове зато што није имао сина? Дај нам наследство међу браћом оца нашег. Numbers 27:5 И изнесе Мојсије ствар њихову пред Господа. Numbers 27:6 А Господ рече Мојсију говорећи: Numbers 27:7 Право говоре, кћери Салпадове; подај им право да имају наследство међу браћом оца свог, и принеси наследство оца њиховог на њих. Numbers 27:8 А синовима Израиљевим кажи и реци: Кад ко умре, а нема сина, онда пренесите наследство његово на кћер његову; Numbers 27:9 Ако ли ни кћери нема, онда подајте наследство његово браћи његовој; Numbers 27:10 Ако ли ни браће нема, онда подајте наследство његово браћи оца његовог; Numbers 27:11 Ако ли нема ни браћу очеву, онда подајте наследство његово ономе ко му је најближи у роду његовом, и нека је његово. И то нека буде синовима Израиљевим закон за суђење, како заповеди Господ Мојсију. Numbers 27:12 Још рече Господ Мојсију: Изиђи на гору ову аваримску, и види земљу коју сам дао синовима Израиљевим. Numbers 27:13 И кад је видиш, прибраћеш се к роду свом и ти, као што се прибрао Арон, брат твој. Numbers 27:14 Јер не послушасте речи моје у пустињи Сину у свађи народној, кад је требало да ме прославите на води пред очима њиховим. То је вода од свађе у Кадису у пустињи Сину. Numbers 27:15 И рече Мојсије Господу говорећи: Numbers 27:16 Господе Боже духовима и сваком телу, постави човека над овим збором, Numbers 27:17 Који ће излазити пред њима и који ће долазити пред њима, који ће их изводити и опет доводити, да не би био збор Господњи као овце које немају пастира. Numbers 27:18 А Господ рече Мојсију: Узми к себи Исуса сина Навиног, човека у коме је дух мој, и метни руку своју на њ, Numbers 27:19 И изведи га пред Елеазара свештеника и пред сав збор, и подај му заповести пред њима. Numbers 27:20 И подај му од славе своје, да га слуша сав збор синова Израиљевих. Numbers 27:21 И нека стаје пред Елеазара свештеника да га пита за суд Урим пред Господом; по заповести Његовој нека полазе и по заповести Његовој нека долазе он и сви синови Израиљеви с њим и сав збор. Numbers 27:22 И учини Мојсије како му заповеди Господ; и узевши Исуса постави га пред Елеазара свештеника и пред сав збор. Numbers 27:23 И метну руке своје на њ, и даде му заповести, како беше заповедио Господ преко Мојсија. Numbers 28:0 Numbers 28:1 Још рече Господ Мојсију говорећи: Numbers 28:2 Заповеди синовима Израиљевим, и реци им: Приносе моје, хлеб мој, жртве што ми се сажижу за угодни мирис, пазите да ми приносите на време. Numbers 28:3 Реци им дакле: Ово је жртва огњена што ћете приносити Господу: два јагњета од године здрава, сваки дан на жртву паљеницу без престанка. Numbers 28:4 Једно јагње принеси ујутру, а друго јагње принеси увече. Numbers 28:5 И десетину ефе белог брашна за дар смешаног с четвртином ина чистог уља. Numbers 28:6 То је жртва паљеница свагдашња, која би принесена на гори Синајској за мирис угодни, жртва огњена Господу. Numbers 28:7 И налив њен да буде четврт ина на свако јагње; у светињи приноси налив доброг пића Господу. Numbers 28:8 А друго јагње принеси увече; дар као ујутру и налив његов принеси за жртву огњену, за угодни мирис Господу. Numbers 28:9 А у суботу два јагњета од године здрава, и две десетине белог брашна смешаног с уљем за дар с наливом његовим. Numbers 28:10 То је суботна жртва паљеница сваке суботе, осим свагдашње жртве паљенице и налива њеног. Numbers 28:11 И у почетак месеца својих приносите Господу жртву паљеницу, по два телета и једног овна и седам јагањаца од године здравих; Numbers 28:12 И три десетине белог брашна помешаног с уљем за дар на свако теле, и две десетине белог брашна помешаног с уљем за дар на овна; Numbers 28:13 И по једну десетину белог брашна помешаног с уљем за дар на свако јагње; то је жртва паљеница на угодни мирис, жртва огњена Господу. Numbers 28:14 А налив њихов да буде вина по ина на теле, трећина ина на овна, и четврт ина на јагње. То је жртва паљеница у почетак месеца, сваког месеца у години. Numbers 28:15 И јарца једног за грех, осим свагдашње жртве паљенице, приносите Господу с наливом његовим. Numbers 28:16 А првог месеца четрнаести дан да је пасха Господу; Numbers 28:17 А петнаести дан тог месеца празник: седам дана једите пресне хлебове. Numbers 28:18 Први дан нека је сабор свети; никакав посао ропски не радите. Numbers 28:19 Него принесите Господу жртву паљеницу, два телета и једног овна и седам јагањаца од године, све да вам је здраво; Numbers 28:20 А дар уз њих белог брашна помешаног с уљем три десетине уза свако теле и две десетине уз овна принесите. Numbers 28:21 По једну десетину принесите уза свако јагње од оних седам јагањаца; Numbers 28:22 И једног јарца за грех, ради очишћења вашег. Numbers 28:23 То принесите осим јутарње жртве паљенице, која је жртва свагдашња. Numbers 28:24 Тако приносите сваки дан за оних седам дана, да буде јело, жртва огњена на угодни мирис Господу, осим свагдашње жртве паљенице и њен налив приносите. Numbers 28:25 И седми дан да имате свети сабор; посао ропски ниједан не радите. Numbers 28:26 И на дан првина, кад приносите нов дар Господу после својих недеља, да имате сабор свети, ниједан посао ропски не радите; Numbers 28:27 Него принесите жртву паљеницу за угодни мирис Господу, два телета, једног овна седам јагањаца од године; Numbers 28:28 И дар уз њих: белог брашна помешаног с уљем по три десетине уз теле, две десетине уз овна, Numbers 28:29 По једну десетину уза свако јагње од оних седам јагањаца; Numbers 28:30 Једног јарца, ради очишћења вашег. Numbers 28:31 Принесите то, осим свагдашње жртве паљенице и дара њеног; а све нека вам је здраво с наливом својим. Numbers 29:0 Numbers 29:1 А седмог месеца први дан да имате свети сабор; посао ропски ниједан не радите; то да вам је трубни дан. Numbers 29:2 И принесите жртву паљеницу за мирис угодни Господу, једно теле, једног овна, седам јагањаца од године здравих; Numbers 29:3 А дар уз њих белог брашна смешаног с уљем три десетине уз теле и две десетине уз овна, Numbers 29:4 И по једну десетину уз свако јагње од седам јагањаца; Numbers 29:5 И једног јарца за грех, ради очишћења вашег; Numbers 29:6 Осим жртве паљенице у почетку месеца и дара њеног, и осим свагдашње жртве паљенице и дара њеног и налива њихових по уредби њиховој, за мирис угодни, за жртву огњену Господу. Numbers 29:7 И десети дан тог месеца седмог да имате свети сабор; и мучите душе своје; не радите никакав посао; Numbers 29:8 Него принесите Господу за мирис угодни жртву паљеницу, једно теле, једног овна, седам јагањаца од године, а нека вам је здраво; Numbers 29:9 И дар уз њих белог брашна помешаног с уљем три десетине уз теле, две десетине уз овна, Numbers 29:10 По једну десетину уза свако јагње од оних седам јагањаца; Numbers 29:11 Јарца једног за грех, осим жртве за грех ради очишћења, и осим свагдашње жртве паљенице и дара њеног и налива њихових. Numbers 29:12 И петнаести дан тог месеца седмог да имате свети сабор; ниједан посао ропски не радите; него празнујте празник Господу седам дана. Numbers 29:13 И принесите жртву паљеницу, огњену жртву за угодни мирис Господу, тринаест телаца, два овна, четрнаест јагањаца од године, а нека су здрави; Numbers 29:14 И дар уз њих брашна белог смешана с уљем по три десетине уза свако теле од тринаест телаца, по две десетине уза сваког овна од она два овна, Numbers 29:15 И по једну десетину уза свако јагње од оних четрнаест јагањаца; Numbers 29:16 И једног јарца за грех, осим свагдашње жртве паљенице и дара њеног и налива њеног. Numbers 29:17 А други део дванаест телаца, два овна, четрнаест јагањаца од године здравих, Numbers 29:18 И дар њихов и налив њихов, уз теоце, уз овнове и уз јагањце, по броју њиховом, како је уређено; Numbers 29:19 И јарца једног за грех, осим свагдашње жртве паљенице и дара њеног и налива њеног. Numbers 29:20 А трећи дан једанаест телаца, два овна и четрнаест јагањаца од године здравих; Numbers 29:21 И дарове њихове и наливе њихове, уз теоце, уз овнове и уз јагањце, по броју њиховом, како је уређено; Numbers 29:22 И једног јарца за грех, осим свагдашње жртве паљенице и дара њеног и налива њеног. Numbers 29:23 А четврти дан десет телаца, два овна, четрнаест јагањаца од године здравих; Numbers 29:24 И дар њихов и наливе њихове, уз теоце, уз овнове и уз јагањце, по броју њиховом, како је уређено; Numbers 29:25 И једног јарца за грех, осим свагдашње жртве паљенице и дара њеног и налива њеног. Numbers 29:26 А пети дан девет телаца, два овна, четрнаест јагањаца од године здравих; Numbers 29:27 И дар њихов и наливе њихове, уз теоце, уз овнове и уз јагањце, по броју њиховом, како је уређено; Numbers 29:28 И једног јарца за грех, осим свагдашње жртве паљенице и дара њеног и налива њеног. Numbers 29:29 А шести дан осам телаца, два овна, четрнаест јагањаца од године здравих, Numbers 29:30 И дар њихов и наливе њихове, уз теоце, уз овнове и уз јагањце, по броју њиховом, како је уређено; Numbers 29:31 И једног јарца за грех, осим свагдашње жртве паљенице и дара њеног и налива њеног. Numbers 29:32 А седми дан седам телаца, два овна, четрнаест јагањаца од године здравих, Numbers 29:33 И дар њихов и наливе њихове, уз теоце, уз овнове и уз јагањце, по броју њиховом, како је уређено; Numbers 29:34 И јарца за грех, осим свагдашње жртве паљенице и дара њеног и налива њеног. Numbers 29:35 А осми дан да вам је празник; ниједан посао ропски не радите. Numbers 29:36 Него принесите жртву паљеницу, жртву огњену за угодни мирис Господу, једно теле, једног овна, седам јагањаца од године здравих. Numbers 29:37 И дар њихов и наливе њихове, уз теле, уз овна и уз јагањце, по броју њиховом, како је уређено; Numbers 29:38 И једног јарца за грех, осим свагдашње жртве паљенице и дара њеног и налива њеног. Numbers 29:39 То приносите Господу на празнике своје, осим оног што бисте по завету или од своје воље принели за жртве паљенице или дарове или наливе или жртве захвалне. Numbers 30:0 Numbers 30:1 И каза Мојсије синовима Израиљевим све што заповеди Господ. Numbers 30:2 И рече Мојсије кнезовима од племена синова Израиљевих говорећи: Ово је заповедио Господ. Numbers 30:3 Кад који човек учини завет Господу, или се закуне везавши се душом својом, нека не погази речи своје, него нека учини све што изађе из уста његових. Numbers 30:4 А кад жена учини завет Господу или се веже у младости својој, докле је у кући оца свог, Numbers 30:5 И чује отац њен за завет њен или како се везала душом својом, па јој отац не рече ништа, онда да су тврди сви завети њени, и све чим је везала душу своју да је тврдо. Numbers 30:6 Ако ли отац њен порече то онај дан кад чује, завети њени и чим је год везала душу своју, ништа да није тврдо; и Господ ће јој опростити, јер отац њен порече. Numbers 30:7 Ако ли се уда па има на себи завет или изрече шта на уста своја чим би се везала, Numbers 30:8 А муж њен чувши не рече јој ништа онај дан кад чује, онда да су тврди завети њени, и тврдо да је све чим је везала душу своју. Numbers 30:9 Ако ли муж њен кад чује онај дан порече, укида се завет који је био на њој или што је изрекла на уста своја те се везала; и Господ ће јој опростити. Numbers 30:10 А завет који учини удовица или пуштеница, и све чим веже душу своју, да јој је тврдо. Numbers 30:11 Али ако буде у кући мужа свог учинила завет и за шта везала душу своју заклетвом, Numbers 30:12 И муж њен чувши оћути и не порече, тада да су тврди сви завети њени, и да је тврдо све за шта је везала душу своју. Numbers 30:13 Ако ли то порече муж њен онај дан кад чује, сваки завет који би изашао из уста њених и све чим би везала душу своју да није тврдо; муж је њен порекао, и Господ ће јој опростити. Numbers 30:14 Сваки завет и све за шта би се везала заклетвом да мучи душу своју, муж њен потврђује и укида. Numbers 30:15 Ако би муж њен од дана до дана ћутао, онда потврђује све завете њене и све за шта би се везала; потврђује, јер јој не порече у онај дан кад чу. Numbers 30:16 Ако ли порече пошто чује, сам ће носити грех њен. Ово су наредбе, које заповеди Господ Мојсију за мужа и жену, за оца и кћер у младости њеној, докле је у кући оца свог. Numbers 31:0 Numbers 31:1 Опет рече Господ Мојсију говорећи: Numbers 31:2 Освети синове Израиљеве на Мадијанима, па ћеш се онда прибрати к роду свом. Numbers 31:3 И Мојсије рече народу говорећи: Опремите између себе људе на војску да иду на Мадијане да учине освету Господњу на Мадијанима, Numbers 31:4 По хиљаду од племена, од сваког племена Израиљевог опремите на војску. Numbers 31:5 И дадоше од хиљада Израиљевих по хиљаду од сваког племена, дванаест хиљада опремише на војску. Numbers 31:6 И посла Мојсије по хиљаду од сваког племена на војску, и с њима Финеса, сина Елеазара свештеника, и у њега беху судови свети и трубе. Numbers 31:7 И завојштише на Мадијане, како заповеди Господ Мојсију, и побише све мушкиње. Numbers 31:8 Побише и цареве мадијанске, с другима које им побише, Евина и Рокома и Сура и Ура и Ровока, пет царева мадијанских, и Валама сина Веоровог убише мачем. Numbers 31:9 И заробише синови Израиљеви жене Мадијанке и децу њихову, и запленише сву стоку њихову, крупну и ситну, и све благо њихово. Numbers 31:10 А места њихова у којима живљаху и градове њихове све попалише огњем. Numbers 31:11 И све робље и сав плен, људе и стоку, узеше; Numbers 31:12 И поведоше к Мојсију и Елеазару свештенику и ка збору синова Израиљевих, и робље и остали плен и добит у логор на пољу моавском, које је на Јордану према Јерихону. Numbers 31:13 А Мојсије и Елеазар свештеник и сви кнезови од збора изиђоше им на сусрет из логора. Numbers 31:14 И Мојсије се разгневи на војводе, на хиљаднике и стотинаре, који се враћаху с војске; Numbers 31:15 И рече им Мојсије: А што остависте у животу све жене? Numbers 31:16 Та оне по речи Валамовој навратише синове Израиљеве да згреше Господу с Фегора, те дође она погибија на народ Господњи. Numbers 31:17 Зато сада побијте сву децу мушку, и све жене побијте, које су познале човека. Numbers 31:18 А девојке, које не познаше човека, оставите у животу. Numbers 31:19 А ви останите изван логора седам дана; сваки који је убио кога и који се дотакао убијенога очистите се трећи дан и седми дан, себе и робље своје. Numbers 31:20 И све хаљине и све ствари кожне и све што је од кострети и све судове дрвене очистите. Numbers 31:21 И рече Елеазар свештеник војницима, који беху ишли на војску: Ово је наредба и закон што је Господ заповедио Мојсију: Numbers 31:22 Злато, сребро, бронзу, гвожђе, коситер и олово, Numbers 31:23 Шта год подноси ватру, пропустите кроз ватру, и очистиће се, али пошто се очисти водом очишћења; а шта год не подноси ватру, пропустите кроз воду. Numbers 31:24 И оперите хаљине своје седми дан, и бићете чисти; и онда ћете ући у логор. Numbers 31:25 Још рече Господ Мојсију говорећи: Numbers 31:26 Изброј све што је заплењено, људе и стоку, ти и Елеазар свештеник и поглавари од племена народних. Numbers 31:27 И раздели све заплењено на двоје: на војнике који су ишли на војску и на сав збор. Numbers 31:28 И узми део за Господа од војника који су ишли на војску, по једну душу од педесет, и од људи и од говеда и од магараца и од оваца. Numbers 31:29 Од њихове половине то узмите, и подајте Елеазару свештенику за принос Господу. Numbers 31:30 И од половине која допаде синовима Израиљевим узми по једно од педесет, и од људи и од говеда и од магараца и од оваца и од сваке стоке, и то подај Левитима који раде шта треба за шатор Господњи. Numbers 31:31 И учини Мојсије и Елеазар свештеник како заповеди Господ Мојсију. Numbers 31:32 И беше плена, што оста од плена који заплени војска: шест стотина и седамдесет и пет хиљада оваца, Numbers 31:33 И седамдесет и две хиљаде говеда, Numbers 31:34 И шездесет и једна хиљада магараца, Numbers 31:35 И женскиња што не беше познало човека, свега тридесет и две хиљаде душа. Numbers 31:36 А у половини, у делу оних који беху ишли на војску, беше на број три стотине и тридесет и седам хиљада и пет стотина оваца, Numbers 31:37 А од тога део Господу беше шест стотина и седамдесет и пет оваца: Numbers 31:38 И тридесет и шест хиљада говеда, а од тога део Господу седамдесет и два; Numbers 31:39 И тридесет хиљада и пет стотина магараца, а од тога део Господу шездесет и један; Numbers 31:40 И шеснаест хиљада душа људских, а од тога део Господу тридесет и две душе. Numbers 31:41 И даде Мојсије Елеазару свештенику део за принос Господу, као што му заповеди Господ. Numbers 31:42 А од друге половине, која допаде синовима Израиљевим, коју узе Мојсије од људи који беху ишли на војску, Numbers 31:43 А и у тој половини, која допаде збору, беше три стотине и тридесет и седам хиљада и пет стотина оваца, Numbers 31:44 Тридесет и шест хиљада говеда, Numbers 31:45 Тридесет хиљада и пет стотина магараца, Numbers 31:46 И шеснаест хиљада душа људских. Numbers 31:47 Од те половине, која допаде синовима Израиљевим, узе Мојсије по једно од педесет, и од људи и од стоке, и даде Левитима који раде шта треба за шатор Господњи, као што му Господ заповеди, Numbers 31:48 И приступише к Мојсију војводе, хиљадници и стотинари, Numbers 31:49 И рекоше му: Слуге твоје пребројаше војнике који беху под нашом руком, и ниједног није мање. Numbers 31:50 Зато приносимо Господу принос, сваки што је ко задобио, златних заклада, копача, наруквица, прстена, ободаца и ланчића, да би се очистиле душе наше пред Господом. Numbers 31:51 И узе Мојсије и Елеазар свештеник од њих злато, свакојаке закладе. Numbers 31:52 А беше свега злата принесеног, што принесоше Мојсију хиљадници и стотинари, шеснаест хиљада и седам стотина и педесет сикала. Numbers 31:53 А војници задржаше себи шта који беше запленио. Numbers 31:54 И узевши Мојсије и Елеазар злато од хиљадника и стотинара, унесоше га у шатор од састанка за спомен синовима Израиљевим пред Господом. Numbers 32:0 Numbers 32:1 А синови Рувимови и синови Гадови имаху врло много стоке, и видеше земљу јазирску и земљу галадску да је добра за стоку. Numbers 32:2 И дошавши синови Гадови и синови Рувимови рекоше Мојсију и Елеазару свештенику и кнезовима од збора говорећи: Numbers 32:3 Атарот и Девон и Јазир и Намра и Есевон и Елеалија и Севама и Навав и Веан, Numbers 32:4 Та је земља, коју Господ покори збору израиљском, добра за стоку, а слуге твоје имају стоке. Numbers 32:5 Ако смо, рекоше, нашли милост пред тобом, нека се та земља даде слугама твојим у наследство, немој нас водити преко Јордана. Numbers 32:6 А Мојсије рече синовима Гадовим и синовима Рувимовим: Браћа ће ваша ићи на војску, а ви хоћете овде да останете? Numbers 32:7 Зашто обарате срце синовима Израиљевим да не пређу у земљу коју им је дао Господ? Numbers 32:8 Тако су учинили оци ваши, кад их послах из Кадис-Варније да уходе земљу; Numbers 32:9 И отидоше до потока Есхола, и уходише земљу; и оборише срце синовима Израиљевим да не иду у земљу коју им даде Господ; Numbers 32:10 И разгневи се онда Господ, и закле се говорећи: Numbers 32:11 Неће ти људи који изађоше из Мисира, од двадесет година и више, видети земље за коју се заклех Авраму, Исаку и Јакову, јер се не држаше мене сасвим, Numbers 32:12 Осим Халева, сина Јефонијиног Кенезеја и Исуса сина Навиног, јер се сасвим држаше Господа. Numbers 32:13 И разгневи се Господ на Израиља, и учини те се потуцаше по пустињи четрдесет година, докле не помре сав онај нараштај који чињаше зло пред Господом. Numbers 32:14 А ви сада изађосте на место отаца својих, род грешних људи, да умножавате жестину гнева Господњег на Израиља. Numbers 32:15 Ако се одвратите од њега, Он ће га још оставити у пустињи, и тако ћете упропастити сав онај народ. Numbers 32:16 А они приступише опет к њему, и рекоше му: Ми смо ради само торове начинити овде за стада своја и градове за децу своју. Numbers 32:17 А сами ћемо наоружани јуначки поћи пред синовима Израиљевим, докле их не одведемо на њихово место; а наша деца нека стоје у градовима тврдим ради становника те земље. Numbers 32:18 Нећемо се вратити кућама својим докле синови Израиљеви не приме сваки своје наследство. Numbers 32:19 Нити ћемо узети наследство с њима с оне стране Јордана ни даље, ако нам допадне наследство с ове стране Јордана према истоку. Numbers 32:20 Тада им рече Мојсије; ако ћете учинити тако и ићи под оружјем пред Господом на војску, Numbers 32:21 Ако сваки од вас под оружјем пређе преко Јордана пред Господом, докле не отера испред себе непријатеља својих, Numbers 32:22 И докле се не покори земља пред Господом, па се онда вратите и не згрешите Господу ни Израиљу, онда ће ова земља припасти вама у наследство пред Господом. Numbers 32:23 Ако ли не учините тако, гле, згрешићете Господу, и знајте да ће вас грех ваш стићи. Numbers 32:24 Градите себи градове за децу своју и торове за стоку своју; и шта је изашло из уста ваших, учините. Numbers 32:25 И рекоше Мојсију синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Слуге ће твоје учинити како господар наш заповеда. Numbers 32:26 Деца наша и жене наше, стада наша и сва стока наша овде ће остати у градовима галадским; Numbers 32:27 А слуге ће твоје прећи сваки наоружан, да се бије пред Господом, као што говори господар наш. Numbers 32:28 Тада Мојсије заповеди за њих Елеазару свештенику и Исусу сину Навином и главарима од домова отачких међу синовима Израиљевим, Numbers 32:29 И рече им: Ако пређу синови Гадови и синови Рувимови с вама преко Јордана, сви оружани, да се бију пред Господом, и кад вам буде земља покорена, онда подајте њима земљу галадску у наследство. Numbers 32:30 Ако ли не пређу с вама под оружјем, онда нека им буде наследство међу вама у земљи хананској. Numbers 32:31 И одговорише синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Како је Господ казао слугама твојим тако ћемо учинити. Numbers 32:32 Прећи ћемо под оружјем пред Господом у земљу хананску, а наше наследство да буде с ове стране Јордана. Numbers 32:33 И даде Мојсије синовима Гадовим и синовима Рувимовим и половини племена Манасије сина Јосифовог царство Сиона, цара аморејског и царство Ога, цара васанског, земљу и градове по међама њеним, градове оне земље унаоколо. Numbers 32:34 И саградише синови Гадови Девон и Атарот и Ароир. Numbers 32:35 И Атрот-Софан и Јазир и Јогвеју, Numbers 32:36 И Вет-Нимру и Вет-Аран, градове тврде, и торове за стоку. Numbers 32:37 А синови Рувимови саградише Есевон и Елеалију и Киријатајим, Numbers 32:38 И Навон и Валмеон преденувши им имена, и Сивму; и надеше друга имена градовима које саградише. Numbers 32:39 А синови Махира, сина Манасијиног отидоше у Галад, и узеше га, и изагнаше Амореје који беху онде. Numbers 32:40 И Мојсије даде Галад Махиру сину Манасијином, који се онде насели. Numbers 32:41 И Јаир, син Манасијин отиде и узе села њихова и прозва их села Јаирова. Numbers 32:42 И Навав отиде и узе Кенат са селима његовим, и прозва га Навав по имену свом. Numbers 33:0 Numbers 33:1 Ово су путеви синова Израиљевих кад изађоше из земље мисирске у четама својим под управом Мојсијевом и Ароновом. Numbers 33:2 И Мојсије пописа како изиђоше и где стајаше по заповести Господњој; и ово су путеви њихови како путоваше. Numbers 33:3 Пођоше из Рамесе првог месеца петнаести дан, сутрадан после пасхе, и изиђоше синови Израиљеви руком подигнутом пред очима свих Мисираца. Numbers 33:4 А Мисирци погребаваху првенце које поби Господ међу њима, кад и на боговима њиховим изврши Господ судове. Numbers 33:5 И отишавши синови Израиљеви из Рамесе стадоше у логор у Сохоту. Numbers 33:6 А из Сохота отишавши стадоше у логор у Етаму, који је на крај пустиње. Numbers 33:7 А из Етаме отишавши савише к Ироту, који је према Велсефону и стадоше у логор пред Магдалом. Numbers 33:8 А од Ирота отишавши пређоше преко мора у пустињу, и ишавши три дана преко пустиње Етама стадоше у логор у Мери. Numbers 33:9 А из Мере отишавши дођоше у Елим, где беше дванаест студенаца и седамдесет палмових дрвета, и онде стадоше у логор. Numbers 33:10 А из Елима отишавши стадоше у логор код Црвеног Мора. Numbers 33:11 И отишавши од Црвеног Мора стадоше у логор у пустињи Сину. Numbers 33:12 А из пустиње Сина отишавши стадоше у логор у Рафаку. Numbers 33:13 А из Рафака отишавши стадоше у логор у Елусу. Numbers 33:14 А из Елуса отишавши стадоше у логор у Рафидину, где немаше народ воде да пије. Numbers 33:15 А из Рафидина отишавши стадоше у логор у пустињи Синајској. Numbers 33:16 А из пустиње Синајске отишавши стадоше у логор у Киврот-Атави. Numbers 33:17 А из Киврот-Атаве отишавши стадоше у логор у Асироту. Numbers 33:18 А из Асирота отишавши стадоше у логор у Ратаму. Numbers 33:19 А из Ратама отишавши стадоше у логор у Ремнон-Фаресу. Numbers 33:20 А из Ремнон-Фареса отишавши стадоше у логор у Лемвону. Numbers 33:21 А из Лемвона отишавши стадоше у логор у Ресану. Numbers 33:22 А из Ресана отишавши стадоше у логор у Макелату. Numbers 33:23 А из Макелата отишавши стадоше у логор код горе Сафера. Numbers 33:24 А од горе Сафера отишавши стадоше у логор у Хараду. Numbers 33:25 А из Харада отишавши стадоше у логор у Макидоту. Numbers 33:26 А из Макидота отишавши стадоше у логор у Катату. Numbers 33:27 А из Катата отишавши стадоше у логор у Тарату. Numbers 33:28 А из Тарата отишавши стадоше у логор у Метеку. Numbers 33:29 А из Метека отишавши стадоше у логор у Аселмону. Numbers 33:30 А из Аселмона отишавши стадоше у логор у Мосироту. Numbers 33:31 А из Мосирота отишавши стадоше у логор у Ванакану. Numbers 33:32 А из Ванакана отишавши стадоше у логор на планини Гададу. Numbers 33:33 А са планине Гадада отишавши стадоше у логор у Етавати. Numbers 33:34 А из Етавате отишавши стадоше у логор и Еврону. Numbers 33:35 А из Еврона отишавши стадоше у логор у Гесион-Гаверу. Numbers 33:36 А из Гесион-Гавера отишавши стадоше у логор у пустињи Сину, а то је Кадис. Numbers 33:37 А из Кадиса отишавши стадоше у логор код горе Ора не међи земље едомске. Numbers 33:38 И изиђе Арон свештеник на гору Ор по заповести Господњој, и умре онде четрдесете године по изласку синова Израиљевих из земље мисирске, први дан петог месеца. Numbers 33:39 А Арону беше сто и двадесет и три године кад умре на гори Ору. Numbers 33:40 Тада чу Хананеј, цар арадски, који живљаше на југу у земљи хананској, да иду синови Израиљеви. Numbers 33:41 Потом отишавши од горе Ора стадоше у логор у Селмону. Numbers 33:42 А из Селмона отишавши стадоше у логор у Финону. Numbers 33:43 А из Финона отишавши стадоше у логор у Овоту. Numbers 33:44 А из Овота отишавши стадоше у логор на хумовима аваримским на међи моавској. Numbers 33:45 А од тих хумова отишавши стадоше у логор у Девон-Гаду. Numbers 33:46 А из Девон-Гада отишавши стадоше у логор у Гелмон-Девлатаиму. Numbers 33:47 А из Гелмон-Девлатаима отишавши стадоше у логор у планинама аваримским према Нававу. Numbers 33:48 А из планина аваримских отишавши стадоше у логор у пољу моавском на Јордану према Јерихону. Numbers 33:49 И стајаху у логору крај Јордана од Есимота до Вел-Сатима у пољу моавском. Numbers 33:50 И рече Господ Мојсију у пољу моавском на Јордану према Јерихону говорећи: Numbers 33:51 Кажи синовима Израиљевим и реци им: Кад пређете преко Јордана у земљу хананску, Numbers 33:52 Отерајте од себе све који живе у оној земљи, и потрите све слике њихове резане, и све слике њихове ливене потрите, и све висине њихове оборите. Numbers 33:53 А кад их истерате из земље, населите се у њој; јер сам вама дао ону земљу да је ваша. Numbers 33:54 И разделите је у наследство жребом на породице своје; којих има више, њима веће наследство подајте; а којих има мање, њима подајте мање наследство; које место коме жребом допадне, оно нека му буде; на племена отаца својих разделите наследство. Numbers 33:55 Ако ли не отерате од себе оних који живе у оној земљи, онда ће они које оставите бити трње очима вашим и остани вашим боковима, и пакостиће вам у земљи у којој ћете живети. Numbers 33:56 И шта сам мислио учинити њима, учинићу вама. Numbers 34:0 Numbers 34:1 Још рече Господ Мојсију говорећи: Numbers 34:2 Заповеди синовима Израиљевим и реци им: Кад дођете у земљу хананску, та ће вам земља припасти у наследство, земља хананска с међама својим. Numbers 34:3 Јужни крај да вам је од пустиње Сина, уз међу едомску, и да вам је јужна међа од брега сланог мора на исток; Numbers 34:4 И та међа нека се савије од југа к Акравиму и иде до Сина, и нека се пружи од југа преко Кадис-Варније, а отуда нека изиђе на село Адар и иде до Аселмона; Numbers 34:5 Потом нека се савије та међа од Аселмона до потока мисирског и иде до мора. Numbers 34:6 А западна међа да вам буде велико море; то да вам је западна међа. Numbers 34:7 А северна међа ово да вам буде: од великог мора повуците себи међу до горе Ора; Numbers 34:8 А од горе Ора повуците себи међу како се иде у Емат, и та међа нека иде на Седад; Numbers 34:9 И нека иде та међа до Зефрона, и крај нека јој буде код села Енана, то да вам буде северна међа. Numbers 34:10 А с истока повуците себи међу од села Енана до Сефама; Numbers 34:11 А од Сефама нека иде та међа к Ривли, с истока Аину, и нека иде даље та међа докле дође до мора Хинерота к истоку; Numbers 34:12 И нека се спусти та међа ка Јордану, и нека изађе на слано море. Та ће земља бити ваша с међама својим унаоколо. Numbers 34:13 И каза Мојсије синовима Израиљевим говорећи: То је земља коју ћете добити у наследство жребом, за коју је заповедио Господ да је добије девет племена и по. Numbers 34:14 Јер племе синова Рувимових по породицама отаца својих, и племе синова Гадових по породицама отаца својих, и половина племена Манасијиног примише своје наследство. Numbers 34:15 Ова два племена и по примише наследство своје с ову страну Јордана према Јерихону с источне стране. Numbers 34:16 Опет рече Господ Мојсију говорећи: Numbers 34:17 Ово су имена људи који ће вам разделити у наследство земљу: Елеазар свештеник и Исус син Навин. Numbers 34:18 И по једног кнеза из сваког племена узмите да дели земљу. Numbers 34:19 А ово су имена тих људи: од племена Јудиног Халев син Јефонијин, Numbers 34:20 Од племена синова Симеунових Самуило син Емијудов, Numbers 34:21 Од племена Венијаминовог Елдад син Хаслонов, Numbers 34:22 Од племена синова Данових кнез Вокор син Јеклинов, Numbers 34:23 Од синова Јосифових: од племена синова Манасијиних кнез Анило син Суфидов, Numbers 34:24 Од племена синова Јефремових, кнез Камуило син Сафтанов, Numbers 34:25 Од племена синова Завулонових кнез Елисафан син Харнахов, Numbers 34:26 Од племена синова Исахарових кнез Фалтило син Озаинов, Numbers 34:27 Од племена синова Асирових кнез Ахиор син Селемијин, Numbers 34:28 И од племена Нефталимовог кнез Фадаило син Амијудов. Numbers 34:29 Овима заповеди Господ да разделе наследство синовима Израиљевим у земљи хананској. Numbers 35:0 Numbers 35:1 Још рече Господ Мојсију у пољу моавском на Јордану према Јерихону говорећи: Numbers 35:2 Заповеди синовима Израиљевим нека даду од наследства свог Левитима градове, где ће живети; и подграђа око градова подајте им, Numbers 35:3 Да у градовима живе, а у подграђима њиховим да им стоји стока и имање њихово и све животиње њихове. Numbers 35:4 А подграђа која дате Левитима нека буду на хиљаду лаката далеко од зидова градских унаоколо. Numbers 35:5 Зато измерите иза сваког града на исток две хиљаде лаката, и на југ две хиљаде лаката, и на запад две хиљаде лаката, и на север две хиљаде лаката, тако да град буде у среди. Толика нека буду подграђа њихова. Numbers 35:6 А од градова које дате Левитима одвојте шест градова за уточиште, да онамо утече ко би кога убио; и осим њих подајте им четрдесет и два града. Numbers 35:7 Свега градова, које ћете дати Левитима да буде четрдесет и осам градова, сваки са својим подграђем. Numbers 35:8 А тих градова што ћете дати од наследства синова Израиљевих, од оних који имају више подајте више, а од оних који имају мање подајте мање; сваки према наследству које ће имати нека да од својих градова Левитима. Numbers 35:9 Још рече Господ Мојсију говорећи: Numbers 35:10 Реци синовима Израиљевим и кажи им: Кад пређете преко Јордана у земљу хананску, Numbers 35:11 Од градова који вам допадну одвојте градове за уточиште да у њих утече крвник који убије кога нехотице. Numbers 35:12 И ти ће вам градови бити уточишта од осветника, да не погине крвник докле не стане на суд пред збор. Numbers 35:13 И тако од тих градова које дате шест градова биће вам уточишта. Numbers 35:14 Три таква града подајте с ове стране Јордана, а три града подајте у земљи хананској, ти градови нека буду уточишта. Numbers 35:15 Синовима Израиљевим и дошљаку и странцу, који се бави међу њима, нека тих шест градова буду уточишта, да утече у њих ко год убије кога нехотице. Numbers 35:16 Али ако гвожђем удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник. Numbers 35:17 И ако каменом из руке, од ког може човек погинути, удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник. Numbers 35:18 Или ако дрветом из руке, од ког може човек погинути, удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник. Numbers 35:19 Осветник нека погуби крвника; кад га удеси, нека га погуби. Numbers 35:20 Ако га из мржње тури, или се баци чим на њ навалице, те онај умре, Numbers 35:21 Или ако га из непријатељства удари руком, те онај умре, нека се погуби такав убица, крвник је; осветник нека погуби тог крвника кад га удеси. Numbers 35:22 Ако ли га нехотице тури без непријатељства, или се баци на њ чим нехотице, Numbers 35:23 Или каменом од ког може човек погинути, ако се баци на њ нехотице, те онај умре, а није му непријатељ, нити му тражи зла, Numbers 35:24 Тада да суди збор између убице и осветника по овом закону. Numbers 35:25 И збор нека избави крвника из руке осветникове и врати га у уточиште његово, куда је утекао, и онде нека остане докле не умре поглавар свештенички, који је помазан светим уљем. Numbers 35:26 Ако крвник како год изиђе преко међе свог уточишта у које је утекао, Numbers 35:27 И нађе га осветник преко међе уточишта његовог, ако крвника убије осветник, неће бити крив за крв. Numbers 35:28 Јер у уточишту свом ваља да стоји докле не умре поглавар свештенички; па кад умре поглавар свештенички, онда треба да се врати крвник у земљу наследства свог. Numbers 35:29 Ово да вам је уредба за суђење од колена до колена по свим становима вашим. Numbers 35:30 Ко би хтео погубити човека, по сведоцима нека погуби крвника; али један сведок не може сведочити да се ко погуби. Numbers 35:31 Не узимајте откуп за крвника, који заслужи смрт, него нека се погуби. Numbers 35:32 Ни од оног не узимајте откуп који утече у уточиште, да би се вратио да живи у својој земљи пре него умре свештеник; Numbers 35:33 Да не бисте скврнили земљу у којој сте, јер крв она скврни земљу, а земља се не може очистити од крви која се пролије на њој другачије него крвљу оног који је пролије. Numbers 35:34 Зато не скврните земље у којој наставате и у којој ја наставам, јер ја Господ наставам усред синова Израиљевих. Numbers 36:0 Numbers 36:1 Тада приступише старешине из породице синова Галада сина Махира сина Манасијиног од племена синова Јосифових, и рекоше пред Мојсијем и пред кнезовима, главарима од домова отачких међу синовима Израиљевим, Numbers 36:2 И говорише: Господару нашем заповеди Господ да подели жребом земљу у наследство синовима Израиљевим; и господар наш има заповест од Господа да да наследство Салпада, брата нашег кћерима његовим. Numbers 36:3 Ако се оне удаду за кога из другог племена синова Израиљевих, онда ће се наследство њихово откупити од наследства отаца наших и додаће се наследству оног племена у које се удаду, и тако ће се део наш окрњити. Numbers 36:4 И кад буде опросна година синовима Израиљевим, опет ће остати наследство њихово с наследством оног племена у које се буду удале, и тако ће од наследства племена отаца наших остати откинуто наследство њихово. Numbers 36:5 Тада заповеди Мојсије синовима Израиљевим по заповести Господњој говорећи: Право говори племе синова Јосифових. Numbers 36:6 Ово заповеди Господ за кћери Салпадове и рече: Нека се удаду за кога им буде воља, али у породици племена свог нека се удаду. Numbers 36:7 Да се не би преносило наследство синова Израиљевих од једног племена на друго; јер ће синови Израиљеви држати сваки наследство племена отаца својих. Numbers 36:8 И свака кћи у племенима синова Израиљевих којој допадне наследство, нека се удаје за кога из породице племена оца свог, да би синови Израиљеви држали сваки наследство отаца својих, Numbers 36:9 Да се не би преносило наследство од једног племена синова Израиљевих да држи своје наследство. Numbers 36:10 Како заповеди Господ Мојсију, тако учинише кћери Салпадове. Numbers 36:11 Јер Мала и Терса и Егла и Мелха и Нуја, кћери Салпадове, удадоше се за синове стричева својих, Numbers 36:12 У породице синова Манасије сина Јосифовог удадоше се, и оста наследство њихово у племену породице оца њиховог. Numbers 36:13 То су заповести и закони, које заповеди Господ преко Мојсија синовима Израиљевим у пољу моавском на Јордану према Јерихону.
Deuteronomy 0:0
Deuteronomy 1:0 Deuteronomy 1:1 Ово су речи које говори Мојсије свему Израиљу с ону страну Јордана, у пустињи, у пољу према Црвеном мору, између Фарана и Тофола и Ловона и Асирота и Дизава, Deuteronomy 1:2 Једанаест дана хода од Хорива преко горе Сира до Кадис-Варније. Deuteronomy 1:3 А беше четрдесете године први дан једанаестог месеца, кад Мојсије каза синовима Израиљевим све што му беше заповедио Господ да им каже, Deuteronomy 1:4 Пошто уби Сиона, цара аморејског који живљаше у Есевону, и Ога цара васанског који живљаше у Астароту и у Едрајину. Deuteronomy 1:5 С оне стране Јордана у земљи моавској поче Мојсије казивати овај закон говорећи: Deuteronomy 1:6 Господ Бог наш рече нам на Хориву говорећи: Доста сте били на овој гори. Deuteronomy 1:7 Обрните се и подигните се и идите ка гори аморејској и у сву околину њену, у равнице и у брда и у долине, и на југ и на брегове морске, у земљу хананску и на Ливан и до реке велике, реке Ефрата. Deuteronomy 1:8 Ето, дао сам вам земљу, уђите у њу, и узмите земљу, за коју се заклео Господ оцима вашим, Авраму, Исаку и Јакову, да ће им је дати и семену њиховом након њих. Deuteronomy 1:9 И рекох вам онда говорећи: Не могу вас носити сам. Deuteronomy 1:10 Господ Бог ваш умножио вас је, и ето вас данас има много као звезда небеских. Deuteronomy 1:11 Господ Бог отаца ваших да вас умножи још хиљаду пута више, и да вас благослови као што вам је казао. Deuteronomy 1:12 Како бих ја сам носио муке ваше, бремена ваша и распре ваше? Deuteronomy 1:13 Дајте из племена својих људе мудре и веште и познате да вам их поставим за старешине. Deuteronomy 1:14 Тада ми одговористе и рекосте: Добро је да се учини шта си казао. Deuteronomy 1:15 Тада узевши старешине од племена ваших, људе мудре и познате, поставих вам их за старешине, за хиљаднике и стотинаре и педесетаре и десетаре и управитеље по племенима вашим. Deuteronomy 1:16 И заповедих онда судијама вашим говорећи: Саслушавајте распре међу браћом својом и судите право између човека и брата његовог и између дошљака који је с њим. Deuteronomy 1:17 Не гледајте ко је ко на суду, саслушајте и малог и великог, не бојте се никога, јер је суд Божији, а ствар која би вам била тешка изнесите преда ме да је чујем. Deuteronomy 1:18 И заповедих вам онда све што ћете чинити. Deuteronomy 1:19 Потом отишавши од Хорива пређосмо сву ону пустињу велику и страшну, коју видесте, идући ка гори аморејској, као што нам заповеди Господ Бог наш, и дођосмо до Кадис-Варније. Deuteronomy 1:20 Тада вам рекох: Дођосте до горе аморејске, коју нам даје Господ Бог наш. Deuteronomy 1:21 Гле, дао ти је Господ Бог твој ту земљу, иди и узми је, као што ти је рекао Господ Бог отаца твојих; не бој се и не плаши се. Deuteronomy 1:22 А ви сви дођосте к мени и рекосте: Да пошаљемо људе пред собом да нам уходе земљу, и да нам јаве за пут којим ћемо ићи и за градове у које ћемо доћи, Deuteronomy 1:23 И то ми би по вољи, и узех између вас дванаест људи, из сваког племена по једног; Deuteronomy 1:24 И они се подигоше и изишавши на гору дођоше до потока Есхола, и уходише земљу; Deuteronomy 1:25 И набраше рода оне земље и донесоше нам, и јавише нам говорећи: Добра је земља, коју нам даје Господ Бог наш. Deuteronomy 1:26 Али не хтесте ићи него се супротисте заповести Господа Бога свог. Deuteronomy 1:27 И викасте у шаторима својим говорећи: Мрзи на нас Господ, зато нас изведе из земље мисирске, да нас да у руке Аморејцима и да нас потре. Deuteronomy 1:28 Куда да идемо? Браћа наша уплашише срце наше говорећи: Народ је већи и виши од нас, градови су велики и ограђени до неба, па и синове Енакове видесмо овде. Deuteronomy 1:29 А ја вам рекох: Не плашите се и не бојте их се. Deuteronomy 1:30 Господ Бог ваш, који иде пред вама, Он ће се бити за вас онако како вам је учинио у Мисиру на ваше очи, Deuteronomy 1:31 И у пустињи, где си видео како те је носио Господ Бог твој, као што човек носи сина свог, целим путем којим сте ишли докле дођосте до овог места. Deuteronomy 1:32 Али зато опет не веровасте Господу Богу свом, Deuteronomy 1:33 Који иђаше пред вама путем тражећи вам место где бисте стали, иђаше ноћу у огњу да вам светли путем којим бисте ишли, а дању у облаку. Deuteronomy 1:34 И чу Господ глас речи ваших, и разгневи се и закле се говорећи: Deuteronomy 1:35 Ниједан од овог рода злог неће видети ове добре земље, за коју се заклех да ћу дати вашим оцима, Deuteronomy 1:36 Осим Халева, сина Јефонијиног; он ће је видети, и њему ћу дати земљу по којој је ишао, и синовима његовим, јер се сасвим држао Господа. Deuteronomy 1:37 Па и на мене се разгневи Господ с вас; и рече: Ни ти нећеш ући онамо. Deuteronomy 1:38 Исус, син Навин, који те служи, он ће ући онамо, њега утврди; јер ће је он разделити синовима Израиљевим у наследство. Deuteronomy 1:39 А деца ваша, за коју рекосте да ће постати робље, синови ваши, који данас не знају ни шта је добро ни шта је зло, они ће ући онамо, и њима ћу је дати и они ће је наследити. Deuteronomy 1:40 Ви, пак, вратите се и идите у пустињу к Црвеном Мору. Deuteronomy 1:41 А ви одговористе и рекосте ми: Сагрешисмо Господу; ићи ћемо и бићемо се сасвим како нам је заповедио Господ Бог наш. И узевши сваки своје оружје хтесте изаћи на гору. Deuteronomy 1:42 А Господ ми рече: Кажи им: Не идите и не бијте се, јер нисам међу вама, да не изгинете пред непријатељима својим. Deuteronomy 1:43 И ја вам рекох, али не послушасте, него се опресте заповести Господњој, и навалисте на гору. Deuteronomy 1:44 Тада изиђоше пред вас Амореји, који сеђаху у оној планини, и погнаше вас као што чине пчеле, и побише вас на Сиру па до Орме. Deuteronomy 1:45 И вративши се плакасте пред Господом, али Господ не послуша глас ваш нити окрете ухо своје к вама. Deuteronomy 1:46 И остадосте у Кадису дуго времена докле онде стајасте. Deuteronomy 2:0 Deuteronomy 2:1 Потом се вратисмо, и идосмо у пустињу к Црвеном Мору, као што ми заповеди Господ, и обилазисмо гору Сир дуго времена. Deuteronomy 2:2 И рече ми Господ: Deuteronomy 2:3 Доста сте обилазили ту гору, обрните се на север. Deuteronomy 2:4 И заповеди народу и реци: Сада ћете прећи преко међе браће своје, синова Исавових, који живе у Сиру; и они ће вас се бојати, али се и ви добро чувајте. Deuteronomy 2:5 Немојте заметати боја са њима, јер вам нећу дати земље њихове ни стопе, јер сам дао Исаву гору Сир у наследство. Deuteronomy 2:6 Јела купујте од њих за новце, и једите; и воду купујте од њих за новце, и пијте. Deuteronomy 2:7 Јер те је Господ Бог твој благословио у сваком послу руку твојих; и зна пут твој по овој великој пустињи, и ево четрдесет година беше с тобом Господ Бог твој, и ништа ти није недостајало. Deuteronomy 2:8 И прођосмо браћу своју, синове Исавове, који живе у Сиру, пољем од Елата и од Гесион-Гавера; и оданде савивши ударисмо преко пустиње моавске. Deuteronomy 2:9 И Господ ми рече: Немој пакостити Моавцима ни заметати боја са њима, јер ти нећу дати земље њихове у наследство; јер дадох синовима Лотовим у наследство Ар. Deuteronomy 2:10 (Пре живљаху онде Емеји, народ велик и јак и висок као Енакими; Deuteronomy 2:11 О њима се мислило да су дивови као и Енакими; али их Моавци зваху Емеји. Deuteronomy 2:12 И Хореји живљаху пре у Сиру, али их синови Исавови истераше и истребише испред себе и населише се на њихово место, као што учини Израиљ у земљи свог наследства које му даде Господ.) Deuteronomy 2:13 А сада устаните и пређите преко потока Зареда. И пређосмо преко потока Зареда. Deuteronomy 2:14 А времена за које идосмо од Кадис-Варније па докле пређосмо преко потока Зареда, беше тридесет и осам година, докле не изумре у логору сав онај нараштај, људи за војску, као што им се беше заклео Господ. Deuteronomy 2:15 Јер и рука Господња беше против њих потирући их из логора докле не помреше. Deuteronomy 2:16 И кад сви ти људи за војску помреше у народу, Deuteronomy 2:17 Рече ми Господ говорећи: Deuteronomy 2:18 Ти ћеш данас прећи преко међе моавске код Ара; Deuteronomy 2:19 И доћи ћеш близу синова Амонових; немој им пакостити ни заметати боја са њима, јер ти нећу дати земље амонске у наследство, јер је дадох синовима Лотовим у наследство. Deuteronomy 2:20 (И за њу се мислило да је земља дивовска; у њој пре живљаху дивови, које Амонци зваху Замзуми. Deuteronomy 2:21 Беху народ велик и јак и висок као Енакими; али их истреби Господ испред њих, те они преузеше земљу њихову и населише се на њихово место; Deuteronomy 2:22 Као што учини синовима Исавовим, који живљаху у Сиру, јер истреби Хореје испред њих, и преузеше земљу њихову и осташе на њиховом месту до данас. Deuteronomy 2:23 И Авеје, који живљаху у Асироту па до Газе, истребише Кафтореји, који изађоше од Кафтора, и населише се на њихово место.) Deuteronomy 2:24 Устаните, идите и пређите преко потока Арнона; гле, дао сам ти у руке Сиона Аморејина, цара есевонског и земљу његову; почни узимати наследство и завојшти на њ. Deuteronomy 2:25 Данас почињем задавати страх и трепет од тебе народима под целим небом; који год чују за те, дрхтаће и препадаће се од тебе. Deuteronomy 2:26 И послах посленике из пустиње Кедамота к Сиону, цару есевонском с мирним речима говорећи: Deuteronomy 2:27 Да пређем преко твоје земље; управо ћу путем ићи, нећу свртати ни надесно ни налево. Deuteronomy 2:28 Храну да ми дајеш за новце да једем, и воду за новце да ми дајеш да пијем, само да прођем пешице, Deuteronomy 2:29 Као што ми учинише синови Исавови који живе у Сиру, и Моавци, који живе у Ару, докле не пређем преко Јордана у земљу коју нам даје Господ Бог наш. Deuteronomy 2:30 Али не хте Сион, цар есевонски пустити да прођемо кроз његову земљу, јер Господ Бог твој учини те отврдну дух његов и срце његово поста упорно, да би га предао у твоје руке, као што се види данас. Deuteronomy 2:31 И рече ми Господ: Гледај, почех предавати теби Сиона и земљу његову; почни узимати земљу његову да је наследиш. Deuteronomy 2:32 И изиђе пред нас Сион и сав народ његов на бој у Јасу. Deuteronomy 2:33 И даде нам га Господ Бог наш, и убисмо га са синовима његовим и свим народом његовим. Deuteronomy 2:34 И узесмо тада све градове његове, и побисмо људе по свим тим градовима, и жене и децу, не остависмо живог ниједног. Deuteronomy 2:35 Само стоку запленисмо за се и плен што беше по градовима које узесмо. Deuteronomy 2:36 Од Ароира који је на потоку Арнону, и од града који је у долини, па до Галада не беше града који би нам одолео: све то даде нам Господ Бог наш. Deuteronomy 2:37 Само к земљи синова Амонових ниси приступио нити ка коме крају на потоку Јавоку, ни ка градовима у гори нити коме месту што је забранио Господ Бог наш. Deuteronomy 3:0 Deuteronomy 3:1 Потом обративши се идосмо к Васану. И изиђе пред нас Ог, цар васански и сав народ његов на бој у Едрајин. Deuteronomy 3:2 И Господ ми рече: Не бој га се, јер га дадох у твоје руке са свим народом његовим и са земљом његовом, да учиниш с њим онако како си учинио са Сионом царем аморејским, који сеђаше у Есевону. Deuteronomy 3:3 Тако нам даде Господ Бог наш у руке и Ога, цара васанског са свим народом његовим, и разбисмо га и не остависмо му ниједног живог. Deuteronomy 3:4 И узесмо тада све градове његове; не би ниједног града ког не узесмо, шездесет градова, сав крај арговски, царство Ога у Васану. Deuteronomy 3:5 Сви ти градови беху утврђени зидом високим, вратима и преворницама, осим других места без зидова врло много. Deuteronomy 3:6 И раскопасмо их као што учинисмо Сиону, цару есевонском, побивши по свим местима и људе и жене и децу. Deuteronomy 3:7 А сву стоку и плен по градовима запленисмо за се. Deuteronomy 3:8 Тако узесмо онда земљу из руку двојице царева аморејских, која је с ове стране Јордана од потока Арнона до горе Ермона, Deuteronomy 3:9 (Сидонци зову Ермон Сирион, а Амореји га зову Сенир,) Deuteronomy 3:10 Сва места у равни и сав Галад и сав Васан до Салхе и Едрајина, градове царства Ога у Васану. Deuteronomy 3:11 Јер само Ог цар васански беше остао од дивова. Гле, одар његов, одар гвозден, није ли у Рави синова Амонових? Девет је лаката дуг, а широк четири лакта, лакта човечија. Deuteronomy 3:12 Тако наследисмо ту земљу онда; од Ароира, који је на потоку Арнону, и половину горе Галада с градовима њеним дадох синовима Рувимовим и Гадовим. Deuteronomy 3:13 И остатак Галада и сав Васан, царство Огово, дадох половини племена Манасијиног; сав крај арговски по свему Васану зваше се земља дивовска. Deuteronomy 3:14 Јаир син Манасијин узе сав крај арговски до међе гесурске и махатске; и прозва Васанску својим именом: села Јаирова до данашњег дана. Deuteronomy 3:15 А Махиру дадох Галад. Deuteronomy 3:16 А Рувимовом племену и Гадовом племену дадох од Галада до потока Арнона, како захвата поток с међама, па до потока Јавока, где је међа синова Амонових. Deuteronomy 3:17 И поље и Јордан с међама од Хинерота до мора уз поље, до мора сланог, испод Фазге према истоку. Deuteronomy 3:18 И заповедих вам онда и рекох: Господ Бог ваш дао вам је ову земљу у наследство; наоружани хајдете пред браћом својом, синовима Израиљевим, ко је год за војску. Deuteronomy 3:19 А жене ваше и деца ваша и стока ваша (знам да имате много стоке) нека остану у градовима вашим, које вам дадох, Deuteronomy 3:20 Докле не смири Господ и браћу вашу као вас, да и они наследе земљу, коју ће им Господ Бог ваш дати с оне стране Јордана; онда се вратите сваки на своје наследство, које вам дадох. Deuteronomy 3:21 А Исусу онда заповедих говорећи: Очи твоје виде све што је учинио Господ Бог ваш са она два цара; онако ће Господ учинити са свим царствима у која дођеш. Deuteronomy 3:22 Немојте их се бојати, јер ће се Господ Бог ваш бити за вас. Deuteronomy 3:23 И молих се Господу онда говорећи: Deuteronomy 3:24 Господе Боже! Ти си почео показивати слузи свом величину своју и крепку руку своју, јер који је Бог на небу или на земљи који би творио дела каква су Твоја и у кога би била сила каква је Твоја? Deuteronomy 3:25 Дај ми да пређем и видим земљу добру која је преко Јордана и гору добру, Ливан. Deuteronomy 3:26 Али Господ беше гневан на ме с вас, и не услиши ме, него ми рече: Доста; не говори ми више за то. Deuteronomy 3:27 Попни се на врх ове горе, и подигавши очи своје на запад и на север и на југ и на исток, види очима својим, јер нећеш прећи преко Јордана. Deuteronomy 3:28 Него подај заповести Исусу, и утврди га и укрепи га; јер ће он прећи пред народом тим, и он ће им разделити у наследство земљу коју видиш. Deuteronomy 3:29 И остасмо у овој долини према Вет-Фегору. Deuteronomy 4:0 Deuteronomy 4:1 А сада, Израиљу, чуј уредбе моје и законе, које вас учим да творите, да бисте поживели и ушли у земљу коју вам даје Господ Бог отаца ваших и да бисте је наследили. Deuteronomy 4:2 Ништа не додајте к речи коју вам ја заповедам, нити одузмите од ње, да бисте сачували заповести Господа Бога свог које вам ја заповедам. Deuteronomy 4:3 Очи су ваше виделе шта учини Господ с Велфегора; јер сваког човека који пође за Велфегором истреби Господ Бог твој између тебе. Deuteronomy 4:4 А ви који се држасте Господа Бога свог, ви сте сви живи данас. Deuteronomy 4:5 Гле, учио сам вас уредбама и законима, као што ми заповеди Господ Бог мој, да бисте тако творили у земљи коју идете да је наследите. Deuteronomy 4:6 Држите дакле и извршујте их, јер је то мудрост ваша и разум ваш пред народима, који ће кад чују све ове уредбе рећи: Само је овај велики народ мудар и разуман. Deuteronomy 4:7 Јер који је велики народ коме је Господ близу као што је Господ Бог наш кад Га год зазовемо? Deuteronomy 4:8 И који је народ велики који има уредбе и законе праведне као што је сав овај закон који износим данас пред вас? Deuteronomy 4:9 Само пази на се и добро чувај душу своју, да не заборавиш оне ствари које су виделе очи твоје, и да не изиђу из срца твог докле си год жив; него да их обзнаниш синовима својим и синовима синова својих. Deuteronomy 4:10 Онај дан кад стајасте пред Господом Богом својим код Хорива, кад ми Господ рече: Сабери ми народ да им кажем речи своје, којима ће се научити да ме се боје док су живи на земљи, и да уче томе и синове своје; Deuteronomy 4:11 Кад приступисте и стајасте под гором, а гора огњем гораше до самог неба и беше на њој тама и облак и мрак; Deuteronomy 4:12 И проговори Господ к вама исред огња; глас од речи чусте, али осим гласа лик не видесте; Deuteronomy 4:13 И објави вам завет свој, који вам заповеди да држите, десет речи, које написа на две плоче камене. Deuteronomy 4:14 И мени заповеди онда Господ да вас учим уредбама и законима да их творите у земљи у коју идете да је наследите. Deuteronomy 4:15 Зато чувајте добро душе своје; јер не видесте никакав лик у онај дан кад вам говори Господ на Хориву исред огња, Deuteronomy 4:16 Да се не бисте покварили и начинили себи лик резан или какву год слику од човека или од жене, Deuteronomy 4:17 Слику од каквог живинчета које је на земљи, или слику од какве птице крилате која лети испод неба; Deuteronomy 4:18 Слику од чега што пуже по земљи, или слику од какве рибе која је у води под земљом; Deuteronomy 4:19 И да не би подигавши очи своје к небу и видевши сунце и месец и звезде, сву војску небеску, преварио се и клањао им се и служио им; јер их Господ Бог твој даде свим народима под целим небом; Deuteronomy 4:20 А вас узе Господ и изведе вас из пећи гвоздене, из Мисира, да му будете народ наследни, као што се види данас. Deuteronomy 4:21 Али се Господ разгневи на ме за ваше речи, и закле се да нећу прећи преко Јордана ни ући у добру земљу, коју ти Господ Бог твој даје у наследство. Deuteronomy 4:22 И ја ћу умрети у овој земљи и нећу прећи преко Јордана; а ви ћете прећи и наследити ону добру земљу. Deuteronomy 4:23 Пазите да не заборавите завет Господа Бога свог, који учини с вама, и да не градите себи лик резани, слику од које год твари, као што ти је забранио Господ Бог твој. Deuteronomy 4:24 Јер је Господ Бог твој огањ који спаљује и Бог који ревнује. Deuteronomy 4:25 Кад изродиш синове и унуке, и остарите у оној земљи, ако се покварите и начините слику резану од какве твари и учините шта није угодно Господу Богу вашем, дражећи Га, Deuteronomy 4:26 Сведочим вам данас небом и земљом да ће вас брзо нестати са земље у коју идете преко Јордана да је наследите, нећете бити дуго у њој, него ћете се истребити. Deuteronomy 4:27 Или ће вас расејати Господ међу народе, и мало ће вас остати међу народима у које вас одведе Господ; Deuteronomy 4:28 И служићете онде боговима које су начиниле руке човечије, од дрвета и од камена, који не виде ни чују, нити једу ни миришу. Deuteronomy 4:29 Али ако и онде потражиш Господа Бога свог, наћи ћеш Га, ако Га потражиш свим срцем својим и свом душом својом. Deuteronomy 4:30 Кад будеш у невољи и све те то снађе, ако се у последње време обратиш ка Господу Богу свом, и послушаш глас Његов, Deuteronomy 4:31 Господ је Бог твој милостив Бог, неће те оставити ни истребити, јер неће заборавити завет с оцима твојим, за који им се заклео. Deuteronomy 4:32 Јер запитај сада за стара времена, која су била пре тебе, од оног дана кад створи Бог човека на земљи, и од једног краја неба до другог, је ли кад била оваква ствар велика, и је ли се кад чуло шта такво? Deuteronomy 4:33 Је ли кад чуо који народ глас Божји где говори исред огња, као што си ти чуо и остао жив? Deuteronomy 4:34 Или, је ли Бог покушао да дође те узме себи народ из другог народа кушањем, знацима и чудесима и ратом и руком крепком и мишицом подигнутом и страхотама великим, као што је учинио све то за вас Господ Бог наш у Мисиру на ваше очи? Deuteronomy 4:35 Теби је то показано да познаш да је Господ Бог, и да нема другог осим Њега. Deuteronomy 4:36 Дао ти је да чујеш глас Његов с неба да би те научио, и показао ти је на земљи огањ свој велики, и речи Његове чуо си исред огња. Deuteronomy 4:37 И што му мили беху оци твоји, зато изабра семе њихово након њих, и изведе те сам великом силом својом из Мисира, Deuteronomy 4:38 Да отера испред тебе народе веће и јаче од тебе, и да тебе уведе у њихову земљу и даде ти је у наследство, као што се види данас. Deuteronomy 4:39 Знај дакле и памти у срцу свом да је Господ Бог, горе на небу и доле на земљи, нема другог. Deuteronomy 4:40 И држи уредбе Његове и заповести Његове, које ти ја данас заповедам, да би добро било теби и синовима твојим након тебе, да би ти се продужили дани на земљи коју ти Господ Бог твој даје засвагда. Deuteronomy 4:41 Тада одели Мојсије три града с ове стране Јордана према истоку, Deuteronomy 4:42 Да би бежао у њих крвник који убије ближњег свог нехотице не мрзевши пре на њ, и кад побегне у који од тих градова, да би остао жив: Deuteronomy 4:43 Восор у пустињи, на равници у земљи племена Рувимовог, и Рамот у Галаду у племену Гадовом, Голан у васанској у племену Манасијином. Deuteronomy 4:44 Ово је закон који постави Мојсије синовима Израиљевим. Deuteronomy 4:45 Ово су сведочанства и уредбе и закони, које каза Мојсије синовима Израиљевим кад изиђоше из Мисира, Deuteronomy 4:46 С ове стране Јордана у долини према Вет-Фегору у земљи Сиона цара аморејског, који живљаше у Есевону, ког уби Мојсије и синови Израиљеви кад изиђоше из Мисира, Deuteronomy 4:47 И освојише земљу његову и земљу Ога, цара васанског, два цара аморејска, која је с оне стране Јордана према истоку, Deuteronomy 4:48 Од Ароира, који је на потоку Арнону, до горе Сиона, а то је Ермон, Deuteronomy 4:49 И све поље с ове стране Јордана према истоку до мора уз равницу под Аздот-Фазгом. Deuteronomy 5:0 Deuteronomy 5:1 И Мојсије сазва сав народ Израиљев, и рече им: Чуј Израиљу уредбе и законе, које ћу данас казати да чујете, да их научите и држите их и творите. Deuteronomy 5:2 Господ Бог наш учини с нама завет на Хориву. Deuteronomy 5:3 Није с оцима нашим учинио тај завет, него с нама, који смо данас ту сви живи. Deuteronomy 5:4 Лицем к лицу говорио вам је Господ на овој гори исред огња; Deuteronomy 5:5 Ја тада стајах између Господа и вас, да вам јавим речи Господње, јер вас беше страх од огња и не изиђосте на гору; и рече: Deuteronomy 5:6 Ја сам Господ Бог твој који сам те извео из земље мисирске, из дома ропског, Deuteronomy 5:7 Немој имати богове друге до мене. Deuteronomy 5:8 Не гради себи лик резани, нити какву слику од твари које су горе на небу или које су доле на земљи или које су у води испод земље. Deuteronomy 5:9 Немој им се клањати нити им служити, јер сам ја Господ Бог твој, Бог ревнитељ, који на синовима походим безакоња отаца њихових до трећег и до четвртог колена, оних који мрзе на ме, Deuteronomy 5:10 А чиним милост на хиљадама оних који ме љубе и чувају заповести моје. Deuteronomy 5:11 Не узимај узалуд име Господа Бога свог, јер неће пред Господом бити прав ко узме име Његово узалуд. Deuteronomy 5:12 Држи дан од одмора и светкуј га, као што ти је заповедио Господ Бог твој. Deuteronomy 5:13 Шест дана ради и свршуј све послове своје. Deuteronomy 5:14 А седми је дан одмор Господу Богу твом; немој радити никакав посао ни ти, ни син твој ни кћи твоја, ни слуга твој ни слушкиња твоја, ни во твој ни магарац твој, нити које живинче твоје, ни дошљак који је код тебе, да би се одморио слуга твој и слушкиња твоја као и ти. Deuteronomy 5:15 И памти да си био роб у земљи мисирској, и Господ Бог твој изведе те оданде руком крепком и мишицом подигнутом. Зато ти је Господ Бог твој заповедио да светкујеш дан од одмора. Deuteronomy 5:16 Поштуј оца свог и матер своју, као што ти је заповедио Господ Бог твој, да би се продужили дани твоји и да би ти добро било на земљи, коју ти даде Господ Бог твој. Deuteronomy 5:17 Не убиј. Deuteronomy 5:18 Не чини прељубе. Deuteronomy 5:19 Не кради. Deuteronomy 5:20 Не сведочи лажно на ближњег свог. Deuteronomy 5:21 Не пожели жену ближњег свог, не пожели кућу ближњег свог, ни њиву његову, ни слугу његовог, ни слушкињу његову, ни вола његовог, ни магарца његовог, нити ишта шта је ближњег твог. Deuteronomy 5:22 Те речи изговори Господ свему збору вашем на гори исред огња, облака и мрака, гласом великим, и ништа више, него их написа на две плоче камене које ми даде. Deuteronomy 5:23 А ви кад чусте глас исред таме, јер гора огњем гораше. приступисте к мени, сви главари од племена ваших и старешине ваше, Deuteronomy 5:24 И рекосте: Гле, показа нам Господ Бог наш славу и величину своју, и чусмо глас Његов исред огња; данас видесмо где Бог говори с човеком, и човек оста жив. Deuteronomy 5:25 Па сада зашто да помремо? Јер ће нас спалити онај огањ велики; ако још чујемо глас Господа Бога свог, помрећемо. Deuteronomy 5:26 Јер које је тело чуло глас Бога Живога где говори исред огња, као ми, и остало живо? Deuteronomy 5:27 Иди ти, и саслушај све што ће ти казати Господ Бог наш, па онда ти кажи нама шта ти год каже Господ Бог наш, а ми ћемо слушати и творити. Deuteronomy 5:28 И Господ чу глас од речи ваших кад ви говорасте, и рече ми Господ: Чух глас од речи тог народа, које рекоше теби; шта рекоше добро рекоше. Deuteronomy 5:29 О, кад би им било срце свагда тако да ме се боје и држе све заповести моје свагда, да би било добро њима и синовима њиховим довека. Deuteronomy 5:30 Иди, реци им: Вратите се у шаторе своје. Deuteronomy 5:31 А ти стани овде код мене, и казаћу ти све заповести и уредбе и законе, које ћеш их научити да творе у земљи коју им дајем у наследство. Deuteronomy 5:32 Гледајте, дакле да чините онако како вам је заповедио Господ Бог ваш, не сврћите ни надесно ни налево. Deuteronomy 5:33 Целим путем, који вам је заповедио Господ Бог ваш, идите, да бисте живи били и да би вам добро било, и да би вам се продужили дани у земљи коју ћете наследити. Deuteronomy 6:0 Deuteronomy 6:1 А ово су заповести и уредбе и закони, које Господ Бог ваш заповеди да вас учим да их творите у земљи у коју идете да је наследите, Deuteronomy 6:2 Да би се бојао Господа Бога свог држећи све уредбе Његове и заповести Његове, које ти ја заповедам, ти син твој и унук твој свега века свог, да би ти се продужили дани твоји. Deuteronomy 6:3 Чуј дакле, Израиљу, и гледај да тако чиниш, да би ти добро било и да бисте се умножили веома у земљи у којој тече млеко и мед, као што ти је рекао Господ Бог отаца твојих. Deuteronomy 6:4 Чуј, Израиљу: Господ је Бог наш једини Господ. Deuteronomy 6:5 Зато љуби Господа Бога свог из свега срца свог и из све душе своје и из све снаге своје. Deuteronomy 6:6 И нека ове речи које ти је заповедам данас буду у срцу твом. Deuteronomy 6:7 И често их напомињи синовима својим, и говори о њима кад седиш у кући својој и кад идеш путем, кад лежеш и кад устајеш. Deuteronomy 6:8 И вежи их себи на руку за знак, и нека ти буду као почеоник међу очима. Deuteronomy 6:9 И напиши их на довратницима од куће своје и на вратима својим. Deuteronomy 6:10 А кад те уведе Господ Бог твој у земљу за коју се заклео оцима твојим Авраму, Исаку и Јакову, да ће ти је дати, у градове велике и добре, којих ниси зидао. Deuteronomy 6:11 И куће пуне сваког добра, којих ниси пунио, и на студенце ископане, којих ниси копао, у винограде и у маслинике, којих ниси садио, и станеш јести и наситиш се, Deuteronomy 6:12 Чувај се да не заборавиш Господа, који те је извео из земље мисирске, из куће ропске. Deuteronomy 6:13 Господа Бога свог бој се, и Њему служи, и Његовим се именом куни. Deuteronomy 6:14 Не идите за другим боговима између богова других народа, који су око вас. Deuteronomy 6:15 Јер је Бог ревнитељ, Господ Бог твој усред тебе, па да се не би разгневио Господ Бог твој на те и истребио те из земље. Deuteronomy 6:16 Немојте кушати Господа Бога свог као што Га кушасте у Маси. Deuteronomy 6:17 Држите добро заповести Господа Бога свог и сведочанства Његова и уредбе Његове, које ти је заповедио, Deuteronomy 6:18 И чини што је право и добро пред Господом, да би ти било добро и да би ушао у добру земљу, за коју се заклео Господ оцима твојим, и да би је наследио, Deuteronomy 6:19 Да би отерао све непријатеље твоје испред тебе, као што ти је рекао Господ. Deuteronomy 6:20 Па кад те запита после син твој говорећи: Каква су то сведочанства и уредбе и закони, што вам је заповедио Господ Бог наш? Deuteronomy 6:21 Онда кажи сину свом: Бејасмо робови Фараонови у Мисиру, и изведе нас Господ из Мисира руком крепком, Deuteronomy 6:22 И учини Господ знаке и чудеса велика и зла у Мисиру на Фараону и на свему дому његовом пред нама, Deuteronomy 6:23 А нас изведе оданде да нас уведе у земљу за коју се заклео оцима нашим да ће нам је дати. Deuteronomy 6:24 И заповеди нам Господ да вршимо све ове уредбе бојећи се Господа Бога свог, да би нам било добро свагда и да би нас сачувао у животу, као што се види данас. Deuteronomy 6:25 И биће нам правда, ако уздржимо и устворимо све заповести ове пред Господом Богом својим како нам је заповедио. Deuteronomy 7:0 Deuteronomy 7:1 Кад те Господ Бог твој уведе у земљу у коју идеш да је наследиш, и отера испред тебе народе многе, Хетеје и Гергесеје и Амореје и Хананеје и Ферезеје и Јевеје и Јевусеје, седам народа већих и јачих од тебе, Deuteronomy 7:2 И преда их Господ Бог твој теби, и ти их разбијеш, потри их, не хватај с њима вере, нити се смилуј на њих; Deuteronomy 7:3 Нити се пријатељи с њима; кћери своје не дај за сина њиховог, нити кћери њихове узимај за сина свог. Deuteronomy 7:4 Јер би отпадила сина твог од мене, и служио би боговима другим, те би се разгневио Господ на вас и потро вас брзо. Deuteronomy 7:5 Него им ово учините: олтаре њихове раскопајте, и ликове њихове поломите, лугове њихове исеците, и резане богове њихове огњем спалите. Deuteronomy 7:6 Јер си ти народ свет Господу Богу свом, тебе је изабрао Господ Бог твој да му будеш народ особит мимо све народе на земљи. Deuteronomy 7:7 Не зато што би вас било више него других народа прихвати вас Господ и изабра вас; јер вас беше мање него иког другог народа; Deuteronomy 7:8 Него што вас Господ милује и што држи заклетву којом се заклео оцима вашим, зато вас је Господ извео руком крепком и избавио вас из куће ропске, из руке Фараона, цара мисирског. Deuteronomy 7:9 И тако знај да је Господ Бог твој Бог, Бог веран, који држи завет свој и милост своју до хиљаду кољена онима који Га љубе и држе заповести Његове, Deuteronomy 7:10 И плаћа онима који мрзе на њ, свакоме истребљујући га, и не одгађа ономе који мрзи на њ, плаћа свакоме. Deuteronomy 7:11 Зато држи заповести и уредбе и законе, које ти данас ја заповедам, да их твориш. Deuteronomy 7:12 И ако ове законе узаслушате и уздржите и устворите и Господ ће Бог држати теби завет и милост, за коју се заклео оцима твојим; Deuteronomy 7:13 И миловаће те и благословиће те и умножиће те; благословиће плод утробе твоје и плод земље твоје, жито твоје и вино твоје и уље твоје, плод говеда твојих и стада оваца твојих у земљи за коју се заклео оцима твојим да ће ти је дати. Deuteronomy 7:14 Бићеш благословен мимо све народе: неће бити у теби ни мушког ни женског неплодног, ни међу стоком твојом. Deuteronomy 7:15 И уклониће од тебе Господ сваку болест, од љутих зала мисирских која знаш неће ниједно пустити на тебе, него ће пустити на оне који мрзе на те. Deuteronomy 7:16 И истреби све народе које ти Господ Бог твој преда, нека их не пожали око твоје, и немој служити боговима њиховим, јер би ти то била замка. Deuteronomy 7:17 Ако би рекао у срцу свом: Већи су ови народи од мене, како их могу изгнати? Deuteronomy 7:18 Не бој их се; памти добро шта је учинио Господ Бог твој с Фараоном и са свим Мисирцима, Deuteronomy 7:19 Велика кушања, која видеше очи твоје, и знаке и чудеса и руку крепку и мишицу подигнуту, којом те изведе Господ Бог твој; онако ће учинити Господ Бог твој са свим народима од којих би се уплашио. Deuteronomy 7:20 И стршљене ће послати Господ Бог твој на њих докле не изгину који би остали и сакрили се од тебе. Deuteronomy 7:21 Не плаши се од њих, јер је Господ Бог твој усред тебе, Бог велики и страшни. Deuteronomy 7:22 Господ ће Бог твој мало по мало потрти те народе испред тебе; нећеш их моћи одједанпут истребити, да се не би умножило на тебе зверје пољско. Deuteronomy 7:23 Али ће их предати Господ Бог твој теби, и затираће их затирањем великим докле се не затру. Deuteronomy 7:24 И предаће цареве њихове у твоје руке да затреш име њихово под небом, неће се ниједан одржати пред тобом, докле их не потреш. Deuteronomy 7:25 Резане богове њихове спали огњем, немој да се полакомиш на сребро или злато што је на њима и да га узмеш, да ти не буде замка, јер је гадно пред Господом Богом твојим. Deuteronomy 7:26 И немој да унесеш гада у дом свој, да не будеш проклет као и он, него се гади на њ и грози се од њега, јер је проклето. Deuteronomy 8:0 Deuteronomy 8:1 Држите и творите све заповести које вам ја заповедам данас, да бисте живи били и умножили се, и да бисте ушли у земљу за коју се Господ заклео оцима вашим, и да бисте је наследили. Deuteronomy 8:2 И опомињи се свега пута којим те је водио Господ Бог твој четрдесет година по пустињи, да би те намучио и искушао, да се зна шта ти је у срцу, хоћеш ли држати заповести Његове или нећеш. Deuteronomy 8:3 И мучио те је, глађу те морио; али те је опет хранио маном за коју ти ниси знао ни оци твоји, да би ти показао да човек не живи о самом хлебу него о свему што излази из уста Господњих. Deuteronomy 8:4 Одело твоје не оветша на теби нити нога твоја отече за ових четрдесет година; Deuteronomy 8:5 Зато познај у срцу свом да те Господ Бог твој гаји као што човек гаји своје дете. Deuteronomy 8:6 И држи заповести Господа Бога свог ходећи путевима Његовим и бојећи се Њега. Deuteronomy 8:7 Јер Господ Бог твој увешће те сада у добру земљу, у земљу у којој има доста потока и извора и језера, што извиру по долинама и по брдима; Deuteronomy 8:8 У земљу изобилну пшеницом и јечмом и виновом лозом и смоквама и шипцима, земљу изобилну маслином, од које бива уље, и медом; Deuteronomy 8:9 У земљу где нећеш сиротињски јести хлеба, где ти неће ништа недостајати; у земљу где је камење гвожђе и где ћеш из брда њених сећи бронзу. Deuteronomy 8:10 Јешћеш и бићеш сит, па благосиљај Господа Бога свог за добру земљу коју ти да. Deuteronomy 8:11 И чувај се да не заборавиш Господа Бога свог бацивши у немар заповести Његове и законе Његове и уредбе Његове, које ти ја заповедам данас. Deuteronomy 8:12 И кад узједеш и наситиш се, и добре куће начиниш и у њима станеш живети, и кад се говеда твоја и овце твоје наплоде, Deuteronomy 8:13 И кад ти се намножи сребро и злато, и шта год имаш кад ти се намножи, Deuteronomy 8:14 Немој да се понесе срце твоје и заборавиш Господа Бога свог, који те је извео из земље мисирске, из куће ропске; Deuteronomy 8:15 Који те је водио преко оне пустиње велике и страшне где живе змије ватрене и скорпије, где је суша, а нема воде; који ти је извео воду из тврдог камена; Deuteronomy 8:16 Који те је хранио у пустињи маном, за коју не знаше оци твоји, да би те намучио и искушао те, и најпосле да би ти добро учинио. Deuteronomy 8:17 Нити говори у срцу свом; моја снага, и сила моје руке добавила ми је ово благо. Deuteronomy 8:18 Него се опомињи Господа Бога свог; јер ти Он даје снагу да добављаш благо, да би потврдио завет свој, за који се заклео оцима твојим, као што се види данас. Deuteronomy 8:19 Ако ли заборавиш Господа Бога свог, и пођеш за другим боговима и њима станеш служити и клањати се, сведочим вам данас да ћете зацело пропасти. Deuteronomy 8:20 Пропашћете као народи које Господ потире испред вас, јер не послушасте глас Господа Бога свог. Deuteronomy 9:0 Deuteronomy 9:1 Чуј, Израиљу! Ти данас прелазиш преко Јордана да уђеш и наследиш народе веће и јаче од себе, градове велике и ограђене до неба. Deuteronomy 9:2 Велик и висок народ, синове Енакове, које знаш и за које си слушао: Deuteronomy 9:3 Знај дакле данас да је Господ Бог твој, који иде пред тобом, огањ који спаљује; Он ће их истребити и Он ће их оборити пред тобом, и изгнаћеш их и истребити брзо, као што ти је казао Господ. Deuteronomy 9:4 Кад их Господ Бог твој отера испред тебе, немој да кажеш у срцу свом: За правду моју уведе ме Господ у ову земљу да је наследим; јер Господ тера оне народе испред тебе за неваљалство њихово! Deuteronomy 9:5 Не идеш за правду своју ни за чистоту срца свог да наследиш ту земљу; него за неваљалство тих народа Господ Бог твој отера их испред тебе, и да одржи реч за коју се заклео оцима твојим, Авраму, Исаку и Јакову. Deuteronomy 9:6 Знај, дакле, да ти Господ Бог твој не даје те добре земље за правду твоју да је наследиш, јер си тврдоврат народ. Deuteronomy 9:7 Памти и не заборави како си гневио Господа Бога свог у пустињи; од оног дана кад изиђосте из земље мисирске па докле дођосте на ово место, непокорни бејасте Господу. Deuteronomy 9:8 И код Хорива разгневисте Господа, и од гнева хтеде вас Господ да истреби. Deuteronomy 9:9 Кад изиђох на гору да примим плоче камене, плоче завета, који с вама учини Господ, тада стајах на гори четрдесет дана и четрдесет ноћи хлеба не једући ни воде пијући. Deuteronomy 9:10 И даде ми Господ две плоче камене, исписане прстом Господњим, на којима беху речи све које вам изговори Господ на гори исред огња на дан збора вашег. Deuteronomy 9:11 После четрдесет дана и четрдесет ноћи даде ми Господ две плоче камене, плоче заветне. Deuteronomy 9:12 И рече ми Господ: Устани, сиђи брже одавде; јер се поквари народ твој који си извео из Мисира, сиђоше брзо с пута који им заповедих, и начинише себи ливен лик. Deuteronomy 9:13 Још ми рече Господ говорећи: Погледах овај народ, и ето је народ тврдог врата. Deuteronomy 9:14 Пусти ме да их истребим и име њихово затрем под небом; а од тебе ћу учинити народ јачи и већи него што је овај. Deuteronomy 9:15 И ја се вратих и сиђох с горе, а гора огњем гораше, и две плоче заветне беху ми у рукама. Deuteronomy 9:16 И погледах, а то згрешисте Господу Богу свом саливши себи теле, и брзо сиђосте с пута који вам беше заповедио Господ. Deuteronomy 9:17 Тада узех оне две плоче и бацих их из руку својих, и разбих их пред вама. Deuteronomy 9:18 Потом падох и лежах пред Господом као пре, четрдесет дана и четрдесет ноћи, хлеба не једући ни воде пијући, ради свих греха ваших, којима се огрешисте учинивши што је зло пред Господом и разгневивши Га. Deuteronomy 9:19 Јер се бојах гнева и јарости, којом се беше Господ разљутио на вас да вас истреби; и услиши ме Господ и тада. Deuteronomy 9:20 Беше се Господ и на Арона разгневио веома да га хтеде убити; али се молих тада и за Арона. Deuteronomy 9:21 И узех грех ваш који учинисте, теле, и сажегох га огњем, и разбих га и сатрх га у прах, и просух прах његов у поток, који тече с оне горе. Deuteronomy 9:22 И у Тавери и у Маси и у Киврот-Атави гневисте Господа. Deuteronomy 9:23 И кад вас посла Господ у Кадис-Варнију говорећи: Идите и узмите ту земљу коју сам вам дао, опет се супротисте речи Господа Бога свог, и не веровасте Му и не послушасте глас Његов. Deuteronomy 9:24 Непокорни бејасте Господу од кад вас познах. Deuteronomy 9:25 Зато падох и лежах пред Господом четрдесет дана и четрдесет ноћи, јер беше рекао Господ да ће вас потрти. Deuteronomy 9:26 И молих се Господу и рекох: Господе, Господе! Немој потрти народ свој и наследство своје, које си избавио величанством својим, које си извео из Мисира крепком руком. Deuteronomy 9:27 Опомени се слуга својих Аврама, Исака и Јакова, не гледај на тврђу народа овог, на неваљалство његово и на грехе његове; Deuteronomy 9:28 Да не кажу који живе у земљи одакле си нас извео: Није их могао Господ увести у земљу коју им обећа, или мрзео је на њих, зато их изведе да их побије у пустињи. Deuteronomy 9:29 Јер су Твој народ и Твоје наследство, које си извео силом својом великом и мишицом својом подигнутом. Deuteronomy 10:0 Deuteronomy 10:1 У то време рече ми Господ: Истеши две поче од камена као што беху прве, и изиђи к мени на гору, и начини ковчег од дрвета. Deuteronomy 10:2 И написаћу на тим плочама речи које су биле на првим плочама што си их разбио, па ћеш их метнути у ковчег. Deuteronomy 10:3 Тако начиних ковчег од дрвета ситима, и истесах две плоче од камена, као што беху прве, и изиђох на гору с двема плочама у рукама. Deuteronomy 10:4 И написа на тим плочама шта беше прво написао, десет речи, које вам изговори Господ на гори исред огња на дан збора вашег; и даде ми их Господ. Deuteronomy 10:5 И вративши се сиђох с горе, и метнух плоче у ковчег који начиних, и осташе онде, као што ми заповеди Господ. Deuteronomy 10:6 А синови Израиљеви пођоше од Вирота, синова Јаканових у Мосеру. Онде умре Арон и онде би погребен; а Елеазар, син његов поста свештеник на његово место. Deuteronomy 10:7 Оданде отидоше у Гадгад, а од Гадгада у Јотвату, земљу где има много потока. Deuteronomy 10:8 У то време одвоји Господ племе Левијево да носе ковчег завета Господњег, да стоје пред Господом и служе му и да благосиљају у име Његово до данашњег дана. Deuteronomy 10:9 Зато нема племе Левијево део ни наследство с браћом својом; Господ је наследство његово, као што му Господ Бог твој каза. Deuteronomy 10:10 А ја стајах на гори као пре, четрдесет дана и четрдесет ноћи; и услиши ме Господ и тада, и не хте те Господ затрти, Deuteronomy 10:11 Него ми рече Господ: Устани и иди пред народом овим да уђу у земљу за коју сам се заклео оцима њиховим да ћу им је дати да је наследе. Deuteronomy 10:12 Сада, дакле, Израиљу, шта иште од тебе Господ Бог твој, осим да се бојиш Господа Бога свог, да ходиш по свим путевима Његовим и да Га љубиш и служиш Господу Богу свом из свег срца свог и из све душе своје, Deuteronomy 10:13 Држећи заповести Господње и уредбе Његове, које ти ја данас заповедам, да би ти било добро? Deuteronomy 10:14 Гле, Господа је Бога твог небо, и небо над небесима, земља, и све што је на њој. Deuteronomy 10:15 Али само твоји оци омилеше Господу, и изабра семе њихово након њих, вас између свих народа, као што се види данас. Deuteronomy 10:16 Зато обрежите срце своје, и немојте више бити тврдоврати. Deuteronomy 10:17 Јер је Господ Бог ваш Бог над боговима и Господар над господарима, Бог велики, силни и страшни, који не гледа ко је ко нити прима поклона; Deuteronomy 10:18 Даје правицу сироти и удовици; и љуби дошљака дајући му хлеб и одело. Deuteronomy 10:19 Љубите дакле дошљака, јер сте били дошљаци у земљи мисирској. Deuteronomy 10:20 Бој се Господа Бога свог, Њему служи и Њега се држи, и Његовим се именом куни. Deuteronomy 10:21 Он је хвала твоја и Он је Бог твој, који тебе ради учини велике и страшне ствари, које видеше очи твоје. Deuteronomy 10:22 Седамдесет душа беше отаца твојих кад сиђоше у Мисир; а сада учини ти Господ Бог твој те вас има много као звезда небеских. Deuteronomy 11:0 Deuteronomy 11:1 Љуби, дакле, Господа Бога свог, и извршуј једнако шта је заповедио да извршујеш, и уредбе Његове, и законе Његове и заповести Његове. Deuteronomy 11:2 И познајте данас шта ваши синови не знају нити видеше, карање Господа Бога свог, величанство Његово, крепку руку Његову и мишицу Његову подигнуту, Deuteronomy 11:3 И знаке Његове и дела Његова, шта учини усред Мисира на Фараону, цару мисирском и на свој земљи његовој, Deuteronomy 11:4 И шта учини војсци мисирској, коњима и колима њиховим, како учини, те их вода црвеног мора потопи кад вас тераху, и затре их Господ до данашњег дана, Deuteronomy 11:5 И шта вама учини у пустињи докле не дођосте до овог места, Deuteronomy 11:6 И шта учини Датану и Авирону, синовима Елијава сина Рувимовог, како земља отвори уста своја и прождре њих и породице њихове и шаторе њихове и све благо њихово што имаху, усред Израиља. Deuteronomy 11:7 Јер ваше очи видеше сва дела Господња велика, која учини. Deuteronomy 11:8 Зато држите све заповести, које вам ја данас заповедам, да бисте се укрепили и наследили земљу, у коју идете да је наследите; Deuteronomy 11:9 И да би вам се продужили дани у земљи, за коју се закле оцима вашим да ће је дати њима и семену њиховом, земљу, у којој тече млеко и мед. Deuteronomy 11:10 Јер земља у коју идеш да је наследиш није као земља мисирска из које сте изишли, где си сејао своје семе и заливао на својим ногама као врт од зеља; Deuteronomy 11:11 Него је земља у коју идете да је наследите земља у којој су брда и долине, и натапа је дажд небески; Deuteronomy 11:12 Земља којом се стара Господ Бог твој и на коју су једнако обраћене очи Господа Бога твог од почетка године до краја. Deuteronomy 11:13 Зато ако добро узаслушате заповести, које вам ја заповедам данас, љубећи Господа Бога свог и служећи му свим срцем својим и свом душом својом, Deuteronomy 11:14 Тада ћу давати дажд земљи вашој на време, и рани и позни и сабираћеш жито своје и вино своје и уље своје; Deuteronomy 11:15 И за стоку ћу твоју дати траву у пољу твом; и јешћеш и бићеш сит. Deuteronomy 11:16 Чувајте се да се не превари срце ваше да се одметне и служите туђим боговима и поклањате им се; Deuteronomy 11:17 Да се не би разгневио Господ на вас и затворио небо да не буде дажда, и земља да не да рода свог, те бисте брзо изгинули у доброј земљи коју вам Господ даје. Deuteronomy 11:18 Него сложите ове речи моје у срце своје и душу своју, и вежите их за знак себи на руку, и нека вам буду као почеоник међу очима вашим. Deuteronomy 11:19 И учите синове своје говорећи о њима кад седиш у кући својој и кад идеш путем, и кад лежеш и кад устајеш. Deuteronomy 11:20 И напиши их на довратницима дома свог и на вратима својим, Deuteronomy 11:21 Да би се умножили дани ваши и дани синова ваших по земљи, за коју се заклео Господ оцима вашим да ће им је дати, као дани небу над земљом. Deuteronomy 11:22 Јер ако добро уздржите све ове заповести које вам ја заповедам да творите љубећи Господа Бога свог, и ходећи свим путевима Његовим и Њега се држећи, Deuteronomy 11:23 Тада ће отерати Господ све ове народе испред вас, и наследићете народе веће и јаче него што сте сами. Deuteronomy 11:24 Свако место на које ступи стопало ноге ваше, ваше ће бити; од пустиње до Ливана, и од реке, реке Ефрата, до мора западног биће међа ваша. Deuteronomy 11:25 Неће се нико одржати пред вама; страх и трепет ваш пустиће Господ Бог ваш на сву земљу на коју ступите, као што вам каза. Deuteronomy 11:26 Гле, износим данас пред вас благослов и проклетство: Deuteronomy 11:27 Благослов, ако узаслушате заповести Господа Бога свог, које вам ја данас заповедам; Deuteronomy 11:28 А проклетство, ако не узаслушате заповести Господа Бога свог него сиђете с пута, који вам ја данас заповедам, те пођете за другим боговима, којих не познајете. Deuteronomy 11:29 И кад те уведе Господ Бог твој у земљу у коју идеш да је наследиш, тада изреци благослов онај на гори Гаризину, а проклетство на гори Евалу. Deuteronomy 11:30 Оне су с оне стране Јордана, идући к западу, у земљи Хананеја који живе у равни према Галгалу код равнице морешке. Deuteronomy 11:31 Јер ћете прећи преко Јордана да уђете у земљу коју вам даје Господ Бог ваш да је наследите, и наследићете је и наставаћете у њој. Deuteronomy 11:32 Гледајте, дакле, да творите све ове уредбе и законе које ја данас износим пред вас. Deuteronomy 12:0 Deuteronomy 12:1 Ово су уредбе и закони које ћете држати и творити у земљи коју ти је Господ Бог отаца твојих дао да је наследиш, докле сте год живи на земљи. Deuteronomy 12:2 Раскопајте сасвим сва места у којима су служили боговима својим народи које ћете наследити, по високим брдима и по хумовима и под сваким зеленим дрветом. Deuteronomy 12:3 Оборите олтаре њихове и разбијте ликове њихове, и лугове њихове попалите огњем, и резане богове њихове изломите, и истребите име њихово са оног места. Deuteronomy 12:4 Не чините тако Господу Богу свом. Deuteronomy 12:5 Него Га тражите у месту које изабере Господ Бог ваш између свих племена ваших себи за стан да онде намести име своје, и онамо идите. Deuteronomy 12:6 Онамо носите жртве своје паљенице и друге жртве своје и десетке своје и приносе руку својих и завете своје и драговољне приносе своје и првине стоке своје крупне и ситне. Deuteronomy 12:7 И једите онде пред Господом Богом својим, и веселите се ви и породице ваше свачим, за шта се прихватите руком својом, чим те благослови Господ Бог твој. Deuteronomy 12:8 Не чините како ми сада овде чинимо, шта је коме драго. Deuteronomy 12:9 Јер још нисте дошли до одмора и наследства, које ти даје Господ Бог твој. Deuteronomy 12:10 Него кад пређете преко Јордана, и станете живети у земљи коју вам даје Господ Бог ваш да је наследите, и смири вас од свих непријатеља ваших унаоколо, те станете живети без страха, Deuteronomy 12:11 Онда у место које изабере Господ Бог ваш да у њему настани име своје, донесите све што вам ја заповедам, жртве своје паљенице и друге жртве своје, десетке своје и приносе руку својих и све што буде најбоље у ономе што заветујете Господу. Deuteronomy 12:12 И веселите се пред Господом Богом својим ви и синови ваши и кћери ваше и слуге ваше и слушкиње ваше, и Левит који је у месту вашем, јер он нема део ни наследство с вама. Deuteronomy 12:13 Чувај се да не приносиш жртава својих паљеница на коме год месту, које угледаш; Deuteronomy 12:14 Него на оном месту које изабере Господ Бог у једном од твојих племена, онде приноси жртве своје паљенице, и онде чини све што ти заповедам. Deuteronomy 12:15 Али ћеш моћи клати и јести месо како ти душа зажели у сваком месту свом по благослову Господа Бога свог, који ти да; чист и нечист може јести као срну и јелена. Deuteronomy 12:16 Само крв не једите; пролијте је на земљу као воду. Deuteronomy 12:17 Нећеш моћи јести у месту свом десетка од жита свог ни од вина свог ни од уља свог, ни првина од стоке своје крупне и ситне, ни оног што заветујеш; ни приноса драговољних, ни приноса руку својих. Deuteronomy 12:18 Него то једи пред Господом Богом својим на месту које изабере Господ Бог твој, ти, син твој и кћи твоја и слуга твој и слушкиња твоја, и Левит који је у месту твом; и весели се пред Господом Богом својим свачим за шта се прихватиш руком. Deuteronomy 12:19 Чувај се да не оставиш Левита док си год жив на земљи. Deuteronomy 12:20 Кад рашири Господ Бог твој међе твоје, као што ти је казао, ако кажеш: Да једем меса, кад душа твоја жели да једе меса, једи меса по свој жељи душе своје. Deuteronomy 12:21 Ако би било далеко од тебе место које Господ Бог твој изабере да онде намести име своје, закољи од стоке своје крупне или ситне, коју ти да Господ, као што сам ти заповедио, и једи у свом месту по жељи душе своје. Deuteronomy 12:22 Како се једе срна и јелен, онако једи; и чист и нечист нека једе. Deuteronomy 12:23 Само пази да не једеш крв; јер је крв душа, па не једи душу с месом. Deuteronomy 12:24 Не једи је; него пролиј на земљу као воду. Deuteronomy 12:25 Не једи је, да би добро било теби и синовима твојим након тебе, кад чиниш оно што је угодно Господу. Deuteronomy 12:26 Али ствари своје свете, које имаш, и што заветујеш, узми и дођи на место које изабере Господ. Deuteronomy 12:27 И принеси жртве своје паљенице, месо и крв, на олтару Господа Бога свог; крв пак од других жртава твојих нека се пролије на олтар Господа Бога твог, а месо једи. Deuteronomy 12:28 Чувај и слушај све ове речи које ти ја заповедам, да би добро било теби и синовима твојим након тебе довека кад чиниш шта је добро и право пред Господом Богом твојим. Deuteronomy 12:29 Кад истреби Господ Бог твој испред тебе народе ка којима идеш да наследиш земљу њихову, и наследивши је кад се настаниш у земљи њиховој, Deuteronomy 12:30 Чувај се да се не ухватиш у замку пошавши за њима пошто се потру испред тебе, и да не потражиш богове њихове, и кажеш: Како су ови народи служили својим боговима, тако ћу и ја чинити. Deuteronomy 12:31 Не чини тако Господу Богу свом; јер они чинише својим боговима све што је гадно пред Господом и на шта Он мрзи; јер су и синове своје и кћери своје сажизали боговима својим. Deuteronomy 12:32 Шта вам год ја заповедам све држите и творите, нити шта додајте к томе ни одузмите од тога. Deuteronomy 13:0 Deuteronomy 13:1 Ако устане међу вама пророк или који сне сања, и каже ти знак или чудо, Deuteronomy 13:2 Па се збуде тај знак или чудо које ти рече, и он ти каже: Хајде да идемо за другим боговима којих не знаш, и њима да служимо, Deuteronomy 13:3 Немој послушати шта ти каже тај пророк или сањач, јер вас куша Господ Бог ваш да би се знало љубите ли Господа Бога свог из свег срца свог и све душе своје. Deuteronomy 13:4 За Господом Богом својим идите, и Њега се бојте; Његове заповести чувајте, и глас Његов слушајте, и Њему служите и Њега се држите. Deuteronomy 13:5 А онај пророк или сањач да се погуби, јер вас је наговарао да се одметнете Господа Бога свог, који вас изведе из земље мисирске и искупи вас из куће ропске, и одвраћао од пута који ти је заповедио Господ Бог твој да идеш њим; тако истреби зло из себе. Deuteronomy 13:6 Ако би те подбадао брат твој, син матере твоје, или син твој или кћи твоја, или жена твоја мила, или пријетељ твој који ти је као душа твоја, говорећи ти тајно: Хајде да служимо другим боговима, које ниси знао ни ти ни оци твоји, Deuteronomy 13:7 Између богова других народа који су око вас, близу или далеко од тебе, од једног краја земље до другог, Deuteronomy 13:8 Не пристај с њим нити га послушај; нека га не жали око твоје, и немој му се смиловати нити га таји, Deuteronomy 13:9 Него га убиј: твоја рука нек се прва дигне на њ да га убијеш, па онда рука свега народа. Deuteronomy 13:10 Заспи га камењем да погине; јер те хтеде одвратити од Господа Бога твог, који те је извео из земље мисирске, из куће ропске; Deuteronomy 13:11 Да сав Израиљ чује и боји се, и да се више не учини тако зло међу вама. Deuteronomy 13:12 Ако за какав град свој, који ти Господ Бог твој да да у њему живиш, чујеш где говоре: Deuteronomy 13:13 Изиђоше људи неваљали између тебе и отпадише све који живе у граду њиховом, говорећи: Хајде да служимо другим боговима, којих не познајете, Deuteronomy 13:14 Тада тражи и распитај, извиди добро, па ако буде истина и доиста се учинила она гадна ствар међу вама, Deuteronomy 13:15 Побиј мачем све који живе у граду оном, и затри и њега и све што би у њему било, и стоку мачем побиј. Deuteronomy 13:16 И сав плен из њега скупи насред улице његове, спали огњем и онај град и сав плен из њега Господу Богу свом, да буде гомила довека и да се више не сазида. Deuteronomy 13:17 И нека ти од проклетих ствари не прионе ништа за руку, еда би се Господ повратио од жестине гнева свог, учинио ти милост и смиловао се на те, и умножио те, као што се заклео оцима твојим, Deuteronomy 13:18 Кад слушаш глас Господа Бога свог држећи све заповести Његове, које ти ја данас заповедам, да би чинио шта је право пред Господом Богом твојим. Deuteronomy 14:0 Deuteronomy 14:1 Ви сте синови Господа Бога свог; немојте се резати нити бријати међу очима за мртвацем. Deuteronomy 14:2 Јер си народ свет Господу Богу свом, и тебе изабра Господ да си му народ особит између свих народа на земљи. Deuteronomy 14:3 Не једи ништа гадно. Deuteronomy 14:4 Ово су животиње које ћете јести: говече, овцу, козу, Deuteronomy 14:5 Јелена, срну, бивола, дивокозу, једнорога и козу камењачу; Deuteronomy 14:6 И све животиње које имају папке расцепљене на двоје, и које преживају између животиња, њих једите. Deuteronomy 14:7 Али не једите оне које само преживају или које само имају папке расцепљене на двоје, као: камилу, зеца, питомог зеца, јер преживају, а немају папке раздвојене; да вам је нечисто; Deuteronomy 14:8 Ни свињче, јер има раздвојене папке, али не прежива; да вам је нечисто; месо од њега не једите, и стрва се његовог не дохватајте. Deuteronomy 14:9 А између оних што су у води, једите ове: шта год има пера и љуске, једите; Deuteronomy 14:10 А што нема пера и љуске, не једите; да вам је нечисто. Deuteronomy 14:11 Све птице чисте једите; Deuteronomy 14:12 А ове не једите: орла, ни јастреба, ни морског орла, Deuteronomy 14:13 Ни сокола, ни еју, ни крагуја по врстама њиховим, Deuteronomy 14:14 Ни гаврана по врстама његовим, Deuteronomy 14:15 Ни ћука, ни совуљагу, ни лиску, ни копца по врстама његовим, Deuteronomy 14:16 Ни буљину, ни ражња, ни лабуда, Deuteronomy 14:17 Ни гема, ни свраку, ни гњурца, Deuteronomy 14:18 Ни роду, ни чапљу по врстама њеним, ни пупавца, ни љиљка. Deuteronomy 14:19 И све бубине крилате да су вам нечисте; не једите их. Deuteronomy 14:20 И све птице чисте једите. Deuteronomy 14:21 Ништа мрцино не једите; дошљаку који је код тебе подај нека једе, или продај туђину; јер си народ свет Господу Богу свом; не кувај јаре у млеку матере његове. Deuteronomy 14:22 Десетак дај од свега рода усева свог, што дође с њиве твоје сваке године. Deuteronomy 14:23 И једи пред Господом Богом својим на месту које изабере да онде настани име своје, десетак од жита свог, од вина свог и уља свог, и првине стоке своје крупне и ситне, да се учиш бојати се Господа Бога свог свагда. Deuteronomy 14:24 Ако би ти пут био далек, те не би могао однети зато што је далеко од тебе место, које изабере Господ Бог твој да онде намести име своје, кад те Господ Бог твој благослови, Deuteronomy 14:25 Онда ужини у новац, и узевши у руку своју отиди у место које изабере Господ Бог твој, Deuteronomy 14:26 И за те новце узми шта зажели душа твоја, говеда, оваца, вина или другог јаког пића, и шта год би зажелела душа твоја, па једи онде пред Господом Богом својим, и весели се ти и дом твој. Deuteronomy 14:27 Али Левита који би био у месту твом, немој оставити јер нема део ни наследство с тобом. Deuteronomy 14:28 Сваке треће године одвој сав десетак од доходака својих оне године, и остави га у свом месту. Deuteronomy 14:29 Па нека дођу Левити (јер немају део ни наследство с тобом) и дошљаци и сироте и удовице што су у месту твом, и нека једу и насите се, да би те благословио Господ Бог твој у сваком послу руку твојих, који би радио. Deuteronomy 15:0 Deuteronomy 15:1 Сваке седме године опраштај. Deuteronomy 15:2 А опраштање да бива овако: коме је ко дужан шта, нека опрости шта би могао тражити од ближњег свог; нека не тражи од ближњег свог и од брата свог, јер је опраштање Господње оглашено. Deuteronomy 15:3 Од туђина тражи, али шта би имао у брата свог, оно нека му опрости рука твоја, Deuteronomy 15:4 Да не би било сиромаха међу вама, јер ће те обилно благословити Господ у земљи коју ти Господ Бог твој да у наследство да је твоја. Deuteronomy 15:5 Само ако добро узаслушаш глас Господа Бога свог гледајући да чиниш све ове заповести, које ти ја заповедам данас, Deuteronomy 15:6 Благословиће те Господ Бог твој, као што ти је казао, те ћеш давати у зајам многим народима, а ни од кога нећеш узимати у зајам, и владаћеш многим народима, а они тобом неће владати. Deuteronomy 15:7 Ако буде у тебе који сиромах између браће твоје у коме месту твом, у земљи твојој, коју ти даје Господ Бог твој, немој да ти се стврдне срце твоје и да стиснеш руку своју брату свом сиромаху. Deuteronomy 15:8 Него отвори руку своју и позајми му радо колико му год треба у потреби његовој. Deuteronomy 15:9 Чувај се да не буде какво неваљалство у срцу твом, па да кажеш: Близу је седма година, година опросна; и да око твоје не буде зло према брату твом сиромаху, па да му не даш, а он зато да вапије ка Господу на те, и буде ти грех. Deuteronomy 15:10 Подај му, и нека не жали срце твоје кад му даш; јер ће за ту ствар благословити тебе Господ Бог твој у сваком послу твом и у свему за шта се прихватиш руком својом. Deuteronomy 15:11 Јер неће бити без сиромаха у земљи; зато ти заповедам и кажем: отварај руку своју брату свом, невољнику и сиромаху свом у земљи својој. Deuteronomy 15:12 Ако ти се прода брат твој Јеврејин или Јеврејка, нека ти служи шест година, а седме године отпусти га од себе слободног. Deuteronomy 15:13 А кад га отпустиш од себе слободног, немој га отпустити празног. Deuteronomy 15:14 Даруј га чим између стоке своје и с гумна свог и из каце своје; подај му чим те је благословио Господ Бог твој. Deuteronomy 15:15 И опомињи се да си био роб у земљи мисирској и да те је избавио Господ Бог твој; зато ти ја заповедам ово данас. Deuteronomy 15:16 Ако ли ти каже: Нећу да идем од тебе, зато што те љуби и дом твој, јер му је добро код тебе, Deuteronomy 15:17 Тада узми шило и пробуши му ухо на вратима, и биће ти слуга довека; и слушкињи својој учини тако. Deuteronomy 15:18 Немој да ти буде тешко кад га отпушташ од себе слободна, јер је двојином онолико колико најамник заслужио у тебе за шест година, да би те благословио Господ Бог твој у свему што радиш. Deuteronomy 15:19 Све првенце у стоци својој крупној и ситној што буде мушко, посвети Господу Богу свом; не ради на првенцу од краве своје, и не стрижи првенца од оваца својих. Deuteronomy 15:20 Пред Господом Богом својим једи их ти и породица твоја сваке године на месту које изабере Господ. Deuteronomy 15:21 Ако ли на њему буде мана, ако буде хромо или слепо, или која год зла мана буде на њему, не кољи га Господу Богу свом. Deuteronomy 15:22 У свом месту поједи га; и чист и нечист нека једе као срну и јелена. Deuteronomy 15:23 Само крв од њега не једи; пролиј је на земљу као воду. Deuteronomy 16:0 Deuteronomy 16:1 Држи месец Авив, те слави пасху Господу Богу свом, јер месеца Авива извео те је Господ Бог твој из Мисира ноћу. Deuteronomy 16:2 И закољи пасху Господу Богу свом, од крупне и ситне стоке, на месту које изабере Господ да онде настани име своје. Deuteronomy 16:3 Не једи с њом хлеб кисели; седам дана једи с њом пресан хлеб, хлеб невољнички, јер си хитећи изашао из земље мисирске, па да се опомињеш дана кад си изашао из Мисира, док си год жив. Deuteronomy 16:4 И да се не види у тебе квасац за седам дана нигде међу границама твојим, и да не остане преко ноћ ништа до јутра од меса које закољеш први дан увече. Deuteronomy 16:5 Не можеш клати пасхе на сваком месту свом које ти да Господ Бог твој; Deuteronomy 16:6 Него на месту које изабере Господ Бог твој да онде настани име своје, онде кољи пасху увече о сунчаном заходу у исто време кад си пошао из Мисира. Deuteronomy 16:7 А пеци је и једи на месту које изабере Господ Бог твој; и сутрадан вративши се иди у своје шаторе. Deuteronomy 16:8 Шест дана једи пресне хлебове, а седми дан да је празник Господњи, тада не ради ништа. Deuteronomy 16:9 Седам недеља наброј; кад стане срп радити по летини, онда почни бројати седам недеља. Deuteronomy 16:10 Тада празнуј празник недеља Господу Богу свом; шта можеш приносити драговољно како те буде благословио Господ Бог твој. Deuteronomy 16:11 И весели се пред Господом Богом својим ти и син твој и кћи твоја и слуга твој и слушкиња твоја, и Левит који буде у месту твом, и дошљак и сирота и удовица, што буду код тебе, на месту које изабере Господ Бог твој да онде настани име своје. Deuteronomy 16:12 И опомињи се да си био роб у Мисиру, те чувај и твори уредбе ове. Deuteronomy 16:13 Празник сеница празнуј седам дана, кад збереш с гумна свог и из каце своје. Deuteronomy 16:14 И весели се на празник свој ти и син твој и слуга твој и слушкиња твоја, и Левит и дошљак и сирота и удовица, што буду у месту твом. Deuteronomy 16:15 Седам дана празнуј празник Господу Богу свом на месту које изабере Господ, кад те благослови Господ Бог твој у свакој летини твојој и у сваком послу руку твојих; и буди весео. Deuteronomy 16:16 Три пута у години нека дође свако мушко пред Господа Бога твог на место које изабере: на празник пресних хлебова, на празник недеља и на празник сеница, али нико да не дође празан пред Господа; Deuteronomy 16:17 Него сваки с даром од оног што има, према благослову Господа Бога твог којим те је даривао. Deuteronomy 16:18 Судије и управитеље постави себи по свим местима која ти да Господ Бог твој по племенима твојим, и нека суде народу право. Deuteronomy 16:19 Не изврћи правде и не гледај ко је ко; не примај поклона. јер поклон заслепљује очи мудрима и изврће речи праведнима. Deuteronomy 16:20 Сасвим иди за правдом, да би био жив и наследио земљу коју ти даје Господ Бог твој. Deuteronomy 16:21 Не сади луга ни од каквих дрвета код олтара Господа Бога свог, који начиниш; Deuteronomy 16:22 И не подижи никакав лик; на то мрзи Господ Бог твој. Deuteronomy 17:0 Deuteronomy 17:1 Не приноси Господу Богу свом ни вола ни јагњета ни јарета на коме има мана или како год зло; јер је гадно пред Господом Богом твојим. Deuteronomy 17:2 Ако се нађе код тебе у коме од места твојих, која ти да Господ Бог твој, човек или жена да учини зло пред Господом Богом твојим преступајући завет Његов, Deuteronomy 17:3 И отиде те служи другим боговима и клања им се, или сунцу или месецу или чему год из војске небеске, што нисам заповедио, Deuteronomy 17:4 И теби се то јави и ти чујеш, онда распитај добро; па ако буде истина и доиста се учинила она гадна ствар у Израиљу, Deuteronomy 17:5 Изведи оног човека или ону жену, који учинише оно зло, на врата своја, човека оног или жену, и заспи их камењем да погину. Deuteronomy 17:6 На сведочанство два или три човека да се погуби онај кога ваља погубити; али на сведочанство једног човека да се не погуби. Deuteronomy 17:7 Сведоци нека први дигну руке на њ да га убију; а потом сав народ; тако извади зло из себе. Deuteronomy 17:8 Кад ти буде тешко расудити између крви и крви, између распре и распре, или између ране и ране, око којих буде парница у твом месту, тада устани и иди у место које изабере Господ Бог твој; Deuteronomy 17:9 И отиди к свештеницима Левитима или к судији који онда буде, па их упитај, и они ће ти казати како ваља пресудити. Deuteronomy 17:10 И учини онако како ти кажу у месту које изабере Господ, и гледај да учиниш сасвим онако како те науче. Deuteronomy 17:11 По закону коме те науче, и по пресуди, коју ти кажу, учини; не одступи од оног што ти кажу ни надесно ни налево. Deuteronomy 17:12 Ако ли би се ко упро те не би хтео послушати свештеника који онде стоји те служи Господу Богу твом, или судије, такав човек да се погуби; и извади зло из Израиља, Deuteronomy 17:13 Да сав народ чује и боји се, и унапред, да не ради упорно. Deuteronomy 17:14 Кад уђеш у земљу коју ти даје Господ Бог твој да је наследиш, и населиш се у њој, ако кажеш: Да поставим себи цара, као што имају сви народи око мене, Deuteronomy 17:15 Само оног постави себи за цара, ког изабере Господ Бог твој; између браће своје постави цара себи; а немој поставити над собом човека туђина, који није брат твој. Deuteronomy 17:16 Али да не држи много коња, и да не враћа народ у Мисир да би имао много коња, јер вам је Господ казао: Не враћајте се више овим путем. Deuteronomy 17:17 И да нема много жена, да се не би отпадило срце његово, ни сребра ни злата да нема врло много. Deuteronomy 17:18 А кад седе на престо царства свог, нека препише себи у књигу овај закон од свештеника Левита; Deuteronomy 17:19 И нека га држи код себе и нека га чита док је жив, да се учи бојати се Господа Бога свог, држати све речи овог закона и ове уредбе, и творити их; Deuteronomy 17:20 Да се не би подигло срце његово изнад браће његове, и да не би одступило од ове заповести ни надесно ни налево, да би дуго царовао он и синови његови у Израиљу. Deuteronomy 18:0 Deuteronomy 18:1 Свештеници, Левити и све племе Левијево да немају део ни наследство с осталим синовима Израиљевим; нека једу огњене жртве Господње и његово наследство. Deuteronomy 18:2 Наследство, дакле, да немају међу браћом својом: Господ је наследство њихово, као што им је казао. Deuteronomy 18:3 Али ово припада свештеницима од народа, од оних који принесу жртву, било вола или јагње: да се даје свештенику плеће и обе вилице и желудац. Deuteronomy 18:4 Првине од жита свог, од вина свог и од уља свог, и првине од вуне с оваца својих подај му. Deuteronomy 18:5 Јер њега изабра Господ Бог твој између свих племена твојих да стоји и служи у име Господње он и синови његови довека. Deuteronomy 18:6 И кад дође који Левит из ког год места твог из свега Израиља, где настава, кад дође по жељи душе своје у место које изабере Господ, Deuteronomy 18:7 Нека служи у име Господа Бога свог као и друга браћа, његова Левити, који онде стоје пред Господом. Deuteronomy 18:8 Нека једу једнак део, осим оног што би које продао у породици отаца својих. Deuteronomy 18:9 Кад уђеш у земљу коју ти Господ Бог твој даје, не учи се чинити гадна дела оних народа. Deuteronomy 18:10 Нека се не нађе у тебе који би водио сина свог или кћер своју кроз огањ, ни врачар, ни који гата по звездама, ни који гата по птицама, ни урочник, Deuteronomy 18:11 Ни бајач, ни који се договара са злим духовима, ни опсенар ни који пита мртве. Deuteronomy 18:12 Јер је гад пред Господом ко год тако чини, и за такве гадове тера те народе Господ Бог твој испред тебе. Deuteronomy 18:13 Држи се сасвим Господа Бога свог. Deuteronomy 18:14 Јер ти народи које ћеш наследити, слушају гатаре и врачаре; а теби то не допушта Господ Бог твој. Deuteronomy 18:15 Пророка исред тебе, између браће твоје, као што сам ја, подигнуће ти Господ Бог твој; њега слушајте, Deuteronomy 18:16 По свему што си искао од Господа Бога свог на Хориву на дан сабора свог говорећи: Да више не чујем глас Господа Бога свог и да више не гледам огањ тај велики, да не погинем. Deuteronomy 18:17 Зато ми рече Господ: Добро рекоше шта рекоше. Deuteronomy 18:18 Пророка ћу им подигнути између браће њихове, као што си ти, и метнућу речи своје у уста његова, и казиваће им све што му заповедим. Deuteronomy 18:19 А ко год не би послушао речи моје, које ће говорити у моје име, од тога ћу ја тражити. Deuteronomy 18:20 Али пророк који би се усудио говорити шта у моје име што му ја не заповедим да говори, или који би говорио у име других богова, такав пророк да се погуби. Deuteronomy 18:21 Ако ли кажеш у срцу свом: Како ћемо познати реч које није Господ рекао? Deuteronomy 18:22 Шта би пророк рекао у име Господње, па се не збуде и не наврши се, то је реч које није рекао Господ; него је из охолости рекао онај пророк, не бој га се. Deuteronomy 19:0 Deuteronomy 19:1 Кад Господ Бог твој потре народе којих земљу даје теби Господ Бог твој, и кад их наследиш и настаниш се по градовима њиховим и по кућама њиховим, Deuteronomy 19:2 Одвој три града усред земље своје коју ти даје Господ Бог твој да је наследиш, Deuteronomy 19:3 Начини пут, и раздели на троје крајеве земље своје коју ти да Господ Бог твој у наследство, па нека бежи онамо сваки крвник. Deuteronomy 19:4 А овако нека буде с крвником који утече онамо, да би остао жив: ко убије ближњег свог нехотице, не мрзевши пре на њ, Deuteronomy 19:5 Као кад би ко отишао с ближњим својим у шуму да сече дрва, па би замахнуо секиром у руци својој да посече дрво, а она би спала с држалице и погодила би ближњег његова тако да умре он нека утече у који од тих градова да остане жив, Deuteronomy 19:6 Да не би осветник потерао крвника док му је срце распаљено и да га не би стигао на далеком путу и убио га, премда није заслужио смрт, јер није пре мрзео на њ. Deuteronomy 19:7 Зато ти заповедам и велим: три града одвој. Deuteronomy 19:8 А кад рашири Господ Бог твој међе твоје као што се заклео оцима твојим, и да ти сву земљу коју је рекао дати оцима твојим, Deuteronomy 19:9 Ако уздржиш и уствориш све ове заповести, које ти ја данас заповедам, да љубиш Господа Бога свог и ходиш путевима Његовим свагда, онда додај још три града осим она три, Deuteronomy 19:10 Да се не пролива крв права у земљи твојој, коју ти Господ Бог твој даје у наследство, и да не буде на теби крв. Deuteronomy 19:11 Али ако ко мрзи на ближњег свог и вреба га, и скочи на њ, и удари га тако да умре, а он утече у који од тих градова, Deuteronomy 19:12 Онда старешине места његова нека пошаљу и узму га оданде, и предаду га у руке осветнику да се погуби. Deuteronomy 19:13 Нека га не жали око твоје него скини крв праву с Израиља, да би ти добро било. Deuteronomy 19:14 Не помичи међе ближњег свог коју поставе стари у наследству твом које добијеш у земљи коју ти Господ Бог твој даје да је наследиш. Deuteronomy 19:15 Нека не устаје један сведок на човека ни за како зло и ни за какав грех између свих греха који се чине, него на речима два или три сведока да остаје ствар. Deuteronomy 19:16 Ако би устао лажан сведок на кога да сведочи на њега да се одмеће Бога, Deuteronomy 19:17 Онда нека стану та два човека, који имају ту распру, пред Господа, пред свештенике и пред судије које буду у то време; Deuteronomy 19:18 И нека добро испитају судије, ако сведок онај буде лажан сведок и лажно сведочи на брата свог, Deuteronomy 19:19 Учините му онако како је он мислио учинити брату свом и извади зло из себе, Deuteronomy 19:20 Да се остали чувши то боје, и унапред више не чине тако зло усред тебе. Deuteronomy 19:21 Нека не жали око твоје: живот за живот, око за око, зуб за зуб, руку за руку, ногу за ногу. Deuteronomy 20:0 Deuteronomy 20:1 Кад одеш на војску на непријатеља свог и видиш коње и кола и народ већи од себе, немој се уплашити од њих, јер је с тобом Господ Бог твој, који те је извео из земље мисирске. Deuteronomy 20:2 И кад пођете да се побијете, нека приступи свештеник и проговори народу, Deuteronomy 20:3 И нека им каже: Слушај Израиљу! Ви полазите данас у бој на непријатеље своје, нека не трне срце ваше, не бојте се и не плашите се, нити се препадајте од њих. Deuteronomy 20:4 Јер Господ Бог ваш иде с вама и биће се за вас с непријатељима вашим да вас сачува. Deuteronomy 20:5 Потом и војводе нека проговоре народу, и кажу: Ко је саградио нову кућу а није почео седети у њој? Нека иде нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други почео седети у њој. Deuteronomy 20:6 И ко је посадио виноград а још га није брао? Нека иде, нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други га брао. Deuteronomy 20:7 И ко је испросио девојку а још је није одвео? Нека иде, нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други је одвео. Deuteronomy 20:8 Још и ово нека кажу војводе народу: Ко је страшљив и трне му срце? Нека иде, нек се врати кући својој, да не би трнуло срце браћи његовој као њему. Deuteronomy 20:9 И кад војводе изговоре народу, онда нека наместе главаре од чета пред народ. Deuteronomy 20:10 Кад дођеш под који град да га бијеш, прво га понуди миром. Deuteronomy 20:11 Ако ти одговори миром и отвори ти врата, сав народ који се нађе у њему нека ти плаћа данак и буде ти покоран. Deuteronomy 20:12 Ако ли не учини мира с тобом него се стане бити с тобом тада га биј. Deuteronomy 20:13 И кад га Господ Бог твој преда у руке твоје, побиј све мушкиње у њему мачем. Deuteronomy 20:14 А жене и децу и стоку и шта год буде у граду, сав плен у њему, отми, и једи плен од непријатеља својих, који ти да Господ Бог твој. Deuteronomy 20:15 Тако чини са свим градовима, који су далеко од тебе и нису од градова ових народа. Deuteronomy 20:16 А у градовима ових народа, које ти Господ Бог твој даје у наследство, не остави у животу ниједну душу живу. Deuteronomy 20:17 Него их затри сасвим, Хетеје и Амореје и Хананеје и Ферезеје и Јевеје и Јевусеје, као што ти је заповедио Господ Бог твој. Deuteronomy 20:18 Да вас не науче чинити гадна дела која чинише боговима својим, и да не згрешите Господу Богу свом. Deuteronomy 20:19 Кад опколиш какав град и будеш дуго под њим бијући га да би га узео, не квари дрвета његова секиром; јер можеш с њих јести, зато их не сеци; јер дрво пољско је ли човек да уђе у град испред тебе? Deuteronomy 20:20 Него дрвета која знаш да им се род не једе, њих обаљуј и сеци и гради заклон од града који се бије с тобом, докле не падне. Deuteronomy 21:0 Deuteronomy 21:1 Кад се нађе убијен човек у земљи коју ти даје Господ Бог твој да је наследиш, где лежи у пољу, а не зна се ко га је убио, Deuteronomy 21:2 Тада нека изиђу старешине твоје и судије твоје, и нека измере од убијеног до градова који су око њега. Deuteronomy 21:3 Па који град буде најближе убијеноме, старешине оног града нека узму јуницу из говеда, на којој се још није радило, која није вукла у јарму, Deuteronomy 21:4 И нека одведу старешине оног града ту јуницу у пусту долину где се не копа ни сеје, и нека закољу јуницу онде у долини. Deuteronomy 21:5 Потом нека приступе свештеници, синови Левијеви; јер њих изабра Господ Бог твој да му служе и да благосиљају у име Господње, и на њиховим речима да остаје свака распра и свака штета; Deuteronomy 21:6 И све старешине оног града који буду најближе убијеноме нека оперу руке своје над закланом јуницом у оној долини, Deuteronomy 21:7 И тврдећи нека кажу: Руке наше нису пролиле ову крв нити су очи наше виделе; Deuteronomy 21:8 Милостив буди народу свом Израиљу, који си искупио, Господе, и не мећи праву крв на народ свој Израиља. Тако ће се очистити од оне крви. Deuteronomy 21:9 И ти ћеш скинути праву крв са себе кад учиниш шта је право пред Господом. Deuteronomy 21:10 Кад отидеш на војску на непријатеље своје, и преда их Господ Бог твој у руке твоје и заробиш их много. Deuteronomy 21:11 И угледаш у робљу лепу жену, и омили ти да би је хтео узети за жену, Deuteronomy 21:12 Одведи је кући својој; и нека обрије главу своју и среже нокте своје; Deuteronomy 21:13 И нека скине са себе хаљине своје у којима је заробљена и нека седи у кући твојој, и жали за оцем својим и за матером својом цео месец дана; потом лези с њом, и буди јој муж и она нек ти буде жена. Deuteronomy 21:14 Ако ти после не би била по вољи, пусти је нека иде куда јој драго, али никако да је не продаш за новце ни да њом тргујеш, јер си је осрамотио. Deuteronomy 21:15 Ко би имао две жене, једну милу, а другу немилу, па би родила синове, и мила и немила, и првенац би био од немиле, Deuteronomy 21:16 Онда кад дође време да подели синовима својим шта има не може првенцем учинити сина од миле преко сина од немиле који је првенац; Deuteronomy 21:17 Него за првенца нека призна сина од немиле и даде му два дела од свега што има, је је он почетак силе његове, његово је право првеначко. Deuteronomy 21:18 Ко би имао сина самовољног и непокорног, који не слуша оца свог ни матере своје, и ког они и караше па опет не слуша, Deuteronomy 21:19 Нека га узму отац и мати, и нека га доведу к старешинама града свог на врата места свог, Deuteronomy 21:20 И нека кажу старешинама града свог: Овај син наш самовољан је и непокоран, на слуша нас, изјелица је и пијаница. Deuteronomy 21:21 Тада сви људи оног места нека га заспу камењем да погине; и тако извади зло из себе, да сав Израиљ чује и боји се. Deuteronomy 21:22 Ко згреши тако да заслужи смрт, те буде осуђен на смрт и обесиш га на дрво, Deuteronomy 21:23 Нека не преноћи тело његово на дрвету, него га исти дан погреби, јер је проклет пред Богом ко је обешен; зато не скврни земље коју ти Господ Бог твој даје у наследство. Deuteronomy 22:0 Deuteronomy 22:1 Кад видиш вола или овцу брата свог где лута, немој проћи мимо њих, него их одведи брату свом. Deuteronomy 22:2 Ако ли ти брат твој није близу или га не знаш, одведи их својој кући нека буду код тебе докле их не потражи брат твој, и тада му их врати. Deuteronomy 22:3 Тако учини и с магарцем његовим и с хаљином његовом; и тако учини са сваком стварју брата свог изгубљеном, кад је изгуби, а ти је нађеш, немој проћи мимо њу. Deuteronomy 22:4 Кад видиш магарца или вола брата свог где је пао на путу, немој их проћи, него их подигни с њим. Deuteronomy 22:5 Жена да не носи мушко одело нити човек да се облачи у женске хаљине, јер је гад пред Господом Богом твојим ко год тако чини. Deuteronomy 22:6 Кад наиђеш путем на гнездо птичије, на дрвету или на земљи, са птићима или са јајцима, а мајка лежи на птићима или на јајцима, немој узети мајке с птићима. Deuteronomy 22:7 Него пусти мајку, а птиће узми, да би ти добро било и да би ти се продужили дани. Deuteronomy 22:8 Кад градиш нову кућу, начини ограду око стрехе своје, да не би навукао крв на дом свој, кад би ко пао с њега. Deuteronomy 22:9 Не сеј у винограду свом друго семе да не би оскврнио и род од семена које посејеш и род виноградски. Deuteronomy 22:10 Не ори на волу и на магарцу заједно. Deuteronomy 22:11 Не облачи хаљине ткане од вуне и од лана заједно. Deuteronomy 22:12 Начини себи ресе на четири краја од хаљине коју облачиш. Deuteronomy 22:13 Ко се ожени, па му жена омрзне пошто легне с њом, Deuteronomy 22:14 Па да прилику да се говори о њој и проспе рђав глас о њој говорећи: Ожених се овом, али легавши с њом не нађох у ње девојаштва; Deuteronomy 22:15 Тада отац девојчин и мати нека узму и донесу знаке девојаштва њеног пред старешине града свог на врата, Deuteronomy 22:16 И нека каже отац девојчин старешинама: Ову кћер своју дадох овом човеку за жену, а он мрзи на њу, Deuteronomy 22:17 И даде прилику да се говори о њој рекавши: Не нађох у твоје кћери девојаштва; а ево знака девојаштва кћери моје. И нека разастру хаљину пред старешинама градским. Deuteronomy 22:18 Тада старешине града оног нека узму мужа њеног и накарају га, Deuteronomy 22:19 И нека га оглобе сто сикала сребра, које нека дају оцу девојчином зато што је изнео рђав глас на девојку Израиљку, и нека му буде жена; да је не може пустити док је жив. Deuteronomy 22:20 Али ако буде истина, да се није нашло девојаштво у девојке, Deuteronomy 22:21 Тада нека изведу девојку на врата оца њеног, и нека је заспу камењем људи оног места да погине, зато што учини срамоту у Израиљу курвавши се у дому оца свог. Тако извади зло из себе. Deuteronomy 22:22 Ако се ко ухвати где лежи са женом удатом, нека се погубе обоје, човек који је лежао са женом и жена. Тако извади зло из Израиља. Deuteronomy 22:23 Кад девојка буде испрошена за кога, па је нађе когод у месту и облежи је, Deuteronomy 22:24 Изведите их обоје на врата оног места, и заспите их камењем да погину, девојку што није викала у месту, а човека што је осрамотио жену ближњег свог. Тако извади зло из себе. Deuteronomy 22:25 Ако ли у пољу нађе човек девојку испрошену, и силом је облежи, тада да се погуби само човек који је облежа; Deuteronomy 22:26 А девојци не чини ништа, није учинила грех који заслужује смрт, јер као кад ко скочи на ближњег свог и убије га таква је и та ствар; Deuteronomy 22:27 Јер нађе је у пољу, и девојка испрошена вика, али не би никога да је одбрани. Deuteronomy 22:28 Ако ко нађе девојку која није испрошена и ухвати је и легне с њом, и затеку се, Deuteronomy 22:29 Тада човек онај који је легао с њом да да оцу девојчином педесет сикала сребра, и нека му она буде жена зато што је осрамоти; да је не може пустити док је жив. Deuteronomy 22:30 Нико да се не жени женом оца свог, ни да открије скута оца свог. Deuteronomy 23:0 Deuteronomy 23:1 У сабор Господњи да не улази ни утучен ни ушкопљен. Deuteronomy 23:2 У сабор Господњи да не улази копиле, ни десето колено његово да не улази у сабор Господњи. Deuteronomy 23:3 Ни Амонац ни Моавац да не улази у сабор Господњи, ни десето колено њихово, да не улази у сабор Господњи довека. Deuteronomy 23:4 Зато што не изиђоше пред вас с хлебом и водом на путу кад сте ишли из Мисира, и што најмише за новце на вас Валама, сина Веоровог из Феторе у Месопотамији да те прокуне, Deuteronomy 23:5 Премда не хте Господ Бог твој слушати Валама, него ти Господ Бог твој обрати проклетство у благослов, јер те милова Господ Бог твој. Deuteronomy 23:6 Не тражи мир њихов ни добро њихово никада за свог века. Deuteronomy 23:7 Немој се гадити на Идумејца, јер ти је брат; немој се гадити на Мисирца, јер си био дошљак у земљи његовој. Deuteronomy 23:8 Синови који се роде од њих у трећем кољену нека долазе у сабор Господњи. Deuteronomy 23:9 Кад отидеш на војску на непријатеље своје, тада се чувај од сваке зле ствари. Deuteronomy 23:10 Ако се ко међу вама оскврни од чега што му се ноћу догоди, нека изиђе из логора и не улази у логор. Deuteronomy 23:11 А пред вече нека се опере водом, па кад сунце зађе нека уђе у логор. Deuteronomy 23:12 И имај место иза логора где ћеш излазити напоље. Deuteronomy 23:13 И имај лопатицу у оправи својој, па кад изиђеш напоље, закопај њом, а кад пођеш натраг, загрни нечист своју. Deuteronomy 23:14 Јер Господ Бог твој иде усред логора твог да те избави и да ти преда непријатеље твоје; зато нека је логор твој свет, да не види у тебе никакве нечистоте, да се не би одвратио од тебе. Deuteronomy 23:15 Немој издати слугу господару његовом, који утече к теби од господара свог; Deuteronomy 23:16 Него нека остане код тебе, усред тебе у месту које изабере у коме граду твом, где му буде драго; немој га цвелити. Deuteronomy 23:17 Да не буде курве између кћери Израиљевих, ни аџувана између синова Израиљевих. Deuteronomy 23:18 Не носи у дом Господа Бога свог ни по каквом завету плате курвине ни цене од пса, јер је обоје гад пред Господом Богом твојим. Deuteronomy 23:19 Не дај на добит брату свом ни новаца ни хране нити ишта што се даје на добит. Deuteronomy 23:20 Странцу подај на добит, али брату свом немој давати на добит, да би те благословио Господ Бог твој у свему што се прихватиш руком својом у земљи у коју идеш да је наследиш. Deuteronomy 23:21 Кад учиниш завет Господу Богу свом, не оклевај испунити га, јер ће га тражити од тебе Господ Бог твој, и биће на теби грех. Deuteronomy 23:22 Ако ли се не заветујеш, неће бити на теби греха. Deuteronomy 23:23 Шта ти изиђе из уста, оно држи и учини, као што заветујеш Господу Богу свом драговољно, што искажеш устима својим. Deuteronomy 23:24 Кад уђеш у виноград ближњег свог, можеш јести грожђа по вољи док се не наситиш; али га не мећи у суд свој. Deuteronomy 23:25 Кад уђеш у усев ближњег свог можеш тргати класје руком својом; али да не зажњеш српом у усев ближњег свог. Deuteronomy 24:0 Deuteronomy 24:1 Кад ко узме жену и ожени се с њом, па се догоди да му она не буде по вољи, што он нађе на њој шта год ружно, нека јој напише књигу распусну и да јој у руке, па нека је отпусти из своје куће. Deuteronomy 24:2 А она отишавши из куће његове, ако отиде и уда се за другог, Deuteronomy 24:3 Па ако овај други муж омрзне на њу и напише јој књигу распусну и да јој у руку, и отпусти је из своје куће, или ако умре овај други муж који се ожени њом, Deuteronomy 24:4 Тада пређашњи муж који је отпусти не може је опет узети за жену, пошто се с њега она скврнила, јер је гад пред Господом. Тако не дај да се греши земља коју ти Господ Бог твој даје у наследство. Deuteronomy 24:5 Ко се скоро буде оженио, нека не иде на војску, и не намећи на њ никакав посао; нека буде слободан у кући својој годину дана и нека се радује са женом својом коју је довео. Deuteronomy 24:6 Нико да не узима у залогу жрвањ горњи ни доњи, јер би узео душу у залогу. Deuteronomy 24:7 Ко се нађе да је украо човека између браће своје, синова Израиљевих, и трговао с њим и продао га, нека погине онај крадљивац; и тако извади зло из себе. Deuteronomy 24:8 Чувај се болести губе, и пази добро и чини све што вас уче Левити, као што сам им заповедио, држите и чините. Deuteronomy 24:9 Опомињи се шта је учинио Господ Бог твој Марији на путу кад изиђосте из Мисира. Deuteronomy 24:10 Кад ти је ближњи твој дужан шта му драго, не иди у кућу његову да му узмеш залог; Deuteronomy 24:11 Него стој напољу, а човек који ти је дужан нека ти изнесе напоље залог свој. Deuteronomy 24:12 Ако је сиромах, не спавај са залогом његовим. Deuteronomy 24:13 Него му врати залог његов до захода сунчаног, да би лежећи на својој хаљини благосиљао те, а то ће ти се примити у правду пред Господом Богом твојим. Deuteronomy 24:14 Немој занети најамника, сиромаха и потребитога између браће своје, и дошљака који је код тебе у земљи твојој у месту твом. Deuteronomy 24:15 Подај му најам његов исти дан, и да га не зађе сунце у тебе, јер је сиромах и тим душу држи, да не би завикао на те ка Господу, и било би ти грех. Deuteronomy 24:16 Нека не гину очеви за синове ни синови за очеве; сваки за свој грех нека гине. Deuteronomy 24:17 Не изврћи правице дошљаку ни сироти, и не узимај у залогу хаљине удовици. Deuteronomy 24:18 Него се опомињи да си био роб у Мисиру, и да те је искупио оданде Господ Бог твој; зато ти заповедам да ово чиниш. Deuteronomy 24:19 Кад жањеш летину своју на њиви својој, ако заборавиш који сноп на њиви, не враћај се да га узмеш; нека га дошљаку, сироти и удовици, да би те благословио Господ Бог твој у сваком послу руку твојих. Deuteronomy 24:20 Кад тресеш маслине своје, не загледај грану по грану пошто отресеш; нека дошљаку сироти и удовици. Deuteronomy 24:21 Кад береш виноград свој, не пабирчи шта обереш; нека дошљаку сироти и удовици. Deuteronomy 24:22 И опомињи се да си био роб у земљи мисирској; зато ти ја заповедам да ово чиниш. Deuteronomy 25:0 Deuteronomy 25:1 Кад је распра међу људима па дођу на суд да им суде, тада правога нека оправдају, а кривога нека осуде. Deuteronomy 25:2 И ако криви заслужује бој, тада судија нека заповеди да га повале и бију пред њим, на број према кривици његовој. Deuteronomy 25:3 До четрдесет удараца нека заповеди да му ударе, не више, да се не би поништио брат твој у твојим очима, кад би му се ударило више удараца. Deuteronomy 25:4 Немој завезати уста волу кад врше. Deuteronomy 25:5 Кад браћа живе заједно па умре један од њих без деце, онда жена умрлога да се не уда из куће за другог; брат његов нека отиде к њој и узме је за жену и учини јој дужност деверску. Deuteronomy 25:6 И први син ког она роди нека се назове именом брата његовог умрлог, да не погине име његово у Израиљу. Deuteronomy 25:7 Ако ли онај човек не би хтео узети снахе своје, онда снаха његова нека дође на врата пред старешине, и каже: Неће девер мој да подигне брату свом семе у Израиљу, неће да ми учини дужности деверске. Deuteronomy 25:8 Тада нека га дозову старешине места оног и разговоре се с њим; па ако се он упре и каже: Нећу да је узмем; Deuteronomy 25:9 Онда нека приступи к њему снаха његова пред старешинама, и нека му изује обућу с ноге његове и пљуне му у лице, и проговоривши нека каже: Тако ваља да буде човеку који неће да зида куће брата свог. Deuteronomy 25:10 И он нека се зове у Израиљу: Дом босога. Deuteronomy 25:11 Ако би се свадили људи, један с другим, па би дошла жена једног да отме мужа свог из руке другог који га бије, и пруживши руку своју ухватила би га за мошнице. Deuteronomy 25:12 Одсеци јој руку; нека не жали око твоје. Deuteronomy 25:13 Немој имати у торби својој двојаку меру, велику и малу. Deuteronomy 25:14 Немој имати у кући својој двојаку ефу, велику и малу. Deuteronomy 25:15 Мера потпуна и права нека ти је; ефа потпуна и права нека ти је, да би ти се продужили дани твоји у земљи коју ти даје Господ Бог твој. Deuteronomy 25:16 Јер је гад пред Господом Богом твојим ко год чини тако, ко год чини криво. Deuteronomy 25:17 Опомињи се шта ти је учинио Амалик кад иђосте на путу кад иђасте из Мисира, Deuteronomy 25:18 Како те дочека на путу и поби на крају све уморне који иђаху за тобом, кад си био сустао и изнемогао, и не боја се Бога. Deuteronomy 25:19 Зато кад те Господ Бог твој смири од свих непријатеља твојих унаоколо у земљи коју ти даје Господ Бог твој да је наследиш, тада затри спомен Амалику под небом; не заборави. Deuteronomy 26:0 Deuteronomy 26:1 А кад уђеш у земљу коју ти даје Господ Бог твој у наследство, и наследиш је и населиш се у њој. Deuteronomy 26:2 Узми првина од сваког воћа оне земље, које ћеш приносити од земље своје коју ти Господ Бог твој даје, и метнувши у котарицу иди на место које Господ Бог твој изабере да онде настани име своје, Deuteronomy 26:3 И дошавши к свештенику који буде онда, реци му: Признајем данас пред Господом Богом твојим да сам ушао у земљу за коју се Господ заклео оцима нашим да ће нам је дати. Deuteronomy 26:4 А свештеник нека узме котарицу из твоје руке и метне је пред олтаром Господа Бога твог. Deuteronomy 26:5 Тада проговори и реци пред Господом Богом својим: Отац мој беше сиромах Сирин и сиђе у Мисир с мало чељади, и би онде дошљак, па поста народ велик и силан и обилан на броју. Deuteronomy 26:6 Али Мисирци стадоше зло поступати с нама, мучише нас и удараше на нас тешке послове. Deuteronomy 26:7 И ми заваписмо ка Господу Богу отаца својих, и Господ чу глас наш, и погледа на муку нашу, на труд наш и на невољу нашу Deuteronomy 26:8 И изведе нас Господ из Мисира руком крепком и мишицом подигнутом, и страхотом великом и знацима и чудесима. Deuteronomy 26:9 И доведе нас на ово место, и даде нам земљу ову, земљу у којој тече млеко и мед. Deuteronomy 26:10 Зато сад, ево, донесох првине од рода ове земље коју си ми дао, Господе. И остави их пред Господом Богом својим, и поклони се пред Господом Богом својим. Deuteronomy 26:11 И весели се сваким добром које ти да Господ Бог твој и дому твом, ти и Левит и дошљак који је код тебе. Deuteronomy 26:12 А кад даш све десетке од доходака својих треће године, које је године десетка, и даш Левиту, дошљаку, сироти и удовици да једу у местима твојим и насите се, Deuteronomy 26:13 Онда реци пред Господом Богом својим: Изнесох из дома свог шта је свето, и дадох Левиту и дошљаку, сироти и удовици сасвим по заповести коју си ми заповедио, не преступих заповести твојих нити заборавих; Deuteronomy 26:14 Не једох од тога у жалости својој, нити узех од тога на потребу нечисту, нити дадох од тога на мртваца; слушах Господа Бога свог, учиних све како си ми заповедио. Deuteronomy 26:15 Погледај из светог стана свог с неба, и благослови народ свој Израиља и земљу коју си нам дао као што си се заклео оцима нашим, земљу у којој тече млеко и мед, Deuteronomy 26:16 Данас ти Господ Бог твој заповеда да извршујеш ове уредбе и ове законе. Пази дакле и извршуј их од свега срца свог и од све душе своје. Deuteronomy 26:17 Данас си се зарекао Господу да ће ти бити Бог и да ћеш ићи путевима Његовим и држати уредбе Његове, и заповести Његове и законе Његове, и да ћеш слушати глас Његов. Deuteronomy 26:18 А Господ се теби данас зарекао да ћеш му бити народ особит, као што ти је говорио, да би држао сви заповести Његове; Deuteronomy 26:19 И да ће те подигнути над све народе, које је створио хвалом, именом и славом, да будеш народ свет Господу Богу свом, као што ти је говорио. Deuteronomy 27:0 Deuteronomy 27:1 И заповеди Мојсије са старешинама Израиљевим народу говорећи: Држите све ове заповести које вам ја данас заповедам. Deuteronomy 27:2 И кад пређеш преко Јордана у земљу коју ти даје Господ Бог твој, подигни себи камење велико и намажи га кречом. Deuteronomy 27:3 И напиши на њему све речи овог закона, кад пређеш да уђеш у земљу коју ти даје Господ Бог твој, у земљу где тече млеко и мед, као што ти је казао Господ Бог отаца твојих. Deuteronomy 27:4 Када, дакле, пређеш преко Јордана, подигни то камење, за које ти заповедам данас, на гори Евалу, и намажи га кречом. Deuteronomy 27:5 И начини онде олтар Господу Богу свом, олтар од камења, али га немој гвожђем тесати. Deuteronomy 27:6 Од целог камења начини олтар Господу Богу свом, и на њему принеси Господу Богу свом жртве паљенице. Deuteronomy 27:7 Принеси и захвалне жртве, и једи их онде, и весели се пред Господом Богом својим. Deuteronomy 27:8 И напиши на том камењу све речи овог закона добро и разговетно. Deuteronomy 27:9 И рече Мојсије и свештеници Левити свему Израиљу говорећи: Пази и чуј Израиљу, данас си постао народ Господа Бога свог. Deuteronomy 27:10 Зато слушај глас Господа Бога свог, и твори заповести Његове и уредбе Његове, које ти ја данас заповедам. Deuteronomy 27:11 И заповеди Мојсије у онај дан народу говорећи: Deuteronomy 27:12 Ови нека стану да благосиљају народ на гори Гаризину, кад пређете преко Јордана: Симеун, Левије, Јуда, Исахар, Јосиф и Венијамин. Deuteronomy 27:13 А ови нека стану да проклињу на гори Евалу: Рувим, Гад, Асир, Завулон, Дан, и Нефталим, Deuteronomy 27:14 И нека проговоре Левити, гласовито и кажу свима у Израиљу: Deuteronomy 27:15 Проклет да је човек који би начинио лик резан или ливен, ствар гадну пред Господом, дело руку уметничких, ако би и на скривеном месту метнуо. А сав народ одговарајући нека каже: Амин. Deuteronomy 27:16 Проклет да је који би ружио оца свог или матер своју. А сав народ нека каже: Амин. Deuteronomy 27:17 Проклет да је који би помакао међу ближњег свог. А сав народ нека каже: Амин. Deuteronomy 27:18 Проклет да је који би завео слепца с пута. А сав народ неке каже: Амин. Deuteronomy 27:19 Проклет да је који би изврнуо правицу дошљаку, сироти или удовици. А сав народ нека каже: Амин. Deuteronomy 27:20 Проклет да је који би облежао жену оца свог, те открио скут оца свог. А сав народ нека каже: Амин. Deuteronomy 27:21 Проклет да је који би облежао какво год живинче. А сав народ нека каже: Амин. Deuteronomy 27:22 Проклет да је који би облежао сестру своју, кћер оца свог или кћер матере своје. А сав народ нека каже: Амин. Deuteronomy 27:23 Проклет да је који би облежао ташту своју. А сав народ нека каже: Амин. Deuteronomy 27:24 Проклет да је који би убио ближњег свог из потаје. А сав народ нека каже: Амин. Deuteronomy 27:25 Проклет да је који би примио какав поклон да убије човека права. А сав народ нека каже: Амин. Deuteronomy 27:26 Проклет да је који не би остао на речима овог закона, и творио их. А сав народ нека каже: Амин. Deuteronomy 28:0 Deuteronomy 28:1 Ако добро узаслушаш глас Господа Бога свог држећи и творећи све заповести Његове, које ти ја данас заповедам, узвисиће те Господ Бог твој више свих народа на земљи. Deuteronomy 28:2 И доћи ће на те сви ови благослови, и стећи ће ти се, ако узаслушаш глас Господа Бога свог, Deuteronomy 28:3 Благословен ћеш бити у граду, и благословен ћеш бити у пољу, Deuteronomy 28:4 Благословен ће бити плод утробе твоје, и плод земље твоје и плод стоке твоје, млад говеда твојих и стада оваца твојих. Deuteronomy 28:5 Благословена ће бити котарица твоја и наћве твоје. Deuteronomy 28:6 Благословен ћеш бити кад долазиш и благословен ћеш бити кад полазиш. Deuteronomy 28:7 Даће ти Господ непријатеље твоје који устану на те да их бијеш; једним ће путем доћи на те, а на седам ће путева бежати од тебе. Deuteronomy 28:8 Господ ће послати благослов да буде с тобом у житницама твојим и у свему за шта се прихватиш руком својом, и благословиће те у земљи коју ти даје Господ Бог твој. Deuteronomy 28:9 Поставиће те Господ да му будеш народ свет, као што ти се заклео ако уздржиш заповести Господа Бога свог и узидеш путевима Његовим. Deuteronomy 28:10 И видеће сви народи на земљи да се име Господње призива на тебе, и бојаће се тебе. Deuteronomy 28:11 И учиниће Господ да си обилан сваким добром, плодом утробе своје и плодом стоке своје и плодом земље своје на земљи за коју се заклео Господ оцима твојим да ће ти је дати. Deuteronomy 28:12 Отвориће ти Господ добру ризницу своју, небо, да да дажд земљи твојој на време, и благословиће свако дело руку твојих те ћеш давати у зајам многим народима, а сам нећеш узимати у зајам. Deuteronomy 28:13 И учиниће те Господ Бог твој да си глава а не реп, и бићеш само горе, а нећеш бити доле, ако узаслушаш заповести Господа Бога свог, које ти ја данас заповедам, да их држиш и твориш, Deuteronomy 28:14 И не одступиш ни од једне речи коју вам ја данас заповедам ни надесно ни налево, пристајући за другим боговима да им служиш. Deuteronomy 28:15 Али ако не узаслушаш глас Господа Бога свог да држиш и твориш све заповести Његове у уредбе Његове, које ти ја данас заповедам, доћи ће на тебе све ове клетве и стигнуће те. Deuteronomy 28:16 Проклет ћеш бити у граду, и проклет ћеш бити у пољу. Deuteronomy 28:17 Проклета ће бити котарица твоја и наћве твоје. Deuteronomy 28:18 Проклет ће бити плод утробе твоје и плод земље твоје, млад говеда твојих и стада оваца твојих. Deuteronomy 28:19 Проклет ћеш бити кад долазиш, и проклет ћеш бити кад полазиш. Deuteronomy 28:20 Послаће Господ на тебе клетву, расап и погибао у свему за шта се прихватиш руком својом и шта узрадиш, док се не затреш и не пропаднеш на пречац за зла дела своја којима си ме оставио. Deuteronomy 28:21 Учиниће Господ Бог твој да се прилепи за те помор, докле те не истреби са земље у коју идеш да је наследиш. Deuteronomy 28:22 Удариће те Господ сувом болешћу и врућицом, и грозницом и жегом и мачем, и сушом и медљиком, које ће те гонити докле не пропаднеш. Deuteronomy 28:23 А небо над главом твојом биће од бронзе, а земља под тобом од гвожђа. Deuteronomy 28:24 Учиниће Господ да дажд земљи твојој буде прах и пепео, који ће падати с неба на те, докле се не истребиш. Deuteronomy 28:25 Даће те Господ Бог твој непријатељима твојим да те бију; једним ћеш путем изаћи на њих, а на седам ћеш путева бежати од њих, и потуцаћеш се по свим царствима на земљи. Deuteronomy 28:26 И мртво тело твоје биће храна свим птицама небеским и зверју земаљском, нити ће бити ко да их поплаши. Deuteronomy 28:27 Удариће те Господ приштевима мисирским и шуљевима и шугом и крастама да се нећеш моћи исцелити. Deuteronomy 28:28 Удариће те Господ лудилом и слепотом и беснилом. Deuteronomy 28:29 И пипаћеш у подне, као што пипа слепац по мраку, нити ћеш имати напретка на путевима својим; и чиниће ти се криво и отимаће се од тебе једнако, и неће бити никога да ти помогне. Deuteronomy 28:30 Оженићеш се, а други ће спавати са твојом женом; сазидаћеш кућу, а нећеш седети у њој; посадићеш виноград, а нећеш га брати. Deuteronomy 28:31 Во твој клаће се на твоје очи, а ти га нећеш јести; магарац твој отеће се пред тобом, и неће ти се вратити; овце твоје даће се непријатељу твом, и неће бити никога да ти помогне. Deuteronomy 28:32 Синови твоји и кћери твоје даће се другом народу, а очи ће твоје гледати и капаће једнако за њима, а неће бити снаге у руци твојој. Deuteronomy 28:33 Род земље твоје и сву муку твоју изјешће народ, ког не знаш, и чиниће ти криво и газиће те једнако. Deuteronomy 28:34 И полудећеш од оног што ћеш гледати својим очима. Deuteronomy 28:35 Удариће те Господ приштем злим у коленима и на ногама, да се нећеш моћи исцелити, од стопала ноге твоје до темена. Deuteronomy 28:36 Одвешће Господ тебе и цара твог, ког поставиш над собом, у народ ког ниси знао ти ни стари твоји, и онде ћеш служити другим боговима, дрвету и камену. Deuteronomy 28:37 И бићеш чудо и прича и подсмех свим народима, у које те одведе Господ. Deuteronomy 28:38 Много ћеш семена изнети у поље, а мало ћеш сабрати јер ће га изјести скакавци. Deuteronomy 28:39 Винограде ћеш садити и радићеш их а нећеш пити вино нити ћеш их брати, јер ће изјести црви. Deuteronomy 28:40 Имаћеш маслина по свим крајевима својим, али се нећеш уљем намазати, јер ће опасти маслине твоје. Deuteronomy 28:41 Родићеш синове и кћери, али неће бити твоји; јер ће отићи у ропство. Deuteronomy 28:42 Све воће твоје и род земље твоје изјешће бубе. Deuteronomy 28:43 Странац који је код тебе попеће се нада те високо, а ти ћеш сићи доле, веома ниско. Deuteronomy 28:44 Он ће ти давати у зајам, а ти нећеш њему давати у зајам; он ће постати глава, а ти ћеш постати реп. Deuteronomy 28:45 И доћи ће на те све ове клетве и гониће те и стизаће те, докле се не истребиш, јер ниси слушао глас Господа Бога свог и држао заповести Његове и уредбе Његове, које ти је заповедио. Deuteronomy 28:46 И оне ће бити знак и чудо на теби и на семену твом довека. Deuteronomy 28:47 Јер ниси служио Богу свом радосног и веселог срца у сваком обиљу. Deuteronomy 28:48 И служићеш непријатељу свом, ког ће Господ послати на тебе, у глади и у жеђи, у голотињи и у свакој оскудици; и метнуће ти гвозден јарам на врат, докле те не сатре. Deuteronomy 28:49 Подигнуће на тебе Господ народ издалека, с краја земље, који ће долетети као орао, народ, коме језика нећеш разумети. Deuteronomy 28:50 Народ бездушан, који неће марити за старца нити ће дете жалити. Deuteronomy 28:51 И изјешће плод стоке твоје и плод земље твоје, докле се не истребиш; и неће ти оставити ништа, ни жито ни вино ни уље, ни плод говеда твојих ни стада оваца твојих, докле те не затре. Deuteronomy 28:52 И стегнуће те по свим местима твојим, докле не попадају зидови твоји високи и тврди, у које се уздаш, по свој земљи твојој; стегнуће те по свим местима твојим, по свој земљи твојој коју ти даје Господ Бог твој; Deuteronomy 28:53 Те ћеш у тескоби и у невољи којом ће ти притужити непријатељи твоји јести плод утробе своје, месо од синова својих и од кћери својих, које ти да Господ Бог твој. Deuteronomy 28:54 Човек који је био мек и врло нежан међу вама прозлиће се према брату свом и према милој жени својој и према осталим синовима који му остану, Deuteronomy 28:55 Те неће дати никоме између њих меса од синова својих које ће јести, јер неће имати ништа друго у невољи и тескоби, којом ће ти притужити непријатељ твој по свим местима твојим. Deuteronomy 28:56 Жена која је била мека и врло нежна међу вама, која од мекоте и нежности није била навикла стајати ногом својом на земљу, прозлиће се према милом мужу свом и према сину свом и према кћери својој, Deuteronomy 28:57 И постељици, која изиђе између ногу њених, и деци коју роди; јер ће их јести кришом у оскудици својој од невоље и од тескобе, којом ће ти притужити непријатељ твој по свим местима твојим. Deuteronomy 28:58 Ако не уздржиш и не уствориш све речи овог закона, које су написане у овој књизи, не бојећи се славног и страшног имена Господа Бога свог, Deuteronomy 28:59 Пустиће Господ на тебе и на семе твоје зла чудесна, велика и дуга, болести љуте и дуге. Deuteronomy 28:60 И обратиће на тебе све поморе мисирске, од којих си се плашио, и прилепиће се за тебе. Deuteronomy 28:61 И све болести и сва зла, која нису записана у књизи овог закона, пустиће Господ на тебе докле се не истребиш. Deuteronomy 28:62 И остаће вас мало, а пре вас беше много као звезда небеских; јер ниси слушао глас Господа Бога свог. Deuteronomy 28:63 И као што вам се Господ радова добро вам чинећи и множећи вас, тако ће вам се Господ радовати затирући вас и истребљујући вас; и нестаће вас са земље у коју идете да је наследите. Deuteronomy 28:64 И расејаће те Господ по свим народима с једног краја земље до другог, и онде ћеш служити другим боговима, којих ниси знао ни ти ни оци твоји, дрвету и камену. Deuteronomy 28:65 Али у оним народима нећеш одахнути, нити ће се стопало ноге твоје одморити; него ће ти Господ дати онде срце плашљиво, очи ишчилеле и душу изнемоглу. Deuteronomy 28:66 И живот ће твој бити као да виси према теби, и плашићеш се ноћу и дању, и нећеш бити миран животом својим. Deuteronomy 28:67 Јутром ћеш говорити: Камо да је вече! А вечером ћеш говорити: Камо да је јутро! Од страха којим ће се страшити срце твоје, и од оног што ћеш гледати очима својим. Deuteronomy 28:68 И вратиће те Господ у Мисир на лађама, путем за који ти рекох: Нећеш га више видети. И онде ћете се продавати непријатељима својим да будете робови и робиње, а неће бити купца. Deuteronomy 29:0 Deuteronomy 29:1 Ово су речи завета који заповеди Господ Мојсију да учини са синовима Израиљевим у земљи моавској, осим завета који је учинио с њима на Хориву. Deuteronomy 29:2 И сазва Мојсије све синове Израиљеве и рече им: Видели сте све што учини Господ на ваше очи у земљи мисирској Фараону и свим слугама његовим и свој земљи његовој, Deuteronomy 29:3 Кушања велика, која видеше очи твоје, оне знаке и чудеса велика. Deuteronomy 29:4 Али вам не даде Господ срце, да разумете, ни очи, да видите, и уши да чујете до овог дана. Deuteronomy 29:5 И водих вас четрдесет година по пустињи; не оветшаше хаљине ваше на вама, нити обућа твоја оветша на ногама твојим. Deuteronomy 29:6 Хлеба не једосте, ни писте вино и силовито пиће, да бисте познали да сам ја Господ Бог ваш. Deuteronomy 29:7 И кад дођосте на ово место, изиђе Сион, цар есевонски и Ог, цар васански пред нас у бој; и побисмо их. Deuteronomy 29:8 И узесмо земљу њихову, и дадосмо је у наследство племену Рувимовом и племену Гадовом и половини племена Манасијиног. Deuteronomy 29:9 Зато држите речи овог завета и творите их, да бисте напредовали у свему што радите. Deuteronomy 29:10 Ви стојите данас сви пред Господом Богом својим, главари од племена ваших, старешине ваше и управитељи ваши, сви људи Израиљци, Deuteronomy 29:11 Деца ваша, жене ваше, и дошљак који је у вашем логору, и онај који ти дрва сече, и онај који ти воду носи. Deuteronomy 29:12 Да пристанеш на завет Господа Бога свог и на клетву Његову, коју учини с тобом данас Господ Бог твој, Deuteronomy 29:13 Да те данас постави себи за народ и да ти Он буде Бог, као што ти је рекао и као што се заклео оцима твојим, Авраму, Исаку и Јакову. Deuteronomy 29:14 И не с вама самима чиним овај завет и ову клетву; Deuteronomy 29:15 Него са сваким који данас стоји овде с нама пред Господом Богом нашим, и са сваким који није данас овде с нама. Deuteronomy 29:16 Јер ви знате како смо живели у земљи мисирској, и како смо прошли кроз народе кроз које смо прошли. Deuteronomy 29:17 И видели сте гадове њихове и идоле њихове од дрвета и од камена, од сребра и од злата, који су код њих. Deuteronomy 29:18 Нека не буде међу вама човека ни жене ни породице ни племена, коме би се срце одвратило данас од Господа Бога нашег, да иде да служи боговима оних народа; нека не буде међу вама корена на коме би растао отров или пелен. Deuteronomy 29:19 И чувши речи ове клетве да се не похвали у срцу свом говорећи: Бићу миран ако идем за оним што у срцу свом смислим, додајући пијанство жеђи. Deuteronomy 29:20 Неће Господ опростити таквоме, него ће се онда распалити гнев Господњи и ревност Његова на таквог човека, и пашће на њ сва клетва која је написана у овој књизи, и истребиће Господ име његово под небом. Deuteronomy 29:21 И одлучиће га Господ на зло од свих племена Израиљевих по свим клетвама завета написаног у књизи овог закона. Deuteronomy 29:22 Тада ће говорити потоњи нараштај, синови ваши који настану иза вас, и дошљак који дође из далеке земље, кад виде зла у земљи овој и болести, које ће Господ пустити на њу, Deuteronomy 29:23 Земљу ову опаљену сумпором и сољу, где се не сеје нити шта ниче нити на њој расте каква биљка, као где је пропао Содом и Гомор, Адама и Севојим, које затре Господ у гневу свом и у јарости својој, Deuteronomy 29:24 Говориће сви народи: Зашто учини ово Господ од ове земље? Каква је то жестина великог гнева? Deuteronomy 29:25 И одговараће се: Јер оставише завет Господа Бога отаца својих, који учини с њима кад их изведе из земље мисирске. Deuteronomy 29:26 Јер идоше и служише другим боговима и поклањаше им се, боговима којих не знаше и који им ништа не дадоше. Deuteronomy 29:27 Зато се Господ разгневи на ту земљу, и пусти на њу сва проклетства написана у овој књизи. Deuteronomy 29:28 И истреби их Господ Бог из земље њихове у гневу и јарости и љутини великој, и избаци их у другу земљу, као што се види данас. Deuteronomy 29:29 Шта је тајно оно је Господа Бога нашег, а јавно је наше и синова наших довека, да бисмо извршавали све речи овог закона. Deuteronomy 30:0 Deuteronomy 30:1 А кад дође на тебе све ово, благослов и клетва коју изнесох преда те, ако их се опоменеш у срцу свом, где би год био међу народима, у које те загна Господ Бог твој, Deuteronomy 30:2 И обратиш се ка Господу Богу свом и послушаш глас Његов у свему што ти ја заповедам данас, ти и синови твоји, из свега срца свог и из све душе своје, Deuteronomy 30:3 Тада ће Господ Бог твој повратити робље твоје и смиловаће се на тебе, и опет ће те сабрати између свих народа, по којима те буде расејао Господ Бог твој. Deuteronomy 30:4 Ако би ко твој и на крај света загнан био, отуда ће те опет сабрати Господ Бог твој и отуда те узети. Deuteronomy 30:5 И одвешће те опет Господ Бог твој у земљу коју беху наследили оци твоји, и наследићеш је, и учиниће ти добро и умножиће те већма него оце твоје. Deuteronomy 30:6 И обрезаће Господ Бог твој срце твоје и срце семена твог, да би љубио Господа Бога свог из свега срца свог и из све душе своје, да будеш жив. Deuteronomy 30:7 А све клетве ове обратиће Господ Бог твој на непријатеље твоје и на ненавиднике твоје, који су те гонили. Deuteronomy 30:8 А ти кад се обратиш и станеш слушати глас Господа Бога свог и творити све заповести Његове, које ти ја данас заповедам, Deuteronomy 30:9 Даће ти Господ Бог твој срећу у сваком делу руку твојих, у плоду утробе твоје, у плоду стоке твоје, у плоду земље твоје; јер ће ти се Господ Бог твој опет радовати чинећи ти добро, као што се радовао оцима твојим, Deuteronomy 30:10 Ако узаслушаш глас Господа Бога свог држећи све заповести Његове и уредбе Његове, написане у књизи овог закона; кад се обратиш ка Господу Богу свом свим срцем својим и свом душом својом. Deuteronomy 30:11 Јер заповест коју ти ја заповедам данас нити је високо ни далеко од тебе. Deuteronomy 30:12 Није на небу, да кажеш: Ко ће нам се попети на небо да нам је скине и каже нам је да бисмо је творили? Deuteronomy 30:13 Нити је преко мора, да кажеш ко ће нам отићи преко мора, да нам је донесе и каже нам је, да бисмо је творили? Deuteronomy 30:14 Него ти је врло близу ова реч, у устима твојим и у срцу твом, да би је творио. Deuteronomy 30:15 Гле, изнесох данас преда те живот и смрт, добро и зло. Deuteronomy 30:16 Јер ти заповедам данас да љубиш Господа Бога свог ходећи путевима Његовим и држећи заповести Његове и уредбе Његове и законе Његове, да би жив био и умножио се, и да би те благословио Господ Бог твој у земљи у коју идеш да је наследиш. Deuteronomy 30:17 Ако ли се одврати срце твоје и не узаслушаш, него застраниш да се клањаш другим боговима и њима служиш, Deuteronomy 30:18 Јављам вам данас да ћете заиста пропасти, нити ћете продужити дана својих на земљи, у коју идеш преко Јордана да је наследиш. Deuteronomy 30:19 Сведочим вам данас небом и земљом, да сам ставио пред вас живот и смрт, благослов и проклетство; зато изабери живот да будеш жив ти и семе твоје, Deuteronomy 30:20 Љубећи Господа Бога свог, слушајући глас Његов и држећи се Њега; јер је Он живот твој и дужина дана твојих; да би наставао на земљи, за коју се заклео Господ оцима твојим, Авраму, Исаку и Јакову, да ће им је дати. Deuteronomy 31:0 Deuteronomy 31:1 Потом дође Мојсије и каза ове речи свему Израиљу, Deuteronomy 31:2 И рече им: Мени има данас сто и двадесет година, не могу више одлазити и долазити; а и Господ ми је рекао: Нећеш прећи преко тог Јордана. Deuteronomy 31:3 Господ ће Бог твој ићи пред тобом, и истребиће оне народе испред тебе, и ти ћеш их наследити; Исус ће ићи пред тобом као што је казао Господ. Deuteronomy 31:4 И учиниће Господ с њима како је учинио са Сионом и Огом, царевима аморејским и са земљом њиховом, те их је истребио. Deuteronomy 31:5 Зато кад вам их преда Господ учините им сасвим онако како сам вам заповедио. Deuteronomy 31:6 Будите слободни и храбри, и не бојте их се и не плашите се од њих; јер Господ Бог твој иде с тобом, неће одступити од тебе, нити ће те оставити. Deuteronomy 31:7 Потом дозва Мојсије Исуса, и рече му пред свим Израиљем: Буди слободан и храбар; јер ћеш ући с овим народом у земљу за коју се заклео Господ оцима њиховим да ће им је дати, а ти ћеш им је разделити у наследство. Deuteronomy 31:8 Јер Господ који иде пред тобом биће с тобом, неће одступити од тебе, нити ће те оставити, не бој се и не плаши се. Deuteronomy 31:9 И Мојсије написа овај закон, и даде га свештеницима, синовима Левијевим, који ношаху ковчег завета Господњег, и свим старешинама Израиљевим. Deuteronomy 31:10 И заповеди им Мојсије говорећи: Сваке седме године, у одређено време године опросне, на празник сеница, Deuteronomy 31:11 Кад дође сав Израиљ и стане пред Господа Бога свог на месту које изабере, читај овај закон пред свим Израиљем да чују, Deuteronomy 31:12 Сабравши народ, људе и жене, децу и дошљаке, који буду у местима твојим, да чују и уче да се боје Господа Бога вашег, и држе и творе све речи овог закона; Deuteronomy 31:13 И синови њихови, који још не знају, нека чују и уче бојати се Господа Бога вашег, докле сте год живи на земљи у коју идете преко Јордана да је наследите. Deuteronomy 31:14 А Господ рече Мојсију: Ево, приближи се време да умреш. Дозови Исуса и станите обојица у шатору од састанка, да му дам заповести. И отиде Мојсије и Исус, и стадоше у шатору од састанка. Deuteronomy 31:15 И јави се Господ у шатору у ступу од облака, и стајаше ступ од облака над вратима од шатора. Deuteronomy 31:16 И рече Господ Мојсију: Ево, ти ћеш починути с оцима својим; а народ овај уставши чиниће прељубу за туђим боговима оне земље у коју иде, и оставиће ме и поквариће завет мој, који учиних с њима. Deuteronomy 31:17 И онда ће се распалити мој гнев на њих, и оставићу их, и сакрићу лице своје од њих; они ће се прождрети, и снаћи ће их зла многа и невоље; и онда ће рећи: Да ме не снађоше ова зла зато што Бог мој није посред мене? Deuteronomy 31:18 А ја ћу онда сасвим сакрити лице своје за сва зла која учинише обративши се к другим боговима. Deuteronomy 31:19 Зато сад напишите себи ову песму, и научи је синове Израиљеве; метни им је у уста да ми та песма буде сведок на синове израиљеве. Deuteronomy 31:20 Јер ћу га одвести у земљу за коју сам се заклео оцима његовим, у којој тече млеко и мед; онде ће јести и наситиће се и угојиће се, па ће се онда обратити к другим боговима и њима ће служити, а за мене неће марити, и поквариће завет мој. Deuteronomy 31:21 А кад га снађу зла многа и невоље, онда ће та песма сведочити на њих; јер се неће заборавити нити ће је нестати из уста семена њиховог. Јер знам мисли њихове и шта ће још данас чинити, пре него их уведем у земљу за коју сам се заклео. Deuteronomy 31:22 И написа Мојсије ту песму онај дан, и научи синове Израиљеве. Deuteronomy 31:23 И Господ даде заповести Исусу Навином говорећи: Буди слободан и храбар, јер ћеш ти увести синове Израиљеве у земљу за коју сам им се заклео и ја ћу бити с тобом. Deuteronomy 31:24 И кад написа речи овог закона у књигу, све до краја, Deuteronomy 31:25 Заповеди Мојсије Левитима, који ношаху ковчег завета Господњег, говорећи: Deuteronomy 31:26 Узмите ову књигу закона и метните је покрај ковчега завета Господа Бога свог, да буде онде сведок на вас. Deuteronomy 31:27 Јер знам непокорност твоју и тврди врат твој. Ето, докле сам још жив с вама, до данас, бејасте непокорни Господу; а камоли кад ја умрем? Deuteronomy 31:28 Скупите мени све старешине од племена својих и управитеље своје да им кажем да чују ове речи, и да им засведочим небом и земљом. Deuteronomy 31:29 Јер знам да ћете се по смрти мојој покварити, и заћи с пута који вам заповедих; и зато ће вас задесити ово зло најпосле, кад станете чинити што је зло пред Господом гневећи Га делом руку својих. Deuteronomy 31:30 И изговори Мојсије да чује сав збор Израиљев речи ове песме до краја. Deuteronomy 32:0 Deuteronomy 32:1 Слушај, небо, говорићу; и земља нека чује говор уста мојих. Deuteronomy 32:2 Нека се спусти као дажд наука моја, и нека падне као роса говор мој, као ситан дажд на младу траву и као крупан дажд на одраслу траву. Deuteronomy 32:3 Јер ћу јављати име Господње; величајте Бога нашег. Deuteronomy 32:4 Дело је те Стене савршено, јер су сви путеви Његови правда; Бог је веран, без неправде; праведан је и истинит. Deuteronomy 32:5 Они се покварише према Њему; њихово неваљалство није неваљалство синова Његових; то је род зао и покварен. Deuteronomy 32:6 Тако ли враћате Господу, народе луди и безумни? Није ли Он Отац твој који те је задобио? Он те је начинио и створио. Deuteronomy 32:7 Опомени се некадашњих дана, погледајте године сваког века; питај оца свог и он ће ти јавити, старије своје и казаће ти. Deuteronomy 32:8 Кад Вишњи раздаде наследство народима, кад раздели синове Адамове, постави међе народима по броју синова Израиљевих. Deuteronomy 32:9 Јер је део Господњи народ Његов, Јаков је уже наследства Његовог. Deuteronomy 32:10 Нађе га у земљи пустој, на месту страшном где бучи пустош; води га унаоколо, учи га и чува као зеницу ока свог. Deuteronomy 32:11 Као што орао измамљује орлиће своје, диже се над птићима својим, шири крила своја, узима их и носи на крилима својим, Deuteronomy 32:12 Тако га Господ вођаше, и с њим не беше туђег бога; Deuteronomy 32:13 Вођаше га на висине земаљске да једе род пољски, и даваше му да сиса мед из стене и уље из тврдог камена, Deuteronomy 32:14 Масло од крава и млеко од оваца с претилином од јагањаца и овнова васанских и јараца, са срцем зрна пшеничних; и пио си вино, крв од грожђа. Deuteronomy 32:15 Али се Израиљ угоји, па се стаде ритати; утио си, удебљао и засалио; па остави Бога који га је створио, и презре стену спасења свог. Deuteronomy 32:16 На ревност раздражише Га туђим боговима, гадовима разгневише Га. Deuteronomy 32:17 Приносише жртве ђаволима, не Богу, боговима, којих нису знали, новим, који из близа дођоше, којих се нису страшили оци ваши. Deuteronomy 32:18 Стену која те је родила заборавио си; заборавио си Бога Створитеља свог. Deuteronomy 32:19 Кад то виде Господ, разгневи се на синове своје и на кћери своје, Deuteronomy 32:20 И рече: Сакрићу од њих лице своје, видећу какав ће им бити последак, јер су род покварен, синови у којима нема вере. Deuteronomy 32:21 Они ме раздражише на ревност оним што није Бог, разгневише својим таштинама; и ја ћу њих раздражити на ревност оним који није народ, народом лудим разљутићу их. Deuteronomy 32:22 Јер се огањ разгорео у гневу мом, и гореће до најдубљег пакла; спалиће земљу и род њен, и попалиће темеље брдима. Deuteronomy 32:23 Згрнућу на њих зла, стреле своје побацаћу на њих. Deuteronomy 32:24 Глад ће их цедити, врућице и љути помори прождираће их; и зубе зверске послаћу на њих и јед змија земаљских. Deuteronomy 32:25 Споља ће их убијати мач, а по клетима страх, и момка и девојку, дете на сиси и седог човека. Deuteronomy 32:26 Рекао бих: Расејаћу их по свим угловима земаљским, учинићу да нестане спомен њихов између људи, Deuteronomy 32:27 Да ми није до мржње непријатељеве, да се не би непријатељи њихови понели и рекли: Рука се наша узвисила, а није Господ учинио све ово. Deuteronomy 32:28 Јер су народ који пропада са својих намера, и нема у њих разума. Deuteronomy 32:29 Камо да су паметни, да разумеју ово, и гледају на крај свој! Deuteronomy 32:30 Како би један гонио хиљаду а двојица терала десет хиљада, да их није стена њихова продала и Господ их предао? Deuteronomy 32:31 Јер стена њихова није као наша Стена; непријатељи наши нека буду судије. Deuteronomy 32:32 Јер је чокот њихов од чокота содомског и из поља гоморског; грожђе је њихово грожђе отровно, пуца су му горка. Deuteronomy 32:33 Вино је њихово отров змајевски, и љути јед аспидин. Deuteronomy 32:34 Није ли то сакривено код мене, запечаћено у ризницама мојим? Deuteronomy 32:35 Моја је освета и плата, у своје време попузнуће нога њихова, јер је близу дан пропасти њихове, и иде брзо шта ће их задесити. Deuteronomy 32:36 Судиће Господ народу свом, и жао ће му бити слуга Његових, кад види да је прошла снага и да нема ништа ни од ухваћеног ни од остављеног. Deuteronomy 32:37 И рећи ће: Где су богови њихови? Стена у коју се уздаше? Deuteronomy 32:38 Који сало од жртава његових једоше и пише вино од налива њихових. Нека устану и помогну вам, и нека вам буду заклон. Deuteronomy 32:39 Видите сада да сам ја, ја сам, и да нема Бога осим мене. Ја убијам и оживљујем, раним и исцељујем, и нема никога ко би избавио из моје руке. Deuteronomy 32:40 Јер подижем к небу руку своју и кажем: Ја сам жив довека. Deuteronomy 32:41 Ако наоштрим сјајни мач свој и узмем у руку суд, учинићу освету на непријатељима својим и вратићу онима који мрзе на ме. Deuteronomy 32:42 Опојићу стреле своје крвљу, и мач ће се мој најести меса, крвљу исечених и заробљених, кад почнем освету на непријатељима. Deuteronomy 32:43 Веселите се народи с народом Његовим, јер ће покајати крв слуга својих, и осветиће се непријатељима својим, и очистиће земљу своју и народ свој. Deuteronomy 32:44 И дође Мојсије и изговори све речи песме ове народу, он и Исус, син Навин. Deuteronomy 32:45 А кад изговори Мојсије све речи ове свему Израиљу, Deuteronomy 32:46 Рече им: Привијте срце своје к свим речима које вам ја данас засведочавам, и казујте их синовима својим да би држали све речи овог закона и творили их. Deuteronomy 32:47 Јер није празна реч да за њу не марите, него је живот ваш; и том ћете речју продужити дане своје на земљи, у коју идете преко Јордана да је наследите. Deuteronomy 32:48 У исти дан рече Господ Мојсију говорећи: Deuteronomy 32:49 Изиђи на ову гору аваримску, на гору Навав, која је у земљи моавској према Јерихону, и види земљу хананску коју дајем синовима Израиљевим у државу. Deuteronomy 32:50 И умри на гори на коју изиђеш, и прибери с к роду свом, као што је умро Арон, брат твој на гори Ору и прибрао се к роду свом. Deuteronomy 32:51 Јер ми згрешисте међу синовима Израиљевим на води од свађе у Кадису у пустињи Сину, што ме не прослависте међу синовима Израиљевим. Deuteronomy 32:52 Пред собом ћеш видети земљу, али нећеш у њу ући, у земљу коју дајем синовима Израиљевим. Deuteronomy 33:0 Deuteronomy 33:1 А ово је благослов којим благослови Мојсије, човек Божји синове Израиљеве пред смрт своју. Deuteronomy 33:2 И рече: Господ изиђе са Синаја, и показа им се са Сира; засја с горе Фаранске, и дође с мноштвом хиљада светаца, а у десници му закон огњени за њих. Deuteronomy 33:3 Доиста љуби народе; сви су свети Његови у руци Твојој; и они се слегоше к ногама Твојим да приме речи Твоје. Deuteronomy 33:4 Мојсије нам даде закон, наследство збору Јаковљевом. Deuteronomy 33:5 Јер беше цар у Израиљу, кад се сабираху кнезови народни, племена Израиљева. Deuteronomy 33:6 Да живи Рувим и не умре, а људи његових да буде мало! Deuteronomy 33:7 А за Јуду рече: Услиши Господе глас Јудин, и доведи га опет к народу његовом; руке његове нека војују на њ, а Ти му помажи против непријатеља његових. Deuteronomy 33:8 И за Левија рече: Твој Тумим и Твој Урим нека буду у човека Твог светог, ког си окушао у Маси и с којим си се препирао на води Мериви; Deuteronomy 33:9 Који каже оцу свом и матери својој: Не гледам на вас; који не познаје браћу своју и за синове своје не зна, јер држи речи Твоје и завет Твој чува. Deuteronomy 33:10 Они уче уредбама Твојим Јакова и закону Твом Израиља, и мећу кад под ноздрве Твоје и жртву што се сажиже на олтар Твој. Deuteronomy 33:11 Благослови, Господе, војску његову, и нека Ти мило буде дело руку његових; поломи бедре онима који устају на њ и који мрзе на њ, да не устану. Deuteronomy 33:12 За Венијамина рече: Мили Господу наставаће без страха с Њим; заклањаће га сваки дан, и међу плећима Његовим наставаће. Deuteronomy 33:13 И за Јосифа рече: Благословена је земља његова од Господа благом с неба, росом и из дубине одоздо, Deuteronomy 33:14 И благом које долази од сунца, и благом које долази од месеца. Deuteronomy 33:15 И благом старих брда и благом вечних хумова. Deuteronomy 33:16 И благом на земљи и обиљем њеним, и милошћу оног који стоји у купини. Нека то дође не главу Јосифу и на теме одвојеноме између браће своје. Deuteronomy 33:17 Красота је његова као у првенца телета, и рогови његови као рогови у једнорога; њима ће бости народе све до краја земље; то је мноштво хиљада Јефремових и хиљаде Манасијине. Deuteronomy 33:18 А за Завулона рече: Весели се Завулоне изласком својим, и Исахаре шаторима својим. Deuteronomy 33:19 Народе ће сазвати на гору, онде ће принети жртве праведне; јер ће обиље морско сисати и скривено благо у песку. Deuteronomy 33:20 А за Гада рече: Благословен је који шири Гада; он настава као лав, и кида руку и главу. Deuteronomy 33:21 Изабра себи прво, јер онде доби део од Оног који даде закон; зато ће ићи с кнезовима народним, и извршавати правду Господњу и судове Његове с Израиљем. Deuteronomy 33:22 А за Дана рече: Дан је лавић, који ће искакати из Васана. Deuteronomy 33:23 И за Нефталима рече: Нефталиме, сити милости и пуни благослова Господњег, запад и југ узми. Deuteronomy 33:24 И за Асира рече: Асир ће бити благослов мимо друге синове, биће мио браћи својој, замакаће у уље ногу своју. Deuteronomy 33:25 Гвожђе и бронза биће под обућом твојом; и докле трају дани твоји трајаће снага твоја. Deuteronomy 33:26 Израиљу! Нико није као Бог, који иде по небу теби у помоћ, и у величанству свом на облацима. Deuteronomy 33:27 Заклон је Бог вечни и под мишицом вечном; Он ће одагнати испред тебе непријатеље твоје, и рећи ће: Затри! Deuteronomy 33:28 Да би наставао Израиљ сам безбрижно, извор Јаковљев, у земљи обилној житом и вином; и небо ће његово покропити росом. Deuteronomy 33:29 Благо теби народе Израиљу! Ко је као ти, народ ког је сачувао Господ, штит помоћи твоје, и мач славе твоје? Непријатељи ће се твоји понизити, а ти ћеш газити висине њихове. Deuteronomy 34:0 Deuteronomy 34:1 Тада изиђе Мојсије из поља моавског на гору Нава, на врх Фазге, која је према Јерихону; и показа му Господ сву земљу од Галада до Дана; Deuteronomy 34:2 И сву земљу Нефталимову; и земљу Јефремову и Манасијину, и сву земљу Јудину до мора западног, Deuteronomy 34:3 И јужну страну, и равницу, долину под Јерихоном местом где има много палмових дрвета до Сигора. Deuteronomy 34:4 И рече му Господ: Ово је земља, за коју сам се заклео Авраму, Исаку и Јакову говорећи: Семену твом даћу је. Показах ти да је видиш очима својим, али у њу нећеш ући. Deuteronomy 34:5 И умре онде Мојсије, слуга Господњи у земљи моавској по речи Господњој. Deuteronomy 34:6 А погребе га Господ у долини у земљи моавској према Вет-Фегору; и нико не дозна за гроб његов до данашњег дана. Deuteronomy 34:7 И беше Мојсију сто и двадесет година кад умре, и не беху потамнеле очи његове нити га снага издала. Deuteronomy 34:8 И плакаше синови Израиљеви за Мојсијем у пољу моавском тридесет дана; и прођоше плачни дани жалости за Мојсијем. Deuteronomy 34:9 А Исус син Навин беше пун духа мудрости, јер Мојсије беше метнуо на њ руке своје. И слушаше га синови Израиљеви, и творише као што заповеди Господ преко Мојсија. Deuteronomy 34:10 Али не уста више пророк у Израиљу као Мојсије, ког Господ позна лицем к лицу, Deuteronomy 34:11 У свим знацима и чудесима, за која посла Господ да их учини у земљи мисирској на Фараону и на свим слугама његовим и на свој земљи његовој, Deuteronomy 34:12 И у свим делима крепке руке и у свим страхотама великим, које учини Мојсије пред свим Израиљем.
Joshua 0:0
Joshua 1:0 Joshua 1:1 А по смрти Мојсија, слуге Господњег, рече Господ Исусу сину Навином, слузи Мојсијевом, говорећи: Joshua 1:2 Мојсије, слуга мој, умре; зато сада устани, пређи преко тог Јордана ти и сав тај народ у земљу коју ја дајем синовима Израиљевим. Joshua 1:3 Свако место на које ступите стопама својим дао сам вам, као што рекох Мојсију. Joshua 1:4 Од пустиње и од овог Ливана до реке велике, реке Ефрата, сва земља хетејска до великог мора на западу биће међа ваша. Joshua 1:5 Нико се неће одржати пред тобом свега века твог; са тобом ћу бити као што сам био са Мојсијем, нећу одступити од тебе нити ћу те оставити. Joshua 1:6 Буди слободан и храбар, јер ћеш ти предати том народу у наследство земљу за коју сам се заклео оцима њиховим да ћу им је дати. Joshua 1:7 Само буди слободан и храбар да држиш и твориш све по закону који ти је заповедио Мојсије слуга мој, не одступај од њега ни надесно ни налево, да би напредовао куда год пођеш. Joshua 1:8 Нека се не раставља од уста твојих књига овог закона, него размишљај о њему дан и ноћ, да држиш и твориш све како је у њему написано; јер ћеш тада бити срећан на путевима својим и тада ћеш напредовати. Joshua 1:9 Нисам ли ти заповедио: Буди слободан и храбар! Не бој се и не плаши се, јер је с тобом Господ Бог твој куда год идеш. Joshua 1:10 Тада заповеди Исус управитељима народним говорећи: Joshua 1:11 Прођите кроз логор и заповедите народу говорећи: Спремите себи погаче, јер ћете за три дана прећи преко Јордана па уђите и узмите земљу коју вам Господ Бог ваш даје у наследство. Joshua 1:12 А племену Рувимовом и Гадову и половини племена Манасијиног рече Исус говорећи: Joshua 1:13 Сетите се шта вам је заповедио Мојсије, слуга Господњи, рекавши: Господ Бог ваш смири вас и даде вам ову земљу. Joshua 1:14 Жене ваше, деца ваша и стока ваша нека остану у земљи коју вам даде Мојсије с ове стране Јордана; ви пак прођите под оружјем пред браћом својом, који сте год за војску, и помозите им, Joshua 1:15 Докле не смири Господ и браћу вашу као вас, и наследе и они земљу коју им даје Господ Бог ваш; па се онда вратите на наследство своје које вам је дао Мојсије, слуга Господњи, с оне стране Јордана, ка истоку, и држите га. Joshua 1:16 А они одговорише Исусу говорећи: Шта си нам год заповедио чинићемо, и куда нас год пошаљеш ићи ћемо. Joshua 1:17 Слушаћемо те како смо слушали Мојсија; само нека Господ Бог твој буде с тобом као што је био с Мојсијем. Joshua 1:18 Ко би се противио твојој заповести и не би слушао речи твоје у свему што му заповедиш, нека се погуби; само буди слободан и храбар. Joshua 2:0 Joshua 2:1 А Исус син Навин посла из Ситима потајно две уходе рекавши им: Идите, видите земљу и Јерихон. И они одоше, и дођоше у кућу једној курви, којој име беше Рава, и преноћише онде. Joshua 2:2 Али би јављено цару јерихонском и казано: Ево, људи дођоше овамо ноћас између синова Израиљевих да уходе земљу. Joshua 2:3 И посла цар јерихонски к Рави и поручи: Изведи људе који су дошли к теби и ушли у твоју кућу, јер су дошли да уходе сву земљу. Joshua 2:4 Али жена узевши она два човека сакри их; па рече: Јесте истина да су људи дошли к мени, али ја не знах одакле беху; Joshua 2:5 И кад се врата затвараху у сумрак, људи изађоше; не знам куда одоше; идите брзо за њима; стићи ћете их. Joshua 2:6 А она их беше извела на кров, и сакрила их под лан нетрвен, који беше разастрла по крову. Joshua 2:7 И људи пођоше за њима у потеру пут Јордана до брода; и врата се затворише кад изађе потера за њима. Joshua 2:8 Они, пак, још не беху поспали, а она дође к њима на кров, Joshua 2:9 И рече им: Знам да вам је Господ дао ову земљу, јер нас попаде страх од вас, и препали су се од вас сви који живе у овој земљи. Joshua 2:10 Јер чусмо како је Господ осушио пред вама Црвено море кад изађосте из Мисира, и шта сте учинили од два цара аморејска који беху преко Јордана, од Сиона и Ога, које побисте. Joshua 2:11 И кад то чусмо, растопи се срце наше, и ни у коме већ нема јунаштва од страха од вас, јер је Господ, Бог ваш, Бог горе на небу и доле на земљи. Joshua 2:12 Него сада закуните ми се Господом да ћете учинити милост дому оца мог као што ја вама учиних милост, и дајте ми знак истинит, Joshua 2:13 Да ћете сачувати живот мом оцу и мојој мајци и мојој браћи и мојим сестрама и свима њиховим, и да ћете избавити душе наше од смрти. Joshua 2:14 А људи јој одговорише: Ми ћемо изгинути за вас, ако не издате ову нашу ствар; и кад нам Господ да ову земљу, учинићемо ти милост и веру. Joshua 2:15 Тада их она спусти кроз прозор по конопцу; јер кућа њена беше на зиду градском, и она на зиду становаше. Joshua 2:16 И рече им: Идите у гору да не наиђе на вас потера, и онде се кријте три дана док се не врати потера, па онда идите својим путем. Joshua 2:17 А људи јој рекоше: Бићемо прости од ове твоје заклетве којом си нас заклела; Joshua 2:18 Ево, кад дођемо у земљу, вежи ову врпцу од скерлета на прозор, кроз који си нас спустила, и скупи код себе у ту кућу оца свог и матер и браћу и сав дом оца свог. Joshua 2:19 И ко би год изашао из твоје куће, крв његова нека буде на његову главу, а ми да нисмо криви; а ко год буде с тобом у кући, крв његова нека дође на наше главе, ако га се ко руком дотакне. Joshua 2:20 Али ако издаш ову ствар нашу, тада ћемо бити прости од твоје заклетве, којом си нас заклела. Joshua 2:21 А она одговори: Како рекосте тако нека буде. Тада их пусти, и одоше; и она веза врпцу од скерлета на прозор. Joshua 2:22 А они отишавши дођоше у гору, и осташе онде три дана докле се не врати потера; јер их је потера тражила по свим путевима, али их не нађе. Joshua 2:23 И вратише се она два човека, и сишавши с горе пребродише и дођоше к Исусу, сину Навином, и приповедише му све што им се догодило. Joshua 2:24 И рекоше Исусу: Заиста дао нам је Господ у руке сву ту земљу, и сви становници оне земље уплашили су се од нас. Joshua 3:0 Joshua 3:1 И уста Исус ујутру рано, и кретоше се од Ситима и дођоше до Јордана он и сви синови Израиљеви, и ноћише онде а не пређоше. Joshua 3:2 А после три дана прођоше управитељи кроз логор, Joshua 3:3 И заповедише народу говорећи: Кад видите ковчег завета Господа Бога свог и свештенике Левите где га носе, пођите и ви с места свог и идите за њим. Joshua 3:4 Али нека буде даљине између вас и њега до две хиљаде лаката; ближе до њега не примичите се, да бисте познали пут којим ћете ићи, јер још никада нисте ишли тим путем. Joshua 3:5 И Исус рече народу: Освештајте се, јер ће сутра учинити Господ чудеса међу вама. Joshua 3:6 Потом рече Исус свештеницима говорећи: Узмите ковчег заветни и идите пред народом. И узеше ковчег заветни и пођоше пред народом. Joshua 3:7 А Господ рече Исусу: Данас те почињем узвишавати пред свим Израиљем да познају да ћу и с тобом бити као што сам био с Мојсијем. Joshua 3:8 Зато ти заповеди свештеницима који носе ковчег заветни, и реци: Кад дођете на крај воде Јордана, станите у Јордану. Joshua 3:9 И рече Исус синовима Израиљевим: Приступите овамо, и чујте речи Господа Бога свог. Joshua 3:10 По том рече Исус: По овом ћете познати да је Бог живи посред вас, и да ће заиста одагнати испред вас Хананеје и Хетеје и Јевеје и Ферезеје и Гергесеје и Јевусеје: Joshua 3:11 Ево, ковчег завета Господа свој земљи поћи ће пред вама преко Јордана. Joshua 3:12 Зато сада изаберите дванаест људи из племена Израиљевих, по једног човека из сваког племена. Joshua 3:13 И чим свештеници, носећи ковчег завета Господа Господа свој земљи, стану ногама својим у води јорданској, вода ће се у Јордану растворити, те ће вода која тече одозго стати у гомилу. Joshua 3:14 И кад се подиже народ из шатора својих да пређе преко Јордана, и свештеници понесоше ковчег заветни пред народом, Joshua 3:15 И кад они што су носили ковчег дођоше до Јордана, и свештеници носећи ковчег оквасише ноге своје на крају воде (јер је Јордан пун преко брегова својих за све време жетве), Joshua 3:16 Заустави се вода што је текла одозго, и стаде у једну гомилу врло надалеко, код града Адама, који је крај Заретана; а што је текло доле у море крај поља, море слано, отече сасвим; и народ прелажаше према Јерихону. Joshua 3:17 А свештеници који су носили ковчег завета Господњег стајаху на сувом усред Јордана без страха, а сав Израиљ иђаше по сувом, докле сав народ не пређе преко Јордана. Joshua 4:0 Joshua 4:1 А кад сав народ пређе преко Јордана, рече Господ Исусу говорећи: Joshua 4:2 Изаберите из народа дванаест људи, по једног човека из сваког племена, Joshua 4:3 И заповедите им и реците: Узмите одавде, из средине Јордана, с места где стоје ногама својим свештеници, дванаест каменова, и однесите их са собом, и ставите их онде где ћете ноћас ноћити. Joshua 4:4 Тада дозва Исус дванаест људи, које беше одредио између синова Израиљевих, по једног човека из сваког племена. Joshua 4:5 И рече им Исус: Идите пред ковчег Господа Бога свог усред Јордана, узмите сваки по један камен на раме своје, према броју племена синова Израиљевих, Joshua 4:6 Да буде знак међу вама. Кад вас после запитају синови ваши говорећи: Шта ће вам то камење? Joshua 4:7 Реците им: Јер се вода у Јордану раступи пред ковчегом завета Господњег, кад прелажаше преко Јордана, раступи се вода у Јордану, и ово је камење спомен синовима Израиљевим довека. Joshua 4:8 И учинише синови Израиљеви како заповеди Исус; и узеше дванаест каменова из средине Јордана, како беше рекао Господ Исусу, према броју племена синова Израиљевих; и однеше их са собом на ноћиште, и метнуше их онде. Joshua 4:9 А и усред Јордана постави Исус дванаест каменова на месту где стајаху ногама својим свештеници носећи ковчег заветни, и онде осташе до данас. Joshua 4:10 Свештеници пак који ношаху ковчег стајаху усред Јордана докле се не сврши све што беше Господ заповедио Исусу да каже народу, сасвим како беше Мојсије заповедио Исусу. И народ похита и пређе. Joshua 4:11 А кад пређе сав народ, онда пређе и ковчег Господњи и свештеници, а народ гледаше. Joshua 4:12 Пређоше и синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијиног под оружјем пред синовима Израиљевим, као што им беше казао Мојсије. Joshua 4:13 Око четрдесет хиљада наоружаних пређоше пред Господом преко Јордана на бој у поље јерихонско. Joshua 4:14 Тај дан узвиси Господ Исуса пред свим Израиљем; и бојаху га се као што су се бојали Мојсија, свега века његовог. Joshua 4:15 И рече Господ Исусу говорећи: Joshua 4:16 Заповеди свештеницима који носе ковчег од сведочанства нека изађу из Јордана. Joshua 4:17 И заповеди Исус свештеницима говорећи: Изађите из Јордана. Joshua 4:18 А чим свештеници који ношаху ковчег завета Господњег изађоше из среде Јордана, и стадоше на суво ногом својом, одмах се врати вода у Јордану на место своје, и потече као и пре поврх свих брегова својих. Joshua 4:19 А изађе народ из Јордана десетог дана првог месеца, и стадоше у логор у Галгалу, с истока Јерихону. Joshua 4:20 А оних дванаест каменова, што изнесоше из Јордана, постави Исус у Галгалу, Joshua 4:21 И рече синовима Израиљевим говорећи: Кад у будућности запитају синови ваши оце своје говорећи: Шта представља то камење? Joshua 4:22 Тада обавестите синове своје и реците им: Сувим пређе Израиљ преко овог Јордана. Joshua 4:23 Јер Господ Бог ваш осуши Јордан пред вама докле пређосте, као што је учинио Господ Бог ваш код Црвеног мора осушивши га пред нама докле пређосмо; Joshua 4:24 Да би познали сви народи на земљи да је рука Господња крепка, да бисте се свагда бојали Господа Бога свог. Joshua 5:0 Joshua 5:1 А кад чуше сви цареви аморејски, који беху с ове стране Јордана к западу, и сви цареви ханански, који беху покрај мора, да је Господ осушио Јордан пред синовима Израиљевим докле пређоше, растопи се срце у њима и неста у њима јунаштва од страха од синова Израиљевих. Joshua 5:2 У то време рече Господ Исусу: Начини оштре ножеве, и обрежи опет синове Израиљеве. Joshua 5:3 И начини Исус оштре ножеве, и обреза синове Израиљеве на брдашцу Аралоту. Joshua 5:4 А ово је узрок зашто их Исус обреза: сав народ што изађе из Мисира, све мушкиње, сви људи војници помреше у пустињи на путу, пошто изађоше из Мисира; Joshua 5:5 Јер беше обрезан сав народ који изађе, али не обрезаше никога у народу који се роди у пустињи на путу, пошто изађоше из Мисира. Joshua 5:6 Јер четрдесет година иђаху синови Израиљеви по пустињи докле не помре сав народ, људи војници, што изађоше из Мисира, јер не слушаше глас Господњи, те им се закле Господ да им неће дати да виде земљу, за коју се заклео Господ оцима њиховим да ће им је дати, земљу, где тече млеко и мед; Joshua 5:7 И на место њихово подиже синове њихове; њих обреза Исус пошто беху необрезани, јер их не обрезаше на путу. Joshua 5:8 А кад се сав народ обреза, осташе на свом месту у логору докле не оздравише. Joshua 5:9 Тада рече Господ Исусу: Данас скидох с вас срамоту мисирску. И прозва се оно место Галгал до данашњег дана. Joshua 5:10 И синови Израиљеви стојећи у логору у Галгалу, славише пасху четрнаестог дана оног месеца увече у пољу јерихонском. Joshua 5:11 И сутрадан после пасхе једоше од жита оне земље хлебове пресне и зрна пржена, исти дан. Joshua 5:12 И преста мана сутрадан, пошто једоше жито оне земље, и већ више нису имали мане синови Израиљеви, него једоше од рода земље хананске оне године. Joshua 5:13 И кад Исус беше код Јерихона, подиже очи своје и погледа, а то човек стоји према њему с голим мачем у руци. И приступи к Њему Исус и рече Му: Јеси ли наш или наших непријатеља? Joshua 5:14 А Он рече: Нисам; него сам војвода војске Господње, сада дођох. А Исус паде ничице на земљу, и поклони се, и рече Му: Шта заповеда господар мој слузи свом? Joshua 5:15 А војвода војске Господње рече Исусу: Изуј обућу с ногу својих, јер је место где стојиш свето. И учини Исус тако. Joshua 6:0 Joshua 6:1 А Јерихон се затвори, и чуваше се од синова Израиљевих; нико није излазио, нити је ко улазио. Joshua 6:2 А Господ рече Исусу: Ево, дајем ти у руке Јерихон и цара његовог и јунаке његове. Joshua 6:3 Зато обиђите око града сви војници, идући око града једанпут на дан; тако учините шест дана. Joshua 6:4 А седам свештеника нека носе седам труба од рогова овнујских пред ковчегом; а седмог дана обиђите око града седам пута, и свештеници нека трубе у трубе. Joshua 6:5 Па кад отежући затрубе у рогове овнујске, чим чујете глас од трубе, нека повиче сав народ гласно; и зидови ће градски попадати на свом месту, а народ нека улази, сваки напрема се. Joshua 6:6 Тада Исус син Навин дозва свештенике, и рече им: Узмите ковчег заветни, а седам свештеника нека носе седам труба од рогова овнујских пред ковчегом Господњим. Joshua 6:7 А народу рече: Идите и обиђите око града, и војници нека иду пред ковчегом Господњим. Joshua 6:8 А кад Исус рече народу, седам свештеника носећи седам труба од рогова овнујских пођоше пред Господом, и затрубише у трубе, а ковчег завета Господњег пође за њима. Joshua 6:9 А војници пођоше пред свештеницима, који трубљаху у трубе, а остали пођоше за ковчегом; и идући трубљаху у трубе. Joshua 6:10 А народу заповеди Исус говорећи: Не вичите, и немојте да вам се чује глас, и ниједна реч да не изађе из уста ваших до дана кад вам ја кажем: Вичите; тада ћете викати. Joshua 6:11 Тако обиђе ковчег Господњи око града једном; па се вратише у логор, и ноћише у логору. Joshua 6:12 А сутра уста Исус рано, и свештеници узеше ковчег Господњи. Joshua 6:13 И седам свештеника носећи седам труба од рогова овнујских иђаху пред ковчегом Господњим, и идући трубљаху у трубе; а војници иђаху пред њима, а остали иђаху за ковчегом Господњим; идући трубљаху у трубе. Joshua 6:14 И једном обиђоше око града другог дана, па се вратише у логор; тако учинише шест дана. Joshua 6:15 А седмог дана усташе зором, и обиђоше око града исто онако седам пута; само тога дана обиђоше око града седам пута. Joshua 6:16 А кад би седми пут да затрубе свештеници у трубе, Исус рече народу: Вичите, јер вам Господ даде град. Joshua 6:17 А град да буде проклет Господу и шта је год у њему; само Рава курва нека остане у животу и сви који буду код ње у кући, јер сакри посланике које смо послали. Joshua 6:18 Али се чувајте од проклетих ствари да и сами не будете проклети узевши шта проклето, и да не навучете проклетство на логор Израиљев и сметете га. Joshua 6:19 Него све сребро и злато и посуђе од бронзе и од гвожђа нека буде свето Господу, нека уђе у ризницу Господњу. Joshua 6:20 Тада повика народ и затрубише трубе, и кад народ чу глас трубни и повика гласно, попадаше зидови на месту свом; и народ уђе у град, сваки напрема се; и узеше град. Joshua 6:21 И побише, као проклето, оштрим мачем све што беше у граду, и жене и људе, и децу, и старце и волове и овце и магарце. Joshua 6:22 А оној двојици што уходише земљу рече Исус: Идите у кућу оне жене курве, и изведите њу и све што је њено, као што сте јој се заклели. Joshua 6:23 И отишавши они момци што уходише земљу, изведоше Раву и оца јој и матер јој и браћу јој и шта год беше њено, и сав род њен изведоше, и оставише их иза логора Израиљевог. Joshua 6:24 А град спалише огњем и шта беше у њему; само сребро и злато и посуђе од бронзе и од гвожђа метнуше у ризницу дома Господњег. Joshua 6:25 А Раву курву и дом оца њеног и све што беше њено остави у животу Исус, и она оста међу Израиљцима до данас, јер сакри посланике које посла Исус да уходе Јерихон. Joshua 6:26 И у то време прокле Исус говорећи: Проклет да је пред Господом човек који би устао да гради овај град Јерихон! На првенцу свом основао га, и на мезимцу свом поставио му врата! Joshua 6:27 И Господ беше са Исусом, и разгласи се име његово по свој земљи. Joshua 7:0 Joshua 7:1 Али се огрешише синови Израиљеви о проклетињу, јер Ахан син Хармије сина Завдије сина Зариног од племена Јудиног, узе од проклетих ствари; зато се разгневи Господ на синове Израиљеве. Joshua 7:2 А Исус посла људе из Јерихона у Гај, који беше близу Вет-Авена с истока Ветиљу, и рече им говорећи: Идите и уходите земљу. И људи одоше и уходише Гај. Joshua 7:3 И вративши се к Исусу рекоше му: Нека не иде сав народ; до две хиљаде људи или до три хиљаде људи нека иду, и освојиће Гај; немој мучити сав народ, јер их је мало. Joshua 7:4 И оде их онамо из народа око три хиљаде људи; али побегоше од Гајана. Joshua 7:5 И Гајани посекоше их до тридесет и шест људи; и гонише их од врата до Сиварима, и побише их на стрмени; и растопи се срце у народу, и поста као вода. Joshua 7:6 А Исус раздре хаљине своје и паде лицем на земљу пред ковчегом Господњим, и лежа до вечера, он и старешине Израиљеве, и посуше се прахом по глави. Joshua 7:7 И рече Исус: Јао! Господе Боже, зашто преведе овај народ преко Јордана да нас предаш у руке Аморејцима да нас побију? О, да хтесмо остати преко Јордана! Joshua 7:8 Јао! Господе, шта да кажем, кад је Израиљ обратио плећа пред непријатељима својим? Joshua 7:9 Чуће Хананеји и сви становници те земље, и слећи ће се око нас, и истребиће име наше са земље; и шта ћеш учинити од великог имена свог? Joshua 7:10 А Господ рече Исусу: Устани: што си пао на лице своје? Joshua 7:11 Згрешио је Израиљ, и преступио завет мој који сам им заповедио: јер узеше од проклетих ствари, и украдоше, и затајише, и метнуше међу своје ствари. Joshua 7:12 Зато неће моћи синови Израиљеви стајати пред непријатељима својим; плећа ће обраћати пред непријатељима својим, јер су под проклетством; нећу више бити с вама, ако не истребите између себе проклетињу. Joshua 7:13 Устани, освештај народ, и реци: Освештајте се за сутра; јер овако вели Господ Бог Израиљев: Проклетство је усред тебе, Израиљу; нећеш моћи стајати пред непријатељима својим докле не уклоните проклетство између себе. Joshua 7:14 Приступићете ујутру по племенима својим; и које племе обличи Господ оно ће приступити по породицама својим; и коју породицу обличи Господ она ће приступити по домовима својим; и који дом обличи Господ, приступиће људи из њега један по један. Joshua 7:15 Па ко се нађе у проклетству, нека се спали огњем и он и све његово, јер преступи завет Господњи и учини безакоње у Израиљу. Joshua 7:16 И уставши Исус ујутру рано рече те приступи Израиљ по племенима својим; и обличи се племе Јудино. Joshua 7:17 Потом рече те приступише породице Јудине; и обличи се породица Зарина; потом рече те приступи породица Зарина, домаћин један по један, и обличи се Завдија. Joshua 7:18 И рече, те приступи његов дом, људи један по један, и обличи се Ахан син Хармије сина Завдије сина Зариног од племена Јудиног. Joshua 7:19 И рече Исус Ахану: Сине, хајде дај хвалу Господу Богу Израиљевом, и признај пред Њим, и кажи ми шта си учинио, немој тајити од мене. Joshua 7:20 А Ахан одговори Исусу и рече: Истина је, ја згреших Господу Богу Израиљевом, и учиних тако и тако: Joshua 7:21 Видех у плену један леп плашт вавилонски, и двеста сикала сребра, и једну шипку злата од педесет сикала, па се полакомих и узех; и ено је закопано у земљу усред мог шатора, и сребро одоздо. Joshua 7:22 Тада Исус посла посланике, који отрчаше у шатор, и гле, беше закопано у шатору његовом, и одоздо сребро. Joshua 7:23 И узеше из шатора и донеше к Исусу и свим синовима Израиљевим, и метнуше пред Господа. Joshua 7:24 Тада Исус и сав Израиљ узеше Ахана сина Зариног, и сребро и плашт и шипку злата, и синове његове и кћери његове, и волове његове и магарце његове, и овце његове, и шатор и све што беше његово, и изведоше у долину Ахор. Joshua 7:25 И рече Исус: Што си нас смео? Господ да те смете данас! И засу га камењем сав Израиљ, и спалише све огњем засувши камењем. Joshua 7:26 По том набацаше на њ велику гомилу камења, која стоји и данас. И Господ се поврати од жестине гнева свог. Отуда се прозва оно место долина Ахор до данас. Joshua 8:0 Joshua 8:1 Иза тога рече Господ Исусу: Не бој се и не плаши се; узми са собом сав народ што је за бој, па устани и иди на Гај; ево предадох ти у руке цара гајског и народ његов и град његов и земљу његову. Joshua 8:2 И учини с Гајем и царем његовим како си учинио с Јерихоном и његовим царем; али плен из њега и стоку његову разграбите за се. Намести заседу иза града. Joshua 8:3 И уста Исус и сав народ што беше за бој, да иду на Гај; и изабра Исус тридесет хиљада јунака, и посла их ноћу; Joshua 8:4 И заповеди им говорећи: Гледајте ви који ћете бити у заседи иза града, да не будете врло далеко од града, него будите сви готови. Joshua 8:5 А ја и сав народ што је са мном примакнућемо се ка граду; па кад они изађу пред нас, ми ћемо као и пре побећи испред њих. Joshua 8:6 Те ће они поћи за нама докле их не одвојимо од града, јер ће рећи: Беже испред нас као и пре. И ми ћемо бежати испред њих. Joshua 8:7 Тада ви изађите из заседе и истерајте из града шта буде остало. Јер ће вам га дати Господ Бог ваш у руке. Joshua 8:8 А кад узмете град, запалите га огњем; по речи Господњој учините. Ето, заповедио сам вам. Joshua 8:9 Тако их посла Исус, и они одоше у заседу, и стадоше између Ветиља и Гаја, са запада Гају; а Исус преноћи ону ноћ међу народом. Joshua 8:10 А ујутру уста Исус рано и преброја народ, па пође са старешинама Израиљевим пред народом на Гај. Joshua 8:11 И сва војска што беше с њим пође и примакавши се дођоше према граду и стадоше у логор са севера Гају; а беше долина између њих и Гаја. Joshua 8:12 И узе око пет хиљада људи, и намести их у заседу између Ветиља и Гаја, са запада граду Гају. Joshua 8:13 И кад се намести сав народ, сва војска, што беше са севера граду и што беше у заседи са запада граду, изађе Исус ону ноћ усред долине. Joshua 8:14 И кад то виде цар гајски, људи у граду похиташе и уранише; и изађоше онај час у поље пред Израиља у бој, цар и сав народ његов. А не знаше да има заседа за њим, иза града. Joshua 8:15 Тада Исус и сав Израиљ, као да их побише, нагоше бежати к пустињи. Joshua 8:16 А они сазваше сав народ што беше у граду да их терају. И тераше Исуса, и одвојише се од свог града. Joshua 8:17 И не оста нико у Гају ни у Ветиљу да не пође за Израиљем; и оставише град отворен, и тераху Израиља. Joshua 8:18 Тада рече Господ Исусу: Дигни заставу што ти је у руци према Гају, јер ћу ти га дати у руке. И подиже Исус заставу што му беше у руци према граду. Joshua 8:19 А они што беху у заседи одмах усташе са свог места, и потрчаше чим он подиже руку своју, и уђоше у град и узеше га, и брзо запалише град огњем. Joshua 8:20 А кад се Гајани обазреше, а то дим од града дизаше се до неба, и не имаху куда бежати ни тамо ни амо; а народ који бежаше у пустињу поврати се на оне који га тераху. Joshua 8:21 И Исус и сав Израиљ видевши да је заседа њихова узела град и где се диже дим од града, вратише се и ударише на Гајане. Joshua 8:22 А они из града изађоше пред њих, те беху међу Израиљцима одовуд и одонуд, и побише их тако да ниједан не оста жив нити утече. Joshua 8:23 А цара гајског ухватише живог и доведоше к Исусу. Joshua 8:24 А кад побише Израиљци све Гајане у пољу, у пустињи, куда их гонише, и падоше сви од оштрог мача, те се истребише, онда се вратише сви Израиљци у Гај, и исекоше шта још беше у њему оштрим мачем. Joshua 8:25 А свих што изгибоше онај дан, и људи и жена, беше дванаест хиљада, самих Гајана. Joshua 8:26 И Исус не спусти руку своју, коју беше подигао са заставом, док не побише све становнике гајске. Joshua 8:27 Само стоку и плен из града оног разграбише Израиљци за се, као што беше Господ заповедио Исусу. Joshua 8:28 И Исус спали Гај, и обрати га у гомилу вечну, и у пустош до данашњег дана. Joshua 8:29 А цара гајског обеси на дрво и остави до вечера; а о заходу сунчаном заповеди Исус те скидоше тело његово с дрвета и бацише пред врата градска, и набацаше на њ велику гомилу камења, која стоји и данас. Joshua 8:30 Тада Исус начини олтар Господу Богу Израиљевом на гори Евалу, Joshua 8:31 Као што беше заповедио Мојсије слуга Господњи синовима Израиљевим, као што пише у књизи закона Мојсијевог, олтар од целог камења, преко ког није превучено гвожђе; и принесоше на њему жртве паљенице Господу, и принесоше жртве захвалне. Joshua 8:32 И преписа онде на камењу закон Мојсијев, који је написао синовима Израиљевим. Joshua 8:33 И сав Израиљ и старешине његове и управитељи и судије његове стадоше с обе стране ковчега, према свештеницима Левитима, који ношаху ковчег завета Господњег, и странац и домородац; половина према гори Гаризину а половина према гори Евалу, као што беше заповедио Мојсије слуга Господњи да благослови народ Израиљев најпре. Joshua 8:34 И потом прочита све речи закона, благослов и проклетство, све како је написано у књизи закона. Joshua 8:35 Не би ни једне речи од свега што је Мојсије написао, које не прочита Исус пред свим збором Израиљевим, и женама и децом и странцима који иђаху међу њима. Joshua 9:0 Joshua 9:1 А кад то чуше сви цареви који беху с ове стране Јордана по брдима и по долинама и по свом брегу великог мора дори до Ливана, Хетејин и Аморејин, Хананејин, Ферезејин, Јевејин и Јевусејин, Joshua 9:2 Скупише се сви да се сложно бију с Исусом и с Израиљем. Joshua 9:3 А који живљаху у Гаваону чувши шта учини Исус од Јерихона и од Гаја, Joshua 9:4 Учинише и они превару; јер одоше и начинише се посланици, и узеше старе торбе на своје магарце и старе мехове винске, подеране и искрпљене, Joshua 9:5 И обућу стару и искрпљену на ноге своје, и хаљине старе на се; и сав хлеб што понесоше на пут беше сув и плесњив. Joshua 9:6 И одоше к Исусу у логор у Галгал, и рекоше њему и људима Израиљцима: Дођосмо из далеке земље; хајде ухватите веру с нама. Joshua 9:7 А људи Израиљци рекоше Јевејима: Може бити да седите усред нас, па како ћемо ухватити веру с вама? Joshua 9:8 Али они рекоше Исусу: Ми смо слуге твоје. А Исус им рече: Ко сте и откуда идете? Joshua 9:9 А они му рекоше: Из земље врло далеке дођоше слуге твоје у име Господа, Бога твог; јер чусмо славу Његову и све што је учинио у Мисиру, Joshua 9:10 И све што је учинио двојици царева аморејских, који беху с оне стране Јордана, Сиону цару есевонском и Огу цару васанском који беше у Астароту. Joshua 9:11 И рекоше нам старешине наше и сви становници наше земље говорећи: Узмите погаче на пут, и идите им на сусрет и реците им: Ми смо слуге ваше, хајде ухватите веру с нама. Joshua 9:12 Ово је хлеб наш: врућ смо понели на пут од кућа својих кад смо пошли пред вас, а сад ето осушио се и уплесњивио. Joshua 9:13 А ово су мехови вински: налисмо нове, и ето су се већ подерали; и хаљине наше и обућа наша похаба се од далеког пута. Joshua 9:14 И повероваше људи по погачи, а не упиташе Господа шта ће рећи. Joshua 9:15 И Исус учини с њима мир, и зададе им веру да ће их оставити у животу; и заклеше им се кнезови од збора. Joshua 9:16 Али после три дана кад ухватише веру с њима, чуше да су им суседи и да живе усред њих. Joshua 9:17 Јер пођоше синови Израиљеви и дођоше у градове њихове трећи дан; а градови им беху: Гаваон и Кефира и Вирот и Киријат-Јарим. Joshua 9:18 И не побише их синови Израиљеви, јер им се кнезови од збора заклеше Господом Богом Израиљевим. Али сав збор викаше на кнезове. Joshua 9:19 Тада сви кнезови рекоше свом збору: Ми смо им се заклели Господом Богом Израиљевим; зато сада не можемо дирати у њих. Joshua 9:20 Учинимо им то, и оставимо их у животу, да не дође гнев на нас ради заклетве којом им се заклесмо. Joshua 9:21 Још им рекоше кнезови: Нека остану у животу, па нека секу дрва и носе воду свом збору како им кнезови казаше. Joshua 9:22 Потом их дозва Исус и рече им говорећи: Зашто нас преваристе и рекосте: Врло смо далеко од вас, кад ето живите усред нас? Joshua 9:23 Зато сада да сте проклети и да сте довека робови и да сечете дрва и носите воду за дом Господа Бога мог. Joshua 9:24 А они одговорише Исусу и рекоше: Доиста је било јављено слугама твојим како је заповедио Господ Бог твој Мојсију слузи свом да вам да сву ову земљу и да истреби све становнике ове земље испред вас; стога се врло побојасмо за живот свој од вас и учинисмо тако. Joshua 9:25 А сада ето смо ти у рукама; чини шта мислиш да је добро и право да с нама учиниш. Joshua 9:26 И учини им тако и сачува их од руку синова Израиљевих, те их не побише. Joshua 9:27 И одреди их Исус у тај дан да секу дрва и носе воду збору и за олтар Господњи до данашњег дана на месту које изабере. Joshua 10:0 Joshua 10:1 А кад чу Адониседек цар јерусалимски да је Исус узео Гај и раскопао га као што је учинио с Јерихоном и његовим царем, тако да је учинио и с Гајем и његовим царем, и да су Гаваоњани учинили мир с Израиљем и стоје усред њих, Joshua 10:2 Уплаши се врло; јер Гаваон беше велик град као какав царски град, и беше већи од Гаја, и сви људи у њему беху храбри. Joshua 10:3 Зато посла Адониседек цар јерусалимски к Оаму цару хевронском и к Пираму цару јармутском и к Јафији цару лахиском и к Давиру цару јеглонском, и поручи: Joshua 10:4 Ходите к мени, и помозите ми да ударимо на Гаваон, јер учини мир с Исусом и са синовима Израиљевим. Joshua 10:5 И скупи се и пође пет царева аморејских, цар јерусалимски, цар хевронски, цар јармутски, цар лахиски, цар јеглонски, они и сва војска њихова, и ставши у логор под Гаваоном почеше га бити. Joshua 10:6 Тада Гаваоњани послаше к Исусу у логор у Галгал и рекоше: Немој дигнути руку својих са слуга својих; ходи брзо к нама, избави нас и помози нам, јер се скупише на нас сви цареви аморејски који живе у горама. Joshua 10:7 И изађе Исус из Галгала, он и с њим сав народ што беше за бој, сви јунаци. Joshua 10:8 И Господ рече Исусу: Не бој их се; јер их дадох теби у руке, ниједан их се неће одржати пред тобом. Joshua 10:9 И Исус удари на њих изненада, ишавши целу ноћ од Галгала, Joshua 10:10 И смете их Господ пред Израиљем, који их љуто поби код Гаваона, па их потера путем како се иде у Вет-Орон, и секоше их до Азике и до Макиде. Joshua 10:11 А кад бежаху испред Израиља и беху низ врлет вет-оронску, баци Господ на њих камење велико из неба дори до Азике, те гињаху: и више их изгибе од камења градног него што их побише синови Израиљеви мачем. Joshua 10:12 Тада проговори Исус Господу онај дан кад Господ предаде Аморејца синовима Израиљевим, и рече пред синовима Израиљевим: Стани сунце над Гаваоном, и месече над долином елонском. Joshua 10:13 И стаде сунце и устави се месец, докле се не освети народ непријатељима својим. Не пише ли то у књизи Истинитог? И стаде сунце насред неба и не наже к западу скоро за цео дан. Joshua 10:14 И не би таквог дана ни пре ни после, да Господ послуша глас човечји, јер Господ војева за Израиља. Joshua 10:15 И врати се Исус и сав Израиљ с њим у логор у Галгал. Joshua 10:16 А оних пет царева утекоше и сакрише се у пећину код Макиде. Joshua 10:17 И дође глас Исусу: Нађе се пет царева сакривених у пећини код Макиде. Joshua 10:18 А Исус рече: Привалите велико камење на врата пећине, и наместите људе код ње да их чувају. Joshua 10:19 А ви не стојте, него гоните непријатеље своје и бијте остатак њихов, не дајте им да уђу у градове своје, јер вам их даде у руке Господ Бог ваш. Joshua 10:20 А кад Исус и синови Израиљеви престаше бити их у боју врло великом, разбивши их сасвим, а који их осташе живи, утекоше у тврде градове, Joshua 10:21 Врати се сав народ здраво у логор к Исусу у Макиду, и нико не маче језиком својим на синове Израиљеве, ни на једног. Joshua 10:22 Тада рече Исус: Отворите врата од оне пећине, и изведите к мени оних пет царева из пећине. Joshua 10:23 И учинише тако, и изведоше к мени оних пет царева из пећине: цара јерусалимског, цара хевронског, цара јармутског, цара лахиског, цара јеглонског. Joshua 10:24 А кад изведоше те цареве к Исусу, сазва Исус све људе Израиљце, и рече војводама од војске који беху ишли с њим: Приступите и станите ногама својим на вратове овим царевима. И они приступише и стадоше им на вратове ногама својим. Joshua 10:25 А Исус им рече: Не бојте се и не плашите се; будите слободни и храбри, јер ће тако учинити Господ свим непријатељима вашим на које завојштите. Joshua 10:26 Потом их поби Исус и погуби их, и обеси их на пет дрвета, и осташе висећи на дрветима до вечера. Joshua 10:27 А о заходу сунчаном заповеди Исус те их скидоше с дрвета и бацише их у пећину, у коју се беху сакрили, и метнуше велико камење на врата пећине, које оста онде до данас. Joshua 10:28 Истог дана узе Исус и Макиду, и све у њој исече оштрим мачем, и цара њеног и њих поби, све душе које беху у њој, не остави ниједног живог; и учини с царем макидским као што учини с царем јерихонским. Joshua 10:29 Потом оде Исус и сав Израиљ с њим из Макиде у Ливну, и стаде бити Ливну. Joshua 10:30 Па и њу предаде Господ у руке Израиљу и цара њеног; и исече све оштрим мачем, све душе које беху у њој, не остави у њој ниједног живог; и учини с царем њеним као што учини с царем јерихонским. Joshua 10:31 Потом оде Исус и сав Израиљ с њим из Ливне на Лахис, и стаде у логор пред њим, и стаде га бити. Joshua 10:32 И Господ предаде Лахис у руке Израиљу, и он га узе сутрадан, и исече све оштрим мачем, све душе што беху у њему, исто онако како учини с Ливном. Joshua 10:33 Тада дође Орам цар гезерски у помоћ Лахису; али поби Исус њега и народ његов да не оста ниједан жив. Joshua 10:34 Потом пође Исус и сав Израиљ с њим из Лахиса на Јеглон, и ставши у логор према њему ударише на њ; Joshua 10:35 И узеше га исти дан, и исекоше све оштрим мачем; све душе што беху у њему поби тај дан исто онако како учини с Лахисом. Joshua 10:36 Потом се подиже Исус и сав Израиљ с њим из Јеглона на Хеврон, и стадоше га бити; Joshua 10:37 И узеше га и исекоше оштрим мачем, и цара његовог и све градове његове, све душе што беху у њима; не остави ниједног живог исто онако како учини с Јеглоном; затре га са свим душама што беху у њему. Joshua 10:38 Потом се обрати Исус и сав Израиљ с њим на Давир, и стаде га бити; Joshua 10:39 И узе га и цара његовог и све градове његове, и исекоше их оштрим мачем и згубише све душе што беху у њима; не остави ниједног живог; као што учини с Хевроном, тако учини с Давиром и царем његовим, и као што учини с Ливном и царем њеним. Joshua 10:40 Тако поби Исус сву земљу, горе и јужну страну и равнице и долине, и све цареве њихове; не остави ниједног живог, него све душе живе згуби, као што беше заповедио Господ Бог Израиљев. Joshua 10:41 И поби их Исус од Кадис-Варније до Газе, и сву земљу госенску до Гаваона. Joshua 10:42 А све те цареве и земљу њихову узе Исус уједанпут; јер Господ Бог Израиљев војеваше за Израиља. Joshua 10:43 Потом се врати Исус и сав Израиљ с њим у логор у Галгал. Joshua 11:0 Joshua 11:1 А кад то чу Јавин цар асорски, посла к Јоваву цару адонском и к цару имронском и к цару ахсавском, Joshua 11:2 И к царевима који беху на северу у горама и по равницама на југу од Хинерота и у долини и у Нафат-Дору на запад, Joshua 11:3 Ка Хананејину на истоку и западу, и Аморејину и Хетејину и Ферезејину и Јевусејину у горама, и к Јевејину под Ермоном у земљи Миспи. Joshua 11:4 И изађоше они и сва војска њихова с њима, многи народ као песак на брегу морском, и коњи и кола многа веома. Joshua 11:5 Сви ти цареви договорише се и дођоше, и стадоше заједно у логор на води Мерому, да ударе на Израиља. Joshua 11:6 А Господ рече Исусу: Не бој их се; јер сутра у ово доба ја ћу учинити те ће сви бити побијени пред Израиљем; коњима њиховим испресецај жиле, и кола њихова попали огњем. Joshua 11:7 И изађе Исус и сва војска с њим на њих на воду Мером изненада, и ударише на њих. Joshua 11:8 И Господ их даде у руке Израиљу, те их разбише и тераше их до Сидона великог и до воде Мисрефота и до поља Миспе на исток; и тако их побише да не оставише ниједног живог. Joshua 11:9 И учини им Исус како му беше заповедио Господ: коњима њиховим испресеца жиле, и кола њихова попали огњем. Joshua 11:10 И вративши се Исус у то време, узе Асор, и уби цара његовог мачем; а Асор беше, пре, глава свим тим царствима. Joshua 11:11 И побише све живо што беше у њему оштрим мачем секући, те не оста ништа живо; а Асор спалише огњем. Joshua 11:12 И све градове оних царева и све цареве њихове узе Исус и исече их оштрим мачем и поби их, као што беше заповедио Мојсије слуга Господњи. Joshua 11:13 Али ниједног града који оста у опкопима својим не попали Израиљ, осим самог Асора, који спали Исус. Joshua 11:14 А сав плен из тих градова и стоку пограбише за себе синови Израиљеви; само људе све исекоше оштрим мачем, те их истребише, не оставише ништа живо. Joshua 11:15 Како заповеди Господ Мојсију, слузи свом, тако Мојсије заповеди Исусу, а Исус тако учини; ништа не изостави од свега што беше Господ заповедио Мојсију. Joshua 11:16 И тако узе Исус сву ту земљу, горе и сав јужни крај и сву земљу госенску, и равницу и поље, гору Израиљеву и равницу његову. Joshua 11:17 Од горе Алака, која се пружа к Сиру, до Вал-Гада у пољу ливанском, под гором Ермоном и све цареве њихове зароби и поби их и погуби. Joshua 11:18 Дуго времена војева Исус на те цареве. Joshua 11:19 Не би ниједног града који учини мир са синовима Израиљевим, осим Јевеја који живљаху у Гаваону; све их узеше ратом. Joshua 11:20 Јер од Господа би, те отврдну срце њихово да изађу у бој на Израиља, да би их потро и да им не би било милости, него да би их истребио, као што беше заповедио Господ Мојсију. Joshua 11:21 У то време дође Исус, те истреби Енакиме из гора, из Хеврона, из Давира, из Анава и из све горе Јудине и из све горе Израиљеве, с градовима њиховим потре их Исус. Joshua 11:22 Ниједан Енаким не оста у земљи синова Израиљевих; само у Гази, у Гату и у Азоту осташе. Joshua 11:23 Тако узе Исус сву земљу, као што беше казао Господ Мојсију; и даде је у наследство Израиљу према деловима њиховим, по племенима њиховим. И земља почину од рата. Joshua 12:0 Joshua 12:1 А ово су цареви земаљски које побише синови Израиљеви и земљу њихову освојише с оне стране Јордана к истоку, од потока Арнона до горе Ермона и сву равницу к истоку: Joshua 12:2 Сион цар аморејски који стајаше у Есевону и владаше од Ароира који је на брегу потока Арнона, и од половине потока и половином Галада до потока Јавока, где је међа синова амонских; Joshua 12:3 И од равнице до мора хинеротског к истоку, и до мора уз поље, до мора сланог к истоку, како се иде к Ветсимоту, и с југа под гору Фазгу; Joshua 12:4 И сусед му Ог, цар васански, који беше остао од Рафаја и сеђаше у Астароту и у Едрајину, Joshua 12:5 И владаше гором Ермоном и Салхом и свим Васаном до међе гесурске и махатске, и половином Галада до међе Сиона цара есевонског. Joshua 12:6 Њих поби Мојсије слуга Господњи и синови Израиљеви; и ту земљу даде Мојсије, слуга Господњи, у наследство племену Рувимовом и племену Гадовом и половини племена Манасијиног. Joshua 12:7 А ово су цареви земаљски које поби Исус са синовима Израиљевим с оне стране Јордана к западу, од Вал-Гада у пољу ливанском па до горе Алака како се иде к Сиру; и ту земљу даде Исус племенима Израиљевим у наследство према деловима њиховим, Joshua 12:8 По горама и по равницама, по пољима и по долинама, и у пустињи и на јужном крају, земљу хетејску, аморејску и хананејску, ферезејску, јевејску и јевусејску: Joshua 12:9 Цар јерихонски један; цар гајски до Ветиља један; Joshua 12:10 Цар јерусалимски један; цар хевронски један; Joshua 12:11 Цар јармутски један, цар лахиски један; Joshua 12:12 Цар јеглонски један; цар гезерски један; Joshua 12:13 Цар давирски један; цар гадерски један; Joshua 12:14 Цар орамски један; цар арадски један; Joshua 12:15 Цар од Ливне један; цар одоламски један; Joshua 12:16 Цар макидски један; цар ветиљски један; Joshua 12:17 Цар тифувски један; цар еферски један; Joshua 12:18 Цар афечки један; цар саронски један; Joshua 12:19 Цар мадонски један; цар асорски један; Joshua 12:20 Цар симрон-меронски један; цар ахсавски један; Joshua 12:21 Цар танашки један; цар мегидски један; Joshua 12:22 Цар кедески један; цар јокнеамски код Кармела један; Joshua 12:23 Цар дорски у Нафат-Дору један; цар гојимски у Галгалу један; Joshua 12:24 Цар тераски један. Свега тридесет и један цар. Joshua 13:0 Joshua 13:1 А Исус већ беше стар и временит, и рече му Господ: Ти си стар и временит, а земље је остало врло много да се освоји. Joshua 13:2 Ово је земља што је остала: све међе филистејске и сва гесурска, Joshua 13:3 Од Сиора, који је пред Мисиром, до међе акаронске на север; то припада Хананејима; пет кнежевина филистејских, газејска, азотска, аскалонска, гетејска и акаронска, и Авеји; Joshua 13:4 С југа сва земља хананејска и Меара, што припада Сидонцима до Афека, до међе аморејске. Joshua 13:5 И земља гивлејска и сав Ливан к истоку, од Вал-Гада под гором Ермоном па до уласка ематског; Joshua 13:6 Све који живе у тој гори од Ливана до воде Мисрефота, све Сидонце ја ћу отерати испред синова Израиљевих; само је раздели жребом Израиљу у наследство, као што сам ти заповедио. Joshua 13:7 Раздели дакле ту земљу у наследство међу девет племена и половину племена Манасијиног. Joshua 13:8 Јер с другом половином племе Рувимово и Гадово примише свој део, који им даде Мојсије с оне стране Јордана к истоку, како им даде Мојсије слуга Господњи, Joshua 13:9 Од Ароира који је на брегу потока Арнона и града насред потока, и сву равницу медевску до Девона, Joshua 13:10 И све градове Сиона цара аморејског, који царова у Есевону, до међе синова Амонових, Joshua 13:11 И Галад и међу гесурску и махатску и сву гору ермонску и сав Васан до Салхе; Joshua 13:12 Све царство Огово у Васану, који Ог царова у Астароту и Едрајину и беше остао од Рафаја; а Мојсије их поби и истреби. Joshua 13:13 Али Гесуреја и Махатеја не изагнаше синови Израиљеви, него Гесуреји и Махатеји осташе међу Израиљем до данас. Joshua 13:14 Само племену Левијевом не даде наследство; жртве огњене Господа Бога Израиљевог јесу наследство његово, као што му је рекао. Joshua 13:15 А даде Мојсије племену синова Рувимових по породицама њиховим, Joshua 13:16 И међе им беху од Ароира који је на брегу потока Арнона, и град који је насред потока, и сва раван до Медеве, Joshua 13:17 Есевон са свим градовима својим у равни, Девон и Вамот-Вал и Вет-Валмеон, Joshua 13:18 И Јаса и Кадимот и Мифат, Joshua 13:19 И Киријатајим и Сивма и Зарет-Сар на гори код долине, Joshua 13:20 И Вет-Фегор и Аздот-Фазга и Вет-Јесимот, Joshua 13:21 И сви градови у равни, и све царство Сиона цара аморејског, који царова у Есевону, ког уби Мојсије с кнезовима мадијанским, Евијом и Рекемом и Суром и Уром и Ревом, кнезовима Сионовим, који живљаху у оној земљи. Joshua 13:22 И Валама сина Веоровог, врача, убише синови Израиљеви мачем с другима побијеним. Joshua 13:23 И беху међе синова Рувимових Јордан с међама својим. То је наследство синова Рувимових по породицама њиховим, градови и села њихова. Joshua 13:24 И даде Мојсије племену Гадовом, синовима Гадовим по породицама њиховим, Joshua 13:25 И беху им међе Јазир и сви градови галадски и половина земље синова Амонових до Ароира који је према Рави, Joshua 13:26 И од Есевона до Рамот-Миспе и Ветонима, и од Маханаима до међе давирске; Joshua 13:27 И у долини Вет-Аран и Вет-Нимра и Сокот и Сафон; остатак царства Сиона цара есевонског, Јордан и међа његова до краја мора хинеротског с оне стране Јордана на исток. Joshua 13:28 То је наследство синова Гадових по породицама њиховим, градови и села њихова. Joshua 13:29 И даде Мојсије половини племена Манасијиног, и доби половина племена синова Манасијиних по породицама својим; Joshua 13:30 Међа им беше од Маханаима, сав Васан, све царство Ога цара васанског, и сва села Јаирова, што су у Васану, шездесет градова. Joshua 13:31 И половина Галада, и Астарот и Едрајин, градови царства Оговог у Васану, допадоше синовима Махира сина Манасијиног, половини синова Махирових по породицама њиховим. Joshua 13:32 То је што раздели у наследство Мојсије у пољу моавском с оне стране Јордана према Јерихону на истоку. Joshua 13:33 А племену Левијевом не даде Мојсије наследство; Господ је Бог Израиљев њихово наследство, као што им је рекао. Joshua 14:0 Joshua 14:1 А ово је што добише наследство синови Израиљеви у земљи хананској, што разделише у наследство Елеазар свештеник и Исус син Навин и поглавари породица отачких по племенима синова Израиљевих, Joshua 14:2 Жребом делећи им наследство, као што заповеди Господ преко Мојсија, међу девет племена и половину племена. Joshua 14:3 Јер Мојсије даде наследство двема племенима и половини племена с ове стране Јордана, а Левитима не даде наследство међу њима. Joshua 14:4 Јер синова Јосифових беху два племена: Манасијино и Јефремово, и Левитима не даше део у земљи, осим градова у којима ће живети и подграђа њихових за стоку њихову и за благо њихово. Joshua 14:5 Како беше заповедио Господ Мојсију, тако учинише синови Израиљеви и поделише земљу. Joshua 14:6 А синови Јудини дођоше к Исусу у Галгал, и рече му Халев син Јефонијин Кенезеј: Ти знаш шта је казао Господ Мојсију слузи Божјем за ме и за те у Кадис-Варнији. Joshua 14:7 Било ми је четрдесет година кад ме посла Мојсије слуга Господњи из Кадис-Варније да уходим земљу, и јавих му ствар, како ми је било у срцу. Joshua 14:8 А браћа моја што иђоше са мном уплашише срце народу; али се ја једнако држах Господа Бога свог. Joshua 14:9 И закле се Мојсије онај дан говорећи: Заиста земља по којој си ходио ногама својим, допашће теби у наследство и синовима твојим довека; јер си се сасвим држао Господа Бога мог. Joshua 14:10 А сада, ето, сачува ме Господ у животу, као што је рекао; има већ четрдесет и пет година како то рече Господ Мојсију, кад Израиљ иђаше по пустињи; и сад, ето, има ми данас осамдесет и пет година. Joshua 14:11 И данас сам јоште крепак, као што сам био кад ме је Мојсије слао; крепост ми је и сад онаква каква је била онда за бој и да одлазим и долазим. Joshua 14:12 Зато дај ми сада ову гору, за коју је говорио Господ у онај дан; јер си чуо у онај дан да су онде Енакими и градови велики и тврди; да ако буде Господ са мном, те их истерам, као што је Господ казао. Joshua 14:13 И Исус га благослови, и даде Хеврон Халеву сину Јефонијином у наследство. Joshua 14:14 Зато припаде Хеврон Халеву сину Јефонијином Кенезеју у наследство до данашњег дана, јер се једнако држао Господа Бога Израиљевог. Joshua 14:15 А име Хеврону беше пре Киријат-Арва, а Арва беше велик човек међу Енакимима. И земља почину од рата. Joshua 15:0 Joshua 15:1 А ово беше део синова Јудиних по породицама њиховим: уз међу едомску, пустиња Син к југу на крају јужне стране; Joshua 15:2 И беше им јужна међа од краја сланог мора, од залива који иде к југу. Joshua 15:3 А отуда иде на југ на брдо Акравим, прелази преко Сина, и пружа се од југа на Кадис-Варнију, и допире до Есрона, а отуда иде на Адар и савија се на Карку; Joshua 15:4 Отуда, идући до Аселмона, излази на поток мисирски и крај тој међи удара у море. То вам је јужна међа. Joshua 15:5 А међа к истоку: слано море до краја Јордана; а међа са северне стране: од залива морског, до краја Јордана; Joshua 15:6 Одатле иде та међа на Вет-Оглу, и пружа се од севера до Вет-Араве; и одатле иде та међа на камен Воана сина Рувимовог; Joshua 15:7 Одатле иде та међа до Давира од долине Ахора, и на север иде на Галгал, према брду адумимском на јужној страни потока; потом иде та међа до воде Ен-Семеса, и удара у студенац Рогил; Joshua 15:8 Одатле иде та међа преко долине синова Еномових покрај Јевусеја с југа, а то је Јерусалим; отуда иде међа на врх горе која је према долини Еном к западу и која је накрај долине рафајске к северу; Joshua 15:9 Потом се савија међа с врха те горе к извору воде Нефтоје и излази на градове у гори Ефрону; а одатле се пружа међа до Вала, а то је Киријат-Јарим; Joshua 15:10 Потом иде међа до Вала на запад ка гори Сиру, и иде покрај горе Јарима са севера, а то је Хасалон, и спушта се на Вет-Семес, и долази до Тамне; Joshua 15:11 И иде међа покрај Акарона к северу, и допире до Сикрона, и иде преко горе Вала и пружа се до Јавнила, и излази та међа на море. Joshua 15:12 А међа је западна покрај великог мора и његових међа. То су међе синова Јудиних унаоколо по породицама њиховим. Joshua 15:13 А Халеву сину Јефонијином даде Исус део међу синовима Јудиним, као што му заповеди Господ: Киријат-Арву; а Арва је био отац Енаков, и то је Хеврон; Joshua 15:14 И одатле изагна Халев три сина Енакова: Сесаја и Ахимана и Талмаја синове Енакове. Joshua 15:15 И одатле оде на Давиране; а Давир се пре зваше Киријат-Сефер. Joshua 15:16 И рече Халев: Ко савлада Киријат-Сефер и узме га, даћу му за жену Ахсу кћер своју. Joshua 15:17 И узе га Готонило син Кенезов, брат Халевов; и даде му Ахсу, кћер своју, за жену. Joshua 15:18 И кад полажаше, наговараше га да иште поље у оца њеног; па скочи с магарца. А Халев јој рече: Шта ти је? Joshua 15:19 А она рече: Дај ми дар; кад си ми дао суву земљу, дај ми и изворе водене. И даде јој изворе горње и изворе доње. Joshua 15:20 Ово је наследство племена синова Јудиних по породицама њиховим; Joshua 15:21 Ово су градови по крајевима племена синова Јудиних, дуж међе едомске к југу: Кавсеил и Едер и Јагур, Joshua 15:22 И Кина и Димона и Адада, Joshua 15:23 И Кадес и Асор и Итнан, Joshua 15:24 Зиф и Телем и Валот, Joshua 15:25 И Асор-Адата и Кириот; Есрон је Асор; Joshua 15:26 Амам и Сама и Молада, Joshua 15:27 И Асар-Гада и Есемон и Вет-Фалет, Joshua 15:28 И Асар-Суал и Вирсавеја и Визиотија, Joshua 15:29 Вала и Им и Асем, Joshua 15:30 И Елтолад и Хесил и Орма, Joshua 15:31 И Сиклаг и Мадмана и Сансана, Joshua 15:32 И Леваот и Силеим и Ајин и Римон; свега двадесет и девет градова са селима својим. Joshua 15:33 У равни Естол и Сараја и Асна. Joshua 15:34 И Заноја и Ен-Ганим, Тафуја и Инам, Joshua 15:35 Јармут и Одолам, Сохот и Азика. Joshua 15:36 И Сагарим и Адитајим и Гедира и Гедиротајим; четрнаест градова са селима својим. Joshua 15:37 Севан и Адаса и Магдал-Гад, Joshua 15:38 И Дилан и Миспа и Јоктеил, Joshua 15:39 Лахис и Васкат и Јеглон, Joshua 15:40 И Хавон и Ламас и Хитлис, Joshua 15:41 И Гедирот, Вет-Дагон, и Нама и Макида; шеснаест градова са селима својим. Joshua 15:42 Ливна и Етер и Асан, Joshua 15:43 И Јефта и Асна и Несив, Joshua 15:44 И Кеила и Ахзив и Мариса девет градова са селима својим. Joshua 15:45 Акарон са селима и засеоцима; Joshua 15:46 Од Акарона до мора све што је покрај Азота са селима својим; Joshua 15:47 Азот са селима и засеоцима, Газа са селима и засеоцима до потока мисирског и до великог мора с међама. Joshua 15:48 А у гори: Самир и Јатир и Сохот, Joshua 15:49 И Дана и Киријат-Сана, а то је Давир, Joshua 15:50 И Анав и Естемон и Аним, Joshua 15:51 И Госен и Олон и Гилон; једанаест градова са селима својим. Joshua 15:52 Арав и Дума и Есан, Joshua 15:53 И Јанум и Вет-Тафуја и Афека, Joshua 15:54 И Хумата и Киријат-Арва, а то је Хеврон, и Сиор; девет градова са селима својим. Joshua 15:55 Маон, Кармел и Зиф и Јута, Joshua 15:56 Језраел и Јогдеам и Заноја, Joshua 15:57 Кајин, Гаваја и Тамна; десет градова са селима својим. Joshua 15:58 Алул, Вет-сур и Гедор, Joshua 15:59 И Марат и Вет-Анат и Елтекон, шест градова са селима својим. Joshua 15:60 Киријат-Вал, то је Киријат-Јарим, и Рава; два града са селима својим. Joshua 15:61 У пустињи: Вет-Арава, Мидин и Сехаха, Joshua 15:62 И Нивсан, и град соли, и Енгадија; шест градова са селима својим. Joshua 15:63 А Јевусеја који живљаху у Јерусалиму не могоше истерати синови Јудини; зато осташе Јевусеји са синовима Јудиним у Јерусалиму до данас. Joshua 16:0 Joshua 16:1 И допаде део синовима Јосифовим од Јордана код Јерихона, од воде јерихонске к истоку, на пустињу која иде од Јерихона на гору ветиљску, Joshua 16:2 А од Ветиља иде на Луз и долази до међе архијске до Атарота, Joshua 16:3 Потом иде на запад до међе јафлетске па до међе доњег Вет-Орона и до Гезера, и излази на море. Joshua 16:4 Тако добише наследство синови Јосифови, Манасија и Јефрем. Joshua 16:5 А беше међа синовима Јефремовим по породицама њиховим, беше међа наследства њиховог к истоку Атарот-Адар до горњег Вет-Орона, Joshua 16:6 И излази међа на море код Михмете са северне стране, па се обрће међа к истоку до Танат-Силона, и пролази с истока до Јанохе, Joshua 16:7 Потом силази од Јанохе до Атарота и Нарата, и дошавши до Јерихона удара у Јордан. Joshua 16:8 Од Тафује иде међа к истоку до потока Кане и излази на море. То је наследство племена синова Јефремових по породицама њиховим. Joshua 16:9 А градови беху одвојени синовима Јефремовим у наследству синова Манасијиних, сви градови са селима својим. Joshua 16:10 А не изагнаше Хананејина који живљаше у Гезеру; зато осташе Хананеји међу синовима Јефремовим до данас плаћајући данак. Joshua 17:0 Joshua 17:1 И допаде део племену Манасијином, а он беше првенац Јосифов; Махиру првенцу Манасијином оцу Галадовом, јер беше човек јунак, зато му допаде Галад и Васан; Joshua 17:2 Добише део и остали синови Манасијини по породицама својим, синови Авијезерови, и синови Хелекови, и синови Азрилови, и синови Сихемови, и синови Еферови, и синови Семидини. То су синови Манасије сина Јосифовог; људи по породицама својим. Joshua 17:3 А Салпад син Ефера сина Галада сина Махира сина Манасијиног није имао синова него кћери; и ово су имена кћерима његовим: Мала и Нуја, Егла, Мелха и Терса. Joshua 17:4 И оне дођоше пред Елеазара свештеника и пред Исуса сина Навиног и пред кнезове, и рекоше: Господ је заповедио Мојсију да нам се да наследство међу браћом нашом. И даде им Исус, по заповести Господњој, наследство међу браћом оца њиховог. Joshua 17:5 И допаде Манасији десет делова, осим земље галадске и васанске, које су с оне стране Јордана. Joshua 17:6 Јер кћери Манасијине добише наследство међу синовима његовим, а земља галадска допаде другим синовима Манасијиним. Joshua 17:7 А међа Манасијина беше од Асира к Михмети, која је према Сихему, потом иде та међа надесно к становницима ен-тафујским. Joshua 17:8 А Манасијина је земља тафујска, али Тафуја на међи Манасијиној припада синовима Јефремовим. Joshua 17:9 Одатле силази међа на поток Кану, с јужне стране тог потока; и градови су Јефремови међу градовима Манасијиним; а међа је Манасијина са северне стране потока и излази на море. Joshua 17:10 С југа је Јефремово, а са севера Манасијино, а море им је међа; а с Асиром граниче на северу а с Исахаром на истоку. Joshua 17:11 Јер је Манасијино у племену Исахаровом и Асировом: Вет-Сан са селима својим, и Ивлеам са селима својим, и Дорани са селима својим, и Ен-Дорани са селима својим, и Танашани са селима својим, и Мегиђани са селима својим; та три краја. Joshua 17:12 Али синови Манасијини не могоше изагнати Хананеје из тих градова, него Хананеји стадоше живети у тој земљи. Joshua 17:13 Али кад ојачаше синови Израиљеви, ударише данак на Хананеје, али их не изагнаше. Joshua 17:14 А синови Јосифови рекоше Исусу говорећи: Зашто си нам дао у наследство један део и једно уже, кад је нас множина и Господ нас је благословио довде? Joshua 17:15 А Исус им рече: Кад вас је множина, идите у шуму, и онде окрчите себи, у земљи ферезејској и рафајској, ако вам је тесна гора Јефремова. Joshua 17:16 А синови Јосифови рекоше: Неће нам бити доста ова гора; а сви Хананеји који живе у долини имају гвоздена кола; и они који су у Вет-Сану и у селима његовим и они који су у долини језраелској. Joshua 17:17 А Исус рече дому Јосифовом, Јефрему и Манасији, говорећи: Велик си народ и силан си, нећеш имати једног дела. Joshua 17:18 Него гора нека буде твоја; ако је шума, исеци је, па ћеш имати међе њене; јер ћеш изагнати Хананеје, ако и имају гвоздена кола, ако и јесу јаки. Joshua 18:0 Joshua 18:1 И сабра се сав збор синова Израиљевих у Силом и онде наместише шатор од састанка, пошто покорише земљу. Joshua 18:2 Али још беше синова Израиљевих седам племена, којима не би дато наследство. Joshua 18:3 И Исус рече синовима Израиљевим: Докле ћете оклевати, те не идете и узмете земљу коју вам је дао Господ Бог отаца ваших? Joshua 18:4 Изаберите између себе по три човека из сваког племена, па нека се дигну и прођу земљу, и нека је препишу на наследства своја, па онда нека дођу к мени. Joshua 18:5 И нека је разделе на седам делова; Јуда ће остати у својим међама с југа, и дом ће Јосифов остати у међама својим са севера. Joshua 18:6 А ви препишите земљу на седам делова, и донесите амо к мени, да бацим жреб за племена ваша овде пред Господом Богом нашим. Joshua 18:7 Јер Левити немају дела међу вама, јер је свештенство Господње њихово наследство; а Гад и Рувим и половина племена Манасијиног примише наследство своје с оне стране Јордана на истоку, које им даде Мојсије, слуга Господњи. Joshua 18:8 Тада усташе људи и пођоше; а Исус заповеди људима који одоше да препишу земљу говорећи: Идите и прођите земљу и препишите је, па онда дођите к мени, те ћу бацити жреб за вас овде пред Господом у Силому. Joshua 18:9 И одоше људи и прођоше земљу и преписаше је у књигу, село по село, на седам делова; потом се вратише к Исусу у логор, у Силом. Joshua 18:10 И Исус баци жреб за њих у Силому пред Господом, и онде подели Исус земљу међу синове Израиљеве по деловима њиховим. Joshua 18:11 И изађе жреб за племе синова Венијаминових по породицама њиховим, и дође међа дела њиховог међу синове Јудине и синове Јосифове. Joshua 18:12 И би им међа са севера до Јордана, и она иде покрај Јерихона са севера и пружа се на гору к западу, и излази у пустињу Вет-Авен; Joshua 18:13 А одатле иде та међа до Луза, с јужне стране Лузу, а то је Ветиљ, и силази до Атарот-Адара покрај горе која је с југа Вет-Орону доњем. Joshua 18:14 Отуда излази међа и савија се покрај мора к југу од горе, која је према Вет-Орону на југ, и излази на Киријат-Вал, а то је Киријат-Јарим, град синова Јудиних. То је западна страна. Joshua 18:15 А јужна страна од краја Киријат-Јарима, и излази та међа к западу, па иде на извор воде Нефтоје, Joshua 18:16 И силази та међа накрај горе која је према долини сина Еномовог, а у долини рафајској к западу, и иде преко долине Еномове покрај Јевусеја к југу, и силази на извор Рогил; Joshua 18:17 Потом се обрће од севера и иде на Ен-Семес, а отуда иде на Галилот, који је према гори адумимској, и силази на камен Воана сина Рувимовог; Joshua 18:18 Отуда иде страном која је према Арави к северу и силази у Араву; Joshua 18:19 Потом иде покрај Вет-Огле к северу и удара у залив сланог мора са северне стране до краја Јордана на југу. То је јужна међа. Joshua 18:20 А Јордан је међа с источне стране. То је наследство синова Венијаминових с међама њиховим унаоколо по породицама њиховим. Joshua 18:21 А градови племена синова Венијаминових по породицама њиховим јесу: Јерихон и Вет-Огла и Емек-Кесис, Joshua 18:22 И Вет-Арава и Семарајим и Ветиљ, Joshua 18:23 И Авин и Фара и Офра, Joshua 18:24 И Хефар-Амона и Офнија и Гава; дванаест градова са селима својим; Joshua 18:25 Гаваон и Рама и Вирот, Joshua 18:26 И Миспа и Хефира и Моса, Joshua 18:27 И Рекем и Јерфаил и Тарала, Joshua 18:28 И Сила, Елеф и Јевус, а то је Јерусалим, Гават, Киријат; четрнаест градова са селима својим. То је наследство синова Венијаминових по породицама њиховим. Joshua 19:0 Joshua 19:1 Потом изађе други жреб за Симеуна, племе синова Симеунових по породицама њиховим, и би наследство њихово усред наследства синова Јудиних. Joshua 19:2 И допаде им у наследство Вирсавеја и Савеја и Молада, Joshua 19:3 И Асар-Суал и Вала и Асем, Joshua 19:4 И Елтолад и Ветуил и Орма, Joshua 19:5 И Сиклаг и Вет-Мархавот и Асар-Суса, Joshua 19:6 И Вет-Леваот и Саруен; тринаест градова са селима својим; Joshua 19:7 Ајин, Ремон и Етер и Асан, четири града са селима својим; Joshua 19:8 И сва села што беху око тих градова дори до Валат-Вира, а то је Рамат јужни. То је наследство племена синова Симеунових по породицама њиховим. Joshua 19:9 Од дела синова Јудиних допаде наследство синовима Симеуновим, јер део синова Јудиних беше велик за њих, зато синови Симеунови добише наследство на њиховом наследству. Joshua 19:10 Потом изађе трећи жреб за синове Завулонове по породицама њиховим; и међа наследству њиховом би до Сариде. Joshua 19:11 А одатле иде међа њихова покрај мора на Маралу, и допире до Давасета, и иде на поток који је према Јокнеаму, Joshua 19:12 Па се окреће од Сариде на исток до међе кислот-таворске, и иде на Даврат и излази до Јафе; Joshua 19:13 Отуда иде опет к истоку до Гита-Ефера, а то је Ита-Касин, и излази на Ремон-Метоар, а то је Неја; Joshua 19:14 Отуда се савија међа к северу на Анатон, и излази у долину Јефтаил, Joshua 19:15 С Кататом и с Налалом и Симроном и Идалом и Витлејемом, дванаест градова са селима својим. Joshua 19:16 То је наследство синова Завулонових по породицама њиховим, то су градови и села њихова. Joshua 19:17 За Исахара изађе жреб четврти, за синове Исахарове по породицама њиховим; Joshua 19:18 А међа им би: Језраел и Кесулот и Суним, Joshua 19:19 И Аферајим и Сеон и Анахарат, Joshua 19:20 И Равит и Кисион и Авес, Joshua 19:21 И Ремет и Ен-Ганим и Ен-Ада и Бет-Фасис, Joshua 19:22 А отуда иде међа на Тавор и на Сахасиму и Вет-Семес, и удара у Јордан; шеснаест градова са селима својим. Joshua 19:23 То је наследство племена синова Исахарових по породицама њиховим; то су градови и села њихова. Joshua 19:24 Потом изађе жреб пети за племе синова Асирових по породицама њиховим. Joshua 19:25 И међа им би: Хелкат и Алија и Ветен, и Ахсаф, Joshua 19:26 И Аламелех и Амад и Мисал, и пружа се до Кармела к мору и до Сихор-Ливната, Joshua 19:27 И одатле се савија к истоку на Вет-Дагон, и допире до Завулона и до долине Јефтаила к северу, и до Ветемека и Наила, и иде до Хавула налево; Joshua 19:28 И Хеврон и Реов и Амон и Кана скроз до Сидона великог; Joshua 19:29 Отуда се савија међа на Раму и до тврдог града Тира, а отуда се савија на Осу и излази на море покрај дела ахсивског; Joshua 19:30 И Ама и Афек и Реов; двадесет и два града са селима својим. Joshua 19:31 То је наследство племена синова Асирових по породицама њиховим, то су градови и села њихова. Joshua 19:32 За синове Нефталимове изађе жреб шести, за синове Нефталимове по породицама њиховим, Joshua 19:33 И међа им би од Елафа и од Алона до Сананима, и од Адами-Некева и Јавнила до Лакума, и излази на Јордан; Joshua 19:34 Потом се обрће међа на запад к Азнот-Тавору, и иде на Укок, и допире до Завулона с југа и до Асира са запада и до Јуде на Јордану с истока. Joshua 19:35 А тврди су градови: Сидим, Сер и Амат, Ракат и Хинерот, Joshua 19:36 И Адама и Рама и Асор, Joshua 19:37 И Кедес и Едреј и Ен-Асор, Joshua 19:38 И Ирон Мигдалил, Орем и Вет-Анат и Вет-Семес; деветнаест градова са селима својим. Joshua 19:39 То је наследство племена синова Нефталимових по породицама њиховим, то су градови са селима својим. Joshua 19:40 Седми жреб изађе за племе синова Данових по породицама њиховим, Joshua 19:41 И међа наследству њиховом би Сара и Естаол и Ир-Семес, Joshua 19:42 И Салавин и Ајалон и Јетла, Joshua 19:43 И Елон и Тамната и Акарон, Joshua 19:44 И Елтекон и Гиветон и Валат, Joshua 19:45 И Јуд и Вани-Варак и Гат-Римон, Joshua 19:46 И Ме-Јаркон и Ракон с међама својим према Јопи. Joshua 19:47 Али међе синова Данових изађоше мале за њих; зато изађоше синови Данови и ударише на Лесем и узеше га и побише оштрим мачем и освојише га, и населише се у њему, и Лесем прозваше Дан по имену Дана оца свог. Joshua 19:48 То је наследство племена синова Данових по породицама њиховим; то су градови и села њихова. Joshua 19:49 А кад поделише земљу по међама њеним, даше синови Израиљеви наследство Исусу, сину Навином, међу собом. Joshua 19:50 По заповести Господњој даше му град који заиска, Тамнат-Сарах у гори Јефремовој, а он сагради град и насели се у њему. Joshua 19:51 То су наследства која Елеазар свештеник и Исус син Навин и главари породица отачких у племенима синова Израиљевих поделише жребом у Силому пред Господом на вратима шатора од састанка, и тако поделише земљу. Joshua 20:0 Joshua 20:1 Потом рече Господ Исусу говорећи: Joshua 20:2 Кажи синовима Израиљевим и реци: Одредите градове за уточишта, за које сам вам говорио преко Мојсија, Joshua 20:3 Да онамо утече крвник који убије кога нехотице, не мислећи, да вам буду уточишта од осветника. Joshua 20:4 Па кад ко утече у који од тих градова, нека стане пред вратима градским и нека каже старешинама оног града ствар своју, па нека га приме к себи, и дају му место да седи код њих. Joshua 20:5 И ако дође за њим осветник, нека му не дају крвника у руке, јер је нехотице убио ближњег нити је пре мрзео на њега. Joshua 20:6 Него нека седи у граду оном докле не стане пред збор на суд, до смрти поглавара свештеничког који буде онда, тада нека се крвник врати и иде у свој град и својој кући, у град из ког је утекао. Joshua 20:7 И оделише Кедес у Галилеји у гори Нефталимовој и Сихем у гори Јефремовој и Киријат-Арву, то је Хеврон, у гори Јудиној. Joshua 20:8 А преко Јордана од Јерихона на исток одредише Восор у пустињи, у равни, од племена Рувимовог, и Рамот у Галаду од племена Гадовог, и Голан у Васану од племена Манасијиног. Joshua 20:9 То су градови одређени свим синовима Израиљевим и дошљаку који живи међу њима, да побегне код њих ко год убије кога нехотице и да не погине од руке осветникове док не стане пред збор. Joshua 21:0 Joshua 21:1 Тада дођоше главари отачких породица левитских к Елеазару свештенику и к Исусу сину Навином и главарима породица отачких и племенима синова Израиљевих. Joshua 21:2 И рекоше им у Силому у земљи хананској говорећи: Господ је заповедио преко Мојсија да нам се дају градови где ћемо живети и подграђа њихова за стоку нашу. Joshua 21:3 И дадоше синови Израиљеви Левитима од наследства свог по заповести Господњој ове градове и подграђа њихова: Joshua 21:4 Изађе жреб за породице Катове; и допаде синовима Арона свештеника између Левита жребом тринаест градова од племена Јудиног и од племена Симеуновог и од племена Венијаминовог. Joshua 21:5 А осталим синовима Катовим допаде жребом десет градова од породица племена Јефремовог и од племена Дановог и од половине племена Манасијиног. Joshua 21:6 А синовима Гирсоновим допаде жребом од породица племена Исахаровог и од племена Асировог и од племена Нефталимовог и од половине племена Манасијиног у Васану тринаест градова; Joshua 21:7 Синовима Мераријевим по породицама њиховим од племена Рувимовог и од племена Гадовог и од племена Завулоновог дванаест градова. Joshua 21:8 Даше дакле синови Израиљеви Левитима те градове и подграђа њихова жребом, као што беше заповедио Господ преко Мојсија. Joshua 21:9 И даше од племена синова Јудиних и од племена синова Симеунових ове градове који се казују по именима: Joshua 21:10 И допаде синовима Ароновим од породица Катових између синова Левијевих, за које паде први жреб, Joshua 21:11 Њима допаде: Киријат-Арва, а Арва је отац Енаков, а тај је град Хеврон у гори Јудиној, с подграђем својим унаоколо. Joshua 21:12 А поље око тог града и села његова даше Халеву сину Јефонијином у наследство. Joshua 21:13 Даше дакле синовима Арона свештеника град за уточиште крвнику Хеврон с подграђем и Ливну с подграђем. Joshua 21:14 И Јатир с подграђем и Естемоју с подграђем, Joshua 21:15 И Олон с подграђем и Давир с подграђем, Joshua 21:16 И Ајин с подграђем, и Јуту с подграђем, и Вет-Семес с подграђем: девет градова од та два племена. Joshua 21:17 А од племена Венијаминовог Гаваон с подграђем, и Гавају с подграђем, Joshua 21:18 Анатот с подграђем, и Алмон с подграђем: четири града. Joshua 21:19 Свега градова синова Арона свештеника тринаест градова с подграђима. Joshua 21:20 А породицама синова Катових, Левитима, што их још беше од синова Катових, допадоше на њихов жреб градови од племена Јефремовог; Joshua 21:21 Допаде им град за уточиште крвнику Сихем с подграђем у гори Јефремовој, и Гезер с подграђем, Joshua 21:22 И Кивсајим с подграђем, и Вет-Орон с подграђем: четири града; Joshua 21:23 А од племена Дановог: Елтекон с подграђем, Гиветон с подграђем, Joshua 21:24 Ајалон с подграђем, Гат-Римон с подграђем: четири града. Joshua 21:25 А од половине племена Манасијиног: Танах с подграђем и Гат-Римон с подграђем: два града. Joshua 21:26 Свега десет градова с подграђима дадоше породицама синова Катових осталима. Joshua 21:27 А синовима Гирсоновим између породица левитских дадоше од половине племена Манасијиног град за уточиште крвнику Голан у Васану с подграђем, и Вестер с подграђем: два града; Joshua 21:28 А од племена Исахаровог: Кисон с подграђем, Даврот с подграђем. Joshua 21:29 Јармут с подграђем, Ен-Ганим с подграђем: четири града; Joshua 21:30 А од племена Асировог: Мисал с подграђем, Авдон с подграђем, Joshua 21:31 Хелкат с подграђем, и Реов с подграђем: четири града; Joshua 21:32 А од племена Нефталимовог град за уточиште крвнику Кедес у Галилеји с подграђем, и Амот-Дор с подграђем, и Картан с подграђем: три града. Joshua 21:33 Свега градова синова Гирсонових по породицама њиховим тринаест градова с подграђима. Joshua 21:34 А породицама синова Мераријевих, осталим Левитима, даше од племена Завулоновог Јокнеам с подграђем, Карту с подграђем, Joshua 21:35 Димну с подграђем, Налол с подграђем: четири града; Joshua 21:36 А од племена Рувимовог: Восор с подграђем, и Јазу с подграђем, Joshua 21:37 Кедимот с подграђем, и Мифат с подграђем: четири града; Joshua 21:38 А од племена Гадовог: град за уточиште крвнику Рамот у Галаду с подграђем, и Маханајим с подграђем. Joshua 21:39 Есевон с подграђем, Јазир с подграђем; свега четири града. Joshua 21:40 Све ове градове даше синовима Мераријевим по породицама њиховим, што још беху између породица левитских; и дође на жреб њихов дванаест градова. Joshua 21:41 Свега градова левитских у наследству синова Израиљевих беше четрдесет осам градова с подграђима. Joshua 21:42 А сви градови имају своја подграђа унаоколо; тако је у сваком граду. Joshua 21:43 Тако даде Господ Израиљу сву земљу, за коју се закле оцима њиховим да ће им је дати, и наследише је и населише се у њој. Joshua 21:44 И умири их Господ од свуда унаоколо, као што се заклео оцима њиховим; и нико се не одржа пред њима од свих непријатеља њихових; све непријатеље њихове предаде им Господ у руке. Joshua 21:45 Ништа не изоста од свег добра што беше обећао Господ дому Израиљевом; све се зби. Joshua 22:0 Joshua 22:1 Тада сазва Исус синове Рувимове и синове Гадове и половину племена Манасијиног, Joshua 22:2 И рече им: Ви држасте све што вам је заповедио Мојсије слуга Господњи, и слушасте глас мој у свему што сам вам заповедао. Joshua 22:3 Не остависте браћу своју дуго времена, до овог дана, и добро чувасте заповест Господа Бога свог. Joshua 22:4 А сада Господ је Бог ваш смирио браћу вашу, како им је рекао; сада дакле вратите се и идите у шаторе своје у земљу наследства свог, коју вам је дао Мојсије, слуга Господњи, с оне стране Јордана. Joshua 22:5 Само пазите добро да вршите заповест и закон, што вам је заповедио Мојсије слуга Господњи, да љубите Господа Бога свог и да ходите свим путевима Његовим, и чувате заповести Његове и држите их се, и да Му служите свим срцем својим и свом душом својом. Joshua 22:6 И благослови их Исус, и отпусти их да иду у своје шаторе. Joshua 22:7 А половини племена Манасијиног беше дао Мојсије наследство у Васану, а другој половини даде Исус с браћом њиховом, с ове стране Јордана, к западу. И отпуштајући их Исус у шаторе њихове благослови их, Joshua 22:8 И рече им говорећи: С великим благом враћате се у шаторе своје, са стоком врло бројном; са сребром и златом и међу и гвожђем и оделом врло многим; поделите плен од непријатеља својих с браћом својом. Joshua 22:9 И вративши се синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијиног одоше од синова Израиљевих из Силома, који је у земљи хананској, идући у земљу галадску, у земљу наследства свог, коју наследише, како беше Господ заповедио преко Мојсија. Joshua 22:10 А кад дођоше на међу јорданску у земљи хананској, начинише синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијиног олтар онде на Јордану, олтар велик и наочит. Joshua 22:11 И чуше синови Израиљеви где се говори: Гле, синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијиног начинише олтар према земљи хананској на међи јорданској, покрај синова Израиљевих. Joshua 22:12 А кад чуше синови Израиљеви, скупи се сав збор синова Израиљевих у Силом да иду да се бију с њима. Joshua 22:13 И послаше синови Израиљеви к синовима Рувимовим и синовима Гадовим половини племена Манасијиног у земљу галадску Финеса сина Елеазара свештеника, Joshua 22:14 И с њим десет кнезова, по једног кнеза од дома отачког од свих племена Израиљевих, а сваки их беше поглавар у дому отаца својих у хиљадама Израиљевим. Joshua 22:15 А они дођоше к синовима Рувимовим и синовима Гадовим и половини племена Манасијиног у земљу галадску, и рекоше им говорећи: Joshua 22:16 Овако вели сав збор Господњи, какав је то грех којим се огрешисте Богу Израиљевом одвративши се данас од Господа, начинивши олтар да се одметнете данас од Господа? Joshua 22:17 Мало ли нам је греха Фегорова, од ког се још нисмо очистили до данас и с ког дође погибао на збор Господњи, Joshua 22:18 Те се данас одвраћате од Господа, и одмећете се данас од Господа, да се сутра разгневи на сав збор Израиљев? Joshua 22:19 Ако је земља наследства вашег нечиста, пређите у земљу наследства Господњег, у којој стоји шатор Господњи, и узмите наследство међу нама; само се не одмећите од Господа и не одмећите се од нас градећи себи олтар мимо олтара Господа Бога нашег. Joshua 22:20 Није ли се Ахан син Зарин огрешио о ствари проклете, те дође гнев на сав збор Израиљев? И он не погибе сам за грех свој. Joshua 22:21 А синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијиног одговорише и рекоше поглаварима хиљада Израиљевих: Joshua 22:22 Господ Бог над боговима, Господ Бог над боговима, Он зна, и Израиљ нека зна. Ако смо ради одметати се и грешити Господу, нека нас не сачува данас. Joshua 22:23 Ако смо начинили олтар да се одвратимо од Господа или да приносимо на њему жртве паљенице или дарове или да приносимо на њему жртве захвалне, Господ нека тражи. Joshua 22:24 Него то учинисмо бојећи се овог: рекосмо: сутра ће рећи синови ваши синовима нашим говорећи: Шта ви имате с Господом Богом Израиљевим? Joshua 22:25 Међу је поставио Господ између нас и вас, синови Рувимови и Гадови, Јордан; ви немате део у Господу. Синови ваши ће одбити синове наше да се не боје Господа. Joshua 22:26 Зато рекосмо: Учинимо тако, и начинимо олтар, не за жртву паљеницу ни за другу жртву, Joshua 22:27 Него да буде сведок међу нама и вама, и међу наслеђем нашим након нас, да бисмо служили Господу пред Њим жртвама својим паљеницама и приносима својим, и жртвама својим захвалним, и да не би рекли кадгод синови ваши синовима нашим: Ви немате део у Господу. Joshua 22:28 Јер рекосмо: Ако кад кажу тако нама или натражју нашем, тада ћемо им казати: Видите слику од олтара Господњег коју начинише оци наши не за жртву паљеницу ни за другу жртву, него да је сведочанство међу нама и вама. Joshua 22:29 Не дај Боже да се одмећемо Господу и да се данас одвраћамо од Господа начинивши олтар за жртву паљеницу, за дар или за принос, мимо олтара Господа Бога нашег, који је пред шатором Његовим. Joshua 22:30 А кад чу Финес свештеник и кнезови од збора, поглавари од хиљада Израиљевих који беху с њим, речи које им рекоше синови Рувимови и синови Гадови и синови Манасијини, би им по вољи. Joshua 22:31 И рече Финес син Елеазара свештеника синовима Рувимовим и синовима Гадовим и синовима Манасијиним: Данас познасмо да је међу нама Господ кад се не огрешисте Господу тим грехом, и сачувасте синове Израиљеве од гнева Господњег. Joshua 22:32 И Финес син Елеазара свештеника и они кнезови вратише се од синова Рувимових и од синова Гадових из земље галадске у земљу хананску к синовима Израиљевим, и јавише им ствар. Joshua 22:33 И би по вољи синовима Израиљевим; и хвалише Бога синови Израиљеви, и не говорише више да иду да се бију с њима да потру земљу, у којој живе синови Рувимови и синови Гадови. Joshua 22:34 И прозваше синови Рувимови и синови Гадови онај олтар Ед говорећи: Сведок је међу нама да је Господ Бог. Joshua 23:0 Joshua 23:1 А после много времена, пошто Господ умири Израиља од свих непријатеља његових унаоколо, и Исус би стар и временит, Joshua 23:2 Дозва Исус све синове Израиљеве, старешине њихове и поглаваре њихове и судије и управитеље њихове, и рече им: Ја сам стар и временит; Joshua 23:3 А ви сте видели све што је учинио Господ Бог ваш свим овим народима вас ради, јер је Господ Бог ваш сам војевао за вас. Joshua 23:4 Видите, разделио сам вам жребом ове народе, који осташе, у наследство по племенима вашим од Јордана, све народе које истребих до великог мора на запад. Joshua 23:5 И Господ Бог ваш разагнаће их испред вас и истребиће их испред вас, и наследићете земљу њихову, као што вам је рекао Господ Бог ваш. Joshua 23:6 Зато укрепите се добро да држите и творите све што је написано у књизи закона Мојсијевог, да не одступате од њега ни надесно ни налево, Joshua 23:7 Да се не помешате с тим народима што су остали међу вама, и да не помињете имена богова њихових, и да се не кунете њима нити да им служите нити им се клањате. Joshua 23:8 Него се држите Господа Бога свог, као што сте чинили до данас. Joshua 23:9 Зато је Господ одагнао испред вас народе велике и јаке, и нико се није одржао пред вама до данас. Joshua 23:10 Један човек између вас гониће хиљаду, јер Господ Бог ваш војује за вас, као што вам је рекао. Joshua 23:11 Пазите дакле добро да љубите Господа Бога свог. Joshua 23:12 Јер ако се одвратите и пристанете за остатком тих народа што су још остали међу вама, и с њима се опријатељите и помешате се с њима и они с вама, Joshua 23:13 Знајте заиста да Господ Бог ваш неће више изгонити те народе испред вас, него ће вам они постати замка и мрежа, и бич боковима вашим, и трње очима вашим, докле не изгинете на овој доброј земљи коју вам је дао Господ Бог ваш. Joshua 23:14 И ево, ја идем сада куда иде све на земљи; познајте дакле свим срцем својим и свом душом својом да није изостало ништа од свег добра што вам је обрекао Господ Бог ваш, све вам се навршило, није изостало ништа. Joshua 23:15 А како вам се навршило свако добро што вам је обрекао Господ Бог ваш, тако ће Господ пустити на вас сва зла, докле вас не истреби с ове добре земље, коју вам је дао Господ Бог ваш, Joshua 23:16 Ако преступите завет Господа Бога свог који вам је заповедио, и одете да служите другим боговима, и станете им се клањати; и распалиће се гнев Господњи на вас, и нестаће вас брзо с те добре земље, коју вам је дао. Joshua 24:0 Joshua 24:1 Потом сабра Исус сва племена Израиљева у Сихем, и сазва старешине Израиљеве и поглаваре његове и судије његове и управитеље његове, и сташе пред Богом. Joshua 24:2 И рече Исус свом народу: Овако вели Господ Бог Израиљев: С оне стране реке живеше некада оци ваши, Тара отац Аврамов и отац Нахоров, и служише другим боговима. Joshua 24:3 Али узех оца вашег Аврама испреко реке и проведох га кроз сву земљу хананску и умножих семе његово давши му Исака. Joshua 24:4 А Исаку дадох Јакова и Исава, и дадох Исаву гору Сир да је његова; а Јаков и синови његови сиђоше у Мисир. Joshua 24:5 И послах Мојсија и Арона, и мучих Мисир, како учиних усред њега, потом вас изведох. Joshua 24:6 А кад изведох из Мисира оце ваше, дођоше на море, а Мисирци гонише оце ваше с колима и с коњицима до Црвеног мора. Joshua 24:7 Тада завапише ка Господу, и поставих таму између вас и Мисираца, и наведох на њих море које их затрпа, и очи ваше видеше шта учиних од Мисираца; потом остасте у пустињи дуго времена. Joshua 24:8 Иза тога доведох вас у земљу Амореја који живљаху с оне стране Јордана; и они се побише с вама, али их дадох вама у руке, те наследисте земљу њихову, и истребих их испред вас. Joshua 24:9 А Валак син Сефоров, цар моавски, подиже се да се бије с Израиљем, и посла те дозва Валама сина Веоровог да вас прокуне. Joshua 24:10 Али не хтех послушати Валама, те вас он још благослови, и избавих вас из руке његове. Joshua 24:11 Потом пређосте преко Јордана, и дођосте под Јерихон, и бише се с вама Јерихоњани, Амореји и Ферезеји и Хананеји и Хетеји и Гергесеји и Јевеји и Јевусеји; и дадох их вама у руке. Joshua 24:12 И послах пред вама стршљенове, који их изагнаше испред вас, два цара аморејска; не мачем твојим ни луком твојим. Joshua 24:13 И дадох вам земљу, коју не радисте, и градове, које не градисте, и у њима живите; из винограда и из маслиника, којих нисте садили, једете. Joshua 24:14 Зато сада бојте се Господа и служите Му верно и истинито; и поврзите богове, којима су служили оци ваши с оне стране реке и у Мисиру, па служите Господу. Joshua 24:15 Ако ли вам није драго служити Господу, изаберите себи данас коме ћете служити: или богове којима су служили оци ваши с оне стране реке, или богове Амореја у чијој земљи живите; а ја и дом мој служићемо Господу. Joshua 24:16 А народ одговори и рече: Не дај Боже да оставимо Господа да служимо другим боговима. Joshua 24:17 Јер Господ Бог наш, Он је извео нас и оце наше из земље мисирске, из дома ропског, и Он је учинио пред нашим очима оне знаке велике, и чувао нас целим путем којим идосмо, и по свим народима кроз које прођосмо. Joshua 24:18 И Господ је истерао испред нас све народе и Амореје, који живљаху у овој земљи; и ми ћемо служити Господу, јер је Бог наш. Joshua 24:19 А Исус рече народу: Не можете служити Господу, јер је свет Бог, Бог ревнитељ, неће подносити ваше невере и ваше грехе. Joshua 24:20 Кад оставите Господа и станете служити туђим боговима, окренуће се и зло ће вам учинити, и истребиће вас, пошто вам је добро чинио. Joshua 24:21 А народ рече Исусу: Не, него ћемо Господу служити. Joshua 24:22 А Исус рече народу: Сами сте себи сведоци да сте изабрали себи Господа да Му служите. И они рекоше: Сведоци смо. Joshua 24:23 Поврзите дакле богове туђе што су међу вама, и привијте срце своје ка Господу Богу Израиљевом. Joshua 24:24 А народ рече Исусу: Господу Богу свом служићемо и глас Његов слушаћемо. Joshua 24:25 Тако учини Исус завет с народом онај дан и постави им уредбе и законе у Сихему. Joshua 24:26 И записа Исус ове речи у књигу закона Божјег; и узевши камен велик подиже га онде под храстом који беше код светиње Господње. Joshua 24:27 И рече Исус свом народу: Ево, камен овај нека вам буде сведочанство; јер је чуо све речи Господње, које нам је говорио; и нека вам буде сведочанство да не бисте слагали Богу свом. Joshua 24:28 Потом распусти Исус народ, сваког на његово наследство. Joshua 24:29 А после ових ствари умре Исус син Навин слуга Господњи, кад му беше сто и десет година. Joshua 24:30 И погребоше га у међама наследства његовог у Тамнат-Сараху, који је у гори Јефремовој, са севера гори Гасу. Joshua 24:31 И служи Израиљ Господу свега века Исусовог и свега века старешина, које дуго живеше иза Исуса и који су знали сва дела Господња, која учини Израиљу. Joshua 24:32 И кости Јосифове, које донесоше синови Израиљеви из Мисира, погребоше у Сихему, у делу поља које је купио Јаков од синова Емора оца Сихемовог за сто новаца; и бише у синова Јосифових у наследству њиховом. Joshua 24:33 И Елеазар син Аронов умре, и погребоше га на брду Финеса сина његовог, које му беше дано у гори Јефремовој.
Judges 0:0
Judges 1:0 Judges 1:1 А по смрти Исусовој упиташе синови Израиљеви Господа говорећи: Ко ће између нас ићи први на Хананеје да се бије с њима? Judges 1:2 И Господ рече: Јуда нека иде; ето дао сам му земљу у руке. Judges 1:3 А Јуда рече Симеуну брату свом: Хајде са мном на мој део да се бијемо с Хананејима; пак ћу и ја ићи с тобом на твој део. И пође Симеун с њим. Judges 1:4 И изиђе Јуда; и даде им Господ Хананеје и Ферезеје у руке, и побише их у Везеку десет хиљада људи. Judges 1:5 Јер нађоше Адони-Везека у Везеку, и ударише на њ, и побише Хананеје и Ферезеје. Judges 1:6 И побеже Адони-Везек, а они га потераше и ухвативши га одсекоше му палце у руку и у ногу. Judges 1:7 Тада рече Адони-Везек: Седамдесет царева одсечених палаца у руку и у ногу купише шта беше под мојим столом; како сам чинио, тако ми плати Бог. И одведоше га у Јерусалим, и онде умре. Judges 1:8 Јер синови Јудини ударише на Јерусалим и узеше га, и исекоше грађане оштрим мачем, а град сажегоше огњем. Judges 1:9 Потом изиђоше синови Јудини да војују на Хананеје, који живљаху у гори и на југу и у равни. Judges 1:10 И Јуда изиђе на Хананеје који живљаху у Хеврону, а Хеврону беше пре име Киријат-Арва; и побише Сесаја и Ахимана и Талмаја. Judges 1:11 А одатле отидоше на Давиране, а Давиру пре беше име Киријат-Сефер. Judges 1:12 И рече Халев: Ко савлада Киријат-Сефер и узме га, даћу му Ахсу кћер своју за жену. Judges 1:13 И узе га Готонило, син Кенезов, млађи брат Халевов; и даде му Ахсу кћер своју за жену. Judges 1:14 И кад полажаше, наговараше је да иште у оца њеног поље: Па скочи с магарца. А Халев јој рече: Шта ти је? Judges 1:15 А она му рече: Дај ми дар; кад си ми дао суву земљу, дај ми и изворе водене. И даде јој Халев изворе горње и изворе доње. Judges 1:16 А и синови Кенеја таста Мојсијевог изиђоше из града палмовог са синовима Јудиним у пустињу Јудину, која је на југу од Арада. И дошавши живљаху с народом. Judges 1:17 Потом изиђе Јуда са Симеуном братом својим, и побише Хананеје који живљаху у Сефату, и раскопаше га, и прозва се град Орма. Judges 1:18 И Газу узе Јуда с међама њеним, и Аскалон с међама његовим, и Акарон с међама његовим. Judges 1:19 Јер Господ беше с Јудом, те освоји гору; али не изагна оне који живљаху у долини, јер имаху гвоздена кола. Judges 1:20 И дадоше Халеву Хеврон, као што беше заповедио Мојсије, а он изагна оданде три сина Енакова. Judges 1:21 А синови Венијаминови не изагнаше Јевусеја који живљаху у Јерусалиму; него Јевусеји осташе у Јерусалиму са синовима Венијаминовим до овог дана. Judges 1:22 Изиђоше и синови Јосифови на Ветиљ, и Господ беше с њима. Judges 1:23 И уходише Ветиљ синови Јосифови, а име граду беше пре Луз. Judges 1:24 И уходе видеше човека који иђаше из града и рекоше му: Хајде покажи нам куда ћемо ући у град, па ћемо ти учинити милост. Judges 1:25 А он им показа куда ће ући у град: и исекоше у граду све оштрим мачем, а оног човека пустише са свом породицом његовом. Judges 1:26 И отиде онај човек у земљу хетејску, и онде сазида град, и прозва га Луз; то му је име до данас. Judges 1:27 А Манасија не изагна становнике из Вет-Сана и села његових, ни из Танаха и села његових, ни становнике из Дора и села његових, ни становнике из Ивлеама и села његових, ни становнике из Мегида и села његових; и Хананеји стадоше живети у тој земљи. Judges 1:28 А кад ојача Израиљ, удари на Хананеје данак, али их не изагна. Judges 1:29 Ни Јефрем не изагна Хананеје који живљаху у Гезеру; него осташе Хананеји с њим у Гезеру. Judges 1:30 Завулон не изагна становнике из Китрона, ни становнике из Налола; него осташе Хананеји с њим, и плаћаху данак. Judges 1:31 Асир не изагна становнике из Акона, ни становнике из Сидона ни из Алава, ни из Ахазива, ни из Хелве, ни из Афика, ни из Реова; Judges 1:32 Него Асир живљаше међу Хананејима, становницима оне земље, јер их не изагна. Judges 1:33 Нефталим не изагна становнике из Вет-Семеса, ни становнике из Вет-Аната; него живљаше међу Хананејима становницима оне земље; и становници у Вет-Семесу и у Вет-Анату плаћаху им данак. Judges 1:34 А Амореји притешњаваху синове Данове у гори, и не даваху им силазити у долину. Judges 1:35 И Амореји стадоше живети у гори Ересу, у Ајалону и у Салвиму; а кад осили рука дома Јосифовог, плаћаше данак. Judges 1:36 А међа Аморејима беше од горе акравимске, од стене па навише. Judges 2:0 Judges 2:1 И дође анђео Господњи од Галгала у Воким и рече: Извео сам вас из Мисира и довео вас у земљу за коју сам се заклео оцима вашим; и рекох: Нећу покварити завет свој с вама довека. Judges 2:2 А ви не хватајте веру са становницима те земље, олтаре њихове раскопајте. Али не послушасте глас мој. Шта сте то учинили? Judges 2:3 Зато и ја рекох: Нећу их одагнати испред вас, него ће вам бити као трње, и богови њихови биће вам замка. Judges 2:4 А кад изговори анђео Господњи ове речи свим синовима Израиљевим, народ подиже глас свој и плака. Judges 2:5 Зато прозваше оно место Воким; и онде принесоше жртве Господу. Judges 2:6 А Исус распусти народ, и разиђоше се синови Израиљеви сваки на своје наследство, да наследе земљу. Judges 2:7 И служи народ Господу свега века Исусовог и свега века старешина који живеше дуго иза Исуса које беху виделе сва велика дела Господња што учини Израиљу. Judges 2:8 Али умре Исус син Навин слуга Господњи, кад му беше сто и десет година. Judges 2:9 И погребоше га у међама наследства његовог у Тамнат-Аресу у гори Јефремовој са севера гори Гасу. Judges 2:10 И сав онај нараштај прибра се к оцима својим, и наста други нараштај иза њих, који не познаваше Господа ни дела која је учинио Израиљу. Judges 2:11 И синови Израиљеви, чинише што је зло пред Господом, и служише Валима. Judges 2:12 И оставише Господа Бога отаца својих, који их је извео из земље мисирске, и пођоше за другим боговима између богова оних народа који беху око њих, и клањаше им се, и разгневише Господа. Judges 2:13 И оставише Господа, и служише Валу и Астаротама. Judges 2:14 И разгневи се Господ на Израиља, и даде их у руке људима који их плењаху, и продаде их у руке непријатељима њиховим унаоколо, и не могаше се више држати пред непријатељима својим. Judges 2:15 Куд год полажаху, рука Господња беше против њих на зло, као што беше рекао Господ и као што им се беше заклео Господ; и беху у великој невољи. Judges 2:16 Тада им Господ подизаше судије, који их избављаху из руку оних што их плењаху. Judges 2:17 Али ни судија својих не слушаше, него чинише прељубу за другим боговима, и клањаше им се; брзо зађоше с пута којим идоше оци њихови слушајући заповести Господње; они не чинише тако. Judges 2:18 И кад им Господ подизаше судије, беше Господ са сваким судијом, и избављаше их из руку непријатеља њихових свега века судијиног; јер се сажали Господ ради њиховог уздисања на оне који им криво чињаху и који их цвељаху. Judges 2:19 А кад судија умре, они се враћаху опет и биваху гори од отаца својих идући за боговима другим и служећи им и клањајући им се; не остављаху се дела својих нити путева својих опаких. Judges 2:20 Зато се распали гнев Господњи на Израиља, и рече: Кад је тај народ преступио мој завет који сам заповеди оцима њиховим, и не послушаше глас мој, Judges 2:21 Ни ја нећу више ниједнога гонити испред њих између народа које остави Исус кад умре, Judges 2:22 Да њима кушам Израиља хоће ли се држати пута Господњег ходећи по њему, као што су се држали оци њихови, или неће. Judges 2:23 И Господ остави те народе и не изагна их одмах не предавши их у руке Исусу. Judges 3:0 Judges 3:1 А ово су народи које остави Господ да њима куша Израиљ, све оне који не знаху за ратове хананске, Judges 3:2 Да би барем наслеђе синова Израиљевих знало и разумело шта је рат, барем они који од пре нису знали: Judges 3:3 Пет кнежевина филистејских, и сви Хананеји и Сидонци и Јевеји, који живљаху на гори Ливану од горе Вал-Ермона до Емата. Judges 3:4 Ти народи осташе да се Израиљ њима куша, да се види хоће ли слушати заповести Господње, које је заповедио оцима њиховим преко Мојсија. Judges 3:5 И живљаху синови Израиљеви усред Хананеја и Хетеја и Амореја и Ферезеја и Јевеја и Јевусеја. Judges 3:6 И жењаху се кћерима њиховим и удаваху кћери своје за синове њихове, и служаху боговима њиховим. Judges 3:7 И чињаху синови Израиљеви што је зло пред Господом, и заборавише Господа Бога свог и служаху Валима и луговима. Judges 3:8 Зато се разгневи Господ на Израиља, и даде их у руке Хусан-Рисатајиму цару месопотамском; и служаше синови Израиљеви Хусан-Рисатајиму осам година. Judges 3:9 Потом вапише синови Израиљеви ка Господу, и подиже Господ избавитеља синовима Израиљевим да их избави, Готонила сина Кенезовог, млађег брата Халевовог, Judges 3:10 И беше на њему дух Господњи, и суђаше Израиљу; и изиђе на војску, и предаде му Господ у руке Хусан-Рисатајима цара месопотамског; и рука његова надјача Хусан-Рисатајима. Judges 3:11 И земља би мирна четрдесет година. Потом умре Готонило син Кенезов. Judges 3:12 А синови Израиљеви стадоше опет чинити што је зло пред Господом; а Господ укрепи Еглона цара моавског на Израиља, јер чињаху што је зло пред Господом. Judges 3:13 Јер скупи к себи синове Амонове и Амалике, и изашавши поби Израиља, и освојише град палмов. Judges 3:14 И синови Израиљеви служише Еглону цару моавском осамнаест година. Judges 3:15 Потом вапише синови Израиљеви ка Господу; и Господ им подиже избавитеља Аода сина Гире сина Венијаминовог, човека који беше левак. И послаше синови Израиљеви по њему дар Еглону цару моавском. Judges 3:16 А Аод начини себи мач са обе стране оштар, од лакта у дужину; и припаса га под хаљине своје уз десну бедрицу. Judges 3:17 И однесе дар Еглону цару моавском; а Еглон беше човек врло дебео. Judges 3:18 И кад предаде дар, отпусти људе који су носили дар. Judges 3:19 Па сам врати се од ликова камених, који беху код Галгала, рече: Имам, царе, неку тајну да ти кажем. А он рече: Ћути! И отидоше од њега сви који стајаху пред њим. Judges 3:20 А Аод приступи к њему; а он сеђаше сам у летњој соби; па рече Аод: Реч Божју имам да ти кажем. Тада он уста с престола. Judges 3:21 А Аод потеже левом руком својом и узе мач од десне бедрице и сатера му га у трбух, Judges 3:22 И држак уђе за мачем, и сало се склопи за мачем, те не може извући мача из трбуха; и изиђе нечист. Judges 3:23 Потом изиђе Аод из собе, и затвори врата за собом и закључа. Judges 3:24 А кад он отиде, дођоше слуге, и погледаше, а то врата од собе закључана, па рекоше: Ваљда иде напоље у клети до летње собе. Judges 3:25 И већ им се досади чекати а врата се од собе не отварају, те узеше кључ и отворише, а гле, господар им лежи на земљи мртав. Judges 3:26 А Аод докле се они забавише побеже и прође ликове камене, и утече у Сериот. Judges 3:27 А кад дође, затруби у трубу у гори Јефремовој; и сиђоше с њим синови Израиљеви с горе, а он напред. Judges 3:28 Па им рече: Хајдете за мном, јер Господ предаде вам у руке непријатеље ваше Моавце. И сиђоше за њим, и узеше Моавцима бродове јорданске, и не даваху никоме прећи. Judges 3:29 И тада побише Моавце, око десет хиљада људи, све богате и храбре, и ни један не утече. Judges 3:30 Тако у тај дан потпадоше Моавци под руку Израиљеву; и земља би мирна осамдесет година. Judges 3:31 А после њега наста Самегар син Анатов, и поби шест стотина Филистеја останом волујским, и избави и он Израиља. Judges 4:0 Judges 4:1 А по смрти Аодовој опет синови Израиљеви чинише што је зло пред Господом. Judges 4:2 И Господ их даде у руке Јавину цару хананском, који владаше у Асору, а војсци његовој беше војвода Сисара, који живљаше у Аросету незнабожачком. Judges 4:3 И синови Израиљеви вапише ка Господу; јер он имаше девет стотина гвоздених кола, и веома притешњаваше синове Израиљеве двадесет година. Judges 4:4 У то време Девора пророчица, жена Лафидотова, суђаше Израиљу. Judges 4:5 И Девора становаше под палмом између Раме и Ветиља у гори Јефремовој, и долажаху к њој синови Израиљеви на суд. Judges 4:6 А она пославши дозва Варака сина Авинејемова из Кедеса Нефталимовог, и рече му: Није ли заповедио Господ Бог Израиљев: Иди, скупи народ на гори Тавор, и узми са собом десет хиљада људи између синова Нефталимових и синова Завулонових? Judges 4:7 Јер ћу довести к теби на поток Кисон Сисару војводу Јавиновог и кола његова и људство његово, и предаћу га теби у руке. Judges 4:8 А Варак јој рече: Ако ћеш ти ићи са мном, ићи ћу; ако ли нећеш ићи са мном, нећу ићи. Judges 4:9 А она рече: Ја ћу ићи с тобом, али нећеш имати славе на путу којим ћеш ићи; јер ће жени у руку дати Господ Сисару. И уставши Девора отиде с Вараком у Кедес. Judges 4:10 И Варак сазвавши синове Завулонове и Нефталимове у Кедес, поведе са собом десет хиљада људи; и Девора иђаше с њим. Judges 4:11 А Евер Кенејин беше се одвојио од Кенеја, од синова Овава таста Мојсијевог, и беше разапео свој шатор код храстова занајимских, а то је код Кедеса. Judges 4:12 И јавише Сисари да је изашао Варак син Авинејемов на гору Тавор. Judges 4:13 И Сисара скупи сва кола своја, девет стотина кола гвоздених, и сав народ који беше с њим од Аросета незнабожачкога до потока Кисона. Judges 4:14 Тада рече Девора Вараку: Устани, јер је ово дан, у који ти даде Господ Сисару у руке. Не иде ли Господ пред тобом? И Варак сиђе с горе Тавора, и десет хиљада људи за њим. Judges 4:15 И Господ смете Сисару и сва кола његова и сву војску оштрим мачем пред Вараком; и Сисара сиђе с кола својих и побеже пешице. Judges 4:16 А Варак потера кола и војску до Аросета незнабожачкога; и паде сва војска Сисарина од оштрог мача, не оста ниједан. Judges 4:17 А Сисара утече пешице до шатора Јаиље жене Евера Кенејина; јер беше мир међу Јавином царем асорским и домом Евера Кенејина. Judges 4:18 И изиђе Јаиља на сусрет Сисари, и рече му: Склони се, господару, склони се код мене; не бој се. И он се склони код ње у шатор, и она га покри покривачем. Judges 4:19 А он јој рече: Дај ми мало воде да се напијем, јер сам жедан. А она отвори мех млека и напоји га, па га покри. Judges 4:20 А он јој рече: Стој на вратима од шатора, и ако ко дође и запита те и рече: Има ли ту ко? Реци: Нема. Judges 4:21 Тада Јаиља жена Еверова узе колац од шатора, и узе маљ у руку, и приступи к њему полако, и сатера му колац кроз слепе очи, те прође у земљу, кад спаваше тврдо уморан, и умре. Judges 4:22 И гле, Варак тераше Сисару, и Јаиља му изиђе на сусрет, и рече му: Ходи да ти покажем човека ког тражиш. И уђе к њој, и гле Сисара лежаше мртав, и колац му у слепим очима. Judges 4:23 Тако покори Бог у онај дан Јавина цара хананског пред синовима Израиљевим. Judges 4:24 И рука синова Израиљевих биваше све тежа Јавину цару хананском, докле не истребише Јавина цара хананског. Judges 5:0 Judges 5:1 И у тај дан пева Девора и Варак син Авинејемов говорећи: Judges 5:2 Благосиљајте Господа што учини освету у Израиљу и што народ драговољно приста. Judges 5:3 Чујте цареви, слушајте кнезови; ја, ја ћу Господу певати, попеваћу Господу Богу Израиљевом. Judges 5:4 Господе! Кад си силазио са Сира, кад си ишао из поља едомског, земља се тресаше, и небеса капаху, облаци капаху водом. Judges 5:5 Брда се растапаху пред Господом; тај Синај пред Господом Богом Израиљевим. Judges 5:6 За времена Самегара сина Анатовог, за времена Јаиљиног неста путева, и који иђаху стазама, иђаху кривим путевима. Judges 5:7 Неста села у Израиљу, неста их, докле не настах ја, Девора, докле не настах мајка Израиљу. Judges 5:8 Он изабра нове богове, тада рат беше на вратима; виђаше ли се штит или копље међу четрдесет хиљада у Израиљу? Judges 5:9 Срце се моје привило к управитељима Израиљевим, који драговољно присташе између народа. Благосиљајте Господа. Judges 5:10 Који јашете на белим магарицама, који седите у суду и који ходите по путевима, приповедајте. Judges 5:11 Престала је праска стрељачка на местима где се вода црпе; онде нека приповедају правду Господњу, правду к селима његовим у Израиљу; тада ће народ Господњи силазити на врата. Judges 5:12 Устани, устани, Деворо; устани, устани, запевај песму; устани, Вараче, води у ропство робље своје, сине Авинејемов. Judges 5:13 Сада ће потлачени овладати силнима из народа; Господ ми даде да владам силнима. Judges 5:14 Из Јефрема изиђе корен њихов на Амалике; за тобом беше Венијамин с народом твојим; од Махира изиђоше који постављају законе, а од Завулона писари. Judges 5:15 И кнезови Исахарови бише с Девором, Исахар као и Варак би послан у долину с људима које вођаше. У делу Рувимовом беху људи високих мисли. Judges 5:16 Што си седео међу торовима слушајући како блеје стада? У делу Рувимовом беху људи високих мисли. Judges 5:17 Галад оста с оне стране Јордана; а Дан што се забави код лађа; Асир зашто седе на брегу морском и у кршевима својим оста? Judges 5:18 Завулон је народ који даде душу своју на смрт, тако и Нефталим, на високом пољу. Judges 5:19 Дођоше цареви, бише се; бише се цареви ханански у Танаху на води мегидској; али ни мрве сребра не добише. Judges 5:20 С неба се војева, звезде с места својих војеваше на Сисару. Judges 5:21 Поток Кисон однесе их, поток Кадимин, поток Кисон; погазила си, душо моја, снажно. Judges 5:22 Тада изотпадаше коњима копита од терања јунака њихових. Judges 5:23 Проклињите Мироз, рече анђео Господњи, проклињите становнике његове; јер не дођоше у помоћ Господу, у помоћ Господу с јунацима. Judges 5:24 Да је благословена мимо жене Јаиља жена Евера Кенејина; мимо жене у шаторима да је благословена. Judges 5:25 Заиска воде, млека му даде, у господској здели донесе му павлаку. Judges 5:26 Левом руком маши се за колац а десном за маљ ковачки, и удари Сисару, размрска му главу; прободе и проби му слепе очи. Judges 5:27 Међу ноге њене сави се, паде, леже, међу ноге њене сави се, паде где се сави, онде паде мртав. Judges 5:28 С прозора гледаше мајка Сисарина, и кроз решетку викаше: Што се тако дуго не враћају кола његова? Што се тако полако мичу точкови кола његових? Judges 5:29 Најмудрије између дворкиња њених одговараху јој, а и сама одговараше себи: Judges 5:30 Нису ли нашли? Не деле ли плен? По једну девојку, по две девојке на сваког. Плен шарен Сисари, плен шарен, везен; шарен, везен с обе стране, око врата онима који запенише. Judges 5:31 Тако да изгину сви непријатељи Твоји, Господе; а који те љубе да буду као сунце кад излази у сили својој. И земља би мирна четрдесет година. Judges 6:0 Judges 6:1 А синови Израиљеви чинише што је зло пред Господом, и Господ их даде у руке Мадијанима за седам година. Judges 6:2 И осили рука мадијанска над Израиљем, те од страха мадијанског начинише себи синови Израиљеви јаме које су по горама, и пећине и ограде. Judges 6:3 И кад би Израиљци посејали, долажаху Мадијани и Амалици и источни народ, долажаху на њих. Judges 6:4 И ставши у логор против њих, потираху род земаљски дори до Газе, и не остављаху хране у Израиљу, ни овце ни вола ни магарца. Judges 6:5 Јер се подизаху са стадима својим и са шатором својим, и долажаху као скакавци, тако много, и не беше броја њима и камилама њиховим, и долазећи у земљу пустошаху је. Judges 6:6 Тада осиромаши Израиљ веома од Мадијана, и повикаше ка Господу синови Израиљеви. Judges 6:7 А кад повикаше синови Израиљеви ка Господу од Мадијана, Judges 6:8 Господ посла пророка синовима Израиљевим, а он им рече: Овако вели Господ Бог Израиљев: Ја сам вас извео из Мисира, и извео сам вас из дома ропског, Judges 6:9 И избавио сам вас из руке мисирске и из руку свих оних који вас мучаху; и одагнао сам их испред вас, и дао сам вама земљу њихову. Judges 6:10 Пак вам рекох: Ја сам Господ Бог ваш, не бојте се богова Амореја у којих земљи живите. Али не послушасте глас мој. Judges 6:11 Потом дође анђео Господњи и седе под храстом у Офри који беше Јоаса Авијезерита; а син његов Гедеон вршаше пшеницу на гумну, да би побегао с њом од Мадијана. Judges 6:12 И јави му се анђео Господњи, и рече му: Господ је с тобом, храбри јуначе! Judges 6:13 А Гедеон му рече: О господару мој! Кад је Господ с нама, зашто нас снађе све ово? И где су сва чудеса Његова, која нам приповедаше оци наши говорећи: Није ли нас Господ извео из Мисира? А сад нас је оставио Господ и предао у руке Мадијанима. Judges 6:14 А Господ га погледа и рече му: Иди у тој сили својој, и избавићеш Израиљ из руку мадијанских. Не послах ли те? Judges 6:15 А он Му рече: О Господе, чим ћу избавити Израиљ? Ето, род је мој најсиромашнији у племену Манасијином, а ја сам најмањи у дому оца свог. Judges 6:16 Тад му рече Господ: Ја ћу бити с тобом, те ћеш побити Мадијане као једног. Judges 6:17 А Гедеон Му рече: Ако сам нашао милост пред Тобом, дај ми знак да Ти говориш са мном. Judges 6:18 Немој отићи одавде докле се ја не вратим к Теби и донесем дар свој и ставим преда Те. А Он рече: Чекаћу докле се вратиш. Judges 6:19 Тада отиде Гедеон, и зготови јаре и од ефе брашна хлебове пресне, и метну месо у котарицу а супу у лонац, и донесе Му под храст, и постави. Judges 6:20 А анђео Божји рече му: Узми то месо и те хлебове пресне, и метни на ону стену, а супу пролиј. И он учини тако. Judges 6:21 Тада анђео Господњи пружи крај од штапа који му беше у руци и дотаче се меса и хлебова пресних; и подиже се огањ са стене и спали месо и хлебове пресне. И анђео Господњи отиде испред очију његових. Judges 6:22 А Гедеон видећи да беше анђео Господњи, рече: Ах Господе Боже! Зато ли видех анђела Господњег лицем к лицу? Judges 6:23 А Господ му рече: Буди миран, не бој се, нећеш умрети. Judges 6:24 И Гедеон начини онде олтар Господу, и назва га Мир Господњи. Стоји и данас у Офри авијезеритској. Judges 6:25 И исту ноћ рече му Господ: Узми јунца који је оца твог, јунца другог од седам година; и раскопај олтар Валов који има отац твој, и исеци луг који је код њега. Judges 6:26 И начини олтар Господу Богу свом наврх ове стене, на згодном месту, па онда узми другог јунца, и принеси жртву паљеницу на дрвима оног луга који исечеш. Judges 6:27 Тада узе Гедеон десет људи између слуга својих, и учини како му заповеди Господ; али се бојаше дома оца свог и мештана, те не учини дању него учини ноћу. Judges 6:28 А кад ујутру усташе мештани, а то раскопан олтар Валов и луг код њега исечен; а јунац други принесен на жртву паљеницу на олтару начињеном. Judges 6:29 И рекоше један другом: Ко то учини? И траживши и распитавши рекоше: Гедеон син Јоасов учини то. Judges 6:30 Па рекоше мештани Јоасу; изведи сина свог да се погуби, што раскопа олтар Валов и што исече луг код њега. Judges 6:31 А Јоас рече свима који стајаху око њега: Ви ли хоћете да браните Вала? Ви ли хоћете да га избавите? Ко га брани, погинуће јутрос. Ако је бог, нека сам расправи с њим што му је раскопао олтар. Judges 6:32 И прозва га оног дана Јеровал говорећи: Нека расправи с њим Вал што му је раскопао олтар. Judges 6:33 А сви Мадијани и Амалици и источни народ беху се скупили и прешавши преко Јордана беху стали у логор у долини Језраелу. Judges 6:34 А Дух Господњи наоружа Гедеона, и он затруби у трубу, и скупи око себе породицу Авијезерову. Judges 6:35 И посла гласнике по свему племену Манасијином, и скупише се око њега; посла гласнике и у племе Асирово и Завулоново и Нефталимово, те и они изиђоше пред њих. Judges 6:36 Тада рече Гедеон Богу: Ако ћеш Ти избавити мојом руком Израиља, као што си рекао, Judges 6:37 Ево, ја ћу метнути руно на гумну: ако роса буде само на руну а по свој земљи суво, онда ћу знати да ћеш мојом руком избавити Израиља, као што си рекао. Judges 6:38 И би тако; јер кад уста сутрадан, исцеди руно, и истече роса из руна пуна здела. Judges 6:39 Опет рече Гедеон Богу: Немој се гневити на ме, да проговорим још једном; да обиђем руно још једном, нека буде само руно суво, а по свој земљи нека буде роса. Judges 6:40 И Бог учини тако ону ноћ; и би само руно суво а по свој земљи би роса. Judges 7:0 Judges 7:1 И урани Јеровал, то је Гедеон, и сав народ што беше с њим, и стадоше у логор код извора Арода; а војска мадијанска беше му са севера крај горе Мореха у долини. Judges 7:2 А Господ рече Гедеону: Много је народа с тобом, зато им нећу дати Мадијане у руке, да се не би хвалио Израиљ супрот мени говорећи: Моја ме рука избави. Judges 7:3 Него сада огласи да чује народ и реци: Ко се боји и кога је страх, нека се врати и нек иде одмах ка гори Галаду. И врати се из народа двадесет и две хиљаде; а десет хиљада оста. Judges 7:4 Опет рече Господ Гедеону: Још је много народа; сведи их на воду, и онде ћу ти их пребрати; за ког ти год кажем: Тај нека иде с тобом, нека иде с тобом; а за кога ти год кажем: Тај нека не иде с тобом, нека не иде. Judges 7:5 И сведе народ на воду; а Господ рече Гедеону: Који стане лаптати језиком воду, као што лапће пас, метни га на страну; тако и сваког који клекне на колена да пије. Judges 7:6 И оних који лапташе, руком својом к устима принесавши воду, беше три стотине људи; а сав остали народ клече на колена своја да пију воде. Judges 7:7 Тада рече Господ Гедеону: С тих триста људи који лапташе воду избавићу вас и предаћу ти у руке Мадијане; нека дакле одлази сав овај народ свако на своје место. Judges 7:8 И народ узе брашњенице и трубе; и Гедеон отпусти све људе Израиљце да иду сваки у свој шатор, а оних триста људи задржа. А логор мадијански беше ниже њега у долини. Judges 7:9 И ону ноћ рече му Господ: Устани, сиђи у логор, јер ти га дадох у руке. Judges 7:10 Ако ли се бојиш сам сићи, сиђи у логор са Фуром момком својим, Judges 7:11 И чућеш шта говоре, па ће ти осилити руке и ударићеш на логор. И сиђе он и Фура момак његов до краја војске која беше у логору. Judges 7:12 А Мадијани и Амалици и сав народ источни лежаху по долини као скакавци, тако их беше много; и камилама њиховим не беше броја; беше их много као песка по брегу морском, Judges 7:13 И кад дође Гедеон, а то један приповедаше другу свом сан и говораше: Гле усних, а то печен хлеб јечмен котрљаше се к логору мадијанском и дође до шатора и стаде ударати о њих, те падаху, и испремета их, и попадаше шатори. Judges 7:14 А друг му одговори и рече: То није друго него мач Гедеона сина Јоасовог човека Израиљца; предао му је у руке Бог Мадијане и сав овај логор. Judges 7:15 И кад Гедеон чу како онај приповеди сан и како га овај истумачи, поклони се и врати се у логор израиљски и рече: Устајте, јер вам даде Господ у руке логор мадијански. Judges 7:16 Потом раздели триста људи у три чете, и даде свакоме по трубу у руку и по празан жбан и по луч у жбан. Judges 7:17 И рече им: На мене гледајте, па тако чините; гле, је ћу доћи на крај логора, па шта ја ушчиним, то чините. Judges 7:18 Кад ја затрубим у трубу и сви који буду са мном, тада и ви затрубите у трубе око свега логора, и вичите: Мач Господњи и Гедеонов. Judges 7:19 И дође Гедеон и сто људи што беху с њим на крај логора, у почетак средње страже, истом беху променили стражу; а они затрубеше у трубе и полупаше жбанове које имаху у рукама. Judges 7:20 Тако три чете затрубише у трубе и полупаше жбанове, и држаху у левој руци лучеве а у десној трубе трубећи, и повикаше: Мач Господњи и Гедеонов. Judges 7:21 И стадоше сваки на свом месту око војске; а сва се војска смете и стадоше викати и бежати. Judges 7:22 А кад затрубише у трубе оних три стотине, Господ обрати мач свакоме на друга његовог по свему логору, те побеже војска до Вет-Асете, у Зерерат, до обале авел-меолске код Тавата. Judges 7:23 А Израиљци из племена Нефталимовог и Асирова и из свега племена Манасијиног стекоше се и гонише Мадијане. Judges 7:24 И Гедеон посла гласнике по свој гори Јефремовој говорећи: Сиђите пред Мадијане и ухватите им воде до Ветваре дуж Јордана. И стекоше се сви људи из племена Јефремовог и ухватише воде до Ветваре дуж Јордана. Judges 7:25 И ухватише два кнеза мадијанска, Орива и Зива, и убише Орива на стени Оривовој, а Зива убише код теснаца Зивовог; и гонише Мадијане, и донесоше главу Оривову и Зивову ка Гедеону преко Јордана. Judges 8:0 Judges 8:1 А људи од племена Јефремовог рекоше му: Шта нам то учини те нас не позва кад пође у бој на Мадијане? И викаху на њ жестоко. Judges 8:2 А он им рече: Па шта сам учинио тако као ви? Није ли пабирчење Јефремово боље него берба Авијезерова? Judges 8:3 Вама је у руке дао Господ кнезове мадијанске, Орива и Зива; па шта ја могох учинити тако као ви? Тада се утиша дух њихов према њему кад тако говори. Judges 8:4 А кад Гедеон дође на Јордан, пређе преко њега с триста људи који беху с њим, а беху уморни гонећи. Judges 8:5 Па рече људима Сокоћанима: Дајте неколико хлебова народу који иде за мном, јер су уморни, а ја гоним Зевеја и Салмана цареве мадијанске. Judges 8:6 А главари сокотски рекоше му: Је ли песница Зевејева и Салманова већ у твојој руци да дамо хлеба твојој војсци? Judges 8:7 А Гедеон им рече: Кад ми Бог преда Зевеја и Салмана у руке, тада ћу помлатити телеса ваша трњем из ове пустиње и драчом. Judges 8:8 И отиде оданде у Фануил, и рече Фануиљанима исто онако, а они му одговорише као што одговорише људи у Сокоту. Judges 8:9 Зато и људима Фануиљанима рече: Кад се вратим здраво, развалићу ту кулу. Judges 8:10 А Зевеј и Салман беху у Каркору, и војска њихова с њима, око петнаест хиљада, што их год оста од све војске источне; а побијених беше сто и двадесет хиљада људи који махаху мачем. Judges 8:11 И отиде Гедеон преко оних што живе под шаторима, с истока Нови и Јогвеји, и удари на војску кад војска стајаше безбрижна. Judges 8:12 А Зевеј и Салман побегоше, а он их потера, и ухвати два цара мадијанска, Зевеја и Салмана, и распуди сву војску. Judges 8:13 И врати се Гедеон син Јоасов из боја пре сунчаног рођаја. Judges 8:14 И ухвати момка из Сокота, и испитива га; а он му пописа кнезове сокотске и старешине, седамдесет и седам људи. Judges 8:15 Па кад дође к Сокоћанима, рече: Ево Зевеја и Салмана, за које ми се ругасте говорећи: Је ли песница Зевејева и Салманова већ у твојој руци, да дамо хлеба уморним људима твојим? Judges 8:16 И узевши старешине оног места и трња из пустиње и драче даде на њима углед Сокоћанима. Judges 8:17 И кулу фануилску развали и поби људе тамошње. Judges 8:18 Потом рече Зевеју и Салману: Какви беху људи које побисте на Тавору? А они рекоше: Такви као ти; сваки беше на очима као царски син. Judges 8:19 А он рече: То беху моја браћа, синови моје матере. Тако Господ био жив! Да сте их оставили у животу, не бих вас погубио. Judges 8:20 Тада рече Јетеру првенцу свом: Устани, погуби их. Али дете не извуче мач свој, јер се бојаше, јер беше још дете. Judges 8:21 Тада рече Зевеј и Салман: Устани ти, уложи на нас; јер какав је човек онаква му је и снага. И уставши Гедеон погуби Зевеја и Салмана, и узе месечиће који беху о вратовима камила њихових. Judges 8:22 Потом рекоше Израиљци Гедеону: Буди нам господар ти и син твој и син сина твог, јер си нас избавио из руке мадијанске. Judges 8:23 А Гедеон им рече: Нећу вам ја бити господар, нити ће вам син мој бити господар; Господ ће вам бити Господар. Judges 8:24 Још им рече Гедеон: Једно ћу искати од вас: да ми дате сваки гривну од плена свог. А гривне имаху златне, јер беху Исмаиљци. Judges 8:25 И одговорише: Даћемо драге воље. И разастрвши хаљину бацише на њу гривне, сваки од плена свог. Judges 8:26 И беше на меру златних гривана што изиска хиљаду и седам стотина сикала злата, осим месечића и ланчића и хаљина скерлетних, што ношаху цареви мадијански, и осим литарова, што беху око врата камила њихових. Judges 8:27 И Гедеон начини од тога оплећак, и остави га у свом граду Офри; и онде сав Израиљ стаде чинити прељубу за њим, и би Гедеону и дому његовом замка. Judges 8:28 Тако бише покорени Мадијани пред синовима Израиљевим, и више не дигоше главе. И земља би мирна четрдесет година за века Гедеоновог. Judges 8:29 И отишавши Јеровал син Јоасов оста у својој кући. Judges 8:30 И имаше Гедеон седамдесет синова, који изиђоше од бедара његових, јер имаше много жена. Judges 8:31 И иноча његова, која беше у Сихему, и она му роди сина, и наде му име Авимелех. Judges 8:32 Потом умре Гедеон син Јоасов у доброј старости, и би погребен у гробу Јоаса оца свог Авијезерита у Офри. Judges 8:33 И кад умре Гедеон, опет синови Израиљеви чинише прељубу за Валима, и поставише себи Вал-Верита за бога. Judges 8:34 И не сећаше се синови Израиљеви Господа Бога свог, који их је избавио из руку свих непријатеља њихових унаоколо. Judges 8:35 И не учинише милости дому Јеровала Гедеона према свему добру што је он учинио Израиљу. Judges 9:0 Judges 9:1 И Авимелех син Јеровалов отиде у Сихем к браћи матере своје и рече њима и свему роду отачкога дома матере своје говорећи: Judges 9:2 Кажите свим Сихемљанима: Шта вам је боље, да су вам господари седамдесет људи, сви синови Јеровалови, или да вам је господар један човек? И опомињите се да сам ја кост ваша и тело ваше. Judges 9:3 Тада рекоше браћа матере његове за њ свим Сихемљанима све те речи, и срце њихово приви се к Авимелеху, јер рекоше: Наш је брат. Judges 9:4 И дадоше му седамдесет сикала сребра из дома Вал-Веритовог, за које најми Авимелех људи празнова и скитница, те иђаху за њим. Judges 9:5 И дође у кућу оца свог у Офру, и поби браћу своју, синове Јеровалове, седамдесет људи, на једном камену; али оста Јотам најмлађи син Јеровалов, јер се сакри. Judges 9:6 Тада се скупише сви Сихемљани и сав дом Милов, и отидоше и поставише Авимелеха царем код храста који стоји у Сихему. Judges 9:7 А кад то јавише Јотаму, отиде и стаде наврх горе Гаризина, и подигавши глас свој повика и рече им: Чујте ме, Сихемљани, тако вас Бог чуо! Judges 9:8 Ишла дрвета да помажу себи цара, па рекоше маслини: Буди нам цар. Judges 9:9 А маслина им рече: Зар ја да оставим претилину своју, којом се част чини Богу и људима, па да идем да тумарам за друга дрвета? Judges 9:10 Потом рекоше дрвета смокви: Ходи ти, буди нам цар. Judges 9:11 А смоква им рече: Зар ја да оставим сласт своју и красни род свој, па да идем да тумарам за друга дрвета? Judges 9:12 Тада рекоше дрвета виновој лози: Ходи ти, буди нам цар. Judges 9:13 А лоза им рече: Зар ја да оставим вино своје, које весели Бога и људе, па да идем да тумарам за друга дрвета? Judges 9:14 Тада сва дрвета рекоше трну: Ходи ти, буди нам цар. Judges 9:15 А трн одговори дрветима: Ако доиста хоћете мене да помажете себи за цара, ходите склоните се у хлад мој; ако ли нећете, нека изиђе огањ из трна и спали кедре ливанске. Judges 9:16 Тако сада, јесте ли право и поштено радили поставивши Авимелеха царем? И јесте ли добро учинили Јеровалу и дому његовом? И јесте ли му учинили како вас је задужио? Judges 9:17 Јер је отац мој војевао за вас и није марио за живот свој, и избавио вас је из руку мадијанских. Judges 9:18 А ви данас устасте на дом оца мог, и побисте синове његове, седамдесет људи, на једном камену, и постависте царем Авимелеха, сина слушкиње његове, над Сихемљанима зато што је брат ваш. Judges 9:19 Ако сте право и поштено радили данас према Јеровалу и његовом дому, веселите се с Авимелеха и он нека се весели с вас. Judges 9:20 Ако ли нисте, нека изиђе огањ од Авимелеха и спали Сихемљане и дом Милов, и нека изиђе огањ од Сихемљана и од дома Миловог и спали Авимелеха. Judges 9:21 Тада побеже Јотам, и побегав дође у Вир, и онде оста бојећи се Авимелеха брата свог. Judges 9:22 И влада Авимелех Израиљем три године. Judges 9:23 Али Бог пусти злу вољу међу Авимелеха и међу Сихемљане; и Сихемљани изневерише Авимелеха. Judges 9:24 Да би се осветила неправда учињена на седамдесет синова Јеровалових, и крв њихова да би дошла на Авимелеха брата њиховог, који их уби, и на Сихемљане, који укрепише руку његову да убије браћу своју. Judges 9:25 И Сихемљани пометаше му заседе по врховима горским, па плењаху све који пролажаху мимо њих оним путем. И би јављено Авимелеху. Judges 9:26 Потом дође Гал син Еведов са својом браћом, и уђоше у Сихем, и Сихемљани се поуздаше у њ. Judges 9:27 И изишавши у поље браше винограде своје и газише грожђе, и веселише се; и уђоше у кућу бога свог; и једоше и пише, и псоваше Авимелеха. Judges 9:28 И Гал син Еведов рече: Ко је Авимелех и шта је Сихем, да му служимо? Није ли син Јеровалов? А Зевул није ли његов пристав? Служите синовима Емора оца Сихемовог. А што бисмо служили томе? Judges 9:29 О кад би тај народ био под мојом руком, да сметнем Авимелеха! И рече Авимелеху: Прикупи војску своју, и изиђи. Judges 9:30 А кад чу Зевул, управитељ градски, речи Гала сина Еведовог, разгневи се врло. Judges 9:31 И посла тајно посланике к Авимелеху и поручи му: Ево Гал син Еведов и браћа му дођоше у Сихем, и ево побунише град на те. Judges 9:32 Него устани ноћу ти и народ што је с тобом, и заседи у пољу. Judges 9:33 А ујутро кад сунце огране, дигни се и удари на град; и ево он и народ који је с њим изићи ће преда те, па учини с њим шта ти може рука. Judges 9:34 И Авимелех уста ноћу и сав народ што беше са њим; и заседоше Сихему у четири чете. Judges 9:35 А Гал син Еведов изиђе и стаде пред вратима градским; а Авимелех и народ што беше са њим изиђе из заседе. Judges 9:36 А Гал видевши народ рече Зевулу: Ено народ силази сврх горе. А Зевул му одговори: Од сена горског чине ти се људи. Judges 9:37 Опет проговори Гал и рече: Ено народ силази с виса, и чета једна иде путем к шуми меоненимској. Judges 9:38 А Зевул му рече: Где су ти сада уста, којима си говорио: Ко је Авимелех да му служимо? Није ли то онај народ који си презирао? Изиђи сада, и биј се с њим. Judges 9:39 И изиђе Гал пред Сихемљанима, и поби се с Авимелехом. Judges 9:40 Али Авимелех га потера, и он побеже од њега; и падоше многи побијени до самих врата градских. Judges 9:41 И Авимелех оста у Аруми; а Зевул истера Гала и браћу његову, те не могаху седети у Сихему. Judges 9:42 А сутрадан изиђе народ у поље и би јављено Авимелеху. Judges 9:43 А он узе народ свој и раздели га у три чете, и намести их у заседу у пољу; и кад виде где народ излази из града, скочи на њ их и поби их. Judges 9:44 Јер Авимелех и чета која беше с њим ударише и стадоше код врата градских; а друге две чете ударише на све оне који беху у пољу, и побише их. Judges 9:45 И Авимелех бијаше град цео онај дан, и узе га, и поби народ који беше у њему, и раскопа град, и посеја со по њему. Judges 9:46 А кад то чуше који беху у кули сихемској, уђоше у кулу куће бога Верита. Judges 9:47 И би јављено Авимелеху да су се онде скупили сви који беху у кули сихемској. Judges 9:48 Тада Авимелех изиђе на гору Салмон, он и сав народ што беху са њим; и узевши Авимелех секиру у руку одсече грану од дрвета и метну је на раме, и рече народу који беше с њим: Шта видесте да сам ја учинио, брзо чините као ја. Judges 9:49 И сваки из народа одсече себи грану, и пођоше за Авимелехом и пометаше гране око куле, и запалише њима град; и изгибоше сви који беху у кули сихемској, око хиљаду људи и жена. Judges 9:50 Потом отиде Авимелех на Тевес, и стаде у логор код Тевеса, и узе га. Judges 9:51 А беше тврда кула усред града, и у њу побегоше сви људи и жене и сви грађани, и затворивши се попеше се на кров од куле. Judges 9:52 А Авимелех дође до куле и удари на њу, и дође до врата од куле да је запали огњем. Judges 9:53 Али једна жена баци комад жрвња на главу Авимелеху и разби му главу. Judges 9:54 А он брже викну момка који му ношаше оружје, и рече му: Извади мач свој и уби ме, да не кажу за ме: Жена га је убила. И прободе га слуга његов, те умре. Judges 9:55 А кад видеше Израиљци где погибе Авимелех, отидоше сваки у своје место. Judges 9:56 Тако плати Бог Авимелеху за зло које је учинио оцу свом убивши седамдесет браће своје. Judges 9:57 И све зло људи Сихемљана поврати Бог на њихове главе, и стече им се клетва Јотама сина Јероваловог. Judges 10:0 Judges 10:1 А после Авимелеха уста да избави Израиља Тола син Фуве сина Додовог, човек племена Исахаровог, који сеђаше у Самиру у гори Јефремовој. Judges 10:2 И би судија Израиљу двадесет и три године, па умре и би погребен у Самиру. Judges 10:3 После њега уста Јаир од племена Галадовог, и би судија Израиљу двадесет и две године; Judges 10:4 И имаше тридесет синова, који јахаху на тридесеторо магаради, и имаху тридесет градова, који се зову села Јаирова до данас и јесу у земљи Галадовој. Judges 10:5 И умре Јаир, и би погребен у Камону. Judges 10:6 А синови Израиљеви опет чинише што је зло пред Господом, и служише Валима и Астаротама, и боговима сирским, и боговима сидонским, и боговима моавским, и боговима синова Амонових и боговима филистејским; и оставише Господа и не служаху Му. Judges 10:7 Зато се разгневи Господ на Израиља, те их даде у руке Филистејима и у руке синовима Амоновим. Judges 10:8 А они газише и сатираше синове Израиљеве од оне године осамнаест година, све синове Израиљеве који беху с оне стране Јордана, у земљи аморејској, која је у Галаду. Judges 10:9 И пређоше синови Амонови преко Јордана да се бију и с Јудом и с Венијамином и с домом Јефремовим; и би Израиљ у великој невољи. Judges 10:10 Тада вапише синови Израиљеви ка Господу говорећи: Сагрешисмо Ти што остависмо Бога свог и служисмо Валима. Judges 10:11 А Господ рече синовима Израиљевим: Од Мисираца и Амореја и од синова Амонових и од Филистеја, Judges 10:12 И од Сидоњана и од Амалика и од Амонаца, који вас мучише, нисам ли вас избављао кад вапијасте к мени? Judges 10:13 Али ви остависте мене и служисте другим боговима; зато вас више нећу избављати. Judges 10:14 Идите и вичите оне богове које сте изабрали, нека вас они избаве у невољи вашој. Judges 10:15 А синови Израиљеви рекоше Господу: Сагрешисмо; чини с нама шта Ти је драго, само нас сада избави. Judges 10:16 И побацаше између себе богове туђе, и стадоше служити Господу; и сажали Му се ради муке синова Израиљевих. Judges 10:17 А синови Амонови скупише се и стадоше у логор у Галаду; скупише се и синови Израиљеви и стадоше у логор у Миспи. Judges 10:18 А народ и кнезови галадски рекоше један другом: Ко ће почети бој са синовима Амоновим? Он нека буде поглавар свима који живе у Галаду. Judges 11:0 Judges 11:1 А Јефтај од Галада беше храбар јунак, али син једне курве, с којом Галад роди Јефтаја. Judges 11:2 Али Галаду и жена његова роди синове, па кад дорастоше синови те жене, отераше Јефтаја рекавши му: Нећеш имати наследство у дому оца нашег, јер си син друге жене. Judges 11:3 Зато побеже Јефтај од браће своје, и настани се у земљи Тову; и стекоше се к њему људи празнови, и иђаху с њим. Judges 11:4 А после неког времена завојштише синови Амонови на Израиља; Judges 11:5 И кад завојштише синови Амонови на Израиља, отидоше старешине галадске да доведу Јефтаја из земље Това. Judges 11:6 И рекоше Јефтају: Ходи и буди нам војвода, да војујемо са синовима Амоновим. Judges 11:7 А Јефтај рече старешинама галадским: Не мрзите ли ви на ме, и не истерасте ли ме из дома оца мог? Што сте дакле дошли к мени сада кад сте у невољи? Judges 11:8 А старешине галадске рекоше Јефтају: Зато смо сада дошли опет к теби да пођеш с нама и да војујеш са синовима Амоновим и да нам будеш поглавар свима који живимо у Галаду. Judges 11:9 А Јефтај рече старешинама галадским: Кад хоћете да ме одведете натраг да војујем са синовима Амоновим, ако ми их да Господ, хоћу ли вам бити поглавар? Judges 11:10 А старешине галадске рекоше Јефтају: Господ нека буде сведок међу нама, ако не учинимо како си казао. Judges 11:11 Тада отиде Јефтај са старешинама галадским, и народ га постави поглаварем и војводом над собом: и Јефтај изговори пред Господом у Миспи све речи које беше рекао. Judges 11:12 Потом посла Јефтај посланике к цару синова Амонових, и поручи: Шта имаш ти са мном, те си допао к мени да ратујеш по мојој земљи? Judges 11:13 А цар синова Амонових рече посланицима Јефтајевим: Што је узео Израиљ моју земљу кад дође из Мисира, од Ариона до Јавока и до Јордана; сада дакле врати ми је с миром. Judges 11:14 Али Јефтај посла опет посланике к цару синова Амонових.. Judges 11:15 И поручи му: Овако вели Јефтај: Није узео Израиљ земље моавске ни земље синова Амонових. Judges 11:16 Него изашавши из Мисира пређе Израиљ преко пустиње до Црвеног Мора и дође до Кадиса. Judges 11:17 И посла Израиљ посланике к цару едомском и рече: Пусти да прођем кроз твоју земљу. Али не послуша цар едомски. Посла такође к цару моавском:, али ни он не хте. И тако стаја Израиљ у Кадису. Judges 11:18 Потом идући преко пустиње обиђе земљу едомску и земљу моавску, и дошавши с Истока земљи моавској стаде у логор с оне стране Ариона; али не пређоше преко међе моавске, јер Арион беше међа моавска. Judges 11:19 Него посла Израиљ посланике к Сиону цару аморејском, цару есевонском, и рече му Израиљ; допусти нам да прођемо кроз твоју земљу до свог места. Judges 11:20 Али Сион не верова Израиљу да га пусти да пређе преко међе његове, него Сион скупи сав свој народ и стадоше у логор у Јаси, и поби се са Израиљем. Judges 11:21 А Господ Бог Израиљев предаде Сиона и сав народ његов у руке синовима Израиљевим, те их побише; и зароби Израиљ сву земљу Амореја, који живљаху у оној земљи. Judges 11:22 Задобише сву земљу аморејску од Ариона до Јавока, и од пустиње до Јордана. Judges 11:23 Тако је дакле Господ Бог Израиљев отерао Амореје испред народа свог Израиља, па ти ли хоћеш да је земља њихова твоја? Judges 11:24 Није ли твоје оно што ти да да је твоје Хемос бог твој? Тако кога год Господ Бог наш отера испред нас, оног је земља наша. Judges 11:25 Или си ти по чем бољи од Валака сина Сефоровог цара моавског? Је ли се он кад свађао с Израиљем? Је ли кад војевао с нама? Judges 11:26 Израиљ живи у Есевону и у селима његовим и у Ароиру и селима његовим и по свим градовима дуж Арнона три стотине година; зашто не отесте за толико времена. Judges 11:27 И тако нисам ја теби скривио, него ти мени чиниш зло ратујући на ме. Господ судија нек суди данас између синова Израиљевих и синова Амонових. Judges 11:28 Али цар синова Амонових не послуша речи које му поручи Јефтај. Judges 11:29 И сиђе на Јефтаја дух Господњи, те прође кроз Галад и кроз Манасију, прође и Миспу галадску, и од Миспе галадске дође о синова Амонових. Judges 11:30 И заветова Јефтај завет Господу и рече: Ако ми даш синове Амонове у руке, Judges 11:31 Шта год изиђе на врата из куће моје на сусрет мени, кад се вратим здрав од синова Амонових, биће Господње, и принећу на жртву паљеницу. Judges 11:32 И тако дође Јефтај до синова Амонових да се бије с њима; и Господ му их даде у руке. Judges 11:33 И поби их од Ароира па до Минита у двадесет градова и до равнице виноградске у боју врло великом; и синови Амонови бише покорени пред синовима Израиљевим. Judges 11:34 А кад се враћаше Јефтај кући својој у Миспу, гле, кћи његова изиђе му на сусрет с бубњевима и свиралама; она му беше јединица, и осим ње не имаше ни сина ни кћери. Judges 11:35 Па кад је угледа, раздре хаљине своје и рече: Ах кћери моја! Веле ли ме обори! Ти си од оних што ме цвеле; јер сам отворио уста своја ка Господу и не могу порећи. Judges 11:36 А она му рече: Оче мој, кад си отворио уста своја ка Господу, учини ми, како је изашло из уста твојих, кад те је Господ осветио од непријатеља твојих, синова Амонових. Judges 11:37 Још рече оцу свом: Учини ми ово: остави ме до два месеца да отидем да се попнем на горе да оплачем своје девојаштво с другама својим. Judges 11:38 А он јој рече: Иди. И пусти је на два месеца, и она отиде с другама својим и оплакива девојаштво своје по горама. Judges 11:39 А кад прођоше два месеца, врати се к оцу свом; и он сврши на њој завет свој који беше заветовао. А она не позна човека. И поста обичај у Израиљу Judges 11:40 Да од године до године иду кћери Израиљеве да плачу за кћерју Јефтаја од Галада, четири дана у години. Judges 12:0 Judges 12:1 А људи од племена Јефремовог скупише се, и прешавши на север рекоше Јефтају: Зашто си ишао у бој на синове Амонове а нас ниси позвао да идемо с тобом? Спалићемо огњем дом твој и тебе. Judges 12:2 А Јефтај им рече: Имах велику распру са синовима Амоновим ја и мој народ, и позвах вас, али ме не избависте из руку његових. Judges 12:3 Па видећи да ме не избависте, ставих душу своју у руку своју и отидох на синове Амонове, и Господ ми их даде у руке; па што сте сада дошли к мени да се бијете са мном? Judges 12:4 Тада Јефтај скупи све људе од Галада, и удари на Јефрема; и људи од Галада побише Јефрема; јер говораху: Бегунци сте Јефремови ви, људи од Галада, који се бавите међу Јефремом и међу Манасијом. Judges 12:5 И Галад узе Јефрему бродове јорданске. И кад који од Јефрема добеже и рече: Пусти ме да пређем, рекоше му они од Галада: Јеси ли од Јефрема? И кад он рече: Нисам, Judges 12:6 Онда му рекоше: Реци: Шиболет. А он рече: Сиболет, не могући добро изговорити. Тада га ухватише и заклаше на броду јорданском. И погибе у оно време из племена Јефремовог четрдесет и две хиљаде. Judges 12:7 И Јефтај би судија Израиљу шест година; и умре, и би погребен у граду галадском. Judges 12:8 А после њега би судија Израиљу Авесан из Витлејема. Judges 12:9 И имаше тридесет синова и тридесет кћери, које разуда из куће, а тридесет девојака доведе синовима својим из других кућа; и би судија Израиљу седам година. Judges 12:10 И потом умре Авесан, и би погребен у Витлејему. Judges 12:11 А после њега би судија Израиљу Елон о д Завулона; он би судија Израиљу десет година. Judges 12:12 Потом умре Елон од Завулона и би погребен у Ајалону у земљи Завулоновој. Judges 12:13 После њега би судија у Израиљу Авдон син Елилов Фаратоњанин. Judges 12:14 Он имаше четрдесет синова и тридесет унука, који јахаху седамдесеторо магаради. И би судија Израиљу осам година. Judges 12:15 Потом умре Авдон син Елилов Фаратоњанин, и би погребен у Фаратону у земљи Јефремовој на гори амаличкој. Judges 13:0 Judges 13:1 А синови Израиљеви опет чинише што је зло пред Господом, и Господ их даде у руке Филистејима за четрдесет година. Judges 13:2 А беше један човек од Сараје од племена синова Данових, по имену Маноје, и жена му беше нероткиња, и не рађаше. Judges 13:3 Тој жени јави се анђео Господњи и рече јој: Гле, ти си сад нероткиња, и ниси рађала; али ћеш затруднети и родићеш сина. Judges 13:4 Него сада чувај се да не пијеш вино ни силовито пиће, и да не једеш ништа нечисто. Judges 13:5 Јер гле, затруднећеш, и родићеш сина, и бритва да не пређе по његовој глави, јер ће дете бити назиреј Божји од утробе материне, и он ће почети избављати Израиља из руку филистејских. Judges 13:6 И жена дође и рече мужу свом говорећи: Човек Божји дође к мени, и лице му беше као лице анђела Божјег, врло страшно; али га не запитах одакле је, нити ми он каза своје име. Judges 13:7 Него ми рече: Гле, ти ћеш затруднети, и родићеш сина; зато сада не пиј вино ни силовито пиће и не једи ништа нечисто; јер ће дете бити назиреј Божји од утробе материне па до смрти. Judges 13:8 Тада се Маноје помоли Господу и рече: О Господе! Нека опет дође к нама човек Божји, ког си слао, да нас научи шта ћемо чинити са дететом, кад се роди. Judges 13:9 И услиши Господ глас Манојев; и дође опет анђео Господњи к жени кад сеђаше у пољу; а Маноје муж њен не беше код ње. Judges 13:10 Тада жена брже отрча и јави мужу свом говорећи му: Ево, јави ми се онај човек, који ми је пре долазио. Judges 13:11 А Маноје уставши пође са женом својом; и кад дође к човеку, рече му: Јеси ли ти онај човек што је говорио овој жени? Он одговори: Јесам. Judges 13:12 А Маноје рече: Кад буде шта си казао, како ће бити правило за дете и шта ће чинити с њим? Judges 13:13 А анђео Господњи рече Маноју: Жена нека се чува од свега што сам јој казао. Judges 13:14 Нека не једе ништа што долази с винове лозе, и вино ни силовито пиће нека не пије, и ништа нечисто нека не једе. Шта сам јој заповедио све нека држи. Judges 13:15 Тада рече Маноје анђелу Господњем: Ради бисмо те уставити да ти зготовимо јаре, Judges 13:16 А анђео Господњи одговори Маноју: Да ме и уставиш, нећу јести твоје јело; него ако хоћеш зготови жртву паљеницу, принеси је Господу. Јер Маноје није знао да је анђео Господњи. Judges 13:17 Опет рече Маноје анђелу Господњем: Како ти је име? Да ти захвалимо кад се збуде шта си рекао. Judges 13:18 А анђео Господњи одговори му: Што питаш за име моје? Чудно је. Judges 13:19 Тада Маноје узе јаре и дар, и принесе Господу на стени; а анђео учини чудо пред Маном и женом његовом; Judges 13:20 Јер кад се подиже пламен с олтара к небу, анђео Господњи подиже се у пламену с олтара; а Маноје и жена његова видећи то падоше ничице на земљу; Judges 13:21 А анђео се Господњи не јави више Маноју ни жени његовој. Тада Маноје разуме да је анђео Господњи. Judges 13:22 И рече Маноје жени својој: Зацело ћемо умрети, јер видесмо Бога. Judges 13:23 А жена му рече: Кад би хтео Бог да нас убије, не би примио из наших руку жртву паљеницу ни дар, нити би нам показао све ово, нити би нам сад објавио такве ствари. Judges 13:24 И тако та жена роди сина, и наде му име Самсон; и дете одрасте, и Господ га благослови. Judges 13:25 И дух Господњи поче ходити с њим по логору Дановом, између Сараје и Естаола. Judges 14:0 Judges 14:1 И сиђе Самсон у Тамнат, и виде онде једну девојку између кћери филистејских. Judges 14:2 И вративши се каза оцу свом и матери својој говорећи: Видех девојку у Тамнату између кћери филистејских; ожените ме њом. Judges 14:3 А отац и мати рекоше му: Зар нема девојке међу кћерима твоје браће у свем народу мом, да идеш да се ожениш између Филистеја необрезаних? А Самсон одговори оцу свом: Њом ме ожени, јер ми је она омилела. Judges 14:4 А отац и мати његова не знаху да је то од Господа, и да тражи задевицу с Филистејима; јер у оно време Филистеји владаху синовима Израиљевим. Judges 14:5 И тако сиђе Самсон с оцем својим и с матером својом у Тамнат, и кад дођоше до винограда тамнатских, гле, млад лав ричући сукоби га. Judges 14:6 И дух Господњи сиђе на њ, те растрже лава као јаре немајући ништа у руци: и не каза оцу ни матери шта је учинио. Judges 14:7 И тако дошавши говори с девојком, и она омиле Самсону. Judges 14:8 А после неколико дана идући опет да је одведе, сврне да види мртвог лава; а гле, у мртвом лаву рој пчела и мед. Judges 14:9 И извади га у руку, и пође путем једући; и кад дође к оцу и матери, даде им те једоше; али им не рече да је из мртвог лава извадио мед. Judges 14:10 И тако дође отац његов к оној девојци, и Самсон учини онде весеље, јер тако чињаху момци. Judges 14:11 И кад га видеше Филистеји, изабраше тридесет другова да буду с њим. Judges 14:12 И рече им Самсон: Ја ћу вам загонетнути загонетку, па ако ми је одгонетнете за седам дана док је весеље и погодите, даћу вам тридесет кошуља и тридесет свечаних хаљина. Judges 14:13 Ако ли не одгонетнете, ви ћете дати мени тридесет кошуља и тридесеторе свечане хаљине. А они му рекоше: Загонетни загонетку своју, да чујемо. Judges 14:14 Тада им рече; од оног који једе изиђе јело, и од љутог изиђе слатко. И не могаше одгонетнути загонетке три дана. Judges 14:15 И седми дан рекоше жени Самсоновој: Наговори мужа свог да нам каже загонетку, или ћемо спалити огњем тебе и дом оца твог. Јесте ли нас зато позвали да нам узмете имање? Је ли тако? Judges 14:16 И стаде плакати жена Самсонова пред њим говорећи: Ти мрзиш на ме, и ти ме не љубиш; загонетнуо си загонетку синовима народа мог, а нећеш мени да кажеш. А он јој рече: Гле, ни оцу свом ни матери својој нисам је казао, а теби да је кажем? Judges 14:17 И она плака пред њим за седам дана докле трајаше весеље. А седми дан каза јој, јер беше навалила на њ: а она каза загонетку синовима народа свог. Judges 14:18 Тада му рекоше људи града оног седми дан док сунце не зађе: Шта је слађе од меда, и шта је љуће од лава? А он им рече: Да нисте орали на мојој јуници, не бисте погодили моје загонетке. Judges 14:19 И дође на њ дух Господњи, те сиђе у Аскалон, и поби онде тридесет људи, и узе одело с њих и даде свечане хаљине онима који одгонетнуше загонетку; и расрди се врло и отиде кући оца свог. Judges 14:20 А жена Самсонова удаде се за друга његовог, с којим се беше удружио. Judges 15:0 Judges 15:1 А после неколико дана, о пшеничној жетви, дође Самсон да походи жену своју донесавши јој јаре, и рече: Идем к жени својој у ложницу. Али му отац њен не даде да уђе. Judges 15:2 Јер рече отац њен: Ја мишљах зацело да ти није по вољи, па је дадох другу твом; него млађа сестра њена није ли лепша од ње? Узми њу место оне. Judges 15:3 А Самсон им рече: Ја нећу бити крив Филистејима кад им учиним зло. Judges 15:4 И отишавши Самсон ухвати триста лисица, и узе луча, и свеза по две у репове, и метну по један луч међу два репа. Judges 15:5 Па запали лучеве, и пусти у летину филистејску, и попали летину пожњевену и непожњевену, и винограде и маслинике. Judges 15:6 Тада Филистеји рекоше: Ко је то учинио? И одговорише: Самсон зет Тамнаћанинов, јер му узе жену и даде је другу његовом. Тада дођоше Филистеји и спалише огњем њу и оца њеног. Judges 15:7 А Самсон им рече: Ако сте и учинили тако, опет ћу вам се осветити, па ћу се онда оканити. Judges 15:8 И поломи их љуто ногама по бедрима: Потом отиде и настани се у пећини од стене Итама Judges 15:9 Тада изиђоше Филистеји и стадоше у логор према Јуди, и раширише се до Лехије. Judges 15:10 А људи од Јуде рекоше: Што сте изашли на нас? И одговорише: Изашли смо да свежемо Самсона и да му учинимо како је он нама учинио. Judges 15:11 Тада изиђе три хиљаде људи из Јуде к пећини у стени Итаму, и рекоше Самсону: Не знаш ли да Филистеји владају над нама? А он им рече: Како су они мени учинили тако ја учиних њима. Judges 15:12 Они му рекоше: Дошли смо да те свежемо и предамо у руке Филистејима. А Самсон им рече: Закуните ми се да нећете ви уложити на ме. Judges 15:13 Они му одговорише и рекоше: Нећемо; него ћемо те само свезати и предати у њихове руке, али те нећемо погубити. И свезаше га у два нова ужа и одведоше га из стене. Judges 15:14 И кад он дође до Лехије, Филистеји га сретоше вичући од радости; а Дух Господњи сиђе на њ, и ужа на рукама његовим посташе као конци изгорели од ватре, и спадоше свезе с руку његових. Judges 15:15 И он нађе чељуст магарећу још сирову, и пруживши руку своју узе је, и поби њом хиљаду људи. Judges 15:16 Потом рече Самсон: Чељушћу магарећом једну гомилу, две гомиле, чељушћу магарећом побих хиљаду људи. Judges 15:17 А кад изрече, баци чељуст из руке своје, и назва оно место Рамат-Лехија. Judges 15:18 И беше жедан јако, те завапи ка Господу и рече: Ти си учинио руком слуге свог ово избављење велико; а сад хоћу ли умрети од жеђи, или ћу пасти у руке необрезанима? Judges 15:19 Тада Бог расцепи стену у Лехији, и потече вода из ње, те се напи, и поврати му се дух и оживе. Зато се прозва онај извор Ен-Акоре, који је у Лехији до данашњег дана. Judges 15:20 И би судија Израиљу за времена филистејског двадесет година. Judges 16:0 Judges 16:1 Потом отиде Самсон у Газу, и онде виде једну жену курву, и уђе к њој. Judges 16:2 И људима у Гази би казано: Дође Самсон овамо. И опколише и вребаше га целу ноћ на вратима градским; и стајаху у потаји целу ноћ говорећи: Док сване, убићемо га. Judges 16:3 Али Самсон спавав до поноћи уста у поноћи, и шчепа врата градска с оба довратка и ишчупа их с преворницом заједно, и метну их на рамена и однесе на врх горе која је према Хеврону. Judges 16:4 После тога замилова девојку на потоку Сорику, којој беше име Далида. Judges 16:5 И дођоше к њој кнезови филистејски и рекоше јој: Превари га и искушај где му стоји велика снага и како би смо му досадили да га свежемо и савладамо; а ми ћемо ти дати сваки по хиљаду и сто сребрника. Judges 16:6 И Далида рече Самсону: Хајде кажи ми где стоји твоја велика снага и чим би се могао свезати и савладати. Judges 16:7 А Самсон јој рече: Да ме свежу у седам гужава сирових неосушених, онда бих изгубио снагу и био као и други човек. Judges 16:8 И донесоше јој кнезови филистејски седам гужава сирових, још неосушених, и она га свеза њима. Judges 16:9 А код ње беше заседа у соби; и она му рече: Ето Филистеја на те, Самсоне! А он покида гужве, као што се кида конац од кудеље кад осети ватру; и не дозна се за снагу његову. Judges 16:10 Потом рече Далида Самсону: Гле, преварио си ме, и слагао си ми; него хајде кажи ми чим би се могао свезати. Judges 16:11 А он јој рече: Да ме добро свежу новим ужима којима није ништа рађено, тада бих изгубио снагу и био бих као други човек. Judges 16:12 И Далида узе нова ужа, и свеза га њима, пак му рече: Ето Филистеји на те Самсоне! А заседа беше у соби. А он раскиде с руку ужа као конац. Judges 16:13 Тада рече Далида Самсону: Једнако ме вараш и лажеш ми; кажи ми чим би се могао свезати? А он јој рече: Да седам прамена косе на глави мојој привијеш на вратило. Judges 16:14 И она заглавивши вратило коцем, рече: Ево Филистеја на те, Самсоне! А он се пробуди од сна, и истрже колац и основу и вратило. Judges 16:15 Опет му она рече: Како можеш говорити: Љубим те, кад срце твоје није код мене? Већ си ме три пута преварио не хотећи ми казати где ти је велика снага. Judges 16:16 И она му досађиваше својим речима сваки дан и наваљиваше на њ, и душа му пренеможе да умре. Judges 16:17 Те јој отвори цело срце своје, и рече јој: Бритва није никад прешла преко главе моје, јер сам назиреј Божји од утробе матере своје; да се обријем, оставила би ме снага моја и ослабио бих, и био бих као сваки човек Judges 16:18 А Далида видећи да јој је отворио цело срце своје, посла и позва кнезове филистејске поручивши им: Ходите сада, јер ми је отворио цело срце своје. Тада дођоше кнезови филистејски к њој и донесоше новце у рукама својим. Judges 16:19 А она га успава на крилу свом, и дозва човека те му обрија седам прамена косе с главе, и она га прва свлада кад га остави снага његова. Judges 16:20 И она рече: Ето Филистеја на те, Самсоне! А он пробудивши се од сна рече: Изаћи ћу као и пре и отећу се; јер не знаше да је Господ одступио од њега. Judges 16:21 Тада га ухватише Филистеји, и ископаше му очи, и одведоше га у Газу и оковаше га у двоје вериге бронзане; и мељаше у тамници. Judges 16:22 А коса на глави његовој поче расти као што је била кад га обријаше. Judges 16:23 И кнезови филистејски скупише се да принесу велику жртву Дагону богу свом, и да се провеселе, па рекоше: Предаде нам бог наш у руке наше Самсона непријатеља нашег. Judges 16:24 Такође и народ видевши га хваљаше бога свог говорећи: Предаде нам бог наш у руке наше непријатеља нашег и затирача земље наше и који поби толике између нас. Judges 16:25 И кад се развесели срце њихово рекоше: Зовите Самсона да нам игра. И дозваше Самсона из тамнице да им игра, и наместише га међу два стуба. Judges 16:26 Тада Самсон рече момку који га држаше за руку: Пусти ме, да опипам стубове на којима стоји кућа, да се наслоним на њих. Judges 16:27 А кућа беше пуна људи и жена и сви кнезови филистејски беху онде; и на крову беше око три хиљаде људи и жена, који гледаху како Самсон игра. Judges 16:28 Тада Самсон завапи ка Господу и рече: Господе, Господе! Опомени ме се, молим те, и укрепи ме, молим те, само сада, о Боже! Да се осветим једанпут Филистејима за оба ока своја. Judges 16:29 И загрли Самсон два стуба средња, на којима стајаше кућа, и наслони се на њих, на један десном а на други левом руком својом. Judges 16:30 Па онда рече Самсон: Нека умрем с Филистејима. И належе јако, и паде кућа на кнезове и на сав народ који беше у њој; и би мртвих које поби умирући више него оних које поби за живота свог. Judges 16:31 После дођоше браћа његова и сав дом оца његовог, и узеше га, и вративши се погребоше га између Сараје и Естола у гробу Маноја оца његовог. А он би судија Израиљу двадесет година. Judges 17:0 Judges 17:1 А беше један човек из горе Јефремове по имену Миха. Judges 17:2 Он рече матери својој: Хиљаду и сто сребрника, што су ти украдени, за које си клела и говорила преда мном, ево, то је сребро у мене, ја сам га узео. А мати му рече: Господ да те благослови, сине! Judges 17:3 А кад врати хиљаду и сто сребрника матери својој, рече мати његова: То сам сребро посветила Господу из своје руке за тебе, сине мој, да се начини од њега лик резан и ливен; зато ти га сада дајем натраг. Judges 17:4 Али он опет даде сребро матери својој, а мати узе двеста сребрника и даде златару, а он начини од њега лик резан и ливен, те беше у кући Мишиној. Judges 17:5 И тај Миха имаше кућу за богове, и начини, оплећак и ликове, и посвети једног између синова својих да му буде свештеник. Judges 17:6 У то време не беше цара у Израиљу: сваки чињаше шта му драго. Judges 17:7 А беше један младић из Витлејема Јудиног, од породице Јудине, који беше Левит и онде борављаше. Judges 17:8 Он отиде из тог града, Витлејема Јудиног, да се настани где може; и идући својим путем дође у гору Јефремову до куће Мишине. Judges 17:9 А Миха му рече: Откуда идеш? Одговори му Левит: Из Витлејема Јудиног, идем да се настаним где могу. Judges 17:10 А Миха му рече: Остани код мене, и буди ми отац и свештеник, а ја ћу ти дати десет сребрника на годину и двоје хаљине и храну. И отиде Левит к њему. Judges 17:11 И Левиту би по вољи да остане код њега, и би му тај младић као да му је син. Judges 17:12 И Миха посвети Левита да му је свештеник тај младић, и оста у кући Мишиној. Judges 17:13 Тада рече Миха: Сада знам да ће ми Господ учинити добро зато што имам Левита свештеника. Judges 18:0 Judges 18:1 У то време не беше цара у Израиљу, и у то време племе Даново тражаше себи наследство где би наставало, јер му дотада не беше допало наследство међу племенима Израиљевим. Judges 18:2 Зато послаше синови Данови из породице своје пет људи између себе, храбре људе од Сараје и Естаола, да уходе земљу и добро размотре, и рекоше им: Идите, размотрите земљу. И они отидоше у гору Јефремову у кућу Мишину и заноћише онде. Judges 18:3 И кад беху код куће Мишине, познаше глас оног младића Левита, и свративши се онамо рекоше му: Ко те доведе овамо? И шта радиш ту? И шта ћеш ту? Judges 18:4 А он им рече: Тако и тако учини ми Миха, и најми ме да му будем свештеник. Judges 18:5 А они му рекоше: Упитај Бога да знамо хоће ли нам бити срећан пут на који пођосмо. Judges 18:6 А свештеник им рече: Идите с миром; по вољи је Господу пут којим идете. Judges 18:7 И тако пошавши оних пет људи дођоше у Лаис, и видеше тамошњи народ где живи без страха по обичају сидонском, мирно и без страха, и да нема никога у земљи ко би им чим год досађивао или отимао власт, и да су далеко од Сидоњана нити имају шта с ким. Judges 18:8 Па кад се вратише к браћи својој у Сарају и Естаол, рекоше им браћа: Шта је? Judges 18:9 А они рекоше: Устајте да идемо на њих; јер видесмо земљу, и врло је добра. И ви не марите? Немојте се ленити, него похитајте да узмете земљу. Judges 18:10 Кад дођете, доћи ћете к народу безбрижном и у земљу пространу; јер је предаде Бог у наше руке; то је место где нема недостатака ни у чем што има на земљи. Judges 18:11 Тада пођоше оданде из Сараје и Естаола шест стотина људи од породице Данове наоружаних. Judges 18:12 И отишавши стадоше у логор код Киријат-Јарима у Јуди; зато се прозва оно место Махане-Дан до данас, и јесте иза Киријат-Јарима. Judges 18:13 А оданде пошавши у гору Јефремову дођоше у кућу Мишину. Judges 18:14 Тада проговорише петорица што беху ишли да уходе земљу лаиску, и рекоше браћи својој: Знате ли да у овим кућама има оплећак и ликови, и лик резан и лик ливен? Сада дакле гледајте шта ћете радити. Judges 18:15 А они свративши се онамо уђоше у кућу где беше младић Левит, у кућу Мишину, и упиташе га за здравље. Judges 18:16 А шест стотина људи наоружаних од синова Данових стадоше пред вратима. Judges 18:17 А пет људи што беху ишли да уходе земљу отишавши уђоше и узеше лик резан и оплећак и ликове и лик ливен; а свештеник стајаше на вратима са шест стотина људи наоружаних. Judges 18:18 И они што уђоше у кућу Мишину кад узеше лик резани, оплећак, ликове и лик ливени, свештеник им рече: Шта радите? Judges 18:19 А они му рекоше: Ћути, метни руку на уста, па хајде с нама, и буди нам отац и свештеник. Шта ти је боље, бити свештеник кући једног човека или бити свештеник племену и породици у Израиљу? Judges 18:20 И свештеник се обрадова у срцу, и узе оплећак и ликове и лик резани, и уђе међу народ. Judges 18:21 И окренувши се пођоше пустивши децу и стоку и закладе напред. Judges 18:22 А кад беху далеко од куће Мишине, онда људи који живљаху у кућама близу куће Мишине скупише се и пођоше у потеру за синовима Дановим. Judges 18:23 И викаше за синовима Дановим, а они обазревши се рекоше Миши: Шта ти је, те си скупио толике људе? Judges 18:24 А он рече: Узели сте моје богове које сам начинио, и свештеника, па отидосте. Шта још имам? Па још кажете: Шта ти је? Judges 18:25 А синови Данови рекоше му: Немој да ти се чује глас за нама, да не би ударили на вас људи гневни, те ћеш изгубити душу своју и душу дома свог. Judges 18:26 И синови Данови отидоше својим путем, а Миха, видећи да су јачи од њега врати се и отиде кући својој. Judges 18:27 И они узевши шта беше начинио Миха, и свештеника, ког имаше, дођоше у Лаис к народу мирном и безбрижном; па их исекоше оштрим мачем, а град упалише огњем. Judges 18:28 И не беше никога да их избави; јер беху далеко од Сидона и не имаху ништа ни с ким; а град беше у долини која је код Вет-Реова. После сазидаше град и населише се у њему. Judges 18:29 И назваше град Дан по имену Дана оца свог, који се роди Израиљу; а пре се град зваше Лаис. Judges 18:30 И синови Данови наместише себи онај лик резани; а Јонатан син Гирсона Манасијиног и синови његови беху свештеници племену Дановом докле се год не исели из земље. Judges 18:31 И намештен им стајаше онај лик резани, који начини Миха, за све време докле дом Божји беше у Силому. Judges 19:0 Judges 19:1 И у то време, кад не беше цара у Израиљу, беше један Левит који живљаше као дошљак крај горе Јефремове, и узе иночу из Витлејема Јудиног. Judges 19:2 А иноча његова чињаше прељубу код њега, па отиде од њега кући оца свог у Витлејем Јудин, и оста онде четири месеца. Judges 19:3 А муж њен уста и отиде за њом да јој лепо говори и да је доведе натраг, имајући са собом момка свог, и два магарца; и она га уведе у кућу оца свог, и кад га виде отац њен обрадова се доласку његовом. Judges 19:4 И устави га таст његов, отац младичин, и оста код њега три дана, и онде јеђаху и пијаху и ноћиваху. Judges 19:5 А четврти дан кад усташе рано, уста и он да иде; али отац младичин рече зету свом: Поткрепи срце своје залогајем хлеба, па онда идите. Judges 19:6 И тако седоше и седоше обојица заједно и напише се; па рече отац младичин мужу: Хајде остани још ноћас, и буди весео. Judges 19:7 Али човек уста да иде; али таст његов навали на њ, те опет ноћи онде. Judges 19:8 Потом урани петог дана да иде; и рече му отац младичин: Поткрепи срце своје. И једући заједно забавише се докле и дан наже. Judges 19:9 Тада уста човек да иде, он и иноча му и момак; а таст његов, отац младичин, рече му: Ето, дан је већ нагао, вече је, преноћите овде; ето доцкан је, преноћи овде, и буди весео, па сутра ураните на пут, и иди к свом шатору. Judges 19:10 Али човек не хте ноћити; него уста и пође; и дође до Јевуса, а то је Јерусалим, и с њим два магарца натоварена и иноча његова. Judges 19:11 А кад беху близу Јевуса, дан беше нагао врло, па рече слуга господару свом: Хајде брже да се свратимо у тај град Јевус, и ту да ноћимо. Judges 19:12 А господар му рече: Нећемо свртати у туђ град, који није синова Израиљевих, него ћемо ићи до Гаваје. Judges 19:13 Још рече момку свом: Хајде брже да стигнемо у које од тих места и да ноћимо у Гаваји или у Рами. Judges 19:14 И минуше онуда и отидоше; и сунце их зађе близу Гаваје Венијаминове. Judges 19:15 И окретоше онамо да отиду и преноће у Гаваји, и кад уђе, седе на улици градској; и не би никога да их прими у кућу да преноће. Judges 19:16 И гле, један старац враћаше се с посла свог из поља увече, а беше из горе Јефремове и живљаше као дошљак у Гаваји; а људи оног места беху синови Венијаминови. Judges 19:17 И он подигавши очи своје угледа оног човека путника на улици градској; и рече му старац: Куда идеш? И откуда идеш? Judges 19:18 А он му одговори: Идемо до Витлејема Јудиног до на крај горе Јефремове; оданде сам, па сам ишао до Витлејема Јудиног, а сада идем к дому Господњем и нема никога да ме прими у кућу. Judges 19:19 А имамо и сламе и пиће за магарце своје, и хлеба и вина за се и за слушкињу твоју и за момка који је са слугом твојим имамо свега доста. Judges 19:20 А старац му рече: Буди миран; шта ти год недостаје, ја ћу се старати за то; само немој ноћити на улици. Judges 19:21 И уведе га у своју кућу, и положи магарцима; потом опраше ноге, и једоше и пише. Judges 19:22 А кад се развеселише, гле, људи оног града, безаконици, опколише кућу, и стадоше лупати у врата, и рекоше старцу, господару од куће, говорећи: Изведи тог човека што је ушао у твоју кућу, да га познамо. Judges 19:23 И изашав к њима онај човек, господар од куће, рече им: Не, браћо, не чините зло; кад је човек ушао у моју кућу, не чините то безумље. Judges 19:24 Ево кћи моја девојка и иноча његова, њих ћу вам извести, па њих осрамотите и чините с њима шта вам је воља, само човеку овом не чините то безумље. Judges 19:25 Али га не хтеше послушати они људи; тада онај човек узе иночу своју и изведе је напоље к њима, и они је познаше, и злоставише је целу ноћ до зоре, и пустише је кад зора забеле. Judges 19:26 И дошавши жена у зору паде код врата од куће оног човека где беше господар њен, и лежа докле се не расвану. Judges 19:27 А господар њен уста ујутру, и кад отвори врата и изађе да иде својим путем, а то жена иноча његова лежаше на вратима кућним, и руке јој на прагу. Judges 19:28 И рече јој: Устани да идемо. Али не би одговора; тада је метну на магарца, и уставши човек пође у место своје, Judges 19:29 И дошав кући својој узе мач, и узе иночу своју и исече је с костима на дванаест комада и разасла у све крајеве Израиљеве. Judges 19:30 И ко год виде говораше: Није се учинило нити се видело такво шта откад изиђоше синови Израиљеви из Мисира до данас. Промислите о том и већајте и говорите. Judges 20:0 Judges 20:1 Тада изиђоше сви синови Израиљеви, и сабра се сав народ једнодушно, од Дана до Вирсавеје и до земље Галадове, ка Господу у Миспу. Judges 20:2 И главари свега народа, свих племена Израиљевих, дођоше на збор народа Божјег, четири стотине хиљада људи пешака који махаху мачем. Judges 20:3 А синови Венијаминови чуше да су синови Израиљеви отишли у Миспу. Синови Израиљеви рекоше: Кажите како се догодило то зло. Judges 20:4 А Левит, муж убијене жене одговори и рече: Дођох с иночом својом у Гавају Венијаминову да преноћим. Judges 20:5 А Гавајани усташе на ме, опколише ме у кући ноћу, и хтеше ме убити; и иночу моју злоставише тако да умре. Judges 20:6 Зато узевши иночу своју исекох је на комаде и разаслах је у све крајеве наследства Израиљевог; јер учинише грдило и срамоту у Израиљу. Judges 20:7 Ето, ви сте сви синови Израиљеви; промислите и већајте. Judges 20:8 А сав народ уста једнодушно и рече: Да не идемо ниједан к шатору свом, и ни један да се не враћа кући својој. Judges 20:9 Него ово да учинимо Гаваји: Да бацимо жреб за њу. Judges 20:10 Да узмемо по десет људи од стотине по свим племенима Израиљевим, и по стотину од хиљаде, и по хиљаду од десет хиљада, да донесе храну народу, а он да иде да учини Гаваји Венијаминовој како је заслужила грдилом које је учинила Израиљу. Judges 20:11 И скупи се сав народ Израиљев на онај град сложивши се једнодушно. Judges 20:12 Тада послаше племена Израиљева људе у све породице Венијаминове, и поручише им: Какво се то зло учини међу вама? Judges 20:13 Сада дајте те безаконике што су у Гаваји, да их погубимо и извадимо зло из Израиља. Али не хтеше синови Венијаминови послушати браћу своју, синове Израиљеве. Judges 20:14 Него се скупише синови Венијаминови из својих места у Гавају да изиђу да се бију са синовима Израиљевим. Judges 20:15 И наброја се у то време синова Венијаминових из њихових градова двадесет и шест хиљада људи који махаху мачем осим становника гавајских, којих беше на број седам стотина људи одабраних. Judges 20:16 У свем том народу беше седам стотина људи одабраних, који беху леваци, и сваки гађаше каменом из праћке у длаку не промашујући. Judges 20:17 А људи Израиљаца наброја се осим синова Венијаминових четири стотине хиљада људи који махаху мачем, самих војника. Judges 20:18 И уставши отидоше к дому Бога Силнога, и упиташе Бога и рекоше синови Израиљеви: Ко ће између нас ићи први у бој на синове Венијаминове? А Господ рече: Јуда нек иде први. Judges 20:19 Потом уставши рано синови Израиљеви стадоше у логор према Гаваји. Judges 20:20 И изиђоше синови Израиљеви у бој на синове Венијаминове, и уврсташе се синови Израиљеви да ударе на Гавају. Judges 20:21 А синови Венијаминови изиђоше из Гаваје, и поваљаше по земљи између Израиљаца у онај дан двадесет и две хиљаде људи. Judges 20:22 Али се народ синова Израиљевих ослободи, те се опет уврсташе на истом месту где се беху уврстали првог дана. Judges 20:23 Јер синови Израиљеви отидоше те плакаше пред Господом до вечера, и упиташе Господа говорећи: Хоћемо ли опет изаћи у бој на синове Венијамина брата свог? А Господ им рече: Изиђите на њих. Judges 20:24 И изиђоше синови Израиљеви на синове Венијаминове други дан. Judges 20:25 И синови Венијаминови изиђоше пред њих из Гаваје други дан; и поваљаше по земљи између синова Израиљевих опет осамнаест хиљада људи, који сви махаху мачем. Judges 20:26 Тада сви синови Израиљеви и сав народ изиђоше и дођоше к дому Бога Силнога, и плакаше и стајаше онде пред Господом, и постише се онај дан до вечера, и принесоше жртве паљенице и жртве захвалне пред Господом. Judges 20:27 Па упиташе синови Израиљеви Господа; јер онде беше ковчег завета Божјег у оно време; Judges 20:28 И Финес син Елеазара сина Ароновог стајаше пред њим у оно време. И рекоше: Хоћемо ли опет изаћи у бој на синове Венијамина брата свог или ћемо се оканити? А Господ им рече: Изиђите, јер ћу их сутра предати вама у руке. Judges 20:29 Тада намести Израиљ заседе око Гаваје. Judges 20:30 И синови Израиљеви изиђоше трећи дан на синове Венијаминове, и уврсташе се према Гаваји као првом и другом. Judges 20:31 А синови Венијаминови изашавши пред народ одвојише се од града, и стадоше бити и сећи народ као првом и другом по путевима, од којих један иде к дому Бога Силнога а други у Гавају, и по пољу, и убише до тридесет људи из Израиља. Judges 20:32 И рекоше синови Венијаминови: Падају пред нама као пре. А синови Израиљеви рекоше: Да бежимо да их отргнемо од града на путеве. Judges 20:33 Тада сви синови Израиљеви кретоше се са свог места и уврсташе се у Вал-Тамару; и заседе Израиљеве искочише из места свог, из лука гавајских. Judges 20:34 И дође на Гавају десет хиљада људи изабраних из свега Израиља, и бој поста жешћи, а они не опазише да ће их зло задесити. Judges 20:35 И Господ поби Венијамина пред Израиљем, и синови Израиљеви погубише онај дан од синова Венијаминових двадесет и пет хиљада и сто људи, који сви мачем махаху. Judges 20:36 И синови Венијаминови видеше да су надбијени: јер синови Израиљеви узмакоше испред синова Венијаминових уздајући се у заседе које беху наместили код Гаваје; Judges 20:37 А они што беху у заседи навалише брже у Гавају, и ушавши исекоше све по граду оштрим мачем. Judges 20:38 А беху синови Израиљеви уговорили с онима у заседи да за знак запале ватру да се дигне велик дим из града. Judges 20:39 Тако синови Израиљеви стадоше бежати из боја, а синови Венијаминови почеше убијати, и исекоше до тридесет људи између синова Израиљевих говорећи: Доиста падају пред нама као у пређашњем боју. Judges 20:40 Али кад се пламен и дим као стуб диже из града, обазреше се синови Венијаминови, и гле, огањ се из града дизаше до неба. Judges 20:41 Тада се вратише синови Израиљеви, а синови Венијаминови сметоше се видећи да их је зло задесило; Judges 20:42 И побегоше испред синова Израиљевих к пустињи; али их војска гоњаше, и који из градова излажаху, бише их међу собом. Judges 20:43 Тако опколише синове Венијаминове, гонише их, тлачише их од Менује до Гаваје к истоку. Judges 20:44 И погибе синова Венијаминових осамнаест хиљада људи, самих јунака. Judges 20:45 А оних што се окретоше и побегоше у пустињу к стени Римону, напабирчише их по путевима пет хиљада људи, и тераше их до Гидома и побише их две хиљаде људи. Judges 20:46 И тако свега погибе онај дан синова Венијаминових двадесет и пет хиљада људи који махаху мачем, све самих јунака. Judges 20:47 И беше шест стотина људи који се окретоше и утекоше у пустињу к стени Римону, и осташе на стени Римону четири месеца. Judges 20:48 Потом синови Израиљеви вративши се к синовима Венијаминовим исекоше оштрим мачем и људе по градовима и стоку и шта се год нађе; и све градове који осташе попалише огњем. Judges 21:0 Judges 21:1 А синови Израиљеви беху се заклели у Миспи рекавши: Ниједан између нас да не да кћери своје за жену сину Венијаминовом. Judges 21:2 Зато отиде народ к дому Божјем, и осташе онде до вечери пред Богом, и подигавши глас свој плакаше врло, Judges 21:3 И рекоше: Зашто се, Господе Боже Израиљев, догоди ово у Израиљу, данас да нестане једног племена из Израиља? Judges 21:4 И сутра дан урани народ, и начини онде олтар, и принесоше жртве паљенице и жртве захвалне. Judges 21:5 Тада рекоше синови Израиљеви: Има ли ко да није дошао на збор из свих племена Израиљевих ка Господу? Јер се беху тешко заклели за оног ко не дође у Миспу ка Господу рекавши: Да се погуби. Judges 21:6 Јер се синовима Израиљевим сажали за Венијамином братом њиховим, и рекоше: Данас се истреби једно племе из Израиља. Judges 21:7 Шта ћемо чинити с онима што су остали да би имали жене, кад се заклесмо Господом да им не дамо кћери својих за жене? Judges 21:8 Па рекоше: Има ли ко из племена Израиљевих да није дошао у Миспу ка Господу? И гле, не беше дошао на војску, на збор, нико из Јависа Галадовог. Judges 21:9 Јер кад се народ преброја, гле, не беше онде ниједног од оних који живе у Јавису Галадовом. Judges 21:10 Зато посла збор онамо дванаест хиљада храбрих људи, и заповеди им говорећи: Идите и побијте становнике у Јавису Галадовом оштрим мачем и жене и децу. Judges 21:11 Ово ћете дакле учинити: све мушкиње и све женскиње што је познало човека побијте. Judges 21:12 И нађоше међу становницима Јависа Галадовог четири стотине девојака, које не беху познале човека, и доведоше их у логор у Силом, који је у земљи хананској. Judges 21:13 Тада посла сав збор, те говорише синовима Венијаминовим који беху у стени Римону, и објавише им мир. Judges 21:14 Тако се вратише синови Венијаминови у то време, и дадоше им жене које оставише у животу између жена из Јависа Галадовог; али их не беше доста за њих. Judges 21:15 А народу беше жао Венијамина што Господ окрњи племена Израиљева. Judges 21:16 Па рекоше старешине од збора: Шта ћемо чинити с овима што су остали да би имали жене? Јер су изгинуле жене у племену Венијаминовом. Judges 21:17 Потом рекоше: Наследство Венијаминово припада онима што су остали, да се не би затрло племе из Израиља. Judges 21:18 А ми им не можемо дати жена између кћери својих; јер су се заклели синови Израиљеви рекавши: Да је проклет ко да жену синовима Венијаминовим. Judges 21:19 Потом рекоше: Ево, годишњи је празник Господњи у Силому, који је са севера Ветиљу, к истоку, на путу који иде од Ветиља у Сихем, и с југа Левони. Judges 21:20 И заповедише синовима Венијаминовим говорећи: Идите, и заседите по виноградима. Judges 21:21 И пазите: Па кад изиђу кћери силомске да играју, изиђите из винограда и отмите сваки себи жену између кћери силомских; и идите у земљу Венијаминову. Judges 21:22 А кад дођу оци њихови или браћа њихова к нама да се суде, ми ћемо им казати: Смилујте им се нас ради, јер у овом рату нисмо заробили жене за сваког њих; а ви им нисте дали, и тако нећете бити криви. Judges 21:23 Тада синови Венијаминови учинише тако, и доведоше жене према броју свом између играчица које отеше, и отишавши вратише се на наследство своје, и сазидаше опет градове и населише се у њима. Judges 21:24 И тако разиђоше се синови Израиљеви оданде у оно време сваки у своје племе и у породицу своју, и отидоше оданде сваки на своје наследство. Judges 21:25 У оно време не беше цара у Израиљу; сваки чињаше шта му беше драго.
Ruth 0:0
Ruth 1:0 Ruth 1:1 А у оно време кад судише судије би глад у земљи; и један човек из Витлејема Јудиног отиде да живи као дошљак у земљи моавској са женом својом и са два сина своја. Ruth 1:2 А име том човеку беше Елимелех, а жени му име Нојемина, а имена двојице синова његових Малон и Хелеон; и беху Ефраћани, из Витлејема Јудиног; и дођоше у земљу моавску и настанише се онде. Ruth 1:3 Потом умре Елимелех муж Нојеминин и она оста са два сина своја. Ruth 1:4 Они се оженише Моавкама; Једној беше име Орфа а другој Рута; и онде стајаху до десет година. Ruth 1:5 Потом умреше обојица, Малон и Хелеон; и жена оста без два сина своја и без мужа свог. Ruth 1:6 Тада се она подиже са снахама својим да се врати из земље моавске, јер чу у земљи моавској да је Господ походио народ свој давши им хлеба. Ruth 1:7 И изиђе из места где беше, и обе снахе њене с њом; пођоше путем да се врате у земљу Јудину. Ruth 1:8 Тада рече Нојемина обема снахама својим: Идите, вратите се свака у дом матере своје; Господ нека вам учини милост као што ви учинисте умрлима и мени. Ruth 1:9 Да вам да Господ да нађете починак свака у дому мужа свог. И пољуби их; а оне повикавши заплакаше, Ruth 1:10 И рекоше јој: Не, него ћемо се с тобом вратити у твој народ. Ruth 1:11 А Нојемина им рече: Идите натраг, кћери моје; што бисте ишле са мном? Зар ћу још имати синова у утроби својој да вам буду мужеви? Ruth 1:12 Вратите се, кћери моје, идите; јер сам остарела и нисам за удају. А и да кажем да се надам и да се још ноћас удам, и да родим синове, Ruth 1:13 Зар ћете их ви чекати док одрасту? Зар ћете тога ради стајати неудате? Немојте, кћери моје; јер су моји јади већи од ваших, јер се рука Господња подигла на ме. Ruth 1:14 Тада оне подигавши глас свој плакаше опет; и Орфа пољуби свекрву своју; а Рута оста код ње. Ruth 1:15 А она јој рече: Ето, јетрва се твоја вратила народу свом и к боговима својим; врати се и ти за јетрвом својом. Ruth 1:16 Али Рута рече: Немој ме наговарати да те оставим и од тебе отидем; јер куда год ти идеш, идем и ја; и где год ти настаниш, настанићу се и ја; твој је народ мој народ, и твој је Бог мој Бог. Ruth 1:17 Где ти умреш, умрећу и ја, и онде ћу бити погребена. То нека ми учини Господ и то нека ми дода, смрт ће ме само раставити с тобом. Ruth 1:18 А она кад виде да је тврдо наумила ићи с њом, преста је одвраћати. Ruth 1:19 Тако идоше обе док не дођоше у Витлејем; а кад дођоше у Витлејем, сав град узавре њих ради, и говораху: Је ли то Нојемина? Ruth 1:20 А она им говораше: Не зовите ме више Нојемина, него ме зовите Мара, јер ми велике јаде зададе Свемогући. Ruth 1:21 Обилна сам отишла, а празну ме врати Господ. Зашто ме зовете Нојемина, кад ме Господ обори и Свемогући ме уцвели. Ruth 1:22 Тако дође натраг Нојемина и с њом Рута Моавка, снаха њена, вративши се из земље моавске; а дођоше у Витлејем о почетку јечмене жетве. Ruth 2:0 Ruth 2:1 А беше један човек, род мужу Нојеминином, човек богат од породице Елимелехове, коме име беше Воз. Ruth 2:2 И Рута Моавка рече Нојемини: Да идем у поље да пабирчим класје за оним пред ким нађем милост. А она јој рече: Иди, кћери моја. Ruth 2:3 И она отиде, и дошавши стаде пабирчити по њиви за жетеоцима: и догоди се, те дође на њиву која припадаше Возу, који беше од породице Елимелехове. Ruth 2:4 И гле, дође Воз из Витлејема, а рече жетеоцима: Господ да је с вама! И они му рекоше: Да те благослови Господ! Ruth 2:5 Тада рече Воз слузи свом који беше над жетеоцима: Чија је оно младица? Ruth 2:6 А слуга који беше над жетеоцима одговори му: Моавка је младица која се вратила с Нојемином из земље моавске. Ruth 2:7 И рече: Да пабирчим, да купим класје између снопова за жетеоцима. И дошавши бави се од јутра до сада; само је мало била код куће. Ruth 2:8 Тада Воз рече Рути: Чујеш, кћери моја; немој ићи на другу њиву да пабирчиш, нити одлази одавде, него се држи мојих девојака. Ruth 2:9 Пази на којој њиви они жању, па иди за њима; јер сам заповедио момцима својим да те нико не дира; а кад ожедниш, иди к судовима и пиј шта моје слуге захватају. Ruth 2:10 Тада она паде ничице и поклони се до земље, и рече му: Како нађох милост пред тобом, да ме погледаш кад сам туђинка? Ruth 2:11 А Воз одговори и рече јој: Чуо сам ја све што си чинила свекрви својој по смрти мужа свог, и како си оставила оца свог и матер своју и постојбину своју, па си дошла к народу ког ниси знала пре. Ruth 2:12 Господ да ти плати за дело твоје, и да ти плата буде потпуна од Господа Бога Израиљевог, кад си дошла да се под крилима Његовим склониш. Ruth 2:13 А она рече: Нађох милост пред тобом, господару, јер си ме утешио и милостиво проговорио слушкињи својој, ако и нисам као једна од твојих слушкиња. Ruth 2:14 А Воз јој рече: Кад буде време јести, дођи овамо и једи хлеба и умочи залогај свој у оцат. И она седе покрај жетелаца, и он јој пружи пржених зрна, и она једе и насити се, и претече јој. Ruth 2:15 Потом уста да пабирчи. А Воз заповеди момцима својим говорећи: Нека пабирчи и међу сноповима, немојте да је застидите. Ruth 2:16 Него још навлаш испуштајте руковети и остављајте јој нека купи, и не корите је. Ruth 2:17 И она пабирчи на њиви до вечера, и оврше шта напабирчи, и дође око ефе јечма. Ruth 2:18 И узевши отиде у град, и виде свекрва њена шта је напабирчила; а она извади и даде јој и оно што је претекло пошто се наситила. Ruth 2:19 И рече јој свекрва: Где си пабирчила данас? И где си радила? Да је благословен који те је погледао! А она каза свекрви својој код кога је радила говорећи: Име је човеку код кога сам данас радила Воз. Ruth 2:20 А Нојемина рече снаси својој: Господ да га благослови, кад није укратио милости своје к живима и к мртвима. И рече јој Нојемина: Тај је човек нама род, и један од осветника наших. Ruth 2:21 А Рута Моавка рече: Још ми је рекао: Држи се моје чељади докле не пожању све моје. Ruth 2:22 А Нојемина рече Рути снаси својој: Добро је, кћери моја, да идеш с његовим девојкама, да те не би дирали на другој њиви. Ruth 2:23 И тако се држаше девојака Возових пабирчећи докле се не сврши жетва јечмена и жетва пшенична; и живљаше код свекрве своје. Ruth 3:0 Ruth 3:1 Потом рече јој Нојемина свекрва њена: Кћери моја, не треба ли да ти потражим починак, да би ти добро било? Ruth 3:2 Ево, није ли нам род Воз, код кога си била са девојкама његовим? Ево, он ће ову ноћ вејати јечам на гумну. Ruth 3:3 Умиј се дакле, и намажи се, и обуци хаљине своје на се, па иди на гумно; али да не дозна за те човек докле не једе и не напије се. Ruth 3:4 Па кад легне, запамти место где легне, па онда отиди и дигни покривач с ногу његових, те лези онде; а он ће ти казати шта ћеш радити. Ruth 3:5 А Рута јој рече: Шта ми год кажеш, учинићу. Ruth 3:6 И отиде на гумно и учини све што јој заповеди свекрва. Ruth 3:7 А Воз једавши и пивши и провеселивши се отиде те леже код стога; а она дође полако, подиже покривач с ногу његових и леже. Ruth 3:8 А кад би око поноћи трже се човек и обрну се, а гле, жена лежаше код ногу његових. Ruth 3:9 И он јој рече: Ко си? Одговори: Ја сам Рута слушкиња твоја; рашири крило своје на слушкињу своју, јер си ми осветник. Ruth 3:10 А он рече: Господ да те благослови, кћери моја; ова потоња милост коју ми показујеш већа је од прве, што ниси тражила младића, ни сиромашног ни богатог. Ruth 3:11 Зато сада, кћери моја, не бој се; шта год кажеш учинићу ти; јер зна цело место народа мог да си поштена жена. Ruth 3:12 Јесте истина, ја сам ти осветник; али има још те ближи од мене. Ruth 3:13 Преноћи овде; па сутра ако те хтедбуде узети, добро, нека узме; ако ли не хтедбуде узети, ја ћу те узети, тако жив био Господ! Спавај до јутра. Ruth 3:14 И она спава код ногу његових до јутра; потом уста док још не могаше човек човека распознати, јер Воз рече: Да се не дозна да је жена долазила на гумно. Ruth 3:15 И рече: Дај огртач који имаш на себи; и држи га. И она га подржа, а он јој измери шест мерица јечма, и напрти јој и она отиде у град. Ruth 3:16 И дође свекрви својој, која јој рече: Шта би кћери моја? А она јој каза све што јој учини онај човек. Ruth 3:17 И рече: Ових шест мерица јечма даде ми, јер ми рече: Немој се вратити празна к свекрви својој. Ruth 3:18 А она јој рече: Почекај, кћери моја, док дознаш како ће изаћи; јер онај човек неће се смирити док не сврши ствар данас. Ruth 4:0 Ruth 4:1 А Воз изиђе на врата градска, и седе онде. И гле, наиђе онај осветник, за ког Воз говораше, и рече му Воз: Ходи овамо, седи овде. И он дође и седе. Ruth 4:2 Потом узе Воз десет људи између старешина градских и рече: Поседајте овде. И поседаше. Ruth 4:3 Тада рече оном осветнику: Њиву која је била брата нашег Елимелеха продала је Нојемина, која се вратила из земље моавске. Ruth 4:4 Зато рекох: Да јавим теби, и кажем ти: Узми њиву пред овима што седе овде и пред старешинама народа мог; ако ћеш откупити, откупи; ако ли нећеш откупити, кажи ми да знам; јер осим тебе нема другог који би откупио, а после тебе идем ја. А он рече: Ја ћу откупити. Ruth 4:5 А Воз рече: У који дан узмеш њиву из руке Нојеминине, треба да узмеш и Руту Моавку жену умрлога, да подигнеш име умрлом у наследству његовом. Ruth 4:6 Тада рече онај осветник: Не могу откупити, да не распем своје наследство; откупи ти шта би требало да ја откупим, јер ја не могу откупити. Ruth 4:7 А беше од старине обичај у Израиљу о откупљивању и промењивању, да би свака ствар била тврда, да један изује обућу своју и да другом, и то беше сведоџба у Израиљу. Ruth 4:8 Кад дакле онај осветник рече Возу: Узми ти, изу обућу своју. Ruth 4:9 А Воз рече старешинама и свему народу: Ви сте сведоци данас да сам откупио из руке Нојеминине шта је год било Елимелехово и шта је год било Хелеоново и Малоново; Ruth 4:10 И да сам узео за жену Руту Моавку жену Малонову да подигнем име умрлом у наследству његовом, да не би погинуло име умрлом међу браћом његовом и у месту његовом; ви сте сведоци данас. Ruth 4:11 И сав народ који беше на вратима градским и старешине рекоше: Сведоци смо; да да Господ да жена која долази у дом твој буде као Рахиља и Лија, које обе сазидаше дом Израиљев; богати се у Ефрати, и прослави име своје у Витлејему! Ruth 4:12 И од семена које ти Господ да од те жене, да постане дом твој као дом Фареса ког роди Тамара Јуди. Ruth 4:13 И тако узе Воз Руту и би му жена, и он леже с њом, и Господ јој даде те затрудне, и роди сина. Ruth 4:14 И рекоше жене Нојемини: Да је благословен Господ који те није оставио данас без осветника, да се име Његово слави у Израиљу! Ruth 4:15 Он ће ти утешити душу и биће потпора старости твојој, јер га роди снаха твоја која те љуби и која ти је боља него седам синова. Ruth 4:16 И узе Нојемина дете, и метну га на крило своје, и беше му дадиља. Ruth 4:17 И суседе наденуше му име говорећи: Роди се син Нојемини, и прозваше га Овид. Он би отац Јесеја, оца Давидовог. Ruth 4:18 А ово је племе Фаресово: Фарес роди Есрома; Ruth 4:19 А Есром роди Арама; а Арам роди Аминадава; Ruth 4:20 А Аминадав роди Насона; а Насон роди Салмона; Ruth 4:21 А Салмон роди Воза; а Воз роди Овида; Ruth 4:22 А Овид роди Јесеја; а Јесеј роди Давида.
I Samuel 0:0
I Samuel 1:0 I Samuel 1:1 Беше један човек из Раматајим-Софима, из горе Јефремове, коме име беше Елкана син Јероама, сина Елива, сина Това, сина Суфовог, Ефраћанин. I Samuel 1:2 И имаше две жене, једној беше име Ана а другој Фенина; и Фенина имаше деце, а Ана немаше деце. I Samuel 1:3 И иђаше тај човек сваке године из свог града да се поклони и принесе жртву Господу над војскама у Силом; а онде беху два сина Илијева, Офније и Финес, свештеници Господњи. I Samuel 1:4 И један дан кад Елкана принесе жртву, даде Фенини жени својој и свим синовима њеним и кћерима њеним по део; I Samuel 1:5 Ани пак даде два дела, јер љубљаше Ану, а њој Господ беше затворио материцу. I Samuel 1:6 И противница је њена врло цвељаше пркосећи јој што јој Господ беше затворио материцу. I Samuel 1:7 Тако чињаше Елкана сваке године, и Ана хођаше у дом Господњи, а она је цвељаше, те плакаше и не јеђаше. I Samuel 1:8 А Елкана муж њен рече јој једном: Ана, зашто плачеш? И зашто не једеш? И зашто је срце твоје невесело? Нисам ли ти ја бољи него десет синова? I Samuel 1:9 А Ана уста, пошто једоше и пише у Силому; а Илије свештеник сеђаше на столици, на прагу дома Господњег. I Samuel 1:10 И она, тужна у срцу помоли се Господу плачући много. I Samuel 1:11 И заветова се говорећи: Господе над војскама! Ако погледаш на муку слушкиње своје, и опоменеш ме се, и не заборавиш слушкиње своје, него даш слушкињи својој мушко чедо, ја ћу га дати Господу докле је год жив, и бритва неће прећи преко главе његове. I Samuel 1:12 И кад се она дуго мољаше пред Господом, Илије мотраше на уста њена. I Samuel 1:13 Али Ана говораше у срцу свом, уста јој се само мицаху а глас јој се не чујаше; стога Илије помисли да је пијана. I Samuel 1:14 Па јој рече Илије: Докле ћеш бити пијана? Отрезни се од вина свог. I Samuel 1:15 Али Ана одговори и рече: Нисам пијана, господару, него сам жена тужна у срцу; нисам пила вина ни силовитог пића; него изливам душу своју пред Господом. I Samuel 1:16 Немој једначити слушкиње своје с неваљалом женом; јер сам од велике туге и жалости своје говорила досад. I Samuel 1:17 Тада одговори Илије и рече: Иди с миром; а Бог Израиљев да ти испуни молбу, за шта си Га молила. I Samuel 1:18 А она рече: Нека нађе слушкиња твоја милост пред тобом! Тада отиде жена својим путем, и једе, и лице јој не беше више као пре. I Samuel 1:19 И сутрадан уранише, и поклонише се Господу, и вратише се и дођоше кући својој у Рамат. И Елкана позна Ану жену своју, и Господ се опомену ње. I Samuel 1:20 И кад би време, пошто Ана затрудне, роди сина и наде му име Самуило, јер, рече, испросих га у Господа. I Samuel 1:21 Потом пође онај човек Елкана са свим домом својим да принесе Господу годишњу жртву и завет свој. I Samuel 1:22 Али Ана не пође, јер рече мужу свом: Докле одојим дете, онда ћу га одвести да изађе пред Господа и остане онде до века. I Samuel 1:23 И рече јој Елкана, муж њен: Чини како ти драго; остани докле год не одојиш; само да хоће Господ испунити реч своју. И тако жена оста; и дојаше сина свог докле га не одоји. I Samuel 1:24 А кад га одоји, одведе га са собом узевши три телета и ефу брашна и мех вина, и уведе га у дом Господњи у Силому; а дете беше још мало. I Samuel 1:25 И заклаше теле и доведоше дете к Илију. I Samuel 1:26 И она рече: Чуј господару, како је жива душа твоја, господару, ја сам она жена која је стајала овде код тебе молећи се Господу. I Samuel 1:27 Молих се за ово дете, и испуни ми Господ молбу моју, за шта сам Га молила. I Samuel 1:28 Зато и ја дајем њега Господу, докле је год жив, да је дат Господу. И поклонише се онде Господу. I Samuel 2:0 I Samuel 2:1 И Ана се помоли и рече: Развесели се срце моје у Господу; подиже се рог мој у Господу; отворише се уста моја на непријатеље моје, јер сам радосна ради спасења Твог. I Samuel 2:2 Нема светог као што је Господ; јер нема другог осим Тебе; и нема стене као што је Бог наш. I Samuel 2:3 Не говорите више поносито, и нека не излазе из уста ваших речи охоле; јер је Господ Бог који све зна, и Он удешава намере. I Samuel 2:4 Лук јунацима сломи се, и изнемогли опасаше се снагом. I Samuel 2:5 Који беху сити, наимају се за хлеб; а који беху гладни, нису више; и нероткиња роди седморо, а која имаше деце, изнеможе. I Samuel 2:6 Господ убија, и оживљује; спушта у гроб, и извлачи. I Samuel 2:7 Господ сиромаши и богати; понижује и узвишује. I Samuel 2:8 Сиромаха подиже из праха, и из буњишта узвишује убогог да га посади с кнезовима, и даје им да наследе престо славе; јер су Господњи темељи земаљски, и на њима је основао васиљену. I Samuel 2:9 Сачуваће ноге милих својих, а безбожници ће умукнути у мраку; јер својом снагом неће човек надјачати. I Samuel 2:10 Који се супроте Господу, сатрће се; на њих ће загрмети с неба; Господ ће судити крајевима земаљским, и даће снагу цару свом, и узвисиће рог помазанику свом. I Samuel 2:11 Потом отиде Елкана у Рамат кући својој, а дете служаше Господу пред Илијем свештеником. I Samuel 2:12 А синови Илијеви беху неваљали, и не знаху за Господа. I Samuel 2:13 Јер у тих свештеника беше обичај према народу: кад ко приношаше жртву, долажаше момак свештеников док се куваше месо с виљушкама трокраким у руци, I Samuel 2:14 И забадаше у суд, или у котао, или у таву, или у лонац, и шта се год набоде на виљушке узимаше свештеник. Тако чињаху свему Израиљу који долажаше у Силом. I Samuel 2:15 Тако и пре него би запалили сало, дошао би момак свештеников, те би рекао човеку који приношаше жртву: Дај месо да испечем свештенику, јер ти нећу примити месо кувано, него сирово. I Samuel 2:16 Ако би му тада човек одговорио: Нека се прво запали сало, па онда узми шта ти год душа жели; он би рекао: Не, него дај сада, ако ли не даш, узећу силом. I Samuel 2:17 И грех оних младића беше врло велик пред Господом, јер људи не мараху за принос Господњи. I Samuel 2:18 А Самуило служаше пред Господом, још дете у оплећку ланеном. I Samuel 2:19 А мати му начини мали плашт и донесе му, и тако чињаше сваке године долазећи с мужем својим да принесе жртву годишњу. I Samuel 2:20 А Илије благослови Елкану и жену његову говорећи: Господ да ти да порода од те жене за овог ког је дала Господу! И отидоше у своје место. I Samuel 2:21 И Господ походи Ану, и она затрудне и роди три сина и две кћери. А дете Самуило растијаше пред Господом. I Samuel 2:22 А Илије беше врло стар, и чу све што чињаху синови његови свему Израиљу, и како спаваху са женама које долажаху гомилама на врата шатора од састанка. I Samuel 2:23 И говораше им: Зашто то радите? Јер чујем зле речи о вама од свега народа. I Samuel 2:24 Немојте, децо моја; јер није добро шта чујем; отпађујете народ Господњи. I Samuel 2:25 Кад човек згреши човеку, судиће му судија; али кад ко згреши Господу, ко ће молити за њ? Али не послушаше оца свог, јер Господ хтеде да их убије. I Samuel 2:26 А дете Самуило растијаше и беше мио Господу и људима. I Samuel 2:27 Тада дође човек Божји к Илију, и рече му: Овако вели Господ: Не јавих ли се дому оца твог, кад беху у Мисиру у кући Фараоновој? I Samuel 2:28 И изабрах га између свих племена Израиљевих себи за свештеника да приноси жртве на олтару мом и да кади кадом и носи оплећак преда мном, и дадох дому оца твог све жртве огњене синова Израиљевих? I Samuel 2:29 Зашто газите жртву моју и принос мој, које сам заповедио да се приносе у шатору? И пазиш синове своје већма него мене, да се гојите првинама свих приноса Израиља, народа мог? I Samuel 2:30 Зато Господ Бог Израиљев каже: Рекао сам доиста: Дом твој и дом оца твог служиће преда мном до века; али каже Господ: Неће бити тако, јер оне ћу поштовати који мене поштују, а који мене презиру, биће презрени. I Samuel 2:31 Гле, иду дани кад ћу одсећи теби руку и руку дому оца твог, да не буде старца у дому твом. I Samuel 2:32 И видећеш невољу у шатору место свега добра што је Господ чинио Израиљу; неће бити старца у дому твом довека. I Samuel 2:33 А кога од твојих не истребим испред олтара свог, онај ће остати да ти чиле очи и да ти се цвели душа; и сав подмладак дома твог умираће у најбољим годинама. I Samuel 2:34 И ово да ти је знак шта ће доћи на оба сина твоја, на Офнија и Финеса: у један дан погинуће обојица. I Samuel 2:35 А себи ћу подигнути свештеника верног, он ће радити по срцу мом и по души мојој; и сазидаћу му тврд дом, и он ће ходити пред помазаником мојим вазда. I Samuel 2:36 И ко остане од дома твог, доћи ће да му се поклони за сребрн новац и за комад хлеба, и говориће: Прими ме у какву службу свештеничку да имам комад хлеба. I Samuel 3:0 I Samuel 3:1 А дете Самуило служаше Господу пред Илијем; и реч Господња беше ретка у оно време, и не јављаху се утваре. I Samuel 3:2 Једном у то време Илије лежаше на свом месту; а очи му почињаху тамнети те не могаше видети. I Samuel 3:3 И Самуило лежаше у дому Господњем где беше ковчег Божји, и жишци Господњи још не беху погашени. I Samuel 3:4 И викну Господ Самуила, а он рече: Ево ме. I Samuel 3:5 И притрча к Илију, и рече му: Ево ме, што си ме звао? А он рече: Нисам те звао, иди лези. И он отиде и леже. I Samuel 3:6 А Господ опет викну Самуила, и Самуило уста, и отиде к Илију, и рече: Ево ме, што си ме звао? А он рече: Нисам те звао, сине; иди лези. I Samuel 3:7 А Самуило још не познаваше Господа, и још му не беше јављена реч Господња. I Samuel 3:8 Тада опет викну Господ Самуила трећи пут, и он уста и отиде к Илију, и рече: Ево ме, што си ме звао? Тада разуме Илије да Господ зове дете. I Samuel 3:9 И рече Илије Самуилу: Иди лези; а ако те зовне, а ти реци: Говори Господе, чује слуга твој. И Самуило отиде, и леже на своје место. I Samuel 3:10 А Господ дође и стаде; и зовну као пре: Самуило! Самуило! А Самуило рече: Говори, чује слуга твој. I Samuel 3:11 И рече Господ Самуилу: Ево учинићу нешто у Израиљу да ће зујати оба уха свакоме ко чује. I Samuel 3:12 У тај дан ћу учинити Илију све што сам говорио за кућу његову, од почетка до краја. I Samuel 3:13 Јер сам му јавио да ћу судити дому његовом довека за неваљалство, за које је знао да њим навлаче на се проклетство синови његови, па им није забранио. I Samuel 3:14 Зато се заклех дому Илијевом да се неће очистити неваљалство дома Илијевог никаквом жртвом ни приносом довека. I Samuel 3:15 И Самуило спава до јутра, па отвори врата дома Господњег. Али се бојаше Самуило казати Илију за утвару. I Samuel 3:16 А Илије зовну Самуила и рече: Самуило, сине! А он рече: Ево ме. I Samuel 3:17 А он рече: Какве су речи што ти је казао? Немој затајити од мене; тако ти учинио Бог и тако ти додао, ако затајиш од мене шта год ти је казао. I Samuel 3:18 И Самуило му каза све, и ништа не затаји од њега. А он рече: Господ је, нека чини оно што Му је воља. I Samuel 3:19 А Самуило растијаше, и Господ беше с њим, и не пусти да падне на земљу ниједна реч његова. I Samuel 3:20 И сав Израиљ од Дана до Вирсавеје позна да је Самуило веран пророк Господњи. I Samuel 3:21 И Господ се стаде опет јављати у Силому, јер се Господ јављаше Самуилу у Силому речју Господњом. I Samuel 4:0 I Samuel 4:1 И шта рече Самуило, зби се свему Израиљу. Јер Израиљ изађе на војску на Филистеје, и стадоше у логор код Евен-Езера, а Филистеји стадоше у логор у Афеку. I Samuel 4:2 А Филистеји се уврсташе према Израиљу, и кад се отвори бој, разбише Филистеји Израиља, и изгибе их у боју у пољу око четири хиљаде људи. I Samuel 4:3 И кад народ дође у логор, рекоше старешине Израиљеве: Зашто нас данас разби Господ пред Филистејима? Да донесемо из Силома ковчег завета Господњег, да буде међу нама и избави нас из руку непријатеља наших. I Samuel 4:4 И народ посла у Силом да донесу оданде ковчег завета Господа над војскама, који седи на херувимима; а беху онде код ковчега завета Господњег два сина Илијева, Офније и Финес. I Samuel 4:5 А кад дође ковчег завета Господњег у логор, повика сав Израиљ од радости да земља зајеча. I Samuel 4:6 А Филистеји чувши веселу вику рекоше: Каква је то вика весела у логору јеврејском? И разумеше да је дошао ковчег Господњи у логор њихов. I Samuel 4:7 И уплашише се Филистеји кад рекоше: Бог је дошао у логор. И говораху: Тешко нама! Јер то није бивало пре. I Samuel 4:8 Тешко нама! Ко ће нас избавити из руку тих силних богова? То су богови што побише Мисирце у пустињи свакојаким мукама. I Samuel 4:9 Охрабрите се, и будите људи, о Филистеји! Да не служите Јеврејима као што су они вама служили; будите људи и удрите. I Samuel 4:10 И Филистеји ударише, и Израиљци се опет разбише и побегоше к шаторима својим; и бој беше врло велик, јер паде из Израиља тридесет хиљада пешака. I Samuel 4:11 И ковчег Божји би отет, и два сина Илијева, Офније и Финес погибоше. I Samuel 4:12 А један између синова Венијаминових побеже из боја, и дође у Силом исти дан раздртих хаљина и главе посуте прахом. I Samuel 4:13 И кад дође, гле, Илије сеђаше на столици украј пута погледајући; јер срце његово беше у страху за ковчег Божји. И дошав онај човек у град каза гласе, и стаде вика свега града. I Samuel 4:14 А Илије чувши вику рече: Каква је то врева? И човек брже дотрча да јави Илију. I Samuel 4:15 А Илију беше деведесет и осам година, и очи му беху потамнеле, те не могаше видети. I Samuel 4:16 И рече човек Илију: Ја идем из боја, утекох данас из боја. А он рече: Шта би, сине? I Samuel 4:17 А гласник одговарајући рече: Побеже Израиљ испред Филистеја, и изгибе много народа, и оба сина твоја погибоше, Офније и Финес, и ковчег Божји отет је. I Samuel 4:18 А кад спомену ковчег Божји, паде Илије са столице наузнако код врата и сломи врат и умре, јер беше човек стар и тежак. Он би судија Израиљу четрдесет година. I Samuel 4:19 А снаха његова, жена Финесова, беше трудна и на том доба, па чувши глас да је ковчег Божји отет и да јој је погинуо свекар и муж, сави се и породи, јер јој дођоше болови. I Samuel 4:20 И кад умираше, рекоше јој које стајаху код ње: Не бој се, родила си сина. Али она не одговори, нити хајаше за то. I Samuel 4:21 Него детету наде име Ихавод говорећи: Отиде слава од Израиља; јер ковчег Божји би отет, и свекар јој и муж погибоше. I Samuel 4:22 Зато рече: Отиде слава од Израиља; јер би отет ковчег Божји. I Samuel 5:0 I Samuel 5:1 А Филистеји узеше ковчег Божји, и однесоше из Евен-Езера у Азот. I Samuel 5:2 И узевши Филистеји ковчег Божји унесоше га у дом Дагонов, и наместише га до Дагона. I Samuel 5:3 А сутрадан кад усташе Азоћани рано, а то Дагон лежаше ничице на земљи пред ковчегом Господњим; и они узеше Дагона и метнуше га опет на његово место. I Samuel 5:4 А кад сутрадан рано усташе, гле, опет Дагон лежаше ничице на земљи пред ковчегом Господњим, а глава Дагону и обе руке одсечене беху на прагу; само труп од Дагона беше остао. I Samuel 5:5 Зато свештеници Дагонови и који год улазе у дом Дагонов не стају на праг Дагонов у Азоту до данас. I Samuel 5:6 Тада отежа рука Господња Азоћанима, и мораше их и удараше их шуљевима у Азоту и међама његовим. I Samuel 5:7 А кад Азоћани видеше шта је, рекоше да не стоји код нас ковчег Бога Израиљевог; јер је рука Његова тешка над нама и над Дагоном богом нашим. I Samuel 5:8 И послаше, те сабраше к себи све кнезове филистејске, и рекоше им: Шта ћемо чинити с ковчегом Бога Израиљевог? А они рекоше: Да се пренесе у Гат ковчег Бога Израиљевог. И пренесоше ковчег Бога Израиљевог. I Samuel 5:9 А кад га пренесоше, би рука Господња на граду с муком врло великом, и стаде бити грађане од малог до великог, и дођоше на њих тајни шуљеви. I Samuel 5:10 Зато послаше ковчег Божји у Акарон; а кад дође ковчег Божји у Акарон, повикаше Акароњани говорећи: Донесоше к нама ковчег Бога Израиљевог да помори нас и наш народ. I Samuel 5:11 Зато послаше, те сабраше све кнезове филистејске, и рекоше: Пошљите ковчег Бога Израиљевог нека се врати на своје место, да не помори нас и народ наш. Јер беше смртан страх по целом граду, и врло тешка беше рука Господња онде. I Samuel 5:12 Јер људи који остајаху живи боловаху од шуљева тако да се вика у граду подизаше до неба. I Samuel 6:0 I Samuel 6:1 И беше ковчег Господњи у земљи филистејској седам месеци. I Samuel 6:2 Тада дозваше Филистеји свештенике и враче, па им рекоше: Шта ћемо чинити с ковчегом Господњим? Научите нас како ћемо га послати натраг на његово место. I Samuel 6:3 А они рекоше: Ако ћете натраг послати ковчег Бога Израиљевог, не шаљите га празног, него уза њ подајте принос за грех; тада ћете оздравити и дознаћете зашто се рука Његова није одмакла од вас. I Samuel 6:4 А они рекоше: Какав ћемо му дати принос за грех? А они рекоше: Према броју кнежевина филистејских пет златних шуљева и пет златних мишева; јер је зло једнако на свима вама и на кнезовима вашим. I Samuel 6:5 Начините дакле слике од својих шуљева и слике од мишева који кваре земљу, и подајте славу Богу Израиљевом. Може бити да ће олакшати руку своју над вама и над боговима вашим и над земљом вашом. I Samuel 6:6 И зашто бисте били упорног срца као што беху упорног срца Мисирци и Фараон? И пошто учини чудеса на њима, еда ли их тада не пустише, те отидоше? I Samuel 6:7 Зато начините једна кола нова, и узмите две краве дојилице, на којима још није био јарам, па упрегните краве у кола, а телад њихову одведите од њих кући. I Samuel 6:8 Па узмите ковчег Господњи и метните га на кола; а закладе златне што ћете му дати за грех метните у ковчежић покрај њега, и пустите га нека иде. I Samuel 6:9 И гледајте: ако пође путем к међи својој у Вет-Семес, Он нам је учинио ово велико зло; ако ли не пође тако, онда ћемо знати да нас се није дохватила рука Његова, него нам се догодило случајно. I Samuel 6:10 И учинише тако они људи; и узевши две краве дојилице упрегоше их у кола, а телад њихову затворише код куће. I Samuel 6:11 И метнуше ковчег Господњи на кола, и мали ковчежић с мишима златним и са сликама својих шуљева. I Samuel 6:12 И пођоше краве право путем у Вет-Семес, и једнако иђаху истим путем мучући и не сврћући ни на десно ни на лево; а кнезови филистејски иђаху за њима до међе вет-семешке. I Samuel 6:13 А Вет-Семешани жњаху пшеницу у долини, и подигавши очи своје видеше ковчег, и обрадоваше се видевши га. I Samuel 6:14 И дођоше кола на њиву Исуса Вет-Семешанина, и стадоше онде. А беше онде велик камен; и исцепаше дрва од кола, и принесоше оне краве на жртву паљеницу Господу. I Samuel 6:15 А Левити снимивши ковчег Господњи и ковчежић што беше покрај њега, у коме беху заклади златни, метнуше на онај велики камен; а људи из Вет-Семеса готовише жртве паљенице и принесоше жртве Господу онај дан. I Samuel 6:16 А то видевши пет кнезова филистејских вратише се у Акарон исти дан. I Samuel 6:17 А ово беху златни шуљеви које дадоше Филистеји Господу за грех: за Азот један, за Газу један, за Аскалон један, за Гат један, за Акарон један. I Samuel 6:18 И миши златни беху према броју свих градова филистејских, у пет кнежевина, свих зиданих градова и села неограђених до великог камена, на који метнуше ковчег Господњи, и који је и данас у пољу Исуса Вет-Семешанина. I Samuel 6:19 Али поби Господ неке између Вет-Семешана који загледаше у ковчег Господњи, и поби из народа педесет хиљада и седамдесет људи. И плака народ што га Господ удари великом погибљу. I Samuel 6:20 И људи из Вет-Семеса рекоше: Ко може остати пред тим Господом Богом Светим? И ка коме ће отићи од нас? I Samuel 6:21 И послаше посланике к становницима киријат-јаримским говорећи: Донесоше натраг Филистеји ковчег Господњи, ходите, однесите га к себи. I Samuel 7:0 I Samuel 7:1 Тада дођоше људи из Киријат-Јарима: и узеше ковчег Господњи, и однесоше га у кућу Авинадавову на брду, а Елеазара, сина његовог, посветише да чува ковчег Господњи. I Samuel 7:2 А кад ковчег оста у Киријат-Јариму, прође много времена, двадесет година, и плакаше сав дом Израиљев за Господом. I Samuel 7:3 А Самуило рече свему дому Израиљевом говорећи: Ако се свим срцем својим обраћате ка Господу, поврзите туђе богове између себе и Астароте, и спремите срце своје за Господа, Њему једином служите, па ће вас избавити из руку филистејских. I Samuel 7:4 И повргоше синови Израиљеви Вале и Астароте, и служише Господу једином. I Samuel 7:5 Потом рече Самуило: Скупите свега Израиља у Миспу, да се помолим Господу за вас. I Samuel 7:6 И скупише се у Миспу, и црпући воду проливаше пред Господом, и постише онај дан, и онде рекоше: Сагрешисмо Господу. И Самуило суђаше синовима Израиљевим у Миспи. I Samuel 7:7 А Филистеји кад чуше да су се синови Израиљеви скупили у Миспу, изиђоше кнезови филистејски на Израиља. А кад то чуше синови Израиљеви, уплашише се од Филистеја. I Samuel 7:8 И рекоше синови Израиљеви Самуилу: Не престај вапити за нас ка Господу Богу нашем, еда би нас избавио из руку филистејских. I Samuel 7:9 Тада Самуило узе једно јагње одојче, и принесе га свега Господу на жртву паљеницу; и вапи Самуило ка Господу за Израиља, и услиши га Господ. I Samuel 7:10 И кад Самуило приношаше жртву паљеницу, приближише се Филистеји да ударе на Израиља; али загрме Господ грмљавином великом у онај дан на Филистеје и смете их, и бише побијени пред Израиљем. I Samuel 7:11 А Израиљци изиђоше из Миспе, и потераше Филистеје, и бише их до под Вет-Хар. I Samuel 7:12 Тада узе Самуило камен, и метну га између Миспе и Сена, и назва га Евен-Езер, јер рече: Довде нам Господ поможе. I Samuel 7:13 Тако бише покорени Филистеји, и више не долазише на међу Израиљеву. И рука Господња беше против Филистеја свега века Самуиловог. I Samuel 7:14 И повратише се Израиљу градови, које беху узели Филистеји Израиљу, од Акарона до Гата, и међе њихове избави Израиљ из руку филистејских; и би мир међу Израиљем и Аморејима. I Samuel 7:15 А Самуило суђаше Израиљу свега века свог. I Samuel 7:16 И идући сваке године обилажаше Ветиљ и Галгал и Миспу, и суђаше Израиљу у свим тим местима. I Samuel 7:17 Потом се враћаше у Раму, јер онде беше кућа његова, и суђаше онде Израиљу, и онде начини олтар Господу. I Samuel 8:0 I Samuel 8:1 А кад Самуило остаре, постави синове своје за судије Израиљу. I Samuel 8:2 А име сину његовом првенцу беше Јоило, а другом Авија, и суђаху у Вирсавеји. I Samuel 8:3 Али синови његови не хођаху путевима његовим, него ударише за добитком, и примаху поклоне и извртаху правду. I Samuel 8:4 Тада се скупише све старешине Израиљеве и дођоше к Самуилу у Раму. I Samuel 8:5 И рекоше му: Ето, ти си остарео, а синови твоји не ходе твојим путевима: зато постави нам цара да нам суди, као што је у свих народа. I Samuel 8:6 Али Самуилу не би по вољи што рекоше: Дај нам цара да нам суди. И Самуило се помоли Господу. I Samuel 8:7 А Господ рече Самуилу: Послушај глас народни у свему што ти говоре; јер не одбацише тебе него мене одбацише да не царујем над њима. I Samuel 8:8 Како чинише од оног дана кад их изведох из Мисира до данас, и оставише ме и служише другим боговима, по свим тим делима чине и теби. I Samuel 8:9 Зато сада послушај глас њихов; али им добро засведочи и кажи начин којим ће цар царовати над њима. I Samuel 8:10 И каза Самуило све речи Господње народу који искаше од њега цара; I Samuel 8:11 И рече: Ово ће бити начин којим ће цар царовати над вама: синове ваше узимаће и метати их на кола своја и међу коњике своје, и они ће трчати пред колима његовим; I Samuel 8:12 И поставиће их да су му хиљадници и педесетници, и да му ору њиве и жњу летину, и да му граде ратне справе и шта треба за кола његова. I Samuel 8:13 Узимаће и кћери ваше да му граде мирисне масти и да му буду куварице и хлебарице. I Samuel 8:14 И њиве ваше и винограде ваше и маслинике ваше најбоље узимаће и раздавати слугама својим. I Samuel 8:15 Узимаће десетак од усева ваших и од винограда ваших, и даваће дворанима својим и слугама својим. I Samuel 8:16 И слуге ваше и слушкиње ваше и младиће ваше најлепше и магарце ваше узимаће, и обртати на своје послове. I Samuel 8:17 Стада ће ваша десетковати и ви ћете му бити робови. I Samuel 8:18 Па ћете онда викати, ради цара свог, ког изабрасте себи; али вас Господ неће онда услишити. I Samuel 8:19 Али народ не хте послушати речи Самуилове, и рекоше: Не, него цар нека буде над нама, I Samuel 8:20 Да будемо и ми као сви народи; и нека нам суди цар наш и иде пред нама и води наше ратове. I Samuel 8:21 А Самуило чувши све речи народне, каза их Господу. I Samuel 8:22 А Господ рече Самуилу: Послушај глас њихов, и постави им цара. И Самуило рече Израиљцима: Идите сваки у свој град. I Samuel 9:0 I Samuel 9:1 А беше један човек од племена Венијаминовог, коме име беше Кис, син Авила, сина Серора, сина Вехората, сина Афије, сина једног човека од племена Венијаминовог, храбар јунак. I Samuel 9:2 Он имаше сина по имену Саула, који беше млад и леп да не беше лепшег од њега међу синовима Израиљевим, а главом беше виши од свега народа. I Samuel 9:3 А Кису, оцу Сауловом несташе магарице, па рече Кис Саулу сину свом: Узми са собом једног момка, па устани и иди те тражи магарице. I Samuel 9:4 И он прође гору Јефремову, и прође земљу салиску; али не нађоше; па прођоше и земљу салимску, и не беше их; па прођоше и земљу Венијаминову, и не нађоше. I Samuel 9:5 А кад дођоше у земљу суфску, рече Саул момку свом који беше с њим: Хајде да се вратимо, да се не би отац оканио магарица и забринуо се за нас. I Samuel 9:6 А он му рече: Ево, у овом граду има човек Божји, ког веома поштују; шта год каже све се збива; хајдемо к њему, може бити да ће нас упутити куда бисмо ишли. I Samuel 9:7 А Саул рече момку свом: Хајде да идемо; али шта ћемо однети човеку? Јер нам је хлеба нестало у торбама, а дар немамо да однесемо човеку Божијем. Шта имамо? I Samuel 9:8 А момак опет одговарајући рече Саулу: Ето у мене четврт сикла сребра; то да дам човеку Божијем да нас упути. I Samuel 9:9 А у старо време ко би ишао да пита Бога говораше: Хајде да идемо к видеоцу. Јер ко се сада зове пророк у старо се време зваше виделац. I Samuel 9:10 И Саул рече момку свом: Добро велиш; хајде да идемо. И пођоше у град где беше човек Божји. I Samuel 9:11 И кад иђаху уз брдо градско, сретоше девојке које излажаху да захватају воду, па им рекоше: Је ли ту виделац? I Samuel 9:12 А оне одговарајући рекоше: Јесте, ето пред тобом; похитај, јер је данас дошао у град, јер данас народ има жртву на гори. I Samuel 9:13 Како уђете у град, наћи ћете га пре него пође на гору да једе; јер народ неће јести докле он не дође, јер он треба да благослови жртву, па онда ће званице јести; зато идите, јер ћете га сада наћи. I Samuel 9:14 И отидоше у град; а кад дођоше усред града, гле Самуило полазећи на гору срете их. I Samuel 9:15 А Господ беше објавио Самуилу дан пре него дође Саул, рекавши: I Samuel 9:16 Сутра у ово доба послаћу к теби једног човека из земље Венијаминове, њега помажи да буде вођ народу мом Израиљу, и он ће избавити мој народ из руку филистејских. Јер погледах на народ свој, јер вика његова дође до мене. I Samuel 9:17 И кад Самуило угледа Саула, рече му Господ: Ето човека за ког ти рекох; тај ће владати мојим народом. I Samuel 9:18 И Саул приступи к Самуилу на вратима, и рече: Кажи ми, где је кућа видеочева? I Samuel 9:19 А Самуило одговори Саулу и рече: Ја сам виделац. Хајде преда мном на гору, и данас ћете са мном јести; а сутра ћу те отпустити, и шта ти је год у срцу, казаћу ти. I Samuel 9:20 А за магарице, којих ти је нестало пре три дана, не брини се; јер су се нашле. И чије ће бити све што је најбоље у Израиљу? Еда ли не твоје и свега дома оца твог? I Samuel 9:21 А Саул одговори и рече: Нисам ли од племена Венијаминовог, најмањег племена Израиљевог, и дом мој најмањи између свих домова племена Венијаминовог? Што ми дакле говориш тако? I Samuel 9:22 А Самуило узе Саула и његовог момка, и одведе их у собу, и посади их у зачеље међу званицама којих беше до тридесет људи. I Samuel 9:23 И Самуило рече кувару: Донеси део који ти дадох и за који ти рекох: Остави га код себе. I Samuel 9:24 Тада донесе кувар плеће и шта беше на њему; а Самуило га метну пред Саула, и рече: Ево шта је остало, узми преда се, те једи, јер је сачувано пре за тебе, кад рекох: Позвао сам народ. Тако једе Саул са Самуилом онај дан. I Samuel 9:25 Потом сиђоше с горе у град, и Самуило се разговара са Саулом на крову. I Samuel 9:26 А ујутру уранише, и кад свиташе, зовну Самуило Саула на кров, и рече му: Дигни се, да те отпустим. И кад се диже Саул, изиђоше обојица, он и Самуило. I Samuel 9:27 И кад дођоше на крај града, рече Самуило Саулу: Реци момку нека иде напред (и он прође напред), а ти стани мало да ти јавим реч Божију. I Samuel 10:0 I Samuel 10:1 Тада Самуило узе уљаницу, и изли му уље на главу, па га пољуби, и рече му: Ето, није ли те помазао Господ над наследством својим да му будеш вођ? I Samuel 10:2 Кад отидеш данас од мене, наћи ћеш два човека код гроба Рахиљиног у крају Венијаминовом у Селси, који ће ти рећи: Нашле су се магарице, које си пошао да тражиш, и ево отац твој не марећи за магарице забринуо се за вас говорећи: Шта ћу чинити поради сина свог? I Samuel 10:3 И отишавши оданде даље кад дођеш у равницу таворску, срешће те онде три човека идући к Богу у Ветиљ, носећи један три јарета, а други носећи три хлеба, а трећи носећи мешину вина. I Samuel 10:4 Па ће те упитати за здравље, и даће ти два хлеба, које прими из руку њихових. I Samuel 10:5 Потом ћеш доћи на хум Божји, где је стража филистејска, и кад уђеш у град, срешће те гомила пророка силазећи с горе, а пред њима псалтири и бубњи и свирале и гусле; и они ће пророковати. I Samuel 10:6 И сићи ће на те дух Господњи, те ћеш пророковати с њима, и постаћеш други човек. I Samuel 10:7 И кад ти дођу ти знаци, чини шта ти дође на руку, јер је Бог с тобом. I Samuel 10:8 Потом ћеш отићи пре мене у Галгал, и гле, ја ћу доћи к теби да принесем жртве паљенице и да принесем жртве захвалне. Седам дана чекај докле дођем к теби и кажем ти шта ћеш чинити. I Samuel 10:9 И кад се окрете да иде од Самуила, Бог му даде друго срце; и сви се они знаци збише онај дан. I Samuel 10:10 И кад дођоше на хум, гле, срете га гомила пророка, и дође на њ дух Божји, и пророкова међу њима. I Samuel 10:11 И кад га видеше, сви који га познаваху од пре где пророкује с пророцима, рекоше један другом: Шта то би од сина Кисовог? Еда ли је и Саул међу пророцима? I Samuel 10:12 А један оданде одговори и рече: Ко ли им је отац? Отуда поста прича: Еда ли је и Саул међу пророцима? I Samuel 10:13 И преставши пророковати дође на гору. I Samuel 10:14 А стриц Саулов рече њему и момку његовом: Куда сте ишли? А он одговори: Да тражимо магарице; и кад видесмо да их нигде нема, отидосмо к Самуилу. I Samuel 10:15 А Стриц Саулов рече: Кажи ми шта вам је рекао Самуило? I Samuel 10:16 А Саул рече стрицу свом: Казао нам је да су се нашле магарице. Али му не рече за царство што му је казао Самуило. I Samuel 10:17 А Самуило сазва народ у Миспу ка Господу. I Samuel 10:18 И рече синовима Израиљевим: Овако вели Господ Бог Израиљев: Ја изведох Израиља из Мисира, и избавих вас из руку мисирских и из руку свих царстава која вас мучаху. I Samuel 10:19 А ви данас одбацисте Бога свог, који вас сам избавља од свих зала ваших и невоља ваших, и рекосте му: Постави цара над нама. Сада дакле станите пред Господом по племенима својим и по хиљадама својим. I Samuel 10:20 И приведе Самуило сва племена Израиљева, и паде на племе Венијаминово. I Samuel 10:21 Потом приведе племе Венијаминово по породицама његовим, и паде на породицу Матријеву; потом паде на Саула, сина Кисовог. И тражише га, али се не нађе. I Samuel 10:22 Тада опет упиташе Господа: Хоће ли још доћи овамо тај човек? А Господ рече: Ето сакрио се за пртљагом. I Samuel 10:23 Тада отрчаше, и доведоше га оданде. И стаде усред народа, и беше главом виши од свега народа. I Samuel 10:24 И рече Самуило свему народу: Видите ли кога је изабрао Господ да нико није као он у свему народу? И сав народ повика и рече: Да живи цар! I Samuel 10:25 Тада Самуило каза народу права царска и написа у књигу, и метну је пред Господом. Потом Самуило распусти народ да иде свак својој кући. I Samuel 10:26 И Саул такође отиде својој кући у Гавају, и с њим отидоше војници, којима Бог такну срца. I Samuel 10:27 А људи неваљали рекоше: Тај ли ће нас избавити? И презираху га, нити му донесоше дар. Али се он учини као да није чуо. I Samuel 11:0 I Samuel 11:1 Тада дође Нас Амонац, и стаде у логор према Јавису Галадовом. И сви људи из Јависа рекоше Насу: Учини веру с нама, па ћемо ти служити. I Samuel 11:2 А Нас Амонац, одговори им: Овако ћу учинити веру с вама: да вам свакоме ископам десно око и ту срамоту учиним свему Израиљу. I Samuel 11:3 А старешине јависке рекоше му: Остави нам седам дана, да пошаљемо посланике у све крајеве Израиљеве; па ако не буде никога да нас избави тада ћемо изаћи к теби. I Samuel 11:4 И дођоше посланици у Гавају Саулову, и казаше ове речи народу; тада сав народ подиже глас свој, и плакаху. I Samuel 11:5 А гле, Саул иђаше за говедима својим из поља, и рече: Шта је народу те плаче? И казаше му шта су поручили Јавишани. I Samuel 11:6 Тада сиђе дух Божји на Саула кад чу те речи, и он се разгневи врло. I Samuel 11:7 Па узе два вола, и исече их на комаде, и разасла их у све крајеве Израиљеве по истим посланицима поручивши: Ко не пође за Саулом и за Самуилом, овако ће бити са говедима његовим. И страх Господњи попаде народ, те изиђоше једнодушно. I Samuel 11:8 И изброја их у Везеку, и беше синова Израиљевих триста хиљада, а синова Јудиних тридесет хиљада. I Samuel 11:9 Потом рекоше посланицима који беху дошли: Овако реците људима у Јавису Галадовом: Сутра ћете се избавити, кад огреје сунце. И посланици се вратише, и јавише ово Јавишанима, и они се обрадоваше. I Samuel 11:10 И рекоше Јавишани Амонцима: Сутра ћемо изаћи к вама, да учините од нас шта вам буде драго. I Samuel 11:11 И сутрадан раздели Саул народ у три чете, и уђоше усред логора о јутарњој стражи, и бише Амонце докле сунце не огреја, и који осташе, распршаше се да не осташе ни двојица заједно. I Samuel 11:12 Тада рече народ Самуилу: Који је оно што рече: Еда ли ће Саул царовати над нама? Дајте их да их погубимо. I Samuel 11:13 Али Саул рече: Да се не погуби данас нико, јер је данас Господ учинио спасење у Израиљу. I Samuel 11:14 Тад Самуило рече народу: Хајдете да идемо у Галгал, да онде поновимо царство. I Samuel 11:15 И сав народ отиде у Галгал, и поставише онде Саула царем пред Господом у Галгалу, и онде принесоше жртве захвалне пред Господом. И провесели се онде Саул и сав Израиљ веома. I Samuel 12:0 I Samuel 12:1 Тада рече Самуило свему Израиљу: Ето, послушао сам глас ваш у свему што ми рекосте, и поставих цара над вама. I Samuel 12:2 И сада ето, цар иде пред вама, а ја сам остарео и оседео; и синови моји ето су међу вама; и ја сам ишао пред вама од младости своје до данас. I Samuel 12:3 Ево ме, одговорите ми пред Господом и пред помазаником Његовим. Коме сам узео вола или коме сам узео магарца? Коме сам учинио насиље? Коме сам учинио криво? Или из чије сам руке узео поклон, да бих стискао очи њега ради? Па ћу вам вратити. I Samuel 12:4 А они рекоше: Ниси нам учинио силе нити си коме учинио криво, нити си узео шта из чије руке. I Samuel 12:5 Још им рече: Сведок је Господ на вас, и сведок је помазаник Његов данас, да нисте нашли ништа у мојим рукама. и рекоше: Сведок је. I Samuel 12:6 Тада рече Самуило народу: Господ је који је поставио Мојсија и Арона, и који је извео оце ваше из земље мисирске. I Samuel 12:7 Сада, дакле, станите да се прем с вама пред Господом за сва добра што је чинио Господ вама и вашим оцима. I Samuel 12:8 Пошто дође Јаков у Мисир, викаше оци ваши ка Господу, и Господ посла Мојсија и Арона, који изведоше оце ваше из Мисира и населише их на овом месту. I Samuel 12:9 Али заборавише Господа Бога свог, те их даде у руке Сисари, војводи асорском, и у руке Филистејима, и у руке цару моавском, који војеваше на њих. I Samuel 12:10 Али викаше ка Господу и рекоше: Сагрешисмо што остависмо Господа и служисмо Валима и Астаротама; али сада избави нас из руку непријатеља наших, па ћемо ти служити. I Samuel 12:11 И Господ посла Јеровала и Ведана и Јефтаја и Самуила, и оте вас из руку непријатеља ваших унаоколо, те живесте без страха. I Samuel 12:12 Али кад видесте Наса, цара амонског, где дође на вас, рекосте ми: Не, него цар нека царује над нама, премда Господ Бог ваш беше Цар ваш. I Samuel 12:13 Сада дакле, ето цара ког изабрасте, ког искасте; ево Господ је поставио цара над вама. I Samuel 12:14 Ако се узбојите Господа, и Њему узаслужите, и узаслушате глас Његов и не успротивите се заповести Господњој, тада ћете и ви и цар ваш који царује над вама ићи за Господом Богом својим. I Samuel 12:15 Ако ли не узаслушате глас Господњи, него се успротивите заповести Господњој, тада ће бити рука Господња против вас као што је била против отаца ваших. I Samuel 12:16 Али станите сада још, и видите ову ствар велику коју ће учинити Господ пред вашим очима. I Samuel 12:17 Није ли данас жетва пшенична? Ја ћу призвати Господа, и спустиће громове и дажд, да разумете и видите колико је зло што учинисте пред Господом искавши себи цара. I Samuel 12:18 Тада Самуило завапи ка Господу, и Господ спусти громове и дажд у тај дан; и сав се народ побоја врло Господа и Самуила. I Samuel 12:19 И рече сав народ Самуилу: Моли се за слуге своје Господу Богу свом да не помремо; јер додасмо к свим гресима својим зло иштући себи цара. I Samuel 12:20 Тад рече Самуило народу: Не бојте се, ви сте учинили све ово зло; али не одступајте од Господа, него служите Господу свим срцем својим. I Samuel 12:21 Не одступајте; јер бисте пошли за ништавим стварима, које не помажу, нити избављају, јер су ништаве. I Samuel 12:22 Јер Господ неће оставити народ свој ради великог имена свог; јер Господу би воља да вас учини својим народом. I Samuel 12:23 А мени не дао Бог да згрешим Господу и престанем молити се за вас; него ћу вас упућивати на пут добар и прав. I Samuel 12:24 Само се Бојте Господа и служите му истинито, свим срцем својим, јер видите, какве је велике ствари учинио за вас. I Samuel 12:25 Ако ли зло ушчините, пропашћете и ви и цар ваш. I Samuel 13:0 I Samuel 13:1 Кад Саул би цар годину дана (а царова две године над Израиљем), I Samuel 13:2 Изабра себи Саул три хиљаде између синова Израиљевих; и беху код Саула две хиљаде у Михмасу и у гори ветиљској, а једна хиљада с Јонатаном у Гаваји Венијаминовој; а остали народ распусти у шаторе њихове. I Samuel 13:3 И Јонатан поби стражу филистејску која беше у Гаваји, и чуше за то Филистеји. А Саул заповеди, те трубише у трубе по свој земљи говорећи: Нека чују Јевреји. I Samuel 13:4 И тако чу сав Израиљ где рекоше: Поби Саул стражу филистејску; и стога Израиљ омрзну Филистејима. И сазван би народ за Саулом у Галгал. I Samuel 13:5 А Филистеји се скупише да војују на Израиља, тридесет хиљада кола и шест хиљада коњика, и мноштво народа као песак на брегу морском; и изашавши стадоше у логор у Михмасу, с истока од Вен-Авена. I Samuel 13:6 И Израиљци се видеше у невољи, јер народ би притешњен; те се сакри у пећине и у честе и у камењаке и у раселине и у јаме. I Samuel 13:7 А други Јевреји пређоше преко Јордана у земљу Гадову и Галадову. А Саул још беше у Галгалу, и сав народ што иђаше за њим беше у страху. I Samuel 13:8 И почека седам дана до рока Самуиловог. Али Самуило не дође у Галгал; те се народ стаде разлазити од њега. I Samuel 13:9 Тада рече Саул: Додајте ми жртву паљеницу и жртве захвалне. И принесе жртву паљеницу. I Samuel 13:10 И кад принесе жртву паљеницу, гле, дође Самуило. И Саул изађе му на сусрет да га поздрави. I Samuel 13:11 А Самуило му рече: Шта си учинио? А Саул одговори: Кад видех где се народ разлази од мене, а ти не дође до рока, и Филистеји се скупили у Михмасу, I Samuel 13:12 Рекох: Сад ће ударити Филистеји на ме у Галгал, а ја се још не помолих Господу: те се усудих и принесох жртву паљеницу. I Samuel 13:13 Тада рече Самуило Саулу: Лудо си радио што ниси држао заповести Господа Бога свог, коју ти је заповедао; јер би сада Господ утврдио царство твоје над Израиљем довека. I Samuel 13:14 А сада царство твоје неће се одржати. Господ је нашао себи човека по срцу свом, и њему је заповедио Господ да буде вођ народу Његовом, јер ниси држао шта ти је заповедио Господ. I Samuel 13:15 Потом диже се Самуило и отиде из Галгала у Гавају Венијаминову. И Саул изброја народ који оста код њега, и беше га до шест стотина људи. I Samuel 13:16 И Саул и син му Јонатан и народ што беше с њима, стајаху у Гаваји Венијаминовој; а Филистеји стајаху у логору у Михмасу. I Samuel 13:17 И изиђоше три чете из логора филистејског да плене: Једна чета удари путем к Офри у земљу совалску; I Samuel 13:18 А друга чета удари путем к Вет-Орону; а трећа удари путем к међи која гледа према долини севојимској у пустињу. I Samuel 13:19 А у целој земљи израиљској не беше ковача, јер Филистеји рекоше: Да не би градили Јевреји мачева ни копаља. I Samuel 13:20 Зато силажаху сви Израиљци к Филистејима кад који хтеде поклепати раоник или мотику или секиру или срп. I Samuel 13:21 И беху се затупили раоници и мотике и виле тророге и секире, и саме остане требаше заоштрити. I Samuel 13:22 Зато кад дође време боју, не нађе се мача ни копља ни у кога у народу који беше са Саулом и Јонатаном; само беше у Саула и у Јонатана сина његовог. I Samuel 13:23 И стража филистејска изађе у кланац код Михмаса. I Samuel 14:0 I Samuel 14:1 Један дан рече Јонатан, син Саулов, момку свом који му ношаше оружје: Хајде да идемо к стражи филистејској која је на оној страни. А оцу свом не каза ништа. I Samuel 14:2 А Саул стајаше крај брда под шипком, који беше у Мигрону; и народа беше с њим око шест стотина људи. I Samuel 14:3 И Ахија син Ахитова брата Ихавода сина Финеса сина Илија свештеника Господњег у Силому ношаше оплећак. И народ не знаше да је отишао Јонатан. I Samuel 14:4 А у кланцу којим хтеде Јонатан отићи к стражи филистејској, беху две стрмене стене, једна с једне стране а друга с друге, и једна се зваше Восес а друга Сене. I Samuel 14:5 И једна од њих стајаше са севера према Михмасу, а друга с југа према Гаваји. I Samuel 14:6 И Јонатан рече момку који му ношаше оружје: Хајде да отидемо к стражи тих необрезаних; може бити да ће нам учинити шта Господ, јер Господу не смета избавити с множином или с малином. I Samuel 14:7 А онај што му ношаше оружје одговори му: Чини шта ти је год у срцу, иди, ево ја ћу ићи с тобом куда год хоћеш. I Samuel 14:8 А Јонатан му рече: Ево, отићи ћемо к тим људима, и показаћемо им се. I Samuel 14:9 Ако нам кажу: Чекајте докле дођемо к вама, тада ћемо се уставити на свом месту, и нећемо ићи к њима. I Samuel 14:10 Ако ли кажу: Ходите к нама, тада ћемо отићи; јер нам их Господ предаде у руке. То ће нам бити знак. I Samuel 14:11 И показаше се обојица стражи филистејској; а Филистеји рекоше: Гле, излазе Јевреји из рупа у које су се сакрили. I Samuel 14:12 И стражари рекоше Јонатану и момку који му ношаше оружје: Ходите к нама да вам кажемо нешто. И Јонатан рече оном што му ношаше оружје: Хајде за мном, јер их предаде Господ у руке Израиљу. I Samuel 14:13 Тако пузаше Јонатан рукама и ногама, а за њим момак што му ношаше оружје; и падаху пред Јонатаном, и убијаше их за њим онај што му ношаше оружје. I Samuel 14:14 И то би први бој, у коме поби Јонатан и момак што му ношаше оружје око двадесет људи, отприлике на по рала земље. I Samuel 14:15 И уђе страх у логор у пољу и у сав народ; и стража и они који беху изашли да плене препадоше се, и земља се усколеба, јер беше страх од Бога. I Samuel 14:16 А стража Саулова у Гаваји Венијаминовој опази где се мноштво узбунило и успрепадало. I Samuel 14:17 Тада рече Саул народу који беше с њим: Прегледајте и видите ко је отишао од нас. И кад прегледаше, гле, не беше Јонатана и момка његовог који му ношаше оружје. I Samuel 14:18 И рече Саул Ахији: Донеси ковчег Божји; јер ковчег Божји беше тада код синова Израиљевих. I Samuel 14:19 А док говораше Саул свештенику, забуна у логору филистејском биваше све већа, и Саул рече свештенику: Остави. I Samuel 14:20 И Саул и сав народ што беше с њим скупише се и дођоше до боја, и гле, повадили беху мачеве један на другог, и забуна беше врло велика. I Samuel 14:21 А беше с Филистејима Јевреја као пре, који иђаху с њима на војску свуда; па и они присташе уз Израиљце, који беху са Саулом и Јонатаном. I Samuel 14:22 И сви Израиљци који се беху сакрили у гори Јефремовој кад чуше да беже Филистеји, наклопише се и они за њима бијући их. I Samuel 14:23 И избави Господ Израиља у онај дан; и бој отиде дори до Вет-Авена. I Samuel 14:24 И Израиљци се врло уморише онај дан; а Саул закле народ говорећи: Да је проклет који једе шта до вечера, да се осветим непријатељима својим. И не окуси народ ништа. I Samuel 14:25 И сав народ оне земље дође у шуму, где беше много меда по земљи. I Samuel 14:26 И кад дође народ у шуму, виде мед где тече; али нико не принесе руке к устима својим: јер се народ бојаше заклетве. I Samuel 14:27 Али Јонатан не чу кад отац његов закле народ, те пружи штап који му беше у руци, и замочи крај у саће, и примаче руку своју к устима својим, и засветлише му се очи. I Samuel 14:28 А један из народа проговори и рече: Отац је твој заклео народ рекавши: Да је проклет ко би јео шта данас; стога суста народ. I Samuel 14:29 Тада рече Јонатан: Смео је земљу отац мој; видите како ми се засветлише очи, чим окусих мало меда. I Samuel 14:30 А да је још народ слободно јео данас од плена непријатеља својих, који нађе! Не би ли полом филистејски био још већи? I Samuel 14:31 И тако побише онај дан Филистеје од Михмаса до Ајалона, и народ се врло умори. I Samuel 14:32 И наклопи се народ на плен, и нахваташе оваца и волова и телаца, и поклаше их на земљи, и стаде народ јести с крвљу. I Samuel 14:33 И јавише Саулу говорећи: Ево народ греши Господу једући с крвљу. А он рече: Неверу учинисте; доваљајте сада к мени велик камен. I Samuel 14:34 Затим рече Саул: Разиђите се међу народ и реците: Доведите сваки к мени вола свог и овцу своју; и овде закољите и једите, и нећете грешити Господу једући с крвљу. И донесе сав народ, сваки свог вола својом руком оне ноћи, и онде клаше. I Samuel 14:35 И начини Саул олтар Господу; то би први олтар који начини Господу. I Samuel 14:36 Потом рече Саул: Хајдемо за Филистејима ноћас, да их пленимо до јутра, и да их не оставимо ни једног. А они рекоше: Чини шта ти је год воља. Али свештеник рече: Да приступимо овде к Богу. I Samuel 14:37 И упита Саул Бога: Хоћу ли ићи за Филистејима? Хоћеш ли их дати у руке Израиљу? Али не одговори му онај дан. I Samuel 14:38 Зато рече Саул: Приступите овамо сви главари народни, и тражите и видите на коме је грех данас. I Samuel 14:39 Јер како је жив Господ који избавља Израиља, ако буде и на Јонатану сину мом, погинуће заиста. И не одговори му нико из свега народа. I Samuel 14:40 Потом рече свему Израиљу: Ви будите с једне стране, а ја и Јонатан, син мој, бићемо с друге стране. А народ рече Саулу: Чини шта ти је драго. I Samuel 14:41 Тада рече Саул Господу Богу Израиљевом: Покажи правога. И обличи се Јонатан и Саул, а народ изађе прав. I Samuel 14:42 И рече Саул: Баците жреб за ме и за Јонатана, сина мог. И обличи се Јонатан. I Samuel 14:43 Тада рече Саул Јонатану: Кажи ми шта си учинио? И каза му Јонатан и рече: Само сам окусио мало меда накрај штапа који ми беше у руци; ево ме; хоћу ли погинути? I Samuel 14:44 А Саул рече: То нека ми учини Бог и то нека дода, погинућеш, Јонатане! I Samuel 14:45 Али народ рече Саулу: Зар да погине Јонатан, који је учинио ово спасење велико у Израиљу? Боже сачувај! Тако жив био Господ, неће пасти на земљу ниједна длака с главе његове, јер је с помоћу Божјом учинио то данас. И тако избави народ Јонатана, те не погибе. I Samuel 14:46 Тада се врати Саул од Филистеја, а Филистеји отидоше у своје место. I Samuel 14:47 И Саул царујући над Израиљем ратоваше на све непријатеље своје, на Моавце и на синове Амонове и на Едомце и на цареве совске и на Филистеје, и куда се год обраћаше, надвлађиваше. I Samuel 14:48 Скупи такође војску и поби Амалика; и избави Израиља из руку оних који га плењаху. I Samuel 14:49 А Саул имаше синове: Јонатана и Исуја и Мелхисуја; а двема кћерима његовим беху имена првеници Мерава, а млађој Михала. I Samuel 14:50 А жени Сауловој беше име Ахиноама, кћи Ахимасова; а војводи његовом беше име Авенир син Нира стрица Сауловог. I Samuel 14:51 Јер Кис отац Саулов и Нир отац Авениров беху синови Авилови. I Samuel 14:52 И беше велики рат с Филистејима свега века Сауловог; и кога год виђаше Саул храброг и јунака, узимаше га к себи. I Samuel 15:0 I Samuel 15:1 А Самуило рече Саулу: Господ ме је послао да те помажем за цара над народом Његовим, над Израиљем; слушај дакле речи Господње. I Samuel 15:2 Овако вели Господ над војскама: Опоменух се шта је учинио Амалик Израиљу, како му се опро на путу кад је ишао из Мисира. I Samuel 15:3 Зато иди и побиј Амалика, и затри као проклето све што год има; не жали га, него побиј и људе и жене и децу и шта је на сиси и волове и овце и камиле и магарце. I Samuel 15:4 Тада Саул сазва народ, и изброја их у Телаиму, и беше их двеста хиљада пешака и десет хиљада људи од Јуде. I Samuel 15:5 И дође Саул до града амаличког, и намести заседу у потоку. I Samuel 15:6 И рече Саул Кенејима: Идите, одвојите се, уклоните се од Амалика, да вас не би потро с њима; јер сте ви учинили милост свим синовима Израиљевим кад су ишли из Мисира. И отидоше Кенеји од Амалика. I Samuel 15:7 И Саул поби Амалике од Авиле до Сура, који је према Мисиру. I Samuel 15:8 И ухвати Агага цара амаличког живог, а сав народ његов поби оштрим мачем. I Samuel 15:9 И Саул и народ његов поштеде Агага и најбоље овце и најбоље волове и угојену стоку и јагањце и све што беше добро, и не хтеше побити; него шта беше зло и без цене, оно побише. I Samuel 15:10 Зато дође реч Господња к Самуилу говорећи: I Samuel 15:11 Кајем се што сам Саула поставио царем, јер је одступио од мене, и није извршио моје речи. И расрди се Самуило врло, и викаше ка Господу сву ноћ. I Samuel 15:12 И уставши рано Самуило пође пред Саула. И јавише Самуилу говорећи: Саул дође у Кармил, и ено подиже себи споменик, па се врати оданде и отиде даље и сиђе у Галгал. I Samuel 15:13 Кад Самуило дође к Саулу, рече му Саул: Благословен да си Господу! Извршио сам реч Господњу. I Samuel 15:14 А Самуило рече: Каква је то блека оваца у ушима мојим? И рика волова коју чујем? I Samuel 15:15 А Саул рече: Од Амалика догнаше их; јер народ поштеде најбоље овце и најбоље волове да принесе на жртву Господу Богу твом; остало пак побисмо као проклето. I Samuel 15:16 А Самуило рече Саулу: Стани да ти кажем шта ми је рекао Господ ноћас. Рече му: Говори. I Samuel 15:17 Тада рече Самуило: Ниси ли био мали сам у својим очима, пак си постао глава племенима Израиљевим, и Господ те помаза за цара над Израиљем? I Samuel 15:18 И Господ те посла на овај пут и рече: Иди, побиј грешне Амалике, и војуј на њих докле их не истребите. I Samuel 15:19 Зашто, дакле, не послуша глас Господњи, него се наклопи на плен, и учини зло пред Господом? I Samuel 15:20 А Саул одговори Самуилу: Та послушао сам глас Господњи, и ишао сам путем којим ме посла Господ, и довео сам Агага цара амаличког, а Амалике сам истребио. I Samuel 15:21 Него народ узе од плена овце и волове, најбоље између проклетих ствари, да принесе на жртву Господу Богу твом у Галгалу. I Samuel 15:22 Али Самуило рече: Зар су миле Господу жртве паљенице и приноси као кад се слуша глас Његов? Гле, послушност је боља од жртве и покорност од претилине овнујске. I Samuel 15:23 Јер је непослушност као грех од чарања, и непокорност као сујеверство и идолопоклонство. Одбацио си реч Господњу, зато је и Он тебе одбацио да не будеш више цар. I Samuel 15:24 Тада рече Саул Самуилу: Згрешио сам што сам преступио заповест Господњу и твоје речи; јер побојах се народа и послушах глас његов. I Samuel 15:25 Него сада опрости ми грех мој, и врати се са мном да се поклоним Господу. I Samuel 15:26 А Самуило рече Саулу: Нећу се вратити с тобом, јер си одбацио реч Господњу, и зато је тебе Господ одбацио да не будеш више цар над Израиљем. I Samuel 15:27 И Самуило се окрете да иде, али га Саул ухвати за скут од плашта његовог, те се одадре. I Samuel 15:28 Тада му рече Самуило: Одадро је Господ царство Израиљево од тебе данас, и дао га ближњем твом, који је бољи од тебе. I Samuel 15:29 И доиста Јунак Израиљев неће слагати, нити ће се раскајати; јер није човек да се каје. I Samuel 15:30 А он рече: Згрешио сам; али ми сад учини част пред старешинама народа мог и пред Израиљем, и врати се са мном да се поклоним Господу Богу твом. I Samuel 15:31 И вративши се Самуило отиде за Саулом, и поклони се Саул Господу. I Samuel 15:32 Потом рече Самуило: Доведите ми Агага, цара амаличког. И дође к њему Агаг весео, јер говораше Агаг: Заиста, прошла је горчина смртна. I Samuel 15:33 Али Самуило рече: Како је твој мач учинио те су жене остале без деце, тако ће остати без деце твоја мајка међу женама. И исече Самуило Агага пред Господом у Галгалу. I Samuel 15:34 Потом отиде Самуило у Раму, а Саул отиде кући својој у Гавају Саулову. I Samuel 15:35 И Самуило не виде више Саула до своје смрти, и плакаше Самуило за Саулом, што се Господ покаја што је поставио Саула царем над Израиљем. I Samuel 16:0 I Samuel 16:1 А Господ рече Самуилу: Докле ћеш ти плакати за Саулом кад га ја одбацих да не царује више над Израиљем? Напуни рог свој уља, и ходи да те пошаљем к Јесеју Витлејемцу, јер између његових синова изабрах себи цара. I Samuel 16:2 А Самуило рече: Како да идем? Јер ће чути Саул, па ће ме убити. А Господ одговори: Узми са собом јуницу из говеда, па реци: Дођох да принесем жртву Господу. I Samuel 16:3 И позови Јесеја на жртву, а ја ћу ти показати шта ћеш чинити, и помажи ми оног кога ти кажем. I Samuel 16:4 И учини Самуило како му каза Господ, и дође у Витлејем; а старешине градске уплашивши се истрчаше преда њ, и рекоше му: Јеси ли дошао добро? I Samuel 16:5 А он рече: Добро; дошао сам да принесем жртву Господу; освештајте се и ходите са мном на жртву. Па освешта и Јесеја и синове његове и позва их на жртву. I Samuel 16:6 И кад дођоше видевши Елијава рече: Јамачно је пред Господом помазаник Његов. I Samuel 16:7 Али Господ рече Самуилу: Не гледај на лице његово ни на висину раста његовог, јер сам га одбацио; јер не гледам на шта човек гледа: Човек гледа шта је на очима, а Господ гледа на срце. I Samuel 16:8 И дозва Јесеј Авинадава, и рече му да иде пред Самуила. А он рече: Ни тог није изабрао Господ. I Samuel 16:9 Потом Јесеј рече Сами да иде. А он рече: Ни тог није изабрао Господ. I Samuel 16:10 Тако рече Јесеј те прођоше седам синова његових пред Самуила; а Самуило рече Јесеју: Није Господ изабрао тих. I Samuel 16:11 Потом рече Самуило Јесеју: Јесу ли ти то сви синови? А он рече: Остао је још најмлађи; ено га, пасе овце. Тада рече Самуило Јесеју: Пошљи, те га доведи, јер нећемо седати за сто докле он не дође. I Samuel 16:12 И посла, те га доведе. А беше смеђ, лепих очију и лепог стаса. И Господ рече: Устани, помажи га, јер је то. I Samuel 16:13 Тада Самуило узе рог са уљем, и помаза га усред браће његове; и сиђе дух Господњи на Давида и оста на њему од тог дана. Потом уста Самуило и отиде у Раму. I Samuel 16:14 А дух Господњи отиде од Саула, и узнемираваше га зао дух од Господа. I Samuel 16:15 И рекоше Саулу слуге његове: Гле, сада те узнемирује зли дух Божији. I Samuel 16:16 Нека господар наш заповеди слугама својим које стоје пред тобом, да потраже човека који зна ударати у гусле, па кад те нападне зли дух Божји, нека удара руком својом, и одлакшаће ти. I Samuel 16:17 И рече Саул слугама својим: Потражите човека који зна добро ударати у гусле, и доведите ми га. I Samuel 16:18 А један између слуга његових одговори и рече: Ево, ја знам сина Јесеја Витлејемца, који уме добро ударати у гусле, и храбар је јунак и убојник, и паметан је и леп, и Господ је с њим. I Samuel 16:19 И Саул посла људе к Јесеју и поручи: Пошљи ми Давида сина свог који је код оваца. I Samuel 16:20 А Јесеј узе магарца и хлеба и мешину вина и једно јаре, и посла Саулу по Давиду, сину свом. I Samuel 16:21 И Давид дође к Саулу и изађе преда њ, и омиле Саулу веома, те га постави да му носи оружје. I Samuel 16:22 Потом посла Саул к Јесеју и поручи: Нека Давид остане код мене, јер је нашао милост преда мном. I Samuel 16:23 И кад би дух Божји напао Саула, Давид узевши гусле ударао би руком својом, те би Саул одахнуо и било би му боље, јер би зли дух отишао од њега. I Samuel 17:0 I Samuel 17:1 Тада Филистеји скупише војску своју да војују, и скупише се у Сокоту Јудином, и стадоше у логор између Сокота и Азике на међи дамимској. I Samuel 17:2 А Саул и Израиљци скупише се и стадоше у логор у долини Или, и уврсташе се према Филистејима. I Samuel 17:3 И Филистеји стајаху на брду одонуда а Израиљци стајаху на брду одовуда, а међу њима беше долина. I Samuel 17:4 И изађе из логора филистејског један заточник по имену Голијат из Гата, висок шест лаката и пед. I Samuel 17:5 И на глави му беше капа од бронзе, и оклоп плочаст на њему од бронзе; и беше оклоп тежак пет хиљада сикала. I Samuel 17:6 И ногавице од бронзе беху му на ногама, и штит од бронзе на раменима. I Samuel 17:7 А копљача од копља му беше као вратило, а гвожђа у копљу му беше шест стотина сикала; и који му оружје ношаше иђаше пред њим. I Samuel 17:8 Он ставши викаше војску израиљску, и говораше им: Што сте изашли уврставши се? Нисам ли ја Филистејин а ви слуге Саулове? Изберите једног између себе, па нека изађе к мени. I Samuel 17:9 Ако ме надјача и погуби ме, ми ћемо вам бити слуге; ако ли ја њега надјачам и погубим га, онда ћете ви бити нама слуге, и служићете нам. I Samuel 17:10 Још говораше Филистејин: Ја осрамотих данас војску израиљску: дајте ми човека да се бијемо. I Samuel 17:11 А кад Саул и сав Израиљ чу шта рече Филистејин, препадоше се и уплашише се врло. I Samuel 17:12 А беше Давид син једног Ефраћанина, из Витлејема Јудиног, коме име беше Јесеј, који имаше осам синова и беше у време Саулово стар и временит међу људима. I Samuel 17:13 И три најстарија сина Јесејева отидоше за Саулом на војску; а имена тројици синова његових који отидоше на војску беху првенцу Елијав а другом Авинадав а трећем Сама. I Samuel 17:14 А Давид беше најмлађи. И она три најстарија отидоше за Саулом. I Samuel 17:15 А Давид отиде од Саула и врати се у Витлејем да пасе овце оца свог. I Samuel 17:16 А Филистејин излажаше јутром и вечером, и стаја четрдесет дана. I Samuel 17:17 А Јесеј рече Давиду, сину свом: Узми сада за браћу своју ефу овог прженог жита и ових десет хлебова, и однеси брже у логор браћи својој. I Samuel 17:18 А ових десет младих сираца однеси хиљаднику, и види браћу своју како су, и донеси од њих знак. I Samuel 17:19 А Саул и они и сав Израиљ беху у долини Или ратујући с Филистејима. I Samuel 17:20 И тако Давид уста рано и остави овце на чувару; па узе и отиде како му заповеди Јесеј; и дође на место где беше логор, и војска излажаше да се врста за бој, и подизаше убојну вику. I Samuel 17:21 И стајаше војска израиљска и филистејска једна према другој. I Samuel 17:22 Тада остави Давид свој пртљаг код чувара који чуваше пртљаг и отрча у војску, и дође и запита браћу своју за здравље. I Samuel 17:23 И докле говораше с њима, гле, онај заточник по имену Голијат Филистејин из Гата, изађе из војске филистејске и говораше као пре, и Давид чу. I Samuel 17:24 А сви Израиљци кад видеше тог човека, узбегоше од њега, и беше их страх веома. I Samuel 17:25 И говораху Израиљци: Видесте ли тог човека што изађе? Јер изађе да срамоти Израиља. А ко би га погубио, цар би му дао силно благо, и кћер своју дао би му; и ослободио би дом оца његовог у Израиљу. I Samuel 17:26 Тада рече Давид људима који стајаху око њега говорећи: Шта ће се учинити човеку који погуби тог Филистејина и скине срамоту с Израиља? Јер ко је тај Филистејин необрезани да срамоти војску Бога Живог? I Samuel 17:27 А народ му одговори исте речи говорећи: То ће се учинити ономе ко га погуби. I Samuel 17:28 А кад чу Елијав брат његов најстарији како се разговара с тим људима, разљути се Елијав на Давида, и рече му: Што си дошао? И на коме си оставио оно мало оваца у пустињи? Знам ја обест твоју и злоћу срца твог; дошао си да видиш бој. I Samuel 17:29 А Давид рече: Шта сам сад учинио? Заповеђено ми је. I Samuel 17:30 Потом окрену се од њега к другом и запита као пре; и народ му одговори као пре. I Samuel 17:31 И кад чуше речи које говораше Давид, јавише их Саулу, а он га дозва к себи. I Samuel 17:32 И Давид рече Саулу: Нека се нико не плаши од оног; слуга ће твој изаћи и биће се с Филистејином. I Samuel 17:33 А Саул рече Давиду: Не можеш ти ићи на Филистејина да се бијеш с њим, јер си ти дете а он је војник од младости своје. I Samuel 17:34 А Давид рече Саулу: Слуга је твој пасао овце оца свог; па кад дође лав или медвед и однесе овцу из стада, I Samuel 17:35 Ја потрчах за њим, и ударих га и отех му из чељусти; и кад би скочио на ме; ухватих га за грло, те га бих и убих. I Samuel 17:36 И лава и медведа убијао је твој слуга, па ће и тај Филистејин необрезани проћи као они; јер осрамоти војску Бога Живог. I Samuel 17:37 Још рече Давид: Господ који ме је сачувао од лава и медведа, Он ће ме сачувати и од овог Филистејина. Тада рече Саул Давиду: Иди, и Господ нека буде с тобом. I Samuel 17:38 И Саул даде Давиду своје оружје, и метну му на главу капу своју од бронзе и метну оклоп на њ. I Samuel 17:39 И припаса Давид мач његов преко свог одела и пође, али не беше навикао, па рече Давид Саулу: Не могу ићи с тим, јер нисам навикао. Па скиде Давид са себе. I Samuel 17:40 И узе штап свој у руку, и изабра на потоку пет глатких камена и метну их у торбу пастирску, коју имаше, и узе праћу своју у руку, и тако пође ка Филистејину. I Samuel 17:41 А и Филистејин иђаше све ближе к Давиду, а човек који му ношаше оружје, иђаше пред њим. I Samuel 17:42 А кад Филистејин погледа и виде Давида, подсмехну му се, што беше млад и смеђ и лепог лица. I Samuel 17:43 И рече Филистејин Давиду: Еда ли сам псето, те идеш на ме са штапом? И проклињаше Филистејин Давида боговима својим. I Samuel 17:44 И рече Филистејин Давиду: Ходи к мени да дам тело твоје птицама небеским и зверима земаљским. I Samuel 17:45 А Давид рече Филистејину: Ти идеш на ме с мачем и с копљем и са штитом; а ја идем на те у име Господа над војскама, Бога војске Израиљеве, ког си ружио. I Samuel 17:46 Данас ће те Господ дати мени у руке, и убићу те, и скинућу главу с тебе, и даћу данас телеса војске филистејске птицама небеским и зверима земаљским, и познаће сва земља да је Бог у Израиљу. I Samuel 17:47 И знаће сав овај збор да Господ не спасава мачем ни копљем, јер је рат Господњи, зато ће вас дати нама у руке. I Samuel 17:48 А кад се Филистејин подиже и дође ближе к Давиду, Давид брже истрча на бојиште пред Филистејина. I Samuel 17:49 И Давид тури руку своју у торбу своју, и извади из ње камен, и баци га из праће, и погоди Филистејина у чело и уђе му камен у чело, те паде ничице на земљу. I Samuel 17:50 Тако Давид праћом и каменом надјача Филистејина, и удари Филистејина и уби га; а немаше Давид мача у руци. I Samuel 17:51 И притрчавши Давид стаде на Филистејина, и зграби мач његов и извуче га из корица и погуби га и одсече му главу. А Филистеји кад видеше где погибе јунак њихов побегоше. I Samuel 17:52 А Израиљци и Јудејци усташе и повикаше и потераше Филистеје до долине и до врата акаронских; и падаше побијени Филистеји по путу сарајимском до Гата и до Акарона. I Samuel 17:53 Потом се вратише синови Израиљеви теравши Филистеје, и опленише логор њихов. I Samuel 17:54 А Давид узе главу Филистејинову, и однесе је у Јерусалим, а оружје његово остави у својој колиби. I Samuel 17:55 А кад Саул виде Давида где иде пред Филистејина, рече Авениру војводи: Чији је син тај младић, Авенире? А Авенир рече: Како је жива душа твоја царе, не знам. I Samuel 17:56 А цар рече: Питај чији је син тај младић. I Samuel 17:57 А кад се врати Давид погубивши Филистејина, узе га Авенир и изведе га пред Саула, а у руци му беше глава Филистејинова. I Samuel 17:58 И Саул рече му: Чији си син, дете? А Давид рече: Ја сам син слуге твог Јесеја Витлејемца. I Samuel 18:0 I Samuel 18:1 И кад сврши разговор са Саулом, душа Јонатанова приону за душу Давидову, и Јонатан га запази као своју душу. I Samuel 18:2 И узе га Саул тај дан, и не даде му да се врати кући оца свог. I Samuel 18:3 И Јонатан учини веру с Давидом, јер га љубљаше као своју душу. I Samuel 18:4 И скиде Јонатан са себе плашт, који ношаше, и даде га Давиду, и одело своје и мач свој и лук свој и појас свој. I Samuel 18:5 И иђаше Давид на шта га год Саул пошиљаше, и беше срећан, и постави га Саул над војницима, и омиле свему народу, па и слугама Сауловим. I Samuel 18:6 А кад се враћаху, и кад се Давид враћаше убивши Филистејина, излазише жене из сваког града Израиљевог певајући и играјући на сусрет цару Саулу, с бубњевима и с весељем и гуслама. I Samuel 18:7 И отпевајући жене једне другима уза свирке говораху: Саул згуби своју хиљаду, али Давид својих десет хиљада. I Samuel 18:8 И разгневи се Саул врло, и не бише му по вољи те речи, и рече: Давиду дадоше десет хиљада, а мени дадоше хиљаду; још му само царство треба. I Samuel 18:9 И од тог дана Саул гледаше попреко Давида. I Samuel 18:10 А сутрадан нападе Саула зли дух Божји, те пророковаше у кући, а Давид му удараше руком својом у гусле као пре: а Саулу у руци беше копље. I Samuel 18:11 И Саул баци копље говорећи: Да прикујем Давида за зид. Али му се Давид измаче два пута. I Samuel 18:12 И Саула беше страх од Давида, јер Господ беше с њим, а од Саула беше одступио. I Samuel 18:13 Зато га уклони Саул од себе, и постави га хиљадником; и он одлажаше и долажаше пред народом. I Samuel 18:14 И Давид беше срећан у свему што чињаше, јер Господ беше с њим. I Samuel 18:15 А Саул видећи да је веома срећан, бојаше га се. I Samuel 18:16 А сав Израиљ и Јуда љубљаше Давида, јер он одлажаше и долажаше пред њима. I Samuel 18:17 И рече Саул Давиду: Ево, кћер своју старију Мераву даћу ти за жену, само ми буди храбар и води ратове Господње. Јер Саул говораше: Нећу да се дигне моја рука на њ, него филистејска рука нека се дигне на њ. I Samuel 18:18 А Давид рече Саулу: Ко сам ја и какав је живот мој или дом оца мог у Израиљу, да будем зет царев? I Samuel 18:19 А кад дође време да Мераву, кћер Саулову, даду Давиду, дадоше је Адрилу Меолаћанину за жену. I Samuel 18:20 Али Давида љубљаше Михала, кћи Саулова; а кад то јавише Саулу, би му по вољи. I Samuel 18:21 И рече Саул: Даћу му је да му буде замка и да се диже на њ рука филистејска. А Давиду рече Саул: Бићеш ми данас зет с другом. I Samuel 18:22 И заповеди Саул слугама својим: Реците Давиду тајно и говорите: Гле, омилео си цару, и све слуге његове љубе те; буди сада зет царев. I Samuel 18:23 И слуге Саулове рекоше те речи Давиду, а Давид рече: Мислите ли да је лако бити зет царев? Та ја сам сиромах и мали човек. I Samuel 18:24 И Саулу јавише ово слуге његове говорећи: Овако рече Давид. I Samuel 18:25 А Саул рече: Овако реците Давиду: Не тражи цар уздарја, него сто окрајака филистејских, да се цар освети својим непријатељима. А Саул мишљаше како би Давид пао у руке Филистејима. I Samuel 18:26 И слуге његове казаше Давиду те речи, и Давиду би по вољи да постане царев зет. И време се још не наврши. I Samuel 18:27 А Давид уста и отиде са својим људима, и поби двеста Филистеја. И донесе Давид окрајке њихове, и дадоше их на број цару да би постао царев зет. И Саул му даде за жену Михалу кћер своју. I Samuel 18:28 И Саул виде и позна да је Господ са Давидом; и Михала кћи Саулова љубљаше га. I Samuel 18:29 А Саул се још већма побоја Давида; и беше Саул једнако непријатељ Давиду. I Samuel 18:30 А кнезови филистејски удараху; и кад год удараху, Давид беше срећнији од свих слуга Саулових, и име се његово врло прослави. I Samuel 19:0 I Samuel 19:1 И Саул говори Јонатану сину свом и свим слугама својим да убију Давида; али Јонатан син Саулов љубљаше веома Давида. I Samuel 19:2 И јави Јонатан Давиду и рече му: Саул, отац мој, тражи да те убије; него се чувај сутра, склони се гдегод и прикриј се. I Samuel 19:3 А ја ћу изаћи и стајаћу поред оца свог у пољу где ти будеш, и говорићу о теби с оцем својим, и шта дознам јавићу ти. I Samuel 19:4 И Јонатан проговори за Давида Саулу оцу свом, и рече му: Да се не огреши цар о слугу свог Давида, јер се он није огрешио о тебе, него је још врло добро за те шта је чинио. I Samuel 19:5 Јер није марио за живот свој и побио је Филистеје, и Господ учини спасење велико свему Израиљу; видео си и радовао си се; па зашто би се огрешио о крв праву и убио Давида низашта? I Samuel 19:6 И послуша Саул Јонатана, и закле се Саул: Тако жив био Господ, неће погинути. I Samuel 19:7 Тада Јонатан дозва Давида, и каза му Јонатан све ово; и доведе Јонатан Давида к Саулу, и опет би пред њим као пре. I Samuel 19:8 И наста опет рат, и Давид изађе и поби се с Филистејима, и разби их веома, те бежаше од њега. I Samuel 19:9 Потом зли дух Господњи нападе Саула кад сеђаше код куће и држаше копље у руци, а Давид удараше руком о гусле. I Samuel 19:10 И Саул хтеде Давида копљем приковати за зид, али се он измаче Саулу, те копље удари у зид, а Давид побеже и избави се ону ноћ. I Samuel 19:11 А Саул посла људе ка кући Давидовој да га чувају и ујутру убију. А то јави Давиду жена његова Михала говорећи: Ако ноћас не избавиш душу своју, ујутру ћеш погинути. I Samuel 19:12 Тада Михала спусти Давида кроз прозор, те отиде и побеже и избави се. I Samuel 19:13 А Михала узе лик, и метну га у постељу, и метну му под главу узглавље од кострети, и покри га хаљином. I Samuel 19:14 И кад Саул посла људе да ухвате Давида, она рече: Болестан је. I Samuel 19:15 А Саул посла опет људе да виде Давида говорећи: Донесите ми га у постељи да га погубим. I Samuel 19:16 А кад дођоше послани, гле, лик у постељи и узглавље од кострети под главом му. I Samuel 19:17 И рече Саул Михали: Што ме тако превари и пусти непријатеља мог да утече? А Михала рече Саулу: Он ми рече: Пусти ме, или ћу те убити. I Samuel 19:18 Тако Давид побеже и избави се, и дође к Самуилу у Раму, и приповеди му све што му је учинио Саул. И отидоше он и Самуило, и осташе у Најоту. I Samuel 19:19 А Саулу дође глас и рекоше му: Ено Давида у Најоту у Рами. I Samuel 19:20 Тада посла Саул људе да ухвате Давида; и они видеше збор пророка где пророкују, а Самуило им старешина. И дух Господњи дође на посланике Саулове, те и они пророковаху. I Samuel 19:21 А кад то јавише Саулу, он посла друге посланике, али и они пророковаху; те Саул опет посла треће посланике, али и они пророковаху. I Samuel 19:22 Тада сам пође у Раму, и кад дође на велики студенац који је у Сокоту, запита говорећи: Где је Самуило и Давид? И рекоше му: Ено их у Најоту у Рами. I Samuel 19:23 И пође у Најот у Рами; али и на њега сиђе дух Божји, те идући даље пророкова докле дође у Најот у Рами. I Samuel 19:24 Па скиде и он хаљине своје са себе, и пророкова и он пред Самуилом, и паднувши лежаше го цео онај дан и сву ноћ. Стога се говори: Еда ли је и Саул међу пророцима? I Samuel 20:0 I Samuel 20:1 А Давид побеже из Најота у Рами, и дође и рече Јонатану: Шта сам учинио? Каква је кривица моја? И шта сам згрешио оцу твом, те тражи душу моју? I Samuel 20:2 А он му рече: Сачувај Боже! Нећеш ти погинути. Ево отац мој не чини ништа, ни велико ни мало, а да мени не каже; а како би то тајио од мене отац мој? Неће то бити. I Samuel 20:3 А Давид заклињући се опет рече: Отац твој зна добро да сам нашао љубав у тебе, па вели: Не треба да дозна за ово Јонатан, да се не ожалости. Али тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, само је један корак између мене и смрти. I Samuel 20:4 А Јонатан рече Давиду: Шта жели душа твоја? Ја ћу ти учинити. I Samuel 20:5 И Давид рече Јонатану: Ево сутра је младина, кад треба с царем да једем, пусти ме дакле да се сакријем у пољу до треће вечери. I Samuel 20:6 Ако запита за ме отац твој, ти реци: Врло ми се молио Давид да отрчи у Витлејем град свој, јер је онде годишња жртва свега рода његовог. I Samuel 20:7 Ако каже: Добро, биће миран слуга твој; ако ли се разгневи, знај да је зло наумио. I Samuel 20:8 Учини, дакле, милост слузи свом, кад си веру Господњу ухватио са слугом својим; ако је каква кривица на мени, убиј ме сам, јер зашто би ме водио к оцу свом? I Samuel 20:9 А Јонатан му рече: Боже сачувај; јер да дознам да је отац мој наумио зло да те задеси, зар ти не бих јавио? I Samuel 20:10 А Давид рече Јонатану: Ко ће ми јавити ако ти отац одговори шта је зло? I Samuel 20:11 А Јонатан рече Давиду: Ходи да изађемо у поље. И изиђоше обојица у поље. I Samuel 20:12 И Јонатан рече Давиду: Господе Боже Израиљев! Кад искушам оца свог сутра у ово доба или прекосутра, и буде добро по Давида, ако не пошаљем к теби и не јавим ти, I Samuel 20:13 Нека Господ учини тако Јонатану и тако нека дода. Ако ли отац мој буде наумио да ти учини зло, ја ћу ти јавити, и оправићу те, и отићи ћеш с миром; и Господ нека буде с тобом као што је био с оцем мојим. I Samuel 20:14 А и ти, докле сам жив, чинићеш мени милост Господњу да не погинем; I Samuel 20:15 И нећеш ускратити милости своје дому мом довека, ни онда кад Господ истреби све непријатеље Давидове са земље. I Samuel 20:16 Тако Јонатан учини веру с домом Давидовим говорећи: Господ нека тражи из руку непријатеља Давидових. I Samuel 20:17 И још закле Јонатан Давида љубављу својом к њему, јер га љубљаше као своју душу I Samuel 20:18 Потом рече му Јонатан: Сутра је младина, и питаће се за те, јер ће твоје место бити празно. I Samuel 20:19 А ти чекај до трећег дана, па онда отиди брзо и дођи на место где си се био сакрио кад се ово радило, и седи код камена Езила. I Samuel 20:20 А ја ћу бацити три стреле украј тог камена, као да гађам белегу. I Samuel 20:21 И ево послаћу момка говорећи му: Иди, нађи стреле. Ако кажем момку: Ето стреле су за тобом овамо ближе, дигни их; тада дођи, добро је по те, и неће ти бити ништа, тако жив био Господ! I Samuel 20:22 Ако ли овако кажем момку: Ето стреле су пред тобом, тамо даље; онда иди, јер те Господ шаље. I Samuel 20:23 А за ове речи што рекосмо ја и ти, ево, Господ је сведок између мене и тебе довека. I Samuel 20:24 Потом се Давид сакри у пољу; и дође младина, и цар седе за сто да једе. I Samuel 20:25 А кад цар седе на своје место, по обичају на место код зида, Јонатан уста, а Авенир седе до Саула, а место Давидово беше празно. I Samuel 20:26 И Саул не рече ништа онај дан, јер мишљаше, догодило му се штагод, те није чист, зацело није чист. I Samuel 20:27 А сутрадан, други дан месеца, опет беше празно место Давидово, а Саул рече Јонатану сину свом: Зашто син Јесејев не дође на обед ни јуче ни данас? I Samuel 20:28 А Јонатан одговори Саулу: Врло ме је молио Давид да отиде до Витлејема, I Samuel 20:29 Рекавши: Пусти ме, јер породица наша има жртву у граду, и сам ми је брат заповедио; ако сам, дакле, нашао милост пред тобом, да отидем и видим браћу своју. Зато није дошао на царев обед. I Samuel 20:30 Тада се разгневи Саул на Јонатана, те му рече: Неваљали и непослушни сине! Зар ја не знам да си изабрао сина Јесејевог себи на срамоту и на срамоту својој неваљалој мајци? I Samuel 20:31 Јер, докле је жив син Јесејев на земљи, нећеш се утврдити ни ти ни царство твоје; зато пошљи сада и доведи га к мени, јер је заслужио смрт. I Samuel 20:32 А Јонатан одговори Саулу оцу свом и рече му: Зашто да се погуби? Шта је учинио? I Samuel 20:33 Тада се Саул баци копљем на њ да га убије. Тада виде Јонатан да је отац његов наумио убити Давида. I Samuel 20:34 И уста Јонатан од стола његовог, и ништа не једе други дан по младини; јер се забрину за Давида, што га отац осрамоти. I Samuel 20:35 А кад би ујутру, изађе Јонатан у поље у време како беше уговорио с Давидом, и с њим једно момче. I Samuel 20:36 И рече момку свом: Трчи да ми нађеш стреле које ћу пустити. И момче отрча, а он пусти стрелу преко њега. I Samuel 20:37 А кад дође момак до места куда беше застрелио Јонатан, викну Јонатан за момком говорећи: Није ли стрела даље напред? I Samuel 20:38 Још викну Јонатан за момком: Брже, не стој. И момак Јонатанов покупи стреле, и врати се господару свом. I Samuel 20:39 Али момак не знаше ништа, само Јонатан и Давид знаху шта је. I Samuel 20:40 И Јонатан даде оружје своје момку који беше с њим, и рече му: Иди, однеси у град. I Samuel 20:41 И кад момак отиде, Давид уста с јужне стране и паде ничице на земљу, и поклони се три пута, и пољубише се, и плакаше обојица, а Давид особито. I Samuel 20:42 И рече Јонатан Давиду: Иди с миром, као што смо се заклели обојица именом Господњим рекавши: Господ да је сведок између мене и тебе и између мог семена и твог семена довека. И тако Давид уставши отиде, а Јонатан се врати у град. I Samuel 21:0 I Samuel 21:1 Тада Давид дође у Нов к Ахимелеху свештенику; а Ахимелех се уплаши и истрча пред Давида, и рече му: Зашто си сам, и нема никога с тобом? I Samuel 21:2 А Давид рече Ахимелеху свештенику: Цар ми нешто заповеди, и рече ми: Нико да не дозна зашто те шаљем и шта сам ти заповедио. А слуге сам оправио у то и то место. I Samuel 21:3 Него шта имаш при руци? Дај ми пет хлебова, или шта имаш. I Samuel 21:4 А свештеник одговори Давиду и рече: Немам при руци обичног хлеба; него има светог хлеба; али јесу ли се момци чували од жена? I Samuel 21:5 А Давид одговори свештенику и рече му: Није било жена код нас ни јуче ни ономадне, откако сам пошао, и судови су у момака били свети. А ако би пут и нечист био, осветиће се данас судовима. I Samuel 21:6 Тада му даде свештеник хлебове свете, јер не беше хлеба осим хлебова постављених, који беху узети испред Господа да се поставе хлебови топли онај дан кад се они узеше. I Samuel 21:7 А онде беше онај дан један од слуга Саулових бавећи се пред Господом, коме име беше Доик Идумејац, старешина над пастирима Сауловим. I Samuel 21:8 И Давид рече Ахимелеху: Имаш ли ту какво копље или мач? Јер ни мача свог ни оружја не понесох, јер ствар царева беше хитна. I Samuel 21:9 А свештеник рече: Овде је мач Голијата Филистејина, ког си убио у долини Или, увијен у платно иза оплећака; ако хоћеш, узми га, јер другог осим њега нема овде. А Давид рече: Таквог више нема, дај ми га. I Samuel 21:10 Потом се подиже Давид, и побеже онај дан од Саула, и дође к Ахису, цару гатском. I Samuel 21:11 А Ахису рекоше слуге његове: Није ли ово Давид, цар земаљски? Нису ли о њему певали играјући и говорећи: Саул згуби своју хиљаду, а Давид својих десет хиљада? I Samuel 21:12 И Давид метну ове речи у срце своје, и побоја се веома Ахиса, цара гатског. I Samuel 21:13 И претвори се пред њима и учини се луд у рукама њиховим; и шараше по вратима, и бацаше пену низ браду своју. I Samuel 21:14 И Ахис рече слугама својим: Ето, видите да је човек луд; што сте ми га довели? I Samuel 21:15 Зар немам доста лудих, него ми доведосте тога да лудује преда мном? Зар ће тај ући у кућу моју? I Samuel 22:0 I Samuel 22:1 Тада Давид отиде оданде и утече у пећину одоламску. А кад то чуше браћа његова и сав дом оца његовог, дођоше онамо к њему. I Samuel 22:2 И скупише се око њега који год беху у невољи и који беху задужени и који год беху тужног срца; и он им поста поглавица; и беше их с њим око четири стотине људи. I Samuel 22:3 И оданде отиде Давид у Миспу моавску, и рече цару моавском: Допусти да се отац мој и мати моја склоне код вас докле видим шта ће Бог учинити са мном. I Samuel 22:4 И изведе их пред цара моавског, и осташе код њега за све време докле Давид беше у оном граду. I Samuel 22:5 Али пророк Гад рече Давиду: Немој остати у том граду, иди и врати се у земљу Јудину. И Давид отиде и дође у шуму Арет. I Samuel 22:6 А Саул чу да се појавио Давид и људи што беху с њим. Тада Саул сеђаше у Гаваји под шумом у Рами, с копљем у руци, а све слуге његове стајаху пред њим. I Samuel 22:7 И рече Саул слугама својим које стајаху пред њим: Чујте синови Венијаминови; хоће ли вама свима син Јесејев дати њиве и винограде? Хоће ли све вас учинити хиљадницима и стотиницима? I Samuel 22:8 Те сте се сви сложили на ме, и нема никога да ми јави да се мој син сложио са сином Јесејевим, и нема никога међу вама да мари за ме и да ми јави да је син мој подигао слугу мог на ме да ми заседа, као што се данас види. I Samuel 22:9 Тада одговори Доик Идумејац, који стајаше са слугама Сауловим, и рече: Видео сам сина Јесејевог где дође у Нов к Ахимелеху, сину Ахитововом. I Samuel 22:10 Он пита за њ Господа, и даде му брашњенице: и мач Голијата Филистејина даде му. I Samuel 22:11 Тада цар посла да доведу Ахимелеха, сина Ахитововог свештеника и сав дом оца његовог, свештенике, који беху у Нову. И дођоше сви к цару. I Samuel 22:12 Тада рече Саул: Чуј сада сине Ахитовов. А он одговори: Ево ме, господару. I Samuel 22:13 А Саул му рече: Зашто сте се сложили на ме ти и син Јесејев, те си му дао хлеба и мач, и питао си Бога за њ, да би устао на ме да ми заседа, као што се види данас? I Samuel 22:14 А Ахимелех одговори цару и рече: А ко је између свих слуга твојих као Давид, веран, и зет царев и послушан теби и поштован у кући твојој? I Samuel 22:15 Еда ли сам сад први пут питао Господа за њ? Сачувај Боже! Нека цар не беди таквим чим слугу свог нити кога у дому оца мог; јер није знао слуга твој од свега тога ништа. I Samuel 22:16 Али цар рече: Погинућеш, Ахимелеше! И ти и сав дом оца твог. I Samuel 22:17 Тада цар рече слугама које стајаху пред њим: Окрените се и погубите свештенике Господње, јер је и њихова рука с Давидом, и знајући да је побегао не јавише ми. Али слуге цареве не хтеше подигнути руке своје да уложе на свештенике Господње. I Samuel 22:18 Тада рече цар Доику: Окрени се ти, те уложи на свештенике. И окренувши се Доик Идумејац уложи на свештенике, и поби их онај дан осамдесет и пет, који ношаху оплећак ланени. I Samuel 22:19 И у Нову, граду свештеничком, исече оштрим мачем и људе и жене и децу и која сисаху, и волове, и магарице и ситну стоку оштрим мачем. I Samuel 22:20 Али утече један син Ахимелеха, сина Ахитововог, по имену Авијатар, и побеже к Давиду. I Samuel 22:21 И Авијатар јави Давиду да је Саул побио свештенике Господње. I Samuel 22:22 А Давид рече Авијатару: Знао сам оног дана кад је био онде Доик Идумејац да ће зацело казати Саулу; ја сам крив за све душе дома оца твог. I Samuel 22:23 Остани код мене, не бој се; јер ко тражи моју душу тражиће и твоју; код мене ћеш бити сачуван. I Samuel 23:0 I Samuel 23:1 Тада јавише Давиду говорећи: Ево Филистеји ударише на Кеилу, и харају гумна. I Samuel 23:2 И упита Давид Господа говорећи: Хоћу ли ићи и ударити на те Филистеје? А Господ рече Давиду: Иди, и побићеш Филистеје и избавити Кеилу. I Samuel 23:3 А Давиду рекоше људи његови: Ево нас је страх овде у Јудиној земљи, а шта ће бити кад пођемо у Кеилу, на логор филистејски? I Samuel 23:4 Зато Давид опет упита Господа, а Господ му одговори и рече: Устани, иди у Кеилу, јер ћу ја предати Филистеје у руке твоје. I Samuel 23:5 Тада отиде Давид са својим људима у Кеилу, и удари на Филистеје, и отера им стоку, и поби их љуто; тако избави Давид становнике кеилске. I Samuel 23:6 А кад Авијатар, син Ахимелехов, побеже к Давиду у Кеилу, донесе са собом оплећак. I Samuel 23:7 Потом јавише Саулу да је Давид дошао у Кеилу; и рече Саул: Дао га је Бог у моје руке, јер се затворио ушавши у град, који има врата и преворнице. I Samuel 23:8 И сазва Саул сав народ на војску да иде на Кеилу и опколи Давида и људе његове. I Samuel 23:9 Али Давид дознавши да му Саул зло кује, рече Авијатару свештенику: Узми на се оплећак. I Samuel 23:10 И рече Давид: Господе Боже Израиљев! Чуо је слуга Твој да се Саул спрема да дође на Кеилу да раскопа град мене ради. I Samuel 23:11 Хоће ли ме Кеиљани предати у његове руке? Хоће ли доћи Саул као што је чуо слуга Твој? Господе Боже Израиљев! Кажи слузи свом. А Господ одговори: Доћи ће. I Samuel 23:12 Опет рече Давид: Кеиљани хоће ли предати мене и моје људе у руке Саулове? А Господ одговори: Предаће. I Samuel 23:13 Тада се Давид подиже са својим људима, око шест стотина људи, и отидоше из Кеиле, и идоше куда могоше. А кад Саулу јавише да је Давид побегао из Кеиле, тада он не хте ићи. I Samuel 23:14 А Давид се бављаше у пустињи по тврдим местима, и намести се на једном брду у пустињи Зифу. А Саул га тражаше једнако, али га Господ не даде у његове руке. I Samuel 23:15 И Давид, видећи да је Саул изашао те тражи душу његову, оста у пустињи Зифу, у шуми. I Samuel 23:16 А Јонатан, син Саулов, подиже се и дође к Давиду у шуму, и укрепи му руку у Господу; I Samuel 23:17 И рече му: Не бој се, јер те неће стигнути рука цара Саула оца мог; него ћеш царовати над Израиљем, а ја ћу бити други за тобом; и Саул, отац мој, зна то. I Samuel 23:18 И учинише њих двојица веру пред Господом; и Давид оста у шуми, а Јонатан отиде кући својој. I Samuel 23:19 Тада дођоше Зифеји к Саулу у Гавају, и рекоше: Не крије ли се Давид код нас по тврдим местима у шуми на брду Ехели надесно од Гесимона? I Samuel 23:20 Сада дакле по свој жељи душе своје, царе, изађи, а наше ће бити да га предамо у руке цару. I Samuel 23:21 А Саул рече: Господ да вас благослови, што ме пожалисте. I Samuel 23:22 Идите сада и дознајте још боље и разберите и промотрите где се сакрио и ко га је онде видео; јер ми кажу да је врло лукав. I Samuel 23:23 Промотрите и видите сва места где се крије, па опет дођите к мени кад добро дознате, и ја ћу поћи с вама; и ако буде у земљи, тражићу га по свим хиљадама Јудиним. I Samuel 23:24 Тада усташе и отидоше у Зиф пре Саула; а Давид и људи његови беху у пустињи Маону у равници надесно од Гесимона. I Samuel 23:25 И Саул изађе са својим људима да га тражи; а Давиду јавише, те он сиђе са стене и стаде у пустињи Маону. А Саул кад то чу, отиде за Давидом у пустињу Маон. I Samuel 23:26 И Саул иђаше једном страном планине, а Давид са својим људима другом страном планине; и Давид хићаше да утече Саулу, јер Саул са својим људима опкољаваше Давида и његове људе да их похвата. I Samuel 23:27 У том дође гласник Саулу говорећи: Брже ходи; јер Филистеји ударише на земљу. I Samuel 23:28 Тада се врати Саул не терајући даље Давида, и отиде пред Филистеје. Отуда се прозва оно место Села-Амалекот. I Samuel 24:0 I Samuel 24:1 А Давид отишавши оданде стаде на тврдим местима енгадским. I Samuel 24:2 И кад се Саул врати одагнавши Филистеје, рекоше му говорећи: Ено Давида у пустињи енгадској. I Samuel 24:3 Тада узе Саул три хиљаде људи изабраних из свега Израиља, и отиде да тражи Давида и људе његове по врлетима где су дивокозе. I Samuel 24:4 И дође к торовима овчијим украј пута где беше пећина; и Саул уђе у њу рад себе; а Давид и његови људи сеђаху у крају у пећини. I Samuel 24:5 И рекоше Давиду људи његови: Ево дана, за који ти рече Господ: Ево ја ти предајем непријатеља твог у руке да учиниш шта ти је воља. И Давид уста, те полако одсече скут од плашта Сауловог. I Samuel 24:6 А после задрхта срце Давиду што одсече скут Саулу. I Samuel 24:7 И рече својим људима: Не дао Бог да то учиним господару свом, помазанику Господњем, да подигнем руку своју на њ. Јер је помазаник Господњи. I Samuel 24:8 И одврати речима Давид људе своје и не даде им да устану на Саула. И Саул изашав из пећине пође својим путем. I Samuel 24:9 Потом Давид уста, и изашав из пећине стаде викати за Саулом говорећи: Царе господине! А Саул се обазре, а Давид се сави лицем до земље и поклони се. I Samuel 24:10 И рече Давид Саулу: Зашто слушаш шта ти кажу људи који говоре: Ето Давид тражи зло твоје? I Samuel 24:11 Ево, данас видеше очи твоје да те је Господ био предао данас у моје руке у овој пећини, и рекоше ми да те убијем: али те поштедех, и рекох: Нећу дигнути руку своју на господара свог, јер је помазаник Господњи. I Samuel 24:12 Ево, оче мој, ево види скут од плашта свог у мојој руци: одсекох скут од плашта твог, а тебе не убих; познај и види да нема зла ни неправде у руци мојој, и да ти нисам згрешио; а ти вребаш душу моју да је узмеш. I Samuel 24:13 Господ нека суди између мене и тебе, и нека ме освети од тебе; али рука се моја неће подигнути на те. I Samuel 24:14 Како каже стара прича: Од безбожних излази безбожност; зато се рука моја неће подигнути на те. I Samuel 24:15 За ким је изашао цар Израиљев? Кога гониш, мртвог пса, буву једну. I Samuel 24:16 Господ нека буде судија, и нека расуди између мене и тебе; Он нека види и расправи моју парницу и избави ме из руке твоје. I Samuel 24:17 А кад изговори Давид ове речи Саулу, рече Саул: Је ли то твој глас, сине Давиде? И подигавши Саул глас свој заплака. I Samuel 24:18 И рече Давиду: Правији си од мене, јер си ми вратио добро за зло које сам ја теби учинио. I Samuel 24:19 И данас си ми показао да ми добро чиниш; јер ме Господ даде теби у руке, а ти ме опет не уби. I Samuel 24:20 И ко би нашавши непријатеља свог пустио га да иде добрим путем? Господ нека ти врати добро за ово што си ми учинио данас. I Samuel 24:21 И сада, ево, знам да ћеш зацело бити цар, и јако ће бити у твојој руци царство Израиљево. I Samuel 24:22 Зато ми се сада закуни Господом да нећеш истребити семе моје после мене, ни име моје затрти у дому оца мог. И закле се Давид Саулу; и Саул отиде кући својој, а Давид и људи његови отидоше на тврдо место. I Samuel 25:0 I Samuel 25:1 У том умре Самуило и сабра се сав Израиљ, и плакаше за њим, и погребоше га у дому његовом у Рами. А Давид уста и сиђе у пустињу Фаранску. I Samuel 25:2 А беше један човек у Маону, а стока му беше на Кармилу; и беше човек врло богат, јер имаше три хиљаде оваца и хиљаду коза, и тада стрижаше овце своје на Кармилу. I Samuel 25:3 И беше име том човеку Навал, а жени му име Авигеја; и она беше жена разумна и лепа, а он беше тврда срца и опак, а беше од рода Халевовог. I Samuel 25:4 И Давид чу у пустињи да Навал стриже овце. I Samuel 25:5 И посла Давид десет момака, и рече Давид момцима: Идите на Кармил, и отидите к Навалу, и поздравите га од мене. I Samuel 25:6 И реците му: Здраво! И мир да ти је, и дому твом да је мир, и свему што имаш да је мир! I Samuel 25:7 Чуо сам да стрижеш овце; пастири су твоји бивали код нас, и не учинисмо им неправде, и ништа им није нестало докле год беху на Кармилу. I Samuel 25:8 Питај слуге своје, и казаће ти. Нека ови момци нађу милост пред тобом, јер дођосмо у добар дан. Дај слугама својим и Давиду сину свом што ти дође до руке. I Samuel 25:9 И дођоше момци Давидови, и казаше Навалу у име Давидово све ове речи, и ућуташе. I Samuel 25:10 А Навал одговори слугама Давидовим и рече: Ко је Давид? И ко је син Јесејев? Данас има много слуга које беже од својих господара. I Samuel 25:11 Еда ли ћу узети хлеб свој и воду своју и месо што сам поклао за људе који ми стрижу овце, па дати људима којих не знам одакле су? I Samuel 25:12 Тада се вратише момци Давидови својим путем, вратише се, и дошавши казаше му све ове речи. I Samuel 25:13 А Давид рече својим људима: Припашите сваки свој мач. И припасаше сваки свој мач, и Давид припаса свој мач; и пође за Давидом до четири стотине људи, а двеста осташе код пртљага. I Samuel 25:14 Али Авигеји, жени Наваловој, каза један између слуга његових говорећи: Ево, Давид посла из пустиње посланике да поздрави господара нашег, а он их отера. I Samuel 25:15 А ти су нам људи били врло добри. Нити нам учинише криво, нити нам чега неста докле год бејасмо код њих у пољу. I Samuel 25:16 Него нам беху зидови и ноћу и дању, докле год бејасмо код њих пасући овце. I Samuel 25:17 Зато сада гледај и промисли шта ћеш чинити, јер је готово зло господару нашем и свему дому његовом; а он је зао човек, да му се не може говорити. I Samuel 25:18 Тада Авигеја брже узе двеста хлебова и две мешине вина и пет оваца зготовљених и пет мерица прженог жита, и сто гроздова сувог грожђа и двеста груда сувих смокава, и метну на магарце. I Samuel 25:19 И рече момцима својим: Хајдете напред, а ја ћу ићи за вама. А мужу свом Навалу ништа не рече. I Samuel 25:20 И седавши на магарца иђаше испод горе, а гле Давид и људи његови силажаху пред њу, и сукоби се с њима. I Samuel 25:21 А Давид говораше: Еле сам залуду чувао све што је тај имао у пустињи да му ништа не беше нестало од свега што има; јер ми врати зло за добро. I Samuel 25:22 То нека учини Бог непријатељима Давидовим и то нека дода, ако му до зоре од свега што има оставим и оно што мокри уз зид. I Samuel 25:23 А кад Авигеја угледа Давида, брже сиђе с магарца, и паде пред Давидом на лице своје и поклони се до земље; I Samuel 25:24 И паднувши му к ногама рече: На мени, господару, нека буде та кривица; али да проговори слушкиња твоја теби, и чуј речи слушкиње своје. I Samuel 25:25 Нека господар мој не гледа на тог неваљалог човека, Навала, јер је као име што му је; Навал му је име, и безумље је код њега. А ја слушкиња твоја нисам видела момке господара свог које си слао. I Samuel 25:26 Зато сада, господару, тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, Господ ти не да да идеш на крв и да се осветиш својом руком. Зато сада нека буде непријатељима твојим као Навалу и свима који траже зла господару мом. I Samuel 25:27 Ево дар што је донела слушкиња господару свом, да се да момцима који иду за господарем мојим. I Samuel 25:28 Опрости слушкињи својој кривицу; јер ће Господ зацело начинити тврду кућу господару мом; јер ратове Господње води господар мој и није се нашло зло на теби никад за твог века. I Samuel 25:29 И да устане човек да те гони и тражи душу твоју, душа ће господара мог бити везана у свежњу живих код Господа Бога твог, а душе ће непријатеља твојих бацити као из праћке. I Samuel 25:30 И кад Господ учини господару мом свако добро које ти је обрекао, и постави те вођом Израиљу, I Samuel 25:31 Неће ти бити спотицања ни саблазни срцу господара мог да је пролио крв низашта и да се сам осветио господар мој. И кад учини Господ добро господару мом, опоменућеш се слушкиње своје. I Samuel 25:32 Тада рече Давид Авигеји: Да је благословен Господ Бог Израиљев, који те данас посла мени на сусрет! I Samuel 25:33 И да су благословене речи твоје, и ти да си благословена, која ме одврати данас да не идем на крв и осветим се својом руком. I Samuel 25:34 Доиста, тако жив био Господ Бог Израиљев, који ми не даде да ти учиним зло, да ми ниси брже изашла на сусрет, не би остало Навалу до зоре ни оно што уза зид мокри. I Samuel 25:35 И прими Давид из руке њене шта му беше донела, и рече јој: Иди с миром кући својој; ето, послушах те, и погледах на те. I Samuel 25:36 Потом се Авигеја врати к Навалу; а гле, код њега гозба у кући, као царска гозба, и срце Навалу беше весело, и беше пијан врло. Зато му она не рече ништа до јутра. I Samuel 25:37 А ујутру кад се Навал отрезни, каза му жена све ово; а у њему обамре срце његово, и он поста као камен. I Samuel 25:38 А кад прође до десет дана, удари Господ Навала, те умре. I Samuel 25:39 А кад Давид чу да је умро Навал, рече: Да је благословен Господ, који освети срамоту моју од Навала, и задржа слугу свог ода зла, а обрати Господ Навалу на главу злоћу његову. Потом посла Давид и поручи Авигеји да ће је узети за жену. I Samuel 25:40 И слуге Давидове дођоше к Авигеји на Кармил, и рекоше јој говорећи: Давид нас посла к теби да те узме за жену. I Samuel 25:41 А она уста и поклони се лицем до земље, и рече: Ево слушкиње твоје, да служи и да пере ноге слугама господара свог. I Samuel 25:42 Потом брже уста Авигеја, и седе на магарца, и пет девојака њених пође за њом, и отиде за посланицима Давидовим, и поста му жена. I Samuel 25:43 А Давид узе и Ахиноаму из Језраела: и обе му беху жене. I Samuel 25:44 Јер Саул даде Михалу кћер своју, жену Давидовом, Фалтију сину Лаисовом из Галима. I Samuel 26:0 I Samuel 26:1 Опет дођоше Зифеји к Саулу у Гавају говорећи: Не крије ли се Давид на брду Ехели према Гесимону? I Samuel 26:2 А Саул се подиже и сиђе у пустињу зифску, и с њим три хиљаде људи изабраних из Израиља, да тражи Давида у пустињи зифској. I Samuel 26:3 И стаде Саул у логор на брду Ехели према Гесимону крај пута; а Давид оста у пустињи, и опази да Саул иде за њим у пустињу. I Samuel 26:4 И посла Давид уходе, и од њих дозна зацело да је дошао Саул. I Samuel 26:5 Тада се подиже Давид и дође на место где Саул беше с војском. И Давид виде место где спаваше Саул и Авенир син Ниров војвода његов; а спаваше Саул међу колима а народ лежаше око њега. I Samuel 26:6 И Давид проговори и рече Ахимелеху Хетејину и Ависају сину Серујином брату Јоавовом: Ко ће сићи са мном к Саулу у логор? А Ависај одговори: Ја ћу сићи с тобом. I Samuel 26:7 И тако Давид и Ависај дођоше ноћу к народу; а гле, Саул лежаше и спаваше између кола, и копље му беше чело главе пободено у земљу; Авенир пак и народ лежаху око њега. I Samuel 26:8 Тада рече Ависај Давиду: Данас ти даде Бог непријатеља твог у руке; зато сада да га прободем копљем за земљу једанпут, нећу више. I Samuel 26:9 А Давид рече Ависају: Немој га убити; јер ко ће подигнути руку своју на помазаника Господњег и бити прав? I Samuel 26:10 Још рече Давид: Тако жив био Господ, Господ ће га убити, или ће доћи дан његов да умре, или ће изаћи у бој и погинути. I Samuel 26:11 Не дао ми Бог да дигнем руку своју на помазаника Господњег! Него узми сада копље што му је чело главе и чашу за воду, па да идемо. I Samuel 26:12 И Давид узе копље и чашу за воду, што беше чело главе Саулу, и отидоше; и нико их не виде и не осети, нити се који пробуди, него сви спаваху, јер беше напао на њих тврд сан од Господа. I Samuel 26:13 И Давид, прешавши на другу страну, стаде наврх брда издалека; и беше између њих много места. I Samuel 26:14 И стаде Давид викати народ и Авенира сина Нировог говорећи: Што се не одазиваш, Авенире? А Авенир се одазва и рече: Који си ти што вичеш цара? I Samuel 26:15 А Давид рече Авениру: Ниси ли ти јунак? И ко је као ти у Израиљу? Зашто ниси чувао цара господара свог? Јер је ишао један из народа да убије господара твог. I Samuel 26:16 Ниси добро радио. Тако да је жив Господ, заслужили сте смрт што нисте чували господара свог, помазаника Господњег. Ето, гледај, где је копље царево и чаша за воду што му беше чело главе? I Samuel 26:17 Тада Саул позна глас Давидов, и рече: Је ли то твој глас, сине Давиде? А Давид рече: Мој је глас, царе господару! I Samuel 26:18 Још рече: Зашто господар мој гони слугу свог? Јер шта сам учинио? И како је зло у руци мојој? I Samuel 26:19 Зато сада царе господару мој, послушај речи слуге свог. Ако те Господ дражи на мене, нека му је угодан принос твој; ако ли синови човечији, проклети су пред Господом, јер ме изагнаше данас да се не држим наследства Господњег, и рекоше: Иди, служи туђим боговима. I Samuel 26:20 Али сада да не падне крв моја на земљу далеко од очију Господњих, јер цар Израиљев изађе да тражи буву једну, као кад ко гони јаребицу по планини. I Samuel 26:21 Тада рече Саул: Згрешио сам; врати се, сине Давиде, нећу ти више чинити зла, кад ти данас драга би душа моја; ево, лудо сам радио и погрешио сам веома. I Samuel 26:22 А Давид одговори и рече: Ево копља царевог; нека дође који од момака и нека га узме. I Samuel 26:23 А Господ ће платити свакоме по правди његовој и по вери његовој. Јер те беше предао Господ данас у руке моје, али не хтех дигнути руке своје на помазаника Господњег. I Samuel 26:24 И зато, ево, како је данас мени драга била душа твоја, тако нека буде драга моја душа пред Господом, и нека ме избави из сваке невоље. I Samuel 26:25 А Саул рече Давиду: Да си благословен, сине мој Давиде! Извршићеш и надвладаћеш. Тада Давид отиде својим путем, а Саул се врати у своје место. I Samuel 27:0 I Samuel 27:1 Али Давид рече у срцу свом: Погинућу кадгод од руке Саулове; нема боље за ме него да побегнем у земљу филистејску, те ће ме се Саул оканити и неће ме више тражити по крајевима Израиљевим; тако ћу се избавити из руку његових. I Samuel 27:2 Тада се подиже Давид и отиде са шест стотина људи који беху с њим к Ахису, сину Моаховом, цару гатском. I Samuel 27:3 И оста Давид код Ахиса у Гату и људи његови, сваки са својом породицом, Давид са две жене своје, Ахиноамом из Језраела и Авигејом из Кармила, женом Наваловом. I Samuel 27:4 И кад јавише Саулу да је Давид утекао у Гат, преста га тражити. I Samuel 27:5 А Давид рече Ахису: Ако сам нашао милост пред тобом, нека ми даду место у коме граду ове земље, да седим онде, јер зашто да седи слуга твој с тобом у царском граду? I Samuel 27:6 И даде му Ахис оног дана Сиклаг. Зато Сиклаг припада царевима Јудиним до данашњег дана. I Samuel 27:7 И оста Давид у земљи филистејској годину и четири месеца. I Samuel 27:8 И излажаше Давид са својим људима, и удараше на Гесуреје и Герзеје и на Амалике; јер ти народи живљаху од старине у оној земљи од Сура па до земље мисирске. I Samuel 27:9 И пустошаше Давид ону земљу не остављајући у животу ни човека ни жене, и отимаше овце и волове и магарце и камиле и рухо, и враћајући се долажаше к Ахису. I Samuel 27:10 И Ахис питаше: Где сте данас ударали? А Давид говораше: На јужну страну Јудину, и на јужну страну јерамеилску, и на јужну страну кенејску. I Samuel 27:11 Али не остављаше Давид у животу ни човека ни жене да доведе у Гат говорећи: Да нас не туже говорећи: Тако је урадио Давид. И такав му беше обичај за све време докле беше у земљи филистејској. I Samuel 27:12 И Ахис вероваше Давиду, и говораше: Баш се омразио с народом својим Израиљем; зато ће ми бити слуга довека. I Samuel 28:0 I Samuel 28:1 И у оно време скупише Филистеји војску своју да завојште на Израиља; и рече Ахис Давиду: Знај да ћеш ићи са мном на војску ти и твоји људи. I Samuel 28:2 А Давид рече Ахису: Сад ћеш видети шта ће учинити твој слуга. А Ахис рече Давиду: Зато ћу те поставити да си чувар главе моје свагда. I Samuel 28:3 А Самуило беше умро, и плака за њим сав Израиљ, и погребоше га у Рами, у његовом граду. И Саул беше истребио из земље гатаре и врачаре. I Samuel 28:4 И Филистеји скупивши се дођоше и стадоше у логор код Сунима; скупи и Саул све Израиљце, и стадоше у логор код Гелвује. I Samuel 28:5 Саул пак видећи војску филистејску уплаши се, и срце му уздрхта веома. I Samuel 28:6 И упита Саул Господа, али му Господ не одговори ни у сну ни преко Урима, ни преко пророка. I Samuel 28:7 И Саул рече слугама својим: Тражите ми жену с духом врачарским, да отидем к њој и упитам је. А слуге му рекоше: Ево у Ендору има жена у којој је дух врачарски. I Samuel 28:8 Тада се Саул преруши обукав друге хаљине, и отиде са два човека, и дође к оној жени ноћу; и он јој рече: Хајде врачај ми духом врачарским, и дозови ми оног ког ти кажем. I Samuel 28:9 Али му жена рече: Та ти знаш шта је учинио Саул и како је истребио из земље гатаре и врачаре; зашто дакле мећеш замку души мојој да ме убијеш? I Samuel 28:10 А Саул јој се закле Господом говорећи: Тако жив био Господ! Неће ти бити ништа за то. I Samuel 28:11 Тада рече жена: Кога да ти дозовем? А он рече: Самуила ми дозови. I Samuel 28:12 А кад жена виде Самуила, повика гласно, и рече жена Саулу говорећи: Зашто си ме преварио? Та ти си Саул. I Samuel 28:13 А цар јој рече: Не бој се; него шта си видела? А жена рече Саулу: Богове сам видела где излазе из земље. I Samuel 28:14 Он јој опет рече: Какав је? Она му рече: Стар човек излази огрнут плаштем. Тада разуме Саул да је Самуило, и сави се лицем до земље и поклони се. I Samuel 28:15 А Самуило рече Саулу: Зашто си ме узнемирио и изазвао? Одговори Саул: У невољи сам великој, јер Филистеји завојштише на ме, а Бог је одступио од мене, и не одговори ми више ни преко пророка ни у сну, зато позвах тебе да ми кажеш шта ћу чинити. I Samuel 28:16 А Самуило рече: Па што мене питаш, кад је Господ одступио од тебе и постао ти непријатељ? I Samuel 28:17 Господ је учинио како је казао преко мене; јер је Господ истргао царство из твоје руке и дао га ближњему твом Давиду; I Samuel 28:18 Јер ниси послушао глас Господњи, нити си извршио жестоки гнев Његов на Амалику; зато ти је данас Господ то учинио. I Samuel 28:19 И Господ ће предати и Израиља с тобом у руке Филистејима; те ћеш сутра ти и синови твоји бити код мене; и логор израиљски предаће Господ у руке Филистејима. I Samuel 28:20 А Саул уједанпут паде на земљу колики је дуг, јер се врло уплаши од речи Самуилових, и не беше снаге у њему, јер не беше ништа јео сав дан и сву ноћ. I Samuel 28:21 Тада жена приступи к Саулу и видећи га врло уплашеног рече му: Ево, слушкиња те је твоја послушала, и нисам за живот свој марила да бих те послушала шта си ми казао. I Samuel 28:22 Него сада и ти послушај шта ће ти слушкиња твоја казати: Поставићу ти мало хлеба, те једи да се окрепиш да се можеш вратити својим путем. I Samuel 28:23 А он не хте, и рече: Нећу јести. Али навалише на њ слуге његове и жена, те их послуша, и уставши са земље седе на постељу. I Samuel 28:24 А жена имаше код куће теле угојено, и брже га закла, и узе брашна те умеси и испече хлебове пресне. I Samuel 28:25 Потом постави Саулу и слугама његовим, те једоше. А после усташе и отидоше исте ноћи. I Samuel 29:0 I Samuel 29:1 А Филистеји скупише сву војску своју код Афека, а Израиљ стаде у логор код извора у Језраелу. I Samuel 29:2 И кнезови филистејски иђаху са стотинама и хиљадама; а Давид и његови људи иђаху најпосле с Ахисом. I Samuel 29:3 И рекоше кнезови филистејски: Шта ће ти Јевреји? А Ахис рече кнезовима филистејским: Није ли ово Давид слуга цара израиљског Саула, који је код мене толико времена, толико година, и не нађох на њему ништа откако је добегао до овог дана? I Samuel 29:4 Али се расрдише на њ кнезови филистејски, и рекоше му кнезови филистејски: Пошљи натраг тог човека, нека се врати у своје место, где си га поставио, и нека не иде с нама у бој, да се не окрене на нас у боју; јер чим би се опет умилио господару свом ако не главама ових људи? I Samuel 29:5 Није ли то Давид о коме се певало играјући и говорило: Згуби Саул своју хиљаду, али Давид својих десет хиљада? I Samuel 29:6 Тада Ахис дозва Давида, и рече му: Тако био жив Господ, ти си поштен, и мило ми је да ходиш са мном у бој; јер не нађох никаквог зла на теби откако си дошао до овог дана; али ниси по вољи кнезовима. I Samuel 29:7 Него врати се и иди с миром да не учиниш шта што не би било мило кнезовима филистејским. I Samuel 29:8 А Давид рече Ахису: Али шта сам учинио? Шта ли си нашао на слузи свом откако сам код тебе до овог дана, да не идем да се бијем с непријатељима господара свог цара? I Samuel 29:9 А Ахис одговарајући рече Давиду: Знам; доиста си ми мио као анђео Божји; али кнезови филистејски рекоше: Нека не иде с нама у бој. I Samuel 29:10 Него устани сутра рано са слугама господара свог које су дошле с тобом; устаните рано чим сване, па идите. I Samuel 29:11 И урани Давид и људи његови, и отиде рано, и врати се у земљу филистејску; а Филистеји отидоше у Језраел. I Samuel 30:0 I Samuel 30:1 И трећи дан дође Давид са својим људима у Сиклаг, а Амалици беху ударили на јужну страну и на Сиклаг, и развалили Сиклаг и огњем га спалили. I Samuel 30:2 И беху заробили женскиње које беше онде, и мало и велико; али не беху убили никога, него их беху одвели и отишли својим путем. I Samuel 30:3 И кад Давид дође са својим људима у град, а то град спаљен огњем, и жене њихове и синови и кћери њихове заробљене. I Samuel 30:4 И подиже Давид и народ који беше с њим глас свој, и плакаше докле већ не могоше плакати. I Samuel 30:5 И обе жене Давидове заробише се, Ахиноама из Језраела и Авигеја из Кармила, жена Навалова. I Samuel 30:6 И Давид беше на муци великој, јер народ говораше да га заспу камењем; јер жалостан беше сав народ, сваки за синовима својим и за кћерима својим; али се Давид охрабри у Господу Богу свом. I Samuel 30:7 И рече Давид Авијатару свештенику сину Ахимелеховом: Узми оплећак за ме. И узе Авијатар оплећак за Давида. I Samuel 30:8 И упита Давид Господа говорећи: Хоћу ли потерати ту чету? Хоћу ли је стигнути? А Господ му рече: Потерај, јер ћеш зацело стигнути и избавићеш. I Samuel 30:9 И пође Давид са шест стотина људи што беху с њим, и дођоше до потока Восора; и онде осташе једни. I Samuel 30:10 А Давид са четири стотине људи потера даље, а двеста људи оста, који сусташе те не могоше прећи преко потока Восора. I Samuel 30:11 И нађоше једног Мисирца у пољу, и доведоше га к Давиду, и дадоше му хлеба да једе и воде да пије, I Samuel 30:12 И дадоше му груду смокава и два грозда сува. И поједавши опорави се, јер три дана и три ноћи не беше ништа јео нити воде пио. I Samuel 30:13 Тада му рече Давид: Чији си ти? И одакле си? А он рече: Ја сам родом Мисирац, слуга једног Амалика, а господар ме остави, јер се разболех пре три дана. I Samuel 30:14 Ударисмо на јужну страну херетејску и на Јудину и на јужну страну Халевову, и Сиклаг спалисмо огњем. I Samuel 30:15 А Давид му рече: Би ли ме могао одвести к тој чети? А он рече: Закуни ми се Богом да ме нећеш погубити ни издати у руке мом господару, па ћу те одвести к тој чети. I Samuel 30:16 И одведе га; и гле, они се беху раширили по свој земљи оној једући и пијући и веселећи се великим пленом који запленише из земље филистејске и из земље Јудине. I Samuel 30:17 И Давид их би од вечера до вечера другог дана, те нико не утече, осим четири стотине младића, који седавши на камиле побегоше. I Samuel 30:18 И тако избави Давид све што беху узели Амалици, и обе жене своје избави Давид. I Samuel 30:19 И ништа не изгубише, ни мало ни велико, ни синове ни кћери, ни шта од плена и од свега што им беху узели; све поврати Давид. I Samuel 30:20 Такође узе Давид и остале све овце и волове, које гонећи пред својом стоком говораху: Ово је плен Давидов. I Samuel 30:21 И кад се врати Давид к оним двеста људи који беху сустали те не могаше ићи за Давидом, и које остави на потоку Восору, изиђоше на сусрет Давиду и народу који беше с њим. И Давид приступивши к народу поздрави их. I Samuel 30:22 Тада проговорише сви зли и неваљали људи између оних који су ишли с Давидом, и рекоше: Што нису ишли с нама, зато да им не дамо од плена који избависмо, него сваки жену своју и синове своје нека узму, па нек иду. I Samuel 30:23 Али Давид рече: Немојте тако чинити, браћо моја, с оним што нам је дао Господ који нас је сачувао и дао нам у руке чету која беше изашла на нас. I Samuel 30:24 И ко ће вас послушати у томе? Јер какав је део оном који иде у бој такав је и оном који остане код пртљага; једнако треба да поделе. I Samuel 30:25 Тако би од тог дана унапредак, и то поста уредба и закон у Израиљу до данас. I Samuel 30:26 И кад дође Давид у Сиклаг, посла он плена старешинама Јудиним, пријатељима својим, говорећи: Ево вам дар од плена непријатеља Господњих; I Samuel 30:27 Онима у Ветиљу, и онима у Рамоту на југу, и онима у Јатиру, I Samuel 30:28 И онима у Ароиру, и онима у Сифмоту, и онима у Естемоји, I Samuel 30:29 И онима у Рахалу, и онима у градовима јерамеилским, и онима у градовима кенејским, I Samuel 30:30 И онима у Орми, и онима у Хор-Асану, и онима у Атаху, I Samuel 30:31 И онима у Хеврону и по свим местима у која је долазио Давид с људима својим. I Samuel 31:0 I Samuel 31:1 А Филистеји се побише с Израиљцима, и побегоше Израиљци испред Филистеја, и падаху мртви на гори Гелвуји. I Samuel 31:2 И стигоше Филистеји Саула и синове његове; и погубише Филистеји Јонатана и Авинадава и Мелхи-Сува, синове Саулове. I Samuel 31:3 И бој поста жешћи око Саула, и нађоше га стрелци, и он се врло уплаши од стрелаца. I Samuel 31:4 И рече Саул момку који му ношаше оружје: Извади мач свој и прободи ме, да не дођу ти необрезани и прободу ме и наругају ми се. Али не хте момак што му ношаше оружје, јер га беше врло страх. Тада Саул узе мач, и баци се на њ. I Samuel 31:5 А кад момак који ношаше оружје виде Саула мртвог, баци се и он на свој мач и умре с њим. I Samuel 31:6 Тако погибе Саул и три сина његовог и момак који му ношаше оружје и сви људи његови заједно, оног дана. I Samuel 31:7 А Израиљци који беху с ове стране потока и с ову страну Јордана кад видеше где Израиљци побегоше и где погибе Саул и његови синови, оставише градове и побегоше, те дођоше Филистеји и осташе у њима. I Samuel 31:8 А сутрадан дођоше Филистеји да свлаче мртве; и нађоше Саула и три сина његовог где леже на гори Гелвуји. I Samuel 31:9 И одсекоше му главу, и скидоше оружје с њега, и послаше у земљу филистејску на све стране да се објави у кући његових лажних богова и по народу. I Samuel 31:10 И оставише оружје његово у кући Астаротиној, а тело његово обесише на зид вет-сански. I Samuel 31:11 А чуше становници у Јавису Галадовом шта учинише Филистеји од Саула. I Samuel 31:12 И подигоше се сви људи храбри, и ишавши сву ноћ скидоше тело Саулово и телеса синова његових са зида вет-санског, па се вратише у Јавис, и онде их спалише. I Samuel 31:13 И узеше кости њихове и погребоше их под дрветом у Јавису, и постише седам дана.
II Samuel 0:0
II Samuel 1:0 II Samuel 1:1 А по смрти Сауловој, кад се Давид врати побивши Амалике и оста у Сиклагу два дана, II Samuel 1:2 Трећег дана, гле, дође један из војске Саулове раздртих хаљина и главе посуте прахом; и дошав к Давиду паде на земљу и поклони се. II Samuel 1:3 И рече му Давид: Откуда идеш? А он му рече: Из логора израиљског утекох. II Samuel 1:4 А Давид му рече: Шта би? Кажи ми. А он рече: Народ побеже из боја; и много народа паде и изгибе, погибе и Саул и син му Јонатан. II Samuel 1:5 А Давид рече момку који му донесе глас: Како знаш да је погинуо и син му Јонатан? II Samuel 1:6 А момак који му донесе глас рече: Случајно дођох на гору Гелвују, а то се Саул наслонио на копље своје, кола и коњици приближаваху се к њему. II Samuel 1:7 А он обазревши се натраг угледа ме, па ме викну, а ја му рекох: Ево ме. II Samuel 1:8 А он ми рече: Ко си? А ја му рекох: Амалик сам. II Samuel 1:9 А он ми рече: Приступи к мени убиј ме; јер ме обузеше муке, а још је сасвим душа у мени. II Samuel 1:10 И приступих к њему и убих га, јер сам знао да неће остати жив пошто паде; и узех венац царски који му беше на глави и гривну која му беше на руци, и ево донесох господару свом. II Samuel 1:11 Тада Давид зграби хаљине на себи и раздре их; тако и сви људи који беху с њим. II Samuel 1:12 И ридаше и плакаше, и постише до вечери за Саулом и за Јонатаном сином његовим и за народом Господњим и за домом Израиљевим што изгибоше од мача. II Samuel 1:13 И рече Давид момку који му донесе глас: Одакле си? А он рече: Ја сам син једног дошљака Амалика. II Samuel 1:14 Рече му Давид: Како те није било страх подићи руку своју и убити помазаника Господњег? II Samuel 1:15 И дозва Давид једног између момака својих и рече: Ходи, погуби га. А он га удари, те умре. II Samuel 1:16 И рече му Давид: Крв твоја на твоју главу; јер твоја уста сведочише на те говорећи: Ја сам убио помазаника Господњег. II Samuel 1:17 Тада Давид нарица овако за Саулом и за Јонатаном сином његовим, II Samuel 1:18 И изговори, да би се учили синови Јудини луку, и ето је написано у књизи Истинитог: II Samuel 1:19 Дико Израиљева! На твојим висинама побијени су; како падоше јунаци? II Samuel 1:20 Не казујте у Гату, и не разглашујте по улицама аскалонским, да се не веселе кћери филистејске и да не играју кћери необрезаних. II Samuel 1:21 Горе гелвујске! Не падала роса ни дажд на вас, и не родило поље за принос, јер је ту бачен штит са јунака, штит Саулов, као да није помазан уљем. II Samuel 1:22 Без крви побијених и без масти од јунака није се враћао лук Јонатанов, нити је мач Саулов долазио натраг празан. II Samuel 1:23 Саул и Јонатан, мили и драги за живота, ни у смрти се не раставише; лакши од орлова беху. II Samuel 1:24 Кћери Израиљеве! Плачите за Саулом, који вас је облачио у скерлет лепо, и китио вас златним закладима по хаљинама вашим. II Samuel 1:25 Како падоше јунаци у боју! Јонатан како погибе на твојим висинама! II Samuel 1:26 Жао ми је за тобом, брате Јонатане; био си ми мио врло; већа ми је била љубав твоја од љубави женске. II Samuel 1:27 Како падоше јунаци, и пропаде оружје убојито! II Samuel 2:0 II Samuel 2:1 А после тога Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли отићи у који град Јудин? А Господ му рече: Отиди. А Давид рече: У који да отидем? Рече: Хеврон. II Samuel 2:2 И Давид отиде онамо са две жене своје, Ахиноамом из Језраела и Авигејом која пре беше жена Навала из Кармила. II Samuel 2:3 И људе који беху с њим одведе Давид, све с породицама њиховим, и настанише се по градовима хевронским. II Samuel 2:4 И дођоше људи од Јуде, и помазаше онде Давида за цара над домом Јудиним. И јавише Давиду говорећи: Људи из Јависа Галадовог погребоше Саула. II Samuel 2:5 И Давид посла посланике к људима у Јавису Галадовом, и рече им: Да сте благословени Господу што учинисте милост господару свом, Саулу и погребосте га. II Samuel 2:6 Зато да учини Господ вама милост и веру; а ја ћу вам учинити добро, што сте то учинили. II Samuel 2:7 И нека вам се укрепе руке и будите храбри; јер Саул, господар ваш, погибе, а дом Јудин помаза мене за цара над собом. II Samuel 2:8 Али Авенир, син Ниров, војвода Саулов узе Исвостеја сина Сауловог, и одведе га у Маханајим. II Samuel 2:9 И зацари га над Галадом и над Асуром и Језраелом и Јефремом и Венијамином и над свим Израиљем. II Samuel 2:10 Четрдесет година беше Исвостеју сину Сауловом кад поче царовати над Израиљем; и царова две године. Само дом Јудин држаше се Давида. II Samuel 2:11 А Давид царова у Хеврону над домом Јудиним седам година и шест месеци. II Samuel 2:12 Потом изиђе Авенир, син Ниров, и слуге Исвостеја сина Сауловог из Маханајима у Гаваон. II Samuel 2:13 Такође и Јоав син Серујин и слуге Давидове изиђоше и сретоше се с њима код језера гаваонског, и стадоше један с једне стране а други с друге стране. II Samuel 2:14 Тада рече Авенир Јоаву: Нека устану момци и нека се проиграју пред нама. И рече Јоав: Нека устану. II Samuel 2:15 И устадоше, и изиђоше на број: дванаест од Венијамина са стране Исвостеја сина Сауловог, и дванаест између слуга Давидових. II Samuel 2:16 И ухватише један другог за главу, и тисну један другом мач свој у бок, и попадаше заједно. Отуда се прозва оно место Халкат-Асурим код Гаваона. II Samuel 2:17 И би жесток бој оног дана; и слуге Давидове разбише Авенира и Израиљце. II Samuel 2:18 А онде беху три сина Серујина: Јоав и Ависај и Асаило. А Асаило беше лак на ногу као срна у пољу; II Samuel 2:19 И потера Асаило Авенира, и не сврну ни надесно ни налево иза Авенира. II Samuel 2:20 И Авенир обазре се натраг и рече: Јеси ли ти, Асаило? А он рече: Ја сам. II Samuel 2:21 А Авенир му рече: Сврни надесно или налево, и узми једног од тих момака, и скини одору с њега. Али не хте Асаило сврнути иза њега. II Samuel 2:22 И Авенир опет рече Асаилу: Одступи од мене; зашто да те саставим са земљом? И како бих смео погледати у Јоава брата твог? II Samuel 2:23 Али он не хте одступити; и Авенир га удари копљем под пето ребро, и изађе му копље на леђа, те он паде онде и умре на месту. И ко год дође на оно место где паде и погибе Асаило, устављаше се. II Samuel 2:24 Али Јоав и Ависај потераше Авенира, и сунце зађе кад дођоше до брда Аме, која је према Гији на путу у пустињу гаваонску. II Samuel 2:25 И скупише се синови Венијаминови за Авениром, те се начини чета, и стадоше на врх једног брда. II Samuel 2:26 И Авенир викну Јоава и рече: Хоће ли мач прождирати довека? Не знаш ли да јади бивају напослетку? Зашто већ не кажеш народу да се прођу браће своје? II Samuel 2:27 А Јоав рече: Тако жив био Бог, да ниси казао, народ би још јутрос отишао, ниједан не би терао брата свог. II Samuel 2:28 Тада затруби Јоав у трубу, и устави се сав народ и престаше терати Израиља, и не бише се више. II Samuel 2:29 И тако Авенир и људи његови идоше преко поља целу ону ноћ, и пређоше преко Јордана, и прошавши сав Витрон дођоше у Маханајим. II Samuel 2:30 А Јоав се врати од Авенира, и кад скупи сав народ, не беше од слуга Давидових деветнаест људи и Асаила. II Samuel 2:31 Али слуге Давидове побише синова Венијаминових, људи Авенирових, три стотине и шездесет људи, који изгибоше. II Samuel 2:32 А Асаила узеше и погребоше у гробу оца његовог који беше у Витлејему. И Јоав и људи његови идоше сву ноћ, и освануше у Хеврону. II Samuel 3:0 II Samuel 3:1 И дуго беше рат између дома Сауловог и дома Давидовог; Али Давид све већма јачаше, а дом Саулов постајаше све слабији. II Samuel 3:2 И Давиду се родише синови у Хеврону: Првенац му беше Амнон од Ахиноаме Језраељанке; II Samuel 3:3 Други беше Хилеав од Авигеје жене Навала Кармилца; трећи Авесалом син Махе кћери Талмаја цара гесурског; II Samuel 3:4 Четврти Адонија син Агитин; и пети Сефатија син Авиталин; II Samuel 3:5 И шести Итрам од Егле жене Давидове. Ти се родише Давиду у Хеврону. II Samuel 3:6 И док беше рат између дома Сауловог и дома Давидовог, Авенир брањаше дом Саулов. II Samuel 3:7 А Саул имаше иночу по имену Ресфу, кћер Ајину; и Исвостеј рече Авениру: Зашто си спавао код иноче оца мог? II Samuel 3:8 И Авенир се разгневи на речи Исвостејеве и рече: Јесам ли ја пасја глава, који сада чиним на Јуди милост дому Саула оца твог и браћи његовој и пријатељима његовим, и нисам те пустио у руке Давидове, те данас тражиш на мени зло ради те жене? II Samuel 3:9 Тако нека учини Бог Авениру, и тако нека дода, ако не учиним Давиду како му се Господ заклео, II Samuel 3:10 Да се пренесе ово царство од дома Сауловог, и да се утврди престо Давидов над Израиљем и над Јудом, од Дана до Вирсавеје. II Samuel 3:11 И он не може више ништа одговорити Авениру, јер га се бојаше. II Samuel 3:12 И Авенир посла посланике к Давиду од себе и поручи: Чија је земља? И поручи му: Учини веру са мном, и ево рука ће моја бити с тобом, да обратим к теби свега Израиља. II Samuel 3:13 А он одговори: Добро; ја ћу учинити веру с тобом; али једно иштем од тебе, и то: да не видиш лице моје ако ми прво не доведеш Михалу, кћер Саулову, кад дођеш да видиш лице моје. II Samuel 3:14 И посла Давид посланике к Исвостеју, сину Сауловом, и поручи му: Дај ми жену моју Михалу, коју испросих за сто окрајака филистејских. II Samuel 3:15 И Исвостеј посла те је узе од мужа, од Фалтила, сина Лаисовог. II Samuel 3:16 А муж њен пође с њом, и једнако плакаше за њом до Ваурима. Тада му рече Авенир: Иди, врати се натраг. И он се врати. II Samuel 3:17 Потом Авенир говори старешинама израиљским, и рече им: Пре тражисте Давида да буде цар над вама. II Samuel 3:18 Ето сада учините; јер је Господ рекао за Давида говорећи: Преко Давида слуге свог избавићу народ свој Израиља из руку филистејских и из руку свих непријатеља њихових. II Samuel 3:19 Тако говори Авенир и синовима Венијаминовим. Потом отиде Авенир и у Хеврон да каже Давиду све што за добро нађе Израиљ и сав дом Венијаминов. II Samuel 3:20 И кад дође Авенир к Давиду у Хеврон и с њим двадесет људи, учини Давид гозбу Авениру и људима који беху с њим. II Samuel 3:21 И рече Авенир Давиду: Да устанем и идем да скупим к цару господару свом сав народ Израиљев да учине веру с тобом, па да царујеш како ти душа жели. И Давид отпусти Авенира да иде с миром. II Samuel 3:22 А гле, слуге Давидове враћаху се с Јоавом из боја, и тераху са собом велик плен; а Авенир већ не беше код Давида у Хеврону, јер га отпусти, те отиде с миром. II Samuel 3:23 Јоав дакле и сва војска што беше с њим, дођоше онамо; и јавише Јоаву говорећи: Авенир син Ниров долазио је к цару, и он га отпусти те отиде с миром. II Samuel 3:24 И Јоав отиде к цару и рече: Шта учини? Гле, Авенир је долазио к теби; зашто га пусти те отиде? II Samuel 3:25 Познајеш ли Авенира сина Нировог? Долазио је да те превари, да види куда ходиш и да дозна све што радиш. II Samuel 3:26 Потом отишавши Јоав од Давида посла људе за Авениром да га врате од студенца Сире, а Давид не знаше за то. II Samuel 3:27 И кад се врати Авенир у Хеврон, одведе га Јоав на страну под врата као да говори с њим насамо; онде га удари под пето ребро, те умре за крв Асаила брата његовог. II Samuel 3:28 А кад Давид после то чу, рече: Ја нисам крив ни царство моје пред Господом довека за крв Авенира сина Нировог. II Samuel 3:29 Нека падне на главу Јоавову и на сав дом оца његовог; и нека дом Јоавов не буде никад без човека болног од течења или губавог или који иде о штапу или који падне од мача или који нема хлеба. II Samuel 3:30 Тако Јоав и Ависај брат његов убише Авенира што он погуби Асаила брата њиховог код Гаваона у боју. II Samuel 3:31 И рече Давид Јоаву и свему народу који беше с њим: Раздерите хаљине своје и припашите кострет, и плачите за Авениром. И цар Давид иђаше за носилима. II Samuel 3:32 А кад погребоше Авенира у Хеврону, цар подиже глас свој и плака на гробу Авенировом; плака и сав народ. II Samuel 3:33 И наричући за Авениром рече: Умре ли Авенир како умире безумник? II Samuel 3:34 Руке твоје не бише везане, нити ноге твоје у оков оковане; пао си као што се пада од неваљалих људи. Тада још већма плака за њим сав народ. II Samuel 3:35 И дође сав народ нудећи Давида да једе шта, док још беше дан; али се Давид закле и рече: Бог нека ми учини тако, и тако нека дода, ако окусим хлеба или шта друго док не зађе сунце. II Samuel 3:36 И сав народ чу то, и би им по вољи; шта год чињаше цар, беше по вољи свему народу. II Samuel 3:37 И позна сав народ и сав Израиљ у онај дан да није било од цара што погибе Авенир син Ниров. II Samuel 3:38 И цар рече слугама својим: Не знате ли да је војвода и то велики погинуо данас у Израиљу? II Samuel 3:39 Али ја сам сада још слаб, ако и јесам помазани цар; а ови људи, синови Серујини, врло су ми силни. Нека Господ плати ономе који чини зло према злоћи његовој. II Samuel 4:0 II Samuel 4:1 А кад чу син Саулов да је погинуо Авенир у Хеврону, клонуше му руке, и сав се Израиљ смете. II Samuel 4:2 А имаше син Саулов две војводе над четама; једном беше име Вана, другом беше име Рихав, синови Римона Вироћанина, од синова Венијаминових; јер се и Вирот бројаше Венијамину; II Samuel 4:3 А Вироћани беху побегли у Гитајим, где осташе као дошљаци до данашњег дана. II Samuel 4:4 И имаше Јонатан, син Саулов, сина хромог на ногу, коме беше пет година кад дође глас о смрти Сауловој и Јонатановој из Језраела, те га узе дадиља његова и побеже, и кад брзо бежаше, он паде и охрону; а име му беше Мефивостеј. II Samuel 4:5 И пођоше синови Римона Вироћанина, Рихав и Вана, и дођоше у подне у кућу Исвостејеву; а он почиваше у подне. II Samuel 4:6 И уђоше у кућу као да узму пшенице, и прободоше га под пето ребро Рихав и Вана, и побегоше. II Samuel 4:7 Кад уђоше у кућу, он лежаше на постељи својој у клети где спаваше, те га прободоше и убише, и одсекоше му главу и узеше је, па отидоше путем преко поља целу ону ноћ. II Samuel 4:8 И донесоше главу Исвостејеву Давиду у Хеврон, и рекоше цару: Ево главе Исвостеја сина Сауловог, непријатеља твог, који је тражио душу твоју; и Господ освети данас цара, господара мог, од Саула и семена његовог. II Samuel 4:9 Али Давид одговарајући Рихаву и Вану, брату његовом, синовима Римона Вироћанина, рече им: Тако да је жив Господ, који је избавио душу моју из сваке невоље. II Samuel 4:10 Кад оног који ми јави говорећи: Гле, погибе Саул, и мишљаше да ће ми јавити добре гласе, ухватих и убих у Сиклагу, и то му би од мене дар за гласе његове, II Samuel 4:11 А камоли људе безбожне, који убише човека правог, у кући његовој, на постељи његовој! Нећу ли тражити крв његову из ваших руку, и вас истребити са земље? II Samuel 4:12 И заповеди Давид момцима својим, те их погубише, и одсекоше им руке и ноге, и обесише код језера хевронског; а главу Исвостејеву узеше и погребоше у гробу Авенировом у Хеврону. II Samuel 5:0 II Samuel 5:1 Тада дођоше сва племена Израиљева к Давиду у Хеврон, и рекоше му говорећи: Ево, ми смо кост твоја и тело твоје. II Samuel 5:2 И пре, док Саул беше цар над нама, ти си одводио и доводио Израиља; и Господ ти је рекао: Ти ћеш пасти народ мој Израиља и ти ћеш бити вођ Израиљу. II Samuel 5:3 Тако дођоше све старешине Израиљеве к цару у Хеврон, и учини с њима цар Давид веру у Хеврону пред Господом; и помазаше Давида за цара над Израиљем. II Samuel 5:4 Тридесет година беше Давиду кад се зацари, и царова четрдесет година. II Samuel 5:5 У Хеврону царова над Јудом седам година и шест месеци; а у Јерусалиму царова тридесет и три године над свим Израиљем и Јудом. II Samuel 5:6 А цар отиде са својим људима у Јерусалим на Јевусеје, који живљаху у оној земљи. И они рекоше Давиду говорећи: Нећеш ући овамо док не узмеш слепе и хроме, хотећи казати: Неће ући овамо Давид. II Samuel 5:7 Али Давид узе кулу Сион, то је град Давидов. II Samuel 5:8 Јер рече Давид у онај дан: Ко год побије Јевусеје и дође до јаза, и до слепих и хромих, на које мрзи душа Давидова, биће војвода. Зато се каже: Слепи и хроми да не улазе у ову кућу. II Samuel 5:9 И седе Давид у кули, и назва је градом Давидовим: и погради је Давид унаоколо од Милона и унутра. II Samuel 5:10 И Давид једнако напредоваше, јер Господ Бог над војскама беше с њим. II Samuel 5:11 И Хирам цар тирски посла посланике к Давиду, и кедрових дрва и дрводеља и каменара, и саградише кућу Давиду. II Samuel 5:12 И разуме Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем, и да је узвисио царство његово ради народа свог Израиља. II Samuel 5:13 И узе Давид још иноча и жена из Јерусалима, пошто дође из Хеврона; и роди се Давиду још синова и кћери. II Samuel 5:14 И ово су имена оних који му се родише у Јерусалиму: Самуја и Совав и Натан и Соломун, II Samuel 5:15 И Јевар и Елисуја и Нафиг и Јафија, II Samuel 5:16 И Елисама и Елијада и Елифалет. II Samuel 5:17 А Филистеји чувши да су помазали Давида за цара над Израиљем, изиђоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то, отиде у кулу. II Samuel 5:18 И Филистеји дошавши раширише се по долини рафајској. II Samuel 5:19 Тада Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли изаћи на Филистеје? Хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ рече Давиду: Изађи; доиста ћу дати Филистеје у твоје руке. II Samuel 5:20 Тада Давид дође у Вал-Ферасим, и поби их онде, и рече: Продре Господ непријатеље моје преда мном као кад вода продире. Отуда се прозва оно место Вал-Ферасим. II Samuel 5:21 И оставише онде лажне богове своје; а Давид и људи његови однесоше их. II Samuel 5:22 И опет наново дођоше Филистеји, и раширише се у долини рафајској. II Samuel 5:23 И Давид упита Господа, који рече: Не иди пред њих, него им зађи за леђа, па удари на њих према дудовима. II Samuel 5:24 Па кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, онда се крени, јер ће онда поћи Господ пред тобом да побије војску филистејску. II Samuel 5:25 И Давид учини тако како му заповеди Господ, и поби Филистеје од Гаваје до Гезера. II Samuel 6:0 II Samuel 6:1 После скупи опет Давид све људе изабране из Израиља, тридесет хиљада. II Samuel 6:2 Па се подиже Давид и сав народ што беше с њим и отиде из Вале Јудине да пренесе отуда ковчег Божји, код ког се призива име, име Господа над војскама, који седи на херувимима. II Samuel 6:3 И метнуше ковчег Божји на нова кола, и повезоше га из куће Авинадавове, која беше на брду; а Уза и Ахијо синови Авинадавови управљаху новим колима. II Samuel 6:4 И одвезоше ковчег Божји из куће Авинадавове, која беше на брду, и Ахијо иђаше пред ковчегом. II Samuel 6:5 А Давид и сав дом Израиљев удараху пред Господом у свакојаке справе од дрвета кедровог, у гусле, у псалтире, у бубње, у свирале и у кимвале. II Samuel 6:6 А кад дођоше до гумна Нахоновог, Уза се маши за ковчег Божји и прихвати га, јер волови потегоше на страну. II Samuel 6:7 И Господ се разгневи на Узу, и удари га Бог онде за ту непажњу, те умре онде код ковчега Божијег. II Samuel 6:8 И ожалости се Давид што Господ уби Узу. Зато се прозва оно место Фарес-Уза до данас. II Samuel 6:9 И уплаши се Давид од Господа у онај дан, и рече: Како ће доћи к мени ковчег Господњи? II Samuel 6:10 И не хте Давид одвести ковчег Господњи к себи у град Давидов; него га склони Давид у кућу Овид-Едома Гетејина. II Samuel 6:11 И оста ковчег Господњи у кући Овид-Едома Гетејина три месеца, и благослови Господ Овид-Едома и сав дом његов. II Samuel 6:12 И јавише цару Давиду говорећи: Господ благослови дом Овид-Едомов и све што има ради ковчега Божијег. Тада отиде Давид, и пренесе ковчег Божји из куће Овид-Едомове у град Давидов с весељем. II Samuel 6:13 И кад они који ношаху ковчег Господњи поступише шест корака, принесе на жртву вола и дебела овна. II Samuel 6:14 И Давид играше из све снаге пред Господом, и беше огрнут оплећком ланеним. II Samuel 6:15 Тако Давид и сав дом Израиљев ношаху ковчег Господњи подвикујући и трубећи у трубе. II Samuel 6:16 А кад ковчег Господњи улажаше у град Давидов, Михала кћи Саулова гледајући с прозора виде цара Давида где скаче и игра пред Господом, и подругну му се у срцу свом. II Samuel 6:17 А кад донесоше ковчег Господњи, наместише га на његово место у шатору који му разапе Давид. И принесе Давид жртве захвалне пред Господом. II Samuel 6:18 Потом принесавши Давид жртве паљенице и жртве захвалне благослови народ у име Господа над војскама. II Samuel 6:19 И раздаде међу сав народ, међу све мноштво Израиљево, и људима и женама, сваком по један хлеб и комад меса и жбан вина. Потом отиде народ, свак својој кући. II Samuel 6:20 И Давид се врати да благослови свој дом; а Михала кћи Саулова изиђе на сусрет Давиду, и рече: Како је славан био данас цар Израиљев, кад се данас откривао пред слушкињама слуга својих, као што се откривају никакви људи! II Samuel 6:21 А Давид рече Михали: Пред Господом, који ме је изабрао преко оца твог и преко свега дома његовог, те ми заповедио да будем вођ народу Господњем, Израиљу, играо сам, и играћу пред Господом. II Samuel 6:22 И још ћу се већма понизити, и још ћу мањи себи бити; и опет ћу бити славан пред слушкињама, за које говориш. II Samuel 6:23 И Михала кћи Саулова не има порода до смрти своје. II Samuel 7:0 II Samuel 7:1 А кад цар сеђаше код куће своје, и Господ му даде мир свуда унаоколо од свих непријатеља његових, II Samuel 7:2 Рече цар Натану пророку: Види, ја стојим у кући од кедрова дрвета, а ковчег Божји стоји под завесима. II Samuel 7:3 А Натан рече цару: Шта ти је год у срцу, иди, чини, јер је Господ с тобом. II Samuel 7:4 Али ону ноћ дође реч Господња к Натану говорећи: II Samuel 7:5 Иди и реци слузи мом Давиду: Овако вели Господ: Ти ли ћеш ми начинити кућу да у њој наставам? II Samuel 7:6 Кад нисам наставао у кући од кад изведох синове Израиљеве из Мисира до данас, него сам ходио у шатору и у наслону. II Samuel 7:7 Куда сам год ходио са свим синовима Израиљевим, јесам ли једну реч рекао коме од судија Израиљевих, којима заповедах да пасу народ мој Израиља, и казао: Зашто ми не начините куће од кедра? II Samuel 7:8 Овако дакле реци Давиду слузи мом: Овако вели Господ над војскама: Ја те узех од тора, од оваца, да будеш вођ народу мом, Израиљу: II Samuel 7:9 И бејах с тобом куда си год ходио, и истребих све непријатеље твоје испред тебе, и стекох ти име велико, као што је име великих људи који су на земљи. II Samuel 7:10 И одредићу место народу свом Израиљу, и посадићу га, те ће наставати у свом месту, и неће се више претресати, нити ће их више мучити неправедници као пре, II Samuel 7:11 И од оног дана кад поставих судије над народом својим Израиљем; и смирићу те од свих непријатеља твојих. Јоште ти јавља Господ да ће ти Господ начинити кућу. II Samuel 7:12 Кад се наврше дани твоји, и починеш код отаца својих, подигнућу семе твоје након тебе, које ће изаћи из утробе твоје, и утврдићу царство његово. II Samuel 7:13 Он ће сазидати дом имену мом, и утврдићу престо царства његовог довека. II Samuel 7:14 Ја ћу му бити Отац, и он ће ми бити син: ако учини шта зло, караћу га прутом људским и ударцима синова човечијих. II Samuel 7:15 Али милост моја неће се уклонити од њега као што сам је уклонио од Саула, ког уклоних испред тебе. II Samuel 7:16 Него ће тврд бити дом твој и царство твоје довека пред тобом, и престо ће твој стајати довека. II Samuel 7:17 По свим овим речима и по свој овој утвари каза Натан Давиду. II Samuel 7:18 Тада дође цар Давид и стаде пред Господом, и рече: Ко сам ја, Господе, Господе, и шта је мој дом, те си ме довео довде? II Samuel 7:19 Па и то Ти се још чини мало, Господе, Господе, него си говорио и за дом слуге свог на дуго времена. Је ли то закон човечји, Господе, Господе! II Samuel 7:20 Али шта ће јоште Давид да Ти говори? Та Ти знаш слугу свог, Господе, Господе! II Samuel 7:21 Ради речи своје и по срцу свом учинио си све ове велике ствари обзнањујући их слузи свом. II Samuel 7:22 Зато си велик, Господе Боже, нема таквог какав си Ти; и нема Бога осим Тебе, по свему што чусмо својим ушима. II Samuel 7:23 Јер који је народ на земљи као Твој народ Израиљ? Ког је ради Бог ишао да га искупи да му буде народ и да стече себи име и да вам учини велика и страшна дела у земљи Твојој, пред народом Твојим, који си искупио себи из Мисира, од народа и богова њихових. II Samuel 7:24 Јер си утврдио себи народ свој Израиља да Ти буде народ довека; а Ти си им, Господе, Бог. II Samuel 7:25 И тако, Господе Боже, реч коју си обрекао слузи свом и дому његовом, потврди засвагда, и учини како си рекао. II Samuel 7:26 Нека се велича име Твоје до века, да се говори: Господ је над војскама Бог над Израиљем; и дом слуге Твог Давида нека стоји тврдо пред Тобом. II Samuel 7:27 Јер си Ти, Господе над војскама, Боже Израиљев, јавио слузи свом говорећи: Дом ћу сазидати теби. Зато слуга Твој нађе у срцу свом да Ти се помоли овом молитвом. II Samuel 7:28 Тако, Господе, Господе, Ти си Бог, и речи су Твоје истина; Ти си ово добро обрекао слузи свом. II Samuel 7:29 Буди, дакле, вољан и благослови дом слуге свог да буде довека пред Тобом; јер си Ти Господе, рекао, и Твојим ће благословом бити благословен дом слуге Твог довека. II Samuel 8:0 II Samuel 8:1 После тога разби Давид Филистеје, и покори их, и узе Давид Метег-Аму из руку филистејских. II Samuel 8:2 Разби и Моавце, и измери их ужем поваљавши их по земљи, и измери их два ужа да се погубе а једно уже да се оставе у животу. И Моавци посташе слуге Давидове, и плаћаху му данак. II Samuel 8:3 Давид разби и Адад-Езера сина Реововог цара совског, изашав да рашири власт своју до реке Ефрата. II Samuel 8:4 И зароби их Давид хиљаду и седам стотина коњаника и двадесет хиљада пешака, и подреза Давид жиле свим коњима колским, само остави за сто кола. II Samuel 8:5 И беху дошли Сирци из Дамаска у помоћ Адад-Езеру цару совском, и Давид поби двадесет и две хиљаде Сираца. II Samuel 8:6 И намести Давид војску у Сирији што је под Дамаском, и Сирци посташе слуге Давидове плаћајући му данак. И Господ чуваше Давида куда год иђаше. II Samuel 8:7 И Давид узе златне штитове које имаху слуге Адад-Езерове, и донесе их у Јерусалим. II Samuel 8:8 И из Ветаха и из Виротаја, градова Адад-Езерових, однесе цар Давид силну бронзу. II Samuel 8:9 А кад чу Тоја, цар ематски, да је Давид побио сву војску Адад-Езерову, II Samuel 8:10 Посла Тоја Јорама сина свог к цару Давиду да га поздрави и да му честита што је војевао на Адад-Езера и убио га, јер Тоја имаше рат с Адад-Езером; и донесе Јорам закладе златне и сребрне и бронзане. II Samuel 8:11 Па и то цар Давид посвети Господу са сребром и златом што беше посветио од свих народа које покори, II Samuel 8:12 Од Сираца и од Моаваца и од синова Амонових и од Филистеја и од Амалика, и од плена Адад-Езера сина Реововог, цара совског. II Samuel 8:13 И Давид стече име кад се врати побивши Сирце, осамнаест хиљада у сланој долини. II Samuel 8:14 И намести војску по Идумеји, по свој Идумеји намести војску, и сви Едомци посташе слуге Давидове. И Господ чуваше Давида куда год иђаше. II Samuel 8:15 Тако царова Давид над свим Израиљем, судећи и дајући правду свему народу свом. II Samuel 8:16 И Јоав син Серујин беше над војском; а Јосафат син Ахилудов паметар; II Samuel 8:17 А Садок син Ихитовов и Ахимелех син Авијатаров свештеници; а Сераја писар; II Samuel 8:18 А Венаја син Јодајев беше над Херетејима и Фелетејима; а синови Давидови кнезови. II Samuel 9:0 II Samuel 9:1 И рече Давид: Има ли јоште ко да је остао од дома Сауловог? Да му учиним милост ради Јонатана. II Samuel 9:2 А беше један слуга дома Сауловог, по имену Сива; и дозваше га к Давиду. И рече му цар: Јеси ли ти Сива? А он рече: Ја сам, слуга твој. II Samuel 9:3 А цар рече: Има ли јоште ко од дома Сауловог да му учиним милост Божију? А Сива рече цару: Још има син Јонатанов, хром на ногу. II Samuel 9:4 И рече му цар: Где је? А Сива рече цару: Ено га у дому Махира сина Амиловог у Лодевару. II Samuel 9:5 Тада посла цар Давид да га доведу из Лодевара из дома Махира сина Амиловог. II Samuel 9:6 А кад дође к Давиду Мефивостеј син Јонатана сина Сауловог, паде на лице своје и поклони се. А Давид рече: Мефивостеју! А он рече: Ево слуге твог. II Samuel 9:7 А Давид му рече: Не бој се; јер ћу ти учинити милост Јонатана ради оца твог, даћу ти натраг све њиве Саула оца твог; а ти ћеш свагда јести за мојим столом. II Samuel 9:8 А он се поклони и рече: Ко сам ја слуга твој, те си погледао на мртвог пса као што сам ја? II Samuel 9:9 И цар дозва Сиву слугу Сауловог, и рече му: Шта је год било Саулово и свега дома његовог, дао сам сину твог господара. II Samuel 9:10 Ради му дакле земљу ти и синови твоји и слуге твоје, и доноси да син господара твог има хлеб да једе; али Мефивостеј син господара твог јешће свагда за мојим столом. Сива пак имаше петнаест синова и двадесет слуга. II Samuel 9:11 И рече Сива цару: Како је цар господар мој заповедио слузи свом, све ће чинити слуга твој. Али Мефивостеј, рече цар, јешће за мојим столом као царски син. II Samuel 9:12 А Мефивостеј имаше малог сина, коме име беше Миха; а сви који живљаху у дому Сивином беху слуге Мефивостејеве. II Samuel 9:13 А Мефивостеј сеђаше у Јерусалиму, јер свагда јеђаше за царевим столом, а беше хром на обе ноге. II Samuel 10:0 II Samuel 10:1 А после тога умре цар синова Амонових, и зацари се Анун син његов на његово место. II Samuel 10:2 И рече Давид: Да учиним милост Ануну сину Насовом, као што је отац његов мени учинио милост. И посла Давид да га потеши за оцем преко слуга својих. И дођоше слуге Давидове у земљу синова Амонових. II Samuel 10:3 А кнезови синова Амонових рекоше Ануну господару свом: Мислиш да је Давид зато послао људе да те потеше, што је рад учинити част оцу твом? А није зато послао Давид к теби слуге своје да промотри град и уходи, па после да га раскопа? II Samuel 10:4 Тада Анун ухвати слуге Давидове, и обрија им браде до пола и одсече им хаљине по поле, до задњице, и оправи их натраг. II Samuel 10:5 А кад то јавише Давиду, он посла пред њих, јер људи беху грдно осрамоћени, и поручи им цар: Седите у Јерихону докле вам нарасте брада, па онда дођите натраг. II Samuel 10:6 Тада синови Амонови видећи где се омразише с Давидом, послаше синови Амонови, те најмише Сираца од Вет-Реова и Сираца од Сове двадесет хиљада пешака, и у цара од Махе хиљаду људи, и од Ис-Това дванаест хиљада људи. II Samuel 10:7 А Давид кад то чу, посла Јоава са свом храбром војском својом. II Samuel 10:8 И Изиђоше синови Амонови, и уврсташе се пред вратима, а Сирци из Сове и из Реова и људи из Ис-Това и из Махе беху за себе у пољу. II Samuel 10:9 И Јоав видећи намештену војску према себи спред и озад, узе одабране из све војске израиљске, и намести их према Сирцима; II Samuel 10:10 А остали народ предаде Ависају брату свом да их намести према синовима Амоновим. II Samuel 10:11 И рече: Ако Сирци буду јачи од мене, дођи ми у помоћ; ако ли синови Амонови буду јачи од тебе, ја ћу доћи теби у помоћ. II Samuel 10:12 Буди храбар, и држимо се храбро за свој народ и за градове Бога свог; а Господ нека учини шта му је по вољи. II Samuel 10:13 Тада Јоав и народ који беше с њим примакоше се да ударе на Сирце, али они побегоше испред њега. II Samuel 10:14 А синови Амонови видећи где побегоше Сирци, побегоше и они испред Ависаја, и уђоше у свој град. И врати се Јоав од синова Амонових, и дође у Јерусалим. II Samuel 10:15 Али Сирци кад видеше где их надбише Израиљци, скупише се опет. II Samuel 10:16 И Адад-Езер посла, те доведе Сирце испреко реке, који дођоше у Елам; а Совак, војвода Адад-Езеров иђаше пред њима. II Samuel 10:17 Кад то јавише Давиду, он скупи све Израиљце, и пређе преко Јордана и дође у Елам; и Сирци се наместише против Давида и побише се с Давидом. II Samuel 10:18 Али побегоше Сирци испред Израиља, и поби Давид Сираца седам стотина и четрдесет хиљада коњика; и Совака војводу њиховог уби, те погибе онде. II Samuel 10:19 И кад видеше сви цареви, слуге Адад-Езерове, да их разби Израиљ, учинише мир с Израиљем, и служаху им, и Сирци не смеше више помагати синовима Амоновим. II Samuel 11:0 II Samuel 11:1 А кад прође година, у време кад цареви иду на војску, посла Давид Јоава и слуге своје с њим, и свега Израиља, те потираху синове Амонове, и опколише Раву; а Давид оста у Јерусалиму. II Samuel 11:2 И пред вече уста Давид с постеље своје, и ходајући по крову царског двора угледа с крова жену где се мије, а жена беше врло лепа на очи. II Samuel 11:3 И Давид посла да пропитају за жену и рекоше: Није ли то Витсавеја кћи Елијамова, жена Урије Хетејина? II Samuel 11:4 И Давид посла посланике да је доведу; и кад дође к њему, он леже с њом, а она се беше очистила од нечистоте своје; после се врати својој кући. II Samuel 11:5 И затрудне жена, те посла и јави Давиду говорећи: Трудна сам. II Samuel 11:6 Тада Давид посла к Јоаву и поручи: Пошљи ми Урију Хетејина. И посла Јоав Урију к Давиду. II Samuel 11:7 И кад Урија дође к њему, запита га Давид како је Јоав и како је народ и како иде рат. II Samuel 11:8 Потом рече Давид Урији: Иди кући својој, и опери ноге своје. И Урија изиђе из царевог двора, а за њим изнесоше јело царско. II Samuel 11:9 Али Урија леже на вратима двора царевог са свим слугама господара свог, и не отиде кући својој. II Samuel 11:10 И јавише Давиду говорећи: Урија није отишао кући својој. А Давид рече Урији: Ниси ли дошао с пута? Зашто не идеш кући својој? II Samuel 11:11 А Урија рече Давиду: Ковчег и Израиљ и Јуда стоје по шаторима, и Јоав господар мој и слуге господара мог стоје у пољу, па како бих ја ушао у кућу своју да једем и пијем и спавам са женом својом? Тако ти био жив и тако била жива душа твоја, нећу то учинити. II Samuel 11:12 Тада рече Давид Урији: Остани овде још данас, па ћу те сутра отпустити. Тако оста Урија у Јерусалиму онај дан и сутрадан. II Samuel 11:13 И позва га Давид да једе и пије с њим, те га опије. А увече отиде, те леже на постељу своју са слугама господара свог, а кући својој не отиде. II Samuel 11:14 А ујутру написа Давид књигу Јоаву, и посла по Урији. II Samuel 11:15 А у књизи писа и рече: Наместите Урију где је најжешћи бој, па се узмакните од њега да би га убили да погине. II Samuel 11:16 И Јоав опколивши град намести Урију на место где је знао да су најхрабрији људи. II Samuel 11:17 И изиђоше људи из града и побише се с Јудом. И погибе из народа неколико слуга Давидових; погибе и Урија Хетејин. II Samuel 11:18 Тада Јоав посла к Давиду, и јави му све што би у боју. II Samuel 11:19 И заповеди гласнику говорећи: Кад приповедиш цару све што је било у боју, II Samuel 11:20 Ако се разгневи цар и рече ти: Зашто сте ишли тако близу града да се бијете? Зар нисте знали како се стреља с града? II Samuel 11:21 Ко је убио Авимелеха сина Јерувесетовог? Није ли жена бацила на њ комад жрвња са зида, те погибе у Тевесу? Зашто сте ишли близу зида? Тада реци: Погинуо је и слуга твој Урија Хетејин. II Samuel 11:22 И отиде гласник, и дошавши јави Давиду све за шта га је послао Јоав. II Samuel 11:23 И рече гласник Давиду: Беху јачи од нас, и изиђоше у поље на нас, али их узбисмо до врата градских. II Samuel 11:24 А стрелци стадоше стрељати на слуге твоје са зида, и погибе неколико слуга царевих, тако и слуга твој Урија Хетејин погибе. II Samuel 11:25 Тада рече Давид гласнику: Овако реци Јоаву: Не буди зловољан за то; јер мач прождире сад овог сад оног; удри још јаче на град и раскопај га. Тако га охрабри. II Samuel 11:26 А жена Уријина чувши да је погинуо муж њен Урија, плака за мужем својим. II Samuel 11:27 А кад прође жалост, посла Давид и узе је у кућу своју, и она му поста жена, и роди му сина. Али не беше по вољи Господу шта учини Давид. II Samuel 12:0 II Samuel 12:1 И посла Господ Натана к Давиду; и он дошав к њему рече му: У једном граду беху два човека, један богат а други сиромах. II Samuel 12:2 Богати имаше оваца и говеда врло много; II Samuel 12:3 А сиромах немаше ништа до једну малу овчицу, коју беше купио, и храњаше је, те одрасте уза њ и уз децу његову, и јеђаше од његовог залогаја, и из његове чаше пијаше, и на крилу му спаваше, и беше му као кћи. II Samuel 12:4 А дође путник к богатом човеку, а њему би жао узети из својих оваца или говеда да зготови путнику који дође к њему; него узе овцу оног сиромаха, и зготови је човеку, који дође к њему. II Samuel 12:5 Тада се Давид врло разгневи на оног човека, и рече Натану: Тако жив био Господ, заслужио је смрт онај који је то учинио. II Samuel 12:6 И овцу нека плати учетворо, што је то учинио и није му жао било. II Samuel 12:7 Тада рече Натан Давиду: Ти си тај. Овако вели Господ Бог Израиљев: Ја сам те помазао за цара над Израиљем, и ја сам те избавио из руку Саулових. II Samuel 12:8 И дао сам ти дом господара твог, и жене господара твог на крило твоје, дао сам ти дом Израиљев и Јудин; и ако је мало додао бих ти то и то. II Samuel 12:9 Зашто си презрео реч Господњу чинећи шта Њему није по вољи? Урију Хетејина убио си мачем и узео си жену његову себи за жену, а њега си убио мачем синова Амонових. II Samuel 12:10 Зато неће се одмаћи мач од дома твог довека, што си ме презрео и узео жену Урије Хетејина да ти буде жена. II Samuel 12:11 Овако вели Господ: Ево, ја ћу подигнути на те зло из дома твог, и узећу жене твоје на твоје очи, и даћу их ближњему твом, те ће спавати са женама твојим на видику свакоме. II Samuel 12:12 Јер ти си учинио тајно, али ћу ја ово учинити пред свим Израиљем и сваком на видику. II Samuel 12:13 Тада рече Давид Натану: Сагреших Господу. А Натан рече Давиду: и Господ је пронео грех твој; нећеш умрети. II Samuel 12:14 Али што си тим делом дао прилику непријатељима Господњим да хуле, зато ће ти умрети син који ти се родио. II Samuel 12:15 Потом Натан отиде својој кући. А Господ удари дете које роди жена Уријина Давиду, те се разболе на смрт. II Samuel 12:16 И Давид се мољаше Богу за дете, и пошћаше се Давид, и дошавши лежаше преко ноћи на земљи. II Samuel 12:17 И старешине дома његовог усташе око њега да га подигну са земље, али он не хте, нити једе шта с њима. II Samuel 12:18 А кад би седми дан, умре дете; и не смеху слуге Давидове јавити му да је дете умрло, јер говораху: Ево, док дете беше живо, говорасмо му, па нас не хте послушати; а како ћемо му казати: Умрло је дете? Хоће га уцвелити. II Samuel 12:19 А Давид видећи где слуге његове шапћу међу собом, досети се да је умрло дете; и рече Давид слугама својим: Је ли умрло дете? А они рекоше: Умрло је. II Samuel 12:20 Тада Давид уста са земље, и уми се, и намаза се и преобуче се; и отиде у дом Господњи, и поклони се. Потом опет дође кући својој, и заиска да му донесу да једе; и једе. II Samuel 12:21 А слуге његове рекоше му: Шта то радиш? Док беше дете живо, постио си и плакао; а кад умре дете, устао си и једеш. II Samuel 12:22 А он рече: Док дете беше живо, постио сам и плакао, јер говорах: ко зна, може се смиловати Господ на ме да дете остане живо. II Samuel 12:23 А сад умрло је; што бих постио? Могу ли га повратити? Ја ћу отићи к њему, али он неће се вратити к мени. II Samuel 12:24 Потом Давид утеши Витсавеју жену своју, и отиде к њој, и леже с њом. И она роди сина, коме наде име Соломун. И мио беше Господу. II Samuel 12:25 И посла Натана пророка, те му наде име Једидија, ради Господа. II Samuel 12:26 А Јоав бијући Раву синова Амонових, узе царски град. II Samuel 12:27 И посла посланике к Давиду, и рече: Бих Раву, и узех град на води. II Samuel 12:28 Него сада скупи остали народ, и стани у логор према граду, и узми га, да га не бих ја узео и моје се име спомињало на њему. II Samuel 12:29 И Давид скупивши сав народ отиде на Раву, и удари на њу, и узе је. II Samuel 12:30 И узе цару њиховом с главе круну, у којој беше таланат злата, с драгим камењем, и метнуше је на главу Давиду, и однесе из града плен врло велик. II Samuel 12:31 А народ који беше у њему изведе и метну их под пиле и под бране гвоздене и под секире гвоздене, и сагна их у пећи где се опеке пеку. И тако учини свим градовима синова Амонових. Потом се врати Давид са свим народом у Јерусалим. II Samuel 13:0 II Samuel 13:1 А потом се догоди: Авесалом син Давидов имаше лепу сестру по имену Тамару, и замилова је Амнон, син Давидов. II Samuel 13:2 И тужаше Амнон тако да се разболе ради Тамаре сестре своје; јер беше девојка, те се Амнону чињаше тешко да јој учини шта. II Samuel 13:3 А имаше Амнон пријатеља, коме име беше Јонадав син Саме брата Давидовог; и Јонадав беше врло домишљат. II Samuel 13:4 И рече му: Што се тако сушиш, царев сине, од дана на дан? Не би ли ми казао? А Амнон му рече: Љубим Тамару сестру Авесалома брата свог. II Samuel 13:5 Тада му рече Јонадав: Лези у постељу своју, и учини се болестан; па кад дође отац твој да те види, ти му реци: Нека дође Тамара сестра моја да ме нахрани, и да зготови пред мојим очима јело да гледам, и из њене руке да једем. II Samuel 13:6 И Амнон леже и учини се болестан; и кад дође цар да га види, рече Амнон цару: Нека дође Тамара сестра моја и зготови преда мном два јелца да једем из њене руке. II Samuel 13:7 Тада Давид посла к Тамари кући, и поручи јој: Иди у кућу брата свог Амнона и зготови му јело. II Samuel 13:8 И Тамара отиде у кућу брата свог Амнона, и он лежаше; и узе брашна и замеси и зготови јело пред њим и скува. II Samuel 13:9 Потом узе тавицу и изручи преда њ; али Амнон не хте јести, него рече: Кажите нека изиђу сви који су код мене. И изиђоше сви. II Samuel 13:10 Тада рече Амнон Тамари: Донеси то јело у клет да једем из твоје руке. И Тамара узе јело што беше зготовила, и донесе Амнону брату свом у клет. II Samuel 13:11 А кад му пружи да једе, он је ухвати и рече јој: Ходи, лези са мном, сестро моја! II Samuel 13:12 А она му рече: Не, брате, немој ме осрамотити, јер се тако не ради у Израиљу, не чини то безумље. II Samuel 13:13 Куда бих ја са срамотом својом? А ти би био као који од најгорих људи у Израиљу. Него говори цару; он ме неће теби одрећи. II Samuel 13:14 Али је он не хте послушати, него савладавши је осрамоти је и облежа је. II Samuel 13:15 А после омрзе на њу Амнон веома, те мржња којом мржаше на њу беше већа од љубави којом је пре љубљаше. И рече јој Амнон: Устани, одлази. II Samuel 13:16 А она му рече: То ће бити веће зло од оног које си ми учинио што ме тераш. Али је он не хте послушати. II Samuel 13:17 Него викну момка који га служаше, и рече му: Води ову од мене напоље, и закључај врата за њом. II Samuel 13:18 А она имаше на себи шарену хаљину, јер такве хаљине ношаху царске кћери док су девојке. И слуга његов изведе је напоље, и закључа за њом врата. II Samuel 13:19 Тада Тамара посу се пепелом по глави и раздре шарену хаљину коју имаше на себи, и метну руку своју на главу, и отиде вичући. II Samuel 13:20 А брат њен Авесалом, рече јој: Да није Амнон брат твој био с тобом? Али, сестро моја, ћути, брат ти је, не мисли о том. И тако оста Тамара осамљена у кући брата свог Авесалома. II Samuel 13:21 И цар Давид чувши све ово разгневи се врло. II Samuel 13:22 Авесалом пак не говораше с Амноном ни ружно ни лепо; јер Авесалом мржаше на Амнона што му осрамоти сестру Тамару. II Samuel 13:23 А после две године кад се стрижаху овце Авесаломове у Вал-Асору, који је код Јефрема, он позва све синове цареве. II Samuel 13:24 И дође Авесалом к цару и рече му: Ево, сад се стрижу овце слузи твом; нека пође цар и слуге његове са слугом својим. II Samuel 13:25 Али цар рече Авесалому: Немој, сине, немој да идемо сви, да ти не будемо на теготу. И премда наваљиваше, опет не хте ићи, него га благослови. II Samuel 13:26 А Авесалом рече: Кад ти нећеш, а оно нека иде с нама Амнон брат мој. А цар му рече: Што да иде с тобом? II Samuel 13:27 Али навали Авесалом на њ, те пусти с њим Амнона и све синове царске. II Samuel 13:28 Тада Авесалом заповеди момцима својим говорећи: Пазите, кад се срце Амнону развесели од вина, и ја вам кажем: Убијте Амнона; тада га убијте; не бојте се, јер вам ја заповедам, будите слободни и храбри. II Samuel 13:29 И учинише с Амноном слуге Авесаломове како им заповеди Авесалом. Тада усташе сви синови цареви и појахаше свак своју мазгу и побегоше. II Samuel 13:30 А докле још беху на путу, дође глас Давиду да је Авесалом побио све синове цареве, да није остао од њих ни један. II Samuel 13:31 Тада уставши цар раздре хаљине своје, и леже на земљу, и све слуге његове које стајаху око њега раздреше хаљине своје. II Samuel 13:32 А Јонадав син Саме брата Давидовог проговори и рече: Нека не говори господар мој да су побили сву децу, цареве синове; погинуо је само Амнон, јер Авесалом беше тако наумио од оног дана кад Амнон осрамоти Тамару сестру његову. II Samuel 13:33 Нека дакле цар господар мој не мисли о том у срцу свом говорећи: Сви синови цареви погибоше; јер је само Амнон погинуо. II Samuel 13:34 А Авесалом побеже. А момак на стражи подиже очи своје и угледа, а то многи народ иде к њему покрај горе. II Samuel 13:35 И Јонадав рече цару: Ево иду синови цареви; као што је казао слуга твој, тако је било. II Samuel 13:36 И кад изрече, а то синови цареви дођоше, и подигавши глас свој плакаше; а и цар и све слуге његове плакаше врло. II Samuel 13:37 Авесалом пак побеже и отиде к Талмају сину Амијудовом цару гесурском. А Давид плакаше за сином својим сваки дан. II Samuel 13:38 А кад Авесалом утече и дође у Гесур, оста онде три године. II Samuel 13:39 Потом зажеле цар Давид отићи к Авесалому, јер се утеши за Амноном што погибе. II Samuel 14:0 II Samuel 14:1 А Јоав син Серујин опази да се срце царево обратило к Авесалому. II Samuel 14:2 И посла Јоав у Текују те дозва отуда жену лукаву, па јој рече: Учини се као да си у жалости, и обуци жалосне хаљине, и немој се намазати уљем, него буди као жена која одавна жали за мртвим. II Samuel 14:3 И отиди к цару, и говори му тако и тако. И научи је Јоав шта ће говорити. II Samuel 14:4 И кад отиде жена Текујанка к цару да говори, паде ничице на земљу и поклони се, и рече: Помагај царе! II Samuel 14:5 А цар јој рече: Шта ти је? А она рече: Удовица сам, умро ми је муж. II Samuel 14:6 А имаше слушкиња твоја два сина, па се свадише у пољу, а не беше никога да их развади, те један удари другог и уби га. II Samuel 14:7 И гле, сав дом уста на слушкињу твоју говорећи: Дај тог што је убио брата свог да га погубимо за душу брата његовог, ког је убио, и да истребимо наследника; и тако хоће да угасе искру која ми је остала, да не оставе име мужу мом ни остатак на земљи. II Samuel 14:8 А цар рече жени: Иди кући својој, а ја ћу наредити за те. II Samuel 14:9 А жена Текујанка рече цару: Царе господару! Нека на ме и на дом оца мог падне кривица, а цар и његов престо нека је прав. II Samuel 14:10 А цар рече: Ко узговори на те, доведи га к мени, и неће те се више дотаћи. II Samuel 14:11 А она рече: Нека се опомене цар Господа Бога свог, да се не умноже осветници који убијају, и да не убију сина мог. А он рече: Тако жив био Господ, ниједна длака с твог сина неће пасти на земљу. II Samuel 14:12 А жена рече: Да каже слушкиња твоја нешто цару господару. А он рече: Говори. II Samuel 14:13 А жена рече: А зашто си намислио такву ствар народу Божијем? Јер цар као да је крив говорећи тако, јер неће цар да дозове натраг оног ког је одагнао. II Samuel 14:14 Јер ћемо доиста помрети, и јесмо као вода која се проспе на земљу и више се не може скупити; јер му Бог није узео живот, него је наумио да одагнани не остане одагнан од њега. II Samuel 14:15 И тако дођох да кажем ово цару господару свом, јер ме народ уплаши; зато рече слушкиња твоја: Да говорим цару, може бити да ће учинити цар шта слушкиња његова каже. II Samuel 14:16 Јер ће цар услишити и избавити слушкињу своју из руке оног који хоће да истреби мене и сина мог из наследства Божијег. II Samuel 14:17 И слушкиња твоја рече: Реч цара господара мог биће ми утеха, јер је цар господар мој као анђео Божји, те слуша и добро и зло, и Господ ће Бог твој бити с тобом. II Samuel 14:18 А цар одговори и рече жени: Немој тајити од мене шта ћу те питати. А жена рече: Нека говори цар господар мој. II Samuel 14:19 Тада цар рече: Да није Јоавов посао у свему томе што чиниш? А жена одговори и рече: Тако да је жива душа твоја, царе господару, не може се ни надесно ни налево од свега што каза цар господар мој; јер слуга твој Јоав заповедио ми је и научио слушкињу твоју све ово да говорим. II Samuel 14:20 Слуга је твој Јоав учинио, те сам овако извила беседу своју; али је господар мој мудар као анђео Божји, те зна све што бива на земљи. II Samuel 14:21 Тада рече цар Јоаву: Ево, ти си учинио то, иди, доведи натраг дете Авесалома. II Samuel 14:22 Тада паде Јоав лицем на земљу, и поклони се и благослови цара, и рече Јоав: Данас види слуга твој да сам нашао милост пред тобом, царе господару, кад је цар учинио шта му слуга његов рече. II Samuel 14:23 Потом се подиже Јоав и отиде у Гесур, и доведе натраг у Јерусалим Авесалома. II Samuel 14:24 И цар рече: Нека иде својој кући, а лице моје да не види. И отиде Авесалом својој кући, и не виде лице царево. II Samuel 14:25 А не беше човека тако лепа као Авесалом у свем Израиљу, да га тако хвале; од пете до темена не беше на њему мане. II Samuel 14:26 И кад би стригао главу (а имаше обичај сваке године стрићи је, јер му беше тешко), мерио би косу с главе своје, и биваше је двеста сикала царском мером. II Samuel 14:27 И родише се Авесалому три сина и једна кћи, којој беше име Тамара, и она беше лепа. II Samuel 14:28 И Авесалом оста целе две године у Јерусалиму, а лице царево не виде. II Samuel 14:29 Тада посла Авесалом по Јоава да га пошаље к цару; али он не хте доћи к њему; и посла опет други пут, али он не хте доћи. II Samuel 14:30 Тада рече слугама својим: Видите ли њиву Јоавову поред моје? На њој је јечам; идите и упалите је. И упалише слуге Авесаломове ону њиву. II Samuel 14:31 Тада се подиже Јоав, и дође к Авесалому у кућу, и рече му: Зашто слуге твоје упалише моју њиву? II Samuel 14:32 Авесалом рече Јоаву: Ето слао сам к теби говорећи: Ходи овамо да те пошаљем к цару да му кажеш: Зашто сам дошао из Гесура? Боље би било да сам још онде. Зато да видим лице царево; ако ли има каква кривица на мени, нека ме погуби. II Samuel 14:33 И отиде Јоав к цару, и каза му. И дозва Авесалома; а он дошавши к цару поклони се лицем до земље пред царем, и цар целива Авесалома. II Samuel 15:0 II Samuel 15:1 А после тога набави себи Авесалом кола и коња и педесет људи, који трчаху пред њим. II Samuel 15:2 И устајаше рано Авесалом, и стајаше крај пута код врата; и ко год имаше парницу и иђаше цару на суд, Авесалом га дозиваше к себи и говораше: Из ког си града? А кад би онај одговорио: Слуга је твој из тог и тог племена Израиљевог, II Samuel 15:3 Тада би му рекао Авесалом: Видиш, твоја је ствар добра и праведна, али те нема ко саслушати код цара. II Samuel 15:4 Још говораше Авесалом: Кад бих ја био постављен да судим у земљи! Да сваки к мени долази који има посла на суду, ја бих му дао правицу. II Samuel 15:5 И кад би му ко приступио да му се поклони, он би пружио руку своју, те би га ухватио и пољубио. II Samuel 15:6 Тако чињаше Авесалом са сваким Израиљцем, који долажаше на суд к цару; и Авесалом примамљиваше срца људи Израиљаца. II Samuel 15:7 А кад прође четрдесет година, рече Авесалом цару: Да отидем у Хеврон да извршим завет који сам заветовао Господу. II Samuel 15:8 Јер кад сеђах у Гесуру у Сирији, учини завет слуга твој рекавши: Ако ме Господ одведе натраг у Јерусалим, послужићу Господу. II Samuel 15:9 А цар му рече: Иди с миром. И он се подиже и отиде у Хеврон. II Samuel 15:10 И разасла Авесалом по свим племенима Израиљевим уходе поручивши: Кад чујете трубе да затрубе, реците: Зацари се Авесалом у Хеврону. II Samuel 15:11 А с Авесаломом отиде двеста људи из Јерусалима позваних; али отидоше у простоти својој не знајући ништа. II Samuel 15:12 А Авесалом посла и по Ахитофела Гилоњанина, саветника Давидовог, да дође из града свог Гилона, кад приношаше жртве. И буна поста јака, и народ се све више стецаше к Авесалому. II Samuel 15:13 Тада дође гласник к Давиду и рече: Срце Израиљу приста за Авесаломом. II Samuel 15:14 А Давид рече свим слугама својим које беху с њим у Јерусалиму: Устајте, да бежимо; иначе нећемо утећи од Авесалома; брже похитајте, да не похита он и не стигне нас и обори на нас зло, и града не окрене под мач. II Samuel 15:15 А слуге цареве рекоше цару: Шта је год воља цару господару нашем, ево слуга твојих. II Samuel 15:16 И отиде цар пешице и сав дом његов; само десет жена иноча остави цар да му чувају кућу. II Samuel 15:17 И када отиде цар и сав народ пешице, уставише се на једном месту подалеко. II Samuel 15:18 А све слуге његове иђаху уза њ, и сви Херетеји и сви Фелетеји; и сви Гетеји, шест стотина људи, који беху дошли пешке из Гата, иђаху пред царем. II Samuel 15:19 И рече цар Итају Гетејину: Што и ти идеш с нама? Врати се и остани код цара; јер си странац и опет ћеш отићи у своје место. II Samuel 15:20 Јуче си дошао, па зар данас да те крећем да се потуцаш с нама? Ја ћу ићи куда могу, а ти се врати и одведи натраг браћу своју. Нека милост и вера буде с тобом. II Samuel 15:21 А Итај одговори цару и рече: Тако жив да је Господ и тако да је жив цар господар мој, где буде цар господар мој, било на смрт или на живот, онде ће бити и слуга твој. II Samuel 15:22 Тада рече Давид Итају: А ти ходи. И тако пође Итај Гетејин са свим људима својим и свом децом што беху с њим. II Samuel 15:23 И сва земља плакаше гласно и сав народ прелажаше. И тако цар пређе преко потока Кедрона, и сав народ пређе идући к пустињи. II Samuel 15:24 А гле, и Садок беше онде и сви Левити с њим носећи ковчег завета Божијег; и спустише ковчег Божји, а пође и Авијатар, докле сав народ изиђе из града. II Samuel 15:25 И рече цар Садоку: Носи ковчег Божји натраг у град; ако нађем милост пред Господом, Он ће ме довести натраг, и даће ми да опет видим Њега и дом Његов. II Samuel 15:26 Ако ли овако каже: Ниси ми мио; ево ме, нека учини са мном шта му буде воља. II Samuel 15:27 Још рече цар Садоку свештенику: Ниси ли ти виделац? Врати се у град с миром, и Ахимас син твој и Јонатан син Авијатаров, два сина ваша с вама. II Samuel 15:28 Видите, ја ћу се забавити у пољу у пустињи докле не дође од вас гласник да ми јави. II Samuel 15:29 И тако Садок и Авијатар однесоше ковчег Божји натраг у Јерусалим, и осташе онде. II Samuel 15:30 А Давид иђаше уз гору Маслинску, и идући плакаше, и покривене главе и бос иђаше; тако и сав народ, који беше с њим, сваки покривене главе иђаше, и идући плакаше. II Samuel 15:31 Тада јавише Давиду и рекоше му. Ахитофел је међу онима који се побунише с Авесаломом. А Давид рече: Разбиј намеру Ахитофелову, Господе! II Samuel 15:32 И кад Давид дође наврх горе, где се хтеде поклонити Богу, гле, срете га Хусај Архијанин раздрте хаљине и главе посуте прахом. II Samuel 15:33 И рече му Давид: Ако пођеш са мном бићеш ми на теготу. II Samuel 15:34 Али да се вратиш у град и кажеш Авесалому: Бићу твој слуга царе! Био сам дуго слуга твом оцу, а сада ћу тако бити теби слуга; разбићеш ми намеру Ахитофелову. II Samuel 15:35 И свештеници Садок и Авијатар неће ли бити с тобом? Шта год чујеш из куће цареве, докажи Садоку и Авијатару свештеницима. II Samuel 15:36 Ето, онде су с њима два сина њихова, Ахимас Садоков и Јонатан Авијатаров, по њима ми јављајте шта год дочујете. II Samuel 15:37 И отиде у град Хусај пријатељ Давидов, и Авесалом дође у Јерусалим. II Samuel 16:0 II Samuel 16:1 А кад Давид пређе мало преко врха, гле, Сива, Мефивостејев, срете га, са два магарца натоварена, на којима беше двеста хлебова и сто гроздова сувих и сто груда смокава и мех вина. II Samuel 16:2 И рече цар Сиви: Шта ће ти то? А Сива му рече: Магарци су за чељад цареву, да јашу, а хлебови и воће да једу момци, а вино да пије ко се умори у пустињи. II Samuel 16:3 А цар му рече: А где је син твог господара? Рече Сива цару: Ено га, остао је у Јерусалиму, јер рече: Данас ће ми дом Израиљев вратити царство оца мог. II Samuel 16:4 Тада рече цар Сиви: Ево, твоје је све што је било Мефивостејево. А Сива рече: Клањам ти се, да нађем милост пред тобом, царе господару! II Samuel 16:5 И дође цар Давид до Ваурима; а гле, изиђе оданде један од рода дома Сауловог, по имену Симеј, син Гирин, и идући псоваше. II Samuel 16:6 И бацаше се камењем на Давида и на слуге цара Давида, коме и с десне и с леве стране беше сав народ и сви јунаци. II Samuel 16:7 А Симеј овако говораше псујући: Одлази, одлази, крвопијо и зликовче! II Samuel 16:8 Обрати Господ на тебе сву крв дома Сауловог, на чије си се место зацарио, и предаде Господ царство у руке Авесалому сину твом; ето те сада у твом злу, јер си крвопија. II Samuel 16:9 Тада рече цару Ависај син Серујин: Зашто да псује овај мртви пас цара господара мог? Идем да му скинем главу. II Samuel 16:10 Али цар рече: Шта је вама до мене, синови Серујини? Нека псује; јер му је Господ рекао: Псуј Давида. Па ко сме казати: Зашто тако чиниш? II Samuel 16:11 Још рече Давид Ависају и свим слугама својим: Ето, мој син, који је изашао од бедара мојих, тражи душу моју, а како неће овај син Венијаминов? Оставите га нека псује, јер му је Господ заповедио. II Samuel 16:12 Да ако Господ погледа на невољу моју, и врати ми Господ добро за псовку његову данашњу. II Samuel 16:13 И тако Давид са својим људима иђаше својим путем; а Симеј иђаше покрај горе према њему једнако псујући и бацајући се камењем на њ, и подижући прах. II Samuel 16:14 И дође цар и сав народ што беше с њим, уморни, и одморише се онде. II Samuel 16:15 А Авесалом и сав народ Израиљев дођоше у Јерусалим, и Ахитофел с њим. II Samuel 16:16 А кад Хусај Архијанин пријатељ Давидов дође к Авесалому, рече Хусај Авесалому: Да живи цар! Да живи цар! II Samuel 16:17 А Авесалом рече Хусају: Таква ли је љубав твоја према пријатељу твом? Зашто ниси отишао с пријатељем својим? II Samuel 16:18 А Хусај рече Авесалому: Не; него кога је изабрао Господ и овај народ и сви Израиљци, његов ћу бити и код њега ћу остати. II Samuel 16:19 Сврх тога, коме бих служио? Еда ли не сину његовом? Како сам служио оцу твом, тако ћу и теби. II Samuel 16:20 А Авесалом рече Ахитофелу: Саветуј шта ћемо чинити. II Samuel 16:21 А Ахитофел рече Авесалому: Лези с иночама оца свог, које је оставио да му чувају кућу, па кад чује сав Израиљ како си се омразио с оцем својим, осилиће рука свима који су с тобом. II Samuel 16:22 Тада разапеше Авесалому шатор на крову, и Авесалом леже с иночама оца свог на видику свему Израиљу. II Samuel 16:23 И савет који даваше Ахитофел у оно време беше као да би ко Бога упитао; такав беше сваки савет Ахитофелов и у Давида и у Авесалома. II Samuel 17:0 II Samuel 17:1 Још рече Ахитофел Авесалому: Да одаберем дванаест хиљада људи па да идем и терам Давида ноћас. II Samuel 17:2 Па ћу га стигнути док је уморан и изнемоглих руку; и уплашићу га, те ће побећи сав народ што је с њим, па ћу убити цара самог. II Samuel 17:3 И обратићу сав народ к теби; јер за оним кога тражиш стоји да се сви врате к теби; тада ће се сав народ умирити. II Samuel 17:4 И то се учини добро Авесалому и свим старешинама Израиљевим. II Samuel 17:5 Али рече Авесалом: Дозовите и Хусаја Архијанина да чујемо шта ће и он рећи. II Samuel 17:6 А кад дође Хусај к Авесалому, рече му Авесалом говорећи: Тако и тако рече Ахитофел; хоћемо ли чинити како он рече или нећемо? Кажи ти. II Samuel 17:7 А Хусај рече Авесалому: Није добар савет што је сада саветовао Ахитофел. II Samuel 17:8 Још рече Хусај: Ти знаш оца свог и људе његове да су храбри и да су љута срца као медведица кад јој отму медведиће у пољу; сврх тога, твој је отац ратник, неће ноћити с народом. II Samuel 17:9 Гле, он се је сада сакрио у какву јаму или на друго како место. Па ако у први мах који од ових погину, ко год чује сваки ће рећи: Побијен је народ који приста за Авесаломом. II Samuel 17:10 А тада ће најхрабрији, у којих је срце као срце лавово, клонути, јер сав Израиљ зна да је твој отац јунак и да су храбри који су с њим. II Samuel 17:11 Зато ја саветујем да скупиш к себи све Израиљце од Дана до Вирсавеје да их буде као песка на мору, па ти главом иди у бој. II Samuel 17:12 Тада ћемо поћи на њ, где би се год налазио, и напашћемо на њ као што роса пада на земљу, да му не остане ниједан од свих људи што су с њим. II Samuel 17:13 Ако ли утече у град, сав народ израиљски нека донесе ужа под онај град, па ћемо га свући у поток, да се ни камен не нађе онде. II Samuel 17:14 Тада рече Авесалом и сви Израиљци: Бољи је савет Хусаја Архијанина него савет Ахитофелов. Јер Господ беше наредио да се разбије савет Ахитофелов, који беше бољи, да би Господ навукао зло на Авесалома. II Samuel 17:15 Потом рече Хусај свештеницима Садоку и Авијатару: Тако и тако саветова Ахитофел Авесалома и старешине Израиљеве, а ја саветовах тако и тако. II Samuel 17:16 Него брже пошаљите, те јавите Давиду и реците: Немој ноћас ноћити у пољу у пустињи, него пређи преко, да не буде прождрт цар и сав народ што је с њим. II Samuel 17:17 А Јонатан и Ахимас стајаху код студенца Рогила, и дође једна слушкиња и каза им, да би отишли те јавили цару Давиду; јер се не смеху показати ни ући у град. II Samuel 17:18 Али их виде један момак, те каза Авесалому; а они обојица брже отидоше, и дођоше у Ваурим у кућу једног човека који имаше на двору студенац, те се спустише у њ. II Samuel 17:19 И жена узе и разастре поњаву поврх студенца, и поврх ње разасу прекрупу. И тако се не дозна. II Samuel 17:20 Јер дођоше слуге Авесаломове к оној жени у кућу, и рекоше јој: Где је Ахимас и Јонатан? А жена им рече: Отидоше преко потока. Тако траживши и не нашавши вратише се у Јерусалим. II Samuel 17:21 А кад отидоше, они изађоше из студенца, и отидоше те јавише цару Давиду, и рекоше му: Устаните и пређите брже преко воде; јер је тако и тако саветовао Ахитофел на вас. II Samuel 17:22 Тада уста Давид и сав народ што беше с њим, и пређоше преко Јордана пре зоре, не оста ниједан да не пређе преко Јордана. II Samuel 17:23 Ахитофел пак видећи где се не учини како он саветова, оседла свог магарца, па се подиже и отиде кући својој, у свој град, и наредивши за своју кућу обеси се те умре, и би погребен у гробу оца свог. II Samuel 17:24 А Давид дође у Маханајим; Авесалом пак пређе преко Јордана и сав Израиљ што беше с њим. II Samuel 17:25 И постави Авесалом Амасу над војском, на место Јоавово; а Амаса беше син неког човека по имену Итре Израиљца, који облежа Авигеју кћер Насову, сестру Серује матере Јоавове. II Samuel 17:26 И стаде у логор Израиљ с Авесаломом у земљи Галадовој. II Samuel 17:27 А кад дође Давид у Маханајим, Совије син Насов из Раве синова Амонових и Махир син Амилов из Лодевара и Варзелај од Галада из Рогелима. II Samuel 17:28 Донесоше постеље и чаша и судова земљаних и пшенице и јечма и брашна и прекрупе и боба и лећа и пржених зрна, II Samuel 17:29 И меда и масла и оваца и сира крављег; донесоше Давиду и народу што беше с њим да једу. Јер говораху: Народ је гладан и уморан и жедан у тој пустињи. II Samuel 18:0 II Samuel 18:1 И преброја Давид народ што беше с њим, и постави им хиљаднике и стотинике. II Samuel 18:2 И предаде Давид трећину народа Јоаву, и трећину Ависају сину Серујином брату Јоавовом, и трећину Итају Гетејину. Па онда рече цар народу: и ја ћу ићи с вама. II Samuel 18:3 Али народ рече: Немој ти ићи; јер и да побегнемо, неће марити за то; или да нас пола изгине, неће марити за то; јер си ти сам као нас десет хиљада, зато је боље да нам из града помажеш. II Samuel 18:4 А цар им рече: Шта вам се чини да је добро учинићу. И цар стаде код врата, и сав народ излажаше по сто и по хиљаду. II Samuel 18:5 И заповеди цар Јоаву и Ависају и Итају, и рече: Чувајте ми дете Авесалома. И сав народ чу како цар заповеди свим војводама за Авесалома. II Samuel 18:6 И тако изиђе народ у поље пред Израиља, и заметну се бој у шуми Јефремовој. II Samuel 18:7 Онде разбише народ Израиљев слуге Давидове, и много изгибе онде у онај дан, двадесет хиљада. II Samuel 18:8 Јер се бој рашири по свој земљи, и више прождре народа у онај дан шума него што прождре мач. II Samuel 18:9 А Авесалом се сукоби са слугама Давидовим, и Авесалом јахаше на мазги, и мазга наиђе под гранат велики храст, те он запе главом за храст и оста висећи између неба и земље, а мазга испод њега отрча. II Samuel 18:10 Видевши то један човек јави Јоаву, и рече: Гле, видех Авесалома где виси о храсту. II Samuel 18:11 А Јоав рече човеку који му то каза: Гле, виде, па зашто га не уби и не свали га на земљу? Ја бих ти дао десет сикала сребра и један појас. II Samuel 18:12 А човек рече Јоаву: Да ми је у рукама измерено хиљаду сикала сребра, не бих дигао руку своју на сина царевог; јер смо чули како је цар заповедио теби и Ависају и Итају говорећи: Чувајте ми сви дете Авесалома. II Samuel 18:13 Или да сам учинио неверу на своју душу, ништа се не може од цара затајити, и ти би сам устао на ме. II Samuel 18:14 А Јоав рече: Нећу ја дангубити с тобом. Па узевши три стреле у руку, застрели их у срце Авесалому, јоште живом о храсту. II Samuel 18:15 Потом опколише Авесалома десет момака, који ношаху оружје Јоаву, и бише га и убише. II Samuel 18:16 Тада Јоав затруби у трубу, и народ преста гонити Израиља, јер Јоав устави народ. II Samuel 18:17 И узеше Авесалома и бацише у шуми у велику јаму, и набацаше на њ врло велику гомилу камења; а Израиљци сви побегоше сваки к свом шатору. II Samuel 18:18 Авесалом пак беше подигао себи споменик за живота у долини царској; јер говораше: Немам сина, да се сачува спомен имену мом. И назва онај споменик својим именом, који се зове место Авесаломово до данашњег дана. II Samuel 18:19 Тада рече Ахимас син Садоков: Да отрчим да однесем глас цару, да га је Господ избавио из руку непријатеља његових. II Samuel 18:20 А Јоав му рече: Немој данас бити гласник, него ћеш јавити други дан; а данас немој носити глас, јер је син царев погинуо. II Samuel 18:21 Затим рече Јоав Хусију: Иди, јави цару шта си видео. И поклони се Хусије Јоаву, и отрча. II Samuel 18:22 А Ахимас син Садоков опет рече Јоаву: Шта му драго, да трчим и ја за Хусијем. Рече Јоав: Што би трчао, сине, кад немаш добар глас? II Samuel 18:23 Опет рече: Шта му драго, да трчим. Одговори му: А ти трчи. И отрча Ахимас пречим путем, и претече Хусија. II Samuel 18:24 А Давид сеђаше међу двојим вратима, и стражар изиђе на кров од врата, на зид, и подигавши очи своје угледа, а то један човек трчи. II Samuel 18:25 Па повика стражар и јави цару. А цар рече: Ако је један, глас носи. И онај иђаше све ближе. II Samuel 18:26 Потом угледа стражар другог човека где трчи. И повика стражар к вратару и рече: Ево још један, трчи сам. А цар рече: И он носи глас. II Samuel 18:27 И рече стражар: Трк првог чини ми се као да је трк Ахимаса сина Садоковог. Рече цар: Добар је човек, и иде с добрим гласом. II Samuel 18:28 Тада повика Ахимас и рече цару: Сретно! И поклони се цару лицем до земље, и рече: Да је благословен Господ Бог твој, који предаде људе који подигоше руке своје на цара господара мог. II Samuel 18:29 А цар му рече: Је ли здраво дете Авесалом? Одговори Ахимас: Видео сам велику вреву, кад Јоав посла слугу царевог и мене слугу твог, али не знам шта беше. II Samuel 18:30 А цар му рече: Уклони се, и стани тамо. И он се уклони, и стаде. II Samuel 18:31 Тада, гле, дође Хусије и рече: Глас цару и господару мом да те је Господ избавио данас из руку свих који устадоше на те. II Samuel 18:32 А цар рече Хусију: Је ли здраво дете Авесалом? А Хусије рече: Нека непријатељи господара мог цара и који год устају на те зла ради, нека прођу као то дете. II Samuel 18:33 Тада се цар сневесели, и попе се у горњу клет над вратима, и стаде плакати, а идући говораше: Сине мој Авесаломе, сине мој, сине мој Авесаломе! Камо да сам ја умро место тебе! Авесаломе сине мој, сине мој! II Samuel 19:0 II Samuel 19:1 И јавише Јоаву: Ево цар плаче и тужи за Авесаломом. II Samuel 19:2 И победа оног дана претвори се у жалост свему народу, јер народ чу у онај дан где говоре: Жали цар сина свог. II Samuel 19:3 И народ се у онај дан крио улазећи у град као што се крије народ који се стиди кад побегне из боја. II Samuel 19:4 А цар покри лице своје; и викаше гласно: Сине мој Авесаломе! Авесаломе сине мој, сине мој! II Samuel 19:5 Тада уђе Јоав к цару у кућу, и рече: Посрамио си данас све слуге своје, које ти данас душу сачуваше, и синовима твојим и кћерима твојим и женама твојим и иночама твојим. II Samuel 19:6 Јер љубиш оне који мрзе на те, а мрзиш на оне који те љубе; јер си показао данас да не мариш за војводе и за слуге; и видим данас да би ти мило било да је Авесалом жив, а ми сви да смо изгинули. II Samuel 19:7 Зато устани сада, и изиђи и проговори лепо слугама својим; јер заклињем се Господом, ако не изиђеш, неће ниједан остати код тебе ову ноћ, и то ће бити горе по те неголи сва зла која су те сналазила од младости твоје до сада. II Samuel 19:8 Тада уста цар, и седе на вратима; и казаше свему народу говорећи: Ево, седи цар на вратима. И дође сав народ пред цара. Али Израиљци беху побегли, свак у свој шатор. II Samuel 19:9 И сав се народ свађаше међу собом по свим племенима Израиљевим говорећи: Цар нас је избавио из руку непријатеља наших, и избавио нас је из руку филистејских; а сада је побегао из земље од Авесалома. II Samuel 19:10 Авесалом пак, ког помазасмо за цара над собом, погибе у боју. Сада дакле зашто оклевате те не доведете натраг цара? II Samuel 19:11 Зато цар Давид посла к Садоку и Авијатару свештеницима и поручи: Говорите старешинама Јудиним и реците: Зашто ви да будете последњи који ће цара натраг довести у кућу његову? Јер говор свега Израиља дође до цара у кућу његову. II Samuel 19:12 Ви сте моја браћа, ви сте кост моја и тело моје. Зашто бисте дакле били последњи који ће натраг довести цара? II Samuel 19:13 Реците и Амаси: Ниси ли кост моја и тело моје? Бог нека ми учини тако и тако нека дода, ако ми не будеш војвода док си жив наместо Јоава. II Samuel 19:14 И склони срца свих људи од рода Јудина као једног човека, те послаше к цару говорећи: Врати се са свим слугама својим. II Samuel 19:15 И тако се цар врати, и дође до Јордана; а Јуда дође до Галгала да срете цара и да га преведе преко Јордана. II Samuel 19:16 Похита и Симеј, син Гирин, од Венијамина, који беше из Ваурима, и сиђе с људима рода Јудиног на сусрет цару Давиду; II Samuel 19:17 И хиљаду људи беше с њим од рода Венијаминовог; такође и Сива слуга дома Сауловог с петнаест синова својих и двадесет слуга својих; и пређоше преко Јордана пред цара. II Samuel 19:18 Претурише и лађу да превезу чељад цареву и да учине шта би му било угодно. А Симеј, син Гирин, паде пред царем, кад хтеде да пређе преко Јордана, II Samuel 19:19 И рече цару: Не прими ми безакоња, господару мој, и не помињи пакости коју је учинио слуга твој у онај дан кад је цар господар мој изашао из Јерусалима; нека цар не мисли о томе. II Samuel 19:20 Јер слуга твој види да је згрешио; и ево дошао сам данас први из свега дома Јосифовог да сретнем цара, господара свог. II Samuel 19:21 Али одговори Ависај син Серујин и рече: Еда ли тога ради неће погинути Симеј што је псовао помазаника Господњег? II Samuel 19:22 А Давид рече: Шта је вама до мене, синови Серујини, те сте ми данас противници? Зар ће данас ко погинути у Израиљу, јер зар не знам да сам данас постао цар над Израиљем? II Samuel 19:23 И рече цар Симеју: Нећеш погинути. И закле му се цар. II Samuel 19:24 Тако и Мефивостеј, син Саулов, дође цару на сусрет; он, пак, не опра ногу својих, нити браде своје очешља, ни опра хаљине своје од оног дана кад отиде цар до дана кад се врати с миром. II Samuel 19:25 И срете цара кад се враћаше у Јерусалим; и рече му цар: Зашто не пође са мном, Мефивостеју? II Samuel 19:26 А он рече: Цару господару мој, превари ме слуга мој; јер слуга твој рече: Оседлаћу себи магарца и узјахаћу га и поћи ћу с царем; јер је хром слуга твој. II Samuel 19:27 И он опаде слугу твог код господара мог цара; али је цар господар мој као анђео Божји; зато чини шта ти је драго. II Samuel 19:28 Јер сав дом оца мог беху људи који заслужише смрт пред царем господарем мојим, а ти посади слугу свог међу оне који једу за столом твојим, па како имаш још право, и како се могу још тужити цару? II Samuel 19:29 А цар му рече: Шта би ми више говорио? Казао сам: Ти и Сива поделите њиву. II Samuel 19:30 А Мефивостеј рече цару: Нека узме све, кад се цар господар мој вратио на миру у дом свој. II Samuel 19:31 И Варзелај од Галада дође из Рогелима, и пође с царем преко Јордана да га прати преко Јордана. II Samuel 19:32 А беше Варзелај врло стар, беше му осамдесет година, и храњаше цара док беше у Маханајиму, јер беше врло богат човек. II Samuel 19:33 И рече цар Варзелају: Хајде са мном; ја ћу те хранити код себе у Јерусалиму. II Samuel 19:34 Али Варзелај рече цару: Колико има века мог, да идем с царем у Јерусалим? II Samuel 19:35 Има ми данас осамдесет година; могу ли распознавати добро и зло? Може ли слуга твој кусом разликовати шта ће јести и шта ће пити? Могу ли јоште слушати глас певачима и певачицама? И зашто би слуга твој још био на теготу цару, господару мом? II Samuel 19:36 Мало ће проћи слуга твој преко Јордана с царем; а зашто би ми цар тако наплатио? II Samuel 19:37 Нека се слуга твој врати, да умрем у свом граду код гроба оца свог и матере своје. Него ево, слуга твој Химам нека иде с царем господарем мојим, и учини њему шта ти буде драго. II Samuel 19:38 А цар рече: Нека иде са мном Химам; ја ћу му учинити шта буде теби драго, и шта год заиштеш у мене, све ћу ти учинити. II Samuel 19:39 И кад пређе сав народ преко Јордана и цар пређе, целива цар Варзелаја и благослови га, и он се врати у место своје. II Samuel 19:40 Отуда цар отиде у Галгал, и Химам отиде с њим. И тако сав народ Јудин допрати цара, и половина народа Израиљевог. II Samuel 19:41 А гле, сви људи Израиљци дођоше к цару и рекоше му: Зашто те украдоше браћа наша, људи Јудини, и преведоше преко Јордана цара и дом његов и све људе Давидове с њим? II Samuel 19:42 А сви људи од Јуде одговорише људима од Израиља: Јер је цар нама род; па што се срдите тога ради? Јесмо ли шта појели цару? Је ли нас даром даривао? II Samuel 19:43 Тада одговорише људи од Израиља људима од Јуде, и рекоше: Ми имамо десет делова у цара, и Давиду смо више него ви; зашто дакле не маристе за нас? Нисмо ли ми први говорили да доведемо натраг цара свог? Али беседа људи од Јуде беше тврђа од беседе људи од Израиља. II Samuel 20:0 II Samuel 20:1 А онде се деси неваљао човек, по имену Сева, син Вихријев, од Венијамина. Он затруби у трубу и рече: Ми немамо део с Давидом, ни наследство са сином Јесејевим; свак у свој шатор, о Израиљу! II Samuel 20:2 Тако сви Израиљци одступише од Давида и отидоше за Севом сином Вихријевим; људи пак од Јуде држаше се цара свог и отпратише га од Јордана до Јерусалима. II Samuel 20:3 А кад цар Давид дође у кућу своју у Јерусалим, узе цар десет жена иноча, које беше оставио да му чувају кућу, и метну их у затвор, где их храњаше али не легаше с њима, него осташе затворене до смрти своје и живљаху као удовице. II Samuel 20:4 Потом рече цар Амаси: Сазови ми људе од Јуде до три дана, и нађи се и ти овде. II Samuel 20:5 И отиде Амаса да сазове народ Јудин; али се забави преко рока који му беше одређен. II Samuel 20:6 А Давид рече Ависају: Сад ће нам Сева, син Вихријев, чинити горе него Авесалом. Него узми слуге господара свог, и гони га да не нађе за се који тврд град и не умакне нам из очију. II Samuel 20:7 Тако изиђоше за њим људи Јоавови, и Херетеји и Фелетеји и сви јунаци, изиђоше из Јерусалима да гоне Севу сина Вихријевог. II Samuel 20:8 И кад беху код великог камена у Гаваону, срете их Амаса. А Јоав беше опасан преко хаљине коју имаше на себи, и озго беше припасао мач уз бедрицу у корицама. И кад пође, мач му испаде. II Samuel 20:9 Тада рече Јоав Амаси: Јеси ли здраво брате? И дохвати се Јоав десном руком својом браде Амаси да га целује. II Samuel 20:10 А Амаса не узимаше на ум мач, који беше Јоаву у руци; а он га удари њим под пето ребро, и просу му црева на земљу, те од једног ударца умре. Потом Јоав и Ависај, брат његов, отидоше у потеру за Севом сином Вихријевим. II Samuel 20:11 А један од момака Јоавових стаде код њега и рече: Ко љуби Јоава и ко је Давидов, за Јоавом! II Samuel 20:12 А Амаса се ваљаше у својој крви насред пута. И видећи онај човек где се зауставља сав народ, одвуче Амасу с пута у поље и баци хаљину на њ, кад виде где се зауставља сваки ко наиђе на њ. II Samuel 20:13 И кад би уклоњен с пута прођоше сви за Јоавом да терају Севу сина Вихријевог. II Samuel 20:14 И он прође кроз сва племена Израиљева до Авела и до Ветмахе са свим Виранима, који се окупише те иђаху за њим. II Samuel 20:15 И дошавши опколише га у Авел-Вет-Маси, и ископаше опкоп око града тако да стајаху пред зидом; и сав народ што беше с Јоавом наваљиваше да обори зид. II Samuel 20:16 Тада викну једна мудра жена из града: Чујте, чујте! Кажите Јоаву: Приступи овамо да говорим с тобом. II Samuel 20:17 А кад он приступи к њој, рече жена: Јеси ли ти Јоав? А он рече: Јесам. А она рече: Послушај речи слушкиње своје. А он рече: Да чујем. II Samuel 20:18 А она рече говорећи: Од старине се говори: Ваља питати у Авелу. И тако се извршаваше. II Samuel 20:19 Ја сам један од мирних и верних градова у Израиљу, а ти хоћеш да затреш град, и то мајку у Израиљу. Зашто хоћеш да прождреш наследство Господње? II Samuel 20:20 А Јоав одговори и рече: Сачувај Боже! Сачувај Боже! Нећу да прождрем ни да раскопам. II Samuel 20:21 Није тако; него један из горе Јефремове, по имену Сева син Вихријев, подигао је руку своју на цара Давида; дајте само њега, па ћу отићи од града. А жена рече Јоаву: Ево, глава његова бациће ти се преко зида. II Samuel 20:22 И жена отиде к свему народу с мудрошћу својом; и одсекоше главу Севи, сину Вихријевом, и бацише је Јоаву. А он затруби у трубу, те се разиђоше од града свак у свој шатор. А Јоав се врати у Јерусалим к цару. II Samuel 20:23 А беше Јоав над свом војском Израиљевом; а Венаја син Јодајев беше над Хетејима и Фелетејима; II Samuel 20:24 А Адорам беше над данцима; а Јосафат син Ахилудов беше паметар; II Samuel 20:25 Сеја писар; а Садок и Авијатар свештеници. II Samuel 20:26 И Ира Јаиранин беше кнез Давиду. II Samuel 21:0 II Samuel 21:1 И би глад за времена Давидовог три године заредом. И Давид потражи лице Господње; а Господ му рече: То је са Саула и с дома његовог крвничког, што погуби Гаваоњане. II Samuel 21:2 Тада цар сазва Гаваоњане и говори им. А Гаваоњани не беху од синова Израиљевих, него остатак од Амореја, којима се беху заклели синови Израиљеви, али Саул гледаше да их побије ревнујући за синове Израиљеве и Јудине. II Samuel 21:3 И рече Давид Гаваоњанима: Шта да вам учиним и чим да вас намирим, да благословите достојање Господње? II Samuel 21:4 А Гаваоњани му рекоше: Не тражимо ни сребро ни злато од Саула или од дома његовог, нити да се ко погуби у Израиљу. А он рече: Шта дакле велите да вам учиним? II Samuel 21:5 Тада рекоше цару: Ко нас је потро и радио да нас истреби, да нас не буде нигде у међама Израиљевим, II Samuel 21:6 Од његових синова нека нам се да седам људи да их обесимо Господу у Гаваји Саула изабраника Господњег. И рече цар: Ја ћу дати. II Samuel 21:7 Али цар поштеде Мефивостеја сина Јонатана сина Сауловог ради заклетве Господње, која би међу њима, међу Давидом и Јонатаном сином Сауловим. II Samuel 21:8 И узе цар два сина Ресфе, кћери Ајине, које роди Саулу, Армонија и Мефивостеја, и пет синова Михале кћери Саулове, које роди Адрилу сину Варзелаја Меолаћанина. II Samuel 21:9 И даде их у руке Гаваоњанима, а они их обесише на гори пред Господом; и сва седморица погибоше заједно; а бише убијени првих дана жетве, у почетку јечмене жетве. II Samuel 21:10 А Ресфа кћи Ајина узе врећу, и простре по стени у почетку жетве докле не паде на њих дажд са неба, и не даде птицама небеским да падају на њих дању ни зверима пољским ноћу. II Samuel 21:11 И јавише Давиду шта учини Ресфа кћи Ајина, иноча Саулова. II Samuel 21:12 И Давид отиде те узе кости Саулове и кости Јонатана сина његовог од грађана у Јавису Галадовом, који их беху украли с улице вет-санске, где их обесише Филистеји кад убише Филистеји Саула на Гелвуји. II Samuel 21:13 И однесе оданде кости Саулове и кости Јонатана сина његовог, па скупише и кости обешених. II Samuel 21:14 И погребоше их с костима Сауловим и Јонатана сина његовог у земљи Венијаминовој у Сили, у гробу Киса оца његовог, и учинише све како заповеди цар. Тако се после тога умилостиви Господ земљи. II Samuel 21:15 И наста опет рат између Филистеја и Израиља, и Давид отиде са слугама својим, и тукоше се с Филистејима тако да Давид суста. II Samuel 21:16 Тада Јесви-Венов, који беше од синова Рафајевих, и у копљу му беше триста сикала бронзе, и имаше ново оружје, хтеде да убије Давида. II Samuel 21:17 Али му поможе Ависај, син Серујин, и удари Филистејина и уби га. Тада се заклеше људи Давидови рекавши му: Нећеш више ићи с нама у бој да не угасиш видело Израиљево. II Samuel 21:18 После тога наста опет рат с Филистејима у Гову; и тада Сивехај Хусаћанин уби Сафа, који беше од синова Рафајевих. II Samuel 21:19 И опет наста други рат у Гову с Филистејима; и тада Елханан, син Јаре-Орегимов Витлејемац, уби брата Голијата Гетејина, коме копљача беше као вратило. II Samuel 21:20 И опет наста рат у Гату, где беше један човек врло висок, који имаше по шест прста на рукама и на ногама, свега двадесет и четири, и он беше такође рода Рафајевог. II Samuel 21:21 И ружаше Израиља те га уби Јонатан, син Саме, брата Давидовог. II Samuel 21:22 Та четворица беху синови истог Рафаја из Гата, и погибоше од руке Давидове и од руке слуга његових. II Samuel 22:0 II Samuel 22:1 И изговори Давид Господу речи ове песме, кад га избави Господ из руку свих непријатеља његових и из руке Саулове; II Samuel 22:2 И рече: Господ је моја Стена и Град мој и Избавитељ мој. II Samuel 22:3 Бог је Стена моја, у Њега ћу се уздати, Штит мој и Рог спасења мог, Заклон мој и Уточиште моје, Спаситељ мој, који ме избавља од силе. II Samuel 22:4 Призивам Господа, кога ваља хвалити, и опраштам се непријатеља својих. II Samuel 22:5 Јер обузеше ме смртни болови, потоци неваљалих људи уплашише ме. II Samuel 22:6 Болови гробни опколише ме, стегоше ме замке смртне. II Samuel 22:7 У тескоби својој призвах Господа, и к Богу свом повиках, Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође му до ушију. II Samuel 22:8 Затресе се и поколеба се земља, темељи небесима задрмаше се и померише се, јер се Он разгневи. II Samuel 22:9 Подиже се дим из ноздрва Његових и из уста Његових огањ који прождире, живо угљевље одскакаше од Њега. II Samuel 22:10 Сави небеса и сиђе; а мрак беше под ногама Његовим. II Samuel 22:11 И седе на херувима и полете, и показа се на крилима ветреним. II Samuel 22:12 Од мрака начини око себе шатор, од мрачних вода, облака ваздушних. II Samuel 22:13 Од севања пред Њим гораше живо угљевље. II Samuel 22:14 Загрме с небеса Господ, и Вишњи пусти глас свој. II Samuel 22:15 Пусти стреле своје, и разметну их; муње, и разасу их. II Samuel 22:16 Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од претње Господње, од дихања духа из ноздрва Његових. II Samuel 22:17 Тада пружи с висине руку и ухвати ме, извуче ме из воде велике. II Samuel 22:18 Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене. II Samuel 22:19 Устадоше на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора. II Samuel 22:20 И изведе ме на пространо место, избави ме, јер сам му мио. II Samuel 22:21 Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих дарива ме. II Samuel 22:22 Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог. II Samuel 22:23 Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе. II Samuel 22:24 И бих му веран, и чувах се од безакоња свог. II Samuel 22:25 Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти мојој пред очима Његовим. II Samuel 22:26 Са светима поступаш свето, с човеком верним верно; II Samuel 22:27 С чистим чисто поступаш, а с неваљалим насупрот њему. II Samuel 22:28 Јер помажеш народу невољном, а на поносите спушташ очи своје и понижаваш их. II Samuel 22:29 Ти си видело моје, Господе, и Господ просветљује таму моју. II Samuel 22:30 С Тобом разбијам војску, с Богом својим скачем преко зида. II Samuel 22:31 Пут је Божји веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се уздају у Њ. II Samuel 22:32 Јер ко је Бог осим Господа? И ко је стена осим Бога нашег? II Samuel 22:33 Бог је крепост моја и сила моја, и чини да ми је пут без мане. II Samuel 22:34 Даје ми ноге као у јелена, и на висине моје ставља ме. II Samuel 22:35 Учи руке моје боју, те ломе лук бронзани мишице моје. II Samuel 22:36 Ти ми дајеш штит спасења свог, и милост твоја чини ме велика. II Samuel 22:37 Шириш кораке моје пода мном, те се не омичу глежњи моји. II Samuel 22:38 Терам непријатеље своје, и потирем их, и не враћам се докле их не истребим. II Samuel 22:39 И истребљујем их, и обарам их да не могу устати, него падају под ноге моје. II Samuel 22:40 Јер ме Ти опасујеш снагом за бој: који устану на ме, обараш их пода ме. II Samuel 22:41 Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје. II Samuel 22:42 Обзиру се, али нема помагача: вичу ка Господу, али их не слуша. II Samuel 22:43 Сатирем их као прах земаљски, као блато по улицама газим их и размећем. II Samuel 22:44 Ти ме избављаш од буне народа мог, чуваш ме да сам глава народима; народ ког не познавах служи ми. II Samuel 22:45 Туђини ласкају ми, чујући покоравају ми се. II Samuel 22:46 Туђини бледе, дрхћу у градовима својим. II Samuel 22:47 Жив је Господ, и да је благословена Стена моја. Да се узвиси Бог, Стена спасења мог. II Samuel 22:48 Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе, II Samuel 22:49 Који ме изводи из непријатеља мојих, и подиже ме над оне који устају на ме, и од човека жестоког избавља ме. II Samuel 22:50 Тога ради хвалим Те, Господе, по народима, и појем имену твом, II Samuel 22:51 Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и семену његовом довека. II Samuel 23:0 II Samuel 23:1 А ово су последње речи Давидове: Рече Давид син Јесејев, рече човек који би постављен високо, помазаник Бога Јаковљевог, и љубак у песмама Израиљевим: II Samuel 23:2 Дух Господњи говори преко мене, и беседа Његова би на мом језику. II Samuel 23:3 Рече Бог Израиљев, каза ми Стена Израиљева; који влада људима нека је праведан, владајући у страху Божијем; II Samuel 23:4 И биће као светлост јутарња, кад сунце излази јутром без облака, и као трава која расте из земље од светлости иза дажда. II Samuel 23:5 Ако и није такав дом мој пред Богом, ипак је учинио завет вечан са мном, у свему добро уређен и утврђен. И то је све спасење моје и сва жеља моја, ако и не да да расте. II Samuel 23:6 А безаконици ће свиколики бити као трње почупани, које се не хвата руком. II Samuel 23:7 Него ко хоће да га се дохвати, узме гвожђе или копљачу; и сажиже се огњем на месту. II Samuel 23:8 Ово су имена јунака Давидових: Јосев-Васевет Тахмонац први између тројице; њему милина би ударити копљем на осам стотина и поби их уједанпут. II Samuel 23:9 За њим Елеазар син Додона сина Ахоховог, између три јунака који беху с Давидом, и осрамотише Филистеје скупљене на бој, кад Израиљци отидоше; II Samuel 23:10 Он се подиже, и би Филистеје докле му се рука не умори и укочи се при мачу: и Господ даде велико спасење онај дан, те се народ врати за њим само да покупи плен. II Samuel 23:11 А за њим Сама син Агејев Араранин; кад се Филистеји скупише у гомилу, и онде беше њива пуна лећа, и народ побеже од Филистеја, II Samuel 23:12 Стаде усред њиве, и одбрани је, и поби Филистеје, и Бог даде велико спасење. II Samuel 23:13 И та три прва између тридесет сиђоше и дођоше о жетви к Давиду у пећину одоламску, кад војска филистејска стајаше у логору, у долини рафајској. II Samuel 23:14 А Давид беше онда у граду, и беше онда стража филистејска у Витлејему. II Samuel 23:15 А Давид зажеле, и рече: Ко би ми донео воде да пијем из студенца витлејемског што је код врата! II Samuel 23:16 Тада она три јунака продреше кроз логор филистејски, и захватише воде из студенца витлејемског што је код врата, и донесоше и дадоше Давиду; али он је не хте пити, него је проли пред Господом; II Samuel 23:17 И рече: Не дај Боже да бих то учинио. Није ли то крв ових људи, који не марећи за живот свој идоше. И не хте пити. То учинише ова три јунака. II Samuel 23:18 И Ависај брат Јоавов син Серујин беше први између тројице; он махну копљем својим на три стотине, и поби их, и прослави се међу тројицом. II Samuel 23:19 Између те тројице беше најславнији, и поста им поглавар; али оне тројице не стиже. II Samuel 23:20 И Венаја син Јодајев, син човека јунака, велик делима, из Кавсеила; он погуби два јунака моавска, и сишав уби лава у јами кад беше снег. II Samuel 23:21 Он уби и једног Мисирца, знатног човека; имаше Мисирац копље у руци, а он изиђе на њ са штапом, и истрже Мисирцу копље из руке, и уби га његовим копљем. II Samuel 23:22 То учини Венаја син Јодајев, и би славан међу ова три јунака. II Samuel 23:23 Беше најславнији између тридесеторице, али оне тројице не стиже; и Давид га постави над пратиоцима својим. II Samuel 23:24 Асаило брат Јоавов беше међу тридесеторицом, а то беху: Елханан син Додонов из Витлејема, II Samuel 23:25 Сама Арођанин, Елика Арођанин. II Samuel 23:26 Хелис Фалћанин, Ира син Икисов Текујанин, II Samuel 23:27 Авијезер Анатоћанин, Мевунеј Хусаћанин, II Samuel 23:28 Салмон Ахошанин, Марај Нетофаћанин, II Samuel 23:29 Хелев син Ванин Нетофаћанин, Итај син Ривајев из Гаваје синова Венијаминових, II Samuel 23:30 Венаја Пиротоњанин, Идај из долине Гаса. II Samuel 23:31 Ави-Алвон Арваћанин, Азмавет Варумљанин, II Samuel 23:32 Елијава Салвоњанин, Јонатан од синова Јасинових, II Samuel 23:33 Сама Араранин, Ахијам син Сахаров Араранин, II Samuel 23:34 Елифелет, син Асвеја Махаћанина, Елијем син Ахитофела Гилоњанина. II Samuel 23:35 Есрај Кармилац, Фареј Арвљанин, II Samuel 23:36 Игал син Натанов из Сове, Ванија од Гада, II Samuel 23:37 Селек Амонац, Нареј Вироћанин, који ношаше оружје Јоаву сину Серујином, II Samuel 23:38 Ира Јетранин, Гарив Јетранин, II Samuel 23:39 Урија Хетејин; свега тридесет и седам. II Samuel 24:0 II Samuel 24:1 А Господ се опет разгневи на Израиља, и надражи Давида на њих говорећи: Хајде изброј Израиља и Јуду. II Samuel 24:2 И рече цар Јоаву, војводи свом: Прођи по свим племенима Израиљевим од Дана до Вирсавеје, и избројте народ, да знам колико има народа. II Samuel 24:3 А Јоав рече цару: Нека дода Господ Бог твој к народу колико га је сад још сто пута толико, и да цар господар мој види својим очима; али зашто цар господар мој хоће то? II Samuel 24:4 Али реч царева би јача од Јоава и војвода; и отиде Јоав и војводе од цара да преброје народ Израиљев. II Samuel 24:5 И прешавши преко Јордана стадоше у логор у Ароиру, с десне стране града, који је на средини потока Гадовог, и код Јазира. II Samuel 24:6 Потом дођоше у Галад, и у доњу земљу Одсију, а одатле отидоше у Дан-Јан и у околину сидонску. II Samuel 24:7 Потом дођоше до града Тира и у све градове јевејске и хананејске; и отидоше на јужну страну Јудину у Вирсавеју. II Samuel 24:8 И обишавши сву земљу вратише се у Јерусалим после девет месеци и двадесет дана. II Samuel 24:9 И Јоав даде цару број преписаног народа; и беше од Израиља осам стотина хиљада људи за војску који махаху мачем, а људи од Јуде пет стотина хиљада. II Samuel 24:10 Тада Давида такну у срце, пошто преброја народ, и рече Давид Господу: Сагреших веома што то урадих. Али, Господе, узми безакоње слуге свог, јер веома лудо радих. II Samuel 24:11 А кад Давид уста ујутру, дође реч Господња Гаду, пророку који беше Давиду виделац, и рече: II Samuel 24:12 Иди и кажи Давиду: Овако вели Господ: Троје ти дајем, изабери једно да ти учиним. II Samuel 24:13 И дође Гад к Давиду, и каза му говорећи: Хоћеш ли ти да буде седам гладних година у земљи твојој, или да бежиш три месеца од непријатеља својих и они да те гоне, или да буде три дана помор у твојој земљи? Сад промисли и гледај шта ћу одговорити Ономе који ме је послао. II Samuel 24:14 А Давид рече Гаду: У тескоби сам љутој; али нека западнемо Господу у руке, јер је милост Његова велика; а људима да не западнем у руке. II Samuel 24:15 И тако пусти Господ помор на Израиља од јутра до одређеног времена, и помре народа од Дана до Вирсавеје седамдесет хиљада људи. II Samuel 24:16 А кад анђео пружи руку своју на Јерусалим да га убија, сажали се Господу са зла, и рече анђелу који убијаше народ: Доста, спусти руку. А анђео Господњи беше код гумна Орне Јевусејина. II Samuel 24:17 А Давид кад виде анђела где бије народ, проговори и рече Господу: Ево, ја сам згрешио, ја сам зло учинио, а те овце шта су учиниле? Нека се рука Твоја обрати на мене и на дом оца мог. II Samuel 24:18 Потом опет дође Гад к Давиду исти дан, и рече му: Иди, начини Господу олтар на гумну Орне Јевусејина. II Samuel 24:19 И отиде Давид по речи Гадовој, како Господ заповеди. II Samuel 24:20 Тада Орна обазревши се угледа цара и слуге његове где иду к њему; и отиде Орна и поклони се цару лицем до земље, II Samuel 24:21 И рече: Што је дошао цар господар мој слузи свом? А Давид рече: Да купим од тебе то гумно, да начиним на њему олтар Господу да би престао помор у народу. II Samuel 24:22 А Орна рече Давиду: Нека узме цар господар мој и принесе на жртву шта му је воља; ево волова за жртву паљеницу, и кола и јармова волујских за дрва. II Samuel 24:23 Све то даваше цару Орна као цар, и рече Орна цару: Господ Бог твој нека те милостиво прими. II Samuel 24:24 А цар рече Орни: Не; него ћу купити од тебе по цени, нити ћу принети Господу Богу свом жртву паљеницу поклоњену. И тако купи Давид гумно и волове за педесет сикала сребра. II Samuel 24:25 И онде начини Давид олтар Господу, и принесе жртве паљенице и жртве захвалне. И Господ се умилостиви земљи, и преста помор у Израиљу.
I Kings 0:0
I Kings 1:0 I Kings 1:1 А цар Давид остаре и би временит, и колико га покриваху хаљинама не могаше се загрејати. I Kings 1:2 Тада му рекоше слуге његове: Нека потраже цару господару нашем младу девојку, па она нека стоји пред царем и двори га, и на крилу нека му спава, да се загрева цар, господар наш. I Kings 1:3 И потражише лепу девојку по свим крајевима израиљским, и нађоше Ависагу Сунамку, те је доведоше цару. I Kings 1:4 А та девојка беше врло лепа, и двораше цара и служаше му: али је цар не позна. I Kings 1:5 А Адонија, син Агитин подиже се говорећи: Ја ћу бити цар. И набави себи кола и коњике, и педесет људи који трчаху пред њим. I Kings 1:6 И отац га никада не накара, нити му рече: Зашто радиш тако? А он беше врло леп, и мати га роди иза Авесалома. I Kings 1:7 И договараше се с Јоавом сином Серујиним и с Авијатаром свештеником, који помагаху Адонији. I Kings 1:8 Али Садок свештеник и Венаја син Јодајев и Натан пророк и Семај и Реј и јунаци Давидови не присташе за Адонијом. I Kings 1:9 Тада накла Адонија оваца и волова и угојене стоке код камена Зоелета, који је код извора Рогила, и позва сву браћу своју, синове цареве, и све људе од Јуде, слуге цареве; I Kings 1:10 Али не позва Натана пророка, ни Венаје, ни осталих јунака, ни Соломуна брата свог. I Kings 1:11 Тада рече Натан Витсавеји, матери Соломуновој говорећи: Јеси ли чула да се зацарио Адонија син Агитин? А господар наш Давид не зна. I Kings 1:12 Него сада хајде, ја ћу те саветовати како ћеш избавити душу своју и душу сина свог Соломуна. I Kings 1:13 Хајде, отиди к цару Давиду и реци му: Ниси ли се ти, господару мој царе, заклео слушкињи својој говорећи: Соломун, син твој, биће цар после мене и он ће седети на престолу мом? Зашто се дакле зацари Адонија? I Kings 1:14 И гле, док ти још будеш онде говорећи с царем, ја ћу доћи за тобом, и допунићу твоје речи. I Kings 1:15 И тако уђе Витсавеја к цару у клет. А цар беше врло стар; и Ависага Сунамка двораше га. I Kings 1:16 И савивши се Витсавеја поклони се цару; а цар јој рече: Шта ћеш? I Kings 1:17 А она му рече: Господару мој, ти си се заклео Господом Богом својим слушкињи својој: Соломун, син твој, биће цар после мене, и он ће седети на престолу мом. I Kings 1:18 А сад ево Адонија се зацари, а ти, господару мој царе, и не знаш. I Kings 1:19 Наклао је волова и угојене стоке и оваца много, и позвао све синове цареве, и Авијатара свештеника и Јоава војводу; а Соломуна слуге твог није позвао. I Kings 1:20 Сада, царе господару мој, очи су свега Израиља упрте у тебе, да им кажеш ко ће сести на престо твој, господару мој царе, после тебе. I Kings 1:21 Иначе, кад господар мој цар почине код отаца својих, бићемо ја и син мој Соломун криви. I Kings 1:22 И гле, док она још говораше цару, дође пророк Натан. I Kings 1:23 И јавише цару говорећи: Ево Натана пророка. И он ступивши пред цара поклони се цару лицем до земље. I Kings 1:24 И рече Натан: Царе, господару мој, јеси ли ти казао: Адонија ће бити цар после мене, и он ће седети на престолу мом? I Kings 1:25 Јер отиде данас и накла волова и угојене стоке и оваца много, и позва све синове цареве и војводе и Авијатара свештеника; и ено једу и пију с њим и говоре: Да живи цар Адонија. I Kings 1:26 Мене пак, слуге твог, не позва, ни Садока свештеника, ни Венаје сина Јодајевог, ни Соломуна слуге твог. I Kings 1:27 Је ли то цар господар мој наредио? Не казавши слузи свом ко ће сести на престо господара мог цара после њега. I Kings 1:28 А цар Давид одговори и рече: Зовите ми Витсавеју. И она дође пред цара, и стаде пред царем. I Kings 1:29 Тада се закле цар говорећи: Тако да је жив Господ, који је избавио душу моју од сваке невоље, I Kings 1:30 Како сам ти се заклео Господом Богом Израиљевим рекавши: Соломун син твој биће цар после мене, и он ће седети на престолу мом место мене, тако ћу учинити данас. I Kings 1:31 Тада Витсавеја сави се лицем до земље и поклони се цару, па рече: Да живи господар мој цар Давид довека! I Kings 1:32 Потом рече цар Давид: Зовите ми Садока свештеника и Натана пророка и Венају, сина Јодајевог. И они дођоше пред цара. I Kings 1:33 А цар им рече: Узмите са собом слуге господара свог, и посадите Соломуна, сина мог, на моју мазгу и и одведите га до Гиона; I Kings 1:34 И нека га онде Садок свештеник и Натан пророк помажу за цара над Израиљем, и затрубите у трубу и реците: Да живи цар Соломун! I Kings 1:35 Потом се вратите за њим, и он нека дође и седне на престо мој и царује место мене; јер сам њега одредио да буде вођ Израиљу и Јуди. I Kings 1:36 А Венаја, син Јодајев, одговори цару и рече: Амин! Нека тако каже Господ Бог господара мог цара. I Kings 1:37 Како је Господ био с господарем мојим царем тако нека буде и са Соломуном, и нека подигне престо његов још више него престо господара мог, цара Давида. I Kings 1:38 И тако отиде Садок свештеник и Натан пророк и Венаја син Јодајев и Херетеји и Фелетеји, и посадише Соломуна на мазгу цара Давида и одведоше га до Гиона. I Kings 1:39 И Садок свештеник узе рог с уљем из шатора, и помаза Соломуна. Потом затрубише у трубу и сав народ рече: Да живи цар Соломун! I Kings 1:40 И сав народ пође за њим, и народ свираше у свирале и весељаше се веома да се земља разлегаше од вике њихове. I Kings 1:41 И зачу Адонија и све званице које беху с њим, пошто једоше; зачу и Јоав глас трубни, па рече: Каква је то вика и врева у граду? I Kings 1:42 И докле он још говораше, гле, дође Јонатан син Авијатара свештеника; и Адонија му рече: Ходи, јер си јунак и носиш добре гласе. I Kings 1:43 А Јонатан одговори и рече Адонији: Та, господар наш, цар Давид, постави Соломуна царем. I Kings 1:44 Јер цар посла с њим Садока свештеника и Натана пророка и Венају, сина Јодајевог, и Херетеје и Фелетеје, и посадише га на цареву мазгу. I Kings 1:45 И помазаше га Садок свештеник и Натан пророк код Гиона за цара, и отидоше оданде веселећи се тако да је град узаврео; то је вика коју чусте. I Kings 1:46 И Соломун је већ сео на царски престо. I Kings 1:47 И дошле су слуге цареве, и благословише господара нашег, цара Давида говорећи: Да Бог прослави име Соломуново још већма него твоје, и престо његов да подигне још више него твој. И поклони се цар на постељи својој. I Kings 1:48 Још овако рече цар: Да је благословен Господ Бог Израиљев, који даде данас ко ће седети на престолу мом, да виде моје очи. I Kings 1:49 Тада се препадоше, и усташе све званице Адонијине, и отидоше свак својим путем. I Kings 1:50 А Адонија бојећи се Соломуна уста и отиде, и ухвати се за рогове олтару. I Kings 1:51 И јавише Соломуну говорећи: Ено, Адонија се уплашио од цара Соломуна, и ено га, ухватио се за рогове олтару, и вели: Нека му се закуне цар Соломун да неће убити слугу свог мачем. I Kings 1:52 А Соломун рече: Ако буде поштен човек, ни длака с главе његове неће пасти на земљу; али ако се нађе зло на њему, погинуће. I Kings 1:53 И тако посла цар Соломун, те га доведоше од олтара; и кад дође, поклони се цару Соломуну; а Соломун му рече: Иди кући својој. I Kings 2:0 I Kings 2:1 А кад дође време Давиду да умре, заповеди Соломуну, сину свом говорећи: I Kings 2:2 Ја идем куд иде све на земљи; а ти буди храбар и буди човек. I Kings 2:3 И држи шта ти је Господ Бог твој заповедио да држиш, ходећи путевима Његовим и држећи уредбе Његове и заповести Његове и законе Његове и сведочанства Његова, како је написано у закону Мојсијевом, да би напредовао у свему што узрадиш и за чим се год окренеш, I Kings 2:4 Да би Господ испунио реч своју коју ми је рекао говорећи: Ако успазе синови твоји на пут свој ходећи преда мном верно, свим срцем својим и свом душом својом, тада ти неће нестати човека на престолу Израиљевом. I Kings 2:5 А ти знаш шта ми је учинио Јоав, син Серујин, шта је учинио двема војводама Израиљевим, Авениру сину Нировом и Амаси сину Јетеровом, које уби проливши у миру крв као у рату, и окаља крвљу као у рату појас свој око себе, и обућу своју на ногу. I Kings 2:6 Учини дакле по мудрости својој, и немој дати да се седа глава његова спусти с миром у гроб. I Kings 2:7 Синовима пак Варзелаја од Галада учини милост, и нека буде међу онима који једу за твојим столом, јер су тако дошли к мени кад сам бежао од Авесалома, брата твог. I Kings 2:8 И ето, код тебе је Симеј, син Гирин од Венијамина из Ваурима, који ме је љуто ружио кад иђах у Маханајим; али ми дође на сусрет на Јордан, и заклех му се Господом рекавши: Нећу те убити мачем. I Kings 2:9 Али му ти немој опростити, јер си мудар човек и знаћеш шта ћеш му учинити, да оправиш седу главу његову с крвљу у гроб. I Kings 2:10 Тако почину Давид код отаца својих, и би погребен у граду Давидовом. I Kings 2:11 А царова Давид над Израиљем четрдесет година: у Хеврону царова седам година, а у Јерусалиму царова тридесет и три године. I Kings 2:12 И Соломун седе на престо Давида оца свог, и царство се његово утврди јако. I Kings 2:13 Тада дође Адонија, син Агитин, к Витсавеји матери Соломуновој; а она рече: Јеси ли добро дошао? А он рече: Добро. I Kings 2:14 Потом рече: Имам нешто да ти кажем. А она рече: Говори. I Kings 2:15 Тада рече: Ти знаш да је моје било царство, и да је у мене био упро очи сав Израиљ да ја будем цар; али се царство пренесе и допаде брату мом, јер му га Господ даде. I Kings 2:16 Зато те сад молим за једно; немој ме одбити. А она му рече: Говори. I Kings 2:17 А он рече: Говори цару Соломуну, јер ти он неће одбити, нека ми да за жену Ависагу Сунамку. I Kings 2:18 А Витсавеја рече: Добро, ја ћу говорити цару за те. I Kings 2:19 И дође Витсавеја к цару Соломуну да му говори за Адонију; а цар уста и срете је и поклонивши јој се седе на свој престо, и заповеди те наместише столицу матери његовој, и она седе њему с десне стране. I Kings 2:20 Тада она рече: Искала бих од тебе једну малу ствар, немој ме одбити. А цар јој рече: Ишти, мајко, нећу те одбити. I Kings 2:21 Она рече: Подај Ависагу Сунамку Адонији, брату свом за жену. I Kings 2:22 А цар Соломун одговори матери својој и рече: Зашто иштеш Ависагу Сунамку за Адонију? Ишти и царство за њ, јер је он брат мој старији и има уза се Авијатара свештеника и Јоава сина Серујиног. I Kings 2:23 И закле се цар Соломун Господом говорећи: Тако да ми учини Бог и тако да дода, себи на смрт каза то Адонија данас. I Kings 2:24 И зато, тако да је жив Господ, који ме је утврдио и посадио ме на престолу Давида оца мог, и који ми је начинио кућу као што је рекао, данас ће погинути Адонија. I Kings 2:25 И посла цар Соломун Венају, сина Јодајевог, који уложи на њ, те погибе. I Kings 2:26 А Авијатару свештенику рече цар: Иди у Анатот на њиву своју, јер си заслужио смрт, али те нећу данас погубити, јер си носио ковчег Господњи пред Давидом оцем мојим и подносио си све невоље које је подносио отац мој. I Kings 2:27 Тако Соломун сврже Авијатара да не буде свештеник Господњи, да испуни реч Господњу што рече у Силому за дом Илијев. I Kings 2:28 И овај глас дође до Јоава; а Јоав беше пристао за Адонијом, премда за Авесаломом не беше пристао; и утече Јоав у шатор Господњи и ухвати се за рогове олтару. I Kings 2:29 И јавише цару Соломуну: Јоав утече у шатор Господњи, и ено га код олтара. А Соломун посла Венају сина Јодајевог говорећи: Иди, уложи на њ. I Kings 2:30 И ушавши Венаја у шатор Господњи рече му: Цар је казао: Изиђи. А он рече: Нећу; него овде хоћу да умрем. А Венаја јави цару говорећи: Тако рече Јоав и тако ми одговори. I Kings 2:31 А цар му рече: Учини како је рекао, уложи на њ, и погреби га, и скини с мене и с дома оца мог крв праву коју је пролио Јоав. I Kings 2:32 И нека Господ обрати крв његову на његову главу, што уложи на два човека праведнија и боља од себе, и уби их мачем без знања оца мог Давида: Авенира сина Нировог војводу Израиљевог и Амасу сина Јетеровог војводу Јудиног; I Kings 2:33 Нека се дакле крв њихова врати на главу Јоавову и на главу семена његовог довека; а Давиду и семену његовом и дому његовом и престолу његовом нека буде мир довека од Господа. I Kings 2:34 И отиде Венаја, син Јодајев, и уложи на њ и погуби га, и би погребен код куће своје у пустињи. I Kings 2:35 Тада постави цар Венају, сина Јодајевог, на његово место над војском, а Садока свештеника постави цар на место Авијатарово. I Kings 2:36 Потом посла цар и дозва Симеја, и рече му: Сагради себи кућу у Јерусалиму, па ту седи, и не излази одатле никуда. I Kings 2:37 Јер у који дан изиђеш и пређеш преко потока Кедрона, знај зацело да ћеш погинути, и крв ће твоја пасти на твоју главу. I Kings 2:38 А Симеј рече цару: Добра је та реч; како је рекао господар мој цар, тако ће учинити слуга твој. И седе Симеј у Јерусалиму дуго времена. I Kings 2:39 Али се догоди после три године, те утекоше две слуге Симејеве к Ахису, сину Машином цару гатском. И би јављено Симеју: Ено ти слугу у Гату. I Kings 2:40 Тада уста Симеј, и осамари свог магарца, и отиде у Гат к Ахису да тражи слуге своје. И врати се Симеј, и доведе натраг слуге своје из Гата. I Kings 2:41 И јавише Соломуну да је Симеј био отишао из Јерусалима у Гат, и да се вратио. I Kings 2:42 Тада цар пославши дозва Симеја, и рече му: Нисам ли те заклео Господом и нисам ли ти тврдо рекао: У који дан изиђеш куда му драго, знај зацело да ћеш погинути? И ти ми рече: Добра је та реч коју чух. I Kings 2:43 Зашто, дакле, ниси држао заклетву Господњу и заповест коју сам ти заповедио? I Kings 2:44 Потом рече цар Симеју: Ти знаш све зло за које зна срце твоје, шта си учинио Давиду оцу мом; Господ враћа твоје зло на твоју главу. I Kings 2:45 А цар ће Соломун бити благословен и престо Давидов утврђен пред Господом до века. I Kings 2:46 И заповеди цар Венаји сину Јодајевом, те изиђе и уложи на њ, те погибе. И царство се утврди у руци Соломуновој. I Kings 3:0 I Kings 3:1 А Соломун се опријатељи с фараоном, царем мисирским, и ожени се кћерју фараоновом, и доведе је у град Давидов докле не доврши свој дом и дом Господњи и зид око Јерусалима. I Kings 3:2 Али народ приношаше жртве на висинама; јер још не беше сазидан дом имену Господњем до тада. I Kings 3:3 А Соломун љубљаше Господа ходећи по уредбама оца свог Давида, само што на висинама приношаше жртве и кађаше. I Kings 3:4 Зато отиде цар у Гаваон да онде принесе жртву, јер то беше велика висина; и Соломун принесе хиљаду жртава паљеница на оном олтару. I Kings 3:5 И јави се Господ Соломуну у Гаваону ноћу у сну, и рече Бог: Ишти шта хоћеш да ти дам. I Kings 3:6 А Соломун рече: Ти си учинио велику милост слузи свом Давиду оцу мом, као што је ходио пред Тобом верно и праведно и с правим срцем према Теби; и сачувао си му ову велику милост, те му дао сина да седи на престолу његовом, као што се види данас. I Kings 3:7 И тако Господе Боже мој, Ти си поставио слугу свог царем на место Давида оца мог, а ја сам млад, нити знам полазити ни долазити. I Kings 3:8 И Твој је слуга међу народом Твојим, који си изабрао, народом великим, који се не може избројати ни прорачунати од множине. I Kings 3:9 Дај дакле слузи свом срце разумно да може судити народу Твом и распознавати добро и зло. Јер ко може судити народу Твом тако великом? I Kings 3:10 И би мило Господу што Соломун то заиска. I Kings 3:11 И рече му Бог: Кад то иштеш, а не иштеш дуг живот нити иштеш благо нити иштеш душе непријатеља својих него иштеш разум да умеш судити; I Kings 3:12 Ево учиних по твојим речима; ево ти дајем срце мудро и разумно да таквог какав си ти ни пре тебе није било нити ће после тебе настати такав какав си ти. I Kings 3:13 А сврх тога дајем ти и шта ниси искао, и благо и славу, да таквог какав ћеш ти бити неће бити међу царевима свега века твог. I Kings 3:14 И ако узидеш мојим путевима држећи уредбе моје и заповести моје, као што је ишао Давид отац твој, продужићу дане твоје. I Kings 3:15 Тада се пробуди Соломун, и гле, оно беше сан. И дође у Јерусалим, и ставши пред ковчег завета Господњег принесе жртве паљенице и жртве захвалне, и почасти све слуге своје. I Kings 3:16 Тада дођоше две жене курве к цару, и стадоше пред њим. I Kings 3:17 И рече једна жена: Ах, господару; ја и ова жена седимо у једној кући, и породих се код ње у истој кући. I Kings 3:18 А трећи дан после мог порођаја породи се и ова жена, и бејасмо заједно и не беше нико други с нама у кући, само нас две бејасмо у кући. I Kings 3:19 И умре син ове жене ноћас, јер она леже на њ. I Kings 3:20 Па уставши у по ноћи узе сина мог искрај мене, кад слушкиња твоја спаваше, и стави га себи у наручје, а сина свог мртвог стави мени у наручје. I Kings 3:21 А кад устах ујутру да подојим сина свог, а то мртав; али кад разгледах ујутру, а то, не беше мој син, ког ја родих. I Kings 3:22 Тада рече друга жена: Није тако; него је мој син овај живи, а твој је син онај мртви. Али она рече: Није тако, него је твој син онај мртви, а мој је син овај живи. Тако говораху пред царем. I Kings 3:23 А цар рече: Ова каже: Овај је живи мој син, а твој је син овај мртви; а она каже: Није тако, него је твој син онај мртви, а мој је син овај живи. I Kings 3:24 И рече цар: Дајте ми мач. И донесоше мач пред цара. I Kings 3:25 Тада рече цар: Расеците живо дете на двоје, и подајте половину једној и половину другој. I Kings 3:26 Тада жена које син беше живи рече цару, јер јој се усколеба утроба за сином: Ах, господару, подајте њој дете живо, а немојте га убијати. А она рече: Нека не буде ни мени ни теби, расеците га. I Kings 3:27 Тада одговори цар и рече: Подајте оној живо дете, немојте га убити, она му је мати. I Kings 3:28 И сав Израиљ чу суд који изрече цар, и побојаше се цара; јер видеше да је у њему мудрост Божја да суди. I Kings 4:0 I Kings 4:1 А цар Соломун цароваше над свим Израиљем. I Kings 4:2 А ово беху кнезови његови: Азарија, син Садоков, намесник; I Kings 4:3 Елиореф и Ахија, синови Сисини, писари; Јосафат, син Ахилудов, паметар; I Kings 4:4 Венаја, син Јодајев, војвода; а Садок и Авијатар свештеници; I Kings 4:5 А Азарија син Натанов, беше над приставима; а Завуд, син Натанов, први већник, пријатељ царев; I Kings 4:6 А Ахисар управитељ дворски; а Адонирам син Авдин над царским посленицима. I Kings 4:7 И имаше Соломун дванаест пристава по свему Израиљу, који храњаху цара и сав дом његов; по месец дана у години сваки беше дужан хранити. I Kings 4:8 А ово су им имена: Син Уров у гори Јефремовој; I Kings 4:9 Син Декеров у Макасу и у Салвиму и Вет-Семесу и Елону вет-анатском; I Kings 4:10 Син Еседов у Арувоту; под њим беше Сохот и сва земља Еферова; I Kings 4:11 Син Авинадавов над свим крајем дорским; жена му беше Тафата, кћи Соломунова; I Kings 4:12 Вана, син Ахилудов над Танахом и Мегидоном и свим Вет-Саном, који је до Сартане под Језраелом, од Вет-Сана до Авел-Меола, до преко Јок-Меама; I Kings 4:13 Син Геверов у Рамоту галадском; имаше села Јаира сина Манасијиног у Галаду и крај арговски у Васану, шездесет великих градова са зидовима и преворницама бронзаним; I Kings 4:14 Ахинадав, син Идов у Маханајиму; I Kings 4:15 Ахимас у Нефталиму; и он беше ожењен кћерју Соломуновом Васематом; I Kings 4:16 Вана син Хусајев у Асиру и у Алоту; I Kings 4:17 Јосафат син Фарујин у Исахару; I Kings 4:18 Симеј син Илин у Венијамину; I Kings 4:19 Гевер, син Уријев у земљи галадској, у земљи Сиона цара аморејског и Ога цара васанског; један беше пристав у тој земљи. I Kings 4:20 Јуде и Израиља беше много као песка покрај мора; и јеђаху и пијаху и весељаху се. I Kings 4:21 А Соломун владаше свим царствима од реке до земље филистејске и до међе мисирске, и доношаху даре и служаху Соломуна свега века његовог. I Kings 4:22 А храна Соломунова беше на дан тридесет кора белог брашна, и шездесет кора другог брашна; I Kings 4:23 Двадесет волова угојених и двадесет с паше, и сто оваца, осим јелена и срна и дивокоза и угојених птица. I Kings 4:24 Јер он владаше свуда с ове стране реке од Тапсе до Газе, над свим царствима с ове стране реке, и беше миран са свих страна унаоколо. I Kings 4:25 И живљаху Јуда и Израиљ без страха, сваки под својом лозом и под својом смоквом, од Дана до Вирсавеје, свега века Соломуновог. I Kings 4:26 И имаше Соломун четрдесет хиљада коња за јаслима за кола своја, и двадесет хиљада коњика. I Kings 4:27 И пристави храњаху цара Соломуна и све који долажаху за сто цара Соломуна, сваки свог месеца, и не даваху да чега понестане. I Kings 4:28 А јечам и сламу за коње и за мазге доношаху на место где беху, сваки како му беше одређено. I Kings 4:29 И Бог даде мудрост Соломуну и разум врло велик и срце пространо као песак на брегу морском. I Kings 4:30 Јер мудрост Соломунова беше већа од мудрости свих источних народа и од све мудрости мисирске. I Kings 4:31 Мудрији беше од сваког човека, и од Етана Езраита и од Емана и од Халкола и од Дарде, синова Маолових; и разгласи се име његово по свим народима унаоколо. I Kings 4:32 И изговори три хиљаде прича, и беше песама његових хиљаду и пет. I Kings 4:33 Говорио је и о дрвећу, од кедра на Ливану до исопа који ниче из зида; говорио је и о стоци и о птицама и о бубинама и о рибама. I Kings 4:34 И долажаху од свих народа да чују мудрост Соломунову, од свих царстава на земљи, који чуше за мудрост његову. I Kings 5:0 I Kings 5:1 И Хирам, цар тирски посла слуге своје к Соломуну чувши да су га помазали за цара на место оца његовог, јер Хирам љубљаше Давида свагда. I Kings 5:2 А Соломун посла ка Хираму и поручи му: I Kings 5:3 Ти знаш да Давид, отац мој није могао саградити дом имену Господа Бога свог од ратова којима га опколише, докле их Господ не положи под ноге његове. I Kings 5:4 А сада Господ Бог мој дао ми је мир од свуда, немам ни једног непријатеља ни злу сметњу. I Kings 5:5 Зато, ево, велим да саградим дом имену Господа Бога свог, као што је рекао Господ Давиду оцу мом говорећи: Син твој, ког ћу посадити место тебе на престо твој, он ће саградити дом имену мом. I Kings 5:6 Зато заповеди сада нека ми насеку дрва кедрових на Ливану, а слуге ће моје бити са слугама твојим, а плату слугама твојим даћу ти како год кажеш; јер ти знаш да у нас нема људи који умеју сећи дрва као сидонци. I Kings 5:7 И кад Хирам чу речи Соломунове, обрадова се веома и рече: Да је благословен Господ данас, који даде Давиду мудрог сина над овим народом великим. I Kings 5:8 И посла Хирам Соломуну, и поручи: Чуо сам чега ради си слао к мени; ја ћу учинити сву вољу твоју за дрва кедрова и за дрва јелова. I Kings 5:9 Моје ће слуге снети с Ливана на море, и ја ћу их повезати у сплавове и спустити морем до места које ми кажеш, и онде ћу развезати, па их носи; а ти ћеш учинити моју вољу и дати храну чељади мојој. I Kings 5:10 И тако даваше Хирам Соломуну дрва кедрова и дрва јелова, колико му беше воља. I Kings 5:11 А Соломун даваше Хираму двадесет хиљада кора пшенице за храну чељади његовој, и двадесет кора уља цеђеног; толико даваше Соломун Хираму сваке године. I Kings 5:12 И Господ даде мудрост Соломуну како му беше обрекао, и беше мир између Хирама и Соломуна, и ухватише веру међу собом. I Kings 5:13 И одреди Соломун људе из свега Израиља, и би одређених тридесет хиљада људи. I Kings 5:14 И слаше их на Ливан по десет хиљада сваког месеца наизменце; један месец беху на Ливану а два месеца код кућа својих. А Адонирам беше над овим посланицима. I Kings 5:15 И имаше Соломун седамдесет хиљада носилаца и осамдесет хиљада тесача у планини, I Kings 5:16 Осим настојника Соломунових, који беху над тим послом, три хиљаде и триста, који управљаху народом који пословаше тај посао. I Kings 5:17 И заповеди цар да сносе велико камење, скупоцено камење за темељ дому, тесано камење. I Kings 5:18 И тесаху посленици Соломунови и посленици Хирамови и Гивлеји, и приправљаху дрво и камење да се зида дом. I Kings 6:0 I Kings 6:1 Четири стотине и осамдесете године по изласку синова Израиљевих из земље мисирске, четврте године царовања Соломуновог над Израиљем, месеца Зифа, а то је други месец, поче зидати дом Господу. I Kings 6:2 А дом што га зида цар Соломун Господу беше у дужину од шездесет лаката, а у ширину од двадесет лаката, а у висину од тридесет лаката. I Kings 6:3 И беше трем пред црквом двадесет лаката дуг, према ширини дома, а десет лаката широк пред домом. I Kings 6:4 И начини прозоре на дому изнутра широке, а споља уске. I Kings 6:5 И уза зид дому начини ходнике свуда унаоколо уза зид дому око цркве и светиње над светињама, и начини клети свуда унаоколо. I Kings 6:6 Најдоњи ходник беше пет лаката широк, а средњи шест лаката широк, а трећи седам лаката широк; јер начини засеке на дому споља унаоколо, да се греде не улежу у зид од дома. I Kings 6:7 А кад зидаху дом, зидаху од камена, који довожаху сасвим приготовљен, те се ни чекић ни секира нити какво оруђе гвоздено не чу у дому кад се зидаше. I Kings 6:8 Врата од средњег ходника беху на десној страни дома, и излажаше се на завојницу на средњи ходник, и из средњег на трећи. I Kings 6:9 Тако сазида дом, и доврши га, и покри дом гредама и даскама кедровим. I Kings 6:10 И начинише ходнике око целог дома од пет лаката у висину сваки, и састављаху их с домом греде кедрове. I Kings 6:11 Тада дође реч Господња Соломуну говорећи: I Kings 6:12 То је дом што градиш; ако узидеш по мојим уредбама, и уствориш моје законе и уздржиш све моје заповести ходећи по њима, потврдићу ти реч своју, коју сам рекао Давиду оцу твом. I Kings 6:13 И становаћу међу синовима Израиљевим, и нећу оставити народ свој Израиља. I Kings 6:14 И тако сазида Соломун дом, и доврши га. I Kings 6:15 И обложи зидове дому изнутра даскама кедровим, од пода дома до врха зидова обложи дрветом изнутра; и под дому обложи даскама јеловим. I Kings 6:16 И начини преграду од двадесет лаката од једне стране дома до друге од дасака кедрових, од пода до врх зидова; и то начини унутра за шатор, за светињу над светињама. I Kings 6:17 А дом, црква напред, беше од четрдесет лаката. I Kings 6:18 А по даскама кедровим унутра у дому беху изрезане јабуке и цветови развијени, све од кедра тако да се не виђаше нигде камен. I Kings 6:19 И светињу над светињама уреди унутра у дому, да се онде намести ковчег завета Господњег. I Kings 6:20 А светиња над светињама унутра беше двадесет лаката дуга, и двадесет лаката широка, и двадесет лаката висока, и обложи је чистим златом; тако обложи и олтар од кедра. I Kings 6:21 И тако обложи Соломун дом изнутра чистим златом, и затеже златне ланце пред светињом над светињама, коју такође обложи златом. I Kings 6:22 И сав дом обложи златом; тако и сав олтар пред светињом над светињама обложи златом. I Kings 6:23 А у светињи над светињама начини два херувима од дрвета маслиновог; десет лаката беше висок сваки. I Kings 6:24 А од пет лаката беше једно крило у херувима, и од пет лаката беше друго крило у херувима; десет лаката беше од краја једног крила до краја другог крила. I Kings 6:25 Тако и други херувим беше од десет лаката; једне мере и једне направе беху оба херувима. I Kings 6:26 Десет лаката беше висок један херувим, тако и други. I Kings 6:27 И намести херувиме усред унутрашњег дома, и раширише херувими крила своја тако да крило једног тицаше у један зид, а крило другог херувима тицаше у други зид, а усред дома тицаху крила једно у друго. I Kings 6:28 И обложи херувиме златом. I Kings 6:29 А све зидове дому унаоколо искити резаним херувимима и палмама и развијеним цветовима изнутра и споља. I Kings 6:30 И под дому обложи златом изнутра и споља. I Kings 6:31 И на уласку у светињу над светињама начини двокрилна врата од дрвета маслиновог, којима прагови с довратницима беху на пет углова. I Kings 6:32 И на тим двокрилним вратима од дрвета маслиновог изреза херувиме и палме и развијене цветове, и обложи их златом, и херувиме и палме обложи златом. I Kings 6:33 Тако и на уласку у цркву начини прагове од дрвета маслиновог на четири угла; I Kings 6:34 И врата двокрилна од дрвета јеловог; на две се стране отвараше једно крило, и на две стране отвараше се друго крило. I Kings 6:35 И изреза на њима херувиме и палме и развијене цветове, и обложи златом све што беше изрезано. I Kings 6:36 Потом начини трем унутрашњи од три реда тесаног камена и једног реда дрвета кедровог струганог. I Kings 6:37 Четврте године месеца Зифа би постављен темељ дому Господњем; I Kings 6:38 А једанаесте године месеца Вула, који је осми месец, сврши се дом са свим стварима својим и са свим што му припада. Тако га сазида за седам година. I Kings 7:0 I Kings 7:1 Потом зида Соломун себи дом тринаест година, и сврши га. I Kings 7:2 Сазида и дом из шуме ливанске, сто лаката дуг и педесет лаката широк и тридесет лаката висок, на четири реда ступова кедрових, с гредама кедровим сврх ступова. I Kings 7:3 И беше покривен дрветом кедровим горе на гредама, које беху на четрдесет и пет ступова, по петнаест у једном реду. I Kings 7:4 И прозора беху три реда, прозор над прозором у три реда. I Kings 7:5 И сва врата и прагови беху на четири угла, и прозори, и један прозор беше према другом у три реда. I Kings 7:6 И начини трем од ступова, педесет лаката дуг и тридесет лаката широк; и тај трем беше спреда, и ступови и греде беху спреда. I Kings 7:7 И начини трем у коме беше престо, где суђаше, трем судски, који беше обложен кедром од пода до врха. I Kings 7:8 У његовој кући где живљаше беше други трем иза оног трема, посао беше исти. Начини дом и кћери Фараоновој, којом се ожени Соломун, као тај трем. I Kings 7:9 Све ово беше од скупоценог камена, тесаног на меру и пилом сеченог, изнутра и споља, од пода до крова, и споља до великог трема. I Kings 7:10 И темељ беше од камења скупоценог, камења великог, од десет лаката и од осам лаката. I Kings 7:11 А одозго беше камење скупоцено на меру тесано и даске кедрове. I Kings 7:12 И велики трем унаоколо имаше три реда камења тесаног и један ред кедрових брвана, као трем унутрашњи дома Господњег и као трем истог дома. I Kings 7:13 И посла цар Соломун и позва Хирама из Тира. I Kings 7:14 А он беше син једне удовице од племена Нефталимовог а отац му беше из Тира, уметник бронзарски, врло вешт и разуман, те умеше свашта градити од бронзе; он дошав к цару Соломуну изради му сав посао. I Kings 7:15 Сали два ступа од бронзе, један ступ беше од осамнаест лаката у висину, а унаоколо од дванаест лаката; такав беше и други ступ. I Kings 7:16 И начини два оглавља да се метну одозго на ступове, саливена од бронзе; пет лаката беше високо једно оглавље и пет лаката беше високо друго оглавље. I Kings 7:17 И плетенице испреплетане и врпце као вериге начини на оглавља, која беху на врх ступова, седам на једно оглавље и седам на друго оглавље. I Kings 7:18 Тако начини и на ступове и два реда шипака на једну плетеницу унаоколо да покривају оглавље које беше на врху; тако начини и на другом оглављу. I Kings 7:19 И на та два оглавља наврх ступова у трему беху начињени љиљани од четири лакта. I Kings 7:20 И на два оглавља на два ступа беху одозго и према средини под плетеницама шипци, којих беше двеста у два реда унаоколо на једном и на другом оглављу. I Kings 7:21 И постави те ступове у трему црквеном, и поставивши десни ступ назва га Јахин, потом поставише ступ леви назва га Воас. I Kings 7:22 И наврх ступова намести израђено цвеће љиљаново. И тако свршише ступове. I Kings 7:23 И сали море; десет лаката беше му од једног краја до другог, округло унаоколо, а пет лаката беше високо, а унаоколо му беше тридесет лаката. I Kings 7:24 И испод краја његовог беху испупчене као јабуке свуда унаоколо по десет на један лакат, којима беше опточено море унаоколо, два реда јабука беше саливено с њим. I Kings 7:25 И стајаше на дванаест волова; три гледаху на север, три гледаху на запад, три гледаху на југ, а три гледаху на исток; а море стајаше на њима одозго, и задња страна свих њих беше унутра. I Kings 7:26 Дебљина му беше с подланице а крај му беше као крај у чаше, као цвет љиљанов, а примаше две хиљаде вата. I Kings 7:27 И начини десет подножја од бронзе, у дужину од четири лакта беше свако подножје, а у ширину од четири лакта, а у висину од три лакта. I Kings 7:28 А направа беше у сваког подножја оваква: Оплата беше у њих унаоколо, и оплата беше између углова. I Kings 7:29 А на оплати међу угловима беху лавови и волови и херувими; а на угловима беше ступац одозго, а испод лавова и волова беше венац кован. I Kings 7:30 И под сваким подножјем беху по четири точка од бронзе с плочама бронзаним, и на четири угла беху као рамена, и под сваком умиваоницом беху та рамена саливена према сваком венцу. I Kings 7:31 Дубина умиваоници од врха до дна над ступцем беше с лакта, и у врху беше округла као и ступац који беше од подруг лакта, и по врху јој беше резано, а оплата јој беше на четири угла, не округла. I Kings 7:32 И тако по четири точка беху под том оплатом, и осовине точковима излажаху на подножју, и сваки точак беше висок подруг лакта. I Kings 7:33 И направа у тих точкова беше као направа у точкова колских; осовине њихове, главчине, наплаци и паоци, све беше ливено. I Kings 7:34 И четири рамена беху на четири угла у сваког подножја, из подножја излажаху његова рамена. I Kings 7:35 А одозго у подножја беше висине по лакта, која беше свуда округла, и одозго на подножју беху стране његове и оплате које излажаху из њега. I Kings 7:36 И по странама његовим и по оплатама његовим изрезах херувиме, лавове и палме, једно до другог уз венце унаоколо. I Kings 7:37 На тај начин начини десет подножја; сва беху једнако саливена, једне мере и једне направе. I Kings 7:38 И начини десет умиваоница од бронзе; по четрдесет вата узимаше једна умиваоница, и свака умиваоница беше од четири лакта; по једна умиваоница стајаше на сваком подножју од десет подножја. I Kings 7:39 И намести пет подножја на десној страни дома, и пет на левој страни дома, а море намести на десну страну дома према истоку с југа. I Kings 7:40 Тако начини Хирам умиваонице и лопате и котлиће; и сврши Хирам сав посао који ради цару Соломуну за дом Господњи: I Kings 7:41 Два ступа и два оглавља округла наврх два ступа, и две плетенице да покривају она два оглавља округла наврх ступова; I Kings 7:42 И четири стотине шипака на две плетенице; два реда шипака на свакој плетеници, да покривају два оглавља округла наврх ступова; I Kings 7:43 И десет подножја, и десет умиваоница на њима; I Kings 7:44 И море једно, и волова дванаест под морем; I Kings 7:45 И лонце и лопате и котлиће; а сви судови што начини Хирам цару Соломуну за дом Господњи беху од бронзе углађене. I Kings 7:46 То је цар саливао у равници јорданској у земљи иловачи између Сохота и Сартана. I Kings 7:47 И Соломун не измери те судове јер их беше врло много, не тражише тежину бронзе. I Kings 7:48 Начини Соломун и све друго посуђе за дом Господњи: златни олтар, и златни сто, на коме стајаху хлебови постављени, I Kings 7:49 И пет свећњака с десне стране и пет с леве стране пред светињом од чистог злата, цветове и жишке и усекаче од злата, I Kings 7:50 И чаше и виљушке и котлиће, и кадионице и машице од чистог злата; и чепови на вратима унутрашњег дома светиње над светињама, и чепови на вратима црквеним беху од злата. I Kings 7:51 И тако се сврши сав посао који уради цар Соломун дому Господњем; и унесе Соломун шта беше посветио Давид отац његов сребро и злато и судове, и остави у ризницу дома Господњег. I Kings 8:0 I Kings 8:1 Тада сабра Соломун старешине Израиљеве и све главаре племенске, кнезове домова отачких синова Израиљевих, к себи у Јерусалим да се пренесе ковчег завета Господњег из града Давидовог, а то је Сион. I Kings 8:2 И скупише се к цару Соломуну сви људи Израиљеви месеца Етанима на празника, а то је месец седми. I Kings 8:3 И кад дођоше све старешине Израиљеве, подигоше свештеници ковчег; I Kings 8:4 И пренесоше ковчег Господњи и шатор од састанка и све суде свете што беху у шатору; пренесоше их свештеници и Левити. I Kings 8:5 А цар Соломун и сав збор Израиљев, који се сабра к њему, принесоше с њим пред ковчегом оваца и говеда толико да се не могаше ни избројати ни прорачунати од мноштва. I Kings 8:6 И унесоше свештеници ковчег завета Господњег на његово место, у унутрашњи дом, у светињу над светињама, под крила херувимима. I Kings 8:7 Јер херувимима беху раширена крила над местом где ће стајати ковчег, и заклањаху херувими ковчег и полуге његове одозго. I Kings 8:8 И повукоше му полуге тако да се крајеви виђаху на предњој страни светиње над светињама, али се напоље не виђаху; и онде осташе до данашњег дана. I Kings 8:9 У ковчегу не беше ништа осим две плоче камене, које метну у њ Мојсије на Хориву, кад Господ учини завет са синовима Израиљевим пошто изиђоше из земље мисирске. I Kings 8:10 А кад свештеници изиђоше из светиње, облак напуни дом Господњи, I Kings 8:11 Те не могаху свештеници стајати да служе од облака; јер се славе Господње напуни дом Господњи. I Kings 8:12 Тада рече Соломун: Господ је рекао да ће наставати у мраку. I Kings 8:13 Сазидах дом Теби за стан, место, да у њему наставаш до века. I Kings 8:14 И окренувши се лицем својим цар благослови сав збор Израиљев, а сав збор Израиљев стајаше. I Kings 8:15 И рече: Благословен да је Господ Бог Израиљев, који је говорио својим устима Давиду оцу мом и испунио руком својом говорећи: I Kings 8:16 Од оног дана кад изведох из Мисира народ свој Израиља не изабрах ни једног града међу свим племенима Израиљевим да се сазида дом где би било име моје, него изабрах Давида да буде над народом мојим Израиљем. I Kings 8:17 И науми Давид, отац мој, да сазида дом имену Господа Бога Израиљевог. I Kings 8:18 Али Господ рече Давиду, оцу мом: Што си наумио сазидати дом имену мом, добро си учинио што си то наумио; I Kings 8:19 Али нећеш ти сазидати тај дом, него син твој, који ће изаћи из бедара твојих, он ће сазидати дом имену мом. I Kings 8:20 И тако испуни Господ реч своју коју рече; јер устах на место оца свог Давида, и седох на престо Израиљев, као што рече Господ, и сазидах овај дом имену Господа Бога Израиљевог. I Kings 8:21 И одредих овде место ковчегу у коме је завет Господњи што је учинио с оцима нашим кад их је извео из земље мисирске. I Kings 8:22 Потом стаде Соломун пред олтар Господњи пред свим збором Израиљевим, и подиже руке своје к небу, I Kings 8:23 И рече: Господе Боже Израиљев! Нема Бога таквог какав си Ти горе на небу ни доле на земљи, који чуваш завет и милост слугама својим, које ходе пред Тобом свим срцем својим; I Kings 8:24 Који си испунио слузи свом Давиду, оцу мом, шта си му рекао; шта си устима својим рекао то си руком својом испунио, као што се види данас. I Kings 8:25 Сада дакле, Господе Боже Израиљев, држи слузи свом Давиду оцу мом шта си му рекао говорећи: Неће ти нестати човека испред мене који би седео на престолу Израиљевом, само ако синови твоји ушчувају пут свој ходећи преда мном, као што си ти ходио преда мном. I Kings 8:26 Сада дакле, Боже Израиљев, нека се потврди реч Твоја коју си рекао слузи свом Давиду, оцу мом. I Kings 8:27 Али хоће ли доиста Бог становати на земљи? Ето, небо и небеса над небесима не могу Те обухватити, а камоли овај дом што га сазидах? I Kings 8:28 Али погледај на молитву слуге свог и на молбу његову, Господе Боже мој, чуј вику и молитву, којим Ти се моли данас слуга Твој; I Kings 8:29 Да буду очи Твоје отворене над домом овим дан и ноћ, над овим местом, за које си рекао: Ту ће бити име моје; да чујеш молитву којом ће се молити слуга Твој на овом месту. I Kings 8:30 Чуј молбу слуге свог и народа свог Израиља, којом ће се молити на овом месту; чуј с места где станујеш, с неба, чуј, и смилуј се. I Kings 8:31 Кад ко згреши ближњему свом те му се да заклетва да се закуне, и заклетва дође пред Твој олтар у овом дому, I Kings 8:32 Ти чуј с неба, и учини и суди слугама својим, осуђујући кривца и дела његова обраћајући на његову главу, а правог правдајући и плаћајући му по правди његовој. I Kings 8:33 Кад разбију непријатељи Твоји народ Твој Израиља зато што Ти згреше, па се обрате к Теби и даду славу имену Твом, и помоле Ти се и замоле Те у овом дому, I Kings 8:34 Ти чуј с неба, и опрости грех народу свом Израиљу, и доведи их опет у земљу коју си дао оцима њиховим. I Kings 8:35 Кад се затвори небо, те не буде дажда зато што згреше Теби, па Ти се замоле на овом месту и даду славу имену Твом, и од греха се свог обрате, кад их намучиш, I Kings 8:36 Ти чуј с неба, и опрости грех слугама својим и народу свом Израиљу показавши им пут добри којим ће ходити, и пусти дажд на земљу своју, коју си дао народу свом у наследство. I Kings 8:37 Кад буде глад у земљи, кад буде помор, суша, медљика, скакавци, гусенице, или кад га притесни непријатељ његов у земљи његовој властитој, или какво год зло, каква год болест, I Kings 8:38 Сваку молбу и сваку молитву, која буде од кога год човека или од свега Твог народа Израиља, ко позна муку срца свог и подигне руке своје у овом дому, I Kings 8:39 Ти чуј с неба, из стана свог, и смилуј се и учини и подај свакоме по свим путевима његовим, које знаш у срцу његовом; јер Ти сам знаш срца свих синова човечијих; I Kings 8:40 Да Те се боје докле су год живи на земљи коју си дао оцима нашим. I Kings 8:41 И странац, који није од Твог народа Израиља, него дође из далеке земље имена Твог ради, I Kings 8:42 (Јер ће се чути за име Твоје велико и за руку Твоју крепку и мишицу Твоју подигнуту) кад дође и помоли се у овом дому, I Kings 8:43 Ти чуј с неба, из стана свог, и учини све за шта повиче к Теби онај странац, да би познали име Твоје сви народи на земљи и бојали се Тебе као народ Твој Израиљ, и да би знали да је име Твоје призвано над овим домом, који сазидах. I Kings 8:44 Кад народ Твој изиђе на војску на непријатеља свог путем којим Га пошаљеш, и помоле се Господу обративши се ка граду, који си изабрао, и к дому, који сам сазидао имену Твом, I Kings 8:45 Чуј с неба молбу њихову, и подај им правицу. I Kings 8:46 Кад Ти згреше, јер нема човека који не греши, и разгневивши се на њих даш их непријатељима њиховим, те их заробе и одведу у земљу непријатељску далеко или близу, I Kings 8:47 Ако се дозову у земљи у коју буду одведени у ропство, и обрате се и стану Ти се молити у земљи оних који их заробише, и кажу: Сагрешисмо и зло учинисмо, скривисмо, I Kings 8:48 И тако се обрате к Теби свим срцем својим и свом душом својом у земљи непријатеља својих, који их заробе, и помоле Ти се окренувши се к земљи својој, коју си дао оцима њиховим, ка граду, који си изабрао, и к дому, који сам сазидао имену Твом, I Kings 8:49 Тада чуј с неба, из стана свог, молбу њихову и молитву њихову, и подај им правицу, I Kings 8:50 И опрости народу свом шта Ти буду згрешили, и све преступе којима Ти буду преступили, и умилостиви им оне који их заробе да се смилују на њих. I Kings 8:51 Јер су Твој народ и Твоје наследство, које си извео из Мисира, исред пећи гвоздене. I Kings 8:52 Нека буду очи Твоје отворене на молбу слуге Твог и на молбу народа Твог Израиља, и чуј их кад Те год призову. I Kings 8:53 Јер си их Ти одвојио себи за наследство од свих народа на земљи, као што си рекао преко Мојсија слуге свог, кад си извео оце наше из Мисира, Господе, Господе! I Kings 8:54 А кад Соломун молећи се Господу сврши сву ову молбу и молитву, уста испред олтара Господњег, где беше клекао и руке своје подигао к небу; I Kings 8:55 И стојећи благослови сав збор Израиљев, гласом великим говорећи: I Kings 8:56 Благословен да је Господ који је смирио народ свој Израиља, као што је говорио; није изостала ни једна реч од свих добрих речи Његових, које је говорио преко Мојсија, слуге свог. I Kings 8:57 Да Господ Бог наш буде с нама као што је био с оцима нашим, да нас не остави и не напусти. I Kings 8:58 Него нека пригне срце наше к себи да бисмо ходили свим путевима Његовим и држали заповести Његове и уредбе Његове и законе Његове, што је заповедио оцима нашим. I Kings 8:59 И нека буду ове речи моје, којима се молих Господу, близу Господа Бога нашег дан и ноћ да би давао правицу слузи свом и народу свом Израиљу у свако доба; I Kings 8:60 Да би познали сви народи на земљи да је Господ сам Бог и да нема другог. I Kings 8:61 И нека срце ваше буде цело према Господу Богу нашем, да ходите по уредбама Његовим и држите заповести Његове као данас. I Kings 8:62 Тада цар и сав Израиљ с њим принесоше жртве пред Господом. I Kings 8:63 И Соломун принесе на жртву захвалну, коју принесе Господу, двадесет и две хиљаде волова и сто и двадесет хиљада оваца. Тако посветише дом Господњи цар и сви синови Израиљеви. I Kings 8:64 У тај дан посвети цар средину трема који је пред домом Господњим, јер онде принесе жртве паљенице и даре и претилину од жртава захвалних; јер бронзани олтар који беше пред Господом беше мален и не могаше на њ стати жртве паљенице и дари и претилина од жртава захвалних. I Kings 8:65 И у то време празнова Соломун празник и сав Израиљ с њим, сабор велик од уласка у Емат до потока мисирског, пред Господом Богом нашим, седам дана и опет седам дана, то је четрнаест дана. I Kings 8:66 А у осми дан отпусти народ; и благословише цара и отидоше к шаторима својим радујући се и веселећи се у срцу за све добро што учини Господ Давиду, слузи свом и Израиљу, народу свом. I Kings 9:0 I Kings 9:1 А кад Соломун сврши дом Господњи и дом царски и све што жељаше Соломун и рад беше начинити, I Kings 9:2 Јави се Господ Соломуну други пут, као што му се беше јавио у Гаваону; I Kings 9:3 И рече му Господ: Услишио сам молбу твоју и молитву твоју, којом си ми се молио; осветио сам тај дом који си сазидао да ту наместим име своје до века; и очи ће моје и срце моје бити онде вазда. I Kings 9:4 А ти ако узидеш преда мном као је ишао Давид отац твој с целим и правим срцем творећи све што сам ти заповедио и држећи уредбе моје и законе моје, I Kings 9:5 Утврдићу престо царства твог над Израиљем вавек, као што сам казао Давиду оцу твом говорећи: Неће ти нестати човека на престолу Израиљевом. I Kings 9:6 Али ако се ви и синови ваши одвратите од мене и не уздржите заповести моје и уредбе моје које сам вам дао, и отидете и станете служити другим боговима и клањати им се, I Kings 9:7 Тада ћу истребити Израиља са земље, коју сам вам дао, и овај дом, који сам посветио имену свом, одбацићу од себе, и Израиљ ће постати прича и подсмех међу свим народима; I Kings 9:8 А дом овај колико је славан, ко год прође мимо њ, зачудиће се и запиштаће, и рећи ће: Зашто учини Господ ово од ове земље и од овог дома? I Kings 9:9 И одговараће се: Јер одусташе Господа Бога свог, који изведе оце њихове из земље мисирске, и узеше друге богове, и клањаше им се и служише им; зато пусти на њих Господ све ово зло. I Kings 9:10 А кад прође двадесет година, у које сазида Соломун ова два дома, дом Господњи и дом царски, I Kings 9:11 А Хирам, цар тирски даде Соломуну дрва кедрових и дрва јелових и злата колико му год воља беше, тада цар Соломун даде Хираму двадесет градова у земљи галилејској. I Kings 9:12 И дође Хирам из Тира да види градове које му даде Соломун, али не бише му по вољи. I Kings 9:13 Па рече: Какви су то градови што си ми их дао, брате? И назва их земља Кавул; и оста им то име до данас. I Kings 9:14 А Хирам беше послао цару сто и двадесет таланата злата. I Kings 9:15 И тако цар Соломун одреди људе, те сазида дом Господњи и дом свој и Милон, и зидове око Јерусалима, и Асор и Мегидон и Гезер. I Kings 9:16 Јер Фараон, цар мисирски, изиђе и узе Гезер, и спали га огњем и поби Хананеје који живљаху у граду, и даде га у прћију кћери својој, жени Соломуновој. I Kings 9:17 А Соломун сазида Гезер и Вет-Орон доњи. I Kings 9:18 И Валат и Тадмор у пустињи у земљи, I Kings 9:19 И све градове у којима Соломун имаше житнице, и градове у којима му беху кола, и градове у којима му беху коњици, и шта год Соломуну би воља зидати у Јерусалиму и на Ливану и у свој земљи царства свог. I Kings 9:20 И сав народ који беше остао од Амореја, Хетеја, Ферезеја, Јевеја и Јевусеја, који не беху од синова Израиљевих, I Kings 9:21 Синове њихове, који беху остали иза њих у земљи којих не могаше синови Израиљеви истребити, њих Соломун нагна да плаћају данак и робују до данашњег дана. I Kings 9:22 А од синова Израиљевих не учини ни једног робом, него беху војници и слуге његове и кнезови, војводе његове, и заповедници над колима његовим и над коњицима његовим. I Kings 9:23 И беше главних настојника над послом Соломуновим пет стотина и педесет, који управљаху народом који рађаше посао. I Kings 9:24 А кћи Фараонова пресели се из града Давидовог у дом свој, који јој сазида. Тада сазида и Милон. I Kings 9:25 И Соломун приношаше три пута на годину жртве паљенице и жртве захвалне на олтару који начини Господу, и кађаше на олтару који беше пред Господом, кад сврши дом. I Kings 9:26 И лађе начини цар Соломун у Есион-Гаверу, који је код Елота на брегу црвеног мора у земљи едомској. I Kings 9:27 И посла Хирам на тим лађама слуге своје, лађаре веште мору, са слугама Соломуновим; I Kings 9:28 И дођоше у Офир, и узеше оданде злата четири стотине и двадесет таланата, и донесоше цару Соломуну. I Kings 10:0 I Kings 10:1 А царица савска чу глас о Соломуну и о имену Господњем, и дође да га искуша загонеткама. I Kings 10:2 И дође у Јерусалим са силном пратњом, с камилама које ношаху мириса и злата врло много и драгог камења; и дошавши к Соломуну говори с њим о свему што јој беше у срцу. I Kings 10:3 И Соломун јој одговори на све речи њене; не беше од цара сакривено ништа да јој не би одговорио. I Kings 10:4 А кад царица савска виде сву мудрост Соломунову и дом који беше сазидао, I Kings 10:5 И јела на столу његовом и станове слуга његових и дворбу дворана његових и одело њихово, и пехарнике његове и жртве његове паљенице које приношаше у дому Господњем, она дође изван себе; I Kings 10:6 Па рече цару: Истина је шта сам чула у својој земљи о стварима твојим и о мудрости твојој. I Kings 10:7 Али не хтех веровати шта се говораше докле не дође и видим својим очима; а гле, ни пола ми није казано; твоја мудрост и доброта надвишује глас који сам слушала. I Kings 10:8 Благо људима твојим, благо слугама твојим, који једнако стоје пред тобом и слушају мудрост твоју. I Kings 10:9 Да је благословен Господ Бог твој коме си омилео, те те посади на престо Израиљев; јер Господ љуби Израиља увек, и постави те царем да судиш и делиш правицу. I Kings 10:10 Потом даде цару сто и двадесет таланата злата и врло много мириса и драгог камења: никада више не дође толико таквих мириса колико даде царица савска цару Соломуну. I Kings 10:11 И лађе Хирамове, које доношаху злато из Офира, донесоше из Офира врло много дрвета алмугима и драгог камења. I Kings 10:12 И начини цар од тог дрвета алмугима заграду у дому Господњем и у дому царском и харфе и псалтире за певаче; никада се више није довезло таквог дрвета алмугима нити се видело до данашњег дана. I Kings 10:13 А цар Соломун даде царици савској шта год зажеле и заиска осим оног шта јој даде сам по могућству цара Соломуна. По том она отиде и врати се у земљу своју са слугама својим. I Kings 10:14 А злата што дохођаше Соломуну сваке године, беше шест стотина и шездесет и шест таланата, I Kings 10:15 Осим оног што дохођаше од трговаца и оних који продаваху мирисе и од свих царева арапских и управитеља земаљских. I Kings 10:16 И цар Соломун начини двеста штитова од кованог злата, шест стотина сикала злата дајући на један штит: I Kings 10:17 И три стотине малих штитова од кованог злата, по три мине злата дајући на сваки штитић; и остави их цар у дому од шуме ливанске. I Kings 10:18 И начини цар велик престо од слонове кости, и обложи га чистим златом. I Kings 10:19 Шест басамака беше у престола, и врх округао беше озад на престолу и ручице беху с обе стране седишта, и два лава стајаху покрај тих ручица. I Kings 10:20 И дванаест лавова стајаху на шест басамака отуд и одовуд. Не би такав начињен ни у коме царству. I Kings 10:21 И сви судови из којих пијаше цар Соломун беху златни, и сви судови у дому од шуме ливанске беху од чистог злата; од сребра не беше ништа; сребро беше ништа за времена Соломуновог. I Kings 10:22 Јер цар имаше лађе тарсиске на мору с лађама Хирамовим: један пут у три године враћаху се лађе тарсиске доносећи злато и сребро, слонове кости, мајмуне и пауне. I Kings 10:23 Тако цар Соломун беше већи од свих царева земаљских богатством и мудрошћу. I Kings 10:24 И из целе земље тражаху да виде Соломуна, да чују мудрост његову, коју му даде Господ у срце. I Kings 10:25 И доношаху му сви даре, судове сребрне и судове златне, и хаљине и оружје и мирисе и коње и мазге, сваке године. I Kings 10:26 Тако накупи Соломун кола и коњика, и имаше хиљаду и четири стотине кола и дванаест хиљада коњика, које разреди по градовима, где му беху кола, и код себе у Јерусалиму. I Kings 10:27 И учини цар, те у Јерусалиму беше сребра као камења, и кедрових дрва као дивљих смокава које расту по пољу, тако много. I Kings 10:28 И довођаху Соломуну коње из Мисира и свакојаки трг, јер трговци цареви узимаху трг различан за цену. I Kings 10:29 И долажаху кола из Мисира по шест стотина сикала сребра, а коњ по сто и педесет. И тако сви цареви хетејски и цареви сирски добијаху коње преко њих. I Kings 11:0 I Kings 11:1 Али цар Соломун љубљаше многе жене туђинке осим кћери Фараонове, Моавке, Амонке, Едомке, Сидонке и Хетејке, I Kings 11:2 Од ових народа за које беше рекао Господ синовима Израиљевим: Не идите к њима и они да не долазе к вама, јер ће занети срце ваше за својим боговима. За њих приону Соломун љубећи их. I Kings 11:3 Те имаше жена царица седам стотина, и три стотина иноча; и жене његове занесоше срце његово. I Kings 11:4 И кад остаре Соломун, жене занесоше срце његово за туђим боговима; и срце његово не би цело према Господу Богу његовом као што је било срце Давида, оца његовог. I Kings 11:5 И Соломун хођаше за Астаротом, богињом сидонском, и за Мелхомом, гадом амонским. I Kings 11:6 И чињаше Соломун шта беше зло пред Господом, и не хођаше сасвим за Господом као Давид, отац његов. I Kings 11:7 Тада сагради Соломун висину Хемосу, гаду моавском, на гори према Јерусалиму, и Молоху гаду амонском. I Kings 11:8 Тако учини свим женама туђинкама, те кађаху и приношаху жртве својим боговима. I Kings 11:9 А Господ се разгневи на Соломуна што се одврати срце његово од Господа Бога Израиљевог, који му се беше јавио два пута, I Kings 11:10 И беше му заповедио да не иде за другим боговима, а он не одржа шта му Господ заповеди. I Kings 11:11 И рече Господ Соломуну: Што се то нађе на теби, и ниси држао завет мој ни уредбе моје, које сам ти заповедио, зато ћу отргнути од тебе царство и даћу га слузи твом. I Kings 11:12 Али за твог века нећу то учинити ради Давида оца твог; него ћу га отргнути из руке сина твог. I Kings 11:13 Али нећу отргнути сво царство; једно ћу племе дати сину твом ради Давида слуге свог и ради Јерусалима, који изабрах. I Kings 11:14 И подиже Господ противника Соломуну, Адада Идумејца, који беше од царског рода у Идумеји. I Kings 11:15 Јер кад Давид беше у Идумеји и Јоав војвода дође да покопа побијене, поби све мушкиње у Идумеји. I Kings 11:16 Јер Јоав оста онде шест месеци са свим Израиљем докле не поби све мушкиње у Идумеји. I Kings 11:17 Тада утече Адад с неколико Идумејаца, слуга оца свог, и отиде у Мисир; а Адад беше тада дете. I Kings 11:18 И отишавши из Мадијана дођоше у Фаран; и узевши са собом људи из Фарана дођоше у Мисир к Фараону, цару мисирском, који му даде кућу и одреди му храну, и даде му и земље. I Kings 11:19 И Адад нађе велику милост у Фараона, те га ожени сестром жене своје, сестром царице Тахпенесе. I Kings 11:20 И сестра Тахпенесина роди му сина Генувата, ког отхрани Тахпенеса на двору Фараоновом, и беше Генуват на двору Фараоновом међу синовима Фараоновим. I Kings 11:21 А кад Адад чу у Мисиру да је Давид починуо код отаца својих и да је умро Јоав војвода, рече Адад Фараону: Пусти ме да идем у своју земљу. I Kings 11:22 А Фараон му рече: А шта ти је мало код мене, те хоћеш да идеш у своју земљу? А он рече: Ништа; али ме пусти. I Kings 11:23 Подиже му Бог још једног противника, Резона сина Елијадиног, који беше побегао од господара свог Адад-Езера, цара совског. I Kings 11:24 И скупивши к себи људе поста старешина од чете кад их Давид уби; потом отишавши у Дамаск осташе онде и овладаше Дамаском. I Kings 11:25 И беше противник Израиљев свега века Соломуновог, и то осим зла које чињаше Адад; и мржаше на Израиља царујући у Сирији. I Kings 11:26 И Јеровоам син Наватов, Ефраћанин из Сариде, чија мати беше по имену Серуја жена удовица, слуга Соломунов, подиже се на цара. I Kings 11:27 А ово би узрок зашто се подиже на цара: Соломун грађаше Милон и зазиђиваше пролом града Давида, оца свог; I Kings 11:28 А Јеровоам беше крепак и храбар; зато видећи Соломун младића да настаје за послом постави га над свим поданицима дома Јосифовог. I Kings 11:29 Па у то време кад Јеровоам отиде из Јерусалима, нађе га на путу Ахија Силомљанин, пророк имајући на себи нову хаљину, и беху њих двојица сами у пољу. I Kings 11:30 И Ахија узе нову хаљину која беше на њему, и раздре је на дванаест комада. I Kings 11:31 И рече Јеровоаму: Узми десет комада; јер овако вели Господ Бог Израиљев: Ево истргнућу царство из руке Соломунове, и даћу теби десет племена. I Kings 11:32 Само ће једно племе остати њему ради слуге мог Давида и ради града Јерусалима, који изабрах између свих племена Израиљевих. I Kings 11:33 Јер оставише мене и поклонише се Астароти, богињи сидонској и Хемосу богу моавском и Мелхому богу синова Амонових, и не ходише путевима мојим чинећи што је право преда мном, уредбе моје и законе моје, као Давид отац његов. I Kings 11:34 Али нећу узети царство из руку његових, него ћу га оставити нека влада докле је год жив Давида ради слуге свог, ког изабрах, који је држао заповести моје и уредбе моје. I Kings 11:35 Него ћу узети царство из руку сина његовог, и даћу теби од њега десет племена. I Kings 11:36 А сину ћу његовом дати једно племе да буде видело Давиду слузи мом вазда преда мном у граду Јерусалиму, који изабрах да у њему наместим име своје. I Kings 11:37 Тебе ћу, дакле, узети да царујеш над свим шта ти душа жели, и бићеш цар над Израиљем. I Kings 11:38 И ако узаслушаш све што ти заповедим, и узидеш мојим путевима и ушчиниш што је право преда мном, држећи уредбе моје и заповести моје, као што је чинио Давид слуга мој, бићу с тобом и сазидаћу ти тврд дом, као што сам сазидао Давиду, и даћу ти Израиља. I Kings 11:39 И мучићу семе Давидово зато, али не свагда. I Kings 11:40 Зато тражаше Соломун да убије Јеровоама; али се Јеровоам подиже и побеже у Мисир к Сисаку, цару мисирском, и би у Мисиру докле не умре Соломун. I Kings 11:41 А остала дела Соломунова и шта је год чинио, и мудрост његова, није ли то записано у књизи дела Соломунових? I Kings 11:42 А царова Соломун у Јерусалиму над свим Израиљем четрдесет година. I Kings 11:43 И почину Соломун код отаца својих, и би погребен у граду Давида, оца свог; а Ровоам, син његов, зацари се на његово место. I Kings 12:0 I Kings 12:1 Тада отиде Ровоам у Сихем; јер се онде скупи сав Израиљ да га зацаре. I Kings 12:2 А Јеровоам, син Наватов, који још беше у Мисиру побегавши онамо од цара Соломуна, кад чу, он још оста у Мисиру. I Kings 12:3 Али послаше и дозваше га. Тако Јеровоам и сав збор Израиљев дођоше и рекоше Ровоаму говорећи: I Kings 12:4 Твој је отац метнуо на нас тежак јарам; него ти сада олакшај љуту службу оца свог и тешки јарам који је метнуо на нас, пак ћемо ти служити. I Kings 12:5 А он им рече: Идите, па до три дана дођите опет к мени. И народ отиде. I Kings 12:6 Тада цар Ровоам учини веће са старцима који стајаше пред Соломуном, оцем његовим док беше жив, и рече: Како саветујете да одговорим народу? I Kings 12:7 А они му одговорише говорећи: Ако данас угодиш народу и послушаш их и одговориш им лепим речима, они ће ти бити слуге свагда. I Kings 12:8 Али он остави савет што га саветоваше старци, и учини веће са младићима, који одрастоше с њим и који стајаху пред њим. I Kings 12:9 И рече им: Шта ви саветујете да одговоримо народу, који ми рекоше говорећи: Олакшај јарам који је метнуо на нас твој отац? I Kings 12:10 Тада му одговорише младићи који одрастоше с њим, и рекоше: Овако кажи народу што ти рече: Твој је отац метнуо на нас тежак јарам, него нам ти олакшај; овако им реци: Мој је мали прст дебљи од бедара оца мог. I Kings 12:11 Отац је мој метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивим бичевима. I Kings 12:12 А трећи дан дође Јеровоам и сав народ к Ровоаму, како им беше казао цар рекавши: Дођите опет к мени до три дана. I Kings 12:13 И цар одговори оштро народу оставивши савет што га саветоваше старци; I Kings 12:14 И рече им како га саветоваше младићи говорећи: Мој је отац метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивим бичевима. I Kings 12:15 И цар оглуши се народа, јер Господ беше тако уредио да би потврдио реч своју што је рекао преко Ахије Силомљанина Јеровоаму, сину Наватовом. I Kings 12:16 А кад виде сав Израиљ где их се цар оглуши, одговори народ цару говорећи: Какав део ми имамо с Давидом? Немамо наследство са сином Јесејевим. У шаторе своје, Израиљу! А ти Давиде, сад гледај своју кућу. Тако отиде Израиљ у шаторе своје. I Kings 12:17 Само над синовима Израиљевим, који живљаху по градовима Јудиним, зацари се Ровоам. I Kings 12:18 И цар Ровоам посла Адорама који беше над данком; али га сав Израиљ засу камењем, те погибе; а цар Ровоам брже седе на кола, те побеже у Јерусалим. I Kings 12:19 Тако отпаде Израиљ од дома Давидовог до данашњег дана. I Kings 12:20 И кад чу сав Израиљ да се вратио Јеровоам, пославши дозваше га на скупштину, и поставише га царем над свим Израиљем. Не приста за домом Давидовим ни једно племе осим самог племена Јудиног. I Kings 12:21 А Ровоам дошав у Јерусалим сазва сав дом Јудин и племе Венијаминово, сто и осамдесет хиљада одабраних војника, да завојште на дом Израиљев да поврате царство Ровоаму, сину Соломуновом. I Kings 12:22 Али дође реч Божја Семеју, човеку Божијем, говорећи: I Kings 12:23 Кажи Ровоаму сину Соломуновом цару Јудином и свему дому Јудином и Венијаминовом и осталом народу, и реци: I Kings 12:24 Овако вели Господ: Не идите, и не бијте се с браћом својом, синовима Израиљевим; вратите се свак својој кући, јер сам ја наредио тако да буде. И они послушаше реч Господњу и вративши се отидоше како Господ рече. I Kings 12:25 Потом сазида Јеровоам Сихем у гори Јефремовој и насели се у њему; а после отиде оданде и сазида Фануил. I Kings 12:26 И рече Јеровоам у срцу свом: Може се царство повратити дому Давидовом. I Kings 12:27 Ако овај народ стане ићи у Јерусалим да приноси жртве у дому Господњем, срце ће се народу обратити ка господару његовом Ровоаму, цару Јудином, те ће ме убити, и повратиће се к Ровоаму цару Јудином. I Kings 12:28 Зато цар смисли, те начини два телета од злата, па рече народу: Не треба више да идете у Јерусалим; ево богова твојих, Израиљу, који су те извели из земље мисирске. I Kings 12:29 И намести једно у Ветиљу, а друго намести у Дану. I Kings 12:30 И то би на грех, јер народ иђаше к једноме до Дана. I Kings 12:31 И начини кућу на висини, и постави свештенике од простог народа који не беху од синова Левијевих. I Kings 12:32 И учини Јеровоам празник осмог месеца петнаестог дана, као што је празник у земљи Јудиној, и принесе жртве на олтару; тако учини и у Ветиљу приносећи жртве теоцима које начини; и постави у Ветиљу свештенике висинама које начини. I Kings 12:33 И петнаестог дана осмог месеца, који беше смислио у срцу свом, приношаше жртве на олтару који начини у Ветиљу, и празноваше празник са синовима Израиљевим, и приступи ка олтару да кади. I Kings 13:0 I Kings 13:1 А гле, човек Божји дође из земље Јудине с речју Господњом у Ветиљ, кад Јеровоам стајаше код олтара да кади. I Kings 13:2 И повика пут олтара речју Господњом говорећи: Олтаре! Олтаре! Овако вели Господ: Ево, родиће се син дому Давидовом по имену Јосија, који ће на теби клати свештенике висина, који каде на теби, и људске ће кости спалити на теби. I Kings 13:3 И учини знак истог дана говорећи: Ово је знак да је Господ то рекао: Ето, олтар ће се распасти и просуће се пепео што је на њему. I Kings 13:4 А кад цар Јеровоам чу речи човека Божијег које викаше олтару ветиљском, пружи руку своју с олтара говорећи: Држите га! Али усахну му рука коју пружи на њ, и не могаше је повратити к себи. I Kings 13:5 А олтар се распаде, и просу се пепео с олтара по знаку који учини човек Божји речју Господњом. I Kings 13:6 Тада цар рече човеку Божијем: Припадни ка Господу Богу свом, и помоли се за ме да ми се поврати рука. И човек се Божји помоли Господу, и поврати се цару рука, и поста као што је била. I Kings 13:7 И рече цар човеку Божијем: Ходи са мном кући мојој, и поткрепи се, и даћу ти дар. I Kings 13:8 Али човек Божји рече цару: Да ми даш по куће своје, не бих ишао с тобом нити бих јео хлеба ни воде пио у овом месту. I Kings 13:9 Јер ми је тако заповедио својом речју Господ говорећи: Не једи хлеба ни пиј воде, нити се враћај истим путем којим отидеш. I Kings 13:10 И отиде другим путем, а не врати се оним којим беше дошао у Ветиљ. I Kings 13:11 А у Ветиљу живљаше један стари пророк, коме дође син његов и приповеди све што учини пророк Божји онај дан у Ветиљу, и речи које рече цару; и приповедише синови тог пророка оцу свом. I Kings 13:12 А отац им рече: Којим је путем отишао? И показаше синови пут којим отиде човек Божји који беше дошао из земље Јудине. I Kings 13:13 А он рече синовима својим: Осамарите ми магарца. И осамарише му магарца, те уседе на њ. I Kings 13:14 И пође за човеком Божјим, и нађе га а он седи под храстом, па му рече: Јеси ли ти човек Божји што дође из земље Јудине? Он му одговори: Ја сам. I Kings 13:15 А он му рече: Ходи са мном мојој кући да једеш хлеба. I Kings 13:16 Али он одговори: Не могу се вратити с тобом ни ићи с тобом; нити ћу јести хлеба ни пити воде с тобом у овом месту. I Kings 13:17 Јер ми је речено речју Господњом: Не једи хлеба ни пиј воде онде, нити се враћај путем којим отидеш. I Kings 13:18 А он му рече: и ја сам пророк као ти, и анђео Господњи рече ми речју Господњом говорећи: Врати га са собом у своју кућу нека једе хлеба и пије воде. Али му слага. I Kings 13:19 И врати се с њим, те једе хлеба у његовој кући и пи воде. I Kings 13:20 А кад сеђаху за столом, дође реч Господња пророку који га беше вратио; I Kings 13:21 И повика на човека Божјег који беше дошао из земље Јудине, и рече: Овако вели Господ: Што ниси послушао реч Господњу, и ниси држао заповест коју ти је заповедио Господ Бог твој, I Kings 13:22 Него си се вратио и јео хлеба и пио воде на месту за које ти је рекао: Не једи хлеба ни пиј воде; зато неће твоје тело доћи у гроб твојих отаца. I Kings 13:23 И пошто се пророк ког беше вратио наједе хлеба и пошто се напи, осамари му магарца. I Kings 13:24 А кад отиде, удеси га лав на путу и закла га. И тело његово лежаше на путу и магарац стајаше код њега; такође и лав стајаше код тела. I Kings 13:25 И гле, људи пролазећи видеше тело где лежи на путу и лава где стоји код тела, и дошавши јавише у граду у коме живљаше стари пророк. I Kings 13:26 А кад то чу пророк који га беше вратио с пута, рече: Ово је човек Божји, који не послуша речи Господње, зато га даде Господ лаву да га растргне и усмрти по речи Господњој коју му рече. I Kings 13:27 И рече синовима својим говорећи: Осамарите ми магарца. И осамарише. I Kings 13:28 И отишавши, нађе тело где лежи на путу, и магарца и лава где стоје код тела: Лав не беше изјео тело ни магарца растргао. I Kings 13:29 Тада пророк подиже тело човека Божијег, и метнув га на магарца, однесе га натраг, и дође у град стари пророк да га ожали и погребе. I Kings 13:30 И метну тело у свој гроб, и плакаху над њим говорећи: Јаох брате! I Kings 13:31 А пошто га погребе, рече синовима својим говорећи: Кад умрем, погребите ме у гробу где је погребен човек Божји, покрај костију његових метните кости моје. I Kings 13:32 Јер ће се зацело збити шта је огласио по речи Господњој за олтар ветиљски и за све куће висина које су по градовима самаријским. I Kings 13:33 Пошто ово би, опет се Јеровоам не врати са свог злог пута; него опет начини из простог народа свештенике висинама; ко год хоћаше, томе он посвећиваше руке и тај постајаше свештеник висинама. I Kings 13:34 И то би на грех дому Јеровоамовом да би се истребио и да би га нестало са земље. I Kings 14:0 I Kings 14:1 У то време разболе се Авија, син Јеровоамов. I Kings 14:2 И Јеровоам рече жени својој: Устани и преобуци се да те не познаду да си жена Јеровоамова; па иди у Силом. Ето, онде је Ахија пророк, који ми је казао да ћу бити цар над овим народом. I Kings 14:3 И понеси десет хлебова и колача и жбан меда, па отиди к њему; он ће ти казати шта ће бити од детета. I Kings 14:4 И учини тако жена Јеровоамова, и уставши отиде у Силом и уђе у кућу Ахијину. Ахија, пак, не могаше видети, јер му очи беху потамнеле од старости. I Kings 14:5 Али Господ рече Ахији: Ето иде жена Јеровоамова да те пита за сина свог, јер је болестан; ти јој кажи то и то; а кад она дође учиниће се да је друга. I Kings 14:6 И Ахија чувши шуштање ногу њених кад уђе на врата, рече: Ходи, жено Јеровоамова; што се чиниш да си друга? Ја сам послан к теби да ти зло кажем. I Kings 14:7 Иди, реци Јеровоаму: Овако вели Господ Бог Израиљев: Што сам те подигао између народа и поставио те вођом народу свом Израиљу, I Kings 14:8 И отрвши царство од дома Давидовог дадох теби, а ти не би као слуга мој Давид, који је држао заповести моје и ходио за мном свим срцем својим чинећи само што је право преда мном; I Kings 14:9 Него си радио горе од свих који бише пре тебе, и отишао си и начинио себи друге богове и ликове ливене да би ме дражио, па си ме бацио на леђа своја; I Kings 14:10 Зато, ево, ја ћу пустити зло на дом Јеровоамов, и истребићу Јеровоаму и оно што мокри уза зид, и ухваћеног и остављеног у Израиљу, и дом ћу Јеровоамов омести као што се мете да га не остане ништа. I Kings 14:11 Ко Јеровоамов погине у граду, изјешће га пси, а ко погине у пољу, изјешће га птице небеске; јер Господ рече. I Kings 14:12 А ти устани, иди кући својој; и кад ступиш ногама својим у град, одмах ће умрети дете. I Kings 14:13 И сав ће Израиљ плакати за њим, и погрепшће га; јер ће он сам од дома Јеровоамовог доћи у гроб, јер се на њему самом у дому Јеровоамовом нађе нешто добра пред Господом Богом Израиљевим. I Kings 14:14 А Господ ће подигнути себи цара над Израиљем, који ће истребити дом Јеровоамов у онај дан; да, шта? Сад већ. I Kings 14:15 И удариће Господ Израиља да ће се заљуљати као што се љуља трска у води, и ишчупаће Израиља из ове добре земље, који је дао оцима њиховим, и разасуће их далеко преко реке зато што начинише себи лугове гневећи Господа. I Kings 14:16 И напустиће Израиља за грехе Јеровоамове, којима је грешио и на грех навео Израиља. I Kings 14:17 Тада уста жена Јеровоамова и отиде и дође у Терсу; и кад ступи на праг кућни умре дете. I Kings 14:18 И погребоше га и сав Израиљ плака за њим по речи Господњој, коју рече преко слуге свог Ахије пророка. I Kings 14:19 А остала дела Јеровоамова, како је војевао и како је царовао, ено записана су у дневнику царева Израиљевих. I Kings 14:20 А царова Јеровоам двадесет и две године; и почину код отаца својих, а Надав, син његов зацари се на његово место. I Kings 14:21 А Ровоам, син Соломунов, цароваше над Јудом; беше Ровоаму четрдесет и једна година кад поче царовати, и царова седамнаест у Јерусалиму граду, који изабра Господ између свих племена Израиљевих да онде намести име своје. Матери његовој беше име Нама Амонка. I Kings 14:22 И Јуда чињаше што је зло пред Господом; и гресима својим којим грешаху дражише Га већма него оци њихови свим што чинише. I Kings 14:23 Јер и они начинише себи висине и ступове и лугове на сваком високом хуму и под сваким зеленим дрветом. I Kings 14:24 А беше и аџувана у земљи, и чињаху све гадове народа које беше истерао Господ испред синова Израиљевих. I Kings 14:25 А пете године царовања Ровоамовог дође Сисак, цар мисирски, на Јерусалим. I Kings 14:26 И узе благо из дома Господњег и благо из дома царевог, све то узе; и узе све штитове златне које је начинио Соломун. I Kings 14:27 И на њихово место начини цар Ровоам штитове од бронзе, и предаде их старешинама над стражарима, који чуваху врата дома царевог. I Kings 14:28 И кад цар иђаше у дом Господњи, ношаху их стражари, а после их опет остављаху у ризницу своју. I Kings 14:29 А остала дела Ровоамова, и све што је чинио, није ли записано у дневнику царева Јудиних? I Kings 14:30 А беше рат између Ровоама и Јеровоама једнако. I Kings 14:31 И почину Ровоам код отаца својих, и би погребен код отаца својих у граду Давидовом, А име матери његовој беше Нама Амонка. А на место његово зацари се Авијам, син његов. I Kings 15:0 I Kings 15:1 А осамнаесте године царовања Јеровоама, сина Наватовог, зацари се Авијам над Јудом. I Kings 15:2 И царова три године у Јерусалиму. А матери му беше име Маха, кћи Авесаломова. I Kings 15:3 Он хођаше у свим гресима оца свог, које је чинио пред њим, и не беше срце његово цело према Господу Богу његовом као срце Давида, оца његовог. I Kings 15:4 Али ради Давида даде му Господ Бог његов видело у Јерусалиму подигавши сина његовог након њега и утврдивши Јерусалим; I Kings 15:5 Јер је Давид чинио што је право пред Господом нити је одступио од свега што му је заповедио свега века свог осим ствари с Уријом Хетејином. I Kings 15:6 А рат беше између Ровоама и Јеровоама до његовог века. I Kings 15:7 А остала дела Авијамова и све што је чинио није ли записано у дневнику царева Јудиних? А беше рат између Авијама и Јеровоама. I Kings 15:8 И Авијам почину код отаца својих, и погребоше га у граду Давидовом, а на његово место зацари се Аса, син његов. I Kings 15:9 Године двадесете царовања Јеровоама над Израиљем, зацари се Аса над Јудом. I Kings 15:10 Четрдесет и једну годину царова у Јерусалиму. А матери му беше име Маха, кћи Авесаломова. I Kings 15:11 И твораше Аса што је право пред Господом као Давид отац му. I Kings 15:12 Јер истреби аџуване из земље и укину све гадне богове које беху начинили оци његови. I Kings 15:13 И матер своју Маху сврже с власти, јер она начини идола у лугу; и Аса изломи идола и сажеже на потоку Кедрону. I Kings 15:14 Али висине не бише оборене; али срце Асино беше цело према Господу свега века његовог. I Kings 15:15 И унесе у дом Господњи шта беше посветио отац његов и шта он посвети, сребро и злато и судове. I Kings 15:16 И беше рат између Асе и Васе, цара Израиљевог, свега века њиховог. I Kings 15:17 Јер Васа, цар Израиљев изиђе на Јуду и стаде зидати Раму да не да никоме отићи к Аси, цару Јудином, ни од њега доћи. I Kings 15:18 Али Аса узевши све сребро и злато што беше остало у ризници Господњој и у ризници дома царевог даде га слугама својим, и посла их цар Аса Вен-Ададу сину Тавримона сина Есионовог, цару сирском, који становаше у Дамаску, и поручи: I Kings 15:19 Вера је између мене и тебе, између оца твог и оца мог; ево шаљем ти дар, сребро и злато; хајде, поквари веру коју имаш са Васом царем Израиљевим, еда би отишао од мене. I Kings 15:20 И послуша Вен-Адад цара Асу, и посла војводе своје на градове Израиљеве и покори Ијон и Дан и Авел Ветмаху и сав Хинерот и сву земљу Нефталимову. I Kings 15:21 А кад Васа то чу, преста зидати Раму, и врати се у Терсу. I Kings 15:22 Тада цар Аса сазва сав народ Јудин, никога не изузимајући; те однесоше камење из Раме и дрва, чим зидаше Васа, и од њега сазида цар Аса Геву Венијаминову и Миспу. I Kings 15:23 А остала сва дела Асина и сва јунаштва његова, и шта је год чинио и које је градове саградио, није ли све записано у дневнику царева Јудиних? Али у старости својој боловаше од ногу. I Kings 15:24 И Аса почину код отаца својих, и би погребен код отаца својих у граду Давида, оца свог. А на његово место зацари се Јосафат, син његов. I Kings 15:25 А Надав, син Јеровоамов, поче царовати над Израиљем друге године царовања Асиног над Јудом; и царова над Израиљем две године. I Kings 15:26 И чињаше што је зло пред Господом ходећи путем оца свог и у греху његовом, којим наведе на грех Израиља. I Kings 15:27 И подиже на њ буну Васа, син Ахијин од дома Исахаровог и уби га Васа код Гиветона, који беше филистејски, кад Надав и сав Израиљ беху опколили Гиветон. I Kings 15:28 И тако га уби Васа треће године царовања Асиног над Јудом, и зацари се на његово место. I Kings 15:29 А кад се зацари, поби сав дом Јеровоамов, и не остави ни једне душу од рода Јеровоамовог докле све не истреби по речи Господњој, коју рече преко слуге свог Ахије Силомљанина. I Kings 15:30 За грехе Јеровоамове, којима је грешио и којима је на грех навео Израиља, и за дражење којим је дражио Господа Бога Израиљевог. I Kings 15:31 А остала дела Надавова и све што је чинио, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих? I Kings 15:32 И беше рат између Асе и Васе цара Израиљевог свега века њиховог. I Kings 15:33 Треће године царовања Асиног над Јудом зацари се Васа, син Ахијин над свим Израиљем у Терси, и царова двадесет и четири године. I Kings 15:34 И чињаше што је зло пред Господом ходећи путем Јеровоамовим и у греху његовом, којим наведе на грех Израиља. I Kings 16:0 I Kings 16:1 И дође реч Господња Јују, сину Ананијевом за Васу говорећи: I Kings 16:2 Што те подигох из праха и поставих вођом народу свом Израиљу, а ти идеш путем Јеровоамовим и наводиш на грех народ мој Израиља да ме гневи гресима својим, I Kings 16:3 Ево, ја ћу затрти наслеђе Васино и наслеђе дома његовог, и учинићу с домом твојим као с домом Јеровоама, сина Наватовог. I Kings 16:4 Ко Васин погине у граду, изјешће га пси, а ко погине у пољу, изјешће га птице небеске. I Kings 16:5 А остала дела Васина и шта је чинио, и јунаштво његово, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих? I Kings 16:6 И почину Васа код отаца својих, и би погребен у Терси; а на његово место зацари се Ила, син његов. I Kings 16:7 И тако преко пророка Јуја, сина Ананијевог дође реч Господња против Васе и дома његовог за све зло што учини пред Господом гневећи Га делима својих руку, те би као дом Јеровоамов, и зато што га поби. I Kings 16:8 Двадесет шесте године царовања Асиног над Јудом зацари се Ила, син Васин над Израиљем, и царова две године у Терси. I Kings 16:9 А слуга његов Зимрије, старешина над половином кола, диже буну на Илу, кад пијаше у Терси и опи се у кући Арсе, који управљаше домом његовим у Терси. I Kings 16:10 И дође Зимрије и уби га и погуби га двадесет осме године царовања Асиног над Јудом, и зацари се на његово место. I Kings 16:11 А чим се зацари и седе на престо свој, поби сав дом Васин, не остави му ни што уза зид мокри, и родбину његову и пријатеље његове. I Kings 16:12 Тако Зимрије затре сав дом Васин по речи Господњој коју рече за Васу преко Јуја пророка, I Kings 16:13 За све грехе Васине и за грехе Иле, сина његовог, којима грешише и којима на грех наводише Израиља гневећи Господа Бога Израиљевог таштинама својим. I Kings 16:14 А остала дела Илина и све што је чинио, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих? I Kings 16:15 Године двадесет седме царовања Асиног над Јудом зацари се Зимрије, и царова седам дана у Терси; а народ тада стајаше у логору код Гиветона, који беше филистејски. I Kings 16:16 И народ што беше у логору кад чу да је Зимрије дигао буну и цара убио, исти дан сав Израиљ у логору постави царем над Израиљем Амрија војводу. I Kings 16:17 И Амрије и сав Израиљ с њим отидоше од Гиветона и опколише Терсу. I Kings 16:18 А Зимрије кад виде где освојише град, отиде у двор царски, и запали над собом двор царски, те погибе, I Kings 16:19 За грехе своје којима је грешио чинећи што је зло пред Господом, ходећи путем Јеровоамовим и у греху његовом, којим је грешио наводећи на грех Израиља. I Kings 16:20 А остала дела Зимријева и буна коју подиже, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих? I Kings 16:21 Тада се раздели народ Израиљев на двоје: Половина народа приста за Тивнијом, сином Гинатовим да га учини царем, а друга половина приста за Амријем. I Kings 16:22 Али народ који приста за Амријем би јачи од народа који приста за Тивнијом сином Гонатовим. И умре Тивнија, а царова Амрије. I Kings 16:23 Тридесет прве године царовања Асиног над Јудом поче царовати Амрије над Израиљем, и царова дванаест година; у Терси царова шест година. I Kings 16:24 И купи гору самаријску од Семера за два таланта сребра, и сагради град на гори, и назва град који сагради Самарија по имену Семера господара од горе. I Kings 16:25 А Амрије чињаше што је зло пред Господом, и горе чињаше од свих који беху пре њега. I Kings 16:26 Јер хођаше свим путевима Јеровоама сина Наватовог и у греху његовом, којим је навео на грех Израиља гневећи Господа Бога Израиљевог таштинама својим. I Kings 16:27 А остала дела Амријева и све што је чинио, и јунаштва која је чинио, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих? I Kings 16:28 И почину Амрије код отаца својих, и би погребен у Самарији; а на његово се место зацари Ахав син његов. I Kings 16:29 И Ахав, син Амријев, поче царовати над Израиљем тридесет осме године царовања Асиног над Јудом, и царова Ахав син Амријев над Израиљем у Самарији двадесет и две године. I Kings 16:30 И чињаше Ахав, син Амријев, што је зло пред Господом, више од свих који беху пре њега. I Kings 16:31 И мало му беше што хођаше у гресима Јеровоама, сина Наватовог, него се још ожени Језавељом, кћерју Етвала цара сидонског, и отиде, те служаше Валу и клањаше му се. I Kings 16:32 И начини олтар Валу у дому Валовом који сазида у Самарији. I Kings 16:33 И начини Ахав гај, и учини Ахав више од свих царева Израиљевих који беху пре њега, да би разгневио Господа Бога Израиљевог. I Kings 16:34 За његовог времена Хил Ветиљанин сазида Јерихон. На Авирону првенцу свом основа га, а на Сегуву мезимцу свом метну му врата по речи Господњој, коју рече преко Исуса сина Навиног. I Kings 17:0 I Kings 17:1 Тада рече Ахаву Илија Тесвићанин, један од насељеника галадских: Тако да је жив Господ Бог Израиљев, пред којим стојим, ових година неће бити росе ни дажда докле ја не кажем. I Kings 17:2 Потом дође њему реч Господња говорећи: I Kings 17:3 Иди одавде, и обрати се на исток, и сакриј се код потока Хората према Јордану. I Kings 17:4 И из оног потока пиј, а гавранима сам заповедио да те хране онде. I Kings 17:5 И он отиде и учини по речи Господњој, и отишавши стани се код потока Хората, који је према Јордану. I Kings 17:6 И онде му гаврани доношаху хлеба и меса јутром и вечером, а из потока пијаше. I Kings 17:7 Али после годину дана пресахну поток, јер не беше дажда у земљи. I Kings 17:8 Тада дође њему реч Господња говорећи: I Kings 17:9 Устани, иди у Сарепту сидонску, и седи онде; ево заповедио сам онде жени удовици да те храни. I Kings 17:10 И уставши отиде у Сарепту; и кад дође на врата градска, гле, жена удовица купљаше онде дрва; и он је дозва и рече јој: Донеси ми мало воде у суду да се напијем. I Kings 17:11 И она пође да донесе; а он је викну и рече: Донеси ми и хлеба мало. I Kings 17:12 А она рече: Тако да је жив Господ Бог твој, немам печеног хлеба до грст брашна у здели и мало уља у крчагу; и ето купим дрваца да отидем и зготовим себи и сину свом, да поједемо, па онда да умремо. I Kings 17:13 А Илија рече јој: Не бој се, иди, зготови како си рекла; али умеси прво мени један колачић од тога, и донеси ми, па после готови себи и сину свом. I Kings 17:14 Јер овако вели Господ Бог Израиљев: Брашно се из зделе неће потрошити нити ће уља у крчагу нестати докле не пусти Господ дажда на земљу. I Kings 17:15 И она отиде и учини како рече Илија; и једе и она и он и дом њен годину дана; I Kings 17:16 Брашно се из зделе не потроши нити уља у крчагу неста по речи Господњој, коју рече преко Илије. I Kings 17:17 А после тога разболе се син жени домаћици, и болест његова би врло тешка, тако да издахну. I Kings 17:18 И она рече Илији: Шта је теби до мене, човече Божји? Јеси ли дошао к мени да споменеш безакоње моје и да ми умориш сина? I Kings 17:19 А он јој рече: Дај ми сина свог. И узевши га из наручја њеног однесе га у горњу клет, где он сеђаше, и положи га на постељу своју. I Kings 17:20 Тада завапи ка Господу и рече: Господе Боже мој, зар си и ову удовицу код које сам гост тако уцвелио уморивши јој сина? I Kings 17:21 И пруживши се над дететом три пута завапи ка Господу говорећи: Господе Боже мој, нека се поврати у дете душа његова. I Kings 17:22 И Господ услиши глас Илијин, те се поврати у дете душа његова, и оживе. I Kings 17:23 А Илија узевши дете снесе га из горње клети у кућу, и даде га матери његовој, и рече Илија: Види, жив је твој син. I Kings 17:24 А жена рече Илији: Сада знам да си човек Божји и да је реч Господња у твојим устима истина. I Kings 18:0 I Kings 18:1 После много времена, треће године, дође реч Господња Илији говорећи: Иди, покажи се Ахаву, и пустићу дажд на земљу. I Kings 18:2 И отиде Илија да се покаже Ахаву, и беше велика глад у Самарији. I Kings 18:3 И Ахав дозва Авдију, који беше управитељ двора његовог; а Авдија се бојаше Господа веома. I Kings 18:4 Јер кад Језавеља убијаше пророке Господње, узе Авдија сто пророка, и сакри их, по педесет у једну пећину, и храни их хлебом и водом. I Kings 18:5 И рече Ахав Авдији: Пођи по земљи на изворе и на потоке, еда бисмо нашли траве да сачувамо у животу коње и мазге, да нам не изгине стока. I Kings 18:6 И поделише међу се земљу куда ће ићи; Ахав отиде једним путем сам, а Авдија отиде другим путем сам. I Kings 18:7 А кад Авдија беше на путу, гле, срете га Илија; и он га позна, и паде ничице, и рече: Јеси ли ти, господару мој Илија? I Kings 18:8 А он му рече: Ја сам; иди, кажи господару свом: Ево Илије. I Kings 18:9 А он рече: Шта сам згрешио, да слугу свог предаш у руке Ахаву да ме погуби? I Kings 18:10 Тако да је жив Господ Бог твој, нема народа ни царства куда није слао господар мој да те траже; и рекоше: Нема га. А он закле царства и народе да те не могу да нађу. I Kings 18:11 А ти сада кажеш: Иди, кажи господару свом: Ево Илије. I Kings 18:12 А кад ја отидем од тебе, дух ће те Господњи однети, а ја нећу знати куда; па да отидем и прокажем Ахаву, а он да те не нађе, убиће ме; а слуга се твој боји Господа од младости своје. I Kings 18:13 Није ли казано господару мом шта сам учинио кад Језавеља убијаше пророке Господње? Како сакрих стотину пророка Господњих, по педесет у једну пећину, и храних их хлебом и водом. I Kings 18:14 А ти сада кажеш: Иди, кажи господару свом: Ево Илије. Убиће ме. I Kings 18:15 А Илија рече: Тако да је жив Господ над војскама, пред којим стојим, данас ћу му се показати. I Kings 18:16 Тада отиде Авдија пред Ахава, и каза му; и Ахав отиде пред Илију. I Kings 18:17 А кад виде Ахав Илију, рече му Ахав: Јеси ли ти онај што несрећу доносиш на Израиља? I Kings 18:18 А он рече: Не доносим ја несрећу на Израиља, него ти и дом оца твог оставивши заповести Господње и приставши за Валима. I Kings 18:19 Него сада пошаљи и сабери к мени свега Израиља на гору кармилску, и четири стотине и педесет пророка Валових и четири стотине пророка из луга, који једу за столом Језавељиним. I Kings 18:20 И посла Ахав к свим синовима Израиљевим, и сабра оне пророке на гору кармилску. I Kings 18:21 Тада приступи Илија ка свему народу и рече: Докле ћете храмати на обе стране? Ако је Господ Бог, идите за Њим; ако ли је Вал, идите за њим. Али народ не одговори му ни речи. I Kings 18:22 А Илија рече народу: Ја сам сам остао пророк Господњи; а пророка Валових има четири стотине и педесет. I Kings 18:23 Дајте нам два јунца, и нека они изаберу себи једног, и нека га исеку на комаде и метну на дрва, али огањ да не подмећу; а ја ћу приготовити другог јунца, и метнућу га на дрва, али огањ нећу подметати. I Kings 18:24 Тада призовите име својих богова, а ја ћу призвати име Господње, па који се Бог одазове огњем онај нека је Бог. И сав народ одговори и рече: Добро рече. I Kings 18:25 Потом рече Илија пророцима Валовим: Изаберите себи једног јунца и приготовите га прво, јер је вас више; и призовите име богова својих, али огња не подмећите. I Kings 18:26 И узеше јунца, ког им даде, и приготовише, и стадоше призивати име Валово од јутра до подне говорећи: Вале, услиши нас! Али никаквог гласа ни кога да одговори. И скакаху око олтара, који начинише. I Kings 18:27 А кад би у подне, стаде им се ругати Илија говорећи: Вичите већма; јер је он бог! Ваља да се нешто замислио, или је у послу, или на путу, или може бити спава, да се пробуди. I Kings 18:28 А они стадоше викати гласно, и парати се ножима и шилима по свом обичају, докле их крв не обли. I Kings 18:29 А кад дође подне, стадоше пророковати докле дође време да се принесе дар, али никаквог гласа ни кога да одговори, ни кога да чује. I Kings 18:30 Тада рече Илија свему народу: Приступите к мени. И приступи к њему сав народ. Тада он оправи олтар Господњи који беше разваљен. I Kings 18:31 И узе Илија дванаест камена према броју племена синова Јакова, коме дође реч Господња говорећи: Израиљ ће ти бити име. I Kings 18:32 И начини од тог камења олтар у име Господње, и око олтара ископа опкоп широк да би се могле посејати две мере жита. I Kings 18:33 И намести дрва, и јунца исеченог на комаде метну на дрва. I Kings 18:34 И рече: Напуните четири ведра воде, и излијте на жртву и на дрва. Па опет рече: Учините још једном. И учинише још једном. Па опет рече: Учините и трећом. И учинише трећом, I Kings 18:35 Те вода потече око олтара, и напуни се опкоп воде. I Kings 18:36 А кад би време да се принесе жртва, приступи Илија пророк и рече: Господе Боже Аврамов, Исаков и Израиљев, нека данас познаду да си Ти Бог у Израиљу и ја да сам Твој слуга, и да сам по Твојој речи учинио све ово. I Kings 18:37 Услиши ме, Господе, услиши ме, да би познао овај народ да си Ти Господе Бог, кад опет обратиш срца њихова. I Kings 18:38 Тада паде огањ Господњи и спали жртву паљеницу и дрва и камен и прах, и воду у опкопу попи. I Kings 18:39 А народ кад то виде сав попада ничице, и рекоше: Господ је Бог, Господ је Бог. I Kings 18:40 Тада им рече Илија: Похватајте те пророке Валове да ни један не утече. И похваташе их, и Илија их одведе на поток Кисон, и покла их онде. I Kings 18:41 И рече Илија Ахаву: Иди, једи и пиј, јер долази велики дажд. I Kings 18:42 И отиде Ахав да једе и пије; а Илија се попе на врх Кармила, и саже се к земљи и метну лице своје међу кољена своја. I Kings 18:43 А момку свом рече: Иди, погледај пут мора. А он отишавши погледа, па рече: Нема ништа. И рече му: Иди опет седам пута. I Kings 18:44 А кад би седми пут, рече: Ено, мали облак као длан човечији диже се од мора. Тада рече: Иди, реци Ахаву: Прежи и иди, да те не ухвати дажд. I Kings 18:45 У том се замрачи небо од облака и ветра, и удари велики дажд. А Ахав седавши на кола отиде у Језраел. I Kings 18:46 А рука Господња дође над Илију, и он опасавши се отрча пред Ахавом докле дође у Језраел. I Kings 19:0 I Kings 19:1 А Ахав приповеди Језавељи све што је учинио Илија и како је све пророке исекао мачем. I Kings 19:2 Тада Језавеља посла гласнике к Илији и поручи му: Тако да учине богови и тако да додаду, ако сутра у ово доба не учиним од тебе шта је од кога год тих. I Kings 19:3 А он видећи то уста и отиде душе своје ради, и дође у Вирсавеју Јудину, и онде остави момка свог. I Kings 19:4 А сам отиде у пустињу дан хода; и дошав седе под смреку, и зажеле да умре, и рече: Доста је већ, Господе, прими душу моју, јер нисам бољи од отаца својих. I Kings 19:5 Потом леже и заспа под смреком. А гле, анђео такну га и рече му: Устани, једи. I Kings 19:6 А он погледа, и гле, чело главе му хлеб на угљену печен и крчаг воде. И једе и напи се, па леже опет. I Kings 19:7 А анђео Господњи дође опет другом, и такну га говорећи: Устани, једи, јер ти је пут далек. I Kings 19:8 А он уставши једе и напи се; потом окрепивши се оним јелом иде четрдесет дана и четрдесет ноћи докле дође на гору Божју Хорив. I Kings 19:9 А онде уђе у једну пећину и заноћи у њој; и гле, реч Господња дође му говорећи: Шта ћеш ти ту, Илија? I Kings 19:10 А он рече: Ревновах веома за Господа Бога над војскама; јер синови Израиљеви оставише завет Твој, Твоје олтаре развалише, и пророке Твоје побише мачем; а ја остах сам, па траже душу моју да ми је узму. I Kings 19:11 А Он рече: Изиђи и стани на гори пред Господом. И гле, Господ пролажаше, а пред Господом велик и јак ветар, који брда разваљиваше и стене разламаше; али Господ не беше у ветру; а иза ветра дође трус; али Господ не беше у трусу; I Kings 19:12 А иза труса дође огањ; али Господ не беше у огњу. А иза огња дође глас тих и танак. I Kings 19:13 А кад то чу Илија, заклони лице своје плаштом и изашав стаде на вратима од пећине. И гле, дође му глас говорећи: Шта ћеш ти ту, Илија? I Kings 19:14 А он рече: Ревновах веома за Господа Бога над војскама; јер синови Израиљеви оставише завет Твој, Твоје олтаре развалише, и пророке Твоје побише мачем; а ја остах сам, па траже душу моју да ми је узму. I Kings 19:15 Тада му рече Господ: Иди, врати се својим путем у пустињу дамаштанску, и кад дођеш помажи Азаила за цара над сиријом. I Kings 19:16 А Јуја, сина Нимсијиног, помажи за цара над Израиљем, а Јелисија, сина Сафатовог из Авел-Меоле помажи за пророка место себе. I Kings 19:17 Јер ко утече од мача Азаиловог њега ће погубити Јуј; а ко утече од мача Јујевог њега ће погубити Јелисије. I Kings 19:18 Али сам оставио у Израиљу седам хиљада, који ни један не савише колена пред Валом, нити га устима својим целиваше. I Kings 19:19 И отиде од њега и нађе Јелисија, сина Сафатовог где оре, и дванаест јармова пред њим, а сам беше код дванаестог; и идући мимо њ Илија баци на њ плашт свој. I Kings 19:20 А он остави волове, и отрча за Илијом и рече: Да целујем оца свог и матер своју; па ћу ићи за тобом. А он му рече: Иди, врати се, јер шта сам ти учинио? I Kings 19:21 И он се врати од њега, и узе јарам волова и закла их, и на дрвима од плуга скува месо и даде га народу, те једоше; потом уставши отиде за Илијом и служаше му. I Kings 20:0 I Kings 20:1 А Вен-Адад цар сирски скупи војску своју, и имаше са собом тридесет и два цара, и коње и кола; и отишавши опколи Самарију и стаде је бити. I Kings 20:2 И посла посланике к Ахаву, цару Израиљевом у град, I Kings 20:3 И поручи му: Овако вели Вен-Адад: Сребро твоје и злато твоје моје је, тако и жене твоје и твоји лепи синови моји су. I Kings 20:4 А цар Израиљев одговори и рече: Као што си рекао, господару мој царе, ја сам твој и све што имам. I Kings 20:5 А посланици опет дођоше и рекоше: Овако вели Вен-Адад: Послао сам к теби и поручио: Сребро своје и злато своје и жене своје и синове своје да ми даш. I Kings 20:6 Зато ћу сутра у ово доба послати слуге своје к теби да прегледају кућу твоју и куће слуга твојих, и шта ти је год мило, они ће узети и однети. I Kings 20:7 Тада дозва цар Израиљев све старешине земаљске и рече: Гледајте и видите како овај тражи зло; јер посла к мени по мене и по синове моје и по сребро моје и по злато моје, и ја му не браних. I Kings 20:8 А све старешине и сав народ рекоше му: Не слушај га и не пристај. I Kings 20:9 И рече посланицима Вен-Ададовим: Кажите цару господару мом: Што си прво поручио слузи свом све ћу учинити; али ово не могу учинити. Тако отидоше посланици и однесоше му тај одговор. I Kings 20:10 А Вен-Адад посла к њему и поручи: Тако да ми учине богови и тако додаду! Неће бити доста праха од Самарије да свему народу који иде за мном допадне по једна грст. I Kings 20:11 А цар Израиљев одговори и рече: Кажите: Нека се хвали онај који се опасује као онај који се распасује. I Kings 20:12 А кад он то чу пијући с царевима под шаторима, рече слугама својим: Дижите се. И дигоше се на град. I Kings 20:13 Тада гле, приступи један пророк к Ахаву цару Израиљевом, и рече: Овако вели Господ: Видиш ли све ово мноштво? Ево, ја ћу ти га дати у руке данас да познаш да сам ја Господ. I Kings 20:14 А Ахав рече: Преко кога? А он рече: Овако вели Господ: Преко момака кнезова земаљских. Опет рече: Ко ће заметнути бој? А он рече: Ти. I Kings 20:15 Тада преброја момке кнезова земаљских, и беше их двеста и тридесет и два; после њих преброја сав народ, све синове Израиљеве, и беше их седам хиљада. I Kings 20:16 И изиђоше у подне; а Вен-Адад пијући опи се у шаторима с тридесет и два цара који му дођоше у помоћ. I Kings 20:17 И изиђоше прво момци кнезова земаљских; а Вен-Адад посла, и јавише му и рекоше: Изиђоше људи из Самарије. I Kings 20:18 А он рече: Ако су изашли мира ради, похватајте их живе; ако су изашли на бој, похватајте их живе. I Kings 20:19 И изиђоше из града момци кнезова земаљских, и војска за њима. I Kings 20:20 И сваки уби с којим се сукоби, те Сирци побегоше, а Израиљци их потераше. И Вен-Адад, цар сирски побеже на коњу с коњицима. I Kings 20:21 И цар Израиљев изиђе и поби коње и кола, и учини велик покољ међу Сирцима. I Kings 20:22 Потом дође пророк к цару Израиљевом и рече му: Иди, буди храбар; и промисли и види шта ћеш чинити, јер ће до године опет доћи цар сирски на те. I Kings 20:23 А цару сирском рекоше слуге његове: Њихови су богови горски богови, зато нас надјачаше; него да се бијемо с њима у пољу, за цело ћемо их надјачати. I Kings 20:24 Учини дакле овако: Уклони те цареве с места њихових, и постави војводе место њих. I Kings 20:25 Па скупи војску каква је била она која је изгинула, и коње какви су били они коњи, и кола као она кола; па да се побијемо с њима у пољу; зацело ћемо их надјачати. И послуша их, и учини тако. I Kings 20:26 А кад прође година, Вен-Адад преброја Сирце, и пође у Афек да војује на Израиља. I Kings 20:27 А синови Израиљеви пребројаше се, и понесавши хране изиђоше пред њих. И стадоше у логор синови Израиљеви према њима, као два мала стада коза, а Сирци беху прекрилили земљу. I Kings 20:28 Тада дође човек Божји, и проговори цару Израиљевом, и рече: Овако вели Господ: Што Сирци рекоше да је Господ горски Бог а није Бог пољски, зато ћу ти дати у руке све ово мноштво велико да знате да сам ја Господ. I Kings 20:29 И стајаху у логору једни према другима седам дана; а седмог дана побише се, и синови Израиљеви побише Сираца сто хиљада пешака у један дан. I Kings 20:30 А остали побегоше у град Афек, и паде зид на двадесет и седам хиљада људи који беху остали. И Вен-Адад побегав у град уђе у најтајнију клет. I Kings 20:31 А слуге му рекоше: Ево чули смо да су цареви дома Израиљевог милостиви цареви; да вежемо кострет око себе и да метнемо узице себи око вратова, па да изиђемо пред цара Израиљевог, да ако остави у животу душу твоју. I Kings 20:32 И везаше кострет око себе, и метнуше узице себи око вратова, и дођоше к цару Израиљевом и рекоше: Слуга твој Вен-Адад вели: Остави у животу душу моју. А он рече: Је ли још жив? Брат ми је. I Kings 20:33 А људи узеше то за добар знак, и одмах да би га ухватили за реч рекоше: Брат је твој Вен-Адад. А он рече: Идите, доведите га. Тада Вен-Адад изиђе к њему; а он га посади на своја кола. I Kings 20:34 Тада му рече Вен-Адад: Градове које је узео отац мој твом оцу, вратићу, и начини себи улице у Дамаску као што је отац мој учинио у Самарији. А он одговори: С том вером отпустићу те. И учини веру с њим, и отпусти га. I Kings 20:35 Тада један између синова пророчких рече другом по речи Господњој: Биј ме. Али га онај не хте бити. I Kings 20:36 А он му рече: Што не послуша глас Господњи, зато, ево кад отидеш од мене, лав ће те заклати. И кад отиде од њега, сукоби га лав и закла га. I Kings 20:37 Опет, нашав другог рече му: Биј ме. А онај га изби и израни га. I Kings 20:38 Тада отиде пророк и стаде на пут куда ће цар проћи, и нагрди се пепелом по лицу. I Kings 20:39 А кад цар пролажаше, он викну цара и рече: Твој слуга беше изашао у бој, а један дошавши доведе ми човека и рече: Чувај овог човека; ако ли га нестане, биће твоја душа за његову душу, или ћеш платити таланат сребра. I Kings 20:40 А кад твој слуга имаше посла тамо амо, њега неста. Тада му рече цар Израиљев: То ти је суд, сам си одсудио. I Kings 20:41 А он брже убриса пепео с лица, и цар Израиљев позна га да је један од пророка. I Kings 20:42 А он му рече: Овако вели Господ: Што си пустио из руку човека ког сам ја осудио да се истреби, душа ће твоја бити за његову душу и народ твој за његов народ. I Kings 20:43 И отиде цар Израиљев кући својој зловољан и љутит, и дође у Самарију. I Kings 21:0 I Kings 21:1 А после ових ствари догоди се: Навутеј Језраељанин имаше виноград у Језраелу до двора Ахава цара самаријског. I Kings 21:2 И рече Ахав Навутеју говорећи: Дај ми свој виноград да начиним од њега врт за зеље, јер је близу двора мог; а ја ћу ти дати за њ бољи виноград, или ако волиш, даћу ти у новцу шта вреди. I Kings 21:3 А Навутеј рече Ахаву: Сачувај Боже да бих ти дао наследство отаца својих. I Kings 21:4 Тада Ахав дође кући зловољан и љутит ради речи коју му рече Навутеј Језраељанин говорећи: Не дам ти наследство отаца својих. И леже на постељу своју, и окрену лице своје на страну, и не једе хлеба. I Kings 21:5 Тада дође к њему Језавеља, жена његова и рече му: Зашто је душа твоја зловољна те не једеш хлеба? I Kings 21:6 А он јој рече: Јер говорих с Навутејем Језраељанином и рекох му: Дај ми виноград свој за новце, или ако волиш, даћу ти други виноград за тај. А он рече: Не дам ти свој виноград. I Kings 21:7 Тада му рече Језавеља жена његова: Ти ли си цар над Израиљем? Устани, једи хлеба и буди весео. Ја ћу ти дати виноград Навутеја Језраељанина. I Kings 21:8 И написа књигу на име Ахавово, и запечати је печатом његовим и посла књигу старешинама и главарима који беху у граду његовом, који наставаху с Навутејем. I Kings 21:9 А у књизи написа ово: Огласите пост, и посадите Навутеја међу главаре народне. I Kings 21:10 И поставите два неваљала човека према њему, па нека засведоче на њ говорећи: Хулио си на Бога и на цара. Тада га изведите и заспите камењем, да погине. I Kings 21:11 И учинише људи оног града, старешине и главари, који живљаху у граду његовом, како им заповеди Језавеља, како беше написано у књизи коју им посла. I Kings 21:12 И огласише пост, и посадише Навутеја међу главаре народне. I Kings 21:13 И дођоше два неваљала човека, и стадоше према њему; и сведочише на Навутеја ти неваљали људи пред народом говорећи: Навутеј је хулио на Бога и на цара. И изведоше га иза града, и засуше га камењем, те погибе. I Kings 21:14 Потом послаше к Језавељи и поручише јој: Засут је камењем Навутеј, и погинуо је. I Kings 21:15 А кад Језавеља чу да је Навутеј засут камењем и погинуо, рече Ахаву Језавеља: Устани, узми виноград Навутеја Језраељанина, који ти не хте дати за новце, јер Навутеј није жив него је умро. I Kings 21:16 А кад чу Ахав да је умро Навутеј, уста и пође у виноград Навутеја Језраељанина да га узме. I Kings 21:17 Али дође реч Господња к Илији Тесвићанину говорећи: I Kings 21:18 Устани, изиђи на сусрет Ахаву, цару Израиљевом, који седи у Самарији; ено га у винограду Навутејевом, куда је отишао да га узме. I Kings 21:19 И реци му и кажи: Овако вели Господ: Ниси ли убио и ниси ли присвојио? Па му кажи и реци: Овако вели Господ: Како пси лизаше крв Навутејеву, тако ће лизати пси и твоју крв. I Kings 21:20 А Ахав рече Илији: Нађе ли ме непријатељу мој? А он рече: Нађох, јер си се продао да чиниш зло пред Господом. I Kings 21:21 Ево, пустићу зло на те, и узећу наслеђе твоје, и истребићу Ахаву и оно што уза зид мокри, и ухваћеног и остављеног у Израиљу. I Kings 21:22 И учинићу с домом твојим као с домом Јеровоама, сина Наватовог и као са домом Васе, сина Ахијиног, што си ме гневио и што си навео на грех Израиља. I Kings 21:23 Такође и за Језавељу рече Господ говорећи: Пси ће изјести Језавељу испод зидова језраелских. I Kings 21:24 Ко Ахавов погине у граду изјешће га пси, а ко погине у пољу изјешће га птице небеске. I Kings 21:25 И не би таквог као Ахав, који се продаде да чини шта је зло пред Господом, јер га подговараше жена његова Језавеља. I Kings 21:26 И почини врло грдна дела идући за гадним боговима сасвим као што чинише Амореји, које изагна Господ испред синова Израиљевих. I Kings 21:27 А кад Ахав чу те речи, раздре хаљине своје, и привеза кострет око тела свог, и пошћаше, и спаваше у кострети, и хођаше полагано. I Kings 21:28 И дође реч Господња Илији Тесвићанину говорећи: I Kings 21:29 Јеси ли видео како се Ахав понизио преда мном? Зато што се тако понизио преда мном, нећу пустити оно зло за његовог живота; него за сина његовог пустићу оно зло на дом његов. I Kings 22:0 I Kings 22:1 И прођоше три године без рата између Сираца и Израиљаца. I Kings 22:2 А треће године дође Јосафат, цар Јудин к цару Израиљевом. I Kings 22:3 И рече цар Израиљев слугама својим: Не знате ли да је наш Рамот у Галаду? А ми не радимо да га узмемо из руку цара сирског. I Kings 22:4 И рече Јосафату: Хоћеш ли ићи са мном на војску на Рамот галадски? А Јосафат рече цару Израиљевом: Ја као ти, народ мој као твој народ, коњи моји као твоји коњи. I Kings 22:5 Још рече Јосафат цару Израиљевом: Упитај данас шта ће Господ рећи. I Kings 22:6 Тада цар Израиљев сабра око четири стотине пророка, и рече им: Хоћу ли ићи на војску на Рамот галадски или ћу се оканити? А они рекоше: Иди, јер ће га Господ дати у руке цару. I Kings 22:7 А Јосафат рече: Има ли ту још који пророк Господњи да га питамо? I Kings 22:8 А цар Израиљев рече Јосафату: Има још један човек, преко ког бисмо могли упитати Господа; али ја мрзим на њ, јер ми не прориче добра него зло; то је Михеја, син Јемлин. А Јосафат рече: Нека цар не говори тако. I Kings 22:9 Тада цар Израиљев дозва једног дворанина, и рече му: Брже доведи Михеју, сина Јемлиног. I Kings 22:10 А цар Израиљев и Јосафат цар Јудин сеђаху сваки на свом престолу обучени у царске хаљине на пољани код врата самаријских, и сви пророци пророковаху пред њима. I Kings 22:11 И Седекија, син Хананин, начини себи гвоздене рогове, и рече: Овако вели Господ: Овим ћеш побости Сирце докле их не истребиш. I Kings 22:12 Тако и сви пророци пророковаху говорећи: Иди на Рамот галадски, и бићеш срећан, јер ће га Господ дати цару у руке. I Kings 22:13 А посланик који отиде да дозове Михеју рече му говорећи: Ево, пророци проричу сви једним гласом добро цару; нека и твоја реч буде као реч њихова, говори добро. I Kings 22:14 А Михеја рече: Тако да је жив Господ, говорићу оно што ми Господ каже. I Kings 22:15 И кад дође к цару, рече му цар: Михеја! Хоћемо ли ићи на војску на Рамот галадски или ћемо се оканити? А он му рече: Иди, бићеш срећан, јер ће га Господ дати цару у руке. I Kings 22:16 А цар му рече: Колико ћу те пута заклињати да ми не говориш него истину у име Господње? I Kings 22:17 Тада рече: Видех сав народ Израиљев разасут по планинама као овце које немају пастира; јер рече Господ: Ови немају господара; нека се врате свак својој кући с миром. I Kings 22:18 Тада рече цар Израиљев Јосафату: Нисам ли ти рекао да ми неће пророковати добра него зло? I Kings 22:19 А Михеја му рече: Зато чуј реч Господњу; видех Господа где седи на престолу свом, а сва војска небеска стајаше му с десне и с леве стране. I Kings 22:20 И рече Господ: Ко ће преварити Ахава да отиде и падне код Рамота галадског? И један рече ово а други оно. I Kings 22:21 Тада изиђе један дух и ставши пред Господа рече: Ја ћу га преварити. А Господ му рече: Како? I Kings 22:22 Одговори: Изаћи ћу и бићу лажљив дух у устима свих пророка његових. А Господ му рече: Преварићеш га и надвладаћеш; иди и учини тако. I Kings 22:23 Зато сада ето, Господ је метнуо лажљив дух у уста свим твојим пророцима, а Господ је изрекао зло по те. I Kings 22:24 Тада приступи Седекија, син Хананин, и удари Михеју по образу говорећи: Куда је отишао дух Господњи од мене да говори с тобом? I Kings 22:25 А Михеја му рече: Ето, видећеш у онај дан кад отидеш у најтајнију клет да се сакријеш. I Kings 22:26 Тада цар Израиљев рече: Ухвати Михеју и одведи га к Амону заповеднику градском и к Јоасу, сину царевом; I Kings 22:27 И реци им: Овако вели цар: Метните овог у тамницу, и дајите им по мало хлеба и по мало воде докле се не вратим у миру. I Kings 22:28 А Михеја рече: Ако се вратиш у миру, није Господ говорио преко мене. Још рече: Чујте, сви народи! I Kings 22:29 И отиде цар Израиљев с Јосафатом царем Јудиним на Рамот галадски. I Kings 22:30 И рече цар Израиљев Јосафату: Ја ћу се преобући кад пођем у бој; а ти обуци своје одело. И преобуче се цар Израиљев и отиде у бој. I Kings 22:31 А цар сирски заповеди војводама, којих беше тридесет и двојица над колима његовим, и рече: Не ударајте ни на малог ни на великог, него на самог цара Израиљевог. I Kings 22:32 И кад војводе од кола видеше Јосафата, рекоше: Зацело је цар Израиљев. И окренуше се на њ да ударе; али Јосафат повика. I Kings 22:33 А војводе од кола видеше да није цар Израиљев, те одступише од њега. I Kings 22:34 А један застрели из лука нагоном, и устрели цара Израиљевог где спуча оклоп. А он рече свом возачу: Савиј руком својом и извези ме из боја, јер сам рањен. I Kings 22:35 И бој би жесток оног дана; а цар заоста на колима својим према Сирцима, па умре увече, и крв из ране течаше у кола. I Kings 22:36 И прође гласник по војсци о заходу сунчаном говорећи: Свак у свој град, и свак у своју земљу. I Kings 22:37 Тако умре цар, и однесоше га у Самарију; и погребоше цара у Самарији. I Kings 22:38 А кад праху кола на језеру самаријском, лизаше пси крв његову, тако и кад праху оружје његово, по речи коју рече Господ. I Kings 22:39 А остала дела Ахавова и све што је учинио, и за кућу од слонове кости коју је саградио, и за све градове што је саградио, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих? I Kings 22:40 Тако почину Ахав код отаца својих, и на његово се место зацари Охозија, син његов. I Kings 22:41 А Јосафат, син Асин зацари се над Јудом четврте године царовања Ахавовог над Израиљем; I Kings 22:42 И имаше Јосафат тридесет и пет година кад поче царовати, и царова двадесет и пет година у Јерусалиму. А матери му беше име Азува, кћи Силејева. I Kings 22:43 И хођаше путем Асе, оца свог сасвим, и не одступи од њега чинећи све што је право пред Господом. I Kings 22:44 Али висина не оборише; народ још приношаше жртве и кађаше на висинама. I Kings 22:45 И учини мир Јосафат с царем Израиљевим. I Kings 22:46 А остала дела Јосафатова и јунаштва што учини и како војева, није ли то записано у дневнику царева Јудиних? I Kings 22:47 Он истреби из земље своје остатак аџувана, који беху остали за живота Асе, оца његовог. I Kings 22:48 У то време не беше цара у Идумеји, него беше намесник царев. I Kings 22:49 И Јосафат начини лађе тарсиске да иду у Офир по злато; али не отидоше; јер се лађе разбише у Есион-Гаверу. I Kings 22:50 Тада рече Охозија, син Ахавов Јосафату: Нека иду моје слуге с твојим слугама на лађама. Али Јосафат не хте. I Kings 22:51 И почину Јосафат код отаца својих, и погребоше га код отаца његових у граду Давида, оца његовог; а на његово се место зацари Јорам, син његов. I Kings 22:52 Охозија, син Ахавов зацари се над Израиљем у Самарији седамнаесте године царовања Јосафатовог над Јудом; и царова над Израиљем две године. I Kings 22:53 И чињаше што је зло пред Господом, и хођаше путем оца свог и путем матере своје и путем Јеровоама, сина Наватовог, који наведе на грех Израиља. И служаше Валу и клањаше му се, и гневљаше Господа Бога Израиљевог сасвим како је чинио отац његов.
II Kings 0:0
II Kings 1:0 II Kings 1:1 А по смрти Ахавовој одметнуше се Моавци од Израиља. II Kings 1:2 А Охозија паде кроз решетку из горње собе своје у Самарији, и разболе се; па посла посланике и рече им: Идите, питајте Велзевула бога акаронског хоћу ли оздравити од ове болести. II Kings 1:3 Али анђео Господњи рече Илији Тесвићанину: Устани, изађи на сусрет посланицима цара самаријског и реци им: Еда ли нема Бога у Израиљу, те идете да питате Велзевула бога у Акарону? II Kings 1:4 А зато овако вели Господ: Нећеш се дигнути са постеље на коју си легао, него ћеш умрети. Потом отиде Илија. II Kings 1:5 А слуге се вратише к Охозији, и он им рече: Што сте се вратили? II Kings 1:6 А они му рекоше: Срете нас један човек, и рече нам: Идите, вратите се к цару који вас је послао, и реците му: Овако вели Господ: Еда ли нема Бога у Израиљу, те шаљеш да питаш Велзевула бога у Акарону? Зато нећеш се дигнути с постеље на коју си легао, него ћеш умрети. II Kings 1:7 А он им рече: Какав беше на очи тај човек који вас срете и то вам рече? II Kings 1:8 А они му одговорише: Беше сав космат и опасан кожним појасом. А он рече: То је Илија Тесвићанин. II Kings 1:9 Тада посла к њему педесетника с његовом педесеторицом; и он отиде к њему; и гле, он сеђаше наврх горе: и педесетник му рече: Човече Божји, цар је заповедио, сиђи. II Kings 1:10 А Илија одговарајући рече педесетнику: Ако сам човек Божји, нека сиђе огањ с неба и прождре тебе и твоју педесеторицу. И сиђе огањ с неба и прождре њега и његову педесеторицу. II Kings 1:11 Опет посла к њему другог педесетника с његовом педесеторицом, који проговори и рече му: Човече Божји, цар је тако заповедио, сиђи брже. II Kings 1:12 А Илија одговори и рече им: Ако сам човек Божји, нека сиђе огањ с неба и прождре тебе и твоју педесеторицу. И сиђе огањ Божји с неба и прождре њега и његову педесеторицу. II Kings 1:13 Тада опет посла трећег педесетника с његовом педесеторицом. А овај трећи педесетник кад дође, клече на колена своја пред Илијом, и молећи га рече му: Човече Божји, да ти је драга душа моја и душа ове педесеторице, слуга твојих. II Kings 1:14 Ето, сишао је огањ с неба и прождрао прва два педесетника с њиховом педесеторицом; али сада да ти је драга душа моја. II Kings 1:15 А анђео Господњи рече Илији: Иди с њим, и не бој га се. И уста Илија и отиде с њим к цару. II Kings 1:16 И рече му: Овако вели Господ: зато што си слао посланике да питају Велзевула бога у Акарону као да нема Бога у Израиљу да би Га питао, нећеш се дигнути с постеље на коју си легао, него ћеш умрети. II Kings 1:17 И умре по речи Господњој, коју рече Илија, а на његово се место зацари Јорам, друге године царовања Јорама сина Јосафатовог над Јудом, јер он нема сина. II Kings 1:18 А остала дела Охозијина што је чинио, нису ли записана у дневнику царева Израиљевих? II Kings 2:0 II Kings 2:1 А кад Господ хтеде узети Илију у вихору на небу, пођоше Илија и Јелисије из Галгала. II Kings 2:2 И рече Илија Јелисију: Остани ти овде, јер мене Господ шаље до Ветиља. Али Јелисије рече: Тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, нећу те оставити. И дођоше у Ветиљ. II Kings 2:3 Тада дођоше к Јелисију синови пророчки који беху у Ветиљу и рекоше му: Знаш ли да ће данас Господ узети господара твог од тебе? А он рече: Знам, ћутите. II Kings 2:4 Опет му рече Илија: Јелисије, остани ти ту, јер ме Господ шаље у Јерихон. А он рече: Тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, нећу те оставити. Тако дођоше у Јерихон. II Kings 2:5 А синови пророчки који беху у Јерихону приступише к Јелисију, и рекоше му: Знаш ли да ће данас узети Господ од тебе господара твог? А он рече: Знам, ћутите. II Kings 2:6 Опет му рече Илија: Остани ти ту, јер ме Господ шаље на Јордан. А он рече: Тако жив био Господ и тако била жива твоја душа, нећу те оставити. Тако отидоше обојица. II Kings 2:7 И педесет људи између синова пророчких отидоше и стадоше према њима из далека, а они обојица уставише се код Јордана. II Kings 2:8 И узе Илија плашт свој, и савивши га удари њим по води, а она се раступи тамо и амо, те пређоше обојица сувим. II Kings 2:9 А кад пређоше, рече Илија Јелисију: Ишти шта хоћеш да ти учиним, докле се нисам узео од тебе. А Јелисије рече: Да буду два дела духа твог у мене. II Kings 2:10 А он му рече: Заискао си тешку ствар; али ако ме видиш кад се узмем од тебе, биће ти тако; ако ли не видиш, неће бити. II Kings 2:11 И кад иђаху даље разговарајући се, гле, огњена кола и огњени коњи раставише их, и Илија отиде у вихору на небо. II Kings 2:12 А Јелисије видећи то викаше: Оче мој, оче мој! Кола Израиљева и коњици његови! И не виде га више; потом узе хаљине своје и раздре их на два комада. II Kings 2:13 И подиже плашт Илијин, који беше спао с њега, и вративши се стаде на брегу јорданском. II Kings 2:14 И узевши плашт Илијин, који беше спао с њега, удари по води и рече: Где је Господ Бог Илијин? А кад и он удари по води, раступи се вода тамо и амо, и пређе Јелисије. II Kings 2:15 А кад с друге стране видеше синови пророчки, који беху у Јерихону, рекоше: Почину дух Илијин на Јелисију. И сретоше га и поклонише му се до земље. II Kings 2:16 И рекоше му: Ево има у слуга твојих педесет јунака, нека иду и траже твог господара, да га не буде узео дух Господњи и бацио га на какво брдо или у какав до. А он рече: Не шаљите. II Kings 2:17 Али они наваљиваху на њ докле му се не досади, те рече: Пошаљите. И послаше педесет људи који га тражише три дана, али не нађоше. II Kings 2:18 И вратише се к њему, а он беше у Јерихону, па им рече: Нисам ли вам говорио да не идете? II Kings 2:19 Тада грађани рекоше Јелисију: Гле, добро је живети у овом граду, као што господар наш види; али је вода зла и земља неродна. II Kings 2:20 А он им рече: Донесите ми нов котао, и метните у њ соли. И донесоше му. II Kings 2:21 А он изађе на извор и баци у њ со, говорећи: Овако вели Господ: Исцелих ову воду, да не буде више од ње смрти ни неродности. II Kings 2:22 И вода поста здрава до данашњег дана по речи Јелисијевој, коју изрече. II Kings 2:23 Потом отиде оданде у Ветиљ; и кад иђаше путем, изиђоше мала деца из града и ругаху му се говорећи му: Ходи, ћело! Ходи, ћело! II Kings 2:24 А Јелисије обазре се и видећи их прокле их именом Господњим. Тада изађоше две медведице из шуме, и растргоше четрдесет и двоје деце. II Kings 2:25 Оданде отиде на гору кармилску, а оданде се врати у Самарију. II Kings 3:0 II Kings 3:1 А Јорам, син Ахавов, зацари се над Израиљем у Самарији осамнаесте године царовања Јосафатовог над Јудом, и царова дванаест година. II Kings 3:2 И чињаше што је зло пред Господом, али не као отац његов и као мати његова, јер обори лик Валов који беше начинио отац његов. II Kings 3:3 Али оста у гресима Јеровоама, сина Наватовог, којима наведе на грех Израиља, и не одступи од њих. II Kings 3:4 А Миса цар моавски имаше много стоке, и даваше цару Израиљевом сто хиљада јагањаца и сто хиљада овнова под руном. II Kings 3:5 Али кад умре Ахав, одметну се цар моавски од цара Израиљевог. II Kings 3:6 А цар Јорам изађе у то време из Самарије и преброја свега Израиља. II Kings 3:7 И отиде, те посла к Јосафату цару Јудином и поручи му: Цар моавски одметну се од мене; хоћеш ли ићи са мном на војску на Моавце? А он рече: Хоћу, ја као ти, мој народ као твој народ, моји коњи као твоји коњи. II Kings 3:8 Иза тога рече: А којим ћемо путем ићи? А он рече: Преко пустиње едомске. II Kings 3:9 И тако изађе цар Израиљев и цар Јудин и цар едомски, и идоше путем седам дана, и не беше воде војсци ни стоци, која иђаше за њима. II Kings 3:10 И рече цар Израиљев: Јаох! Дозва Господ ова три цара да их преда у руке Моавцима. II Kings 3:11 А Јосафат рече: Има ли ту који пророк Господњи да упитамо Господа преко њега? А један између слуга цара Израиљевог одговори и рече: Овде је Јелисије, син Сафатов, који је Илији поливао водом руке. II Kings 3:12 Тада рече Јосафату: У њега је реч Господња: и отидоше к њему цар Израиљев и Јосафат и цар едомски. II Kings 3:13 А Јелисије рече цару Израиљевом: Шта је мени до тебе? Иди ка пророцима оца свог и ка пророцима матере своје. А цар Израиљев рече му: Не, јер Господ дозва ова три цара да их преда у руке Моавцима. II Kings 3:14 А Јелисије рече: Тако да је жив Господ над војскама, пред којим стојим, да не гледам на Јосафата цара Јудиног, не бих марио за те нити бих те погледао. II Kings 3:15 Него сада доведите ми гудача. И кад гудач гуђаше, дође рука Господња нада њ; II Kings 3:16 И рече: Овако вели Господ: Начините по овој долини много јама. II Kings 3:17 Јер овако вели Господ: Нећете осетити ветра нити ћете видети дажда, али ће се долина ова напунити воде, те ћете пити и ви и људи ваши и стока ваша. II Kings 3:18 Па и то је мало Господу, него и Моавце ће вам предати у руке. II Kings 3:19 И раскопаћете све тврде градове, и све изабране градове, и посећи ћете сва добра дрвета и заронити све изворе водене, и сваку њиву добру потрћете камењем. II Kings 3:20 А ујутру кад се приноси дар, гле, дође вода од едомске, и напуни се земља воде. II Kings 3:21 А сви Моавци чувши да су изишли цареви да ударе на њих, сазваше све који се почињаху пасати и старије и стадоше на међи. II Kings 3:22 А ујутру кад усташе и сунце ограну над оном водом, угледаше Моавци према себи воду где се црвени као крв. II Kings 3:23 И рекоше: Крв је; побили су се цареви, и један другог погубили; сада дакле на плен, Моавци! II Kings 3:24 А кад дођоше до логора Израиљевог, подигоше се Израиљци и разбише Моавце, те побегоше испред њих, а они уђоше у земљу моавску бијући их. II Kings 3:25 И градове њихове раскопаше, и на сваку добру њиву бацајући сваки по камен засуше је, и све изворе водене заронише, и сва добра дрвета посекоше тако да само оставише камење у Кир-аресету. И опколивши га праћари стадоше га бити. II Kings 3:26 А цар моавски кад виде да ће га надвладати војска, узе са собом седам стотина људи, који махаху мачем, да продру кроз војску цара едомског, али не могоше. II Kings 3:27 Тада узе сина свог првенца који хтеде бити цар на његово место, и принесе га на жртву паљеницу на зиду. Тада се подиже велики гнев на Израиља, те отидоше оданде и вратише се у своју земљу. II Kings 4:0 II Kings 4:1 А једна између жена синова пророчких повика к Јелисију говорећи: Слуга твој, муж мој, умре, и ти знаш да се слуга твој бојао Господа: па сада дође рукодавалац да ми узме два сина у робље. II Kings 4:2 А Јелисије јој рече: Шта ћу ти? Кажи ми шта имаш у кући? А она рече: Слушкиња твоја нема у кући ништа до судић уља. II Kings 4:3 А он јој рече: Иди, ишти у наруч празних судова у свих суседа својих, немој мало да иштеш. II Kings 4:4 Па отиди, и затвори се у кућу са синовима својим, па онда наливај у све судове, и кад се који напуни, кажи нека уклоне. II Kings 4:5 И она отиде од њега, и затвори се у кућу са синовима својим; они јој додаваху а она наливаше. II Kings 4:6 А кад се судови напунише, она рече сину свом: Дај још један суд. А он јој рече: Нема више. Тада стаде уље. II Kings 4:7 Потом она отиде и каза човеку Божијем; а он јој рече: Иди, продај уље, и одужи се; а шта претече, оним се храни са својим синовима. II Kings 4:8 После тога једном иђаше Јелисије кроз Сунам, а онде беше богата жена, која га устави да једе хлеба; и отада кад год пролажаше, навраћаше се к њој да једе хлеба. II Kings 4:9 И она рече мужу свом: Гле, видим да је свет човек Божји овај што све пролази овуда. II Kings 4:10 Да начинимо малу клет, и да му наместимо постељу и сто и столицу и свећњак, па кад дође к нама, нека се ту склони. II Kings 4:11 Потом он дође једном онамо, и ушавши у клет почину онде. II Kings 4:12 И рече момку свом Гијезију: Зови Сунамку. Он је дозва; и она стаде пред њим. II Kings 4:13 И он рече Гијезију: Кажи јој: Ето стараш се за нас свакојако; шта хоћеш да ти учиним? Имаш ли шта да говорим цару или војводи? А она рече: Ја живим сред свог народа. II Kings 4:14 А он рече: Шта бих јој дакле учинио? А Гијезије рече: Ето нема сина, а муж јој је стар. II Kings 4:15 А он рече: Зови је. И он је дозва, и она стаде на вратима. II Kings 4:16 А он рече: До године у ово доба грлићеш сина. А она рече: Немој господару мој, човече Божји, немој варати слушкиње своје. II Kings 4:17 И затрудне жена, и роди сина друге године у исто доба, као што јој рече Јелисије. II Kings 4:18 И дете одрасте. И једном изађе к оцу свом к жетеоцима; II Kings 4:19 И рече оцу свом: Јаох глава, јаох глава! А он рече момку: Носи га матери. II Kings 4:20 И он га узе и однесе матери његовој, и лежа на крилу њеном до подне, па умре. II Kings 4:21 Тада отиде она горе, и намести га у постељу човека Божјег, и затворивши га изађе. II Kings 4:22 Потом викну мужа свог и рече му: Пошљи ми једног момка и једну магарицу да отрчим до човека Божјег и да се вратим. II Kings 4:23 А он рече: Зашто данас хоћеш да идеш к њему? Нити је младина ни субота. А она рече: Не брини се. II Kings 4:24 И она осамаривши магарицу рече момку свом: Води и иди и немој застајати мене ради на путу докле ти не кажем. II Kings 4:25 Тако пошавши дође човеку Божјем на гору кармилску. А кад је човек Божји угледа где иде к њему, рече Гијезију слузи свом: Ево Сунамке. II Kings 4:26 Трчи сад пред њу и реци јој: Јеси ли здраво? Је ли здраво муж твој? Је ли здраво син твој? А она рече: Здраво смо. II Kings 4:27 А кад дође к човеку Божјем на гору, загрли му ноге, а Гијезије приступи да је отера; али човек Божји рече: Остави је, јер јој је душа у јаду, а Господ сакри од мене и не јави ми. II Kings 4:28 А она рече: Јесам ли искала сина од господара свог? Нисам ли казала: Немој ме варати? II Kings 4:29 А он рече Гијезију: Опаши се и узми штап мој у руку, па иди; ако сретнеш кога, немој га поздрављати, и ако те ко поздрави, немој му одговарати, и метни мој штап на лице детету. II Kings 4:30 А мати детиња рече: Тако да је жив Господ и тако да је жива душа твоја, нећу те се оставити. Тада он уста и пође за њом. II Kings 4:31 А Гијезије отиде напред и метну штап на лице детету, али не би гласа ни осећаја. Тада се врати преда њ, и јави му говорећи: Не пробуди се дете. II Kings 4:32 И Јелисије уђе у кућу, и гле, дете мртво лежи на његовој постељи. II Kings 4:33 И ушавши затвори се с дететом, и помоли се Господу. II Kings 4:34 Потом стаде на постељу и леже на дете метнув уста своја на уста детету, и очи своје на очи његове, и дланове своје на његове дланове, и пружи се над њим, те се загреја тело детету. II Kings 4:35 Потом уста, и пређе по кући једном тамо и једном амо, потом отиде опет и пружи се над дететом. И кихну дете седам пута, и отвори дете очи своје. II Kings 4:36 Тада дозва Гијезија и рече му: Зови Сунамку. И он је дозва, те дође к њему. И он јој рече: Узми сина свог. II Kings 4:37 И она ушавши паде к ногама његовим, и поклони му се до земље, и узевши сина свог отиде. II Kings 4:38 Потом врати се Јелисије у Галгал. А беше глад у оној земљи, и синови пророчки сеђаху пред њим; а он рече момку свом: Пристави велики лонац и скувај зеља синовима пророчким. II Kings 4:39 А један отиде у поље да набере зеља, и нађе дивљу лозу и набра с ње дивљих тиквица пун плашт, и дошавши сасече их у лонац где беше зеље, јер их не познаваху. II Kings 4:40 И усуше људима да једу; а кад стадоше јести оног зеља, повикаше говорећи: Смрт је у лонцу, човече Божји! И не могаху јести. II Kings 4:41 А он рече: Донесите брашна. И сасу брашно у лонац, и рече: Успи људима нека једу. И не би више никаквог зла у лонцу. II Kings 4:42 А дође неко из Вал-Салисе, и донесе човеку Божјем хлеба од првина, двадесет хлебова јечмених, и нових зрна у класу. А он рече: Постави народу, нека једу. II Kings 4:43 А слуга му рече: Како ћу то поставити пред сто људи? Опет рече: Постави народу, нека једу; јер је тако казао Господ: Јешће, и претећи ће. II Kings 4:44 А он им постави, те једоше; и претече по речи Господњој. II Kings 5:0 II Kings 5:1 И беше Неман војвода цара сирског човек велик у господара свог и у части, јер преко њега сачува Господ Сирију; али тај велики јунак беше губав. II Kings 5:2 А из Сирије изађе чета и зароби у земљи израиљској малу девојку, те она служаше жену Неманову. II Kings 5:3 И она рече својој госпођи: О да би мој господар отишао к пророку у Самарији! Он би га опростио од губе. II Kings 5:4 Тада он отиде к свом господару и јави му говорећи: Тако и тако каже девојка из земље израиљске. II Kings 5:5 А цар сирски рече му: Хајде иди, а ја ћу послати књигу цару Израиљевом. И он отиде, и понесе десет таланата сребра и шест хиљада сикала злата и десеторе стајаће хаљине. II Kings 5:6 И однесе књигу цару Израиљевом која овако говораше: Ето, кад ти дође ова књига, знај да шаљем к теби Немана, слугу свог, да га опростиш губе. II Kings 5:7 А кад цар Израиљев прочита књигу, раздре хаљине своје и рече: Зар сам ја Бог да могу убити и повратити живот, те шаље к мени да опростим човека губе! Пазите и видите како тражи задевице са мном. II Kings 5:8 А кад чу Јелисије, човек Божји, да је цар Израиљев раздро хаљине своје, посла к цару и поручи: Зашто си раздро хаљине своје? Нека дође к мени, да позна да има пророк у Израиљу. II Kings 5:9 И тако дође Неман с коњима и колима својим, и стаде на вратима дома Јелисијева. II Kings 5:10 А Јелисије посла к њему и поручи: Иди и окупај се седам пута у Јордану, и оздравиће тело твоје, и очистићеш се. II Kings 5:11 Тада се расрди Неман и пође говорећи: Гле! Ја мишљах, он ће изаћи к мени, и стаће, и призваће име Господа Бога свог, и метнути руку своју на место, и очистити губу. II Kings 5:12 Нису ли Авана и Фарфар воде у Дамаску боље од свих вода израиљских? Не бих ли се могао у њима окупати и очистити? И окренувши се отиде гневан. II Kings 5:13 Али слуге његове приступивши рекоше му говорећи: Оче, да ти је казао пророк шта велико, не би ли учинио? А зашто не би кад ти рече: Окупај се, па ћеш се очистити? II Kings 5:14 И тако сиђе, и зарони у Јордан седам пута по речима човека Божијег, и тело његово поста као у малог детета, и очисти се. II Kings 5:15 Тада се врати к човеку Божијем са пратњом својом и дошав стаде пред њим, и рече: Ево сад видим да нема Бога нигде на земљи до у Израиљу. Него узми дар од слуге свог. II Kings 5:16 Али он рече: Тако да је жив Господ, пред којим стојим, нећу узети. И он наваљиваше на њ да узме; али он не хте. II Kings 5:17 Тада рече Неман: Кад нећеш, а оно нека се да слузи твом ове земље колико могу понети две мазге. Јер слуга твој неће више приносити жртава паљеница ни других жртава другим боговима, него Господу. II Kings 5:18 А Господ нека опрости ово слузи твом: Кад господар мој уђе у дом Римонов да се поклони онде, па се прихвати за моју руку, да се и ја поклоним у дому Римоновом, нека опрости Господ слузи твом кад се тако поклоним у дому Римоновом. II Kings 5:19 А он му рече: Иди с миром. И он отиде од њега, и пређе једно потркалиште. II Kings 5:20 Тада рече Гијезије, слуга Јелисија човека Божијег: Гле, господар мој не хте примити из руку тог Немана Сирца шта беше донео. Али тако да је жив Господ, потрчаћу за њим и узећу шта од њега. II Kings 5:21 И Гијезије отрча за Неманом. А кад га виде Неман где трчи за њим, скочи с кола својих и срете га, па му рече: Је ли добро? II Kings 5:22 А он рече: Добро је. Господар мој посла ме да ти кажем: Ево, баш сад дођоше к мени два младића из горе Јефремове, пророчки синови, дај за њих таланат сребра и двоје стајаће хаљине. II Kings 5:23 А Неман рече: Узми и два таланта. И натера га; и свеза два таланта сребра у два тобоца, и двоје стајаће хаљине, и даде двојици момака својих, да носе пред њим. II Kings 5:24 А он кад дође на брдо, узе из руку њихових и остави у једној кући, а људе отпусти, те отидоше. II Kings 5:25 Потом дошавши стаде пред господарем својим. А Јелисије му рече: Откле Гијезије? А он рече: Није ишао слуга твој никуда. II Kings 5:26 Али му он рече: Зар срце моје није ишло онамо кад се човек врати с кола својих преда те? Зар је то било време узимати сребро и узимати хаљине, маслинике, винограде, овце, говеда, слуге и слушкиње? II Kings 5:27 Зато губа Неманова нека прионе за те и за семе твоје довека. И отиде од њега губав, бео као снег. II Kings 6:0 II Kings 6:1 А синови пророчки рекоше Јелисију: Гле, место где седимо пред тобом тесно нам је. II Kings 6:2 Него хајде да отидемо на Јордан, па да узмемо онде сваки по брвно и начинимо онде место где ћемо боравити. А он рече: Идите. II Kings 6:3 А један рече: Буди вољан, пођи и ти са слугама својим. А он рече: Хоћу. II Kings 6:4 И тако пође с њима. И дошавши на Јордан секоше дрва. II Kings 6:5 А кад један од њих сечаше дрво, паде му секира у воду; а он повика говорећи: Авај господару, још је у наруч узета. II Kings 6:6 А човек Божји рече му: Где је пала? А кад му показа место, он одсече дрво и баци га онамо, и учини те секира исплива. II Kings 6:7 А он рече: Узми је. И човек пружи руку, те је узе. II Kings 6:8 А кад цар сирски војеваше на Израиља, већаше са слугама својим, и рече: Ту и ту нека стане војска моја. II Kings 6:9 А човек Божји посла к цару Израиљевом и поручи: Чувај се да не идеш онуда, јер су онде Сирци у заседи. II Kings 6:10 И цар Израиљев посла на оно место, за које рече човек Божји и опомену га, те се чуваше. И то не би једанпут ни двапута. II Kings 6:11 И смути се срце цару сирском зато, и сазвавши слуге своје рече им: Хоћете ли ми казати ко од наших доказује цару Израиљевом? II Kings 6:12 А један од слуга његових рече му: Нико, царе господару мој; него Јелисије пророк у Израиљу доказује цару Израиљевом речи које говориш у ложници својој. II Kings 6:13 Тада рече: Идите, видите где је, да пошаљем да га ухвате. И јавише му говорећи: Ено га у Дотану. II Kings 6:14 И посла онамо коње и кола с великом војском; и они дошавши ноћу опколише град. II Kings 6:15 А ујутру, слуга човека Божијег уставши изађе, а то војска око града и коњи и кола. И рече му слуга: Јаох господару, шта ћемо сад? II Kings 6:16 А он му рече: Не бој се, јер је више наших него њихових. II Kings 6:17 И помоли се Јелисије говорећи: Господе, отвори му очи да види. И Господ отвори очи момку, те виде, а то гора пуна коња и кола огњених око Јелисија. II Kings 6:18 А кад пођоше Сирци к њему, помоли се Јелисије Господу и рече: Ослепи овај народ. И ослепи их по речи Јелисијевој. II Kings 6:19 Тада им рече Јелисије: Није ово пут, није ово град; ходите за мном и одвешћу вас човеку ког тражите. И одведе их у Самарију. II Kings 6:20 А кад дођоше у Самарију, рече Јелисије: Господе, отвори им очи да виде. И Господ им отвори очи, и видеше, а то беху усред Самарије. II Kings 6:21 А цар Израиљев рече Јелисију кад их угледа: Хоћу ли бити, хоћу ли бити, оче мој? II Kings 6:22 А он рече: Немој бити; еда ли ћеш оне побити које заробиш мачем својим и луком својим? Изнеси им хлеба и воде нека једу и пију, па онда нека иду господару свом. II Kings 6:23 И уготови им гозбу велику; те једоше и пише; па их отпусти, а они отидоше господару свом; и отада не долазише чете сирске у земљу Израиљеву. II Kings 6:24 А после тога Вен-Адад, цар сирски скупи сву војску своју, и изађе и опколи Самарију. II Kings 6:25 И наста велика глад у Самарији, јер гле, беше опкољена толико да глава магарећа беше за осамдесет сикала сребра, а четврт кава голубињег кала за пет сикала сребра. II Kings 6:26 И кад цар иђаше по зидовима, једна жена повика к њему говорећи: Помагај, царе господару! II Kings 6:27 А он рече: Господ ти не помаже, како ћу ти ја помоћи? С гумна ли, или из каце? II Kings 6:28 Још јој рече цар: Шта ти је? А она рече: Ова жена рече ми: Дај сина свог да га поједемо данас, а сутра ћемо појести мог сина. II Kings 6:29 И скувасмо сина мог и поједосмо га, а сутрадан рекох јој: Дај сина свог да га поједемо. Али она сакри свог сина. II Kings 6:30 А кад цар чу речи женине, раздре хаљине своје; и кад иђаше по зиду, виде народ где кострет беше оздо на телу његовом. II Kings 6:31 Тада рече цар: Тако да ми учини Бог и тако да дода ако глава Јелисија сина Сафатовог остане данас на њему. II Kings 6:32 А Јелисије сеђаше у својој кући, и старешине сеђаху код њега. И посла цар једног од оних што стајаху пред њим; а док још не дође послани к њему, он рече старешинама: Видите ли где онај крвнички син посла да ми одсече главу? Гледајте кад дође послани, закључајте врата, и одбијте га од врата; ето, и бахат ногу господара његовог за њим. II Kings 6:33 И док још говораше с њима, гле, послани дође к њему, и рече; гле, ово је зло од Господа; чему ћу се још надати од Господа? II Kings 7:0 II Kings 7:1 Тада рече Јелисије: Чујте реч Господњу: Тако вели Господ: Сутра ће у ово доба бити мера белог брашна за сикал а две мере јечма за сикал на вратима самаријским. II Kings 7:2 А војвода на ког се руку цар наслањаше, одговори човеку Божијем и рече: Да Господ начини окна на небу, би ли могло то бити? А Јелисије рече: Ето, ти ћеш видети својим очима, али га нећеш јести. II Kings 7:3 А беху на вратима четири човека губава, и рекоше један другом: Што седимо овде да умремо? II Kings 7:4 Да кажемо: Да уђемо у град, глад је у граду, те ћемо умрети онде: а да останемо овде, опет ћемо умрети; него хајде да ускочимо у логор сирски: ако нас оставе у животу, остаћемо у животу, ако ли нас погубе, погинућемо. II Kings 7:5 И тако, уставши у сумрак пођоше у логор сирски, и дођоше до краја логора сирског, и гле, не беше никога. II Kings 7:6 Јер Господ учини те се у логору сирском чу лупа кола и коња и велике војске, те рекоше један другом: Ето цар је Израиљев најмио на нас цареве хетејске и цареве мисирске да ударе на нас. II Kings 7:7 Те се подигоше и побегоше по мраку оставивши шаторе своје и коње своје и магарце своје и логор као што је био, и побегоше ради душа својих. II Kings 7:8 Па кад дођоше губавци на крај логора, уђоше у један шатор, и наједоше се и напише се, и покупише из њега сребро и злато и хаљине, и отидоше те сакрише. Па се вратише и уђоше у други шатор, па покупише и из њега, и отидоше те сакрише. II Kings 7:9 Тада рекоше међу собом: Не радимо добро; овај је дан дан добрих гласова; а ми ћутимо. Ако ушчекамо до зоре, стигнуће нас безакоње. Зато сада хајде да идемо и јавимо дому царевом. II Kings 7:10 И тако дошавши дозваше вратара градског и казаше му говорећи: Идосмо у логор сирски, и гле, нема никога, ни гласа човечијег; него коњи повезани и магарци повезани, и шатори како су били. II Kings 7:11 А он дозва остале вратаре, и јавише у дом царев. II Kings 7:12 А цар уставши по ноћи рече слугама својим: Казаћу вам сада шта су нам учинили Сирци. Знају да гладујемо, зато отидоше из логора да се сакрију у пољу говорећи: Кад изиђу из града, похватаћемо их живе и ући ћемо у град. II Kings 7:13 А један од слуга његових одговори и рече: Да узмемо пет осталих коња што још има у граду; гле, то је све што је остало од мноштва коња израиљских; то је све што није изгинуло од мноштва коња израиљских; да пошаљемо да видимо. II Kings 7:14 И узеше два коња колска, које посла цар за војском сирском, говорећи: Идите и видите. II Kings 7:15 И отидоше за њима до Јордана, и гле, по свему путу беше пуно хаљина и судова, које побацаше Сирци у хитњи. Тада се вратише посланици и јавише цару. II Kings 7:16 Тада изађе народ и разграби логор сирски; и беше мера белог брашна за сикал, и две мере јечма за сикал, по речи Господњој. II Kings 7:17 И цар постави на врата оног војводу, на ког се руку наслањаше, а народ га изгази на вратима, те умре, по речи човека Божијег, коју рече кад цар к њему дође. II Kings 7:18 Јер кад човек Божји рече цару: Две мере јечма за сикал и мера белог брашна за сикал биће сутра у ово доба на вратима самаријским, II Kings 7:19 А онај војвода одговори човеку Божијем говорећи: Да Господ начини окна на небу, би ли могло бити шта кажеш? А Јелисије рече: Ти ћеш видети својим очима, али га нећеш јести. II Kings 7:20 И зби му се то, јер га изгази народ на вратима, те умре. II Kings 8:0 II Kings 8:1 И говори Јелисије жени којој сина поврати у живот, и рече: Устани и иди с домом својим, и склони се где можеш; јер је Господ дозвао глад која ће доћи и бити на земљи седам година. II Kings 8:2 А жена уста, и учини како рече човек Божји, јер отиде с домом својим и оста у земљи филистејској седам година. II Kings 8:3 А кад прође седам година, врати се жена из земље филистејске, и отиде да моли цара за кућу своју и за њиву своју. II Kings 8:4 А цар говораше с Гијезијем, момком човека Божијег, и рече: Приповеди ми сва велика дела која је учинио Јелисије. II Kings 8:5 А кад он приповедаше цару како је мртвог оживео, гле, жена, којој је сина оживео, стаде молити цара за кућу своју и за њиву своју. А Гијезије рече: Господару мој, царе, ово је она жена и ово је син њен, ког је Јелисије оживео. II Kings 8:6 Тада цар запита жену, и она му приповеди. И цар јој даде једног дворанина и рече му: Врати јој све што је њено и све приходе од њива од дана кад је оставила земљу све до сада. II Kings 8:7 После тога дође Јелисије у Дамаск, а цар сирски Вен-Адад беше болестан, и јавише му говорећи: Дошао је човек Божји овамо. II Kings 8:8 А цар рече Азаилу: Узми са собом дар и иди на сусрет човеку Божијем, и преко њега питај Господа хоћу ли оздравити од ове болести. II Kings 8:9 Тада отиде Азаило на сусрет њему понесавши дар, свакојаких добрих ствари из Дамаска натоварених на четрдесет камила; и дошавши стаде пред њим и рече: Син твој Вен-Адад цар сирски посла ме к теби говорећи: Хоћу ли оздравити од ове болести? II Kings 8:10 А Јелисије му рече: Иди, реци му: Оздравићеш; али ми је Господ показао да ће умрети. II Kings 8:11 И упрвши очи у њ гледаше дуго и заплака се човек Божји. II Kings 8:12 А Азаило му рече: Што плаче господар мој? А он рече: Јер знам какво ћеш зло учинити синовима Израиљевим, градове ћеш њихове палити огњем, и младиће ћеш њихове сећи мачем, и децу ћеш њихову разбијати и трудне жене њихове растрзати. II Kings 8:13 А Азаило рече: А шта је слуга твој, пас, да учини тако велику ствар? А Јелисије му рече: Показао ми је Господ да ћеш ти бити цар у Сирији. II Kings 8:14 Тада отишавши од Јелисија дође ка господару свом; а он му рече: Шта ти рече Јелисије? А он одговори: Рече ми да ћеш оздравити. II Kings 8:15 Али сутрадан узе Азаило покривач и замочивши га у воду простре му по лицу, те умре. А на његово место зацари се Азаило. II Kings 8:16 Пете године царовања Јорама, сина Ахавовог над Израиљем, кад Јосафат беше цар Јудин, поче царовати Јорам, син Јосафатов цар Јудин. II Kings 8:17 Имаше тридесет и две године кад поче царовати, и царова осам година у Јерусалиму. II Kings 8:18 И хођаше путем царева Израиљевих, као што је чинио дом Ахавов; јер кћи Ахавова беше му жена, те он чињаше што је зло пред Господом. II Kings 8:19 Али Господ не хте затрти Јуде ради Давида слуге свог, као што му беше рекао да ће му дати видело између синова његових довека. II Kings 8:20 За његовог времена одврже се Едом да не буде под Јудом, и постави цара над собом. II Kings 8:21 Зато отиде Јорам у Сир и сва кола његова с њим; и уста ноћу и удари на Едомце, који га беху опколили, и на заповеднике од кола, и побеже народ у своје шаторе. II Kings 8:22 Ипак се одвргоше Едомци да не буду под Јудом, до данашњег дана. У исто време одметну се и Ливна. II Kings 8:23 А остала дела Јорамова и све што је чинио, није ли то записано у дневнику царева Јудиних? II Kings 8:24 И Јорам почину код отаца својих, и би погребен код отаца својих у граду Давидовом. А на његово се место зацари син његов Охозија. II Kings 8:25 Године дванаесте царовања Јорама, сина Ахавовог, над Израиљем поче царовати Охозија син Јорамов, цар Јудин. II Kings 8:26 Имаше Охозија двадесет и две године кад се зацари, и царова годину дана у Јерусалиму. Матери му беше име Готолија, кћи Амрија цара Израиљевог. II Kings 8:27 Он хођаше путем дома Ахавовог, и чињаше што је зло пред Господом, као дом Ахавов, јер беше зет дому Ахавовом. II Kings 8:28 Зато пође с Јорамом, сином Ахавовим, на војску на Азаила цара сирског у Рамот галадски; али Сирци разбише Јорама. II Kings 8:29 И врати се цар Јорам да се лечи у Језраелу од рана које му задаше Сирци у Рами, кад се бијаше с Азаилом, царем сирским; а Охозија, син Јорамов цар Јудин, отиде да види Јорама, сина Ахавовог у Језраелу, јер беше болестан. II Kings 9:0 II Kings 9:1 А Јелисије пророк дозва једног између синова пророчких, и рече му: Опаши се и узми ову уљаницу, па иди у Рамот галадски. II Kings 9:2 И кад дођеш онамо, видећеш онде Јуја, сина Јосафата сина Нимсијиног, и ушавши изведи га између браће његове и одведи га у најтајнију клет. II Kings 9:3 И узми уљаницу и излиј му на главу, и реци: Овако вели Господ: Помазах те за цара над Израиљем. Затим отвори врата и бежи, и не забављај се. II Kings 9:4 И отиде младић, момак пророков, у Рамот галадски. II Kings 9:5 И кад уђе, гле, сеђаху војводе; а он рече: Војводо, имам нешто да ти кажем. А Јуј му рече: Коме између свих нас? А он рече: Теби, војводо. II Kings 9:6 Тада уста, и уђе у кућу, а он му изли на главу уље, и рече му: Овако вели Господ Бог Израиљев: Помазах те за цара над народом Господњим, Израиљем. II Kings 9:7 И побиј дом Ахава господара свог, јер хоћу да покајем крв слуга својих пророка, и крв свих слуга Господњих од руке Језавељине. II Kings 9:8 И тако ће изгинути сав дом Ахавов, и истребићу Ахаву и оно што уза зид мокри, и ухваћеног и остављеног у Израиљу. II Kings 9:9 И учинићу с домом Ахавовим као с домом Јеровоама сина Наватовог и као с домом Васе сина Ахијиног. II Kings 9:10 И Језавељу ће изјести пси у пољу језраелском и неће бити никога да је погребе. Потом отвори врата и побеже. II Kings 9:11 А Јуј изађе к слугама господара свог, и запиташе га: Је ли добро? Што је дошао тај безумник к теби? А он им рече: Знате човека и беседу његову. II Kings 9:12 А они рекоше: Није истина; кажи нам. А он им рече: Тако и тако рече ми говорећи: Овако вели Господ: Помазах те за цара над Израиљем. II Kings 9:13 Тада брже узеше свак своју хаљину, и метнуше пода њ на највишем басамаку, и затрубише у трубу и рекоше: Јуј поста цар. II Kings 9:14 Тако се побуни Јуј, син Јосафата сина Нимсијиног, на Јорама; а Јорам чуваше Рамот галадски са свим Израиљем од Азаила, цара сирског. II Kings 9:15 А беше се вратио цар Јорам да се лечи у Језраелу од рана које му задаше Сирци, кад се бијаше с Азаилом, царем сирским. И рече Јуј: Ако вам је воља, нека нико не излази из града да отиде и јави у Језраел. II Kings 9:16 И Јуј седе на кола и отиде у Језраел, јер Јорам лежаше онде; и Охозија, цар Јудин беше дошао да види Јорама. II Kings 9:17 А стражар који стајаше на кули у Језраелу, кад угледа људство Јујево где иде, рече: Неко људство видим. Тада рече Јорам: Узми коњика и пошљи га пред њих, и нека запита: Је ли мир? II Kings 9:18 И отиде коњик преда њ, и рече: Овако вели цар: Је ли мир? А Јуј рече: Шта је теби до мира? Хајде за мном. А стражар јави говорећи: Гласник дође до њих, али се не враћа. II Kings 9:19 И посла другог коњика, који кад дође к њима рече: Овако вели цар: Је ли мир? А Јуј рече: Шта је теби до мира? Хајде за мном. II Kings 9:20 Опет јави стражар говорећи: Дође до њих, али се не враћа; а ход као да је ход Јујев, јер иде помамно. II Kings 9:21 Тада рече Јорам: Прежи. И упрегоше у кола његова. Тако изађе Јорам цар Израиљев и Охозија цар Јудин, сваки на својим колима, и отидоше на сусрет Јују, и сретоше га на њиви Навутеја Језраељанина. II Kings 9:22 И кад Јорам угледа Јуја, рече му: Је ли мир, Јују? А он одговори: Какав мир? Док је толиког курвања Језавеље, матере твоје и чарања њених. II Kings 9:23 Тада Јорам окрете се и побеже говорећи Охозији: Издаја, Охозија! II Kings 9:24 Али Јуј зграби лук свој и устрели Јорама међу плећа да му стрела прође кроз срце, те паде у колима својим. II Kings 9:25 Тада рече Јуј Вадекару, војводи свом: Узми га, и баци га на њиву Навутеја Језраељанина; јер опомени се кад ја и ти заједно јахасмо за Ахавом оцем његовим, како Господ изрече за њ ово зло: II Kings 9:26 Заиста, крв Навутејеву и крв синова његових видех синоћ, рече Господ, и платићу ти на овој њиви, рече Господ. Зато узми га сад и баци на ту њиву по речи Господњој. II Kings 9:27 А Охозија, цар Јудин видевши то побеже к дому у врту; али га потера Јуј, и рече: Убијте и тога на његовим колима. И ранише га на брду Гуру, које је код Ивлеама. И утече у Мегидон, и онде умре. II Kings 9:28 И слуге га његове метнуше на кола и одвезоше у Јерусалим, и погребоше га у гробу његовом код отаца његових у граду Давидовом. II Kings 9:29 А једанаесте године царовања Јорама, сина Ахавовог поче царовати Охозија над Јудом. II Kings 9:30 Иза тога Јуј дође у Језраел. А Језавеља кад чу, намаза лице своје и накити главу своју, па гледаше с прозора. II Kings 9:31 И кад Јуј улажаше на врата, рече она: Је ли мир, Зимрије, крвниче господара свог? II Kings 9:32 А он погледа на прозор и рече: Ко је са мном? Ко? Тада погледаше у њ два три дворанина. II Kings 9:33 А он им рече: Баците је доле. И бацише је, и прште крв њена по зиду и по коњима, и погази је. II Kings 9:34 Потом ушавши једе и пи, па рече: Видите ону проклетницу и погребите је, јер је царска кћи. II Kings 9:35 И отидоше да је погребу, и не нађоше од ње ништа до лобању и стопала и шаке. II Kings 9:36 И дођоше натраг и јавише, а он рече: То је реч Господња, коју је рекао преко слуге свог Илије Тесвићанина говорећи: У пољу језраелском изјешће пси тело Језавељино. II Kings 9:37 Нека буде тело Језавељино као гној на њиви у пољу језраелском да се не може казати: Ово је Језавеља. II Kings 10:0 II Kings 10:1 А Ахав имаше седамдесет синова у Самарији; и Јуј написа књигу и посла је у Самарију ка главарима језраелским, старешинама и хранитељима Ахавовим, и рече: II Kings 10:2 Како ова књига дође к вама, у којих су синови господара вашег и кола и коњи и град тврди и оружје, II Kings 10:3 Гледајте који је најбољи и највештији између синова господара вашег, те га посадите на престо оца његовог, и бијте се за дом господара свог. II Kings 10:4 Али се они врло уплашише и рекоше: Ето, два цара не одолеше му, а како ћемо му ми одолети? II Kings 10:5 И који беше над домом, и који беше над градом, и старешине и хранитељи послаше к Јују говорећи: Ми смо слуге твоје, чинићемо све што нам кажеш; нећемо никога постављати царем; чини шта ти је воља. II Kings 10:6 И он им написа другу књигу говорећи: Ако сте моји и слушате мене, узмите главе свих синова господара свог и дођите к мени сутра у ово доба у Језраел. А синови цареви, седамдесет људи, беху код најзнатнијих грађана, који их храњаху. II Kings 10:7 И кад им дође ова књига, узеше синове цареве и поклаше, седамдесет људи, и метнувши главе њихове у котарице послаше му у Језраел. II Kings 10:8 И дође гласник, који му јави говорећи: Донесоше главе синова царевих. А он рече: Сложите их у две гомиле на вратима, нека стоје до сутра. II Kings 10:9 А ујутру изашав стаде и рече свему народу: Ви нисте криви; ето, ја се подигох на господара свог и убих га; али ко поби све ове? II Kings 10:10 Видите сада да није изостала ниједна реч Господња коју рече Господ за дом Ахавов, него је Господ учинио што је говорио преко слуге свог Илије. II Kings 10:11 Потом поби Јуј све који беху остали од дома Ахавовог у Језраелу и све властеље његове и пријатеље његове и свештенике његове, да не оста ниједан. II Kings 10:12 Потом се подиже и пође да иде у Самарију; и кад беше код колибе пастирске на путу, II Kings 10:13 Нађе Јуј браћу Охозије цара Јудиног, и рече: Ко сте? Они рекоше: Ми смо браћа Охозијина и идемо да поздравимо синове цареве и синове царичине. II Kings 10:14 Тада рече: Похватајте их живе. И похваташе их живе и поклаше их на студенцу код колибе пастирске, њих четрдесет, и не остави ниједног од њих. II Kings 10:15 Потом отишавши оданде нађе Јонадава, сина Рихавовог, који га срете. А он га поздрави и рече му: Је ли срце твоје право као што је моје срце према твом? А Јонадав одговори: Јесте. Ако јесте, одговори Јуј, дај ми руку. И даде му руку; а он га узе к себи у кола. II Kings 10:16 И рече: Хајде са мном, и види моју ревност за Господа. И одвезоше га на његовим колима. II Kings 10:17 И кад дође у Самарију, поби све што беше остало од дома Ахавовог у Самарији докле га не истреби по речи коју Господ рече Илији. II Kings 10:18 Потом сабра Јуј сав народ и рече му: Ахав је мало служио Валу, Јуј ће му служити више. II Kings 10:19 Зато дозовите ми све пророке Валове, све слуге његове и све свештенике његове, ниједан да не изостане, јер велику жртву хоћу да принесем Валу; ко не дође, погинуће. А Јуј чињаше тако из преваре хотећи побити слуге Валове. II Kings 10:20 И рече Јуј: Светкујте светковину Валу. И огласише је. II Kings 10:21 И посла Јуј по свему Израиљу, те дођоше све слуге Валове, и не изоста ниједан да не дође; и уђоше у кућу Валову, и напуни се кућа Валова од краја до краја. II Kings 10:22 Тада рече ономе који беше над ризницом: Изнеси хаљине свим слугама Валовим. И изнесе им хаљине. II Kings 10:23 Затим уђе Јуј с Јонадавом, сином Рихавовим у кућу Валову, и рече слугама Валовим: Промотрите и видите да није ту с вама који слуга Господњи, него само слуге Валове. II Kings 10:24 И тако уђоше да принесу приносе и жртве паљенице, а Јуј намести напољу осамдесет људи, и рече: Ако утече који од ових људи које вам дајем у руке, душа ће ваша бити за душу његову. II Kings 10:25 А кад се сврши жртва паљеница, заповеди Јуј војницима и војводама: Уђите, побијте их, да не изађе ниједан. И тако их побише оштрим мачем и побацаше их војници и војводе; потом отидоше у сваки град где беше кућа Валова. II Kings 10:26 И избацише ликове из куће Валове, и спалише их. II Kings 10:27 И изломише лик Валов и раскопаше кућу Валову, и од ње начинише проходе до данашњег дана. II Kings 10:28 Тако Јуј истреби Вала из Израиља. II Kings 10:29 Али не одступи Јуј од грехова Јеровоама сина Наватовог, којима наваде на грех Израиља, од златних телаца, који беху у Ветиљу и у Дану. II Kings 10:30 А Господ рече Јују: Што си добро свршио што је право преда мном, и што си учинио дому Ахавовом све што ми је било у срцу, зато ће синови твоји седети на престолу Израиљевом до четвртог кољена. II Kings 10:31 Али Јуј не пажаше да ходи по закону Господа Бога Израиљевог свим срцем својим, не одступи од грехова Јеровоамових, којима наведе на грех Израиља. II Kings 10:32 У то време поче Господ крњити Израиља, јер их поби Азаило по свим међама Израиљевим. II Kings 10:33 Од Јордана к истоку сунчаном, сву земљу галадску, Гадову и Рувимову и Манасијину, од Ароира на потоку Арнону, и Галад и Васан. II Kings 10:34 А остала дела Јујева и све што је чинио, и сва јунаштва његова, нису ли записана у дневнику царева Израиљевих? II Kings 10:35 И почину Јуј код отаца својих, и погребоше га у Самарији; а на његово се место зацари Јоахаз син његов. II Kings 10:36 А царова Јуј над Израиљем у Самарији двадесет и осам година. II Kings 11:0 II Kings 11:1 А Готолија, мати Охозијина, видевши да јој погибе син уста и поби сав род царски. II Kings 11:2 Али Јосавеја, кћи цара Јорама сестра Охозијина, узе Јоаса сина Охозијиног, и украде га између синова царевих, које убијаху, и с дојкињом његовом сакри га од Готолије у ложницу, те не погибе. II Kings 11:3 И би сакривен с њом у дому Господњем шест година, а Готолија цароваше у земљи. II Kings 11:4 А седме године посла Јодај и дозва стотинике и војводе и војнике, и уведе их к себи у дом Господњи, и ухвати веру с њима, и закле их у дому Господњем, и показа им сина царевог. II Kings 11:5 И заповеди им говорећи: Ово учините: вас трећина, који долазите у суботу, нека чувају стражу у двору царском. II Kings 11:6 А трећина нека буде на вратима сурским, а трећина на вратима која су иза војника; и чувајте дом од силе. II Kings 11:7 А два дела вас свих који одлазе у суботу нека чувају стражу у дому Господњем око цара. II Kings 11:8 И опколите цара сваки са својим оружјем у руци, и ко би навалио међу врсте нека се погуби, и будите с царем кад стане излазити и улазити. II Kings 11:9 И стотиници учинише све како заповеди Јодај свештеник; и узеше сваки своје људе који долажаху у суботу с онима који одлажаху у суботу, и дођоше к свештенику Јодају. II Kings 11:10 И свештеник даде стотиницима копља и штитове цара Давида, што беху у дому Господњем. II Kings 11:11 И војници стадоше сваки са својим оружјем у руци од десне стране дома до леве стране дома према олтару и према дому око цара. II Kings 11:12 Тада изведе сина царевог, и метну му венац на главу, и даде му сведочанство, и поставише га царем, и помазаше га, и пљескајући рукама говораху: Да живи цар! II Kings 11:13 А кад Готолија чу вику народа, који се стецаше, дође к народу у дом Господњи; II Kings 11:14 И погледа, и гле, цар стајаше код ступа по обичају, и кнезови и трубе око цара, и сав народ из земље радоваше се, и трубе трубљаху. Тада Готолија раздре хаљине своје и повика: Буна! Буна! II Kings 11:15 А свештеник Јодај заповеди стотиницима који беху над војском, и рече им: Изведите је из врста напоље, и ко пође за њом погубите га мачем; јер рече свештеник: Да не погине у дому Господњем. II Kings 11:16 И начинише јој место; и кад дође на пут којим се иде у дом царски коњским вратима, онде је убише. II Kings 11:17 Тада Јодај учини завет између Господа и цара и народа да ће бити народ Господњи, такође и између цара и народа. II Kings 11:18 Потом сав народ земаљски отиде у дом Валов, и раскопаше дом и олтар, и изломише ликове његове сасвим; а Матана свештеника Валовог убише пред олтарима. А свештеник опет уреди службу у дому Господњем. II Kings 11:19 И узе стотинике и војводе и војнике и сав народ земаљски, и изведоше цара из дома Господњег, и уђоше у дом царски путем на врата војничка. И седе на царски престо. II Kings 11:20 И радоваше се сав народ земаљски, и град се умири пошто Готолију убише мачем код царског дома. II Kings 11:21 Јоасу беше седам година кад се зацари. II Kings 12:0 II Kings 12:1 Седме године Јујеве поче царовати Јоас, и царова четрдесет година у Јерусалиму. Матери му беше име Сивија из Вирсавеје. II Kings 12:2 И чињаше Јоас што је право пред Господом докле га год учаше свештеник Јодај. II Kings 12:3 Али висине не бише оборене; народ још приношаше жртве и кађаше на висинама. II Kings 12:4 И Јоас рече свештеницима: Сав новац посвећени, што се доноси у дом Господњи, новац оних који иду у бој, и новац од уцене свачије, и сав новац што ко доноси од своје воље у дом Господњи. II Kings 12:5 Нека свештеници узимају, сваки од свог познаника, и они нека оправљају што је трошно у дому где се год нађе да треба оправити. II Kings 12:6 Али до године двадесет треће царовања Јоасовог свештеници још не оправише шта беше трошно у дому. II Kings 12:7 Тада цар Јоас дозва Јодаја свештеника и остале свештенике, и рече им: Зашто не оправљате што је трошно у дому? Одселе не узимајте новац од својих познаника, јер треба да вратите да се оправи што је трошно у дому. II Kings 12:8 И свештеници присташе да не узимају новац од народа и да не оправљају (они) што је трошно у дому. II Kings 12:9 Тада свештеник Јодај узе један ковчег, и прореза рупу на заклопцу, и метну га код олтара с десне стране како се улази у дом Господњи; и свештеници који чуваху врата меташе у њ све новце који се доношаху у дом Господњи. II Kings 12:10 А кад виђаху да има много новаца у ковчегу, тада долажаше писар царев с поглаваром свештеничким, и избројавши свезиваху новце који би се нашли у дому Господњем. II Kings 12:11 Потом даваху готове новце онима који управљаху послом и стараху се за дом Господњи, а они их издаваху дрводељама и посленицима који оправљаху дом Господњи, II Kings 12:12 И зидарима и каменарима, и да се добавља дрво и тесано камење, да се оправи шта беше трошно у дому Господњем, и да се добави све што требаше да се оправи дом. II Kings 12:13 Али новцима који доношаху у дом Господњи не грађаху чаша сребрних за дом Господњи, ни виљушака, ни котлића, ни труба, нити каквих судова златних ни сребрних; II Kings 12:14 Него их даваху онима који беху над послом да се оправи за њих дом Господњи. II Kings 12:15 И не тражаху рачуна од људи којима предаваху новце да издају посленицима, јер верно рађаху. II Kings 12:16 Новци за преступ и новци за грехе не доношаху се у дом Господњи; припадаху свештеницима. II Kings 12:17 Тада изађе Азаило, цар сирски, и удари на Гат и узе га; потом се окрете Азаило да иде на Јерусалим. II Kings 12:18 А Јоас, цар Јудин узе све посвећене ствари, што Јосафат и Јорам и Охозија, оци његови цареви Јудини, беху посветили, и све што сам беше посветио, и све злато што се нађе у ризницама дома Господњег и дома царевог, и посла Азаилу цару сирском; и тако отиде од Јерусалима. II Kings 12:19 А остала дела Јоасова и све што је чинио, није ли то записано у дневнику царева Јудиних? II Kings 12:20 А слуге његове подигоше се и побунише се, и убише Јоаса у дому Милону, куда се иде у Силу. II Kings 12:21 Јоазахар, син Симеатов и Јозавад син Сомиров, слуге његове, убише га, те умре; и погребоше га код отаца његових у граду Давидовом; а на његово место зацари се Амасија, син његов. II Kings 13:0 II Kings 13:1 Године двадесет треће царовања Јоаса сина Охозијиног над Јудом зацари се Јоахаз, син Јујев над Израиљем у Самарији, и царова седамнаест година. II Kings 13:2 И чињаше што је зло пред Господом, јер хођаше за гресима Јеровоама, сина Наватовог, којима наведе на грех Израиља и не одступи од њих. II Kings 13:3 Зато се разгневи Господ на Израиља и даде их у руке Азаилу, цару сирском и у руке Вен-Ададу сину Азаиловом за све оно време. II Kings 13:4 Али се Јоахаз помоли Господу, и Господ га услиши, јер виде невољу Израиљеву, како их мучи цар сирски. II Kings 13:5 И даде Господ Израиљу избавитеља, те се опростише руке сирске, и живљаху синови Израиљеви у шаторима својим као пре. II Kings 13:6 Али не одступише од грехова дома Јеровоамовог којима на грех наведе Израиља, него ходише у њима, и сам луг још стајаше у Самарији. II Kings 13:7 А не оста Јоахазу народа више од педесет коњика и десет кола и десет хиљада пешака; него их поби цар сирски и сатре их, те бише као прах кад се врше. II Kings 13:8 А остала дела Јоахазова и све што је чинио, и јунаштва његова, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих? II Kings 13:9 И почину Јоахаз код отаца својих, и погребоше га у Самарији; а на место његово зацари се Јоас, син његов. II Kings 13:10 Године тридесет седме царовања Јоасовог над Јудом зацари се Јоас, син Јоахазов над Израиљем у Самарији, и царова шеснаест година. II Kings 13:11 И чињаше што је зло пред Господом, не одступи ни од једног греха Јеровоама, сина Наватовог, који наведе Израиља на грех, него у њима хођаше. II Kings 13:12 А остала дела Јоасова, и све што је чинио, и јунаштва његова, како је војевао с Амасијом царем Јудиним, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих? II Kings 13:13 И почину Јоас код отаца својих, а Јеровоам седе на престо његов; и погребоше Јоаса у Самарији код царева Израиљевих. II Kings 13:14 А Јелисије разболе се од болести, од које и умре; и Јоас, цар Израиљев дође к њему, и плачући пред њим говораше: Оче мој, оче мој, кола Израиљева и коњици његови! II Kings 13:15 А Јелисије му рече: Узми лук и стреле. И он узе лук и стреле. II Kings 13:16 Тада рече цару Израиљевом: Натегни лук руком својом. И натеже лук руком својом. А Јелисије метну руке своје цару на руке. II Kings 13:17 И рече: Отвори прозор с истока. И отвори, а Јелисије рече: Пусти стрелу. И он пусти стрелу, а Јелисије рече: Стрела избављења Господњег, стрела избављења од Сираца; јер ћеш побити Сирце у Афеку, и сатрћеш их. II Kings 13:18 Још рече: Узми стреле. И узе, а он рече цару Израиљевом: Удари у земљу. И удари три пута, па стаде. II Kings 13:19 Тада се расрди на њ човек Божји и рече: Да си ударио пет пута или шест пута, тада би побио Сирце сасвим; а сада ћеш их само три пута разбити. II Kings 13:20 Потом умре Јелисије, и погребоше га. А друге године ударише чете моавске на земљу. II Kings 13:21 И догоди се кад погребаваху неког човека, угледаше чету и бацише човека у гроб Јелисијев; и кад човек паде и дотаче се костију Јелисијевих, оживе и уста на ноге своје. II Kings 13:22 А Азаило цар сирски мучаше Израиља свега века Јоахазовог. II Kings 13:23 Али се Господу сажали за њима и смилова се на њих и погледа на њих завета ради свог с Аврамом, Исаком и Јаковом, и не хте их истребити и не одврже их од себе досада. II Kings 13:24 И умре Азаило, цар сирски, и на његово се место зацари Вен-Адад, син његов. II Kings 13:25 А Јоас, син Јоахазов поврати из руке Вен-Адада, сина Азаиловог, градове које беше Азаило узео ратом Јоахазу оцу његовом; три пута га разби Јоас, и поврати градове Израиљеве. II Kings 14:0 II Kings 14:1 Друге године царовања Јоаса, сина Јоахазовог над Израиљем, зацари се Амасија, син Јоасов над Јудом. II Kings 14:2 Беше му двадесет и пет година кад поче царовати, и царова двадесет и девет година у Јерусалиму. Матери му беше име Јоадана, из Јерусалима. II Kings 14:3 И чињаше што је право пред Господом, али не као Давид отац његов; сасвим чињаше онако како је чинио отац његов Јоас. II Kings 14:4 Јер висине не бише оборене: народ још приношаше жртве и кађаше на висинама. II Kings 14:5 А кад се утврди царство у руци његовој, он поби слуге своје које су убиле цара, оца његовог. II Kings 14:6 Али синове тих крвника не поби, као што пише у књизи закона Мојсијевог, где је заповедио Господ говорећи: Очеви да не гину за синове нити синови за очеве, него сваки за свој грех нека гине. II Kings 14:7 Он поби десет хиљада Едомаца у сланој долини, и узе Селу ратом, и прозва је Јоктеил, које оста до данас. II Kings 14:8 Тада посла Амасија посланике к Јоасу, сину Јоахаза сина Јујевог, цару Израиљевом, и рече: Дођи да се огледамо. II Kings 14:9 А Јоас, цар Израиљев посла к Амасији цару Јудином и поручи му: Трн на Ливану посла ка кедру на Ливану, и поручи: Дај своју кћер сину мом за жену; али наиђе зверје ливанско, и изгази трн. II Kings 14:10 Побио си Едомце, па се понесе срце твоје; хвали се, и седи код куће своје; зашто би се заплитао у зло да паднеш и ти и Јуда с тобом? II Kings 14:11 Али не послуша Амасија; и подиже се Јоас, цар Израиљев, и огледаше се, он и Амасија цар Јудин, у Вет-Семесу Јудином. II Kings 14:12 Али Јуду разби Израиљ, те побегоше сваки к свом шатору. II Kings 14:13 А Амасију, цара Јудиног, сина Јоаса сина Охозијиног, ухвати Јоас цар Израиљев у Вет-Семесу; потом дође у Јерусалим и обори зид јерусалимски од врата Јефремових до врата на углу четири стотине лаката. II Kings 14:14 И узе све злато и сребро и све посуђе што се нађе у дому Господњем и у ризницама дома царевог, и таоце, па се врати у Самарију. II Kings 14:15 А остала дела Јоасова, што је учинио, и јунаштва његова, и како је војевао с Амасијом царем Јудиним, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих? II Kings 14:16 И почину Јоас код отаца својих, и би погребен у Самарији код царева Израиљевих, а на његово се место зацари Јеровоам, син његов. II Kings 14:17 Амасија пак, син Јоасов цар Јудин, поживе петнаест година по смрти Јоаса сина Јоахазовог, цара Израиљевог. II Kings 14:18 А остала дела Амасијина нису ли записана у дневнику царева Јудиних? II Kings 14:19 И дигоше буну на њ у Јерусалиму, те побеже у Лахис, а они послаше за њим у Лахис и убише га онде. II Kings 14:20 А оданде га донесоше на коњима, и би погребен у Јерусалиму код отаца својих у граду Давидовом. II Kings 14:21 Тада сав народ Јудин узе Азарију, коме беше шеснаест година, и зацарише га на место оца његовог Амасије. II Kings 14:22 Он сазида Елат повративши га Јуди пошто цар почину код отаца својих. II Kings 14:23 Године петнаесте царовања Амасије сина Јоасовог над Јудом, зацари се Јеровоам, син Јоасов над Израиљем у Самарији, и царова четрдесет и једну годину. II Kings 14:24 И чињаше што је зло пред Господом и не одступи ни од једног греха Јеровоама, сина Наватовог којима наведе на грех Израиља. II Kings 14:25 Он поврати међе Израиљеве од Емата до мора уз поље, по речи Господа Бога Израиљевог, коју рече преко слуге свог Јоне сина Аматијевог, пророка из Гетефера. II Kings 14:26 Јер Господ виде да је у љутој невољи Израиљ, и да нема ништа ни од ухваћеног ни од остављеног, и да нема никога да помогне Израиљу. II Kings 14:27 И не беше рекао Господ да затре име Израиљево под небом; зато их избави преко Јеровоама, сина Јоасовог. II Kings 14:28 А остала дела Јеровоамова, и све што је чинио, и јунаштва његова, како је војевао и како је повратио Дамаск и Емат од Јуде Израиљу, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих? II Kings 14:29 Потом почину Јеровоам код отаца својих, царева Израиљевих, а на његово се место зацари Захарија, син његов. II Kings 15:0 II Kings 15:1 Године двадесет седме царовања Јеровоамовог над Израиљем зацари се Азарија, син Амасијин над Јудом. II Kings 15:2 Беше му шеснаест година кад се зацари, и царова педесет и две године у Јерусалиму. Матери му беше име Јехолија, из Јерусалима. II Kings 15:3 Он чињаше што је право пред Господом сасвим као што је чинио Амасија, отац његов. II Kings 15:4 Али висине не бише оборене: народ још приношаше жртве и кађаше на висинама. II Kings 15:5 А Господ удари цара, те би губав до смрти своје; и живљаше у одвојеном дому; а Јотам, син царев управљаше двором и суђаше народу у земљи. II Kings 15:6 А остала дела Азаријина и све што је чинио, није ли то записано у дневнику царева Јудиних? II Kings 15:7 И почину Азарија код отаца својих, и погребоше га код отаца његових у граду Давидовом; а на његово се место зацари Јотам, син његов. II Kings 15:8 Тридесет осме године царовања Азаријиног над Јудом зацари се Захарија, син Јеровоамов над Израиљем у Самарији, и царова шест месеци. II Kings 15:9 И чињаше што је зло пред Господом као што су чинили оци његови; не одступи од грехова Јеровоама, сина Наватовог, којима наведе на грех Израиља. II Kings 15:10 И побуни се на њ Салум, син Јависов, и уби га пред народом и погуби га, и зацари се на његово место. II Kings 15:11 А остала дела Захаријина, ено записана су у дневнику царева Израиљевих. II Kings 15:12 То је реч Господња коју рече Јују говорећи: Синови твоји до четвртог колена седеће на престолу Израиљевом. И зби се тако. II Kings 15:13 Салум, син Јависов, зацари се тридесет девете године царовања Озијиног над Јудом, и царова месец дана у Самарији. II Kings 15:14 Јер Менајим, син Гадијев из Терсе подиже се и дође у Самарију и уби Салума, сина Јависовог у Самарији, и погуби га, и зацари се на његово место. II Kings 15:15 А остала дела Салумова и буна коју подиже, ето, то је записано у дневнику царева Израиљевих. II Kings 15:16 Тада Менајим раскопа Тапсу и поби све који беху у њој и у међама њеним од Терсе, јер му не отворише, зато их поби и све трудне жене њихове распори. II Kings 15:17 Године тридесет девете царовања Азаријиног над Јудом зацари се Менајим, син Гадијев над Израиљем, и царова десет година у Самарији. II Kings 15:18 И чињаше што је зло пред Господом, не одступи свега века свог од грехова Јеровоама, сина Наватовог којима наведе на грех Израиља. II Kings 15:19 Тада Фул, цар асирски удари на земљу, а Менајим даде Фулу хиљаду таланата сребра да би му помогао да утврди царство у својој руци. II Kings 15:20 А те новце узе Менајим од Израиља, од свих богатих људи, да их да цару асирском, од сваког по педесет сикала. Тако се врати цар асирски, и не забави се онде у земљи. II Kings 15:21 А остала дела Менајимова и шта је год чинио, није ли записано у дневнику царева Израиљевих? II Kings 15:22 И почину Менајим код отаца својих, а на његово се место зацари Факија, син његов. II Kings 15:23 Године педесете царовања Азаријиног над Јудом зацари се Факија, син Менајимов над Израиљем у Самарији, и царова две године. II Kings 15:24 И чињаше што је зло пред Господом, не одступи од грехова Јеровоама сина Наватовог, којима наведе на грех Израиља. II Kings 15:25 И побуни се на њ Фекај син Ремалијин, војвода његов, и уби га у Самарији у царском двору, с Арговом и Аријем и с педесет људи синова Галадових; и убивши га зацари се на његово место. II Kings 15:26 А остала дела Факијина и шта је год чинио, ено је записано у дневнику царева Израиљевих. II Kings 15:27 Године педесет друге Азарије, цара Јудиног, зацари се Фекај син Ремалијин над Израиљем у Самарији, и царова двадесет година. II Kings 15:28 И чињаше што је зло пред Господом, не одступи од грехова Јеровоама, сина Наватовог, којима наведе на грех Израиља. II Kings 15:29 У време Фекаја, цара Израиљевог дође Теглат-Феласар цар асирски, и узе Ијон и Авел-Ветмаху и Јанох и Кедес и Асор и Галад и Галилеју, сву земљу Нефталимову, и пресели народ оданде у Асирију. II Kings 15:30 Тада се побуни Осија, син Илин на Фекаја, сина Ремалијиног и уби га и погуби га, и зацари се на његово место двадесете године Јотама, сина Озијиног. II Kings 15:31 А остала дела Фекајева и све што је чинио, ено је записано у дневнику царева Израиљевих. II Kings 15:32 Друге године царовања Фекаја сина Ремалијиног над Израиљем зацари се Јотам, син Озијин над Јудом. II Kings 15:33 Беше му двадесет и пет година кад поче царовати, и царова шеснаест година у Јерусалиму. Матери му беше име Јеруса, кћи Садокова. II Kings 15:34 И чињаше што је право пред Господом, сасвим чињаше како је чинио Озија, отац његов. II Kings 15:35 Али висине не бише оборене: народ још приношаше жртве и кађаше на висинама. Он начини највиша врата на дому Господњем. II Kings 15:36 А остала дела Јотамова и све што је чинио, није ли записано у дневнику царева Јудиних? II Kings 15:37 У то време поче Господ пуштати на Јуду Ресина, цара сирског и Фекаја сина Ремалијиног. II Kings 15:38 И Јотам почину код отаца својих, и би погребен код отаца својих у граду Давида оца свог; а на његово се место зацари Ахаз, син његов. II Kings 16:0 II Kings 16:1 Године седамнаесте Фекаја сина Ремалијиног зацари се Ахаз син Јотамов цар Јудин. II Kings 16:2 Двадесет година беше Ахазу кад поче царовати, и царова шеснаест година у Јерусалиму, али не чињаше што је право пред Господом Богом његовим као Давид отац његов. II Kings 16:3 Јер хођаше путем царева Израиљевих, па и сина свог пусти кроз огањ по гадним делима народа које одагна Господ испред синова Израиљевих. II Kings 16:4 И приношаше жртве и кађаше на висинама и по хумовима и под сваким зеленим дрветом. II Kings 16:5 Тада дође Ресин, цар сирски и Фекај, син Ремалијин цар Израиљев, дођоше да бију Јерусалим, и опколише Ахаза; али га не могоше освојити. II Kings 16:6 У то време Ресин цар сирски поврати Сирцима Елат, и изагна Јудеје из Елата, и дођоше Сирци у Елат и осташе онде до данас. II Kings 16:7 Али Ахаз посла посланике к Теглат-Феласару цару асирском у поручи му: Слуга сам твој, ходи и избави ме из руку цара сирског и из руку цара Израиљевог, који се подигоше на ме. II Kings 16:8 И узе Ахаз злато и сребро што се нађе у дому Господњем и у ризницама дома царског, и посла на дар цару асирском. II Kings 16:9 И послуша га цар асирски, и дође на Дамаск и узе га, и пресели народ оданде у Кир, а Ресина погуби. II Kings 16:10 Тада цар Ахаз отиде на сусрет Теглат-Феласару цару асирском у Дамаск; и виде цар Ахаз олтар који беше у Дамаску, па посла свештенику Урији слику од тог олтара и од све направе његове. II Kings 16:11 И начини свештеник Урија олтар сасвим како посла цар Ахаз из Дамаска, онако начини Урија свештеник, докле се врати цар Ахаз из Дамаска. II Kings 16:12 Па кад се цар врати из Дамаска и виде олтар, приступи к њему и принесе жртву на њему. II Kings 16:13 И запали жртву своју паљеницу и дар свој, и изли налив свој, и покропи олтар крвљу захвалних жртава својих. II Kings 16:14 А бронзани олтар што беше пред Господом пренесе с предње стране дома да не стоји између његовог олтара и дома Господњег, и намести га покрај свог олтара к северу. II Kings 16:15 И заповеди цар Ахаз Урији свештенику говорећи: На великом олтару пали жртву паљеницу јутарњу и дар вечерњи и жртву паљеницу цареву с даром њеним и жртву паљеницу свега народа земаљског с даровима њиховим и наливима њиховим; и по њему кропи сваком крвљу од жртава паљеница и сваком крвљу од других жртава. А за олтар бронзани промислићу. II Kings 16:16 И учини свештеник Урија све како му заповеди цар Ахаз. II Kings 16:17 И оплате с подножја скиде цар Ахаз и узе с њих умиваонице, и море скиде с волова бронзаних који беху под њим, и метну га на под камени. II Kings 16:18 И стреху суботну, коју беху начинили у дому, и улазак царски, који беше споља, уклони такође од дома Господњег, бојећи се цара асирског. II Kings 16:19 А остала дела Ахазова што је чинио, нису ли записана у дневнику царева Јудиних? II Kings 16:20 И почину Ахаз код отаца својих, и би погребен код отаца својих у граду Давидовом; а на његово се место зацари Језекија, син његов. II Kings 17:0 II Kings 17:1 Дванаесте године царовања Ахазовог над Јудом зацари се у Самарији над Израиљем Осија, син Илин, и царова девет година. II Kings 17:2 И чињаше што је зло пред Господом, али не као цареви Израиљеви који бише пре њега. II Kings 17:3 На њега дође Салманасар цар асирски, и Осија му поста слуга, те му плаћаше данак. II Kings 17:4 Али цар асирски опази да Осија хоће да се одметне, јер Осија посла посланике к Соју, цару мисирском и не посла данак годишњи цару асирском; зато га опколи цар асирски и свезавши баци га у тамницу. II Kings 17:5 А цар асирски прође сву земљу и дође на Самарију, и би је три године. II Kings 17:6 Девете године Осијине узе цар асирски Самарију и одведе Израиља у Асирију и насели у Алају и у Авору на води Гозану и у градовима мидским. II Kings 17:7 А то би што синови Израиљеви грешише Господу Богу свом, који их је извео из земље мисирске испод руке Фараона, цара мисирског, и бојаше се других богова, II Kings 17:8 И ходише по уредбама народа који одагна Господ испред синова Израиљевих, и како чинише цареви Израиљеви; II Kings 17:9 И тајно чинише синови Израиљеви шта није право пред Господом Богом њиховим, и поградише висине по свим градовима својим, од куле стражарске до градова озиданих. II Kings 17:10 И подигоше ликове и лугове на сваком високом хуму и под сваким зеленим дрветом. II Kings 17:11 И кађаху онуда по свим висинама као народи које одагна Господ испред њих, и чињаху зле ствари гневећи Господа. II Kings 17:12 И служаху гадним боговима, за које им беше Господ рекао: Не чините то. II Kings 17:13 И Господ опомињаше Израиља и Јуду преко свих пророка и свих виделаца говорећи: Вратите се са злих путева својих и држите заповести моје и уредбе моје по свему закону који сам заповедио оцима вашим и који сам вам послао по слугама својим пророцима. II Kings 17:14 Али не послушаше; него беху тврдоврати као и оци њихови, који не вероваше Господу Богу свом. II Kings 17:15 И одбацише уредбе Његове и завет Његов, који учини с оцима њиховим, и сведочанства Његова, којима им сведочаше, и ходише за ништавилом и посташе ништави, и за народима који беху око њих, за које им беше заповедио Господ да не чине као они. II Kings 17:16 И оставише све заповести Господа Бога свог, и начинише себи ливене ликове, два телета, и лугове, и клањаше се свој војсци небеској, и служаше Валу. II Kings 17:17 И проводише синове своје и кћери своје кроз огањ, и даваше се на врачање и гатање, и продаше се да чине зло пред Господом гневећи Га. II Kings 17:18 Зато се Господ разгневи врло на Израиља, и одбаци их од себе, те не оста него само племе Јудино. II Kings 17:19 Па ни Јуда не држаше заповести Господа Бога свог, него хођаше по уредбама које начинише Израиљци. II Kings 17:20 Зато Господ поврже све семе Израиљево, и мучи их, и предаде их у руке онима који их плене, докле их и одбаци од себе. II Kings 17:21 Јер се отцепише Израиљци од дома Давидовог, и поставише царем Јеровоама, сина Наватовог, а Јеровоам одби Израиљце од Господа и наведе их да греше грехом великим. II Kings 17:22 И ходише синови Израиљеви у свим гресима Јеровоамовим које је он чинио, и не одступише од њих; II Kings 17:23 Докле Господ не одбаци Израиља од себе као што је говорио преко свих слуга својих пророка, и тако пресељен би Израиљ из земље своје у Асирску до данашњег дана. II Kings 17:24 Потом доведе цар асирски људе из Вавилона и из Хуте и из Аве и из Емата и из Сефарвима, и насели их у градовима самаријским место Израиљаца, и наследише Самарију, и живљаху по градовима њеним. II Kings 17:25 А кад почеше живети онде, не бојаху се Господа, а Господ посла на њих лавове, који их дављаху. II Kings 17:26 Зато рекоше цару асирском говорећи: Ови народи које си довео и населио у градовима самаријским не знају законе Бога оне земље; зато посла на њих лавове, који их ето море, јер не знају законе Бога оне земље. II Kings 17:27 Тада заповеди цар асирски и рече: Одведите онамо једног од свештеника које сте довели оданде, па нека иде и седи онде, нека их учи закону Бога оне земље. II Kings 17:28 И тако један од свештеника, које беху одвели из Самарије, дође и настани се у Ветиљу, и учаше их како ће се бојати Господа. II Kings 17:29 Али начинише себи сваки народ своје богове, и пометаше их у куће висина, које беху начинили Самарјани, сваки народ у својим градовима у којима живљаху. II Kings 17:30 Јер Вавилоњани начинише Сокот-Веноту, а Хућани начинише Нергала, а Емаћани начинише Асима; II Kings 17:31 И Ављани начинише Ниваза и Тартака, а Сефарвимци спаљиваху синове своје огњем Адрамелеху и Анамелеху боговима сефарвимским. II Kings 17:32 Али се бојаху Господа, и поставише између себе свештенике висинама, који им служаху у домовима висина; II Kings 17:33 Бојаху се Господа, али и својим боговима служаху по обичају оних народа из којих их преселише. II Kings 17:34 И до данашњег дана раде по старим обичајима; не боје се Господа, а не раде ни по својим уредбама и обичајима, ни по закону и заповести што је заповедио Господ синовима Јакова, коме наде име Израиљ; II Kings 17:35 С којима учини Господ завет и заповеди им и рече: Не бојте се других богова нити им се клањајте нити им служите нити им приносите жртава; II Kings 17:36 Него Господа, који вас је извео из земље мисирске силом великом и мишицом подигнутом, Њега се бојте и Њему се клањајте и Њему приносите жртве; II Kings 17:37 И уредбе и правила и закон и заповести што вам је написао држите извршујући их увек, и не бојте се других богова. II Kings 17:38 И не заборављајте завет који је учинио с вама, и не бојте се других богова. II Kings 17:39 Него Господа Бога свог бојте се, и Он ће вас избавити из руку свих непријатеља ваших. II Kings 17:40 Али не послушаше, него радише по старом свом обичају. II Kings 17:41 Тако ови народи бојаху се Господа и идолима својим служаху; и синови њихови и синови синова њихових чине до данашњег дана онако како су чинили оци њихови. II Kings 18:0 II Kings 18:1 А треће године царовања Осије сина Илиног над Израиљем зацари се Језекија син Ахазов над Јудом. II Kings 18:2 Беше му двадесет и пет година кад поче царовати, и царова двадесет и девет година у Јерусалиму. Матери му беше име Авија, кћи Захаријина. II Kings 18:3 И чињаше што је право пред Господом сасвим као што је чинио Давид, отац његов. II Kings 18:4 Он обори висине, и изломи ликове и исече лугове, и разби змију од бронзе, коју беше начинио Мојсије, јер јој до тада кађаху синови Израиљеви; и прозва је Неустан. II Kings 18:5 Уздаше се у Господа Бога Израиљевог, и не би таквог између свих царева Јудиних после њега ни пре њега. II Kings 18:6 Јер приону за Господа, не одступи од Њега, него држа заповести које заповеди Господ Мојсију. II Kings 18:7 И Господ беше с њим; куда год иђаше напредоваше; и одметну се од цара асирског, те му не би слуга. II Kings 18:8 Он поби Филистеје до Газе и међе њене, од куле стражарске до града озиданог. II Kings 18:9 А четврте године царовања Језекијиног, а то је седма година царовања Осије сина Илиног над Израиљем, подиже се Салманасар цар асирски на Самарију, и опколи је. II Kings 18:10 И после три године узе је; шесте године царовања Језекијиног, а девете године царовања Осијиног над Израиљем, би узета Самарија. II Kings 18:11 И одведе цар асирски Израиљце у Асирију и насели их у Алају и у Авору на води Гозану и по градовима мидским. II Kings 18:12 Јер не слушаше глас Господа Бога свог и преступаше завет Његов, све што им је заповедио Мојсије слуга Господњи, не слушаше нити творише. II Kings 18:13 А четрнаесте године царовања Језекијиног подиже се Сенахирим, цар асирски на све тврде градове Јудине, и узе их. II Kings 18:14 Тада Језекија, цар Јудин посла у Лахис к цару асирском и поручи му: Згрешио сам; врати се од мене, шта год наметнеш на ме носићу. А цар асирски наметну на Језекију, цара Јудиног, триста таланата сребра и тридесет таланата злата. II Kings 18:15 И даде цар Језекија све сребро што се нађе у дому Господњем и у ризницама царског двора. II Kings 18:16 У то време цар Језекија раскопа врата на цркви Господњој и прагове које сам беше оковао, и даде цару асирском. II Kings 18:17 Али цар асирски посла Тартана и Равсариса и Равсака из Лахиса к цару Језекији у Јерусалим с великом војском; и они се подигоше и дођоше у Јерусалим; и подигавши се и дошавши стадоше код јаза горњег језера, који је покрај пута у пољу бељаревом. II Kings 18:18 И стадоше викати цара. Тада дође к њима Елијаким, син Хелкијин, који беше над двором и Сомна писар и Јоах син Асафов, паметар. II Kings 18:19 И рече им Равсак: Кажите цару Језекији: Овако каже велики цар, цар асирски: Каква је то узданица, у коју се уздаш? II Kings 18:20 Ти велиш, али су празне речи, да имаш савета и силе за рат. У шта се дакле уздаш, те си се одметнуо од мене? II Kings 18:21 Гле, уздаш се у Мисир, у штап од трске сломљене, на који ако се ко наслони, ући ће му у руку и пробошће је; такав је Фараон цар мисирски свима који се уздају у њ. II Kings 18:22 Ако ли ми кажете: Уздамо се у Господа Бога свог; није ли то онај чије је висине и олтаре оборио Језекија и заповедио Јуди и Јерусалиму: Пред овим олтаром клањајте се у Јерусалиму. II Kings 18:23 Хајде, затеци се мом господару, цару асирском; и даћу ти две хиљаде коња, ако можеш добавити који ће јахати на њима. II Kings 18:24 Како ћеш дакле одбити и једног војводу између најмањих слугу господара мог? Али се ти уздаш у Мисир за кола и коњике. II Kings 18:25 Сврх тога, еда ли сам ја без Господа дошао на ово место да га затрем? Господ ми је рекао: Иди на ту земљу, и затри је. II Kings 18:26 Тада Елијаким, син Хелкијин и Сомна и Јоах рекоше Равсаку: Говори слугама својим сирски, јер разумемо, а немој нам говорити јудејски да слуша народ на зиду. II Kings 18:27 А Равсак им рече: Еда ли ме је господар мој послао ка господару твом или к теби да кажем ове речи? Није ли к тим људима, што седе на зиду, да једу своју нечист и да пију своју мокраћу с вама? II Kings 18:28 Тада стаде Равсак и повика гласно јудејски, и рече говорећи: Чујте реч великог цара, цара асирског. II Kings 18:29 Овако каже цар: Немојте да вас вара Језекија; јер вас не може избавити из моје руке. II Kings 18:30 Немојте да вас наговори Језекија да се поуздате у Господа, говорећи: Господ ће нас избавити, и овај се град неће дати у руке цару асирском. II Kings 18:31 Не слушајте Језекије; јер овако каже цар асирски: Учините мир са мном, и ходите к мени па једите сваки са свог чокота и сваки са своје смокве, и пијте сваки из свог студенца. II Kings 18:32 Докле не дођем и однесем вас у земљу као што је ваша, у земљу обилну житом и вином, у земљу обилну хлебом и виноградима, у земљу обилну маслином и уљем и медом, па ћете живети и нећете изгинути. Не слушајте Језекије, јер вас вара говорећи: Господ ће нас избавити. II Kings 18:33 Је ли који између богова других народа избавио своју земљу из руке цара асирског? II Kings 18:34 Где су богови ематски и арфадски? Где су богови сефарвимски, енски и авски? Јесу ли избавили Самарију из мојих руку? II Kings 18:35 Који су између свих богова ових земаља избавили земљу своју из моје руке? А Господ ће избавити Јерусалим из моје руке? II Kings 18:36 Али народ ћуташе, и не одговорише му ни речи, јер цар беше заповедио и рекао: Не одговарајте му. II Kings 18:37 Тада Елијаким, син Хелкијин, који беше над двором и Сомна писар и Јоах син Асафов, паметар, дођоше к Језекији раздрвши хаљине, и казаше му речи Равсакове. II Kings 19:0 II Kings 19:1 А кад то чу цар Језекија, раздре хаљине своје и веза око себе кострет, па отиде у дом Господњи. II Kings 19:2 И посла Елијакима, који беше над двором, и Сомну писара и најстарије свештенике обучене у кострет к Исаији пророку, сину Амосовом. II Kings 19:3 И рекоше му: Овако вели Језекија: Ово је дан невоље и кара и руга; јер приспеше деца до порођаја, а нема снаге да се роде. II Kings 19:4 Да ако је чуо Господ Бог твој све што рече Равсак, ког посла цар асирски, господар његов да ружи Бога Живога и да Га вређа речима, које је чуо Господ Бог твој; помоли се за остатак који се налази. II Kings 19:5 И дођоше к Исаији слуге цара Језекије. II Kings 19:6 И рече им Исаија: Овако реците господару свом: Овако вели Господ: Не плаши се од речи које си чуо, којима хулише на ме слуге цара асирског. II Kings 19:7 Ево, ја ћу пустити на њ дух, те ће чути глас и вратити се у своју земљу, и учинићу да погине од мача у својој земљи. II Kings 19:8 И тако, вративши се Равсак нађе цара асирског где бије Ливну, јер беше чуо да је отишао од Лахиса. II Kings 19:9 А он чу за Тираку, цара хуског где казаше: Ево иде да се бије с тобом. Зато опет посла посланике к Језекији говорећи: II Kings 19:10 Овако реците Језекији, цару Јудином: Немој да те вара Бог твој, у ког се уздаш говорећи: Неће се дати Јерусалим у руке цару асирском. II Kings 19:11 Ето чуо си шта су учинили цареви асирски свим земљама потрвши их сасвим; а ти ли ћеш се избавити? II Kings 19:12 Јесу ли народе које сатрше оци моји избавили богови њихови, Госанце, Харанце, Ресефе и синове Еденове, који беху у Теласару? II Kings 19:13 Где је цар ематски и цар арфадски и цар од града Сефарвима, од Ене и Аве? II Kings 19:14 А кад Језекија прими књигу из руку посланика и прочита је, отиде у дом Господњи, и разви је Језекија пред Господом. II Kings 19:15 И помоли се Језекија Господу говорећи: Господе Боже Израиљев, који седиш на херувимима, Ти си сам, Бог свим царствима на земљи, Ти си створио небо и земљу, II Kings 19:16 Пригни, Господе, ухо своје и чуј; отвори, Господе, очи своје и види; чуј речи Сенахирима, који посла да ружи Бога Живога. II Kings 19:17 Истина је, Господе, опустошили су цареви асирски оне народе и земље њихове; II Kings 19:18 И побацали су богове њихове у огањ, јер не беху богови, него дело руку човечијих, дрво и камен; зато их потрше. II Kings 19:19 И зато, Господе Боже наш, избави нас из руку његових, да познаду сва царства на земљи да си Ти, Господе, сам Бог. II Kings 19:20 Тада посла Исаија син Амосов к Језекији, и поручи му: Овако вели Господ Бог Израиљев: Услишио сам за шта си ми се молио ради Сенахирима, цара асирског. II Kings 19:21 Ово је реч коју изрече Господ за њ: Руга ти се и подсмева ти се девојка, кћи сионска, за тобом маше главом кћи јерусалимска. II Kings 19:22 Кога си ружио и хулио? И на кога си подигао глас? И подигао у вис очи своје? На Свеца Израиљевог. II Kings 19:23 Преко посланика својих ружио си Господа и рекао си: С мноштвом кола својих изиђох на високе горе, на стране ливанске, и посећи ћу високе кедре његове и лепе јеле његове, и ући ћу у крајњи стан његов, у шуму његова Кармила. II Kings 19:24 Ја сам копао и пио воду туђу, и исушио сам стопама својим све потоке градовима. II Kings 19:25 Ниси ли чуо да ја то одавна чиним и од искона да сам тако уредио? Сада пуштам то, да превратиш тврде градове у пусте гомиле. II Kings 19:26 Зато који у њима живе изнемогоше, уплашише се и сметоше се, посташе као трава пољска, као зелена травица, као трава на крововима, која се суши пре него сазри. II Kings 19:27 Знам седење твоје, и полажење твоје и долажење твоје знам, и како бесниш на ме. II Kings 19:28 Јер бесниш на ме, и твоја обест дође до мојих ушију; зато ћу метнути брњицу своју на ноздрве твоје и узду своју у губицу твоју, па ћу те одвести натраг путем којим си дошао. II Kings 19:29 А теби ово нека буде знак: јешћете ове године шта само од себе роди, и друге године шта опет само од себе роди; а треће године сејте и жањите и садите винограде и једите род с њих. II Kings 19:30 Јер остатак дома Јудиног, што остане, опет ће пустити жиле оздо и родити озго. II Kings 19:31 Јер ће из Јерусалима изаћи остатак, и из горе Сиона, који се сачувају. Ревност Господа над војскама учиниће то. II Kings 19:32 Зато овако вели Господ за цара асирског: Неће ући у овај град нити ће бацити амо стреле, неће се примаћи ка њему са штитом, нити ће ископати опкопе око њега. II Kings 19:33 Вратиће се путем којим је дошао, а у град овај неће ући, вели Господ. II Kings 19:34 Јер ћу бранити тај град, и сачуваћу га себе ради и ради Давида, слуге свог. II Kings 19:35 И исту ноћ анђео Господњи изађе и поби у логору асирском сто и осамдесет и пет хиљада; и кад усташе ујутру, а то све сами мртваци. II Kings 19:36 Те се подиже Сенахирим, цар асирски, и отиде, и вративши се оста у Ниневији. II Kings 19:37 И кад се клањаше у дому Нисрока, бога свог, Адрамелех и Сарасар синови његови убише га мачем, а сами побегоше у земљу араратску, и на његово се место зацари Есарадон, син његов. II Kings 20:0 II Kings 20:1 У то време разболе се Језекија на смрт; и дође к њему пророк Исаија, син Амосов и рече му: Овако вели Господ: Нареди за кућу своју, јер ћеш умрети и нећеш остати жив. II Kings 20:2 А он се окрете лицем к зиду, и помоли се Господу говорећи: II Kings 20:3 Ох, Господе, опомени се да сам једнако ходио пред Тобом верно и с целим срцем, и творио шта је Теби угодно. И плака Језекија веома. II Kings 20:4 И Исаија још не беше отишао до половине двора, а дође му реч Господња говорећи: II Kings 20:5 Врати се и реци Језекији, вођи народа мог: Овако вели Господ Бог Давида оца твог: Чуо сам молитву твоју, и видео сам сузе твоје; ево исцелићу те, до три дана ићи ћеш у дом Господњи. II Kings 20:6 И додаћу ти веку петнаест година, и избавићу тебе и овај град из руку цара асирског, и бранићу овај град себе ради и ради Давида, слуге свог. II Kings 20:7 Потом рече Исаија: Донесите груду сувих смокава. И донесавши привише му на оток, и исцели се. II Kings 20:8 А Језекија рече Исаији: Шта ће бити знак да ће ме Господ исцелити и да ћу до три дана отићи у дом Господњи? II Kings 20:9 А Исаија рече: Ово нека ти буде знак од Господа да ће учинити Господ шта је рекао: хоћеш ли да отиде сен десет кољенаца напред или да се врати десет кољенаца натраг? II Kings 20:10 А Језекија рече: Лако је да сен отиде напред десет кољенаца; немој, него нека се врати сен десет кољенаца натраг? II Kings 20:11 И Исаија пророк завапи ка Господу, и врати Господ сен по кољенцима по којима беше отишао на сунчанику Ахазовом натраг за десет кољенаца. II Kings 20:12 У то време Меродах-Валадан, син Валаданов, цар вавилонски посла књигу с даром Језекији; јер беше чуо да је болестан Језекија. II Kings 20:13 И Језекија саслушавши посланике показа им све ризнице своје, сребро и злато и мирисе, и најбоље уље, и кућу где му беше оружје, и шта се год налажаше у ризницама његовим, не оста ништа да им не показа Језекија у кући својој и у свему господству свом. II Kings 20:14 Тада дође пророк Исаија к цару Језекији и рече му: Шта су говорили ти људи и одакле су дошли к теби? А Језекија рече: Из далеке земље дошли су, из Вавилона. II Kings 20:15 А он рече: Шта су видели у твом двору? А Језекија рече: Видели су све што има у мом двору; није остало ништа у ризницама мојим да им нисам показао. II Kings 20:16 Тада рече Исаија Језекији: Чуј реч Господњу. II Kings 20:17 Ево доћи ће време кад ће се однети у Вавилон све што има у кући твојој, и што су сабирали оци твоји до данас, неће остати ништа, вели Господ. II Kings 20:18 И синове твоје, који ће изаћи од тебе, које ћеш родити, узеће да буду дворани у двору цара вавилонског. II Kings 20:19 А Језекија рече Исаији: Добра је реч Господња, коју си рекао. Још рече: Је ли? За мог века биће мир и вера? II Kings 20:20 А остала дела Језекијина и сва јунаштва његова, и како је начинио језеро, и воду довео у град, није ли записано у дневнику царева Јудиних? II Kings 20:21 И почину Језекија код отаца својих, а на његово се место зацари Манасија, син његов. II Kings 21:0 II Kings 21:1 Дванаест година беше Манасији кад поче царовати, и царова педесет и пет година у Јерусалиму. Матери му беше име Ефсива. II Kings 21:2 И чињаше што је зло пред Господом по гадним делима народа, које Господ одагна испред синова Израиљевих; II Kings 21:3 Јер опет начини висине, које беше потро Језекија отац његов, и подиже олтаре Валу, и начини луг као што беше начинио Ахав, цар Израиљев, и клањаше се свој војсци небеској и служаше јој. II Kings 21:4 И начини олтаре у дому Господњем, за који беше рекао Господ: У Јерусалиму ћу наместити име своје; II Kings 21:5 Начини олтаре свој војсци небеској у два трема дома Господњег. II Kings 21:6 И сина свог проведе кроз огањ, и врачаше и гаташе, и уреди оне што се договарају с духовима и врачаре; и чињаше врло много што је зло пред Господом, гневећи Га. II Kings 21:7 И постави резан лик шумски који начини у дому, за који беше рекао Господ Давиду и Соломуну, сину његовом: У овом дому и у Јерусалиму, који изабрах између свих племена Израиљевих, наместићу име своје довека; II Kings 21:8 И нећу више дати да се макне нога синовима Израиљевим из земље коју дадох оцима њиховим, ако само уздрже и устворе све што сам им заповедио, и сав закон који им је заповедио мој слуга Мојсије. II Kings 21:9 Али не послушаше, јер их заведе Манасија, те чинише горе него народи које истреби Господ испред синова Израиљевих. II Kings 21:10 А Господ говораше преко слуга својих пророка говорећи: II Kings 21:11 Што учини Манасија, цар Јудин та гадна дела чинећи горе од свега што су чинили Амореји који пре њега бише, и наведе на грех и Јуду гадним боговима својим; II Kings 21:12 Зато овако вели Господ Бог Израиљев: Ево, ја ћу пустити зло на Јерусалим, и на Јуду, да ће свакоме ко чује зујати оба уха. II Kings 21:13 Јер ћу затегнути над Јерусалимом уже самаријско и мерила дома Ахавовог, и збрисаћу Јерусалим, као што се брише здела, и избише се па се изврне. II Kings 21:14 И оставићу остатак наследства свог, и даћу их у руке непријатељима њиховим да буду плен и грабеж свим непријатељима својим. II Kings 21:15 Јер чинише што је зло преда мном, и гневише ме од дана кад изиђоше оци њихови из Мисира до данас. II Kings 21:16 Још и праву крв веома многу проли Манасија тако да напуни Јерусалим од краја до краја, осим греха свог којим наведе Јуду на грех да чини што је зло пред Господом. II Kings 21:17 А остала дела Манасијина и све што је чинио, и грех, којим је грешио, није ли то записано у дневнику царева Јудиних? II Kings 21:18 И почину Манасија код отаца својих, и би погребен у врту код дома свог, у врту Озином; а на његово место зацари се Амон, син његов. II Kings 21:19 Двадесет и две године имаше Амон кад поче царовати, и царова две године у Јерусалиму. Матери му беше име Месулемета, кћи Арусова, из Јотеве. II Kings 21:20 Он чињаше што је зло пред Господом, као што је чинио Манасија, отац његов. II Kings 21:21 И хођаше свим путем којим је ходио отац његов, и служаше гадним боговима, којима је служио отац његов, и клањаше им се. II Kings 21:22 И остави Господа Бога отаца својих, и не ходи путем Господњим. II Kings 21:23 А слуге Амонове побунише се на њ, и убише цара у двору његовом. II Kings 21:24 А народ земаљски поби све који се беху побунили на цара Амона; и зацари народ земаљски на његово место Јосију, сина његовог. II Kings 21:25 А остала дела Амонова, што је чинио, нису ли записана у дневнику царева Јудиних? II Kings 21:26 И погребоше га у његовом гробу у врту Озином; и Јосија, син његов би цар на његово место. II Kings 22:0 II Kings 22:1 Осам година беше Јосији кад поче царовати, и царова тридесет и једну годину у Јерусалиму. Матери му беше име Једида, кћи Адајева, из Воската. II Kings 22:2 Он чињаше што је право пред Господом, и хођаше свим путем Давида, оца свог и не одступаше ни надесно ни налево. II Kings 22:3 А осамнаесте године царовања Јосијиног посла цар Сафана, сина Азалије сина Месуламовог, писара, у дом Господњи, говорећи: II Kings 22:4 Иди ка Хелкији поглавару свештеничком, нека изброји новце донесене у дом Господњи, што су накупили од народа вратари. II Kings 22:5 И нека их да посленицима који надгледају дом Господњи, па нека дају посленицима који раде око дома Господњег да се оправи што је трошно у дому, II Kings 22:6 Дрводељама и каменарима и зидарима, и да се купује дрво и камен тесани да се оправи дом. II Kings 22:7 Али да им се не траже рачуни од новаца који им се даду, јер ће верно радити. II Kings 22:8 Тада рече Хелкија, поглавар свештенички, Сафану писару: Нађох законик у дому Господњем. И Хелкија даде књигу Сафану, и он је прочита. II Kings 22:9 А Сафан писар отиде к цару, и јави цару говорећи: Покупише слуге твоје новце што се нађоше у дому, предаше их посленицима који надгледају дом Господњи. II Kings 22:10 И каза Сафан писар цару говорећи: Књигу ми даде Хелкија свештеник. И прочита је Сафан цару. II Kings 22:11 А кад цар чу речи у законику, раздре хаљине своје. II Kings 22:12 И заповеди цар Хелкији свештенику и Ахикаму сину Сафановом и Ахвору сину Михејевом и Сафану писару и Асаји слузи царевом, говорећи: II Kings 22:13 Идите, упитајте Господа за ме и за народ и за свега Јуду ради речи ове књиге што се нађе; јер је велик гнев Господњи који се распалио на нас зато што оци наши не слушаше речи ове књиге да чине све онако како нам је написано. II Kings 22:14 И тако отиде Хелкија свештеник и Ахикам и Ахвор и Сафан и Асаја к пророчици Олди, жени Салума сина Текуја сина Араса ризничара; а она стајаше у Јерусалиму у другом крају, и говораше с њом. II Kings 22:15 А она им рече: Овако вели Господ Бог Израиљев: Кажите човеку који вас је послао к мени: II Kings 22:16 Овако вели Господ: Ево пустићу зло на то место и на становнике његове, све што говори књига коју је прочитао цар Јудин, II Kings 22:17 Зато што ме оставише, и кадише другим боговима да би ме гневили свим делима руку својих; зато се гнев мој распалио на то место, и неће се угасити. II Kings 22:18 А цару Јудином, који вас је послао да упитате Господа, овако му кажите: Овако вели Господ Бог Израиљев за речи које си чуо: II Kings 22:19 Што је умекнуло срце твоје, и понизио си се пред Господом кад си чуо шта сам говорио за то место и за становнике његове да ће бити пустош и проклетиња, и што си раздро хаљине своје и плакао преда мном, зато и ја услиших тебе, вели Господ. II Kings 22:20 Зато, ево, ја ћу те прибрати к оцима твојим, и на миру ћеш бити прибран у гроб свој, и нећеш очима својим видети зло које ћу пустити на то место. И казаше то цару. II Kings 23:0 II Kings 23:1 Тада посла цар, те се скупише к њему све старешине Јудине и јерусалимске. II Kings 23:2 И отиде цар у дом Господњи и с њим сви људи из земљи Јудине и сви Јерусалимљани и свештеници и пророци и сав народ, мало и велико, и прочита им све речи књиге заветне, која се нађе у дому Господњем. II Kings 23:3 И цар стојећи код ступа учини завет пред Господом да ће они ићи за Господом и држати заповести Његове и сведочанства Његова и уредбе Његове свим срцем и свом душом, вршећи речи тог завета написане у тој књизи. И сав народ приста на завет. II Kings 23:4 Тада заповеди цар Хелкији, поглавару свештеничком и свештеницима другог реда и онима који чуваху врата, да изнесу из цркве Господње све ствари које беху начињене Валу и гају и свој војсци небеској; и спали их иза Јерусалима у пољу кедронском, и однесе пепео од њих у Ветиљ. II Kings 23:5 И сврже свештенике идолске које беху поставили цареви Јудини да каде по висинама у градовима Јудиним и око Јерусалима тако и оне који кађаху Валу, сунцу и месецу и звездама и свој војсци небеској. II Kings 23:6 И изнесе гај из дома Господњег иза Јерусалима на поток Кедрон, и спали га на потоку Кедрону и сатре у прах, и просу прах на гробове синова народних. II Kings 23:7 И поквари куће курварске које беху у дому Господњем, у којима жене ткаху застираче за гај. II Kings 23:8 И доведавши све свештенике из градова Јудиних оскврни висине где кађаху свештеници од Геве до Вирсавеје, и поквари висине на вратима, и која беше на уласку на вратима Исуса заповедника градског налево од врата градских. II Kings 23:9 Али свештеници оних висина не приступаху к олтару Господњем у Јерусалиму, него јеђаху пресне хлебове међу браћом својом. II Kings 23:10 Оскврни и Тофет, који беше у долини синова Еномових, да не би нико више водио сина свог ни кћери своје кроз огањ Молоху. II Kings 23:11 И уклони коње које беху поставили цареви Јудини сунцу од уласка у дом Господњи до куће Натан-Мелеха дворанина, која беше у Фаруриму; а кола сунчана сажеже огњем. II Kings 23:12 И олтаре на крову собе Ахазове, које беху начинили цареви Јудини, и олтаре које беше начинио Манасија у оба трема дома Господњег, поквари цар, и узевши их оданде баци прах од њих у поток Кедрон. II Kings 23:13 И висине према Јерусалиму с десне стране на гори Маслинској, које беше начинио Соломун, цар Израиљев Астароти гаду сидонском и Хемосу гаду моавском и Мелхому гаду синова Амонових, оскврни цар. II Kings 23:14 И изломи ликове и исече гајеве, и места њихова напуни костију људских. II Kings 23:15 И олтар, који беше у Ветиљу, висину, коју беше начинио Јеровоам, син Наватов, који наведе на грех Израиља, и олтар и висину поквари, и спаливши висину сатре је у прах, и спали гај. II Kings 23:16 И обазревши се Јосија виде гробове који беху онде на гори, и посла те извадише кости из гробова, и сажеже их на олтару и оскврни га, по речи Господњој, коју рече човек Божји, који напред каза те ствари. II Kings 23:17 И рече: Какав је оно споменик што видим? Рекоше му грађани: Оно је гроб човека Божијег који дође из Јуде и напред каза то што си учинио на олтару у Ветиљу. II Kings 23:18 А он рече: Оставите га, нико да му не креће кости. Тако се сачуваше кости његове с костима оног пророка који дође из Самарије. II Kings 23:19 И све домове висина по градовима самаријским које начинише цареви Израиљеви гневећи Господа, поквари Јосија; и учини с њима све онако како учини у Ветиљу. II Kings 23:20 И покла све свештенике висина, који беху онуда, на олтарима, и сажеже кости људске на њима; потом се врати у Јерусалим. II Kings 23:21 Тада заповеди цар свему народу говорећи: Празнујте пасху Господу Богу свом, као што пише у књизи заветној. II Kings 23:22 Јер не би празнована овако пасха од времена судија које судише Израиљу и за све време царева Израиљевих и царева Јудиних. II Kings 23:23 Као што би осамнаесте године цара Јосије празнована пасха Господу у Јерусалиму. II Kings 23:24 И оне што се договарају с духовима и врачаре, и ликове и гадне богове и све гадове који се виђаху у земљи Јудиној и у Јерусалиму истреби Јосија да изврши речи закона написане у књизи коју нађе Хелкија свештеник у дому Господњем. II Kings 23:25 Ни пре њега не беше таквог цара, који би се обратио ка Господу свим срцем својим и свом душом својом и свом снагом својом, сасвим по закону Мојсијевом, нити после њега наста такав као он. II Kings 23:26 Али се Господ не поврати од жестине великог гнева свог, којом се беше распалио гнев Његов на Јуду за све дражење којим Га беше дражио Манасија. II Kings 23:27 И рече Господ: и Јуду ћу одбацити од себе као што сам одбацио Израиља, и град ћу овај одбацити, који сам изабрао, Јерусалим, и дом, за који рекох: Ту ће бити име моје. II Kings 23:28 А остала дела Јосијина и све што је чинио, није ли записано у дневнику царева Јудиних? II Kings 23:29 У његово време изађе Фараон Нехаон, цар мисирски на цара асирског к реци Ефрату, и цар Јосија изађе преда њ, а он како га виде уби га у Мегидону. II Kings 23:30 И мртвог метнуше га слуге његове на кола, и одвезоше га из Мегидона у Јерусалим, и погребоше га у гробу његовом; и народ земаљски узе Јоахаза, сина Јосијиног, и помазаше га и зацарише га на место оца његовог. II Kings 23:31 Двадесет и три године беше Јоахазу кад поче царовати, и царова три месеца у Јерусалиму. Матери му беше име Амутала, кћи Јеремијина, из Ливне. II Kings 23:32 Он чињаше што је зло пред Господом сасвим како су чинили оци његови. II Kings 23:33 И свеза га Фараон Нехаон у Ривли, у земљи ематској да више не царује у Јерусалиму, и оглоби земљу сто таланата сребра и таланат злата. II Kings 23:34 А царем постави Фараон Нехаон Елијакима, сина Јосијиног на место Јосије оца његовог, и преде му име Јоаким; а Јоахаза узе и отиде у Мисир, а он умре онде. II Kings 23:35 А оно сребро и злато даде Јоаким Фараону разрезавши на земљу да би дао новце по заповести Фараоновој, од сваког узимајући како беше цењен, сребро и злато по народу у земљи, да да Фараону Нехаону. II Kings 23:36 Двадесет и пет година беше Јоакиму кад поче царовати, и царова једанаест година у Јерусалиму. Матери му беше име Зевуда, кћи Федајева, из Руме. II Kings 23:37 А он чињаше што је зло пред Господом сасвим како су чинили оци његови. II Kings 24:0 II Kings 24:1 За његовог времена дође Навуходоносор цар вавилонски; и Јоаким му би слуга три године; потом одуста и одметну се од њега. II Kings 24:2 И Господ посла на њ чете халдејске и чете сирске и чете моавске и чете синова Амонових; посла их на Јуду да га потру, по речи Господњој коју говори преко слуга својих пророка. II Kings 24:3 По заповести Господњој зби се то Јуди да би га одбацио од себе за грехе Манасијине по свему што беше учинио; II Kings 24:4 И за крв праву коју беше пролио напунивши Јерусалим крви праве; зато Господ не хте опростити. II Kings 24:5 А остала дела Јоакимова и све што је учинио, није ли записано у дневнику царева Јудиних? II Kings 24:6 И почину Јоаким код отаца својих; а на његово се место зацари Јоахин. II Kings 24:7 А цар мисирски не изађе више из земље своје, јер цар вавилонски узе од реке мисирске до реке Ефрата све што беше цара мисирског. II Kings 24:8 Осамнаест година беше Јоахину кад се зацари, и царова три месеца у Јерусалиму. Матери му беше име Неуста, кћи Елнатанова, из Јерусалима. II Kings 24:9 И он чињаше зло пред Господом сасвим како је чинио отац његов. II Kings 24:10 У то време дођоше слуге Навуходоносора, цара вавилонског на Јерусалим, и град би опкољен. II Kings 24:11 Дође и Навуходоносор, цар вавилонски на град кад га слуге његове опколише. II Kings 24:12 Тада Јоахин, цар Јудин изађе к цару вавилонском с матером својом и са слугама својим и с кнезовима својим и с дворанима својим; а цар га вавилонски зароби осме године свог царовања. II Kings 24:13 И однесе све благо дома Господњег и благо дома царског, и полупа све судове златне, које беше начинио Соломун, цар Израиљев за цркву Господњу, као што беше рекао Господ. II Kings 24:14 И пресели сав Јерусалим, све кнезове и све јунаке, десет хиљада робова, и све дрводеље и све коваче, не оста ништа осим сиромашног народа по земљи. II Kings 24:15 Одведе и Јоахина у Вавилон и матер цареву и жене цареве и дворане његове, и главаре земаљске одведе у ропство из Јерусалима у Вавилон. II Kings 24:16 И све јунаке на број седам хиљада, и дрводеље и коваче, хиљаду, све што беху за војску одведе цар вавилонски у Вавилон у ропство. II Kings 24:17 И постави царем цар вавилонски на место Јоахиново Матанију, стрица његовог, и преде му име Седекија. II Kings 24:18 Двадесет и једна година беше Седекији кад поче царовати, и царова једанаест година у Јерусалиму. Матери му беше име Амутала, кћи Јеремијина, из Ливне. II Kings 24:19 Он чињаше што је зло пред Господом сасвим како је чинио Јоаким. II Kings 24:20 Јер од гнева Господњег зби се то Јерусалиму и Јуди, да их одбаци од себе. А Седекија се одметну од цара вавилонског. II Kings 25:0 II Kings 25:1 И тако девете године његовог царовања, десетог месеца десетог дана дође Навуходоносор, цар вавилонски са свом војском својом на Јерусалим, и стадоше у логор под њим, и начинише опкопе око њега. II Kings 25:2 И град би опкољен до једанаесте године царовања Седекијиног. II Kings 25:3 И деветог дана месеца четвртог поста велика глад у граду, те народ земаљски немаше хлеба. II Kings 25:4 Тада град би проваљен, а војници сви побегоше ноћу на врата између два зида уз врт царев; а Халдеји беху свуда око града; и цар отиде путем к пустињи. II Kings 25:5 Али војска халдејска потера цара, и стигоше га у пољу јерихонском, а сва војска што беше с њим разбеже се од њега. II Kings 25:6 И ухватише цара, и одведоше га к цару вавилонском у Ривлу, и онде му судише. II Kings 25:7 И синове Седекијине поклаше на његове очи, па онда Седекији ископаше очи, и свезаше га у два ланца бронзана, и одведоше га у Вавилон. II Kings 25:8 А седмог дана петог месеца године деветнаесте царовања Навуходоносора, цара вавилонског дође у Јерусалим Невузардан заповедник стражарски, слуга цара вавилонског. II Kings 25:9 И попали дом Господњи и дом царски и све домове у Јерусалиму; све велике куће попали огњем. II Kings 25:10 И зидове јерусалимске унаоколо развали сва војска халдејска, која беше са заповедником стражарским. II Kings 25:11 А остатак народа што оста у граду, и пребеге што пребегоше к цару вавилонском, и остали прости народ одведе Навузардан, заповедник стражарски. II Kings 25:12 Само од сиромаха у земљи остави заповедник стражарски који ће бити виноградари и ратари. II Kings 25:13 И ступове бронзане што беху у дому Господњем, и подножја, и море бронзано које беше у дому Господњем, изломише Халдејци, и бронзу од њих однесоше у Вавилон. II Kings 25:14 И лонце и лопате и виљушке и кадионице и све судове бронзане којима служаху, узеше, II Kings 25:15 И клешта и котлиће, шта год беше златно и шта год беше сребрно, узе заповедник стражарски, II Kings 25:16 Два ступа, једно море и подножја, што начини Соломун за дом Господњи; не беше мере бронзи од свих тих судова; II Kings 25:17 Осамнаест лаката беше висок један ступ, и озго на њему беше оглавље бронзано, и оглавље беше високо три лакта, и плетенице и шипци око оглавља, све од бронзе; такав беше и други ступ с плетеницом. II Kings 25:18 Узе заповедник стражарски и Серају првог свештеника и Софонију другог свештеника, и три вратара. II Kings 25:19 А из града узе једног дворанина, који беше над војницима и пет људи који стајаху пред царем, који се нађоше у граду, и првог писара војничког, који пописиваше народ по земљи у војску, и шездесет људи из народа земаљског, који се нађоше у граду. II Kings 25:20 Узе их Невузардан, заповедник стражарски, и одведе к цару вавилонском у Ривлу. II Kings 25:21 А цар их вавилонски поби и погуби у Ривли у земљи ематској. Тако би пресељен Јуда из земље своје. II Kings 25:22 А над народом који оста у земљи Јудиној, који остави Навуходоносор цар вавилонски, над њим постави Годолију, сина Ахикама, сина Сафановог. II Kings 25:23 А кад чуше све војводе и људи њихови да је цар вавилонски поставио Годолију, дођоше ка Годолији у Миспу, на име: Исмаило син Нетанијин, и Јоанан син Каријајев и Сераја син Тануметов из Нетофата, и Јазанија син Махатов, они и људи њихови. II Kings 25:24 И Годолија се закле њима и људима њиховим и рече: Не бојте се службе Халдејима; седите у земљи и служите цару вавилонском, и биће вам добро. II Kings 25:25 Али седмог месеца дође Исмаило, син Нетаније сина Елисамовог, рода царског, и десет људи с њим, и убише Годолију, те погибе; тако и Јудеје и Халдеје који беху с њим у Миспи. II Kings 25:26 Тада се подиже сав народ, мало и велико, и војводе, те отидоше у Мисир, јер се побојаше Халдеја. II Kings 25:27 А тридесет седме године откако се зароби Јоахин, цар Јудин, дванаестог месеца, двадесет седмог дана Евил-Меродах цар вавилонски исте године зацаривши се извади из тамнице Јоахина, цара Јудиног. II Kings 25:28 И лепо говори с њим, и намести му престо више престола других царева који беху код њега у Вавилону. II Kings 25:29 И промени му хаљине тамничке, и он јеђаше свагда с њим свега века свог. II Kings 25:30 И храна му се једнако даваше од цара сваки дан свега века његовог до смрти његове.
I Chronicles 0:0
I Chronicles 1:0 I Chronicles 1:1 Адам, Сит, Енос, I Chronicles 1:2 Кајинан, Малелеило, Јаред, I Chronicles 1:3 Енох, Матусал, Ламех, I Chronicles 1:4 Ноје, Сим, Хам и Јафет. I Chronicles 1:5 Синови Јафетови: Гомер и Магог и Мадај и Јаван и Товел и Мосох и Тирас. I Chronicles 1:6 А синови Гомерови: Асхенас и Рафат и Тогарма. I Chronicles 1:7 А синови Јаванови: Елиса и Тарсис, Китим и Доданим, I Chronicles 1:8 А синови Хамови: Хус и Мисраим, Фут и Ханан. I Chronicles 1:9 А синови Хусови: Сава и Авила и Савата и Регма и Саватака. А синови Регмини: Сава и Дедан. I Chronicles 1:10 И Хус роди Неврода. Он први би силан на земљи. I Chronicles 1:11 А Мисраим роди Лудеје и Анамеје и Леавеје и Нафтухеје, I Chronicles 1:12 И Патросеје и Хаслухеје, од којих изиђоше Филистеји и Кафтореји. I Chronicles 1:13 А Ханан роди Сидона првенца свог, и Хета, I Chronicles 1:14 И Јевусеје и Амореје и Гергесеје, I Chronicles 1:15 И Јевеје и Арукеје и Асенеје, I Chronicles 1:16 И Арвадеје и Самареје и Аматеје. I Chronicles 1:17 Синови Симови: Елам и Асур и Арфаксад и Луд и Арам и Уз и Ул и Гетер и Месех. I Chronicles 1:18 А Арфаксад роди Салу, а Сала роди Евера. I Chronicles 1:19 А Еверу се родише два сина; једном беше име Фалек, јер се у његово време раздели земља; а име брату његовом Јектан. I Chronicles 1:20 А Јектан роди Алмодада и Салефа и Асармота и Јараха, I Chronicles 1:21 И Адорама и Узала и Диклу, I Chronicles 1:22 И Евала и Авимаила и Саву, I Chronicles 1:23 И Офира и Евилу и Јовава: ти сви беху синови Јектанови. I Chronicles 1:24 Сим, Арфаксад, Сала, I Chronicles 1:25 Евер, Фалет, Рагав, I Chronicles 1:26 Серух, Нахор, Тара, I Chronicles 1:27 Аврам, то је Авраам. I Chronicles 1:28 Синови Аврамови: Исак и Исмаило. I Chronicles 1:29 Ово је племе њихово: првенац Исмаилов Навајот, па Кидар и Авдеило и Мивсам. I Chronicles 1:30 Мисма и Дума, Маса, Адад и Тема, I Chronicles 1:31 Јетур, Нафис и Кедма; то су синови Исмаилови. I Chronicles 1:32 А синови Хетуре, иноче Аврамове: она роди Земрана и Јоксана и Мадана и Мадијана и Јесвока и Суја. А синови Јоксанови: Сава и Дедан. I Chronicles 1:33 А синови Мадијанови: Гефа и Ефер и Енох и Авида и Елдага. Ти сви беху синови Хетурини. I Chronicles 1:34 Тако Аврам роди Исака; а синови Исакови беху Исав и Израиљ. I Chronicles 1:35 Синови Исавови: Елифас, Рагуило и Јеус и Јеглом и Кореј. I Chronicles 1:36 Синови Елифасови: Теман и Омар, Софар и Готом, Кенез и Тамна и Амалик. I Chronicles 1:37 Синови Рагуилови: Нахат, Зара и Сома и Моза. I Chronicles 1:38 А синови Сирови: Лотан и Совал и Севегон и Ана и Дисон и Есер и Дисан. I Chronicles 1:39 А синови Лотанови: Хорије и Емам; а сестра Лотанова Тамна. I Chronicles 1:40 Синови Совалови: Елан и Манахат и Евал, Сефија и Онам. А синови Севегонови: Аије и Ана. I Chronicles 1:41 Синови Анини: Дисон, и синови Дисонови Амрам и Асван и Итран и Харан. I Chronicles 1:42 Синови Есерови: Валан и Заван и Јакан. Синови Дисанови: Уз и Аран. I Chronicles 1:43 А ово су цареви који цароваше у земљи едомској пре него се зацари цар над синовима Израиљевим: Валак син Веоров, а граду му беше име Денава. I Chronicles 1:44 А кад умре Валак, зацари се на његово место Јовав, син Зарин од Восоре. I Chronicles 1:45 А кад умре Јовав, зацари се на његово место Асом од земље темановске. I Chronicles 1:46 А кад умре Асом, зацари се на његово место Адад син Варадов, који исече Мадијане у пољу моавском; а граду му беше име Гетем. I Chronicles 1:47 А кад умре Адад, зацари се на његово место Самада из Масекаса. I Chronicles 1:48 А кад умре Самада, зацари се на његово место Саул из Ровота на реци. I Chronicles 1:49 А кад умре Саул, зацари се на његово место Валенон, син Аховоров. I Chronicles 1:50 А кад умре Валенон, зацари се на његово место Адад; а град му се зваше Фогор, а жени му беше име Метевеила кћи Матраиде, кћери Мезовове. I Chronicles 1:51 А кад умре Адад, насташе кнезови у едомској: кнез Тамна, кнез Алва, кнез Јетет, I Chronicles 1:52 Кнез Оливема, кнез Ила, кнез Финон, I Chronicles 1:53 Кнез Кенез, кнез Теман, кнез Мивсар, I Chronicles 1:54 Кнез Магедило, кнез Ирам. То беху кнезови едомски. I Chronicles 2:0 I Chronicles 2:1 Ово су синови Израиљеви: Рувим, Симеун, Левије и Јуда, Исахар и Завулон, I Chronicles 2:2 Дан, Јосиф и Венијамин, Нефталим, Гад и Асир. I Chronicles 2:3 Синови Јудини: Ир и Авнан и Сила; та му три роди кћи Сувина Хананејка; али Ир првенац Јудин беше неваљао пред Господом, те га уби. I Chronicles 2:4 А Тамара, снаха његова роди му Фареса и Зару. Свега пет беше синова Јудиних. I Chronicles 2:5 Синови Фаресови: Есрон и Амул. I Chronicles 2:6 А синови Зарини: Зимрије и Етан и Еман и Халкол и Дара; свега пет. I Chronicles 2:7 И синови Хармијини: Ахан, који смути Израиља огрешивши се о ствари проклете. I Chronicles 2:8 А синови Етанови: Азарија. I Chronicles 2:9 А синови Есронови, што му се родише: Јерамеило и Арам и Халев. I Chronicles 2:10 А Арам роди Аминадава, а Аминадав роди Насона, кнеза синова Јудиних; I Chronicles 2:11 А Насон роди Салмона; а Салмон роди Воза; I Chronicles 2:12 А Воз роди Овида; а Овид роди Јесеја; I Chronicles 2:13 А Јесеј роди првенца свог Елијава, и Авинадава другог и Саму трећег, I Chronicles 2:14 Натанаила четвртог, Радаја петог, I Chronicles 2:15 Осема шестог, Давида седмог, I Chronicles 2:16 И сестре му Серују и Авигеју. А синови Серујини беху Ависај и Јоав и Асаило, тројица. I Chronicles 2:17 А Авигеја роди Амасу; а отац Амасин беше Јетер Исмаиљац. I Chronicles 2:18 А Халев син Есронов роди с Азувом женом својом и с Јериотом синове, и синови му беху Јесер и Совав и Ардон. I Chronicles 2:19 А кад умре Азува, Халев се ожени Ефратом, која му роди Ора; I Chronicles 2:20 А Ор роди Урију, а Урија роди Веселеила. I Chronicles 2:21 Потом отиде Есрон ка кћери Махира оца Галадовог, и ожени се њом кад му беше шездесет година, и она му роди Сегува. I Chronicles 2:22 А Сегув роди Јаира, који имаше двадесет и три града у земљи галадској. I Chronicles 2:23 Јер узе Гесурејима и Сирцима села Јаирова и Кенат са селима његовим, шездесет градова. То све узеше синови Махира, оца Галадовог. I Chronicles 2:24 И кад умре Есрон у Халев-Ефрати, жена Есронова Авија роди му Асхора оца Текујанима. I Chronicles 2:25 А синови Јерамеила првенца Есроновог беху: првенац Арам, па Вуна и Орем и Осем и Ахија. I Chronicles 2:26 Имаше и другу жену Јерамеило, по имену Атару, она је мати Онамова. I Chronicles 2:27 А синови Арама првенца Јерамеиловог беху: Мас и Јамин и Екер. I Chronicles 2:28 И синови Онамови беху: Самај и Јадај; а синови Самајеви: Надав и Ависур. I Chronicles 2:29 И име жени Ависуровој беше Авихаила, која му роди Авана и Молоида. I Chronicles 2:30 А синови Надавови: Селед и Апаим; али Селед умре без деце. I Chronicles 2:31 А синови Апаилови: Јесеј; а синови Јесејеви: Сисан, и кћи Сисанова Алаја. I Chronicles 2:32 А синови Јадаја брата Самајевог: Јетер и Јонатан; али Јетер умре без деце. I Chronicles 2:33 А синови Јонатанови: Фалет и Заза. Ти беху синови Јерамеилови. I Chronicles 2:34 А Сисан не имаше синове него кћери; и имаше Сисан слугу Мисирца по имену Јарају. I Chronicles 2:35 Зато Сисан даде кћер своју Јараји, слузи свом за жену; а она му роди Атаја. I Chronicles 2:36 А Атај роди Натана; а Натан роди Завада; I Chronicles 2:37 А Завад роди Ефлата; а Ефлат роди Овида; I Chronicles 2:38 А Овид роди Јуја; а Јуј роди Азарију; I Chronicles 2:39 А Азарија роди Хелиса; а Хелис роди Елеасу; I Chronicles 2:40 А Елеаса роди Сисамаја; а Сисамај роди Салума; I Chronicles 2:41 А Салум роди Јекамију; а Јекамија роди Елисама. I Chronicles 2:42 А синови Халева брата Јерамеиловог беху: Миса првенац његов, отац Зифејима; па синови Марисе оца Хевроновог. I Chronicles 2:43 А синови Хевронови: Кореј и Тафуја и Рекем и Сема. I Chronicles 2:44 А Сема роди Рама оца Јоркоамовог; а Рекем роди Самаја. I Chronicles 2:45 А син Самајев беше Маон, а тај Маон би отац Вет-Суру. I Chronicles 2:46 И Гефа иноча Халевова роди Харана и Мосу и Газеса. I Chronicles 2:47 А синови Јадајеви: Ригем и Јотам и Гисан и Фелет и Гефа и Сагаф. I Chronicles 2:48 Маха иноча Халевова роди Севера и Тирхану. I Chronicles 2:49 Роди и Сагафа оца Мадманцима и Севу оца Махвинцима и Гавајанима; а кћи Халевова беше Ахса. I Chronicles 2:50 Ово беху синови Халева сина Ора првенца Ефратиног; Совал отац Киријат-Јариму, I Chronicles 2:51 Салма отац Витлејему, Ареф отац Вет-Гадеру. I Chronicles 2:52 А имаше синове Совал отац Киријат-Јариму: Ароја и Аси-Аменухота. I Chronicles 2:53 А породице Киријат-јаримске беху: Јетрани и Фућани и Сумаћани и Мисрајани. Од њих изиђоше Сараћани и Естаољани. I Chronicles 2:54 Синови Салмини: Витлејемци и Нетофаћани, Атароћани од дома Јоавовог, и Зорани, половина Манахаћана, I Chronicles 2:55 И породице писарске у Јавису, Тираћани, Симеаћани, Сухаћани; то су Кенеји, који се народише од Емата, оца дома Рихавовог. I Chronicles 3:0 I Chronicles 3:1 А ово су синови Давидови који му се родише у Хеврону: првенац Амнон од Ахиноаме Језраељанке, други Данило од Авигеје Кармилке, I Chronicles 3:2 Трећи Авесалом, син Махе кћери Талмаја цара гесурског, четврти Адонија, син Агитин, I Chronicles 3:3 Пети Сефатија од Авитале, шести Итрам од Егле, жене његове. I Chronicles 3:4 Шести му се роди у Хеврону, где царова седам година и шест месеци, а тридесет и три царова у Јерусалиму. I Chronicles 3:5 А ови му се родише у Јерусалиму: Самаја и Совав и Натан и Соломун, четири, од Витсавеје кћери Амилове. I Chronicles 3:6 И Јевар и Елисама и Елифалет, I Chronicles 3:7 И Нога и Нефег и Јафија, I Chronicles 3:8 И Елисама и Елијада и Елифелет, девет, I Chronicles 3:9 Све синови Давидови осим синова иноча његових и осим Тамаре, сестре његове. I Chronicles 3:10 А син Соломунов беше Ровоам, а његов син Авија, а његов син Аса, а његов син Јосафат, I Chronicles 3:11 А његов син Јорам, а његов син Охозија, а његов син Јоас. I Chronicles 3:12 А његов син Амасија, а његов син Азарија, а његов син Јотам, I Chronicles 3:13 А његов син Ахаз, а његов син Језекија, а његов син Манасија, I Chronicles 3:14 А његов син Амон, а његов син Јосија. I Chronicles 3:15 А синови Јосијини: првенац Јоанан, други Јоаким, трећи Седекија, четврти Салум. I Chronicles 3:16 А синови Јоакимови: Јехонија син му, и његов син Седекија. I Chronicles 3:17 А синови Јехоније сужња: Салатило син му. I Chronicles 3:18 А његови синови Малхирам и Федаја и Сенасар, Јекамија, Осама и Недавија. I Chronicles 3:19 А синови Федајини: Зоровавељ и Симеј; а синови Зоровавељеви: Месулам и Ананија и сестра им Селомета. I Chronicles 3:20 А синови Месуламови: Асува и Оило и Варахија и Асадија и Јусавесед, пет. I Chronicles 3:21 А синови Ананијини: Фелатија и Јесаја, синови Рефајини, синови Арнанови, синови Овадијини, синови Сеханијини. I Chronicles 3:22 А синови Сеханијини: Семаја, и синови Семајини: Хатуш и Игеал и Варија и Неарија и Сафат, шест. I Chronicles 3:23 А синови Неаријини: Елиоинај и Језекија и Азрикам, три. I Chronicles 3:24 А синови Елионајеви: Одаја и Елијасив и Фелаја и Акув и Јоанан и Далаја и Анан, седам. I Chronicles 4:0 I Chronicles 4:1 Синови Јудини беху: Фарес, Есрон и Хармија и Ор и Совал. I Chronicles 4:2 А Реаја син Совалов роди Јата, а Јат роди Ахумаја и Лада. То су породице саратске. I Chronicles 4:3 А ово су од оца Итама: Језраел и Јесма и Једвас, а сестри њиховој беше име Аселелфонија. I Chronicles 4:4 И Фануило беше отац Гедору, и Есер отац Хусин. То беху синови Ора првенца Ефрате, оца Витлејемцима. I Chronicles 4:5 А Асхор отац Текујанима имаше две жене, Елу и Нару. I Chronicles 4:6 И Нара му роди Ахузама и Ефера и Темана и Ахастара. То су синови Нарини. I Chronicles 4:7 А синови Елини: Серед, Јесоар и Етнан. I Chronicles 4:8 А Кос роди Анува и Совиву и породице Ахарила сина Арумовог. I Chronicles 4:9 А Јавис беше славнији од своје браће, и мати му наде име Јавис говорећи: Родих га с болом. I Chronicles 4:10 И Јавис призва Бога Израиљевог говорећи: О да би ме благословио и раширио међе моје, и рука Твоја да би била са мном, и да би ме сачувао ода зла да ме не уцвели! И учини Бог за шта га моли. I Chronicles 4:11 А Хелув, брат Сујин роди Мехира. Он би отац Естонов. I Chronicles 4:12 А Естон роди Вет-Рафу и Фесеју и Техину, оца граду Нашу. То су људи Рихавови. I Chronicles 4:13 А синови Кенезови беху Готонило и Сераја. А синови Готонилови: Атат. I Chronicles 4:14 А Меонотај роди Офру; а Сераја роди Јоава, оца оних што живе у долини дрводељској, јер беху дрводеље. I Chronicles 4:15 А синови Халева сина Јефонијиног беху Ир, Ила и Нам. А син Илин беше Кенез. I Chronicles 4:16 А синови Јелелеилови: Зиф и Зифа, Тирија и Асареило. I Chronicles 4:17 А синови Езрини: Јетер и Меред и Ефер и Јалон; а жена Мередова роди Маријама и Самаја и Јесву, оца Естемоји. I Chronicles 4:18 А жена његова Јудија роди Јереда оца Гедору, и Евера оца Сохоту, и Јекутила оца Заноји. А то беху синови Витије, кћери Фараонове, којом се ожени Меред. I Chronicles 4:19 А синови жене Одијине, сестре Нама оца Кеили беху Гармија и Естемоја Махаћанин. I Chronicles 4:20 А синови Симонови: Амион и Рина и Вен-Анан и Тилон. А синови Јесејеви: Зохет и Вен-Зохет. I Chronicles 4:21 А синови Силе, сина Јудиног: Ир отац Лиху, и Лада отац Мариси, и породице дома платнарског, дома Асвејиног. I Chronicles 4:22 И Јоким и Хасивљани, и Јоас и Сараф, који владаху у моавској, и Јасуви-Лехем. Али то су старе ствари. I Chronicles 4:23 То беху лончари и живљаху у садовима и забранима, и беху онде код цара за његове послове. I Chronicles 4:24 Синови Симеунови: Немуило и Јамин, Јарив, Зера, Саул; I Chronicles 4:25 А његов син Салум, а његов син Мивсам, а његов син Мисма. I Chronicles 4:26 А синови Мисмини: Амуило син му, и његов син Захур, и његов син Симеј. I Chronicles 4:27 А Симеј имаше шеснаест синова и шест кћери; а браћа његова немаху много синова, и све породице њихове не беше тако много као синова Јудиних. I Chronicles 4:28 А живљаху у Вирсавеји и Молади и Асар-Суалу, I Chronicles 4:29 И у Вали и у Асему и у Толаду, I Chronicles 4:30 И у Ветуилу и у Орми и у Сиклагу, I Chronicles 4:31 И у Вет-Мархавоту и у Асар-Сусиму и у Вет-Виреју и у Сараиму. То беху градови њихови до цара Давида. I Chronicles 4:32 А села њихова беху Итам и Ајин, Римон и Тохен и Асан, пет градова, I Chronicles 4:33 И сва села њихова што беху око тих градова до Вала. То беху станови њихови по роду њиховом. I Chronicles 4:34 А Месовав и Јамлих и Јоса син Амасијин, I Chronicles 4:35 И Јоило и Јуј, син Јосивије сина Сераје сина Асиловог, I Chronicles 4:36 И Елиоинај и Јакова и Јесохаја и Асаја и Адило и Јесимило и Венаја, I Chronicles 4:37 И Зиса, син Сифија сина Алона сина Једаје сина Симрија сина Семајиног; I Chronicles 4:38 Ти именовани беху кнезови у породицама својим, и домови отаца њихових умножише се веома. I Chronicles 4:39 И зато отидоше у Гедор до источне стране долине да траже пашу стоци својој. I Chronicles 4:40 И нађоше пашу обилату и добру и земљу пространу и мирну и родну, јер пре онде живљаху који беху од Хама. I Chronicles 4:41 Ти, дакле, записани по имену дошавши за Језекије цара Јудиног разбише шаторе њихове и становнике који се нађоше онде, и побише их као проклете да не оста ниједан до данас, и населише се место њих, јер онде беше паше за стоку њихову. I Chronicles 4:42 А између њих, синова Симеунових, изиђе на гору Сир пет стотина људи, а поглавице им беху Фелатија и Неарија и Рефаја и Озило, синови Јесејеви. I Chronicles 4:43 И побише остатак што беху утекли између Амалика, и населише се онде до данашњег дана. I Chronicles 5:0 I Chronicles 5:1 А синови Рувима, првенца Израиљевог, јер он беше првенац, али кад оскрвни постељу оца свог, дано би његово првенаштво синовима Јосифа сина Израиљевог, али не тако да се броји првенац, I Chronicles 5:2 Јер Јуда би најсилнији међу браћом својом и од њега је вођ, али првенаштво доби Јосиф; I Chronicles 5:3 Синови Рувима, првенца Израиљевог беху: Анох и Фалуј, Есрон и Хармија, I Chronicles 5:4 Синови Јоилови: Семаја син му, а његов син Гог, а његов син Симеј, I Chronicles 5:5 А његов син Миха, а његов син Реаја, а његов син Вал, I Chronicles 5:6 А његов син Веира, ког одведе Теглат-Феласар цар асирски; он беше кнез племена Рувимовог. I Chronicles 5:7 А браћи његовој по породицама њиховим кад се избројаше по коленима својим, беше кнез Јеило и Захарија, I Chronicles 5:8 А Вела син Азаза сина Семе сина Јоиловог; он живљаше у Ароиру и до Невона и Валмеона. I Chronicles 5:9 Потом живљаше к истоку дори до пустиње од реке Ефрата, јер им се стока умножи у земљи галадској. I Chronicles 5:10 И за времена Сауловог војеваше на Агарене, који изгибоше од руке њихове; и тако се населише у шаторима њиховим по свему источном крају земље галадске. I Chronicles 5:11 А синови Гадови живљаху према њима у земљи васанској до Салхе. I Chronicles 5:12 Јоило им беше поглавар, а Сафан други, па Јанај и Сафат у Васану. I Chronicles 5:13 А браћа њихова по домовима отачким беху: Михаило и Месулам и Сева и Јорај и Јахан и Зије и Евер, седморица. I Chronicles 5:14 Ти беху синови Авихаила сина Урија сина Јароје сина Галада сина Михаила сина Јесисаја сина Јадона сина Вузовог. I Chronicles 5:15 Ахије син Авдила сина Гунијевог беше поглавар у дому отаца њихових. I Chronicles 5:16 И живљаху у Галаду, у Васану и селима његовим и у свим подграђима саронским до међа његових. I Chronicles 5:17 Сви ови бише избројани за времена Јотама, цара Јудиног и за време Јеровоама, цара Израиљевог. I Chronicles 5:18 Синова Рувимових и Гадових и половине племена Манасијиног, храбрих људи, што ношаху штит и мач, и затезаху лук, и вештих боју, беше четрдесет и четири хиљаде и седам стотина и шездесет, који иђаху на војску; I Chronicles 5:19 И војеваше на Агарене, на Јетуреје и Нафисеје и Нодавеје, I Chronicles 5:20 И дође им помоћ супрот њих, и Агарени им бише дани у руке и све што имаху; јер завапише Богу у боју, и услиши их, јер се поуздаше у Њ. I Chronicles 5:21 И запленише стоку њихову, педесет хиљада камила и двеста и педесет хиљада оваца и две хиљаде магараца и сто хиљада душа људских. I Chronicles 5:22 А рањених много паде; јер тај бој би од Бога; и наставаше на месту њиховом до сеобе своје. I Chronicles 5:23 А синови половине племена Манасијиног живљаху у тој земљи од Васана до Вал-Ермона и Сенира, до горе Ермона; беху се умножили. I Chronicles 5:24 А ово беху поглавари у дому отаца њихових: Ефер и Јесеј и Елило и Азрило и Јеремија и Одавија и Јадило, људи храбри и на гласу поглавари у дому отаца својих. I Chronicles 5:25 Али кад згрешише Богу отаца својих и чинише прељубу за боговима народа оне земље, које Бог истреби испред њих, I Chronicles 5:26 Подиже Бог Израиљев дух Фула, цара асирског и дух Теглат-Феласара, цара асирског, и преселише племе Рувимово и племе Гадово и половину племена Манасијиног, и одведоше их у Алу и у Авор и у Ару, и на реку Гозан, где осташе до данас. I Chronicles 6:0 I Chronicles 6:1 Синови Левијеви беху: Гирсон, Кат и Мерарије. I Chronicles 6:2 А синови Катови: Амрам, Исар и Хеврон и Озило. I Chronicles 6:3 А синови Амрамови: Арон и Мојсије, и кћи Марија. А синови Аронови: Надав и Авијуд и Елеазар и Итамар. I Chronicles 6:4 Елеазар роди Финеса; а Финес роди Ависују; I Chronicles 6:5 А Ависуја роди Вукија; а Вукије роди Озију; I Chronicles 6:6 А Озија роди Зерају; а Зераја роди Мерајота; I Chronicles 6:7 А Мерајот роди Амарију; а Амарија роди Ахитова; I Chronicles 6:8 А Ахитов роди Садока; а Садок роди Ахимаса; I Chronicles 6:9 А Ахимас роди Азарију; а Азарија роди Јоанана; I Chronicles 6:10 А Јоанан роди Азарију, који би свештеник у дому што сазида Соломун у Јерусалиму; I Chronicles 6:11 А Азарија роди Амарију; а Амарија роди Ахитова; I Chronicles 6:12 А Ахитов роди Садока; а Садок роди Салума; I Chronicles 6:13 А Салум роди Хелкију; а Хелкија роди Азарију; I Chronicles 6:14 А Азарија роди Серају; а Сераја роди Јоседека. I Chronicles 6:15 А Јоседек отиде кад Господ пресели Јудеје и Јерусалим руком Навуходоносоровом. I Chronicles 6:16 Синови Левијеви беху: Гирсон, Кат и Мерарије. I Chronicles 6:17 А ово су имена синовима Гирсоновим: Ловеније и Симеј. I Chronicles 6:18 А синови Катови беху: Амрам и Исар и Хеврон и Озило. I Chronicles 6:19 Синови Мераријеви: Молија и Мусија. И ово су породице левитске по оцима својим: I Chronicles 6:20 Гирсонова: Левеније син му, а његов син Јат, а његов син Зима, I Chronicles 6:21 А његов син Јоах, а његов син Идо, а његов син Зера, а његов син Јетрај. I Chronicles 6:22 Синови Катови: Аминадав син му, а његов син Кореј, а његов син Асир. I Chronicles 6:23 А његов син Елкана, а његов син Евијасаф, а његов син Асир, I Chronicles 6:24 А његов син Тахат, а његов син Урило, а његов син Озија, а његов син Саул. I Chronicles 6:25 А синови Елканини: Амасај и Ахимот, I Chronicles 6:26 Елкана; синови Елканини: Суфија син му, а његов син Махат; I Chronicles 6:27 А његов син Елијав, а његов син Јорам, а његов син Елкана. I Chronicles 6:28 А синови Самуилови: Васнија првенац, па Авија. I Chronicles 6:29 Синови Мераријеви: Молија, а његов син Ловеније, а његов син Симеј, а његов син Уза, I Chronicles 6:30 А његов син Симаја, а његов син Агија, а његов син Асаја. I Chronicles 6:31 А ово су које постави Давид да певају у дому Господњем, кад се намести ковчег, I Chronicles 6:32 Који служаху пред шатором од састанка певајући, док не сазида Соломун дом Господњи у Јерусалиму, и стајаху по реду свом у служби својој; I Chronicles 6:33 Ови су што стајаху и синови њихови: од синова Катових Еман, певач, син Јоила сина Самуила, I Chronicles 6:34 Сина Елкане, сина Јероама, сина Елила, сина Тоје, I Chronicles 6:35 Сина Суфа, сина Елкане, сина Мата, сина Амасаја, I Chronicles 6:36 Сина Елкане, сина Јоила, сина Азарије, сина Софоније, I Chronicles 6:37 Сина Тахате, сина Асира, сина Авиасафа, сина Кореја, I Chronicles 6:38 Сина Исара, сина Ката, сина Левија, сина Израиљевог. I Chronicles 6:39 И брат му Асаф, који му стајаше с десне стране; а Асаф беше син Варахије, сина Симеје, I Chronicles 6:40 Сина Михаила, сина Васије, сина Малхије, I Chronicles 6:41 Сина Етнија, сина Зера, сина Адаје, I Chronicles 6:42 Сина Етана, сина Зиме, сина Симеја, I Chronicles 6:43 Сина Јата, сина Гирсона, сина Левијевог. I Chronicles 6:44 А синови Мераријеви, браћа њихова, стајаху с леве стране Етан син Кисије, сина Авдија, сина Малуха, I Chronicles 6:45 Сина Асавије, сина Амасије, сина Хелкије, I Chronicles 6:46 Сина Амсије, сина Ваније, сина Самира, I Chronicles 6:47 Сина Молије, сина Мусије, сина Мерарије, сина Левијевог. I Chronicles 6:48 А браћа њихова, остали Левити, бише одређени на сву службу у шатору дома Божјег. I Chronicles 6:49 А Арон и синови његови паљаху на олтару за жртве паљенице и на олтару кадионом, вршећи све послове у светињи над светињама, и чинећи очишћење за Израиља по свему како је заповедио Мојсије, слуга Божји. I Chronicles 6:50 А ово су синови Аронови: Елеазар син му, а његов син Финес, а његов син Ависуја, I Chronicles 6:51 А његов син Вукије, а његов син Озије, а његов син Зераја, I Chronicles 6:52 А његов син Мерајот, а његов син Амарија, а његов син Ахитов, I Chronicles 6:53 А његов син Садок, а његов син Ахимас. I Chronicles 6:54 А ово су им станови по градовима њиховим у међама њиховим: синовима Ароновим од породице Катове допаде жребом, I Chronicles 6:55 И дадоше им Хеврон у земљи Јудиној, и подграђа његова око њега; I Chronicles 6:56 А поље градско и села његова дадоше Халеву сину Јефонијином; I Chronicles 6:57 Дадоше дакле синовима Ароновим градове Јудине: Хеврон уточиште, и Ливну и подграђа њена и Јатир и Естемоју и подграђа њена, I Chronicles 6:58 И Илон и подграђа његова Девир и подграђа његова, I Chronicles 6:59 И Асан и подграђа његова, и Вет-Семес и подграђа његова; I Chronicles 6:60 А од племена Венијаминовог: Гавају и подграђа њена, и Алемет и подграђа његова и Анатот и подграђа његова; свега градова њихових тринаест по породицама њиховим. I Chronicles 6:61 И осталим синовима Катовим од породице тог племена даше жребом од половине племена, од половине Манасијине десет градова. I Chronicles 6:62 А синовима Гирсоновим по породицама њиховим тринаест градова од племена Исахаровог и од племена Асировог и од племена Нефталимовог и од племена Манасијиног у Васану. I Chronicles 6:63 Синовима Мераријевим по породицама њиховим даше жребом од племена Рувимовог и од племена Гадовог и од племена Завулоновог дванаест градова. I Chronicles 6:64 Тако даше синови Израиљеви Левитима те градове и подграђа њихова. I Chronicles 6:65 И даде жребом од племена синова Јудиних и од племена сина Симеунових и од племена синова Венијаминових те градове, које именоваше поименце. I Chronicles 6:66 И онима који беху од рода синова Катових а градови њихови и међе њихове беху у племену Јефремовом, I Chronicles 6:67 Њима даше град за уточиште Сихем и подграђа његова у гори Јефремовој, и Гезер и подграђа његова, I Chronicles 6:68 И Јокнеам и подграђа његова, и Вет-Орон и подграђа његова, I Chronicles 6:69 И Ејалон и подграђа његова, и Гат-Римон и подграђа његова, I Chronicles 6:70 И од половине племена Манасијиног Анир и подграђа његова, и Вилеам, и подграђа његова, породицама синова Катових осталим. I Chronicles 6:71 А синовима Гирсоновим даше од породице половине племена Манасијиног Голан у Васану и подграђа његова, и Асарот и подграђа његова; I Chronicles 6:72 А од племена Исахаровог Кедес и подграђа његова, Даврат и подграђа његова, I Chronicles 6:73 И Рамот и подграђа његова, и Аним и подграђа његова; I Chronicles 6:74 А од племена Асировог Масал и подграђа његова, и Авдон и подграђа његова, I Chronicles 6:75 И Хукок и подграђа његова, и Реов и подграђа његова; I Chronicles 6:76 А од племена Нефталимовог Кедес у Галилеји и подграђа његова, и Амон и подграђа његова, и Киријатајим и подграђа његова. I Chronicles 6:77 Синовима Мераријевим осталим даше од племена Завулоновог Римон и подграђа његова, Тавор и подграђа његова; I Chronicles 6:78 А преко Јордана према Јерихону на источну страну Јордана, од племена Рувимовог Восор у пустињи и подграђа његова, и Јасу и подграђа њена, I Chronicles 6:79 И Кедимот и подграђа његова, и Мифат и подграђа његова; I Chronicles 6:80 И од племена Гадовог Рамот у Галилеји и подграђа његова, и Маханаим и подграђа његова, I Chronicles 6:81 И Есевон и подграђа његова, и Језир и подграђа његова. I Chronicles 7:0 I Chronicles 7:1 А синови Исахарови беху: Толам и Фуја и Јасуф и Симрон, четворица. I Chronicles 7:2 А синови Толини: Озије и Рефаја и Јерило и Јамај и Јефсам и Самуило, поглавари отачких домова својих од Толе, храбри људи у породицама својим; беше их за времена Давидовог на број двадесет и две хиљаде и шест стотина. I Chronicles 7:3 А синови Озијеви: Израја, и синови Израјини: Михаило и Овадија и Јоило и Јесија, скупа пет поглавара. I Chronicles 7:4 И с њима у породицама њиховим по домовима отаца њихових беше војника тридесет и шест хиљада, јер имаху много жена и синова. I Chronicles 7:5 И браће њихове по свим домовима Исахаровим, храбрих људи, беше осамдесет и седам хиљада, свега избројаних. I Chronicles 7:6 Синови Венијаминови: Вела и Вехер и Једиаило, тројица. I Chronicles 7:7 А синови Велини: Есвон и Озије и Озило и Јеримот и Ирије, пет поглавара дома отачких, храбри људи; на број их беше двадесет и две хиљаде и тридесет и четири. I Chronicles 7:8 А синови Вехерови: Земира и Јоас и Елијезер и Елиоинај и Амрије и Јеримот и Авијам и Анатот и Аламет, сви синови Вехерови. I Chronicles 7:9 И избројаних по породицама својим, по поглаварима отачког дома свог, беше их двадесет хиљада и двеста храбрих људи. I Chronicles 7:10 А синови Једиаилови: Валан, и синови Валанови: Јеус и Венијамин и Ехуд и Ханана и Зитан и Тарсис и Ахисар. I Chronicles 7:11 Свих ових синова Једиаилових по поглаварима породица отачких, храбрих људи, беше седамдесет хиљада и двеста, који иђаху на војску. I Chronicles 7:12 И Суфеји и Упеји беху синови Ирови, и Усеји синови Ахирови. I Chronicles 7:13 Синови Нефталимови: Јасило и Гуније и Јесер и Салум, синови Валини. I Chronicles 7:14 Синови Манасијини: Азрило, ког му жена роди; иноча његова Сирка роди Махира, оца Галадовог; I Chronicles 7:15 А Махир се ожени код Упеја и Суфеја, а име сестри њиховој беше Маха; а име другом беше Салпад; а Салпад имаше кћери. I Chronicles 7:16 А Маха, жена Махирова роди сина, коме наде име Фарес, а брату му наде име Серес, а његови синови беху Улам и Ракем. I Chronicles 7:17 И синови Уламови: Ведан. То су синови Галада сина Махира сина Манасијиног. I Chronicles 7:18 А сестра његова Амолекета роди Исуда и Авијезера и Малу. I Chronicles 7:19 А синови Семидини беху Ахијан и Сихем и Лихија и Анијам. I Chronicles 7:20 А синови Јефремови: Сутала, а његов син Ведер, а његов син Техат, а његов син Елеад, а његов син Тахат, I Chronicles 7:21 А његов син Завад, а његов син Сутало и Есер и Елеад. А њих убише људи из Гата, рођени у земљи, јер сиђоше да им узму стоку. I Chronicles 7:22 Зато тужаше Јефрем отац њихов дуго време, и дођоше браћа његова да га теше. I Chronicles 7:23 Потом леже са женом својом, а она затрудне и роди сина, и он му наде име Верија, јер несрећа задеси дом њихов. I Chronicles 7:24 И кћи му беше Сера, која сазида Вет-Орон доњи и горњи и Узен-Серу. I Chronicles 7:25 И син му беше Рефа и Ресеф, а његов син беше Тела, а његов син Тахан, I Chronicles 7:26 А његов син Ладан, а његов син Амијуд, а његов син Елисама, I Chronicles 7:27 А његов син Нон, а његов син Исус. I Chronicles 7:28 А достојање њихово и насеље беше Ветиљ и села његова, и с истока Наран, а са запада Гезер и села његова, и Сихем и села његова до Газе и села њених. I Chronicles 7:29 И покрај синова Манасијиних Вет-Сан и села његова, Танах и села његова, Мегидон и села његова, Дор и села његова; ту наставаху синови Јосифа, сина Израиљевог. I Chronicles 7:30 Синови Асирови беху Јемна и Јесва и Јесвај и Верија, и Сера, сестра његова. I Chronicles 7:31 И синови Веријини: Евер и Малхило; овај је отац Вирзавитов. I Chronicles 7:32 А Евер роди Јаклита и Сомира и Хотама и Сију, сестру њихову. I Chronicles 7:33 А синови Јафлитови беху: Фасах и Витал и Асват; то беху синови Јафлитови. I Chronicles 7:34 А синови Сомирови: Ахије и Рога, Јехува и Арам. I Chronicles 7:35 А синови Елема, брата његовог: Софа и Јемна и Селис и Амал. I Chronicles 7:36 Синови Софини: Суја и Арнефер и Согал и Верије и Јемра, I Chronicles 7:37 И Восор и Од и Сама и Силиса и Итран и Веира. I Chronicles 7:38 А синови Јетерови: Јефонија и Фиспа и Аратак. I Chronicles 7:39 И синови Улини: Арах и Анило и Рисија. I Chronicles 7:40 Сви ови беху синови Асирови, поглавари домова отачких, изабрани, храбри људи, поглавари међу кнезовима. Беше их за војску на број двадесет и шест хиљада људи. I Chronicles 8:0 I Chronicles 8:1 А Венијамин роди Велу првенца свог, Асвила другог, и Ару трећег, I Chronicles 8:2 Ноја четвртог, и Рафу петог. I Chronicles 8:3 А синови Велини беху: Адар и Гира и Авијуд, I Chronicles 8:4 И Ависија и Наман и Ахоја, I Chronicles 8:5 И Гира и Сефуван и Урам. I Chronicles 8:6 А ови беху синови Ехудови, беху поглавари домова отачких онима који живљаху у Гаваји, те их преселише у Манахат: I Chronicles 8:7 Наман и Ахија и Гира, он их пресели; и роди Узу и Ахијуда. I Chronicles 8:8 А Сарајим, пошто их посла, роди синове у земљи моавској с Усимом и Варом женама својим. I Chronicles 8:9 Роди с Одесом, женом својом Јовава и Сивију и Мису и Малхама, I Chronicles 8:10 И Јеуса и Сахију и Мирму; ти беху синови његови, поглавари домова отачких. I Chronicles 8:11 А с Усимом роди Авитова и Елфала. I Chronicles 8:12 И синови Елфалови беху: Евер и Мисам и Самед; он сазида Онан и Лод и села његова; I Chronicles 8:13 И Верија и Сема, који беху поглавари домова отачких онима који живљаху у Ејалону; он испираше становнике гатске; I Chronicles 8:14 А Ахио, Сасак и Јеремот, I Chronicles 8:15 И Зевадија и Арад и Адер, I Chronicles 8:16 И Михаило и Јеспа и Јоха беху синови Веријини; I Chronicles 8:17 А Завадија и Месулам и Езекије и Евер, I Chronicles 8:18 И Исмерај и Језлија и Јовав беху синови Елфалови; I Chronicles 8:19 А Јаким и Зихрије и Зивдије, I Chronicles 8:20 И Елинај и Зилтај и Елило, I Chronicles 8:21 И Адаја и Вераја и Симрат беху синови Семини; I Chronicles 8:22 А Јесван и Евер и Елило, I Chronicles 8:23 И Авдон и Зихрије и Анан, I Chronicles 8:24 И Ананија и Елам и Антонија, I Chronicles 8:25 И Јефедија и Фануило беху синови Сасакови; I Chronicles 8:26 А Самсерај и Сеарија и Готолија, I Chronicles 8:27 И Јересија и Илија и Зихрије беху синови Јероамови. I Chronicles 8:28 То беху поглавари домова отачких по породицама својим, и наставаху у Јерусалиму. I Chronicles 8:29 А у Гаваону наставаше отац Гаваону; а жени му беше име Маха. I Chronicles 8:30 А син првенац његов беше Авдон, па Сур и Кис и Вал и Надав, I Chronicles 8:31 И Гедор и Ахијо и Захер, I Chronicles 8:32 И Миклот, који роди Симеју. И они живљаху према браћи својој у Јерусалиму с браћом својом. I Chronicles 8:33 А Нир роди Киса; а Кис роди Саула; а Саул роди Јонатана и Малхисуја и Авинадава и Есвала. I Chronicles 8:34 А син Јонатанов беше Меривал; а Меривал роди Миху; I Chronicles 8:35 А Мишини синови беху: Фитон и Малех и Тареја и Ахаз. I Chronicles 8:36 А Ахаз роди Јоаду; а Јоада роди Алемета и Азмавета и Зимрија. А Зимрије роди Мосу; I Chronicles 8:37 А Моса роди Винеју; а његов син беше Рафа, а његов син Елеаса, а његов син Асило. I Chronicles 8:38 А Асило имаше шест синова, којима су имена: Азрикам, Вохеруј и Исмаило и Сеарија, и Овадија и Анан. Ти сви беху синови Асилови. I Chronicles 8:39 А синови Исека брата његовог: Улам првенац му, Јеус други, и Елифелет трећи. I Chronicles 8:40 И беху синови Уламови јунаци, који натезаху лук, и имаху много синова и унука, сто и педесет. Сви ти беху од синова Венијаминових. I Chronicles 9:0 I Chronicles 9:1 И тако сав Израиљ би избројан, и ето записани су у књизи о царевима Израиљевим и Јудиним; и бише пресељени у Вавилон за безакоње своје. I Chronicles 9:2 А који пре наставаху на достојању свом по градовима својим, Израиљци, свештеници, Левити и Нетинеји, I Chronicles 9:3 Наставаху у Јерусалиму и од синова Јудиних и синова Венијаминових и од синова Јефремових и Манасијиних: I Chronicles 9:4 Гутај син Амијуда сина Амрија, сина Имрија, сина Венија, од синова Фареса сина Јудиног; I Chronicles 9:5 И од синова Силонових: Асаја првенац и синови његови; I Chronicles 9:6 А од синова Зериних Јеуило и браће његове шест стотина и деведесет; I Chronicles 9:7 А од синова Венијаминових Салуј син Месулама сина Одује, сина Асенујиног, I Chronicles 9:8 И Јевнија син Јероамов, и Ила син Озија сина Махријевог, и Месулам син Сефатије сина Рагуила, сина Ивнијиног; I Chronicles 9:9 И браће њихове по породицама својим девет стотина педесет и шест; сви беху људи поглавари од породица по домовима отаца својих. I Chronicles 9:10 А од свештеника: Једаја и Јојарив и Јахин, I Chronicles 9:11 И Азарија син Хелкије сина Месулама, сина Садока сина Мерајота, сина Ахитововог, старешина у дому Господњем, I Chronicles 9:12 И Адаја син Јероама сина Пасхора, сина Малхијиног, и Масај син Адила сина Јазире, сина Месулама, сина Месилемита, сина Имировог; I Chronicles 9:13 И браће њихове, поглавара отачких домова својих, хиљада и седам стотина и шездесет људи вреднијих на послу у служби у дому Господњем. I Chronicles 9:14 А од Левита Семија син Асува, сина Азрикама, сина Асавијиног, између синова Мераријевих; I Chronicles 9:15 И Ваквакар и Ерес и Галал и Матанија, син Михе сина Захрија, сина Асафовог; I Chronicles 9:16 И Овадија син Семеје сина Галала, сина Једутуновог, и Варахија син Асе сина Елканиног, који становаше у селима нетофатским. I Chronicles 9:17 И вратари: Салум и Акув и Талмон и Ахиман, и браћа њихова; а Салум беше поглавар. I Chronicles 9:18 Он до сада беше на вратима царским к истоку; то беху вратари по четама синова Левијевих. I Chronicles 9:19 А Салум син Кореја сина Евијасафа, сина Корејевог, и браћа његова од дома оца његовог, синови Корејеви, у послу службеном чуваху прагове код шатора, као што оци њихови у логору Господњем чуваху улазак; I Chronicles 9:20 А над њима беше старешина Финес, син Елеазаров, и Господ беше с њим. I Chronicles 9:21 Захарија син Меселемијин беше вратар шатора од састанка. I Chronicles 9:22 Свих ових изабраних за вратаре на праговима беше двеста и дванаест; бише пописани по селима својим; Давид и Самуило виделац поставише их ради верности њихове, I Chronicles 9:23 Да они и синови њихови чувају стражу на вратима дома Господњег, дома од шатора. I Chronicles 9:24 На четири стране беху вратари: на истоку, на западу, на југу и на северу. I Chronicles 9:25 И браћа њихова по селима својим долажаху сваких седам дана за своје време да су с њима. I Chronicles 9:26 Јер у служби беху свагда четири прва вратара, Левита, и беху постављени над клетима и над ризницама дома Божјег. I Chronicles 9:27 И око дома Божијег ноћиваху, јер на њима беше стража и дужни беху отворити свако јутро. I Chronicles 9:28 И неки од њих беху над посуђем службеним, јер га на број уношаху и на број изношаху. I Chronicles 9:29 А неки од њих беху постављени над другим стварима и над свим стварима посвећеним, над брашном и вином и уљем и кадом и мирисима. I Chronicles 9:30 А неки синови свештенички готовљаху маст од тих мириса. I Chronicles 9:31 А Мататија између Левита, првенац Салумов од породице Корејеве, беше над стварима које се пеку у тави. I Chronicles 9:32 А између синова Катових, браће њихове, беху неки над хлебом постављеним, готовећи га сваке суботе. I Chronicles 9:33 Између њих беху и певачи поглавари домова отачких међу Левитима, који становаху по клетима без другог посла, јер дан и ноћ беху у свом послу. I Chronicles 9:34 То су поглавари домова отачких међу Левитима, по породицама својим, поглавари, и живљаху у Јерусалиму. I Chronicles 9:35 А у Гаваону становаше Јехило, отац Гаваону; а име жени његовој беше Маха; I Chronicles 9:36 А син му првенац беше Авдон, па Сур и Кис и Вал и Нир и Надав, I Chronicles 9:37 И Гедор, и Ахајо и Захарија и Милкот; I Chronicles 9:38 А Миклот роди Симеана; и они наставаху према браћи својој у Јерусалиму с браћом својом. I Chronicles 9:39 А Нир роди Киса; а Кис роди Саула; а Саул роди Јонатана и Малхисуја и Авинадава и Есвала. I Chronicles 9:40 И син Јонатанов беше Меривал; а Меривал роди Миху. I Chronicles 9:41 А синови Мишини беху: Фитон и Мелех и Тареја. I Chronicles 9:42 А Ахаз роди Јару; а Јара роди Алемета и Азмавета и Зимрија; а Зимрија роди Мосу; I Chronicles 9:43 А Моса роди Винеју; а његов син беше Рефаја, а његов син Елеаса, а његов син Асило. I Chronicles 9:44 Асило пак имаше шест синова, којима су имена: Азрикам, Вохеруј и Исмаило и Сеарија и Овадија и Анан. То су синови Асилови. I Chronicles 10:0 I Chronicles 10:1 А Филистеји се побише с Израиљем, и побегоше Израиљци испред Филистеја, и падаху мртви на гори Гелвуји. I Chronicles 10:2 И стигоше Филистеји Саула и синове његове, и погубише Филистеји Јонатана и Авинадава и Малхисуја, синове Саулове. I Chronicles 10:3 И бој поста жешћи око Саула, и нађоше га стрелци, и он се уплаши од стрелаца. I Chronicles 10:4 И рече Саул момку који му ношаше оружје: Извади мач свој, и прободи ме да не дођу ти необрезани и наругају ми се. Али не хте момак који му ношаше оружје, јер га беше врло страх. Тада Саул узе мач и баци се на њ. I Chronicles 10:5 А кад момак који му ношаше оружје виде где умре Саул, баци се и он на свој мач, и умре. I Chronicles 10:6 Тако погибе Саул; и три сина његовог и сва чељад његова погибоше заједно. I Chronicles 10:7 А кад сви Израиљци који беху у долини видеше где побегоше Израиљци и где погибе Саул и синови његови, оставише градове своје и побегоше те дођоше Филистеји и осташе у њима. I Chronicles 10:8 А сутрадан дођоше Филистеји да свлаче мртве, и нађоше Саула и синове његове где леже на гори Гелвуји. I Chronicles 10:9 И свукавши га узеше главу његову и оружје његово, и послаше у земљу филистејску на све стране да се објави код лажних богова њихових и по народу. I Chronicles 10:10 И оставише оружје његово у кући богова својих, а главу му обесише у кући Дагоновој. I Chronicles 10:11 А кад чуше сви у Јавису галадском све што учинише Филистеји од Саула, I Chronicles 10:12 Подигоше се сви јунаци и узеше тело Саулово и телеса синова његових, и донесоше их у Јавис, и погребоше кости њихове под храстом у Јавису, и постише седам дана. I Chronicles 10:13 И тако погибе Саул за безакоње своје, које учини Господу што не слуша речи Господње и што тражи да пита дух врачарски, I Chronicles 10:14 А не пита Господа; зато га уби, и пренесе царство на Давида, сина Јесејевог. I Chronicles 11:0 I Chronicles 11:1 И сабраше се сви Израиљци к Давиду у Хеврон, и рекоше: Ево, ми смо кост твоја и тело твоје. I Chronicles 11:2 И пре, док Саул беше цар ти си одводио и доводио Израиља; и Господ Бог твој рекао ти је: Ти ћеш пасти народ мој Израиља; и ти ћеш бити вођ народу мом Израиљу. I Chronicles 11:3 Тако дођоше све старешине Израиљеве к цару у Хеврон, и учини с њима Давид веру у Хеврону пред Господом, и помазаше Давида за цара над Израиљем као што беше рекао Господ преко Самуила. I Chronicles 11:4 Потом отиде Давид са свим Израиљем на Јерусалим, а то је Јевус, јер онде беху Јевусеји, који живљаху у оној земљи. I Chronicles 11:5 И рекоше Јевушани Давиду: Нећеш ући овамо. Али Давид узе кулу Сион, то је град Давидов. I Chronicles 11:6 Јер Давид рече: Ко први надбије Јевусеје, биће кнез и војвода. И Јоав, син Серујин изиђе први, и поста кнез. I Chronicles 11:7 После сеђаше Давид у том граду, зато га прозваше град Давидов. I Chronicles 11:8 И сазида град унаоколо, од Милона унаоколо; а Јоав оправи остатак града. I Chronicles 11:9 И Давид једнако напредоваше и сиљаше се, јер Господ над војскама беше с њим. I Chronicles 11:10 А ово су поглавице међу јунацима Давидовим, који јуначки радише уза њ за царство његово са свим Израиљем да буде цар над Израиљем по речи Господњој; I Chronicles 11:11 И ово је број јунака Давидових: Јасовеам син Ахмонијев, први између тридесет; он махну копљем својим на три стотине, и поби их у једанпут. I Chronicles 11:12 А за њим Елеазар, син Додов Ахошанин, он беше један од три јунака. I Chronicles 11:13 Он беше с Давидом у Фас-Дамиму, кад се Филистеји скупише на бој; и онде беше њива пуна јечма, и народ побеже од Филистеја, I Chronicles 11:14 А они стадоше усред њиве, и одбранише је побивши Филистеје; и Господ даде избављење велико. I Chronicles 11:15 И та три прва између тридесет сиђоше ка стени к Давиду у пећину Одоламску, кад војска филистејска стајаше у логору у долини рафајској. I Chronicles 11:16 А Давид беше онда у граду, а стража филистејска беше тада у Витлејему. I Chronicles 11:17 И Давид зажеле и рече: Ко би ми донео воде да пијем из студенца витлејемског што је код врата? I Chronicles 11:18 Тада та тројица продреше кроз логор филистејски, и захватише воде из студенца витлејемског који је код врата, и донесоше и дадоше Давиду; а Давид не хте пити, него је изли Господу. I Chronicles 11:19 И рече: Не дао ми Бог мој да то учиним! Еда ли ћу пити крв тих људи који не марише за живот свој? Јер је донесоше не марећи за живот свој. И не хте је пити. То учинише та три јунака. I Chronicles 11:20 И Ависај брат Јоавов беше први између тројице. И он махну копљем својим на три стотине, и поби их, и прослави се међу тројицом; I Chronicles 11:21 Међу тројицом беше славнији од друге двојице и беше им поглавица; али оне тројице не стиже. I Chronicles 11:22 Венаја син Јодајев, син човека јунака из Касеила, који учини велика дела, он погуби два јунака моавска, и сишав уби лава у јами кад беше снег. I Chronicles 11:23 Он уби и неког Мисирца високог пет лаката. Имаше Мисирац у руци копље као вратило, а он изиђе на њ са штапом, и истрже Мисирцу копље из руке, и уби га његовим копљем. I Chronicles 11:24 То учини Венаја, син Јодајев, и би славан међу ова три јунака. I Chronicles 11:25 Беше најславнији између тридесеторице, али оне тројице не стиже. И Давид га постави над пратиоцима својим. I Chronicles 11:26 Јунаци између војника беху: Асаило, брат Јоавов, Елханан, син Додов из Витлејема, I Chronicles 11:27 Самот Арорарин, Хелис Фелоњанин, I Chronicles 11:28 Ира син Икисов из Текује, Авијезер из Анатота, I Chronicles 11:29 Сивехај из Хусата, Илај из Ахоха, I Chronicles 11:30 Марај из Нетофата, Хелед син Ванин из Нетофата, I Chronicles 11:31 Итај, син Ривајев из Гаваје синова Венијаминових, Венаја из Фаратона, I Chronicles 11:32 Урај од потока гаских, Авило из Арвата, I Chronicles 11:33 Азмавет из Варума, Елијава из Салвона, I Chronicles 11:34 Синови Асима Гизоњанина, Јонатан син Сагијин Араранин, I Chronicles 11:35 Ахијам син Сахаров Араранин, Елифар син Уров, I Chronicles 11:36 Ефер из Мехирата, Ахија из Фелона, I Chronicles 11:37 Есро Кармилац, Нарав син Есвајев, I Chronicles 11:38 Јоило брат Натанов, Мивар син Агиријев, I Chronicles 11:39 Селек Амонац, Нарај Вироћанин, који ношаше оружје Јоаву, сину Серујином, I Chronicles 11:40 Ира Јетранин, Гарив Јетранин, I Chronicles 11:41 Урија Хетејин, Завад син Алајев, I Chronicles 11:42 Адина, син Сизин од синова Рувимових, поглавар синова Рувимових, и тридесет с њим, I Chronicles 11:43 Анан син Масин, и Јосафат из Митне, I Chronicles 11:44 Озија из Асетрота, Сама и Јехило синови Хотана Ароиранина, I Chronicles 11:45 Једиаило син Симријев и Јоха брат му из Тисе, I Chronicles 11:46 Елило Мављанин, и Јеривај и Јосавија синови Елнамови, и Јетема Моавац, I Chronicles 11:47 Елило и Овид и Јасило из Месоваје. I Chronicles 12:0 I Chronicles 12:1 А ово су који дођоше Давиду у Сиклаг док се још кријаше од Саула сина Кисовог, и беху међу јунацима помажући у рату, I Chronicles 12:2 Наоружани луком, из десне руке и из леве гађаху камењем и из лука стрелама, између браће Саулове, од племена Венијаминовог: I Chronicles 12:3 Поглавар Ахијезер и Јоас, синови Семаје из Гаваје, Језило и Фелет синови Азмаветови, и Вераха и Јуј из Анатота, I Chronicles 12:4 И Исмаја Гаваоњанин, јунак међу тридесеторицом и над тридесеторицом, и Јеремија и Јазило и Јоанан и Јозавад од Гедирота, I Chronicles 12:5 Елузај и Јеримот и Валија и Семарија и Сефатија од Аруфа, I Chronicles 12:6 Елкана и Јесија и Азареило и Јоезер и Јасовеам Коријани, I Chronicles 12:7 И Јоила и Зевадија синови Јероамови из Гедора. I Chronicles 12:8 И од племена Гадовог пребегоше Давиду у град у пустињу храбри јунаци, вешти боју, наоружани штитом и копљем, којима лице беше као лице лавовско и беху брзи као срне по горама: I Chronicles 12:9 Есер први, Овадија други, Елијав трећи, I Chronicles 12:10 Мисмана четврти, Јеремија пети, I Chronicles 12:11 Атај шести, Елило седми, I Chronicles 12:12 Јоанан осми, Елзавал девети, I Chronicles 12:13 Јеремија десети, Мохванај једанаести. I Chronicles 12:14 То беху између синова Гадових поглавари у војсци, најмањи над стотином, а највећи над хиљадом. I Chronicles 12:15 Они пређоше преко Јордана првог месеца кад се разли преко свих брегова својих, и отераше све из долина на исток и на запад. I Chronicles 12:16 А дођоше и од синова Венијаминових и Јудиних к Давиду у град. I Chronicles 12:17 И изиђе им Давид на сусрет, и говорећи рече им: Ако мира ради идете к мени, да ми помогнете, срце ће се моје здружити с вама; ако ли сте дошли да ме издате непријатељима мојим, неправде нема на мени, нека види Господ отаца наших и нека суди. I Chronicles 12:18 Тада дух дође на Амасаја поглавара међу војводама, те рече: Твоји смо, Давиде, и с тобом ћемо бити, сине Јесејев; мир, мир теби и помагачима твојим јер ти помаже Бог твој. Тако их прими Давид, и постави их међу поглаваре над четама. I Chronicles 12:19 И од синова Манасијиних неки пребегоше Давиду кад иђоше с Филистејима на Саула у бој, али им не помогоше; јер кнезови филистејски договоривши се вратише га говорећи: На погибао нашу пребегнуће господару свом Саулу. I Chronicles 12:20 Кад се враћаше у Сиклаг, пребегоше к њему из племена Манасијиног: Адна и Јозавад и Једиаило и Михаило и Јозавад и Елиуј и Салтај, хиљадници у племену Манасијином. I Chronicles 12:21 И они помагаху Давиду против чета, јер храбри јунаци беху сви, те посташе војводе у његовој војсци. I Chronicles 12:22 Јер сваки дан долажаху к Давиду у помоћ, докле поста велика војска као војска Божија. I Chronicles 12:23 А ово је број људи наоружаних за војску који дођоше к Давиду у Хеврон да пренесу царство Саулово на њ по речи Господњој: I Chronicles 12:24 Синова Јудиних који ношаху штит и копље шест хиљада и осам стотина наоружаних за војску; I Chronicles 12:25 Синова Симеунових храбрих војника седам хиљада и сто; I Chronicles 12:26 Синова Левијевих четири хиљаде и шест стотина; I Chronicles 12:27 И Јодај поглавар између синова Аронових и с њим три хиљаде и седам стотина; I Chronicles 12:28 И Садок младић, храбар јунак, и од дома оца његовог двадесет и два кнеза; I Chronicles 12:29 И синова Венијаминових, браће Саулове, три хиљаде; јер их се многи још држаху дома Сауловог; I Chronicles 12:30 И синова Јефремових двадесет хиљада и осам стотина храбрих јунака, људи на гласу у породицама отаца својих; I Chronicles 12:31 А од половине племена Манасијиног осамнаест хиљада, који бише именовани поименце да дођу да поставе Давида царем; I Chronicles 12:32 И синова Исахарових, који добро разумеваху времена да би знали шта ће чинити Израиљ, кнезова њихових двеста, и сва браћа њихова слушаху их; I Chronicles 12:33 Синова Завулонових, који иђаху на војску и наоружани беху за бој свакојаким оружјем, педесет хиљада, који се постављаху у врсте поузданог срца; I Chronicles 12:34 А од племена Нефталимовог хиљаду поглавара и с њима тридесет и седам хиљада са штитовима и копљима; I Chronicles 12:35 А од племена Дановог двадесет и осам хиљада и шест стотина наоружаних за бој; I Chronicles 12:36 А од племена Асировог четрдесет хиљада војника вештих поставити се за бој; I Chronicles 12:37 А оних испреко Јордана од племена Рувимовог и Гадовог и од половине племена Манасијиног, сто и двадесет хиљада са свакојаким оружјем убојитим. I Chronicles 12:38 Сви ови војници у војничком реду дођоше целог срца у Хеврон да поставе Давида царем над свим Израиљем. А и остали сви Израиљци беху сложни да царем поставе Давида. I Chronicles 12:39 И беху онде с Давидом три дана једући и пијући, јер им браћа беху приправила. I Chronicles 12:40 А и они који беху близу њих, дори до Исахара и Завулона и Нефталима, доношаху хлеба на магарцима и на камилама и на мазгама и на воловима, јела, брашна, смокава и сувог грожђа и вина и уља, волова, оваца изобила; јер беше радост у Израиљу. I Chronicles 13:0 I Chronicles 13:1 И Давид учини веће с хиљадницима и са стотиницима и са свим војводама, I Chronicles 13:2 И рече Давид свему збору Израиљевом: Ако вам је по вољи, и ако је од Господа Бога нашег, да пошаљемо на све стране к браћи својој осталој по свим крајевима Израиљевим, и к свештеницима и Левитима по градовима и подграђима њиховим да се скупе к нама, I Chronicles 13:3 Па да донесемо к себи ковчег Бога свог, јер Га не тражисмо за времена Сауловог. I Chronicles 13:4 А сав збор рече да се тако учини, јер то би по вољи свему народу. I Chronicles 13:5 И тако Давид сабра сав народ Израиљев од Сихора мисирског дори до Емата, да донесу ковчег Божији из Киријат-Јарима. I Chronicles 13:6 И отиде Давид са свим Израиљем у Валу, у Киријат-Јарим Јудин, да пренесу оданде ковчег Бога Господа, који седи на херувимима, чије се име призива. I Chronicles 13:7 И повезоше ковчег Божији на новим колима из куће Авинадавове; а Уза и Ахијо управљаху колима. I Chronicles 13:8 А Давид и сав народ Израиљем играху пред Богом из све снаге певајући и ударајући у гусле и у псалтире и у бубње и у кимвале и трубећи у трубе. I Chronicles 13:9 А кад дођоше до гумна Хидоновог, Уза се маши руком да прихвати ковчег јер волови потегоше на страну. I Chronicles 13:10 И Господ се разгневи на Узу, и удари га што се маши руком за ковчег, те умре онде пред Богом. I Chronicles 13:11 И ожалости се Давид што Господ уби Узу: Зато се прозва оно место Фарес-Уза до данас. I Chronicles 13:12 И уплаши се Давид од Бога у онај дан, и рече: Како ћу донети к себи ковчег Божји? I Chronicles 13:13 И не пренесе Давид ковчег к себи у град Давидов, него га склони у кућу Овид-Едома Гетејина. I Chronicles 13:14 И оста ковчег Божји код породице Овид-Едомове у кући његовој три месеци. И Господ благослови дом Овид-Едомов и све што имаше. I Chronicles 14:0 I Chronicles 14:1 А Хирам, цар тирски посла посланике к Давиду и дрва кедрових и зидара и дрводеља да му саграде кућу. I Chronicles 14:2 И разуме Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем и да се царство његово подиже високо ради народа Његовог Израиља. I Chronicles 14:3 И Давид узе још жена у Јерусалиму и изроди још синова и кћери. I Chronicles 14:4 И ово су имена оних који му се родише у Јерусалиму: Сануја и Совав, Натан и Соломун, I Chronicles 14:5 И Јевар и Елисуја и Елфалет, I Chronicles 14:6 И Нога и Нефег и Јафија I Chronicles 14:7 И Елисама и Велијада и Елифалет. I Chronicles 14:8 А Филистеји чувши да је Давид помазан за цара над свим Израиљем, изиђоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то изиђе пред њих. I Chronicles 14:9 И Филистеји дошавши раширише се по долини рафајској. I Chronicles 14:10 Тада Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли изаћи на Филистеје? И хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ му рече: Изађи, и даћу их у твоје руке. I Chronicles 14:11 Тада отидоше у Вал-Ферасим, и поби их онде Давид, и рече Давид: Продре Бог непријатеље моје мојом руком, као што вода продире. Отуда се прозва место Вал-Ферасим. I Chronicles 14:12 И оставише онде богове своје; а Давид заповеди, те их спалише огњем. I Chronicles 14:13 А Филистеји опет по други пут раширише се по оном долу. I Chronicles 14:14 И Давид опет упита Бога, а Бог му рече: Не иди за њима, него се врати од њих, па удари на њих према дудовима. I Chronicles 14:15 И кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, тада изиђи у бој; јер ће поћи Бог пред тобом да побије војску филистејску. I Chronicles 14:16 И учини Давид како му заповеди Бог и поби војску филистејску од Гаваона до Гезера. I Chronicles 14:17 И разгласи се име Давидово по свим земљама; и Господ зададе страх од њега свим народима. I Chronicles 15:0 I Chronicles 15:1 И начини себи Давид куће у граду Давидовом, и спреми место за ковчег Божји, и разапе му шатор. I Chronicles 15:2 Тада рече Давид: Не ваља да носи ковчег Божји нико осим Левити, јер је њих изабрао Господ да носе ковчег Божји и да му служе до века. I Chronicles 15:3 И скупи Давид све синове Израиљеве у Јерусалим да пренесу ковчег Господњи на место његово, које беше спремио. I Chronicles 15:4 Скупи Давид и синове Аронове и Левите, I Chronicles 15:5 Од синова Катових: Урила поглавара и браће његове сто и двадесет; I Chronicles 15:6 Од синова Мераријевих: Асају поглавара и браће његове двеста и двадесет; I Chronicles 15:7 Од синова Гирсонових: Јоила поглавара и браће његове сто и тридесет; I Chronicles 15:8 Од синова Елисафанових: Семају поглавара и браће његове двеста; I Chronicles 15:9 Од синова Хевронових: Елила поглавара и браће његове осамдесет; I Chronicles 15:10 Од синова Озилових: Аминадава поглавара и браће његове сто и дванаест. I Chronicles 15:11 Тада дозва Давид Садока и Авијатара свештенике, и Левите и Урила и Асају и Јоила и Самају и Елила и Аминадава, I Chronicles 15:12 И рече им: Ви сте поглавари породица отачких међу Левитима освештајте себе и браћу своју да донесете ковчег Господа Бога Израиљевог на место које сам му спремио. I Chronicles 15:13 Јер што пре не учинисте то, Господ Бог наш продре нас, јер Га не тражисмо како треба. I Chronicles 15:14 И освешташе се свештеници и Левити да пренесу ковчег Господа Бога Израиљевог. I Chronicles 15:15 И носише синови левитски ковчег Божији као што је заповедио Мојсије по речи Господњој на раменима својим и полугама. I Chronicles 15:16 И рече Давид поглаварима левитским да поставе између браће своје певаче са справама музичким, са псалтирима и гуслама и кимвалима, да певају у глас весело. I Chronicles 15:17 И поставише Левити Емана, сина Јоиловог, и од браће његове Асафа сина Варахијиног, и од синова Мераријевих, браће њихове, Етана сина Кисајиног; I Chronicles 15:18 И с њима браћу њихову другог реда: Захарију и Вена и Јазила и Семирамота и Јехила и Унија и Елијава и Венају и Масију и Мататију и Елифела и Микмеју и Овид-Едома и Јеила, вратаре. I Chronicles 15:19 И певачи Еман и Асаф и Етан удараху у кимвале бронзане; I Chronicles 15:20 А Захарија и Озило и Семирамот и Јехило и Уније и Елијав и Масија и Венаја у псалтире високо, I Chronicles 15:21 А Мататија и Елифел и Микмеја, и Овид-Едом, и Јеило и Азазија у гусле ниско. I Chronicles 15:22 А Хенанија поглавар међу Левитима који ношаху ковчег уређиваше како ће се носити, јер беше вешт. I Chronicles 15:23 А Варахија и Елкана беху вратари код ковчега. I Chronicles 15:24 А Севанија и Јосафат и Натанаило и Амасај и Захарија и Венаја и Елијезер, свештеници, трубљаху у трубе пред ковчегом Божјим; а Овид-Едом и Јехија беху вратари код ковчега. I Chronicles 15:25 И тако Давид и старешине Израиљеве и хиљадници иђаху пратећи ковчег Завета Господњег из куће Овид-Едомове с весељем. I Chronicles 15:26 И кад Бог поможе Левитима који ношаху ковчег завета Господњег принесоше седам волова и седам овнова. I Chronicles 15:27 И Давид беше огрнут плаштем од танког платна, тако и сви Левити који ношаху ковчег и певачи, Хенанија који управљаше носиоцима међу певачима. И Давид имаше на себи оплећак ланен. I Chronicles 15:28 И тако сав народ Израиљев праћаше ковчег завета Господњег кликујући и трубећи у трубе и у рогове и ударајући у кимвале и у псалтире и у гусле. I Chronicles 15:29 А кад ковчег завета Господњег улажаше у град Давидов, Михала кћи Саулова гледајући с прозора виде цара Давида где скаче и игра, и подругну му се у срцу свом. I Chronicles 16:0 I Chronicles 16:1 И кад донесоше ковчег Божји, наместише га усред шатора, који му разапе Давид; и принесоше жртве паљенице и жртве захвалне пред Богом. I Chronicles 16:2 Потом принесавши Давид жртве паљенице и жртве захвалне, благослови народ у име Господње. I Chronicles 16:3 И раздаде свим Израиљцима, и људима и женама, сваком по један хлеб и комад меса и врч вина. I Chronicles 16:4 Потом постави пред ковчегом Господњим слуге међу Левитима да помињу и славе и хвале Господа Бога Израиљевог: I Chronicles 16:5 Асафа поглавара, а другог за њим Захарију, и Јеила и Семирамота и Јехила и Мататију и Елијава и Венају и Овид-Едома; и Јеило удараше у псалтире и гусле, а Асаф у кимвале, I Chronicles 16:6 А Венаја и Јазило свештеници беху једнако с трубама пред ковчегом завета Господњег. I Chronicles 16:7 У тај дан нареди Давид први пут да хвале Господа Асаф и браћа његова: I Chronicles 16:8 Хвалите Господа; гласите име Његово; јављајте по народима дела Његова. I Chronicles 16:9 Певајте му, славите Га, казујте сва чудеса Његова. I Chronicles 16:10 Хвалите се светим именом Његовим; нека се весели срце оних који траже Господа. I Chronicles 16:11 Тражите Господа и силу Његову; тражите лице Његово без престанка. I Chronicles 16:12 Памтите чудеса Његова, која је учинио, знаке Његове и судове уста Његових. I Chronicles 16:13 Семе Израиљево слуге су Његове, синови Јаковљеви изабрани Његови. I Chronicles 16:14 Он је Господ Бог наш, по свој су земљи судови Његови. I Chronicles 16:15 Памтите увек завет Његов, реч коју је дао на хиљаду колена. I Chronicles 16:16 Шта је заветовао Авраму и за шта се клео Исаку, I Chronicles 16:17 То је поставио Јакову за закон и Израиљу за завет вечни, I Chronicles 16:18 Говорећи: Теби ћу дати земљу хананску у наследни део. I Chronicles 16:19 Тада вас беше мало на број, беше вас мало, и бејасте дошљаци. I Chronicles 16:20 Иђаху од народа до народа, и из једног царства к другом племену. I Chronicles 16:21 Не даде никоме да им науди, и караше за њих цареве: I Chronicles 16:22 Не дирајте у помазанике моје и пророцима мојим не чините зла. I Chronicles 16:23 Певај Господу, сва земљо! Јављајте од дана на дан спасење Његово. I Chronicles 16:24 Казујте по народима славу Његову, по свим племенима чудеса Његова. I Chronicles 16:25 Јер је велик Господ и ваља Га хвалити веома; страшнији је од свих богова. I Chronicles 16:26 Јер су сви Богови у народа ништа; а Господ је небеса створио. I Chronicles 16:27 Слава је и величанство пред Њим, сила и радост у стану Његовом. I Chronicles 16:28 Дајте Господу, племена народна, дајте Господу славу и част. I Chronicles 16:29 Дајте Господу славу према имену Његовом, носите даре и идите преда Њ, поклоните се Господу и светој красоти. I Chronicles 16:30 Стрепи пред Њим, сва земљо; зато је васиљена тврда и неће се поместити. I Chronicles 16:31 Нек се веселе небеса и земља се радује; и нека говоре по народима: Господ царује. I Chronicles 16:32 Нека пљеска море и шта је у њему; нека скаче поље и све што је на њему. I Chronicles 16:33 Тада нека се радују дрвета шумска пред Господом, јер иде да суди земљи. I Chronicles 16:34 Хвалите Господа, јер је добар, јер је довека милост Његова. I Chronicles 16:35 И реците: Спаси нас, Боже спасења нашег, и скупи нас и избави нас од народа да славимо свето име Твоје, да се хвалимо Твојом славом. I Chronicles 16:36 Благословен Господ Бог Израиљев од века и до века. Тада сав народ рече: Амин; и хвалише Господа. I Chronicles 16:37 И остави онде пред ковчегом завета Господњег Асафа и браћу његову да служе пред ковчегом без престанка као што треба од дана на дан, I Chronicles 16:38 И Овид-Едома и браћу његову, шездесет и осам, Овид-Едома сина Једутуновог и Осу, да буду вратари; I Chronicles 16:39 А Садока свештеника и браћу његову свештенике пред шатором Господњим на висини у Гаваону, I Chronicles 16:40 Да приносе жртве паљенице Господу на олтару за жртве паљенице без престанка јутром и вечером, и да чине све што је написано у закону Господњем што је заповедио Израиљу, I Chronicles 16:41 И с њима Емана и Једутуна и друге изабране, који бише поименце именовани да хвале Господа, јер је довека милост Његова, I Chronicles 16:42 С њима Емана и Једутуна, да трубе у трубе и ударају у кимвале и у друге справе музичке Богу; а синове Једутунове да буду вратари. I Chronicles 16:43 Потом се разиђе сав народ, свак својој кући, а Давид се врати да благослови дом свој. I Chronicles 17:0 I Chronicles 17:1 А кад Давид сеђаше код куће своје, рече Давид Натану пророку: Гле, ја стојим у кући од кедровог дрвета, а ковчег завета Господњег под завесима. I Chronicles 17:2 А Натан рече Давиду: Шта ти је год у срцу, чини, јер је Бог с тобом. I Chronicles 17:3 Али ону ноћ дође реч Божја Натану говорећи: I Chronicles 17:4 Иди и реци Давиду слузи мом: Овако вели Господ: Ти ми нећеш сазидати куће да у њој наставам. I Chronicles 17:5 Кад нисам наставао у кући откад изведох Израиља до данас, него сам ишао од шатора до шатора и од наслона до наслона, I Chronicles 17:6 Куда сам год ходио са свим Израиљем, јесам ли једну реч рекао коме између судија Израиљевих којима заповедах да пасу народ мој, и казао: Зашто ми не начините кућу од кедра? I Chronicles 17:7 Овако, дакле, реци слузи мом Давиду: Овако вели Господ над војскама: Ја те узех од тора, од оваца, да будеш вођ народу мом Израиљу. I Chronicles 17:8 И бејах с тобом куда си год ишао, и истребих све непријатеље твоје испред тебе, и стекох ти име као што је име великих људи на земљи. I Chronicles 17:9 И одредићу место народу свом Израиљу, и посадићу га, те ће наставати у свом месту, и неће се више претресати; нити ће им више досађивати неправедници као пре, I Chronicles 17:10 И од оног дана када сам поставио судије над народом својим Израиљем; и покорих све непријатеље твоје; него ти јављам да ће ти Господ сазидати кућу. I Chronicles 17:11 И кад се наврше дани твоји да отидеш к оцима својим, подигнућу семе твоје након тебе, које ће бити између синова твојих, и утврдићу царство његово. I Chronicles 17:12 Они ће ми сазидати дом, и утврдићу престо његов довека. I Chronicles 17:13 Ја ћу му бити Отац, и он ће ми бити син; а милости своје нећу уклонити од њега као што сам уклонио од оног који беше пре тебе. I Chronicles 17:14 Него ћу га утврдити у дому свом и у царству свом довека, и престо ће његов стајати довека. I Chronicles 17:15 По свим овим речима и по свој овој утвари каза Натан Давиду. I Chronicles 17:16 Тада дође цар Давид и стаде пред Господом, и рече: Ко сам ја, Господе Боже, и шта је дом мој, те си ме довео довде? I Chronicles 17:17 И то ти се чини мало, Боже, него си говорио и за дом слуге свог на дуго времена, и постарао си се за ту славу законом човечијим, Господе Боже. I Chronicles 17:18 Шта ће још Давид да Ти говори о части слуге Твог, кад Ти знаш слугу свог? I Chronicles 17:19 Господе, слуге свог ради и по срцу свом чиниш сву ову велику ствар, обзнањујући све ове велике ствари. I Chronicles 17:20 Господе, нема таквог какав си Ти, и нема Бога осим Тебе, по свему сто чусмо својим ушима. I Chronicles 17:21 Јер који је народ на земљи као Твој народ Израиљ? Ради кога је Бог ишао да га искупи да му буде народ, и да стече себи име великим и страшним делима изгонећи народе испред народа свог, који си искупио из Мисира I Chronicles 17:22 Јер си учинио народ свој Израиља својим народом довека; а Ти си им, Господе, Бог. I Chronicles 17:23 И тако, Господе, реч коју си обрекао слузи свом и дому његовом нека буде тврда довека, и учини како си рекао. I Chronicles 17:24 Нека буде тврда, да се велича име Твоје довека и да се говори: Господ над војскама, Бог Израиљев јесте Бог над Израиљем, и дом Давида слуге Твог нека стоји тврдо пред Тобом. I Chronicles 17:25 Јер си Ти, Боже мој, јавио слузи свом да ћеш му сазидати дом, зато се слуга Твој усуди да Ти се помоли. I Chronicles 17:26 Тако Господе, Ти си Бог, и обрекао си слузи свом то добро. I Chronicles 17:27 Буди дакле вољан и благослови дом слуге свог да буде довека пред Тобом; јер кад Ти, Господе, благословиш, биће благословен довека. I Chronicles 18:0 I Chronicles 18:1 А после тога поби Давид Филистеје и покори их, и узе Гат и села његова из руку филистејских. I Chronicles 18:2 Поби и Моавце, и посташе Моавци слуге Давидове и плаћаше му данак. I Chronicles 18:3 Разби Давид и Адад-Езера цара совског у Емату изашав да рашири власт своју до реке Ефрата. I Chronicles 18:4 И узе му Давид хиљаду кола и седам хиљада коњика и двадесет хиљада пешака, и подреза Давид жиле свим коњима колским, само остави за сто кола. I Chronicles 18:5 А беху дошли Сирци из Дамаска у помоћ Адад-Езеру цару совском, и Давид поби двадесет и две хиљаде Сираца. I Chronicles 18:6 И намести Давид војску у Сирији што је под Дамаском, и Сирци посташе слуге Давидове плаћајући му данак. И Господ чуваше Давида куда год иђаше. I Chronicles 18:7 И Давид узе златне штитове које имаху слуге Адад-Езерове, и донесе их у Јерусалим. I Chronicles 18:8 И из Тивата и из Хуна градова Адад-Езерових однесе Давид силну бронзу, од које Соломун начини море бронзано и ступове и посуђе бронзано. I Chronicles 18:9 А кад ћу Тоја цар ематски да је Давид побио сву војску Адад-Езера, цара совског, I Chronicles 18:10 Посла Адорама, сина свог к цару Давиду да га поздрави и да му честита што је војевао на Адад-Езера и убио га, јер Тоја имаше рат са Адад-Езером и свакојаких заклада златних и сребрних и бронзаних. I Chronicles 18:11 Па и то цар Давид посвети са сребром и златом што беше узео од свих народа, од Едомаца и од Моаваца и од синова Амонових и од Филистеја и од Амалика. I Chronicles 18:12 И Ависај син Серујин поби осамнаест хиљада Идумејаца у сланој долини. I Chronicles 18:13 И намести војску по Идумеји, и сви Идумејци посташе слуге Давидове. И Господ чуваше Давида куда год иђаше. I Chronicles 18:14 Тако царова Давид над свим Израиљем судећи и дајући правду свему народу свом. I Chronicles 18:15 И Јоав, син Серујин беше над војском, а Јосафат син Ахилудов паметар, I Chronicles 18:16 А Садок син Ахитовов и Авимелех син Авијатаров свештеници, а Суса писар, I Chronicles 18:17 А Венаја, син Јодајев беше над Херетејима и Фелетејима, а синови Давидови први до цара. I Chronicles 19:0 I Chronicles 19:1 А после тога умре Нас, цар синова Амонових, и зацари се син његов на његово место. I Chronicles 19:2 И рече Давид: Да учиним милост Ануну сину Насовом, јер је отац његов начинио мени милост. И посла Давид посланике да га потеше за оцем. И дођоше слуге Давидове у земљу синова Амонових к Ануну да га потеше. I Chronicles 19:3 А кнезови синова Амонових рекоше Ануну, господару свом: Мислиш да је Давид зато послао људе да те потеше што је рад учинити част оцу твом? А нису зато дошле слуге његове к теби да промотре и уходе и оборе земљу? I Chronicles 19:4 Тада Анун ухвати слуге Давидове, и обрија их и одсече им хаљине по поле до задњице, и оправи их натраг. I Chronicles 19:5 А кад неки отидоше, те јавише Давиду за те људе, он посла пред њих, јер људи беху грдно осрамоћени, и поручи им цар: Седите у Јерихону док вам нарасте брада, па онда дођите натраг. I Chronicles 19:6 А кад видеше синови Амонови где се омразише с Давидом, онда Анун и синови Амонови послаше хиљаду таланата сребра да најме кола и коњика из Месопотамије и из Сирије Махе и из Сове. I Chronicles 19:7 И најмише тридесет и две хиљаде кола и цара од Махе с народом његовим, који дођоше и стадоше у логор према Медеви. А и синови Амонови скупише се из градова својих и дођоше на бој. I Chronicles 19:8 А Давид кад то чу, посла Јоава са свом храбром војском. I Chronicles 19:9 И изиђоше синови Амонови и уврсташе се пред вратима градским; а цареви који дођоше беху за се у пољу. I Chronicles 19:10 И Јоав видећи намештену војску према себи спред и састраг, узе одабране из све војске израиљске, и намести их према Сирцима. I Chronicles 19:11 А остали народ предаде Ависају, брату свом; и наместише их према синовима Амоновим. I Chronicles 19:12 И рече: Ако Сирци буду јачи од мене, дођи ми у помоћ; ако ли синови Амонови буду јачи од тебе, ја ћу теби доћи у помоћ. I Chronicles 19:13 Буди јунак и држимо се јуначки за свој народ и за градове Бога свог; а Господ нека учини шта му је драго. I Chronicles 19:14 Тада Јоав и народ који беше с њим примакоше се да ударе на Сирце; али они побегоше испред њих. I Chronicles 19:15 А синови Амонови кад видеше где побегоше Сирци, побегоше и они испред Ависаја брата његовог и уђоше у свој град. Потом се Јоав врати у Јерусалим. I Chronicles 19:16 Али Сирци кад видеше да их надбише Израиљци, послаше посланике те доведоше Сирце испреко реке; а Софак војвода Адад-Езеров иђаше пред њима. I Chronicles 19:17 Кад то јавише Давиду, он скупи све Израиљце, и пређе преко Јордана, и дође к њима и намести војску према њима; а кад намести Давид војску према њима, побише се с њим. I Chronicles 19:18 Али побегоше Сирци испред Израиља, и поби Давид Сираца седам хиљада кола и четрдесет хиљада пешака, и Софака војводу погуби. I Chronicles 19:19 И кад видеше слуге Адад-Езерове да их разби Израиљ, учинише мир с Давидом и служаху му; и не хтеше више Сирци помагати синовима Амоновим. I Chronicles 20:0 I Chronicles 20:1 А кад прође година, у време кад цареви иду на војску, Јоав изведе војску, па потираше земљу синова Амонових, и дошавши опколи Раву; а Давид беше остао у Јерусалиму. И Јоав освоји Раву и раскопа је. I Chronicles 20:2 И Давид узе цару њиховом с главе круну, и нађе да потеже таланат злата, и драго камење беше у њој; и метнуше је на главу Давиду, и однеше из града плен врло велик. I Chronicles 20:3 А народ што беше у њему изведе и исече их пилама и гвозденим бранама и секирама. И тако учини Давид свим градовима синова Амонових. Потом се врати Давид са свим народом у Јерусалим. I Chronicles 20:4 А после тога наста рат у Гезеру у Филистејима; тада Сивехај Хусаћанин уби Сифаја који беше рода дивовског, и бише покорени. I Chronicles 20:5 Наста опет рат с Филистејима, у коме Елханан, син Јаиров уби Ламију, брата Голијата Гетејина, коме копљача беше као вратило. I Chronicles 20:6 И опет наста рат у Гату, где беше један човек врло висок, који имаше по седам прста, скупа двадесет и четири; и он беше рода дивовског. I Chronicles 20:7 И ружаше Израиља, те га уби Јонатан син Самаје брата Давидовог. I Chronicles 20:8 Ти беху синови истог дива из Гата, и погибоше од руке Давидове и од руке слуга његових. I Chronicles 21:0 I Chronicles 21:1 Али уста сотона на Израиља и наврати Давида да изброји Израиља. I Chronicles 21:2 И рече Давид Јоаву и кнезовима народним: Идите, избројите синове Израиљеве од Вирсавеје дори до Дана, па ми јавите да знам колико их има. I Chronicles 21:3 Али Јоав рече: Нека дода Господ народу свом колико га је сада још сто пута толико; нису ли, царе господару мој, сви слуге господару мом? Зашто тражи то господар мој? Зашто да буде на грех Израиљу? I Chronicles 21:4 Али реч царева надјача Јоава. И тако отиде Јоав и обиђе свега Израиља, па се врати у Јерусалим. I Chronicles 21:5 И даде Јоав број преписаног народа Давиду; и беше свега народа Израиљевог хиљада хиљада и сто хиљада људи који махаху мачем, а народа Јудиног четири стотине и седамдесет хиљада људи који махаху мачем. I Chronicles 21:6 А племена Левијевог и Венијаминова не изброја с њима јер мрска беше Јоаву заповест царева. I Chronicles 21:7 А не беше мила Богу та ствар; зато удари Израиља. I Chronicles 21:8 И Давид рече Богу: Сагреших веома што то урадих; али узми безакоње слуге свог, јер веома лудо радих. I Chronicles 21:9 А Господ рече Гаду видеоцу Давидовом говорећи: I Chronicles 21:10 Иди кажи Давиду и реци: Овако вели Господ: Троје ти дајем, изабери једно да ти учиним. I Chronicles 21:11 И дође Гад к Давиду и рече му: Тако вели Господ, бирај: I Chronicles 21:12 Или глад за три године, или три месеца да бежиш од непријатеља својих и мач непријатеља твојих да те стиже, или три дана мач Господњи и помор да буде у земљи и анђео Господњи да убија по свим крајевима Израиљевим. Сада дакле гледај шта ћу одговорити оном који ме је послао. I Chronicles 21:13 А Давид рече Гаду: У тескоби сам љутој; али нека западнем Господу у руке, јер је веома велика милост Његова; а људима да не западнем у руке. I Chronicles 21:14 И тако пусти Господ помор на Израиља, те паде Израиља седамдесет хиљада људи. I Chronicles 21:15 И посла Господ анђела у Јерусалим да га убија; и кад убијаше, погледа Господ и сажали му се са зла; и рече анђелу који убијаше: Доста, спусти руку своју. А анђео Господњи стајаше код гумна Орнана Јевусејина, I Chronicles 21:16 А Давид подиже очи своје и виде анђела Господњег где стоји између земље и неба, а у руци му го мач, којим беше замахнуо на Јерусалим; и паде Давид и старешине ничице, обучени у кострет. I Chronicles 21:17 И рече Давид Богу: Нисам ли ја заповедио да се изброји народ? Ја сам дакле згрешио и зло учинио; а те овце шта су учиниле? Господе Боже мој, нека се рука Твоја обрати на ме и на дом оца мог; али не на тај народ да га потре. I Chronicles 21:18 Тада анђео Господњи рече Гаду да каже Давиду да изиђе горе и начини олтар Господу на гумну Орнана Јевусејина. I Chronicles 21:19 И изиђе Давид по речи Гадовој, коју му рече у име Господње. I Chronicles 21:20 А Орнан окренувши се угледа анђела, и сакри се са четири сина своја, јер Орнан вршаше пшеницу. I Chronicles 21:21 У том дође Давид до Орнана; и погледавши Орнан кад виде Давида изиђе из гумна и поклони се Давиду лицем до земље. I Chronicles 21:22 Тада рече Давид Орнану: Дај ми то гумно да начиним на њему олтар Господу; за новце колико вреди дај ми га, да би престао помор у народу. I Chronicles 21:23 А Орнан рече Давиду: Узми и нека чини господар мој цар шта му је драго; ево дајем и волове за жртве паљенице, и кола за дрва, и пшеницу за дар; све то дајем. I Chronicles 21:24 А цар Давид рече Орнану: Не, него ћу купити за новце шта вреди, јер нећу да принесем Господу шта је твоје ни да принесем жртву паљеницу поклоњену. I Chronicles 21:25 И даде Давид Орнану за оно место на меру шест стотина сикала злата. I Chronicles 21:26 И онде начини Давид олтар Господу, и принесе жртве паљенице и жртве захвалне; и призва Господа, и услиши га спустивши огањ с неба на олтар жртве паљенице. I Chronicles 21:27 И заповеди Господ анђелу, те врати мач свој у корице. I Chronicles 21:28 У оно време видевши Давид да га Господ услиши на гумну Орнана Јевусејина, приношаше жртве онде. I Chronicles 21:29 А шатор Господњи, који начини Мојсије у пустињи, и олтар за жртве паљенице беше у то време на висини у Гаваону. I Chronicles 21:30 И Давид не може ићи к њему да тражи Бога, јер се уплаши од мача анђела Господњег. I Chronicles 22:0 I Chronicles 22:1 И рече Давид: Ово је кућа Господа Бога и ово је олтар за жртву паљеницу Израиљу. I Chronicles 22:2 И заповеди Давид да се скупе иностранци који беху у земљи Израиљевој, и одреди каменаре да тешу камен да се гради дом Божји. I Chronicles 22:3 И гвожђа много за клине на крила вратима и на саставке приправи Давид, и бронзе много без мере, I Chronicles 22:4 И дрва кедрових без броја; јер довожаху Сидонци и Тирци много дрва кедрових Давиду. I Chronicles 22:5 Јер Давид говораше: Соломун је син мој дете младо, а дом који треба зидати Господу треба да буде врло велик за славу и дику по свим земљама; зато ћу му приправити шта треба. И приправи Давид мноштво пре смрти своје. I Chronicles 22:6 Потом дозва сина свог Соломуна и заповеди му да сазида дом Господу Богу Израиљевом. I Chronicles 22:7 И рече Давид Соломуну: Сине! Био сам наумио да сазидам дом имену Господа Бога свог. I Chronicles 22:8 Али ми дође реч Господња говорећи: Много си крви пролио и велике си ратове водио; нећеш ти сазидати дом имену мом, јер си много крви пролио на земљу преда мном. I Chronicles 22:9 Ево, родиће ти се син, он ће бити миран човек и смирићу га од свих непријатеља његових унаоколо; зато ће му бити име Соломун; и мир и покој даћу Израиљу за његовог времена. I Chronicles 22:10 Он ће сазидати дом имену мом, и он ће ми бити син, а ја њему Отац, и утврдићу престо царства његовог над Израиљем довека. I Chronicles 22:11 Зато, сине, Господ ће бити с тобом, и бићеш срећан, те ћеш сазидати дом Господа Бога свог као што је говорио за те. I Chronicles 22:12 Само да ти да Господ разум и мудрост кад те постави над Израиљем да држиш закон Господа Бога свог. I Chronicles 22:13 Тада ћеш бити срећан, ако уздржиш и уствориш уредбе и законе које је заповедио Господ преко Мојсија Израиљу. Буди слободан и храбар, не бој се и не плаши се. I Chronicles 22:14 И ево у невољи својој приправио сам за дом Господњи, сто хиљада таланата злата и хиљаду хиљада таланата сребра; а бронзе и гвожђа без мере, јер га има много, такође и дрва и камења приправио сам; а ти додај још. I Chronicles 22:15 А имаш и посленика много, каменара и зидара и дрводеља, и свакојаких људи вештих сваком послу. I Chronicles 22:16 Има злата, сребра, и бронзе и гвожђа без мере; настани дакле и ради, и Господ ће бити с тобом. I Chronicles 22:17 Потом заповеди Давид свим кнезовима Израиљевим да помажу Соломуну, сину његовом: I Chronicles 22:18 Није ли с вама Господ Бог ваш, који вам је дао мир од свуда? Јер је дао у руке моје становнике ове земље, и земља је покорена Господу и народу Његовом. I Chronicles 22:19 Сада, дакле, управите срце своје и душу своју да тражите Господа Бога свог; настаните и зидајте светињу Господу Богу да унесете ковчег завета Господњег и свето посуђе Божије у дом који ће се сазидати имену Господњем. I Chronicles 23:0 I Chronicles 23:1 И тако Давид стар и сит живота постави Соломуна, сина свог, царем над Израиљем. I Chronicles 23:2 И сабра све кнезове Израиљеве и свештенике и Левите. I Chronicles 23:3 И бише избројани Левити од тридесет година и више, и беше их на број с главе на главу тридесет и осам хиљада људи. I Chronicles 23:4 Између њих беше двадесет четири хиљаде одређених на посао у дому Господњем, а шест хиљада управитеља и судија; I Chronicles 23:5 А четири хиљаде вратара и четири хиљаде који хваљаху Господа уз оруђа која начини за хвалу. I Chronicles 23:6 И раздели их Давид у редове по синовима Левијевим, Гирсону, Кату и Мерарију. I Chronicles 23:7 Од Гирсона беху: Ладан и Симеј; I Chronicles 23:8 Синови Ладанови: поглавар Јехило и Зетам и Јоила, тројица; I Chronicles 23:9 (Синови Симејеви: Селомит и Азило и Харан, тројица.) То су поглавари отачких породица Ладанових. I Chronicles 23:10 А синови Симејеви: Јат, Зина и Јеус и Верија, та су четворица синови Симејеви. I Chronicles 23:11 А Јат беше поглавар, а Зиза други; а Јеус и Верија немаху много деце, зато се бројаху у један дом отачки. I Chronicles 23:12 Синови Катови: Амрам, Исар, Хеврон и Озило, четворица. I Chronicles 23:13 Синови Амрамови: Арон и Мојсије. Али Арон би одвојен да освећује светињу над светињама, он и синови његови довека, да каде пред Господом, да му служе и да благосиљају у име Његово довека. I Chronicles 23:14 А синови Мојсија, човека Божјег, броје се у племе Левијево. I Chronicles 23:15 Синови Мојсијеви: Гирсон и Елијезер. I Chronicles 23:16 Синови Гирсонови: Севуило поглавар. I Chronicles 23:17 А синови Елијезерови: Реавија поглавар. А немаше Елијезер више синова, него се синови Реавијини умножише веома. I Chronicles 23:18 Синови Исарови: Селомит поглавар. I Chronicles 23:19 Синови Хевронови: Јерија први, Амарија други, Јазило трећи, и Јекамеам четврти. I Chronicles 23:20 Синови Озилови: Миха први и Јесија други. I Chronicles 23:21 Синови Мераријеви: Малије и Мусије. Синови Малијеви: Елеазар и Кис. I Chronicles 23:22 А Елеазар умре и не имаше синове него само кћери, и њима се оженише синови Кисови, браћа њихова. I Chronicles 23:23 Синови Мусијеви: Малије и Едер и Јеремот, тројица. I Chronicles 23:24 То су синови Левијеви по отачким домовима својим, поглавари домова отачких, који бише избројани по броју имена с главе на главу, који рађаху посао за службу у дому Господњем, од двадесет година и више. I Chronicles 23:25 Јер Давид рече: Мир даде Господ Бог Израиљев народу свом, и наставаће у Јерусалиму довека. I Chronicles 23:26 И Левити неће више носити шатора и посуђа његова за службу његову. I Chronicles 23:27 Јер по последњој наредби Давидовој бише избројани синови Левијеви од двадесет година и више; I Chronicles 23:28 Јер одређени беху да помажу синовима Ароновим у служби у дому Господњем у тремовима и у клетима, и да чисте све свете ствари и да раде око службе у дому Господњем, I Chronicles 23:29 И око хлебова постављених, и око белог брашна за дар и око колача пресних и око тавица, и око свега што се пржи, и око сваке мере, I Chronicles 23:30 И да стоје јутром и хвале и славе Господа, и тако вечером, I Chronicles 23:31 И кад се год приносе жртве паљенице Господу у суботе, и на младине и празнике, у броју по реду свом свагда пред Господом, I Chronicles 23:32 И да раде шта треба радити у шатору од састанка и у светињи, и за синове Аронове, браћу своју, у служби у дому Господњем. I Chronicles 24:0 I Chronicles 24:1 А међу синовима Ароновим ово су редови: синови Аронови беху Надав и Авијуд, Елеазар и Итамар. I Chronicles 24:2 Али Надав и Авијуд умреше пре оца свог и немаху деце; зато бише свештеници Елеазар и Итамар. I Chronicles 24:3 И раздели их Давид: Садока, који беше од синова Елеазарових, и Ахимелеха, који беше од синова Итамарових, по реду њиховом у служби њиховој. I Chronicles 24:4 И нађе се синова Елеазарових више поглавица него синова Итамарових, кад их разделише: од синова Елеазарових беше поглавица по домовима отачким шеснаест, а од синова Итамарових осам по домовима отачким. I Chronicles 24:5 И бише раздељени жребом и један и други; јер поглавари у светињи и поглавари пред Богом беху и од синова Елеазарових и од синова Итамарових. I Chronicles 24:6 И пописа их Семаја, син Натанаилов писар од племена Левијевог пред царем и кнезовима и Садоком свештеником и Ахимелехом сином Авијатаровим и пред поглаварима породица отачких међу свештеницима и Левитима, један дом отачки узевши за Елеазара, а један за Итамара. I Chronicles 24:7 И паде први жреб на Јојарива, други на Једају, I Chronicles 24:8 Трећи на Харима, четврти на Сеорима, I Chronicles 24:9 Пети на Малхију, шести на Мејамина, I Chronicles 24:10 Седми на Акоса, осми на Авију, I Chronicles 24:11 Девети на Исуја, десети на Сеханију, I Chronicles 24:12 Једанаести на Елијасива, дванаести на Јакима, I Chronicles 24:13 Тринаести на Уфу, четрнаести на Јесевава, I Chronicles 24:14 Петнаести на Вилгу, шеснаести на Имира, I Chronicles 24:15 Седамнаести на Езира, осамнаести на Афисиса, I Chronicles 24:16 Деветнаести на Петају, двадесети на Језекила, I Chronicles 24:17 Двадесет први на Јахина, двадесет други на Гамула, I Chronicles 24:18 Двадесет трећи на Делају, двадесет четврти на Мазију. I Chronicles 24:19 То је ред њихов за службу њихову којом иду у дом Господњи на посао свој по наредби Арона, оца свог, како му беше заповедио Господ Бог Израиљев. I Chronicles 24:20 А од осталих синова Левијевих беше од синова Амрамових Суваило; од синова Суваилових Једаја, I Chronicles 24:21 Од Реавије, од синова Реавијиних поглавар Јесија; I Chronicles 24:22 Од синова Исарових Селомит, од синова Селомитових Јат; I Chronicles 24:23 А од синова Јеријиних Амарија други, Јазило трећи, Јекамеам четврти; I Chronicles 24:24 Од синова Узилових Миха; од синова Мишиних Самир; I Chronicles 24:25 Брат Мишин Јесија; од синова Јесинијих Захарија. I Chronicles 24:26 Синови Мераријеви: Малије и Мусије; од синова Јазијиних Вено. I Chronicles 24:27 Синови Мераријеви од Јазије: Вено и Соам и Захур и Иврије; I Chronicles 24:28 Од Малија Елеазар, који немаше синова; I Chronicles 24:29 Од Киса, од синова Кисових: Јерамеило; I Chronicles 24:30 И од синова Мусијевих Малије и Едер и Јеримот. То беху синови левитски по домовима отаца својих. I Chronicles 24:31 И они бацаше жреб према браћи својој, синовима Ароновим, пред Давидом и Садоком и Ахимелехом и поглаварима домова отачких међу свештеницима и Левитима, од домова отачких сваки поглавар према брату свом млађем. I Chronicles 25:0 I Chronicles 25:1 И одвоји Давид с војводама за службу синове Асафове и Еманове и Једутунове, који ће пророковати уз гусле и псалтире и кимвале; и бише између њих избројани људи за посао у својој служби: I Chronicles 25:2 Од синова Асафових: Захур и Јосиф и Нетанија и Асарила, синови Асафови, под руком Асафа, који пророковаше по наредби царевој; I Chronicles 25:3 Од Једутуна: шест синова Једутунових: Гедалија и Сорије и Јесаија, Асавија и Мататија и Симеј под руком оца свог Једутуна, који пророковаше уз гусле хвалећи и славећи Господа; I Chronicles 25:4 Од Емана: синови Еманови: Вукија, Матанија, Озило, Севуило и Јеримот, Ананија и Ананије, Елијата, Гидалтија и Ромамти-Езер, Јосвекаса, Малотије, Отир и Мазиот. I Chronicles 25:5 Ти сви беху синови Емана видеоца царевог у речима Божијим да се узвишује рог; јер Бог даде Еману четрнаест синова и три кћери. I Chronicles 25:6 Сви они беху под руком оца свог певајући у дому Господњем уз кимвале и псалтире и гусле, за службу у дому Божијем, како цар наређиваше Асафу и Једутуну и Еману. I Chronicles 25:7 И беше их на број с браћом њиховом обученом песмама Господњим, двеста и осамдесет и осам, самих вештака. I Chronicles 25:8 И бацише жреб за службу своју, мали као велики, учитељ као ученик; I Chronicles 25:9 И паде први жреб за Асафа на Јосифа, други на Гедалију с браћом и синовима његовим, њих дванаест; I Chronicles 25:10 Трећи на Захура, синове његове и браћу његову, њих дванаест; I Chronicles 25:11 Четврти на Исерија, синове његове и браћу његову, њих дванаест; I Chronicles 25:12 Пети на Нетанију, синове његове и браћу његову, њих дванаест; I Chronicles 25:13 Шести на Вукију, синове његове и браћу његову, њих дванаест; I Chronicles 25:14 Седми на Јесарилу, синове његове и браћу његову, њих дванаест; I Chronicles 25:15 Осми на Јесаију, синове његове и браћу његову, њих дванаест; I Chronicles 25:16 Девети на Матанију, синове његове и браћу његову, њих дванаест; I Chronicles 25:17 Десети на Симеја, синове његове и браћу његову, њих дванаест; I Chronicles 25:18 Једанаести на Азареила, синове његове и браћу његову, њих дванаест; I Chronicles 25:19 Дванаести на Асавију, синове његове и браћу његову, њих дванаест; I Chronicles 25:20 Тринаести на Савуила, синове његове и браћу његову, њих дванаест; I Chronicles 25:21 Четрнаести на Мататију, синове његове и браћу његову, њих дванаест; I Chronicles 25:22 Петнаести на Јеремота, синове његове и браћу његову, њих дванаест; I Chronicles 25:23 Шеснаести на Ананију, синове његове и браћу његову, њих дванаест; I Chronicles 25:24 Седамнаести на Јосвекасу, синове његове и браћу његову, њих дванаест; I Chronicles 25:25 Осамнаести на Ананија, синове његове и браћу његову, њих дванаест; I Chronicles 25:26 Деветнаести на Малотија, синове његове и браћу његову, њих дванаест; I Chronicles 25:27 Двадесети на Елијату, синове његове и браћу његову, њих дванаест; I Chronicles 25:28 Двадесет први на Отира, синове његове и браћу његову, њих дванаест; I Chronicles 25:29 Двадесет други на Гидалтију, синове његове и браћу његову, њих дванаест; I Chronicles 25:30 Двадесет трећи на Мазиота, синове његове и браћу његову, њих дванаест; I Chronicles 25:31 Двадесет четврти на Ромамти-Езера, синове његове и браћу његову, њих дванаест; I Chronicles 26:0 I Chronicles 26:1 А редови вратарски беху: од синова Корејевих беше Меселемија син Корејев између синова Асафових; I Chronicles 26:2 А синови Меселемијини: Захарија првенац, Једаило други, Завадија трећи, Јатнило четврти, I Chronicles 26:3 Елам пети, Јоанан шести, Елиоинај седми; I Chronicles 26:4 И Овид-Едомови синови: Семаја првенац, Јозавад други, Јоах трећи и Сихар четврти и Натанаило пети, I Chronicles 26:5 Амило шести, Исахар седми, Феултај осми; јер га благослови Бог. I Chronicles 26:6 И Семаји, сину његовом, родише се синови, који старешоваху у дому оца свог, јер беху добри јунаци. I Chronicles 26:7 Синови Семајини: Готније и Рафаило и Овид и Елзавад браћа његова, храбри људи, Елиуј и Семахија. I Chronicles 26:8 Сви ови беху од синова Овид-Едомових, и они и синови њихови и браћа њихова, сви храбри људи, крепки за службу, беше их шездесет и два од Овид-Едома. I Chronicles 26:9 А Меселемијиних синова и браће, храбрих људи, беше осамнаест. I Chronicles 26:10 А Осини синови, од синова Мераријевих: Симрије поглавар, премда не беше првенац, али га отац постави поглаварем; I Chronicles 26:11 Хелкија други, Тевалија трећи, Захарија четврти; свих синова и браће Осине беше тринаест. I Chronicles 26:12 Од њих беху редови вратарски по поглаварима да чувају стражу наизменце с браћом својом служећи у дому Господњем. I Chronicles 26:13 Јер меташе жреб за малог као и за великог по домовима својих отаца, за свака врата. I Chronicles 26:14 И паде жреб на исток Селимији; а Захарији, сину његовом, мудром саветнику, кад бацише жреб, паде му жреб на север; I Chronicles 26:15 А Овид-Едому на југ, а синовима његовим на ризницу; I Chronicles 26:16 Суфиму и Оси на запад с вратима салехетским на путу који иде горе; стража беше према стражи: I Chronicles 26:17 С истока шест Левита; са севера четири на дан; с југа на дан четири; а код ризнице по два; I Chronicles 26:18 На Парвару са запада четири на путу, два код Парвара. I Chronicles 26:19 То су редови вратарски међу синовима Корејевим и синовима Мераријевим. I Chronicles 26:20 И ови још беху Левити: Ахија над благом дома Божијег, над благом од посвећених ствари. I Chronicles 26:21 Од синова Ладанових између синова Гирсонових од Ладана, између главара домова отачких од Ладана сина Гирсоновог беше Јехило, I Chronicles 26:22 Синови Јехилови: Зетам и Јоило брат му беху над благом дома Господњег; I Chronicles 26:23 Од синова Амрамових, Исарових, Хевронових, Озилових, I Chronicles 26:24 Беше Севуило, син Гирсона сина Мојсијевог старешина над благом. I Chronicles 26:25 А браћа његова од Елијезера: Реавија син му, а његов син Јесаија, а његов син Јорам, а његов син Зихрије, а његов син Селомит; I Chronicles 26:26 Овај Селомит и браћа његова беху над свим благом од посвећених ствари, које посвети цар Давид и поглавари домова отачких и хиљадници и стотиници и војводе; I Chronicles 26:27 Од ратова и од плена посветише да се оправи дом Господњи; I Chronicles 26:28 И шта год беше посветио Самуило виделац и Саул, син Кисов и Авенир син Ниров и Јоав син Серујин; ко год посвећиваше, даваше у руке Селомиту и браћи његовој. I Chronicles 26:29 Од синова Исарових: Хенанија и синови његови беху над спољашњим пословима у Израиљу, управитељи и судије. I Chronicles 26:30 Од синова Хевронових Асавија и браћа његова, хиљаду и седам стотина храбрих људи, беху над Израиљем с ове стране Јордана на истоку за сваки посао Господњи и за службу царску. I Chronicles 26:31 Између синова Хевронових беше Јерија, поглавар синовима Хевроновим по породицама њиховим и домовима отачким. Четрдесете године царовања Давидовог потражише их и нађоше међу њима храбрих јунака у Јазиру галадском. I Chronicles 26:32 И браће његове, храбрих људи, беше две хиљаде и седам стотине главара у домовима отачким; и постави их цар Давид над синовима Рувимовим и Гадовим и половином племена Манасијиног за све послове Божије и царске. I Chronicles 27:0 I Chronicles 27:1 А синови Израиљеви по свом броју, главари домова отачких, хиљадници и стотиници и управитељи њихови, служаху цару у сваком послу у редовима, који долажаху и одлажаху од месеци до месеци, сваког месеца у години; а у сваком реду беше их двадесет и четири хиљаде. I Chronicles 27:2 Над првим редом првог месеца беше Јасовеам, син Завдилов, и у његовом реду беше двадесет и четири хиљаде. I Chronicles 27:3 Од синова Фаресових беше поглавар над свим старешинама у војсци првог месеца. I Chronicles 27:4 А над редом другог месеца беше Додај Ахошанин, и војвода у његовом реду беше Миклот; и у његовом реду беше двадесет и четири хиљаде. I Chronicles 27:5 Трећи војвода трећег месеца беше Венаја, син Јодаја свештеника, поглавар; и у његовом реду беше двадесет и четири хиљаде. I Chronicles 27:6 Овај Венаја беше јунак међу тридесеторицом и над тридесеторицом; и над редом његовим беше Амнизавад, син му. I Chronicles 27:7 Четврти, четвртог месеца Асаило брат Јоавов, а за њим Зевадија син му; и у реду његовом беше двадесет и четири хиљаде. I Chronicles 27:8 Пети, петог месеца, поглавар Самут Језрајанин, и у његовом реду беше двадесет и четири хиљаде. I Chronicles 27:9 Шести, шестог месеца, Ира син Икисов Текујанин, а у његовом реду беше двадесет и четири хиљаде. I Chronicles 27:10 Седми, седмог месеца, Хелис Фелоњанин од синова Јефремових, а у његовом реду беше двадесет и четири хиљаде. I Chronicles 27:11 Осми, осмог месеца, Сивехај Хусаћанин од синова Зариних, и у његовом реду беше двадесет и четири хиљаде. I Chronicles 27:12 Девети, деветог месеца, Авијезер Анатоћанин од синова Венијаминових, и у његовом реду беше двадесет и четири хиљаде. I Chronicles 27:13 Десети, десетог месеца, Марај Нетофаћанин од синова Зариних, и у његовом реду беше двадесет и четири хиљаде. I Chronicles 27:14 Једанаести, једанаестог месеца, Венаја Фаратоњанин од синова Јефремових, и у његовом реду беше двадесет и четири хиљаде. I Chronicles 27:15 Дванаести, дванаестог месеца, Хелдај Нетофаћанин од Готонила, а у његовом реду беше двадесет и четири хиљаде. I Chronicles 27:16 А над племенима Израиљевим беху: над племеном Рувимовим кнез Елијезер син Зихријев; над Симеуновим Сефатија син Масин; I Chronicles 27:17 Над Левијевим Асавија син Кемуилов; над Ароновим Садок; I Chronicles 27:18 Над Јудиним Елиуј од браће Давидове; над Исахаровим Амрије син Михаилов; I Chronicles 27:19 Над Завулоновим Исмаја син Овадијин; над Нефталимовим Јеримот син Азрилов; I Chronicles 27:20 Над синовима Јефремовим Исус син Азазијев; над половином племена Манасијиног Јоило син Федајин; I Chronicles 27:21 Над другом половином племена Манасијиног у Галаду Идо син Захаријин; над Венијаминовим Јасило син Авениров; I Chronicles 27:22 Над Дановим Азареило син Јероамов. То беху кнезови племена Израиљевих. I Chronicles 27:23 А не изброја Давид оних који имаху мање од двадесет година, јер Господ беше рекао да ће умножити синове Израиљеве као звезде небеске. I Chronicles 27:24 Јоав, син Серујин поче бројати, али не доврши; јер дође гнев Божји за то на Израиља; зато тај број не дође у књигу о цару Давиду. I Chronicles 27:25 Над благом царевим беше Азмавет, син Адилов, а над благом по земљи, по градовима и по селима и по кулама Јонатан, син Озијин. I Chronicles 27:26 А над ратарима, који рађаху земљу, беше Езрије, син Хелувов; I Chronicles 27:27 А над виноградарима Симеј Рамаћанин; а над родом виноградским и над пивницама Завдије Сифмејин; I Chronicles 27:28 А над маслинама и смоквама по пољима Вал-Анан Гедеранин; а над уљем Јоас; I Chronicles 27:29 Над говедима што пасаху у Сарону Ситрај Сароњанин, а над говедима по долинама Сафат Адлајев; I Chronicles 27:30 Над камилама Овил Исмаиљац; над магарцима Једаја Мероноћанин; I Chronicles 27:31 А над овцама Јазиз Агарејин. Сви ови беху настојници над благом цара Давида. I Chronicles 27:32 А Јонатан, стриц Давидов беше саветник, мудар човек и књижевник; он и Јехило син Ахмонијев беху са синовима царевим. I Chronicles 27:33 И Ахитофел беше саветник царев, и Хусај Архијанин пријатељ царев. I Chronicles 27:34 А после Ахитофела беше Јодај, син Венајин и Авијатар, а војвода царев беше Јоав. I Chronicles 28:0 I Chronicles 28:1 И Давид сабра у Јерусалим све поглаваре Израиљеве, поглаваре племенске и поглаваре од редова који служаху цару, и хиљаднике и стотинике, и који беху над свим благом и стоком царевом, и синове своје и дворане и јунаке и све људе храбре, I Chronicles 28:2 И уставши цар Давид на ноге рече: Чујте ме, браћо моја и народе мој! Ја бих наумио да сазидам дом где би почивао ковчег Господњи и да буде подножје ногама Бога нашег, и приправих шта треба за зидање. I Chronicles 28:3 Али ми Бог рече: Нећеш сазидати дом имену мом, јер си ратник и крв си проливао. I Chronicles 28:4 Али Господ Бог Израиљев изабра ме из свега дома оца мог да будем цар над Израиљем довека; јер Јуду изабра за вођу, и из дома Јудиног дом оца мог; и између синова оца мог би му воља да мене постави царем над свим Израиљем. I Chronicles 28:5 А тако између свих синова мојих (јер много синова даде ми Господ) изабра Соломуна, сина мог да седи на престолу царства Господњег над Израиљем. I Chronicles 28:6 И рече ми: Соломун, син твој, сазидаће мој дом и тремове моје, јер њега изабрах себи за сина, и ја ћу му бити отац. I Chronicles 28:7 И утврдићу царство његово довека, ако буде постојан да извршује заповести моје и законе моје као данас. I Chronicles 28:8 Сада дакле пред свим Израиљем, збором Господњим, и да чује Бог наш, кажем вам: Држите и тражите све заповести Господа Бога свог, да бисте држали ову добру земљу и оставили је у наследство синовима својим након себе довека. I Chronicles 28:9 А ти, Соломуне сине, знај Бога оца свог, и служи му целим срцем и душом драговољном; јер сва срца испитује Господ и сваку помисао зна; ако Га устражиш, наћи ћеш Га; ако ли Га оставиш, одбациће те засвагда. I Chronicles 28:10 Види сада да те је Господ изабрао да сазидаш дом за светињу; буди храбар и ради. I Chronicles 28:11 Тада предаде Давид Соломуну сину свом слику од трема и од кућа његових, и од ризница и од соба и од клети унутрашњих, и од места за заклопац очишћења, I Chronicles 28:12 И слику од свега што беше смислио за тремове дома Господњег и за све клети унаоколо и за ризницу дома Божијег и за ризницу од светих ствари, I Chronicles 28:13 И за редове свештеничке и левитске и за сваки посао у служби у дому Господњем и за све посуђе у дому Господњем; I Chronicles 28:14 Злато под меру за судове златне за сваку службу, и сребро за све судове сребрне под меру, за све судове за сваку службу; I Chronicles 28:15 Под меру за свећњаке златне и жишке златне, по тежини сваког свећњака и жижака његових, и за свећњаке сребрне по тежини сваког свећњака и жижака његових, према потреби сваког свећњака; I Chronicles 28:16 И злата под меру за столове на којима ће стајати хлебови постављени, за сваки сто; и сребра за столове сребрне; I Chronicles 28:17 И за виљушке и за котлиће и за зделе злата чистог, и за златне чаше под меру, за сваку чашу, и за сребрне чаше сребра под меру за сваку; I Chronicles 28:18 И за олтар кадиони чистог злата под меру; и слику од кола златних херувима, који ће раширивши крила заклањати ковчег завета Господњег. I Chronicles 28:19 То ми је све дошло писано руком Господњом да бих знао све како шта треба урадити. I Chronicles 28:20 И тако рече Давид Соломуну, сину свом: Буди слободан и храбар, и ради, не бој се и не плаши се, јер ће Господ Бог, Бог мој, бити с тобом, неће те оставити нити ће одступити од тебе, докле не свршиш сав посао за службу у дому Господњем. I Chronicles 28:21 А ево редови свештенички и левитски за сваку службу у дому Божијем; и имаш уза се за сваки посао људи драговољних и вештих сваком послу, и поглаваре и сав народ за сваку заповест своју. I Chronicles 29:0 I Chronicles 29:1 Потом рече Давид свему збору: Једног Соломуна, сина мог, изабрао је Господ, младо дете, а ово је велик посао; јер неће бити човеку тај дом него Господу Богу. I Chronicles 29:2 Ја колико могох приправих за дом Бога свог злата за ствари златне, сребра за сребрне, бронзе за бронзане, гвожђа за гвоздене, и дрва за дрвене, камења онихова, и камења за укивање, и камења за накит и за вез, и свакојаког драгог камења, и камена мрамора изобила. I Chronicles 29:3 И још из љубави к дому Бога свог, шта имам свог злата и сребра, осим свега што сам приправио за дом свети, дајем и то на дом Бога свог: I Chronicles 29:4 Три хиљаде таланата злата офирског, и седам хиљада таланата чистог сребра, да се обложе зидови домовима. I Chronicles 29:5 Злато за златне ствари, а сребро за сребрне и за свако дело руку уметничких. А би ли јоште ко хтео драговољно шта данас приложити Господу? I Chronicles 29:6 Тада драговољно приложише кнезови домова отачких и кнезови племена Израиљевих и хиљадници и стотиници и кнезови над пословима царским. I Chronicles 29:7 И дадоше за службу у дому Божијем злата, пет хиљада таланата и десет хиљада златица, и сребра десет хиљада таланата, и бронзе осамнаест хиљада таланата, и гвожђа сто хиљада таланата. I Chronicles 29:8 И камења у кога год беше сви дадоше у ризницу дома Господњег у руке Јехила од синова Гирсонових. I Chronicles 29:9 И радоваше се народ што драговољно прилагаху, јер прилагаху целим срцем Господу; и цар се Давид радоваше веома. I Chronicles 29:10 Потом Давид благослови Господа пред свим збором, и рече Давид: Благословен си Господе Боже Израиља, оца нашег од века до века. I Chronicles 29:11 Твоје је, Господе, величанство и сила и слава и вечност и част, и све што је на небу и на земљи; Твоје је, Господе, царство, и Ти си узвишен, сврх свега Поглавар; I Chronicles 29:12 Богатство и слава од Тебе је, и Ти владаш свим, и у Твојој је руци моћ и сила, и у Твојој је руци узвисити и укрепити све. I Chronicles 29:13 Сада дакле, Боже наш, хвалимо Те и славимо име Твоје славно. I Chronicles 29:14 Јер ко сам ја и шта је мој народ да бисмо могли оволико принети Теби драговољно? Јер је од Тебе све, и из Твојих руку примивши дасмо Ти. I Chronicles 29:15 Јер смо дошљаци пред Тобом и гости као сви оци наши; дани су наши на земљи као сен и нема стајања. I Chronicles 29:16 Господе Боже наш, све ово благо што Ти приправисмо за грађење дома имену Твом светом, из Твоје је руке, и све је Твоје. I Chronicles 29:17 Али знам, Боже мој, да Ти испитујеш срца и шта је право хоћеш; ја правим срцем драговољно принесох све ово, и с радошћу видех народ Твој који је овде како Ти драговољно приноси. I Chronicles 29:18 Господе Боже Аврама, Исака и Израиља, отаца наших, сачувај довека ову вољу и помисао срдачну народа свог, и управљај срце њихово к себи. I Chronicles 29:19 И Соломуну, сину мом подај срце право да би држао заповести Твоје, сведочанства Твоја и уредбе Твоје, и да би отворио све и да би сазидао двор овај за који сам приправио. I Chronicles 29:20 Потом рече Давид свему збору: Благословите сада Господа Бога свог. И сав збор благослови Господа Бога отаца својих, и савивши се поклонише се Господу и цару. I Chronicles 29:21 И принесоше Господу жртве, и принесоше Господу жртве паљенице сутрадан: хиљаду волова, хиљаду овнова, хиљаду јагањаца с наливима њиховим, и других жртава много за сав народ. I Chronicles 29:22 И једоше и пише пред Господом онај дан веселећи се веома. И поставише другом Соломуна, сина Давидовог царем, и помазаше га Господу за вођу а Садока за свештеника. I Chronicles 29:23 И тако седе Соломун на престо Господњи да царује место Давида оца свог, и беше срећан, и слушаше га сав Израиљ. I Chronicles 29:24 И сви кнезови и јунаци и сви синови цара Давида дадоше руке да ће бити покорни цару Соломуну. I Chronicles 29:25 И Господ узвиси веома Соломуна пред свим Израиљем и даде му славу царску какве ниједан цар пре њега није имао у Израиљу. I Chronicles 29:26 Тако Давид, син Јесејев, царова над свим Израиљем. I Chronicles 29:27 А времена за које царова над Израиљем беше четрдесет година: а у Хеврону царова седам година, а у Јерусалиму царова тридесет и три године. I Chronicles 29:28 И умре у доброј старости, сит живота, богатства и славе; и зацари се Соломун, син његов, на његово место. I Chronicles 29:29 А дела цара Давида прва и последња ено су записана у књизи Самуила видеоца и у књизи Натана пророка и у књизи Гада видеоца, I Chronicles 29:30 Са свим царовањем његовим и силом његовом и с временима која прођоше преко њега и Израиља и свих царевина земаљских.
II Chronicles 0:0
II Chronicles 1:0 II Chronicles 1:1 И Соломун син Давидов утврди се у царству свом, и Господ Бог његов беше с њим, и узвиси га веома. II Chronicles 1:2 И Соломун рече свему Израиљу, хиљадницима и стотиницима и судијама и свим кнезовима свега Израиља, главарима домова отачких, II Chronicles 1:3 Те отидоше, Соломун и сав збор с њим, на висину која беше у Гаваону; јер онде беше шатор од састанка Божјег, који начини Мојсије, слуга Господњи, у пустињи. II Chronicles 1:4 А ковчег Божји беше пренео Давид из Киријат-Јарима на место које му спреми Давид; јер му разапе шатор у Јерусалиму. II Chronicles 1:5 И олтар бронзани који начини Веселеило, син Урија сина Оровог, беше онде пред шатором Господњим. И потражи Га Соломун и сав збор. II Chronicles 1:6 И принесе Соломун онде пред Господом на олтару бронзаном, који беше пред шатором од састанка, принесе на њему хиљаду жртава паљеница. II Chronicles 1:7 Ону ноћ јави се Бог Соломуну и рече му: Ишти шта хоћеш да ти дам. II Chronicles 1:8 А Соломун рече Богу: Ти си учинио велику милост Давиду оцу мом и поставио си мене царем на његово место. II Chronicles 1:9 Нека дакле, Господе Боже, буде тврда реч Твоја, коју си рекао Давиду оцу мом, јер си ме поставио царем над народом ког има много као праха на земљи. II Chronicles 1:10 Зато дај ми мудрост и знање да полазим пред народом овим и долазим, јер ко може судити народу Твом тако великом? II Chronicles 1:11 Тада рече Бог Соломуну: Што ти је то у срцу, а не иштеш богатство, благо ни славу, ни душе ненавидника својих, нити иштеш дуг живот, него иштеш мудрост и знање да можеш судити народу мом, над којим те поставих царем, II Chronicles 1:12 Мудрост и знање даје ти се; а даћу ти и богатства и славе, какве нису имали цареви пре тебе нити ће после тебе имати. II Chronicles 1:13 И врати се Соломун с висине која беше у Гаваону испред шатора од састанка у Јерусалим, и цароваше над Израиљем. II Chronicles 1:14 И накупи Соломун кола и коњаника, и имаше хиљаду и четири стотине кола и дванаест хиљада коњаника, које намести по градовима где му беху кола и код себе у Јерусалиму. II Chronicles 1:15 И учини цар те беше у Јерусалиму сребра и злата као камена, а кедрових дрва као дивљих смокава које расту по пољу, тако много. II Chronicles 1:16 И довођаху Соломуну коње из Мисира и свакојаку робу, јер трговци цареви узимаху свакојаки трг за цену. II Chronicles 1:17 И одлажаху, те догоњаху из Мисира кола по шест стотина сикала сребра, а коње по сто педесет; и тако сви цареви хетејски и цареви сирски преко њих добиваху. II Chronicles 2:0 II Chronicles 2:1 И науми Соломун да зида дом имену Господњем и дом царски себи. II Chronicles 2:2 И одброја Соломун седамдесет хиљада носилаца и осамдесет хиљада који ће тесати у гори, и три хиљаде и шест стотина настојника над њима. II Chronicles 2:3 И посла Соломун ка Хираму, цару тирском, и поручи му: Како је чинио Давиду оцу мом и слао му дрва кедрових да зида себи кућу где ће седети, учини тако и мени. II Chronicles 2:4 Ево рад сам зидати дом имену Господа Бога свог да му га посветим да се кади пред њим кадом мирисним и да се постављају хлебови вазда и да се приносе жртве паљенице јутром и вечером, и у суботе и на младине и на празнике Господа Бога нашег, што треба да бива у Израиљу довека. II Chronicles 2:5 А дом који ћу зидати биће велик, јер је Бог наш већи од свих богова. II Chronicles 2:6 А ко би могао Њему сазидати дом кад Га небо и небеса над небесима не могу обухватити? И ко сам ја да му сазидам дом? Него само да се кади пред Њим. II Chronicles 2:7 Тако сада пошљи ми човека вештог, који уме радити од злата и од сребра и од бронзе и од гвожђа и од скерлета и од црвца и од порфире, и који зна резати, да ради с уметницима које имам код себе у Јудеји и у Јерусалиму, које је добавио Давид, отац мој. II Chronicles 2:8 И пошаљи ми дрва кедрових и јелових и алмугима с Ливана, јер знам да слуге твоје умеју сећи дрва ливанска; а ево слуге ће моје бити с твојим слугама, II Chronicles 2:9 Да ми приправе много дрва, јер дом што ћу зидати биће велик и диван. II Chronicles 2:10 А ево, посланицима који ће сећи дрво, слугама твојим, даћу пшенице овршене двадесет хиљада кора, и двадесет хиљада кора јечма, и вина двадесет хиљада вата, и уља двадесет хиљада вата. II Chronicles 2:11 И одговори Хирам цар тирски у књизи коју посла Соломуну: Што Господ љуби свој народ зато те постави царем над њим. II Chronicles 2:12 И говораше Хирам: Благословен да је Господ Бог Израиљев, који је створио небо и земљу, што је дао цару Давиду сина мудрог, паметног и разумног, који ће сазидати дом Господу и царски дом себи. II Chronicles 2:13 Шаљем ти дакле човека вештог и разумног, Хирама Авива, II Chronicles 2:14 Сина једне жене између кћери Данових, коме је отац био Тирац; он уме радити од злата и од сребра, од бронзе, од гвожђа, од камена и од дрвета, од скерлета, и од порфире, и од танког платна и од црвца, и резати свашта, и измислити свашта вешто шта му се да, нека ради с твојим уметницима и с уметницима господара мог Давида, оца твог. II Chronicles 2:15 Нека дакле пшеницу и јечам, уље и вино, што је рекао господар мој, пошаље слугама својим. II Chronicles 2:16 А ми ћемо насећи дрва на Ливану колико ти год треба, и спустићемо их у слаповима морем у Јопу, а ти их оданде вози у Јерусалим. II Chronicles 2:17 Тада Соломун изброја све иностранце који беху у земљи Израиљевој после бројања кад их изброја Давид отац његов, и нађе их се сто и педесет и три хиљаде и шест стотина; II Chronicles 2:18 И одреди од њих седамдесет хиљада који ће носити, и осамдесет хиљада који ће тесати у планини, а три хиљаде и шест стотина настојника да настоје да ради народ. II Chronicles 3:0 II Chronicles 3:1 И поче Соломун зидати дом Господњи у Јерусалиму на брду Морији, које би показано Давиду оцу његовом на месту које беше приправио Давид, на гумну Орнана Јевусејина. II Chronicles 3:2 И поче зидати другог дана другог месеца четврте године царовања свог. II Chronicles 3:3 А овако заснова Соломун да зида дом Божји: у дужину шездесет лаката по старој мери, а у ширину двадесет лаката. II Chronicles 3:4 А трем који беше пред дужином уз ширину дома имаше двадесет лаката, а у висину сто и двадесет; и обложи га изнутра чистим златом. II Chronicles 3:5 А дом велики обложи дрветом јеловим, потом га обложи чистим златом, и озго начини палме и ланце. II Chronicles 3:6 И обложи дом камењем драгим да је накићен, а злато беше парвајимско. II Chronicles 3:7 Обложи златом дом, греде, прагове и зидове и врата, и изреза херувиме по зидовима. II Chronicles 3:8 И начини дом за светињу над светињама, дуг уз ширину дома двадесет лаката, и широк двадесет лаката и обложи га чистим златом, ког отиде до шест стотина таланата. II Chronicles 3:9 А на клине даде педесет сикала злата; и клети обложи златом. II Chronicles 3:10 И начини у дому светиње над светињама два херувима, направе уметничке, и обложи их златом. II Chronicles 3:11 И крила тих херувима имаху у дужину двадесет лаката: једно крило беше од пет лаката, и тицаше у зид од дома и друго крило беше од пет лаката, и тицаше у крило другог херувима; II Chronicles 3:12 Тако и другог херувима крило беше од пет лаката, и тицаше у зид од дома, и друго му крило беше од пет лаката и састављаше се с крилом другог херувима. II Chronicles 3:13 Крила тим херувимима беху раширена на двадесет лаката, а они стајаху на ногама својим, лицем окренутим у дом. II Chronicles 3:14 И начини завес од порфире, од скерлета, од црвца и од танког платна, и по њему начини херувиме. II Chronicles 3:15 И начини пред домом два ступа, у висину од тридесет и пет лаката, и оглавља озго на сваком од пет лаката. II Chronicles 3:16 И начини ланце као у светињи, и метну их на врх ступова, и начини сто шипака, и метну их међу ланце. II Chronicles 3:17 И постави ступове пред црквом, један с десне стране а други с леве, и десни назва Јахин, а леви Воас. II Chronicles 4:0 II Chronicles 4:1 И начини олтар од бронзе, двадесет лаката дуг и двадесет лаката широк, а десет лаката висок. II Chronicles 4:2 И сали море, десет лаката беше му од једног краја до другог, округло унаоколо, пет лаката високо; а унаоколо му беше тридесет лаката. II Chronicles 4:3 А под њим беху ликови воловски, који стајаху свуда унаоколо, по десет на једном лакту, те окружаваху море: два реда беше тих волова, саливених с морем. II Chronicles 4:4 И стајаше море на дванаест волова, три гледаху на север, а три гледаху на запад, а три гледаху на југ, а три гледаху на исток, а море стајаше озго на њима, и задња страна свих њих беше унутра. II Chronicles 4:5 Дебљина му беше с подланице, а крај му беше као крај у чаше, као цвет љиљанов, а примаше три хиљаде вата. II Chronicles 4:6 И начини десет умиваоница, и метну их пет с десне стране, а пет с леве, да се у њима пере, шта год требаше за жртву паљеницу, у њима праху; а море беше за свештенике да се у њима умивају. II Chronicles 4:7 И начини десет свећњака од злата, облика какав им требаше, и намести их у цркви, пет с десне стране а пет с леве. II Chronicles 4:8 И начини десет столова, и намести их у цркви, пет с десне стране а пет с леве; и начини стотину чаша од злата. II Chronicles 4:9 И начини трем свештенички и велики трем, и врата на трему, и окова врата у бронзу. II Chronicles 4:10 А море метну на десну страну к истоку с југа. II Chronicles 4:11 Још начини Хирам лонце и лопате и котлиће, и сврши Хирам посао, који ради цару Соломуну за дом Божији: II Chronicles 4:12 Два ступа, и два оглавља округла наврх ступова, и плетенице две да покрију два оглавља наврх ступова; II Chronicles 4:13 И четири стотине шипака на две плетенице, два реда шипака на свакој плетеници, да покривају два оглавља наврх ступова; II Chronicles 4:14 И начини подножја, и умиваонице начини на подножја; II Chronicles 4:15 Једно море, и дванаест волова под њим; II Chronicles 4:16 И лонце и лопате и виљушке, и све справе за њих начини Хирам Авив цару Соломуну за дом Господњи од углађене бронзе. II Chronicles 4:17 То је цар саливао у равни јорданској у земљи иловачи између Сохота и Саридате. II Chronicles 4:18 И начини Соломун свега овог посуђа врло много, да се није тражила мера бронзи. II Chronicles 4:19 Начини Соломун и све друге справе за дом Божји, и олтар од злата и столове на којима стајаху хлебови постављени; II Chronicles 4:20 И свећњаке са жишцима њиховим од чистог злата да горе пред светињом над светињама по обичају; II Chronicles 4:21 И цветове и жишке и усекаче од злата; а то злато беше веома добро: II Chronicles 4:22 И ножеве и котлиће и кадионице и клешта од чистог злата; и врата од дома, врата унутрашња од светиње над светињама, и врата од дома на која се улажаше у цркву, беху од злата. II Chronicles 5:0 II Chronicles 5:1 И тако се сврши сав посао што уради Соломун за дом Господњи; и унесе Соломун шта беше посветио Давид отац његов, и сребро и злато и судове, и остави у ризницу дома Божијег. II Chronicles 5:2 Тада сабра Соломун старешине Израиљеве и све главаре племенске, кнезове домова отачких синова Израиљевих у Јерусалим да пренесу ковчег завета Господњег из града Давидовог, које је Сион. II Chronicles 5:3 И скупише се к цару сви људи Израиљеви на празник који бива седмог месеца. II Chronicles 5:4 И кад дођоше све старешине Израиљеве, узеше Левити ковчег. II Chronicles 5:5 И пренесоше ковчег и шатор од састанка и све судове свете што беху у шатору, пренесоше свештеници и Левити. II Chronicles 5:6 А цар Соломун и сав збор израиљски који се сабра к њему принесоше к њему на жртву оваца и говеда толико да се не могаше од мноштва ни избројати ни прорачунати. II Chronicles 5:7 И унесоше свештеници ковчег завета Господњег на место његово, у унутрашњи дом, у светињу над светињама, под крила херувимима. II Chronicles 5:8 Јер херувимима беху раширена крила над местом где ће стајати ковчег и заклањаху херувими ковчег и полуге његове озго. II Chronicles 5:9 И повукоше му полуге тако да им се крајеви виђаху од ковчега на предњој страни светиње над светињама, али се напоље не виђаху, и осташе онде до данас. II Chronicles 5:10 У ковчегу не беше ништа осим две плоче које метну Мојсије на Хориву кад Господ учини завет са синовима Израиљевим пошто изиђоше из Мисира. II Chronicles 5:11 А кад свештеници изиђоше из светиње, јер свештеници који се нађоше освешташе се не пазећи на ред, II Chronicles 5:12 И Левити певачи сви, који беху уз Асафа и Емана и Једутуна, и синови њихови и браћа њихова, обучени у танко платно, стајаху с кимвалима и псалтирима и с гуслама с источне стране олтару, и с њима сто и двадесет свештеника, који трубљаху у трубе, II Chronicles 5:13 И кад они који трубљаху у трубе и који певаху, сложно једним гласом хваљаху и слављаху Господа, и подизаху глас уз трубе и кимвале и гусле, хвалећи Господа да је добар, да је довека милост Његова, тада се напуни облака дом Господњи, II Chronicles 5:14 Те не могаху свештеници стајати да служе од облака, јер се славе Господње напуни дом Божји. II Chronicles 6:0 II Chronicles 6:1 Тада рече Соломун: Господ је рекао да ће наставати у мраку. II Chronicles 6:2 А ја сазидах дом Теби за стан и место да у њему наставаш до века. II Chronicles 6:3 И окренувши се лицем својим цар благослови сав збор Израиљев, а сав збор Израиљев стајаше. II Chronicles 6:4 И рече: Благословен да је Господ Бог Израиљев, који је говорио својим устима Давиду оцу мом и испунио руком својом, говорећи: II Chronicles 6:5 Од оног дана кад изведох народ свој из земље мисирске, не изабрах града међу свим племенима Израиљевим да се сазида дом где би било име моје, нити изабрах човека који би био вођ народу мом Израиљу, II Chronicles 6:6 Него изабрах Јерусалим да у њему буде име моје, и изабрах Давида да буде над народом мојим Израиљем. II Chronicles 6:7 И науми Давид отац мој да сазида дом имену Господа Бога Израиљевог. II Chronicles 6:8 Али Господ рече Давиду, оцу мом: Што си наумио сазидати дом имену мом, добро си учинио што си то наумио. II Chronicles 6:9 Али нећеш ти сазидати тај дом, него син твој који ће изаћи из бедара твојих, он ће сазидати дом имену мом. II Chronicles 6:10 И тако испуни Господ реч своју коју је рекао, јер устах на место оца свог Давида и седох на престо Израиљев, као што је рекао Господ, и сазидах овај дом имену Господа Бога Израиљевог. II Chronicles 6:11 И наместих овде ковчег, у коме је завет Господњи што је учинио синовима Израиљевим. II Chronicles 6:12 Потом стаде Соломун пред олтар Господњи, пред свим збором Израиљевим, и подиже руке своје. II Chronicles 6:13 А беше начинио Соломун подножје од бронзе и метнуо га насред трема, пет лаката дуго и пет лаката широко, а три лакта високо; па стаде на њ, и клече на колена пред свим збором Израиљевим, и подиже руке своје к небу. II Chronicles 6:14 И рече: Господе Боже Израиљев! Нема Бога таквог какав си Ти ни на небу ни на земљи, који чуваш завет и милост слугама, који ходе пред Тобом свим срцем својим; II Chronicles 6:15 Који си испунио слузи свом Давиду, оцу мом, шта си му рекао; шта си устима својим рекао то си руком својом испунио, као што се види данас. II Chronicles 6:16 Сада дакле, Господе Боже Израиљев, држи Давиду оцу мом шта си му рекао говорећи: Неће ти нестати човека испред мене који би седео на престолу Израиљевом, само ако ушчувају синови твоји пут свој ходећи по закону мом, као што си ти ходио преда мном. II Chronicles 6:17 Сада дакле, Господе Боже Израиљев, нека се потврди реч Твоја коју си рекао слузи свом Давиду. II Chronicles 6:18 Али, хоће ли доиста Бог становати на земљи? Ето, небо, и небеса над небесима не могу Те обухватити, а камоли овај дом што га сазидах. II Chronicles 6:19 Али погледај на молитву слуге свог и на молбу његову, Господе Боже мој, чуј вику и молитву којом Ти се данас моли слуга Твој. II Chronicles 6:20 Да буду очи Твоје отворене над домом овим дању и ноћу, над овим местом, где си рекао да ћеш наместити име своје, да чујеш молитву којом ће се молити слуга Твој на овом месту. II Chronicles 6:21 Чуј молбе слуге свог и народа свог Израиља, којима ће се молити на овом месту, чуј с места где станујеш, с неба, чуј и смилуј се. II Chronicles 6:22 Кад ко згреши ближњему свом, те му се да заклетва, да се закуне, и заклетва дође пред Твој олтар у овом дому, II Chronicles 6:23 Ти чуј с неба, и учини, и суди слугама својим плаћајући кривцу и дела његова обраћајући на његову главу, а правога правдајући и плаћајући му по правди његовој. II Chronicles 6:24 И кад се разбије пред непријатељем народ Твој Израиљ зато што Ти згреше, па се обрате и дају славу имену Твом и помоле Ти се и замоле Те у овом дому, II Chronicles 6:25 Ти чуј с неба, и опрости грех народу свом Израиљу, и доведи их опет у земљу, коју си дао њима и оцима њиховим. II Chronicles 6:26 Кад се затвори небо, те не буде дажда зато што згреше Теби, па Ти се замоле на овом месту и даду славу имену Твом и од греха се свог обрате, кад их намучиш, II Chronicles 6:27 Ти чуј с неба, и опрости грех слугама својим и народу свом Израиљу показавши им пут добри којим ће ходити, и пусти дажд на земљу своју коју си дао народу свом у наследство. II Chronicles 6:28 Кад буде глад у земљи, кад буде помор, суша или медљика, скакавци или гусенице кад буду, или га стегне непријатељ његов у земљи његовој властитој, или како год зло и каква год болест, II Chronicles 6:29 Сваку молбу и сваку молитву, која буде од кога год човека или од свега народа Твог Израиља, ко позна муку своју и бол свој, и подигне руке своје у овом дому, II Chronicles 6:30 Ти чуј с неба, из стана свог, и опрости и подај свакоме по путевима његовим, шта знаш у срцу његовом, јер Ти сам знаш срца синова човечијих; II Chronicles 6:31 Да Те се боје ходећи путевима Твојим докле су год живи на земљи, коју си дао оцима нашим. II Chronicles 6:32 И иностранац који није од народа Твог Израиља, него дође из далеке земље имена ради Твог великог и руке Твоје крепке и мишице Твоје подигнуте, кад дође и помоли се у овом дому, II Chronicles 6:33 Ти чуј с неба, из стана свог, и учини све за шта повиче к Теби онај странац, да би познали сви народи на земљи име Твоје и бојали се Тебе, као народ Твој Израиљ, и да би знали да је име Твоје призвано над овај дом, који сазидах. II Chronicles 6:34 Кад народ Твој изиђе на војску на непријатеље своје путем којим га пошаљеш, и помоле Ти се окренувши се ка граду овом, који си изабрао, и к овом дому, који сам сазидао имену Твом, II Chronicles 6:35 Чуј с неба молбу њихову и молитву њихову, и добави им правицу. II Chronicles 6:36 Кад Ти згреше, јер нема човека који не греши, и разгневивши се на њих даш их непријатељима, те их заробе и одведу у земљу далеку или која је близу, II Chronicles 6:37 Ако се дозову у земљи у коју буду одведени у ропство и обрате се и стану Ти се молити у земљи ропства свог, и кажу: Сагрешисмо и зло учинисмо и скривисмо; II Chronicles 6:38 И тако се обрате к Теби свим срцем својим и свом душом својом у земљи ропства свог, у коју буду одведени у ропство, и помоле Ти се окренувши се к земљи својој, коју си дао оцима њиховим, и ка граду, који си изабрао, и к дому, који сам сазидао имену Твом, II Chronicles 6:39 Тада чуј с неба, из стана свог, молбу њихову и молитву њихову, и добави им правицу, и опрости народу свом шта Ти буду згрешили. II Chronicles 6:40 Тако, Боже мој, нека буду очи Твоје отворене и уши Твоје пригнуте на молбу у овом месту. II Chronicles 6:41 И тако, стани, Господе Боже, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје; свештеници Твоји, Господе Боже, нека се обуку у спасење, и свеци Твоји нека се радују добру. II Chronicles 6:42 Господе Боже, немој одвратити лице своје од помазаника свог; опомињи се милости обећане Давиду слузи Твом. II Chronicles 7:0 II Chronicles 7:1 А кад сврши Соломун молитву, сиђе огањ с неба и спали жртву паљеницу и друге жртве, и славе Господње напуни се дом, II Chronicles 7:2 Те не могаху свештеници ући у дом Господњи, јер се славе Господње напуни дом Господњи. II Chronicles 7:3 А сви синови Израиљеви видећи где сиђе огањ и слава Господња на дом савише се лицем к земљи до пода и поклонише се и хвалише Господа, јер је добар, јер је довека милост Његова. II Chronicles 7:4 И цар и сав народ принесоше жртве пред Господом. II Chronicles 7:5 И принесе цар Соломун на жртву двадесет и две хиљаде волова и сто и двадесет хиљада оваца, и тако посветише дом Божји цар и сав народ. II Chronicles 7:6 А свештеници стајаху на служби својој, и Левити са справама за песме Господње што их беше начинио цар Давид да хвале Господа, јер је довека милост Његова, песмом Давидовом коју им даде; а други свештеници трубљаху у трубе према њима, а сви синови Израиљеви стајаху. II Chronicles 7:7 И посвети Соломун средину трема који је пред домом Господњим, јер онде принесе жртве паљенице и претилину од жртава захвалних, јер на бронзаном олтару који начини Соломун, не могоше стати жртве паљенице и дари и претилина њихова. II Chronicles 7:8 У то време светкова Соломун светковину седам дана и сав Израиљ с њим, сабор веома велик од Емата до потока мисирског. II Chronicles 7:9 И у осми дан празноваше празник, јер посвећивање олтара светковаше седам дана, и светковину седам дана. II Chronicles 7:10 А двадесет трећег дана седмог месеца отпусти народ к шаторима њиховим, и беху радосни и весели ради добра што учини Господ Давиду и Соломуну и Израиљу народу свом. II Chronicles 7:11 И сврши Соломун дом Господњи и дом царски, и би срећан у свему што беше наумио да начини у дому Господњем и у дому свом. II Chronicles 7:12 Потом јави се Господ Соломуну ноћу и рече му: Услишио сам молбу твоју и изабрао сам то место да ми буде дом за жртве. II Chronicles 7:13 Ако затворим небо да не буде дажда, или ако заповедим скакавцима да попасу земљу, или ако пустим помор на народ свој, II Chronicles 7:14 И понизи се народ мој, на који је призвано име моје, и помоле се, и потраже лице моје, и поврате се од злих путева својих, и ја ћу тада услишити с неба и опростићу им грех њихов, и исцелићу земљу њихову. II Chronicles 7:15 И очи ће моје бити отворене и уши моје пригнуте к молитви с тог места. II Chronicles 7:16 Јер сада изабрах и посветих дом тај да буде име моје ту довека; и биће ту очи моје и срце моје вазда. II Chronicles 7:17 А ти ако узидеш преда мном како је ишао Давид отац твој, творећи све што сам ти заповедио и држећи уредбе моје и законе моје, II Chronicles 7:18 Утврдићу престо царства твог како сам обећао Давиду оцу твом говорећи: Неће ти нестати човека који би владао у Израиљу. II Chronicles 7:19 Али ако се одвратите, и оставите уредбе моје и заповести моје, које сам вам дао, и отидете и станете служити другим боговима и клањати им се, II Chronicles 7:20 Тада ћу их истребити из земље своје коју сам им дао, и овај дом који сам посветио имену свом одбацићу од себе, и учинићу од њега причу и подсмех међу свим народима. II Chronicles 7:21 И дом овај колико је славан, ко год прође мимо њ, зачудиће му се и рећи ће: Зашто учини ово Господ од ове земље и од овог дома? II Chronicles 7:22 И одговориће се: Јер одуставише Господа Бога отаца својих, који их изведе из земље мисирске, и узеше друге богове и клањаше им се и служише им, зато пусти на њих све ово зло. II Chronicles 8:0 II Chronicles 8:1 А кад прође двадесет година, у које сазида Соломун дом Господњи и дом свој, II Chronicles 8:2 Погради Соломун градове, које му даде Хирам, и насели онуда синове Израиљеве. II Chronicles 8:3 Потом отиде Соломун на Емат совски, и освоји га. II Chronicles 8:4 И сазида Тадмор у пустињи и све градове за житнице сазида у Емату. II Chronicles 8:5 Сазида и Вет-Орон горњи и Вет-Орон доњи, тврде градове са зидовима, вратима и преворницама, II Chronicles 8:6 И Валат и све градове у којима Соломун имаше житнице, и градове у којима му беху кола, и градове у којима беху коњаници, и шта год Соломуну би воља зидати у Јерусалиму и на Ливану и у свој земљи царства свог. II Chronicles 8:7 И сав народ што беше остао од Хетеја и од Амореја и од Ферезеја и од Јевеја и од Јевусеја, који не беху код Израиља, II Chronicles 8:8 Од синова њихових који беху остали иза њих у земљи, којих не потрше синови Израиљеви, њих нагна Соломун да плаћају данак до данашњег дана. II Chronicles 8:9 А од синова Израиљевих, којих не учини Соломун робовима за свој посао, него беху војници и поглавари над војводама његовим, и заповедници над колима и коњаницима његовим, II Chronicles 8:10 Од њих беше главних настојника, које имаше цар Соломун, двеста и педесет, који управљаху народом. II Chronicles 8:11 И кћер фараонову пресели Соломун из града Давидовог у дом који јој сазида, јер рече: Неће седети жена моја у дому Давида цара Израиљевог, јер је свет што је дошао у њ ковчег Господњи. II Chronicles 8:12 Тада приношаше Соломун жртве паљенице Господу на олтару Господњем који начини пред тремом, II Chronicles 8:13 Шта требаше од дана на дан приносити по заповести Мојсијевој, у суботе и на младине и на празнике, три пута у години, на празник пресних хлебова и на празник седмица и на празник сеница. II Chronicles 8:14 И постави по наредби Давида оца свог редове свештеничке према служби њиховој, и левитске према дужности њиховој, да хвале Бога и служе пред свештеницима како треба сваки дан, и вратаре по редовима њиховим како треба над сваким вратима; јер таква беше заповест Давида, човека Божијег. II Chronicles 8:15 И не одступише од заповести цареве за свештенике и Левите ни у чем, ни за ризнице. II Chronicles 8:16 Тако се сврши све дело Соломуново од оног дана кад би основан дом Господњи па докле га не доврши, и готов би дом Господњи. II Chronicles 8:17 Тада отиде Соломун у Есион-Гавер и у Елот на брегу морском у земљи едомској. II Chronicles 8:18 А Хирам посла му по својим слугама лађе и слуге веште мору, и отидоше са слугама Соломуновим у Офир и узеше оданде четири стотине и педесет таланата злата и донесоше цару Соломуну. II Chronicles 9:0 II Chronicles 9:1 А царица савска чу глас о Соломуну, па дође у Јерусалим да искуша Соломуна загонеткама са силном пратњом и с камилама које ношаху мириса и злата врло много и драгог камења; и дошавши к Соломуну говори с њом о свему што јој беше у срцу. II Chronicles 9:2 И Соломун јој одговори на све речи њене; не беше од цара сакривено ништа да јој не би одговорио. II Chronicles 9:3 А кад царица савска виде мудрост Соломунову и дом који беше сазидао, II Chronicles 9:4 И јела на столу његовом, и станове слуга његових и дворбу дворана његових и одело њихово, и пехарнике његове, и њихово одело, и њихове жртве паљенице које приношаху у дому Господњем, она дође изван себе, II Chronicles 9:5 Па рече цару: Истина је све што сам чула у својој земљи о стварима твојим и о мудрости твојој. II Chronicles 9:6 Али не хтех веровати шта говораху докле не дођем и видим својим очима; а гле, ни пола ми није казано о великој мудрости твојој; надвисио си глас који сам слушала. II Chronicles 9:7 Благо људима твојим и благо свим слугама твојим, који једнако стоје пред тобом и слушају мудрост твоју. II Chronicles 9:8 Да је благословен Господ Бог твој, коме си омилео, те те посади на престо свој да царујеш место Господа Бога свог; јер Бог љуби Израиља да би га утврдио довека, зато им постави тебе царем да судиш и делиш правицу. II Chronicles 9:9 Потом даде цару сто и двадесет таланата злата и врло много мириса и драгог камења; никада више не би таквих мириса какве даде царица савска цару Соломуну. II Chronicles 9:10 И слуге Хирамове и слуге Соломунове које доносе злата из Офира, довезоше дрвета алмугима и драгог камења. II Chronicles 9:11 И начини цар од тог дрвета алмугима пут у дом Господњи и у дом царев, и гусле и псалтире за певаче; никада се пре нису виделе такве ствари у земљи Јудиној. II Chronicles 9:12 А цар Соломун даде царици савској шта год зажеле и заиска осим уздарја за оно што беше донела цару. Потом она отиде и врати се у земљу своју са слугама својим. II Chronicles 9:13 А злата што дохођаше Соломуну сваке године беше шест стотина и шездесет и шест таланата, II Chronicles 9:14 Осим оног што доношаху трговци и они који продаваху мирисе; и сви цареви арапски и главари земаљски доношаху Соломуну злато и сребро. II Chronicles 9:15 И начини цар Соломун двеста штитова од кованог злата, шест стотина сикала кованог злата дајући на један штит. II Chronicles 9:16 И три стотине малих штитова од кованог злата, дајући триста сикала злата на један штитић. И остави их цар у дому од шуме ливанске. II Chronicles 9:17 И начини цар велик престо од слонове кости, и обложи га чистим златом. II Chronicles 9:18 А беше шест басамака у престола, и подножје од злата састављено с престолом, и ручице с обе стране седишта, и два лава стајаху покрај ручица. II Chronicles 9:19 И дванаест лавова стајаше на шест басамака отуд и одовуд. Не беху такви начињени ни у коме царству. II Chronicles 9:20 И сви судови из којих пијаше цар Соломун беху златни, и сви судови у дому од шуме ливанске беху од чистог злата; од сребра не беше ништа; сребро беше ништа за времена Соломуновог. II Chronicles 9:21 Јер цареве лађе хођаху у Тарсис са слугама Хирамовим: једанпут у три године враћаху се лађе тарсиске доносећи злато и сребро, слонове кости и мајмуне и пауне. II Chronicles 9:22 Тако цар Соломун беше већи од свих царева земаљских богатством и мудрошћу. II Chronicles 9:23 И сви цареви земаљски тражаху да виде Соломуна да чују мудрост његову, коју му даде Господ у срце. II Chronicles 9:24 И доношаху му сви даре, судове сребрне и судове златне, и хаљине и оружје и мирисе, коње и мазге сваке године, II Chronicles 9:25 Тако да имаше Соломун четири хиљаде стаја за коње и кола, и дванаест хиљада коњаника, које намести по градовима где му беху кола и код себе у Јерусалиму. II Chronicles 9:26 И владаше над свим царевима од реке до земље филистејске и до међе мисирске. II Chronicles 9:27 И учини цар, те у Јерусалиму беше сребра као камена, а кедрових дрва као дивљих смокава које расту по пољу, тако много. II Chronicles 9:28 И довођаху Соломуну коње из Мисира и из свих земаља. II Chronicles 9:29 А остала дела Соломунова прва и последња нису ли записана у књизи Натана пророка и у пророчанству Ахије Силомљанина и у утвари Ида видеоца о Јеровоаму сину Наватовом? II Chronicles 9:30 А царова Соломун у Јерусалиму над свим Израиљем четрдесет година. II Chronicles 9:31 И почину Соломун код отаца својих, и погребоше га у граду Давида оца његовог; а на његово место зацари се Ровоам, син његов. II Chronicles 10:0 II Chronicles 10:1 Тада отиде Ровоам у Сихем, јер се онде скупи сав Израиљ да га зацаре. II Chronicles 10:2 А кад чу Јеровоам, син Наватов, који беше у Мисиру побегао онамо од цара Соломуна, врати се Јеровоам из Мисира. II Chronicles 10:3 Јер послаше, те га дозваше; и дође Јеровоам и сав Израиљ и рекоше Ровоаму говорећи: II Chronicles 10:4 Твој је отац метнуо на нас тежак јарам; него ти сада олакшај љуту службу оца свог и тешки јарам који је метнуо на нас па ћемо ти служити. II Chronicles 10:5 А он им рече: До три дана дођите опет к мени. И народ отиде. II Chronicles 10:6 Тада цар Ровоам учини веће са старцима који стајаше пред Соломуном, оцем његовим док беше жив, и рече: Како саветујете да одговорим народу? II Chronicles 10:7 А они му рекоше говорећи: Ако се удобриш народу и угодиш им и одговориш им лепим речима, они ће ти бити слуге свагда. II Chronicles 10:8 Али он остави савет што га саветоваше старци, и учини веће с младићима који одрастоше с њим и који стајаху пред њим; II Chronicles 10:9 И рече им: Шта ви саветујете да одговоримо народу који ми рекоше говорећи: Олакшај јарам који је метнуо на нас твој отац. II Chronicles 10:10 Тада му одговорише младићи који одрастоше с њим, и рекоше: Овако кажи народу што ти рече: Отац је твој метнуо на нас тежак јарам, него ти нам олакшај; овако им реци: Мој мали прст дебљи је од бедара оца мог. II Chronicles 10:11 Отац је мој метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивим бичевима. II Chronicles 10:12 А трећи дан дође Јеровоам и сав народ к Ровоаму како им беше казао цар рекавши: Дођите опет к мени до три дана. II Chronicles 10:13 И цар им одговори оштро, јер остави цар Ровоам савет старачки, II Chronicles 10:14 И одговори им како га саветоваше младићи, говорећи: Мој је отац метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на њ; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу бодљивим бичевима. II Chronicles 10:15 И цар се оглуши народа, јер Бог беше тако уредио да би потврдио Господ реч своју што је рекао преко Ахије Силомљанина Јеровоаму, сину Наватовом. II Chronicles 10:16 А кад виде сав Израиљ да их се цар оглуши, одговори народ цару говорећи: Какав део ми имамо с Давидом? Немамо наследство са сином Јесејевим. Свак у свој шатор, Израиљу! А ти, Давиде, сад гледај своју кућу. Тако отиде сав Израиљ у шаторе своје. II Chronicles 10:17 Само над синовима Израиљевим који живљаху по градовима Јудиним зацари се Ровоам. II Chronicles 10:18 И цар Ровоам посла Адорама који беше над данком, али га синови Израиљеви засуше камењем, те погибе. Тада цар Ровоам брже седе на кола, те побеже у Јерусалим. II Chronicles 10:19 Тако отпаде Израиљ од дома Давидовог до данашњег дана. II Chronicles 11:0 II Chronicles 11:1 А кад дође Ровоам у Јерусалим, сазва дом Јудин и Венијаминов, сто и осамдесет хиљада одабраних војника, да зарате на Израиља да поврате царство Ровоаму. II Chronicles 11:2 Али дође реч Господња Семаји, човеку Божјем, говорећи: II Chronicles 11:3 Кажи Ровоаму сину Соломуновом, цару Јудином и свим синовима Израиљевим од Јуде и Венијамина, и реци: II Chronicles 11:4 Овако вели Господ: Не идите и не бијте се с браћом својом, вратите се свак к својој кући, јер сам ја наредио да тако буде. И они послушаше реч Господњу и вратише се и не идоше на Јеровоама. II Chronicles 11:5 И Ровоам седе у Јерусалиму, и сазида тврде градове у земљи Јудиној; II Chronicles 11:6 Сазида Витлејем и Итам и Текују, II Chronicles 11:7 И Вет-Сур и Сохот и Одолам, II Chronicles 11:8 И Гат и Марису и Зиф, II Chronicles 11:9 И Адораим и Ахис и Азику, II Chronicles 11:10 И Сарају и Ејалон и Хеврон који је у земљи Јудиној и Венијаминовој тврди градови. II Chronicles 11:11 А кад утврди те градове, намести у њима заповеднике, и стаје за жито и за уље и за вино, II Chronicles 11:12 И у сваком граду штитова и копаља, и утврди их јако. Тако његов беше Јуда и Венијамин. II Chronicles 11:13 И свештеници и Левити, који беху по свему Израиљу, сабраше се к њему из свих крајева својих. II Chronicles 11:14 Јер оставише Левити подграђа своја и достојања своја, и отидоше у јудејску и у Јерусалим, јер их отера Јеровоам и синови његови да не врше службе свештеничке Господу. II Chronicles 11:15 И постави себи свештенике за висине и за ђаволе и за теоце, које начини. II Chronicles 11:16 А за њима из свих племена Израиљевих који управише срце своје да траже Господа Бога Израиљевог, дођоше у Јерусалим да принесу жртву Господу Богу отаца својих. II Chronicles 11:17 И тако утврдише царство Јудино, и укрепише Ровоама сина Соломуновог за три године, јер за те три године хођаху путем Давидовим и Соломуновим. II Chronicles 11:18 А Ровоам се ожени Маелетом, кћерју Јеримота сина Давидовог и Авихаилом, кћерју Есијава сина Јесејевог, II Chronicles 11:19 Која му роди синове: Јеуса и Самарију и Зама. II Chronicles 11:20 А после ње ожени се Махом кћерју Авесаломовом, која му роди Авију и Атаја и Зиву и Селомита. II Chronicles 11:21 А љубљаше Ровоам Маху кћер Авесаломову већма од свих жена својих и иноча својих; јер имаше осамнаест жена и шездесет иноча, и роди двадесет и осам синова и шездесет кћери. II Chronicles 11:22 И Ровоам постави Авију, сина Машиног, поглаваром и кнезом над браћом његовом, јер га хтеде поставити царем. II Chronicles 11:23 И мудро радећи растури све синове своје по свим крајевима Јудиним и Венијаминовим, по свим тврдим градовима, и даде им хране изобила, и доведе им много жена. II Chronicles 12:0 II Chronicles 12:1 А кад Ровоам утврди царство и кад осили, остави закон Господњи и сав Израиљ с њим. II Chronicles 12:2 А пете године царовања Ровоамовог дође Сисак цар мисирски на Јерусалим, јер згрешише Господу, II Chronicles 12:3 С хиљаду и две стотине кола и са шездесет хиљада коњаника, и не беше броја народу који дође с њим из Мисира, Лувејима, Сухејима и Хусејима. II Chronicles 12:4 И узе тврде градове Јудине и дође до Јерусалима. II Chronicles 12:5 Тада дође Семаја пророк к Ровоаму и кнезовима Јудиним, који се беху скупили у Јерусалим од Сисака, и рече им: Овако вели Господ: Ви остависте мене, зато и ја остављам вас у руке Сисаку. II Chronicles 12:6 Тада се понизише кнезови Израиљеви и цар и рекоше: Праведан је Господ. II Chronicles 12:7 А кад их виде Господ где се понизише, дође реч Господња Семаји говорећи: Понизише се, нећу их потрти, него ћу им сада дати избављење, и неће се излити јарост моја на Јерусалим преко Сисака. II Chronicles 12:8 Него ће му бити слуге да познаду шта је мени служити, шта ли служити царствима земаљским. II Chronicles 12:9 И тако дође Сисак, цар мисирски, у Јерусалим и узе благо дома Господњег и благо дома царевог, све то узе; узе и штитове златне, које беше начинио Соломун; II Chronicles 12:10 И на њихово место начини цар Ровоам штитове од бронзе, и предаде их старешинама над стражарима који чувају врата дома царевог. II Chronicles 12:11 И кад иђаше цар у дом Господњи долажаху стражари и ношаху их, а после их опет остављаху у ризницу стражарску. II Chronicles 12:12 Што се дакле понизи, одврати се од њега гнев Господњи, и не затре га сасвим; јер још у Јуди беше добра. II Chronicles 12:13 И утврди се цар Ровоам у Јерусалиму, и царова; јер беше Ровоаму четрдесет и једна година кад се зацари, и седамдесет година царова у Јерусалиму граду, који изабра Господ између свих племена Израиљевих да онде намести име своје. А матери његовој беше име Нама, Амонка. II Chronicles 12:14 Али он чињаше зло, јер не управи срца свог да тражи Господа. II Chronicles 12:15 Али дела Ровоамова прва и последња нису ли записана у књизи пророка Семаје и видеоца Ида, где се казују кољена, а и ратови који беху једнако међу Ровоамом и Јеровоамом? II Chronicles 12:16 И почину Ровоам код отаца својих, и би погребен у граду Давидовом; а на његово се место зацари Авија, син његов. II Chronicles 13:0 II Chronicles 13:1 Године осамнаесте царовања Јеровоамовог зацари се Авија над Јудом. II Chronicles 13:2 Три године царова у Јерусалиму. Матери му беше име Махаја, кћи Урилова из Гаваје. А беше рат између Авије и Јеровоама. II Chronicles 13:3 И Авија изиђе на бој с храбром војском, четири стотине хиљада изабраних војника; а Јеровоам уврста према њему војску, осам стотина хиљада изабраних храбрих војника. II Chronicles 13:4 И стаде Авија наврх брда Семарајима у гори Јефремовој, и рече: Чујте ме, Јеровоаме и сав Израиљу! II Chronicles 13:5 Не требаше ли вам знати да је Господ Бог Израиљев предао Давиду царство над Израиљем довека, њему и синовима његовим заветом осољеним? II Chronicles 13:6 Али уста Јеровоам син Наватов, слуга Соломуна сина Давидовог, и одврже се од господара свог. II Chronicles 13:7 И скупише се к њему људи празнови и неваљалци, и одупреше се Ровоаму, сину Соломуновом, који беше дете и страшљивог срца, те им се не одупре. II Chronicles 13:8 Па ви сад велите да се опирете царству Господњем, које је у рукама синова Давидових, јер вас је много и имате код себе златне теоце, које вам је начинио Јеровоам да су вам богови. II Chronicles 13:9 Нисте ли отерали свештенике Господње синове Аронове и Левите? И начинили себи свештенике као народи по другим земљама? Ко год дође да му се посвете руке с телетом и са седам овнова, постаје свештеник онима који нису богови. II Chronicles 13:10 Али с нама је Господ Бог, нити смо Га оставили, а свештеници који служе Господу јесу синови Аронови, и Левити раде свој посао; II Chronicles 13:11 И пале Господу жртве паљенице свако јутро и свако вече, и каде мирисима, и хлебови постављени стоје на чистом столу, и пале се свако вече жишци на златном свећњаку; јер држимо што је Господ Бог наш наредио, а ви Га остависте, II Chronicles 13:12 Зато ево с нама је напред Бог и свештеници његови и трубе гласне да трубе противу вас. Синови Израиљеви, не војујте на Господа Бога отаца својих, јер нећете бити срећни. II Chronicles 13:13 Али Јеровоам заведе заседу да им зађу за леђа, и тако Јудејцима беху спред једни а с леђа заседа. II Chronicles 13:14 И кад се обазреше Јудејци, а то бој и спред и састраг, те повикаше ка Господу а свештеници затрубише у трубе. II Chronicles 13:15 И народ Јудин опет повика, и кад викаше народ Јудин, разби Бог Јеровоама и свега Израиља пред Авијом и Јудом. II Chronicles 13:16 И побегоше синови Израиљеви од Јуде, и даде их Бог њима у руке. II Chronicles 13:17 И поби их љуто Авија и народ његов, и паде од Израиља побијених пет стотина хиљада одабраних људи. II Chronicles 13:18 Тако бише покорени синови Израиљеви у то време, а синови Јудини осилише, јер се поуздаше у Господа Бога отаца својих. II Chronicles 13:19 И Авија потера Јеровоама, и узе му градове Ветиљ и села његова, и Јесану и села њена, и Ефрон и села његова. II Chronicles 13:20 И Јеровоам се више не опорави за живота Авијиног; и удари га Господ те умре. II Chronicles 13:21 А Авија утврди се, и узе четрнаест жена, и роди двадесет два сина и шеснаест кћери. II Chronicles 13:22 А остала дела Авијина и путеви његови и беседе његове записане су у књизи пророка Ида. II Chronicles 14:0 II Chronicles 14:1 А кад почину Авија код отаца својих и погребоше га у граду Давидовом, зацари се на његово место Аса, син његов. За његовог времена почину земља десет година. II Chronicles 14:2 И чињаше Аса шта је добро и право пред Господом Богом његовим. II Chronicles 14:3 Јер обори олтаре туђе и висине, и изломи ликове њихове и исече лугове њихове. II Chronicles 14:4 И заповеди синовима Јудиним да траже Господа Бога отаца својих и да извршују закон и заповест Његову. II Chronicles 14:5 Обори по свим градовима Јудиним висине и сунчане ликове, и почину царство за његовог времена. II Chronicles 14:6 И сазида тврде градове у земљи Јудиној, јер земља беше у миру, нити беше рата с њим оних година, јер му Господ даде мир. II Chronicles 14:7 И рече Јуди: Да сазидамо ове градове и да их опашемо зидом и кулама и вратима и преворницама, док је земља наша; јер тражимо Господа Бога свог, тражисмо Га и даде нам мир одсвуда. И тако зидаше, и бише срећни. II Chronicles 14:8 И имаше Аса војске триста хиљада од Јуде са штитовима и копљима, и од Венијамина двеста и осамдесет хиљада са штитовима и луковима. Сви беху храбри војници. II Chronicles 14:9 И изиђе из њих Зара Етиопљанин с хиљаду хиљада војске и с триста кола, и дође до Марисе. II Chronicles 14:10 И Аса изиђе преда њ; и уврсташе се војске у долини Сефати код Марисе. II Chronicles 14:11 И завапи Аса ка Господу Богу свом говорећи: Господе Теби је ништа помоћи множини или нејаком; помози нам, Господе Боже наш, јер се у Те уздамо, и у Твоје име дођосмо на ово мноштво. Господе, Ти си Бог наш, не дај да може шта на Те човек. II Chronicles 14:12 И разби Господ Етиопљане пред Асом и пред Јудом, и побегоше Етиопљани. II Chronicles 14:13 И тера их Аса и народ који беше с њим дори до Герара. и попадаше Етиопљани да их ни један не оста жив, јер се сатрше пред Господом и пред војском Његовом; и они однесоше плен велик веома. II Chronicles 14:14 И побише све градове око Герара, јер дође на њих страх Господњи, и опленише све оне градове, јер беше у њима много плена. II Chronicles 14:15 Побише и по становима пастирским људе, и одведоше много оваца и камила; и вратише се у Јерусалим. II Chronicles 15:0 II Chronicles 15:1 Тада дух Божји дође на Азарију, сина Одидовог; II Chronicles 15:2 Те отиде пред Асу и рече му: Чујте ме, Асо и све племе Јудино и Венијаминово; Господ је с вама, јер сте ви с Њим; и ако Га устражите, наћи ћете Га; ако ли Га оставите, и Он ће вас оставити. II Chronicles 15:3 Дуго је Израиљ без правог Бога и без свештеника учитеља, и без закона. II Chronicles 15:4 А да су се у невољи својој обратили ка Господу Богу Израиљевом и тражили Га, нашли би Га. II Chronicles 15:5 Али у ово време не може се на миру одлазити ни долазити; јер је немир велик међу свим становницима земаљским; II Chronicles 15:6 И потиру народ један други, и градови један други, јер их Бог смете свакојаким невољама. II Chronicles 15:7 Зато ви будите храбри и немојте да вам клону руке, јер има плата за ваш труд. II Chronicles 15:8 А кад чу Аса те речи и пророштво пророка Одида, охрабри се, и истреби гадне богове из све земље Јудине и Венијаминове и из градова које беше узео у гори Јефремовој, и понови олтар Господњи који беше пред тремом Господњим. II Chronicles 15:9 Потом сазва све племе Јудино и Венијаминово и дошљаке који беху код њих од Јефрема и Манасије и Симеуна, јер их много пребеже к њему из народа Израиљевог кад видеше да је Господ Бог његов с њим. II Chronicles 15:10 И скупише се у Јерусалим трећег месеца петнаесте године царовања Асиног. II Chronicles 15:11 И у онај дан принесоше Господу жртве од плена који догнаше, седам стотина волова и седам хиљада оваца. II Chronicles 15:12 И ухватише веру да траже Господа Бога отаца својих свим срцем својим и свом душом својом; II Chronicles 15:13 А ко год не би тражио Господа Бога Израиљевог, да се погуби, био мали или велики, човек или жена. II Chronicles 15:14 И заклеше се Господу гласом великим и уз кликовање и уз трубе и рогове. II Chronicles 15:15 И радоваше се сав народ Јудин ради те заклетве, јер из свега срца свог заклеше се, и од све воље своје тражише Га и нађоше Га; и Господ им даде мир одсвуда. II Chronicles 15:16 Јоште и Маху, матер своју, сврже Аса с власти, јер беше начинила у лугу идола; и Аса обали идола њеног и изломи га и сажеже на потоку Кедрону. II Chronicles 15:17 Али висине не бише оборене у Израиљу, али срце Асино беше право свега века његовог. II Chronicles 15:18 И унесе у дом Божји шта беше посветио отац његов и шта беше сам посветио, сребро и злато и судове. II Chronicles 15:19 И не би рата до тридесет пете године царовања Асиног. II Chronicles 16:0 II Chronicles 16:1 Године тридесет шесте царовања Асиног изиђе Васа, цар Израиљев, на Јуду, и стаде зидати Раму да не да никоме отићи к Аси, цару Јудином, ни од њега доћи. II Chronicles 16:2 Тада узе Аса сребро и злато из ризница дома Господњег и дома царевог, и посла Вен-Ададу цару сирском, који живљаше у Дамаску, и поручи: II Chronicles 16:3 Вера је између мене и тебе, између оца мог и оца твог, ево шаљем ти сребра и злата, хајде поквари веру коју имаш са Васом царем Израиљевим, еда би отишао од мене. II Chronicles 16:4 И послуша Вен-Адад цара Асу, и посла војводе своје на градове Израиљеве, и освојише Ијон и Дан и Авел-Мајим и све градове Нефталимове у којима беху житнице. II Chronicles 16:5 А кад Васа то чу, преста зидати Раму и остави дело своје. II Chronicles 16:6 Тада цар Аса узе сав народ Јудин, те однесоше камење из Раме и дрво, чим зидаше Васа, и од њега сазида Гавају и Миспу. II Chronicles 16:7 А у то време дође Ананије виделац к Аси, цару Јудином, и рече му: Што си се поуздао у цара сирског а ниси се поуздао у Господа Бога свог, зато се војска цара сирског измаче из твојих руку. II Chronicles 16:8 Нису ли Етиопљани и Лувеји имали велике војске с врло много кола и коњика? Па кад си се поуздао у Господа, даде ти их у руке. II Chronicles 16:9 Јер очи Господње гледају по свој земљи да би показивао силу своју према онима којима је срце цело према Њему. Лудо си у том радио; зато ће одсада бити ратови на те. II Chronicles 16:10 Тада се Аса разгневи на пророка, и стави га у тамницу, јер се расрди на њ за то; и потлачи Аса неке из народа у то време. II Chronicles 16:11 Али гле, дела Асина, прва и последња, ено записана су у књизи о царевима Јудиним и Израиљевим. II Chronicles 16:12 И разболе се Аса тридесет девете године царовања свог од ногу, и болест његова би врло тешка, али ни у болести својој не тражи Господа него лекаре. II Chronicles 16:13 И тако почину Аса код отаца својих, и умре четрдесет прве године царовања свог. II Chronicles 16:14 И погребоше га у гробу његовом, који ископа себи у граду Давидовом, и метнуше га на постељу коју беше напунио мирисавих ствари и масти зготовљених вештином апотекарском, и спалише му их врло много. II Chronicles 17:0 II Chronicles 17:1 Тада се зацари Јосафат, син његов, на његово место, и укрепи се на Израиља. II Chronicles 17:2 И понамешта војску по свим тврдим градовима Јудиним, и понамешта страже по земљи Јудиној и по градовима Јефремовим, које задоби Аса, отац његов. II Chronicles 17:3 И беше Господ с Јосафатом, јер хођаше првим путевима Давида оца свог и не тражаше Вала. II Chronicles 17:4 Него Бога оца свог тражаше и по заповестима Његовим хођаше, и не чињаше као синови Израиљеви. II Chronicles 17:5 Зато утврди Господ царство у руци његовој, и сав народ Јудин даваше даре Јосафату, те имаше велико благо и славу. II Chronicles 17:6 И срце се његово ослободи на путевима Господњим, те још обори висине и лугове у Јудеји. II Chronicles 17:7 И треће године свог царовања посла кнезове своје Вен-Аила и Овадију и Захарију и Натанаила и Михеју да уче по градовима Јудиним; II Chronicles 17:8 И с њима Левите: Семају и Натанију и Зевадију и Асаила и Семирамота и Јонатана и Адонију и Товију и Тов-Адонију, Левите, и с њима Елисаму и Јорама свештенике. II Chronicles 17:9 И учаху по Јудеји имајући при себи књигу закона Господњег, и прохођаху све градове Јудине учећи народ. II Chronicles 17:10 И дође страх Господњи на сва царства по земљама око Јуде, те не војеваше на Јосафата. II Chronicles 17:11 И сами Филистеји доношаху Јосафату даре и данак у новцу; и Арапи догоњаху му стоку, по седам хиљада и седам стотина овнова и по седам хиљада и седам стотина јараца. II Chronicles 17:12 Тако напредоваше Јосафат и подиже се веома; и сазида у Јудеји куле и градове за житнице. II Chronicles 17:13 И имаше много добра по градовима Јудиним, и војника, храбрих јунака у Јерусалиму. II Chronicles 17:14 А ово је број њихов по домовима отаца њихових; од Јуде хиљадници: Адна војвода, с којим беше три стотине хиљада храбрих јунака. II Chronicles 17:15 А за њим Јоанам војвода, с којим беше двеста осамдесет хиљада; II Chronicles 17:16 А за њим Амасија син Зихријев, који се драговољно даде Господу, и с ким беше двеста хиљада храбрих јунака. II Chronicles 17:17 А од Венијамина: храбри јунак Елијада, с којим беше двеста хиљада наоружаних луком и штитом; II Chronicles 17:18 А за њим Јозавад, с којим беше сто и осамдесет хиљада наоружаних за бој. II Chronicles 17:19 Ови служаху цару осим оних које понамешта цар по тврдим градовима у свој земљи Јудиној. II Chronicles 18:0 II Chronicles 18:1 И Јосафат имајући велико благо и славу, опријатељи се с Ахавом. II Chronicles 18:2 И после неколико година отиде к Ахаву у Самарију; и накла му Ахав много оваца и волова и народу који беше с њим, и наговараше га да пође на Рамот галадски. II Chronicles 18:3 И рече Ахав цар Израиљев Јосафату цару Јудином: Хоћеш ли ићи са мном на Рамот галадски? А он рече: Ја као ти, народ мој као твој народ; хоћемо с тобом на војску. II Chronicles 18:4 Још рече Јосафат цару Израиљевом: Питај данас шта ће Господ рећи. II Chronicles 18:5 Тада сазва цар Израиљев пророке своје, четири стотине људи, и рече им: Хоћемо ли ићи на војску на Рамот галадски, или ћу се оканити? А они рекоше: Иди, јер ће га Господ дати у руке цару. II Chronicles 18:6 А Јосафат рече: Има ли ту још који пророк Господњи да га питамо? II Chronicles 18:7 А цар рече Јосафату: Има још један човек преко ког бисмо могли упитати Господа; али ја мрзим на њ, јер ми не прориче добра него свагда зло; то је Михеја син Јемлин. А Јосафат рече: Нека цар не говори тако. II Chronicles 18:8 Тада цар Израиљев дозва једног дворанина, и рече му: Брже доведи Михеју, сина Јемлиног. II Chronicles 18:9 А цар Израиљев и Јосафат, цар Јудин сеђаху, сваки на свом престолу обучени у царске хаљине, сеђаху на пољани код врата самаријских, и сви пророци пророковаху пред њима. II Chronicles 18:10 И Седекија син Хананин начини себи гвоздене рогове, и рече: Овако вели Господ: Овим ћеш бити Сирце докле их не истребиш. II Chronicles 18:11 Тако и сви пророци пророковаху говорећи: Иди на Рамот галадски, и бићеш срећан, јер ће га Господ предати цару у руке. II Chronicles 18:12 А посланик који отиде да дозове Михеју рече му говорећи: Ево пророци проричу сви једним гласом добро цару; нека и твоја реч буде као њихова, и говори добро. II Chronicles 18:13 А Михеја рече: Тако да је жив Господ, говорићу оно што рече Бог мој. II Chronicles 18:14 И кад дође к цару, рече му цар: Михеја! Хоћемо ли ићи на војску на Рамот галадски, или ћу се оканити? А он рече: Идите, бићете срећни, и даће вам се у руке. II Chronicles 18:15 А цар му рече: Колико ћу те пута заклањати да ми не говориш него истину у име Господње? II Chronicles 18:16 Тада рече: Видео сам сав народ Израиљев разасут по планинама као овце које немају пастира, јер рече Господ: Ови немају господара, нека се врате свак својој кући с миром. II Chronicles 18:17 Тада рече цар Израиљев Јосафату: Нисам ли ти рекао да ми неће пророковати добра него зло? II Chronicles 18:18 А Михеја рече: Зато чујте реч Господњу: Видех Господа где седи на престолу свом, а сва војска небеска стајаше му с десне и с леве стране; II Chronicles 18:19 И Господ рече: Ко ће преварити Ахава цара Израиљевог да отиде и падне код Рамота галадског? Још рече: Један рече ово а други оно. II Chronicles 18:20 Тада изиђе један дух, и ставши пред Господа рече: Ја ћу га преварити. А Господ му рече: Како? II Chronicles 18:21 Одговори: Изићи ћу и бићу лажљив дух у устима свих пророка његових. А Господ му рече: Преварићеш га и надвладаћеш, иди учини тако. II Chronicles 18:22 Зато сада ето, Господ је метнуо лажљив дух у уста тим пророцима твојим; а Господ је изрекао зло по те. II Chronicles 18:23 Тада приступи Седекија син Хананин, и удари Михеју по образу говорећи: Којим је путем отишао дух Господњи од мене да говори с тобом? II Chronicles 18:24 А Михеја му рече: Ето, видећеш у онај дан кад отидеш у најтајнију клет да се сакријеш. II Chronicles 18:25 Тада цар Израиљев рече: Ухватите Михеју, и одведите га к Амону заповеднику градском и к Јоасу сину царевом. II Chronicles 18:26 И реците им: Овако вели цар: Метните овог у тамницу, а дајите му по мало хлеба и по мало воде докле се не вратим у миру. II Chronicles 18:27 А Михеја рече: Ако се вратиш у миру, није Господ говорио преко мене. Још рече: Чујте сви народи. II Chronicles 18:28 И отиде цар Израиљев с Јосафатом царем Јудиним на Рамот галадски. II Chronicles 18:29 И рече цар Израиљев Јосафату: Ја ћу се преобући кад пођем у бој, а ти обуци своје одело. И преобуче се цар Израиљев, и отидоше у бој. II Chronicles 18:30 А цар сирски заповеди војводама од кола својих говорећи: Не ударајте ни на малог ни на великог, него на самог цара Израиљевог. II Chronicles 18:31 А кад војводе од кола видеше Јосафата, рекоше: То је цар Израиљев. И окренуше се на њ да га ударе. Али Јосафат повика, и Господ му поможе, и одврати их Бог од њега. II Chronicles 18:32 Јер видевши војводе од кола да није цар Израиљев, одступише од њега. II Chronicles 18:33 А један застрели из лука нагоном и устрели цара Израиљевог где спуча оклоп. А он рече свом возачу: Савиј руком својом и извези ме из боја, јер сам рањен. II Chronicles 18:34 И бој би жесток оног дана, а цар Израиљев заоста на колима својим према Сирцима до вечера, и умре о сунчаном заходу. II Chronicles 19:0 II Chronicles 19:1 А кад се Јосафат, цар Јудин, враћаше с миром кући својој у Јерусалим, II Chronicles 19:2 Изиђе преда њ Јуј син Ананијев, виделац, и рече Јосафату: Безбожнику ли помажеш, и оне који мрзе на Господа љубиш? Зато се подигао на те гнев Господњи. II Chronicles 19:3 Али се нашло добро на теби што си истребио лугове из земље и што си управио срце своје да тражиш Бога. II Chronicles 19:4 Потом Јосафат сеђаше у Јерусалиму, и опет прође по народу од Вирсавеје до горе Јефремове, и поврати их ка Господу Богу отаца његових. II Chronicles 19:5 И постави судије у земљи по свим тврдим градовима Јудиним, у сваком граду. II Chronicles 19:6 И рече судијама: Гледајте шта ћете радити, јер нећете судити за човека него за Господа, који је с вама кад судите. II Chronicles 19:7 Зато нека буде страх Господњи у вама; пазите и радите, јер у Господа Бога нашег нема неправде, нити гледа ко је ко, нити прима поклоне. II Chronicles 19:8 Такође у Јерусалиму постави Јосафат од Левита и свештеника и главара домова отачких у Израиљу за судове Господње и за распре; јер долажаху опет у Јерусалим. II Chronicles 19:9 И заповеди им говорећи: Тако радите у страху Господњем, верно и целог срца. II Chronicles 19:10 И у свакој парници која дође к вама од браће ваше што седе по градовима својим, да расудите између крви и крви, између закона и заповести, између уредби и судова, обавестите их да не би грешили Господу, да не би дошао гнев Његов на вас и на браћу вашу; тако чините, те нећете згрешити. II Chronicles 19:11 И ево, Амарија, поглавар свештенички, биће над вама у свим пословима Господњим, а Завдија, син Исмаилов, вођ дома Јудиног у свим пословима царским; такође, Левити управитељи биће уз вас. Будите слободни, и радите, и Господ ће бити с добрим. II Chronicles 20:0 II Chronicles 20:1 А после тога синови Моавови и синови Амонови и с њима који живе међу синовима Амоновим, дођоше да војују на Јосафата. II Chronicles 20:2 И дођоше те јавише Јосафату говорећи: Иде на те велико мноштво испреко мора, из Сирије; и ено их у Асасон-Тамару, а то је Ен-Гад. II Chronicles 20:3 А Јосафат се уплаши, и обрати лице своје да тражи Господа, и огласи пост по свој земљи Јудиној. II Chronicles 20:4 И скупише се сви синови Јудини да траже Господа, и из свих градова Јудиних дођоше да траже Господа. II Chronicles 20:5 Тада стаде Јосафат у збору Јудином и јерусалимском у дому Господњем пред тремом новим, II Chronicles 20:6 И рече: Господе Боже отаца наших! Ниси ли Ти Бог на небу и владаш свим царствима народним? Није ли у Твојој руци моћ и сила да Ти нико не може одолети? II Chronicles 20:7 Ниси ли Ти, Боже наш, одагнао становнике ове земље испред народа свог Израиља, и дао је навек семену Аврама пријатеља свог? II Chronicles 20:8 Те се населише у њој, и саградише Ти у њој светињу за име Твоје говорећи: II Chronicles 20:9 Кад нас задеси како зло, мач осветни или помор или глад, стаћемо пред овим домом и пред Тобом, јер је име Твоје у овом дому, и вапићемо Теби у невољи својој, услиши и избави. II Chronicles 20:10 А сад ево, синови Амонови и Моавови и они из горе Сира, кроз које ниси дао синовима Израиљевим проћи кад иђаху из земље мисирске, него их обиђоше и не истребише; II Chronicles 20:11 А ево, они нам враћају дошавши да нас истерају из наследства Твог, које си нам предао. II Chronicles 20:12 Боже наш, зар им нећеш судити? Јер у нама нема снаге да се опремо том мноштву великом, које иде на нас, нити знамо шта бисмо чинили, него су очи наше упрте у Те. II Chronicles 20:13 А сви синови Јудини стајаху пред Господом и деца њихова, жене њихове и синови њихови. II Chronicles 20:14 Тада сиђе дух Господњи усред збора на Јазила сина Захарије сина Венаје сина Јеила сина Матанијиног, Левита између синова Асафових, II Chronicles 20:15 И рече: Слушајте, сви синови Јудини и Јерусалимљани, и ти царе Јосафате, овако вам вели Господ: Не бојте се и не плашите се тог мноштва великог, јер није ваш рат него Божји. II Chronicles 20:16 Сутра изађите на њих; они ће поћи уз брдо Зис, и наћи ћете их накрај потока према пустињи Јеруилу. II Chronicles 20:17 Не треба ви да се бијете у овом боју; поставите се, стојте па гледајте како ће вас избавити Господ, Јудо и Јерусалиме! Не бојте се и не плашите се, сутра изиђите пред њих, и Господ ће бити с вама. II Chronicles 20:18 Тада се Јосафат сави лицем к земљи, и сви Јудејци и Јерусалимљани падоше пред Господом, и поклонише се Господу. II Chronicles 20:19 А Левити од синова Катових и синова Корејевих усташе, те хвалише Господа Бога Израиљевог гласом веома високим. II Chronicles 20:20 А ујутру уставши рано изиђоше у пустињу текујску; а кад излажаху, стаде Јосафат и рече: Чујте ме, Јудејци и Јерусалимљани: верујте Господу Богу свом и бићете јаки, верујте пророцима Његовим и бићете срећни. II Chronicles 20:21 И тако договорив се с народом постави певаче Господње да хвале свету красоту идући пред војском и говорећи: Хвалите Господа, јер је довека милост Његова. II Chronicles 20:22 А кад почеше песму и хвалу, обрати Господ заседу на синове Амонове и синове Моавове и на оне из горе Сира, који изиђоше на Јуду, те се разбише. II Chronicles 20:23 Јер синови Амонови и синови Моавови усташе на оне из горе Сира да их побију и потру; и кад побише оне из горе Сира, ударише једни на друге, те се потрше. II Chronicles 20:24 А кад Јуда дође до стражаре према пустињи, и погледа на мноштво, а то мртва телеса леже по земљи, и ниједан не беше остао жив. II Chronicles 20:25 Зато дође Јосафат са народом својим да покупи плен; и нађоше код њих много блага и драгоцених накита на мртвацима, и напленише да већ не могоше носити; три дана купише плен, јер га беше много. II Chronicles 20:26 А четврти дан скупише се у долини благословној, јер онде благословише Господа; зато се прозва место Долина Благословна до данас. II Chronicles 20:27 Потом окренуше сви Јудејци и Јерусалимљани и Јосафат пред њима да се врате у Јерусалим с весељем, јер их овесели Господ непријатељима њиховим. II Chronicles 20:28 И дођоше у Јерусалим са псалтирима и гуслама и трубама у дом Господњи. II Chronicles 20:29 И страх Божји дође на сва царства земаљска кад чуше да је Господ војевао на непријатеље Израиљеве. II Chronicles 20:30 И тако се смири царство Јосафатово, јер му Бог његов даде мир одсвуда. II Chronicles 20:31 И цароваше Јосафат над Јудом; тридесет и пет година беше му кад поче царовати; и царова двадесет и пет година у Јерусалиму. Матери му беше име Азува, кћи Силејева. II Chronicles 20:32 И хођаше путем оца свог Асе, нити зађе с њега, чинећи што је право пред Господом. II Chronicles 20:33 Али висине не бише оборене, јер још не беше народ управио срца свог к Богу отаца својих. II Chronicles 20:34 А остала дела Јосафатова прва и последња, ено записана су у књизи Јуја сина Ананијевог, која је стављена у књигу о царевима Израиљевим. II Chronicles 20:35 Потом здружи се Јосафат, цар Јудин с Охозијом, царем Израиљевим, који чињаше безакоње. II Chronicles 20:36 А здружи се с њим зато да начине лађе да иду у Тарсис; и начинише лађе у Есион-Гаверу. II Chronicles 20:37 Тада пророкова Елијезер син Додавин из Марисе за Јосафата говорећи: Што си се здружио с Охозијом, зато Господ разметну дела твоја. И разбише се лађе и не могоше ићи у Тарсис. II Chronicles 21:0 II Chronicles 21:1 Потом почину Јосафат код отаца својих, и би погребен код отаца својих у граду Давидовом; а на његово се место зацари Јорам, син његов. II Chronicles 21:2 А браћа му, синови Јосафатови, беху: Азарија и Јехило и Захарија и Азарија и Михаило и Сефатија; ти сви беху синови Јосафата цара Израиљевог. II Chronicles 21:3 И отац им даде велике дарове, сребра и злата и заклада с тврдим градовима у земљи Јудиној; царство пак даде Јораму, јер беше првенац. II Chronicles 21:4 А Јорам ступивши на царство оца свог и утврдивши се, поби сву браћу своју мачем и неке кнезове Израиљеве. II Chronicles 21:5 Имаше Јорам тридесет и две године кад се зацари, и царова осам година у Јерусалиму. II Chronicles 21:6 И хођаше путем царева Израиљевих, као што чињаше дом Ахавов, јер се ожени кћерју Ахавовом; и чињаше што је зло пред Господом. II Chronicles 21:7 Али Господ не хте затрти дом Давидов ради завета који учини с Давидом и што му беше рекао да ће дати видело њему и синовима његовим увек. II Chronicles 21:8 За његовог времена одврже се Едом да не буде под Јудом, и поставише себи цара. II Chronicles 21:9 Зато отиде Јорам с војводама својим и са свим колима својим; и уста ноћу, те поби Едомце који га беху опколили, и заповеднике од кола. II Chronicles 21:10 Ипак се одвргоше Едомци да не буду под Јудом до данас. У исто време одврже се Ливна да не буде под њим, јер остави Господа Бога отаца својих. II Chronicles 21:11 Још и висине начини по брдима Јудиним, и наведе на прељубу Јерусалимљане и преласти Јуду. II Chronicles 21:12 Тада му дође књига од Илије пророка, где му говораше: Овако вели Господ Бог Давида оца твог: Што ниси ходио путевима Јосафата, оца свог и путевима Асе, цара Јудиног, II Chronicles 21:13 Него си ходио путем царева Израиљевих и навео си на прељубу Јуду и Јерусалимљане, као што је дом Ахавов навео на прељубу Израиља, и још си побио браћу своју, дом оца свог, боље од себе, II Chronicles 21:14 Ево, Господ ће ударити великим злом народ твој и синове твоје и жене твоје и све што имаш. II Chronicles 21:15 И ти ћеш боловати тешко, од болести у цревима, да ће ти црева изаћи од болести, која ће трајати две године. II Chronicles 21:16 И тако подиже Господ на Јорама дух Филистејима и Арапима који живе од Етиопљана. II Chronicles 21:17 И они дошавши на земљу Јудину продреше у њу, и однесоше све благо што се нађе у дому царевом, и синове његове и жене његове, да му не оста ниједан син осим Јоахаза најмлађег сина његовог. II Chronicles 21:18 И после свега тога удари га Господ болешћу у цревима, којој не беше лека. II Chronicles 21:19 И дан по дан пролажаше, и кад се навршише две године, изиђоше му црева с болешћу и умре од тешких болова и народ му не пали мириса као што је чинио оцима његовим. II Chronicles 21:20 Имаше тридесет и две године кад поче царовати, и царова осам година у Јерусалиму, и премину да нико не зажали за њим; и погребоше га у граду Давидовом, али не у гробу царском. II Chronicles 22:0 II Chronicles 22:1 А Јерусалимљани зацарише на његово место Охозију најмлађег сина његовог, јер старије све поби чета која дође с Арапима у логор; и тако Охозија, син Јорамов, поста цар Јудин. II Chronicles 22:2 Имаше Охозија четрдесет и две године кад поче царовати, и царова годину дана у Јерусалиму. Матери му беше име Готолија, кћи Амријева. II Chronicles 22:3 И он хођаше путевима дома Ахавовог, јер га мати наговараше на зла дела. II Chronicles 22:4 И чињаше што је зло пред Господом као дом Ахавов; јер му они беху саветници по смрти оца његовог на погибао његову. II Chronicles 22:5 И по њиховом савету ходећи изиђе с Јорамом сином Ахавовим, царем Израиљевим, на војску на Азаила, цара сирског, у Рамот галадски; и онде Сирци ранише Јорама. II Chronicles 22:6 А он се врати да се лечи у Језраелу од рана које му задаше у Рами, кад се бише с Азаилом, царем сирским. А Азарија, син Јорамов цар Јудин, дође у Језраел да види Јорама, сина Ахавовог, јер беше болестан. II Chronicles 22:7 Али беше од Бога на пропаст Охозији што дође к Јораму; јер дошав отиде с Јорамом на Јуја, сина Нимсијиног, кога Господ помаза да истреби дом Ахавов. II Chronicles 22:8 Јер кад Јуј извршаваше освету на дому Ахавовом, нађе кнезове Јудине и синове браће Охозијине, који служаху Охозији, и погуби их. II Chronicles 22:9 Потом потражи Охозију, и ухватише га кад се сакриваше у Самарији, и доведавши га к Јују погубише га, и погребоше га; јер рекоше: Син је Јосафата који је тражио Господа свим срцем својим. И тако не би никога од дома Охозијиног који би могао бити цар. II Chronicles 22:10 Зато Готолија, мати Охозијина, видевши да јој син погибе, уста и поби све царско семе дома Јудиног. II Chronicles 22:11 Али Јосавеја, кћи царева, узе Јоаса, сина Охозијиног и украде га између синова царевих, које убијаху; и сакри га с дојкињом његовом у ложницу. И тако Јосавеја, кћи цара Јорама, жена Јодаја свештеника, сакри га од Готолије, јер беше сестра Охозијина, те га не уби. II Chronicles 22:12 И беше с њима сакривен у дому Божијем шест година; а Готолија цароваше у земљи. II Chronicles 23:0 II Chronicles 23:1 А седме године ослободи се Јодај, и узе к себи стотнике Азарију сина Јероамовог и Исмаила сина Јоанановог и Азарију сина Овидовог и Масију сина Адајевог и Елисафата сина Зихријевог, и ухвати веру с њима, II Chronicles 23:2 Те пролазећи земљу Јудину сабраше Левите из свих градова Јудиних и главаре породица отачких у Израиљу, и дођоше у Јерусалим. II Chronicles 23:3 И сав збор учини веру у дому Божјем с царем; и Јодај им рече: Ево, син ће царев царовати, као што је рекао Господ за синове Давидове. II Chronicles 23:4 Ово учините: трећина вас који долазите у суботу између свештеника и Левита нека буду вратари на прагу; II Chronicles 23:5 А друга трећина нека буде у царском двору; а остала трећина на вратима од темеља, а сав народ у тремовима дома Господњег. II Chronicles 23:6 Нико да не улази у дом Господњи осим свештеника и оних Левита који служе; они нека улазе, јер су посвећени, а сав народ нека чини оно што је Господ заповедио да чини. II Chronicles 23:7 И Левити нека опколе цара, сваки с оружјем својим у руци; и ко би год ушао у дом, да се погуби; и будите уз цара кад стане улазити и излазити. II Chronicles 23:8 И учинише Левити и сав народ Јудин све што заповеди свештеник Јодај; и узеше сваки своје људе који долажаху у суботу и који одлажаху у суботу; јер Јодај свештеник не отпусти редове. II Chronicles 23:9 И даде Јодај свештеник стотиницима копља и штитове и штитиће цара Давида што беху у дому Божијем. II Chronicles 23:10 И постави сав народ све с оружјем у руку, од десне стране дома до леве према олтару и према дому, око цара. II Chronicles 23:11 Тада изведоше сина царевог, и метнуше му на главу венац, и дадоше му сведочанство, и зацарише га, и Јодај и синови његови помазаше га и рекоше: Да живи цар! II Chronicles 23:12 А кад Готолија чу вику народа који се стецаше и хваљаше цара, дође к народу у дом Господњи. II Chronicles 23:13 И погледа, и гле, цар стајаше код свог ступа на уласку, а кнезови и трубе око цара, и сав народ земаљски радоваше се и трубе трубљаху и певачи певаху уз оруђа музичка и они који почињаху у певању. Тада раздре Готолија хаљине своје и повика: Буна! Буна! II Chronicles 23:14 А Јодај свештеник заповеди да изађу стотиници који беху над војском, и рече им: Изведите је из врста напоље, и ко пође за њом нека се погуби мачем; јер рече свештеник: Немојте је убити у дому Господњем. II Chronicles 23:15 И начинише јој место, те отиде како се иде вратима коњским у дом царев, и онде је погубише. II Chronicles 23:16 Тада Јодај учини веру међу собом и свим народом и царем да ће бити народ Господњи. II Chronicles 23:17 Потом сав народ отиде у дом Валов, и раскопаше га, и олтаре његове и ликове његове изломише, а Матана, свештеника Валовог, убише пред олтарима. II Chronicles 23:18 И Јодај уреди опет службу у дому Господњем међу свештеницима и Левитима, које Давид беше одредио дому Господњем, да би приносили жртве паљенице Господу, као што пише у закону Мојсијевом, с весељем и песмама по наредби Давидовој. II Chronicles 23:19 Постави и вратаре на вратима дома Господњег да не би улазио нечист ода шта му драго. II Chronicles 23:20 И узе стотинике и знатније људе и који управљаху народом, сав народ земаљски, и изведе цара из дома Господњег и уђоше високим вратима у дом царски, и посадише цара на царски престо. II Chronicles 23:21 И радоваше се сав народ земаљски, и град се умири, кад Готолију убише мачем. II Chronicles 24:0 II Chronicles 24:1 Беше Јоасу седам година кад се зацари, и царова четрдесет година у Јерусалиму. Матери му беше име Сивија из Вирсавеје. II Chronicles 24:2 И чињаше Јоас што је право пред Господом докле год беше жив Јодај свештеник. II Chronicles 24:3 И Јодај га ожени двема женама, те роди синове и кћери. II Chronicles 24:4 Потом Јоас науми да оправи дом Господњи. II Chronicles 24:5 И сазва свештенике и Левите, па им рече: Пођите по градовима Јудиним и купите од свега Израиља новац да се оправља дом Бога вашег од године до године, и ви похитајте с тим. Али не хитеше Левити. II Chronicles 24:6 Зато цар дозва Јодаја поглавара и рече му: Зашто не настојиш да Левити доносе из Јудеје и Јерусалима прилоге које је наредио Мојсије слуга Господњи збору Израиљевом на шатор од састанка? II Chronicles 24:7 Јер безбожна Готолија и синови њени опленише дом Господњи и све ствари посвећене дому Господњем обратише на Вале. II Chronicles 24:8 И тако заповеди цар те начинише ковчег, и метнуше га на врата дома Господњег споља. II Chronicles 24:9 И огласише по Јудеји и по Јерусалиму да доносе Господу прилог који је наредио Мојсије, слуга Божји, Израиљу у пустињи. II Chronicles 24:10 И обрадоваше се кнезови и сав народ, и доносећи метаху у ковчег докле се не сврши. II Chronicles 24:11 И кад доношаху Левити ковчег, по заповести царевој, видевши да има много новца, долажаше писар царев и посланик поглавара свештеничког, те изручиваху ковчег, потом га опет одношаху и остављаху на његово место; и тако чињаху сваки дан, и накупише много новца. II Chronicles 24:12 И даваше га цар Јодај настојницима над послом око дома Господњег, а они наимаху каменаре и дрводеље да се обнови дом Господњи, и коваче који раде од гвожђа и од бронзе, да се оправи дом Господњи. II Chronicles 24:13 И пословаху посленици, и оправљање напредоваше под њиховим рукама, те повратише дому Божјем обличје његово, и утврдише га. II Chronicles 24:14 А кад свршише, донесоше пред цара и Јодаја новце што претекоше; и од тог новца начини судове за дом Господњи, судове за службу и за жртве, и кадионице, и друге судове златне и сребрне. И тако приношаху жртве паљенице у дому Господњем једнако свега века Јодајевог. II Chronicles 24:15 Потом остаревши Јодај сит живота умре; сто и тридесет година беше му кад умре. II Chronicles 24:16 И погребоше га у граду Давидовом код царева; јер чињаше добро Израиљу и Богу и дому његовом. II Chronicles 24:17 А кад умре Јодај, дођоше кнезови Јудини и поклонише се цару; тада их послуша цар, II Chronicles 24:18 Те оставише дом Господа Бога отаца својих, и стадоше служити луговима и идолима; и подиже се гнев Господњи на Јуду и на Јерусалим за тај грех њихов. II Chronicles 24:19 И слаше им пророке да их врате ка Господу, и они им сведочаху, али их не послушаше. II Chronicles 24:20 И дође дух Господњи на Захарију, сина Јодаја свештеника, те стаде више народа и рече им: Овако вели Бог: Зашто преступате заповести Господње? Нећете бити срећни; што остависте Господа, зато и Он вас остави. II Chronicles 24:21 А они се побунише на њ, и засуше га камењем по заповести царевој у трему дома Господњег. II Chronicles 24:22 И не опомену се Јоас милости коју му учини Јодај, отац његов, него уби сина његовог; а он умирући рече: Господ нека види и тражи. II Chronicles 24:23 А кад прође година, подиже се на њ војска сирска и уђе у земљу јудејску и у Јерусалим, и побише по народу све кнезове народне, и сав плен од њих послаше цару у Дамаск. II Chronicles 24:24 Ако и мала беше војска сирска која дође, ипак Господ даде у руке њихове врло велику војску, јер беху оставили Господа Бога отаца својих. И тако на Јоасу извршише суд. II Chronicles 24:25 А кад отидоше од њега оставивши га у тешкој болести, побунише се на њ слуге његове за крв синова Јодаја свештеника, и убише га на постељи његовој, те погибе; и погребоше га у граду Давидовом, али га не погребоше у гробовима царским. II Chronicles 24:26 А ово су што се побунише на њ: Завад, син Симеате Амонке и Јозавад, син Симрите Моавке. II Chronicles 24:27 А о синовима његовим и о великом порезу што би под њим, и о грађењу дома Божјег, ето записано је у књизи о царевима. А зацари се на његово место Амасија, син његов. II Chronicles 25:0 II Chronicles 25:1 Беше Амасији двадесет и пет година кад поче царовати, и царова двадесет и девет година у Јерусалиму. Матери му беше име Јоадана из Јерусалима. II Chronicles 25:2 Он чињаше што је право пред Господом, али не целим срцем. II Chronicles 25:3 И кад се утврди у царству, поби слуге своје који убише цара оца његовог. II Chronicles 25:4 Али синове њихове не погуби, него учини како пише у закону, у књизи Мојсијевој, где је заповедио Господ говорећи: Очеви да не гину за синове, ни синови за очеве, него сваки за свој грех нека гине. II Chronicles 25:5 Иза тога скупи Амасија народ Јудин, и постави по домовима отачким хиљаднике и стотинике по свој земљи Јудиној и Венијаминовој, и изброја их од двадесет година и више, и нађе их триста хиљада војника избраних, који ношаху копље и штит. II Chronicles 25:6 И јоште најми између Израиљаца сто хиљада храбрих људи за сто таланата сребра. II Chronicles 25:7 Али дође му човек Божји и рече: Царе, да не иде с тобом војска израиљска, јер Господ није с Израиљцима нити са синовима Јефремовим. II Chronicles 25:8 Него иди ти, и буди храбар у боју; иначе ће те оборити Бог пред непријатељем, јер Бог може и помоћи и оборити. II Chronicles 25:9 Тада рече Амасија човеку Божјем: А шта ће бити са сто таланата што сам дао војсци Израиљевој? А човек Божји рече: Има Господ да ти да више од тога. II Chronicles 25:10 И тако одвоји Амасија војску што му беше дошла од Јефрема да отиду у своје место; а они се врло расрдише на Јуду, и вратише се у своје место с великим гневом. II Chronicles 25:11 А Амасија ослободивши се поведе народ свој и отиде у слану долину, и поби десет хиљада синова Сирових; II Chronicles 25:12 И десет хиљада живих заробише Јудејци, и одведоше их на врх стене, и побацаше их са врх стене да се сви распадоше. II Chronicles 25:13 А војници које Амасија посла натраг да не иду с њим у бој, навалише на градове Јудине од Самарије до Вет-Орона, и побише по њима три хиљаде, и запленише велик плен. II Chronicles 25:14 А кад се врати Амасија разбивши Идумеје, донесе богове синова Сирових, и постави их себи за богове, и клањаше им се и кађаше им. II Chronicles 25:15 Тада се разгневи Господ на Амасију, и посла к њему пророка, који му рече: Зашто тражиш богове тог народа, који не избавише свој народ из твоје руке? II Chronicles 25:16 И кад говораше цару, он му рече: Јеси ли постављен цару за саветника? Престани; зашто да погинеш? И тако преста пророк, али рече: Знам да те је Бог наумио истребити кад то радиш а не слушаш савет мој. II Chronicles 25:17 Тада смисли Амасија, цар Јудин, и посла к Јоасу сина Јоахаза сина Јујевог, цару Израиљевом, и поручи: Ходи да се огледамо. II Chronicles 25:18 А Јоас цар Израиљев посла к Амасији цару Јудином и поручи му: Трн на Ливану посла ка кедру на Ливану, и поручи: Дај своју кћер сину мом за жену. Али наиђе зверје ливанско и изгази трн. II Chronicles 25:19 Велиш, побио си Едомце, па се понесе срце твоје, и тражиш славе; седи код куће своје; зашто би се заплетао у зло да паднеш и ти и Јуда с тобом? II Chronicles 25:20 Али не послуша Амасија, јер од Господа то би да их да у руке непријатељу, што тражише богове едомске. II Chronicles 25:21 И отиде Јоас цар Израиљев, и огледаше се, он и Амасија цар Јудин, у Вет-Семесу Јудином. II Chronicles 25:22 Али Јуду разби Израиљ, те побегоше сваки ка свом шатору. II Chronicles 25:23 А Амасију цара Јудиног, сина Јоаса сина Јоахазовог, ухвати Јоас цар Израиљев у Вет-Семесу, и одведе га у Јерусалим; и обори зид јерусалимски од врата Јефремових до врата на углу, четири стотине лаката. II Chronicles 25:24 И узе све злато и сребро и све посуђе што се нађе у дому Божијем у Овид-Едома и у ризници дома царског, и таоце, па се врати у Самарију. II Chronicles 25:25 И поживе Амасија син Јоасов цар Јудин по смрти Јоаса сина Јоахаза цара Израиљевог петнаест година. II Chronicles 25:26 А остала дела Амасијина прва и последња, ето нису ли записана у књизи о царевима Јудиним и Израиљевим? II Chronicles 25:27 И пошто Амасија одступи од Господа, дигоше буну на њ у Јерусалиму, а он побеже у Лахис. Али послаше за њим у Лахис, и убише га онде. II Chronicles 25:28 И донесоше га на коњима и погребоше га код отаца његових у граду Јудином. II Chronicles 26:0 II Chronicles 26:1 Тада сав народ Јудин узе Озију, коме беше шеснаест година, и зацарише га на место оца његовог Амасије. II Chronicles 26:2 Он сазида Елат повративши га Јуди пошто цар почину код отаца својих. II Chronicles 26:3 Озији беше шеснаест година кад се зацари, и царова педесет и две године у Јерусалиму. Матери му беше име Јехолија из Јерусалима. II Chronicles 26:4 Он чињаше што је право пред Господом сасвим како је чинио Амасија отац његов. II Chronicles 26:5 И тражаше Бога докле жив беше Захарија који разумеваше утваре Божије; и докле год тражаше Господа, даваше му срећу Бог. II Chronicles 26:6 Јер изашав војеваше с Филистејима, и обори зидове Гату и зидове Јавни и зидове Азоту; и сазида градове у земљи азотској и по Филистејима. II Chronicles 26:7 И Бог му поможе против Филистеја и против Арапа, који живљаху у Гурвалу, и против Амонаца. II Chronicles 26:8 И Амонци даваху дарове Озији, и разнесе се име његово до Мисира, јер осили веома. II Chronicles 26:9 И сазида Озија куле у Јерусалиму на вратима на углу, и на вратима у долу, и на углу, и утврди их. II Chronicles 26:10 Сазида и у пустињи куле, и ископа много студенаца, јер имаше много стоке у долинама и у равницама, и ратара и виноградара по брдима и на Кармилу, јер му мила беше пољска радња. II Chronicles 26:11 И имаше Озија убојиту војску, која иђаше у рат у четама бројем, како их изброја Јеило писар и Масија управитељ, под управом Ананије војводе царевог. II Chronicles 26:12 Свега на број беше главара домова отачких храбрих јунака две хиљаде и шест стотина, II Chronicles 26:13 А под њиховом руком војске три стотине и седам хиљада и пет стотина храбрих војника, да помажу цару против непријатеља. II Chronicles 26:14 И начини Озија свој војсци штитове и копља и шлемове и оклопе и лукове и камење за праћке. II Chronicles 26:15 И начини у Јерусалиму бојне справе врло вешто измишљене да стоје на кулама и на угловима да мећу стреле и велико камење; и разнесе се име његово далеко, јер му се дивно помагаше докле осили. II Chronicles 26:16 Али кад осили, понесе се срце његово, те се поквари, и сагреши Господу Богу свом, јер уђе у цркву Господњу да кади на олтару кадионом: II Chronicles 26:17 А за њим уђе Азарија свештеник и с њим осамдесет свештеника Господњих храбрих људи; II Chronicles 26:18 И опреше се цару Озији говорећи: Није твоје, Озија, кадити Господу, него свештеника синова Аронових који су посвећени да каде; изиђи из светиње, јер си згрешио, и неће ти бити на част пред Господом Богом. II Chronicles 26:19 Тада се разгневи Озија држећи у руци кадионицу да кади; и кад се гневљаше на свештенике, изиђе му губа на челу пред свим свештеницима у дому Господњем код олтара кадионог. II Chronicles 26:20 И погледа га Азарија, поглавар свештенички и сви свештеници, а он губав на челу; и брже га изведоше напоље, а и сам похита да изиђе, јер га Господ удари. II Chronicles 26:21 И оста цар Озија губав до смрти своје, и сеђаше у одвојеном дому губав, јер би одлучен од дома Господњег; а Јотам син његов управљаше домом царевим и суђаше народу у земљи. II Chronicles 26:22 А остала дела Озијина прва и последња написао је пророк Исаија син Амосов. II Chronicles 26:23 И почину Озија код отаца својих, и погребоше га код отаца његових у гробном пољу царском, јер рекоше: Губав је. И зацари се на његово место Јотам, син његов. II Chronicles 27:0 II Chronicles 27:1 Двадесет и пет година беше Јотаму кад поче царовати, и царова шеснаест година у Јерусалиму; матери му беше име Јеруса, кћи Садокова. II Chronicles 27:2 Он чињаше што је право пред Господом сасвим како је чинио Озија отац његов, само што не уђе у цркву Господњу; али народ још беше покварен. II Chronicles 27:3 Он начини висока врата на дому Господњем, и на зиду Офилу много назида. II Chronicles 27:4 Још сазида и градове у гори Јудиној, и у шумама погради дворове и куле. II Chronicles 27:5 И војева с царем синова Амонових и савлада их; и дадоше му синови Амонови оне године сто таланата сребра и десет хиљада кора пшенице и јечма десет хиљада. Толико му дадоше синови Амонови и друге и треће године. II Chronicles 27:6 И тако осили Јотам, јер управи путеве своје пред Господом Богом својим. II Chronicles 27:7 А остала дела Јотамова и ратови сви његови и путеви његови, ено су записани у књизи о царевима Израиљевим и Јудиним. II Chronicles 27:8 Двадесет и пет година беше му кад поче царовати, и царова шеснаест година у Јерусалиму. II Chronicles 27:9 И почину Јотам код отаца својих, и погребоше га у граду Давидовом; а на његово се место зацари Ахаз, син његов. II Chronicles 28:0 II Chronicles 28:1 Двадесет година беше Ахазу кад поче царовати, и царова шеснаест година у Јерусалиму; али не чињаше што је право пред Господом као Давид, отац његов. II Chronicles 28:2 Јер хођаше путевима царева Израиљевих, и још сали ликове Валима. II Chronicles 28:3 И сам кађаше у долини сина Еномовог, и сажизаше синове своје огњем по гадним делима оних народа које одагна Господ испред синова Израиљевих. II Chronicles 28:4 И приношаше жртве и кађаше на висинама и по брдима и под сваким зеленим дрветом. II Chronicles 28:5 Зато га даде Господ Бог његов у руке цару сирском, те га разбише и заробише му велико мноштво, и одведоше их у Дамаск. Још би дат у руке цару Израиљевом, те га разби љуто. II Chronicles 28:6 Јер Фекај, син Ремалијин, поби сто и двадесет хиљада Јудејаца у један дан, све храбрих људи, јер оставише Господа Бога отаца својих. II Chronicles 28:7 И Зихрије јунак од Јефрема уби Масију сина царевог и Азрикама управитеља дворског и Елкану, другог до цара. II Chronicles 28:8 И заробише синови Израиљеви браћи својој двеста хиљада жена и синова и кћери; и запленише велики плен од њих, и однесоше плен у Самарију. II Chronicles 28:9 А онде беше пророк Господњи по имену Одид, и изиђе пред војску која иђаше у Самарију, и рече им: Гле, Господ Бог отаца ваших разгневи се на Јудејце, зато их даде у ваше руке, те их побисте љуто да до неба допре. II Chronicles 28:10 И још мислите подврћи синове Јудине и јерусалимске да вам буду робови и робиње; а нисте ли и ви сами скривили Господу Богу свом? II Chronicles 28:11 Зато послушајте ме сада, и вратите натраг то робље што заробисте браћи својој, јер се распалио гнев Господњи на вас. II Chronicles 28:12 Тада усташе поглавари синова Јефремових: Азарија син Јоананов, Варахија син Месилемотов и Језекија син Салумов и Амаса син Адлајев на оне што се враћаху с војске, II Chronicles 28:13 И рекоше им: Нећете довести овамо то робље, јер би нам било на грех пред Господом што ви мислите домећући на грехе наше и на кривице наше, јер је велика кривица на нама и гнев се распалио на Израиља. II Chronicles 28:14 И оставише војници робље и плен свој пред кнезовима и свим збором. II Chronicles 28:15 И усташе људи именовани и узеше робље, и све голе између њих оденуше из плена; и кад их оденуше и обуше, нахранише их и напојише и намазаше, и одведоше на магарцима све изнемогле, и доведоше их у Јерихон, град где има много палми, к браћи њиховој, па се вратише у Самарију. II Chronicles 28:16 У то време посла цар Ахаз к царевима асирским да му помогну. II Chronicles 28:17 Јер још и Идумејци дођоше и разбише Јуду и одведоше робље; II Chronicles 28:18 И Филистеји ударише на градове по равни на јужном крају Јудином, и узеше Вет-Семес, и Ејалон и Гедирот и Сохот и села његова и Тамну и села њена и Гимзон и села његова, и населише се у њима. II Chronicles 28:19 Јер Господ обараше Јуду с Ахаза цара Израиљевог, јер одвуче Јуду да грдно греши Господу. II Chronicles 28:20 И дође к њему Теглат-Феласар, цар асирски, и ојади га а не утврди. II Chronicles 28:21 Јер Ахаз узе део из дома Господњег и из дома царског и од кнезова, и даде цару асирском, али му не поможе. II Chronicles 28:22 И кад беше у невољи, он још већма грешаше Господу; такав беше цар Ахаз. II Chronicles 28:23 И приношаше жртве боговима дамаштанским, који га разбише, и говораше: Кад богови царева сирских њима помажу, приносићу њима жртве да би ми помагали; али му они бише на то да падне он и сав Израиљ. II Chronicles 28:24 А Ахаз покупи судове дома Божијег, и изломи судове дома Божијег, и затвори врата дома Господњег и начини себи олтаре по свим угловима у Јерусалиму. II Chronicles 28:25 И у сваком граду Јудином начини висине да кади боговима туђим; и гневи Господа Бога отаца својих. II Chronicles 28:26 А остала дела његова и сви путеви његови први и последњи, ето записани су у књизи о царевима Јудиним и Израиљевим. II Chronicles 28:27 И почину Ахаз код отаца својих и погребоше га у граду Јерусалиму; али га не метнуше у гроб царева Израиљевих. И зацари се на његово место Језекија, син његов. II Chronicles 29:0 II Chronicles 29:1 Језекији беше двадесет и пет година кад поче царовати, и царова двадесет и девет година у Јерусалиму. Матери му беше име Авија, кћи Захаријина. II Chronicles 29:2 И чињаше што је право пред Господом сасвим како је чинио Давид отац његов. II Chronicles 29:3 Прве године свог царовања, првог месеца, отвори врата на дому Господњем, и оправи их. II Chronicles 29:4 И сазва свештенике и Левите, и сабра их на источну улицу, II Chronicles 29:5 И рече им: Чујте ме, Левити, освештајте се сада и осветите дом Господа Бога отаца својих, и изнесите нечистоту из светиње. II Chronicles 29:6 Јер сагрешише оци наши и чинише што је зло пред Господом Богом нашим, и оставише га; и одвратише лице своје од шатора Господњег и окренуше му леђа; II Chronicles 29:7 И затворише врата од трема, и погасише жишке, и кадом не кадише, нити жртава паљеница приносише у светињи Богу Израиљевом. II Chronicles 29:8 Зато се разгневи Господ на Јуду и на Јерусалим, те их даде да се потуцају, и да буду чудо и подсмех, како видите својим очима. II Chronicles 29:9 Јер, ето, падоше оци наши од мача, и синови наши и кћери наше и жене наше заробише се зато. II Chronicles 29:10 Сада дакле наумио сам задати веру Господу Богу Израиљевом, да би се одвратила од нас жестина гнева Његовог. II Chronicles 29:11 Синови моји, не оклевајте више, јер је вас изабрао Господ да стојите пред Њим и служите му, и да му будете слуге и да му кадите. II Chronicles 29:12 Тада усташе Левити Мат син Амасајев и Јоило син Азаријин од синова Катових; а од синова Мераријевих Кис син Авдијев и Азарија син Јалелеилов; и од синова Гирсонових Јоах син Зимин и Еден син Јоахов; II Chronicles 29:13 И од синова Елифасанових Симрије и Јеило, и од синова Асафових Захарија и Матанија; II Chronicles 29:14 И од синова Амонових Јеило и Симеј, и од синова Једутунових Семаја и Озило; II Chronicles 29:15 И скупише браћу своју, и освештавши се дођоше, како беше заповедио цар по речи Господњој, да очисте дом Господњи. II Chronicles 29:16 И ушавши свештеници у дом Господњи да га очисте, износише сву нечистоту што нађоше у цркви Господњој у трем дома Господњег; а Левити купише и износише напоље на поток Кедрон. II Chronicles 29:17 А почеше освећивати првог дана првог месеца; а осмог дана тог месеца уђоше у трем Господњи, и освећиваше дом Господњи осам дана, и шеснаестог дана првог месеца свршише. II Chronicles 29:18 Потом дођоше к цару Језекији и рекоше: Очистисмо сав дом Господњи и олтар за жртве паљенице и све судове његове и сто за постављање и све судове његове, II Chronicles 29:19 И све судове које беше бацио цар Ахаз докле цароваше грешећи, и спремисмо и осветисмо, и ено их пред олтаром Господњим. II Chronicles 29:20 Потом цар Језекија уста рано, и сазва управитеље градске, и отиде у дом Господњи. II Chronicles 29:21 И доведе седам јуница и седам овнова и седам јагањаца и седам јараца за грех, за царство и за светињу и за Јуду; и рече синовима Ароновим свештеницима да принесу на олтару Господњем. II Chronicles 29:22 Тада заклаше говеда, и свештеници узевши крв њихову покропише олтар; заклаше и овнове, и крвљу њиховом покропише олтар; и заклаше јагањце и крвљу њиховом покропише олтар. II Chronicles 29:23 Потом доведоше јарце за грех пред цара и пред збор, и они метнуше руке своје на њих. II Chronicles 29:24 И заклаше их свештеници, и очистише крвљу њиховом олтар на очишћење свему Израиљу, јер цар заповеди да се за сав народ Израиљев принесе жртва паљеница и жртва за грех. II Chronicles 29:25 И постави Левите у дому Господњем с кимвалима и псалтирима и гуслама, како беше заповедио Давид и Гад виделац царев и Натан пророк; јер од Господа беше заповест преко пророка Његових. II Chronicles 29:26 И тако стајаху Левити са справама Давидовим а свештеници с трубама. II Chronicles 29:27 Тада заповеди Језекија да принесу жртву паљеницу на олтару. И кад се поче жртва паљеница, поче се песма Господња уз трубе и справе Давида, цара Израиљевог. II Chronicles 29:28 И сав се збор клањаше, и певачи певаху и трубачи трубљаху, и то све докле се не сврши жртва паљеница. II Chronicles 29:29 А кад свршише жртву, цар и сви који беху с њим падоше и поклонише се. II Chronicles 29:30 Потом рече цар и кнезови Левитима да хвале Господа речима Давидовим и Асафа видеоца; и хвалише с великим весељем, и савивши се поклонише се. II Chronicles 29:31 Тада Језекија проговори и рече: Сада посветисте руке своје Господу, приступите и донесите приносе и жртве захвалне у дом Господњи. И донесе сав збор приносе и жртве захвалне, и ко год беше вољног срца жртве паљенице. II Chronicles 29:32 И на број беше жртава паљеница што донесе збор, седамдесет волова, сто овнова, двеста јагањаца, све за жртву паљеницу Господу; II Chronicles 29:33 А других ствари посвећених беше шест стотина волова и три хиљаде оваца. II Chronicles 29:34 Али мало беше свештеника, те не могаху драти свих жртава паљеница; зато им помагаху браћа њихова Левити, докле се не сврши посао и докле се не освешташе други свештеници; јер Левити беху радији освештати се него свештеници. II Chronicles 29:35 И беше врло много жртава паљеница с претилином од жртава захвалних и налива на жртве паљенице. Тако би повраћена служба у дому Господњем. II Chronicles 29:36 И радоваше се Језекија и сав народ, што Бог управи народ, јер ово би нагло. II Chronicles 30:0 II Chronicles 30:1 Потом посла Језекија к свему Израиљу и Јуди, и написа књиге синовима Јефремовим и Манасијиним да дођу у дом Господњи у Јерусалим да прославе пасху Господу Богу Израиљевом. II Chronicles 30:2 Јер цар и кнезови његови и сав збор свећаше у Јерусалиму да славе пасху другог месеца. II Chronicles 30:3 Јер је не могаше славити у то време, јер не беше доста свештеника посвећених и народ се не беше скупио у Јерусалим. II Chronicles 30:4 И то би по вољи цару и свему збору. II Chronicles 30:5 И одредише да огласе по свему Израиљу од Вирсавеје до Дана да дођу у Јерусалим да прославе пасху Господу Богу Израиљевом, јер је одавна не беху славили како је написано. II Chronicles 30:6 И тако отидоше гласници с књигама од цара и од кнезова по свему Израиљу и Јуди, и по заповести царевој говораху: Синови Израиљеви, обратите се ка Господу Богу Аврамовом, Исаковом и Израиљевом, па ће се и Он обратити к остатку који сте остали од руку царева асирских. II Chronicles 30:7 Не будите као оци ваши и као браћа ваша што грешише Господу Богу отаца својих, те их даде да буду чудо, како видите. II Chronicles 30:8 Не будите дакле тврдоврати као оци ваши, дајте руку Господу и ходите у светињу Његову коју је осветио навек, и служите Господу Богу свом, па ће се одвратити од вас жестина гнева Његовог. II Chronicles 30:9 Јер ако се обратите ка Господу, браћа ће ваша и синови ваши стећи милост у оних који их заробише, те ће се вратити у ову земљу; јер је Господ Бог ваш милостив и жалостив, и неће одвратити лица од вас, ако се обратите к Њему. II Chronicles 30:10 А кад ти гласници иђаху од града до града по земљи Јефремовој и Манасијиној дори до Завулона, подсмеваху им се и ругаху им се. II Chronicles 30:11 Али неки од Асира и од Манасије и од Завулона покоривши се дођоше у Јерусалим. II Chronicles 30:12 И над Јуду дође рука Господња, те им даде једно срце да учине шта беше заповедио цар и кнезови по речи Господњој. II Chronicles 30:13 И скупи се у Јерусалим мноштво народа да празнују празник пресних хлебова другог месеца, и би сабор веома велик. II Chronicles 30:14 Тада се подигоше, и оборише олтаре што беху у Јерусалиму, и све олтаре кадионе оборише и бацише у поток Кисон. II Chronicles 30:15 Потом заклаше пасху четрнаестог дана другог месеца; а свештеници и Левити постидевши се освешташе се, и унесоше жртве паљенице у дом Господњи. II Chronicles 30:16 И стадоше својим редом како треба по закону Мојсија слуге Божијег; и свештеници кропише крвљу примајући из руке Левитима. II Chronicles 30:17 И јер их много беше у збору који се не беху освештали; зато Левити клаху пасху за сваког који не беше чист да би их посветили Господу. II Chronicles 30:18 Јер мноштво народа, многи од Јефрема и од Манасије и од Исахара и од Завулона не очистише се, него једоше пасху не како је написано. Али се за њих помоли Језекија говорећи: Господ благи нека очисти сваког, II Chronicles 30:19 Ко је управио срце своје да тражи Бога Господа, Бога отаца својих, ако и не би био чист према светом очишћењу. II Chronicles 30:20 И услиши Господ Језекију, и сачува народ. II Chronicles 30:21 И тако синови Израиљеви који беху у Јерусалиму празноваше празник пресних хлебова седам дана у великом весељу, и хваљаху Господа сваки дан Левити и свештеници уз оруђа за славу Господњу. II Chronicles 30:22 И Језекија говори љубазно са свим Левитима који вешти беху служби Господњој; и једоше о празнику седам дана приносећи жртве захвалне и славећи Господа Бога отаца својих. II Chronicles 30:23 И сав збор договори се да празнује још седам дана; и празноваше још седам дана у весељу. II Chronicles 30:24 Јер Језекија, цар Јудин, даде збору хиљаду јунаца и седам хиљада оваца; а кнезови дадоше збору хиљаду јунаца и десет хиљада оваца; и освешта се много свештеника. II Chronicles 30:25 И тако се провесели сав збор Јудин и свештеници и Левити, и сав збор што беше дошао од Израиља, и дошљаци што беху дошли из земље Израиљеве и који живљаху у земљи Јудиној. II Chronicles 30:26 И би весеље велико у Јерусалиму; јер од времена Соломуна сина Давидовог цара Израиљевог не би тако у Јерусалиму. II Chronicles 30:27 Потом усташе свештеници и Левити и благословише народ; и услишен би глас њихов, и молитва њихова дође у стан светиње Господње на небо. II Chronicles 31:0 II Chronicles 31:1 А кад се све ово сврши, сви синови Израиљеви што се нађоше онде, зађоше по градовима Јудиним, и изломише ликове и исекоше лугове, и оборише висине и олтаре по свој земљи Јудиној и Венијаминовој и по земљи Јефремовој и Манасијиној, докле све не свршише; потом се вратише сви синови Израиљеви свак на своје наследство, у своје градове. II Chronicles 31:2 А Језекија опет уреди редове свештеничке и левитске по редовима њиховим, сваког по служби његовој, свештенике и Левите, за жртве паљенице и захвалне, да служе, и да славе и хвале Господа на вратима логора Његовог. II Chronicles 31:3 И одреди део царски од блага свог за жртве паљенице, што се приносе јутром и вечером и за жртве паљенице што се приносе у суботе и на младине и на празнике, како је написано у закону Господњем. II Chronicles 31:4 И заповеди народу, Јерусалимљанима, да дају део свештеницима и Левитима, да се јаче држе закона Господњег. II Chronicles 31:5 А чим се то разгласи, стадоше доносити синови Израиљеви силу првина од жита и од вина и од уља и од меда и сваког рода земаљског; и десетка од свега доносише врло много. II Chronicles 31:6 И синови Израиљеви и Јудини који живљаху по градовима Јудиним, доносише и они десетак од говеда и оваца, и десетак од светих ствари посвећених Господу Богу њиховом, и метнуше у гомиле. II Chronicles 31:7 Трећег месеца почеше метати у гомиле, а седмог месеца свршише. II Chronicles 31:8 И дође Језекија с кнезовима, и видевши гомиле благословише Господа и народ Његов Израиља. II Chronicles 31:9 И Језекија запита свештенике и Левите за гомиле. II Chronicles 31:10 А Азарија поглавар свештенички од дома Садоковог рече му: Откад почеше доносити ове прилоге у дом Господњи, једемо и сити смо и претече много, јер је Господ благословио свој народ, те је претекло ово мноштво. II Chronicles 31:11 Тада заповеди Језекија да се начине клети у дому Господњем; и начинише; II Chronicles 31:12 И онде остављаху верно прилоге и десетке и ствари посвећене; и над тим беше поглавар Хонанија Левит и Симеј брат му, други до њега. II Chronicles 31:13 А Јехило и Азазија и Нахат и Асаило и Јеримот и Јозавад и Елило и Исмахија и Мат и Венаја беху настојници под руком Хонаније и брата му Симеја по наредби цара Језекије и Азарије старешине у дому Божијем. II Chronicles 31:14 А Кореј син Јемне Левита, вратар на истоку, беше над оним што се драговољно приношаше Богу, да би раздељивао принос Господњи и ствари свете над светим. II Chronicles 31:15 А под њим беше Еден и Минијамин и Исус и Семаја и Амарија и Сеханија по градовима свештеничким, људи поуздани, да раздају браћи својој делове, великом и малом, II Chronicles 31:16 Осим мушких у роду њиховом од три године и више, свакоме који улажаше у дом Господњи на посао свакидашњи по дужности њиховој у служби њиховој по реду њиховом, II Chronicles 31:17 И онима који бише избројани у роду свештеничком по домовима отаца њихових, и Левитима од двадесет година и више по служби њиховој по редовима њиховим, II Chronicles 31:18 И породици њиховој, свој деци њиховој, женама њиховим, синовима њиховим и кћерима њиховим, свему мноштву; јер се верно посветише светињи; II Chronicles 31:19 И синовима Ароновим свештеницима у подграђима градова њихових, по свим градовима, људи именовани даваху делове сваком мушкарцу између свештеника и свакоме рода левитског. II Chronicles 31:20 И тако учини Језекија у свој земљи Јудиној; и чињаше шта је добро и право и истинито пред Господом Богом његовим. II Chronicles 31:21 И у сваком послу који поче за службу дома Божјег и у закону и у заповести тражећи Бога свог, труђаше се свим срцем својим, и срећан беше. II Chronicles 32:0 II Chronicles 32:1 После тих ствари и пошто се оне утврдише, дође Сенахирим цар асирски, и уђе у земљу Јудину, и опколи тврде градове, и мишљаше их освојити. II Chronicles 32:2 А кад виде Језекија где дође Сенахирим и где се окрену да удари на Јерусалим, II Chronicles 32:3 Учини веће с кнезовима својим и с јунацима својим да зарони изворе водене, који беху иза града, и помогоше му. II Chronicles 32:4 Јер се сабра мноштво народа, те заронише све изворе и поток који тече посред земље говорећи: Зашто кад дођу цареви асирски да нађу толико воде? II Chronicles 32:5 И охрабри се, те озида вас зид оборени, и подиже куле, и споља озида још један зид; и утврди Милон у граду Давидовом, и начини много оружја и штитова. II Chronicles 32:6 И постави војводе над народом, и сабра их к себи на улицу код врата градских, и говори им љубазно и рече: II Chronicles 32:7 Будите слободни и храбри, не бојте се и не плашите се цара асирског ни свега мноштва што је с њим, јер је с нама већи него с њим. II Chronicles 32:8 С њим је мишица телесна а с нама је Господ Бог наш да нам помогне и да бије наше бојеве. И народ се ослони на речи Језекије цара Јудиног. II Chronicles 32:9 Потом Сенахирим цар асирски док беше на Лахису са свом силом својом, посла слуге своје у Јерусалим к Језекији цару Јудином и ка свему народу Јудином који беше у Јерусалиму, и поручи: II Chronicles 32:10 Овако вели Сенахирим цар асирски: У шта се уздате, те стојите у Јерусалиму затворени? II Chronicles 32:11 Не наговара ли вас Језекија да вас помори глађу и жеђу говорећи: Господ Бог наш избавиће нас из руке цара асирског? II Chronicles 32:12 Није ли тај Језекија оборио висине његове и олтаре његове, и заповедио Јуди и Јерусалимљанима говорећи: Клањајте се само пред једним олтаром и на њему кадите? II Chronicles 32:13 Еда ли не знате шта сам учинио ја и моји стари од свих народа на земљи? Јесу ли богови народа земаљских могли избавити земљу своју из мојих руку? II Chronicles 32:14 Који је између свих богова оних народа које затрше оци моји, могао избавити свој народ из мојих руку, да би могао ваш Бог вас избавити из моје руке? II Chronicles 32:15 Немојте дакле да вас вара Језекија и да вас тако наговара, и не верујте му; јер ниједан бог ниједног народа или царства није могао избавити народ свој из мојих руку ни из руку мојих отаца, а камоли ће ваши богови избавити вас из мојих руку? II Chronicles 32:16 И још више говорише слуге његове на Господа Бога и на Језекију, слугу Његовог. II Chronicles 32:17 А и књигу написа ружећи Господа Бога Израиљевог и говорећи на Њ речима: Као што богови народа земаљских нису избавили свој народ из мојих руку, тако неће ни Бог Језекијин избавити народ свој из мојих руку. II Chronicles 32:18 И викаху гласно јудејски народу јерусалимском који беше на зиду да их уплаше и смету да би узели град. II Chronicles 32:19 И говораху о Богу јерусалимском као о боговима народа земаљских, који су дело руку човечјих. II Chronicles 32:20 Тада се помоли тога ради цар Језекија и пророк Исаија син Амосов, и вапише к небу. II Chronicles 32:21 И посла Господ анђела, који поби све јунаке и војводе и кнезове у војсци цара асирског, те се врати са срамотом у своју земљу. И кад уђе у кућу свог бога, убише га онде мачем који изиђоше из бедара његових. II Chronicles 32:22 Тако сачува Господ Језекију и народ јерусалимски од руку Сенахирима цара асирског и од руку свих других, и чува их на све стране. II Chronicles 32:23 И многи доношаху даре Господу у Јерусалим и закладе Језекији цару Јудином; и од тада се узвиси пред свим народима. II Chronicles 32:24 У то време разболи се Језекија на смрт, и помоли се Господу, који му проговори и учини му чудо. II Chronicles 32:25 Али Језекија не поступи према добру које му се учини, јер се понесе срце његово; зато се подиже на њ гнев и на Јуду и на Јерусалим. II Chronicles 32:26 Али се понизи Језекија зато што се беше понело срце његово, и он и Јерусалимљани, те не дође на њих гнев Господњи за живота Језекијиног. II Chronicles 32:27 А имаше Језекија врло велико благо и славу; и начини себи ризнице за сребро и злато и за драго камење и за мирисе и за штитове и за свакојаке закладе, II Chronicles 32:28 И стаје за доходе од жита и од вина и од уља, и стаје за свакојаку стоку, и торове за овце. II Chronicles 32:29 И градове сазида себи, и имаше много стоке, и оваца и говеда, јер му Бог даде веома велико благо. II Chronicles 32:30 Исти Језекија загради горњи извор воде Гиона, и право је сведе доле на западну страну града Давидовог; и беше срећан Језекија у сваком послу свом. II Chronicles 32:31 Само кад дођоше посланици кнезова вавилонских, који послаше к њему да распитају за чудо које би у земљи, остави га Бог да би га искушао, да би се знало све што му је у срцу. II Chronicles 32:32 А остала дела Језекијина и милости његове, ето, то је записано у утвари пророка Исаије, сина Амосовог и у књизи о царевима Јудиним и Израиљевим. II Chronicles 32:33 И почину Језекија код отаца својих, и погребоше га изнад гробова синова Давидових; и учинише му на смрти част сви Јудејци и Јерусалимљани. А на његово се место зацари Манасија, син његов. II Chronicles 33:0 II Chronicles 33:1 Дванаест година беше Манасији кад поче царовати, и царова педесет и пет година у Јерусалиму. II Chronicles 33:2 А чињаше што је зло пред Господом по гадним делима оних народа које одагна Господ испред синова Израиљевих. II Chronicles 33:3 Јер опет погради висине, које беше раскопао Језекија отац његов, и подиже олтаре Валима, и начини лугове, и клањаше се свој војсци небеској и служаше јој. II Chronicles 33:4 Начини олтаре и у дому Господњем, за који беше рекао Господ: У Јерусалиму ће бити име моје довека. II Chronicles 33:5 Начини олтаре свој војсци небеској у два трема дома Господњег. II Chronicles 33:6 И проводи синове своје кроз огањ у долини сина Еномовог, и гледаше на времена и гаташе и врачаше, и уреди оне што се договарају с духовима и врачаре, и чињаше врло много шта је зло пред Господом гневећи Га. II Chronicles 33:7 И постави лик резан који начини у дому Божјем, за који беше рекао Бог Давиду и Соломуну сину његовом: У овом дому и у Јерусалиму, који изабрах између свих племена Израиљевих, наместићу име своје довека. II Chronicles 33:8 И нећу више кренути ноге синовима Израиљевим из земље коју сам одредио оцима вашим, ако само уздрже и устворе све што сам им заповедио преко Мојсија, сав закон и уредбе и судове. II Chronicles 33:9 Али Манасија заведе Јуду и Јерусалим, те чинише горе него народи које истреби Господ испред синова Израиљевих. II Chronicles 33:10 И Господ говораше Манасији и народу његовом, али не хтеше слушати. II Chronicles 33:11 Зато доведе Господ на њих главаре од војске цара асирског, и ухватише Манасију у трњу, и свезавши га у двоје вериге бронзане одведоше га у Вавилон. II Chronicles 33:12 И кад беше у невољи, мољаше се Господу Богу свом, и понизи се веома пред Богом отаца својих. II Chronicles 33:13 И молећи се умоли Му се, те услиши молитву његову и поврати га у Јерусалим на царство његово. Тада позна Манасија да је Господ Бог. II Chronicles 33:14 А после тога озида зид иза града Давидовог са запада Гиону, од самог потока па до рибљих врата и око Офила, и изведе га врло високо; и постави војводе по свим тврдим градовима Јудиним. II Chronicles 33:15 И изнесе из дома Господњег богове туђе и лик и све олтаре које беше начинио на гори дома Господњег и у Јерусалиму, и баци иза града. II Chronicles 33:16 Па оправи олтар Господњи и принесе на њему жртве захвалне и у славу, и заповеди Јудејцима да служе Господу Богу Израиљевом. II Chronicles 33:17 Али народ још приношаше жртве на висинама, али само Господу Богу свом. II Chronicles 33:18 А остала дела Манасијина и молитва његова Богу његовом и речи које му говорише видеоци у име Господа Бога Израиљевог, то је све у књизи о царевима Израиљевим. II Chronicles 33:19 А молитва његова и како се умолио, и сви греси његови и преступи, и места где је поградио висине и подигао лугове и ликове резане пре него се понизи, то је све записано у књигама пророчким. II Chronicles 33:20 И почину Манасија код отаца својих, и погребоше га у дому његовом. А на његово се место зацари Амон, син његов. II Chronicles 33:21 Двадесет и две године имаше Амон кад поче царовати, и царова две године у Јерусалиму. II Chronicles 33:22 И чињаше што је зло пред Господом као што је чинио Манасија, отац му; јер свим ликовима резаним, које начини Манасија, отац његов, приношаше Амон жртве и служаше им. II Chronicles 33:23 Али се не понизи пред Господом, као што се понизи Манасија отац његов; него исти Амон још више грешаше. II Chronicles 33:24 И побунише се на њ слуге његове, и убише га у кући његовој. II Chronicles 33:25 Тада поби народ земаљски све који се беху побунили на цара Амона, и зацари народ земаљски Јосију, сина његовог на његово место. II Chronicles 34:0 II Chronicles 34:1 Осам година беше Јосији кад поче царовати, и царова тридесет и једну годину у Јерусалиму. II Chronicles 34:2 Он чињаше што је право пред Господом и хођаше путевима Давида оца свог и не одступаше ни надесно ни налево. II Chronicles 34:3 Јер осме године царовања свог, док још беше дете, поче тражити Бога Давида оца свог; а дванаесте године поче чистити Јудеју и Јерусалим од висина и од лугова и од ликова резаних и ливених. II Chronicles 34:4 Јер пред њим раскопаше олтаре Валима, и ликове сунчане који беху на њима исече, и гајеве, и ликове резане и ливене изломи и сатре, и разасу по гробовима оних који им приносише жртве; II Chronicles 34:5 А кости свештеничке сажеже на олтарима њиховим; и очисти Јудеју и Јерусалим; II Chronicles 34:6 Тако и градове Манасијине и Јефремове и Симеунове и до Нефталима, и пустоши њихове унаоколо. II Chronicles 34:7 И тако обори олтаре и гајеве, и ликове изломи и сатре, и све ликове сунчане исече по свој земљи Израиљевој; потом се врати у Јерусалим. II Chronicles 34:8 А осамнаесте године царовања свог пошто очисти земљу и дом, посла Сафана сина Азалијиног и Масију заповедника градског и Јоаха сина Јоахазовог, паметара, да се оправи дом Господа Бога његовог. II Chronicles 34:9 И они отидоше ка Хелкији, поглавару свештеничком, и предаше новце донесене у дом Божји, које скупише Левити вратари од синова Манасијиних и Јефремових и од свега остатка Израиљевог, и од свега Јуде и Венијамина, па се вратише у Јерусалим; II Chronicles 34:10 И дадоше настојницима над послом, који беху над домом Господњим, а они их даваху посленицима који рађаху у дому Господњем оправљајући што је трошно и утврђујући дом; II Chronicles 34:11 Даваху дрводељама и каменарима да се купује камење тесано и дрво за греде и да се побрвнају куће које беху развалили цареви Јудини. II Chronicles 34:12 А ти људи рађаху верно посао; и над њима беху постављени Јат и Овадија Левити од синова Мераријевих, и Захарија и Месулам од синова Катових да настоје око посла; и ти Левити сви умеху ударати у справе музичке. II Chronicles 34:13 И беху над носиоцима и над свим посленицима у свакој служби, и писари и управитељи и вратари беху Левити. II Chronicles 34:14 И кад изношаху новце донесене у дом Господњи, нађе Хелкија свештеник књигу закона Господњег даног преко Мојсија. II Chronicles 34:15 И каза Хелкија Сафану писару и рече: Нађох законик у дому Господњем. И даде Хелкија књигу Сафану. II Chronicles 34:16 А Сафан однесе књигу цару и јави му говорећи: Слуге твоје раде све што им је заповеђено. II Chronicles 34:17 Јер покупивши новце што се нађоше у дому Господњем, дадоше их настојницима и посленицима. II Chronicles 34:18 И још каза Сафан писар цару говорећи: Књигу ми даде Хелкија свештеник. И прочита је Сафан цару. II Chronicles 34:19 А кад цар чу шта говори закон, раздре хаљине своје. II Chronicles 34:20 И заповеди цар Хелкији и Ахикаму сину Сафановом и Авдону сину Михејином и Сафану писару и Асаји слузи царевом говорећи: II Chronicles 34:21 Идите упитајте Господа за ме и за остатак у Израиљу и Јуди ради речи књиге ове што се нађе, јер је велик гнев Господњи који се излио на нас зато што оци наши не држаше речи Господње да чине све онако како је написано у овој књизи. II Chronicles 34:22 И тако отиде Хелкија и људи цареви к Олди пророчици, жени Салума сина Текуја сина Асре ризничара, а она сеђаше у Јерусалиму у другом крају, и говорише с њом о том. II Chronicles 34:23 А она им рече: Овако вели Господ Бог Израиљев: Кажите човеку који вас је послао к мени: II Chronicles 34:24 Овако вели Господ: Ево пустићу зло на то место и на становнике његове, све клетве написане у књизи, коју су прочитали цару Јудином. II Chronicles 34:25 Зато што ме оставише и кадише другим боговима да би ме гневили свим делима руку својих, зато ће се излити гнев мој на то место и неће се угасити. II Chronicles 34:26 А цару Јудином који вас је послао да упитате Господа, овако му реците: Овако вели Господ Бог Израиљев за речи које си чуо: II Chronicles 34:27 Што је омекшало срце твоје и понизио си се пред Богом кад си чуо шта је рекао за то место и за становнике његове, и понизивши се преда мном раздро си хаљине своје и плакао преда мном, зато и ја услиших тебе, вели Господ. II Chronicles 34:28 Ево, ја ћу те прибрати к оцима твојим, и на миру ћеш бити прибран у гроб свој, и нећеш видети својим очима зло које ћу пустити на то место и на становнике његове. И казаше то цару. II Chronicles 34:29 Тада посла цар те скупи све старешине Јудине и јерусалимске. II Chronicles 34:30 И отиде цар у дом Господњи и сви људи из земље Јудине и Јерусалимљани, и свештеници и Левити и сав народ, мало и велико, и прочита им све речи књиге заветне, која се нађе у дому Господњем. II Chronicles 34:31 И цар стојећи на свом месту зададе веру пред Господом да ће ићи за Господом и држати заповести Његове и сведочанства Његова и уредбе Његове свим срцем и свом душом својом вршећи речи тог завета написане у тој књизи. II Chronicles 34:32 И каза, те присташе сви који се нађоше у Јерусалиму и у племену Венијаминовом; и чињаху Јерусалимљани по завету Бога, Бога отаца својих. II Chronicles 34:33 И укиде Јосија све гадове по свим крајевима синова Израиљевих, и учини, те сви који беху у Израиљу служаху Господу Богу свом. Свега века његовог не одступише од Господа Бога отаца својих. II Chronicles 35:0 II Chronicles 35:1 И празнова Јосија у Јерусалиму пасху Господу; и клаше пасху четрнаестог дана првог месеца. II Chronicles 35:2 И постави свештенике у службе њихове, и утврди их да служе у дому Господњем. II Chronicles 35:3 И рече Левитима, који учаху сав народ Израиљев и беху посвећени Господу: Наместих свети ковчег у дому који је сазидао Соломун, син Давидов цар Израиљев, не треба више да га носите на раменима; сада служите Господу Богу свом и народу Његовом Израиљу. II Chronicles 35:4 И приправите се по домовима отаца својих по редовима својим како је наредио Давид цар Израиљев и Соломун син његов. II Chronicles 35:5 И стојте у светињи по редовима домова отачких браће своје, синова народних, и по редовима домова отачких међу Левитима. II Chronicles 35:6 И тако закољите пасху, и освештајте се и приправите браћу своју да би чинили како је рекао Господ преко Мојсија. II Chronicles 35:7 И Јосија даде народу од стоке јагањаца и јарића, све за пасху, свима који беху онде, на број две хиљаде и шест стотина, и три хиљаде говеда, све од царевог блага. II Chronicles 35:8 И кнезови његови дадоше драговољно народу, свештеницима и Левитима: Хелкија и Захарија и Јехило старешине у дому Божијем дадоше свештеницима за пасху две хиљаде и шест стотина јагањаца и јарића и три стотине говеда. II Chronicles 35:9 Хонанија и Семаја и Натанаило браћа његова, и Асавија и Јеило и Јозавад, поглавари левитски дадоше Левитима за пасху пет хиљада јагањаца и јарића, и пет стотина говеда. II Chronicles 35:10 И кад би спремљено за службу, стадоше свештеници на своје место и Левити у редовима својим по заповести царевој. II Chronicles 35:11 И клаху пасху, и свештеници кропљаху крвљу примајући из њихових руку, а Левити дераху. II Chronicles 35:12 И одвојише жртву паљеницу да даду народу по редовима домова отачких да се принесе Господу, како је написано у књизи Мојсијевој. Тако учинише и с говедима. II Chronicles 35:13 И пекоше пасху на огњу по обичају; а друге посвећене ствари куваше у лонцима и у котловима и у тавама, и раздаваше брзо свему народу. II Chronicles 35:14 Потом готовише себи и свештеницима; јер свештеници синови Аронови имаху посла око жртава паљеница и претилина до ноћи; зато Левити готовише и себи и свештеницима синовима Ароновим. II Chronicles 35:15 И певачи синови Асафови стајаху на свом месту по заповести Давидовој и Асафовој и Емановој и Једутуна видеоца царевог; и вратари на свим вратима; не мицаху се од службе своје, него браћа њихова, остали Левити, готовише им. II Chronicles 35:16 Тако би уређена сва служба Господња у онај дан да се прослави пасха и принесу жртве паљенице на олтару Господњем по заповести цара Јосије. II Chronicles 35:17 И празноваше синови Израиљеви који се нађоше онде пасху у то време и празник пресних хлебова седам дана. II Chronicles 35:18 И не би пасха празнована као ова у Израиљу од времена Самуила пророка, нити који од царева Израиљевих празнова пасху као што је празнова Јосија са свештеницима и Левитима и са свим Јудом и Израиљем што га се нађе, и с Јерусалимљанима. II Chronicles 35:19 Осамнаесте године царовања Јосијиног празнована би та пасха. II Chronicles 35:20 После свега тога, кад Јосија уреди дом, дође Нехаон цар мисирски да бије Харкемис на Ефрату, и Јосија изиђе преда њ. II Chronicles 35:21 А он посла к њему посланике и поручи: Шта ја имам с тобом, царе Јудин? Не идем ја данас на тебе, него на дом који војује на мене, и Бог ми је заповедио да похитам. Прођи се Бога који је са мном, да те не убије. II Chronicles 35:22 Али се Јосија не одврати од њега, него се преобуче да се бије с њим, и не послуша речи Нехаонове из уста Божјих, него дође да се побије у пољу мегидонском. II Chronicles 35:23 И стрелци устрелише цара Јосију, и цар рече слугама својим: Извезите ме одавде, јер сам љуто рањен. II Chronicles 35:24 И скидоше га слуге његове с кола, и метнуше на друга кола која имаше, и одвезоше га у Јерусалим; и умре, и би погребан у гробљу отаца својих. И сав Јуда и Јерусалим плака за Јосијом. II Chronicles 35:25 И пророк Јеремија нарица за Јосијом. И сви певачи и певачице спомињаше у тужбалицама својим Јосију до данашњег дана, и уведоше их у обичај у Израиљу, и ето написане су у плачу. II Chronicles 35:26 А остала дела Јосијина и милостиње његове, како пише у закону Господњем, II Chronicles 35:27 Дела његова прва и последња, ето записана су у књизи о царевима Израиљевим и Јудиним. II Chronicles 36:0 II Chronicles 36:1 Тада узе народ земаљски Јоахаза, сина Јосијиног, и зацарише га место оца његовог у Јерусалиму. II Chronicles 36:2 Двадесет и три године имаше Јоахаз кад поче царовати, и царова три месеца у Јерусалиму. II Chronicles 36:3 Јер га сврже цар мисирски у Јерусалиму и оглоби земљу сто таланата сребра и таланата злата. II Chronicles 36:4 И постави цар мисирски Елијакима брата његовог царем над Јудом и Јерусалимом, и пре му беше име Јоаким; а Јоахаза брата његовог узе Нехаон и одведе га у Мисир. II Chronicles 36:5 Двадесет и пет година беше Јоакиму кад поче царовати, и царова једанаест година у Јерусалиму; и чињаше зло пред Господом Богом својим. II Chronicles 36:6 И дође на њ Навуходоносор цар вавилонски, и свеза га у двоје вериге бронзане и одведе га у Вавилон. II Chronicles 36:7 И судове дома Господњег однесе Навуходоносор у Вавилон, и метну их у цркву своју у Вавилону. II Chronicles 36:8 А остала дела Јоакимова и гадове које је чинио, и шта се на њему нађе, ето, то је записано у књизи о царевима Израиљевим и Јудиним; и зацари се на његово место Јоахин син његов. II Chronicles 36:9 Беше Јоахину осам година кад поче царовати, и царова три месеца и десет дана у Јерусалиму; и чињаше што је зло пред Господом. II Chronicles 36:10 И кад прође она година, посла цар Навуходоносор, те га однесоше у Вавилон са закладама дома Господњег, а царем постави Седекију, брата његовог над Јудом и Јерусалимом. II Chronicles 36:11 Двадесет и једна година беше Седекији кад поче царовати, и царова једанаест година у Јерусалиму. II Chronicles 36:12 И чињаше зло пред Господом Богом својим, и не покори се пред Јеремијом пророком, који му говораше из уста Господњих; II Chronicles 36:13 Него се још одврже од цара Навуходоносора, који га беше заклео Богом; и отврдну вратом својим и отврдну срцем својим да се не обрати ка Господу Богу Израиљевом. II Chronicles 36:14 И сви главари између свештеника и народ грешаше веома много по свим гадним делима других народа, скврнећи дом Господњи, који беше осветио у Јерусалиму. II Chronicles 36:15 И Господ Бог отаца њихових слаше к њима зарана једнако гласнике своје, јер му беше жао народа Његовог и стана Његовог. II Chronicles 36:16 А они се ругаху гласницима Божјим, и не мараху за речи Његове, и смејаху се пророцима Његовим, докле се не распали гнев Господњи на народ Његов, те не би лека. II Chronicles 36:17 И доведе на њих цара халдејског, који поби младиће њихове мачем у дому светиње њихове, и не пожали ни младића ни девојке, ни старца ни немоћна. Све му даде у руке. II Chronicles 36:18 И све судове дома Божјег, велике и мале, и благо дома Господњег и благо царево и кнезова његових, све однесе у Вавилон. II Chronicles 36:19 И упалише дом Божји, и развалише зид јерусалимски, и све дворове у њему попалише огњем, и искварише све драгоцене закладе његове. II Chronicles 36:20 И шта их оста од мача, однесе у Вавилон и бише робови њему и синовима његовим, докле не наста царство персијско, II Chronicles 36:21 Да се испуни реч Господња коју рече устима Јеремијиним, докле се земља не издовољи суботама својим, јер почиваше све време докле беше пуста, докле се не наврши седамдесет година. II Chronicles 36:22 Али прве године Кира, цара персијског, да би се испунила реч Господња коју рече на уста Јеремијина, подиже Господ дух Кира цара персијског, те огласи по свему царству свом и расписа говорећи: II Chronicles 36:23 Овако вели Кир, цар персијски: Сва царства земаљска дао ми је Господ Бог небески, и Он ми је заповедио да му сазидам дом у Јерусалиму у Јудеји. Ко је између вас од свега народа Његовог? Господ Бог његов нека буде с њим, па нек иде.
Ezra 0:0
Ezra 1:0 Ezra 1:1 Прве године Кира, цара персијског, да би се испунила реч Господња, коју рече на уста Јеремијина, подиже Господ дух Кира, цара персијског, те огласи по свему царству свом и расписа говорећи: Ezra 1:2 Овако вели Кир, цар персијски: Сва царства земаљска дао ми је Господ Бог небески, и Он ми је заповедио да Му сазидам дом у Јерусалиму у Јудеји. Ezra 1:3 Ко је између вас од свега народа Његовог? Бог небески нека буде с њим, па нек иде у Јерусалим у Јудеји, и нека зида дом Господа Бога Израиљевог, Бога који је у Јерусалиму. Ezra 1:4 А ко би остао у коме год месту где се бави, нека га људи оног места потпомогну сребром и златом и имањем и стоком осим драговољног прилога на дом Божји у Јерусалиму. Ezra 1:5 Тада усташе главари породица отачких од Јуде и Венијамина, и свештеници и Левити и сви којима Бог подиже дух да иду да зидају дом Господњи у Јерусалиму. Ezra 1:6 И потпомогоше их сви који беху око њих судовима сребрним и златним, имањем и стоком и стварима скупоценим осим свега што драговољно приложише. Ezra 1:7 И цар Кир издаде судове дома Господњег које беше однео из Јерусалима цар Навуходоносор и метнуо у дом својих богова; Ezra 1:8 А издаде их Кир, цар персијски, преко Митридата ризничара, који их изброја Сасавасару, кнезу јудејском. Ezra 1:9 А ово им је број: здела златних тридесет, здела сребрних хиљада, ножева двадесет и девет, Ezra 1:10 Чаша златних тридесет, других чаша сребрних четири стотине и десет, других судова хиљаду; Ezra 1:11 Свега судова златних и сребрних пет хиљада и четири стотине; све то понесе Сасавасар кад се врати из Вавилона у Јерусалим. Ezra 2:0 Ezra 2:1 А ово су људи оне земље што пођоше из ропства од оних који бише пресељени, које пресели Навуходоносор цар вавилонски у Вавилон, и вратише се у Јерусалим и у Јудеју, сваки у свој град: Ezra 2:2 Који дођоше са Зоровавељем, с Исусом, Немијом, Серајом, Релајом, Мардохејем, Вилсаном, Миспаром, Вигвајем, Реумом и Ваном; на број беше људи народа Израиљевог: Ezra 2:3 Синова Фаросових две хиљаде, сто и седамдесет и два; Ezra 2:4 Синова Сефатијиних триста и седамдесет и два; Ezra 2:5 Синова Арахових седам стотина и седамдесет и пет; Ezra 2:6 Синова Фат-Моавових, од синова Исусових и Јоавових, две хиљаде осам стотина и дванаест; Ezra 2:7 Синова Еламових хиљада и двеста и педесет и четири; Ezra 2:8 Синова Затујевих девет стотина и четрдесет и пет; Ezra 2:9 Синова Захајевих седам стотина и шездесет; Ezra 2:10 Синова Ванијевих шест стотина и четрдесет и два; Ezra 2:11 Синова Вивајевих шест стотина и двадесет и три; Ezra 2:12 Синова Азгадових хиљада и двеста и двадесет и два; Ezra 2:13 Синова Адоникамових шест стотина и шездесет и шест; Ezra 2:14 Синова Вигвајевих две хиљаде педесет и шест; Ezra 2:15 Синова Адинових четири стотине и педесет и четири; Ezra 2:16 Синова Атирових од Језекије Двадесет и осам; Ezra 2:17 Синова Висајевих триста и двадесет и три; Ezra 2:18 Синова Јориних сто и дванаест; Ezra 2:19 Синова Асумових двеста и двадесет и три; Ezra 2:20 Синова Гиварових двадесет и пет; Ezra 2:21 Синова витлејемских сто и двадесет и три; Ezra 2:22 Људи из Нетофата педесет и шест; Ezra 2:23 Људи из Анатота Сто и двадесет и осам; Ezra 2:24 Синова азмаветских четрдесет и два; Ezra 2:25 Синова киријат-јаримских, хефирских и виротских седам стотина и четрдесет и три; Ezra 2:26 Синова рамских и гавајских шест стотина и двадесет и један; Ezra 2:27 Људи из Михмаса сто и двадесет и два; Ezra 2:28 Људи из Ветиља и Гаја двеста и двадесет и три; Ezra 2:29 Синова невонских педесет и два; Ezra 2:30 Синова Магвисових сто и педесет и шест; Ezra 2:31 Синова Елама другог хиљада и двеста и педесет и четири; Ezra 2:32 Синова Харимових триста и двадесет; Ezra 2:33 Синова лодских, адидских и ононских седам стотина и двадесет и пет; Ezra 2:34 Синова јерихонских триста и четрдесет и пет; Ezra 2:35 Синова сенајских три хиљаде и шест стотина и тридесет; Ezra 2:36 Свештеника: синова Једанијих од дома Исусовог девет стотина и седамдесет и три; Ezra 2:37 Синова Имирових хиљада и педесет и два; Ezra 2:38 Синова Пасхорових хиљада и двеста и четрдесет и седам; Ezra 2:39 Синова Харимових хиљада и седамнаест; Ezra 2:40 Левита: синова Исусових и Кадмилових између синова Одујиних седамдесет и четири; Ezra 2:41 Певача: синова Асафових сто и двадесет и осам; Ezra 2:42 Синова вратарских: синова Салумових, синова Атирових, синова Талмонових, синова Акувових, синова Атитиних, синова Совајевих, свега сто и тридесет и девет; Ezra 2:43 Нетинеја: синова Сишиних, синова Асуфиних, синова Таваотових, Ezra 2:44 Синова Киросових, синова Сијајиних, синова Фадонових, Ezra 2:45 Синова Леваниних, синова Агавиних, синова Акувових, Ezra 2:46 Синова Агавових, синова Самлајевих, синова Ананових, Ezra 2:47 Синова Гидилових, синова Гарових, синова Реајиних, Ezra 2:48 Синова Ресинових, синова Некодиних, синова Газамових, Ezra 2:49 Синова Узиних, синова Фасејиних, синова Висајевих, Ezra 2:50 Синова Асениних, синова Меунимових, синова Нефусимових, Ezra 2:51 Синова Ваквукових, синова Акуфиних, синова Арурових, Ezra 2:52 Синова Васлитових, синова Меидиних, синова Арсиних, Ezra 2:53 Синова Варкосових, синова Сисариних, синова Таминих, Ezra 2:54 Синова Несијиних, синова Атифиних, Ezra 2:55 Синова слуга Соломунових: синова Сотајевих, синова Соферетових, синова Феридиних, Ezra 2:56 Синова Јалиних, синова Дарконових, синова Гидилових, Ezra 2:57 Синова Сефатијиних, синова Атилових, синова Фохерета од Севојима, синова Амонових, Ezra 2:58 Свега Нетинеја и синова слуга Соломунових триста и деведесет и два. Ezra 2:59 И ови пођоше из Тел-Мелеха и Тел-Арисе, Херув, Адан и Имир, али не могоше показати отачки дом свој и семе своје, еда ли су од Израиља, Ezra 2:60 И синови Делајини, синови Товијини, синови Некодини, њих шест стотина и педесет и два; Ezra 2:61 И од синова свештеничких: синови Авајини, синови Акосови, синови Варзелаја, који се ожени једном између кћери Варзелаја Галађанина, те се прозва њиховим именом. Ezra 2:62 Они тражише по књигама да би показали род свој, али се не нађоше, зато бише одлучени од свештенства. Ezra 2:63 И запрети им Тирсата да не једу од светиње над светињама докле не настане свештеник с Уримом и Тумимом. Ezra 2:64 Свега збора скупа беше четрдесет и две хиљаде и три стотине и шездесет, Ezra 2:65 Осим слуга њихових и слушкиња њихових, којих беше седам хиљада и три стотине и тридесет и седам, а међу њима беше двеста певача и певачица. Ezra 2:66 Имаху седам стотина и тридесет шест коња, двеста и четрдесет и пет масака, Ezra 2:67 Четири стотине и тридесет и пет камила, шест хиљада и седам стотина и двадесет магараца. Ezra 2:68 И неки између домова отачких дошавши к дому Господњем и Јерусалиму приложише драговољно да се гради дом Божји на свом месту. Ezra 2:69 По могућству свом дадоше у ризницу за посао: злата шездесет и једну хиљаду драма, сребра пет хиљада мина, и хаљина свештеничких стотину. Ezra 2:70 И тако се населише свештеници и Левити и неки из народа и певачи и вратари и Нетинеји у градовима својим, и сав Израиљ у својим градовима. Ezra 3:0 Ezra 3:1 А кад дође седми месец и синови Израиљеви беху у својим градовима, сабра се народ једнодушно у Јерусалим. Ezra 3:2 Тада уста Исус, син Јоседеков с браћом својом свештеницима и Зоровавељ син Салатилов с браћом својом, и изградише олтар Бога Израиљевог да приносе на њему жртве паљенице како пише у закону Мојсија човека Божијег. Ezra 3:3 И подигоше олтар на месту његовом, ако и беху у страху од народа земаљских; и приносише на њему жртве паљенице Господу, жртве паљенице јутром и вечером; Ezra 3:4 И празноваше празник сеница, како је писано, приносећи жртве паљенице сваки дан на број како је уређено за сваки дан. Ezra 3:5 А потом приносише жртву паљеницу свагдашњу, и на младине и на све празнике Господње освећене и од сваког који драговољно приношаше принос Господу. Ezra 3:6 Од првог дана месеца седмог почеше приносити жртве паљенице Господу, а дом Господњи још не беше основан. Ezra 3:7 И дадоше новце каменарима и дрводељама, и храну и пиће и уље Сидоњанима и Тирцима да довозе дрва кедрова с Ливана у море јопско, како им беше пустио Кир, цар персијски. Ezra 3:8 И друге године по повратку њиховом к дому Божијем у Јерусалим, другог месеца, почеше Зоровавељ син Салатилов и Исус син Јоседеков и остала браћа њихова, свештеници и Левити, и сви који дођоше из ропства у Јерусалим и поставише Левите од двадесет година и више да настоје над послом око дома Господњег. Ezra 3:9 И би постављен Исус и синови његови и браћа његова, и Кадмило и синови његови, синови Јудини, заједно да настоје над посленицима у дому Божијем, и синови Инададови и њихови синови и браћа њихова Левити. Ezra 3:10 И кад зидари полагаху темељ цркви Господњој, поставише свештенике обучене с трубама и Левите синове Асафове с кимвалима да хвале Господа по уредби Давида цара Израиљевог. Ezra 3:11 И певаху наизменце хвалећи и славећи Господа: Јер је до века милост Његова над Израиљем. И сав народ подвикиваше гласно хвалећи Господа што се осниваше дом Господњи. Ezra 3:12 А многи од свештеника и Левита и главара домова отачких, старци који беху видели пређашњи дом, плакаху гласно гледајући овај дом који се осниваше, а многи опет подвикиваху од радости, Ezra 3:13 Те народ не могаше разазнати вику радосну од вике плачне у народу, јер народ подвикиваше гласно, и вика се чујаше далеко. Ezra 4:0 Ezra 4:1 А кад чуше непријатељи Јудини и Венијаминови да они који се вратише из ропства зидају цркву Господу Богу Израиљевом, Ezra 4:2 Дођоше к Зоровавељу и ка главарима домова отачких, и рекоше им: Да и ми зидамо с вама, јер ћемо као и ви тражити Бога вашег, и Њему приносимо жртве од времена Есарадона, цара асирског, који нас је довео овамо. Ezra 4:3 А Зоровавељ и Исус и остали главари домова отачких у Израиљу рекоше им: Не можете ви с нама зидати дом Богу нашем, него ћемо ми сами зидати Господу Богу Израиљевом, како нам је заповедио Кир, цар персијски. Ezra 4:4 Тада народ земаљски досађиваше народу Јудином и сметаше их у зидању; Ezra 4:5 И наимаху саветнике супрот њима да расипају намеру њихову свега времена Кира, цара персијског, до владе Дарија, цара персијског. Ezra 4:6 А кад се зацари Асвир, у почетку његовог царовања написаше тужбу на становнике јудејске и јерусалимске. Ezra 4:7 И за времена Артаксерксовог писа Вислам, Митредат, Тавеило и остали другови његови Артаксерксу цару персијском; а књига беше писана сирским писмом и сирским језиком. Ezra 4:8 Реум старешина у већу и Симсај писар написаше једну књигу против Јерусалима цару Артаксерксу овако: Ezra 4:9 Реум старешина у већу и Симсај писар и остали другови њихови, Дињани, Афарсашани, Тарфаљани, Афаршани, Архевљани, Вавилоњани, Сусанашани, Деављани, Еламљани, Ezra 4:10 И остали народ који пресели велики и славни Асенафар и насели по градовима самаријским, и остали с ове стране реке, тада и тада. Ezra 4:11 Ово је препис од књиге коју му послаше: Цару Артаксерксу. Слуге твоје, људи с ове стране реке, тада и тада. Ezra 4:12 Да је на знање цару да Јудејци који пођоше од тебе к нама, дођоше у Јерусалим, и град одметнички и опаки зидају, зидове оправљају и из темеља подижу. Ezra 4:13 Него да је на знање цару: ако се овај град сазида и зидови оправе, они неће давати данка ни порезе ни царине, те ће бити штета ризници царској. Ezra 4:14 Што дакле плату од двора примамо, те нам не приличи да гледамо штету цареву, тога ради шаљемо и јављамо цару, Ezra 4:15 Да се потражи у књизи дневника отаца твојих, па ћеш наћи у књизи дневника и дознати да је овај град одметнички и да је на штету царевима и земљама и да су се у њему дизале буне од давнина, те зато би раскопан овај град. Ezra 4:16 Дајемо на знање цару: ако се овај град сазида и зидови се његови оправе, онда овај део преко реке неће више бити твој. Ezra 4:17 Тада цар посла одговор Реуму, старешини у већу и Симсају писару и осталим друговима њиховим који сеђаху у Самарији и осталим с оне стране реке: Поздравље, тада и тада. Ezra 4:18 Књига коју нам посласте разговетно би прочитана преда мном. Ezra 4:19 И заповедих те потражише и нађоше да је тај град од давнина устајао на цареве и да су у њему бивали одмети и буне, Ezra 4:20 И да су силни цареви бивали у Јерусалиму, који владаху свим што је преко реке, и даваху им се данци и порезе и царине. Ezra 4:21 Зато наредите да се забрани оним људима да се онај град не зида докле ја не заповедим. Ezra 4:22 И пазите да не погрешите у том. Јер зашто би зло расло на штету царевима? Ezra 4:23 А кад се препис од књиге цара Артаксеркса прочита пред Реумом и Симсајем писарем и пред друговима њиховим, они брже отидоше у Јерусалим к Јудејцима, те им забранише оружаном силом. Ezra 4:24 Тада стаде посао око дома Божијег у Јерусалиму, и стаја до друге године царовања Дарија, цара персијског. Ezra 5:0 Ezra 5:1 Тада Агеј пророк и Захарија, син Идов, пророк пророковаху Јудејцима који беху у Јудеји и у Јерусалиму у име Бога Израиљевог. Ezra 5:2 И уста Зоровавељ, син Салатилов и Исус син Јоседеков, и почеше опет зидати дом Божји у Јерусалиму, и беху с њима пророци Божји помажући им. Ezra 5:3 У то време дође к њима Татнај управитељ с ове стране реке, и Сетар-Воснај и другови њихови, и рекоше им овако: Ко вам је дао власт да зидате ту кућу и да оправљате те зидове? Ezra 5:4 Тада им одговорисмо именујући људе који грађаху ту грађевину. Ezra 5:5 Али беше око Божје на старешинама јудејским, те им не забранише докле не отиде ствар до Дарија и донесу одговор о том. Ezra 5:6 А ово је препис од књиге који посла цару Дарију Тантај, управитељ с ове стране реке и Сетар-Воснај с друговима својим Афарсашанима који беху с ове стране реке. Ezra 5:7 Послаше му књигу, а у њој беше написано овако: Дарију цару свако добро. Ezra 5:8 Да је на знање цару да дођосмо у јудејску земљу к дому Бога великог, који зидају од великог камена, и дрвље мећу у зидове, и посао се брзо ради и напредује у рукама њиховим. Ezra 5:9 И запитасмо тамошње старешине рекавши им: Ко вам је дао власт да зидате тај дом и да оправљате те зидове? Ezra 5:10 Па их и за имена њихова запитасмо да бисмо ти јавили, и записасмо имена оних који су главари међу њима. Ezra 5:11 А они нам одговорише овако говорећи: Ми смо слуге Бога небеског и земаљског, и зидамо дом који је био сазидан пре много времена, који је зидао и подигао велики цар Израиљев. Ezra 5:12 Али кад оци наши разгневише Бога небеског, даде их у руке Навуходоносору, цару вавилонском Халдејцу, који раскопа овај дом, а народ пресели у Вавилон. Ezra 5:13 Али прве године Кира, цара вавилонског, цар Кир заповеди да се сазида овај дом Божји. Ezra 5:14 Још и судове дома Божијег златне и сребрне које нам Навуходоносор беше узео из цркве јерусалимске и однео у цркву вавилонску, изнесе их цар Кир из цркве вавилонске, и бише дани по имену Сасавасару, ког постави управитељем, Ezra 5:15 И рече му: Узми ове судове па иди и однеси их у цркву која је у Јерусалиму, и дом Божји нека се сазида на свом месту. Ezra 5:16 Онда тај Сасавасар дође и постави темељ дому Божијем у Јерусалиму; и од тог времена досад зида се и још није довршен. Ezra 5:17 Ако је дакле угодно цару, нека се потражи у ризници царској у Вавилону је ли цар Кир заповедио да се сазида овај дом Божји у Јерусалиму, и вољу своју о том нека нам цар пошаље. Ezra 6:0 Ezra 6:1 Тада цар Дарије заповеди те тражише у књижици где се остављаше благо у Вавилону. Ezra 6:2 И нађоше у Ахмети у двору царском у земљи мидској књигу у којој беше записан овај спомен. Ezra 6:3 Прве године цара Кира заповеди цар Кир: Дом Божји у Јерусалиму да се сазида да буде место где ће се приносити жртве, и темељи да му се изидају, да буде висок шездесет лаката и широк шездесет лаката. Ezra 6:4 Три реда да буду од камења великог и један ред од дрвета новог, а трошак да се даје из царског дома. Ezra 6:5 И судови дома Божијег златни и сребрни што Навуходоносор беше узео из цркве јерусалимске и донео у Вавилон, да се врате и опет однесу у цркву јерусалимску на своје место и да се оставе у дому Божијем. Ezra 6:6 Зато Татнају управитељу с оне стране реке, Сетар-Воснају с друговима својим Афарсашанима који сте с оне стране реке, уклоните се одатле. Ezra 6:7 Оставите нека се гради тај дом Божји, управитељ јудејски и старешине њихове нека зидају тај дом Божји на месту његовом. Ezra 6:8 Још заповедам шта ћете чинити старешинама јудејским да би се сазидао тај дом Божји; од блага царског, од доходака с оне стране реке, да се даје без оклевања трошак оним људима да се не заустављају. Ezra 6:9 И шта треба, било јунаца или овнова или јагањаца за жртве паљенице Богу небеском, или пшенице, соли, вина и уља, како кажу свештеници јерусалимски, да им се даје сваки дан без одгађања, Ezra 6:10 Да приносе мирисне жртве Богу небеском и да се моле за живот царев и синова његових. Ezra 6:11 Још заповедам: Ко би учинио другачије, из његове куће да се узме брвно и пободе, и он на њему да се погуби, и његова кућа да буде буњиште за то. Ezra 6:12 И Бог који је онде настанио име своје, да обори сваког цара и сваки народ који би дигао руку да промени ово и раскопа тај дом Божји у Јерусалиму. Ја Дарије заповедам ово, одмах да се изврши. Ezra 6:13 Тада Татнај управитељ с оне стране реке, Сетар-Воснај и другови њихови учинише одмах како заповеди Дарије. Ezra 6:14 И старешине јудејске зидаше и напредоваше по пророштву Агеја пророка и Захарије сина Идовог, зидаше и довршише по заповести Бога Израиљевог и по заповести Кира и Дарија и Артаксеркса, цара персијског. Ezra 6:15 И сврши се тај дом до трећег дана месеца Адара шесте године царовања цара Дарија. Ezra 6:16 И синови Израиљеви, свештеници и Левити и остали између оних који се вратише из ропства посветише тај дом Божји радујући се. Ezra 6:17 И принесоше на посвећење тог дома Божијег сто јунаца, двеста овнова, четири стотине јагањаца и дванаест јараца на жртву за грех за свега Израиља према броју племена Израиљевих. Ezra 6:18 И поставише свештенике по редовима њиховим и Левите по редовима њиховим да служе Богу у Јерусалиму како је написано у књизи Мојсијевој. Ezra 6:19 Потом славише који се вратише из ропства пасху четрнаестог дана првог месеца. Ezra 6:20 Јер се очистише и свештеници и Левити, те беху сви чисти, и клаше пасху за све који се вратише из ропства и за браћу своју свештенике и за себе саме. Ezra 6:21 И једоше синови Израиљеви који се вратише из ропства и сви који се од нечистоте народа земаљских одвојише к њима да траже Господа Бога Израиљевог. Ezra 6:22 И празноваше празник пресних хлебова седам дана веселећи се; јер их развесели Господ и обрати срце цара асирског к њима да укрепи руке њихове у послу око дома Бога, Бога Израиљевог. Ezra 7:0 Ezra 7:1 А после ових ствари за царовања Артаксеркса, цара персијског, Јездра, син Сераје сина Азарије, сина Хелкије, Ezra 7:2 Сина Салума, сина Садока, сина Ахитова, Ezra 7:3 Сина Амарије, сина Азарије, сина Мерајота, Ezra 7:4 Сина Зераје, сина Озије, сина Вукија, Ezra 7:5 Сина Авузије, сина Финеса, сина Елеазара, сина Арона поглавара свештеничког, Ezra 7:6 Тај Јездра врати се из вавилонске, а беше књижевник вешт закону Мојсијевом, који даде Господ Бог Израиљев, и цар му даде све што заиска, јер рука Господа Бога његовог беше над њим, Ezra 7:7 И вратише се у Јерусалим неки синови Израиљеви и свештеници и Левити и певачи и вратари и Нетинеји седме године цара Артаксеркса. Ezra 7:8 А дође у Јерусалим петог месеца седме године тог цара. Ezra 7:9 Јер првог дана првог месеца пође из вавилонске, а првог дана петог месеца дође у Јерусалим, јер добра рука Бога његовог беше над њим. Ezra 7:10 Јер Јездра беше управио срце своје да истражује закон Господњи и да га извршује и да учи Израиља уредбама и законима. Ezra 7:11 А ово је препис од књиге коју даде цар Артаксерксо Јездри свештенику књижевнику вештом стварима што је заповедио Господ и уредбама Његовим у Израиљу: Ezra 7:12 Артаксерксо цар над царевима Јездри свештенику, књижевнику вештом у закону Бога небеског, свако добро; тада и тада. Ezra 7:13 Ја заповедам: Ко год у мом царству од народа Израиљевог и од свештеника његових и Левита хоће од своје воље да иде с тобом у Јерусалим, нек иде. Ezra 7:14 Јер се шаљеш од цара и од седам саветника његових да надгледаш Јудеју и Јерусалим по закону Бога свог који ти је у рукама, Ezra 7:15 И да однесеш сребро и злато што цар и саветници његови драговољно приносе Богу Израиљевом, коме је стан у Јерусалиму, Ezra 7:16 И све сребро и злато што накупиш у својој земљи вавилонској с драговољним прилозима које народ и свештеници драговољно приложе на дом Бога свог у Јерусалиму. Ezra 7:17 Па одмах за те новце купи јунце и овнове и јагањце с даровима њиховим и наливима њиховим, и принеси их на олтару дома Бога нашег у Јерусалиму. Ezra 7:18 И шта се теби и браћи твојој свиди учинити с осталим сребром и златом, учините по вољи Бога свог. Ezra 7:19 И судови који су ти дати за службу у дому Бога твог, остави пред Богом у Јерусалиму. Ezra 7:20 И шта би још требало дому Бога твог, те би ваљало дати, подај из царске ризнице. Ezra 7:21 И још заповедам ја, цар Артаксерксо свим ризничарима с оне стране реке, да шта год заиште од вас Јездра свештеник, књижевник вешти закону Бога небеског, одмах да се учини, Ezra 7:22 До сто таланата сребра и до сто кора пшенице и до сто вата вина и до сто вата уља, а соли без мере, Ezra 7:23 Шта год заповеди Бог небески, одмах да се учини за дом Бога небеског, да не дође гнев на царство, на цара и на синове његове. Ezra 7:24 И још вам јављамо да се ни од једног између свештеника и Левита и певача и вратара и Нетинеја и других слуга тог дома Божијег не сме узимати данак ни порез ни царина. Ezra 7:25 А ти, Јездра, по мудрости Бога свог која ти је дата постави управитеље и судије да суде свему народу што је с оне стране реке између свих који знају закон Бога твог, и ко не зна, учите га. Ezra 7:26 А ко не би извршавао закон Бога твог и закон царев, одмах да му се суди, било да се погуби или да се прогна или да се оглоби или да се баци у тамницу. Ezra 7:27 Благословен да је Господ Бог отаца наших, који даде то цару у срце да украси дом Господњи у Јерусалиму, Ezra 7:28 И даде ми, те нађох милост пред царем и саветницима његовим и пред свим силним кнезовима царевим. И ја се ослободих, јер рука Господа Бога мог беше нада мном, и скупих главаре из Израиља да иду са мном. Ezra 8:0 Ezra 8:1 А ово су главари домова отачких и племе оних што пођоше са мном из Вавилона за владе цара Артаксеркса: Ezra 8:2 Од синова Финесових Гирсом; од синова Итамарових Данило; од синова Давидових Хатус; Ezra 8:3 Од синова Сеханије, који беше од синова Фаросових, Захарија и с њим на број мушкиња сто и педесет; Ezra 8:4 Од синова Фат-Моавових Елиоинај син Зерајин и с њим мушкиња двеста; Ezra 8:5 Од синова Сеханијиних син Јасилов и с њим мушкиња три стотине; Ezra 8:6 И од синова Адинових Евед син Јонатанов и с њим мушкиња педесет; Ezra 8:7 И од синова Еламових Исаија син Аталијин и с њим мушкиња седамдесет; Ezra 8:8 И од синова Севатијиних Зевадија син Михаилов и с њим мушкиња осамдесет; Ezra 8:9 Од синова Јоавових Овадија син Јехилов и с њим мушкиња двеста и осамдесет; Ezra 8:10 И од синова Селомитових син Јосифијин и с њим мушкиња сто и шездесет; Ezra 8:11 И од синова Вивајевих Захарија син Вивајев и с њим мушкиња двадесет и осам; Ezra 8:12 И од синова Азгадових Јоанан син Акатанов и с њим мушкиња сто и десет; Ezra 8:13 И од синова Адоникамових последњих по имену Елифелет, Јеило и Семаја и с њима мушкиња шездесет; Ezra 8:14 И од синова Вигвајевих Гутај и Завуд и с њима мушкиња седамдесет. Ezra 8:15 И сабра их код реке која тече у Аву, и онде стајасмо у логору три дана; после прегледах народ и свештенике али не нађох онде ни једног од синова Левијевих. Ezra 8:16 Зато послах Елијезера, Арила, Семају и Елнатана и Јарива и Елнатана и Натана и Захарију и Месулама и главаре, и Јојарива и Еланатана учитеље, Ezra 8:17 И оправи их к Иду поглавару у месту Касифији, и научи их шта ће говорити Иду и браћи његовој Нетинејима у месту Касифији да би нам довели слуге за дом Бога нашег. Ezra 8:18 И доведоше нам, јер добра рука Божија беше над нама, човека разумног између синова Малија сина Левија сина Израиљевог, Серевију са синовима његовим и браћом његовом, њих осамнаест; Ezra 8:19 И Асавију и с њим Исаију од синова Мераријевих, с браћом његовом и њиховим синовима, њих двадесет, Ezra 8:20 И од Нетинеја, које одреди Давид и кнезови да служе Левитима, двеста и двадесет Нетинеја, који сви бише именовани поименце. Ezra 8:21 Тада огласих онде на реци Ави пост, да бисмо се понизили пред Богом својим и измолили у Њега срећан пут себи и деци својој и свему благу свом. Ezra 8:22 Јер ме беше стид искати од цара војске и коњика да нас бране од непријатеља путем, јер бејасмо рекли цару говорећи: Рука је Бога нашег на добро над свима који Га траже, и јачина је Његова и гнев на све који Га остављају. Ezra 8:23 Тако постисмо и молисмо Бога свог за то, и умолисмо Га. Ezra 8:24 Тада одвојих између главара свештеничких дванаест, Серевију, Асавију и с њима десеторицу браће њихове. Ezra 8:25 И измерих им сребро и злато и судове, прилоге дому Бога нашег што приложи цар и саветници његови и кнезови његови и сав народ Израиљев који се нађе; Ezra 8:26 Измерих им у руке шест стотина и педесет таланата сребра, и судова сребрних сто таланата и сто таланата злата, Ezra 8:27 И двадесет чаша златних од хиљаду драма, и два суда од бронзе добре и скупоцене као злато. Ezra 8:28 И рекох им: Ви сте свети Господу и ови су судови свети, и ово сребро и злато драговољан је прилог Господу Богу отаца ваших. Ezra 8:29 Пазите и чувајте докле не измерите пред главарима свештеничким и Левитима и главарима отачких домова Израиљевих у Јерусалиму у клетима дома Господњег. Ezra 8:30 И тако примише свештеници и Левити измерено сребро и злато и судове да однесу у Јерусалим, у дом Бога нашег. Ezra 8:31 И пођосмо од реке Аве дванаестог дана првог месеца да идемо у Јерусалим, и рука Бога нашег беше над нама и избави нас из руку непријатељских и заседачких на путу. Ezra 8:32 И дођосмо у Јерусалим и стајасмо онде три дана. Ezra 8:33 А четврти дан измери се сребро и злато и судови у дому Бога нашег у руке Меримоту, сину Уријином свештенику, с којим беше Елеазар син Финесов, и с њима Јозавад син Исусов и Ноадија син Венујев, Левити. Ezra 8:34 Све на број и на меру, и мера би записана од свега у исто време. Ezra 8:35 И који бише у ропству па се вратише из ропства принесоше на жртву паљеницу Богу Израиљевом дванаест јунаца за свега Израиља, деведесет и шест овнова, седамдесет и седам јагањаца, дванаест јараца за грех, све то на жртву паљеницу Господу. Ezra 8:36 И предаше заповести цареве намесницима царевим и кнезовима с ове стране реке и они потпомогоше народ и дом Божји. Ezra 9:0 Ezra 9:1 А кад се то сврши, приступише к мени кнезови говорећи: Народ Израиљев и свештеници и Левити нису се одвојили од народа земаљских ради гадова њихових, од Хананеја, Хетеја, Ферезеја, Јевусеја, Амонаца, Моаваца, Мисираца и Амореја. Ezra 9:2 Јер узеше кћери њихове себи и синовима својим, те се помеша свето семе с народима земаљским; и рука свештеничка и главарска беше прва у том преступу. Ezra 9:3 И кад чух то, раздрех хаљину своју и плашт свој, и скубох косу с главе своје и браду своју, и седох тужан. Ezra 9:4 И скупише се к мени сви који се бојаху речи Бога Израиљевог за преступ оних који дођоше из ропства, а ја сеђах тужан до вечерње жртве. Ezra 9:5 А о вечерњој жртви устах од јада свог у раздртој хаљини и плашту, клекавши на колена своја раширих руке своје ка Господу Богу свом, Ezra 9:6 И рекох: Боже мој! Стидим се и срамим се подигнути очи своје к Теби, Боже мој; јер безакоња наша намножише се сврх главе и кривице наше нарастоше до неба. Ezra 9:7 Од времена отаца својих до данас под кривицом смо великом, и за безакоња своја бисмо предани ми и цареви наши и свештеници наши у руке царевима земаљским под мач, у ропство, у грабеж и у срамоту, као што се види данас. Ezra 9:8 А сада зачас дође нам милост од Господа Бога нашег, те нам остави остатак и даде нам клин у светом месту свом да би просветлио очи наше Бог наш и дао нам да мало одахнемо у ропству свом. Ezra 9:9 Јер робље смо, али у ропству нашем није нас оставио Бог наш, него нам даде те нађосмо милост пред царевима персијским давши нам да одахнемо да подигнемо дом Бога свог и оправимо пустолине његове, и давши нам ограду у Јудеји у Јерусалиму. Ezra 9:10 Сада дакле шта да кажемо, Боже наш, после тога? Јер остависмо заповести Твоје, Ezra 9:11 Које си заповедио преко слуга својих пророка говорећи: Земља у коју идете да је наследите земља је нечиста од нечистоте народа земаљских, с гадова њихових, којима је напунише од краја до краја у нечистоти својој. Ezra 9:12 И зато кћери својих не дајите за синове њихове, и кћери њихових не узимајте за синове своје, и не тражите мир њихов ни добро њихово до века да бисте се окрепили, јели добра оне земље и оставили је у наследство синовима својим довека. Ezra 9:13 И после свега што дође на нас за зла дела наша и за велику кривицу нашу, јер си нас, Боже наш, покарао мање него што греси наши заслужују, и дао си нам остатак овакав, Ezra 9:14 Еда ли ћемо опет преступати заповести Твоје и пријатељити се с овим гадним народима? Не би ли се разгневио на нас докле нас не би потро да ни један не остане и не избави се? Ezra 9:15 Господе Боже Израиљев! Ти си праведан, јер остасмо остатак, као што са види данас. Ево ми смо пред Тобом с кривицом својом, премда се не може стајати пред Тобом за то. Ezra 10:0 Ezra 10:1 А кад се мољаше Јездра и исповедаше грехе плачући и лежећи пред домом Божјим, скупи се к њему из Израиља велико мноштво људи и жена и деце; и народ плакаше веома. Ezra 10:2 Тада проговори Сеханија, син Јехилов од синова Еламових и рече Јездри: Ми смо сагрешили Богу свом што узесмо жене туђинке из народа земаљских; али још има надања Израиљу за то. Ezra 10:3 Да учинимо завет Богу свом, да отпустимо све жене и пород њихов по вољи Господњој и оних који се боје заповести Бога нашег, и по закону нека буде. Ezra 10:4 Устани, јер је ово твој посао; а ми ћемо бити уза те, буди слободан и ради. Ezra 10:5 Тада уста Јездра, и закле главаре свештеничке и Левите и свега Израиља да учине тако. И заклеше се. Ezra 10:6 Потом уста Јездра испред дома Божијег, и отиде у клет Јоанана сина Елијасивовог; и ушавши не једе хлеба нити воде пи, јер тужаше ради преступа оних који бише у ропству. Ezra 10:7 Потом огласише по Јудеји и Јерусалиму свим који се вратише из ропства, да се скупе у Јерусалим, Ezra 10:8 А ко не би дошао за три дана по договору кнезовском и старешинском, да се све имање његово разаспе, а сам да се одлучи од збора оних који се вратише из ропства. Ezra 10:9 Тако се скупише сви људи од Јуде и Венијамина у Јерусалим за три дана, месеца деветог. И сеђаше сав народ на улици пред домом Божјим дрхћући ради те ствари и од дажда. Ezra 10:10 Тада уставши Јездра свештеник рече им: Ви сагрешисте што се оженисте туђинкама, те умножисте кривицу Израиљеву. Ezra 10:11 Зато сада исповедите се Господу Богу отаца својих, и учините вољу Његову, и одвојте се од народа земаљских и жена туђинака. Ezra 10:12 И сав збор одговори и рече гласно: Како нам каза учинићемо. Ezra 10:13 Али народа има много и иде дажд, не може се стајати напољу, а тај посао није за један дан ни за два, јер нас има много који сагрешисмо у том. Ezra 10:14 Да се одреде кнезови наши из свега збора, па који су год у градовима нашим ожењени туђинкама нека долазе у одређено време и с њима старешине сваког града и судије докле не одвратимо жестоки гнев Бога свог за ту ствар. Ezra 10:15 И одређен би на то Јонатан, син Асаилов и Јазија син Текујев; а Месулам и Саветај Левити помагаше им. Ezra 10:16 И учинише тако који се вратише из ропства. И одвојише се Јездра свештеник и главари домова отачких по домовима отаца својих, сви поименце, и седоше првог дана десетог месеца да извиђају ствар. Ezra 10:17 И до првог дана првог месеца свршише са свима онима који се беху оженили туђинкама. Ezra 10:18 А нађоше се између синова свештеничких ожењени туђинкама између синова Исуса, сина Јоседековог и браће његове: Масија и Елијезер и Јарив и Гедалија; Ezra 10:19 И дадоше руке да ће пустити жене своје; и који беху згрешили принесоше по једног овна за кривицу своју; Ezra 10:20 И од синова Имирових Ананије и Зевадија; Ezra 10:21 И од синова Харимових Масија и Илија и Семаја и Јехило и Озија, Ezra 10:22 И од синова Пасхорових Елионај, Масија, Исмаило, Натанаило, Јозавад и Еласа, Ezra 10:23 И од Левита Јозавад и Симеј и Келаја, то је Келита, и Петаја и Јуда и Елијезер; Ezra 10:24 И од певача Елијасив; и од вратара Салум и Телем и Урија; Ezra 10:25 А од Израиља, од синова Фаросових Рамија и Језија и Малхије и Мијамин и Елеазар и Малхија и Венаја; Ezra 10:26 И од синова Еламових: Матанија, Захарија и Јехило и Авдија и Јеремот и Илија; Ezra 10:27 И од синова Затових Елиоинај, Елијасив, Матанија и Јеримот и Завад и Азиза; Ezra 10:28 И од синова Вивајевих Јоанан, Ананија, Завај, Атлај, Ezra 10:29 И од синова Ванијевих Месулам, Малух и Адаја, Јасув и Сеал и Рамот; Ezra 10:30 И од синова Фат-Моавових Авна и Хелал, Венаја, Масија, Матанија, Веселеило и Винуј и Манасија; Ezra 10:31 И од синова Харимових Елијезер, Јесија, Малхија, Семаја, Симеон, Ezra 10:32 Венијамин, Малух, Семарија; Ezra 10:33 Од синова Асумових Матенај, Матата, Завад, Елифелет, Јеремај, Манасија, Симеј; Ezra 10:34 Од синова Ванијевих Мадаја, Амрам и Уило. Ezra 10:35 Венаја, Ведеја, Хелуј, Ezra 10:36 Ванија, Меримот, Елијасив, Ezra 10:37 Матнија, Матенај и Јасав, Ezra 10:38 И Ваније, Винуј, Симеј, Ezra 10:39 И Селемија и Натан и Адаја, Ezra 10:40 Махнадевај, Сасај, Сарај, Ezra 10:41 Азареило и Селемија, Семарија, Ezra 10:42 Салум, Амарија, Јосиф; Ezra 10:43 Од синова Невових: Јесило, Матанија, Завад, Зевина, Јадав, Јоило и Венаја. Ezra 10:44 Сви се ови беху оженили туђинкама и неке између њих беху и децу изродиле.
Nehemiah 0:0
Nehemiah 1:0 Nehemiah 1:1 Реч Немије, сина Ахалијиног; месеца Хислева године двадесете кад бејах у Сусану граду, Nehemiah 1:2 Дође Ананије, један од браће моје с некима из Јудеје; и запитах их за Јудејце, за остатак што беше остао од ропства и за Јерусалим. Nehemiah 1:3 А они ми рекоше: Остатак што оста од ропства онде у земљи, у великој је невољи и срамоти, и зид је јерусалимски разваљен и врата су му огњем попаљена. Nehemiah 1:4 А кад чух те речи седох и плаках, и тужих неколико дана, и постих и молих се пред Богом небеским, Nehemiah 1:5 И рекох: Ох Господе Боже небески, Боже велики и страшни, који чуваш завет и милост онима који Те љубе и држе Твоје заповести. Nehemiah 1:6 Нека буде ухо Твоје пригнуто и очи Твоје отворене да чујеш молитву слуге свог којом се сада молим пред Тобом дан и ноћ за синове Израиљеве, слуге Твоје, и исповедам грехе синова Израиљевих којима Ти згрешисмо. Nehemiah 1:7 Скривисмо Ти и не држасмо заповести ни уредбе ни законе које си заповедио преко Мојсија, слуге свог. Nehemiah 1:8 Али се опомени речи коју си заповедио Мојсију слузи свом говорећи: Ви ћете згрешити и ја ћу вас расејати међу народе; Nehemiah 1:9 Али ако се обратите к мени и станете држати заповести моје и творити их, ако будете загнани и на крај света, сабраћу вас оданде и одвешћу вас на место које сам изабрао да онде настаним име своје. Nehemiah 1:10 А ово су слуге Твоје и народ Твој, који си искупио силом својом великом и руком својом крепком. Nehemiah 1:11 Ох Господе! Нека буде ухо Твоје пригнуто к молитви слуге Твог и к молитви слуга Твојих који су ради бојати се имена Твог, и дај данас срећу слузи свом и учини да нађе милост пред овим човеком. А ја бејах пехарник царев. Nehemiah 2:0 Nehemiah 2:1 А месеца Нисана године двадесете Артаксеркса цара беше вино пред њим, и ја узевши вино дадох га цару. А пре не бејах невесео пред њим. Nehemiah 2:2 И рече ми цар: Што си лица невеселог, кад ниси болестан? Није друго него туга у срцу. А ја се уплаших врло. Nehemiah 2:3 И рекох цару: Да је жив цар до века! Како не бих био лица невеселог, кад је град где су гробови мојих отаца опустео и врата му огњем спаљена? Nehemiah 2:4 А цар ми рече: Шта хоћеш? Тада се помолих Богу небеском, Nehemiah 2:5 И рекох цару: Ако је угодно цару и ако ти је мио слуга твој, пошљи ме у Јудеју у град где су гробови отаца мојих да га саградим. Nehemiah 2:6 А цар ми рече, а жена његова сеђаше до њега: Колико ти времена треба на пут, и кад ћеш се вратити? И би угодно цару, и пусти ме кад му казах време. Nehemiah 2:7 Потом рекох цару: Ако је угодно цару, да ми се да књига на кнезове преко реке да ме прате докле не дођем у Јудеју, Nehemiah 2:8 И књига на Асафа, чувара шуме цареве да ми да дрва за брвна на врата од двора уз дом Божји и за зид градски и за кућу у коју ћу ући. И даде ми цар, јер добра рука Бога мог беше нада мном. Nehemiah 2:9 И тако дођох са кнезовима преко реке, и дадох им књиге цареве. А цар посла са мном војводе и коњике. Nehemiah 2:10 А кад то чу Санавалат Ороњанин и Товија, слуга Амонац, би им врло мрско што дође човек да се постара за добро синовима Израиљевим. Nehemiah 2:11 Потом дођох у Јерусалим, и бих онде три дана. Nehemiah 2:12 Па устах ноћу с неколико људи, а ником не казах шта ми је Бог мој дао у срце да учиним у Јерусалиму; и не имах кљусета са собом осим оног на коме јахах. Nehemiah 2:13 И изиђох ноћу на врата од долине, на извор змајевски, и на врата гнојна, и разгледах зидове јерусалимске како беху разваљени и како му врата беху огњем попаљена. Nehemiah 2:14 Отуда прођох на изворска врата и на царско језеро, а онде не беше места да кљусе пода мном пређе. Nehemiah 2:15 Зато јахах уз поток по ноћи и разгледах зид, па се вратих на врата од долине, и тако дођох натраг. Nehemiah 2:16 Али поглавари не знаху куда сам ишао ни шта сам радио, јер дотада не бејах ништа рекао ни Јудејцима ни свештеницима ни кнезовима ни поглаварима ни другима који управљаху послом. Nehemiah 2:17 Зато им рекох: Видите у каквом смо злу, Јерусалим пуст и врата му попаљена огњем; дајте да зидамо зидове јерусалимске, да више не будемо руг. Nehemiah 2:18 И казах им како је добра рука Бога мог нада мном и речи цареве које ми је рекао. Тада рекоше: Устанимо и зидајмо. И укрепише им се руке на добро. Nehemiah 2:19 А кад то чу Санавалат Ороњанин и Товија, слуга Амонац и Гисем Арапин, подсмеваше нам се и ругаше нам се говорећи: Шта то радите? Да се нећете одметнути цару? Nehemiah 2:20 А ја им одговорих и рекох: Бог небески даће нам срећу, а ми, слуге Његове устасмо и зидамо; али ви немате дела ни права ни спомена у Јерусалиму. Nehemiah 3:0 Nehemiah 3:1 И уста Елијасив, поглавар свештенички и браћа његова свештеници и зидаше врата овчија, и осветише их и метнуше им крила, и осветише их до куле Меје, до куле Ананилове. Nehemiah 3:2 А до њега зидаше Јерихоњани, а до њих зида Захур, син Имријев; Nehemiah 3:3 А врата рибља зидаше синови Асенајини, они их побрвнаше и метнуше крила и браве и преворнице. Nehemiah 3:4 А до њих поправља Меримот, син Урије сина Акосовог; а до њих поправља Месулам, син Варахије сина Месизавеиловог; а до њих поправља Садок, син Ванин. Nehemiah 3:5 А до њих поправљаше Текујани, али поглавице њихове не савише врат свој на службу Господу свом. Nehemiah 3:6 А стара врата поправља Јодај, син Фасејин и Месулам, син Весодијин, они их побрвнаше и метнуше крила и браве и преворнице. Nehemiah 3:7 А до њих поправљаше Мелатија Гаваоњанин и Јадон Мероњанин, људи из Гаваона и из Миспе до столице кнеза с ове стране реке. Nehemiah 3:8 До њих поправља Узило, син Арахијин, златар; а до њега поправља Ананија, син апотекарски. И оставише Јерусалим до широког зида. Nehemiah 3:9 А до њих поправља Рефаја, син Оров поглавар над половином краја јерусалимског. Nehemiah 3:10 А до њих поправља Једаја, син Арумафов према својој кући, а до њега поправља Хатус, син Асавнијин. Nehemiah 3:11 Толико поправља Малахија син Харимов и Асув син Фат-Моавов и кулу код пећи. Nehemiah 3:12 А до њега поправља Салум, син Лоисов, поглавар над половином краја јерусалимског са кћерима својим. Nehemiah 3:13 Врата долинска поправља Анун са становницима занојским; они их саградише и метнуше крила и браве и преворнице, и хиљаду лаката зида до гнојних врата. Nehemiah 3:14 А гнојна врата поправља Малхија, син Рихавов поглавар над крајем вет-керемским, он их сагради и метну крила и браве и преворнице. Nehemiah 3:15 А врата изворска поправља Салум, син Хол-озин, поглавар над крајем у Миспи, он их сагради и покри и метну им крила и браве и преворнице; и зид код бање силоамске од врта царевог до басамака који силазе из града Давидовог. Nehemiah 3:16 За њим поправља Немија, син Азвуков поглавар над половином краја вет-сурског до према гробовима Давидовим и до језера начињеног и до куће јуначке. Nehemiah 3:17 За њим поправљаше левити, Реум син Ванијев, а до њега поправља Асавија поглавар над половином краја кеилског са својим крајем. Nehemiah 3:18 За њим поправљаше браћа њихова, Вавај син Инададов поглавар над половином краја кеилског. Nehemiah 3:19 А до њега поправља Есер, син Исусов поглавар од Миспе толико према месту куда се иде ка ризницама на углу. Nehemiah 3:20 За њим разгоривши се Варух, син Завајев, поправља толико од угла до врата од куће Елијасива, поглавара свештеничког. Nehemiah 3:21 За њим поправља Меримот, син Урије сина Акосовог, толико од врата куће Елијасивове до краја куће Елијасивове. Nehemiah 3:22 А за њим поправљаше свештеници који живљаху у равници. Nehemiah 3:23 За њим поправља Венијамин и Асув према својим кућама; а за њим поправља Азарија, син Масије сина Ананијиног уз своју кућу. Nehemiah 3:24 За њим поправља Винуј, син Инададов толико од куће Азаријине до савитка и до угла. Nehemiah 3:25 Фалал, син Узајев поправља према савитку и према кули која се издиже из горњег дома царевог код трема тамничкога; за њим Федаја, син Фаросов. Nehemiah 3:26 И Нетинеји који живљаху у Офилу, до према вратима воденим на исток и кули високој; Nehemiah 3:27 За њим поправљаше Текујани толико према великој кули високој до зида офилског. Nehemiah 3:28 Од врата коњских поправљаше свештеници сваки према својој кући; Nehemiah 3:29 За њима поправља Садок, син Имиров према својој кући; а за њим поправља Семаја, син Сеханијин, чувар врата источних; Nehemiah 3:30 За њим поправља Ананија, син Селемијин и Анон, шести син Салафов, толико; за њима поправља Месулам син Варахијин према својој клети; Nehemiah 3:31 За њим поправља Малхија, син златарев до куће нетинејске и трговачке према вратима мифкадским до узбрдице на углу; Nehemiah 3:32 А између узбрдице на углу и овчијих врата поправљаше златари и трговци. Nehemiah 4:0 Nehemiah 4:1 А кад чу Санавалат да зидамо зид, разгневи се и расрди се врло, и ругаше се Јеврејима, Nehemiah 4:2 И говораше пред браћом својом и војницима самаријским: Шта раде ти немоћни Јудејци? Хоћемо ли их оставити? Хоће ли приносити жртве? Хоће ли сада свршити? Еда ли ће у живот повратити из праха камење спаљено? Nehemiah 4:3 А Товија Амонац који беше уза њ рече: Нека зидају; да лисица дође провалиће камени зид њихов. Nehemiah 4:4 Чуј, Боже наш, како нас презиру; обрати руг њихов на њихову главу, и дај да буду грабеж у земљи где би робовали. Nehemiah 4:5 И не покривај безакоња њихова, и грех њихов да се не избрише пред Тобом, јер Те дражише за оне који зидају. Nehemiah 4:6 И тако зидасмо зид, и сав се зид састави до половине, и народ имаше вољу да ради. Nehemiah 4:7 А кад чу Санавалат и Товија и Арапи и Амонци и Азоћани да се поправља зид јерусалимски и да се почело затварати шта је проваљено, разгневише се врло; Nehemiah 4:8 И сложише се сви заједно да дођу и да ударе на Јерусалим и да смету. Nehemiah 4:9 А ми се молисмо Богу свом и постављасмо стражу према њима дан и ноћ од страха њиховог. Nehemiah 4:10 А Јудејци рекоше: Клонула је снага носиоцима, а праха има много, не можемо зидати зида. Nehemiah 4:11 А наши непријатељи рекоше: Да не дознаду и не опазе докле не дођемо усред њих, па ћемо их побити и прекинути посао. Nehemiah 4:12 Али дођоше Јудејци који код њих живљаху и казаше нам десет пута: Чувајте сва места куда се иде к нама. Nehemiah 4:13 Тада наместих народ у низинама иза зида и на стрменима, поставих народ по породицама са мачевима и копљима и луковима. Nehemiah 4:14 И разгледавши устах и рекох старешинама и главарима и осталом народу: Не бојте их се. Помените Господа великог и страшног, и бијте се за браћу своју, за синове своје и кћери своје, за жене своје и куће своје. Nehemiah 4:15 А кад чуше непријатељи наши да смо дознали, разби Господ њихову намеру, и ми се вратисмо сви к зиду, сваки на свој посао. Nehemiah 4:16 И од тада половина мојих момака пословаше, а друга половина држаше копља и штитове и лукове и оклопе, и кнезови стајаху иза свега дома Јудиног. Nehemiah 4:17 И који зидаху и који ношаху терет и који товараху сваки једном руком рађаше, а у другој држаше копље. Nehemiah 4:18 А који зидаху, сваки имаху мач приписан уз бедрицу и тако зидаху. А трубач стајаше код мене. Nehemiah 4:19 Јер рекох старешинама и главарима и осталом народу: Посао је велик и дуг и ми смо се расули по зиду далеко један од другог. Nehemiah 4:20 Где чујете трубу да труби, онамо трчите к нама; Бог наш војеваће за нас. Nehemiah 4:21 Тако рађасмо посао, и половина их држаше копља од зора па докле звезде не изиђу. Nehemiah 4:22 У то време још рекох народу: Сваки са момком својим нека ноћује у Јерусалиму да би нам ноћу стражили, а дању радили. Nehemiah 4:23 А ја и моја браћа и момци моји и стражари што иду за мном нећемо свлачити са себе хаљина; у сваког да је мач и вода. Nehemiah 5:0 Nehemiah 5:1 И стаде велика вика људи и жена на браћу њихову Јудејце. Nehemiah 5:2 Јер неки говораху: Нас и синова наших и кћери наших има много; да добавимо жита да једемо и останемо живи. Nehemiah 5:3 Други опет говораху: Да заложимо поља своја и винограде и куће да добијемо жита у овој глади. Nehemiah 5:4 Још други говораху, да узајмимо новаца на поља своја и винограде за данак царски. Nehemiah 5:5 А тело је наше као тело браће наше, синови наши као њихови синови и ето треба да дамо синове своје и кћери своје у робље, и неке кћери наше већ су робиње, а ми не можемо ништа, јер поља наша и винограде наше држе други. Nehemiah 5:6 Зато се расрдих врло кад чух вику њихову и те речи. Nehemiah 5:7 И смислих у срцу свом и укорих кнезове и поглаваре, и рекох им: Ви мећете бремена сваки на брата свог. И сазвах велики збор њих ради. Nehemiah 5:8 И рекох им: Ми откуписмо колико могасмо браћу своју Јудејце што беху продани народима; а ви ли ћете продавати браћу своју или ћете се продавати нама? А они умукоше и не нађоше шта би одговорили. Nehemiah 5:9 И рекох: Није добро шта радите. Не треба ли вам ходити у страху Бога нашег да нам се не ругају народи, непријатељи наши? Nehemiah 5:10 И ја и браћа моја и момци моји давали смо им новаца и жита; али опростимо им тај дуг. Nehemiah 5:11 Хајде вратите им данас поља њихова и винограде и маслинике и куће и што им на стотину узимасте од новца и жита и вина и уља. Nehemiah 5:12 А они одговорише: Вратићемо и нећемо искати од њих; учинићемо како велиш. Тада сазвах свештенике, и заклех их да ће тако учинити. Nehemiah 5:13 И истресох недра своја и рекох: Овако да истресе Бог сваког из куће његове и из труда његовог ко год не испуни ове речи, и овако да се истресе и буде празан. И сав збор рече: Амин. И хвалише Господа, и учини народ по тој речи. Nehemiah 5:14 И откад ми цар заповеди да им будем управитељ у земљи Јудиној, од године двадесете до тридесет друге године цара Артаксеркса, дванаест година, ја и браћа моја не једосмо хране управитељске. Nehemiah 5:15 А пређашњи управитељи који беху пре мене беху тешки народу узимајући од њега хлеб и вино осим четрдесет сикала сребра, и слуге њихове заповедаху по народу. Али ја тако не чиних бојећи се Бога. Nehemiah 5:16 Него и око грађења зида радих, и не куписмо њиве; и сви момци моји беху скупа онде на послу. Nehemiah 5:17 И Јудејаца и поглавара сто и педесет људи и који долажаху к нама из околних народа беху за мојим столом. Nehemiah 5:18 И готовљаше се сваки дан по једно говече, шест оваца, избраних, и птице готовљаху ми се, и сваких десет дана даваше се свакојаког вина изобила. И опет не исках хране управитељске; јер служба беше тешка народу. Nehemiah 5:19 Помени ме Боже мој на добро за све што сам чинио овом народу. Nehemiah 6:0 Nehemiah 6:1 А кад чу Санавалат и Товија и Гисем Арапин и остали наши непријатељи да сам сазидао зид и да није остало у њему ништа проваљено, а до тада још не бејах наместио крила на врата, Nehemiah 6:2 Посла Санавалат и Гисем к мени и поручи: Ходи да се састанемо у коме селу у пољу ононском. А они мишљаху зло по ме. Nehemiah 6:3 И послах к њима гласнике и поручих: У послу сам великом, зато не могу доћи. Јер би стао посао кад бих га оставио да дођем к вама. Nehemiah 6:4 И слаше тако к мени четири пута; и ја им онако одговорих. Nehemiah 6:5 Тада Санавалат посла к мени тако пети пут слугу свог с књигом отвореном у руци. Nehemiah 6:6 А у њој писаше: Чује се по народима и Гасмуј каже да се ти и Јудејци мислите одметнути, зато зидаш зид, и хоћеш да им будеш цар, како се говори, Nehemiah 6:7 И да си поставио пророке да разглашују за тебе у Јерусалиму и говоре, цар је у Јудеји. А то ће доћи до цара. Него ходи да се договоримо. Nehemiah 6:8 Тада послах к њему и поручих: Није тако како ти кажеш; него си сам измислио. Nehemiah 6:9 Јер они сви хтеше нас уплашити говорећи: Клонуће руке њихове од посла и неће се свршити. Зато, Боже, укрепи руке моје. Nehemiah 6:10 Још отидох у кућу Симаји, сину Далаје сина Метавеиловог, који се беше затворио, и рече ми: Да отидемо заједно у дом Божји усред цркве и да закључамо врата цркви, јер ће доћи да те убију, доћи ће ноћу да те убију. Nehemiah 6:11 А ја рекох: Зар ће човек какав сам ја бежати? Или ко би овакав какав сам ја ушао у цркву да остане у животу? Нећу ићи. Nehemiah 6:12 И разумех да га није Бог послао, него то пророштво каза за ме, јер га Товија и Санавалат поткупише. Nehemiah 6:13 Зато беше поткупљен да ме уплаши да онако учиним и згрешим да бих се осрамотио да ме могу ружити. Nehemiah 6:14 Помени, Боже мој, Товију и Санавалата по овим делима њиховим, и Ноадију пророчицу и друге пророке који ме хтеше уплашити. Nehemiah 6:15 И тако доврши се зид двадесет петог дана месеца Елула за педесет и два дана. Nehemiah 6:16 И кад чуше сви непријатељи наши и видеше сви народи који беху око нас, уплашише се врло, јер познаше да је Бог наш учинио то дело. Nehemiah 6:17 И у оне дане многи главари јудејски слаху књиге Товији, и од Товије њима долажаху књиге. Nehemiah 6:18 Јер многи Јудејци беху му се заклели; јер беше зет Сеханији, сину Араховом, и Јоанан син његов беше ожењен кћерју Меулама, сина Варахијиног. Nehemiah 6:19 И говораху преда мном добро о њему, и речи моје доказиваху му; и Товија слаше књиге да ме уплаши. Nehemiah 7:0 Nehemiah 7:1 А кад се сазида зид и наместих врата, и постављени бише вратари и певачи и Левити, Nehemiah 7:2 Заповедих Ананију, брату свом и Нананији заповеднику града јерусалимског, јер беше веран човек и бојаше се Бога више него многи, Nehemiah 7:3 И рекох им: Да се не отварају врата јерусалимска докле сунце не огреје, и кад они што стоје онде затворе врата, огледајте, и да се поставе стражари између становника јерусалимских, сваки на своју стражу и сваки према својој кући. Nehemiah 7:4 А град беше широк и велик, али народа беше мало у њему и куће не беху пограђене. Nehemiah 7:5 И Бог мој даде ми у срце, те сабрах главаре и старешине и народ да се изброје по племенима. И нађох књигу, у којој беше препис оних који се вратише први пут; и нађох у њој записано: Nehemiah 7:6 Ово су људи из овог краја што се вратише из ропства између оних који бише пресељени, које пресели Навуходоносор, цар вавилонски, па се вратише у Јерусалим и у Јудеју, сваки у свој град, Nehemiah 7:7 Који дођоше са Зоровавељем, Исусом, Немијом, Азаријом, Рамијом, Наманијем, Мардохејем, Вилсаном, Мисперетом, Вигвајем, Неумом, Ваном; на број беше људи народа Израиљевог: Nehemiah 7:8 Синова Фаросових две хиљаде и сто и седамдесет и два; Nehemiah 7:9 Синова Сефатијиних триста и седамдесет и два; Nehemiah 7:10 Синова Арахових шест стотина и педесет и два; Nehemiah 7:11 Синова Фат-Моавових, од синова Исусових и Јоавових две хиљаде и осам стотина и осамнаест; Nehemiah 7:12 Синова Еламових хиљада и двеста и педесет и четири; Nehemiah 7:13 Синова Затујевих осам стотина и четрдесет и пет; Nehemiah 7:14 Синова Захајевих седам стотина и шездесет; Nehemiah 7:15 Синова Винујевих шест стотина и четрдесет и осам; Nehemiah 7:16 Синова Вивајевих шест стотина и двадесет и осам; Nehemiah 7:17 Синова Азгадових две хиљаде и три стотине и двадесет и два; Nehemiah 7:18 Синова Адоникамових шест стотина и шездесет и седам; Nehemiah 7:19 Синова Вигвајевих две хиљаде и шездесет и седам; Nehemiah 7:20 Синова Адинових шест стотина и педесет и пет; Nehemiah 7:21 Синова Атирових од Језекије деведесет и осам; Nehemiah 7:22 Синова Асумових триста и двадесет и осам; Nehemiah 7:23 Синова Висајевих триста и двадесет и четири; Nehemiah 7:24 Синова Арифових сто и дванаест; Nehemiah 7:25 Синова гаваонских деведесет и пет; Nehemiah 7:26 Људи из Витлејема и Нетофата сто и осамдесет и осам; Nehemiah 7:27 Људи из Анатота сто и двадесет и осам; Nehemiah 7:28 Људи из Вет-Асмавета четрдесет и два; Nehemiah 7:29 Људи из Киријат-Јарима, Хефире и Вирота седам стотина и четрдесет и три; Nehemiah 7:30 Људи из Раме и Гаваје шест стотина и двадесет и један; Nehemiah 7:31 Људи из Михмаса сто и двадесет и два; Nehemiah 7:32 Људи из Ветиља и Гаје сто и двадесет и три; Nehemiah 7:33 Људи из другог Невона педесет и два; Nehemiah 7:34 Синова Елама другог, хиљада и двеста и педесет; Nehemiah 7:35 Синова Харимових триста и двадесет; Nehemiah 7:36 Синова јерихонских триста и четрдесет и пет; Nehemiah 7:37 Синова лодских, адидских и ононских седам стотина и двадесет и један; Nehemiah 7:38 Синова сенајских три хиљаде и девет стотина и тридесет; Nehemiah 7:39 Свештеника: синова Једајиних од дома Исусовог девет стотина и седамдесет и три; Nehemiah 7:40 Синова Имирових хиљада и педесет и два; Nehemiah 7:41 Синова Пасхорових хиљада и двеста и четрдесет и седам; Nehemiah 7:42 Синова Харимових хиљада и седамнаест; Nehemiah 7:43 Левита, синова Исусових и Кадмилових између синова Одавијиних седамдесет и четири; Nehemiah 7:44 Певача: синова Асафових сто и четрдесет и осам; Nehemiah 7:45 Вратара: синова Салумових, синова Атирових, синова Талманових, синова Акувових, синова Атитиних, синова Совајевих сто и тридесет и осам; Nehemiah 7:46 Нетинеја: синова Сишиних, синова Асуфиних, синова Тавотових, Nehemiah 7:47 Синова Киросових, синова Сијајиних, синова Фаданових, Nehemiah 7:48 Синова Леваниних, синова Агавиних, синова Салмајевих, Nehemiah 7:49 Синова Ананових, синова Гидилових, синова Гарових, Nehemiah 7:50 Синова Реајиних, синова Ресинових, синова Некодиних, Nehemiah 7:51 Синова Газамових, синова Узиних, синова Фасејиних, Nehemiah 7:52 Синова Висајевих, синова Меунимових, синова Нафусесимових, Nehemiah 7:53 Синова Ваквукових, синова Акуфиних, синова Арурових, Nehemiah 7:54 Синова Васлитових, синова Меидиних, синова Арсиних, Nehemiah 7:55 Синова Варкосових, синова Сисариних, синова Таминих, Nehemiah 7:56 Синова Несијиних, синова Атифиних; Nehemiah 7:57 Синова слуга Соломунових: синова Сотајевих, синова Соферетових, синова Феридиних, Nehemiah 7:58 Синова Јалиних, синова Дарконових, синова Гидилових, Nehemiah 7:59 Синова Сефатијиних, синова Атилових, синова Фохерета од Севојима, синова Амонових, Nehemiah 7:60 Свега Нетинеја и синова слуга Соломунових, триста и деведесет и два. Nehemiah 7:61 И ови дођоше из Тел-Мелеха и Тел-Арисе, Херув, Адон и Имир, али не могаше показати отачки дом свој и семе своје, еда ли су од Израиља, Nehemiah 7:62 И синови Делајини, синови Товијини, синови Некодини, њих шест стотина и четрдесет и два, Nehemiah 7:63 И од свештеника: синови Авајини, синови Акосови, синови Варзелаја, који се ожени између кћери Варзелаја Галађанина, те се прозва њиховим именом. Nehemiah 7:64 Они тражише по књигама да би показали род свој, али се не нађе, зато бише одлучени од свештенства. Nehemiah 7:65 И запрети им Тирсата да не једу од светиње над светињама докле не настане свештеник с Уримом и Тумимом. Nehemiah 7:66 Свега збора скупа беше четрдесет и две хиљаде и три стотине и шездесет, Nehemiah 7:67 Осим слуга њихових и слушкиња њихових, којих беше седам хиљада и три стотине и тридесет и седам; и међу њима беше певача и певачица двеста и четрдесет и пет; Nehemiah 7:68 Имаху седам стотина и тридесет и шест коња, две стотине и четрдесет и пет масака, Nehemiah 7:69 Четри стотине и тридесет и пет камила, шест хиљада и седам стотина и двадесет магараца. Nehemiah 7:70 Тада неки између главара дома отачких приложише на посао. Тирсата даде у ризницу хиљаду драма злата, педесет чаша, шест стотина и тридесет хаљина свештеничких. Nehemiah 7:71 А главари домова отачких дадоше у ризницу за посао двадесет хиљада драма злата, и сребра две хиљаде и двеста мина. Nehemiah 7:72 А што даде остали народ беше двадесет хиљада драма злата, и две хиљаде мина сребра, и шездесет и седам хаљина свештеничких. Nehemiah 7:73 И тако са населише свештеници и левити вратари и певачи и људи из народа и Нетинеји и сав Израиљ у својим градовима; и кад дође седми месец, синови Израиљеви беху у својим градовима. Nehemiah 8:0 Nehemiah 8:1 Тада се скупи сав народ једнодушно на улицу која је пред вратима воденим, и рекоше Јездри књижевнику да донесе књигу закона Мојсијевог који даде Господ Израиљу. Nehemiah 8:2 И донесе Јездра свештеник закон пред збор, у коме беху људи и жене и сви који могаху разумети, првог дана седмог месеца. Nehemiah 8:3 И чита је на улици која је пред вратима воденим од јутра до подне пред људима и женама и оним који могаху разумети, и уши свему народу беху обраћене ка књизи законској. Nehemiah 8:4 А Јездра књижевник стајаше на месту повисоку, које беху начинили од дрвета за то; и до њега стајаше Мататија и Сема и Анаја и Урија и Хелкија и Масија с десне стране, а с леве Федаја и Мисаило и Малахија и Асум и Асвадана, Захарија и Месулам. Nehemiah 8:5 И отвори Јездра књигу на видику свем народу, јер беше више свега народа, и кад је отвори, уста сав народ. Nehemiah 8:6 И Јездра благослови Господа Бога великог, а сав народ одговори: Амин, амин, подигнувши руке своје, па се савише и поклонише се Господу лицем до земље. Nehemiah 8:7 А Исус и Ваније и Сервевија, Јамин, Акув, Саветај, Одија, Масија, Келита, Азарија, Јозавад, Анан, Фелаја и други Левити поучаваху народ закону, и народ стајаше на месту. Nehemiah 8:8 И читаху књигу, закон Божји, разговетно и разлагаху смисао, те се разумеваше шта се читаше. Nehemiah 8:9 Потом Немија, који је Тирсата, и свештеник Јездра књижевник и Левити који научаваху народ, рекоше свему народу: Овај је дан свет Господу Богу вашем; не тужите ни плачите. Јер плакаше сав народ слушајући шта говори закон. Nehemiah 8:10 И рече им: Идите и једите претило и пијте слатко и шаљите делове онима који немају ништа зготовљено, јер је овај дан свет Господу нашем. Зато не будите жалосни, јер је радост Господња ваша сила. Nehemiah 8:11 И Левити утишаше народ говорећи: Ћутите, јер је овај дан свет, и не будите жалосни. Nehemiah 8:12 И отиде сав народ да једе и пије и да шаље делове, и веселише се веома што разумеше речи које им се казаше. Nehemiah 8:13 А сутрадан скупише се главари домова отачких из свега народа, свештеници и Левити, к Јездри књижевнику да уче шта закон говори. Nehemiah 8:14 И нађоше написано у закону да је Господ заповедио преко Мојсија да синови Израиљеви бораве у сеницама на празник седмог месеца. Nehemiah 8:15 И објавише и прогласише по свим градовима својим и у Јерусалиму говорећи: Идите у гору, и донесите грање маслиново и грање од дивље маслине и грање миртово и палмово и грање од шумнатих дрвета, да начините сенице, како је написано. Nehemiah 8:16 И народ изиђе и донесе и начини сенице сваки на свом крову и у свом трему и у тремовима дома Божјег и на улици код врата водених и на улици код врата Јефремових. Nehemiah 8:17 И тако начини сенице сав збор, што се беше вратио из ропства, и борављаху под сеницама. А од времена Исуса, сина Навиног, до тог дана не чинише тако синови Израиљеви. И би весеље веома велико. Nehemiah 8:18 И читаше се књига закона Божјег сваки дан, од првог дана до последњег; и празноваше празник седам дана, а осми дан би сабор, како је уређено. Nehemiah 9:0 Nehemiah 9:1 Потом двадесет четвртог дана тог месеца скупише се синови Израиљеви постећи и у кострети и посувши се земљом. Nehemiah 9:2 И одвоји се семе Израиљево од свих туђинаца, и стадоше те исповедаху грехе своје и безакоња отаца својих. Nehemiah 9:3 И стајаху на свом месту, те им се читаше закон Господа Бога њиховог четврт дана, а други четврт исповедаху се и поклањаху се Господу Богу свом. Nehemiah 9:4 А Исус и Ваније, Кадмило, Севанија, Вуније, Серевија, Ваније и Хананије попевши се на место подигнуто за Левите вапијаху гласом великим ка Господу Богу свом. Nehemiah 9:5 И рекоше Левити Исус и Кадмило, Ваније, Асавнија, Серевија, Одија, Севанија и Петаја: Устаните, благосиљајте Господа Бога свог од века до века: и да се благосиља име Твоје славно и узвишено сврх сваког благослова и хвале. Nehemiah 9:6 Ти си сам Господ; Ти си створио небо, небеса над небесима и сву војску њихову, земљу и све што је на њој, мора и све што је у њима, и Ти оживљаваш све то, и војска небеска Теби се клања. Nehemiah 9:7 Ти си Господ Бог, који си изабрао Аврама и извео из Ура халдејског и надео му име Авраам; Nehemiah 9:8 И нашао си срце његово верно пред собом, и учинио си с њим завет да ћеш дати земљу хананску, хетејску, аморејску, ферезејску и јевусејску и гергесејску, да ћеш дати семену његовом, и испунио си речи своје јер си праведан. Nehemiah 9:9 Јер си погледао на муку отаца наших у Мисиру, и вику њихову видео си на мору црвеном; Nehemiah 9:10 И учинио си знаке и чудеса на Фараону и на свим слугама његовим и на свем народу земље његове, јер си знао да су обесно поступали с њима; и стекао си себи име, као што се види данас. Nehemiah 9:11 И море си раздвојио пред њима, те пређоше посред мора сувим, и бацио си у дубине оне који их гоњаху као камен у воду. Nehemiah 9:12 И у ступу од облака водио си их дању, а ноћу у ступу огњеном светлећи им путем којим ће ићи. Nehemiah 9:13 И сишао си на гору Синајску и говорио с њима с неба, и дао им судове праве и законе истините, уредбе и заповести добре. Nehemiah 9:14 И обзнанио си им суботу своју свету, и дао им заповести и уредбе и закон преко Мојсија, слуге свог. Nehemiah 9:15 И хлеб с неба дао си им у глади њиховој, и воду из камена извео си им у жеђи њиховој, и рекао си им да иду и наследе земљу за коју си подигао руку своју да ћеш им је дати. Nehemiah 9:16 Али они и оци наши узобестише се и отврднуше вратом својим и не слушаше заповести Твоје. Nehemiah 9:17 Не хтеше слушати, и не опомињаше се чудеса Твојих која си им чинио, него отврднуше вратом својим, и у одмету свом постављаше себи вође да се врате у ропство своје. Али Ти, Боже, који опрашташ који си жалостив и милостив, који дуго трпиш и велике си милости, ниси их оставио. Nehemiah 9:18 И онда кад начинише себи теле ливено и рекоше: Ово је твој Бог који те је извео из Мисира, и хулише веома, Nehemiah 9:19 Ни онда их ради велике милости своје ниси оставио у пустињи; ступ од облака није одступао од њих дању водећи их путем, нити ступ огњени ноћу светлећи им путем којим ће ићи. Nehemiah 9:20 И дао си им добри свој дух да их уразумљује, и мане своје ниси устегао од уста њихових, и воде си им дао у жеђи њиховој. Nehemiah 9:21 И четрдесет година хранио си их у пустињи, ништа им није недостајало: одело им не оветша и ноге им не отекоше. Nehemiah 9:22 И дао си им царства и народе, и поделио си их по крајевим, јер наследише земљу Сионову, земљу цара есевонског, и земљу цара васанског; Nehemiah 9:23 И умножио си синове њихове као звезде небеске, и увео си их у земљу за коју си рекао оцима њиховим да ће ући у њу и наследити је. Nehemiah 9:24 И уђоше синови њихови и наследише земљу, и покорио си им Хананеје, становнике земаљске и предао их у њихове руке, и цареве њихове и народе земаљске, да чине од њих шта им је воља. Nehemiah 9:25 И тако узеше тврде градове и земљу родну, и наследише куће пуне сваког добра, студенце ископане, винограде маслинике и воћке многе, и једоше и наситише се и угојише се, и благоваху по великој Твојој доброти. Nehemiah 9:26 Али Те разгневише и одметнуше се од Тебе: бацише закон Твој за леђа и пророке Твоје побише, који им сведочаху да би их обратили ка Теби и хулише веома. Nehemiah 9:27 Зато си их давао у руке непријатељима њиховим који их мучаше. А кад у невољи својој викаше к Теби Ти си их услишио с неба и по великој милости својој давао си им избавитеље, који их избављаху из руку непријатеља њихових. Nehemiah 9:28 Али чим отпочинуше, опет чинише зло пред Тобом, зато си их остављао у рукама непријатеља њихових да владају њима; а кад се обраћаше и викаше к Теби, Ти си их услишио с неба и избављао их по милости својој много пута. Nehemiah 9:29 И опомињао си их да би их обратио к закону свом, али они беху обесни и не слушаше заповести Твоје и грешише о Твоје законе које ко врши жив ће бити кроз њих; и измичући рамена своја отврднуше вратом својим и не слушаше. Nehemiah 9:30 И трпео си их много година опомињући их духом својим преко пророка својих; али не слушаше; тада си их дао у руке народима земаљским. Nehemiah 9:31 Али ради милости своје велике ниси дао да сасвим пропадну нити си их оставио, јер си Бог милостив и жалостив. Nehemiah 9:32 Сада дакле, Боже наш, Боже велики, силни и страшни, који чуваш завет и милост, немој да је мало пред Тобом што нас снађе сва ова мука, цареве наше, кнезове и свештенике наше и пророке наше и оце наше и сав народ Твој од времена царева асирских до данас. Nehemiah 9:33 Ти си праведан у свему што нас је снашло, јер си Ти право учинио, а ми смо безбожно радили. Nehemiah 9:34 И цареви наши, кнезови наши и оци наши не извршаваше закон Твој нити марише за заповести Твоје и сведочанства Твоја, којима си им сведочио. Nehemiah 9:35 Јер у царству свом и у великом добру Твом које си им чинио, и у земљи пространој и родној коју си им дао, не служише Теби нити се повратише од злих дела својих. Nehemiah 9:36 Ево, ми смо данас робови; и још у земљи, коју си дао оцима нашим да једу род њен и добра њена, ево ми смо робови у њој. Nehemiah 9:37 И она род свој обилати рађа царевима које си поставио над нама за грехе наше, и који господаре над нашим телима и над стоком нашом по својој вољи, те смо у великој тескоби. Nehemiah 9:38 А ради свега тога чинимо тврд завет и пишемо, а кнезови наши, Левити наши, свештеници наши печате. Nehemiah 10:0 Nehemiah 10:1 А који запечатише беху ови: Немија Тирсата, син Ахалијин, и Седекија, Nehemiah 10:2 Серај, Азарија, Јеремија, Nehemiah 10:3 Пасхор, Амарија, Малхија, Nehemiah 10:4 Хатус, Севанија, Малух, Nehemiah 10:5 Харим, Меримот, Овадија, Nehemiah 10:6 Данило, Гинетон, Варух, Nehemiah 10:7 Месулам, Вија, Мијамин, Nehemiah 10:8 Мазија, Вилгај, Семаја; то беху свештеници; Nehemiah 10:9 А Левити: Исус син Азанијин Винуј између синова Инададових, Кадмило, Nehemiah 10:10 И браћа њихова: Севанија, Одија, Келита, Фелаја, Анана, Nehemiah 10:11 Миха, Реов, Асавија, Nehemiah 10:12 Захур, Серевија, Севнија, Nehemiah 10:13 Одија, Ваније, Венинуј; Nehemiah 10:14 Главари народни: Фарос, Фат-Моав, Елам, Затуј, Ваније, Nehemiah 10:15 Вуније, Азгад, Вивај, Nehemiah 10:16 Адонија, Вигвај, Адин, Nehemiah 10:17 Атир, Језекија, Азур, Nehemiah 10:18 Одија, Асум, Висај, Nehemiah 10:19 Ариф, Анатот, Навај, Nehemiah 10:20 Магфија, Месулам, Езир, Nehemiah 10:21 Месизавеило, Садок, Јадва, Nehemiah 10:22 Фелатија, Анан, Анаја, Nehemiah 10:23 Осија, Ананија, Асув, Nehemiah 10:24 Лоис, Филеја, Совик, Nehemiah 10:25 Реум, Асавана, Маија, Nehemiah 10:26 Ахија, Анана, Ганан, Nehemiah 10:27 Малух, Харим, Вана. Nehemiah 10:28 И остали народ, свештеници, Левити, вратари, певачи, нетинеји и сви који се одвојише од народа земаљских к закону Божјем, жене њихове, синови њихови и кћери њихове, сви који знаху и разумеваху, Nehemiah 10:29 Присташе с браћом својом, главарима својим, и дођоше те се заклеше и клетвом завезаше да ходимо по закону Божијем, који је дат преко Мојсија, слуге Божијег, и да држимо и извршујемо све заповести Господа Бога свог и законе Његове и уредбе Његове. Nehemiah 10:30 И да не дајемо кћери својих народима земаљским, нити кћери њихових да узимамо за синове своје. Nehemiah 10:31 И од народа земаљских који донесу трг или какву год храну у суботу на продају, да не узимамо у суботу ни у други свети дан, и да остављамо седме године да почива земља и опраштамо сваки дуг. Nehemiah 10:32 И постависмо себи уредбу да дајемо сваке године трећину сикла на службу у дом Бога свог: Nehemiah 10:33 На хлебове постављене, на дар свагдашњи и жртву паљеницу свагдашњу за суботе, за младине и за празнике, и на светињу и на жртве за грех да се очишћа Израиљ, и на свако дело у дому Бога нашег. Nehemiah 10:34 И бацасмо жреб за свештенике и Левите и народ ради ношења дрва да се доноси у дом Бога нашег по домовима отаца наших на време од године до године, да гори на олтару Господа Бога нашег, како пише у закону; Nehemiah 10:35 И да доносимо првине од земље своје и првине од сваког рода од сваког дрвета од године до године у дом Господњи; Nehemiah 10:36 И првенце од синова својих и стоке своје, како пише у закону, и првенце од говеда својих и од оваца својих да доносимо у дом Бога свог свештеницима који служе у дому Бога нашег; Nehemiah 10:37 И првине теста свог и приносе своје и род од свих дрвета, вино и уље да доносимо свештеницима у клети дома Бога свог, и Левитима десетак од земље своје, и Левити да узимају десетак по свим местима где урадимо; Nehemiah 10:38 И да буде свештеник, син Аронов с Левитима кад Левити узимају десетак, и да Левити доносе десетак од десетка у дом Бога нашег, у клети, у спреме његове. Nehemiah 10:39 Јер у те клети дужни су синови Израиљеви и Левити доносити принос од жита, од вина и уља, где су свети судови, и свештеници који служе, и вратари и певачи, да не остављамо дом Бога свог. Nehemiah 11:0 Nehemiah 11:1 И населише се кнезови народни у Јерусалиму, а остали народ мета жреб да узму једног од десет да седи у јерусалиму светом граду, и осталих девет делова по другим градовима. Nehemiah 11:2 И благослови народ све људе који сами од своје воље присташе да седе у Јерусалиму. Nehemiah 11:3 Ово су главари земаљски који се населише у Јерусалиму, а по осталим градовима јудејским настанише се сваки на свом наследству по градовима својим Израиљци свештеници и Левити, Нетинеји и синови слуга Соломунових: Nehemiah 11:4 У Јерусалиму, дакле, населише се неки од синова Јудиних и Венијаминових: од синова Јудиних: Атаја син Озије, сина Захарије, сина Амарије, сина Сефатије, сина Малелеиловог, од синова Фаресових; Nehemiah 11:5 И Масија, син Варуха сина Холозе сина Азаје, сина Адаје, сина Јојарива сина Захрије, сина Силонијевог; Nehemiah 11:6 Свега синова Фаресових што се населише у Јерусалиму, четири стотине и шездесет и осам храбрих људи; Nehemiah 11:7 А између синова Венијаминових: Салуј син Месулама, сина Јоада, сина Федаје, сина Колаје, сина Масија, сина Итила, сина Исаијиног, Nehemiah 11:8 И за њим Гава, Салај девет стотина и двадесет и осам; Nehemiah 11:9 А Јоило, син Захријев беше над њима, а Јуда син Сенујин беше други над градом; Nehemiah 11:10 Од свештеника: Једаја син Јојавов, Јахин, Nehemiah 11:11 Сераја син Хелкије, сина Месулама, сина Садока, сина Мерајота, сина Ахитововог, старешина у дому Божјем, Nehemiah 11:12 А браће њихове што служаху у дому осам стотина и двадесет и два; и Адаја, син Јероама, сина Фелалије, сина Амсија, сина Захарије, сина Пасхора, сина Малхијиног, Nehemiah 11:13 И браће његове главара у домовима отачким двеста и четрдесет и два; и Амасај, син Азреила, сина Азаја; сина Месилемота, сина Имировог, Nehemiah 11:14 И браће њихове храбрих људи сто и двадесет и осам, а над њима беше Завдило, син Гедолимов; Nehemiah 11:15 И од Левита: Семаја сина Асува сина Азрикама, сина Асавије, сина Вунијевог; Nehemiah 11:16 И Саветај, и Јозавад беху над послом спољашњим за дом Божји између главара левитских, Nehemiah 11:17 А Матанија, син Михе сина Завдија сина Асафовог беше поглавар који почињаше хвалу у молитви, и Ваквукија други између браће своје, и Авда син Салије сина Галала сина Једутуновог; Nehemiah 11:18 Свега Левита у светом граду беше две стотине и осамдесет и четири; Nehemiah 11:19 А од вратара: Акув, Талмон, и браћа њихова што чуваху стражу на вратима, сто и седамдесет и два; Nehemiah 11:20 А остатак народа Израиљевог, свештеника и Левита беше по свим градовима Јудиним, свак на свом наследству; Nehemiah 11:21 А Нетинеји населише се у Офилду, и Сиха и Гиспа беху над Нетинејима. Nehemiah 11:22 А над Левитима у јерусалиму беше Озија, син Ванија, сина Асавије, сина Матаније, сина Мишиног. Између синова Асафових, певачи беху у служби за дом Божји. Nehemiah 11:23 Јер беше царева заповест за њих и беше одређена плата певачима за сваки дан. Nehemiah 11:24 И Петаја, син Месизавеилов од синова Заре сина Јудиног беше место цара за сваки посао с народом. Nehemiah 11:25 А по селима и пољима њиховим неко од синова Јудиних настани се у Киријат-Арви и засеоцима њеним, и у Дивону и засеоцима његовим, и у Јекавсеилу и селима његовим, Nehemiah 11:26 И у Јесуји и Молади и Вет-Фелету, Nehemiah 11:27 И у Асар-Суалу и Вирсавеји и засеоцима њеним, Nehemiah 11:28 И у Сиклагу и у Мекони и засеоцима њеним, Nehemiah 11:29 И у Ен-Римону и у Сареји и у Јармоту, Nehemiah 11:30 У Заноји, у Одоламу и селима њиховим, у Лахису с пољем његовим, у Азици и засеоцима њеним. И тако се населише од Вирсавеје до долине Емона. Nehemiah 11:31 А синови Венијаминови населише се од Гаваје у Михамасу и Аји и Ветиљу и засеоцима његовим, Nehemiah 11:32 У Анатоту, у Нову, Ананији, Nehemiah 11:33 У Асору, у Рами, у Гитајиму, Nehemiah 11:34 У Адиду, у Севојиму, у Невалату, Nehemiah 11:35 У Лоду, у Онону, и у долини дрводељској. Nehemiah 11:36 А Левити поделише се међу Јудом и Венијамином. Nehemiah 12:0 Nehemiah 12:1 А ово су свештеници и Левити који дођоше са Зоровавељем сином Салатиловим и Исусом: Сераја, Јеремије, Јездра, Nehemiah 12:2 Амарија, Малух, Хатус, Nehemiah 12:3 Сеханија, Реум, Леримот, Nehemiah 12:4 Идо, Гинето, Авија, Nehemiah 12:5 Мијамин, Мадија, Вилга, Nehemiah 12:6 Семаја, Јојарив, Једаја, Nehemiah 12:7 Салуј, Амок, Хелкија, Једаја. То беху главари између свештеника и браће своје за времена Исусовог. Nehemiah 12:8 А левити: Исус, Винуј, Кадмило, Серевија, Јуда и Матанија, који с браћом својом бише над певањем. Nehemiah 12:9 А Ваквукија и Уније, браћа њихова, беху према њима у редовима својим. Nehemiah 12:10 А Исус роди Јоакима, а Јоаким роди Елијасива, а Елијасив роди Јојаду; Nehemiah 12:11 А Јојада роди Јонатана, а Јонатан роди Јадву. Nehemiah 12:12 А за времена Јоакимовог беху свештеници, главари домова отачких: од дома Серајиног Мераја, од Јеремијиног Ананија, Nehemiah 12:13 Од Јездриног Месулам, од Амаријиног Јоанана, Nehemiah 12:14 Ода Мелихујевог Јонатан, од Севанијиног Јосиф, Nehemiah 12:15 Од Харимовог Адана, од Мерајотовог Елкај, Nehemiah 12:16 Од Идовог Азахарија, од Гинетовог Месулама, Nehemiah 12:17 Од Авијиног Зихрије, од Минијаминовог и Моадијиног Филтај, Nehemiah 12:18 Од Вилжиног Самуја, од Семајиног Јонатан, Nehemiah 12:19 Од Јојаривовог Матенај, од Једајиног Озије, Nehemiah 12:20 Од Салајевог Калај, од Амоковог Евер, Nehemiah 12:21 Од Хелкијиног Асавија, од Једајиног Натанаило. Nehemiah 12:22 А Левити, главари домова отачких, за време Елијасива, Јојаде, Јоанана и Јадве бише пописани са свештеницима до царовања Дарија, цара персијског; Nehemiah 12:23 Синови Левијеви, главари домова отачких, бише пописани у књизи дневника до времена Јоанана, сина Елијасивовог: Nehemiah 12:24 И главари левитски беху: Асавија, Еревија и Исус син Кадмилов и браћа њихова према њима да хвале и славе Бога по заповести Давида, човека Божјег, ред према реду; Nehemiah 12:25 Матанија и Ваквукија, Овадија, Месулам, Талмон, Акув, беху вратари који чуваху стражу код ризница на вратима. Nehemiah 12:26 Ти беху за времена Јоакима сина Исуса сина Јоседековог и за времена Немије кнеза, и свештеника Јездре књижевника. Nehemiah 12:27 А кад се освећиваше зид јерусалимски, тражише Левите по свим местима њиховим да их доведу у Јерусалим да се сврши посвећење с весељем, хвалом и песмама уз кимвале, псалтире и гусле. Nehemiah 12:28 И скупише се синови певачки и из равница око Јерусалима и из села нетофатских, Nehemiah 12:29 И из Вет-Гилала и из поља гевских и азмаветских, јер певачи беху населили села око Јерусалима. Nehemiah 12:30 И очистише се свештеници и Левити, и очистише народ и врата и зид. Nehemiah 12:31 Иза тога заповедих кнезовима јудејским да изађу на зид, и поставих два велика збора певачка, и један од њих иђаше надесно с горње стране зида к вратима гнојним. Nehemiah 12:32 А за њима иђаше Осија и половина кнезова Јудиних, Nehemiah 12:33 И Азарија, Јездра и Месулам Nehemiah 12:34 Јуда и Венијамин и Семаја и Јеремија, Nehemiah 12:35 И од синова свештеничких с трубама Захарија син Јонатана, сина Семаје, сина Матаније, сина Захура, сина Асафовог, Nehemiah 12:36 И браћа његова Семаја и Азареило, Милалај, Гилалај, Мај, Натанаило и Јуда и Ананија са справама музичким Давида човека Божијег, а Јездра књижевник пред њима; Nehemiah 12:37 Потом к вратима код студенца, која беху према њима, иђаху уз басамаке града Давидовог куда се иде на зид, изнад дома Давидовог па до врата водених к истоку. Nehemiah 12:38 А други збор певачки иђаше према оним, и ја за њим, и половина народа по зиду изнад куле пећке до широког зида, Nehemiah 12:39 И изнад врата Јефремових к вратима старим и ка вратима рибљим и ка кули Ананеиловој и кули Меји, па до врата овчијих; и стадоше код врата тамничких. Nehemiah 12:40 Потом стадоше оба збора певачка у дому Божијем, и ја и половина главара са мном, Nehemiah 12:41 И свештеници Елијаким, Масија, Минијамин, Михаја, Елиоинај, Захарија, Ананија с трубама, Nehemiah 12:42 И Масија и Семаја и Елеазар и Озије и Јоанан и Малхија и Елам и Есер. И певачи певаху гласно с Језрајом, начелником својим. Nehemiah 12:43 И принесоше велике жртве тај дан, и веселише се; јер их Бог развесели весељем великим; и жене и деца веселише се, и весеље јерусалимско чујаше се далеко. Nehemiah 12:44 И постављени бише тај дан људи над клетима у којима се остављаху приноси, првине и десетак, да сабирају у њих с њива градских законите делове за свештенике и за Левите, јер се и Јуда радоваше свештеницима и Левитима што стајаху на послу, Nehemiah 12:45 И извршаваху шта им је Бог њихов заповедио да извршују и шта требаше извршавати за очишћење, као и певачи и вратари по заповести Давида и Соломуна, сина његовог. Nehemiah 12:46 Јер од пре, за времена Давидовог и Асафовог, бише постављени главари певачки и песме у хвалу и славу Богу. Nehemiah 12:47 И зато сав Израиљ за времена Зоровавеља и за времена Немијиног даваше делове певачима и вратарима, свакидашњи оброк, и Левитима што беше њима посвећено, а Левити синовима Ароновим што њима беше посвећено. Nehemiah 13:0 Nehemiah 13:1 У то време чита се књига Мојсијева народу, и у њој се нађе написано да не улази Амонац ни Моавац у сабор Божји до века; Nehemiah 13:2 Јер не сретоше синове израиљеве с хлебом и водом, него најмише на њих Валама да их прокуне, али Бог наш обрати ону клетву у благослов. Nehemiah 13:3 А кад чуше тај закон одлучише од Израиља све туђинце. Nehemiah 13:4 А пре тога Елијасив свештеник, који беше над клетима дома Бога нашег, опријатељи се с Товијом, Nehemiah 13:5 И начини му велику клет, где се пре остављаху дари и кад и судови и десетак од жита, вина и уља, одређени Левитима и певачима и вратарима, и приноси за свештенике. Nehemiah 13:6 А кад то све биваше, не бејах у Јерусалиму, јер тридесет друге године Артаксеркса, цара вавилонског, вратих се к цару, и после неколико година измолих се опет у цара. Nehemiah 13:7 И кад дођох у Јерусалим, видех зло што учини Елијасив ради Товије начинивши му клет у трему дома Божјег. Nehemiah 13:8 И би ми врло мрско, те избацих све покућство Товијино напоље из клети. Nehemiah 13:9 И заповедих, те очистише клети; и унесох у њих опет посуђе дома Божјег, даре и кад. Nehemiah 13:10 Потом дознах да се Левитима нису давали делови, те су се разбегли сваки на своју њиву и Левити и певачи, који рађаху посао. Nehemiah 13:11 И укорих старешине и рекох: Зашто је остављен дом Божји? И сабрах их опет и поставих на њихово место. Nehemiah 13:12 И сви Јудејци доносише десетке од жита и вина и уља у спреме. Nehemiah 13:13 И поставих настојнике над спремама, Селмију свештеника и Садока књижевника, и између Левита Федају, и уз њих Анана, сина Захура сина Матанијиног, јер се за верне држаху; и беше им посао делити браћи својој. Nehemiah 13:14 Помени ме, Боже мој, зато, и немој избрисати добра мојих која учиних дому Бога свог и служби његовој. Nehemiah 13:15 У то време видех у Јудеји где газе у кацама у суботу и носе снопове натоваривши на магарце, и вино, грожђе и смокве и свакојаке товаре, и носе у Јерусалим у суботу, и прекорих их онај дан кад продаваху житак. Nehemiah 13:16 И Тирци који живљаху у Јерусалиму доношаху рибу и свакојаки трг и продаваху у суботу синовима Јудиним у Јерусалиму. Nehemiah 13:17 Зато прекорих главаре јудејске и рекох им: Какво је то зло што чините те скврните суботу? Nehemiah 13:18 Нису ли тако чинили оци ваши, те Бог наш пусти на нас и на овај град све ово зло? И ви још умножавате гнев на Израиља скврнећи суботу. Nehemiah 13:19 И кад дође сен на врата јерусалимска уочи суботе, заповедих те затворише врата, и заповедих да их не отварају до после суботе; и поставих неколико својих момака на вратима да се не уноси никакав товар у суботу. Nehemiah 13:20 И преноћише трговци и који продаваху свакојаки трг иза Јерусалима једном и другом. Nehemiah 13:21 И опоменух их и рекох им: Зашто ноћујете око зида? Ако још једном то учините, уложићу на вас. Од тада не долазише у суботу. Nehemiah 13:22 А Левитима заповедих да се очисте и да дођу и чувају врата да буде свет дан суботни. И за ово помени ме, Боже мој, и опрости ми по великој милости својој. Nehemiah 13:23 Још видех у то време Јудејце који се беху оженили Азоћанкама, Амонкама и Моавкама. Nehemiah 13:24 И синови њихови говораху пола азотски, и не умеху говорити јудејски него језиком и једног и другог народа. Nehemiah 13:25 Зато их карах и псовах, и неке између њих бих и чупах, и заклех их Богом да не дају кћери своје синовима њиховим нити да узимају кћери њихове за синове своје или за себе. Nehemiah 13:26 Није ли тим згрешио Соломун, цар Израиљев, ако и не беше у многим народима цара њему равног и мио беше Богу свом и Бог га беше поставио царем над свим Израиљем? Па опет га навратише на грех жене туђинке. Nehemiah 13:27 А вама ли ћемо допустити да чините то све велико зло и грешите Богу нашем узимајући жене туђинке? Nehemiah 13:28 И од синова Јојаде, сина Елијасива поглавара свештеничког, један беше зет Санавалату Ороњанину, ког отерах од себе. Nehemiah 13:29 Помени их, Боже мој, што оскрвнише свештенство и завет свештенички и левитски. Nehemiah 13:30 И тако их очистих од свих туђинаца, и опет поставих редове свештеничке и левитске, сваког на посао његов, Nehemiah 13:31 И да се доносе дрва за жртве на рокове, и првине. Помени ме, Боже мој, на добро.
Esther 0:0
Esther 1:0 Esther 1:1 У време Асвирово, а тај Асвир цароваше од Индије до Етиопије у сто и двадесет и седам земаља, Esther 1:2 У то време, кад сеђаше цар Асвир на престолу царства свог у Сусану царском граду, Esther 1:3 Треће године царовања свог учини гозбу свим кнезовима својим и слугама својим, те беше код њега сила персијска и мидска, властељи и управитељи земаљски; Esther 1:4 И он показиваше богатство и славу царства свог и дику и красоту величине своје много дана, сто и осамдесет дана. Esther 1:5 И после тих дана учини цар свему народу што га беше у Сусану царском граду од малог до великог гозбу за седам дана у трему у врту од царског двора. Esther 1:6 Завеси бели, зелени и љубичасти беху обешени врпцама белим, ланеним и скерлетним о биочузима сребрним на ступовима мраморним; одри беху златни и сребрни по поду од зеленог, белог, жутог и црвеног мрамора. Esther 1:7 А пиће даваху у судовима златним, и то у судовима другим и другим, а вина царског беше изобила, како може бити у цара. Esther 1:8 И пићем нико не наваљиваше по наредби, јер цар беше заповедио свим приставима дома свог да чине како ко хоће. Esther 1:9 И царица Астина учини гозбу женама у царском двору цара Асвира. Esther 1:10 Седми дан кад се цар развесели од вина рече Меуману, Висати, Арвони, Викти, Авакти, Зетару и Харкасу, седморици дворана који двораху пред царем Асвиром, Esther 1:11 Да доведу царицу Астину пред цара под царским венцем, да покаже народима и кнезовима лепоту њену, јер беше лепа. Esther 1:12 Али царица Астина не хте доћи на реч цареву, коју јој поручи по дворанима; зато се цар врло разгневи и гнев се његов распали у њему. Esther 1:13 И рече цар мудрацима који разумеваху времена (јер тако цар изношаше ствари пред све који разумеваху закон и правду, Esther 1:14 А најближи до њега беху Карсена, Сетар, Адмата, Тарсис, Мерес, Марсена и Мемукан, седам кнезова персијских и мидских, који гледаху лице царево и сеђаху на првим местима у царству): Esther 1:15 Шта треба по закону чинити с царицом Астином што није учинила шта је заповедио цар Асвир преко дворана? Esther 1:16 Тада рече Мемукан пред царем и кнезовима: Није само цару скривила царица Астина него и свим кнезовима и свим народима по свим земљама цара Асвира. Esther 1:17 Јер ће се дело царичино разићи међу све жене, па ће презирати мужеве своје говорећи: Цар Асвир заповеди да доведу преда њ царицу Астину, а она не дође. Esther 1:18 И од данас ће кнегиње персијске и мидске које чују шта је учинила царица тако говорити свим кнезовима царевим; те ће бити много пркоса и свађе. Esther 1:19 Ако је угодно цару, да изиђе царска заповест од њега и да се упише међу законе персијске и мидске да је непроменљиво, да Астина не излази више пред цара Асвира и да ће цар дати њено царство другој, бољој од ње. Esther 1:20 И кад се заповест царева коју учини чује по царству његовом свему коликом, све ће жене поштовати своје мужеве, од великог до малог. Esther 1:21 И ово би по вољи цару и кнезовима, и учини цар како рече Мемукан. Esther 1:22 И разасла књиге по свим земљама царским, у сваку земљу њеним писмом и сваком народу његовим језиком, да би сваки муж био господар у својој кући; и би проглашено језиком сваког народа. Esther 2:0 Esther 2:1 После тога, кад се утиша гнев цара Асвира, он се опомену Астине и шта је учинила и шта је наређено за њу. Esther 2:2 И рекоше момци цареви, слуге његове: Да потраже цару младих девојака лепих; Esther 2:3 И нека одреди цар приставе по свим земљама царства свог да скупе све девојке младе и лепе у Сусан град царски у женски двор под руку Игаја дворанина царевог, чувара женског, и нека им се дају потребе за лепоту. Esther 2:4 Па која девојка буде по вољи цару, нека буде царица на Астинино место. И то би по вољи цару, и учини тако. Esther 2:5 Беше у Сусану, царском граду Јудејац по имену Мардохеј, син Јаира сина Симеја сина Кисовог, од племена Венијаминовог, Esther 2:6 Који би одведен у ропство из Јерусалима с робљем које би одведено у ропство с Јехонијом царем Јудиним, ког зароби Навуходоносор, цар вавилонски. Esther 2:7 Он одгајаше Адасу, а то је Јестира, кћи стрица његовог, јер не имаше оца ни матере; а девојка беше лепог стаса и красног лица, и по смрти оца јој и матере узе је Мардохеј за кћер. Esther 2:8 И кад се разгласи реч царева и заповест, и много се девојака скупи у Сусан град царски под руку Игајеву, би и Јестира доведена у двор царев, под руку Игаја чувара женског. Esther 2:9 И девојка му омиле и нађе милост у њега, те јој одмах даде потребе за лепоту и део њен, и седам присталих девојака из царског дома, и намести је с њеним девојкама на најлепше место у женском дому. Esther 2:10 Јестира не каза народ свој ни род свој, јер јој Мардохеј беше забранио да не казује. Esther 2:11 А Мардохеј ходаше сваки дан испред трема од женског дома да би дознао како је Јестира и шта ће бити од ње. Esther 2:12 А кад би дошао ред на коју девојку да уђе к цару Асвиру, пошто би јој се чинило по женском закону дванаест месеца (јер толико времена требаше да се улепшавају, шест месеца уљем од смирне, а шест месеца мирисима и другим стварима за лепоту женску), Esther 2:13 Тада би девојка ишла к цару, и шта би год рекла дало би јој се да с тим иде из женске куће у дом царев. Esther 2:14 Увече би ушла, а ујутру би се вратила у другу кућу женску под руку Сазгаза дворанина царевог, чувара иночког; више не би ишла к цару, већ ако би је хтео цар, те би била позвана по имену. Esther 2:15 И тако, кад дође ред на Јестиру, кћер Авихаила стрица Мардохејевог, коју беше узео за кћер, да уђе к цару, она не заиска ништа него шта рече Игај дворанин царев, чувар женски; и Јестира налажаше милост у сваког ко је виђаше. Esther 2:16 Тако би Јестира одведена к цару Асвиру у царски двор његов десетог месеца, које је месец Тевет, седме године царовања његовог. Esther 2:17 И цару омиле Јестира мимо све друге жене, и придоби милост и љубав његову мимо све девојке, те јој метну царски венац на главу и учини је царицом на место Астинино. Esther 2:18 И учини цар велику гозбу свим кнезовима својим и слугама својим ради Јестире, и поклони земљама олакшице, и раздаде дарове како цар може. Esther 2:19 А кад се другом скупљаху девојке, Мардохеј сеђаше на вратима царевим. Esther 2:20 А Јестира не каза свој род ни народ, као што јој беше заповедио Мардохеј, и Јестира чињаше шта јој Мардохеј говораше, као кад се одгајаше код њега. Esther 2:21 У те дане, кад Мардохеј сеђаше на вратима царевим, расрдише се Вихтан и Тарес, два дворанина царева између оних који стражаху на прагу, и гледаху да дигну руке на цара Асвира. Esther 2:22 А то дозна Мардохеј и јави царици Јестири, а Јестира каза цару у име Мардохејево. Esther 2:23 И кад се ствар извиде и нађе, бише обешена она обојица на дрво, и то се записа у књигу дневника пред царем. Esther 3:0 Esther 3:1 После тога, подиже цар Асвир Амана, сина Амедатиног, Агагеја, и узвиси га, и намести му престо више свих кнезова што беху код њега. Esther 3:2 И све слуге цареве што беху на вратима царевим клањаху се и падаху пред Аманом, јер тако беше цар заповедио за њ. Али Мардохеј не клањаше се нити падаше. Esther 3:3 И слуге цареве што беху на вратима царевим говораху Мардохеју: Зашто преступаш заповест цареву? Esther 3:4 И пошто му од дана на дан говораше, а он не послуша, јавише Аману да виде хоће ли остати речи Мардохејеве, јер им беше казао да је Јудејац. Esther 3:5 А кад виде Аман да се Мардохеј не клања нити пада пред њим, напуни се гнева Аман. Esther 3:6 Али мишљаше да није вредно да дигне руку на Мардохеја самог, јер му казаше ког народа беше Мардохеј, него гледаше да истреби све Јудејце што беху по свему царству Асвировом, народ Мардохејев. Esther 3:7 Првог месеца, а то је месец Нисан, године дванаесте царовања Асвировог, бацаше Фур, то јест жреб, пред Аманом, од дана до дана и од месеца до месеца, до дванаестог месеца, а то је месец Адар. Esther 3:8 И Аман рече цару Асвиру: Има народ расејан и расут по народима по свим земљама царства твог, ког су закони другачији од закона свих народа, и не извршује закона царевих, па није пробитачно цару да их остави. Esther 3:9 Ако је цару угодно, да се пише да се истребе; и ја ћу измерити десет хиљада таланата сребра у руке приставима да донесу у цареву ризницу. Esther 3:10 Тада цар сними прстен с руке своје и даде га Аману сину Амедатином Агагеју непријатељу јудејском. Esther 3:11 И рече Аману: То сребро нека теби, а од народа чини шта ти је драго. Esther 3:12 Зато дозваше писаре цареве првог месеца тринаестог дана, и написа се све како заповеди Аман, намесницима царевим и војводама у свакој земљи и кнезовима сваког народа, свакој земљи писмом њеним и сваком народу језиком његовим, у име цара Асвира написа се и прстеном царевим запечати се. Esther 3:13 И разаслаше се књиге по гласницима у све земље цареве да потру, побију и истребе све Јудејце, старо и младо, децу и жене у један дан, тринаестог дана дванаестог месеца, које је месец Адар, и да разграбе имање њихово. Esther 3:14 У књигама се говораше да се огласи заповест по свим земљама и да се објави свим народима да буду готови за онај дан. Esther 3:15 Гласници отидоше брзо по заповести царевој, и заповест би оглашена у Сусану, царском граду. А цар и Аман сеђаху и пијаху, а град се Сусан смете. Esther 4:0 Esther 4:1 А Мардохеј дознав све шта би, раздре хаљине своје и обуче се у кострет и посу се пепелом и пође по граду вичући иза гласа горко. Esther 4:2 И дође до пред врата царева, јер не беше слободно ући на врата царева у кострети. Esther 4:3 И у свим земљама, у које год место дође реч царева и заповест његова, би велика жалост међу Јеврејима и пост и плач и јаук, и многи у кострети и пепелу лежаху. Esther 4:4 И дођоше девојке Јестирине и дворани њени, и јавише јој: и царица се ожалости веома, и посла хаљине да преобуку Мардохеја и да скину с њега кострет; али он не прими. Esther 4:5 Тада дозва Јестира Атаха, дворанина царевог, ког јој беше дао да јој служи, и заповеди му за Мардохеја да разбере шта му је и зашто. Esther 4:6 И отиде Атах к Мардохеју на улицу градску која беше пред вратима царевим. Esther 4:7 И Мардохеј му каза све што му се догодило и за сребро што је обрекао Аман дати у цареву ризницу за Јудејце да их истреби; Esther 4:8 И препис од заповести која би проглашена у Сусану да се истребе, даде му да је покаже Јестири и јави, и да јој наручи да отиде к цару и да га умилостиви и да га моли за свој народ. Esther 4:9 И вративши се Атах каза Јестири речи Мардохејеве. Esther 4:10 А Јестира рече Атаху и заповеди му да каже Мардохеју: Esther 4:11 Знају све слуге цареве и народ по земљама царевим да ко би год, човек или жена, ушао к цару унутра у двор не будући позван, један је закон за њ, да се погуби, осим коме би цар пружио златну палицу, тај остаје жив; а ја нисам звана да уђем к цару, ово је тридесет дана. Esther 4:12 И казане бише Мардохеју речи Јестирине. Esther 4:13 А Мардохеј опет поручи Јестири: Немој мислити да ћеш се мимо све Јудејце избавити у дому царевом. Esther 4:14 Јер ако ти заћутиш сада, доћи ће помоћ и избављење Јудејцима с друге стране, а ти и дом оца твог погинућете; и ко зна ниси ли за овако време дошла до царства. Esther 4:15 Тада рече Јестира да одговоре Мардохеју: Esther 4:16 Иди, скупи све Јудејце што се налазе у Сусану, и постите за ме, и не једите ни пијте за три дана ни дању ни ноћу; и ја ћу са својим девојкама постити такође, па ћу онда отићи к цару, ако и није по закону, и ако погинем, нека погинем. Esther 4:17 Тада отиде Мардохеј и учини све како му заповеди Јестира. Esther 5:0 Esther 5:1 А трећи дан обуче се Јестира у царско одело, и стаде у трему унутрашњег двора царског према стану царевом; а цар сеђаше на царском престолу свом у двору царском према вратима од двора. Esther 5:2 И кад цар угледа царицу Јестиру где стоји у трему, она нађе милост пред њим, те цар пружи према Јестири златну палицу која му беше у руци, и Јестира приступи и дотаче се краја од палице. Esther 5:3 И рече јој цар: Шта ти је, царице Јестиро? И шта желиш? Ако је и до половине царства, даће ти се. Esther 5:4 А Јестира рече: Ако је угодно цару, нека дође цар с Аманом данас на обед који сам му зготовила. Esther 5:5 А цар рече: Зовите брже Амана да учини шта рече Јестира. И дође цар с Аманом на обед који зготови Јестира. Esther 5:6 Потом цар, напив се вина, рече Јестири: Шта желиш? Даће ти се; и шта молиш? Ако је и до половине царства, биће. Esther 5:7 А Јестира одговарајући рече: Желим и молим: Esther 5:8 Ако сам нашла милост пред царем, и ако је угодно цару да ми да шта желим и учини шта молим, нека опет дође цар с Аманом на обед који ћу им зготовити, и сутра ћу учинити по речи царевој. Esther 5:9 И тако отиде Аман онај дан весео и добре воље. Али кад виде Аман Мардохеја на вратима царевим, а он не уста нити се маче пред њим, напуни се Аман гнева на Мардохеја. Esther 5:10 Али се уздржа Аман докле дође кући својој; потом посла и сазва пријатеље своје и Сересу жену своју. Esther 5:11 И приповеди им Аман о слави богатства свог и о мноштву синова својих и о свему чим га је подигао цар и како га је узвисио сврх кнезова и слуга царских. Esther 5:12 И дода Аман: Па и царица Јестира никога осим мене не позива с царем на обед, који беше зготовила, па и сутра сам позван к њој с царем. Esther 5:13 Али све то није ми ни на шта докле год гледам оног Мардохеја Јудејца где седи на вратима царевим. Esther 5:14 Тада му рече Сереса, жена његова и сви пријатељи његови: Нека начине вешала висока педесет лаката, и ујутру реци цару да се на њима обеси Мардохеј, па иди с царем весео на обед. И то би по вољи Аману и приправи вешала. Esther 6:0 Esther 6:1 Ону ноћ не могаше цар спавати, и заповеди те му донесоше књигу од знаменитих догађаја, дневнике, те је читаше цару. Esther 6:2 И нађе се записано како је Мардохеј проказао за Вихтана и Тереса, два дворанина, који чуваху стражу на прагу, да гледају да дигну руке на цара Асвира. Esther 6:3 Тада рече цар: Каква је част и како је добро учињено Мардохеју за то? А момци цареви, слуге његове, рекоше: Није му учињено ништа. Esther 6:4 А цар рече: Ко је у трему? А Аман беше дошао у спољашњи трем двора царевог да каже цару да се обеси Мардохеј на вешала која му је приправио. Esther 6:5 А момци цареви рекоше му: Гле, Аман стоји у трему. А цар рече: Нека дође. Esther 6:6 И Аман дође, а цар му рече: Шта треба учинити човеку ког цар хоће да прослави? А Аман рече у себи: Кога би цар хтео прославити ако не мене? Esther 6:7 И рече Аман цару: Кога цар хоће да прослави, Esther 6:8 Треба донети царско одело које цар носи, и довести коња на коме цар јаше, и метнути му на главу венац царски; Esther 6:9 И одело и коња треба дати коме између највећих кнезова царевих да обуку човека оног ког цар хоће да прослави, па да га проведу на коњу по улицама градским и вичу пред њим: Овако бива човеку кога цар хоће да прослави. Esther 6:10 Тада рече цар Аману: Брже узми одело и коња као што рече, и учини тако Мардохеју, Јудејцу који седи на вратима царевим; немој изоставити ништа што си рекао. Esther 6:11 И узе Аман одело и коња, и обуче Мардохеја и проведе га на коњу по улицама градским вичући пред њим: Овако бива човеку кога цар хоће да прослави. Esther 6:12 Потом се врати Мардохеј на врата царева, а Аман брже отиде кући својој жалостан и покривене главе. Esther 6:13 И приповеди Аман Сереси, жени својој и свим пријатељима својим све што му се догоди. Тада му рекоше мудраци његови и Сереса жена његова: Кад је од јудејског семена Мардохеј пред којим си почео падати, нећеш му одолети, него ћеш пасти пред њим. Esther 6:14 И док они још говораху с њим, дођоше дворани цареви и брже одведоше Амана на обед који зготови Јестира. Esther 7:0 Esther 7:1 И тако дође цар и Аман на обед царици Јестири. Esther 7:2 И рече цар Јестири опет други дан напивши се вина: Шта желиш, царице Јестиро? Даће ти се. И шта молиш? Ако је и до половине царства, биће. Esther 7:3 Тада одговори царица Јестира и рече: Ако сам нашла милост пред тобом, царе, и ако је цару угодно, нека ми се поклони живот мој на моју жељу и народ мој на моју молбу. Esther 7:4 Јер смо продани ја и мој народ да нас потру, побију и истребе. Да смо продани да будемо слуге и слушкиње, ћутала бих, премда непријатељ не би могао накнадити штете цару. Esther 7:5 А цар Асвир проговори и рече царици Јестири: Ко је тај? И где је тај који се усудио тако чинити? Esther 7:6 А Јестира рече: Противник и непријатељ овај је зликовац Аман. А Аман се уплаши од цара и од царице. Esther 7:7 Тада цар гневан уста од вина и отиде у врт код двора, а Аман оста да моли за живот свој царицу Јестиру, јер виде да је цар наумио зло по њ. Esther 7:8 Потом се цар врати из врта дворског у кућу где беше пио вино; а Аман беше пао на одар где сеђаше Јестира. И цар рече: Еда ли ће и царицу осрамотити код мене у кући? Чим та реч изиђе из уста царевих, покрише лице Аману. Esther 7:9 И Арвона, један од дворана царевих, рече: Ево и вешала што је начинио Аман за Мардохеја који је говорио добро по цара стоје код куће Аманове, висока педесет лаката. И рече цар: Обесите га на њих. Esther 7:10 И тако обесише Амана на вешала која беше приправио Мардохеју. И гнев царев утиша се. Esther 8:0 Esther 8:1 Истог дана даде цар Асвир царици Јестири кућу Амана непријатеља јудејског. А Мардохеј изиђе пред цара, јер Јестира каза шта јој је он; Esther 8:2 И цар снимивши прстен свој, који беше узео од Амана, даде га Мардохеју; а Јестира постави Мардохеја над кућом Амановом. Esther 8:3 Потом Јестира опет говори цару и паднувши пред ноге његове и плачући мољаше га да уклони злоћу Амана Агагеја и мисао његову коју беше смислио на Јудејце. Esther 8:4 Тада цар пружи златну палицу према Јестири, и Јестира уста и стаде пред царем. Esther 8:5 И рече: Ако је угодно цару и ако сам нашла милост пред њим, и ако је право пред царем и ако сам му мила, нека се пише да се порекну књиге у којима је мисао Амана сина Амедатиног, Агагеја, које је расписао да се истребе Јудејци што су по свим земљама царевим. Esther 8:6 Јер како бих могла гледати зло које би задесило мој народ? И како бих могла гледати да се потре род мој? Esther 8:7 А цар Асвир рече царици Јестири и Мардохеју Јудејцу: Ето, дао сам кућу Аманову Јестири, а њега су обесили на вешала зато што хтеде дигнути руку своју на Јудејце. Esther 8:8 Ви дакле пишите за Јудејце како вам је драго у име царево и запечатите прстеном царевим; јер шта се пише у име царево и запечати прстеном царевим не може се порећи. Esther 8:9 И дозваше писаре цареве у исто време, трећег месеца, који је месец Сиван, двадесет трећег дана, и писа се све, како заповеди Мардохеј, Јудејцима и намесницима и кнезовима и управитељима по земљама, од Индије до Етиопије, сто и двадесет и седам земаља, у сваку земљу њеним писмом и сваком народу његовим језиком, и Јудејцима њиховим писмом и њиховим језиком. Esther 8:10 А написа у име цара Асвира и запечати прстеном царевим, и разасла књиге по гласницима који јахаху на брзим коњима и на младим мазгама: Esther 8:11 Да је цар допустио Јудејцима што су у коме год граду да се скупе и бране живот свој, да потру и побију и истребе сваку војску ког му драго народа и земље, који би ударили на њих, и децу њихову и жене њихове, а имање њихово да разграбе. Esther 8:12 У исти дан по свим земљама цара Асвира, тринаестог дана месеца дванаестог, које је месец Адар. Esther 8:13 У књигама се говораше да се огласи заповест по свим земљама и да се објави свим народима да Јудејци буду готови за онај дан да се освете својим непријатељима. Esther 8:14 Гласници који јахаху на брзим коњима и мазгама отидоше брзо и хитно по заповести царевој; и заповест би оглашена у Сусану, царском граду. Esther 8:15 А Мардохеј отиде од цара у царском оделу љубичасом и белом и под златним венцем великим и у плашту од танког платна и скерлета, и град Сусан радоваше се и весељаше се. Esther 8:16 Јудејцима дође светлост и весеље и радост и слава. Esther 8:17 И у свакој земљи и у сваком граду, где год дође заповест царева и наредба његова, беше радост и весеље међу Јудејцима, гозба и благи дани, и многи из народа земаљских постајаху Јудејци, јер их попаде страх од Јевреја. Esther 9:0 Esther 9:1 И тако дванаестог месеца, а то је месец Адар, тринаестог дана, кад дође да се изврши реч царева и заповест његова, истог дана кад се непријатељи јудејски надаху да ће овладати њима, преокрену се, те Јудејци овладаше својим ненавидницима. Esther 9:2 Скупише се Јудејци у својим градовима по свим земљама цара Асвира да дигну руке на оне који им тражаху зло; и нико не могаше стајати пред њима; јер страх од њих попаде све народе. Esther 9:3 И сви кнезови земаљски, намесници и управитељи и који оправљаху послове цареве, подупираху Јудејце, јер их попаде страх од Мардохеја. Esther 9:4 Јер велик беше Мардохеј у дому царевом, и слава његова пролажаше све земље, јер тај човек, Мардохеј биваше све већи. Esther 9:5 И тако побише Јудејци све непријатеље своје мачем и потрше и истребише, и учинише шта хтеше од ненавидника својих. Esther 9:6 И у Сусану, царском граду, убише Јудејци и истребише пет стотина људи. Esther 9:7 И Фарсандату и Далфона и Аспату, Esther 9:8 И Порату и Адалију и Аридату, Esther 9:9 И Фармасту и Арисаја и Арилаја и Вајезату, Esther 9:10 Десет синова Амана, сина Амедатиног непријатеља јудејског побише, али на плен не дигоше руке своје, Esther 9:11 У онај дан, кад јавише цару број побијених у Сусану царском граду, Esther 9:12 Рече цар Јестири царици: У Сусану царском граду побише и потрше Јудејци пет стотина људи и десет синова Аманових, а шта су учинили по осталим земљама царевим? Шта желиш? Даће ти се; и шта још молиш? Биће. Esther 9:13 А Јестира рече: Ако је угодно цару, да се допусти Јудејцима у Сусану и сутра да учине по данашњој наредби и десет синова Аманових да обесе на вешала. Esther 9:14 И заповеди цар да буде тако. И оглашена би заповест у Сусану, и обесише десет синова Аманових. Esther 9:15 И Јудејци који беху у Сусану скупивши се и четрнаестог дана месеца Адара побише у Сусану три стотине људи, али на плен не дигоше руке своје. Esther 9:16 А остали Јудејци који беху по земљама царевим скупише се да бране живот свој и да се смире од непријатеља својих; и побише седамдесет и пет хиљада ненавидника својих; али на плен не дигоше руке своје. Esther 9:17 То би тринаестог дана месеца Адара; а четрнаестог починуше, и празноваше тај дан гостећи се и веселећи се. Esther 9:18 А Јудејци који беху у Сусану скупише се тринаестог и четрнаестог дана истог месеца, а починуше петнаестог, и празноваше тај дан гостећи се и веселећи се. Esther 9:19 Зато Јудејци сељани, који живе по местима неограђеним, празнују четрнаести дан месеца Адара веселећи се и гостећи се и благујући, и шаљући делове један другом. Esther 9:20 Јер Мардохеј написа ово, и разасла књиге свим Јудејцима који беху по свим земљама цара Асвира, близу и далеко, Esther 9:21 Наређујући им да празнују дан четрнаести месеца Адара и петнаести дан истог месеца сваке године; Esther 9:22 Према данима у које се смирише Јудејци од непријатеља својих и према месецу кад им се претвори жалост у радост и туга у весеље, да те дане празнују гостећи се и веселећи се и шаљући делове један другом, и сиромасима дарове. Esther 9:23 И примише сви Јудејци да чине шта су почели и шта им писа Мардохеј. Esther 9:24 Јер Аман, син Амедатин Агагеј непријатељ свих Јудејаца намисли за Јудејце да их истреби, и баци Фур, то јест жреб, да их потре и истреби. Esther 9:25 Али кад Јестира изиђе пред цара, он заповеди књигом, те се зла мисао његова коју смисли на Јудејце обрати на његову главу, и обесише њега и синове његове на вешала. Esther 9:26 Зато прозваше те дане Фурим од имена Фур; и ради својих речи те књиге и ради оног што видеше, тако и ради оног што им се догоди, Esther 9:27 Поставише Јудејци и примише на се и на семе своје и на све који се удруже с њима да је непроменљиво да славе та два дана као што је написано за њих и на време које је за њих одређено, сваке године, Esther 9:28 И да се ти дани спомињу и славе у сваком нараштају, у свакој породици, у свакој земљи и у сваком граду; и ти дани Фурим да не престану међу Јудејцима и спомен њихов да не погине у семену њиховом. Esther 9:29 И писа царица Јестира, кћи Авихаилова и Мардохеј Јудејац сваком тврђом потврђујући књигу за Фурим други пут. Esther 9:30 И разасла књигу свим Јудејцима у сто и двадесет и седам земаља цара Асвира и речима љубазним и истинитим, Esther 9:31 Да тврдо држе дане Фурим на време као што им је поставио Мардохеј Јудејац и царица Јестира и као што сами поставише себи и семену свом за спомен посту њиховом и викању њиховом. Esther 9:32 Тако заповест Јестирина потврди уредбу за Фурим, и би записано у књигу. Esther 10:0 Esther 10:1 Потом цар Асвир удари данак на земљу и на острва морска. Esther 10:2 А сва дела власти његове и силе, и приповест о величини Мардохејевој како га је цар учинио великим, то је написано у књизи дневника царева мидских и персијских. Esther 10:3 Јер Мардохеј Јудејац беше други до цара Асвира и велик у Јудејаца и мио мноштву браће своје старајући се за добро свом народу и говорећи за срећу свега семена свог.
Job 0:0
Job 1:0 Job 1:1 Беше човек у земљи Узу по имену Јов; и тај човек беше добар и праведан, и бојаше се Бога, и уклањаше се ода зла. Job 1:2 И роди му се седам синова и три кћери. Job 1:3 И имаше стоке седам хиљада оваца и три хиљада камила и пет стотина јармова волова и пет стотина магарица, и чељади веома много; и беше тај човек највећи од свих људи на истоку. Job 1:4 И синови његови састајаху се и даваху гозбе код куће, сваки свог дана, и слаху те позиваху три сестре своје да једу и пију с њима. Job 1:5 И кад би се обредили гозбом, пошиљаше Јов и освећиваше их, и устајући рано приношаше жртве паљенице према броју свих њих; јер говораше Јов: Може бити да су се огрешили синови моји и похулили на Бога у срцу свом. Тако чињаше Јов сваки пут. Job 1:6 А један дан дођоше синови Божји да стану пред Господом, а међу њих дође и Сотона. Job 1:7 И Господ рече Сотони: Од куда идеш? А Сотона одговори Господу и рече: Проходих земљу и обилазих. Job 1:8 И рече Господ Сотони: Јеси ли видео слугу мог Јова? Нема онаквог човека на земљи, доброг и праведног, који се боји Бога и уклања се ода зла. Job 1:9 А Сотона одговори Господу и рече: Еда ли се узалуд Јов боји Бога? Job 1:10 Ниси ли га Ти оградио и кућу његову и све што има свуда унаоколо? Дело руку његових благословио си, и стока се његова умножила на земљи. Job 1:11 Али пружи руку своју и дотакни се свега што има, псоваће те у очи. Job 1:12 А Господ рече Сотони: Ево, све што има нека је у твојој руци; само на њега не дижи руке своје. И отиде Сотона од Господа. Job 1:13 А један дан кад синови његови и кћери његове јеђаху и пијаху вино у кући брата свог најстаријег, Job 1:14 Дође гласник Јову и рече: Волови ораху и магарице пасаху покрај њих, Job 1:15 А Савеји ударише и отеше их, и побише момке оштрим мачем; и само ја један утекох да ти јавим. Job 1:16 Док овај још говораше, дође други и рече: Огањ Божји спаде с неба и спали овце и момке, и прождре их; и само ја један утекох да ти јавим. Job 1:17 Докле овај још говораше, дође други и рече: Халдејци у три чете ударише на камиле и отеше их, и побише момке оштрим мачем; и само ја један утекох да ти јавим. Job 1:18 Докле овај још говораше, дође други и рече: Синови твоји и кћери твоје јеђаху и пијаху вино у кући брата свог најстаријег; Job 1:19 А то ветар велик дође испреко пустиње и удари у четири угла од куће, те паде на децу и погибоше; и само ја један утекох да ти јавим. Job 1:20 Тада уста Јов и раздре плашт свој, и остриже главу, и паде на земљу и поклони се, Job 1:21 И рече: Го сам изашао из утробе матере своје, го ћу се и вратити онамо. Господ даде, Господ узе, да је благословено име Господње. Job 1:22 Уза све то не сагреши Јов, нити рече безумља за Бога. Job 2:0 Job 2:1 Опет један дан дођоше синови Божји да стану пред Господом, а дође и Сотона међу њих да стане пред Господом. Job 2:2 И Господ рече Сотони: Од куда идеш? А Сотона одговори Господу и рече: Проходих земљу и обилазих. Job 2:3 И рече Господ Сотони: Јеси ли видео слугу мог Јова? Нема онаквог човека на земљи, доброг и праведног, који се боји Бога и уклања се ода зла, и још се држи доброте своје, премда си ме наговорио, те га упропастих низашта. Job 2:4 А Сотона одговори Господу и рече: Кожа за кожу, и све што човек има даће за душу своју. Job 2:5 Него пружи руку своју и дотакни се костију његових и меса његовог, псоваће те у очи. Job 2:6 А Господ рече Сотони: Ево ти га у руке; али му душу чувај. Job 2:7 И сотона отиде од Господа, и удари Јова злим приштем од пете до темена, Job 2:8 Те он узе цреп па се стругаше, и сеђаше у пепелу. Job 2:9 И рече му жена: Хоћеш ли се још држати доброте своје? Благослови Бога, па умри. Job 2:10 А он јој рече: Говориш као луда жена; добро смо примали од Бога, а зла зар нећемо примати? Уза све то не сагреши Јов уснама својим. Job 2:11 А три пријатеља Јовова чуше за све зло које га задеси, и дођоше сваки из свог места, Елифас Теманац и Вилдад Сушанин и Софар Намаћанин, договорише се да дођу да га пожале и потеше. Job 2:12 И подигавши очи своје издалека не познаше га; тада подигоше глас свој и стадоше плакати и раздреше сваки свој плашт и посуше се прахом по глави бацајући га у небо. Job 2:13 И сеђаху код њега на земљи седам дана и седам ноћи, и ниједан му не проговори речи, јер виђаху да је бол врло велик. Job 3:0 Job 3:1 Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој. Job 3:2 И проговоривши Јов рече: Job 3:3 Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић! Job 3:4 Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост! Job 3:5 Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани! Job 3:6 Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце! Job 3:7 Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој! Job 3:8 Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила! Job 3:9 Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица; Job 3:10 Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију. Job 3:11 Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе? Job 3:12 Зашто ме прихватише кољена? Зашто сисе, да сем? Job 3:13 Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран, Job 3:14 С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине, Job 3:15 Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра. Job 3:16 Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела? Job 3:17 Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли, Job 3:18 И сужњи се одмарају и не чују глас настојников. Job 3:19 Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара. Job 3:20 Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца, Job 3:21 Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо, Job 3:22 Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб? Job 3:23 Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда? Job 3:24 Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој. Job 3:25 Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме. Job 3:26 Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота. Job 4:0 Job 4:1 Тада одговори Елифас Теманац и рече: Job 4:2 Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? Али ко би се могао уздржати да не говори? Job 4:3 Гле, учио си многе, и руке изнемогле крепио си; Job 4:4 Речи су твоје подизале оног који падаше, и утврђивао си колена која клецаху. Job 4:5 А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се. Job 4:6 Није ли побожност твоја била уздање твоје? И доброта путева твојих надање твоје? Job 4:7 Опомени се, ко је прав погинуо, и где су праведни истребљени? Job 4:8 Како сам ја видео, који ору муку и сеју невољу, то и жању. Job 4:9 Од дихања Божијег гину, и од даха ноздрва Његових нестаје их. Job 4:10 Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се. Job 4:11 Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се. Job 4:12 Још дође тајно до мене реч, и ухо моје дочу је мало. Job 4:13 У мислима о ноћним утварама, кад тврд сан пада на људе, Job 4:14 Страх подузе ме и дрхат, од ког устрепташе све кости моје, Job 4:15 И дух прође испред мене, и длаке на телу мом накострешише се. Job 4:16 Стаде, али му не познах лица; прилика беше пред очима мојим, и ћутећи чух глас: Job 4:17 Еда ли је човек праведнији од Бога? Еда ли је човек чистији од Творца свог? Job 4:18 Гле, слугама својим не верује, и у анђела својих налази недостатака; Job 4:19 А камоли у оних који стоје у кућама земљаним, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац. Job 4:20 Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навек да нико и не опази. Job 4:21 Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости. Job 5:0 Job 5:1 Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И коме ћеш се између светих обратити? Job 5:2 Доиста безумног убија гнев, и лудог усмрћује срдња. Job 5:3 Ја видех безумника где се укоренио; али одмах проклех стан његов. Job 5:4 Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави. Job 5:5 Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово. Job 5:6 Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче. Job 5:7 Него се човек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлећу у вис. Job 5:8 Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнео ствар своју, Job 5:9 Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја; Job 5:10 Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља; Job 5:11 Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу; Job 5:12 Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа; Job 5:13 Који хвата мудре у њиховом лукавству, и намеру опаких обара; Job 5:14 Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи. Job 5:15 Он избавља убогог од мача, од уста њихових и од руке силног. Job 5:16 Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја. Job 5:17 Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег. Job 5:18 Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују. Job 5:19 Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи. Job 5:20 У глади избавиће те од смрти и у рату од мача. Job 5:21 Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође. Job 5:22 Смејаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати зверја земаљског. Job 5:23 Јер ћеш с камењем пољским бити у вери, и зверје ће пољско бити у миру с тобом. Job 5:24 И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити. Job 5:25 Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи. Job 5:26 Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време. Job 5:27 Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разуми. Job 6:0 Job 6:1 А Јов одговори и рече: Job 6:2 О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила! Job 6:3 Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје. Job 6:4 Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме. Job 6:5 Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје? Job 6:6 Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца? Job 6:7 Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи. Job 6:8 О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам! Job 6:9 И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме! Job 6:10 Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог. Job 6:11 Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој? Job 6:12 Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе? Job 6:13 Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало? Job 6:14 Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег. Job 6:15 Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше, Job 6:16 Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег; Job 6:17 Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових. Job 6:18 Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се. Job 6:19 Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих; Job 6:20 Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се. Job 6:21 Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је. Job 6:22 Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми; Job 6:23 Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме? Job 6:24 Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме. Job 6:25 Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш? Job 6:26 Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар? Job 6:27 И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом. Job 6:28 Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама. Job 6:29 Прегледајте; да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том. Job 6:30 Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла? Job 7:0 Job 7:1 Није ли човек на војсци на земљи? А дани његови нису ли као дани надничарски? Job 7:2 Као што слуга уздише за сеном и као што надничар чека да сврши, Job 7:3 Тако су мени дати у наследство месеци залудни и ноћи мучне одређене ми. Job 7:4 Кад легнем, говорим: Кад ћу устати? И кад ће проћи ноћ? И ситим се преврћући се до сванућа. Job 7:5 Тело је моје обучено у црве и у груде земљане, кожа моја пуца и рашчиња се. Job 7:6 Дани моји бржи бише од чунка, и прођоше без надања. Job 7:7 Опомени се да је мој живот ветар, да око моје неће више видети добра, Job 7:8 Нити ће ме видети око које ме је виђало; и твоје очи кад погледају на ме, мене неће бити. Job 7:9 Као што се облак разилази и нестаје га, тако ко сиђе у гроб, неће изаћи, Job 7:10 Неће се више вратити кући својој, нити ће га више познати место његово. Job 7:11 Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи духа свог, нарицати у јаду душе своје. Job 7:12 Еда ли сам море или кит, те си наместио стражу око мене? Job 7:13 Кад кажем: Потешиће ме одар мој, постеља ће ми моја олакшати тужњаву, Job 7:14 Тада ме страшиш снима и препадаш ме утварама, Job 7:15 Те душа моја воли бити удављена, воли смрт него кости моје. Job 7:16 Додијало ми је; нећу до века живети; прођи ме се; јер су дани моји таштина. Job 7:17 Шта је човек да га много цениш и да мариш за њ? Job 7:18 Да га походиш свако јутро, и сваки час кушаш га? Job 7:19 Кад ћеш се одвратити од мене и пустити ме да прогутам пљуванку своју? Job 7:20 Згрешио сам; шта ћу Ти чинити, о чувару људски? Зашто си ме метнуо себи за белегу, те сам себи на тегобу? Job 7:21 Зашто ми не опростиш грех мој и не уклониш моје безакоње? Јер ћу сад лећи у прах, и кад ме потражиш, мене неће бити. Job 8:0 Job 8:1 Тада одговори Вилдад Сушанин и рече: Job 8:2 Докле ћеш тако говорити? И речи уста твојих докле ће бити као силан ветар? Job 8:3 Еда ли Бог криво суди? Или Свемогући изврће правду? Job 8:4 Што су синови твоји згрешили Њему, зато их је дао безакоњу њиховом. Job 8:5 А ти да потражиш Бога и помолиш се Свемогућем, Job 8:6 Ако си чист и прав, заиста ће се пренути за те и честит ће учинити праведан стан твој; Job 8:7 И почетак ће твој бити мален, а последак ће ти бити врло велик. Job 8:8 Јер питај пређашњи нараштај, и настани да разабереш од отаца њихових; Job 8:9 Јер смо ми јучерашњи, и не знамо ништа, јер су наши дани на земљи сен. Job 8:10 Неће ли те они научити? Неће ли ти казати и из срца свог изнети речи? Job 8:11 Ниче ли сита без влаге? Расте ли рогоз без воде? Job 8:12 Док се још зелени, док се не покоси, суши се пре сваке траве. Job 8:13 Такве су стазе свих који заборављају Бога, и надање лицемерово пропада. Job 8:14 Његово се надање подлама и уздање је његово кућа паукова; Job 8:15 Наслони се на кућу своју, али она не стоји тврдо; ухвати се за њу, али се она не може одржати. Job 8:16 Зелени се на сунцу, и у врх врта његовог пружају се огранци његови; Job 8:17 Жиле његове заплећу се код извора, и на месту каменитом шири се; Job 8:18 Али кад се ишчупа из места свог, оно га се одриче: Нисам те видело. Job 8:19 Ето, то је радост од његова пута; а из праха ниче други. Job 8:20 Гле, Бог не одбацује доброг, али не прихвата за руку зликовца. Job 8:21 Још ће напунити уста твоја смеха и усне твоје попевања. Job 8:22 Ненавидници твоји обући ће се у срамоту, и шатора безбожничког неће бити. Job 9:0 Job 9:1 А Јов одговори и рече: Job 9:2 Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом? Job 9:3 Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну. Job 9:4 Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан? Job 9:5 Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом; Job 9:6 Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају; Job 9:7 Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде; Job 9:8 Он разапиње небо сам, и гази по валима морским; Job 9:9 Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну; Job 9:10 Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја. Job 9:11 Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим. Job 9:12 Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш? Job 9:13 Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници. Job 9:14 А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега? Job 9:15 Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом. Job 9:16 Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој. Job 9:17 Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта. Job 9:18 Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама. Job 9:19 Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити? Job 9:20 Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао. Job 9:21 Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој. Job 9:22 Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире. Job 9:23 Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих. Job 9:24 Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко? Job 9:25 Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра. Job 9:26 Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну. Job 9:27 Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се; Job 9:28 Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати. Job 9:29 Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд? Job 9:30 Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје, Job 9:31 Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине. Job 9:32 Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд; Job 9:33 Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу. Job 9:34 Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши; Job 9:35 Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе. Job 10:0 Job 10:1 Додијао је души мојој живот мој; пустићу од себе тужњаву своју, говорићу у јаду душе своје. Job 10:2 Рећи ћу Богу: Немој ме осудити; кажи ми зашто се преш са мном. Job 10:3 Је ли Ти мило да чиниш силу, да одбацујеш дело руку својих и савет безбожнички обасјаваш? Job 10:4 Јесу ли у Тебе очи телесне? Видиш ли као што види човек? Job 10:5 Јесу ли дани твоји као дани човечији, и године твоје као век људски, Job 10:6 Те истражујеш моје безакоње и за грех мој разбираш? Job 10:7 Ти знаш да нисам крив, и нема никога ко би избавио из Твоје руке. Job 10:8 Твоје су ме руке створиле и начиниле, и Ти ме одсвуда потиреш. Job 10:9 Опомени се да си ме као од кала начинио, и опет ћеш ме у прах обратити. Job 10:10 Ниси ли ме као млеко слио и као сир усирио ме? Job 10:11 Навукао си на ме кожу и месо, и костима и жилама сплео си ме. Job 10:12 Животом и милошћу даривао си ме; и старање Твоје чувало је дух мој. Job 10:13 И сакрио си то у срцу свом; али знам да је у Тебе. Job 10:14 Ако сам згрешио, опазио си ме, и ниси ме опростио безакоња мог. Job 10:15 Ако сам скривио, тешко мени! Ако ли сам прав, не могу подигнути главе, пун срамоте и видећи муку своју. Job 10:16 И ако се подигне, гониш ме као лав, и опет чиниш чудеса на мени. Job 10:17 Понављаш сведочанства своја против мене, и умножаваш гнев свој на ме; војске једне за другом излазе на ме. Job 10:18 Зашто си ме извадио из утробе? О да умрех! Да ме ни око не виде! Job 10:19 Био бих као да никада нисам био; из утробе у гроб био бих однесен. Job 10:20 Није ли мало дана мојих? Престани дакле и окани ме се да се мало опоравим, Job 10:21 Пре него отидем одакле се нећу вратити, у земљу тамну и у сен смртни, Job 10:22 У земљу тамну као мрак и у сен смртни, где нема промене и где је видело као тама. Job 11:0 Job 11:1 А Софар Намаћанин одговори и рече: Job 11:2 Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав? Job 11:3 Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити? Job 11:4 Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим. Job 11:5 Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те, Job 11:6 И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње. Job 11:7 Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег? Job 11:8 То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати? Job 11:9 Дуже од земље, шире од мора. Job 11:10 Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити? Job 11:11 Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити? Job 11:12 Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре. Job 11:13 Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему, Job 11:14 Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим, Job 11:15 Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати; Job 11:16 Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се; Job 11:17 Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро; Job 11:18 Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати. Job 11:19 Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити. Job 11:20 Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање. Job 12:0 Job 12:1 А Јов одговори и рече: Job 12:2 Да, ви сте људи, и с вама ће умрети мудрост. Job 12:3 И ја имам срце као и ви, нити сам гори од вас; и у кога нема тога? Job 12:4 На подсмех сам пријатељу свом, који кад зове Бога одазове му се; на подсмех је праведни и добри. Job 12:5 Бачен је луч по мишљењу срећног онај који хоће да попузне. Job 12:6 Мирне су колибе лупешке, и без страха су који гневе Бога, њима Бог даје све у руке. Job 12:7 Запитај стоку, научиће те; или птице небеске, казаће ти. Job 12:8 Или се разговори са земљом, научиће те, и рибе ће ти морске приповедити. Job 12:9 Ко не зна од свега тога да је рука Господња то учинила? Job 12:10 Коме је у руци душа свега живог и дух сваког тела човечијег. Job 12:11 Не распознаје ли ухо речи као што грло куша јело? Job 12:12 У старца је мудрост, и у дугом веку разум. Job 12:13 У Њега је мудрост и сила, у Њега је савет и разум. Job 12:14 Гле, Он разгради, и не може се опет саградити; затвори човека, и не може се отворити. Job 12:15 Гле, устави воде, и пресахну; пусти их, и испреврћу земљу. Job 12:16 У Њега је јачина и мудрост, Његов је који је преварен и који вара. Job 12:17 Он доводи саветнике у лудило, и судије обезумљује. Job 12:18 Он разрешује појас царевима, и опасује бедра њихова. Job 12:19 Он доводи кнезове у лудило, и обара јаке. Job 12:20 Он узима беседу речитима, и старцима узима разум. Job 12:21 Он сипа срамоту на кнезове, и распасује јунаке. Job 12:22 Он открива дубоке ствари испод таме, и изводи на видело сен смртни. Job 12:23 Он умножава народе и затире их, расипа народе и сабира. Job 12:24 Он одузима срце главарима народа земаљских, и заводи их у пустињу где нема пута, Job 12:25 Да пипају по мраку без видела, и чини да тумарају као пијани. Job 13:0 Job 13:1 Ето, све је то видело око моје, чуло ухо моје, и разумело. Job 13:2 Шта ви знате, знам и ја, нисам гори од вас. Job 13:3 Ипак бих говорио са Свемогућим, и рад сам с Богом правдати се. Job 13:4 Јер ви измишљате лажи, сви сте залудни лекари. Job 13:5 О да бисте сасвим ћутали! Били бисте мудри. Job 13:6 Чујте мој одговор, и слушајте разлоге уста мојих. Job 13:7 Треба ли да говорите за Бога неправду или превару да говорите за Њ? Job 13:8 Треба ли да Му гледате ко је? Треба ли да се препирете за Бога? Job 13:9 Хоће ли бити добро кад вас стане испитивати? Хоћете ли Га преварити као што се вара човек? Job 13:10 Заиста ће вас карати, ако тајно узгледате ко је. Job 13:11 Величанство Његово неће ли вас уплашити? И страх Његов неће ли вас спопасти? Job 13:12 Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата. Job 13:13 Ћутите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго. Job 13:14 Зашто бих кидао месо своје својим зубима и душу своју метао у своје руке? Job 13:15 Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у Њ, али ћу бранити путеве своје пред Њим. Job 13:16 И Он ће ми бити спасење, јер лицемер неће изаћи преда Њ. Job 13:17 Слушајте добро беседу моју, и нека вам уђе у уши шта ћу исказати. Job 13:18 Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав. Job 13:19 Ко ће се прети са мном? Да сад умукнем, издахнуо бих. Job 13:20 Само двоје немој ми учинити, па се нећу крити од лица Твог. Job 13:21 Уклони руку своју од мене, и страх Твој да ме не страши. Job 13:22 Потом зови ме, и ја ћу одговарати; или ја да говорим, а Ти ми одговарај. Job 13:23 Колико је безакоња и греха мојих? Покажи ми преступ мој и грех мој. Job 13:24 Зашто скриваш лице своје и држиш ме за непријатеља свог? Job 13:25 Хоћеш ли скршити лист који носи ветар или ћеш гонити суву сламку, Job 13:26 Кад ми пишеш горчине, и дајеш ми у наследство грехе младости моје, Job 13:27 И мећеш ноге моје у кладе, и пазиш на све стазе моје и идеш за мном устопце? Job 13:28 А он се распада као трулина, као хаљина коју једе мољац. Job 14:0 Job 14:1 Човек рођен од жене кратка је века и пун немира. Job 14:2 Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје. Job 14:3 И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом! Job 14:4 Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико. Job 14:5 Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи. Job 14:6 Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој. Job 14:7 Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка; Job 14:8 Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов, Job 14:9 Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад. Job 14:10 А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је? Job 14:11 Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне, Job 14:12 Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог. Job 14:13 О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути! Job 14:14 Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена. Job 14:15 Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш. Job 14:16 А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој. Job 14:17 Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја. Job 14:18 Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог, Job 14:19 И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа. Job 14:20 Надвађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га. Job 14:21 Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине. Job 14:22 Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи. Job 15:0 Job 15:1 А Елифас Теманац одговори и рече: Job 15:2 Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним, Job 15:3 Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта? Job 15:4 А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу. Job 15:5 Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав. Job 15:6 Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те. Job 15:7 Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан? Job 15:8 Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост? Job 15:9 Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас? Job 15:10 И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог. Job 15:11 Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи? Job 15:12 Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје, Job 15:13 Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи? Job 15:14 Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав? Job 15:15 Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим; Job 15:16 А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду? Job 15:17 Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео, Job 15:18 Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих, Job 15:19 Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу. Job 15:20 Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено. Job 15:21 Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ. Job 15:22 Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач. Job 15:23 Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни. Job 15:24 Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој. Job 15:25 Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро. Job 15:26 Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим. Job 15:27 Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје. Job 15:28 И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења. Job 15:29 Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово. Job 15:30 Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових. Job 15:31 Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата. Job 15:32 Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети. Job 15:33 Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати. Job 15:34 Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне. Job 15:35 Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару. Job 16:0 Job 16:1 А Јов одговори и рече: Job 16:2 Слушао сам много таквих ствари; сви сте досадни тешиоци. Job 16:3 Хоће ли бити крај празним речима? Или шта те тера да тако одговараш? Job 16:4 И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом месту, гомилати на вас речи и махати главом на вас, Job 16:5 Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих олакшало би бол ваш. Job 16:6 Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене? Job 16:7 А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој. Job 16:8 Навукао си на ме мрштине за сведочанство; и моја мрша подиже се на ме, и сведочи ми у очи. Job 16:9 Гнев Његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сева очима својим на ме. Job 16:10 Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме. Job 16:11 Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме. Job 16:12 Бејах миран и затре ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за белегу. Job 16:13 Опколише ме Његови стрелци, цепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју. Job 16:14 Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак. Job 16:15 Сашио сам кострет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју. Job 16:16 Лице је моје подбуло од плача, на веђама је мојим смртни сен; Job 16:17 Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста. Job 16:18 Земљо, не криј крв што сам пролио, и нека нема места викању мом. Job 16:19 И сада ето је на небу сведок мој, сведок је мој на висини. Job 16:20 Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу. Job 16:21 О да би се човек могао правдати с Богом, као син човечији с пријатељем својим! Job 16:22 Јер године избројане навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити. Job 17:0 Job 17:1 Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји. Job 17:2 Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају. Job 17:3 Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном? Job 17:4 Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити. Job 17:5 Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути. Job 17:6 Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима. Job 17:7 Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен. Job 17:8 Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере. Job 17:9 Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати. Job 17:10 А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама. Job 17:11 Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу. Job 17:12 Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака. Job 17:13 Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи. Job 17:14 Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја. Job 17:15 И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети? Job 17:16 У гроб ће сићи, починуће са мном у гробу. Job 18:0 Job 18:1 А Вилдад Сушанин одговори и рече: Job 18:2 Кад ћете свршити разговор? Оразумите се, па ћемо онда говорити. Job 18:3 Зашто се мисли да смо као стока? Зашто смо гадни у вашим очима? Job 18:4 Који растржеш душу своју у јарости својој, хоће ли се тебе ради оставити земља и стена се преместити са свог места? Job 18:5 Да, видело безбожних угасиће се, и искра огња њиховог неће сијати. Job 18:6 Видело ће помркнути у шатору његовом, и жижак ће се његов угасити у њему. Job 18:7 Силни кораци његови стегнуће се, и обориће га његова намера. Job 18:8 Јер ће се увалити у замку ногама својим и наићи ће на мрежу; Job 18:9 Ухватиће га замка за пету и свладаће га лупеж. Job 18:10 Сакривено му је пругло на земљи, и клопка на стази. Job 18:11 Од свуда ће га страхоте страшити и тераће га устопце. Job 18:12 Изгладнеће сила његова, и невоља ће бити готова уза њ. Job 18:13 Појешће жиле коже његове, појешће жиле његове првенац смрти. Job 18:14 Ишчупаће се из стана његовог узданица његова, и то ће га одвести к цару страшном. Job 18:15 Наставаће се у шатору његовом, који неће бити његов, посуће се сумпором стан његов. Job 18:16 Жиле ће се његове посушити оздо, и озго ће се сасећи гране његове. Job 18:17 Спомен ће његов погинути на земљи, нити ће му име бити по улицама. Job 18:18 Одагнаће се из светлости у мрак, и избациће се из света. Job 18:19 Ни сина ни унука неће му бити у народу његовом, нити каквог остатка у становима његовим. Job 18:20 Чудиће се дану његовом који буду после њега, а који су били пре обузеће их страх. Job 18:21 Такви су станови безаконикови, и такво је место оног који не зна за Бога. Job 19:0 Job 19:1 А Јов одговори и рече: Job 19:2 Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима? Job 19:3 Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме? Job 19:4 Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене. Job 19:5 Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом, Job 19:6 Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене. Job 19:7 Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда. Job 19:8 Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак. Job 19:9 Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје. Job 19:10 Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје. Job 19:11 Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје. Job 19:12 Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог. Job 19:13 Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене. Job 19:14 Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме. Job 19:15 Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим. Job 19:16 Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим. Job 19:17 Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје. Job 19:18 Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме. Job 19:19 Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници. Job 19:20 За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих. Job 19:21 Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене. Job 19:22 Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите? Job 19:23 О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу! Job 19:24 Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале! Job 19:25 Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом. Job 19:26 И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога. Job 19:27 Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени. Job 19:28 Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени. Job 19:29 Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд. Job 20:0 Job 20:1 А Софар Намаћанин одговори и рече: Job 20:2 Зато ме мисли моје нагоне да одговорим, и зато хитим. Job 20:3 Чуо сам укор који ме срамоти, али ће дух из разума мог одговорити за ме. Job 20:4 Не знаш ли да је тако од како је века, од како је постављен човек на земљи. Job 20:5 Да је слава безбожних за мало и радост лицемерова за час? Job 20:6 Да би му висина допрла до неба, и глава се његова дотакла облака, Job 20:7 Нестаће га за свагда као кала његовог; и који га видеше рећи ће: Куда се деде? Job 20:8 Као сан одлетеће, и неће се наћи, и ишчезнуће као ноћна утвара. Job 20:9 Око које га је гледало неће више, нити ће га више видети место његово. Job 20:10 Синови његови умиљаваће се сиромасима и руке ће његове враћати шта је отео. Job 20:11 Кости ће његове бити пуне греха младости његове, и они ће лежати с њим у праху. Job 20:12 Ако му је слатка у устима злоћа и крије је под језиком својим, Job 20:13 Чува је и не пушта је, него је задржава у грлу свом, Job 20:14 Ипак ће се јело његово претворити у цревима његовим, постаће у њему јед аспидин. Job 20:15 Благо што је прождрао избљуваће, из трбуха његова истераће га Бог. Job 20:16 Јед ће аспидин сисати, убиће га језик гујињи. Job 20:17 Неће видети потока ни река којима тече мед и масло. Job 20:18 Вратиће муку, а неће је појести; према благу биће промена, и неће се радовати. Job 20:19 Јер је тлачио и остављао убоге, куће је отимао и није зидао. Job 20:20 Јер није никада осетио мира у трбуху свом, ни шта му је најмилије неће сачувати. Job 20:21 Ништа му неће остати од хране његове. Зато не може добро његово трајати. Job 20:22 Кад се испуни изобиље његово, тада ће бити у невољи; све руке невољних удариће на њ. Job 20:23 Кад би напунио трбух свој, послаће на њ Бог јарост гнева свог, и пустиће је као дажд на њега и на јело његово. Job 20:24 Кад стане бежати од оружја гвозденог, прострелиће га лук бронзани. Job 20:25 Стрела пуштена проћи ће кроз тело његово, и светло гвожђе изаћи ће из жучи његове; кад пође, обузеће га страхоте. Job 20:26 Све ће таме бити сакривене у тајним местима његовим; прождреће га огањ нераспирен, и ко остане у шатору његовом зло ће му бити. Job 20:27 Откриће небеса безакоње његово, и земља ће устати на њ. Job 20:28 Отићи ће летина дома његовог, расточиће се у дан гнева његовог. Job 20:29 То је део од Бога човеку безбожном и наследство од Бога за беседу његову. Job 21:0 Job 21:1 А Јов одговори и рече: Job 21:2 Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха. Job 21:3 Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се. Job 21:4 Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој? Job 21:5 Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста. Job 21:6 Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје. Job 21:7 Зашто безбожници живе? Старе? И богате се? Job 21:8 Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима. Job 21:9 Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима. Job 21:10 Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се. Job 21:11 Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују. Job 21:12 Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу. Job 21:13 Проводе у добру дане своје, и за час силазе у гроб. Job 21:14 А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје. Job 21:15 Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо? Job 21:16 Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене. Job 21:17 Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог? Job 21:18 Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор? Job 21:19 Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете? Job 21:20 Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег? Job 21:21 Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати? Job 21:22 Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима? Job 21:23 Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи. Job 21:24 Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина. Job 21:25 А други умире ојађене душе, који није уживао добра. Job 21:26 Обојица леже у праху, и црви их покривају. Job 21:27 Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво. Job 21:28 Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници? Job 21:29 Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате, Job 21:30 Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев. Job 21:31 Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио? Job 21:32 Али се износи у гробље и остаје у гомили. Job 21:33 Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја. Job 21:34 Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара? Job 22:0 Job 22:1 А Елифас Теманац одговори и рече: Job 22:2 Може ли Богу бити човек користан? Сам је себи користан човек мудар. Job 22:3 Је ли Свемогућем радост, ако си праведан? Или Му је добит, ако ходиш без мане? Job 22:4 Хоће ли те карати и ићи на суд с тобом зато што те се боји? Job 22:5 Није ли злоћа твоја велика? И неправдама твојим има ли краја? Job 22:6 Јер си узимао залог од браће своје низашта, и свлачио си хаљине с голих. Job 22:7 Уморног ниси напојио воде, и гладноме ниси дао хлеба. Job 22:8 Земља је била човека силног, и угледни је седео у њој. Job 22:9 Удовице си отпуштао празне, и мишице сиротама потирао си. Job 22:10 Зато су око тебе замке, и страши те страх изненада. Job 22:11 И мрак је око тебе да не видиш, и поводањ покрива те. Job 22:12 Није ли Бог на висини небеској? Погледај горе звезде, како су високо. Job 22:13 Али ти кажеш: Шта зна Бог? Еда ли ће кроз таму судити? Job 22:14 Облаци Га заклањају, те не види; хода по кругу небеском. Job 22:15 Јеси ли запазио стари пут којим су ишли неправедници, Job 22:16 Који се искоренише пре времена и вода се разли по темељу њиховом? Job 22:17 Говораху Богу: Иди од нас. Шта би им учинио Свемогући? Job 22:18 А Он им је напунио куће добра. Али намера безбожничка далеко је од мене. Job 22:19 Видеће праведници и радоваће се, и безазлени подсмеваће им се. Job 22:20 Да, још није уништено добро наше, а остатак је њихов прождрао огањ. Job 22:21 Сложи се с Њим и помири се; тако ће ти бити добро. Job 22:22 Прими из уста Његових закон, и сложи речи Његове у срцу свом. Job 22:23 Ако се вратиш к Свемогућем, опет ћеш се назидати, ако удаљиш од шатора својих безакоње, Job 22:24 Тада ћеш метати по праху злато и офирско злато по камењу из потока. Job 22:25 И Свемогући биће ти злато и сребро и сила твоја. Job 22:26 Јер ћеш се тада радовати о Господу, и подигнућеш к Богу лице своје. Job 22:27 Молићеш Му се, и услишиће те, и завете своје извршићеш. Job 22:28 Шта год наумиш, излазиће ти; и на путевима твојим светлиће видело. Job 22:29 Кад други буду понижени, рећи ћеш: Да се подигну; и Бог ће избавити оног ко је оборених очију. Job 22:30 Избавиће и оног који није без кривице; избавиће га чистотом руку твојих. Job 23:0 Job 23:1 А Јов одговори и рече: Job 23:2 Још је тужњава моја одмет? А невоља је моја тежа од уздаха мојих. Job 23:3 О, кад бих знао како бих нашао Бога! Да отидем до престола Његовог, Job 23:4 Да разложим пред Њим парбу своју, и уста своја напуним разлога, Job 23:5 Да знам шта би ми одговорио, и разумем шта би ми рекао. Job 23:6 Би ли се према великој својој сили прео са мном? Не; него би ми помогао. Job 23:7 Онде би се праведан човек могао правдати с Њим, и ослободио бих се за свагда од свог судије. Job 23:8 Гле, ако пођем напред, нема Га; ако ли натраг, не находим Га; Job 23:9 Ако на лево ради, не видим Га; ако на десно, заклонио се, не могу Га видети. Job 23:10 Али Он зна пут мој; кад ме окуша, изаћи ћу као злато. Job 23:11 По стопама је Његовим ступала нога моја; пута Његова држао сам се, и не зађох. Job 23:12 Од заповести уста Његових нисам одступао; чувао сам речи уста Његових више него свој ужитак. Job 23:13 Али кад Он шта науми, ко ће Га одвратити? Шта душа Његова зажели, оно чини. Job 23:14 И извршиће шта је наумио за ме; и тога има у Њега много. Job 23:15 Зато сам се уплашио од Њега; и кад то мислим, страх ме је од Њега. Job 23:16 Бог је растопио срце моје, Свемогући ме је уплашио. Job 23:17 Што не погибох пре мрака? И што не сакри мрак испред мене? Job 24:0 Job 24:1 Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових? Job 24:2 Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу; Job 24:3 Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици; Job 24:4 Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви. Job 24:5 Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.; Job 24:6 Жању њиву и беру виноград који није њихов; Job 24:7 Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими, Job 24:8 Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени. Job 24:9 Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог. Job 24:10 Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују. Job 24:11 Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ. Job 24:12 Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то. Job 24:13 Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним. Job 24:14 Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж. Job 24:15 И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице. Job 24:16 Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост. Job 24:17 Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног. Job 24:18 Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског. Job 24:19 Као што суша и врућина граби воде снежне, тако гроб грешнике. Job 24:20 Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник. Job 24:21 Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра. Job 24:22 Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој. Job 24:23 Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе. Job 24:24 Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се. Job 24:25 Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје? Job 25:0 Job 25:1 А Вилдад Сушанин одговори и рече: Job 25:2 Власт је и страх у Њега, чини мир на висинама својим. Job 25:3 Војскама Његовим има ли броја? И кога не обасјава видело Његово? Job 25:4 И како ће човек бити праведан пред Богом? И како ће чист бити рођени од жене? Job 25:5 Гле, ни месец не би сјао, ни звезде не би биле чисте пред Њим, Job 25:6 А камоли човек, црв, и син човечји, мољац. Job 26:0 Job 26:1 А Јов одговори и рече: Job 26:2 Како си помогао слабоме! Како си избавио руку нејаку! Job 26:3 Како си световао оног који је без мудрости и показао разум изобила! Job 26:4 Коме си говорио те речи? И чији је дух изашао из тебе? Job 26:5 И мртве ствари створене су под водама и становници њихови. Job 26:6 Откривен је пакао пред Њим, нити има покривача погибли. Job 26:7 Он је разастро и север над празнином, и земљу обесио ни о чем. Job 26:8 Завезује воде у облацима својим, и не продире се облак под њима. Job 26:9 Држи престо свој, разапиње облак свој над њим. Job 26:10 Међу је поставио око воде докле не буде крај светлости и мраку. Job 26:11 Ступови небески тресу се и дрхћу од претње Његове. Job 26:12 Силом је својом поцепао море и разумом својим разбио беснило његово. Job 26:13 Духом је својим украсио небеса, и рука је Његова створила пругу змију. Job 26:14 Гле, то су делови путева Његових; али како је мали део што чусмо о Њему? И ко ће разумети гром силе Његове? Job 27:0 Job 27:1 И Јов настави беседу своју и рече: Job 27:2 Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју, Job 27:3 Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим, Job 27:4 Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати преваре. Job 27:5 Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте. Job 27:6 Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив. Job 27:7 Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик. Job 27:8 Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову? Job 27:9 Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља? Job 27:10 Хоће ли се Свемогућем радовати? Хоће ли призивати Бога у свако време? Job 27:11 Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућег не тајим. Job 27:12 Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари? Job 27:13 То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег. Job 27:14 Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хлеба. Job 27:15 Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати. Job 27:16 Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата, Job 27:17 Шта набави, обући ће праведник, и сребро ће делити безазлени. Job 27:18 Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар. Job 27:19 Богат ће умрети, а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити. Job 27:20 Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однети олуја. Job 27:21 Узеће га ветар источни, и отићи ће; вихор ће га однети с места његовог. Job 27:22 То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бежати од руке Његове. Job 27:23 Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с места његовог. Job 28:0 Job 28:1 Да, сребро има жице, и злато има место где се топи. Job 28:2 Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза. Job 28:3 Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном. Job 28:4 Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим. Job 28:5 Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ. Job 28:6 У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни. Job 28:7 Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево; Job 28:8 Не угази је младо зверје, нити њом прође лав. Job 28:9 На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна. Job 28:10 Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око. Job 28:11 Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело. Job 28:12 Али мудрост где се налази? И где је место разуму? Job 28:13 Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих. Job 28:14 Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене. Job 28:15 Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу. Job 28:16 Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром. Job 28:17 Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне. Job 28:18 Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу. Job 28:19 Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом. Job 28:20 Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму? Job 28:21 Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена. Job 28:22 Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену. Job 28:23 Бог зна пут њен, и познаје место њено. Job 28:24 Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом. Job 28:25 Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером, Job 28:26 Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној. Job 28:27 Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је. Job 28:28 А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум. Job 29:0 Job 29:1 Још настави Јов беседу своју и рече: Job 29:2 О да бих био као пређашњих месеца, као оних дана кад ме Бог чуваше, Job 29:3 Кад светљаше свећом својом над главом мојом, и при виделу Његовом хођах по мраку, Job 29:4 Како бејах за младости своје, кад тајна Божија беше у шатору мом, Job 29:5 Кад још беше Свемогући са мном, и деца моја око мене, Job 29:6 Кад се траг мој обливаше маслом, и стена ми точаше уље потоцима, Job 29:7 Кад излажах на врата кроз град, и на улици намештах себи столицу: Job 29:8 Младићи видећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху, Job 29:9 Кнезови престајаху говорити и метаху руку на уста своја, Job 29:10 Управитељи устезаху глас свој и језик им пријањаше за грло. Job 29:11 Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженим; и које ме око виђаше, сведочаше ми Job 29:12 Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никог да му помогне; Job 29:13 Благослов оног који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распевах; Job 29:14 У правду се облачих и она ми беше одело, као плашт и као венац беше ми суд мој. Job 29:15 Око бејах слепом и нога хромом. Job 29:16 Отац бејах убогима, и разбирах за распру за коју не знах. Job 29:17 И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах грабеж. Job 29:18 Зато говорах: У свом ћу гнезду умрети, и биће ми дана као песка. Job 29:19 Корен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим гранама. Job 29:20 Слава моја подмлађиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се. Job 29:21 Слушаху ме и чекаху, и ћутаху на мој савет. Job 29:22 После мојих речи нико не проговараше, тако их натапаше беседа моја. Job 29:23 Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд. Job 29:24 Кад бих се насмејао на њих, не вероваху, и сјајност лица мог не разгоњаху. Job 29:25 Кад бих отишао к њима, седах у зачеље, и бејах као цар у војсци, кад теши жалосне. Job 30:0 Job 30:1 А сада смеју ми се млађи од мене, којима отаца не бих хтео метнути са псима стада свог. Job 30:2 А на шта би ми и била сила руку њихових? У њима беше пропала старост. Job 30:3 Од сиромаштва и глади самоћаваху бежећи од сува, мрачна, пуста и опустошена места; Job 30:4 Који браху лободу по честама, и смреково корење беше им храна. Job 30:5 Између људи беху изгоњени и викаше се за њима као за лупежом. Job 30:6 Живљаху по страшним увалама, по јамама у земљи и у камену. Job 30:7 По грмовима рикаху, под трњем се скупљаху. Job 30:8 Беху људи никакви и без имена, мање вредни него земља. Job 30:9 И њима сам сада песма, и постах им прича. Job 30:10 Гаде се на ме, иду далеко од мене и не устежу се пљувати ми у лице. Job 30:11 Јер је Бог одапео моју тетиву и муке ми задао те збацише узду преда мном. Job 30:12 С десне стране устајаху момци, поткидаху ми ноге, и насипају пут к мени да ме упропасте. Job 30:13 Раскопаше моју стазу, умножише ми муке, не треба нико да им помаже. Job 30:14 Као широким проломом навиру, и наваљују преко развалина. Job 30:15 Страхоте навалише на ме, и као ветар терају душу моју, и као облак прође срећа моја. Job 30:16 И сада се душа моја разлива у мени, стигоше ме дани мучни. Job 30:17 Ноћу пробада ми кости у мени, и жиле моје не одмарају се. Job 30:18 Од тешке силе променило се одело моје, и као огрлица у кошуље моје стеже ме. Job 30:19 Бацио ме је у блато, те сам као прах и пепео. Job 30:20 Вичем к Теби, а Ти ме не слушаш; стојим пред Тобом, а Ти не гледаш на ме. Job 30:21 Претворио си ми се у љута непријатеља; силом руке своје супротиш ми се. Job 30:22 Подижеш ме у ветар, посађујеш ме на њ, и растапаш у мени све добро. Job 30:23 Јер знам да ћеш ме одвести на смрт и у дом одређени свима живима. Job 30:24 Али неће пружити руке своје у гроб; кад их стане потирати, они неће викати. Job 30:25 Нисам ли плакао ради оног који беше у злу? Није ли душа моја жалосна бивала ради убогог? Job 30:26 Кад се добру надах, дође ми зло; и кад се надах светлости, дође мрак. Job 30:27 Утроба је моја узаврела, и не може да се умири, задесише ме дани мучни. Job 30:28 Ходим црн, не од сунца, устајем и вичем у збору. Job 30:29 Брат постах змајевима и друг совама. Job 30:30 Поцрнела је кожа на мени и кости моје посахнуше од жеге. Job 30:31 Гусле се моје претворише у запевку, и свирала моја у плач. Job 31:0 Job 31:1 Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку? Job 31:2 Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине? Job 31:3 Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње? Job 31:4 Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли? Job 31:5 Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару, Job 31:6 Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју. Job 31:7 Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год, Job 31:8 Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји. Job 31:9 Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог, Job 31:10 Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају. Job 31:11 Јер је то грдило и безакоње за судије. Job 31:12 Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио. Job 31:13 Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене; Job 31:14 Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио? Job 31:15 Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци? Job 31:16 Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио, Job 31:17 И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота, Job 31:18 Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је; Job 31:19 Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити, Job 31:20 Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио, Job 31:21 Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју, Job 31:22 Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба. Job 31:23 Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео. Job 31:24 Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја! Job 31:25 Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја, Job 31:26 Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи, Job 31:27 И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја, Job 31:28 И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго; Job 31:29 Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило, Job 31:30 Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем; Job 31:31 Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести; Job 31:32 Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику; Job 31:33 Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима, Job 31:34 Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата. Job 31:35 О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу. Job 31:36 Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац, Job 31:37 Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему. Job 31:38 Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале, Job 31:39 Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених, Job 31:40 Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове. Job 32:0 Job 32:1 Тада престаше она три човека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан. Job 32:2 А Елијуј, син Варахилов од Вуза, рода Рамовог, разгневи се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога; Job 32:3 И на три пријатеља његова разгневи се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова. Job 32:4 Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер беху старији од њега. Job 32:5 Па кад виде Елијуј да нема одговора у устима она три човека, распали се гнев његов. Job 32:6 И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече: Ја сам најмлађи, а ви сте старци, зато се бојах и не смех вам казати шта мислим. Job 32:7 Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост. Job 32:8 Али је дух у људима, и Дух Свемогућег уразумљује их. Job 32:9 Велики нису свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право. Job 32:10 Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим. Job 32:11 Ето, чекао сам да ви изговорите, слушао сам разлоге ваше докле извиђасте беседу. Job 32:12 Пазио сам, али гле, ни један од вас не сапре Јова, не одговори на његове речи. Job 32:13 Може бити да ћете рећи: Нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човек. Job 32:14 Није на ме управио беседе, ни ја му нећу одговарати вашим речима. Job 32:15 Смели су се, не одговарају више, нестало им је речи. Job 32:16 Чекао сам, али не говоре, стадоше, и више не одговарају. Job 32:17 Одговорићу и ја за се, казаћу и ја како мислим. Job 32:18 Јер сам пун речи, тесно је духу у мени. Job 32:19 Гле, трбух је мој као вино без одушке, и распукао би се као нов мех. Job 32:20 Говорићу да одахнем, отворићу усне своје, и одговорићу. Job 32:21 Нећу гледати ко је ко, и човеку ћу говорити без ласкања. Job 32:22 Јер не умем ласкати; одмах би ме узео Творац мој. Job 33:0 Job 33:1 Чуј дакле, Јове, беседу моју, и слушај све речи моје. Job 33:2 Ево, сад отварам уста своја; говори језик мој у устима мојим. Job 33:3 По правом срцу мом биће речи моје, и мисао чисту изрећи ће усне моје. Job 33:4 Дух Божји створио ме је, и дах Свемогућега дао ми је живот. Job 33:5 Ако можеш, одговори ми, приправи се и стани ми на супрот. Job 33:6 Ево, ја ћу бити место Бога, као што си рекао; од кала сам начињен и ја. Job 33:7 Ето, страх мој неће те страшити, и рука моја неће те тиштати. Job 33:8 Рекао си, дакле, преда мном, и чуо сам глас твојих речи: Job 33:9 Чист сам, без греха, прав сам и нема безакоња на мени. Job 33:10 Ево, тражи задевицу са мном, држи ме за свог непријатеља. Job 33:11 Меће у кладе ноге моје, вреба по свим стазама мојим. Job 33:12 Ето, у том ниси праведан, одговарам ти; јер је Бог већи од човека. Job 33:13 Зашто се преш с Њим, што за сва дела своја не одговара? Job 33:14 Један пут говори Бог и два пута; али човек не пази. Job 33:15 У сну, у утвари ноћној, кад тврд сан падне на људе, кад спавају у постељи, Job 33:16 Тада отвара ухо људима и науку им запечаћава, Job 33:17 Да би одвратио човека од дела његовог, и заклонио од њега охолост; Job 33:18 Да би сачувао душу његову од јаме, и живот његов да не наиђе на мач. Job 33:19 И кара га боловима на постељи његовој, и све кости његове тешком болешћу. Job 33:20 Тако да се животу његовом гади хлеб и души његовој јело најмилије; Job 33:21 Нестаје тела његовог на очиглед, и измалају се кости његове, које се пре нису виделе, Job 33:22 И душа се његова приближава гробу, и живот његов смрти. Job 33:23 Ако има гласника, тумача, једног од хиљаде, који би казао човеку дужност његову, Job 33:24 Тада ће се смиловати на њ, и рећи ће: Избави га да не отиде у гроб; нашао сам откуп. Job 33:25 И подмладиће се тело његово као у детета, и повратиће се на дане младости своје, Job 33:26 Молиће се Богу, и помиловаће га, и гледаће лице његово радујући се, и вратиће човеку по правди његовој. Job 33:27 Гледајући људи рећи ће: Бејах згрешио, и шта је право изврнуо, али ми не поможе. Job 33:28 Он избави душу моју да не отиде у јаму, и живот мој да гледа светлост. Job 33:29 Гле, све ово чини Бог два пута и три пута човеку, Job 33:30 Да би повратио душу његову од јаме, да би га обасјавала светлост живих. Job 33:31 Пази, Јове, слушај ме, ћути, да ја говорим. Job 33:32 Ако имаш шта рећи, одговори ми; говори, јер сам те рад оправдати; Job 33:33 Ако ли не, слушај ти мене; ћути, и научићу те мудрости. Job 34:0 Job 34:1 Још говори Елијуј и рече: Job 34:2 Чујте, мудри, беседу моју, и разумни послушајте ме. Job 34:3 Јер ухо познаје беседу као што грло куша јело. Job 34:4 Разаберимо шта је право, извидимо међу собом шта је добро. Job 34:5 Јер Јов рече: Праведан сам, а Бог одбаци моју правду. Job 34:6 Хоћу ли лагати за своју правду? Стрела је моја смртна, а без кривице. Job 34:7 Који је човек као Јов да као воду пије подсмех? Job 34:8 И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожним људима? Job 34:9 Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу. Job 34:10 Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућег. Job 34:11 Јер по делу плаћа човеку и даје сваком да нађе према путу свом. Job 34:12 Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде. Job 34:13 Ко Му је предао земљу? И ко је уредио васиљену? Job 34:14 Кад би на себе окренуо срце своје, узео би к себи дух свој и дисање своје; Job 34:15 Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах. Job 34:16 Ако си, дакле, разуман, чуј ово: слушај глас речи мојих. Job 34:17 Може ли владати онај који мрзи на правду? Хоћеш ли осудити оног који је најправеднији? Job 34:18 Каже ли се цару: Ниткове! И кнезовима: Безбожници? Job 34:19 А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су, нити у Њега вреди више богати од сиромаха, јер су сви дело руку Његових. Job 34:20 Умиру за час, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске. Job 34:21 Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије и види све кораке његове. Job 34:22 Нема мрака ни сена смртнога где би се сакрили који чине безакоње. Job 34:23 Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом. Job 34:24 Сатире јаке недокучиво, и поставља друге на њихово место. Job 34:25 Јер зна дела њихова, и док обрати ноћ, сатру се. Job 34:26 Као безбожне разбија их на видику. Job 34:27 Јер одступише од Њега и не гледаше ни на које путеве Његове; Job 34:28 Те дође до Њега вика сиромахова, и чу вику невољних. Job 34:29 Кад Он умири, ко ће узнемирити? И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети? И то бива и народу и човеку. Job 34:30 Да не би царовао лицемер, да не би било замке народу. Job 34:31 Заиста, треба казати Богу: Подносио сам, нећу више грешити. Job 34:32 А шта не видим, Ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више. Job 34:33 Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не Он? Ако знаш шта, говори. Job 34:34 Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човек пристати, Job 34:35 Да Јов не говори разумно, и да речи његове нису мудре. Job 34:36 Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи. Job 34:37 Јер домеће на грех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога. Job 35:0 Job 35:1 Још говори Елијуј и рече: Job 35:2 Мислиш ли да си право рекао: Моја је правда већа од Божије? Job 35:3 Јер си рекао: Шта ће ми помоћи, каква ће ми бити корист, да не грешим? Job 35:4 Ја ћу одговорити теби и друговима твојим с тобом. Job 35:5 Погледај небо, и види; погледај облаке, како су виши од тебе. Job 35:6 Ако грешиш, шта ћеш Му учинити? Или ако се умноже безакоња твоја, шта ћеш Му наудити? Job 35:7 Ако си праведан, шта ћеш Му дати? Или шта ће примити из руке твоје? Job 35:8 Човеку какав си може наудити твоја злоћа, и сину човечијем помоћи твоја правда. Job 35:9 Вапију од великог насиља којима се чини, и вичу на руку силних; Job 35:10 А ни један не говори: Где је Бог, Створитељ мој, који даје песму ноћу; Job 35:11 Који чини те смо разумнији од зверја земаљског, и мудрији од птица небеских. Job 35:12 Тамо вичу с охолости злих људи, али не бивају услишени. Job 35:13 Јер Бог не слуша таштину, и Свемогући не гледа на њу. Job 35:14 А камоли кад кажеш: Не видиш то. Пред Њим је суд; чекај Га. Job 35:15 А сада чим те гнев походи, није ништа, нити је гледао на све што си учинио; Job 35:16 Зато Јов на празно отвара уста своја, и безумно умножава речи. Job 36:0 Job 36:1 Још говори Елијуј и рече: Job 36:2 Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога. Job 36:3 Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан. Job 36:4 Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли. Job 36:5 Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном. Job 36:6 Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду. Job 36:7 Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују. Job 36:8 Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким, Job 36:9 Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна. Job 36:10 И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња. Job 36:11 Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости. Job 36:12 Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља. Job 36:13 А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже; Job 36:14 Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама. Job 36:15 Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци. Job 36:16 Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине. Job 36:17 Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те. Job 36:18 Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити. Job 36:19 Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог. Job 36:20 Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место. Job 36:21 Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу. Job 36:22 Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он? Job 36:23 Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо? Job 36:24 Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи. Job 36:25 Сви људи виде их, сваки их гледа из далека. Job 36:26 Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити. Job 36:27 Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових; Job 36:28 Кад теку облаци, капљу на мноштво људско. Job 36:29 И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом? Job 36:30 Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива? Job 36:31 Тиме суди народима, даје хране изобила. Job 36:32 Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете, Job 36:33 Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском. Job 37:0 Job 37:1 И од тога дрхће срце моје, и одскаче са свог места. Job 37:2 Слушајте добро громовни глас Његов и говор што излази из уста Његових. Job 37:3 Под сва небеса пушта га, и светлост своју до крајева земаљских. Job 37:4 За њом риче гром, грми гласом величанства свог, нити шта одгађа кад се чује глас Његов. Job 37:5 Дивно Бог грми гласом својим, чини ствари велике, да их не можемо разумети. Job 37:6 Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном. Job 37:7 Запечаћава руку сваком човеку, да позна све посленике своје. Job 37:8 Тада звер улази у јаму, и остаје на својој ложи. Job 37:9 С југа долази олуја, и са севера зима. Job 37:10 Од дихања Божијег постаје лед, и широке воде стискају се. Job 37:11 И да се натапа земља, натерује облак, и расипа облак светлошћу својом. Job 37:12 И он се обрће и тамо и амо по вољи Његовој да чини све што му заповеди по васиљеној. Job 37:13 Чини да се нађе или за кар или за земљу или за доброчинство. Job 37:14 Чуј то, Јове, стани и гледај чудеса Божија. Job 37:15 Знаш ли како их Он уређује и како сија светлошћу из облака свог? Job 37:16 Знаш ли како висе облаци? Знаш ли чудеса Оног који је савршен у сваком знању? Job 37:17 Како ти се хаљине угреју кад умири земљу с југа? Job 37:18 Јеси ли ти с Њим разапињао небеса, која стоје тврдо као саливено огледало? Job 37:19 Научи нас шта ћемо Му рећи; не можемо од таме говорити по реду. Job 37:20 Хоће ли Му ко приповедити шта бих ја говорио? Ако ли би ко говорио, заиста, био бих прождрт. Job 37:21 Али сада не могу људи гледати у светлост кад сјаји на небу, пошто ветар прође и очисти га; Job 37:22 Са севера долази као злато; али је у Богу страшнија слава. Job 37:23 Свемогућ је, не можемо Га стигнути; велике је силе, али судом и великом правдом никога не мучи. Job 37:24 Зато Га се боје људи: Не може Га видети никакав мудрац. Job 38:0 Job 38:1 Тада одговори Господ Јову из вихора и рече: Job 38:2 Ко је то што замрачује савет речима неразумно? Job 38:3 Опаши се сада као човек; ја ћу те питати, а ти ми казуј. Job 38:4 Где си ти био кад ја оснивах земљу? Кажи, ако си разуман. Job 38:5 Ко јој је одредио мере? Знаш ли? Или ко је растегао уже преко ње? Job 38:6 На чем су подножја њена углављена? Или ко јој је метнуо камен угаони? Job 38:7 Кад певаху заједно звезде јутарње и сви синови Божји кликоваху. Job 38:8 Или ко је затворио море вратима кад као из утробе изиђе? Job 38:9 Кад га одех облаком и пових тамом; Job 38:10 Кад поставих за њ уредбу своју и метнух му преворнице и врата; Job 38:11 И рекох: Довде ћеш долазити, а даље нећеш, и ту ће се устављати поносити валови твоји. Job 38:12 Јеси ли свог века заповедио јутру, показао зори место њено, Job 38:13 Да се ухвати земљи за крајеве, и да се растерају с ње безбожници, Job 38:14 Да се она промени као блато печатно, а они да стоје као хаљина, Job 38:15 Да се одузме безбожницима светлост њихова и рука подигнута да се сломи? Job 38:16 Јеси ли долазио до дубина морских? И по дну пропасти јеси ли ходио? Job 38:17 Јесу ли ти се отворила врата смртна, и врата сена смртног јеси ли видео? Job 38:18 Јеси ли сагледао ширину земаљску? Кажи, ако знаш све то. Job 38:19 Који је пут к стану светлости? И где је место тами, Job 38:20 Да би је узео и одвео до међе њене, и знао стазе к дому њеном? Job 38:21 Знаш ти; јер си се онда родио, и број је дана твојих велик. Job 38:22 Јеси ли улазио у ризнице снежне? Или ризнице градне јеси ли видео, Job 38:23 Које чувам за време невоље, за дан боја и рата? Job 38:24 Којим се путем дели светлост и устока се разилази по земљи? Job 38:25 Ко је разделио јазове поводњу и пут светлици громовној? Job 38:26 Да би ишао дажд на земљу где нема никога, и на пустињу где нема човека, Job 38:27 Да напоји пуста и неродна места, и учини да расте трава зелена. Job 38:28 Има ли дажд оца? Или ко је родио капље росне? Job 38:29 Из чије је утробе изашао лед, и ко је родио слану небеску, Job 38:30 Да се воде скривају и постају као камен и крајеви пропасти срастају? Job 38:31 Можеш ли свезати милине влашићима? Или свезу штапима разрешити? Job 38:32 Можеш ли извести јужне звезде на време? Или кола са звездама њиховим хоћеш ли водити? Job 38:33 Знаш ли ред небески? Можеш ли ти уређивати владу његову на земљи? Job 38:34 Можеш ли дигнути глас свој до облака да би те мноштво воде покрило? Job 38:35 Можеш ли пустити муње да иду, и да ти кажу: Ево нас? Job 38:36 Ко је метнуо човеку у срце мудрост? Или ко је дао души разум? Job 38:37 Ко ће избројати облаке мудрошћу, и мехове небеске ко ће излити, Job 38:38 Да се расквашен прах згусне и груде се слепе? Job 39:0 Job 39:1 Ловиш ли ти лаву лов? И лавићима трбух пуниш, Job 39:2 Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом? Job 39:3 Ко готови гаврану храну његову кад птићи његови вичу к Богу и лутају немајући шта јести? Job 39:4 Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу? Job 39:5 Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу? Job 39:6 Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова? Job 39:7 Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима? Job 39:8 Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио? Job 39:9 Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину. Job 39:10 Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове. Job 39:11 Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен. Job 39:12 Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим? Job 39:13 Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом? Job 39:14 Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао? Job 39:15 Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити? Job 39:16 Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју? Job 39:17 Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје? Job 39:18 И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити; Job 39:19 Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се. Job 39:20 Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума. Job 39:21 Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику. Job 39:22 Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем? Job 39:23 Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је; Job 39:24 Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју; Job 39:25 Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача; Job 39:26 Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица; Job 39:27 Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби. Job 39:28 Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич. Job 39:29 Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ? Job 39:30 Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо? На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту. Одатле гледа хране, далеко му виде очи. И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он. И тако одговарајући Господ Јову рече: Ко се препире с Богом, хоће ли га учити? Који куди Бога, нека одговори на то. Тада Јов одговори Господу и рече: Гле, ја сам мален, шта бих Ти одговорио? Мећем руку своју на уста своја. Једном говорих, али нећу одговарати; и другом, али нећу више. Job 40:0 Job 40:1 А Господ опет одговарајући Јову из вихора рече: Job 40:2 Опаши се сада као човек; ја ћу те питати, а ти ми казуј. Job 40:3 Хоћеш ли ти уништити мој суд? Хоћеш ли мене осудити да би себе оправдао? Job 40:4 Је ли у тебе мишица као у Бога? Грмиш ли гласом као Он? Job 40:5 Окити се сада чашћу и величанством, у славу и красоту обуци се. Job 40:6 Проспи јарост гнева свог, и погледај све поносите, и обори их. Job 40:7 Погледај све поносите, и понизи их, и потри безбожнике на месту њиховом. Job 40:8 Затрпај их све у прах, и повежи им лице на скривеном месту. Job 40:9 Тада ћу те и ја хвалити да те чува десница твоја. Job 40:10 А гле, слон, ког сам створио с тобом, једе траву као во; Job 40:11 Гле, снага му је у бедрима његовим, и сила му је у пупку трбуха његовог; Job 40:12 Диже реп свој као кедар, жиле од јаја његових сплетене су као гране; Job 40:13 Кости су му као цеви бронзане, зглавци као полуге гвоздене. Job 40:14 Он је прво између дела Божијих, Творац његов дао му је мач. Job 40:15 Горе носе му пићу, и све зверје пољско игра се онде. Job 40:16 У хладу леже, у густој трсци и глибу. Job 40:17 Граната дрвета заклањају га сеном својим, и опкољавају га врбе на потоцима. Job 40:18 Гле, уставља реку да не тече, узда се да ће испити Јордан губицом својом. Job 40:19 Хоће ли га ко ухватити на очи његове? Замку му провући кроз нос? Job 40:20 Хоћеш ли удицом извући крокодила или ужем подвезати му језик? Job 40:21 Хоћеш ли му провући ситу кроз нос? Или му шиљком провртети чељусти? Job 40:22 Хоће ли те много молити, или ће ти ласкати? Job 40:23 Хоће ли учинити веру с тобом да га узмеш да ти буде слуга до века? Job 40:24 Хоћеш ли се играти с њим као с птицом, или ћеш га везати девојкама својим? Хоће ли се њим частити другови? Разделити га међу трговце? Хоћеш ли му напунити кожу шиљцима и главу оствама? Дигни на њ руку своју; нећеш више помињати боја. Гле, залуду је надати му се; кад га само угледа човек, не пада ли? Job 41:0 Job 41:1 Нема слободног који би га пробудио; а ко ће стати преда ме? Job 41:2 Ко ми је пре дао шта, да му вратим? Шта је год под свим небом, моје је. Job 41:3 Нећу ћутати о удима његовим ни о сили ни о лепоти стаса његовог. Job 41:4 Ко ће му узгрнути горњу одећу? К чељустима његовим ко ће приступити? Job 41:5 Врата грла његовог ко ће отворити? Страх је око зуба његових. Job 41:6 Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо. Job 41:7 Близу су једна до друге да ни ветар не улази међу њих. Job 41:8 Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се. Job 41:9 Кад киха као да муња сева, а очи су му као трепавице у зоре. Job 41:10 Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу. Job 41:11 Из ноздрва му излази дим као из врелог лонца или котла. Job 41:12 Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста. Job 41:13 У врату му стоји сила, и пред њим иде страх. Job 41:14 Уди меса његовог спојени су, једноставно је на њему, не размиче се. Job 41:15 Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ. Job 41:16 Кад се дигне, дрхћу јунаци, и од страха очишћају се од греха својих. Job 41:17 Да га удари мач, не може се одржати, ни копље ни стрела ни оклоп. Job 41:18 Њему је гвожђе као плева, а бронза као труло дрво. Job 41:19 Неће га потерати стрела, камење из праће њему је као сламка; Job 41:20 Као слама су му убојне справе, и смеје се баченом копљу. Job 41:21 Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу. Job 41:22 Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи. Job 41:23 За собом оставља светлу стазу, рекао би да је бездана оседела. Job 41:24 Ништа нема на земљи да би се испоредило с њим, да би створено било да се ничега не боји. Job 41:25 Шта је год високо презире, цар је над свим зверјем. Job 42:0 Job 42:1 Тада Јов одговори Господу и рече: Job 42:2 Знам да све можеш, и да се не може смести шта наумиш. Job 42:3 Ко је то што замрачује савет неразумно? Зато кажем да нисам разумевао; чудесно је то за ме, те не могу знати. Job 42:4 Слушај кад узговорим, и кад запитам, кажи ми. Job 42:5 Ушима слушах о Теби, а сада Те око моје види. Job 42:6 Зато поричем, и кајем се у праху и пепелу. Job 42:7 А кад Господ изговори оне речи Јову, рече Господ Елифасу Теманцу: Распалио се гнев мој на тебе и на два пријатеља твоја што не говористе о мени право као слуга мој Јов. Job 42:8 Зато сада узмите седам телаца и седам овнова, и идите к слузи мом Јову и принесите жртве паљенице за се, и слуга мој Јов нека се помоли за вас, јер ћу доиста погледати на њ да не учиним с вама по вашој лудости, јер не говористе о мени право као слуга мој Јов. Job 42:9 И тако отиде Елифас Теманац и Вилдад Сушанин и Софар Намаћанин, и учинише како им заповеди Господ. И погледа Господ на Јова. Job 42:10 И Господ врати што беше узето Јову пошто се помоли за пријатеље своје; и умножи Господ Јову двојином све што беше имао. Job 42:11 И дођоше к њему сва браћа његова и све сестре његове и сви пређашњи знанци његови, и једоше с њим у његовој кући и жалећи га тешише га за све зло што беше Господ пустио на њ, и дадоше му сваки по новац и по гривну златну. Job 42:12 И Господ благослови последак Јовов више него почетак, те имаше четрнаест хиљада оваца и шест хиљада камила и хиљаду јармова волова и хиљаду магарица. Job 42:13 И имаше седам синова и три кћери. Job 42:14 И првој наде име Јемима, а другој Кесија а трећој Керен-апуха. Job 42:15 И не нахођаше се у свој земљи тако лепих девојака као кћери Јовове, и отац им даде наследство међу браћом њиховом. Job 42:16 И после поживе Јов сто и четрдесет година, и виде синове и унуке до четвртог колена. Job 42:17 И умре Јов стар и сит живота.
Psalms 0:0
Psalms 1:0 Psalms 1:1 Благо човеку који не иде на веће безбожничко, и на путу грешничком не стоји, и у друштву неваљалих људи не седи, Psalms 1:2 Него му је омилео закон Господњи и о закону Његовом мисли дан и ноћ! Psalms 1:3 Он је као дрво усађено крај потока, које род свој доноси у своје време, и коме лист не вене: шта год ради, у свему напредује. Psalms 1:4 Нису такви безбожници, него су као прах који расипа ветар. Psalms 1:5 Зато се неће безбожници одржати на суду, ни грешници на збору праведничком. Psalms 1:6 Јер Господ зна пут праведнички; а пут безбожнички пропашће. Psalms 2:0 Psalms 2:1 Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари? Psalms 2:2 Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника Његовог. Psalms 2:3 "Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов." Psalms 2:4 Онај, што живи на небесима, смеје се, Господ им се подсмева. Psalms 2:5 Па им говори у гневу свом и јарошћу својом збуњује их: Psalms 2:6 "Ја сам помазао цара свог на Сиону, на светој гори својој." Psalms 2:7 Казаћу наредбу Господњу; Он рече мени: "Ти си син мој, ја те сад родих. Psalms 2:8 Ишти у мене, и даћу ти народе у наследство, и крајеве земаљске теби у државу. Psalms 2:9 Ударићеш их гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд." Psalms 2:10 Сад, цареви, оразумите се; научите се судије земаљске! Psalms 2:11 Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом. Psalms 2:12 Поштујте сина, да се не разгневи, и ви не изгинете на путу свом; јер ће се гнев Његов брзо разгорети. Благо свима који се у Њ уздају! Psalms 3:0 Psalms 3:1 Господе! Како је много непријатеља мојих! Многи устају на ме. Psalms 3:2 Многи говоре за душу моју: Нема му помоћи од Бога. Psalms 3:3 Али Ти си, Господе, штит који ме заклања, слава моја; Ти подижеш главу моју. Psalms 3:4 Гласом својим вичем ка Господу, и чује ме са свете горе своје. Psalms 3:5 Ја лежем, спавам и устајем, јер ме Господ чува. Psalms 3:6 Не бојим се много хиљада народа што са свих страна наваљује на ме. Psalms 3:7 Устани, Господе! Помози ми, Боже мој! Јер Ти удараш по образу све непријатеље моје; разбијаш зубе безбожницима. Psalms 3:8 Од Господа је спасење; нека буде на народу Твом благослов Твој! Psalms 4:0 Psalms 4:1 Кад Те зовем чуј ме, Боже, правдо моја! У тескоби дај ми простор; смилуј се на ме и услиши молитву моју. Psalms 4:2 Синови човечији! Докле ће слава моја бити у срамоти? Докле ћете љубити ништавило и тражити лажи? Psalms 4:3 Знајте да Господ дивно чува светог свог; Господ чује кад Га зовем. Psalms 4:4 Гневећи се не грешите; размислите у срцима својим на постељама својим, и утолите. Psalms 4:5 Принесите жртву за правду, и уздајте се у Господа. Psalms 4:6 Многи говоре: Ко ће нам показати шта је добро? Обрати к нама, Господе, светло лице своје. Psalms 4:7 А мени си дао у срце радост већу него што је они имају, кад им роди пшеница и вино. Psalms 4:8 Ја мирно лежем и спавам; јер Ти, Господе, сам дајеш ми, те сам без страха. Psalms 5:0 Psalms 5:1 Чуј, Господе, речи моје, разуми помисли моје. Psalms 5:2 Слушај вику моју, царе мој и Боже мој! Јер се Теби молим, Господе! Psalms 5:3 Ујутру слушаш глас мој, ујутру стојим пред Тобом, и чекам. Psalms 5:4 Јер си Ти Бог који неће безакоња; у Тебе нема места ко је зао. Psalms 5:5 Безбожници неће изаћи пред очи Твоје; Ти ненавидиш све који чине безакоње. Psalms 5:6 Потиреш лажљивце; на крвопиоце и лукаве мрзи Господ. Psalms 5:7 А ја по великој милости Твојој улазим у дом Твој, и клањам се у светој цркви Твојој са страхом Твојим. Psalms 5:8 Господе! Води ме у правди својој; ради непријатеља мојих поравни преда мном пут свој. Psalms 5:9 Јер нема у устима њиховим истине; у њима је неваљалство; грло им је гроб отворен; на језику им је дволичење. Psalms 5:10 Боже! Не дај им напретка, нека се разбију помисли њихове. За многа неваљалства њихова обори их, јер се побунише на Тебе. Psalms 5:11 Па ће се радовати сви који се у Те уздају; довека ће се веселити које Ти заклањаш; дичиће се који љубе име Твоје. Psalms 5:12 Јер Ти, Господе, благосиљаш праведника, као штитом заклањаш га милошћу својом. Psalms 6:0 Psalms 6:1 Господе! Немој ме покарати у јарости својој, нити ме у гневу свом наказити. Psalms 6:2 Смилуј се на ме, Господе, јер сам изнемогао; исцели ме, јер су кости моје устрептале, Psalms 6:3 И душа се моја врло уздрхтала. А Ти, Господе, докле ћеш. Psalms 6:4 Обрати се, Господе, избави душу моју, помози ми ради милости своје. Psalms 6:5 Јер мртви не спомињу Тебе; у гробу ко ће Те славити? Psalms 6:6 Изнемогох уздишући; сваку ноћ квасим одар свој, сузама својим натапам постељу своју. Psalms 6:7 Усахну од жалости око моје, постара се од множине непријатеља мојих. Psalms 6:8 Идите од мене сви који чините безакоње, јер Господ чу плач мој. Psalms 6:9 Чу Господ молбу моју, Господ молитву моју прими. Psalms 6:10 Нек се постиде и препадну сви непријатељи моји, нека се поврате и постиде одмах. Psalms 7:0 Psalms 7:1 Господе, Боже мој! У Тебе се уздам, сачувај ме од свих који ме гоне, и избави ме. Psalms 7:2 Да ми непријатељ не ишчупа душу као лав. Чупа, а нема ко да избави. Psalms 7:3 Господе, Боже мој! Ако сам то учинио, ако је неправда у рукама мојим, Psalms 7:4 Ако сам зло вратио пријатељу свом, или криво учинио онима који на ме на правди нападаху; Psalms 7:5 Нека гони непријатељ душу моју, и нека је стигне, и погази на земљу живот мој и славу моју у прах обрати. Psalms 7:6 Устани, Господе, у гневу свом; дигни се на жестину непријатеља мојих; пробуди се мени на помоћ, и отвори суд. Psalms 7:7 И људство ће се слећи око Тебе; изнад њега изађи у висину. Psalms 7:8 Господ суди народима. Суди ми, Господе, по правди мојој, и по безазлености мојој нека ми буде. Psalms 7:9 Нек се прекине злоћа безбожничка, а праведника потпомози, јер Ти испитујеш срца и утробе, Боже праведни! Psalms 7:10 Штит је мени у Бога, који чува оне који су правог срца. Psalms 7:11 Бог је праведан судија, и Бог је сваки дан готов на гнев. Psalms 7:12 Ако се неће безбожник да обрати, Он оштри мач свој, натеже лук свој, и наперује га; Psalms 7:13 И запиње смртну стрелу, чини стреле своје да пале. Psalms 7:14 Гле, безбожник заче неправду, трудан беше злочинством, и роди себи превару. Psalms 7:15 Копа јаму и ископа, и паде у јаму коју је начинио. Psalms 7:16 Злоба његова обрати се на његову главу, и злочинство његово паде на теме његово. Psalms 7:17 Хвалим Господа за правду Његову, и певам имену Господа Вишњег. Psalms 8:0 Psalms 8:1 Господе, Господе наш! Како је величанствено име Твоје по свој земљи! Подигао си славу своју више небеса. Psalms 8:2 У устима мале деце и која сисају чиниш себи хвалу насупрот непријатељима својим, да би учинио да замукне непријатељ и немирник. Psalms 8:3 Кад погледам небеса Твоја, дело прста Твојих, месец и звезде, које си Ти поставио; Psalms 8:4 Шта је човек, те га се опомињеш, или син човечји, те га полазиш? Psalms 8:5 Учинио си га мало мањег од анђела, славом и чашћу венчао си га; Psalms 8:6 Поставио си га господарем над делима руку својих, све си метнуо под ноге његове, Psalms 8:7 Овце и волове све, и дивље звериње, Psalms 8:8 Птице небеске и рибе морске, шта год иде морским путевима. Psalms 8:9 Господе, Господе наш! Како је величанствено име Твоје по свој земљи! Psalms 9:0 Psalms 9:1 Хвалим Те, Господе, из свега срца свог, казујем сва чудеса Твоја. Psalms 9:2 Радујем се и веселим се о Теби, певам имену Твом, Вишњи! Psalms 9:3 Непријатељи се моји вратише натраг, спотакоше се и неста их испред лица Твог; Psalms 9:4 Јер си свршио суд мој и одбранио ме; сео си на престо, судија праведни. Psalms 9:5 Расрдио си се на народе и убио безбожника, име си им затро довека, за свагда. Psalms 9:6 Непријатељу неста мачева сасвим; градове Ти си развалио; погибе спомен њихов. Psalms 9:7 Али Господ увек живи; спремио је за суд престо свој. Psalms 9:8 Он ће судити васионом свету по правди, усудиће народима право. Psalms 9:9 Господ је уточиште убогоме, уточиште у невољи. Psalms 9:10 У Тебе се уздају који знају име Твоје, јер не остављаш оних који Те траже, Господе! Psalms 9:11 Појте Господу, који живи на Сиону; казујте народу дела Његова; Psalms 9:12 Јер Он освећује крв, памти је; не заборавља јаук невољних. Psalms 9:13 Смилуј се на ме, Господе; погледај како страдам од непријатеља својих, Ти, који ме подижеш од врата смртних, Psalms 9:14 Да бих казивао све хвале Твоје на вратима кћери Сионове, и славио спасење Твоје. Psalms 9:15 Попадоше народи у јаму, коју су ископали; у замку, коју су сами наместили, ухвати се нога њихова. Psalms 9:16 Познаше Господа; Он је судио; у дела руку својих заплете се безбожник. Psalms 9:17 Вратиће се у пакао безбожници, сви народи који заборављају Бога; Psalms 9:18 Јер неће свагда бити заборављен убоги, и нада невољницима неће никад погинути. Psalms 9:19 Устани, Господе, да се не посили човек, и да приме народи суд пред Тобом. Psalms 9:20 Пусти, Господе, страх на њих; нека познају народи да су људи. Psalms 10:0 Psalms 10:1 Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља? Psalms 10:2 С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници. Psalms 10:3 Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује. Psalms 10:4 Безбожник у обести својој не мари за Господа: "Он не види." Нема Бога у мислима његовим. Psalms 10:5 Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа. Psalms 10:6 У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад. Psalms 10:7 Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао. Psalms 10:8 Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога. Psalms 10:9 Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју. Psalms 10:10 Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове. Psalms 10:11 Каже у срцу свом: "Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад." Psalms 10:12 Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних. Psalms 10:13 Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети? Psalms 10:14 Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник. Psalms 10:15 Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова. Psalms 10:16 Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове. Psalms 10:17 Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје, Psalms 10:18 Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље. Psalms 11:0 Psalms 11:1 У Господа се уздам; зашто говорите души мојој: "Лети у гору као птица; Psalms 11:2 Јер ево грешници натегоше лук, запеше стрелу своју за тетиву, да из мрака стрељају праве срцем. Psalms 11:3 Кад су раскопани темељи, шта ће учинити праведник?" Psalms 11:4 Господ је у светом двору свом, престо је Господњи на небесима; очи Његове гледају; веђе Његове испитују синове човечије. Psalms 11:5 Господ испитује праведнога; а безбожнога и коме је мило чинити зло ненавиди душа Његова. Psalms 11:6 Пустиће на безбожнике дажд од живог угљевља, огња и сумпора; и огњени ветар биће им део из чаше; Psalms 11:7 Јер је Господ праведан, љуби правду; лице ће Његово видети праведници. Psalms 12:0 Psalms 12:1 Помагај, Господе; јер неста светих, јер је мало верних међу синовима човечијим Psalms 12:2 Лаж говоре један другом, уснама лажљивим говоре из срца дволичног. Psalms 12:3 Истребиће Господ сва уста лажљива, језик величави, Psalms 12:4 Људе, који говоре: Језиком смо јаки, уста су наша у нас, ко је господар над нама? Psalms 12:5 Видећи страдање невољних и уздисање ништих, сад ћу устати, вели Господ, и избавити оног коме злобе Psalms 12:6 Речи су Господње речи чисте, сребро у ватри очишћено од земље, седам пута претопљено. Psalms 12:7 Ти ћеш нас, Господе, одбранити, и сачувати нас од рода овог довека. Psalms 12:8 Безбожници иду наоколо; кад се они подижу, срамоте се синови човечији. Psalms 13:0 Psalms 13:1 Докле ћеш ме, Господе, сасвим заборављати? Докле ћеш одвраћати лице своје од мене? Psalms 13:2 Докле ћу се домишљати у души својој, мутити се у срцу свом дан и ноћ? Докле ће се непријатељ мој подизати нада мном? Psalms 13:3 Погледај, услиши ме, Господе, Боже мој! Просветли очи моје да не заспим на смрт. Psalms 13:4 Да не рече непријатељ мој: Надвладао сам га; да се не радују који ме гоне, ако посрнем. Psalms 13:5 А ја се уздам у милост Твоју; радоваће се срце моје за спасење Твоје. Psalms 13:6 Певаћу Господу, који ми добро чини. Psalms 14:0 Psalms 14:1 Рече безумник у срцу свом: Нема Бога; неваљали су, гадна су дела њихова; нема никога да добро твори. Psalms 14:2 Господ погледа с неба на синове човечије, да види има ли који разуман, тражи ли који Бога. Psalms 14:3 Сви су зашли, сви се покварили, нема никога добро да твори, нема ни једног. Psalms 14:4 Зар се неће опаметити који чине безакоње, једу народ мој као што једу хлеб, не призивају Господа? Psalms 14:5 Онде ће задрхтати од страха; јер је Господ у роду праведном. Psalms 14:6 Смејете се ономе што убоги ради; али Господ њега заклања. Psalms 14:7 Ко ће послати са Сиона помоћ Израиљу? Кад Господ поврати заробљени народ свој, онда ће се радовати Јаков и веселиће се Израиљ. Psalms 15:0 Psalms 15:1 Господе! Ко може седети у сеници Твојој? Ко може наставати на светој гори Твојој? Psalms 15:2 Ко ходи без мане, твори правду, и говори истину из срца свог; Psalms 15:3 Ко не опада језиком својим, не чини другом зло, и не ружи ближњег свог; Psalms 15:4 Ко не гледа оног кога је Бог одбацио, него поштује оне који се боје Господа; ко се куне ближњему па не пориче; Psalms 15:5 Ко не даје сребро своје на добит, и не прима мито на правога. Ко овако ради, неће посрнути довека. Psalms 16:0 Psalms 16:1 Чувај ме, Боже; јер се у Те уздам. Psalms 16:2 Рекох Господу: Ти си Господ мој, немам добра осим Тебе. Psalms 16:3 У светима који су на земљи и у великима сва је утеха моја. Psalms 16:4 Нека други умножавају идоле своје, нека трче к туђима; ја им нећу лити крваве наливе, нити ћу метнути имена њихова у уста своја. Psalms 16:5 Господ је мој део наследства и чаше; Ти подижеш достојање моје. Psalms 16:6 Уже ми је захватило прекрасна места, и део ми је мој мио. Psalms 16:7 Благосиљам Господа, који ме уразумљује; томе ме и ноћу учи шта је у мени. Psalms 16:8 Свагда видим пред собом Господа: Он ми је с десне стране да не посрнем. Psalms 16:9 Тога ради радује се срце моје, и весели се језик мој, још ће се и тело моје смирити у уздању; Psalms 16:10 Јер нећеш оставити душу моју у паклу, нити ћеш дати да Светац Твој види трулост. Psalms 16:11 Показаћеш ми пут животни: обиље је радости пред лицем Твојим, утеха у десници Твојој довека. Psalms 17:0 Psalms 17:1 Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих. Psalms 17:2 Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу. Psalms 17:3 Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје. Psalms 17:4 Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих. Psalms 17:5 Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји. Psalms 17:6 Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје. Psalms 17:7 Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој. Psalms 17:8 Чувај ме као зеницу ока: сеном крила својих заклони ме Psalms 17:9 Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили. Psalms 17:10 Срце своје затворише; устима својим говоре охоло. Psalms 17:11 Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу. Psalms 17:12 Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји. Psalms 17:13 Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника, Psalms 17:14 Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци. Psalms 17:15 А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје. Psalms 18:0 Psalms 18:1 Љубићу Те, Господе, крепости моја, Psalms 18:2 Господе, Граде мој, Заклоне мој, који се оборити не може, Избавитељу мој, Боже мој, Камена горо, на којој се не бојим зла, Штите мој, Роже спасења мог, Уточиште моје! Psalms 18:3 Призивам Господа, коме се клањати ваља, и опраштам се непријатеља својих. Psalms 18:4 Обузеше ме смртне болести, и потоци неваљалих људи уплашише ме. Psalms 18:5 Опколише ме болести паклене, стегоше ме замке смртне. Psalms 18:6 У својој тескоби призвах Господа, и к Богу свом повиках; Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође Му до ушију. Psalms 18:7 Затресе се и поколеба се земља, задрмаше се и померише из темеља горе, јер се Он разљути. Psalms 18:8 Подиже се дим од гнева Његовог, из уста Његових огањ, који прождире и живо угљевље одскакаше од Њега. Psalms 18:9 Сави небеса и сиђе. Мрак беше под ногама Његовим. Psalms 18:10 Седе на херувима и подиже се, и полете на крилима ветреним. Psalms 18:11 Од мрака начини себи кров, сеницу око себе, од мрачних вода, облака ваздушних. Psalms 18:12 Од севања пред Њим кроз облаке Његове удари град и живо угљевље. Psalms 18:13 Загрме на небесима Господ, и Вишњи пусти глас свој, град и живо угљевље. Psalms 18:14 Пусти стреле своје, и разметну их; силу муња, и расу их. Psalms 18:15 И показаше се извори водени, и открише се темељи васиљени од претње Твоје, Господе, од дихања духа гнева Твог. Psalms 18:16 Тада пружи с висине руку, ухвати ме, извуче ме из воде велике. Psalms 18:17 Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене. Psalms 18:18 Усташе на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора. Psalms 18:19 Изведе ме на пространо место, и избави ме, јер сам Му мио. Psalms 18:20 Даде ми Господ по правди мојој, и за чистоту руку мојих дарива ме. Psalms 18:21 Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог, Psalms 18:22 Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе. Psalms 18:23 Бих Му веран, и чувах се од безакоња свог. Psalms 18:24 Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих пред очима Његовим. Psalms 18:25 Са светима поступаш свето, с човеком верним верно, Psalms 18:26 С чистим чисто, а с неваљалим насупрот њему. Psalms 18:27 Јер Ти помажеш људима невољним, а очи поносите понижаваш. Psalms 18:28 Ти распаљујеш видело моје; Господ мој просветљује таму моју. Psalms 18:29 С Тобом разбијам војску, и с Богом својим скачем преко зида. Psalms 18:30 Пут је Господњи веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се у Њ уздају. Psalms 18:31 Јер ко је Бог осим Господа, и ко је одбрана осим Бога нашег? Psalms 18:32 Овај Бог опасује ме снагом, и чини ми веран пут. Psalms 18:33 Даје ми ноге као у јелена, и на висине ставља ме. Psalms 18:34 Учи руке моје боју, и мишице моје чини да су лук од бронзе. Psalms 18:35 Ти ми дајеш штит спасења свог; десница Твоја држи ме, и милост Твоја чини ме велика. Psalms 18:36 Ти шириш корак мој, те се не спотичу ноге моје. Psalms 18:37 Терам непријатеље своје и стижем их, и не враћам се док их не истребим. Psalms 18:38 Обарам их, и не могу устати, падају под ноге моје. Psalms 18:39 Јер ме Ти опасујеш снагом за бој, и који устану на ме, обараш их преда мном. Psalms 18:40 Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје. Psalms 18:41 Они вичу, али немају помагача, ка Господу, али их Он не слуша. Psalms 18:42 Расипам их као прах по ветру, као блато по улицама газим их. Psalms 18:43 Ти ме избављаш од буне народне, постављаш ме да сам глава туђим племенима; народ ког не познавах, служи ми. Psalms 18:44 По самом чувењу слушају ме, туђини покорни су ми. Psalms 18:45 Туђини бледе, дрхћу у градовима својим. Psalms 18:46 Жив је Господ, и да је благословен бранич мој! Да се узвиси Бог спасења мог, Psalms 18:47 Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе, Psalms 18:48 Који ме избавља од непријатеља, подиже ме над оне који устају на ме и од човека жестоког избавља ме! Psalms 18:49 Тога ради хвалим Те, Господе, пред народима, и певам имену Твом, Psalms 18:50 Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и наслеђу његовом довека. Psalms 19:0 Psalms 19:1 Небеса казују славу Божју, и дела руку Његових гласи свод небески. Psalms 19:2 Дан дану доказује, и ноћ ноћи јавља. Psalms 19:3 Нема језика, нити има говора, где се не би чуо глас њихов. Psalms 19:4 По свој земљи иде казивање њихово и речи њихове на крај васиљене. Сунцу је поставио стан на њима; Psalms 19:5 И оно излази као женик из ложнице своје, као јунак весело тече путем. Psalms 19:6 Излазак му је накрај неба, и ход му до краја његовог; и нико није сакривен од топлоте његове. Psalms 19:7 Закон је Господњи савршен, крепи душу; сведочанство је Господње верно, даје мудрост невештоме. Psalms 19:8 Наредбе су Господње праведне, веселе срце. Заповест је Господња светла, просветљује очи. Psalms 19:9 Страх је Господњи чист, остаје довека. Судови су Његови истинити, праведни свиколики. Psalms 19:10 Бољи су од злата и драгог камења, слађи од меда који тече из саћа. Psalms 19:11 И слугу Твог они су просветлили; ко их држи има велику плату. Psalms 19:12 Ко ће знати све своје погрешке? Очисти ме и од тајних; Psalms 19:13 И од вољних сачувај слугу свог, да не овладају мноме. Тада ћу бити савршен и чист од великог преступа. Psalms 19:14 Да су Му речи уста мојих угодне, и помисао срца мог пред Тобом, Господе, крепости моја и Избавитељу мој! Psalms 20:0 Psalms 20:1 Да те услиши Господ у дан жалосни, да те заштити име Бога Јаковљевог. Psalms 20:2 Да ти пошаље помоћ из светиње, и са Сиона да те поткрепи. Psalms 20:3 Да се опомене свих приноса твојих, и жртва твоја паљеница да се нађе претила. Psalms 20:4 Да ти да Господ по срцу твом; шта год почнеш, да ти изврши. Psalms 20:5 Радоваћемо се за спасење твоје, и у име Бога свог подигнућемо заставу. Да испуни Господ све молбе твоје. Psalms 20:6 Сад видим да Господ чува помазаника свог; слуша га са светог неба свог; јака је десница Његова, која спасава. Psalms 20:7 Једни се хвале колима, други коњима, а ми именом Господа Бога свог. Psalms 20:8 Они посрћу и падају, а ми стојимо и не колебамо се. Psalms 20:9 Господе! Помози цару, и услиши нас кад Те зовемо. Psalms 21:0 Psalms 21:1 Господе! С Твоје се силе весели цар; и како му је велика радост што Ти помажеш! Psalms 21:2 Шта му је срце желело, дао си му, и молитве уста његових ниси одбио. Psalms 21:3 Јер си га дочекао благословима милосним, метнуо си му на главу венац од драгог камења. Psalms 21:4 Молио Те је за живот и дао си му да му се продуже дани довека. Psalms 21:5 Велика је слава његова Твојом помоћу; славу си и красоту метнуо на њ. Psalms 21:6 Дао си му благослове довека, развеселио си га радошћу лица свог. Psalms 21:7 Јер се цар узда у Господа и у милост Вишњег; и не колеба се. Psalms 21:8 Наћи ће рука Твоја све непријатеље Твоје, наћи ће десница Твоја оне који мрзе на Тебе. Psalms 21:9 Учинићеш их као пећ зажарену, кад се разгневиш; гнев ће их Господњи прогутати, и огањ ће их прождрети. Psalms 21:10 Род њихов истребићеш са земље, и семе њихово између синова човечијих; Psalms 21:11 Јер подигоше на Тебе зло, смислише и не могоше извршити. Psalms 21:12 Јер ћеш их метнути за белегу, из лукова својих пустићеш стреле у лице њихово. Psalms 21:13 Подигни се Господе, силом својом; ми ћемо певати и славити јакост Твоју. Psalms 22:0 Psalms 22:1 Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје? Psalms 22:2 Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира. Psalms 22:3 Свети, који живиш у похвалама Израиљевим! Psalms 22:4 У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао. Psalms 22:5 Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти. Psalms 22:6 А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу. Psalms 22:7 Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом, Psalms 22:8 И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује. Psalms 22:9 Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје. Psalms 22:10 За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој. Psalms 22:11 Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника. Psalms 22:12 Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме; Psalms 22:13 Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче. Psalms 22:14 Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени. Psalms 22:15 Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме. Psalms 22:16 Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје. Psalms 22:17 Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање. Psalms 22:18 Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб. Psalms 22:19 Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ. Psalms 22:20 Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју. Psalms 22:21 Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме. Psalms 22:22 Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те. Psalms 22:23 Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево! Psalms 22:24 Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва. Psalms 22:25 Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје. Psalms 22:26 Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека. Psalms 22:27 Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка. Psalms 22:28 Јер је Господње царство; Он влада народима. Psalms 22:29 Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу. Psalms 22:30 Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем. Psalms 22:31 Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово. Psalms 23:0 Psalms 23:1 Господ је пастир мој, ништа ми неће недостајати. Psalms 23:2 На зеленој паши пасе ме, води ме на тиху воду. Psalms 23:3 Душу моју опоравља, води ме стазама праведним имена ради свог. Psalms 23:4 Да пођем и долином сена смртнога, нећу се бојати зла; јер си Ти са мном; штап Твој и палица Твоја теши ме. Psalms 23:5 Поставио си преда мном трпезу на видику непријатељима мојим; намазао си уљем главу моју, и чаша је моја препуна. Psalms 23:6 Да! Доброта и милост Твоја пратиће ме у све дане живота мог, и ја ћу наставати у дому Господњем задуго. Psalms 24:0 Psalms 24:1 Господња је земља и шта је год у њој, васиљена и све што живи на њој. Psalms 24:2 Јер је Он на морима основа, и посред река утврди је. Psalms 24:3 Ко ће изаћи на гору Господњу? И ко ће стати на светом месту његовом? Psalms 24:4 У кога су чисте руке и срце безазлено, ко не изриче име Његово узалуд и не куне се лажно. Psalms 24:5 Он ће добити благослов од Господа, и милост од Бога, спаса свог. Psalms 24:6 Такав је род оних који Га траже, и који су ради стајати пред лицем Твојим, Боже Јаковљев! Psalms 24:7 Врата! Узвисите врхове своје, узвисите се врата вечна! Иде цар славе. Psalms 24:8 Ко је тај цар славе? Господ крепак и силан, Господ силан у боју. Psalms 24:9 Врата! Узвисите врхове своје, узвисите се врата вечна! Иде цар славе. Psalms 24:10 Ко је тај цар славе! Господ над војскама; Он је цар славе. Psalms 25:0 Psalms 25:1 К Теби, Господе, подижем душу своју. Psalms 25:2 Боже мој! У Тебе се уздам; не дај да се осрамотим, да ми се не свете непријатељи моји. Psalms 25:3 И који се год у Те уздају, неће се осрамотити; осрамотиће се они који се одмећу од Тебе беспутно. Psalms 25:4 Покажи ми, Господе, путеве своје, научи ме ходити стазама Твојим. Psalms 25:5 Упути ме истини својој, и научи ме; јер си Ти Бог спасења мог, Теби се надам сваки дан. Psalms 25:6 Опомени се милосрђа свог, Господе, и милости своје; јер су откако је века. Psalms 25:7 Грехова младости моје, и мојих преступа не помињи; по милости својој помени мене, ради доброте своје, Господе! Psalms 25:8 Добар је и праведан Господ; тога ради показује грешницима пут. Psalms 25:9 Упућује кротке истини, учи кротке ходити путем Његовим. Psalms 25:10 Сви су путеви Господњи милост и истина онима који држе завет Његов и откривење Његово. Psalms 25:11 Ради имена свог, Господе, опрости грех мој, јер је велик. Psalms 25:12 Који се човек боји Господа? Он ће му показати који пут да изабере. Psalms 25:13 Душа ће његова у добру почивати, и семе ће његово владати земљом. Psalms 25:14 Тајна је Господња у оних који Га се боје, и завет свој јавља им. Psalms 25:15 Очи су ми свагда управљене ка Господу, јер Он извлачи из замке ноге моје. Psalms 25:16 Погледај ме и смилуј се на ме, јер сам инокосан и невољник. Psalms 25:17 Нек се рашири стиснуто срце моје, из тескобе моје извади ме. Psalms 25:18 Види јаде моје и муку моју, и опрости ми све грехове моје. Psalms 25:19 Погледај непријатеље моје како их је много и каквом ме пакосном ненавишћу ненавиде. Psalms 25:20 Сачувај душу моју и избави ме; не дај да се осрамотим, јер се у Тебе уздам. Psalms 25:21 Безазленост и правда нека ме сачува, јер се у Тебе уздам. Psalms 25:22 Избави, Боже, Израиља од свих невоља његових. Psalms 26:0 Psalms 26:1 Суди ми, Господе, јер у простоти својој ходим и у Господа се уздам; нећу се поколебати. Psalms 26:2 Испитај ме, Господе, и искушај ме; претопи шта је у мени и срце моје. Psalms 26:3 Јер је милост Твоја пред очима мојим, и ходим у истини Твојој. Psalms 26:4 Не седим с безумницима, и с лукавима се не мешам. Psalms 26:5 Ненавидим друштво безаконичко, и с безбожницима не седим. Psalms 26:6 Умивам правдом руке своје, и идем око жртвеника Твог, Господе, Psalms 26:7 Да разглашујем хвалу Твоју и казујем сва чудеса Твоја. Psalms 26:8 Господе! Омилео ми је стан дома Твог, и место насеља славе Твоје. Psalms 26:9 Немој душу моју погубити, ни живот мој с крвопиоцима, Psalms 26:10 Којима је злочинство у рукама, и којима је десница пуна мита. Psalms 26:11 А ја ходим у простоти својој, избави ме, и смилуј се на ме. Psalms 26:12 Нога моја стоји на правом путу; на скупштинама ћу благосиљати Господа. Psalms 27:0 Psalms 27:1 Господ је видело моје и спасење моје; кога да се бојим? Господ је крепост живота мог; кога да се страшим? Psalms 27:2 Ако навале на ме зликовци да поједу тело моје, противници и непријатељи моји, спотаћи ће се и пашће. Psalms 27:3 Ако против мене војска у логор стане, неће се уплашити срце моје; ако се на ме рат дигне, ја се ни онда нећу бојати. Psalms 27:4 За једно само молим Господа, само то иштем, да живим у дому Господњем све дане живота свог, да гледам красоту Господњу и раним у цркву Његову. Psalms 27:5 Јер би ме сакрио у колиби својој у зло доба; склонио би ме под кровом шатора свог; на камену гору попео би ме. Psalms 27:6 Тада бих подигао главу своју пред непријатељима који би ме опколили; принео бих у Његовом шатору жртву хвале; запевао бих и хвалио Господа. Psalms 27:7 Чуј, Господе, глас мој, Тебе призивам, смилуј се на ме и услиши ме. Psalms 27:8 Срце моје говори пред Тобом што си рекао: "Тражите лице моје." Тражим лице Твоје, Господе! Psalms 27:9 Немој одвратити од мене лице своје, немој у гневу оставити слугу свог; буди Помоћник мој; немој ме одбити, и немој ме оставити, Боже, Спаситељу мој! Psalms 27:10 Јер отац мој и мати моја оставише ме; али Господ нека ме прихвати. Psalms 27:11 Упути ме, Господе, на пут свој и води ме правом стазом поради оних који ме вребају. Psalms 27:12 Немој ме дати на вољу непријатељима мојим; јер усташе на ме лажни сведоци; али злоба говори сама против себе. Psalms 27:13 Верујем да ћу видети доброту Господњу на земљи живих. Psalms 27:14 Уздај се у Господа, буди слободан; нека буде срце твоје крепко, уздај се у Господа. Psalms 28:0 Psalms 28:1 К Теби, Господе, вичем; граде мој, немој ми ћутати, да не бих, ако заћутиш, био као они који одлазе у гроб. Psalms 28:2 Чуј молитвени глас мој, кад вапим к Теби, кад дижем руке своје к светој цркви Твојој. Psalms 28:3 Немој ме захватити с грешницима, и с онима који чине неправду, који с ближњима својим мирно говоре, а у срцу им је зло. Psalms 28:4 Подај им, Господе, по делима њиховим, по злом поступању њиховом; по делима руку њихових подај им, подај им шта су заслужили. Psalms 28:5 Јер не пазе на дела Господња, и на дела руку Његових. Да их разори и не сазида. Psalms 28:6 Да је благословен Господ, јер услиши глас мољења мог! Psalms 28:7 Господ је крепост моја и штит мој; у Њега се поузда срце моје, и Он ми поможе. Зато се весели срце моје, и песмом својом славим Га. Psalms 28:8 Господ је крепост народа свог, и обрана која спасава помазаника Његовог. Psalms 28:9 Спаси народ свој, благослови достојање своје; спаси их и уздижи их довека. Psalms 29:0 Psalms 29:1 Дајте Господу, синови Божји, дајте Господу славу и част. Psalms 29:2 Дајте Господу славу имена Његовог. Поклоните се Господу у светој красоти. Psalms 29:3 Глас је Господњи над водом, Бог славе грми, Господ је над водом великом. Psalms 29:4 Глас је Господњи силан, глас је Господњи славан. Psalms 29:5 Глас Господњи ломи кедре, Господ ломи кедре ливанске. Psalms 29:6 Као теле скачу од Њега; Ливан и Сирион као млад биво. Psalms 29:7 Глас Господњи сипа пламен огњени. Psalms 29:8 Глас Господњи потреса пустињу, потреса Господ пустињу Кадес. Psalms 29:9 Глас Господњи опрашта кошуте бремена, и са шума скида одело; и у цркви Његовој све говори о слави Његовој. Psalms 29:10 Господ је седео над потопом, и седеће Господ као цар увек. Psalms 29:11 Господ ће дати силу народу свом, Господ ће благословити народ свој миром. Psalms 30:0 Psalms 30:1 Узвишаваћу Те, Господе, јер си ме отео, и ниси дао непријатељима мојим да ми се свете. Psalms 30:2 Господе, Боже мој! Завиках к Теби, и исцелио си ме. Psalms 30:3 Господе! Извео си из пакла душу моју, и оживео си ме да не сиђем у гроб. Psalms 30:4 Појте Господу, свеци Његови, и славите свето име Његово. Psalms 30:5 Гнев је Његов за тренуће ока, а до живота милост Његова, вечером долази плач, а јутром радост. Psalms 30:6 И ја рекох у добру свом: Нећу посрнути довека. Psalms 30:7 Ти хтеде, Господе, те гора моја стајаше тврдо. Ти одврати лице своје, и ја се сметох. Psalms 30:8 Тада Тебе, Господе, зазивах, и Господа молих: Psalms 30:9 "Каква је корист од крви моје, да сиђем у гроб? Хоће ли Те прах славити или казивати истину Твоју? Psalms 30:10 Чуј, Господе, и смилуј се на ме; Господе буди ми помоћник." Psalms 30:11 И Ти промени плач мој на радост, скиде с мене врећу. опаса ме весељем. Psalms 30:12 Зато ће Ти певати слава моја и неће умукнути; Господе, Боже мој! Довека ћу Те хвалити. Psalms 31:0 Psalms 31:1 У Тебе се, Господе, уздам; немој ме оставити под срамотом довека, по правди својој избави ме. Psalms 31:2 Пригни к мени ухо своје, похитај, помози ми. Буди ми камени град, тврда ограда, где бих се спасао. Psalms 31:3 Јер си Ти камена гора моја и ограда моја, имена свог ради води ме и управљај мном. Psalms 31:4 Извади ме из мреже коју ми тајно заместише; јер си Ти крепост моја. Psalms 31:5 У Твоју руку предајем дух свој; избављао си ме, Господе, Боже истинити! Psalms 31:6 Ненавидим оне који поштују пропадљиве идоле; ја се у Господа уздам. Psalms 31:7 Радоваћу се и веселити се о милости Твојој, кад погледаш на моју муку, познаш тугу душе моје, Psalms 31:8 Не даш ме у руку непријатељу, поставиш ноге моје на пространом месту. Psalms 31:9 Смилуј се на ме, Господе; јер ме је туга, од јада изнеможе око моје, душа моја и срце моје; Psalms 31:10 Ишчиле у жалости живот мој, и године моје у уздисању; ослаби од муке крепост моја, и кости моје сасахнуше. Psalms 31:11 Од мноштва непријатеља својих постадох подсмех и суседима својим, и страшило знанцима својим; који ме виде на улици беже од мене. Psalms 31:12 Заборављен сам као мртав, нема ме у срцима; ја сам као разбијен суд. Psalms 31:13 Јер слушам грдњу од многих, од свуда страх, кад се договарају на ме, мисле ишчупати душу моју. Psalms 31:14 А ја се, Господе, у Тебе уздам и велим: Ти си Бог мој. Psalms 31:15 У Твојој су руци дани моји; отми ме из руку непријатеља мојих, и од оних, који ме гоне. Psalms 31:16 Покажи светло лице своје слузи свом; спаси ме милошћу својом. Psalms 31:17 Господе! Немој ме оставити под срамотом; јер Тебе призивам. Нек се посраме безбожници, нека замукну и падну у пакао. Psalms 31:18 Нека онеме уста лажљива, која говоре на праведника обесно, охоло и с поругом. Psalms 31:19 Како је много у Тебе добра, које чуваш за оне који Те се боје, и које дајеш онима који се у Те уздају пред синовима човечијим! Psalms 31:20 Сакриваш их под кров лица свог од буна људских; склањаш их под сен од свадљивих језика. Psalms 31:21 Да је благословен Господ, што ми показа дивну милост као да ме уведе у тврд град! Psalms 31:22 Ја рекох у сметњи својој: Одбачен сам од очију Твојих; али Ти чу молитвени глас мој кад Те призвах. Psalms 31:23 Љубите Господа сви свети Његови; Господ држи веру; и увршено враћа онима који поступају охоло. Psalms 31:24 Будите слободни, и нека буде јако срце ваше, сви који се у Господа уздате. Psalms 32:0 Psalms 32:1 Благо ономе, коме је опроштена кривица, коме је грех покривен. Psalms 32:2 Благо човеку, коме Господ не прима грехе и у чијем духу нема лукавства. Psalms 32:3 Кад ћутах, посахнуше кости моје од уздисања мог по вас дан. Psalms 32:4 Јер дан и ноћ тишташе ме рука Твоја; неста сока у мени као на летњој припеци. Psalms 32:5 Грех свој казах Теби, и кривице своје не затајих; рекох: Исповедам Господу преступе своје; и Ти скиде с мене кривицу греха мог. Psalms 32:6 Зато нека Ти се моли сваки светац, кад се можеш наћи; и онда потоп велике воде неће га стигнути. Psalms 32:7 Ти си заклон мој, Ти ме чуваш од тескобе; окружаваш ме радостима у избављању. Psalms 32:8 Уразумићу те, и показаћу ти пут којим да идеш; саветоваћу те, око је моје на теби. Psalms 32:9 Немојте бити као коњ, као мазга без разума, којима уздом и жвалама ваља обуздати губицу, кад не иду к Теби. Psalms 32:10 Много муке има безбожник, а који се узда у Господа, око Њега је милост. Psalms 32:11 Радујте се о Господу, и певајте, праведници; веселите се сви који сте правог срца. Psalms 33:0 Psalms 33:1 Веселите се праведници пред Господом; праведнима доликује славити. Psalms 33:2 Славите Господа гуслама, ударајте Му у псалтир од десет жица. Psalms 33:3 Певајте Му песму нову, сложно ударајте подвикујући; Psalms 33:4 Јер је права реч Господња, и свако дело Његово истинито. Psalms 33:5 Он љуби правду и суд, доброте је Господње пуна земља. Psalms 33:6 Речју Господњом небеса се створише, и духом уста Његових сва војска њихова. Psalms 33:7 Као у гомилу сабра воду морску, и пропасти метну у спреме. Psalms 33:8 Нек се боји Господа сва земља, и нека стрепи пред Њим све што живи по васиљени; Psalms 33:9 Јер Он рече, и постаде; Он заповеди, и показа се. Psalms 33:10 Господ разбија намере незнабошцима, уништава помисли народима. Psalms 33:11 Намера је Господња тврда довека, мисли срца његова од колена на колено. Psalms 33:12 Благо народу, коме је Бог Господ, племену, које је Он изабрао себи за наслеђе. Psalms 33:13 С неба гледа Господ, види све синове људске; Psalms 33:14 С престола, на коме седи, погледа на све који живе на земљи. Psalms 33:15 Он је створио сва срца њихова, Он и зна сва дела њихова. Psalms 33:16 Неће помоћи цару велика сила, неће заштитити јакога велика снага; Psalms 33:17 Није у коњу уздање да ће помоћи; ако му је и велика снага; неће избавити. Psalms 33:18 Гле, око је Господње на онима који Га се боје, и на онима који чекају милост Његову. Psalms 33:19 Он ће душу њихову избавити од смрти, и прехранити их у гладне године. Psalms 33:20 Душа се наша узда у Господа; Он је помоћ наша и штит наш. Psalms 33:21 О Њему се весели срце наше; јер се у свето име Његово уздамо. Psalms 33:22 Да буде милост Твоја, Господе, на нама, као што се уздамо у Тебе. Psalms 34:0 Psalms 34:1 Благосиљам Господа у свако доба, хвала је Његова свагда у устима мојим. Psalms 34:2 Господом се хвали душа моја; нека чују који страдају, па нека се радују. Psalms 34:3 Величајте Господа са мном, узвишујмо име Његово заједно. Psalms 34:4 Тражих Господа, и чу ме, и свих невоља мојих опрости ме. Psalms 34:5 Који у Њега гледају просветљују се, и лица се њихова неће постидети. Psalms 34:6 Овај страдалац завика, и Господ га чу, и опрости га свих невоља његових. Psalms 34:7 Анђели Господњи станом стоје око оних који се Њега боје, и избављају их. Psalms 34:8 Испитајте и видите како је добар Господ; благо човеку који се узда у Њ. Psalms 34:9 Бојте се Господа, свети Његови; јер који се Њега боје, њима нема оскудице. Psalms 34:10 Лавови су убоги и гладни, а који траже Господа, не недостаје им ниједног добра. Psalms 34:11 Ходите, децо, послушајте ме; научићу вас страху Господњем. Psalms 34:12 Који човек жели живот, љуби дане да би видео добро? Psalms 34:13 Устављај језик свој ода зла, и уста своја од преварне речи. Psalms 34:14 Клони се ода зла, и чини добро, тражи мир и иди за њим. Psalms 34:15 Очи су Господње обраћене на праведнике, и уши Његове на јаук њихов. Psalms 34:16 Али је страшно лице Господње за оне који чине зло, да би истребио на земљи спомен њихов. Psalms 34:17 Вичу праведни, и Господ их чује, и избавља их од свих невоља њихових. Psalms 34:18 Господ је близу оних који су скрушеног срца, и помаже онима који су смерног духа. Psalms 34:19 Много невоље има праведник, али га од свих избавља Господ. Psalms 34:20 Чува Господ све кости његове, ни једна се од њих неће сломити. Psalms 34:21 Безбожника убиће зло, и који ненавиде праведника превариће се. Psalms 34:22 Господ искупљује душу слуга својих, и који се год у Њега уздају, неће се преварити. Psalms 35:0 Psalms 35:1 Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме. Psalms 35:2 Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ. Psalms 35:3 Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје. Psalms 35:4 Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће. Psalms 35:5 Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони. Psalms 35:6 Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера. Psalms 35:7 Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој. Psalms 35:8 Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао. Psalms 35:9 А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову. Psalms 35:10 Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује? Psalms 35:11 Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају. Psalms 35:12 Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој. Psalms 35:13 Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим. Psalms 35:14 Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали. Psalms 35:15 А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају. Psalms 35:16 С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим. Psalms 35:17 Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју. Psalms 35:18 Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те. Psalms 35:19 Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта. Psalms 35:20 Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари. Psalms 35:21 Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше. Psalms 35:22 Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене. Psalms 35:23 Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју. Psalms 35:24 Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете. Psalms 35:25 Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га. Psalms 35:26 Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном. Psalms 35:27 Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом! Psalms 35:28 И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан. Psalms 36:0 Psalms 36:1 Безаконику је безбожна реч у срцу; нема страха Божијег пред очима његовим. Psalms 36:2 Али лаже себи у очи, место да призна своје безакоње и омрзне на њ. Psalms 36:3 Речи су уста његових неправда и лукавство, неће да се опамети да твори добро. Psalms 36:4 Безакоње смишља на постељи својој, стоји на путу рђавом, зло му није мрско. Psalms 36:5 Господе! До неба је милост Твоја, и истина Твоја до облака. Psalms 36:6 Правда је Твоја као горе Божије, судови Твоји бездана велика; људе и стоку Ти чуваш, Господе! Psalms 36:7 Како је драгоцена милост Твоја, Боже! Синови људски у сену крила Твојих не боје се. Psalms 36:8 Хране се од изобила дома Твог, и из потока сладости својих Ти их напајаш. Psalms 36:9 Јер је у Тебе извор животу, Твојом светлошћу видимо светлост. Psalms 36:10 Рашири милост своју на оне који Те знају, и правду своју на добра срца. Psalms 36:11 Не дај да стане на мене нога охола, и рука безбожничка да ме заљуља. Psalms 36:12 Онамо нека падну који чине безакоње, нека се стропоштају и не могу устати. Psalms 37:0 Psalms 37:1 Немој се жестити гледајући неваљале, немој завидети онима који чине безакоње. Psalms 37:2 Јер се као трава брзо косе, и као зелено биље вену. Psalms 37:3 Уздај се у Господа и твори добро; живи на земљи и храни истину. Psalms 37:4 Теши се Господом, и учиниће ти шта ти срце жели. Psalms 37:5 Предај Господу пут свој, и уздај се у Њега, Он ће учинити. Psalms 37:6 И извешће као видело правду твоју, и правицу твоју као подне. Psalms 37:7 Ослони се на Господа, и чекај Га. Немој се жестити гледајући кога где напредује на путу свом, човека, који ради шта намисли. Psalms 37:8 Утишај гнев, и остави јарост; немој се дражити да зло чиниш. Psalms 37:9 Јер ће се истребити који чине зло, а који чекају Господа наследиће земљу. Psalms 37:10 Још мало, па неће бити безбожника; погледаћеш на место његово, а њега нема. Psalms 37:11 А смерни ће наследити земљу, и наслађиваће се множином мира. Psalms 37:12 Зло мисли безбожник праведнику, и шкргуће на њ зубима својим. Psalms 37:13 Али му се Господ смеје, јер види да се примиче дан његов. Psalms 37:14 Мач потежу безбожници, запињу лук свој, да оборе убогога и ништега и покољу оне који иду правим путем. Psalms 37:15 Мач ће њихов ударити у њихово срце, и лукови њихови поломиће се. Psalms 37:16 Боље је мало у праведника него богатство многих безбожника. Psalms 37:17 Јер ће се мишице безбожницима потрти, а праведнике утврђује Господ. Psalms 37:18 Зна Господ дане безазленима, и део њихов траје довека. Psalms 37:19 Неће се постидети у зло доба, у дане гладне биће сити. Psalms 37:20 А безбожници гину, и непријатељи Господњи као лепота шумска пролазе, као дим пролазе. Psalms 37:21 Безбожник узаима и не враћа, а праведник поклања и даје. Psalms 37:22 Јер које Он благослови, они наследе земљу, а које Он прокуне, они се истребе. Psalms 37:23 Господ утврђује кораке сваког човека и мио Му је пут његов. Psalms 37:24 Кад посрне да падне, неће пасти, јер га Господ држи за руку. Psalms 37:25 Бејах млад и остарех, и не видех праведника остављеног, ни деце његове да просе хлеба. Psalms 37:26 Сваки дан поклања и даје у зајам, и на наслеђу је његовом благослов. Psalms 37:27 Уклањај се ода зла, и чини добро, и живи довека. Psalms 37:28 Јер Господ љуби праведни суд, и не оставља свеце своје; увек се они чувају; а племе ће се безбожничко истребити. Psalms 37:29 Праведници ће наследити земљу, и живеће на њој довека. Psalms 37:30 Уста праведникова говоре мудрост, и језик његов казује истину. Psalms 37:31 Закон је Бога његовог њему у срцу, стопала се његова не спотичу. Psalms 37:32 Безбожник вреба праведника, и тражи да га убије; Psalms 37:33 Али га Господ неће пустити у руке његове, нити ће дати да га окриве кад се стану судити. Psalms 37:34 Чекај Господа и држи се пута Његовог, и Он ће те поставити да владаш земљом; видећеш како ће се истребити безбожници. Psalms 37:35 Видех безбожника страшног који се рашириваше као гранато дрво; Psalms 37:36 Али прође, и ево нема га; тражим га и не находим. Psalms 37:37 Храни чистоту и пази правду, јер ће у човека мирног остати наслеђе. Psalms 37:38 А безаконика ће нестати сасвим; наслеђе ће се безбожничко затрти. Psalms 37:39 Од Господа је спасење праведницима; Он је крепост њихова у невољи. Psalms 37:40 Господ ће им помоћи, и избавиће их; избавиће их од безбожника, и сачуваће их, јер се у Њега уздају. Psalms 38:0 Psalms 38:1 Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој. Psalms 38:2 Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти. Psalms 38:3 Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог. Psalms 38:4 Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми. Psalms 38:5 Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог. Psalms 38:6 Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан; Psalms 38:7 Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом. Psalms 38:8 Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог. Psalms 38:9 Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено. Psalms 38:10 Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема. Psalms 38:11 Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји. Psalms 38:12 Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари. Psalms 38:13 А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја. Psalms 38:14 Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања. Psalms 38:15 Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој! Psalms 38:16 Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја. Psalms 38:17 Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном. Psalms 38:18 Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог. Psalms 38:19 Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди. Psalms 38:20 Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим. Psalms 38:21 Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене. Psalms 38:22 Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој! Psalms 39:0 Psalms 39:1 Рекох: Чуваћу се на путевима својим да не згрешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном. Psalms 39:2 Бејах нем и глас не пустих; ћутах и о добру. Али се туга моја подиже, Psalms 39:3 Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгоре се огањ; проговорих језиком својим: Psalms 39:4 Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа. Psalms 39:5 Ево с педи дао си ми дане, и век је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човек жив. Psalms 39:6 Баш ходи човек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти. Psalms 39:7 Па шта да чекам, Господе? Нада је моја у Теби. Psalms 39:8 Из свега безакоња мог избави ме, не дај ме безумноме на подсмех. Psalms 39:9 Нем сам, нећу отворити уста својих; јер си ме Ти ударио. Psalms 39:10 Олакшај ми ударац свој, силна рука Твоја уби ме. Psalms 39:11 Ако ћеш карати човека за преступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човек. Psalms 39:12 Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој ћутати. Јер сам гост у Тебе и дошљак као и сви стари моји. Psalms 39:13 Немој ме више гневно гледати, па ћу одахнути пре него отидем и више ме не буде. Psalms 40:0 Psalms 40:1 Дуго чеках Господа, и саже се к мени, и чу вику моју. Psalms 40:2 Извади ме из јаме, која бучи, и из глиба, и постави на камен ноге моје, и утврди стопе моје. Psalms 40:3 И метну у уста моја песму нову, хвалу Богу нашем. Виде многи, и почињу се бојати Господа, и уздати се у Њега. Psalms 40:4 Благо ономе који на Господа ставља надање своје, и не обраћа се охолима и оним који теже на лаж. Psalms 40:5 Многа су чудеса Твоја, која си учинио Господе, Боже мој, и многе су мисли Твоје с нама. Нема Ти равна. Хтео бих јављати и казивати, али им броја нема. Psalms 40:6 Жртве и дарове нећеш; Ти си ми уши отворио; жртву паљеницу и која се за грех приноси не тражиш. Psalms 40:7 И по томе рекох: Ево идем, као што је у књизи писано за мене; Psalms 40:8 Хоћу чинити вољу Твоју, Боже мој, и закон је Твој мени у срцу. Psalms 40:9 Казујем правду на сабору великом; ево, уста својих не устављам; Господе, Ти знаш. Psalms 40:10 Правде Твоје не сакривам у срцу свом, казујем верност Твоју и спасење Твоје; и не тајим милости Твоје и истине Твоје од сабора великог. Psalms 40:11 Господе, немој затворити срца свог од мене; милост Твоја и истина Твоја једнако нека ме чувају. Psalms 40:12 Јер ме опколише зла небројена; стигоше ме неправде моје, да не могу гледати; има их више него косе на глави мојој, срце ме моје остави. Psalms 40:13 Господе, вољан буди избавити ме, Господе, похитај ми у помоћ. Psalms 40:14 Нек се постиде и посраме сви који траже погибао души мојој! Нек се врате натраг и постиде који ми желе зло. Psalms 40:15 Нек се поврате у сметњи својој који ми говоре: Ха! Ха! Psalms 40:16 Нека се теше и веселе Тобом сви који траже Тебе Господе, и који љубе спасење Твоје, нека једнако говоре: Велик Господ! Psalms 40:17 Ја сам несрећан и ништ, нека се Господ постара за ме! Ти си помоћ моја и Избавитељ мој, Боже мој, не часи. Psalms 41:0 Psalms 41:1 Благо ономе који разуме ништега! Господ ће га избавити у зли дан. Psalms 41:2 Господ ће га сачувати и поживеће га; биће блажен на земљи. Нећеш га дати на вољу непријатељима његовим. Psalms 41:3 Господ ће га укрепити болног на одру. Сасвим мењаш постељу његову у болести његовој. Psalms 41:4 Ја вичем: Господе! Смилуј се на ме, исцели душу моју, сагреших Ти. Psalms 41:5 Непријатељи моји говоре злобно за мене: "Кад ће умрети, и име његово погинути?" Psalms 41:6 И ако ко дође да ме види, ласка; срце његово слаже у себи неправду, и отишавши казује. Psalms 41:7 Шапћу о мени међу собом непријатељи моји, и мисле ми зло: Psalms 41:8 "Зла ствар дође на њега, легао је; неће више устати." Psalms 41:9 И човек мира мог, у ког се уздах, који јеђаше хлеб мој, подиже на ме пету. Psalms 41:10 Али Ти, Господе, смилуј се на ме, и подигни ме; а ја ћу им вратити. Psalms 41:11 По томе ћу познати да сам Ти мио, ако се не узрадује непријатељ мој нада мном. Psalms 41:12 А мене целог сачувај, и дај ми да стојим пред лицем Твојим довека. Psalms 41:13 Благословен Бог Израиљев од века до века. Амин, амин. Psalms 42:0 Psalms 42:1 Као што кошута тражи потоке, тако душа моја тражи Тебе, Боже! Psalms 42:2 Жедна је душа моја Бога, Бога Живога, кад ћу доћи и показати се лицу Божијем? Psalms 42:3 Сузе су ми хлеб дан и ноћ, кад ми сваки дан говоре: Где је Бог твој? Psalms 42:4 Душа се моја пролива кад се опомињем како сам ходио сред многог људства; ступао у дом Божји, а људство празнујући певаше и подвикиваше. Psalms 42:5 Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог. Psalms 42:6 Клонула је у мени душа зато што Те помињем у земљи јорданској, на Ермону, на гори малој. Psalms 42:7 Бездана бездану дозива гласом слапова Твојих; све воде Твоје и вали Твоји на мене навалише. Psalms 42:8 Дању је јављао Господ милост своју, а ноћу Му је песма у мене, молитва Богу живота мог. Psalms 42:9 Рећи ћу Богу, граду свом: Зашто си ме заборавио? Зашто идем сетан од пакости непријатељеве? Psalms 42:10 Који ми пакосте, пребијајући кости моје, ругају ми се говорећи ми сваки дан: Где ти је Бог? Psalms 42:11 Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог. Psalms 43:0 Psalms 43:1 Суди ми, Боже, и расправи парбу моју с народом рђавим! Од човека неправедног и лукавог избави ме. Psalms 43:2 Јер си Ти Бог крепости моје; зашто си ме одбацио? Зашто идем сетан од пакости непријатељеве? Psalms 43:3 Пошљи видело своје и истину своју, нека ме воде, и изведу на свету гору Твоју и у дворове Твоје. Psalms 43:4 Онда ћу приступити к жртвенику Божијем, к Богу радости и весеља свог, и уз гусле славићу Те, Боже, Боже мој! Psalms 43:5 Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог. Psalms 44:0 Psalms 44:1 Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време. Psalms 44:2 Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио. Psalms 44:3 Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели. Psalms 44:4 Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову! Psalms 44:5 С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас. Psalms 44:6 Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи. Psalms 44:7 Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш. Psalms 44:8 Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека. Psalms 44:9 Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом. Psalms 44:10 Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају. Psalms 44:11 Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас. Psalms 44:12 У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене. Psalms 44:13 Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас. Psalms 44:14 Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци. Psalms 44:15 Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје. Psalms 44:16 Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих. Psalms 44:17 Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој. Psalms 44:18 Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог. Psalms 44:19 Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним, Psalms 44:20 Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем, Psalms 44:21 Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу. Psalms 44:22 А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама. Psalms 44:23 Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда. Psalms 44:24 Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу? Psalms 44:25 Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу. Psalms 44:26 Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје. Psalms 45:0 Psalms 45:1 Тече из срца мог реч добра; рекох: Дело је моје за цара; језик је мој трска хитрог писара. Psalms 45:2 Ти си најлепши између синова људских, благодат тече из уста твојих, јер те је благословио Бог довека. Psalms 45:3 Припаши, јуначе, уз бедро своје мач свој, част своју и красоту своју. Psalms 45:4 И тако окићен похитај, седи на кола за истину и кротку правду, и десница ће твоја показати чудеса. Psalms 45:5 Оштре су стреле твоје; народи ће пасти под власт твоју; прострелиће срца непријатеља царевих. Psalms 45:6 Престо је Твој, Боже, вечан и непоколебљив; скиптар је царства Твог скиптар правице. Psalms 45:7 Љубиш правду и мрзиш на безакоње; тога ради помаза те, Боже, Бог Твој уљем радости више него другове Твоје. Psalms 45:8 Све хаљине твоје миришу смирном, алојом и касијом. Који живе у дворима од минијске слонове кости, они те веселе. Psalms 45:9 Царске кћери дворе те; с десне ти стране стоји царица у офирском злату. Psalms 45:10 Чуј, кћери, погледај и обрати к мени ухо своје, заборави народ свој и дом оца свог. Psalms 45:11 И цару ће омилети лепота твоја; јер је Он Господ твој, и Њему се поклони. Psalms 45:12 Кћи Тирова доћи ће с даровима, најбогатији у народу тебе ће молити. Psalms 45:13 Сва је украшена кћи царева изнутра, хаљина јој је златом искићена. Psalms 45:14 У везеној хаљини воде је к цару; за њом воде к теби девојке, друге њене. Psalms 45:15 Воде их весело и радосно, улазе у двор царев. Psalms 45:16 Место отаца твојих биће синови твоји, поставићеш их кнезовима по свој земљи. Psalms 45:17 Учинићу да се не заборавља име твоје од колена на колено; потом ће те славити народи ва век века. Psalms 46:0 Psalms 46:1 Бог нам је уточиште и сила, помоћник, који се у невољама брзо налази. Psalms 46:2 Зато се нећемо бојати, да би се земља поместила, и горе се превалиле у срце морима. Psalms 46:3 Нека бучи и кипи вода њихова, нек се планине тресу од вала њихових; Psalms 46:4 Потоци веселе град Божји, свети стан Вишњег. Psalms 46:5 Бог је усред њега, неће се поместити, Бог му помаже од зоре. Psalms 46:6 Узбучаше народи, задрмаше се царства; али Он пусти глас свој и земља се растапаше. Psalms 46:7 Господ над војскама с нама је, бранич је наш Бог Јаковљев. Psalms 46:8 Ходите и видите дела Господа, који учини чудеса на земљи, Psalms 46:9 Прекиде ратове до краја земље, лук преби, копље сломи, и кола сажеже огњем. Psalms 46:10 Утолите и познајте да сам ја Бог; ја сам узвишен по народима, узвишен на земљи. Psalms 46:11 Господ над војскама с нама је, бранич је наш Бог Јаковљев. Psalms 47:0 Psalms 47:1 Сви народи, запљескајте рукама, покликните Богу гласом радосним. Psalms 47:2 Јер је Вишњи Господ страшан, цар велики над свом земљом. Psalms 47:3 Покори нам народе и племена под ноге наше. Psalms 47:4 Избра нам достојање наше, красоту Јакова, који Му омиле. Psalms 47:5 Иде Бог уз подвикивање, Господ уз глас трубни. Psalms 47:6 Појте Богу, појте; појте цару нашем, појте; Psalms 47:7 Јер је Бог цар од све земље, појте песму. Psalms 47:8 Бог царује над народима; Бог седи на светом престолу свом. Psalms 47:9 Кнезови народни састављају се с народом Бога Аврамовог. Јер су штитови земаљски Божији. Да је узвишен! Psalms 48:0 Psalms 48:1 Велик је Господ и славан веома у граду Бога нашег, на светој гори својој. Psalms 48:2 Прекрасна је висина, утеха свој земљи гора Сион, на северној страни њеној град цара великог. Psalms 48:3 Бог у дворима његовим зна се да је бранич. Psalms 48:4 Јер, гле, цареви се земаљски сабраше, али прођоше сви. Psalms 48:5 Видеше и зачудише се, препадоше се и побегоше. Psalms 48:6 Трепет обузе их онде, мучише се као породиља. Psalms 48:7 Ветром источним разбио си корабље тарсиске. Psalms 48:8 Шта слушамо то и видимо у граду Господа над војскама, у граду Бога нашег, Бог га утврди довека. Psalms 48:9 Казујемо, Боже, милост Твоју усред цркве Твоје. Psalms 48:10 Као што је име Твоје, Боже, тако је и хвала Твоја на крајевима земаљским; правде је пуна десница Твоја. Psalms 48:11 Нек се весели гора Сион, нек се радују кћери јудејске судова ради Твојих. Psalms 48:12 Пођите око Сиона и обиђите га, избројте куле његове; Psalms 48:13 Погледајте бедеме његове, размотрите дворове његове, да приповедате млађим нараштајима. Psalms 48:14 Јер је овај Бог наш Бог увек и довека, Он ће бити вођ наш довека. Psalms 49:0 Psalms 49:1 Слушајте ово сви народи, пазите сви који живите по васиљени, Psalms 49:2 Простаци и господо, богати и сиромаси. Psalms 49:3 Уста ће моја казати премудрост, и срце моје рећи ће разум. Psalms 49:4 Пригнућу ухо своје к причи, уз гусле ћу отворити загонетку своју. Psalms 49:5 Чега да се бојим у зле дане, кад ме злоба мојих непријатеља опколи? Psalms 49:6 Који се уздате у силу своју, и хвалите се великим богатством својим! Psalms 49:7 Човек неће никако брата ослободити, неће дати Богу откуп за њ. Psalms 49:8 Велик је откуп за душу, и неће бити никад Psalms 49:9 Да ко довека живи, и не види гроба. Psalms 49:10 Сви виде где умиру као и незналица и безумник што гину, и остављају другима имање своје. Psalms 49:11 Они мисле да ће куће њихове трајати довека, и станови њихови од колена на колено; именима својим зову земље; Psalms 49:12 Али човек у части неће дуго остати, изједначиће се са стоком, коју кољу. Psalms 49:13 Овај им се пут чини пробитачан, и који за њима иду, хвале мисли њихове; Psalms 49:14 Али ће их као овце затворити у пакао, смрт ће им бити пастир; и ујутру ходиће по њима праведници, и облик њихов збрисаће пакао раставивши их с насељем. Psalms 49:15 Али ће Бог душу моју избавити из руку паклених; јер ме Он прима. Psalms 49:16 Не бој се кад се ко богати; кад расте слава дома његовог. Psalms 49:17 Јер кад умре, неће ништа понети, нити ће поћи за њим слава његова. Psalms 49:18 Јер душу његову благосиљају за живота његовог, и славе тебе, што угађаш себи. Psalms 49:19 Али ће он отићи у стан отаца својих, где света никад не виде. Psalms 49:20 Човек у части, ако није разуман, изједначиће се са стоком, коју кољу. Psalms 50:0 Psalms 50:1 Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада. Psalms 50:2 Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог. Psalms 50:3 Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика. Psalms 50:4 Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом: Psalms 50:5 "Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви." Psalms 50:6 (И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.) Psalms 50:7 Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој. Psalms 50:8 Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном. Psalms 50:9 Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих. Psalms 50:10 Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде. Psalms 50:11 Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је. Psalms 50:12 Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој. Psalms 50:13 Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем? Psalms 50:14 Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје. Psalms 50:15 Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави. Psalms 50:16 А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим? Psalms 50:17 А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа. Psalms 50:18 Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део. Psalms 50:19 Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре. Psalms 50:20 Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш. Psalms 50:21 Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје. Psalms 50:22 Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити. Psalms 50:23 Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије. Psalms 51:0 Psalms 51:1 Смилуј се на ме, Боже, по милости својој, и по великој доброти својој очисти безакоње моје. Psalms 51:2 Опери ме добро од безакоња мог, и од греха мог очисти ме. Psalms 51:3 Јер ја знам преступе своје, и грех је мој једнако преда мном. Psalms 51:4 Самоме Теби згреших, и на Твоје очи зло учиних, а Ти си праведан у речима својим и чист у суду свом. Psalms 51:5 Гле, у безакоњу родих се, и у греху затрудне мати моја мном. Psalms 51:6 Гле, истину љубиш у срцу, и изнутра јављаш ми мудрост. Psalms 51:7 Покропи ме исопом, и очистићу се; умиј ме, и бићу бељи од снега. Psalms 51:8 Дај ми да слушам радост и весеље, да се прену кости које си потро. Psalms 51:9 Одврати лице своје од греха мојих, и сва безакоња моја очисти. Psalms 51:10 Учини ми, Боже, чисто срце, и дух прав понови у мени. Psalms 51:11 Немој ме одвргнути од лица свог, и Светог Духа свог немој узети од мене. Psalms 51:12 Врати ми радост спасења свог, и дух владалачки нека ме поткрепи. Psalms 51:13 Научићу безаконике путевима Твојим, и грешници к Теби ће се обратити. Psalms 51:14 Избави ме од крви, Боже, Боже, Спаситељу мој, и језик ће мој гласити правду Твоју. Psalms 51:15 Господе! Отвори уста моја, и она ће казати хвалу Твоју. Psalms 51:16 Јер жртву нећеш: ја бих је принео; за жртве паљенице не мариш. Psalms 51:17 Жртва је Богу дух скрушен, срце скрушено и поништено не одбацујеш, Боже. Psalms 51:18 По доброти својој, Господе, чини добро Сиону, подигни зидове јерусалимске. Psalms 51:19 Онда ће Ти бити миле жртве правде, приноси и жртве паљенице; онда ће метати на жртвеник Твој теоце. Psalms 52:0 Psalms 52:1 Што се хвалиш неваљалством, силни? Милост је Божија сваки дан са мном. Psalms 52:2 Неправду измишља језик твој; он је у тебе као бритва наоштрена, лукави! Psalms 52:3 Волиш зло него добро, волиш лагати него истину говорити. Psalms 52:4 Љубиш свакојаке речи од погибли, и језик лукав. Psalms 52:5 Тога ради Бог ће те поразити сасвим, избациће те и ишчупаће те из стана, и корен твој из земље живих. Psalms 52:6 Видеће праведници и побојаће се, и подсмеваће му се: Psalms 52:7 Гле човека који не држаше у Богу крепости своје, него се уздаше у величину богатства свог и утврђиваше се злоћом својом. Psalms 52:8 А ја, као маслина зелена у дому Господњем, уздам се у милост Божију без престанка и довека. Psalms 52:9 Довека ћу хвалити Тебе, јер добро чиниш, и уздаћу се у име Твоје; јер си добар к свецима својим. Psalms 53:0 Psalms 53:1 Рече безумник у срцу свом: Нема Бога; проневаљалише се и загрдеше у безакоњу, нема никога добро да твори. Psalms 53:2 Бог с неба погледа на синове човечије да види има ли који разуман, и тражи ли који Бога. Psalms 53:3 Сви застранише, сви се покварише, нема никога добро да твори, нема ни једног. Psalms 53:4 Зар неће да се оразуме који год чине безакоње, једу народ мој као што једу хлеб, и не призивају Бога? Psalms 53:5 Дрхтаће од страха где страха нема. Јер ће Бог расути кости оних који устају на тебе. Ти ћеш их посрамити, јер их Бог одврже. Psalms 53:6 Ко ће послати са Сиона спасење Израиљу? Кад Бог поврати заробљени народ свој, радоваће се Јаков, веселиће се Израиљ. Psalms 54:0 Psalms 54:1 Боже! Именом својим помози ми, и крепошћу својом одбрани ме на суду. Psalms 54:2 Боже! Услиши молитву моју, чуј речи уста мојих. Psalms 54:3 Јер туђини усташе на ме; и силни траже душу моју; немају Бога пред собом. Psalms 54:4 Гле, Бог је помоћник мој, Господ даје снагу души мојој. Psalms 54:5 Обратиће зло на непријатеље моје, истином својом истребиће их. Psalms 54:6 Радо ћу принети жртву, прославићу име Твоје, Господе, јер је добро. Psalms 54:7 Јер ме избављаш од сваке невоље, и на непријатеље моје без страха гледа око моје. Psalms 55:0 Psalms 55:1 Услиши, Боже, молитву моју, и немој се сакрити од мољења мог. Psalms 55:2 Пази, и саслушај ме; цвилим у јаду свом и уздишем Psalms 55:3 Од вике непријатељске и од досаде безбожничке; јер дижу на ме зло, и у гневу гоне ме. Psalms 55:4 Срце је моје уздрхтало у мени, и страх смртни попаде ме; Psalms 55:5 Страх и трепет дође на ме, и гроза подузе ме. Psalms 55:6 И рекох: Ко би ми дао крила голубиња? Ја бих одлетео и починуо; Psalms 55:7 Далеко бих побегао, и настанио се у пустињи. Psalms 55:8 Похитао бих да утечем од вихора и од буре. Psalms 55:9 Порази, Господе, и раздели језике њихове, јер видим насиље и свађу у граду; Psalms 55:10 Дању и ноћу то ходи по зидовима његовим; злочинство је и мука посред њега. Psalms 55:11 Усред њега је погибао, с улице његове не одлази превара и лукавство. Psalms 55:12 Јер не ружи ме непријатељ мој, то бих поднео; не устаје на ме јавни ненавидник, од њега бих се сакрио. Psalms 55:13 Него ти који си ми био то што ја сам, друг мој и знанац мој. Psalms 55:14 С којим ми беше радост делити тајну, и у дом Божији ходих кроз сабор народни. Psalms 55:15 Нека их уграби смрт, нека живи сиђу у пакао, јер је злочинство у стану њиховом и у њима. Psalms 55:16 Ја Бога призивам, и Господ ће ме спасти. Psalms 55:17 Вечером и јутром и у подне тужим и уздишем, и чуће глас мој; Psalms 55:18 Учиниће, те ће душа моја бити мирна од оних који нападају на ме, јер их много имам. Psalms 55:19 Да услиши, и укроти их Бог, који живи од века; јер се не мењају и не боје се Бога. Psalms 55:20 Дижу руке своје на оне који су с њима у миру, и раскидају своју дружбу. Psalms 55:21 Уста су им мека као масло, а на срцу им је рат. Речи су им блаже од уља, али су голи мачеви. Psalms 55:22 Стави на Господа бреме своје, и Он ће те поткрепити. Неће дати довека праведнику да посрне. Psalms 55:23 Ти ћеш их, Боже, свалити у јаму погибли; крвопије и лукави неће саставити половине дана својих. А ја се у Тебе уздам. Psalms 56:0 Psalms 56:1 Смилуј се на ме, Боже, јер човек хоће да ме прогута, непријатељ ме сваки дан притешњује. Psalms 56:2 Непријатељи моји сваки дан траже да ме прогутају; јер многи нападају на ме охоло. Psalms 56:3 Кад ме је страх, јер се у Тебе уздам. Psalms 56:4 Богом се хвалим за реч Његову; у Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити тело? Psalms 56:5 Сваки дан изврћу речи моје; шта год мисле, све мени о злу. Psalms 56:6 Скупљају се, прикривају се, пазе за петама мојим; јер траже душу моју. Psalms 56:7 Код овакве злоће избави од њих, у гневу обори народе, Боже. Psalms 56:8 У Тебе је избројано моје потуцање, сузе се моје чувају у суду код Тебе, оне су у књизи Твојој. Psalms 56:9 Непријатељи моји уступају натраг, кад Тебе призивам; по том знам да је Бог са мном. Psalms 56:10 Богом се хвалим за реч Његову, Господом се хвалим за реч Његову. Psalms 56:11 У Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити човек? Psalms 56:12 Теби сам се, Боже, заветовао; Тебе ћу хвалити; Psalms 56:13 Јер си избавио душу моју од смрти, ноге моје од спотицања, да бих ходио пред лицем Божјим, у светлости живих. Psalms 57:0 Psalms 57:1 Смилуј се на ме, Боже, смилуј се на ме; јер се у Тебе узда душа моја, и под сен крила Твојих склањам се док не прођу невоље. Psalms 57:2 Призивам Бога Вишњег, Бога, који ми добро чини; Psalms 57:3 Да пошаље с неба и сачува ме, да посрами оног који тражи да ме прождре; да пошаље Бог милост своју и истину своју. Psalms 57:4 Душа је моја међу лавовима, лежим међу онима који дишу пламеном. Зуби су синова људских копља и стреле, и њихов језик мач оштар. Psalms 57:5 Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава Твоја! Psalms 57:6 Метнуше замку ногама мојим, и стегоше душу моју, ископаше преда мном јаму, и сами падоше у њу. Psalms 57:7 Утврдило се срце моје, Боже, утврдило се срце моје; певаћу Те и славићу. Psalms 57:8 Пробуди се, славо моја, пробуди се, псалтире и гусле; устаћу рано. Psalms 57:9 Хвалићу Господа по народима, певаћу Ти по племенима. Psalms 57:10 Јер је велика до небеса милост Твоја, и истина Твоја до облака. Psalms 57:11 Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава Твоја! Psalms 58:0 Psalms 58:1 Говорите ли заиста истину, силни, судите ли право, синови човечији? Psalms 58:2 Та, безакоња састављате у срцу, мећете на мерила злочинства руку својих на земљи. Psalms 58:3 Од самог рођења застранише безаконици, од утробе материне тумарају говорећи лаж. Psalms 58:4 У њима је јед као јед змијињи, као глуве аспиде, која затискује ухо своје, Psalms 58:5 Која не чује глас бајачев, врачара вештог у врачању. Psalms 58:6 Боже! Поломи им зубе у устима њиховим; разбиј чељусти лавовима, Господе! Psalms 58:7 Нек се пролију као вода, и нестане их. Кад пусте стреле, нека буду као сломљене. Psalms 58:8 Као пуж, који се рашчиња, нека ишчиле; као дете, које жена побаци, нека не виде сунца. Psalms 58:9 Пре него котлови ваши осете топлоту од потпаљеног трња, и сирово и нагорело нека разнесе вихор. Psalms 58:10 Обрадоваће се праведник кад види освету, опраће ноге своје у крви безбожниковој. Psalms 58:11 И рећи ће људи: Заиста има плода праведнику! Заиста је Бог судија на земљи! Psalms 59:0 Psalms 59:1 Избави ме од непријатеља мојих, Боже мој, и од оних, што устају на ме, заклони ме. Psalms 59:2 Избави ме од оних који чине безакоње, и од крвопија сачувај ме. Psalms 59:3 Ево, зло намишљају души мојој, скупљају се на ме силни, без кривице моје и без греха мог, Господе. Psalms 59:4 Без кривице моје стечу се и оружају се; устани за мене, и гледај. Psalms 59:5 Ти, Господе, Боже над војскама, Боже Израиљев, пробуди се, обиђи све ове народе, немој пожалити одметника. Psalms 59:6 Нек се врате увече, лају као пси и иду око града. Psalms 59:7 Ево руже језиком својим, мач им је у устима, јер, веле, ко ће чути? Psalms 59:8 Али Ти ћеш се, Господе, смејати њима и посрамити све ове народе. Psalms 59:9 Они су јаки, али ја на Тебе погледам, јер си Ти Бог, чувар мој. Psalms 59:10 Бог, који ме милује, иде преда мном, Бог ми даје без страха да гледам непријатеље своје. Psalms 59:11 Немој их побити, да не би заборавио народ мој; распи их силом својом и обори их, Господе, браничу наш, Psalms 59:12 За грех уста њихових; за речи језика њиховог; нек се ухвате у охолости својој за клетву и лаж коју су говорили. Psalms 59:13 Распи у гневу, распи, да их нема; и нека познају да Бог влада над Јаковом и до крајева земаљских. Psalms 59:14 Нек се врате увече, лају као пси, и иду око града. Psalms 59:15 Нека тумарају тражећи хране, и не наситивши се нека ноћи проводе. Psalms 59:16 А ја ћу певати силу Твоју, рано ујутру гласити милост Твоју; јер си ми био одбрана и уточиште у дан невоље моје. Psalms 59:17 Сило моја! Теби ћу певати, јер си Ти Бог чувар мој, Бог који ме милује. Psalms 60:0 Psalms 60:1 Боже, расрдио си се на нас, расуо си нас, гневио си се; поврати нас. Psalms 60:2 Затресао си земљу, и развалио си је; стегни раселине њене, јер се њиха. Psalms 60:3 Дао си народу свом да позна љуту невољу, напојио си нас вина од ког се занесосмо. Psalms 60:4 Подигни заставу за оне који Те се боје, да утеку од лука, Psalms 60:5 Да се избаве мили Твоји. Помози десницом својом и услиши ме. Psalms 60:6 Бог рече у светињи својој: Веселићу се, разделићу Сихем, и долину Сокот размерићу. Psalms 60:7 Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крепост главе моје, Јуда скиптар мој, Psalms 60:8 Моав чаша моја, из које се умивам, на Едома пружићу обућу своју. Певај ми, филистејска земљо! Psalms 60:9 Ко ће ме одвести у тврди град? Ко ће ме отпратити до Едома? Psalms 60:10 Зар нећеш Ти, Боже, који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војском нашом? Psalms 60:11 Дај нам помоћ у тескоби. А обрана је човечија узалуд. Psalms 60:12 Богом смо јаки: Он гази непријатеље наше. Psalms 61:0 Psalms 61:1 Чуј, Боже, вику моју, слушај молитву моју. Psalms 61:2 Од краја земље вичем к Теби, кад клону срце моје. Изведи ме на гору, где се не могу попети. Psalms 61:3 Јер си Ти уточиште моје, тврди заклон од непријатеља. Psalms 61:4 Да живим у стану Твом довека, и починем под кровом крила Твојих. Psalms 61:5 Јер Ти, Боже, чујеш завете моје и дајеш ми достојање оних који поштују име Твоје. Psalms 61:6 Додај дане к данима царевим, и године његове продужи од колена на колено. Psalms 61:7 Нека царује довека пред Богом; заповеди милости и истини нека га чувају. Psalms 61:8 Тако ћу певати имену Твом свагда, извршујући завете своје сваки дан. Psalms 62:0 Psalms 62:1 Та, у Бога је мир души мојој, од Њега је спасење моје! Psalms 62:2 Та, Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути нимало. Psalms 62:3 Докле ћете нападати на човека? Сви хоћете да га оборите као зид наваљен, као ограду испроваљивану. Psalms 62:4 Баш наумише да га свргну с висине, омиле им лаж, устима благосиљају, а у срцу куну. Psalms 62:5 Да, у Богу се смири, душо моја; јер је у Њему нада моја. Psalms 62:6 Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути. Psalms 62:7 У Богу је спасење моје и слава моја, тврди град и пристаниште мени је у Богу. Psalms 62:8 Народе! Уздај се у Њега у свако доба; изливајте пред Њим срце своје; Бог је наше уточиште. Psalms 62:9 Та, синови су простачки ништа, синови су господски лаж, да се метну на мерила, били би лакши него ништа. Psalms 62:10 Не уздајте се у власт ни у отимање, немојте бити ништави; кад расте богатство, не дајте да вам срце прионе за њ. Psalms 62:11 Једном рече Бог и више пута чух, да је крепост у Бога. Psalms 62:12 И у Тебе је, Господе, милост; јер Ти плаћаш свакоме по делима његовим. Psalms 63:0 Psalms 63:1 Боже! Ти си Бог мој, к Теби раним, жедна је Тебе душа моја, за Тобом чезне тело моје у земљи сувој, жедној и безводној. Psalms 63:2 Тако бих Те угледао у светињи, да бих видео силу Твоју и славу Твоју. Psalms 63:3 Јер је доброта Твоја боља од живота. Уста би моја хвалила Тебе; Psalms 63:4 Тако бих Те благосиљао за живота свог, у име Твоје подигао бих руке своје. Psalms 63:5 Као салом и уљем наситила би се душа моја, и радосним гласом хвалила би Те уста моја. Psalms 63:6 Кад Те се сећам на постељи, све ноћне страже размишљам о Теби. Psalms 63:7 Јер си Ти помоћ моја, и у сену крила Твојих веселим се. Psalms 63:8 Душа се моја прилепила за Тебе, десница Твоја држи ме. Psalms 63:9 Који траже погибао души мојој, они ће отићи под земљу. Psalms 63:10 Изгинуће од мача, и допашће лисицама. Psalms 63:11 А цар ће се веселити о Богу, хвалиће се сваки који се куне Њим, кад се затисну уста онима који говоре лаж. Psalms 64:0 Psalms 64:1 Чуј, Боже, глас мој у јаду мом; од страшног непријатеља сачувај живот мој. Psalms 64:2 Сакриј ме од гомиле безаконика, од чете злочинаца, Psalms 64:3 Који наоштрише језик свој као мач, стрељају речима, које задају ране, Psalms 64:4 Да би из потаје убили правога. Изненада ударају на њ и не боје се; Psalms 64:5 Утврђују себе у злим намерама, договарају се како ће замке сакрити, веле: Ко ће их видети? Psalms 64:6 Измишљају злочинства и говоре: Свршено је! Шта ће се радити, смишљено је! А шта је унутра и срце у човека дубоко је. Psalms 64:7 Али ће их Бог поразити; удариће их стрела изненада. Psalms 64:8 Обориће један другог језиком својим. Ко их год види, бежаће од њих. Psalms 64:9 Сви ће се људи бојати и казиваће чудо Божије, и познаће у томе дело Његово. Psalms 64:10 А праведник ће се веселити о Господу и уздаће се у Њега, и хвалиће се сви који су правог срца. Psalms 65:0 Psalms 65:1 У Теби је уздање, Боже, Теби припада хвала на Сиону, и Теби се извршују завети. Psalms 65:2 Ти слушаш молитву; к Теби долази свако тело. Psalms 65:3 Безакоња ме притискају, Ти ћеш очистити грехе наше. Psalms 65:4 Благо ономе кога изабираш и примаш, да живи у двору Твом! Наситићемо се добром дома Твог, светињом цркве Твоје. Psalms 65:5 Дивно нам одговараш по правди својој, Боже, Спаситељу наш, узданицо свих крајева земаљских, и народа преко мора далеко. Psalms 65:6 Који си поставио горе својом силом, опасао се јачином, Psalms 65:7 Који утишаваш хуку морску, хуку вала њихових и буну по народима! Psalms 65:8 Боје се Твојих чудеса који живе на крајевима земаљским; све што се јавља јутром и вечером Ти будиш да слави Тебе. Psalms 65:9 Надгледаш земљу и заливаш је, обилно је обогаћаваш; поток је Божји пун воде, спремаш за њих жито, јер си тако уредио. Psalms 65:10 Бразде њене напајаш, равниш груде њене, кишним капљама размекшаваш је, благосиљаш је да рађа. Psalms 65:11 Ти венчаваш годину, којој добро чиниш; стопе су Твоје пуне масти. Psalms 65:12 Тију паше по пустињама, и хумови се опасују радошћу. Psalms 65:13 Луке се осипају стадима, и поља се заодевају пшеницом; веселе се и певају. Psalms 66:0 Psalms 66:1 Покликни Богу, сва земљо! Psalms 66:2 Запевајте славу имену Његовом, дајте Му хвалу и славу. Psalms 66:3 Реците Богу: Како си страшан у делима својим! Ради велике силе Твоје ласкају Ти непријатељи Твоји. Psalms 66:4 Сва земља нек се поклони Теби и поје Теби, нека поје имену Твом. Psalms 66:5 Ходите и видите дела Бога страшног у делима својим над синовима људским. Psalms 66:6 Он је претворио море у сухоту, преко реке пређосмо ногама; онде смо се веселили о Њему; Psalms 66:7 Влада силом својом увек, очи Његове гледају на народе. Бунтовници, да се нисте подигли! Psalms 66:8 Благосиљајте, народи, Бога нашег, и гласите хвалу Њему. Psalms 66:9 Он је даровао души нашој живот, и није дао да поклизне нога наша. Psalms 66:10 Ти си нас окушао, Боже, претопио си нас, као сребро што се претапа. Psalms 66:11 Увео си нас у мрежу, метнуо си бреме на леђа наша. Psalms 66:12 Дао си нас у јарам човеку, уђосмо у огањ и у воду; али си нас извео на одмор. Psalms 66:13 Ући ћу у дом Твој са жртвама што се сажижу, извршићу Ти завете своје, Psalms 66:14 Које рекоше уста моја, и каза језик мој у тескоби мојој. Psalms 66:15 Жртве паљенице претиле ћу ту принети с димом од претилине овнујске, принећу Ти теоце с јарићима. Psalms 66:16 Ходите, чујте сви који се бојите Бога, ја ћу вам казати шта је учинио души мојој. Psalms 66:17 К Њему завиках устима својим, и језиком својим прославих Га. Psalms 66:18 Да сам видео у срцу свом безакоње, не би ме услишио Господ. Psalms 66:19 Али Бог услиши, прими глас мољења мог. Psalms 66:20 Благословен Бог, који не одврже молитве моје и не остави ме без милости своје! Psalms 67:0 Psalms 67:1 Боже, буди нам милостив и благосиљај нас, обасјавај нас лицем својим. Psalms 67:2 Да би се знао на земљи пут Твој, по свима народима спасење Твоје. Psalms 67:3 Да Те славе народи, Боже, да Те славе сви народи! Psalms 67:4 Да се веселе и радују племена; јер судиш народима право, и племенима на земљи управљаш. Psalms 67:5 Да Те славе народи, Боже, да Те славе сви народи! Psalms 67:6 Земља даде плод свој. Да нас благосиља Бог, Бог наш! Psalms 67:7 Да нас благосиља Бог, и да Га се боје сви крајеви земаљски! Psalms 68:0 Psalms 68:1 Устаће Бог, и расуће се непријатељи Његови, и побећи ће од лица Његовог који мрзе на Њ. Psalms 68:2 Ти ћеш их разагнати као дим што се разгони; као што се восак топи од огња, тако ће безбожници изгинути од лица Божијег. Psalms 68:3 А праведници ће се веселити, радоваће се пред Богом, и славити у радости. Psalms 68:4 Појте Богу, попевајте имену Његовом; равните пут Ономе што иде преко пустиње; Господ Му је име, радујте Му се. Psalms 68:5 Отац је сиротама и судија удовицама Бог у светом стану свом. Psalms 68:6 Бог самцима даје задругу, сужње изводи на места обилна, а непокорни живе где је суша. Psalms 68:7 Боже! Кад си ишао пред народом својим, кад си ишао преко пустиње, Psalms 68:8 Земља се тресаше, и небо се растапаше од лица Божијег, и овај Синај од лица Бога, Бога Израиљевог. Psalms 68:9 Благодатни си дажд изливао, Боже, и кад изнемагаше достојање Твоје, Ти си га крепио. Psalms 68:10 Стадо Твоје живљаше онде; по доброти својој, Боже, Ти си готовио храну јадноме. Psalms 68:11 Господ даје реч; гласника велико је мноштво. Psalms 68:12 Цареви над војскама беже, беже, а која седи дома, дели плен. Psalms 68:13 Смиривши се у својим крајевима, ви сте као голубица, којој су крила посребрена, а перје јој се златни. Psalms 68:14 Кад је Свемогући расипао цареве на овој земљи, она се блисташе као снег на Селмону. Psalms 68:15 Гора је васанска гора Божија; гора је васанска гора хумовита. Psalms 68:16 Зашто гледате завидљиво, горе хумовите? Ево гора, на којој омиле Богу живети, и на којој ће Господ живети довека. Psalms 68:17 Кола Божијих има сила, хиљаде хиљада. Међу њима је Господ, Синај у светињи. Psalms 68:18 Ти си изашао на висину, довео си робље, примио дарове за људе, а и за оне који се противе да овде наставаш, Господе Боже! Psalms 68:19 Благословен Господ сваки дан! Ако нас ко претовара, Бог нам помаже. Psalms 68:20 Овај је Бог наш Бог Спаситељ, у власти су Господу врата смртна. Psalms 68:21 Господ сатире главу непријатељима својим и власато теме оног који остаје у безакоњу свом. Psalms 68:22 Рече Господ: Од Васана ћу довести, довешћу из дубине морске, Psalms 68:23 Да ти огрезне нога у крви непријатељској и језик паса твојих да је лиже. Psalms 68:24 Видеше како идеш, Боже, како свето иде Бог мој, цар мој. Psalms 68:25 Напред иђаху певачи, за њима свирачи сред девојака с бубњевима: Psalms 68:26 "На сабору благосиљајте Господа Бога, који сте из извора Израиљевог!" Psalms 68:27 Онде млади Венијамин, старешина њихов; кнезови Јудини, владаоци њихови; кнезови Завулонови, кнезови Нефталимови. Psalms 68:28 Бог твој даровао ти је силу. Утврди, Боже, ово што си учинио за нас! Psalms 68:29 У цркви Твојој, у Јерусалиму, цареви ће приносити даре. Psalms 68:30 Укроти звер у риту, код волова с теоцима народа, да би попадали пред Тобом са шипкама сребра; распи народе који желе бојеве. Psalms 68:31 Доћи ће властела из Мисира, Етиопија ће пружити руке своје к Богу. Psalms 68:32 Царства земаљска, појте Богу, попевајте Господу, Psalms 68:33 Који седи на небесима небеса исконских. Ево грми гласом јаким. Psalms 68:34 Дајте славу Богу; величанство је Његово над Израиљем и сила Његова на облацима. Psalms 68:35 Диван си, Боже, у светињи својој! Бог Израиљев даје силу и крепост народу. Благословен Бог! Psalms 69:0 Psalms 69:1 Помози ми, Боже, јер дође вода до душе. Psalms 69:2 Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају. Psalms 69:3 Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога. Psalms 69:4 Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим. Psalms 69:5 Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе. Psalms 69:6 Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев! Psalms 69:7 Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје. Psalms 69:8 Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје. Psalms 69:9 Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме. Psalms 69:10 Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло; Psalms 69:11 Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича. Psalms 69:12 О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме. Psalms 69:13 А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје. Psalms 69:14 Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде; Psalms 69:15 Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог. Psalms 69:16 Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме. Psalms 69:17 Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме. Psalms 69:18 Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме. Psalms 69:19 Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји. Psalms 69:20 Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим. Psalms 69:21 Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом. Psalms 69:22 Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата. Psalms 69:23 Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда. Psalms 69:24 Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме! Psalms 69:25 Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи. Psalms 69:26 Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио. Psalms 69:27 Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје. Psalms 69:28 Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани. Psalms 69:29 А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони. Psalms 69:30 Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали. Psalms 69:31 То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима. Psalms 69:32 Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше. Psalms 69:33 Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се. Psalms 69:34 Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче! Psalms 69:35 Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га. Psalms 69:36 И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему. Psalms 70:0 Psalms 70:1 Боже, похитај да ме избавиш, Господе, да ми помогнеш! Psalms 70:2 Нек се постиде и посраме који траже душу моју! Нек одступе натраг, и осрамоте се који ми зло желе! Psalms 70:3 Са стидом нек се врате натраг који ми говоре: Ха! Ха! Psalms 70:4 Нек се теше и веселе Тобом који траже Тебе, и који љубе спасење Твоје, нека једнако говоре: Велик је Бог! Psalms 70:5 А ја сам ништ и убог, Боже, похитај к мени! Ти си помоћ моја и Избавитељ мој, Господе, не часи! Psalms 71:0 Psalms 71:1 У Тебе се, Господе, уздам, немој ме оставити под срамотом вечном. Psalms 71:2 Правдом својом избави ме, и опрости ме, пригни к мени ухо своје и помози ми. Psalms 71:3 Буди ми град где бих свагда долазио да живим, уреди спасење моје; јер си Ти град мој и крепост моја. Psalms 71:4 Боже мој! Узми ме из руке безбожникове, из руке безаконикове и насилникове. Psalms 71:5 Јер си Ти надање моје, Господ је Господ поуздање моје од младости моје. Psalms 71:6 Тебе се држим од рођења, од утробе матере моје Ти си бранич мој; Тобом се хвалим свагда. Psalms 71:7 Чудо сам многима, а Ти си уточиште моје јако. Psalms 71:8 Уста су моја пуна хвале Твоје, славе Твоје сваки дан. Psalms 71:9 Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја, немој ме оставити. Psalms 71:10 Јер непријатељи моји мисле о мени, и који вребају душу моју договарају се, Psalms 71:11 Говорећи: Бог га је оставио, потерајте и ухватите га, јер га нема ко избавити. Psalms 71:12 Боже! Не буди далеко од мене; Боже мој! Похитај ми у помоћ. Psalms 71:13 Нек се постиде и погину противници душе моје; нека попадне стид и срамота на оне који ми траже зла! Psalms 71:14 А ја ћу се свагда уздати, и понављаћу хвале Теби. Psalms 71:15 Уста ће моја казивати правду Твоју, сваки дан доброчинства Твоја, јер им не знам броја. Psalms 71:16 Ући ћу у сили Господа Господа, и славићу само Твоју правду. Psalms 71:17 Боже! Ти си ме учио од младости, и до данас казујем чудеса Твоја. Psalms 71:18 Ни у старости и кад оседех немој ме оставити, Боже, еда бих казивао мишицу Твоју наслеђу, свој омладини силу Твоју, Psalms 71:19 Правда је Твоја, Боже, до највише висине; у великим делима, која си учинио, Боже, ко је као Ти? Psalms 71:20 Колико си ме пута бацао у велике и љуте невоље, пак си ме опет оставио међу живима и из бездана ме земаљских опет извадио. Psalms 71:21 Много си ме пута подизао и понављао утехе. Psalms 71:22 И ја Те хвалим уз псалтир, Твоју верност, Боже мој; ударам Ти у гусле, Свече Израиљев! Psalms 71:23 Радују се уста моја кад певам Теби, и душа моја, коју си избавио. Psalms 71:24 И језик мој сваки дан казује правду Твоју; јер су постиђени и посрамљени они који ми траже зла. Psalms 72:0 Psalms 72:1 Боже, дај цару суд свој, и правду своју сину царевом: Psalms 72:2 Он ће судити народу Твом по правди, и невољницима Твојим по правици. Psalms 72:3 Родиће народу горе миром, и хумови правдом. Psalms 72:4 Он ће судити невољнима у народу, помоћи ће синовима ништега, и насилника ће оборити, Psalms 72:5 Бојаће се Тебе док је сунца и месеца, од колена до колена. Psalms 72:6 Сићи ће као дажд на покошену ливаду, као капље које порашају земљу. Psalms 72:7 Процветаће у дане његове праведник и свуда мир докле тече месеца. Psalms 72:8 Владаће од мора до мора, и од реке до крајева земаљских. Psalms 72:9 Пред њим ће попадати дивљаци, и непријатељи његови прах ће лизати. Psalms 72:10 Цареви тарсиски и острвљани донеће даре, цареви шавски и савски даће данак. Psalms 72:11 Клањаће му се сви цареви, сви народи биће му покорни. Psalms 72:12 Јер ће избавити убогога који цвили и невољнога који нема помоћника. Psalms 72:13 Биће милостив ништем и убогом, и душе ће јаднима спасти. Psalms 72:14 Од преваре и насиља искупиће душе њихове, и скупа ће бити крв њихова пред очима његовим. Psalms 72:15 Они ће добро живети, и донеће му злато из Шаве; и свагда ће се молити за њега, и сваки ће га дан благосиљати. Psalms 72:16 Биће пшенице на земљи изобила; по врховима горским лелујаће се класје њено као ливанска шума, и по градовима цветаће људи као трава на земљи. Psalms 72:17 Име ће његово бити увек; докле тече сунца, име ће његово расти. Благословиће се у њему, сви ће га народи звати блаженим. Psalms 72:18 Благословен Господ Бог, Бог Израиљев, који један чини чудеса! Psalms 72:19 И благословено славно име Његово увек! Славе Његове напуниће се сва земља. Аман и амин. Psalms 72:20 Свршише се молитве Давида, сина Јесејевог. Psalms 73:0 Psalms 73:1 Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца. Psalms 73:2 А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја, Psalms 73:3 Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе. Psalms 73:4 Јер не знају за невољу до саме смрти, и тело је њихово претило. Psalms 73:5 На пословима човечијим нема их, и не муче се с другим људима. Psalms 73:6 Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом, и обучени у обест као у стајаће рухо. Psalms 73:7 Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе. Psalms 73:8 Подсмевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре. Psalms 73:9 Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов. Psalms 73:10 И зато се онамо навраћају неки из народа његовог, и пију воду из пуног извора. Psalms 73:11 И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна? Psalms 73:12 Па ето, ови безбожници срећни на свету умножавају богатство. Psalms 73:13 Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје, Psalms 73:14 Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро? Psalms 73:15 Кад бих казао: Говорићу као и они, изневерио бих род синова Твојих. Psalms 73:16 И тако стадох размишљати да бих ово разумео; али то беше тешко у очима мојим. Psalms 73:17 Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов. Psalms 73:18 Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст! Psalms 73:19 Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте! Psalms 73:20 Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову. Psalms 73:21 Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи, Psalms 73:22 Тада бејах незналица и не разумевах; као живинче бијах пред Тобом. Psalms 73:23 Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку. Psalms 73:24 По својој вољи водиш ме, и после ћеш ме одвести у славу. Psalms 73:25 Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи. Psalms 73:26 Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека. Psalms 73:27 Јер ево који одступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе. Psalms 73:28 А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја. Psalms 74:0 Psalms 74:1 Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје? Psalms 74:2 Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио. Psalms 74:3 Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи. Psalms 74:4 Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја. Psalms 74:5 Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета. Psalms 74:6 Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама. Psalms 74:7 Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог. Psalms 74:8 Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи. Psalms 74:9 Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати. Psalms 74:10 Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом? Psalms 74:11 Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их. Psalms 74:12 Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље! Psalms 74:13 Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама. Psalms 74:14 Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу. Psalms 74:15 Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу. Psalms 74:16 Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце. Psalms 74:17 Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио. Psalms 74:18 Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје. Psalms 74:19 Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда. Psalms 74:20 Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња. Psalms 74:21 Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје. Psalms 74:22 Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан! Psalms 74:23 Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји! Psalms 75:0 Psalms 75:1 Хвалимо Те, Боже, хвалимо; близу је име Твоје. За Тебе казују чудеса Твоја. Psalms 75:2 "Кад видим да је време, судићу право. Psalms 75:3 Њиха се земља са свима који живе на њој, ја утврђујем ступове њене." Psalms 75:4 Кажем хвалишама: Не хвалите се, и безаконицима: Не дижите рог. Psalms 75:5 Не дижите у вис рог свој, не говорите тврдоглаво. Psalms 75:6 Јер узвишавање не долази ни од истока ни од запада ни од пустиње; Psalms 75:7 Него је Бог судија, једног понижује а другог узвишује. Psalms 75:8 Јер је чаша у руци Господу, вино ври, наточио је пуну, и раздаје из ње. И талог ће њен прогутати, испиће сви безбожници на земљи. Psalms 75:9 А ја ћу казивати довека, певаћу Богу Јаковљевом. Psalms 75:10 "Све ћу рогове безбожницима поломити, а рогови праведникови узвисиће се." Psalms 76:0 Psalms 76:1 Зна се у Јудеји за Бога, у Израиља је велико име Његово. Psalms 76:2 У Салиму је стан Његов и насеље Његово на Сиону. Psalms 76:3 Онде је поломио крилате стреле луку, штит и мач и рат. Psalms 76:4 Ти си светао; дивнији од гора хајдучких. Psalms 76:5 Који су јуначког срца посташе плен, заспаше сном својим, и јунаци не нађоше руку својих. Psalms 76:6 Од претње Твоје, Боже Јаковљев, дремљу кола и коњ. Psalms 76:7 Ти си страшан, и ко ће се одржати пред лицем Твојим кад се разгневиш? Psalms 76:8 С неба јављаш суд; земља се препада и ћути, Psalms 76:9 Кад Бог устаје на суд, да помогне свима који страдају на земљи. Psalms 76:10 И гнев људски обраћа се у славу Теби, кад се једном опашеш гневом. Psalms 76:11 Полажите и извршујте завете Господу Богу свом; сви који сте око Њега, носите даре Страшноме. Psalms 76:12 Он укроћава дух кнезовима, Он је страшан царевима земаљским. Psalms 77:0 Psalms 77:1 Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити. Psalms 77:2 У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши. Psalms 77:3 Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој. Psalms 77:4 Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити. Psalms 77:5 Пребрајам старе дане и године од векова. Psalms 77:6 Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој: Psalms 77:7 "Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити? Psalms 77:8 Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено? Psalms 77:9 Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?" Psalms 77:10 И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега. Psalms 77:11 Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје. Psalms 77:12 Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој; Psalms 77:13 Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш? Psalms 77:14 Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима; Psalms 77:15 Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове. Psalms 77:16 Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше. Psalms 77:17 Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху. Psalms 77:18 Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше. Psalms 77:19 По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се. Psalms 77:20 Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом. Psalms 78:0 Psalms 78:1 Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к речима уста мојих. Psalms 78:2 Отварам за причу уста своја, казаћу старе приповетке. Psalms 78:3 Шта слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши, Psalms 78:4 Нећемо затајити од деце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу Његову и чудеса која је учинио. Psalms 78:5 Сведочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду деци својој; Psalms 78:6 Да би знао потоњи нараштај, деца која ће се родити, па и они да би казивали својој деци. Psalms 78:7 Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дела Божијих, и заповести Његове да држе; Psalms 78:8 И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не беше чврст срцем својим, нити веран Богу духом својим. Psalms 78:9 Синови Јефремови наоружани, који стрељају из лука, вратише се натраг, кад беше бој. Psalms 78:10 Не сачуваше завет Божји, и по закону Његовом не хтеше ходити. Psalms 78:11 Заборавише дела Његова, и чудеса, која им је показао, Psalms 78:12 Како пред очима њиховим учини чудеса у земљи мисирској, на пољу Соану; Psalms 78:13 Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид; Psalms 78:14 И води их дању облаком, и сву ноћ светлим огњем; Psalms 78:15 Раскида стене у пустињи, и поји их као из велике бездане; Psalms 78:16 Изводи потоке из камена, и води воду рекама. Psalms 78:17 Али они још једнако грешише Њему, и гневише Вишњег у пустињи. Psalms 78:18 И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој, Psalms 78:19 И викаше на Бога, и рекоше: "Може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?" Psalms 78:20 Ево! Он удари у камен, и потече вода, и реке устадоше; може ли и хлеба дати? Хоће ли и меса поставити народу свом? Psalms 78:21 Господ чу и разљути се, и огањ се разгоре на Јакова, и гнев се подиже на Израиља. Psalms 78:22 Јер не вероваше Богу и не уздаше се у помоћ Његову. Psalms 78:23 Тада заповеди облацима одозго, и отвори врата небеска, Psalms 78:24 И пусти, те им подажде мана за јело, и хлеб небески даде им. Psalms 78:25 Хлеб анђеоски јеђаше човек; посла им јела до ситости. Psalms 78:26 Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ; Psalms 78:27 И као прахом засу их месом, и као песком морским птицама крилатим; Psalms 78:28 Побаца их сред логора њиховог, око шатора њихових. Psalms 78:29 И наједоше се и даде им шта су желели. Psalms 78:30 Али их још и не прође жеља, још беше јело у устима њиховим, Psalms 78:31 Гнев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби. Psalms 78:32 Преко свега тога још грешише, и не вероваше чудесима Његовим. Psalms 78:33 И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху. Psalms 78:34 Кад их убијаше, онда притецаху к Њему, и обраћаху се и искаху Бога; Psalms 78:35 И помињаху да је Бог одбрана њихова, и Вишњи Избавитељ њихов. Psalms 78:36 Ласкаху Му устима својим, и језиком својим лагаху Му. Psalms 78:37 А срце њихово не беше Њему верно, и не беху тврди у завету Његовом. Psalms 78:38 Али Он беше милостив, и покриваше грех, и не помори их, често заустављаше гнев свој, и не подизаше све јарости своје. Psalms 78:39 Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се. Psalms 78:40 Колико Га пута расрдише у пустињи, и увредише у земљи где се не живи! Psalms 78:41 Све наново кушаше Бога, и Свеца Израиљевог дражише. Psalms 78:42 Не сећаше се руке Његове и дана, у који их избави из невоље, Psalms 78:43 У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану; Psalms 78:44 И проврже у крв реке њихове и потоке њихове, да не могоше пити. Psalms 78:45 Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море. Psalms 78:46 Летину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима. Psalms 78:47 Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом. Psalms 78:48 Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи. Psalms 78:49 Посла на њих огњени гнев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злих анђела. Psalms 78:50 Равни стазу гневу свом, не чува душе њихове од смрти, и живот њихов предаде помору. Psalms 78:51 Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовим. Psalms 78:52 И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње. Psalms 78:53 Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море. Psalms 78:54 И доведе их на место светиње своје, на ову гору, коју задоби десница Његова. Psalms 78:55 Одагна испред лица њиховог народе; жребом раздели њихово достојање, и по шаторима њиховим насели колена Израиљева. Psalms 78:56 Али они кушаше и срдише Бога Вишњег и уредбе Његове не сачуваше. Psalms 78:57 Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук. Psalms 78:58 Увредише Га висинама својим, и идолима својим раздражише Га. Psalms 78:59 Бог чу и разгневи се и расрди се на Израиља веома. Psalms 78:60 Остави насеље своје у Силому, шатор, у коме живљаше с људима. Psalms 78:61 И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве. Psalms 78:62 И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламте се. Psalms 78:63 Младиће његове једе огањ, и девојкама његовим не певаше сватовских песама; Psalms 78:64 Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше. Psalms 78:65 Најпосле, као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина. Psalms 78:66 И поби непријатеље своје с леђа, вечној срамоти предаде их. Psalms 78:67 И не хте шатор Јосифов, и колено Јефремово не изабра. Psalms 78:68 Него изабра колено Јудино, гору Сион, која Му омиле. Psalms 78:69 И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довека. Psalms 78:70 И изабра Давида, слугу свог, и узе га од торова овчијих, Psalms 78:71 И од дојилица доведе га да пасе народ Његов, Јакова, и наследство Његово, Израиља. Psalms 78:72 И он их пасе чистим срцем, и води их мудрим рукама. Psalms 79:0 Psalms 79:1 Боже! Незнабошци дођоше у достојање Твоје; оскврнише свету цркву Твоју, Јерусалим претворише у зидине. Psalms 79:2 Трупље слуга Твојих дадоше птицама небеским да их једу, тела светаца Твојих зверима земаљским. Psalms 79:3 Пролише крв њихову као воду око Јерусалима, и не беше ко да погребе. Psalms 79:4 Постадосмо подсмех у суседа својих, ругају нам се и срамоте нас који су око нас. Psalms 79:5 Докле ћеш се, Господе, једнако гневити, јарост Твоја горети као огањ? Psalms 79:6 Излиј гнев свој на народе који Те не знају, и на царства која не призивају Твоје име. Psalms 79:7 Јер изједоше Јакова, и насеље његово опустеше. Psalms 79:8 Не помињи пређашња безакоња наша, већ похитај да нас пресретеш милосрђем својим, јер смо веома олошали. Psalms 79:9 Помози нам, Боже, Спаситељу наш, ради славе имена свог, избави нас и очисти од греха наших ради имена свог. Psalms 79:10 Зашто да говоре незнабошци: Где је Бог њихов? Нека се покаже пред очима нашим освета над незнабошцима за пролиту крв слуга Твојих! Psalms 79:11 Нека изађу пред лице Твоје уздаси сужањски, силом мишице своје сачувај намењене смрти. Psalms 79:12 Седмином врати у недра суседима нашим ружење, којим Те ружише, Господе! Psalms 79:13 А ми, народ Твој и овце паше Твоје, довека ћемо Тебе славити и од колена на колено казивати хвалу Твоју. Psalms 80:0 Psalms 80:1 Пастире Израиљев, чуј! Који водиш синове Јосифове као овце, који седиш на херувимима, јави се! Psalms 80:2 Пред Јефремом и Венијамином и Манасијом пробуди крепост своју, и ходи да нам помогнеш. Psalms 80:3 Боже! Поврати нас, нека засја лице Твоје да се спасемо! Psalms 80:4 Господе, Боже над војскама! Докле ћеш се гневити кад Те моли народ Твој? Psalms 80:5 Храниш их хлебом сузним, и појиш их сузама троструком мером. Psalms 80:6 Учинио си да се око нас свађају суседи наши, и непријатељи се наши смеју међу собом. Psalms 80:7 Боже над војскама! Поврати нас, нека засја лице Твоје да се спасемо! Psalms 80:8 Из Мисира си пренео чокот, изагнао народе, и посадио га. Psalms 80:9 Окрчио си за њ, и он пусти жиле, и заузе сву земљу. Psalms 80:10 Горе се покрише његовим сеном, и лозе су му као кедри Божији. Psalms 80:11 Пустио је лозе своје до мора и огранке своје до реке. Psalms 80:12 Зашто си му развалио ограду, да га кида ко год прође? Psalms 80:13 Горски вепар подгриза га, и пољска звер једе га. Psalms 80:14 Боже над војскама! Обрати се, погледај с неба и види, и обиђи виноград овај, Psalms 80:15 Сад овај, који је посадила десница Твоја, и сина ког си укрепио себи! Psalms 80:16 Попаљен је огњем, исечен, од страшног погледа Твог пропаде. Psalms 80:17 Нека буде рука Твоја над човеком деснице Твоје, над сином човечијим ког си утврдио себи! Psalms 80:18 И нећемо одступити од Тебе, оживи нас, и име Твоје призиваћемо. Psalms 80:19 Господе, Боже над војскама! Поврати нас, нека засја лице Твоје, да се спасемо! Psalms 81:0 Psalms 81:1 Радујте се Богу, који нам даје крепост; покликујте Богу Јаковљевом. Psalms 81:2 Подигните песме, дајте бубањ, слатке гусле са псалтиром. Psalms 81:3 Трубите о мени у трубу, о уштапу ради празника нашег. Psalms 81:4 Јер је такав закон у Израиља, наредба од Бога Јаковљевог. Psalms 81:5 За сведочанство постави Јосифу ово, кад иђаше на земљу мисирску. Језик, ког не знах, чух! Psalms 81:6 "Уклонио сам рамена његова од бремена, руке његове опростише се котарица. Psalms 81:7 У невољи си ме зазвао, и избавих те, услиших те усред грома, на води Мериви искушах те. Psalms 81:8 Слушај, народе мој, и засведочићу ти, Израиљу, о кад би ме послушао: Psalms 81:9 Да не буде у тебе туђег бога, и богу страном немој се клањати. Psalms 81:10 Ја сам Господ, Бог твој, који сам те извео из земље мисирске; отвори уста своја, и ја ћу их напунити. Psalms 81:11 Али не послуша народ мој глас мој, Израиљ не мари за ме. Psalms 81:12 И ја их пустих на вољу срца њихова, нека ходе по својим мислима. Psalms 81:13 О кад би народ мој слушао мене, и синови Израиљеви ходили путевима мојим! Psalms 81:14 Брзо бих покорио непријатеље њихове, и на противнике њихове дигао бих руку своју; Psalms 81:15 Који мрзе на Господа, били би им покорни, и добри дани њихови били би довека; Psalms 81:16 Најбољом би пшеницом хранио њих, и медом бих из камена ситио их." Psalms 82:0 Psalms 82:1 Бог стаде на сабору Божијем, усред богова изрече суд: Psalms 82:2 "Докле ћете судити неправо, и безбожницима гледати ко је ко? Psalms 82:3 Судите убогоме и сироти, оног кога гоне и ништега правдајте. Psalms 82:4 Избављајте убогога и ништега, из руке безбожничке отимајте. Psalms 82:5 Не познаше, нити разумеше, ходе по тами; задрмаше се земљи сви темељи. Psalms 82:6 Рекох: Богови сте, и синови Вишњег сви. Psalms 82:7 Али ћете као људи помрети, и као сваки кнез пашћете." Psalms 82:8 Устани, Боже, суди земљи; јер су Твоји по наследству сви народи. Psalms 83:0 Psalms 83:1 Боже! Немој замукнути, немој ћутати, нити почивај, Боже! Psalms 83:2 Јер ево непријатељи Твоји узавреше, и који Те ненавиде, подигоше главу. Psalms 83:3 По народ Твој зло наумише, и договарају се на изабране Твоје. Psalms 83:4 Рекоше: Ходите да их истребимо између народа да се више не спомиње име Израиљево. Psalms 83:5 Сложно присташе и супрот Теби веру ухватише: Psalms 83:6 Насеља Едомова и Исмаиловци, Моав и Агарени, Psalms 83:7 Гевал и Амон и Амалик, Филистеји с Тирцима; Psalms 83:8 И Асур удружи се с њима; постадоше мишица синовима Лотовим. Psalms 83:9 Учини им онако као Мадијану, као Сисари, као Јавину на потоку Кисону. Psalms 83:10 Који су истребљени у Аендору, нагнојише собом земљу. Psalms 83:11 Уради с њима, с кнезовима њиховим, као с Оривом и Зивом, и са свима главарима њиховим као са Зевејем и Салманом. Psalms 83:12 Јер говоре: Освојимо насеља Божија. Psalms 83:13 Боже мој! Заповеди нека буду као прах, као песак пред ветром. Psalms 83:14 Као што огањ сажиже шуму, и као пламен што запаљује горе, Psalms 83:15 Тако их погнај буром својом и вихором својим смети их. Psalms 83:16 Покриј лице њихово срамотом, да би тражили име Твоје, Господе! Psalms 83:17 Нека се стиде и сраме довека, нека се смету и изгину! Psalms 83:18 И нека знају да си Ти, коме је име Господ, једини највиши над свом земљом. Psalms 84:0 Psalms 84:1 Како су мили станови Твоји, Господе над силама! Psalms 84:2 Гине душа моја желећи у дворе Господње; срце моје и тело моје отима се к Богу Живом. Psalms 84:3 И птица находи кућу, и ластавица гнездо себи где леже птиће своје, код олтара Твојих, Господе над силама, царе мој и Боже мој! Psalms 84:4 Благо онима који живе у дому Твом! Они Те хвале без престанка. Psalms 84:5 Благо онима којима је сила у Теби, и којима су у срцу путеви Твоји! Psalms 84:6 Идући долином плачевном, претварају је у изворе, и дажд је одева благословима. Psalms 84:7 Иду збор за збором, јављају се пред Богом на Сиону. Psalms 84:8 Господе, Боже над силама! Услиши молитву моју, Боже Јаковљев! Psalms 84:9 Боже, браничу наш! Сагни се и види лице помазаника свог! Psalms 84:10 Јер је боље један дан у дворима Твојим од хиљаде. Волим бити на прагу дома Божијег него живети у шаторима безбожничким. Psalms 84:11 Јер је Господ Бог сунце и штит, Господ даје благодат и славу; онима који ходе у безазлености не ускраћује ниједног добра. Psalms 84:12 Господе над силама! Благо човеку, који се у Те узда! Psalms 85:0 Psalms 85:1 Смиловао си се, Господе, на земљу своју, повратио си робље Јаковљево. Psalms 85:2 Опростио си неправду народу свом, покрио си све грехе његове. Psalms 85:3 Зауставио си сву јарост своју, ублажио жестину гнева свог. Psalms 85:4 Поврати нас Боже, Спаситељу наш, прекини срдњу своју на нас. Psalms 85:5 Зар ћеш се довека гневити на нас, и протегнути гнев свој од колена на колено? Psalms 85:6 Зар се нећеш повратити и оживети нас, да би се народ Твој радовао о Теби? Psalms 85:7 Покажи нам, Господе, милост своју, и помоћ своју дај нам. Psalms 85:8 Да послушам шта говори Господ Бог. Он изриче мир народу свом и свецима својим, и онима који се обраћају срцем к Њему. Psalms 85:9 Да, близу је оних који Га се боје помоћ Његова, да би населио славу у земљи нашој! Psalms 85:10 Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се. Psalms 85:11 Истина ће никнути из земље и правда ће с неба проникнути. Psalms 85:12 И Господ ће дати добро, и земља наша даће плод свој. Psalms 85:13 Правда ће пред Њим ићи, и поставиће на пут стопе своје. Psalms 86:0 Psalms 86:1 Пригни, Господе! Ухо своје и услиши ме, јер сам невољан и ништ. Psalms 86:2 Сачувај душу моју, јер сам Твој поклоник. Спаси слугу свог, Боже мој, који се у Те узда. Psalms 86:3 Смилуј се на ме, Господе, јер к Теби вичем сав дан. Psalms 86:4 Овесели душу слуге свог, јер к Теби, Господе, подижем душу своју. Psalms 86:5 Јер си Ти, Господе, добар и милосрдан и веома милостив свима који Те призивају. Psalms 86:6 Чуј, Господе, молитву моју, и слушај глас мољења мог. Psalms 86:7 У дан туге своје призивам Те, јер ћеш ме услишити. Psalms 86:8 Нема међу боговима таквог какав си Ти, Господе, и нема дела таквих каква су Твоја. Psalms 86:9 Сви народи, које си створио, доћи ће и поклонити се пред Тобом, Господе, и славити име Твоје. Psalms 86:10 Јер си Ти велик и твориш чудеса; Ти си један Бог. Psalms 86:11 Покажи ми, Господе, пут свој, и ићи ћу у истини Твојој; учини нека се мили срцу мом бојати се имена Твог. Psalms 86:12 Славићу Те, Господе Боже мој, свим срцем својим, и поштоваћу име Твоје довека. Psalms 86:13 Јер је милост Твоја велика нада мном, и извадио си душу моју из пакла најдубљег. Psalms 86:14 Боже, охолице усташе на мене, и гомила насилника тражи душу моју, и немају Тебе пред собом. Psalms 86:15 Али Ти, Господе, Боже милостиви и благи, стрпљиви и богати добротом и истином, Psalms 86:16 Погледај на ме и смилуј ми се, дај силу своју слузи свом, и помози сину слушкиње своје; Psalms 86:17 Учини са мном чудо доброте. Нека виде који ме ненавиде, и постиде се, што си ми, Господе, помогао и утешио ме. Psalms 87:0 Psalms 87:1 Шта је сам основао на горама светим, Psalms 87:2 Врата сионска љуби Господ више свих станова Јаковљевих, Psalms 87:3 Славно казују за Тебе, граде Божји! Psalms 87:4 "Међу оне, који ме знају, бројаћу Мисир и Вавилон. Гле и Филистеји и Тир с етиопском онде су се родили." Psalms 87:5 О Сиону ће се говорити: Тај се и тај родио у њему; сам Вишњи утврђује га. Psalms 87:6 Господ ће у препису народа завикати: Овај се родио у њему. Psalms 87:7 И који певају и веселе се, сви су извори моји у Теби. Psalms 88:0 Psalms 88:1 Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом. Psalms 88:2 Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом; Psalms 88:3 Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу. Psalms 88:4 Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе, Psalms 88:5 Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко. Psalms 88:6 Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану. Psalms 88:7 Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме. Psalms 88:8 Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи. Psalms 88:9 Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје. Psalms 88:10 Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити? Psalms 88:11 Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу? Psalms 88:12 Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља? Psalms 88:13 Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те. Psalms 88:14 Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене? Psalms 88:15 Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам. Psalms 88:16 Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме. Psalms 88:17 Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда. Psalms 88:18 Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак. Psalms 89:0 Psalms 89:1 Милости ћу Господње певати увек, од колена на колено јављаћу истину Твоју устима својим. Psalms 89:2 Јер знам да је зававек основана милост, и на небесима да си утврдио истину своју, рекавши: Psalms 89:3 "Учиних завет с избраним својим, заклех се Давиду, слузи свом: Psalms 89:4 Довека ћу утврђивати семе твоје и престо твој уређивати од колена до колена." Psalms 89:5 Небо казује чудеса Твоја, Господе, и истину Твоју сабор светих. Psalms 89:6 Јер ко је над облацима раван Господу? Ко ће се изједначити с Господом међу синовима Божијим? Psalms 89:7 Богу се ваља клањати на сабору светих, страшнији је од свих који су око Њега. Psalms 89:8 Господе, Боже над војскама! Ко је силан као Ти, Боже? И истина је Твоја око Тебе. Psalms 89:9 Ти владаш над силом морском; кад подигне вале своје, Ти их укроћаваш. Psalms 89:10 Ти си оборио охоли Мисир као рањеника, крепком мишицом својом расејао си непријатеље своје. Psalms 89:11 Твоје је небо и Твоја је земља; Ти си саздао васиљену и шта је год у њој. Psalms 89:12 Север и југ Ти си створио, Тавор и Ермон о Твом се имену радује. Psalms 89:13 Твоја је мишица крепка, силна је рука Твоја, и висока десница Твоја. Psalms 89:14 Благост је и правда подножје престолу Твом, милост и истина иде пред лицем Твојим. Psalms 89:15 Благо народу који зна трубну поклич! Господе! У светлости лица Твог они ходе; Psalms 89:16 Именом се Твојим радују сав дан, и правдом Твојом узвишују се. Psalms 89:17 Јер си Ти красота силе њихове, и по милости Твојој узвишује се рог наш. Psalms 89:18 Јер је од Господа одбрана наша, и од Светог Израиљевог цар наш. Psalms 89:19 Тада си говорио у утвари вернима својим, и рекао: "Послах помоћ јунаку, узвисих избраног свог из народа. Psalms 89:20 Нађох Давида, слугу свог, светим уљем својим помазах га. Psalms 89:21 Рука ће моја бити једнако с њим, и мишица моја крепиће га. Psalms 89:22 Неће га непријатељ надвладати, и син безакоња неће му досадити. Psalms 89:23 Потрћу пред лицем његовим непријатеље његове, и ненавиднике његове поразићу. Psalms 89:24 Истина је моја и милост моја с њим; и у моје име узвисиће се рог његов. Psalms 89:25 Пружићу на море руку његову, и на реке десницу његову. Psalms 89:26 Он ће ме звати: Ти си Отац мој, Бог мој и град спасења мог. Psalms 89:27 И ја ћу га учинити првенцем, вишим од царева земаљских. Psalms 89:28 Довека ћу му хранити милост своју, и завет је мој с њим веран. Psalms 89:29 Продужићу семе његово довека, и престо његов као дане небеске. Psalms 89:30 Ако синови његови оставе закон мој, и не узиду у заповестима мојим; Psalms 89:31 Ако погазе уредбе моје, и заповести моје не сачувају, Psalms 89:32 Онда ћу их покарати прутом за непокорност, и ранама за безакоње њихово; Psalms 89:33 Али милости своје нећу узети од њега, нити ћу преврнути истином својом; Psalms 89:34 Нећу погазити завет свој, и шта је изашло из уста мојих нећу порећи. Psalms 89:35 Једном се заклех светошћу својом; зар да слажем Давиду? Psalms 89:36 Семе ће његово трајати довека, и престо његов као сунце преда мном; Psalms 89:37 Он ће стајати увек као месец и верни сведок у облацима." Psalms 89:38 А сад си одбацио и занемарио, разгневио си се на помазаника свог; Psalms 89:39 Занемарио си завет са слугом својим, бацио си на земљу венац његов. Psalms 89:40 Развалио си све ограде његове, градове његове обратио си у зидине. Psalms 89:41 Плене га сви који пролазе онуда, поста подсмех у суседа својих. Psalms 89:42 Узвисио си десницу непријатеља његових, обрадовао си све противнике његове. Psalms 89:43 Завратио си оштрице мача његовог, и ниси га укрепио у боју; Psalms 89:44 Узео си му светлост, и престо његов оборио си на земљу; Psalms 89:45 Скратио си дане младости његове и обукао га у срамоту. Psalms 89:46 Докле ћеш се, Господе, једнако одвраћати, докле ће као огањ пламтети гнев Твој? Psalms 89:47 Опомени се какав је век мој, како си ни на шта створио све синове Адамове? Psalms 89:48 Који је човек живео и није смрти видео, и избавио душу своју из руку паклених? Psalms 89:49 Где су пређашње милости Твоје, Господе? Клео си се Давиду истином својом. Psalms 89:50 Опомени се, Господе, прекора слугу својих, који носим у недрима својим од свих силних народа, Psalms 89:51 Којим коре непријатељи Твоји, Господе, којим коре траг помазаника Твог. Psalms 89:52 Благословен Господ увек! Амин, амин. Psalms 90:0 Psalms 90:1 Господе! Ти си нам уточиште од колења до колења. Psalms 90:2 Пре него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од века довека, Ти си Бог. Psalms 90:3 Ти враћаш човека у трулеж, и говориш: Вратите се синови људски! Psalms 90:4 Јер је хиљада година пред очима Твојим као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна. Psalms 90:5 Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене, Psalms 90:6 Ујутру цвета и увене, увече се покоси и сасуши. Psalms 90:7 Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо. Psalms 90:8 Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на светлост лица свог. Psalms 90:9 Сви се дани наши прекраћују од срдње Твоје, године наше пролазе као глас. Psalms 90:10 Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачег до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлећемо. Psalms 90:11 Ко зна силу гнева Твог и Твоју јарост, да би Те се као што треба бојао? Psalms 90:12 Научи нас тако бројати дане наше, да бисмо стекли срце мудро. Psalms 90:13 Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје. Psalms 90:14 Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје. Psalms 90:15 Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу. Psalms 90:16 Нека се покаже на слугама Твојим дело Твоје, и слава Твоја на синовима њиховим. Psalms 90:17 Нека буде добра воља Господа Бога нашег с нама, и дело руку наших доврши нам, и дело руку наших доврши. Psalms 91:0 Psalms 91:1 Који живи у заклону Вишњег, у сену Свемогућег почива. Psalms 91:2 Говори Господу: Ти си уточиште моје и бранич мој, Бог мој, у ког се уздам. Psalms 91:3 Он ће те избавити из замке птичареве, и од љутог помора; Psalms 91:4 Перјем својим осениће те, и под крилима Његовим заклонићеш се; истина је Његова штит и ограда. Psalms 91:5 Нећеш се бојати страхоте ноћне, стреле, која лети дању, Psalms 91:6 Помора, који иде по мраку, болести, која у подне мори. Psalms 91:7 Пашће поред тебе хиљада и десет хиљада с десне стране теби, а тебе се неће дотаћи. Psalms 91:8 Само ћеш гледати очима својим, и видећеш плату безбожницима. Psalms 91:9 Јер си Ти, Господе, поуздање моје. Вишњег си изабрао себи за уточиште. Psalms 91:10 Неће Те зло задесити, и ударац неће досегнути до колибе Твоје. Psalms 91:11 Јер анђелима својим заповеда за Тебе да Те чувају по свим путевима Твојим. Psalms 91:12 На руке ће Те узети да где не запнеш за камен ногом својом. Psalms 91:13 На лава и на аспиду наступаћеш и газићеш лавића и змаја. Psalms 91:14 "Кад ме љуби, избавићу Га; заклонићу Га, кад је познао име моје. Psalms 91:15 Зазваће ме, и услишићу Га; с Њим ћу бити у невољи, избавићу Га и прославићу Га. Psalms 91:16 Дугог живота наситићу Га, и показаћу му спасење своје." Psalms 92:0 Psalms 92:1 Лепо је хвалити Господа, и певати имену Твом, Вишњи, Psalms 92:2 Јављати јутром милост Твоју, и истину Твоју ноћу, Psalms 92:3 Уз десет жица и уз псалтир, и уз јасне гусле! Psalms 92:4 Јер си ме развеселио, Господе, делима својим, с дела руку Твојих радујем се. Psalms 92:5 Како су велика дела Твоја, Господе! Веома су дубоке помисли Твоје. Psalms 92:6 Безумник не зна, и незналица не разуме то. Psalms 92:7 Кад безбожници ничу као трава и цветају сви који чине безакоње, то бива зато да би се истребили довека. Psalms 92:8 А Ти си, Господе, висок увек. Psalms 92:9 Јер ево непријатељи Твоји, Господе, јер ево непријатељи Твоји гину, и расипају се сви који чине безакоње; Psalms 92:10 А мој рог Ти узвишујеш као рог у једнорога, ја сам помазан новим уљем. Psalms 92:11 И око моје види непријатеље моје, и о безаконицима, који устају на мене, слушају уши моје. Psalms 92:12 Праведник се зелени као Финик, као кедар на Ливану узвишује се. Psalms 92:13 Који су засађени у дому Господњем, зелене се у дворовима Бога нашег; Psalms 92:14 Родни су и у старости, једри и зелени, Psalms 92:15 Јављајући да је праведан Господ, бранич мој, и да нема у Њему неправде. Psalms 93:0 Psalms 93:1 Господ царује. Обукао се у величанство, обукао се Господ у силу, и опасао се. Зато је васиљена тврда, и неће се померити. Psalms 93:2 Престо Твој стоји од искона; од века Ти си. Psalms 93:3 Подижу реке, Господе, подижу реке глас свој, подижу реке вале своје: Psalms 93:4 Од хујања воде многе и силне, од вала морских силнији је на висини Господ. Psalms 93:5 Сведочанства су Твоја веома тврда; дому Твом припада светлост, Господе, на дуго време. Psalms 94:0 Psalms 94:1 Боже од освете, Господе, Боже од освете, покажи се! Psalms 94:2 Подигни се, судијо земаљски, подај заслугу охолима. Psalms 94:3 Докле ће се безбожници, Господе, докле ће се безбожници хвалити? Psalms 94:4 Руже и охоло говоре, величају се сви који чине безакоње. Psalms 94:5 Газе народ Твој, Господе, и достојање Твоје муче. Psalms 94:6 Удовицу и дошљака убијају, и сироте море. Psalms 94:7 И говоре: Неће видети Господ, и неће дознати Бог Јаковљев. Psalms 94:8 Оразумите се, прелуди људи! Будале! Кад ћете бити паметни? Psalms 94:9 Који је створио ухо, зар не чује? И који је око начинио, зар не види? Psalms 94:10 Зар неће обличити који народе уразумљује, који учи човека да зна? Psalms 94:11 Господ зна мисли људима како су ништаве. Psalms 94:12 Благо човеку кога Ти, Господе, уразумљујеш, и законом својим учиш; Psalms 94:13 Да би му дао мир у зле дане, док се ископа јама безбожнику. Psalms 94:14 Јер неће одбацити Господ народ свој, и достојање своје неће оставити. Psalms 94:15 Јер ће се суд вратити на правду, у њега ће наћи сви правог срца. Psalms 94:16 Ко ће устати за мене супрот злима? Ко ће стати за мене супрот онима који чине безакоње? Psalms 94:17 Кад ми Господ не би био помоћник, брзо би се душа моја преселила онамо где се ћути. Psalms 94:18 Кад кажем: Дрхће ми нога, милост Твоја, Господе, прихвата ме. Psalms 94:19 Кад се умноже бриге у срцу мом, утехе Твоје разговарају душу моју. Psalms 94:20 Еда ли ће се близу Тебе стати престо крвнички, и онај који намишља насиље насупрот закону? Psalms 94:21 Спремају се на душу праведникову, и крв праву окривљују. Psalms 94:22 Али је Господ моје пристаниште, и Бог је мој тврдо уточиште моје. Psalms 94:23 Он ће им вратити за безакоње њихово, за њихову злоћу истребиће их, истребиће их Господ, Бог наш. Psalms 95:0 Psalms 95:1 Ходите, запевајмо Господу, покликнимо Богу, граду спасења свог! Psalms 95:2 Изађимо пред лице Његово с хвалом, у песмама покликнимо Му! Psalms 95:3 Јер је Господ велик Бог и велик Цар над свим боговима. Psalms 95:4 У Његовој су руци дубине земаљске, и висине горске Његове су. Psalms 95:5 Његово је море и Он га је створио, и сухоту руке су Његове начиниле. Psalms 95:6 Ходите, поклонимо се, припаднимо, клекнимо пред Господом, Творцем својим. Psalms 95:7 Јер је Он Бог наш, и ми народ паше Његове и овце руке Његове. Сад кад бисте послушали глас Његов: Psalms 95:8 "Немојте да вам одрвени срце ваше као у Мериви, као у дан кушања у пустињи, Psalms 95:9 Где ме кушаше оци ваши, испиташе и видеше дело моје. Psalms 95:10 Четрдесет година срдих се на род онај, и рекох: Ови људи тумарају срцем, и не знају путеве моје; Psalms 95:11 И зато се заклех у гневу свом да неће ући у мир мој." Psalms 96:0 Psalms 96:1 Певајте Господу песму нову, певај Господу, сва земљо! Psalms 96:2 Певајте Господу, благосиљајте име Његово, јављајте од дана на дан спасење Његово. Psalms 96:3 Казујте по народима славу Његову, по свим племенима чудеса Његова. Psalms 96:4 Јер је велик Господ и ваља Га хвалити: страшнији је од свих богова. Psalms 96:5 Јер су сви богови у народа ништа; а Господ је небеса створио. Psalms 96:6 Слава је и величанство пред лицем Његовим, сила и красота у светињи Његовој. Psalms 96:7 Дајте, Господу, племена народна, дајте Господу славу и част. Psalms 96:8 Дајте Господу славу према имену Његовом. Носите даре и идите у дворе Његове. Psalms 96:9 Поклоните се Господу у светој красоти. Стрепи пред Њим, сва земљо! Psalms 96:10 Реците народима: Господ царује; зато је васиљена тврда и неће се поместити; Он ће судити народима право. Psalms 96:11 Нек се веселе небеса, и земља се радује; нек пљеска море и шта је у њему; Psalms 96:12 Нека скаче поље и све што је на њему; тада нек се радују сва дрвета шумска Psalms 96:13 Пред лицем Господњим; јер иде, јер иде да суди земљи. Судиће васиљеној по правди, и народима по истини својој. Psalms 97:0 Psalms 97:1 Господ царује: нек се радује земља! Нек се веселе острва многа. Psalms 97:2 Облак је и мрак око Њега; благост и правда подножје престолу његовом. Psalms 97:3 Огањ пред Њим иде, и пали наоколо непријатеље Његове. Psalms 97:4 Муње Његове севају по васиљеној; види и стрепи земља. Psalms 97:5 Горе као восак топе се од лица Господњег, од лица Господа свој земљи. Psalms 97:6 Небеса казују правду Његову, и сви народи виде славу Његову. Psalms 97:7 Нек се стиде сви који се клањају киповима, који се хвале идолима својим. Поклоните Му се сви богови. Psalms 97:8 Чује и радује се Сион, и кћери се јудејске веселе ради судова Твојих, Господе! Psalms 97:9 Јер си Ти, Господе, висок над свом земљом и надвишујеш све богове. Psalms 97:10 Који љубите Господа, мрзите на зло. Он чува душе светаца својих; из руку безбожничких отима их. Psalms 97:11 Светлост се просипа на праведника, и весеље на оне који су правог срца. Psalms 97:12 Радујте се праведни о Господу, и славите свето име Његово. Psalms 98:0 Psalms 98:1 Појте Господу песму нову, јер учини чудеса. Поможе Му десница Његова и света мишица Његова. Psalms 98:2 Јави Господ спасење своје, пред народима откри правду своју. Psalms 98:3 Опомену се милости своје и верности своје к дому Израиљевом. Видеше сви крајеви земаљски спасење Бога нашег. Psalms 98:4 Радуј се Господу, сва земљо; певајте, покликујте и попевајте! Psalms 98:5 Ударајте Господу у гусле, у гусле и с гласом псаламским. Psalms 98:6 У трубе и рогове затрубите пред царем Господом. Psalms 98:7 Нека пљеска море и шта је у њему, васиљена и који у њој живе; Psalms 98:8 Реке нека пљескају рукама; скупа горе нек се радују Psalms 98:9 Пред лицем Господњим; јер иде да суди земљи; судиће васиљеној праведно, и народима верно. Psalms 99:0 Psalms 99:1 Господ царује: нека стрепе народи; седи на херувимима: нек се дрма земља! Psalms 99:2 Господ је на Сиону велик, и висок над свима народима. Psalms 99:3 Нека славе велико и страшно име Твоје; да је свет! Psalms 99:4 Нека славе силу цара који љуби правду. Ти си утврдио правду; суд и правду Ти си уредио у Јакову. Psalms 99:5 Узвишујте Господа Бога нашег, и клањајте се подножју Његовом; да је свет! Psalms 99:6 Мојсије и Арон, свештеници Његови, и Самуило један од оних који призивају име Његово, призиваху Бога, и Он их услиши. Psalms 99:7 У ступу од облака говораше њима; они чуваше заповести Његове и уредбу коју им даде. Psalms 99:8 Господе, Боже наш, Ти си их услишио; Ти си им био Бог благ и плаћао за дела њихова. Psalms 99:9 Узвишујте Господа Бога нашег, и клањајте се на светој гори Његовој, јер је свет Господ Бог наш. Psalms 100:0 Psalms 100:1 Радуј се Господу, сва земљо! Psalms 100:2 Служите Господу весело; идите пред лице Његово певајући! Psalms 100:3 Познајте Господ да је Бог. Он нас је створио, и ми смо достојање Његово, народ Његов и овце паше Његове. Psalms 100:4 Улазите на врата Његова са славом, у дворе Његове с хвалом. Славите Га, и благосиљајте име Његово. Psalms 100:5 Јер је добар Господ; милост је Његова увек, и истина Његова од колена на колено. Psalms 101:0 Psalms 101:1 Милост и правду певам; Тебе, Господе, славим. Psalms 101:2 Размишљам о путу правом, кад би год дошао к мени, ходим у безазлености срца свог у дому свом. Psalms 101:3 Не стављам пред очи своје речи непотребне, мрзим на дела која су против закона, не пристајем за њима. Psalms 101:4 Срце покварено далеко је од мене; злих не знам. Psalms 101:5 Ко тајно опада ближњег свог, тог изгоним; ко је охолог ока и надутог срца, тог не трпим. Psalms 101:6 Очи су моје обраћене на верне на земљи, да би седели са мном. Ко ходи путем правим, тај служи мени. Psalms 101:7 Не живи у дому мом који ради лукаво; који говори лаж, не стоји пред очима мојим. Psalms 101:8 Јутром затирем све безбожнике на земљи, да бих истребио из града Господњег све који чине безакоње. Psalms 102:0 Psalms 102:1 Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те. Psalms 102:2 Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме. Psalms 102:3 Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше. Psalms 102:4 Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој. Psalms 102:5 Од уздисања мог приону кост моја за месо моје. Psalms 102:6 Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама. Psalms 102:7 Не спавам, и седим као птица без друга на крову. Psalms 102:8 Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу. Psalms 102:9 Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама. Psalms 102:10 Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме. Psalms 102:11 Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се. Psalms 102:12 А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена. Psalms 102:13 Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време; Psalms 102:14 Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале. Psalms 102:15 Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове; Psalms 102:16 Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој; Psalms 102:17 Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове. Psalms 102:18 Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа. Psalms 102:19 Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу. Psalms 102:20 Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне; Psalms 102:21 Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму, Psalms 102:22 Кад се скупе народи и царства да служе Господу. Psalms 102:23 Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје. Psalms 102:24 Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена. Psalms 102:25 Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих. Psalms 102:26 То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се. Psalms 102:27 Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи. Psalms 102:28 Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим. Psalms 103:0 Psalms 103:1 Благосиљај, душо моја, Господа, и све што је у мени свето име Његово. Psalms 103:2 Благосиљај, душо моја, Господа, и не заборављај ниједно добро што ти је учинио. Psalms 103:3 Он ти прашта све грехе и исцељује све болести твоје; Psalms 103:4 Избавља од гроба живот твој, венчава те добротом и милошћу; Psalms 103:5 Испуња добрим жеље твоје, понавља се као у орла младост твоја. Psalms 103:6 Господ твори правду и суд свима којима се криво чини. Psalms 103:7 Показа путеве своје Мојсију, синовима Израиљевим дела своја. Psalms 103:8 Милостив је и добар Господ, спор на гнев и веома благ. Psalms 103:9 Не гневи се једнако, нити се довека срди. Psalms 103:10 Не поступа с нама по гресима нашим, нити нам враћа по неправдама нашим. Psalms 103:11 Него колико је небо високо од земље, толика је милост Његова к онима који Га се боје. Psalms 103:12 Колико је исток далеко од запада, толико удаљује од нас безакоња наша. Psalms 103:13 Како отац жали синове, тако Господ жали оне који Га се боје. Psalms 103:14 Јер зна грађу нашу, опомиње се да смо прах. Psalms 103:15 Дани су човечији као трава; као цвет у пољу, тако цвета. Psalms 103:16 Дуне ветар на њ, и нестане га, нити ће га више познати место његово. Psalms 103:17 Али милост Господња остаје од века и довека на онима који Га се боје, и правда Његова на синовима синова, Psalms 103:18 Који држе завет Његов, и памте заповести Његове, да их извршују. Psalms 103:19 Господ на небесима постави престо свој, и царство Његово свим влада. Psalms 103:20 Благосиљајте Господа анђели Његови, који сте силни крепошћу, извршујете реч Његову слушајући глас речи Његове. Psalms 103:21 Благосиљајте Господа све војске Његове, слуге Његове, које творите вољу Његову. Psalms 103:22 Благосиљајте Господа сва дела Његова, по свим местима владе Његове! Благосиљај, душо моја Господа! Psalms 104:0 Psalms 104:1 Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту. Psalms 104:2 Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор; Psalms 104:3 Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним. Psalms 104:4 Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге. Psalms 104:5 Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века. Psalms 104:6 Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде. Psalms 104:7 Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку. Psalms 104:8 Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио. Psalms 104:9 Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу. Psalms 104:10 Извео си изворе по долинама, између гора теку воде. Psalms 104:11 Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју. Psalms 104:12 На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов. Psalms 104:13 Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља. Psalms 104:14 Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље. Psalms 104:15 И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи. Psalms 104:16 Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио. Psalms 104:17 На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама. Psalms 104:18 Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима. Psalms 104:19 Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој. Psalms 104:20 Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско; Psalms 104:21 Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи. Psalms 104:22 Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје. Psalms 104:23 Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера. Psalms 104:24 Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог. Psalms 104:25 Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика; Psalms 104:26 Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему. Psalms 104:27 Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време. Psalms 104:28 Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра. Psalms 104:29 Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се. Psalms 104:30 Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи. Psalms 104:31 Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја! Psalms 104:32 Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се. Psalms 104:33 Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год. Psalms 104:34 Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу. Psalms 104:35 Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја! Psalms 105:0 Psalms 105:1 Хвалите Господа; гласите име Његово; јављајте по народима дела Његова. Psalms 105:2 Певајте Му и славите Га; казујте сва чудеса Његова. Psalms 105:3 Хвалите се светим именом Његовим; нек се весели срце оних који траже Господа. Psalms 105:4 Тражите Господа и силу Његову, тражите лице Његово без престанка. Psalms 105:5 Памтите чудеса Његова која је учинио, знаке Његове и судове уста Његових. Psalms 105:6 Семе Аврамово слуге су Његове, синови Јаковљеви изабрани Његови. Psalms 105:7 Он је Господ Бог наш, по свој су земљи судови Његови. Psalms 105:8 Памти увек завет свој, реч, коју је дао на хиљаду колена. Psalms 105:9 Шта је заветовао Авраму, и за шта се клео Исаку. Psalms 105:10 То је поставио Јакову за закон, и Израиљу за завет вечни, Psalms 105:11 Говорећи: Теби ћу дати земљу хананску у наследни део. Psalms 105:12 Тада их још беше мало на број, беше их мало, и беху дошљаци. Psalms 105:13 Иђаху од народа до народа, из једног царства к другом племену. Psalms 105:14 Не даде никоме да им науди, и караше за њих цареве: Psalms 105:15 "Не дирајте у помазанике моје, и пророцима мојим не чините зла." Psalms 105:16 И пусти глад на ону земљу; и потре сав хлеб што је за храну. Psalms 105:17 Посла пред њима човека; у робље продан би Јосиф. Psalms 105:18 Оковима стегоше ноге његове, гвожђе тишташе душу његову, Psalms 105:19 Док се стече реч његова, и реч Господња прослави га. Psalms 105:20 Посла цар и одреши га; господар над народима, и пусти га. Psalms 105:21 Постави га господарем над домом својим, и заповедником над свим што имаше. Psalms 105:22 Да влада над кнезовима његовим по својој вољи, и старешине његове уразумљује. Psalms 105:23 Тада дође Израиљ у Мисир, и Јаков се пресели у земљу Хамову. Psalms 105:24 И намножи Бог народ свој и учини га јачег од непријатеља његових. Psalms 105:25 Преврну се срце њихово те омрзнуше на народ Његов, и чинише лукавство слугама Његовим. Psalms 105:26 Посла Мојсија, слугу свог, Арона изабраника свог. Psalms 105:27 Показаше међу њима чудотворну силу Његову и знаке Његове у земљи Хамовој. Psalms 105:28 Пусти мрак и замрачи, и не противише се речи Његовој. Psalms 105:29 Претвори воду њихову у крв, и помори рибу њихову. Psalms 105:30 Провре земља њихова жабама, и клети царева њихових. Psalms 105:31 Рече, и дођоше бубине, уши по свим крајевима њиховим. Psalms 105:32 Место дажда посла на њих град, живи огањ на земљу њихову. Psalms 105:33 И поби чокоте њихове и смокве њихове, и потре дрвета у крајевима њиховим. Psalms 105:34 Рече, и дођоше скакавци и гусенице небројене; Psalms 105:35 И изједоше сву траву по земљи њиховој, и поједоше род у пољу њихову. Psalms 105:36 И поби све првенце у земљи њиховој, првине сваког труда њиховог. Psalms 105:37 Изведе Израиљце са сребром и златом, и не беше сустала у племенима њиховим. Psalms 105:38 Обрадова се Мисир изласку њиховом, јер страх њихов беше на њ пао. Psalms 105:39 Разастре им облак за покривач, и огањ да светли ноћу. Psalms 105:40 Молише, и посла им препелице, и хлебом их небеским храни. Psalms 105:41 Отвори камен и протече вода, реке протекоше по сувој пустињи. Psalms 105:42 Јер се опомињаше свете речи своје к Авраму, слузи свом. Psalms 105:43 И изведе народ свој у радости, избране своје у весељу. Psalms 105:44 И даде им земљу народа и труд туђинаца у наследство. Psalms 105:45 Да би чували заповести Његове, и законе Његове пазили. Алилуја. Psalms 106:0 Psalms 106:1 Хвалите Господа, јер је добар, јер је довека милост Његова. Psalms 106:2 Ко ће исказати силу Господњу? Испричати сву славу Његову? Psalms 106:3 Благо онима који држе истину и творе право свагда! Psalms 106:4 Опомени ме се, Господе, по својој милости к народу свом; походи ме помоћу својом, Psalms 106:5 Да бих видео у добру изабране Твоје, веселио се у весељу народа Твог, хвалио се заједно с наследством Твојим. Psalms 106:6 Згрешисмо с оцима својим, постасмо кривци, безаконици. Psalms 106:7 Оци наши у Мисиру не разумеше чудеса Твојих, не опомињаше се великих милости Твојих, и викаше крај мора, крај Црвеног Мора. Psalms 106:8 Али им Он поможе имена свог ради, да би показао силу своју. Psalms 106:9 Запрети Црвеном Мору, и пресахну; и преведе их преко бездане као преко пустиње; Psalms 106:10 И сачува их од руке ненавидникове, и избави их из руке непријатељеве. Psalms 106:11 Покри вода непријатеље њихове, ниједан од њих не оста. Psalms 106:12 Тада вероваше речима Његовим, и певаше Му хвалу. Psalms 106:13 Али брзо заборавише дела Његова, и не почекаше воље Његове. Psalms 106:14 Полакомише се у пустињи, и стадоше кушати Бога у земљи где се не живи. Psalms 106:15 Он испуни молбу њихову, али посла погибао на душу њихову. Psalms 106:16 Позавидеше Мојсију и Арону, ког беше Господ осветио. Psalms 106:17 Раседе се земља, и прождре Датана и затрпа чету Авиронову. Psalms 106:18 И спали огањ чету њихову, и пламен сажеже безбожнике. Psalms 106:19 Начинише теле код Хорива, и клањаху се кипу. Psalms 106:20 Мењаху славу своју на прилику вола, који једе траву. Psalms 106:21 Заборавише Бога, Спаситеља свог, који је учинио велика дела у Мисиру, Psalms 106:22 Дивна у земљи Хамовој, страшна на Црвеном Мору. Psalms 106:23 И хтеде их истребити, да Мојсије изабраник Његов не стаде као у раселини пред Њим, и не одврати јарост Његову да их не истреби. Psalms 106:24 После не марише за земљу жељену, не вероваше речи Његовој. Psalms 106:25 Побунише се у шаторима својим, не слушаше глас Господњи. Psalms 106:26 И Он подиже руку своју на њих, да их побије у пустињи, Psalms 106:27 Да побије племе њихово међу народима, и расеје их по земљама. Psalms 106:28 И присташе за Велфегором, и једоше принесено на жртву мртвима. Psalms 106:29 И расрдише Бога делима својим, и удари у њих погибао. Psalms 106:30 И устаде Финес, и умилостиви, и престаде погибао. Psalms 106:31 И то му се прими у правду, од колена до колена довека. Psalms 106:32 И разгневише Бога на води Мериви, и Мојсије пострада њих ради; Psalms 106:33 Јер дотужише духу његовом, и погреши устима својим. Psalms 106:34 Не истребише народе, за које им је Господ рекао; Psalms 106:35 Него се помешаше с незнабошцима, и научише дела њихова. Psalms 106:36 Стадоше служити идолима њиховим, и они им бише замка. Psalms 106:37 Синове своје и кћери своје приносише на жртву ђаволима. Psalms 106:38 Проливаше крв праву; крв синова својих и кћери својих, које приношаху на жртву идолима хананским, и оскврни се земља крвним делима. Psalms 106:39 Оскврнише себе делима својим, и чинише прељубу поступањем својим. Psalms 106:40 И плану гнев Господњи на народ Његов, и омрзну Му део Његов. Psalms 106:41 И предаде их у руке незнабожачке, и ненавидници њихови стадоше господарити над њима. Psalms 106:42 Досађиваше им непријатељи њихови, и они бише покорени под власт њихову. Psalms 106:43 Много их је пута избављао, али Га они срдише намерама својим, и бише поништени за безакоње своје. Psalms 106:44 Али Он погледа на невољу њихову, чувши тужњаву њихову, Psalms 106:45 И опомену се завета свог с њима, и покаја се по великој милости својој; Psalms 106:46 И учини, те их стадоше жалити сви који их беху заробили. Psalms 106:47 Спаси нас, Господе Боже наш, и покупи нас из незнабожаца, да славимо свето име Твоје, да се хвалимо Твојом славом! Psalms 106:48 Благословен Господ Бог Израиљев од века и довека! И сав народ нека каже: Амин! Алилуја! Psalms 107:0 Psalms 107:1 Хвалите Господа, јер је добар; јер је довека милост Његова. Psalms 107:2 Тако нека кажу које је избавио Господ, које је избавио из руке непријатељеве, Psalms 107:3 Скупио их из земаља, од истока и запада, од севера и мора. Psalms 107:4 Луташе по пустињи где се не живи, пута граду насељеном не находише; Psalms 107:5 Беху гладни и жедни, и душа њихова изнемагаше у њима; Psalms 107:6 Али завикаше ка Господу у тузи својој; и избави их из невоље њихове. Psalms 107:7 И изведе их на прав пут, који иде у град насељени. Psalms 107:8 Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских! Psalms 107:9 Јер сити душу ташту, и душу гладну пуни добра. Psalms 107:10 Седеше у тами и у сену смртном, оковани у тугу и у гвожђе; Psalms 107:11 Јер не слушаше речи Божијих, и не марише за вољу Вишњег. Psalms 107:12 Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не беше кога да помогне. Psalms 107:13 Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове; Psalms 107:14 Изведе их из таме и сена смртног, и раскиде окове њихове. Psalms 107:15 Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских! Psalms 107:16 Јер разби врата бронзана, и преворнице гвоздене сломи. Psalms 107:17 Безумници страдаше за неваљале путеве своје, и за неправде своје. Psalms 107:18 Свако се јело гадило души њиховој, и дођоше до врата смртних. Psalms 107:19 Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове. Psalms 107:20 Посла реч своју и исцели их, и избави их из гроба њиховог. Psalms 107:21 Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских! Psalms 107:22 И нека принесу жртву за хвалу, и казују дела Његова у песмама! Psalms 107:23 Који плове по мору на корабљима, и раде на великим водама, Psalms 107:24 Они су видели дела Господња, и чудеса Његова у дубини. Psalms 107:25 Каже, и диже се силан ветар, и устају вали на њему, Psalms 107:26 Дижу се до небеса и спуштају до бездана: душа се њихова у невољи разлива; Psalms 107:27 Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестаје. Psalms 107:28 Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове. Psalms 107:29 Он обраћа ветар у тишину, и вали њихови умукну. Psalms 107:30 Веселе се кад се стишају, и води их у пристаниште које желе. Psalms 107:31 Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских! Psalms 107:32 Нека Га узвишују на сабору народном, на скупштини старешинској славе Га! Psalms 107:33 Он претвара реке у пустињу, и изворе водене у сухоту, Psalms 107:34 Родну земљу у слану пустару за неваљалство оних који живе на њој. Psalms 107:35 Он претвара пустињу у језера, и суву земљу у изворе водене, Psalms 107:36 И насељава онамо гладне. Они зидају градове за живљење; Psalms 107:37 Сеју поља, саде винограде и сабирају летину. Psalms 107:38 Благосиља их и множе се јако, и стоке им не умањује. Psalms 107:39 Пре их беше мало, падаху од зла и невоље, што их стизаше. Psalms 107:40 Он сипа срамоту на кнезове, и оставља их да лутају по пустињи где нема путева. Psalms 107:41 Он извлачи убогога из невоље, и племена множи као стадо. Psalms 107:42 Добри виде и радују се, а свако неваљалство затискује уста своја. Psalms 107:43 Ко је мудар, нека запамти ово, и нека познају милости Господње. Psalms 108:0 Psalms 108:1 Готово је срце моје, Боже; певаћу и хвалићу заједно са славом својом. Psalms 108:2 Прени се псалтире и гусле, устаћу рано. Psalms 108:3 Славићу Тебе, Господе, по народима, појаћу Теби по племенима. Psalms 108:4 Јер је сврх небеса милост Твоја и до облака истина Твоја. Psalms 108:5 Узвиси се више небеса, Боже, и по свој земљи нека буде слава Твоја! Psalms 108:6 Да би се избавили мили Твоји, помози десницом својом, и услиши ме. Psalms 108:7 Бог рече у светињи својој: "Веселићу се, разделићу Сихем, и долину Сокот размерићу. Psalms 108:8 Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крепост главе моје, Јуда скиптар мој. Psalms 108:9 Моав је чаша из које се умивам, Едому ћу пружити обућу своју; над земљом филистејском попеваћу." Psalms 108:10 Ко ће ме одвести у тврди град? Ко ће ме отпратити до Едома? Psalms 108:11 Зар нећеш Ти, Боже, који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војскама нашим? Psalms 108:12 Дај нам помоћ у тескоби, одбрана је човечија узалуд. Psalms 108:13 Богом смо јаки; Он гази непријатеље наше. Psalms 109:0 Psalms 109:1 Боже, славо моја, немој ћутати, Psalms 109:2 Јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивим. Psalms 109:3 Речима злобним са свих страна гоне ме, и оружају се на ме низашта. Psalms 109:4 За љубав моју устају на мене, а ја се молим. Psalms 109:5 Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју. Psalms 109:6 Постави над њим старешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране. Psalms 109:7 Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде грех. Psalms 109:8 Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други. Psalms 109:9 Деца његова нек буду сироте, и жена његова удовица. Psalms 109:10 Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина. Psalms 109:11 Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову. Psalms 109:12 Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове. Psalms 109:13 Наслеђе његово нек се затре, у другом колену нека погине име њихово. Psalms 109:14 Безакоње старих његових нек се спомене у Господа, и грех матере његове нек се не избрише. Psalms 109:15 Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи; Psalms 109:16 Зато што се није сећао чинити милост, него је гонио човека ништег и убогог, и тужном у срцу тражио смрт. Psalms 109:17 Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега. Psalms 109:18 Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове. Psalms 109:19 Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше. Psalms 109:20 Таква плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју. Psalms 109:21 А мени, Господе, Господе, учини шта приличи имену Твом. Ти си добар, милошћу својом избави ме. Psalms 109:22 Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени. Psalms 109:23 Нестаје ме као сена, кад се одмиче; терају ме као скакавце. Psalms 109:24 Колена моја изнемогоше од поста, и тело моје омрша. Psalms 109:25 Постадох подсмех њима; видећи ме машу главом својом. Psalms 109:26 Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој. Psalms 109:27 Нека познају да је ово Твоја рука, и Ти, Господе, да си ово учинио. Psalms 109:28 Они куну, а Ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се Твој обрадује. Psalms 109:29 Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим. Psalms 109:30 Хвалићу Господа веома устима својим, и усред многих славићу Га, Psalms 109:31 Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од оних који осуђују душу његову. Psalms 110:0 Psalms 110:1 Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје за подножје ногама Твојим. Psalms 110:2 Скиптар силе даје ти Господ са Сиона: владај сред непријатеља својих. Psalms 110:3 У дан рата Твог народ је Твој готов у светој красоти. Као роса зори из утробе, таква је у Тебе младост Твоја. Psalms 110:4 Господ се заклео, и неће се покајати: ти си свештеник довека по реду Мелхиседековом. Psalms 110:5 Господ је теби с десне стране. Побиће у дан гнева свог цареве; Psalms 110:6 Судиће народима, напуниће земљу трупова; сатрће главу на земљи широкој. Psalms 110:7 Из потока ће на путу пити, и зато ће подигнути главу. Psalms 111:0 Psalms 111:1 Хвалим Те, Господе, од свега срца на већу праведничком и на сабору. Psalms 111:2 Велика су дела Господња, драга свима који их љубе. Psalms 111:3 Дело је Његово слава и красота, и правда Његова траје довека. Psalms 111:4 Чудеса је своја учинио да се не забораве; добар је и милостив Господ. Psalms 111:5 Храну даје онима који Га се боје, памти увек завет свој. Psalms 111:6 Силу дела својих јавио је народу свом давши им наследство народа. Psalms 111:7 Дела су руку Његових истина и правда; верне су све заповести Његове; Psalms 111:8 Тврде су за ва век века, основане на истини и правди. Psalms 111:9 Избављење посла народу свом; постави зававек завет свој. Име је Његово свето, и ваља Му се клањати. Psalms 111:10 Почетак је мудрости страх Господњи; добра су разума сви који их творе. Хвала Његова траје довека. Psalms 112:0 Psalms 112:1 Благо човеку који се боји Господа, коме су веома омилеле заповести Његове. Psalms 112:2 Силно ће бити на земљи семе његово, род праведнички биће благословен. Psalms 112:3 Обиље је и богатство у дому његовом, и правда његова траје довека. Psalms 112:4 У тами сјаје видело праведницима од доброг, милостивог и праведног. Psalms 112:5 Благо ономе који је милостив и даје у зајам! Он ће дати тврђу речима својим на суду. Psalms 112:6 Јер неће посрнути довека, праведник ће се спомињати увек. Psalms 112:7 Не боји се злог гласа; срце је његово стално, узда се у Господа. Psalms 112:8 Утврђено је срце његово, неће се побојати, и видеће како падају непријатељи његови. Psalms 112:9 Просипа, даје убогима; правда његова траје довека, рог се његов узвишује у слави. Psalms 112:10 Безбожник види, и једи се, шкргуће зубима својим, и сахне. Жеља ће безбожницима пропасти. Psalms 113:0 Psalms 113:1 Хвалите, слуге Господње, хвалите име Господње, Psalms 113:2 Да буде име Господње благословено одсад и довека. Psalms 113:3 Од истока сунчаног до запада да се слави име Господње. Psalms 113:4 Узвишен је над свима народима Господ; сврх небеса је слава Његова. Psalms 113:5 Ко је као Господ, Бог наш, који седи на висини; Psalms 113:6 Који се сагиба да види шта је на небесима и на земљи; Psalms 113:7 Који из праха подиже убогога, и из кала узвишује ништега; Psalms 113:8 И посађује га с кнезовима, с кнезовима у народу његовом; Psalms 113:9 Од нероткиње насељава кућу, учинивши је радосном мајком синовима. Алилуја! Psalms 114:0 Psalms 114:1 Кад изађе Израиљ из Мисира, дом Јаковљев из народа туђег, Psalms 114:2 Јудеја постаде светиња Божија, Израиљ област Његова. Psalms 114:3 Море виде и побеже; Јордан се обрати натраг. Psalms 114:4 Горе скакаше као овнови, брдашца као јагањци. Psalms 114:5 Шта ти би, море, те побеже и теби, Јордане, те се обрати натраг? Psalms 114:6 Горе, што скачете као овнови, и брдашца, као јагањци? Psalms 114:7 Пред лицем Господњим дрхћи, земљо, пред лицем Бога Јаковљевог. Psalms 114:8 Који претвара камен у језеро водено, гранит у извор водени. Psalms 115:0 Psalms 115:1 Не нама, Господе, не нама, него имену свом дај славу, по милости својој, по истини својој. Psalms 115:2 Зашто да говоре народи: Где ли је Бог њихов? Psalms 115:3 Бог је наш на небесима, твори све што хоће. Psalms 115:4 Идоли су њихови сребро и злато, дело руку човечијих. Psalms 115:5 Уста имају, а не говоре; очи имају, а не виде; Psalms 115:6 Уши имају, а не чују; ноздрве имају, а не миришу; Psalms 115:7 Руке имају, а не хватају; ноге имају, а не ходе, и не пуштају глас из грла свог. Psalms 115:8 Такви су и они који их граде, и сви који се уздају у њих. Psalms 115:9 Доме Израиљев, уздај се у Господа; Он им је помоћ и штит. Psalms 115:10 Доме Аронов, уздај се у Господа; Он им је помоћ и штит. Psalms 115:11 Који се бојите Господа, уздајте се у Господа; Он им је помоћ и штит. Psalms 115:12 Господ нас се опомиње, благосиља нас, благосиља дом Израиљев, благосиља дом Аронов; Psalms 115:13 Благосиља оне који се боје Господа, мале и велике. Psalms 115:14 Да вам Господ умножи благослове, вама и синовима вашим! Psalms 115:15 Господ да вас благослови, Творац неба и земље! Psalms 115:16 Небо је небо Господње, а земљу је дао синовима човечијим. Psalms 115:17 Неће Те мртви хвалити, Господе, нити они који сиђу онамо где се ћути. Psalms 115:18 Него ћемо ми благосиљати Господа одсад и довека. Алилуја! Psalms 116:0 Psalms 116:1 Мило ми је што Господ услиши молитвени глас мој; Psalms 116:2 Што пригну к мени ухо своје; и зато ћу Га у све дане своје призивати. Psalms 116:3 Опколише ме болести смртне, и јади паклени задесише ме, наиђох на тугу и муку; Psalms 116:4 Али призвах име Господње: Господе! Избави душу моју! Psalms 116:5 Добар је Господ и праведан, и Бог је наш милостив; Psalms 116:6 Чува просте Господ; бејах у невољи, и поможе ми. Psalms 116:7 Врати се душо моја, у мир свој! Јер је Господ добротвор твој! Psalms 116:8 Ти си избавио душу моју од смрти, око моје од суза, ногу моју од спотицања. Psalms 116:9 Ходићу пред лицем Господњим по земљи живих. Psalms 116:10 Веровах кад говорих: У љутој сам невољи. Psalms 116:11 Рекох у сметњи својој: Сваки је човек лажа. Psalms 116:12 Шта ћу вратити Господу за сва добра што ми је учинио? Psalms 116:13 Узећу чашу спасења, и призваћу име Господње. Psalms 116:14 Извршићу обећања своја Господу пред свим народом Његовим. Psalms 116:15 Скупа је пред Господом смрт светаца Његових. Psalms 116:16 О Господе! Ја сам слуга Твој, ја сам слуга Твој, син слушкиње Твоје; расковао си с мене окове моје. Psalms 116:17 Жртву за хвалу принећу Теби, и име Господње призваћу. Psalms 116:18 Извршићу обећања своја Господу пред свим народом Његовим, Psalms 116:19 У двору дома Господњег, усред тебе, Јерусалиме. Алилуја! Psalms 117:0 Psalms 117:1 Хвалите Господа сви народи, славите Га сва племена; Psalms 117:2 Јер је велика милост Његова к нама, и истина Господња траје довека. Алилуја! Psalms 118:0 Psalms 118:1 Хвалите Господа, јер је добар, јер је довека милост Његова. Psalms 118:2 Нека рече Израиљ да је довека милост Његова; Psalms 118:3 Нека рече дом Аронов да је довека милост Његова; Psalms 118:4 Нека кажу сви који се боје Господа да је довека милост Његова. Psalms 118:5 Из тескобе повиках ка Господу и услиши ме, изведе ме на пространо место Господ. Psalms 118:6 Господ је са мном, не бојим се; шта ће ми учинити човек? Psalms 118:7 Господ ми је помоћник: слободно ћу гледати у непријатеље своје. Psalms 118:8 Боље је уздати се у Господа него ли се ослањати на човека; Psalms 118:9 Боље је уздати се у Господа неголи се ослањати на кнезове. Psalms 118:10 Сви ме народи опколише; али их у име Господње разбих. Psalms 118:11 Оптекоше, опколише ме; али их у име Господње разбих. Psalms 118:12 Опколише ме као пчеле саће, и угасише се као огањ у трњу: у име их Господње разбих. Psalms 118:13 Отиснуо си ме да паднем, али ме Господ прихвати. Psalms 118:14 Господ је хвала моја и песма; Он ми поста Спаситељ. Psalms 118:15 Глас радости и спасења чује се у колибама праведничким: "Десница Господња даје силу; Psalms 118:16 Десница Господња узвишује, десница Господња даје силу." Psalms 118:17 Нећу умрети, него ћу жив бити, и казивати дела Господња. Psalms 118:18 Карајући покара ме Господ; али ме смрти не даде. Psalms 118:19 Отворите ми врата од правде, ући ћу на њих, славићу Господа. Psalms 118:20 "Ево врата Господња, на која улазе праведници!" Psalms 118:21 Хвалим Те, што си ме услишио, и постао ми Спаситељ. Psalms 118:22 Камен који одбацише зидари, поста глава од угла. Psalms 118:23 То би од Господа и дивно је у нашим очима. Psalms 118:24 Ево дан, који створи Господ! Радујмо се и веселимо се у њ! Psalms 118:25 О Господе, помози! О Господе, дај да буде у напредак! Psalms 118:26 Благословен који иде у име Господње! Благосиљамо вас из дома Господњег. Psalms 118:27 Господ је Бог крепак, и Он нас обасја; жртву празничну, везану врпцама, водите к роговима жртвенику. Psalms 118:28 Ти си Бог мој, Тебе хвалим, Боже мој, Тебе узвишујем. Psalms 118:29 Хвалите Господа, јер је добар, јер је милост Његова довека. Psalms 119:0 Psalms 119:1 Благо онима којима је пут чист, који ходе у закону Господњем. Psalms 119:2 Благо онима који чувају откривења Његова, свим срцем траже Га; Psalms 119:3 Који не чине безакоња, ходе путевима Његовим! Psalms 119:4 Ти си дао заповести своје, да се чувају добро. Psalms 119:5 Кад би путеви моји били управљени да чувам наредбе Твоје! Psalms 119:6 Онда се не бих постидео, пазећи на заповести Твоје; Psalms 119:7 Хвалио бих Те с правим срцем, учећи се праведним законима Твојим. Psalms 119:8 Чуваћу наредбе Твоје, немој ме оставити сасвим. Psalms 119:9 Како ће младић очистити пут свој? Владајући се по Твојим речима. Psalms 119:10 Свим срцем својим тражим Тебе, не дај ми да зађем од заповести Твојих. Psalms 119:11 У срце своје затворио сам реч Твоју, да Ти не грешим. Psalms 119:12 Благословен си, Господе! Научи ме наредбама својим. Psalms 119:13 Устима својим јављам све судове уста Твојих. Psalms 119:14 На путу откривења Твојих радујем се као за велико богатство. Psalms 119:15 О заповестима Твојим размишљам, и пазим на путеве Твоје. Psalms 119:16 Наредбама Твојим тешим се, не заборављам речи Твоје. Psalms 119:17 Учини милост слузи свом, да бих живео и чувао реч Твоју. Psalms 119:18 Отвори очи моје, да бих видео чудеса закона Твог; Psalms 119:19 Гост сам на земљи, немој сакрити од мене заповести своје. Psalms 119:20 Изнеможе душа моја желећи без престанка познати судове Твоје. Psalms 119:21 Ти си страшан проклетим охолицама, које застрањују од заповести Твојих. Psalms 119:22 Одврати од мене руг и срамоту, јер чувам откривења Твоја. Psalms 119:23 Седе кнезови и договарају се на мене; а слуга Твој размишља о наредбама Твојим. Psalms 119:24 Откривења су Твоја утеха моја, саветници моји. Psalms 119:25 Душа моја лежи у праху; оживи ме по речи својој. Psalms 119:26 Казујем путеве своје, и чујеш ме; научи ме наредбама својим. Psalms 119:27 Уразуми ме о путу заповести својих, и размишљаћу о чудесима Твојим. Psalms 119:28 Сузе пролива душа моја од туге, окрепи ме по речи својој. Psalms 119:29 Пут лажни уклони од мене и закон свој даруј ми. Psalms 119:30 Пут истини избрах, законе Твоје тражим. Psalms 119:31 Прионух за откривења Твоја, Господе; немој ме осрамотити. Psalms 119:32 Путем заповести Твојих трчим, јер си раширио срце моје. Psalms 119:33 Покажи ми, Господе, пут наредаба својих, да га се држим до краја. Psalms 119:34 Уразуми ме, и држаћу се закона Твог, и чувати га свим срцем. Psalms 119:35 Постави ме на стазу заповести својих, јер ми је она омилела. Psalms 119:36 Привиј срце моје к откривењима својим, а не к лакомству. Psalms 119:37 Одврати очи моје да не гледају ништавила, путем својим оживи ме. Psalms 119:38 Испуни слузи свом реч своју да Те се боји. Psalms 119:39 Уклони руг мој, ког се плашим; јер су судови Твоји благи. Psalms 119:40 Миле су ми заповести Твоје, правдом својом оживи ме. Psalms 119:41 Нека дође на ме милост Твоја, Господе, помоћ Твоја по речи Твојој. Psalms 119:42 И ја ћу одговорити ономе који ме ружи; јер се уздам у реч Твоју. Psalms 119:43 Немој узети никад од уста мојих речи истине, јер чекам судове Твоје. Psalms 119:44 И чуваћу закон Твој свагда, довека и без престанка. Psalms 119:45 Ходићу слободно, јер тражим заповести Твоје. Psalms 119:46 Говорићу о откривењима Твојим пред царевима, и нећу се стидети. Psalms 119:47 Тешићу се заповестима Твојим, које љубим. Psalms 119:48 Руке своје пружам к заповестима Твојим, које љубим, и размишљам о наредбама Твојим. Psalms 119:49 Опомени се речи своје к слузи свом, на коју си ми заповедио да се ослањам. Psalms 119:50 У невољи мојој теши ме што ме реч Твоја оживљава. Psalms 119:51 Охоли ми се ругају веома; али ја не одступам од закона Твог. Psalms 119:52 Памтим судове Твоје од искона, Господе, и тешим се. Psalms 119:53 Гнев ме обузима на безбожнике, који остављају закон Твој. Psalms 119:54 Наредбе су Твоје песма моја у путничком стану мом. Psalms 119:55 Ноћу помињем име Твоје, Господе, и чувам закон Твој. Psalms 119:56 То је моје, да чувам заповести Твоје. Psalms 119:57 Део мој Ти си, Господе; наумио сам чувати речи Твоје. Psalms 119:58 Молим Ти се из свега срца, смилуј се на ме по речи својој. Psalms 119:59 Разматрам путеве своје, и обраћам ноге своје к откривењима Твојим. Psalms 119:60 Хитим, и не затежем се чувати заповести Твоје. Psalms 119:61 Мреже безбожничке опколише ме, али закон Твој не заборављам. Psalms 119:62 У по ноћи устајем да Те славим за праведне судове Твоје. Psalms 119:63 У заједници сам са свима који се Тебе боје и који чувају заповести Твоје. Psalms 119:64 Доброте је Твоје, Господе, пуна сва земља; наредбама својим научи ме. Psalms 119:65 Учинио си добро слузи свом, Господе, по речи својој. Psalms 119:66 Доброј мисли и знању научи ме, јер заповестима Твојим верујем. Psalms 119:67 Пре страдања свог лутах, а сад чувам реч Твоју. Psalms 119:68 Ти си добар, и добро чиниш; научи ме наредбама својим. Psalms 119:69 Охоли плету на мене лаж, али се ја свим срцем држим заповести Твојих. Psalms 119:70 Задригло је срце њихово као сало, а ја се тешим законом Твојим. Psalms 119:71 Добро ми је што страдам, да се научим наредбама Твојим. Psalms 119:72 Милији ми је закон уста Твојих него хиљаде злата и сребра. Psalms 119:73 Руке Твоје створиле су ме и начиниле ме; уразуми ме, и научићу се заповестима Твојим. Psalms 119:74 Који се Тебе боје, видеће ме, и радоваће се што се уздам у Твоју реч. Psalms 119:75 Знам да су судови Твоји, Господе, праведни, и по правди ме караш. Psalms 119:76 Нека буде доброта Твоја утеха моја, као што си рекао слузи свом. Psalms 119:77 Нека дође к мени милосрђе Твоје, и оживим; јер је закон Твој утеха моја. Psalms 119:78 Нек се постиде охоли; јер ме без кривице оборише. Ја размишљам о заповестима Твојим. Psalms 119:79 Нек се обрате к мени који се Тебе боје, и који знају откривења Твоја. Psalms 119:80 Срце моје нека буде савршено у наредбама Твојим, да се не постидим. Psalms 119:81 Чезне душа моја за спасењем Твојим, реч Твоју чекам. Psalms 119:82 Чезну очи моје за речју Твојом; говорим: Кад ћеш ме утешити? Psalms 119:83 Постадох као мех у диму, али Твојих наредаба не заборавих. Psalms 119:84 Колико ће бити дана слуге Твог? Кад ћеш судити онима који ме гоне? Psalms 119:85 Охоли ископаше ми јаму насупрот закону Твом. Psalms 119:86 Све су заповести Твоје истина; без кривице ме гоне, помози ми. Psalms 119:87 Умало ме не убише на земљи, али ја не остављам заповести Твоје. Psalms 119:88 По милости својој оживи ме, и чуваћу откривења уста Твојих. Psalms 119:89 Довека је, Господе, реч Твоја утврђена на небесима, Psalms 119:90 Од колена до колена истина Твоја; Ти си поставио земљу, и стоји. Psalms 119:91 По Твојој наредби све стоји сад; јер све служи Теби. Psalms 119:92 Да није закон Твој био утеха моја, погинуо бих у невољи својој. Psalms 119:93 Заповести Твоје нећу заборавити довека, јер ме њима оживљаваш. Psalms 119:94 Ја сам Твој, помози ми, јер тражим заповести Твоје. Psalms 119:95 Безбожници гледају да ме убију; а ја размишљам о Твојим откривењима. Psalms 119:96 Свему савршеном видех крај; али је заповест Твоја веома широка. Psalms 119:97 Како љубим закон твој! Сав дан мислим о њему. Psalms 119:98 Заповест Твоја чини ме мудријег од непријатеља мојих; јер је са мном увек. Psalms 119:99 Разумнији постах од свих учитеља својих; јер размишљам о Твојим откривењима. Psalms 119:100 Мудрији сам од стараца; јер заповести Твоје чувам. Psalms 119:101 Од сваког злог пута заустављам ноге своје, да бих чувао реч Твоју. Psalms 119:102 Од наредаба Твојих не одступам; јер си ме Ти научио. Psalms 119:103 Како су слатке језику мом речи Твоје, слађе од меда устима мојим! Psalms 119:104 Од заповести Твојих постадох разуман; тога ради мрзим на сваки пут лажни. Psalms 119:105 Реч је Твоја жижак нози мојој, и видело стази мојој. Psalms 119:106 Заклех се да ћу чувати наредбе правде Твоје, и извршићу. Psalms 119:107 Поништен сам веома, Господе, оживи ме по речи својој. Psalms 119:108 Нека Ти буде угодна, Господе, добровољна жртва уста мојих, и судовима својим научи ме. Psalms 119:109 Душа је моја у руци мојој непрестано у невољи; али закон Твој не заборављам. Psalms 119:110 Безбожници су ми метнули замку; али од заповести Твојих не застраних. Psalms 119:111 Присвојих откривења Твоја зававек; јер су радост срцу мом. Psalms 119:112 Приволео сам срце своје да твори наредбе Твоје навек, до краја. Psalms 119:113 Који преступају закон, ја на њих мрзим, а закон Твој љубим. Psalms 119:114 Ти си заклон мој и штит мој; реч Твоју чекам. Psalms 119:115 Идите од мене, безаконици! И чуваћу заповести Бога свог. Psalms 119:116 Укрепи ме по речи својој и бићу жив, и немој ме осрамотити у надању мом. Psalms 119:117 Утврди ме, и спашћу се, и размишљаћу о наредбама Твојим без престанка. Psalms 119:118 Обараш све који одступају од наредаба Твојих; јер су помисли њихове лаж. Psalms 119:119 Као гар бацаш све безбожнике на земљи; тога ради омилеше ми откривења Твоја. Psalms 119:120 Дрхће од страха Твог тело моје, и судова Твојих бојим се. Psalms 119:121 Чиним суд и правду, не дај ме онима који ме гоне. Psalms 119:122 Одбрани слугу свог на добро Његово, да ми не чине силе охоли. Psalms 119:123 Очи моје чезну за спасењем Твојим и за речју правде Твоје. Psalms 119:124 Учини слузи свом по милости својој, и наредбама својим научи ме. Psalms 119:125 Ја сам слуга Твој; уразуми ме, и познаћу откривења Твоја. Psalms 119:126 Време је да Господ ради; оборише закон Твој. Psalms 119:127 Тога ради љубим заповести Твоје већма него злато и драго камење. Psalms 119:128 Тога ради заповести Твоје држим да су верне, на сваки пут лажни мрзим. Psalms 119:129 Дивна су откривења Твоја; зато их чува душа моја. Psalms 119:130 Речи Твоје кад се јаве, просветљују и уразумљују просте. Psalms 119:131 Отварам уста своја да одахнем, јер сам жедан заповести Твојих. Psalms 119:132 Погледај на ме и смилуј се на ме, као што радиш с онима који љубе име Твоје. Psalms 119:133 Утврди стопе моје у речи својој, и не дај никаквом безакоњу да овлада мном. Psalms 119:134 Избави ме од насиља људског, и чуваћу заповести Твоје. Psalms 119:135 Светлошћу лица свог обасјај слугу свог, и научи ме наредбама својим. Psalms 119:136 Очи моје лију потоке, зато што не чувају закон Твој. Psalms 119:137 Праведан си, Господе, и прави су судови Твоји. Psalms 119:138 Јавио си правду у откривењима својим, и истину целу. Psalms 119:139 Ревност моја једе ме, зато што моји непријатељи заборавише речи Твоје. Psalms 119:140 Реч је Твоја веома чиста, и слуга је Твој веома љуби. Psalms 119:141 Ја сам мален и поништен, али заповести Твоје не заборављам. Psalms 119:142 Правда је Твоја правда вечна, и закон Твој истина. Psalms 119:143 Туга и невоља нађе ме, заповести су Твоје утеха моја. Psalms 119:144 Вечна је правда у откривењима Твојим; уразуми ме, и бићу жив. Psalms 119:145 Вичем из свега срца: Услиши ме, Господе; сачуваћу наредбе Твоје. Psalms 119:146 Призивам Те, помози ми; држаћу се откривења Твојих. Psalms 119:147 Претечем свануће, и вичем; реч Твоју чекам. Psalms 119:148 Претечу очи моје јутарњу стражу, да бих размишљао о речи Твојој. Psalms 119:149 Чуј глас мој по милости својој, Господе; по суду свом оживи ме. Psalms 119:150 Прикучују се који љубе безакоње; удаљили су се од закона Твог. Psalms 119:151 Ти си близу, Господе, и све су заповести Твоје истина. Psalms 119:152 Одавна знам за откривења Твоја, да си их поставио зававек. Psalms 119:153 Погледај невољу моју, и избави ме, јер не заборављам закон Твој. Psalms 119:154 Прими се ствари моје, и одбрани ме; по речи својој оживи ме. Psalms 119:155 Далеко је од безбожника спасење, јер се не држе наредаба Твојих. Psalms 119:156 Милосрђе је Твоје, Господе, велико; по правом суду свом оживи ме. Psalms 119:157 Много је противника мојих и непријатеља мојих; али ја не одступам од откривења Твојих. Psalms 119:158 Видим одметнике, и мрско ми је; јер не чувају речи Твоје. Psalms 119:159 Гледај, како љубим заповести Твоје, Господе, по милости својој оживи ме. Psalms 119:160 Основа је речи Твоје истина, и вечан је сваки суд правде Твоје. Psalms 119:161 Кнезови ме гоне низашта, али се срце моје боји речи Твоје. Psalms 119:162 Радујем се речи Твојој као онај који задобије велик плен. Psalms 119:163 Мрзим на лаж и гадим се на њу, љубим закон Твој. Psalms 119:164 Седам пута на дан хвалим Те за судове правде Твоје. Psalms 119:165 Велик мир имају они који љубе закон Твој, и у њих нема спотицања. Psalms 119:166 Чекам спасење Твоје, Господе, и заповести Твоје извршујем. Psalms 119:167 Душа моја чува откривења Твоја, и ја их љубим веома. Psalms 119:168 Чувам заповести Твоје и откривења; јер су сви путеви моји пред Тобом. Psalms 119:169 Нека изађе тужњава моја преда Те, Господе! По речи својој уразуми ме. Psalms 119:170 Нека дође мољење моје преда Те! По речи својој избави ме. Psalms 119:171 Уста ће моја певати хвалу, кад ме научиш наредбама својим. Psalms 119:172 Језик ће мој казивати реч Твоју, јер су све заповести Твоје праведне. Psalms 119:173 Нека ми буде рука Твоја у помоћи; јер ми омилеше заповести Твоје; Psalms 119:174 Жедан сам спасења Твог, Господе, и закон је Твој утеха моја. Psalms 119:175 Нека живи душа моја и Тебе хвали, и судови Твоји нека ми помогну. Psalms 119:176 Зађох као овца изгубљена: тражи слугу свог; јер заповести Твоје не заборавих. Psalms 120:0 Psalms 120:1 Ка Господу завиках у невољи својој, и услиши ме. Psalms 120:2 Господе! Избави душу моју од уста лажљивих и од језика лукавог. Psalms 120:3 Шта ће Ти дати и шта ће Ти принети језик лукави? Psalms 120:4 Он је као оштре стреле у јакога, као угљевље смреково. Psalms 120:5 Тешко мени кад сам туђин код Месеха, живим код шатора кидарских. Psalms 120:6 Дуго је живела душа моја с онима који мрзе на мир. Psalms 120:7 Ја сам миран; али кад станем говорити у њих је рат. Psalms 121:0 Psalms 121:1 Подижем очи своје ка горама; одакле ми долази помоћ? Psalms 121:2 Помоћ је мени од Господа, који је створио небо и земљу. Psalms 121:3 Неће дати да попузне нога твоја; не дремље чувар твој. Psalms 121:4 Гле, не дремље и не спава чувар Израиљев. Psalms 121:5 Господ је чувар твој, Господ је сен твој, Он ти је с десне стране. Psalms 121:6 Дању те неће сунце убити ни месец ноћу. Psalms 121:7 Господ ће те сачувати од сваког зла, сачуваће душу твоју Господ. Psalms 121:8 Господ ће чувати улазак твој и излазак твој, одсад и довека. Psalms 122:0 Psalms 122:1 Обрадовах се кад ми рекоше: Хајдемо у дом Господњи! Psalms 122:2 Ево, стоје ноге наше на вратима твојим, Јерусалиме! Psalms 122:3 Јерусалим је изидан, као град сливен у једну зграду. Psalms 122:4 Онамо иду племена, племена Господња, по наредби Израиљевој да славе име Господње. Psalms 122:5 Онде стоје престоли судски, престоли дома Давидовог. Psalms 122:6 Иштите мира Јерусалиму; нека буде добро онима који љубе Тебе! Psalms 122:7 Нека буде мир око зидова твојих, и честитост у дворима твојим! Psalms 122:8 Ради браће своје, и пријатеља својих говорим: Мир ти! Psalms 122:9 Ради дома Господа Бога нашег желим ти добро. Psalms 123:0 Psalms 123:1 К Теби подижем очи своје, који живиш на небесима! Psalms 123:2 Као што су очи слугама упрте у руку господара њихових, као очи слушкињине у руку госпође њене, тако су очи наше у Господа Бога нашег, док се смилује на нас. Psalms 123:3 Смилуј се на нас, Господе, смилуј се на нас, јер смо се довољно наситили срамоте; Psalms 123:4 Довољно се наситила душа наша руга од поноситих, и срамоте од охолих. Psalms 124:0 Psalms 124:1 Да није био Господ с нама, нека рече Израиљ, Psalms 124:2 Да није био Господ с нама, кад људи усташе на нас, Psalms 124:3 Живе би нас прождрли, кад се распали гнев њихов на нас; Psalms 124:4 Потопила би нас вода, река би покрила душу нашу; Psalms 124:5 Покрила би душу нашу силна вода. Psalms 124:6 Благословен Господ, који нас не даде зубима њиховим да нас растржу! Psalms 124:7 Душа се наша избави као птица из замке ловачке; замка се раскиде, и ми се избависмо. Psalms 124:8 Помоћ је наша у имену Господњем, који је створио небо и земљу. Psalms 125:0 Psalms 125:1 Ко се узда у Господа, он је као гора Сион, не помеша се, остаје довека. Psalms 125:2 Око Јерусалима су горе, и Господ је око народа свог одсад и довека. Psalms 125:3 Јер неће остати скиптар безбожнички над делом праведничким, да не би праведници пружили руке своје на безакоње. Psalms 125:4 Учини, Господе, добро добрима и онима који су права срца. Psalms 125:5 А који сврћу на криве путе, отераће Господ с онима који чине безакоње. Мир Израиљу! Psalms 126:0 Psalms 126:1 Кад враћаше Господ робље сионско, бејасмо као у сну. Psalms 126:2 Тада уста наша беху пуна радости, и језик наш певања. Тада говораху по народима: Велико дело чини Господ на њима. Psalms 126:3 Велико дело чини Господ на нама; развеселисмо се. Psalms 126:4 Враћај, Господе, робље наше, као потоке на сасушену земљу. Psalms 126:5 Који су са сузама сејали, нека жању с певањем. Psalms 126:6 Иде и плаче који носи семе да сеје; поћи ће с песмом носећи снопове своје. Psalms 127:0 Psalms 127:1 Ако Господ неће градити дом, узалуд се муче који га граде; ако неће Господ чувати град, узалуд не спава стражар. Psalms 127:2 Узалуд раните, касно лежете, једете хлеб уморни; милом свом Он даје сан. Psalms 127:3 Ево наследства од Господа: деца, пород је дар од Њега. Psalms 127:4 Шта су стреле у руци јакоме, то су синови млади. Psalms 127:5 Благо човеку који је њима напунио тул свој! Неће се осрамотити кад се стану разговарати с непријатељима на вратима. Psalms 128:0 Psalms 128:1 Благо свакоме, који се боји Господа, који ходи путевима Његовим! Psalms 128:2 Јер ће јести од трудова руку својих. Благо теби, и добро ти је. Psalms 128:3 Жена је твоја као родна лоза усред дома твог; синови твоји као гране маслинове око стола твог. Psalms 128:4 Гле, тако ће бити благословен човек који се боји Господа. Psalms 128:5 Благословиће те Господ са Сиона, и гледаћеш добро јерусалимско у све дане живота свог; Psalms 128:6 Видећеш синове у синова својих. Мир Израиљу! Psalms 129:0 Psalms 129:1 Много ми досађиваше од младости моје нека рече Израиљ, Psalms 129:2 Много ми досађиваше од младости моје, али ме не свладаше. Psalms 129:3 На леђима мојим ораше орачи, и водише дуге бразде своје. Psalms 129:4 Господ је праведан; исече конопце безбожничке. Psalms 129:5 Постидеће се, одбиће се сви који ненавиде Сион. Psalms 129:6 Биће као трава на крововима, која се сасушује пре него се почупа, Psalms 129:7 Од које неће жетелац напунити руке своје, нити наручја своја везилац; Psalms 129:8 И који пролазе неће рећи: "Благослов Господњи на вама! Благосиљамо вас именом Господњим." Psalms 130:0 Psalms 130:1 Из дубине вичем к Теби, Господе! Psalms 130:2 Господе! Чуј глас мој. Нека пазе уши Твоје на глас мољења мог. Psalms 130:3 Ако ћеш на безакоње гледати, Господе, Господе, ко ће остати? Psalms 130:4 Али је у Тебе праштање, да би Те се бојали. Psalms 130:5 Чекам Господа; чека душа моја; уздам се у реч Његову. Psalms 130:6 Душа моја чека Господа већма него страже јутарње, које страже јутром. Psalms 130:7 Нека чека Израиљ Господа; јер је у Господа милост, и велик је у Њега откуп. Psalms 130:8 И Он ће откупити Израиља од свих безакоња Његових. Psalms 131:0 Psalms 131:1 Господе! Не надима се срце моје, нити се узносе очи моје; нити идем на велико, ни на оно што је више од мене. Psalms 131:2 Смеран сам и кротак душом својом, као дете крај матере; као дете душа је моја у мени. Psalms 131:3 Нек се узда Израиљ у Господа одсад и довека. Psalms 132:0 Psalms 132:1 Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове, Psalms 132:2 Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом: Psalms 132:3 "Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог; Psalms 132:4 Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема; Psalms 132:5 Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом." Psalms 132:6 Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским. Psalms 132:7 Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових. Psalms 132:8 Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје. Psalms 132:9 Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују. Psalms 132:10 Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог. Psalms 132:11 Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом. Psalms 132:12 Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом. Psalms 132:13 Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему. Psalms 132:14 Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело. Psalms 132:15 Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба. Psalms 132:16 Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати. Psalms 132:17 Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом. Psalms 132:18 Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов. Psalms 133:0 Psalms 133:1 Како је лепо и красно кад сва браћа живе заједно! Psalms 133:2 Као добро уље на глави, које се стаче на браду, браду Аронову, које се стаче на скут од хаљине његове; Psalms 133:3 Као роса на Ермону, која силази на горе сионске; јер је онде утврдио Господ благослов и живот довека. Psalms 134:0 Psalms 134:1 Сад благосиљајте Господа, све слуге Господње, које стојите у дому Господњем ноћу. Psalms 134:2 Подигните руке своје к светињи, и благосиљајте Господа. Psalms 134:3 Благословиће те са Сиона Господ, који је створио небо и земљу. Psalms 135:0 Psalms 135:1 Хвалите име Господње, хвалите, слуге Господње, Psalms 135:2 Који стојите у дому Господњем; у дворима дома Бога нашег. Psalms 135:3 Хвалите Господа, јер је добар Господ; појте имену Његовом, јер је слатко. Psalms 135:4 Јер Јакова изабра себи Господ, Израиља за достојање своје. Psalms 135:5 Јер познах да је велик Господ, и Господ наш сврх свих богова. Psalms 135:6 Шта год хоће, све Господ чини, на небесима и на земљи, у морима и у свим безданима. Psalms 135:7 Изводи облаке од краја земље, муње чини усред дажда, изводи ветар из стаја његових. Psalms 135:8 Он поби првенце у Мисиру од човека до живинчета. Psalms 135:9 Показа знаке и чудеса усред тебе, Мисире, на Фараону и на свим слугама његовим. Psalms 135:10 Поби народе велике, и изгуби цареве јаке: Psalms 135:11 Сиона, цара аморејског и Ога, цара васанског, и сва царства хананска; Psalms 135:12 И даде земљу њихову у достојање, у достојање Израиљу, народу свом. Psalms 135:13 Господе! Име је Твоје вечно; Господе! Спомен је Твој од колена до колена. Psalms 135:14 Јер ће судити Господ народу свом, и на слуге своје смиловаће се. Psalms 135:15 Идоли су незнабожачки сребро и злато, дело руку човечијих; Psalms 135:16 Уста имају, а не говоре; очи имају, а не виде; Psalms 135:17 Уши имају, а не чују; нити има дихања у устима њиховим. Psalms 135:18 Какви су они онакви су и они који их граде, и сви који се уздају у њих. Psalms 135:19 Доме Израиљев, благосиљај Господа; доме Аронов, благосиљај Господа; Psalms 135:20 Доме Левијев, благосиљај Господа; који се бојите Господа, благосиљајте Господа. Psalms 135:21 Благословен Господ на Сиону, који живи у Јерусалиму! Алилуја! Psalms 136:0 Psalms 136:1 Славите Господа, јер је добар; јер је довека милост Његова; Psalms 136:2 Славите Бога над боговима; јер је довека милост Његова. Psalms 136:3 Славите Господара над господарима; јер је довека милост Његова; Psalms 136:4 Оног, који један твори чудеса велика; јер је довека милост Његова; Psalms 136:5 Који је створио небеса премудро; јер је довека милост Његова; Psalms 136:6 Утврдио земљу на води; јер је довека милост Његова; Psalms 136:7 Створио велика видела; јер је довека милост Његова; Psalms 136:8 Сунце, да управља даном; јер је довека милост Његова; Psalms 136:9 Месец и звезде, да управљају ноћу; јер је довека милост Његова; Psalms 136:10 Који поби Мисир у првенцима његовим; јер је довека милост Његова; Psalms 136:11 Изведе из њега Израиља; јер је довека милост Његова; Psalms 136:12 Руком крепком и мишицом подигнутом; јер је довека милост Његова; Psalms 136:13 Који раздвоји Црвено Море; јер је довека милост Његова; Psalms 136:14 И проведе Израиља кроз сред њега; јер је довека милост Његова; Psalms 136:15 А Фараона и војску његову врже у море црвено; јер је довека милост Његова; Psalms 136:16 Преведе народ свој преко пустиње; јер је довека милост Његова; Psalms 136:17 Поби цареве велике; јер је довека милост Његова; Psalms 136:18 И изгуби цареве знатне; јер је довека милост Његова; Psalms 136:19 Сиона, цара аморејског; јер је довека милост Његова; Psalms 136:20 И Ога, цара васанског; јер је довека милост Његова; Psalms 136:21 И даде земљу њихову у достојање; јер је довека милост Његова; Psalms 136:22 У достојање Израиљу, слузи свом; јер је довека милост Његова; Psalms 136:23 Који нас се опомену у понижењу нашем; јер је довека милост Његова; Psalms 136:24 И избави нас од непријатеља наших; јер је довека милост Његова; Psalms 136:25 Који даје храну сваком телу; јер је довека милост Његова; Psalms 136:26 Славите Бога небеског; јер је довека милост Његова. Psalms 137:0 Psalms 137:1 На водама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона. Psalms 137:2 О врбама сред њега вешасмо харфе своје. Psalms 137:3 Онде искаху који нас заробише да певамо, и који нас оборише да се веселимо: "Певајте нам песму сионску." Psalms 137:4 Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој? Psalms 137:5 Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја. Psalms 137:6 Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свог. Psalms 137:7 Напомени, Господе, синовима Едомовим дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља. Psalms 137:8 Кћери вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дело које си нама учинила! Psalms 137:9 Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен. Psalms 138:0 Psalms 138:1 Славим Те, Господе, од свега срца свог, пред боговима певам Теби. Psalms 138:2 Поклањам се пред светом црквом Твојом, и славим име Твоје, за доброту Твоју и за истину Твоју; јер си по сваком имену свом подигао реч своју. Psalms 138:3 У дан, у који зазвах, Ти си ме услишио, дунуо слободу у душу моју. Psalms 138:4 Славиће Те, Господе, сви цареви земаљски, кад чују речи уста Твојих; Psalms 138:5 И певаће путеве Господње, јер је велика слава Господња. Psalms 138:6 Јер је висок Господ, и види ниског, и високог издалека познаје. Psalms 138:7 Ако пођем у тузи, Ти ћеш ме оживети; на злоћу непријатеља мојих пружићеш руку своју и заклониће ме десница Твоја. Psalms 138:8 Господ ће свршити за мене. Господе! Милост је Твоја довека; дела руку својих не остављај. Psalms 139:0 Psalms 139:1 Господе! Ти ме кушаш и знаш. Psalms 139:2 Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека; Psalms 139:3 Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш. Psalms 139:4 Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш. Psalms 139:5 Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју. Psalms 139:6 Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим. Psalms 139:7 Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао? Psalms 139:8 Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си. Psalms 139:9 Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора: Psalms 139:10 И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја. Psalms 139:11 Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене. Psalms 139:12 Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело. Psalms 139:13 Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје. Psalms 139:14 Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро. Psalms 139:15 Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској. Psalms 139:16 Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног. Psalms 139:17 Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број! Psalms 139:18 Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом. Psalms 139:19 Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене. Psalms 139:20 Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји. Psalms 139:21 Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе? Psalms 139:22 Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми. Psalms 139:23 Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје. Psalms 139:24 И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни. Psalms 140:0 Psalms 140:1 Избави ме, Господе, од човека злог, сачувај ме од насилника, Psalms 140:2 Који помишљају зло у срцу и сваки дан подижу рат; Psalms 140:3 Оштре језик свој као змија, јед је аспидин у устима њиховим. Psalms 140:4 Сачувај ме, Боже, од руку безбожничких, од насилника сахрани ме, који мисле да поткину ноге моје. Psalms 140:5 Охоли ми наместише замке и пругла, метнуше ми мрежу на пут, пређу разапеше ми. Psalms 140:6 Рекох Господу: Ти си Бог мој, услиши, Господе, глас мољења мог. Psalms 140:7 Господе, Господе, крепки Спаситељу мој, заклони главу моју у дан ратни! Psalms 140:8 Не дај, Господе, безбожнику шта жели, не дај му да докучи шта је наумио, да се не узносе. Psalms 140:9 Отров оних што су око мене, погибао уста њихових нека се обрати на њих. Psalms 140:10 Нека падне на њих живо угљевље; нека их Он баци у огањ, у пропасти, да не устану. Psalms 140:11 Човек језичан неће се утврдити на земљи, неправедног ће злоћа увалити у погибао. Psalms 140:12 Знам да ће Господ показати правду невољноме и правицу убогима. Psalms 140:13 Да! Праведни ће славити име Твоје, прави ће остати пред лицем Твојим. Psalms 141:0 Psalms 141:1 Господе, вичем к Теби, похитај к мени, чуј глас мољења мог, кад вичем к Теби. Psalms 141:2 Нек изађе молитва моја као кад пред лице Твоје, дизање руку мојих као принос, вечерњи. Psalms 141:3 Постави, Господе, стражу код језика мог, чувај врата уста мојих. Psalms 141:4 Не дај срцу мом да застрани на зле помисли, да чини дела безбожна с људима који поступају неправедно; и да не окусим сладости њихове. Psalms 141:5 Нека ме бије праведник, то је милост; нека ме кара, то је уље за главу моју; глава моја неће одбацити, ако ће и више; него је молитва моја против злоће њихове. Psalms 141:6 Расуше се по каменим врлетима судије њихове, и чуше речи моје како су благе. Psalms 141:7 Као кад ко сече и теше, тако се разлетеше кости наше до чељусти паклених. Psalms 141:8 Али су к Теби, Господе, Господе, управљене очи моје, у Тебе се уздам, немој одбацити душу моју. Psalms 141:9 Сачувај ме од замке, коју ми метнуше, од лукавства оних, који чине безакоње. Psalms 141:10 Пашће у мреже своје безбожници, а ја ћу један проћи. Psalms 142:0 Psalms 142:1 Гласом својим ка Господу вичем, гласом својим Господу се молим. Psalms 142:2 Изливам пред Њим мољење своје, тугу своју пред Њим казујем, Psalms 142:3 Кад изнемогне у мени дух мој. Ти знаш стазу моју. На путу, којим ходим, сакрише ми замку. Psalms 142:4 Погледам надесно, и видим да ме нико не зна; нестаде ми уточишта, нико не мари за душу моју. Psalms 142:5 Вичем к Теби, Господе; велим: Ти си уточиште моје, део мој на земљи живих. Psalms 142:6 Чуј тужњаву моју; јер се мучим веома. Избави ме од оних који ме гоне, јер су јачи од мене. Psalms 142:7 Изведи из тамнице душу моју, да славим име Твоје. Око мене ће се скупити праведници, кад ми учиниш добро. Psalms 143:0 Psalms 143:1 Господе, услиши молитву моју, прими мољење моје по истини својој, услиши ме по правди својој. Psalms 143:2 И не иди на суд са слугом својим, јер се неће оправдати пред Тобом нико жив. Psalms 143:3 Непријатељ гони душу моју, гази у прах живот мој, посађује ме у мрак, као давно помрле. Psalms 143:4 Трне у мени дух мој, нестаје у мени срца мог. Psalms 143:5 Помињем дане старе, пребрајам све послове Твоје, размишљам о делима руку Твојих. Psalms 143:6 Пружам к Теби руке своје; душа је моја као сува земља пред Тобом. Psalms 143:7 Похитај, услиши ме; Господе, нестаје духа мог, немој одвратити лице своје од мене; јер ћу бити као они који одлазе у гроб. Psalms 143:8 Рано ми јави милост своју, јер се у Тебе уздам. Покажи ми пут, којим да идем, јер к Теби подижем душу своју. Psalms 143:9 Избави ме од непријатеља мојих, Господе, к Теби притечем. Psalms 143:10 Научи ме Творити вољу Твоју, јер си Ти Бог мој; дух Твој благи нека ме води по стази правој. Psalms 143:11 Имена ради свог, Господе, оживи ме, по правди својој изведи из муке душу моју. Psalms 143:12 И по милости својој истреби непријатеље моје, и погуби све који муче душу моју, јер сам Твој слуга. Psalms 144:0 Psalms 144:1 Благословен Господ, град мој, који учи руке моје боју, прсте моје рату, Psalms 144:2 Добротвор мој и ограда моја, уточиште моје и Избавитељ мој, Штит мој, Онај у кога се уздам, који ми покорава народ мој. Psalms 144:3 Господе! Шта је човек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш? Psalms 144:4 Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази. Psalms 144:5 Господе! Савиј небеса своја, и сиђи; дотакни се гора, и задимиће се. Psalms 144:6 Севни муњом, и разагнај их; пусти стреле своје, и распи их. Psalms 144:7 Пружи руку своју с висине, избави ме и извади ме из воде велике, из руку туђинаца, Psalms 144:8 Којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна. Psalms 144:9 Боже! Песму нову певаћу Ти, у псалтир од десет жица удараћу Теби, Psalms 144:10 Који дајеш спасење царевима, и Давида слугу свог избављаш од љутог мача. Psalms 144:11 Избави ме и отми ме из руке туђинаца, којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна. Psalms 144:12 Синови наши нека буду као биље, које весело одрасте у младости; кћери наше као ступови прекрасно израђени у двору; Psalms 144:13 Житнице наше пуне, обилне сваким житом; овце наше нек се множе на хиљаде и на сто хиљада по становима нашим. Psalms 144:14 Волови наши нека буду товни; нека не буду нападања, ни бежања, ни тужњаве по улицама нашим. Psalms 144:15 Благо народу, у ког је све овако! Благо народу, у ког је Господ Бог! Psalms 145:0 Psalms 145:1 Узвишаваћу Те, Боже мој, царе мој, благосиљаћу име Твоје од века до века. Psalms 145:2 Сваки ћу Те дан благосиљати, и хвалићу име Твоје довека и без престанка. Psalms 145:3 Велик је Господ, и ваља Га славити, и величанство Његово не може се досегнути. Psalms 145:4 Од колена до колена хвалиће дела Твоја, и силу Твоју казивати. Psalms 145:5 О високој слави Твог величанства, и о дивним делима Твојим размишљам. Psalms 145:6 Приповедаће силу чудеса Твојих, и ја ћу величанство Твоје казивати. Psalms 145:7 Хвалиће велику доброту Твоју и правду Твоју певаће. Psalms 145:8 Податљив је и милосрдан Господ, дуго трпи и велике је милости. Psalms 145:9 Добар је Господ према свима, и жалостив на сва дела своја. Psalms 145:10 Нека Те славе, Господе, сва дела Твоја, и свеци Твоји нека Те благосиљају. Psalms 145:11 Нека казују славу царства Твог, и силу Твоју приповедају. Psalms 145:12 Да би јавили синовима људским силу Твоју, и високу славу царства Твог. Psalms 145:13 Царство је Твоје царство свих векова, и влада Твоја на сва колена. Psalms 145:14 Господ прихвата све који падају, и исправља све погнуте. Psalms 145:15 Очи су свих к Теби управљене, и Ти им дајеш храну на време; Psalms 145:16 Отвараш руку своју, и ситиш свашта живо по жељи. Psalms 145:17 Праведан је Господ у свим путевима својим, и свет у свим делима својим. Psalms 145:18 Господ је близу свих који Га призивају, свих, који Га призивају у истини. Psalms 145:19 Жељу испуња онима који Га се боје, тужњаву њихову чује, и помаже им. Psalms 145:20 Чува Господ све који Га љубе, а безбожнике све ће истребити. Psalms 145:21 Хвалу Господу нека говоре уста моја, и нека благосиља свако тело свето име Његово увек и без престанка. Psalms 146:0 Psalms 146:1 Хвали, душо моја, Господа. Psalms 146:2 Хвалићу Господа за живота свог, певаћу Богу свом док ме је год. Psalms 146:3 Не уздајте се у кнезове, у сина човечијег, у ког нема помоћи. Psalms 146:4 Изиђе из њега дух, и врати се у земљу своју: тај дан пропадну све помисли његове. Psalms 146:5 Благо ономе, коме је помоћник Бог Јаковљев, коме је надање у Господу, Богу његовом, Psalms 146:6 Који је створио небо и земљу, море и све што је у њима; који држи веру увек, Psalms 146:7 Чини суд онима којима се чини криво; даје храну гладнима. Господ дреши свезане, Psalms 146:8 Господ отвара очи слепцима, подиже оборене, Господ љуби праведнике. Psalms 146:9 Господ чува дошљаке, помаже сироти и удовици; а пут безбожнички превраћа. Psalms 146:10 Господ је цар довека, Бог твој, Сионе, од колена до колена. Алилуја. Psalms 147:0 Psalms 147:1 Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала. Psalms 147:2 Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве; Psalms 147:3 Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове; Psalms 147:4 Избраја мноштво звезда, и све их зове именом. Psalms 147:5 Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере. Psalms 147:6 Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље. Psalms 147:7 Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле. Psalms 147:8 Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава; Psalms 147:9 Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему. Psalms 147:10 Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији. Psalms 147:11 Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову. Psalms 147:12 Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе! Psalms 147:13 Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби. Psalms 147:14 Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице. Psalms 147:15 Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова. Psalms 147:16 Даје снег као вуну, сипа иње као пепео. Psalms 147:17 Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати? Psalms 147:18 Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде. Psalms 147:19 Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу. Psalms 147:20 Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја! Psalms 148:0 Psalms 148:1 Хвалите Господа на небесима, хвалите Га на висини. Psalms 148:2 Хвалите Га, сви анђели Његови, хвалите Га, све војске Његове! Psalms 148:3 Хвалите Га, сунце и месече, хвалите Га, све звезде сјајне! Psalms 148:4 Хвалите Га, небеса над небесима и водо над небесима! Psalms 148:5 Нека хвале име Господње, јер Он заповеди и створише се. Psalms 148:6 Постави их засвагда и зававек, даде наредбу, која неће проћи. Psalms 148:7 Хвалите Господа на земљи, велике рибе и све бездане; Psalms 148:8 Огањ и град, снег и магла, ветар силни, који извршује реч Његову. Psalms 148:9 Горе и сви хумови, родна дрвета и сви кедри, Psalms 148:10 Звери и сва стока, бубине и птице крилате, Psalms 148:11 Цареви земаљски и сви народи, кнезови и све судије земаљске, Psalms 148:12 Момци и девојке, старци и деца Psalms 148:13 Нека хвале име Господње; јер је само Његово име узвишено, слава Његова на земљи и на небу. Psalms 148:14 Он је узвисио рог народа свог, славу свих светаца својих, синова Израиљевих, народа који је близу Њега. Psalms 149:0 Psalms 149:1 Појте Господу песму нову; хвала да Му је на сабору светих. Psalms 149:2 Нека се весели Израиљ о Створитељу свом, синови сионски нек се радују о цару свом. Psalms 149:3 Нека хвале име Његово покликујући, у бубањ и гусле нека Му ударају. Psalms 149:4 Јер је мио Господу народ Његов, украшава смерне спасавајући их. Psalms 149:5 Нек се веселе свеци у слави, и нек се радују на постељама својим. Psalms 149:6 Слава је Божија у устима њиховим, и мач с обе стране оштар у руци њиховој, Psalms 149:7 Да се освете народима, и покарају племена; Psalms 149:8 Да свежу цареве њихове у ланце, и властелу њихову у окове гвоздене, Psalms 149:9 И изврше на њима написани суд. Ова је част свима свецима Његовим. Алилуја! Psalms 150:0 Psalms 150:1 Хвалите Бога у светињи Његовој, хвалите Га на тврђи славе Његове. Psalms 150:2 Хвалите Га према сили Његовој, хвалите Га према високом величанству Његовом. Psalms 150:3 Хвалите Га уз глас трубни, хвалите Га уз псалтир и гусле. Psalms 150:4 Хвалите Га с бубњем и весељем, хвалите Га уз жице и орган. Psalms 150:5 Хвалите Га уз јасне кимвале, хвалите Га уз кимвале громовне. Psalms 150:6 Све што дише нека хвали Господа! Алилуја!
Proverbs 0:0
Proverbs 1:0 Proverbs 1:1 Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог, Proverbs 1:2 Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне, Proverbs 1:3 Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право, Proverbs 1:4 Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост. Proverbs 1:5 Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост, Proverbs 1:6 Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове. Proverbs 1:7 Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу. Proverbs 1:8 Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје. Proverbs 1:9 Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом. Proverbs 1:10 Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај; Proverbs 1:11 Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта; Proverbs 1:12 Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму; Proverbs 1:13 Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена; Proverbs 1:14 Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима; Proverbs 1:15 Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове. Proverbs 1:16 Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв. Proverbs 1:17 Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици; Proverbs 1:18 А они вребају своју крв и заседају својој души. Proverbs 1:19 Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима. Proverbs 1:20 Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој; Proverbs 1:21 У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе; Proverbs 1:22 Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање? Proverbs 1:23 Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје. Proverbs 1:24 Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари, Proverbs 1:25 Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити; Proverbs 1:26 Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите; Proverbs 1:27 Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука. Proverbs 1:28 Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи. Proverbs 1:29 Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше; Proverbs 1:30 Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја. Proverbs 1:31 Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих. Proverbs 1:32 Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова. Proverbs 1:33 Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла. Proverbs 2:0 Proverbs 2:1 Сине мој, ако примиш речи моје, и заповести моје сахраниш код себе, Proverbs 2:2 Да пази ухо твоје на мудрост, и пригнеш срце своје к разуму, Proverbs 2:3 Ако призовеш мудрост, и к разуму подигнеш глас свој, Proverbs 2:4 Ако га устражиш као сребро, и као сакривено благо ако добро устражиш; Proverbs 2:5 Тада ћеш разумети страх Господњи, и познање Божије наћи ћеш. Proverbs 2:6 Јер Господ даје мудрост, из Његових уста долази знање и разум. Proverbs 2:7 Чува правима шта доиста јесте, штит је онима који ходе у безазлености, Proverbs 2:8 Да би се држали стаза правих, а Он чува пут светаца својих. Proverbs 2:9 Тада ћеш разумети правду и суд и шта је право, и сваки добри пут. Proverbs 2:10 Кад дође мудрост у срце твоје, и знање омили души твојој, Proverbs 2:11 Помњивост ће пазити на те, разум ће те чувати, Proverbs 2:12 Избављајући те од зла пута, од људи који говоре опаке ствари, Proverbs 2:13 Који остављају праве путе да иду путевима мрачним, Proverbs 2:14 Који се радују зло чинећи, и играју у злим опачинама; Proverbs 2:15 Којих су путеви криви, и сами су опаки на стазама својим; Proverbs 2:16 Избављајући те од жене туђе, од туђинке, која ласка својим речима, Proverbs 2:17 Која оставља вођу младости своје, и заборавља завет Бога свог. Proverbs 2:18 Јер к смрти води дом њен, и к мртвима стазе њене. Proverbs 2:19 Ко год уђе к њој не враћа се, нити излази на пут животни. Proverbs 2:20 Зато ходи путем добрих, и држи се стаза праведничких. Proverbs 2:21 Јер ће праведници наставати на земљи, и безазлени ће остати на њој. Proverbs 2:22 А безбожни ће се истребити са земље, и безаконици ће се ишчупати из ње. Proverbs 3:0 Proverbs 3:1 Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека хране срце твоје. Proverbs 3:2 Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир. Proverbs 3:3 Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог. Proverbs 3:4 Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима. Proverbs 3:5 Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се. Proverbs 3:6 На свим путевима својим имај Га на уму, и Он ће управљати стазе твоје. Proverbs 3:7 Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла. Proverbs 3:8 То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим. Proverbs 3:9 Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог; Proverbs 3:10 И биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих. Proverbs 3:11 Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање Његово. Proverbs 3:12 Јер кога љуби Господ оног кара, и као отац сина који му је мио. Proverbs 3:13 Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум. Proverbs 3:14 Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата. Proverbs 3:15 Скупља је од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом. Proverbs 3:16 Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава. Proverbs 3:17 Путеви су њени мили путеви и све стазе њене мирне. Proverbs 3:18 Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је. Proverbs 3:19 Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом. Proverbs 3:20 Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом. Proverbs 3:21 Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост; Proverbs 3:22 И биће живот души твојој и накит грлу твом. Proverbs 3:23 Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи. Proverbs 3:24 Кад лежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан. Proverbs 3:25 Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође. Proverbs 3:26 Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати. Proverbs 3:27 Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити. Proverbs 3:28 Не говори ближњему свом: Иди, и дођи други пут, и сутра ћу ти дати, кад имаш. Proverbs 3:29 Не куј зло ближњему свом који живи с тобом без бриге. Proverbs 3:30 Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зло. Proverbs 3:31 Немој завидети насилнику, ни изабрати који пут његов. Proverbs 3:32 Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова. Proverbs 3:33 Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља. Proverbs 3:34 Јер подсмевачима Он се подсмева, а кроткима даје милост. Proverbs 3:35 Мудри ће наследити славу, а безумнике ће однети срамота. Proverbs 4:0 Proverbs 4:1 Слушајте, децо, наставу очеву, и пазите да бисте познали мудрост. Proverbs 4:2 Јер вам добру науку дајем, не остављајте закон мој. Proverbs 4:3 Кад бејах син у оца свог млад, и јединац у матере своје, Proverbs 4:4 Он ме учаше и говораше ми: Нека прими срце твоје речи моје, држи заповести моје и бићеш жив. Proverbs 4:5 Прибави мудрост, прибави разум; не заборављај и не одступај од речи уста мојих. Proverbs 4:6 Немој је оставити, и чуваће те, љуби је, и храниће те. Proverbs 4:7 Мудрост је главно; прибави мудрост, и за све имање своје прибави разум. Proverbs 4:8 Подижи је и она ће те узвисити, прославиће те кад је загрлиш. Proverbs 4:9 Метнуће ти на главу венац од милина, красну круну даће ти. Proverbs 4:10 Слушај, сине мој, и прими речи моје, и умножиће ти се године животу. Proverbs 4:11 Учим те путу мудрости, водим те стазама правим. Proverbs 4:12 Кад усходиш, неће се стезати кораци твоји, и ако потрчиш нећеш се спотакнути. Proverbs 4:13 Држи се наставе и не пуштај, чувај је, јер ти је живот. Proverbs 4:14 Не иди на стазу безбожничку и путем неваљалих људи не ступај. Proverbs 4:15 Остави га, не ходи по њему, уклони се од њега и мини га. Proverbs 4:16 Јер не спавају ако не учине зла, и не долази им сан ако кога не оборе. Proverbs 4:17 Јер једу хлеб безбожности и пију вино насиља. Proverbs 4:18 А пут је праведнички као светло видело, које све већма светли док не буде прави дан. Proverbs 4:19 А пут је безбожнички као мрак, не знају на шта ће се спотакнути. Proverbs 4:20 Сине мој, слушај речи моје, пригни ухо своје беседи мојој. Proverbs 4:21 Да ти не одлазе из очију; чувај их усред срца свог. Proverbs 4:22 Јер су живот онима који их налазе и здравље свему телу њиховом. Proverbs 4:23 Сврх свега што се чува чувај срце своје, јер из њега излази живот. Proverbs 4:24 Уклони од уста својих опачину и од усана својих неваљалство удаљи. Proverbs 4:25 Очи твоје нека гледају управо и веђе твоје нека се управљају право пред тобом. Proverbs 4:26 Мери стазу ногама својим, и сви путеви твоји нека су поравњени. Proverbs 4:27 Не сврћи ни надесно ни налево, одвраћај ногу своју ода зла. Proverbs 5:0 Proverbs 5:1 Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје, Proverbs 5:2 Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање. Proverbs 5:3 Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља; Proverbs 5:4 Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар. Proverbs 5:5 Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени. Proverbs 5:6 Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш. Proverbs 5:7 Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих. Proverbs 5:8 Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене, Proverbs 5:9 Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме, Proverbs 5:10 Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући, Proverbs 5:11 И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје, Proverbs 5:12 И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање! Proverbs 5:13 И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху! Proverbs 5:14 Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине. Proverbs 5:15 Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора. Proverbs 5:16 Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама. Proverbs 5:17 Имај их сам за се, а не туђин с тобом. Proverbs 5:18 Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје; Proverbs 5:19 Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако. Proverbs 5:20 А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој, Proverbs 5:21 Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове? Proverbs 5:22 Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се; Proverbs 5:23 Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће. Proverbs 6:0 Proverbs 6:1 Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу, Proverbs 6:2 Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих. Proverbs 6:3 Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог. Proverbs 6:4 Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема. Proverbs 6:5 Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару. Proverbs 6:6 Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај. Proverbs 6:7 Нема вођу ни управитеља ни господара; Proverbs 6:8 И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју. Proverbs 6:9 Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог? Proverbs 6:10 Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш, Proverbs 6:11 У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек. Proverbs 6:12 Човек неваљао и нитков ходи са злим устима; Proverbs 6:13 Намигује очима, говори ногама, показује прстима; Proverbs 6:14 Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу. Proverbs 6:15 Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека. Proverbs 6:16 На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој: Proverbs 6:17 Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву, Proverbs 6:18 Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло, Proverbs 6:19 Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом. Proverbs 6:20 Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје. Proverbs 6:21 Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла. Proverbs 6:22 Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те; Proverbs 6:23 Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава; Proverbs 6:24 Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа. Proverbs 6:25 Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим. Proverbs 6:26 Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу. Proverbs 6:27 Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале? Proverbs 6:28 Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже? Proverbs 6:29 Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне. Proverbs 6:30 Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан; Proverbs 6:31 Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог. Proverbs 6:32 Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини; Proverbs 6:33 Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати. Proverbs 6:34 Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете; Proverbs 6:35 Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати. Proverbs 7:0 Proverbs 7:1 Сине, чувај речи моје, и заповести моје сахрани код себе. Proverbs 7:2 Чувај заповести моје и бићеш жив, и науку моју као зеницу очију својих. Proverbs 7:3 Привежи их себи на прсте, напиши их на плочи срца свог. Proverbs 7:4 Реци мудрости: Сестра си ми; и пријатељицом зови разборитост, Proverbs 7:5 Да би те чувала од жене туђе, од туђинке, која ласка речима. Proverbs 7:6 Јер с прозора дома свог кроз решетку гледах, Proverbs 7:7 И видех међу лудима, опазих међу децом безумног младића, Proverbs 7:8 Који иђаше улицом покрај угла њеног, и корачаше путем ка кући њеној, Proverbs 7:9 У сумрак, увече, кад се уноћа и смрче; Proverbs 7:10 А гле, срете га жена у оделу курвинском и лукавог срца, Proverbs 7:11 Плаха и пуста, којој ноге не могу стајати код куће, Proverbs 7:12 Сад на пољу, сад на улици, код сваког угла вребаше. Proverbs 7:13 И ухвати га, и пољуби га, и безобразно рече му: Proverbs 7:14 Имам жртве захвалне, данас изврших завете своје; Proverbs 7:15 Зато ти изиђох на сусрет да те тражим, и нађох те. Proverbs 7:16 Настрла сам одар свој покривачем везеним и простиркама мисирским. Proverbs 7:17 Окадила сам постељу своју смирном, алојом и циметом. Proverbs 7:18 Хајде да се опијамо љубављу до зоре, да се веселимо миловањем. Proverbs 7:19 Јер ми муж није код куће, отишао је на пут далеки, Proverbs 7:20 Узео је са собом тоболац новчани, вратиће се кући у одређени дан. Proverbs 7:21 Наврати га многим речима, глатким уснама одвуче га. Proverbs 7:22 Отиде за њом одмах као што во иде на клање и као безумник у путо да буде каран, Proverbs 7:23 Докле му стрела не пробије јетру, као што птица лети у замку не знајући да јој је о живот. Proverbs 7:24 Зато дакле, децо, послушајте ме, и пазите на речи уста мојих. Proverbs 7:25 Немој да застрањује срце твоје не путеве њене, немој лутати по стазама њеним. Proverbs 7:26 Јер је многе ранила и оборила, и много је оних које је све побила. Proverbs 7:27 Кућа је њена пут паклени који води у клети смртне. Proverbs 8:0 Proverbs 8:1 Не виче ли мудрост? И разум не пушта ли глас свој? Proverbs 8:2 Наврх висина, на путу, на распутицама стоји, Proverbs 8:3 Код врата, на уласку у град, где се отварају врата, виче: Proverbs 8:4 Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским. Proverbs 8:5 Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се. Proverbs 8:6 Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отварајући се казиваће шта је право. Proverbs 8:7 Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност. Proverbs 8:8 Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено. Proverbs 8:9 Све су обичне разумном и праве су онима који налазе знање. Proverbs 8:10 Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато. Proverbs 8:11 Јер је боља мудрост од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом. Proverbs 8:12 Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим. Proverbs 8:13 Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака. Proverbs 8:14 Мој је савет и шта год јесте; ја сам разум и моја је сила. Proverbs 8:15 Мном цареви царују, и владаоци постављају правду. Proverbs 8:16 Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске. Proverbs 8:17 Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме. Proverbs 8:18 У мене је богатство и слава, постојано добро и правда. Proverbs 8:19 Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи и од најбољег сребра. Proverbs 8:20 Путем праведним ходим, посред стаза правице, Proverbs 8:21 Да онима који ме љубе дам оно што јесте, и ризнице њихове да напуним. Proverbs 8:22 Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена. Proverbs 8:23 Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље. Proverbs 8:24 Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом. Proverbs 8:25 Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила; Proverbs 8:26 Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском; Proverbs 8:27 Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом. Proverbs 8:28 Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану; Proverbs 8:29 Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи; Proverbs 8:30 Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда; Proverbs 8:31 Весељах се на васиљени Његовој, и милина ми је са синовима људским. Proverbs 8:32 Тако, дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путева мојих. Proverbs 8:33 Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити. Proverbs 8:34 Благо човеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих. Proverbs 8:35 Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа. Proverbs 8:36 А ко о мене греши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт. Proverbs 9:0 Proverbs 9:1 Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам ступова; Proverbs 9:2 Покла стоку своју, раствори вино своје, и постави сто свој. Proverbs 9:3 Посла девојке своје, те зове сврх висина градских: Proverbs 9:4 Ко је луд, нека се уврати овамо. И безумнима вели: Proverbs 9:5 Ходите, једите хлеба мог, и пијте вино које сам растворила. Proverbs 9:6 Оставите лудост и бићете живи, и идите путем разума. Proverbs 9:7 Ко учи подсмевача, прима срамоту; и ко кори безбожника, прима руг. Proverbs 9:8 Не карај подсмевача да не омрзне на те; карај мудра, и љубиће те. Proverbs 9:9 Кажи мудроме, и биће још мудрији; поучи праведног, и знаће више. Proverbs 9:10 Почетак је мудрости страх Господњи, и знање је светих ствари разум. Proverbs 9:11 Јер ће се мном умножити дани твоји и додаће ти се године животу. Proverbs 9:12 Ако будеш мудар, себи ћеш бити мудар; ако ли будеш подсмевач, сам ћеш теглити. Proverbs 9:13 Жена безумна плаха је, луда и ништа не зна; Proverbs 9:14 И седи на вратима од куће своје на столици, на висинама градским, Proverbs 9:15 Те виче оне који пролазе, који иду право својим путем: Proverbs 9:16 Ко је луд? Нека се уврати овамо. И безумном говори: Proverbs 9:17 Вода је крадена слатка, и хлеб је сакривен угодан. Proverbs 9:18 А он не зна да су онде мртваци и у дубоком гробу да су званице њене. Proverbs 10:0 Proverbs 10:1 Мудар је син радост оцу свом, а луд је син жалост матери својој. Proverbs 10:2 Не помаже неправедно благо, него правда избавља од смрти. Proverbs 10:3 Не да Господ да гладује душа праведникова, а имање безбожничко размеће. Proverbs 10:4 Немарна рука осиромашава, а вредна рука обогаћава. Proverbs 10:5 Ко збира у лето, син је разуман; ко спава о жетви, син је срамотан. Proverbs 10:6 Благослови су над главом праведнику, а уста безбожничка покрива насиље. Proverbs 10:7 Спомен праведников остаје благословен, а име безбожничко труне. Proverbs 10:8 Ко је мудра срца, прима заповести; а ко је лудих усана, пашће. Proverbs 10:9 Ко ходи безазлено, ходи поуздано; а ко је опак на путевима својим, познаће се. Proverbs 10:10 Ко намигује оком, даје муку; и ко је лудих усана, пашће. Proverbs 10:11 Уста су праведникова извор животу, а уста безбожничка покрива насиље. Proverbs 10:12 Мрзост замеће свађе, а љубав прикрива све преступе. Proverbs 10:13 На уснама разумног налази се мудрост, а за леђа је безумног батина. Proverbs 10:14 Мудри склањају знање, а уста лудога близу су погибли. Proverbs 10:15 Богатство је богатима тврд град, сиромаштво је сиромасима погибао. Proverbs 10:16 Рад је праведников на живот, добитак безбожников на грех. Proverbs 10:17 Ко прима наставу, на путу је к животу; а ко одбацује кар, лута. Proverbs 10:18 Ко покрива мржњу, лажљивих је усана; и ко износи срамоту безуман је. Proverbs 10:19 У многим речима не бива без греха; али ко задржава усне своје, разуман је. Proverbs 10:20 Језик је праведников сребро одабрано; срце безбожничко не вреди ништа. Proverbs 10:21 Усне праведникове пасу многе, а безумни умиру с безумља. Proverbs 10:22 Благослов Господњи обогаћава а без муке. Proverbs 10:23 Безумнику је шала чинити зло, а разуман човек држи се мудрости. Proverbs 10:24 Чега се боји безбожник, оно ће га снаћи; а шта праведници желе Бог ће им дати. Proverbs 10:25 Као што пролази олуја, тако безбожника нестаје; а праведник је на вечитом темељу. Proverbs 10:26 Какав је оцат зубима и дим очима, такав је лењивац онима који га шаљу. Proverbs 10:27 Страх Господњи додаје дане, а безбожницима се године прекраћују. Proverbs 10:28 Чекање праведних радост је, а надање безбожних пропада. Proverbs 10:29 Пут је Господњи крепост безазленом, а страх онима који чине безакоње. Proverbs 10:30 Праведник се неће никада поколебати, а безбожници неће наставати на земљи. Proverbs 10:31 Уста праведникова износе мудрост, а језик опаки истребиће се. Proverbs 10:32 Усне праведникове знају шта је мило, а безбожничка су уста опачина. Proverbs 11:0 Proverbs 11:1 Лажна су мерила мрска Господу, а права мера угодна Му је. Proverbs 11:2 Кад дође охолост, дође и срамота; а у смерних је мудрост. Proverbs 11:3 Праведне води безазленост њихова, а безаконике сатире злоћа њихова. Proverbs 11:4 Неће помоћи богатство у дан гнева, а правда избавља од смрти. Proverbs 11:5 Правда безазленога управља пут његов, а безбожник пада од своје безбожности. Proverbs 11:6 Праведне избавља правда њихова, а безаконици хватају се у својој злоћи. Proverbs 11:7 Кад умире безбожник, пропада надање, и најјаче уздање пропада. Proverbs 11:8 Праведник се избавља из невоље, а безбожник долази на његово место. Proverbs 11:9 Лицемер квари устима ближњег свог; али се праведници избављају знањем. Proverbs 11:10 Добру праведних радује се град; а кад пропадају безбожници, бива певање. Proverbs 11:11 Благословима праведних људи подиже се град, а с уста безбожничких раскопава се. Proverbs 11:12 Безумник се руга ближњему свом, а разуман човек ћути. Proverbs 11:13 Опадач тумарајући издаје тајну; а ко је верна срца, таји ствар. Proverbs 11:14 Где нема савета, пропада народ, а помоћ је у мноштву саветника. Proverbs 11:15 Зло пролази ко се јамчи за туђина; а ко мрзи на јамство, без бриге је. Proverbs 11:16 Жена мила добија част, а силни добијају богатство. Proverbs 11:17 Милостив човек чини добро души својој, а немилостив уди свом телу. Proverbs 11:18 Безбожни ради посао преваран; а ко сеје правду, поуздана му је плата. Proverbs 11:19 Ко се држи правде, на живот му је; а ко иде за злом, на смрт му је. Proverbs 11:20 Мрски су Господу који су опаког срца; а мили су Му који су безазлени на свом путу. Proverbs 11:21 Зао човек неће остати без кара ако и друге узме у помоћ; а семе праведних избавиће се. Proverbs 11:22 Жена лепа а без разума златна је брњица у губици свињи. Proverbs 11:23 Жеља је праведних само добро, а очекивање безбожних гнев. Proverbs 11:24 Један просипа, и све више има; а други тврдује сувише, и све је сиромашнији. Proverbs 11:25 Подашна рука бива богатија, и ко напаја, сам ће бити напојен. Proverbs 11:26 Ко не да жита, проклиње га народ, а ко продаје, благослов му је над главом. Proverbs 11:27 Ко тражи добро, добија љубав; а ко тражи зло, задесиће га. Proverbs 11:28 Ко се узда у богатство своје, пропашће; а праведници ће се као грана зеленети. Proverbs 11:29 Ко затире кућу своју, наследиће ветар; и безумник ће служити мудром. Proverbs 11:30 Плод је праведников дрво животно, и мудри обучава душе. Proverbs 11:31 Гле, праведнику се на земљи плаћа, а камоли безбожнику и грешнику? Proverbs 12:0 Proverbs 12:1 Ко љуби наставу, љуби знање; а ко мрзи на укор, остаје луд. Proverbs 12:2 Добар човек добија љубав од Господа, а човека зликовца осуђује. Proverbs 12:3 Неће се човек утврдити безбожношћу, а корен праведних неће се помаћи. Proverbs 12:4 Вредна је жена венац мужу свом; а која га срамоти, она му је као трулеж у костима. Proverbs 12:5 Мисли су праведних праве, а савети безбожних превара. Proverbs 12:6 Речи безбожних вребају крв, а праведне избављају уста њихова. Proverbs 12:7 Обарају се безбожни да их нема, а дом праведних остаје. Proverbs 12:8 Према разуму свом хвали се човек; а ко је опака срца, презреће се. Proverbs 12:9 Ко се снебива, а има слугу, бољи је од оног који се велича а хлеба нема. Proverbs 12:10 Праведник се брине за живот свог живинчета, а у безбожника је срце немилостиво. Proverbs 12:11 Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, безуман је. Proverbs 12:12 Безбожник жели обрану ода зла, али корен праведних даје је. Proverbs 12:13 Зломе је замка у греху усана његових, а праведник излази из тескобе. Proverbs 12:14 Од плода уста својих сити се човек добра, и плату за дела своја прима човек. Proverbs 12:15 Безумнику се чини прав пут његов; али ко слуша савет, мудар је. Proverbs 12:16 Гнев безумников одмах се позна, али паметни покрива срамоту. Proverbs 12:17 Ко говори истину, јавља шта је право, а лажни сведок превару. Proverbs 12:18 Има ко говори као да мач пробада, а језик је мудрих лек. Proverbs 12:19 Истинита уста стоје тврдо довека, а језик лажљиви за час. Proverbs 12:20 Који зло мисле, превара им је у срцу, а радост је онима који саветују на мир. Proverbs 12:21 Никаква несрећа неће задесити праведника, а безбожници ће се напунити зла. Proverbs 12:22 Мрске су Господу лажљиве усне; а који раде верно, мили су Му. Proverbs 12:23 Паметан човек покрива знање, а срце безумних разглашује безумље. Proverbs 12:24 Рука радљива господариће, а лена ће давати данак. Proverbs 12:25 Брига у срцу човечијем обара; а добра реч развесељава. Proverbs 12:26 Праведнику је боље него ближњему његовом; а безбожнике заводи пут њихов. Proverbs 12:27 Лењивац неће пећи лов свој, а у вредног је човека добро драгоцено. Proverbs 12:28 На путу правде живот је, и куда иде стаза њена нема смрти. Proverbs 13:0 Proverbs 13:1 Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре. Proverbs 13:2 Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље. Proverbs 13:3 Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада. Proverbs 13:4 Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се. Proverbs 13:5 На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти. Proverbs 13:6 Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника. Proverbs 13:7 Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо. Proverbs 13:8 Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње. Proverbs 13:9 Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се. Proverbs 13:10 Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост. Proverbs 13:11 Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава. Proverbs 13:12 Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно. Proverbs 13:13 Ко презире реч сам себи уди; а ко се боји заповести, платиће му се. Proverbs 13:14 Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних. Proverbs 13:15 Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав. Proverbs 13:16 Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље. Proverbs 13:17 Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лек. Proverbs 13:18 Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се. Proverbs 13:19 Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла. Proverbs 13:20 Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори. Proverbs 13:21 Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро. Proverbs 13:22 Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику. Proverbs 13:23 Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе. Proverbs 13:24 Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена. Proverbs 13:25 Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста. Proverbs 14:0 Proverbs 14:1 Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава. Proverbs 14:2 Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га. Proverbs 14:3 У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова. Proverbs 14:4 Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске. Proverbs 14:5 Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж. Proverbs 14:6 Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи. Proverbs 14:7 Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи. Proverbs 14:8 Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара. Proverbs 14:9 Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља. Proverbs 14:10 Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други. Proverbs 14:11 Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће. Proverbs 14:12 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти. Proverbs 14:13 И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост. Proverbs 14:14 Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар. Proverbs 14:15 Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке. Proverbs 14:16 Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је. Proverbs 14:17 Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак. Proverbs 14:18 Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем. Proverbs 14:19 Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног. Proverbs 14:20 Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља. Proverbs 14:21 Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему. Proverbs 14:22 Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро. Proverbs 14:23 У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво. Proverbs 14:24 Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље. Proverbs 14:25 Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару. Proverbs 14:26 У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште. Proverbs 14:27 Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних. Proverbs 14:28 У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу. Proverbs 14:29 Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост. Proverbs 14:30 Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима. Proverbs 14:31 Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху. Proverbs 14:32 За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти. Proverbs 14:33 Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се. Proverbs 14:34 Правда подиже народ, а грех је срамота народима. Proverbs 14:35 Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се. Proverbs 15:0 Proverbs 15:1 Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу. Proverbs 15:2 Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумних просипају безумље. Proverbs 15:3 Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре. Proverbs 15:4 Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра. Proverbs 15:5 Луд се руга наставом оца свог; а ко прима укор бива паметан. Proverbs 15:6 У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожниковом расап. Proverbs 15:7 Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако. Proverbs 15:8 Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведних угодна Му је. Proverbs 15:9 Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби. Proverbs 15:10 Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће. Proverbs 15:11 Пакао је и погибао пред Господом, а камоли срца синова човечијих. Proverbs 15:12 Подсмевач не љуби оног ко га кори, нити иде к мудрима. Proverbs 15:13 Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух. Proverbs 15:14 Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем. Proverbs 15:15 Сви су дани невољникови зли; а ко је веселог срца, на гозби је једнако. Proverbs 15:16 Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром. Proverbs 15:17 Боље је јело од зеља где је љубав него од вола угојена где је мржња. Proverbs 15:18 Човек гневљив замеће распру; а ко је спор на гнев, утишава свађу. Proverbs 15:19 Пут је лењога као ограда од трња, а стаза је праведних насута. Proverbs 15:20 Мудар је син радост оцу, а човек безуман презире матер своју. Proverbs 15:21 Безумље је радост безумнику, а разуман човек ходи право. Proverbs 15:22 Намере се расипају кад нема савета, а тврдо стоје где је много саветника. Proverbs 15:23 Радује се човек одговором уста својих, и реч у време како је добра! Proverbs 15:24 Пут к животу иде горе разумноме да се сачува од пакла одоздо. Proverbs 15:25 Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује. Proverbs 15:26 Мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су. Proverbs 15:27 Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити. Proverbs 15:28 Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло. Proverbs 15:29 Далеко је Господ од безбожних, а молитву праведних чује. Proverbs 15:30 Вид очни весели срце, добар глас гоји кости. Proverbs 15:31 Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима. Proverbs 15:32 Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман. Proverbs 15:33 Страх је Господњи настава к мудрости, и пре славе иде смерност. Proverbs 16:0 Proverbs 16:1 Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити. Proverbs 16:2 Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове. Proverbs 16:3 Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје. Proverbs 16:4 Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан. Proverbs 16:5 Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ. Proverbs 16:6 Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла. Proverbs 16:7 Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове. Proverbs 16:8 Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом. Proverbs 16:9 Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове. Proverbs 16:10 Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова. Proverbs 16:11 Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело. Proverbs 16:12 Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо. Proverbs 16:13 Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право. Proverbs 16:14 Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га. Proverbs 16:15 У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем. Proverbs 16:16 Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро! Proverbs 16:17 Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој. Proverbs 16:18 Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст. Proverbs 16:19 Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима. Proverbs 16:20 Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему. Proverbs 16:21 Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку. Proverbs 16:22 Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је. Proverbs 16:23 Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим. Proverbs 16:24 Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима. Proverbs 16:25 Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти. Proverbs 16:26 Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова. Proverbs 16:27 Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали. Proverbs 16:28 Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље. Proverbs 16:29 Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар; Proverbs 16:30 Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло. Proverbs 16:31 Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном. Proverbs 16:32 Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град. Proverbs 16:33 Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази. Proverbs 17:0 Proverbs 17:1 Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом. Proverbs 17:2 Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство. Proverbs 17:3 Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ. Proverbs 17:4 Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан. Proverbs 17:5 Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара. Proverbs 17:6 Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови. Proverbs 17:7 Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа. Proverbs 17:8 Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује. Proverbs 17:9 Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље. Proverbs 17:10 Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца. Proverbs 17:11 Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ. Proverbs 17:12 Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу. Proverbs 17:13 Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове. Proverbs 17:14 Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре. Proverbs 17:15 Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу. Proverbs 17:16 На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост? Proverbs 17:17 У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи. Proverbs 17:18 Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог. Proverbs 17:19 Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао. Proverbs 17:20 Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло. Proverbs 17:21 Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога. Proverbs 17:22 Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости. Proverbs 17:23 Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди. Proverbs 17:24 Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље. Proverbs 17:25 Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој. Proverbs 17:26 Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право. Proverbs 17:27 Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман. Proverbs 17:28 И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје. Proverbs 18:0 Proverbs 18:1 Човек самовољан тражи шта је њему мило и меша се у свашта. Proverbs 18:2 Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово. Proverbs 18:3 Кад дође безбожник, дође и руг, и прекор са срамотом. Proverbs 18:4 Речи су из уста човечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разлива. Proverbs 18:5 Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду. Proverbs 18:6 Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивају бој. Proverbs 18:7 Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој. Proverbs 18:8 Речи су опадачеве као избијених, али силазе унутра у трбух. Proverbs 18:9 И ко је немаран у послу свом брат је распикући. Proverbs 18:10 Тврда је кула име Господње. К Њему ће побећи праведник, и биће у високом заклону. Proverbs 18:11 Богатство је богатом јак град и као висок зид у његовој мисли. Proverbs 18:12 Пред пропаст подиже се срце човека, а пре славе иде смерност. Proverbs 18:13 Ко одговара пре него чује, томе је лудост и срамота. Proverbs 18:14 Дух човечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути? Proverbs 18:15 Срце разумног човека добавља знање, и ухо мудрих тражи знање. Proverbs 18:16 Дар човеку шири место и води га пред властеље. Proverbs 18:17 Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се. Proverbs 18:18 Распре прекида жреб, и између силних расуђује. Proverbs 18:19 Увређен је брат као тврд град, и свађа је као преворница на двору. Proverbs 18:20 Сваком се трбух сити плодом уста његових, дохотком од усна својих сити се. Proverbs 18:21 Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов. Proverbs 18:22 Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа. Proverbs 18:23 Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро. Proverbs 18:24 Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вернијих од брата. Proverbs 19:0 Proverbs 19:1 Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман. Proverbs 19:2 Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се. Proverbs 19:3 Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа. Proverbs 19:4 Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов. Proverbs 19:5 Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи. Proverbs 19:6 Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом. Proverbs 19:7 На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема. Proverbs 19:8 Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро. Proverbs 19:9 Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће. Proverbs 19:10 Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима. Proverbs 19:11 Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу. Proverbs 19:12 Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави. Proverbs 19:13 Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање. Proverbs 19:14 Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена. Proverbs 19:15 Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће. Proverbs 19:16 Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће. Proverbs 19:17 Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово. Proverbs 19:18 Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја. Proverbs 19:19 Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај. Proverbs 19:20 Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар. Proverbs 19:21 Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати. Proverbs 19:22 Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа. Proverbs 19:23 Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло. Proverbs 19:24 Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је. Proverbs 19:25 Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку. Proverbs 19:26 Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер. Proverbs 19:27 Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних. Proverbs 19:28 Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду. Proverbs 19:29 Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа. Proverbs 20:0 Proverbs 20:1 Вино је подсмевач и силовито пиће немирник, и ко год за њим лута неће бити мудар. Proverbs 20:2 Страх је царев као рика младог лава; ко га дражи, греши својој души. Proverbs 20:3 Слава је човеку да се окани свађе; а ко је год безуман, уплеће се. Proverbs 20:4 Ради зиме ленивац не оре; проси о жетви, и ништа не добија. Proverbs 20:5 Савет је у срцу човечијем дубока вода, али човек разуман црпе га. Proverbs 20:6 Највише људи хвали се својом добротом; али ко ће наћи човека истинитог? Proverbs 20:7 Праведник једнако ходи у безазлености својој; благо синовима његовим после њега! Proverbs 20:8 Цар седећи на престолу судском расипа очима својим свако зло. Proverbs 20:9 Ко може рећи: Очистио сам срце своје, чист сам од греха свог? Proverbs 20:10 Двојак потег и двојака мера, обоје је мрско Господу. Proverbs 20:11 По делима својим познаје се и дете хоће ли бити чисто и хоће ли бити право дело његово. Proverbs 20:12 Ухо које чује, и око које види, обоје је Господ начинио. Proverbs 20:13 Не љуби сна, да не осиромашиш; отварај очи своје, и бићеш сит хлеба. Proverbs 20:14 Не ваља, не ваља, говори ко купује, а кад отиде онда се хвали. Proverbs 20:15 Има злата и много бисера, али су мудре усне најдрагоценији накит. Proverbs 20:16 Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, узми залог од њега за туђинку. Proverbs 20:17 Сладак је човеку хлеб од преваре, али му се после напуне уста песка. Proverbs 20:18 Мисли се утврђују саветом; зато разумно ратуј. Proverbs 20:19 Ко открива тајну, поступа неверно; зато се не мешај с оним који разваљује уста. Proverbs 20:20 Ко псује оца свог или матер своју, његов ће се жижак угасити у црном мраку. Proverbs 20:21 Наследство које се из почетка брзо добија, не бива на послетку благословено. Proverbs 20:22 Не говори: Вратићу зло. Чекај Господа, и сачуваће те. Proverbs 20:23 Мрзак је Господу двојак потег, мерила лажна нису добра. Proverbs 20:24 Од Господа су кораци човечји, а човек како ће разумети пут његов? Proverbs 20:25 Замка је човеку да прождре светињу, и после завета опет да тражи. Proverbs 20:26 Мудар цар расипа безбожнике и пушта на њих коло. Proverbs 20:27 Видело је Господње душа човечија, истражује све што је у срцу. Proverbs 20:28 Милост и истина чувају цара, и милошћу подупире свој престо. Proverbs 20:29 Слава је младићима сила њихова, а старцима част седа коса. Proverbs 20:30 Модрице од боја и ударци који продиру до срца јесу лек зломе. Proverbs 21:0 Proverbs 21:1 Срце је царево у руци Господу као потоци водени; куда год хоће, савија га. Proverbs 21:2 Сваки се пут човеку чини прав, али Господ испитује срца. Proverbs 21:3 Да се чини правда и суд, милије је Господу него жртва. Proverbs 21:4 Поносите очи и надуто срце и орање безбожничко грех је. Proverbs 21:5 Мисли вредног човека доносе обиље, а сваког нагла сиромаштво. Proverbs 21:6 Благо сабрано језиком лажљивим таштина је која пролази међу оне који траже смрт. Proverbs 21:7 Грабеж безбожних однеће их, јер не хтеше чинити што је право. Proverbs 21:8 Чији је пут крив, он је туђ; а ко је чист, његово је дело право. Proverbs 21:9 Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој. Proverbs 21:10 Душа безбожникова жели зло, ни пријатељ његов не налази милости у њега. Proverbs 21:11 Кад подсмевач бива каран, луди мудра; и кад се мудри поучава, прима знање. Proverbs 21:12 Учи се праведник од куће безбожникове, кад се безбожници обарају у зло. Proverbs 21:13 Ко затискује ухо своје од вике убогог, викаће и сам, али неће бити услишен. Proverbs 21:14 Дар у тајности утишава гнев и поклон у недрима жестоку срдњу. Proverbs 21:15 Радост је праведнику чинити што је право, а страх онима који чине безакоње. Proverbs 21:16 Човек који зађе с пута мудрости починуће у збору мртвих. Proverbs 21:17 Ко љуби весеље, биће сиромах; ко љуби вино и уље, неће се обогатити. Proverbs 21:18 Откуп за праведнике биће безбожник и за добре безаконик. Proverbs 21:19 Боље је живети у земљи пустој него са женом свадљивом и гневљивом. Proverbs 21:20 Драгоцено је благо и уље у стану мудрога, а човек безуман прождире га. Proverbs 21:21 Ко иде за правдом и милошћу, наћи ће живот, правду и славу. Proverbs 21:22 У град јаких улази мудри, и обара силу у коју се уздају. Proverbs 21:23 Ко чува уста своја и језик свој, чува душу своју од невоља. Proverbs 21:24 Поноситом и обесном име је подсмевач, који све ради бесно и охоло. Proverbs 21:25 Лењивца убија жеља, јер руке његове неће да раде; Proverbs 21:26 Сваки дан жели; а праведник даје и не штеди. Proverbs 21:27 Жртва је безбожничка гад, а камоли кад је приносе у греху? Proverbs 21:28 Лажни сведок погинуће, а човек који слуша говориће свагда. Proverbs 21:29 Безбожник је безобразан, а праведник удешава своје путе. Proverbs 21:30 Нема мудрости ни разума ни савета насупрот Богу. Proverbs 21:31 Коњ се опрема за дан боја, али је у Господа спасење. Proverbs 22:0 Proverbs 22:1 Боље је име него велико богатство, и милост је боља него сребро и злато. Proverbs 22:2 Богат и сиромах сретају се; обојицу је Господ створио. Proverbs 22:3 Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају. Proverbs 22:4 Смерности и страху Господњем плата је богатство и слава и живот. Proverbs 22:5 Трње и замке су на путу опакога; ко чува душу своју, биће далеко од тога. Proverbs 22:6 Учи дете према путу којим ће ићи, па неће одступити од њега ни кад остари. Proverbs 22:7 Богат господари над сиромасима, и ко узима у зајам бива слуга ономе који даје. Proverbs 22:8 Ко сеје безакоње жеће муку, и прут гнева његовог нестаће. Proverbs 22:9 Благо око биће благословено, јер даје хлеба свог убогом. Proverbs 22:10 Отерај подсмевача, и отићи ће распра и престаће свађа и срамота. Proverbs 22:11 Ко љуби чисто срце, и чије су усне љубазне, њему је цар пријатељ. Proverbs 22:12 Очи Господње чувају знање, а послове безаконикове обара. Proverbs 22:13 Ленивац говори: Лав је напољу; насред улице погинуо бих. Proverbs 22:14 Уста су туђих жена јама дубока; на кога се гневи Господ онамо ће пасти. Proverbs 22:15 Безумље је привезано детету на срце; прут којим се кара уклониће га од њега. Proverbs 22:16 Ко чини криво сиромаху да умножи своје, и ко даје богатоме, зацело ће осиромашити. Proverbs 22:17 Пригни ухо своје и слушај речи мудрих људи, и срце своје привиј к науци мојој. Proverbs 22:18 Јер ће ти бити милина ако их сложиш у срце своје, ако све буду поређане на уснама твојим. Proverbs 22:19 Да би ти уздање било у Господа, казујем ти ово данас, а ти тако чини. Proverbs 22:20 Нисам ли ти написао знамените ствари за савете и знање, Proverbs 22:21 Да бих ти показао тврђу истинитих речи да би могао истинитим речима одговарати онима који пошаљу к теби? Proverbs 22:22 Не отимај сиромаху зато што је сиромах, и не затири невољнога на вратима. Proverbs 22:23 Јер ће Господ бранити њихову ствар, и отеће душу онима који њима отимају. Proverbs 22:24 Не дружи се с човеком гневљивим и не иди са жестоким, Proverbs 22:25 Да се не би навикао на путеве његове и метнуо замке на душу своју. Proverbs 22:26 Не буди од оних који руку дају, који се јамче за дугове. Proverbs 22:27 Ако немаш чим платити, зашто да се однесе постеља испод тебе? Proverbs 22:28 Не помичи старе међе, коју су поставили оци твоји. Proverbs 22:29 Јеси ли видео човека устаоца на послу? Такви ће пред царевима стајати, а неће стајати пред простацима. Proverbs 23:0 Proverbs 23:1 Кад седнеш да једеш с господином, пази добро шта је пред тобом. Proverbs 23:2 Иначе би сатерао себи нож у грло, ако би био лаком. Proverbs 23:3 Не жели преслачке његове, јер су лажна храна. Proverbs 23:4 Не мучи се да се обогатиш, и прођи се своје мудрости. Proverbs 23:5 Хоћеш ли бацити очи своје на оно чега брзо нестаје? Јер начини себи крила и као орао одлети у небо. Proverbs 23:6 Не једи хлеба у завидљивца, и не жели преслачака његових. Proverbs 23:7 Јер како он тебе цени у души својој тако ти јело његово. Говориће ти: Једи и пиј; али срце његово није с тобом. Proverbs 23:8 Залогај што поједеш избљуваћеш, и изгубићеш љубазне речи своје. Proverbs 23:9 Пред безумним не говори, јер неће марити за мудрост беседе твоје. Proverbs 23:10 Не помичи старе међе, и не ступај на њиву сирочади. Proverbs 23:11 Јер је јак осветник њихов; браниће ствар њихову од тебе. Proverbs 23:12 Обрати к науци срце своје и уши своје к речима мудрим. Proverbs 23:13 Не ускраћуј кар детету; кад га бијеш прутом, неће умрети. Proverbs 23:14 Ти га биј прутом, и душу ћеш му избавити из пакла. Proverbs 23:15 Сине мој, ако буде мудро срце твоје, веселиће се срце моје у мени; Proverbs 23:16 И играће бубрези моји кад усне твоје стану говорити што је право. Proverbs 23:17 Срце твоје нека не завиди грешницима, него буди у страху Господњем увек. Proverbs 23:18 Јер има плата, и надање твоје неће се затрти. Proverbs 23:19 Слушај, сине мој, и буди мудар и управи путем срце своје. Proverbs 23:20 Не буди међу пијаницама ни међу изјелицама. Proverbs 23:21 Јер пијаница и изјелица осиромашиће, и спавач ходиће у ритама. Proverbs 23:22 Слушај оца свог који те је родио, и не презири матере своје кад остари. Proverbs 23:23 Купуј истину и не продаји је; купуј мудрост, знање и разум. Proverbs 23:24 Веома се радује отац праведников, и родитељ мудрога весели се с њега. Proverbs 23:25 Нека се, дакле, весели отац твој и мати твоја, и нека се радује родитељка твоја. Proverbs 23:26 Сине мој, дај ми срце своје, и очи твоје нека пазе на моје путе. Proverbs 23:27 Јер је курва дубока јама, а тесан студенац туђа жена. Proverbs 23:28 Она и заседа као лупеж и умножава злочинце међу људима. Proverbs 23:29 Коме: Јаох? Коме: Куку? Коме свађа? Коме вика? Коме ране низашта? Коме црвен у очима? Proverbs 23:30 Који седе код вина, који иду те траже растворено вино. Proverbs 23:31 Не гледај на вино кад се румени, кад у чаши показује лице своје и управо искаче. Proverbs 23:32 На последак ће као змија ујести и као аспида упећи. Proverbs 23:33 Очи ће твоје гледати на туђе жене, и срце ће твоје говорити опачине. Proverbs 23:34 И бићеш као онај који лежи усред мора и као онај који спава поврх једра. Proverbs 23:35 Рећи ћеш: Избише ме, али ме не заболе; тукоше ме, али не осетих; кад се пробудим, ићи ћу опет да тражим то. Proverbs 24:0 Proverbs 24:1 Не завиди злим људима нити жели да си с њима. Proverbs 24:2 Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци. Proverbs 24:3 Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се. Proverbs 24:4 И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила. Proverbs 24:5 Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом. Proverbs 24:6 Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника. Proverbs 24:7 Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима. Proverbs 24:8 Ко мисли зло чинити зваће се зликовац. Proverbs 24:9 Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски. Proverbs 24:10 Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила. Proverbs 24:11 Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих. Proverbs 24:12 Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим? Proverbs 24:13 Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом. Proverbs 24:14 Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти. Proverbs 24:15 Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање. Proverbs 24:16 Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу. Proverbs 24:17 Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје. Proverbs 24:18 Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе. Proverbs 24:19 Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима. Proverbs 24:20 Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити. Proverbs 24:21 Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима. Proverbs 24:22 Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице? Proverbs 24:23 И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро. Proverbs 24:24 Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи. Proverbs 24:25 А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих. Proverbs 24:26 Ко говори речи истините, у уста љуби. Proverbs 24:27 Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај. Proverbs 24:28 Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим. Proverbs 24:29 Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом. Proverbs 24:30 Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног; Proverbs 24:31 И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена. Proverbs 24:32 И видевши узех на ум, и гледах и поучих се. Proverbs 24:33 Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш, Proverbs 24:34 У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек. Proverbs 25:0 Proverbs 25:1 И ово су приче Соломунове које сабраше људи Језекије цара Јудиног. Proverbs 25:2 Слава је Божија скривати ствар, а слава је царска истраживати ствар. Proverbs 25:3 Висина небу и дубина земљи и срце царевима не може се досегнути. Proverbs 25:4 Узми од сребра троску, и изаћи ће ливцу заклад. Proverbs 25:5 Узми безбожника испред цара, и утврдиће се правдом престо његов. Proverbs 25:6 Не величај се пред царем и не стај на место где стоје властељи. Proverbs 25:7 Јер је боље да ти се каже: Ходи горе, него да те понизе пред кнезом да видиш својим очима. Proverbs 25:8 Не иди одмах да се преш, гледај шта би чинио напослетку ако би те осрамотио ближњи твој. Proverbs 25:9 Расправи ствар своју с ближњим својим, али туђе тајне не откривај, Proverbs 25:10 Да те не би псовао ко чује, и срамота твоја да не би остала на теби. Proverbs 25:11 Златне јабуке у сребрним судима јесу згодне речи. Proverbs 25:12 Златна је гривна и накит од најбољег злата мудри карач ономе који слуша. Proverbs 25:13 Веран је посланик као студен снежна о жетви онима који га пошаљу, и расхлађује душу својим господарима. Proverbs 25:14 Ко се хвали даром лажним, он је као облаци и ветар без дажда. Proverbs 25:15 Стрпљењем се ублажава кнез, и мек језик ломи кости. Proverbs 25:16 Кад нађеш мед, једи колико ти је доста, да не би наједавши га се избљувао га. Proverbs 25:17 Ретко нека ти нога ступа у кућу ближњег твог, да не би наситивши се тебе омрзао на те. Proverbs 25:18 Ко год говори лажно сведочанство на ближњег свог, он је као маљ и мач и оштра стрела. Proverbs 25:19 Уздање је у неверника у невољи зуб сломљен и нога уганута. Proverbs 25:20 Ко пева песме жалосном срцу, он је као онај који свлачи хаљину на зими, и као оцат на салитру. Proverbs 25:21 Ако је гладан ненавидник твој, нахрани га хлеба, и ако је жедан напој га воде. Proverbs 25:22 Јер ћеш живо угљевље згрнути на главу његову, и Господ ће ти платити. Proverbs 25:23 Северни ветар носи дажд, а потајни језик лице срдито. Proverbs 25:24 Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој. Proverbs 25:25 Добар је глас из далеке земље као студена вода жедној души. Proverbs 25:26 Праведник који пада пред безбожником јесте као извор ногама замућен и као студенац покварен. Proverbs 25:27 Јести много меда није добро, и истраживати славу није славно. Proverbs 25:28 Ко нема власти над духом својим, он је град разваљен без зидова. Proverbs 26:0 Proverbs 26:1 Као снег у лето и дажд о жетви, тако не доликује безумноме част. Proverbs 26:2 Као врабац кад прхне и ласта кад одлети, тако клетва незаслужена неће доћи. Proverbs 26:3 Бич коњу, узда магарцу, а батина безумницима на леђа. Proverbs 26:4 Не одговарај безумнику по безумљу његовом, да не будеш и ти као он. Proverbs 26:5 Одговори безумнику према безумљу његовом, да не мисли да је мудар. Proverbs 26:6 Ко шаље безумника да му шта сврши, он одсеца себи ноге и пије неправду. Proverbs 26:7 Како хроми храмље ногама својим, таква је беседа у устима безумних. Proverbs 26:8 Као да баца драги камен у гомилу камења, тако ради ко чини част безумноме. Proverbs 26:9 Као трн кад дође у руку пијаноме, таква је беседа у устима безумних. Proverbs 26:10 Много муке задаје свима ко плаћа безумнику и ко плаћа преступницима. Proverbs 26:11 Као што се пас повраћа на своју бљувотину, тако безумник понавља своје безумље. Proverbs 26:12 Јеси ли видео човека који мисли да је мудар? Више има надања од безумнога него од њега. Proverbs 26:13 Лењивац говори: Љути је лав на путу, лав је на улицама. Proverbs 26:14 Као што се врата обрћу на чеповима својим, тако ленивац на постељи својој. Proverbs 26:15 Ленивац крије руку своју у недра, тешко му је принети је к устима. Proverbs 26:16 Ленивац мисли да је мудрији од седморице који одговарају разумно. Proverbs 26:17 Пса за уши хвата ко се пролазећи жести за туђу распру. Proverbs 26:18 Какав је безумник који баца искре и стреле смртне, Proverbs 26:19 Такав је сваки који превари ближњег свог па онда вели: Шалио сам се. Proverbs 26:20 Кад нестане дрва, угаси се огањ; тако кад нема опадача, престаје распра. Proverbs 26:21 Угаљ је за жеравицу, дрва за огањ, а човек свадљивац да распаљује свађу. Proverbs 26:22 Речи су опадачеве као речи избијених, али силазе унутра у трбух. Proverbs 26:23 Као сребрна пена којом се обложи цреп, такве су усне непријатељске и зло срце. Proverbs 26:24 Ненавидник се претвара устима својим, а у срцу слаже превару. Proverbs 26:25 Кад говори умиљатим гласом, не веруј му, јер му је у срцу седам гадова. Proverbs 26:26 Мржња се покрива лукавством, али се злоћа њена открива на збору. Proverbs 26:27 Ко јаму копа, у њу ће пасти; и ко камен ваља, на њега ће се превалити. Proverbs 26:28 Језик лажан мрзи на оне које сатире, и уста која ласкају граде погибао. Proverbs 27:0 Proverbs 27:1 Не хвали се сутрашњим даном, јер не знаш шта ће дан донети. Proverbs 27:2 Нека те хвали други, а не твоја уста, туђин, а не твоје усне. Proverbs 27:3 Тежак је камен, и песак је тежак; али је гнев безумников тежи од обога. Proverbs 27:4 Јарост је немилостива, и гнев је плах; али ко ће одолети зависти? Proverbs 27:5 Бољи је јавни укор него тајна љубав. Proverbs 27:6 Ударци од пријатеља истинити су, а целиви ненавидникови лажни. Proverbs 27:7 Душа сита гази саће, а гладној души слатко је све што је горко. Proverbs 27:8 Каква је птица која одлети из свог гнезда, такав је човек који отиде из свог места. Proverbs 27:9 Уље и кад весели срце, тако је пријатељ сладак саветом срдачним. Proverbs 27:10 Не остављај пријатеља свог ни пријатеља оца свог, и у кућу брата свог не улази у несрећи својој: бољи је сусед близу него брат далеко. Proverbs 27:11 Сине мој, буди мудар и обрадуј срце моје, да имам шта одговорити ономе ко ме ружи. Proverbs 27:12 Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају. Proverbs 27:13 Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, и узми залог од њега за туђинку. Proverbs 27:14 Ко благосиља пријатеља свог на глас рано устајући, примиће му се за клетву. Proverbs 27:15 Непрестано капање кад је велик дажд, и жена свадљива, једно су; Proverbs 27:16 Ко је уставља, уставља ветар, и она се одаје као мирисаво уље у десници. Proverbs 27:17 Гвожђе се гвожђем оштри, тако човек оштри лице пријатеља свог. Proverbs 27:18 Ко чува смокву, јешће род њен; тако ко чува господара свог, биће поштован. Proverbs 27:19 Како је у води лице према лицу, тако је срце човечије према човеку. Proverbs 27:20 Гроб и пропаст никада се не могу заситити, тако очи човечије никада нису сите. Proverbs 27:21 Сребро у топионици и злато у пећи а човек у устима оног који га хвали познаје се. Proverbs 27:22 Да безумнога туцаш у ступи с тучком с прекрупом, не би отишло од њега безумље његово. Proverbs 27:23 Добро гледај стоку своју и старај се за стада своја. Proverbs 27:24 Јер богатство не траје довека нити круна од колена до колена. Proverbs 27:25 Кад трава нарасте и покаже се зелен, купи се трава по планинама. Proverbs 27:26 Јагањци су ти за одело, и јарићи цена за њиву. Proverbs 27:27 И доста има млека козјег теби за јело, и за јело твом дому и за храну твојим девојкама. Proverbs 28:0 Proverbs 28:1 Беже безбожници кад их нико не гони, а праведници су као лавићи без страха. Proverbs 28:2 Кад се у земљи зла чине, настају јој многи кнезови; али кад се нађе човек разуман и вешт, остаје дуго. Proverbs 28:3 Човек сиромах који чини криво убогима јесте као силан дажд иза ког нестаје хлеба. Proverbs 28:4 Који остављају закон, хвале безбожнике; а који држе закон, противе им се. Proverbs 28:5 Зли људи не разумеју шта је право; а који траже Господа, разумеју све. Proverbs 28:6 Бољи је сиромах који ходи у безазлености својој него ко иде кривим путевима ако је и богат. Proverbs 28:7 Ко чува закон, син је разуман; а ко се дружи с изјелицама, срамоти оца свог. Proverbs 28:8 Ко умножава добро своје ујмом и придавком, сабира ономе који ће раздавати сиромасима. Proverbs 28:9 Ко одвраћа ухо своје да не чује закон, и молитва је његова мрска. Proverbs 28:10 Ко заводи праве на зао пут, пашће у јаму своју, а безазлени наследиће добро. Proverbs 28:11 Богат човек мисли да је мудар, али разуман сиромах испитује га. Proverbs 28:12 Кад се радују праведни, велика је слава; а кад се подижу безбожници, тражи се човек. Proverbs 28:13 Ко крије преступе своје, неће бити срећан; а ко признаје и оставља, добиће милост. Proverbs 28:14 Благо човеку који се свагда боји; а ко је тврдоглав, упада у зло. Proverbs 28:15 Безбожник који влада народом сиромашним, лав је који риче и медвед гладан. Proverbs 28:16 Кнез без разума чини много неправде, а који мрзи на лакомство, живеће дуго. Proverbs 28:17 Човек који чини насиље крви људској, бежаће до гроба, а нико га неће задржати. Proverbs 28:18 Ко ходи у безазлености, спашће се; а ко је опак на путевима, пашће у један мах. Proverbs 28:19 Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, наситиће се сиротиње. Proverbs 28:20 Човек веран обилује благословима; а ко нагли да се обогати, неће бити без кривице. Proverbs 28:21 Није добро гледати ко је ко, јер за залогај хлеба човек ће учинити зло. Proverbs 28:22 Нагли да се обогати човек завидљив, а не зна да ће му доћи сиромаштво. Proverbs 28:23 Ко укорава човека наћи ће после већу милост него који ласка језиком. Proverbs 28:24 Ко краде оца свог и матер своју, и говори: Није грех, он је друг крвнику. Proverbs 28:25 Охоли замеће свађу; а ко се узда у Господа, изобиловаће. Proverbs 28:26 Ко се узда у своје срце, безуман је; а ко ходи мудро, избавиће се. Proverbs 28:27 Ко даје сиромаху, неће му недостајати; а ко одвраћа очи своје, биће му много клетава. Proverbs 28:28 Кад се подижу безбожници, сакрива се човек; а кад гину, умножавају се праведни. Proverbs 29:0 Proverbs 29:1 Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека. Proverbs 29:2 Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ. Proverbs 29:3 Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро. Proverbs 29:4 Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је. Proverbs 29:5 Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим. Proverbs 29:6 У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се. Proverbs 29:7 Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна. Proverbs 29:8 Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев. Proverbs 29:9 Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира. Proverbs 29:10 Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову. Proverbs 29:11 Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг. Proverbs 29:12 Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне. Proverbs 29:13 Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи. Proverbs 29:14 Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека. Proverbs 29:15 Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју. Proverbs 29:16 Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову. Proverbs 29:17 Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој. Proverbs 29:18 Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему! Proverbs 29:19 Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша. Proverbs 29:20 Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега. Proverbs 29:21 Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син. Proverbs 29:22 Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши. Proverbs 29:23 Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу. Proverbs 29:24 Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује. Proverbs 29:25 Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону. Proverbs 29:26 Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме. Proverbs 29:27 Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи. Proverbs 30:0 Proverbs 30:1 Речи Агура сина Јакејевог; сабране речи тог човека Итилу, Итилу и Укалу. Proverbs 30:2 Ја сам луђи од сваког, и разума човечијег нема у мене. Proverbs 30:3 Нити сам учио мудрост нити знам свете ствари. Proverbs 30:4 Ко је изашао на небо и опет сишао? Ко је скупио ветар у прегршти своје? Ко је свезао воде у плашт свој? Ко је утврдио све крајеве земљи? Како Му је име? И како је име Сину Његовом? Знаш ли? Proverbs 30:5 Све су речи Божије чисте; Он је штит онима који се уздају у Њ. Proverbs 30:6 Ништа не додај к речима Његовим, да те не укори и не нађеш се лажа. Proverbs 30:7 За двоје молим Те; немој ме се оглушити док сам жив: Proverbs 30:8 Таштину и реч лажну удаљи од мене; сиромаштва ни богатства не дај ми, храни ме хлебом по оброку мом, Proverbs 30:9 Да не бих наједавши се одрекао се Тебе и рекао: Ко је Господ? Или осиромашивши да не бих крао и узалуд узимао име Бога свог. Proverbs 30:10 Не опадај слуге господару његовом, да те не би клео и ти био крив. Proverbs 30:11 Има род који псује оца свог и не благосиља матере своје. Proverbs 30:12 Има род који мисли да је чист, а од свог кала није опран. Proverbs 30:13 Има род који држи високо очи своје, и веђе му се дижу увис. Proverbs 30:14 Има род коме су зуби мачеви и кутњаци ножеви, да прождире сиромахе са земље и убоге између људи. Proverbs 30:15 Пијавица има две кћери, које говоре: Дај, дај. Има троје несито, и четврто никад не каже: Доста: Proverbs 30:16 Гроб, материца јалова, земља која не бива сита воде, и огањ, који не говори: Доста. Proverbs 30:17 Око које се руга оцу и неће да слуша матере, кљуваће га гаврани с потока и јести орлићи. Proverbs 30:18 Троје ми је чудесно, и четвртог не разумем: Proverbs 30:19 Пут орлов у небо, пут змијин по стени, пут лађин посред мора, и пут човечији к девојци. Proverbs 30:20 Такав је пут курвин: једе, и убрише уста, па вели: Нисам учинила зла. Proverbs 30:21 Од трога се потреса земља, и четвртог не може поднети: Proverbs 30:22 Од слуге, кад постане цар, од безумника, кад се наједе хлеба. Proverbs 30:23 Од пуштенице, кад се уда, од слушкиње кад наследи госпођу своју. Proverbs 30:24 Четворо има малено на земљи, али мудрије од мудраца: Proverbs 30:25 Мрави, који су слаб народ, али опет приправљају у лето себи храну; Proverbs 30:26 Питоми зечеви, који су нејак народ, али опет у камену граде себи кућу; Proverbs 30:27 Скакавци, који немају цара, али опет иду сви јатом; Proverbs 30:28 Паук, који рукама ради и у царским је дворима. Proverbs 30:29 Троје лепо корача, и четврто лепо ходи: Proverbs 30:30 Лав, најјачи између зверова, који не узмиче ни пред ким, Proverbs 30:31 Коњ опасан по бедрима или јарац, и цар на кога нико не устаје. Proverbs 30:32 Ако си лудовао понесавши се или си зло мислио, метни руку на уста. Proverbs 30:33 Кад се разбија млеко, излази масло; и ко јако нос утире, изгони крв; тако ко дражи на гнев, замеће свађу. Proverbs 31:0 Proverbs 31:1 Речи цара Лемуила; сабране речи, којима га је учила мати његова. Proverbs 31:2 Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завета мојих? Proverbs 31:3 Не дај крепост своју женама, ни путеве своје онима што сатиру цареве. Proverbs 31:4 Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће, Proverbs 31:5 Да не би пијући заборавио уредбе, и изменио правицу коме невољнику. Proverbs 31:6 Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужног срца; Proverbs 31:7 Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сећа своје муке. Proverbs 31:8 Отварај уста своја за немога, за ствар свих намењених смрти. Proverbs 31:9 Отварај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме. Proverbs 31:10 Ко ће наћи врсну жену? Јер вреди више него бисер. Proverbs 31:11 Ослања се на њу срце мужа њеног, и добитка неће недостајати. Proverbs 31:12 Чини му добро, а не зло, свега века свог. Proverbs 31:13 Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим. Proverbs 31:14 Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју. Proverbs 31:15 Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао девојкама својим. Proverbs 31:16 Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград. Proverbs 31:17 Опасује снагом бедра своја и крепи мишице своје. Proverbs 31:18 Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак. Proverbs 31:19 Рукама својим маша се преслице, и прстима својим држи вретено. Proverbs 31:20 Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме. Proverbs 31:21 Не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њена има по двоје хаљине. Proverbs 31:22 Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одело јој је Proverbs 31:23 Зна се муж њен на вратима кад седи са старешинама земаљским. Proverbs 31:24 Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу. Proverbs 31:25 Одело јој је крепост и лепота, и осмева се на време које иде. Proverbs 31:26 Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага. Proverbs 31:27 Пази на владање чељади своје, и хлеба у лењости не једе. Proverbs 31:28 Синови њени подижу се и благосиљају је; муж њен такође хвали је; Proverbs 31:29 Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све. Proverbs 31:30 Љупкост је преварна и лепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу. Proverbs 31:31 Подајте јој од плода руку њених, и нека је хвале на вратима дела њена.
Ecclesiastes 0:0
Ecclesiastes 1:0 Ecclesiastes 1:1 Речи проповедника, сина Давидовог цара у Јерусалиму. Ecclesiastes 1:2 Таштина над таштинама, вели проповедник, таштина над таштинама, све је таштина. Ecclesiastes 1:3 Каква је корист човеку од свега труда његовог, којим се труди под сунцем? Ecclesiastes 1:4 Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек. Ecclesiastes 1:5 Сунце излази и залази, и опет хити на место своје одакле излази. Ecclesiastes 1:6 Ветар иде на југ и обрће се, и у обртању свом враћа се. Ecclesiastes 1:7 Све реке теку у море, и море се не препуња; одакле теку реке, онамо се враћају да опет теку. Ecclesiastes 1:8 Све је мучно, да човек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати. Ecclesiastes 1:9 Шта је било то ће бити, шта се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем. Ecclesiastes 1:10 Има ли шта за шта би ко рекао: Види, то је ново? Већ је било за векова који су били пре нас. Ecclesiastes 1:11 Не помиње се шта је пре било; ни оно што ће после бити неће се помињати у оних који ће после настати. Ecclesiastes 1:12 Ја проповедник бејах цар над Израиљем у Јерусалиму. Ecclesiastes 1:13 И управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом; тај мучни посао даде Бог синовима људским да се муче око њега. Ecclesiastes 1:14 Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу. Ecclesiastes 1:15 Шта је криво не може се исправити, и недостаци не могу се избројати. Ecclesiastes 1:16 Ја рекох у срцу свом говорећи: Ево, ја постах велик, и претекох мудрошћу све који бише пре мене у Јерусалиму, и срце моје виде много мудрости и знања. Ecclesiastes 1:17 И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу. Ecclesiastes 1:18 Јер где је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање умножава муку. Ecclesiastes 2:0 Ecclesiastes 2:1 Ја рекох у срцу свом: Дај да те окушам весељем; уживај добра. Али гле и то беше таштина. Ecclesiastes 2:2 Смеху рекох: Лудујеш; и весељу: Шта то радиш? Ecclesiastes 2:3 Размишљах у срцу свом да пуштам тело своје на пиће, и срцем својим управљајући мудро да се држим лудости докле не видим шта би добро било синовима људским да чине под небом док су живи. Ecclesiastes 2:4 Велика дела учиних: сазидах себи куће, насадих себи винограде; Ecclesiastes 2:5 Начиних себи вртове и воћњаке, и насадих у њима свакојаких дрвета родних; Ecclesiastes 2:6 Начиних себи језера водена да заливам из њих шуму где расту дрвета; Ecclesiastes 2:7 Набавих себи слуга и слушкиња, и имах слуга рођених у кући мојој; и имах говеда и оваца више од свих који бише пре мене у Јерусалиму; Ecclesiastes 2:8 Такође накупих себи сребра и злата и заклада од царева и земаља; набавих себи певача и певачица и милина људских, и справа музичких свакојаких. Ecclesiastes 2:9 И тако постах већи и силнији од свих који бише пре мене у Јерусалиму; и мудрост моја оста са мном. Ecclesiastes 2:10 И шта год жељаху очи моје, не брањах им нити ускраћивах срцу свом какво весеље, него се срце моје весељаше са сваког труда мог, и то ми беше део од сваког труда мог. Ecclesiastes 2:11 А кад погледах на сва дела своја што урадише руке моје, и на труд којим се трудих да урадим, гле, све беше таштина и мука духу, и нема користи под сунцем. Ecclesiastes 2:12 Тада се обратих да видим мудрост и лудост и безумље, јер шта би чинио човек који би настао после цара? Шта је већ учињено. Ecclesiastes 2:13 И видех да је боља мудрост од лудости, као што је боља светлост од мрака. Ecclesiastes 2:14 Мудри има очи у глави, а безумни иде по мраку; али такође дознах да једнако бива свима. Ecclesiastes 2:15 Зато рекох у срцу свом: Мени ће бити као безумнику што бива; шта ће ми дакле помоћи што сам мудар? И рекох у срцу свом: и то је таштина. Ecclesiastes 2:16 Јер се неће спомињати мудрац као ни безумник до века; јер што сада јесте, све се заборавља после, и мудрац умире као и безумник. Ecclesiastes 2:17 Зато ми омрзе живот, јер ми није мило шта бива под сунцем, јер је све таштина и мука духу. Ecclesiastes 2:18 И омрзе ми сав труд мој око ког се трудих под сунцем, јер ћу га оставити човеку који ће настати након мене. Ecclesiastes 2:19 И ко зна хоће ли бити мудар или луд? И опет ће бити господар од свега труда мог око ког се трудих и мудровах под сунцем. И то је таштина. Ecclesiastes 2:20 Зато дођох на то да ми срце изгуби надање о сваком труду око ког се трудих под сунцем. Ecclesiastes 2:21 Јер има људи који се труде мудро и разумно и право, па то остављају у део другом који се није трудио око тога. И то је таштина и велико зло. Ecclesiastes 2:22 Јер шта има човек од свега труда свог и од муке срца свог, коју подноси под сунцем? Ecclesiastes 2:23 Јер су сви дани његови мука, а послови његови брига; ни ноћу се не одмара срце његово. И то је таштина. Ecclesiastes 2:24 Није ли, дакле, добро човеку да једе и пије и да гледа да му је души добро од труда његовог? Ја видех и то да је из руке Божије. Ecclesiastes 2:25 Јер ко је јео и уживао више него ја? Ecclesiastes 2:26 Јер човеку који Му је по вољи даје мудрост и разум и радост, а грешнику даје муку да сабира и скупља да да ономе који је по вољи Богу. И то је таштина и мука духу. Ecclesiastes 3:0 Ecclesiastes 3:1 Свему има време, и сваком послу под небом има време. Ecclesiastes 3:2 Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено; Ecclesiastes 3:3 Време кад се убија, и време кад се исцељује; време кад се разваљује, и време кад се гради. Ecclesiastes 3:4 Време плачу и време смеху; време ридању и време игрању; Ecclesiastes 3:5 Време кад се размеће камење, и време кад се скупља камење; време кад се грли, и време кад се оставља грљење; Ecclesiastes 3:6 Време кад се тече, и време кад се губи; време кад се чува, и време кад се баца; Ecclesiastes 3:7 Време кад се дере, и време кад се сашива; време кад се ћути и време кад се говори. Ecclesiastes 3:8 Време кад се љуби, и време кад се мрзи; време рату и време миру. Ecclesiastes 3:9 Каква је корист ономе који ради од оног око чега се труди? Ecclesiastes 3:10 Видео сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих. Ecclesiastes 3:11 Све је учинио да је лепо у своје време, и савет метнуо им је у срце, али да не може човек докучити дела која Бог твори, ни почетка ни краја. Ecclesiastes 3:12 Дознах да нема ништа боље за њих него да се веселе и чине добро за живота свог. Ecclesiastes 3:13 И кад сваки човек једе и пије и ужива добра од сваког труда свог, то је дар Божји. Ecclesiastes 3:14 Дознах да шта год твори Бог оно траје довека, не може му се ништа додати нити се од тога може шта одузети; и Бог твори да би Га се бојали. Ecclesiastes 3:15 Шта је било то је сада, и шта ће бити то је већ било; јер Бог повраћа шта је прошло. Ecclesiastes 3:16 Још видех под сунцем где је место суда безбожност и место правде безбожност. Ecclesiastes 3:17 И рекох у срцу свом: Бог ће судити праведнику и безбожнику; јер има време свему и сваком послу. Ecclesiastes 3:18 Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока. Ecclesiastes 3:19 Јер шта бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина. Ecclesiastes 3:20 Све иде на једно место; све је од праха и све се враћа у прах. Ecclesiastes 3:21 Ко зна да дух синова људских иде горе, а дух стоке да иде доле под земљу? Ecclesiastes 3:22 Зато видех да ништа нема боље човеку него да се весели оним што ради, јер му је то део; јер ко ће га довести да види шта ће бити после њега? Ecclesiastes 4:0 Ecclesiastes 4:1 Опет видех све неправде које се чине под сунцем, и гле, сузе оних којима се чини неправда, и немају ко би их потешио ни снаге да се избаве из руку оних који им чине неправду; немају никога да их потеши. Ecclesiastes 4:2 Зато хвалих мртве који већ помреше више него живе који још живе. Ecclesiastes 4:3 Али је бољи и од једних и од других онај који још није постао, који није видео зло што бива под сунцем. Ecclesiastes 4:4 Јер видех сваки труд и свако добро дело да од њега бива завист човеку од ближњег његовог. И то је таштина и мука духу. Ecclesiastes 4:5 Безумник склапа руке своје, и једе своје тело: Ecclesiastes 4:6 Боља је једна грст у миру него обе грсти с трудом и муком у духу. Ecclesiastes 4:7 Опет видех таштину под сунцем: Ecclesiastes 4:8 Има ко је сам, инокосан, нема ни сина ни брата, и опет нема краја труду његовом, и очи његове не могу да се насите богатства; а не мисли: За кога се мучим и одузимам својој души добра? И то је таштина и зао посао. Ecclesiastes 4:9 Боље је двојици него једном, јер имају добру добит од свог труда. Ecclesiastes 4:10 Јер ако један падне, други ће подигнути друга свог; а тешко једном! Ако падне, нема другог да га подигне. Ecclesiastes 4:11 Још ако двојица спавају заједно, греје један другог; а један како ће се згрејати? Ecclesiastes 4:12 И ако би ко надјачао једног, двојица ће му одолети; и трострука врпца не кида се лако. Ecclesiastes 4:13 Боље је дете убого, а мудро него цар стар, а безуман, који се већ не зна поучити. Ecclesiastes 4:14 Јер један излази из тамнице да царује, а други који се роди да царује осиромаши. Ecclesiastes 4:15 Видех све живе који ходе под сунцем где пристају за дететом другим, које ће ступити на његово место. Ecclesiastes 4:16 Нема краја народу који беше пред њим, а који после настану неће се радовати њему. И то је таштина и мука духу. Ecclesiastes 5:0 Ecclesiastes 5:1 Чувај ногу своју кад идеш у дом Божји, и приступи да слушаш; то је боље него што безумни дају жртве, јер не знају да зло чине. Ecclesiastes 5:2 Немој наглити устима својим, и срце твоје да не буде брзо изговорити шта пред Богом, јер је Бог на небу, а ти си на земљи, зато нека буде мало речи твојих. Ecclesiastes 5:3 Јер сан долази од многог посла, а глас безумников од многих речи. Ecclesiastes 5:4 Кад учиниш завет Богу, не оклевај испунити га, јер Му нису мили безумници; шта год заветујеш, испуни. Ecclesiastes 5:5 Боље је да не заветујеш неголи да заветујеш па не испуниш. Ecclesiastes 5:6 Не дај устима својим да на грех наводе тело твоје, и не говори пред анђелом да је било нехотице. Зашто би се гневио Бог на речи твоје и потро дело руку твојих? Ecclesiastes 5:7 Јер као што у мноштву снова има таштине, тако и у многим речима; него бој се Бога. Ecclesiastes 5:8 Ако видиш где се чини неправда сиромаху и отима суд и правда у земљи, не чуди се томе, јер виши пази на високог, и има још виших над њима. Ecclesiastes 5:9 Али је земља кориснија од свега; и цар њиви служи. Ecclesiastes 5:10 Ко љуби новце, неће се наситити новаца; и ко љуби богатство, неће имати користи од њега. И то је таштина. Ecclesiastes 5:11 Где је много добра, много је и оних који га једу; па каква је корист од тога господару? Осим што гледа својим очима. Ecclesiastes 5:12 Сладак је сан ономе који ради, јео мало или много; а ситост богатоме не да спавати. Ecclesiastes 5:13 Има љуто зло које видех под сунцем: богатство које се чува на зло ономе чије је. Ecclesiastes 5:14 Јер тако богатство пропадне злом незгодом, те сину ког је родио не остане ништа у руку. Ecclesiastes 5:15 Као што је изашао из утробе матере своје наг, тако опет одлази како је дошао; и ништа не узима од труда свог да понесе у руци својој. Ecclesiastes 5:16 И то је љуто зло што одлази како је дошао; и каква му је корист што се трудио у ветар, Ecclesiastes 5:17 И свега века свог јео у мраку, и много се бринуо и жалостио и љутио? Ecclesiastes 5:18 Ето, то видех да је добро и лепо човеку да једе и пије и ужива добро од свега труда свог којим се труди под небом за живота свог, који му Бог да, јер му је то део. Ecclesiastes 5:19 И кад коме Бог да богатство и благо, и да му да ужива и узима свој део и да се весели с труда свог, то је дар Божји. Ecclesiastes 5:20 Јер се неће много опомињати дана живота свог, јер му Бог даје да му је срце весело. Ecclesiastes 6:0 Ecclesiastes 6:1 Има зло које видех под сунцем и често је међу људима: Ecclesiastes 6:2 Некоме Бог да богатство и благо и славу, те душа његова има све шта год жели, али му не да Бог да то ужива, него ужива други. То је таштина и љуто зло. Ecclesiastes 6:3 Да би ко родио сто синова и живео много година и дани би се века његовог веома намножили, а душа се његова не би наситила доброг, те ни погреба не би имао, кажем да је боље недоношче од њега. Ecclesiastes 6:4 Јер узалуд дође и у таму отиде и име му је тамом покривено; Ecclesiastes 6:5 Ни сунца не виде, нити шта позна, а почива боље него онај. Ecclesiastes 6:6 И да би живео две хиљаде година, а добра не би уживао, не одлазе ли сви на једно место? Ecclesiastes 6:7 Сав је труд човечји за уста његова, али се не може наситити душа његова. Ecclesiastes 6:8 Јер шта има мудри више него безумни? Шта ли сиромах, који се уме владати међу живима? Ecclesiastes 6:9 Боље је видети очима него ли желети; и то је таштина и мука духу. Ecclesiastes 6:10 Шта је ко, давно је тим назван; и зна се да је човек и да се не може судити с јачим од себе. Ecclesiastes 6:11 Кад, дакле, има много ствари које умножавају таштину, каква је корист човеку? Ecclesiastes 6:12 Јер ко зна шта је добро човеку у животу, за мало дана таштог живота његовог, који му пролазе као сен? Или ко ће казати човеку шта ће бити после њега под сунцем? Ecclesiastes 7:0 Ecclesiastes 7:1 Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди. Ecclesiastes 7:2 Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје. Ecclesiastes 7:3 Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље. Ecclesiastes 7:4 Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље. Ecclesiastes 7:5 Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних. Ecclesiastes 7:6 Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина. Ecclesiastes 7:7 Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце. Ecclesiastes 7:8 Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа. Ecclesiastes 7:9 Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних. Ecclesiastes 7:10 Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш. Ecclesiastes 7:11 Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце. Ecclesiastes 7:12 Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има. Ecclesiastes 7:13 Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви? Ecclesiastes 7:14 У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити. Ecclesiastes 7:15 Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи. Ecclesiastes 7:16 Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио? Ecclesiastes 7:17 Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена? Ecclesiastes 7:18 Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега. Ecclesiastes 7:19 Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду. Ecclesiastes 7:20 Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши. Ecclesiastes 7:21 Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује; Ecclesiastes 7:22 Јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге. Ecclesiastes 7:23 Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене. Ecclesiastes 7:24 Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи? Ecclesiastes 7:25 Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља. Ecclesiastes 7:26 И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она. Ecclesiastes 7:27 Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем. Ecclesiastes 7:28 Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох. Ecclesiastes 7:29 Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли. Ecclesiastes 8:0 Ecclesiastes 8:1 Ко је као мудри? И ко зна шта значе ствари? Мудрост просветљује човеку лице, а тврдоћа лица његовог мења се. Ecclesiastes 8:2 Ја ти кажем: извршуј заповест цареву, и то заклетве Божје ради. Ecclesiastes 8:3 Не буди брз да одеш испред њега; не стој у злој ствари, јер ће учинити шта год хоће. Ecclesiastes 8:4 Јер где је год реч царева онде је власт, и ко ће му рећи: Шта радиш? Ecclesiastes 8:5 Ко извршује заповест, неће знати за зло, јер срце мудрога зна време и начин. Ecclesiastes 8:6 Јер свачему има време и начин; али многа зла сналазе човека, Ecclesiastes 8:7 Што не зна шта ће бити; јер кад ће шта бити, ко ће му казати? Ecclesiastes 8:8 Човек није властан над духом да би зауставио дух, нити има власти над даном смртним, нити има одбране у тој борби; ни безбожност не избавља оног у кога је. Ecclesiastes 8:9 Све ово видех, и управих срце своје на све што се ради под сунцем. Кад влада човек над човеком на зло његово. Ecclesiastes 8:10 И тада видех безбожнике погребене, где се вратише; а који добро чињаху отидоше са светог места и бише заборављени у граду. И то је таштина. Ecclesiastes 8:11 Што нема одмах осуде за зло дело, зато срце синова људских кипи у њима да чине зло. Ecclesiastes 8:12 Нека грешник сто пута чини зло и одгађа му се, ја ипак знам да ће бити добро онима који се боје Бога, који се боје лица његова. Ecclesiastes 8:13 А безбожнику неће бити добро, нити ће му се продужити дани, него ће бити као сен ономе који се не боји лица Божијег. Ecclesiastes 8:14 Таштина је која бива на земљи што има праведника којима бива по делима безбожничким, а има безбожника којима бива по делима праведничким. Рекох: и то је таштина. Ecclesiastes 8:15 Зато ја хвалих весеље, јер нема ништа боље човеку под сунцем него да једе и пије и да се весели; и то му је од труда његовог за живота његовог, који му Бог да под сунцем. Ecclesiastes 8:16 Кад управих срце своје да познам мудрост и видим шта се ради на земљи, те дању ни ноћу не долази човеку сан на очи. Ecclesiastes 8:17 Видех на свим делима Божијим да човек не може докучити оно што се ради под сунцем, око чега се труди човек тражећи, али не налази, и ако и мудрац каже да зна, ипак не може докучити. Ecclesiastes 9:0 Ecclesiastes 9:1 Доиста све ово сложих у срце своје да бих расветлио све то, како су праведни и мудри и дела њихова у руци Божијој, а човек не зна ни љубави ни мржње од свега што је пред њим. Ecclesiastes 9:2 Све бива свима једнако: праведнику бива као безбожнику, добром и чистом као нечистом, оном који приноси жртву као оном који не приноси, како добром тако грешнику, оном који се куне као оном који се боји заклетве. Ecclesiastes 9:3 А то је најгоре од свега што бива под сунцем што свима једнако бива, те је и срце људско пуно зла, и лудост им је у срцу док су живи, а потом умиру. Ecclesiastes 9:4 Јер ко ће бити изабран? У живих свих има надања; и псу живом боље је него мртвом лаву. Ecclesiastes 9:5 Јер живи знају да ће умрети, а мртви не знају ништа нити им има плате, јер им се спомен заборавио. Ecclesiastes 9:6 И љубави њихове и мржње њихове и зависти њихове нестало је, и више немају дела никада ни у чему што бива под сунцем. Ecclesiastes 9:7 Хајде, једи хлеб свој с радошћу, и веселог срца пиј вино своје, јер су мила Богу дела твоја. Ecclesiastes 9:8 Свагда нека су ти хаљине беле, и уља на глави твојој да не недостаје. Ecclesiastes 9:9 Уживај живот са женом коју љубиш свега века свог таштог, који ти је дат под сунцем за све време таштине твоје, јер ти је то део у животу и од труда твог којим се трудиш под сунцем. Ecclesiastes 9:10 Све што ти дође на руку да чиниш, чини по могућности својој, јер нема рада ни мишљења ни знања ни мудрости у гробу у који идеш. Ecclesiastes 9:11 Опет видех под сунцем да није до брзих трка, ни рат до храбрих, ни хлеб до мудрих, ни богатство до разумних, ни добра воља до вештих, него да све стоји до времена и згоде. Ecclesiastes 9:12 Јер човек не зна време своје, него као што се рибе хватају мрежом несрећном и као што се птице хватају пруглом, тако се хватају синови човечији у зао час, кад навали на њих изненада. Ecclesiastes 9:13 Видех и ову мудрост под сунцем, која ми се учини велика: Ecclesiastes 9:14 Беше мален град и у њему мало људи; и дође на њ велик цар, и опколи га и начини око њега велике опкопе. Ecclesiastes 9:15 А нађе се у њему сиромах човек мудар, који избави град мудрошћу својом, а нико се не сећаше тог сиромаха човека. Ecclesiastes 9:16 Тада ја рекох: Боља је мудрост него снага, ако се и не мараше за мудрост оног сиромаха и речи се његове не слушаху. Ecclesiastes 9:17 Речи мудрих људи ваља с миром слушати више него вику оног који заповеда међу лудима. Ecclesiastes 9:18 Боља је мудрост него оружје убојито; али један грешник квари многа добра. Ecclesiastes 10:0 Ecclesiastes 10:1 Од мртвих мува усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цена мудрости и слави. Ecclesiastes 10:2 Срце је мудром с десне стране, а лудом је с леве стране. Ecclesiastes 10:3 Безумник и кад иде путем, без разума је и казује свима да је безуман. Ecclesiastes 10:4 Ако се подигне на те гнев оног који влада, не остављај место своје, јер благост уклања велике грехе. Ecclesiastes 10:5 Има зло које видех под сунцем, као погрешка која долази од владаоца: Ecclesiastes 10:6 Лудост се посађује на највише место, и богати седе на ниском месту. Ecclesiastes 10:7 Видех слуге на коњима, а кнезови иду пешице, као слуге. Ecclesiastes 10:8 Ко јаму копа, у њу ће пасти, и ко разваљује ограду, ујешће га змија. Ecclesiastes 10:9 Ко одмиче камење, удариће се о њих, ко цепа дрва, није миран од њих. Ecclesiastes 10:10 Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштре, тада треба више снаге; али мудрост може боље поправити. Ecclesiastes 10:11 Ако уједе змија пре бајања, ништа неће помоћи бајач. Ecclesiastes 10:12 Речи из уста мудрог љупке су, а безумног прождиру усне његове. Ecclesiastes 10:13 Почетак је речима уста његових лудост, а свршетак говору његовом зло безумље. Ecclesiastes 10:14 Јер луди много говори, а човек не зна шта ће бити; и ко ће му казати шта ће после њега бити? Ecclesiastes 10:15 Луде мори труд њихов, јер не знају ни у град отићи. Ecclesiastes 10:16 Тешко теби, земљо, кад ти је цар дете и кнезови твоји рано једу! Ecclesiastes 10:17 Благо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на време да се поткрепе, а не да се опију. Ecclesiastes 10:18 С лењости угибље се кров и с немарних руку прокапљује кућа. Ecclesiastes 10:19 Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе, а новци врше све. Ecclesiastes 10:20 Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клети, у којој спаваш, не псуј богатог, јер птица небеска однеће глас и шта крила има доказаће реч. Ecclesiastes 11:0 Ecclesiastes 11:1 Баци хлеб свој поврх воде; јер ћеш га наћи после много времена. Ecclesiastes 11:2 Раздели седморици и осморици; јер не знаш какво ће зло бити на земљи. Ecclesiastes 11:3 Кад се напуне облаци, просипају дажд на земљу, и ако падне дрво на југ или на север, где падне дрво онде ће остати. Ecclesiastes 11:4 Ко пази на ветар, неће сејати, и ко гледа на облаке, неће жети. Ecclesiastes 11:5 Како не знаш који је пут ветру ни како постају кости у утроби трудне жене, тако не знаш дела Божијег и како твори све. Ecclesiastes 11:6 Из јутра сеј семе своје и увече немој да ти почивају руке, јер не знаш шта ће бити боље, ово или оно, или ће обоје бити једнако добро. Ecclesiastes 11:7 Слатка је светлост, и добро је очима гледати сунце; Ecclesiastes 11:8 Али да човек живи много година и свагда се весели, па се опомене дана тамних како ће их бити много, све што је било биће таштина. Ecclesiastes 11:9 Радуј се, младићу, за младости своје, и нека се весели срце твоје док си млад, и ходи куда те срце твоје води и куда очи твоје гледају; али знај да ће те за све то Бог извести на суд. Ecclesiastes 11:10 Уклони дакле жалост од срца свог, и одрини зло од тела свог, јер је детињство и младост таштина. Ecclesiastes 12:0 Ecclesiastes 12:1 Али опомињи се Творца свог у младости својој пре него дођу дани зли и приспеју године, за које ћеш рећи: Нису ми миле; Ecclesiastes 12:2 Пре него помркне сунце и видело и месец и звезде, и опет дођу облаци иза дажда, Ecclesiastes 12:3 Кад ће дрхтати стражари кућни и погнути се јунаци, и стати млинарице, што их је мало, и потамнети који гледају кроз прозоре, Ecclesiastes 12:4 И кад ће се затворити врата с улице, и ослабити звека од млевења, и кад ће се устајати на птичији глас и престати све певачице, Ecclesiastes 12:5 И високог места кад ће се бојати и страшити се на путу, кад ће бадем уцветати и скакавац отежати и жеља проћи, јер човек иде у кућу своју вечну, и покајнице ће ходити по улицама; Ecclesiastes 12:6 Пре него се прекине уже сребрно, чаша се златна разбије и распе се ведро на извору и сломи се точак на студенцу, Ecclesiastes 12:7 И врати се прах у земљу, како је био, а дух се врати Богу, који га је дао. Ecclesiastes 12:8 Таштина над таштинама, вели проповедник, све је таштина. Ecclesiastes 12:9 А не само мудар беше проповедник, него још и народ учаше мудрости, и мотрећи и истражујући сложи много прича. Ecclesiastes 12:10 Стараше се проповедник да нађе угодне речи, и написа шта је право, речи истине. Ecclesiastes 12:11 Речи су мудрих људи као жалци и као клини ударени; речи оних који их сложише дао је један пастир. Ecclesiastes 12:12 И тако, сине мој, чувај се оног што је преко овог, јер нема краја састављању многих књига, и много читање умор је телу. Ecclesiastes 12:13 Главно је свему што си чуо: Бога се бој, и заповести Његове држи, јер то је све човеку. Ecclesiastes 12:14 Јер ће свако дело Бог изнети на суд и сваку тајну, била добра или зла.
Song of Solomon 0:0
Song of Solomon 1:0 Song of Solomon 1:1 Соломунова песма над песмама. Song of Solomon 1:2 Да ме хоће пољубити пољупцем уста својих! Јер је твоја љубав боља од вина. Song of Solomon 1:3 Мирисом су твоја уља прекрасна; име ти је уље разлито; зато те љубе девојке. Song of Solomon 1:4 Вуци ме, за тобом ћемо трчати; уведе ме цар у ложницу своју; радоваћемо се и веселићемо се тобом, спомињаћемо љубав твоју више него вино; прави љубе те. Song of Solomon 1:5 Црна сам, али сам лепа, кћери јерусалимске, као шатори кидарски, као завеси Соломунови. Song of Solomon 1:6 Не гледајте ме што сам црна, јер ме је сунце опалило; синови матере моје расрдивши се на ме поставише ме да чувам винограде, и не чувах свој виноград, који ја имам. Song of Solomon 1:7 Кажи ми ти, ког љуби душа моја, где пасеш, где пландујеш? Јер зашто бих лутала међу стадима другова твојих? Song of Solomon 1:8 Ако не знаш, најлепша између жена, пођи трагом за стадом, и паси јариће своје покрај станова пастирских. Song of Solomon 1:9 Ти си ми, драга моја, као коњи у колима Фараоновим. Song of Solomon 1:10 Образи су твоји окићени гривнама, и грло твоје низовима. Song of Solomon 1:11 Начинићемо ти златне гривне са шарама сребрним. Song of Solomon 1:12 Док је цар за столом, нард мој пушта свој мирис. Song of Solomon 1:13 Драги ми је мој кита смирне, која међу дојкама мојим почива. Song of Solomon 1:14 Драги ми је мој грозд кипров из винограда енгадских. Song of Solomon 1:15 Лепа ти си, драга моја, лепа ти си! Очи су ти као у голубице. Song of Solomon 1:16 Леп ти си, драги мој, и љубак! И постеља наша зелени се. Song of Solomon 1:17 Греде су нам у кућама кедрове, даске су нам јелове. Song of Solomon 2:0 Song of Solomon 2:1 Ја сам ружа саронска, љиљан у долу. Song of Solomon 2:2 Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама. Song of Solomon 2:3 Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом. Song of Solomon 2:4 Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени. Song of Solomon 2:5 Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави. Song of Solomon 2:6 Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли. Song of Solomon 2:7 Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља. Song of Solomon 2:8 Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова. Song of Solomon 2:9 Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку. Song of Solomon 2:10 Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи. Song of Solomon 2:11 Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше. Song of Solomon 2:12 Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи. Song of Solomon 2:13 Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи. Song of Solomon 2:14 Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно. Song of Solomon 2:15 Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату. Song of Solomon 2:16 Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима. Song of Solomon 2:17 Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним. Song of Solomon 3:0 Song of Solomon 3:1 На постељи својој ноћу тражих оног кога љуби душа моја, тражих га, али га не нађох. Song of Solomon 3:2 Сада ћу устати, па идем по граду, по трговима и по улицама тражићу оног кога љуби душа моја. Тражих га, али га не нађох. Song of Solomon 3:3 Нађоше ме стражари, који обилазе по граду. Видесте ли оног кога љуби душа моја? Song of Solomon 3:4 Мало их заминух, и нађох оног кога љуби душа моја; и ухватих га, и нећу га пустити докле га не одведем у кућу матере своје и у ложницу родитељке своје. Song of Solomon 3:5 Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља. Song of Solomon 3:6 Ко је она што иде горе из пустиње као ступови од дима, поткађена смирном и тамјаном и свакојаким прашком апотекарским? Song of Solomon 3:7 Гле, одар Соломунов, а око њега шездесет јунака између јунака Израиљевих: Song of Solomon 3:8 Сви имају мачеве, вешти су боју, у сваког је мач о бедру ради страха ноћног. Song of Solomon 3:9 Одар је начинио себи цар Соломун од дрвета ливанског; Song of Solomon 3:10 Ступце му је начинио од сребра, узглавље од злата, небо од скерлета, а изнутра настрт љубављу за кћери јерусалимске. Song of Solomon 3:11 Изиђите, кћери сионске, и гледајте цара Соломуна под венцем којим га мати његова окити на дан свадбе његове и на дан весеља срца његовог. Song of Solomon 4:0 Song of Solomon 4:1 Лепа ти си, драга моја, лепа ти си, очи су ти као у голубице између витица твојих; коса ти је као стадо коза које се виде на гори Галаду; Song of Solomon 4:2 Зуби су ти као стадо оваца једнаких, кад излазе из купала, које се све близне, а ниједне нема јалове. Song of Solomon 4:3 Усне су ти као конац скерлета, а говор ти је љубак; као кришка шипка јагодице су твоје између витица твојих; Song of Solomon 4:4 Врат ти је као кула Давидова сазидана за оружје, где висе хиљадама штитови и свакојако оружје јуначко; Song of Solomon 4:5 Две су ти дојке као два ланета близанца, који пасу међу љиљанима. Song of Solomon 4:6 Док дан захлади и сенке отиду, ићи ћу ка гори смирновој и ка хуму тамјановом. Song of Solomon 4:7 Сва си лепа драга моја, и нема недостатака на теби. Song of Solomon 4:8 Ходи са мном с Ливана, невесто, ходи са мном с Ливана, да гледаш с врха аманског, с врха сенирског и ермонског, из пећина лавовских, с гора рисовских. Song of Solomon 4:9 Отела си ми срце, сестро моја невесто, отела си ми срце једним оком својим и једним ланчићем с грла свог. Song of Solomon 4:10 Лепа ли је љубав твоја, сестро моја невесто, боља је од вина љубав твоја, и мирис уља твојих од свих мирисних ствари. Song of Solomon 4:11 С усана твојих капље саће, невесто, под језиком ти је мед и млеко, и мирис је хаљина твојих као мирис ливански. Song of Solomon 4:12 Ти си као врт затворен, сестро моја невесто, извор затворен, студенац запечаћен. Song of Solomon 4:13 Биље је твоје воћњак од шипака с воћем красним, од кипра и нарда. Song of Solomon 4:14 Од нарда и шафрана, од иђирота и цимета са свакојаким дрвљем за кад, од смирне и алоја и са сваким прекрасним мирисима. Song of Solomon 4:15 Изворе вртовима, студенче воде живе и која тече с Ливана! Song of Solomon 4:16 Устани севере, и ходи јуже, и дуни по врту мом да капљу мириси његови; нека дође драги мој у врт свој, и једе красно воће своје. Song of Solomon 5:0 Song of Solomon 5:1 Дођох у врт свој, сестро моја невесто, берем смирну своју и мирисе своје, једем саће своје и мед свој, пијем вино своје и млеко своје; једите, пријатељи, пијте, и опијте се, мили моји! Song of Solomon 5:2 Ја спавам, а срце је моје будно; ето гласа драгог мог, који куца: Отвори ми, сестро моја, драга моја, голубице моја, безазлена моја; јер је глава моја пуна росе и коса моја ноћних капи. Song of Solomon 5:3 Свукла сам хаљину своју, како ћу је обући? Опрала сам ноге своје, како ћу их каљати? Song of Solomon 5:4 Драги мој промоли руку своју кроз рупу, а шта је у мени устрепта од њега. Song of Solomon 5:5 Ја устах да отворим драгом свом, а с руку мојих прокапа смирна, и низ прсте моје потече смирна на држак од браве. Song of Solomon 5:6 Отворих драгом свом, али драгог мог не беше, отиде. Бејах изван себе кад он проговори. Тражих га, али га не нађох; виках га, али ми се не одазва. Song of Solomon 5:7 Нађоше ме стражари, који обилазе по граду, бише ме, ранише ме, узеше превес мој с мене стражари по зидовима. Song of Solomon 5:8 Заклињем вас, кћери јерусалимске, ако нађете драгог мог, шта ћете му казати? Да сам болна од љубави. Song of Solomon 5:9 Шта је твој драги бољи од других драгих, о најлепша међу женама? Шта је твој драги бољи од других драгих, те нас тако заклињеш? Song of Solomon 5:10 Драги је мој бео и румен, заставник између десет хиљада; Song of Solomon 5:11 Глава му је најбоље злато, коса му је кудрава, црна као гавран; Song of Solomon 5:12 Очи су му као у голуба на потоцима воденим, млеком умивене, и стоје у обиљу; Song of Solomon 5:13 Образи су му као лехе мирисног биља, као цвеће мирисно; усне су му као љиљан, с њих капље смирна житка; Song of Solomon 5:14 На рукама су му златни прстени, на којима су уковани вирили; трбух му је као светла слонова кост обложена сафирима. Song of Solomon 5:15 Гњати су му као ступови од мрамора, углављени на златном подножју; стас му је Ливан, красан као кедри. Song of Solomon 5:16 Уста су му слатка и сав је љубак. Такав је мој драги, такав је мој мили, кћери јерусалимске. Куда отиде драги твој, најлепша међу женама? Куда замаче драги твој, да га тражимо с тобом? Song of Solomon 6:0 Song of Solomon 6:1 Драги мој сиђе у врт свој, к лехама мирисног биља, да пасе по вртовима и да бере љиљане. Song of Solomon 6:2 Ја сам драгог свог, и мој је драги мој, који пасе међу љиљанима. Song of Solomon 6:3 Лепа си, драга моја, као Терса, красна си као Јерусалим, страшна као војска са заставама. Song of Solomon 6:4 Одврати очи своје од мене, јер ме распаљују. Коса ти је као стадо коза које се виде на Галаду. Song of Solomon 6:5 Зуби су ти као стадо оваца кад излазе из купала, које се све близне, а ниједне нема јалове. Song of Solomon 6:6 Јагодице су твоје између витица твојих као кришка шипка. Song of Solomon 6:7 Шездесет има царица и осамдесет иноча, и девојака без броја; Song of Solomon 6:8 Али је једна голубица моја, безазлена моја, јединица у матере своје, изабрана у родитељке своје. Видеше је девојке и назваше је блаженом; и царице и иноче хвалише је. Song of Solomon 6:9 Ко је она што се види као зора, лепа као месец, чиста као сунце, страшна као војска са заставама? Song of Solomon 6:10 Сиђох у орашје да видим воће у долу, да видим цвате ли винова лоза, пупе ли шипци. Song of Solomon 6:11 Не дознах ништа, а душа ме моја посади на кола Аминадавова. Song of Solomon 6:12 Врати се, врати се Суламко, врати се, врати се, да те гледамо. Шта ћете гледати на Суламци? Као чете војничке. Song of Solomon 7:0 Song of Solomon 7:1 Како су лепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска; саставци су бедара твојих као гривне, дело руку уметничких. Song of Solomon 7:2 Пупак ти је као чаша округла, који није никад без пића; трбух ти је као стог пшенице ограђен љиљанима; Song of Solomon 7:3 Две дојке твоје као два близанца срнчета; Song of Solomon 7:4 Врат ти је као кула од слонове кости; очи су ти као језера у Есевону на вратима ватравимским; нос ти је као кула ливанска која гледа према Дамаску; Song of Solomon 7:5 Глава је твоја на теби као Кармил, и коса на глави твојој као царска порфира у боре набрана. Song of Solomon 7:6 Како си лепа и како си љупка, о љубави у милинама! Song of Solomon 7:7 Узраст ти је као палма, и дојке као гроздови. Song of Solomon 7:8 Рекох: Попећу се на палму, дохватићу гране њене; и биће дојке твоје као гроздови на виновој лози, и мирис носа твог као јабуке; Song of Solomon 7:9 И грло твоје као добро вино, које иде право драгом мом и чини да говоре усне оних који спавају. Song of Solomon 7:10 Ја сам драгог свог, и њега је жеља за мном. Song of Solomon 7:11 Ходи, драги мој, да идемо у поље, да ноћујемо у селима. Song of Solomon 7:12 Ранићемо у винограде да видимо цвате ли винова лоза, замеће ли се грожђе, цвату ли шипци; онде ћу ти дати љубав своју. Song of Solomon 7:13 Мандрагоре пуштају мирис, и на вратима је нашим свакојако красно воће, ново и старо, које за те дохраних, драги мој. Song of Solomon 8:0 Song of Solomon 8:1 О да би ми брат био, да би сао сисе матере моје! Нашавши те на пољу пољубила бих те, и не бих била прекорна. Song of Solomon 8:2 Повела бих те и довела бих те у кућу матере своје; ти би ме учио, а ја бих те појила вином мирисавим, соком од шипака. Song of Solomon 8:3 Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли. Song of Solomon 8:4 Заклињем вас, кћери јерусалимске, не будите љубави моје, не будите је, докле јој не буде воља. Song of Solomon 8:5 Ко је она што иде горе од пустиње наслањајући се на драгог свог? Под јабуком пробудих те, где те роди мати твоја, где те роди родитељка твоја. Song of Solomon 8:6 Метни ме као печат на срце своје, као печат на мишицу своју. Јер је љубав јака као смрт, и љубавна сумња тврда као гроб; жар је њен као жар огњен, пламен Божји. Song of Solomon 8:7 Многа вода не може угасити љубави, нити је реке потопити. Да ко даје све имање дома свог за ту љубав, осрамотио би се. Song of Solomon 8:8 Имамо сестру малену, која још нема дојака. Шта ћемо чинити са сестром својом кад буде реч о њој? Song of Solomon 8:9 Ако је зид, заградићемо на њему двор од сребра; ако ли врата, утврдићемо их даскама кедровим. Song of Solomon 8:10 Ја сам зид и дојке су моје као куле. Тада постах у очима његовим као она која нађе мир. Song of Solomon 8:11 Виноград имаше Соломун у Валамону; даде виноград чуварима да сваки доноси за род његов по хиљаду сребрника. Song of Solomon 8:12 Мој виноград који ја имам, преда мном је. Нека теби, Соломуне, хиљада, и две стотине онима који чувају род његов. Song of Solomon 8:13 Која наставаш у вртовима! Другови слушају глас твој, дај ми да га чујем. Song of Solomon 8:14 Брже, драги мој! И буди као срна или као јеленче на горама мирисним.
Isaiah 0:0
Isaiah 1:0 Isaiah 1:1 Утвара Исаије сина Амосовог, коју виде за Јуду и за Јерусалим за времена Озије, Јоатама, Ахаза и Језекије, царева Јудиних. Isaiah 1:2 Чујте, небеса, и слушај, земљо; јер Господ говори: Синове одгојих и подигох, а они се окренуше од мене. Isaiah 1:3 Во познаје господара свог и магарац јасле господара свог, а Израиљ не познаје, народ мој не разуме. Isaiah 1:4 Да грешног народа! Народа огрезлог у безакоњу! Семена зликовачког, синова покварених! Оставише Господа, презреше Свеца Израиљевог, одступише натраг. Isaiah 1:5 Што бисте још били бијени кад се све више одмећете? Сва је глава болесна и све срце изнемогло. Isaiah 1:6 Од пете до главе нема ништа здраво, него убој и модрице и ране гнојаве, ни исцеђене ни завијене ни уљем заблажене. Isaiah 1:7 Земља је ваша пуста, градови ваши огњем попаљени; ваше њиве једу туђини на ваше очи, и пустош је као што опустошавају туђини. Isaiah 1:8 И оста кћи сионска као колиба у винограду, као сеница у градини од краставаца, као град опкољен. Isaiah 1:9 Да нам Господ над војскама није оставио мало остатка, били бисмо као Содом, изједначили бисмо се с Гомором. Isaiah 1:10 Чујте реч Господњу, кнезови содомски, послушајте закон Бога нашег, народе гоморски! Isaiah 1:11 Шта ће ми мноштво жртава ваших? Вели Господ. Сит сам жртава паљеница од овнова и претилине од гојене стоке, и не марим за крв јунчију и јагњећу и јарећу. Isaiah 1:12 Кад долазите да се покажете преда мном, ко иште то од вас, да газите по мом трему? Isaiah 1:13 Не приносите више жртве залудне; на кад гадим се; а о младинама и суботама и о сазивању скупштине не могу подносити безакоња и светковине. Isaiah 1:14 На младине ваше и на празнике ваше мрзи душа моја, досадише ми, додија ми подносити. Isaiah 1:15 Зато кад ширите руке своје, заклањам очи своје од вас; и кад множите молитве, не слушам; руке су ваше пуне крви. Isaiah 1:16 Умијте се, очистите се, уклоните злоћу дела својих испред очију мојих, престаните зло чинити. Isaiah 1:17 Учите се добро чинити, тражите правду, исправљајте потлаченог, дајите правицу сиротој, браните удовицу. Isaiah 1:18 Тада дођите, вели Господ, па ћемо се судити: ако греси ваши буду као скерлет, постаће бели као снег; ако буду црвени као црвац, постаће као вуна. Isaiah 1:19 Ако хоћете слушати, добро земаљско јешћете. Isaiah 1:20 Ако ли нећете, него будете непокорни, мач ће вас појести, јер уста Господња рекоше. Isaiah 1:21 Како поста курва верни град? Пун беше правице, правда наставаше у њему, а сада крвници. Isaiah 1:22 Сребро твоје поста троска, вино твоје помеша се с водом. Isaiah 1:23 Кнезови су твоји одметници и другови лупежима; сваки милује мито и иде за даровима; сиротој не дају правице, и парница удовичка не долази пред њих. Isaiah 1:24 Зато говори Господ, Господ над војскама, силни Израиљев: Аха! Разрачунаћу се са противницима својим, и осветићу се непријатељима својим. Isaiah 1:25 И окренућу руку своју на те, и сажећи ћу троске твоје да те пречистим, и уклонићу све олово твоје. Isaiah 1:26 И поставићу ти опет судије као пре, и саветнике као испочетка; тада ћеш се звати град праведни, град верни. Isaiah 1:27 Сион ће се откупити судом, и правдом они који се у њ врате. Isaiah 1:28 А одметници и грешници сви ће се сатрти, и који остављају Господа, изгинуће. Isaiah 1:29 Јер ћете се посрамити од гајева које желесте, и застидети се од вртова које изабрасте. Isaiah 1:30 Јер ћете бити као храст коме опада лишће и као врт у коме нема воде. Isaiah 1:31 И биће јунак као кучине и дело његово као искра, и обоје ће се запалити, и неће бити никога да угаси. Isaiah 2:0 Isaiah 2:1 Реч која дође у утвари Исаији сину Амосовом за Јуду и за Јерусалим. Isaiah 2:2 Биће у потоња времена гора дома Господњег утврђена уврх гора и узвишена изнад хумова, и стицаће се к њој сви народи. Isaiah 2:3 И ићи ће многи народи говорећи: Ходите да идемо на гору Господњу, у дом Бога Јаковљевог, и учиће нас својим путевима, и ходићемо стазама Његовим. Јер ће из Сиона изаћи закон, и реч Господња из Јерусалима. Isaiah 2:4 И судиће међу народима, и караће многе народе, те ће расковати мачеве своје на раонике, и копља своја на српове, неће дизати мача народ на народ, нити ће се више учити боју. Isaiah 2:5 Доме Јаковљев, ходи да идемо по светлости Господњој. Isaiah 2:6 Али си оставио свој народ, дом Јаковљев, јер су пуни зала источних и гатају као Филистеји, и мили су им синови туђински. Isaiah 2:7 И земља је њихова пуна сребра и злата, и благу њиховом нема краја; земља је њихова пуна коња, и колима њиховим нема краја. Isaiah 2:8 Пуна је земља њихова идола; делу руку својих клањају се, што начинише прсти њихови. Isaiah 2:9 И клањају се прости људи, и савијају се главни људи; немој им опростити. Isaiah 2:10 Уђи у стену, и сакриј се у прах од страха Господњег и од славе величанства Његовог. Isaiah 2:11 Поносите очи човечје понизиће се, и висина људска угнуће се, а Господ ће сам бити узвишен у онај дан. Isaiah 2:12 Јер ће доћи дан Господа над војскама на све охоле и поносите и на сваког који се подиже, те ће бити понижени, Isaiah 2:13 И на све кедре ливанске велике и високе и на све храстове васанске, Isaiah 2:14 И на све горе високе и на све хумове издигнуте, Isaiah 2:15 И на сваку кулу високу и на сваки зид тврди, Isaiah 2:16 И на све лађе тарсиске и на све ликове миле. Isaiah 2:17 Тада ће се поноситост људска угнути и висина се људска понизити, и Господ ће сам бити узвишен у онај дан. Isaiah 2:18 И идола ће нестати сасвим. Isaiah 2:19 И људи ће ићи у пећине камене и у рупе земаљске од страха Господњег и од славе величанства Његовог, кад устане да потре земљу. Isaiah 2:20 Тада ће бацити човек идоле своје сребрне и идоле своје златне, које начини себи да им се клања, кртицама и слепим мишевима, Isaiah 2:21 Улазећи у раселине камене и у пећине камене од страха Господњег и од славе величанства Његовог, кад устане да потре земљу. Isaiah 2:22 Прођите се човека, коме је дах у носу; јер шта вреди? Isaiah 3:0 Isaiah 3:1 Јер гле, Господ, Господ над војскама узеће Јерусалиму и Јуди потпору и помоћ, сваку потпору у хлебу и сваку потпору у води, Isaiah 3:2 Јунака и војника, судију и пророка и мудраца и старца, Isaiah 3:3 Педесетника и угледног човека, и саветника и вештог уметника и човека речитог. Isaiah 3:4 И даћу им кнезове младиће, и деца ће им бити господари. Isaiah 3:5 И чиниће силу у народу један другом и сваки ближњем свом; дете ће устајати на старца и непоштен човек на поштеног. Isaiah 3:6 И човек ће ухватити брата свог из куће оца свог говорећи: Имаш хаљину, буди нам кнез, овај расап нека је под твојом руком. Isaiah 3:7 А он ће се заклети у онај дан говорећи: Нећу бити лекар, нити имам код куће хлеба ни хаљину, не постављајте ме кнезом народу. Isaiah 3:8 Јер се обори Јерусалим и Јуда паде, јер се језик њихов и дела њихова противе Господу да драже очи славе Његове. Isaiah 3:9 Шта се види на лицу њиховом сведочи на њих, разглашују грех свој као Содом, не таје; тешко души њиховој! Јер сами себи чине зло. Isaiah 3:10 Реците праведнику да ће му добро бити, јер ће јести плод од дела својих. Isaiah 3:11 Тешко безбожнику! Зло ће му бити, јер ће му се наплатити руке његове. Isaiah 3:12 Народу мом чине силу деца, и жене су им господари. Народе мој! Који те воде, заводе те, и кваре пут хода твог. Isaiah 3:13 Устаје Господ на парбу, стоји да суди народима. Isaiah 3:14 Господ ће доћи на суд са старешинама народа свог и с кнезовима његовим, јер ви потрсте виноград, грабеж од сиромаха у вашим је кућама. Isaiah 3:15 Зашто газите народ мој и лице сиромасима сатирете? Говори Господ, Господ над војскама. Isaiah 3:16 Још говори Господ: Што се понеше кћери сионске и иду опруженог врата и намигујући очима, ситно корачају и звекећу ногама, Isaiah 3:17 Зато ће Господ учинити да оћелави теме кћерима сионским, и откриће Господ голотињу њихову. Isaiah 3:18 Тада ће Господ скинути накит с обуће и везове и месечиће, Isaiah 3:19 Низове и ланчиће и трепетљике, Isaiah 3:20 Укоснике и подвезе и појасе и стакалца мирисна и обоце, Isaiah 3:21 Прстене и почеонике, Isaiah 3:22 Свечане хаљине и огртаче и привесе и тобоце, Isaiah 3:23 И огледала и кошуљице и оглавља и покривала. Isaiah 3:24 И место мириса биће смрад, и место појаса распојасина, место плетеница ћела, место широких скута припасана врећа, и место лепоте огорелина. Isaiah 3:25 Твоји ће људи пасти од мача и јунаци твоји у рату. Isaiah 3:26 И тужиће и плакаће врата његова, а он ће пуст лежати на земљи. Isaiah 4:0 Isaiah 4:1 И у оно време седам ће жена ухватити једног човека говорећи: Свој ћемо хлеб јести и своје ћемо одело носити, само да се зовемо твојим именом, скини с нас срамоту. Isaiah 4:2 У оно време биће клица Господња на славу и част, и плод земаљски на красоту и дику остатку Израиљевом. Isaiah 4:3 И ко остане у Сиону и ко још буде у Јерусалиму, зваће се свет, сваки ко буде записан за живот у Јерусалиму, Isaiah 4:4 Кад Господ опере нечистоћу кћери сионских, и из Јерусалима очисти крв његову Духом који суди и сажиже. Isaiah 4:5 Господ ће створити над сваким станом на гори сионској и над зборовима њеним облак дању с димом и светлост пламена огњеног ноћу, јер ће над свом славом бити заклон. Isaiah 4:6 И биће колиба, да сеном заклања дању од врућине и да буде уточиште и заклон од поплаве и од дажда. Isaiah 5:0 Isaiah 5:1 Запеваћу сада драгом свом песму драгог свог о винограду његовом. Драги мој има виноград на родном брдашцету. Isaiah 5:2 И огради га, и отреби из њега камење, и насади га племенитом лозом, и сазида кулу усред њега, и ископа пивницу у њему, и почека да роди грожђем, а он роди вињагом. Isaiah 5:3 Па сада, становници јерусалимски и људи Јудејци, судите између мене и винограда мог. Isaiah 5:4 Шта је још требало чинити винограду мом шта му не учиних? Кад чеках да роди грожђем, зашто роди вињагом? Isaiah 5:5 Сада ћу вам казати шта ћу учинити винограду свом. Оборићу му ограду, нека опусти; развалићу му зид, нека се погази; Isaiah 5:6 Упарложићу га, неће се резати ни копати, него ће расти чкаљ и трње, и заповедићу облацима да не пуштају више дажд на њ. Isaiah 5:7 Да, виноград је Господа над војскама дом Израиљев, и људи су Јудејци мили сад Његов; Он чека суд, а гле насиља, чека правду, а гле вике. Isaiah 5:8 Тешко онима који састављају кућу с кућом, и њиву на њиву настављају, да већ не буде места и ви сами останете у земљи. Isaiah 5:9 Од Господа над војскама чух: Многе куће опустеће, у великим и лепим неће бити никога. Isaiah 5:10 Јер ће десет рала винограда дати један ват, и гомер семена даће ефу. Isaiah 5:11 Тешко онима који ране, те иду на силовито пиће и остају до мрака док их вино распали. Isaiah 5:12 И на гозбама су им гусле и псалтири и бубњи и свирале и вино; а не гледају на дела Господња и не виде рад руку Његових. Isaiah 5:13 Зато се народ мој одведе у ропство што не знају, и које поштује гладују, и људство његово гине од жеђи. Isaiah 5:14 Зато се раширио гроб и развалио ждрело своје превећ, и сићи ће у њ слава његова и мноштво његово и врева његова и који се веселе у њему. Isaiah 5:15 И погнуће се прост човек, и високи ће се понизити, и поносите очи обориће се; Isaiah 5:16 Господ над војскама узвисиће се судом, и Бог Свети посветиће се правдом. Isaiah 5:17 И јагањци ће пасти по свом обичају, и дошљаци ће јести с пустих места претилину. Isaiah 5:18 Тешко онима који вуку безакоње узицама од таштине, и грех као ужем колским, Isaiah 5:19 Који говоре: Нека похита, нека брзо дође дело Његово, да видимо, и нека се приближи и дође шта је наумио Светац Израиљев, да познамо. Isaiah 5:20 Тешко онима који зло зову добро, а добро зло, који праве од мрака светлост, а од светлости мрак, који праве од горког слатко а од слатког горко. Isaiah 5:21 Тешко онима који мисле да су мудри, и сами су себи разумни. Isaiah 5:22 Тешко онима који су јаки пити вино и јунаци у мешању силовитог пића. Isaiah 5:23 Који правдају безбожника за поклон, а праведнима узимају правду. Isaiah 5:24 Зато као што огањ прождире стрњику и слама нестаје у пламену, тако ће корен њихов бити као трулеж и цвет њихов отићи ће као прах, јер одбацише закон Господа над војскама и презреше реч Свеца Израиљевог. Isaiah 5:25 Зато се распали гнев Господњи на народ Његов, и махнув руком својом на њ удари га да се горе задрмаше и мртва телеса његова бише као блато по улицама. Код свега тога гнев се Његов не одврати, него је рука Његова још подигнута. Isaiah 5:26 И подигнуће заставу народима далеким, и зазвиждаће им с краја земље; и гле, они ће доћи одмах, брзо. Isaiah 5:27 Неће бити међу њима уморног ни сусталог, ни дремљивог ни сањивог, никоме се неће распасати појас око њега, нити ће се коме откинути ремен на обући. Isaiah 5:28 Стреле ће им бити оштре, и сви лукови њихови запети; копита у коња њихових биће као кремен и точкови њихови као вихор. Isaiah 5:29 Рика ће им бити као у лава, и рикаће као лавићи; бучаће и уграбиће плен и однети га, и неће бити никога да отме. Isaiah 5:30 Бучаће над њим у то време као што море бучи. Тада ће погледати на земљу, а то мрак и страх, и светлост ће се помрачити над погибљу њиховом. Isaiah 6:0 Isaiah 6:1 Године које умре цар Озија видех Господа где седи на престолу високом и издигнутом, и скут Му испуњаваше цркву. Isaiah 6:2 Серафими стајаху више Њега, сваки их имаше шест крила: двема заклањаше лице своје и двема заклањаше ноге своје, а двема летеше. Isaiah 6:3 И викаху један другом говорећи: Свет, свет, свет је Господ над војскама; пуна је сва земља славе Његове. Isaiah 6:4 И задрмаше се прагови на вратима од гласа којим викаху, и дом се напуни дима. Isaiah 6:5 И рекох: Јао мени! Погибох, јер сам човек нечистих усана, и живим усред народа нечистих усана, јер Цара Господа над војскама видех својим очима. Isaiah 6:6 А један од серафима долете к мени држећи у руци жив угљен, који узе с олтара клештима, Isaiah 6:7 И дотаче се уста мојих, и рече: Ево, ово се дотаче уста твојих, и безакоње твоје узе се, и грех твој очисти се. Isaiah 6:8 Потом чух глас Господњи где рече: Кога ћу послати? И ко ће нам ићи? А ја рекох: Ево мене, пошаљи мене. Isaiah 6:9 А Он рече: Иди, и реци том народу: Слушајте али нећете разумети, гледајте али нећете познати. Isaiah 6:10 Учини да одебља срце том народу и уши да им отежају, и очи им затвори, да не виде очима својим и ушима својим да не чују и срцем својим да не разумеју и не обрате се и не исцеле. Isaiah 6:11 А ја рекох: Докле, Господе? А Он рече: Докле не опусте градови да буду без становника и куће да буду без људи, и земља докле сасвим не опусти, Isaiah 6:12 И докле Господ оправи далеко људе и буде сама пустош у земљи. Isaiah 6:13 Али ће још бити у њој десетина, па ће се и она затрти; али као храст или брест, којима и кад збаце лишће остаје стабло, тако ће свето семе бити њено стабло. Isaiah 7:0 Isaiah 7:1 У време Ахаза сина Јотама сина Озије цара Јудиног дође Ресин цар сирски и Факеј син Ремалијин цар Израиљев на Јерусалим да га бију, али га не могоше узети. Isaiah 7:2 И дође глас дому Давидовом и рекоше: Сирија се сложи с Јефремом. А срце Ахазово и срце народа његовог устрепта као дрвеће у шуми од ветра. Isaiah 7:3 Тада рече Господ Исаији: Изађи на сусрет Ахазу, ти и Сеар-јасув, син твој, накрај јаза горњег језера, на пут код поља бељаревог. Isaiah 7:4 И реци му: Чувај се и буди миран, не бој се и срце твоје нека се не плаши од два краја ових главњи што се пуше, од распаљеног гнева Ресиновог и сирског и сина Ремалијиног. Isaiah 7:5 Што се Сирци и Јефрем и син Ремалијин договорише на твоје зло говорећи: Isaiah 7:6 Хајдемо на јудејску да јој досадимо и да је освојимо и да поставимо у њој царем сина Тавеиловог. Isaiah 7:7 Зато овако вели Господ Бог: Неће се то учинити, неће бити. Isaiah 7:8 Јер је глава Сирији Дамаск, а Дамаску је глава Ресин; и до шездесет и пет година сатрће се Јефрем тако да више неће бити народ. Isaiah 7:9 И глава је Јефрему Самарија, а Самарији је глава син Ремалијин. Ако не верујете, нећете се одржати. Isaiah 7:10 И још рече Господ Ахазу говорећи: Isaiah 7:11 Ишти знак од Господа Бога свог, ишти оздо из дубине или озго с висине. Isaiah 7:12 А Ахаз рече: Нећу искати, нити ћу кушати Господа. Isaiah 7:13 Тада рече Исаија: Слушајте сада, доме Давидов; мало ли вам је што досађујете људима, него досађујете и Богу мом? Isaiah 7:14 Зато ће вам сам Господ дати знак; ето девојка ће затруднети и родиће Сина, и наденуће Му име Емануило. Isaiah 7:15 Масло и мед јешће, док не научи одбацити зло а изабрати добро. Isaiah 7:16 Јер пре него научи дете одбацити зло а изабрати добро, оставиће земљу, на коју се гадиш, два цара њена. Isaiah 7:17 Господ ће пустити на те и на народ твој и на дом оца твог дане, каквих није било откад се Јефрем одвоји од Јуде, преко цара асирског. Isaiah 7:18 И тада ће Господ зазвиждати мувама које су накрај река мисирских, и пчелама које су у земљи асирској; Isaiah 7:19 И доћи ће и попадаће све у пусте долине и у камене раселине и на све честе и на свако дрвце. Isaiah 7:20 Тада ће Господ обријати бритвом закупљеном испреко реке, царем асирским, главу и длаке по ногама, и браду сву. Isaiah 7:21 И тада ко сачува кравицу и две овце, Isaiah 7:22 Од мноштва млека што ће давати јешће масло; јер масло и мед јешће ко год остане у земљи. Isaiah 7:23 И тада ће свако место где има хиљаду чокота за хиљаду сребрњака зарасти у чкаљ и трње. Isaiah 7:24 Са стрелама и с луком ићи ће се онамо, јер ће сва земља бити чкаљ и трње. Isaiah 7:25 А на све горе које су се копале мотиком, на њих неће доћи страх од чкаља и трња, него ће бити испуст воловима и газиће их овце. Isaiah 8:0 Isaiah 8:1 И рече ми Господ: Узми књигу велику и напиши у њој писмом човечјим: Брз на плен, хитар на грабеж. Isaiah 8:2 И узех верне сведоке, Урију свештеника и Захарију сина Јеверехијиног. Isaiah 8:3 Потом приступих к пророчици, и она затрудне и роди сина. А Господ ми рече: Надени му име: Брз на плен, хитар на грабеж. Isaiah 8:4 Јер пре него дете научи викати: Оче мој и мајко моја, однеће се благо дамаштанско и плен самаријски пред царем асирским. Isaiah 8:5 И још ми рече Господ говорећи: Isaiah 8:6 Што овај народ не мари за воду силоамску која тече тихо, и радује се Ресину и сину Ремалијином, Isaiah 8:7 Зато, ево, Господ ће навести на њих воду из реке силну и велику, цара асирског и сву славу његову, те ће изаћи из свих потока својих, и тећи ће поврх свих брегова својих, Isaiah 8:8 И навалиће преко Јуде, плавиће и разливаће се и доћи до грла, и крила ће јој се раширити преко свеколике земље твоје, Емануило! Isaiah 8:9 Здружујте се, народи, али ћете се потрти; чујте сви који сте у далекој земљи: оружајте се, али ћете се потрти; оружајте се, али ћете се потрти. Isaiah 8:10 Договарајте се, договор ће вам се разбити: реците реч, неће бити од ње ништа, јер је с нама Бог. Isaiah 8:11 Јер ми овако рече Господ ухвативши ме за руку и опоменувши ме да не идем путем овог народа, говорећи: Isaiah 8:12 Не говорите "Буна" кад год овај народ каже "Буна", и не бојте се чега се он боји, и не плашите се. Isaiah 8:13 Господа над војскама светите; и Он нека вам је страх и бојазан. Isaiah 8:14 И биће вам светиња, а камен за спотицање и стена за саблазан обема домовима Израиљевим, замка и мрежа становницима јерусалимским. Isaiah 8:15 И спотакнуће се многи и пашће и сатрће се, заплешће се и ухватиће се. Isaiah 8:16 Свежи сведочанство, запечати закон мојим ученицима. Isaiah 8:17 Чекаћу дакле Господа, који је сакрио лице своје од дома Јаковљевог, и уздаћу се у Њ. Isaiah 8:18 Ево ја и деца коју ми је дао Господ јесмо знак и чудо Израиљу од Господа над војскама, који настава на гори Сиону. Isaiah 8:19 И ако вам кажу: Питајте враче и гатаре, који шапћу и мрмљају, реците: Не треба ли народ да пита Бога свог? Или ће питати мртве место живих? Isaiah 8:20 Закон и сведочанство тражите. Ако ли ко не говори тако, њему нема зоре. Isaiah 8:21 И ходиће по земљи потуцајући се и гладујући; и кад буде гладан, љутиће се и псовати цара свог и Бога свог горе. Isaiah 8:22 А кад погледа на земљу, а то невоља и мрак и тешка мука, и он загнан у таму. Isaiah 9:0 Isaiah 9:1 Али неће се онако замрачити притешњена земља као пре кад се дотаче земље Завулонове и земље Нефталимове, или као после кад досађиваше на путу к мору с оне стране Јордана Галилеји незнабожачкој. Isaiah 9:2 Народ који ходи у тами видеће видело велико, и онима који седе у земљи где је смртни сен засветлиће видело. Isaiah 9:3 Умножио си народ, а ниси му увеличао радости; али ће се радовати пред Тобом као што се радују о жетви, као што се веселе кад деле плен. Isaiah 9:4 Јер си сломио јарам у коме вуцијаше, и штап којим га бијаху по плећима и палицу насилника његовог као у дан мадијански. Isaiah 9:5 Јер ће обућа сваког ратника који се бије у граји и одело у крв уваљано изгорети и бити храна огњу. Isaiah 9:6 Јер нам се роди Дете, Син нам се даде, коме је власт на рамену, и име ће Му бити: Дивни, Саветник, Бог силни, Отац вечни, Кнез мирни. Isaiah 9:7 Без краја ће расти власт и мир на престолу Давидовом и у царству његовом да се уреди и утврди судом и правдом од сада довека. То ће учинити ревност Господа над војскама. Isaiah 9:8 Господ посла реч Јакову, и она паде у Израиљу. Isaiah 9:9 И знаће сав народ, Јефрем и становници самаријски, који охоло и поноситог срца говоре: Isaiah 9:10 Падоше опеке, али ћемо ми зидати од тесаног камена; дудови су посечени, али ћемо их заменити кедрима. Isaiah 9:11 Али ће Господ подигнути противнике Ресинове на њ, и скупиће непријатеље његове, Isaiah 9:12 Сирце с истока и Филистеје са запада, те ће ждрети Израиља на сва уста. Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута. Isaiah 9:13 Јер се народ неће обратити к ономе ко га бије, и неће тражити Господа над војскама. Isaiah 9:14 Зато ће одсећи Господ Израиљу главу и реп, грану и ситу у један дан. Isaiah 9:15 Старешина и угледан човек то је глава, а пророк који учи лаж то је реп. Isaiah 9:16 Јер који воде тај народ, они га заводе, а које воде, они су пропали. Isaiah 9:17 Зато се Господ неће радовати младићима његовим, и на сироте његове и на удовице његове неће се смиловати, јер су свиколики лицемери и зликовци, и свака уста говоре неваљалство. Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута. Isaiah 9:18 Јер ће се разгорети безбожност као огањ, који сажеже чкаљ и трње, па упали густу шуму, те отиде у дим високо. Isaiah 9:19 Од гнева Господа над војскама замрачиће се земља и народ ће бити као храна огњу, нико неће пожалити брата свог. Isaiah 9:20 И зграбиће с десне стране, па ће опет бити гладан, и јешће с леве стране, па се опет неће наситити; сваки ће јести месо од мишице своје, Isaiah 9:21 Манасија Јефрема, и Јефрем Манасију, а обојица ће се сложити на Јуду. Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута. Isaiah 10:0 Isaiah 10:1 Тешко онима који постављају законе неправедне и који пишу неправду, Isaiah 10:2 Да одбију од суда убоге, и да отимају правицу сиромасима народа мог, да би им плен биле удовице и сироте грабеж. Isaiah 10:3 А шта ћете чинити у дан похођења и погибли која ће доћи издалека? Коме ћете прибећи за помоћ? Где ли ћете оставити славу своју? Isaiah 10:4 Да се не би унизила међу робље и међу побијене пала? Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута. Isaiah 10:5 Тешко Асиру, шиби гнева мог, ако и јесте палица у руци његовој моја јарост. Isaiah 10:6 На народ лицемерни послаћу га, и заповедићу му за народ на који се гневим, да плени и отима, и да га изгази као блато на улицама. Isaiah 10:7 Али он неће тако мислити и срце његово неће тако судити, него му је у срцу да затре и истреби многе народе. Isaiah 10:8 Јер ће рећи: Кнезови моји нису ли сви цареви? Isaiah 10:9 Није ли Халан као Хархемис? Није ли Емат као Арфад? Није ли Самарија као Дамаск? Isaiah 10:10 Како је рука моја нашла царства лажних богова, којих ликови беху јачи од јерусалимских и самаријских, Isaiah 10:11 Нећу ли учинити Јерусалиму и његовим лажним боговима онако како сам учинио Самарији и њеним лажним боговима? Isaiah 10:12 Али кад сврши Господ све дело своје на гори сионској и у Јерусалиму, тада ћу обићи плод охолог срца цара асирског и славу поноситих очију његових. Isaiah 10:13 Јер рече: Крепошћу руке своје учиних и мудрошћу својом, јер сам разуман; и преместих међе народима и благо њихово заплених и као јунак оборих становнике. Isaiah 10:14 И рука моја нађе као гнездо богатство у народа, и како се купе јаја остављена тако покупих сву земљу, и не би никога да махне крилом или да отвори уста и писне. Isaiah 10:15 Хоће ли се секира величати над оним који њом сече? Хоће ли се пила разметати над оним који њом ради? Као да би прут махао оним који га дигне, као да би се хвалио штап да није од дрвета. Isaiah 10:16 Зато ће Господ, Господ над војскама, пустити на претиле његове мршу, и славу ће његову потпалити да гори као огањ. Isaiah 10:17 Јер ће видело Израиљево бити огањ, и Светац ће његов бити пламен, и упалиће и сажећи трње његово и чкаљ његов у један дан. Isaiah 10:18 И красоту шуме његове и њиве његове, од душе до тела, уништиће, и биће као бегунац кад изнемогне. Isaiah 10:19 И шта остане дрвета шуме његове, биће мало, да би их дете могло пописати. Isaiah 10:20 И у то време остатак Израиљев и који се избаве у дому Јаковљевом неће се више ослањати на оног ко их бије, него ће се ослањати на Господа Свеца Израиљевог истином. Isaiah 10:21 Остатак ће се обратити, остатак Јаковљев, к Богу силном. Isaiah 10:22 Јер ако буде народа твог, Израиљу, као песка морског, остатак ће се његов обратити. Погибао је одређена, разлиће се правда. Isaiah 10:23 Јер ће Господ, Господ над војскама, извршити погибао одређену у свој земљи. Isaiah 10:24 Зато овако вели Господ, Господ над војскама: Не бој се Асирца, народе мој, који наставаш на гори Сиону; прутом ће те ударити и штап свој подигнуће на те као у Мисиру. Isaiah 10:25 Јер још мало, и гнев ће престати; тада ће се јарост моја обратити на њихову погибао. Isaiah 10:26 Јер ће подигнути на њ Господ над војскама бич, те ће бити као расап мадијански код камена Орива и као штап његов на мору, и подигнуће га као у Мисиру. Isaiah 10:27 И тада ће се скинути бреме његово с рамена твог и јарам његов с врата твог, и изломиће се јарам од помазања. Isaiah 10:28 Дође у Ајат, прође у Мигрон, у Михмасу распрти пртљаг свој. Isaiah 10:29 Пођоше кланцем, у Гаваји заноћише, препаде се Рама, Гаваја Саулова побеже. Isaiah 10:30 Вичи гласно, кћери Галимова; нек се чује у Лаис, јадни Анатоте! Isaiah 10:31 Мадмина побеже, становници гевимски утекоше. Isaiah 10:32 Још један дан, па ће стајати у Нову, махнуће руком својом на гору кћери сионске, на хум јерусалимски. Isaiah 10:33 Гле, Господ, Господ над војскама, окресаће силом гране; шта је високо посећи ће, и шта је уздигнуто снизиће. Isaiah 10:34 И густу ће шуму исећи секиром, и Ливан ће пасти од Силнога. Isaiah 11:0 Isaiah 11:1 Али ће изаћи шибљика из стабла Јесејевог, и изданак из корена његовог изникнуће. Isaiah 11:2 И на Њему ће почивати Дух Господњи, дух мудрости и разума, дух савета и силе, дух знања и страха Господњег. Isaiah 11:3 И мирисање ће Му бити у страху Господњем, а неће судити по виђењу својих очију, нити ће по чувењу својих ушију карати. Isaiah 11:4 Него ће по правди судити сиромасима и по правици карати кротке у земљи, и удариће земљу прутом уста својих, и духом усана својих убиће безбожника. Isaiah 11:5 И правда ће Му бити појас по бедрима, и истина појас по боцима. Isaiah 11:6 И вук ће боравити с јагњетом, и рис ће лежати с јаретом, теле и лавић и угојено живинче биће заједно, и мало дете водиће их. Isaiah 11:7 И крава и медведица заједно ће пасти, млад њихова лежаће заједно, и лав ће јести сламу као во. Isaiah 11:8 И дете које сиса играће се над рупом аспидином, и дете одбијено од сисе завлачиће руку своју у рупу змије василинске. Isaiah 11:9 Неће удити ни потирати на свој светој гори мојој, јер ће земља бити пуна познања Господњег као море воде што је пуно. Isaiah 11:10 И у то ће време за корен Јесејев, који ће бити застава народима, распитивати народи, и почивалиште Његово биће славно. Isaiah 11:11 И тада ће Господ опет подигнути руку своју да задобије остатак народа свог, шта остане од асирске и од Мисира и од Патроса и од етиопске и од Елама и од Сенара и од Емата и од острва морских. Isaiah 11:12 И подигнуће заставу народима и прогнане Израиљеве и расејане Јудине сабраће с четири краја земље, Isaiah 11:13 И нестаће зависти Јефремове, и непријатељи Јудини истребиће се; Јефрем неће завидети Јуди, а Јуда неће злобити Јефрему. Isaiah 11:14 Него ће сложно летети на плећа Филистејима к западу; заједно ће пленити народе источне; на Едомце и Моавце дигнуће руке своје, и синови Амонови биће им покорни. Isaiah 11:15 И Господ ће пресушити залив мора мисирског, и махнуће руком својом сврх реке са силним ветром својим, и удариће је по седам кракова да се може прелазити у обући. Isaiah 11:16 И биће пут остатку народа његовог, што остане од Асирске, као што је био Израиљу кад изађе из земље мисирске. Isaiah 12:0 Isaiah 12:1 И рећи ћеш у оно време: Хвалим Те, Господе, јер си се био разгневио на ме, па се одвратио гнев Твој, и утешио си ме. Isaiah 12:2 Гле, Бог је спасење моје, уздаћу се и нећу се бојати, јер ми је сила и песма Господ Бог, Он ми би Спаситељ. Isaiah 12:3 С радошћу ћете црпсти воду из извора овог спасења. Isaiah 12:4 И тада ћете рећи: Хвалите Господа, гласите име Његово, јављајте по народима дела Његова, напомињите да је високо име Његово. Isaiah 12:5 Појте Господу, јер учини велике ствари, нека се зна по свој земљи. Isaiah 12:6 Кликуј и певај, која седиш у Сиону, јер је Светац Израиљев велик посред вас. Isaiah 13:0 Isaiah 13:1 Бреме Вавилону, које виде Исаија син Амосов. Isaiah 13:2 На гори високој подигните заставу, вичите им гласно, машите руком, нека уђу на врата кнежевска. Isaiah 13:3 Ја сам заповедио изабранима својим и дозвао сам јунаке своје да изврше гнев мој који се радују с величине моје. Isaiah 13:4 Вика стоји људства на горама као да је велик народ, вика и врева царства скупљених народа; Господ над војскама прегледа војску убојиту. Isaiah 13:5 Долазе из далеке земље, с краја небеса, Господ и оруђа срдње Његове, да затре сву земљу. Isaiah 13:6 Ридајте, јер је близу дан Господњи; доћи ће као пустош од Свемогућег. Isaiah 13:7 Зато ће свака рука клонути, и свако срце човечје растопити се. Isaiah 13:8 И они ће се смести, муке и болови спопашће их, мучиће се као породиља, препашће се један од другог, лица ће им бити као пламен. Isaiah 13:9 Ево, иде дан Господњи љути с гневом и јарошћу да обрати земљу у пустош, и грешнике да истреби из ње. Isaiah 13:10 Јер звезде небеске и прилике небеске неће пустити светлост своју, сунце ће помрчати о рађању свом, и месец неће пустити светлост своју. Isaiah 13:11 И походићу васиљену за злоћу, и безбожнике за безакоње; и укинућу разметање охолих, и понос силних оборићу. Isaiah 13:12 Учинићу да ће човек више вредети него злато чисто, више него злато офирско. Isaiah 13:13 Зато ћу затрести небо, и земља ће се покренути са свог места од јарости Господа над војскама и у дан кад се распали гнев Његов. Isaiah 13:14 И биће као срна поплашена и као стадо које нико не сабира; свако ће гледати за својим народом, и свако ће бежати у своју земљу. Isaiah 13:15 Ко се год нађе, биће прободен, и који се год скупе, погинуће од мача. Isaiah 13:16 И децу ћу им размрскати на њихове очи, куће ћу им опленити и жене ћу им срамотити. Isaiah 13:17 Ево, ја ћу подигнути на њих Миде, који неће марити за сребро, нити ће злато искати. Isaiah 13:18 Него ће из лукова децу убијати, ни на плод у утроби неће се смиловати, нити ће децу жалити око њихово. Isaiah 13:19 И Вавилон, урес царствима и дика слави халдејској, биће као Содом и Гомор кад их Бог затре. Isaiah 13:20 Неће се у њему живети нити ће се ко населити од колена до колена, нити ће Арапин разапети у њему шатор, нити ће пастири почивати онуда. Isaiah 13:21 Него ће почивати онде дивље звери, и куће ће њихове бити пуне великих змија, и онде ће наставати сове, и авети ће скакати онуда. Isaiah 13:22 И довикиваће се буљине у пустим кућама и змајеви у дворовима веселим. А доћи ће његово време, и близу је, и дани његови неће се протегнути. Isaiah 14:0 Isaiah 14:1 Јер ће се смиловати Господ на Јакова, и опет ће изабрати Израиља, и наместиће их у земљи њиховој, и прилепиће се к њима дошљаци и придружиће се дому Јаковљевом. Isaiah 14:2 Јер ће их узети народи и одвести на место њихово, и наследиће их Израиљци у земљи Господњој да им буду слуге и слушкиње, и заробиће оне који их беху заробили, и биће господари својим насилницима. Isaiah 14:3 И кад те смири Господ од труда твог и муке и од љутог ропства у коме си робовао, Isaiah 14:4 Тада ћеш изводити ову причу о цару вавилонском и рећи ћеш: Како неста настојника, неста данка? Isaiah 14:5 Сломи Господ штап безбожницима, палицу владаоцима, Isaiah 14:6 Која је љуто била народе без престанка, и гневно владала над народима, и гонила немилице. Isaiah 14:7 Сва земља почива и мирна је; певају гласно. Isaiah 14:8 Веселе се с тебе и јеле и кедри ливански говорећи: Откако си пао, не долази нико да нас сече. Isaiah 14:9 Пакао доле усколеба се тебе ради да те сретне кад дођеш, пробуди ти мртваце и све кнезове земаљске, диже с престола њихових све цареве народне. Isaiah 14:10 Сви ће проговорити и рећи теби: и ти ли си изнемогао као ми? Изједначио се с нама? Isaiah 14:11 Спусти се у пакао понос твој, звека псалтира твојих; прострти су пода те мољци, а црви су ти покривач. Isaiah 14:12 Како паде с неба, звездо данице, кћери зорина? Како се обори на земљу који си газио народе? Isaiah 14:13 А говорио си у срцу свом: Изаћи ћу на небо, више звезда Божјих подигнућу престо свој, и сешћу на гори зборној на страни северној; Isaiah 14:14 Изаћи ћу у висине над облаке, изједначићу се с Вишњим. Isaiah 14:15 А ти се у пакао сврже, у дубину гробну. Isaiah 14:16 Који те виде погледаће на те, и гледаће те говорећи: То ли је онај који је тресао земљу, који је дрмао царства, Isaiah 14:17 Који је васиљену обраћао у пустињу, и градове њене раскопавао? Робље своје није отпуштао кући? Isaiah 14:18 Сви цареви народни, свиколики, леже славно, сваки у својој кући. Isaiah 14:19 А ти се избаци из гроба свог, као гадна грана, као хаљина побијених, мачем пободених, који силазе у јаму камену, као погажен стрв. Isaiah 14:20 Нећеш се здружити с њима погребом, јер си земљу своју затро, народ си свој убио; неће се спомињати семе зликовачко док је века. Isaiah 14:21 Приправите покољ синовима његовим за безакоње отаца њихових да се не подигну и не наследе земљу и не напуне васиљену градовима. Isaiah 14:22 Јер ћу устати на њих, говори Господ над војскама, и затрћу име Вавилону и остатак, и сина и унука, говори Господ. Isaiah 14:23 И начинићу од њега стан ћуковима и језера водена, и омешћу га метлом погибли, говори Господ над војскама. Isaiah 14:24 Закле се Господ над војскама говорећи: Доиста, биће како сам смислио, и како сам наумио извршиће се. Isaiah 14:25 Потрћу Асирца у земљи својој, на горама својим изгазићу га; тада ће се скинути с њих јарам његов, и бреме његово с плећа њихових скинуће се. Isaiah 14:26 То је намишљено свој земљи, и то је рука подигнута на све народе. Isaiah 14:27 Јер је Господ над војскама наумио, ко ће разбити? И Његову руку подигнуту ко ће одвратити? Isaiah 14:28 Године које умре цар Ахаз би објављено ово бреме: Isaiah 14:29 Немој се радовати, земљо филистејска сваколика, што се сломи прут оног који те је био; јер ће из корена змијског никнути змија василинска, и плод ће му бити змај огњени крилати. Isaiah 14:30 И првенци сиромашки нахраниће се, и убоги ће почивати без страха; а твој ћу корен уморити глађу, и остатак твој он ће побити. Isaiah 14:31 Ридајте, врата; вичи, граде; растопила си се, сва земљо филистејска, јер са севера иде дим и нико се неће осамити у зборовима његовим. Isaiah 14:32 И шта ће се одговорити посланицима народним? Да је Господ основао Сион и да ће у њ утецати невољници народа Његовог. Isaiah 15:0 Isaiah 15:1 Бреме Моаву. Да, обноћ се раскопа Ар моавски и пропаде; да, обноћ се раскопа Кир моавски и пропаде. Isaiah 15:2 Отиде у дом и у Девон, на висине, да плаче: Моав ће ридати за Невоном и за Медевом, све ће му главе бити ћелаве, свака брада оскубена. Isaiah 15:3 По улицама ће његовим припасивати кострет, на крововима његовим и на улицама његовим све ће ридати сузе лијући. Isaiah 15:4 И викаће Есевон и Елеала, до Јасе чуће им се глас; и војници ће моавски викати, душа ће се у сваком узмучити. Isaiah 15:5 Срце моје вапије за Моавом; бегунци његови побегоше дори до Сигора као јуница трећакиња; јер ће се ићи уз брдо луитско плачући, и путем оронајимским разлегаће се јаук. Isaiah 15:6 Јер ће нестати вода нимримских, јер ће посахнути биље, нестаће траве, зелени неће бити. Isaiah 15:7 И зато што су остављали и што су чували однеће се на поток арапски. Isaiah 15:8 Јер ће вика ићи око међа моавских, до Еглаима јаук њихов, и до Вир-Елима јаук њихов. Isaiah 15:9 Јер ће се вода димонска напунити крви; и још ћу дометнути Димону, на бегунце моавске и на остатак земаљски послаћу лавове. Isaiah 16:0 Isaiah 16:1 Шаљите јагањце господару земаљском, од Селе до пустиње, ка гори кћери сионске. Isaiah 16:2 Јер ће бити кћери моавске на бродовима арнонским као птица која лута, отерана с гнезда. Isaiah 16:3 Учини веће, народе, начини сен у подне као ноћ, заклони изагнане, немој издати бегунце. Isaiah 16:4 Нека код тебе бораве изгнани моји, Моаве; буди им заклон од пустошника; јер ће нестати насилника, престаће пустошење, истребиће се са земље који газе друге. Isaiah 16:5 И утврдиће се престо милошћу, и на њему ће седети једнако у шатору Давидовом који ће судити и тражити што је право и бити брз да чини правду. Isaiah 16:6 Чусмо за охолост Моава врло поноситог, за понос његов и охолост и обест његову; лажи његове неће бити тврде. Isaiah 16:7 Зато ће ридати Моавац над Моавцем, сви ће ридати; над темељима кир-аресетским уздисаћете јер су разваљени. Isaiah 16:8 И поља есевонска посушише се и чокот сивамски; господа народна потрше красне лозе његове, које досезаху до Јазира и вијаху се по пустињи; одводе његове пружаху се и прелажаху преко мора. Isaiah 16:9 Зато ћу плакати плачем јазирским за чокотом сивамским; заливаћу те сузама својим, Есевоне и Елеало, јер песма о летини твојој и о жетви твојој паде. Isaiah 16:10 И неста радости и весеља с поља родног, у виноградима се не пева ни подвикује, вина у кацама не гази газилац; учиних крај песмама. Isaiah 16:11 Зато утроба моја јечи као гусле за Моавом, и срце моје за Кир-Ересом. Isaiah 16:12 И кад се види да се уморио Моав на висини својој, ући ће у светињу своју да се помоли; али ништа неће свршити. Isaiah 16:13 Ово је реч што рече Господ за Моава давно. Isaiah 16:14 А сада вели Господ говорећи: До три године, као што су године најамничке, олошаће слава Моавова са свим мноштвом његовим, и шта остане биће врло мало и нејако. Isaiah 17:0 Isaiah 17:1 Бреме Дамаску. Гле, Дамаск ће се укинути да не буде више град, него ће бити гомила развалина. Isaiah 17:2 Градови ароирски биће остављени, биће за стада, те ће у њима почивати, и нико их неће плашити. Isaiah 17:3 Нестаће градова Јефремових и царства у Дамаску и остатку сирском, биће као слава синова Израиљевих, вели Господ над војскама. Isaiah 17:4 И у тај ће дан истанчати слава Јаковљева, и дебело тело његово омршаће. Isaiah 17:5 Јер ће бити као кад жетелац сабира жито и руком жање класје, и биће као кад се купи класје у долини рафајској. Isaiah 17:6 Али ће се оставити у њој пабирци као кад се отресе маслина, па две три остану у врху, и четири пет на родним гранама, вели Господ Бог Израиљев. Isaiah 17:7 У то ће време човек погледати на Творца свог, и очи његове гледаће на Свеца Израиљевог; Isaiah 17:8 А неће погледати на олтаре, дело руку својих, нити ће гледати на оно што су начинили прсти његови, ни на лугове ни на ликове сунчане. Isaiah 17:9 У то ће време тврди градови његови бити као остављен грм и огранак, јер ће се оставити ради синова Израиљевих, и биће пустош. Isaiah 17:10 Јер си заборавио Бога спасења свог, и ниси се сећао Стене силе своје; зато сади красне садове и лозу страну пресађуј; Isaiah 17:11 Дању ради да узрасте шта посадиш, и јутром гледај да ти семе никне; али кад дође до брања разграбиће се, и остаће ти љута жалост. Isaiah 17:12 Тешко мноштву великих народа, што буче као што буче мора, и узаврелим народима, којих стоји врева као силних вода; Isaiah 17:13 Врева стоји народа као великих вода; али ће повикати на њих, и они ће побећи далеко, и биће гоњени као плева по брдима од ветра и као прах од вихора. Isaiah 17:14 Увече ето страха, и пре него сване нема никога. То је део оних који нас газе, и наследство оних који отимају од нас. Isaiah 18:0 Isaiah 18:1 Тешко земљи која сен чини крилима с оне стране река етиопских; Isaiah 18:2 Која шаље посланике преко мора, у лађама од сите по водама, говорећи: Идите, брзи гласници, к народу расејаном и оплењеном, к народу страшном откако је досад, к народу размереном и погаженом, коме земљу разносе реке. Isaiah 18:3 Сви који живите на свету и станујете на земљи, кад се дигне застава на горама, гледајте, и кад затруби труба, слушајте. Isaiah 18:4 Јер овако ми рече Господ: Умирићу се и гледаћу из стана свог, као врућина која суши после дажда и као росан облак о врућини жетвеној. Isaiah 18:5 Јер пре бербе, кад напупе пупци и од цвета постане грозд и стане зрети, окресаће одводе српом, и узеће лозу и одсећи. Isaiah 18:6 Све ће се оставити птицама горским и зверима земаљским; и птице ће летовати на њима, а свакојаке звери земаљске зимоваће. Isaiah 18:7 Тада ће се донети дар Господу над војскама од народа расејаног и оплењеног, од народа страшног откако је досад, од народа размереног и погаженог, коме земљу разносе реке, к месту имена Господа над војскама, ка гори сионској. Isaiah 19:0 Isaiah 19:1 Бреме Мисиру. Гле, Господ седећи на облаку лаком доћи ће у Мисир; и затрешће се од Њега идоли мисирски, и срце ће се растопити у Мисирцима. Isaiah 19:2 И раздражићу Мисирце једне на друге, те ће војевати брат на брата и пријатељ на пријатеља, град на град, царство на царство. Isaiah 19:3 И нестаће духа Мисиру, и намеру његову разбићу; тада ће питати своје идоле и опсенаре и враче и гатаре. Isaiah 19:4 И предаћу Мисирце у руке жестоким господарима, и љут ће цар владати њима, вели Господ, Господ над војскама. Isaiah 19:5 И нестаће воде из мора, и река ће пресахнути и засушити се. Isaiah 19:6 И реке ће отећи, опашће и пресахнути потоци мисирски, трска и сита посушиће се. Isaiah 19:7 Трава крај потока, на ушћу потока, и сви усеви крај потока посахнуће и нестаће их и пропашће. Isaiah 19:8 И тужиће рибари и биће сетни сви који бацају удицу, и који разапињу мрежу по водама забринуће се. Isaiah 19:9 И стидеће се који раде од танког лана, и који ткају танко бело платно. Isaiah 19:10 И насипи ће му се развалити, и који заграђују рибњаке, сви ће бити жалосног срца. Isaiah 19:11 Доиста, кнезови су соански безумни, и савет мудрих саветника Фараонових луд је. Како можете говорити Фараону: Ја сам син мудрих, син старих царева? Isaiah 19:12 Где су? Где су мудраци твоји? Нека ти кажу ако знају шта је наумио за Мисир Господ над војскама. Isaiah 19:13 Полудеше кнезови соански; преварише се кнезови нофски; преластише Мисир главе племена његових. Isaiah 19:14 Господ је излио међу њих дух преваран, те учинише да посрће Мисир у свим пословима као што посрће пијан човек бљујући. Isaiah 19:15 И неће бити дела у Мисиру што би учинила глава или реп, грана или сита. Isaiah 19:16 Тада ће бити Мисирци као жене; бојаће се и дрхтати од руке Господа над војскама кад замахне на њих. Isaiah 19:17 И земља ће Јудина бити страх Мисиру; ко је се год опомене, препашће се ради намере Господа над војскама што је наумио супрот њему. Isaiah 19:18 У то ће време бити пет градова у земљи мисирској који ће говорити језиком хананским и заклињати се Господом над војскама; један ће се звати град Ахерес. Isaiah 19:19 У то ће време бити олтар Господњи усред земље мисирске, и споменик Господњи на међи њеној; Isaiah 19:20 И биће знак и сведочанство Господу над војскама, у земљи мисирској. Кад стану викати ка Господу на насилнике, Он ће им послати спаситеља и кнеза и избавиће их. Isaiah 19:21 И биће познат Господ Мисирцима, и познаће Мисирци Господа у то време, и служиће Му жртвама и даровима, и заветоваће завете Господу, и извршаваће. Isaiah 19:22 Тако ће Господ ударити Мисир, и ударивши исцелиће, јер ће се обратити ка Господу, умолиће Му се, и исцелиће их. Isaiah 19:23 У то ће време бити пут из Мисира у Асирску, и Асирац ће ићи у Мисир и Мисирац у Асирску, и служиће Господу Мисирци с Асирцима. Isaiah 19:24 У то ће време Израиљ бити трећи с Мисирцима и Асирцима, и биће благослов посред земље. Isaiah 19:25 Јер ће их благословити Господ над војскама говорећи: Да је благословен мој народ мисирски и асирски, дело руку мојих, и наследство моје, Израиљ. Isaiah 20:0 Isaiah 20:1 Године које дође Тартан на Азот, кад га посла Саргон цар асирски, те би Азот и узе га, Isaiah 20:2 У то време рече Господ преко Исаије сина Амосовог говорећи: Иди, скини кострет са себе, и изуј обућу с ногу својих. И учини тако и иђаше го и бос. Isaiah 20:3 Тада рече Господ: Како иде слуга мој Исаија го и бос за знак и чудо шта ће бити до три године Мисиру и етиопској, Isaiah 20:4 Тако ће одвести цар асирски у ропство Мисирце, и Етиопљане у сужањство, децу и старце, голе и босе и голих задњица, на срамоту Мисирцима. Isaiah 20:5 И препашће се и посрамиће се од етиопске, узданице своје, и од Мисира, поноса свог. Isaiah 20:6 И рећи ће тада који живе на овом острву: Гле, то је узданица наша, ка којој притецасмо за помоћ да се сачувамо од цара асирског; како ћемо се избавити? Isaiah 21:0 Isaiah 21:1 Бреме пустињи на мору. Као вихори који пролазе на југ, тако ће доћи из пустиње, из земље страшне. Isaiah 21:2 Љута утвара јави ми се. Неверник неверу чини, пустошник пустоши; ходи, Еламе; опколи, Мидијо! Свему уздисању учинићу крај. Isaiah 21:3 Зато су бедра моја пуна бола; муке ме обузеше као кад се мучи породиља; згурих се чујући, препадох се видећи. Isaiah 21:4 Срце ми се смете, гроза ме подузе; ноћ милина мојих претвори ми се у страх. Isaiah 21:5 Постави сто, стражар нека стражи; једи, пиј; устајте кнезови, мажите штитове. Isaiah 21:6 Јер овако ми рече Господ: Иди, постави стражара да ти јави шта види. Isaiah 21:7 И виде кола, и два реда коњика; кола с магарцима и кола с камилама; и пажаше добро великом пажњом. Isaiah 21:8 И повика као лав: Господару, ја стојим једнако на стражи дању, и стојим на стражи по сву ноћ. Isaiah 21:9 И ево дођоше на колима људи, у два реда коњици. Тада повика и рече: Паде, паде Вавилон, и сви резани ликови богова његових разбише се о земљу. Isaiah 21:10 Вршају мој, и пшенице гумна мог! Шта чух од Господа над војскама, Бога Израиљевог, јавих вам. Isaiah 21:11 Бреме Думи. Виче к мени неко са Сира: Стражару! Шта би ноћас? Стражару! Шта би ноћас? Isaiah 21:12 Стражар рече: Доћи ће јутро, али и ноћ; ако ћете тражити, тражите, вратите се, дођите. Isaiah 21:13 Бреме арапској. По шумама у арапској ноћиваћете, путници дедански! Isaiah 21:14 Изнесите воде пред жедне, који живите у земљи Теми, сретните с хлебом бегунца. Isaiah 21:15 Јер ће бежати од мача, од мача голог, од лука запетог и од жестоког боја. Isaiah 21:16 Јер овако ми рече Господ: За годину, као што је година најамничка, нестаће све славе кидарске. Isaiah 21:17 И што остане храбрих стрелаца синова кидарских, биће мало; јер Господ Бог Израиљев рече. Isaiah 22:0 Isaiah 22:1 Бреме долини виђења. Шта ти је те си сва изашла на кровове? Isaiah 22:2 Граде пуни вике и вреве, граде весели! Твоји побијени нису побијени мачем нити погибоше у боју. Isaiah 22:3 Главари твоји узмакоше свиколики, повезаше их стрелци; шта се год нађе твојих, сви су повезани, ако и побегоше далеко. Isaiah 22:4 Зато рекох: Прођите ме се, да плачем горко; не трудите се да ме тешите за погибљу кћери народа мог. Isaiah 22:5 Јер је ово дан муке и потирања и сметње од Господа, Господа над војскама, у долини виђења; обалиће зид, и вика ће бити до горе. Isaiah 22:6 И Елам узе Тул, с колима људи и с коњицима, и Кир истаче штит. Isaiah 22:7 И красне долине твоје напунише се кола, и коњици се наместише пред вратима. Isaiah 22:8 И одастре се застирач Јудин; и погледао си у то време на оружје у кући шумској. Isaiah 22:9 И видесте да је много пролома на граду Давидовом, и сабрасте воду у доњем језеру. Isaiah 22:10 И избројасте куће јерусалимске, и развалисте куће да утврдите зид. Isaiah 22:11 И начинисте јаз међу два зида за воду из старог језера; али не погледасте на Оног који је то учинио и не обазресте се на Оног који је то одавно спремио. Isaiah 22:12 И зва вас Господ над војскама у онај дан да плачете и ридате и да скубете косе и припашете кострет; Isaiah 22:13 А гле, радост и весеље, убијају говеда, кољу овце, једу месо и пију вино говорећи: Једимо и пијмо, јер ћемо сутра умрети. Isaiah 22:14 Али Господ над војскама јави ми: Неће вам се опростити ово безакоње до смрти, вели Господ, Господ над војскама. Isaiah 22:15 Овако вели Господ, Господ над војскама: Иди к оном ризничару, к Сомни, управитељу дворском, Isaiah 22:16 И реци му: Шта ћеш ти ту? И ко ти је ту, те си ту истесао себи гроб? Истесао си себи гроб на високом месту и спремио си себи стан у камену. Isaiah 22:17 Ево, човече, Господ ће те бацити далеко и затрпаће те. Isaiah 22:18 Завитлаће те и хитити као лопту у земљу пространу; онде ћеш умрети и онде ће бити кола славе твоје, срамото дому господара свог; Isaiah 22:19 И сврћи ћу те с места твог, и истераћу те из службе твоје. Isaiah 22:20 И у то време позваћу слугу свог Елијакима сина Хелкијиног; Isaiah 22:21 И обући ћу му твоју хаљину, и твојим ћу га појасом опасати, и твоју ћу му власт дати у руку, и биће отац Јерусалимљанима и дому Јудином. Isaiah 22:22 И метнућу му кључ од дома Давидовог на раме: кад он отвори, неће нико затворити, и кад он затвори, неће нико отворити. Isaiah 22:23 И као клин углавићу га на тврдом месту, и биће престо славе дому оца свог; Isaiah 22:24 И о њему ће се вешати сва слава дома оца његовог, синова и унука, свакојаки судови, и најмањи, и чаше и мехови. Isaiah 22:25 У то време, вели Господ над војскама, помериће се клин углављен на тврдом месту, и извадиће се и пашће, и тежа што је на њему пропашће; јер Господ рече. Isaiah 23:0 Isaiah 23:1 Бреме Тиру. Ридајте лађе тарсиске, јер је раскопан, да нема куће нити ко долази. Из земље китимске јави им се. Isaiah 23:2 Умукните који живите на острву, које трговци сидонски поморци пунише. Isaiah 23:3 И доходи му беху по великим водама семе сиорско, жетва с реке, и беше трг народима. Isaiah 23:4 Стиди се, Сидоне, јер говори море, сила морска вели: Не мучим се порођајем, не рађам, не одгајам момке, не подижем девојке. Isaiah 23:5 Као што се ожалостише кад чуше за Мисир, тако ће се ожалостити кад чују за Тир. Isaiah 23:6 Идите у Тарсис, ридајте острвљани! Isaiah 23:7 Је ли то ваш весели град, чија је старина од давнина? Његове ће га ноге занети далеко у туђинство. Isaiah 23:8 Ко је то смислио на Тир, који раздаваше венце, чији трговци беху кнезови, и прекупци славни на земљи? Isaiah 23:9 Господ је над војскама то смислио, да осрамоти понос сваке славе и да поништи све славне на земљи. Isaiah 23:10 Пређи преко земље своје као поток, кћери тарсиска; нема више појаса. Isaiah 23:11 Руку своју подиже на море, задрма царства; Господ је заповедио за Ханан да се раскопају градови његови. Isaiah 23:12 И вели: Нећеш се више веселити, осрамоћена девојко, кћери сидонска. Устани, иди у Китим, ни онде нећеш имати мира. Isaiah 23:13 Ето земље халдејске; тог народа није било; Асур је основа за оне који живеху у пустињама, подигоше куле у њој, поградише дворове; и обрати се у развалине. Isaiah 23:14 Ридајте лађе тарсиске, јер је раскопан ваш град. Isaiah 23:15 И тада ће Тир бити заробљен седамдесет година, за век једног цара, а после седамдесет година певаће се Тиру као курви: Isaiah 23:16 Узми гусле, иди по граду, заборављена курво; добро ударај, певај и попевај, еда би те се опет опоменули. Isaiah 23:17 Јер после седамдесет година Господ ће походити Тир, а он ће се вратити на курварску заслугу своју, и курваће се са свим царствима на земљи. Isaiah 23:18 Али ће трговина његова и заслуга његова бити посвећена Господу, неће се остављати ни чувати, него ће трговина његова бити онима који наставају пред Господом да једу до ситости и имају одело добро. Isaiah 24:0 Isaiah 24:1 Гле, Господ ће испразнити земљу и опустети је, преврнуће је и расејаће становнике њене. Isaiah 24:2 И биће свештеник као народ, господар као слуга, госпођа као слушкиња, продавац као купац, који даје у зајам као који узима у зајам, који узима добит као који даје. Isaiah 24:3 Сасвим ће се испразнити земља, и сасвим ће се опленити. Јер Господ рече ову реч. Isaiah 24:4 Тужиће земља и опасти, изнемоћи ће васиљена и опасти; изнемоћи ће главари народа земаљског. Isaiah 24:5 Јер се земља оскврни под становницима својим, јер преступише законе, изменише уредбе, раскидоше завет вечни. Isaiah 24:6 Зато ће проклетство прождрети земљу, и затрће се становници њени; зато ће изгорети становници земаљски, и мало ће људи остати. Isaiah 24:7 Тужиће вино, увенуће лоза винова, уздисаће сви који су веселог срца. Isaiah 24:8 Престаће весеље уз бубње, нестаће граја оних који се веселе, престаће весеље уз гусле. Isaiah 24:9 Неће пити вино уз песме, огорчаће силовито пиће онима који га пију. Isaiah 24:10 Разбиће се пусти град, затворене ће бити све куће да нико не улази. Isaiah 24:11 Тужњава ће бити по улицама ради вина, проћи ће свако весеље, отићи ће радост земаљска. Isaiah 24:12 Пустош ће остати у граду, и врата ће се развалити. Isaiah 24:13 Јер ће бити у земљи и у народима као кад се оберу маслине, и као кад се паљеткује после бербе. Isaiah 24:14 Ови ће подигнути глас свој и певаће, ради величанства Господњег подвикиваће од мора. Isaiah 24:15 Зато славите Господа у долинама, на острвима морским име Господа Бога Израиљевог. Isaiah 24:16 С краја земље чусмо песме у славу Праведном; али рекох: Олошах! Олошах! Тешко мени! Неверници неверу чине, баш неверници неверу чине. Isaiah 24:17 Страхота и јама и замка пред тобом је, становниче земаљски! Isaiah 24:18 И ко утече чувши за страхоту, пашће у јаму; а ко изађе из јаме, ухватиће се у замку; јер ће се уставе на висини отворити и затрешће се темељи земље. Isaiah 24:19 Сва ће се земља разбити, сва ће се земља распасти, сва ће се земља усколебати. Isaiah 24:20 Сва ће се земља љуљати као пијан човек, и преместиће се као колиба, јер ће јој отежати безакоње њено, те ће пасти и неће више устати. Isaiah 24:21 И у то ће време походити Господ на висини војску високу и на земљи све цареве земаљске. Isaiah 24:22 И скупиће се као што се скупљају сужњи у јаму, и биће затворени у тамницу, и после много времена биће похођени. Isaiah 24:23 И посрамиће се месец и сунце ће се застидети кад Господ над војскама стане царовати на гори Сиону и у Јерусалиму, и пред старешинама својим прослави се. Isaiah 25:0 Isaiah 25:1 Господе, Ти си Бог мој, узвишаваћу Те, славићу име Твоје, јер си учинио чудеса; намере Твоје од старине вера су и истина. Isaiah 25:2 Јер си од града начинио гомилу, и од тврдог града зидине; од града двор за странце, довека се неће саградити. Isaiah 25:3 Зато ће Те славити народ силан, град страшних народа бојаће Те се. Isaiah 25:4 Јер си био крепост убогом, крепост сиромаху у невољи његовој, уточиште од поплаве, заклон од жеге, јер је гнев насилнички као поплава која обаљује зид. Isaiah 25:5 Вреву иностранаца прекинуо си као припеку на сувом месту; као припека сеном од облака, тако се певање насилника прекиде. Isaiah 25:6 И Господ ће над војскама учинити свим народима на овој гори гозбу од претила меса, гозбу од чистог вина, од претилог меса с можданима, од вина без талога. Isaiah 25:7 И поквариће на овој гори застирач којим су застрти сви народи, и покривач којим су покривени сви народи. Isaiah 25:8 Уништиће смрт заувек, и утрће Господ Господ сузе са сваког лица, и срамоту народа свог укинуће са све земље; јер Господ рече. Isaiah 25:9 И рећи ће се у оно време: Гле, ово је Бог наш, Њега чекасмо, и спашће нас; ово је Господ, Њега чекасмо; радоваћемо се и веселићемо се за спасење Његово. Isaiah 25:10 Јер ће рука Господња починути на овој гори, а Моав ће се изгазити на свом месту као што се гази слама за гној. Isaiah 25:11 И размахнуће рукама својим сред њега, као што размахује пливач да плива, и обориће охолост његову мишицама руку својих. Isaiah 25:12 И град и високе зидове твоје снизиће, обориће, бациће на земљу у прах. Isaiah 26:0 Isaiah 26:1 Тада ће се певати ова песма у земљи Јудиној: Имамо тврд град; зидови су и опкоп спасење. Isaiah 26:2 Отворите врата да уђе народ праведни, који држи веру. Isaiah 26:3 Ко се Тебе држи, чуваш га једнако у миру, јер се у Тебе узда. Isaiah 26:4 Уздајте се у Господа довека, јер је Господ Господ Вечна стена. Isaiah 26:5 Јер понижује оне који наставају на висини, град високи обара, обара га на земљу, обраћа га у прах. Isaiah 26:6 Те га гази нога, ноге убогих, стопала невољних. Isaiah 26:7 Пут је праведнику прав, Ти равниш стазу праведноме. Isaiah 26:8 И на путу судова Твојих, Господе, чекамо Те; Твоје име и Твој спомен жуди душа. Isaiah 26:9 Душом својом жудим Тебе ноћу, и духом својим што је у мени тражим Те јутром; јер кад су судови Твоји на земљи, уче се правди који живе у васиљеној. Isaiah 26:10 Ако се и помилује безбожник, не учи се правди, у земљи најправеднијој чини безакоње и не гледа на величанство Господње. Isaiah 26:11 Господе! Рука је Твоја високо подигнута, а они не виде; видеће и посрамиће се од ревности за народ, и огањ ће прождрети непријатеље Твоје. Isaiah 26:12 Господе! Нама ћеш дати мир, јер сва дела наша Ти си нам учинио. Isaiah 26:13 Господе Боже наш, господарише над нама господари други осим Тебе, али само Тобом помињемо име Твоје. Isaiah 26:14 Помреше, неће оживети, мртви будући неће устати, јер си их Ти походио и истребио, затро сваки спомен њихов. Isaiah 26:15 Господе, умножио си народ, умножио си народ и прославио си се, али си их загнао на све крајеве земаљске. Isaiah 26:16 Господе, у невољи тражише Те, и зваше покорну молитву кад си их карао. Isaiah 26:17 Као трудна жена кад хоће да се породи па се мучи и виче од бола, такви бејасмо ми пред Тобом, Господе! Isaiah 26:18 Затруднесмо, мучисмо се да родимо, и као да родисмо ветар, никако не помогосмо земљи, нити падоше који живе у васиљеној. Isaiah 26:19 Оживеће мртви твоји, и моје ће мртво тело устати. Пробудите се, и певајте који станујете у праху; јер је Твоја роса роса на трави, и земља ће изметнути мртваце. Isaiah 26:20 Хајде народе мој, уђи у клети своје, и закључај врата своја за собом, прикриј се зачас, докле прође гнев. Isaiah 26:21 Јер, гле, Господ излази из места свог да походи становнике земаљске за безакоње њихово, и земља ће открити крв своју нити ће више покривати побијене своје. Isaiah 27:0 Isaiah 27:1 Тада ће Господ покарати мачем својим љутим и великим и јаким левијатана, пругу змију, и левијатана, кривуљасту змију, и убиће змаја који је у мору. Isaiah 27:2 Тада певајте о винограду који рађа црвено вино: Isaiah 27:3 Ја Господ чувам га, у свако доба заливаћу га, дан ноћ чуваћу га да га ко не оштети. Isaiah 27:4 Нема гнева у мене; ко ће ставити у бој насупрот мени чкаљ и трње? Ја ћу погазити и спалити све. Isaiah 27:5 Или нека се ухвати за силу моју да учини мир са мном; учиниће мир са мном. Isaiah 27:6 Једном ће се укоренити Јаков, процветаће и узрасти Израиљ, и напуниће васиљену плодом. Isaiah 27:7 Је ли га ударио онако како је ударио оне који њега удараше? Је ли га убио онако како су убијени они које је убио? Isaiah 27:8 С мером га је карао, кад га је одбацио, кад га је однео силним ветром својим источним. Isaiah 27:9 Зато ће се тиме очистити безакоње Јаковљево и то ће бити сва корист што ће се узети грех његов кад све камење олтарно разметне као раздробљено кречно камење и не буде више гајева ни сунчаних ликова, Isaiah 27:10 Јер ће тврди град опустети и биће стан остављен и занемарен као пустиња; онде ће пасти теле и онде ће легати, и појешће му гране. Isaiah 27:11 Кад се посуше гране, поломиће се; жене ће долазити и ложити их на огањ. Јер је народ неразуман; зато га неће жалити који га је створио, и који га је саздао неће се смиловати на њ. Isaiah 27:12 У то ће време Господ овијати од обале реке до потока мисирског, а ви, синови Израиљеви, сабраћете се један по један. Isaiah 27:13 И тада ће се затрубити у велику трубу, и који се беху изгубили у земљи асирској и који беху загнани у земљу мисирску, доћи ће и клањаће се Господу на светој гори у Јерусалиму. Isaiah 28:0 Isaiah 28:1 Тешко гиздавом венцу пијаница Јефремових, увелом цвету красног накита њиховог, који су уврх родног дола, пијани од вина! Isaiah 28:2 Гле, у Господа има неко јак и силан као пљусак од града, као олуја која све ломи, као поплава силне воде, кад навали, обориће све на земљу руком. Isaiah 28:3 Ногама ће се изгазити гиздави венац, пијанице Јефремове. Isaiah 28:4 И увели цвет красног накита њиховог, што је уврх родног дола, биће као воће узрело пре лета, које чим ко види, узме у руку и поједе. Isaiah 28:5 У оно ће време Господ над војскама бити славна круна и дичан венац остатку народа свог, Isaiah 28:6 И дух суда ономе који седи да суди, и сила онима који узбијају бој до врата. Isaiah 28:7 Али се и они заносе од вина, и посрћу од силовитог пића: свештеник и пророк заносе се од силовитог пића, освојило их је вино, посрћу од силовитог пића, заносе се у пророковању, спотичу се у суђењу. Isaiah 28:8 Јер су сви столови пуни бљувотине и нечистоће, нема места чистог. Isaiah 28:9 Кога ће учити мудрости, и кога ће упутити да разуме науку? Децу, којој се не даје више млеко, која су одбијена од сисе? Isaiah 28:10 Јер заповест по заповест, заповест по заповест, правило по правило, правило по правило, овде мало, онде мало даваше се. Isaiah 28:11 Зато ће неразумљивом беседом и туђим језиком говорити том народу; Isaiah 28:12 Јер им рече: Ово је починак, оставите уморног да почине; ово је одмор; али не хтеше послушати. Isaiah 28:13 И биће им реч Господња, заповест по заповест, заповест по заповест, правило по правило, правило по правило, мало овде, мало онде, да иду и падају наузнако и разбију се, и да се заплету у замке и ухвате. Isaiah 28:14 Зато слушајте реч Господњу, људи подсмевачи, који владате народом што је у Јерусалиму. Isaiah 28:15 Што рекосте: Ухватисмо веру са смрћу, и уговорисмо с гробом; кад зађе бич као поводањ, неће нас дохватити, јер од лажи начинисмо себи уточиште, и за превару заклонисмо се; Isaiah 28:16 Зато овако вели Господ Господ: Ево, ја мећем у Сиону камен, камен изабран, камен од угла, скупоцен, темељ тврд; ко верује неће се плашити. Isaiah 28:17 И извршићу суд по правилу и правду по мерилима; и град ће потрти лажно уточиште и вода ће потопити заклон. Isaiah 28:18 И вера ваша са смрћу уништиће се, и уговор ваш с гробом неће остати, а кад зађе бич као поводањ, потлачиће вас. Isaiah 28:19 Чим зађе, однеће вас, јер ће залазити свако јутро, дању и ноћу, и кад се чује вика, биће сам страх. Isaiah 28:20 Јер ће одар бити кратак да се човек не може пружити, и покривач узак да се не може умотати. Isaiah 28:21 Јер ће Господ устати као на гори Ферасиму, разгневиће се као у долу гаваонском, да учини дело своје, необично дело своје, да сврши посао свој, необичан посао свој. Isaiah 28:22 Немојте се дакле више подсмевати да не постану јачи окови ваши, јер чух од Господа Господа над војскама погибао одређену свој земљи. Isaiah 28:23 Слушајте, и чујте глас мој, пазите и чујте беседу моју. Isaiah 28:24 Оре ли орач сваки дан да посеје? Или бразди и повлачи њиву своју? Isaiah 28:25 Кад поравни одозго, не сеје ли грахор и ким? И не меће ли пшеницу на најбоље место, и јечам на згодно место, и крупник на његово место? Isaiah 28:26 И Бог га његов учи и упућује како ће радити. Isaiah 28:27 Јер се грахор не врше браном, нити се точак колски обрће по киму, него се цепом млати грахор и ким прутом. Isaiah 28:28 Пшеница се врше, али неће једнако врећи нити ће је сатрти точком колским на зупцима раздробити. Isaiah 28:29 И то долази од Господа над војскама, који је диван у савету, велик у мудрости. Isaiah 29:0 Isaiah 29:1 Тешко Арилу, Арилу, граду где је стајао Давид. Додајте годину на годину, нека кољу жртве празничне. Isaiah 29:2 Али ћу притеснити Арила, и биће жалост и туга, јер ће ми бити као Арил. Isaiah 29:3 Јер ћу те опколити војском, и стегнућу те опкопима и подигнућу супрот теби куле. Isaiah 29:4 Те ћеш оборен говорити са земље и из праха ћеш муцати, и глас ће ти бити са земље као у бајача и из праха ћеш шапћући говорити. Isaiah 29:5 А мноштво непријатеља твојих биће као ситан прах и мноштво насилника као плева кад се размеће; и то ће бити зачас, изненада. Isaiah 29:6 Господ над војскама походиће га громом и трусом и хуком великом, вихором и буром и пламеном огњеним који прождире. Isaiah 29:7 И мноштво свих народа који војују на Арил и сви који ударају на њ и на зидове његове и који га притешњују, биће као утвара ноћна у сну. Isaiah 29:8 Биће као кад гладан сни да једе, па кад се пробуди а душа му празна; или кад сни жедан да пије, па кад се пробуди, а он изнемогао и душа му жедна; тако ће бити мноштво свих народа што војују на гору сионску. Isaiah 29:9 Станите и чудите се; вапијте и вичите: Пијани су, али не од вина; посрћу, али не од силовитог пића. Isaiah 29:10 Јер је Господ излио на вас дух тврдог сна и затворио вам очи, ослепио пророке и видеоце, главаре ваше. Isaiah 29:11 И свака утвара биће вам као речи у запечаћеној књизи, коју дају човеку који зна читати говорећи: Читај то; а он рече: Не могу, јер је запечаћено. Isaiah 29:12 Или да дају књигу оном који не зна читати говорећи: Читај то; а он рече: Не знам читати. Isaiah 29:13 Зато рече Господ: Што се овај народ приближује устима својим и уснама својим поштује ме, а срце им далеко стоји од мене, и страх којим ме се боје заповест је људска којој су научени, Isaiah 29:14 Зато ћу ево још радити чудесно с тим народом, чудесно и дивно, и мудрост мудрих његових погинуће и разум разумних нестаће. Isaiah 29:15 Тешко онима који дубоко сакривају од Господа намеру, који раде у мраку и говоре: Ко нас види? И ко нас зна? Isaiah 29:16 Наопаке мисли ваше нису ли као као лончарски? Говори ли дело за оног који га је начинио: Није ме начинио? И лонац говори ли за оног који га је начинио: Не разуме? Isaiah 29:17 Неће ли се доскора и Ливан претворити у поље, и поље се узимати за шуму? Isaiah 29:18 И у тај ће дан глуви чути речи у књизи, и из таме и мрака видеће очи слепих. Isaiah 29:19 И кротки ће се веома радовати у Господу, и ништи између људи веселиће се са Свеца Израиљевог. Isaiah 29:20 Јер насилника неће бити, и нестаће подсмевача, и истребиће се сви који гледају да чине безакоње, Isaiah 29:21 Који окривљују човека за реч, и мећу замку оном који кара на вратима, и обарају праведног лажју. Isaiah 29:22 Зато Господ, који је откупио Аврама, овако говори за дом Јаковљев: Неће се више Јаков постидети, нити ће му лице побледети. Isaiah 29:23 Јер кад види усред себе децу своју, дело руку мојих, тада ће они светити име моје, светиће Свеца Јаковљевог и бојаће се Бога Израиљевог. Isaiah 29:24 И који лутају духом оразумиће се, и викачи ће примити науку. Isaiah 30:0 Isaiah 30:1 Тешко синовима одметницима, говори Господ, који састављају намере које нису од мене, заклањају се за заклон који није од мог Духа, да домећу грех на грех; Isaiah 30:2 Који силазе у Мисир не питајући шта ћу ја рећи, да се укрепе силом Фараоновом и да се заклоне под сенком мисирском. Isaiah 30:3 Јер ће вам сила Фараонова бити на срамоту, и заклон под сенком мисирском на поругу. Isaiah 30:4 Јер кнезови његови бише у Соану, и посланици његови дођоше у Ханес. Isaiah 30:5 Али ће се сви посрамити с народа, који им неће помоћи, нити ће им бити на корист ни на добит, него на срамоту и на поругу. Isaiah 30:6 Товар ће бити на стоци јужној: у земљу где је невоља и мука, где су лавови и лавићи, гује и змајеви огњени крилати, однеће благо своје магарцима на раменима и богатство своје камилама на грбама, к народу који неће помоћи. Isaiah 30:7 Јер ће Мисирци узалуд и напразно помагати; зато вичем о том: јачина им је да седе с миром. Isaiah 30:8 Сада иди, напиши ово пред њима на дашчицу, напиши у књигу, да остане за времена која ће доћи, довека; Isaiah 30:9 Јер су народ непокоран, синови лажљиви, синови који неће да слушају закон Господњи; Isaiah 30:10 Који говоре видеоцима: Немојте виђати, и пророцима: Немојте нам пророковати шта је право, говорите нам миле ствари, пророкујте превару; Isaiah 30:11 Сврните с пута, одступите од стазе, нека нестане испред нас Светац Израиљев. Isaiah 30:12 Зато овако вели Светац Израиљев: Кад одбацујете ову реч, и уздате се у превару и опачину и на њу се ослањате, Isaiah 30:13 Зато ће вам то безакоње бити као пукотина у зиду који хоће да падне, која издигне зид високо, те се нагло уједанпут обори. Isaiah 30:14 И разбиће га као што се разбија разбијен суд лончарски, не жали се, те се не нађе ни црепа кад се разбије да узмеш огањ с огњишта или да захватиш воду из јаме. Isaiah 30:15 Јер овако говори Господ Господ, Светац Израиљев: Ако се повратите и будете мирни, избавићете се, у миру и уздању биће сила ваша; али ви нећете. Isaiah 30:16 Него говорите: Не; него ћемо на коњима побећи. Зато ћете бежати. Појахаћемо брзе коње. Зато ће бити бржи који ће вас терати. Isaiah 30:17 Бежаће вас хиљаду кад један повиче; кад повичу петорица, бежаћете сви, док не останете као окресано дрво наврх горе и као застава на хуму. Isaiah 30:18 А зато чека Господ да се смилује на вас, и зато ће се узвисити да вас помилује; јер је Господ праведан Бог; благо свима који Га чекају. Isaiah 30:19 Јер ће народ наставати у Сиону, у Јерусалиму; нећеш више плакати, доиста ће те помиловати кад повичеш; чим те чује, одазваће ти се. Isaiah 30:20 Премда ће вам Господ дати хлеб тужни и воду невољничку; али ти се више неће узимати учитељи твоји, него ће очи твоје гледати учитеље твоје, Isaiah 30:21 И уши ће твоје слушати реч иза тебе где говори: То је пут, идите њим, ако бисте сврнули надесно или налево. Isaiah 30:22 И опрзнићете посребрене ликове своје резане и златно одело ликова ливених, и бацићете их као нечистоћу, и рећи ћеш им: Одлазите. Isaiah 30:23 И даће дажд семену твом које посејеш на њиви, и хлеб од рода земаљског биће обилат и сит; тада ће стока твоја пасти на паши пространој. Isaiah 30:24 Волови и магарци, што раде земљу, јешће чисту зоб овејану лопатом и решетом. Isaiah 30:25 И на свакој гори високој и на сваком хуму високом биће извори и потоци, кад буде покољ велики, кад попадају куле. Isaiah 30:26 И светлост ће месечева бити као светлост сунчева, а светлост ће сунчева бити седам пута већа, као светлост од седам дана, кад Господ завије улом народу свом и исцели ране које му је задао. Isaiah 30:27 Гле, име Господње иде издалека, гнев Његов гори и врло је тежак; усне су Му пуне љутине и језик Му је као огањ који сажиже. Isaiah 30:28 А Дух Му је као поток који плави и допире до грла, да расеје народе да оду у ништа, и биће у чељустима народима узда која ће их гонити да лутају. Isaiah 30:29 Певаћете као ноћу уочи празника, и веселићете се од срца као онај који иде са свиралом на гору Господњу, к стени Израиљевој, Isaiah 30:30 И Господ ће пустити да се чује слава гласа Његовог, и показаће како маше руком својом с љутим гневом и пламеном огњеним који прождире, с расапом и са силним даждем и с градом. Isaiah 30:31 Јер ће се од гласа Господњег препасти Асирац, који је био палицом. Isaiah 30:32 И куда год прође палица поуздана, којом ће Господ навалити на њ, биће бубњи и гусле, и ратовима жестоким ратоваће на њих. Isaiah 30:33 Јер је већ приправљен Тофет, и самом цару приправљен је, начинио је дубок и широк; места, огња и дрва има много; дах Господњи као поток сумпорни упалиће га. Isaiah 31:0 Isaiah 31:1 Тешко онима који иду у Мисир за помоћ, који се ослањају на коње, и уздају се у кола што их је много, и у коњанике што их је велико мноштво, а не гледају на Свеца Израиљевог и не траже Господа. Isaiah 31:2 Али је и он мудар, и навући ће зло, и неће порећи своје речи, него ће устати на дом неваљалих људи и на оне који помажу онима који чине безакоње. Isaiah 31:3 А Мисирци су људи а не Бог, и коњи су њихови тело а не Дух; и зато ће Господ махнути руком својом, те ће пасти помагач, пашће и онај коме помаже, и сви ће заједно погинути. Isaiah 31:4 Јер овако ми рече Господ: Као што лав и лавић риче над ловом својим, и ако се и свиче на њ мноштво пастира, он се не плаши од вике њихове нити се покорава на буку њихову, тако ће Господ над војскама сићи да војује за гору сионску и за хум њен. Isaiah 31:5 Као птице крилима Господ ће над војскама заклањати Јерусалим, и заклањајући избавиће, и обилазећи сачуваће. Isaiah 31:6 Вратите се к Њему, од ког се сасвим одвргосте, синови Израиљеви! Isaiah 31:7 Јер ће у онај дан сваки одбацити идоле своје сребрне, и златне своје идоле, које вам руке ваше начинише на грех. Isaiah 31:8 И Асирац ће пасти од мача не човечјег, и мач не човечји појешће га, и бежаће испред мача, и младићи ће његови плаћати данак. Isaiah 31:9 И стена ће његова проћи од страха, и кнезови ће се његови препасти од заставе, вели Господ, чији је огањ на Сиону и пећ у Јерусалиму. Isaiah 32:0 Isaiah 32:1 Ево, цар ће царовати право и кнезови ће владати по правди. Isaiah 32:2 И човек ће бити као заклон од ветра, и као уточиште од поплаве, као потоци на сувом месту, као сен од велике стене у земљи сасушеној. Isaiah 32:3 И очи оних који виде неће бити заслепљене, и уши оних који чују слушаће. Isaiah 32:4 И срце неразумних разумеће мудрост, и језик мутавих говориће брзо и разговетно. Isaiah 32:5 Неваљалац се неће више звати кнез, нити ће се тврдица називати подашним. Isaiah 32:6 Јер неваљалац о неваљалству говори, и срце његово гради безакоње, радећи лицемерно и говорећи на Бога лаж, да испразни душу гладном и напој жедном да узме. Isaiah 32:7 И справе тврдичине зле су; смишља лукавштине да затре ниште речима лажним и кад сиромах говори право. Isaiah 32:8 Али кнез смишља кнежевски, и устаје да ради кнежевски. Isaiah 32:9 Устаните, жене мирне, слушајте глас мој; кћери безбрижне, чујте речи моје. Isaiah 32:10 За много година бићете у сметњи, ви безбрижне; јер неће бити бербе, и сабирање неће доћи. Isaiah 32:11 Страшите се, ви мирне; дрхтите, ви безбрижне, свуците се, будите голе, и припашите око себе кострет, Isaiah 32:12 Бијући се у прса за лепим њивама, за родним чокотима. Isaiah 32:13 Трње и чкаљ никнуће на земљи народа мог, и по свим кућама веселим, у граду веселом. Isaiah 32:14 Јер ће се дворови оставити, врева градска нестаће; куле и стражаре постаће пећине довека, радост дивљим магарцима и паша стадима, Isaiah 32:15 Докле се не излије на нас Дух с висине и пустиња постане њива а њива се стане узимати за шуму. Isaiah 32:16 Тада ће суд становати у пустињи, и правда ће стајати на њиви. Isaiah 32:17 И мир ће бити дело правде, шта ће правда учинити биће покој и безбрижност довека. Isaiah 32:18 И мој ће народ седети у мирном стану и у шаторима поузданим, на почивалиштима тихим. Isaiah 32:19 Али ће град пасти на шуму, и град ће се врло снизити. Isaiah 32:20 Благо вама који сејете покрај сваке воде, и пуштате волове и магарце. Isaiah 33:0 Isaiah 33:1 Тешко теби, који пустошиш а тебе не пустоше, и који чиниш неверу а теби се не чини невера; кад престанеш пустошити, бићеш опустошен, кад престанеш чинити неверу, чиниће ти се невера. Isaiah 33:2 Господе, смилуј се на нас, Тебе чекамо; буди им мишица свако јутро, и спасење наше у невољи. Isaiah 33:3 Народи побегоше од јаке вике, расејаше се народи што се ти подиже. Isaiah 33:4 И покупиће се плен ваш као што се купе гусенице, скочиће на њ као што скачу скакавци. Isaiah 33:5 Узвишен је Господ, јер настава на висини; напуниће Сион суда и правде. Isaiah 33:6 И тврђа времена твог, сила спасења твог биће мудрост и знање; страх Господњи биће благо твоје. Isaiah 33:7 Ето, јунаци њихови вичу на пољу, и посланици мирни плачу горко: Isaiah 33:8 Путеви опустеше, путници не путују; поквари уговор, одбаци градове, не мари за човека. Isaiah 33:9 Земља тужи и чезне, Ливан се стиди и вене, Сарон је као пустиња, Васан и Кармил оголеше. Isaiah 33:10 Сада ћу устати, вели Господ, сада ћу се узвисити, сада ћу се подигнути. Isaiah 33:11 Затруднећете сламом, родићете стрњику; гнев ваш прождреће вас као огањ. Isaiah 33:12 И народи ће бити као пећи кречне, изгореће огњем као трње посечено. Isaiah 33:13 Слушајте који сте далеко шта сам учинио, и који сте близу познајте моћ моју. Isaiah 33:14 Грешници у Сиону уплашиће се, дрхат ће спопасти лицемере, и рећи ће: Ко ће од нас остати код огња који прождире? Ко ће од нас остати код вечне жеге? Isaiah 33:15 Ко ходи у правди и говори шта је право; ко мрзи на добитак од насиља; ко отреса руке своје да не прими поклон; ко затискује уши своје да не чује за крв, и зажима очи своје да не види зло; Isaiah 33:16 Он ће наставати на високим местима; градови на стенама биће му уточиште, хлеб ће му се давати, вода му неће недостајати. Isaiah 33:17 Очи ће ти видети цара у красоти његовој, гледаће земљу далеку. Isaiah 33:18 Срце ће твоје мислити о страху говорећи: Где је писар? Где бројач? Где је онај што прегледа куле? Isaiah 33:19 Нећеш видети жесток народ, народ који говори из дубина да се не разбира, у кога је језик мутав да се не разуме. Isaiah 33:20 Погледај на Сион, град празника наших; очи твоје нека виде Јерусалим, мирни стан, шатор, који се неће однети, коме се коље неће никада померити, и ниједно му се уже неће откинути. Isaiah 33:21 Него ће нам онде Господ велики бити место река и потока широких, по којима неће ићи лађа с веслима, нити ће велика лађа пролазити онуда. Isaiah 33:22 Јер је Господ наш судија, Господ је који нам поставља законе, Господ је цар наш, Он ће нас спасти. Isaiah 33:23 Ослабише твоја ужа, не могу тврдо држати катарке своје ни разапети једра; тада ће се разделити велик плен, хроми ће разграбити плен. Isaiah 33:24 И нико од становника неће рећи: Болестан сам. Народу који живи у њему опростиће се безакоње. Isaiah 34:0 Isaiah 34:1 Приступите, народи, да чујете; пазите, народи; нека чује земља и шта је у њој, васиљена и шта се год рађа у њој. Isaiah 34:2 Јер се Господ разгневио на све народе, и разљутио се на сву војску њихову, затрће их, предаће их на покољ. Isaiah 34:3 И побијени њихови бациће се, и од мртваца њихових дизаће се смрад и горе ће се расплинути од крви њихове. Isaiah 34:4 И сва ће се војска небеска растопити, и савиће се небеса као књига, и сва војска њихова попадаће као што пада лист с винове лозе и као што пада са смокве. Isaiah 34:5 Јер је опојен на небу мач мој, ево, сићи ће на суд на Едомце и на народ који сам проклео да се затре. Isaiah 34:6 Мач је Господњи пун крви и тован од претилине, од крви јагњеће и јарчије, од претилине бубрега овнујских; јер Господ има жртву у Восору и велико клање у земљи едомској. Isaiah 34:7 И једнорози ће сићи с њима и јунци с биковима; земља ће се њихова опити од крви и прах ће њихов утити од претилине. Isaiah 34:8 Јер ће бити дан освете Господње, година плаћања, да би се осветио Сион. Isaiah 34:9 И потоци ће се њени претворити у смолу, и прах њен у сумпор, и земља ће њихова постати смола разгорела. Isaiah 34:10 Неће се гасити ни ноћу ни дању, довека ће се дизати дим њен, од колена до колена остаће пуста, нико неће прелазити преко ње довека. Isaiah 34:11 Него ће је наследити гем и ћук, сова и гавран населиће се у њој, и Господ ће растегнути преко ње уже погибли и мерила пустоши. Isaiah 34:12 Племиће њене зваће да царују, али неће бити ниједног, и сви ће кнезови њени отићи у ништа. Isaiah 34:13 И трње ће изникнути у дворима њиховим, коприва и чкаљ у градовима њиховим, и биће стан змајевима и насеље совама. Isaiah 34:14 И сретаће се дивље звери с буљинама, авети ће се довикивати, онде ће се населити вештице и наћи почивалиште. Isaiah 34:15 Онде ће се гнездити ћук и носити јаја и лећи птиће и сабирати их под сен свој; онде ће се састајати и јастребови један с другим. Isaiah 34:16 Тражите у књизи Господњој и читајте, ништа од овог неће изостати и ниједно неће бити без другог; јер шта кажем, Он је заповедио, и Дух ће их Његов сабрати. Isaiah 34:17 Јер им Он баци жреб, и рука Његова раздели им земљу ужем, и њихова ће бити довека, од колена до колена наставаће у њој. Isaiah 35:0 Isaiah 35:1 Радоваће се томе пустиња и земља сасушена, веселиће се пустош и процветати као ружа. Isaiah 35:2 Процветаће обилно, и веселиће се радујући се и попевајући; слава ливанска даће јој се и красота кармилска и саронска; та ће места видети славу Господњу, красоту Бога нашег. Isaiah 35:3 Укрепите клонуле руке, и колена изнемогла утврдите. Isaiah 35:4 Реците онима којима се срце уплашило: Охрабрите се, не бојте се; ево Бога вашег; освета иде, плата Божја, сам иде, и спашће вас. Isaiah 35:5 Тада ће се отворити очи слепима, и уши глувима отвориће се. Isaiah 35:6 Тада ће хроми скакати као јелен, и језик немог певаће, јер ће у пустињи проврети воде и потоци у земљи сасушеној. Isaiah 35:7 И суво ће место постати језеро, и земља сасушена извори водени, у стану змајевском, по ложама њиховим, биће трава, трска и сита. Isaiah 35:8 И онде ће бити насап и пут, који ће се звати свети пут; неће ићи по њему нечисти, него ће бити за њих; ко узиде њим, ни луд неће заћи. Isaiah 35:9 Неће онде бити лава, и љута звер неће ићи по њему, нити ће се онде наћи, него ће ходити избављени. Isaiah 35:10 И које искупи Господ, вратиће се и доћи ће у Сион певајући, и вечна ће радост бити над главом њиховом, добиће радост и весеље, а жалост и уздисање бежаће. Isaiah 36:0 Isaiah 36:1 Четрнаесте године царовања Језекијиног подиже се Сенахирим цар асирски на све тврде градове Јудине, и узе их. Isaiah 36:2 И посла цар асирски Равсака из Лахиса у Јерусалим к цару Језекији с великом војском; и он стаде код јаза горњег језера на путу код поља бељаревог. Isaiah 36:3 Тада изађе к њему Елијаким син Хелкијин, који беше над двором, и Сомна писар и Јоах син Асафов паметар. Isaiah 36:4 И рече им Равсак: Кажите Језекији: Овако каже велики цар, цар асирски: Каква је то узданица у коју се уздаш? Isaiah 36:5 Да кажем, али су празне речи, да имаш савета и силе за рат. У шта се дакле уздаш, те си се одметнуо од мене? Isaiah 36:6 Гле, уздаш се у штап од трске сломљене, у Мисир, на који ако се ко наслони, ући ће му у руку и пробошће је; такав је Фараон цар мисирски свима који се уздају у њ. Isaiah 36:7 Ако ли ми кажеш: Уздамо се у Господа Бога свог; није ли то онај чије је висине и олтаре оборио Језекија и заповедио Јуди и Јерусалиму: Пред овим олтаром клањајте се? Isaiah 36:8 Хајде затеци се мом господару, цару асирском, и даћу ти две хиљаде коња, ако можеш добавити који ће јахати. Isaiah 36:9 Како ћеш дакле одбити и једног војводу између најмањих слугу господара мог? Али се ти уздаш у Мисир за кола и коњике. Isaiah 36:10 Сврх тога, еда ли сам ја без Господа дошао на ово место да га затрем? Господ ми је рекао: Иди на ту земљу, и затри је. Isaiah 36:11 Тада Елијаким и Сомна и Јоах рекоше Равсаку: Говори слугама својим сирски, јер разумемо, а немој нам говорити јудејски да слуша народ на зиду. Isaiah 36:12 А Равсак рече: Еда ли ме је господар мој послао ка господару твом или к теби да кажем ове речи? Није ли к тим људима, што седе на зиду, да једу своју нечист и да пију своју мокраћу с вама? Isaiah 36:13 Тада стаде Равсак и повика гласно јудејски и рече: Чујте речи великог цара асирског. Isaiah 36:14 Овако каже цар: Немојте да вас вара Језекија, јер вас не може избавити. Isaiah 36:15 Немојте да вас наговори Језекија да се поуздате у Господа, говорећи: Господ ће нас избавити, овај се град неће дати у руке цару асирском. Isaiah 36:16 Не слушајте Језекију; јер овако каже цар асирски: Учините мир са мном и ходите к мени, па једите сваки са свог чокота и сваки са своје смокве, и пијте сваки из свог студенца, Isaiah 36:17 Докле не дођем и однесем вас у земљу као што је ваша, у земљу обилну житом и вином, у земљу обилну хлебом и виноградима. Isaiah 36:18 Немојте да вас вара Језекија говорећи: Господ ће нас избавити. Је ли који између богова других народа избавио своју земљу из руке цара асирског? Isaiah 36:19 Где су богови ематски и арфадски? Где су богови сефарвимски? Јесу ли избавили Самарију из мојих руку? Isaiah 36:20 Који су између свих богова ових земаља избавили земљу своју из моје руке? А Господ ће избавити Јерусалим из моје руке? Isaiah 36:21 Али они ћутаху, и не одговорише му ни речи, јер цар беше заповедио и рекао: Не одговарајте му. Isaiah 36:22 Тада Елијаким син Хелкијин, који беше над двором, и Сомна писар и Јоах син Асафов, паметар, дођоше к Језекији раздревши хаљине, и казаше му речи Равсакове. Isaiah 37:0 Isaiah 37:1 А кад то чу цар Језекија, раздре хаљине своје и веза око себе кострет, па отиде у дом Господњи. Isaiah 37:2 И посла Елијакима, који беше над двором, и Сомну писара и најстарије свештенике обучене у кострет к Исаији пророку сину Амосовом. Isaiah 37:3 И рекоше му: Овако вели Језекија: Ово је дан невоље и кара и руга, јер приспеше деца до порођаја, а нема снаге да се роде. Isaiah 37:4 Да ако је чуо Господ Бог твој што рече Равсак, кога посла цар асирски господар његов да ружи Бога Живог и да Га вређа речима које је чуо Господ Бог твој, помоли се за остатак који се налази. Isaiah 37:5 И дођоше к Исаији слуге цара Језекије. Isaiah 37:6 И рече им Исаија: Овако реците господару свом: Овако вели Господ: Не плаши се од речи које си чуо, којима хулише на ме слуге цара асирског. Isaiah 37:7 Ево, ја ћу пустити на њ дух, те ће чути глас и вратити се у своју земљу, и учинићу да погине од мача у својој земљи. Isaiah 37:8 И тако вративши се Равсак нађе цара асирског где бије Ливну, јер беше чуо да је отишао од Лахиса. Isaiah 37:9 А он чу за Тираку цара хуског где казаше: Иде да се бије с тобом. И чувши посла посланике к Језекији говорећи: Isaiah 37:10 Овако реците Језекији цару Јудином: Немој да те вара Бог твој, у кога се уздаш говорећи: Неће се дати Јерусалим у руке цару асирском. Isaiah 37:11 Ето, чуо си шта су учинили цареви асирски свим земљама потрвши их сасвим; а ти ли ћеш се избавити? Isaiah 37:12 Јесу ли народе које сатрше оци моји избавили богови њихови, Госанце, Харанце, Ресефе и синове Еденове који беху у Теласару? Isaiah 37:13 Где је цар ематски и цар арфадски и цар од града Сефарвима, од Ене и Аве? Isaiah 37:14 А кад Језекија прими књигу из руку посланика и прочита је, отиде у дом Господњи, и разви је Језекија пред Господом. Isaiah 37:15 И помоли се Језекија Господу говорећи: Isaiah 37:16 Господе над војскама, Боже Израиљев, који седиш на херувимима, Ти си сам Бог свим царствима на земљи, Ти си створио небо и земљу. Isaiah 37:17 Пригни, Господе, ухо своје и чуј; отвори, Господе, очи своје и види; чуј све речи Сенахирима, који посла да ружи Бога Живог. Isaiah 37:18 Истина је, опустошили су цареви асирски све оне народе и земље њихове, Isaiah 37:19 И побацали су богове њихове у огањ, јер не беху богови, него дело руку човечјих, дрво и камен, зато их потрше. Isaiah 37:20 И зато, Господе Боже наш, избави нас из руку његових, да познају сва царства на земљи да си Ти сам Господ. Isaiah 37:21 Тада посла Исаија син Амосов к Језекији и поручи му: Овако вели Господ Бог Израиљев: Услишио сам за шта си ми се молио ради Сенахирима цара асирског. Isaiah 37:22 Ово је реч коју изрече Господ за њ: Руга ти се и подсмева ти се девојка, кћи сионска, за тобом маше главом кћи јерусалимска. Isaiah 37:23 Кога си ружио и хулио? И на кога си подигао глас? И подигао увис очи своје? На Свеца Израиљевог. Isaiah 37:24 Преко слуга својих ружио си Господа и рекао си: С мноштвом кола својих изађох на високе горе, на стране ливанске, и посећи ћу високе кедре његове, и лепе јеле његове, и доћи ћу на највиши крај његов, у шуму његовог Кармила. Isaiah 37:25 Ја сам копао, и пио воду, и исушио сам стопама својим све потоке градовима. Isaiah 37:26 Ниси ли чуо да ја то одавна чиним и од искона да сам тако уредио? Сада пуштам то, да превратиш тврде градове у пусте гомиле. Isaiah 37:27 Зато који у њима живе изнемогоше, уплашише се и сметоше се, посташе као трава пољска, као зелена травица, као трава на крововима, која се суши пре него сазри. Isaiah 37:28 Знам сеђење твоје и полажење твоје и долажење твоје и како бесниш на ме. Isaiah 37:29 Јер бесниш на ме, и твоја обест дође до мојих ушију, зато ћу метнути брњицу своју на ноздрве твоје, и узду своју у губицу твоју, па ћу те одвести натраг путем којим си дошао. Isaiah 37:30 А теби ово нека буде знак: јешћете ове године шта само од себе роди, а друге године шта опет само од себе роди; а треће године сејте и жањите и садите винограде и једите род из њих. Isaiah 37:31 Јер остатак дома Јудиног, што остане, опет ће пустити жиле оздо и родити озго. Isaiah 37:32 Јер ће из Јерусалима изаћи остатак, и из горе Сиона, који се сачувају. Ревност Господа над војскама учиниће то. Isaiah 37:33 Зато овако вели Господ за цара асирског: Неће ући у овај град, нити ће бацити амо стреле, неће се примаћи к њему са штитом, нити ће ископати опкопе око њега. Isaiah 37:34 Вратиће се путем којим је дошао, а у град овај неће ући, вели Господ. Isaiah 37:35 Јер ћу бранити тај град и сачуваћу га себе ради и ради Давида слуге свог. Isaiah 37:36 Тада изађе анђео Господњи и поби у логору асирском сто и осамдесет и пет хиљада; и кад усташе ујутру, а то све сами мртваци. Isaiah 37:37 Те се подиже Сенахирим цар асирски, и отиде, и вративши се оста у Ниневији. Isaiah 37:38 И кад се клањаше у дому Нисрока бога свог, Адрамелех и Сарасар синови његови убише га мачем, а сами побегоше у земљу араратску, и на његово се место зацари Есарадон, син његов. Isaiah 38:0 Isaiah 38:1 У то време разболе се Језекија на смрт; и дође к њему пророк Исаија син Амосов и рече му: Овако вели Господ: Нареди за кућу своју, јер ћеш умрети и нећеш остати жив. Isaiah 38:2 А Језекија се окрете лицем к зиду, и помоли се Господу, Isaiah 38:3 И рече: Ох, Господе, опомени се да сам једнако ходио пред Тобом верно и с целим срцем, и творио шта је Теби угодно. И плака Језекија веома. Isaiah 38:4 Тада дође реч Господња Исаији говорећи: Isaiah 38:5 Иди и реци Језекији: Овако вели Господ Бог Давида оца твог: Чуо сам молитву твоју, и видео сам сузе твоје, ево додаћу ти веку петнаест година. Isaiah 38:6 И избавићу тебе и овај град из руку цара асирског, и бранићу овај град. Isaiah 38:7 И ово нека ти буде знак од Господа да ће учинити Господ шта је рекао. Isaiah 38:8 Ево ја ћу вратити сен по коленцима по којима је сишао на сунчанику Ахазовом натраг за десет коленаца. И врати се сунце за десет коленаца по коленцима по којима беше сишло. Isaiah 38:9 Ово написа Језекија цар Јудин кад се разболе, и оздрави од болести своје: Isaiah 38:10 Ја рекох, кад се пресекоше дани моји: Идем к вратима гробним, узе ми се остатак година мојих. Isaiah 38:11 Рекох: Нећу видети Господа Господа у земљи живих, нећу више видети човека међу онима који станују на свету. Isaiah 38:12 Век мој прође и пренесе се од мене као шатор пастирски; пресекох живот свој као ткач, одсећи ће ме од оснутка; од јутра до вечера учинићеш ми крај. Isaiah 38:13 Мишљах за јутра да ће као лав потрти све кости моје; од јутра до вечера учинићеш ми крај. Isaiah 38:14 Пиштах као ждрал и као ластавица, уках као голубица, очи ми ишчилеше гледајући горе: Господе, у невољи сам, олакшај ми. Isaiah 38:15 Шта да кажем? Он ми каза, и учини. Проживећу све године своје по јаду душе своје. Isaiah 38:16 Господе, о том се живи и у том је свему живот духа мог, исцелио си ме и сачувао у животу. Isaiah 38:17 Ево, на мир дође ми љут јад; али Теби би мило да извучеш душу моју из јаме погибли, јер си бацио за леђа своја све грехе моје. Isaiah 38:18 Јер неће гроб Тебе славити, неће Те смрт хвалити, и који сиђу у гроб не надају се Твојој истини. Isaiah 38:19 Живи, живи, они ће Те славити као ја данас: отац ће синовима јављати истину Твоју. Isaiah 38:20 Господ ме спасе, зато ћемо певати песме моје у дому Господњем док смо год живи. Isaiah 38:21 А Исаија беше рекао да узму груду сувих смокава и превију на оток, те ће оздравити. Isaiah 38:22 И Језекија беше рекао: Шта ће бити знак да ћу отићи у дом Господњи? Isaiah 39:0 Isaiah 39:1 У то време Меродах-Валадан, син Валаданов, цар вавилонски, посла књигу с даром Језекији; јер беше чуо да је био болестан и оздравио. Isaiah 39:2 И Језекија се обрадова томе, и показа им све ризнице своје, сребро и злато и мирисе, и најбоље уље, и кућу где му беше оружје, и шта се год налажаше у ризницама његовим, не оста ништа да им не показа Језекија у кући својој и у свему господству свом. Isaiah 39:3 Тада дође пророк Исаија к цару Језекији и рече му: Шта су говорили ти људи и одакле су дошли к теби? А Језекија рече: Из далеке земље дошли су к мени, из Вавилона. Isaiah 39:4 А он рече: Шта су видели у твом двору? А Језекија рече: Видели су све што има у мом двору; није остало ништа у ризницама мојим да им нисам показао. Isaiah 39:5 Тада рече Исаија Језекији: Чуј реч Господа над војскама. Isaiah 39:6 Ево доћи ће време кад ће се однети у Вавилон све што има у кући твојој, и што су сабирали оци твоји до данас, неће остати ништа, вели Господ. Isaiah 39:7 И синове твоје, који ће изаћи од тебе, које ћеш родити, узеће да буду дворани у двору цара вавилонског. Isaiah 39:8 А Језекија рече Исаији: Добра је реч Господња коју си рекао. Још рече: Је ли? За мог века биће мир и вера? Isaiah 40:0 Isaiah 40:1 Тешите, тешите народ мој, говори Бог ваш. Isaiah 40:2 Говорите Јерусалиму љубазно, и јављајте му да се навршио рок његов, да му се безакоње опростило, јер је примио из руке Господње двојином за све грехе своје. Isaiah 40:3 Глас је некога који виче: Приправите у пустињи пут Господњи, поравните у пустоши стазу Богу нашем. Isaiah 40:4 Све долине нека се повисе, и све горе и брегови нека се слегну, и што је криво нека буде право, и неравна места нека буду равна. Isaiah 40:5 И јавиће се слава Господња, и свако ће тело видети; јер уста Господња говорише. Isaiah 40:6 Глас говори: Вичи. И рече: Шта да вичем? Да је свако тело трава и све добро његово као цвет пољски. Isaiah 40:7 Суши се трава, цвет опада кад дух Господњи дуне на њ; доиста је народ трава. Isaiah 40:8 Суши се трава, цвет опада; али реч Бога нашег остаје довека. Isaiah 40:9 Изађи на високу гору, Сионе, који јављаш добре гласове; подигни силно глас свој, Јерусалиме, који јављаш добре гласове; подигни, не бој се. Кажи градовима Јудиним: Ево Бога вашег. Isaiah 40:10 Ево, Господ Бог иде на јаког, и мишица ће Његова овладати њим; ево плата је његова код Њега и дело његово пред Њим. Isaiah 40:11 Као пастир пашће стадо своје; у наручје своје сабраће јагањце, и у недрима ће их носити, а дојилице ће водити полако. Isaiah 40:12 Ко је измерио воду грстима својим и небеса премерио пеђу? Ко је мером измерио прах земаљски, и горе измерио на мерила и брегове на потег? Isaiah 40:13 Ко је управљао Духом Господњим? Или Му био саветник и научио Га? Isaiah 40:14 С ким се договарао и ко Га је уразумио и научио путу суда, и научио Га знању и показао Му пут разума? Isaiah 40:15 Гле, народи су као кап из ведра, и као прашка на мерилима броје се; гле, премешта острва као прашак. Isaiah 40:16 Ни Ливан не би био доста за огањ, и животиње његове не би биле доста за жртву паљеницу. Isaiah 40:17 Сви су народи као ништа пред Њим, мање неголи ништа и таштина вреде Му. Isaiah 40:18 С ким ћете дакле изједначити Бога? И какву ћете Му прилику наћи? Isaiah 40:19 Уметник лије лик, и златар га позлаћује, и верижице сребрне лије. Isaiah 40:20 А ко је сиромах, те нема шта принети, бира дрво које не труне, и тражи вештог уметника да начини резан лик, који се не помиче. Isaiah 40:21 Не знате ли? Не чујете ли? Не казује ли вам се од искона? Не разумете ли од темеља земаљских? Isaiah 40:22 Он седи над кругом земаљским, и њени су Му становници као скакавци; Он је разастро небеса као платно и разапео их као шатор за стан. Isaiah 40:23 Он обраћа кнезове у ништа, судије земаљске чини да су као таштина. Isaiah 40:24 Као да нису посађени ни посејани, и као да им се стабло није укоренило у земљи, чим дуне на њих, посахну, и вихор као плеву разнесе их. Isaiah 40:25 С ким ћете ме дакле изједначити да бих био као он? вели Свети. Isaiah 40:26 Подигните горе очи своје и видите; ко је то створио? Ко изводи војску свега тога на број и зове свако по имену, и велике ради силе Његове и јаке моћи не изостаје ниједно? Isaiah 40:27 Зашто говориш, Јакове, и кажеш, Израиљу: Сакривен је пут мој од Господа, и ствар моја не излази пред Бога мог? Isaiah 40:28 Не знаш ли? Ниси ли чуо да Бог вечни Господ, који је створио крајеве земаљске, не сустаје нити се утруђује? Разуму Његовом нема мере. Isaiah 40:29 Он даје снагу уморном, и нејаком умножава крепост. Isaiah 40:30 Деца се море и сустају, и младићи падају; Isaiah 40:31 Али који се надају Господу, добијају нову снагу, подижу се на крилима као орлови, трче и не сустају, ходе и не море се. Isaiah 41:0 Isaiah 41:1 Умукните преда мном, острва; и народи нека се поткрепе, нека приступе, и тада нека кажу: Хајдемо да се судимо. Isaiah 41:2 Ко је подигао правду с истока? Ко је дозвао да иде за њим устопце? Ко јој је покорио народе и дао јој власт над царевима и учинио те су као прах мачу њеном и као развејана плева луку њеном? Isaiah 41:3 Погна их, прође мирно путем, којим не беше ходао ногама својим. Isaiah 41:4 Ко је урадио и учинио то? И зове нараштаје од искона? Ја, Господ, први и последњи, ја исти. Isaiah 41:5 Видеше острва и уплашише се, крајеви земаљски задрхташе, приближише се и дођоше. Isaiah 41:6 Један другом помагаше, и брату свом говораше: Буди храбар. Isaiah 41:7 Дрводеља храбраше златара: који клепље храбраше оног који кује на наковњу, говорећи: Добро је за спајање. И притврђиваше клинцима да се не помиче. Isaiah 41:8 Али ти, Израиљу, слуго мој; Јакове, кога изабрах, семе Аврама пријатеља мог; Isaiah 41:9 Ти, кога узех с крајева земаљских, и између изабраних њених дозвах те, и рекох ти: Ти си мој слуга, ја те изабрах, и не одбацих тебе; Isaiah 41:10 Не бој се, јер сам ја с тобом; не плаши се, јер сам ја Бог твој; укрепићу те и помоћи ћу ти, и подупрећу те десницом правде своје. Isaiah 41:11 Гле, постидеће се и посрамиће сви који се љуте на тебе; биће као ништа и изгинуће противници твоји. Isaiah 41:12 Потражићеш супарнике своје, али их нећеш наћи, биће као ништа, и који војују на те, нестаће их. Isaiah 41:13 Јер ја Господ Бог твој држим те за десницу, и кажем ти: Не бој се, ја ћу ти помагати. Isaiah 41:14 Не бој се, црвићу Јаковљев, народићу Израиљев, ја ћу ти помагати, говори Господ и Избавитељ твој, Светац Израиљев. Isaiah 41:15 Гле, учинићу те да будеш као справа за вршење нова са зупцима: врећи ћеш горе и сатрћеш их, и брда ћеш обратити у плеву. Isaiah 41:16 Вијаћеш их, и ветар ће их однети и вихор ће их расути, а ти ћеш се веселити у Господу и хвалићеш се Свецем Израиљевим. Isaiah 41:17 Сиромахе и убоге, који траже воде а ње нема, којима се језик осушио од жеђи, њих ћу услишити ја Господ, ја Бог Израиљев нећу их оставити. Isaiah 41:18 Отворићу реке на висовима, и изворе усред долина, пустињу ћу обратити у језеро водено, и суву земљу у изворе водене. Isaiah 41:19 Посадићу у пустињи кедар, ситим, мирту и маслину; посадићу у пустој земљи јелу, брест и шимшир, Isaiah 41:20 Да виде и познају и да промисле и разумеју да је то урадила рука Господња, и Светац Израиљев да је то створио. Isaiah 41:21 Изнесите парбу своју, вели Господ, покажите разлоге своје, вели цар Јаковљев. Isaiah 41:22 Нека дођу и нека нам објаве шта ће бити; објавите нам шта је прво било, да промислимо и познамо шта ће бити иза тога; или кажите нам шта ће бити унапредак. Isaiah 41:23 Кажите шта ће бити после, и познаћемо да сте богови; или учините шта добро или зло, и дивићемо се и гледати сви. Isaiah 41:24 Гле, ви нисте ништа, и дело ваше није ништа; који вас избира, гад је. Isaiah 41:25 Подигох једног са севера, и доћи ће; од истока сунчаног призваће име моје, ступаће по главарима као по калу и као што лончар гази блато. Isaiah 41:26 Ко је објавио од искона, да бисмо знали, или од старина, да бисмо рекли: Истина је? Али нема никога да би објавио, нити има кога да је напред казао, нити има кога да би чуо речи ваше. Isaiah 41:27 Ја први Сиону кажем: Ето, ето тога. У Јерусалиму ћу дати ко ће јављати добре гласове. Isaiah 41:28 Јер погледам, али нема никога, нема међу њима ниједнога ко би саветовао; питам их, али не одговарају ни речи. Isaiah 41:29 Гле, сви су таштина, ништа су дела њихова; ливени су ликови њихови ветар и ништавило. Isaiah 42:0 Isaiah 42:1 Ево слуге мог, кога подупирем, изабраника мог, који је мио души мојој; метнућу Дух свој на Њега, суд народима јављаће. Isaiah 42:2 Неће викати ни подизати, нити ће се чути глас Његов по улицама. Isaiah 42:3 Трску стучену неће преломити, и свештило које се пуши неће угасити; јављаће суд по истини. Isaiah 42:4 Неће Му досадити, нити ће се уморити, докле не постави суд на земљи, и острва ће чекати науку Његову. Isaiah 42:5 Овако говори Бог Господ, који је створио небеса и разапео их, који је распростро земљу и шта она рађа, који даје дисање народу што је на њој и дух онима што ходе по њој: Isaiah 42:6 Ја Господ дозвах Те у правди, и држаћу Те за руку, и чуваћу Те, и учинићу Те да будеш завет народу, видело народима; Isaiah 42:7 Да отвориш очи слепима, да изведеш сужње из затвора и из тамнице који седе у тами. Isaiah 42:8 Ја сам Господ, то је име моје, и славу своју нећу дати другом ни хвалу своју ликовима резаним. Isaiah 42:9 Ево, пређашње дође, и ја јављам ново, пре него настане казујем вам. Isaiah 42:10 Певајте Господу песму нову, хвалу Његову од краја земље, који се плавите по мору и све што је у њему, острва и који живите на њима. Isaiah 42:11 Пустиња и градови њени, села где станује Кидар, нека подигну глас, нека певају који живе по стенама, нека кликују саврх гора. Isaiah 42:12 Нека дају славу Господу, и хвалу Његову нека јављају по острвима. Isaiah 42:13 Господ ће изаћи као јунак, подигнуће ревност своју као војник, викаће и кликовати, надвладаће непријатеље своје. Isaiah 42:14 Ћутах дуго, чињах се глув, устезах се; али ћу сада викати као жена кад се порађа, и све ћу потрти и истребити. Isaiah 42:15 Опустећу горе и брегове, и сваку траву на њима осушићу, и од река ћу начинити острва, и језера ћу исушити. Isaiah 42:16 И водићу слепе путем који нису знали; водићу их стазама које нису знали; обратићу пред њима мрак у светлост и шта је неравно у равно. То ћу им учинити, и нећу их оставити. Isaiah 42:17 Тада ће се вратити натраг и посрамити се који се уздају у лик резани, који говоре ликовима ливеним: Ви сте наши богови. Isaiah 42:18 Чујте, глуви; прогледајте, слепи, да видите. Isaiah 42:19 Ко је слеп осим слуге мог? И ко је глув као посланик мој кога шаљем? Ко је слеп као Савршени? Ко је слеп као слуга Господњи? Isaiah 42:20 Гледаш много, али не видиш; отворене су ти уши, али не чујеш. Isaiah 42:21 Господу беше мио ради правде Његове, учини закон великим и славним. Isaiah 42:22 А народ је оплењен и потлачен, сви су колики повезани у пећинама и сакривени у тамницама; посташе плен, а нема никога да би избавио; посташе грабеж, а нема никога да би рекао: Врати. Isaiah 42:23 Ко између вас чује ово и пази и слуша за после? Isaiah 42:24 Ко је дао Јакова да се потлачи и Израиља отимачима? Није ли Господ, коме згрешисмо? Јер не хтеше ходити путевима Његовим нити слушаше закон Његов. Isaiah 42:25 Зато изли на њих жестоку јарост своју и силан рат, и запали га унаоколо, али он не разуме; запали га, али он не мари. Isaiah 43:0 Isaiah 43:1 Али сада овако вели Господ, који те је створио, Јакове, и који те је саздао, Израиљу: не бој се, јер те откупих, позвах те по имену твом; мој си. Isaiah 43:2 Кад пођеш преко воде, ја ћу бити с тобом, или преко река, неће те потопити; кад пођеш кроз огањ, нећеш изгорети и неће те пламен опалити. Isaiah 43:3 Јер сам ја Господ, Бог твој, Светац Израиљев, Спаситељ твој; дадох у откуп за те Мисир, Етиопску и Севу место тебе. Isaiah 43:4 Откако си ми постао драг, прославио си се и ја те љубих; и дадох људе за те и народе за душу твоју. Isaiah 43:5 Не бој се, јер сам ја с тобом; од истока ћу довести семе твоје, и од запада сабраћу те. Isaiah 43:6 Казаћу северу: Дај, и југу: Не брани; доведи синове моје из далека и кћери моје с крајева земаљских, Isaiah 43:7 Све, који се зову мојим именом и које створих на славу себи, саздах и начиних. Isaiah 43:8 Изведи народ слепи који има очи, и глуви који има уши. Isaiah 43:9 Сви народи нека се скупе, и нека се саберу племена; ко је између њих напред казао то или нам казао шта је било пре? Нека доведу сведоке своје и оправдају се; или нека чују, и кажу: Истина је. Isaiah 43:10 Ви сте моји сведоци, вели Господ, и слуга мој кога изабрах, да бисте знали и веровали ми и разумели да сам ја; пре мене није било Бога нити ће после мене бити. Isaiah 43:11 Ја сам, ја сам Господ, и осим мене нема Спаситеља. Isaiah 43:12 Ја објавих, и спасох, и напред казах, и никоји туђ бог међу вама, и ви сте ми сведоци, вели Господ, и ја сам Бог. Isaiah 43:13 Ја сам од пре него дан поста, и нико не може избавити из моје руке; кад радим, ко ће смести? Isaiah 43:14 Овако говори Господ Избавитељ ваш, Светац Израиљев: Вас ради послаћу у Вавилон и побацаћу све преворнице, и Халдејце с лађама, којима се хвале. Isaiah 43:15 Ја сам Господ Светац ваш, Створитељ Израиљев, цар ваш. Isaiah 43:16 Овако говори Господ који је начинио по мору пут и по силним водама стазу, Isaiah 43:17 Који изводи кола и коње, војску и силу, да сви попадају и не могу устати, да се угасе као што се гаси свештило: Isaiah 43:18 Не помињите шта је пре било и не мислите о старим стварима. Isaiah 43:19 Ево, ја ћу учинити ново, одмах ће настати; нећете ли га познати? Још ћу начинити у пустињи пут, реке у сувој земљи. Isaiah 43:20 Славиће ме звери пољске, змајеви и сове, што сам извео у пустињу воде, реке у земљи сувој, да напојим народ свој, изабраника свог. Isaiah 43:21 Народ који саздах себи, приповедаће хвалу моју. Isaiah 43:22 А ти, Јакове, не призива ме, и бејах ти досадан, Израиљу. Isaiah 43:23 Ниси ми принео јагњета на жртву паљеницу, и жртвама својим ниси ме почастио; нисам те нагонио да ми служиш приносима, нити сам те трудио да ми кадиш. Isaiah 43:24 Ниси ми купио за новце када, нити си ме претилином жртава својих наситио, него си ме мучио својим гресима, и досадио си ми безакоњем својим. Isaiah 43:25 Ја, ја сам бришем твоје преступе себе ради, и грехе твоје не помињем. Isaiah 43:26 Опомени ме, да се судимо, казуј, да се оправдаш. Isaiah 43:27 Отац твој први сагреши, и учитељи твоји скривише ми. Isaiah 43:28 Зато ћу избацити из светиње кнезове, и даћу Јакова у проклетство и Израиља у срамоту. Isaiah 44:0 Isaiah 44:1 Али сада чуј, Јакове, слуго мој, и Израиљу, кога изабрах. Isaiah 44:2 Овако вели Господ, који те је створио и саздао од утробе материне, и који ти помаже: не бој се, слуго мој Јакове, и мили, кога изабрах. Isaiah 44:3 Јер ћу излити воду на жеднога и потоке на суву земљу, излићу Дух свој на семе твоје и благослов свој на твоје натражје. Isaiah 44:4 И процветаће као у трави, као врбе покрај потока. Isaiah 44:5 Овај ће рећи: Ја сам Господњи, а онај ће се звати по имену Јаковљевом, а други ће се писати својом руком Господњи, и презиваће се именом Израиљевим. Isaiah 44:6 Овако говори Господ Цар Израиљев и Избавитељ његов, Господ над војскама: ја сам први и ја сам последњи, и осим мене нема Бога. Isaiah 44:7 И ко као ја оглашује и објављује ово, или ми уређује откако населих стари народ? Нека им јави шта ће бити и шта ће доћи. Isaiah 44:8 Не бојте се и не плашите се; нисам ли ти давно казао и објавио? Ви сте ми сведоци; има ли Бога осим мене? Да, нема стене, не знам ни једне. Isaiah 44:9 Који граде резане ликове, сви су ништа, и миле ствари њихове не помажу ништа, и оне су им сведоци да не виде и не разумеју, да би се посрамили. Isaiah 44:10 Ко гради бога и лије лик, није ни на какву корист. Isaiah 44:11 Гле, сви ће се другови његови посрамити, и уметници више од других људи; нека се скупе сви и стану, биће их страх и посрамиће се сви. Isaiah 44:12 Ковач клештима ради на живом угљевљу, и кује чекићем, и ради снагом своје руке, гладује, те изнемогне, и не пије воде, те сустане. Isaiah 44:13 Дрводеља растеже врпцу и бележи црвенилом, теше и заокружује, и начиња као лик човечји, као лепог човека, да стоји у кући. Isaiah 44:14 Сече себи кедре, и узима чесевину и храст или шта је најчвршће међу дрвећем шумским; сади јасен, и од дажда расте. Isaiah 44:15 И бива човеку за огањ, и узме га, те се греје; упали га, те пече хлеб; и још гради од њега бога и клања му се; гради од њега лик резан, и пада на колена пред њим. Isaiah 44:16 Половину ложи на огањ, уз половину једе месо испекавши печење, и бива сит, и греје се и говори: Аха, огрејах се, видех огањ. Isaiah 44:17 А од остатка гради бога, резан лик свој, пада пред њим на колена и клања се, и моли му се и говори: Избави ме, јер си ти бог мој. Isaiah 44:18 Не знају, нити разумеју, јер су им очи заслепљене да не виде, и срца, да не разумеју. Isaiah 44:19 Нити узимају на ум, нема знања ни разума да би који рекао: Половину овог спалих на огањ, и на угљу од њега испекох хлеб, испекох месо и једох; и од остатка еда ли ћу начинити гад, и пању дрвеном хоћу ли се клањати? Isaiah 44:20 Такав се храни пепелом, преварено срце заводи га да не може избавити душу своју, нити рећи: Није ли лаж што ми је у десници? Isaiah 44:21 Памти то, Јакове и Израиљу, јер си мој слуга; ја сам те саздао, слуга си мој, Израиљу, нећу те заборавити. Isaiah 44:22 Расућу као облак преступе твоје, и грехе твоје као маглу; врати се к мени, јер сам те избавио. Isaiah 44:23 Певајте, небеса, јер Господ учини, подвикујте, низине земаљске, попевајте, горе, шуме и сва дрва у њима, јер избави Господ Јакова и прослави се у Израиљу. Isaiah 44:24 Овако говори Господ, Избавитељ твој, који те је саздао од утробе материне: ја Господ начиних све: разапех небо сам, распрострех земљу сам собом; Isaiah 44:25 Уништавам знаке лажљивцима, и враче обезумљујем, враћам натраг мудраце, и претварам мудрост њихову у лудост; Isaiah 44:26 Потврђујем реч слуге свог, и навршујем савет гласника својих; говорим Јерусалиму: Населићеш се, и градовима Јудиним: Сазидаћете се; и пустолине њихове подигнућу; Isaiah 44:27 Говорим дубини: Пресахни и исушићу реке твоје; Isaiah 44:28 Говорим Киру: Пастир си мој; и извршиће сву вољу моју, и казаће Јерусалиму: Сазидаћеш се, и цркви: Основаћеш се. Isaiah 45:0 Isaiah 45:1 Овако говори Господ помазанику свом Киру, кога држим за десницу, да оборим пред њим народе и цареве распашем, да се отварају врата пред њим и да не буду врата затворена: Isaiah 45:2 Ја ћу ићи пред тобом, и путеве неравне поравнићу, врата бронзана разбићу и преворнице гвоздене сломићу. Isaiah 45:3 И даћу ти благо тајно и богатство сакривено, да познаш да сам ја Господ Бог Израиљев, који те зовем по имену. Isaiah 45:4 Ради слуге свог Јакова и Израиља изабраника свог прозвах те именом твојим и презименом, премда ме не знаш. Isaiah 45:5 Ја сам Господ, и нема другог, осим мене нема бога; опасах те, премда ме не знаш, Isaiah 45:6 Да би познали од истока сунчаног и од запада да нема другог осим мене; ја сам Господ и нема другог, Isaiah 45:7 Који правим светлост и стварам мрак, градим мир и стварам зло; ја Господ чиним све то. Isaiah 45:8 Росите, небеса, озго, и облаци нека капљу правдом, нека се отвори земља и нека роди спасењем и заједно нека узрасте правда; ја Господ створих то. Isaiah 45:9 Тешко оном ко се свађа с Творцем својим; цреп с другим цреповима нека се свађа; али хоће ли као рећи лончару свом: Шта радиш? За твој посао нема руку. Isaiah 45:10 Тешко оном ко говори оцу: Што рађаш? И жени: Што се порађаш? Isaiah 45:11 Овако вели Господ Светац Израиљев и Творац његов: Питајте ме шта ће бити; за синове моје и за дело руку мојих наређујте ми. Isaiah 45:12 Ја сам начинио земљу и човека на њој створио, ја сам разапео небеса својим рукама, и свој војсци њиховој дао заповест. Isaiah 45:13 Ја га подигох у правди, и све путеве његове поравнићу; он ће сазидати мој град и робље моје отпустиће, не за новце ни за дарове, вели Господ над војскама. Isaiah 45:14 Овако вели Господ: Труд мисирски и трговина етиопска и Саваца људи високог раста доћи ће к теби и бити твоја; за тобом ће пристати, у оковима ће ићи, и теби ће се клањати, теби ће се молити говорећи: Доиста, Бог је у теби, и нема другог Бога. Isaiah 45:15 Да, ти си Бог, који се кријеш, Бог Израиљев, Спаситељ. Isaiah 45:16 Они ће се сви постидети и посрамити, отићи ће са срамотом свиколики који граде ликове. Isaiah 45:17 А Израиља ће спасти Господ спасењем вечним, нећете се постидети нити ћете се осрамотити довека. Isaiah 45:18 Јер овако вели Господ, који је створио небо, Бог, који је саздао земљу и начинио је и утврдио, и није је створио напразно, него је начинио да се на њој настава: ја сам Господ, и нема другог. Isaiah 45:19 Нисам говорио тајно ни на мрачном месту на земљи, нисам рекао семену Јаковљевом: Тражите ме узалуд. Ја Господ говорим правду, јављам шта је право. Isaiah 45:20 Скупите се и дођите, приступите сви који сте се избавили између народа. Ништа не знају који носе дрво од свог лика и моле се богу који не може помоћи. Isaiah 45:21 Огласите, и доведите, нека већају заједно: ко је то од старине казао? Ко је јавио још онда? Нисам ли ја, Господ? Нема осим мене другог Бога, нема Бога праведног и Спаситеља другог осим мене. Isaiah 45:22 Погледајте у мене, и спашћете се сви крајеви земаљски; јер сам ја Бог, и нема другог. Isaiah 45:23 Собом се заклех; изађе из уста мојих реч праведна, и неће се порећи, да ће им се поклонити свако колено, и заклињати се сваки језик, Isaiah 45:24 И говориће: У Господу је правда и сила; к Њему ће доћи; али ће се посрамити сви који се гневе на Њ. Isaiah 45:25 У Господу ће се оправдати и прославити све семе Израиљево. Isaiah 46:0 Isaiah 46:1 Паде Вил, извали се Нево; ликови њихови метнуше се на животињу и на стоку; шта носите, тешко је, и умориће. Isaiah 46:2 Извалише се, падоше сви, не могоше избавити товар, него и сами одоше у ропство. Isaiah 46:3 Слушајте ме, доме Јаковљев и сви који сте остали од дома Израиљевог, које носим од утробе, које држим од рођења. Isaiah 46:4 И до старости ваше ја ћу бити исти, и ја ћу вас носити до седог века; ја сам створио и ја ћу носити, ја ћу вас носити и избавићу. Isaiah 46:5 С ким ћете ме изједначити и упоредити? Кога ћете ми узети за прилику да би био као ја? Isaiah 46:6 Просипају злато из тобоца и мере сребро на мерила, плаћају златару да начини од њега бога, пред којим падају и клањају се. Isaiah 46:7 Мећу га на раме и носе га, и постављају га на место његово, те стоји и не миче се с места свог; ако га ко зове, не одзива се нити га избавља из невоље његове. Isaiah 46:8 Памтите то, и покажите се да сте људи, узмите на ум, преступници! Isaiah 46:9 Памтите шта је било од старине; јер сам ја Бог, и нема другог Бога, и нико није као ја, Isaiah 46:10 Који од почетка јављам крај и издалека шта још није било; који кажем: намера моја стоји и учинићу све што ми је воља. Isaiah 46:11 Зовем с истока птицу и из далеке земље човека који ће извршити шта сам наумио. Рекох и довешћу то, наумих и учинићу. Isaiah 46:12 Слушајте ме, који сте упорног срца, који сте далеко од правде. Isaiah 46:13 Приближих правду своју, није далеко, и спасење моје неће одоцнити, јер ћу у Сиону поставити спасење, у Израиљу славу своју. Isaiah 47:0 Isaiah 47:1 Сиђи и седи у прах, девојко, кћери вавилонска; седи на земљу, нема престола, кћери халдејска; јер се нећеш више звати нежна и љупка. Isaiah 47:2 Узми жрвње, и мељи брашно, откриј косу своју, изуј се, загали ноге, иди преко река. Isaiah 47:3 Откриће се голотиња твоја, и видеће се срамота твоја; осветићу се, и нико ми неће сметати. Isaiah 47:4 Име је Избавитељу нашем Господ над војскама, Светац Израиљев. Isaiah 47:5 Седи ћутећи, и уђи у таму, кћери халдејска; јер се нећеш више звати госпођа царствима. Isaiah 47:6 Разгневих се на народ свој, оскврних наследство своје и предадох га теби у руке; а ти им не показа милост; на старце си метала претешки јарам свој; Isaiah 47:7 И говорила си: Довека ћу бити госпођа; али никад ниси то узимала на ум, нити си помишљала шта ће бити на послетку. Isaiah 47:8 Сада дакле чуј ово, која живиш у сластима и без бриге седиш и говориш у срцу свом: Ја сам, и нема друге осим мене, нећу бити удовица нити ћу осиротети. Isaiah 47:9 То ће ти обоје доћи уједанпут, у исти дан, да осиротиш и обудовиш, доћи ће ти потпуно, ради мноштва чини твојих и ради велике силе чарања твог. Isaiah 47:10 Јер си се поуздала у злоћу своју говорећи: Нико ме не види. Мудрост твоја и знање твоје преварише те, те си говорила у срцу свом: Ја сам, и осим мене нема друге. Isaiah 47:11 Зато ће доћи на те зло, а нећеш знати одакле излази, и попашће те невоља, да је нећеш моћи одбити, и доћи ће на те уједанпут погибао, за коју нећеш знати. Isaiah 47:12 Стани сада с врачањем својим и с мноштвом чини својих, око којих си се трудила од младости своје, не би ли се помогла, не би ли се окрепила. Isaiah 47:13 Уморила си се од мноштва намера својих; нека стану сада звездари, који гледају звезде, који проричу сваког месеца, и нека те сачувају од оног што ће доћи на те. Isaiah 47:14 Гле, они су као плева, огањ ће их спалити, ни сами себе неће избавити из пламена; неће остати угља да се ко огреје, ни огња да би се поседело код њега. Isaiah 47:15 Такви ће бити они с којима си се трудила и с којима си трговала од младости своје, разбећи ће се сваки на своју страну; неће бити никога да те избави. Isaiah 48:0 Isaiah 48:1 Чујте ово, доме Јаковљев, који се зовете именом Израиљевим, и из воде Јудине изађосте, који се кунете именом Господњим, и Бога Израиљевог помињете, али не по истини и по правди. Isaiah 48:2 Јер се именују по Светом граду, ослањају се на Бога Израиљевог, коме је име Господ над војскама. Isaiah 48:3 Шта је пре бивало, казивах напред одавно, и шта из мојих уста изађе и објавих, учиних брзо и зби се. Isaiah 48:4 Знао сам да си упоран, и врат да ти је гвоздена жила, и чело да ти је од бронзе. Isaiah 48:5 И зато ти одавна објавих, пре него се зби казах ти, да не би рекао: Идол мој учини то, и лик мој резани и лик мој ливени заповедише тако. Isaiah 48:6 Чуо си; погледај све то; а ви нећете ли објављивати? Одселе ти јављам ново и сакривено, шта ниси знао; Isaiah 48:7 Сада се створи, и недавно, и пре овог дана ниси чуо, да не кажеш: Гле, знао сам. Isaiah 48:8 Нити си чуо ни знао, и пре ти се уши не отворише, јер знадох да ћеш чинити неверу, и да се зовеш преступник од утробе материне. Isaiah 48:9 Имена свог ради устегнућу гнев свој, и ради хвале своје уздржаћу се према теби, да те не истребим. Isaiah 48:10 Ево, претопићу те, али не као сребро, пребраћу те у пећи невоље. Isaiah 48:11 Себе ради, себе ради учинићу, јер како би се хулило на име моје? И славе своје нећу дати другом. Isaiah 48:12 Чуј ме, Јакове и Израиљу, ког ја позвах: ја сам први, ја сам и последњи. Isaiah 48:13 И моја је рука основала земљу, и моја је десница измерила небеса пеђу; кад их зовнем, сви дођу. Isaiah 48:14 Скупите се сви и чујте: ко је од њих објавио ово? Господ га милује, он ће извршити вољу Његову на Вавилону, и мишица ће Његова бити насупрот Халдејцима. Isaiah 48:15 Ја, ја рекох, и позвах га, довешћу га, и биће срећан на свом путу. Isaiah 48:16 Приступите к мени, чујте ово: од почетка нисам говорио тајно; откако то би, бејах онде; а сада Господ Господ посла ме и Дух Његов. Isaiah 48:17 Овако вели Господ, Избавитељ твој, Светац Израиљев: Ја сам Господ Бог твој који те учим да би напредовао, водим те путем којим треба да идеш. Isaiah 48:18 О, да си пазио на заповести моје! Мир би твој био као река, и правда твоја као валови морски; Isaiah 48:19 И семена би твог било као песка, и порода утробе твоје као зрна његових; име се њихово не би затрло ни истребило испред мене. Isaiah 48:20 Изађите из Вавилона, бежите од Халдејаца; гласно певајући објављујте, казујте, разглашујте до крајева земаљских; реците: Избави Господ слугу свог Јакова. Isaiah 48:21 Неће ожеднети кад их поведе преко пустиње; воду из стене точиће им, јер ће расцепити камен и потећи ће вода. Isaiah 48:22 Нема мира безбожницима, вели Господ. Isaiah 49:0 Isaiah 49:1 Послушајте ме, острва, и пазите народи далеки. Господ ме позва од утробе; од утробе матере моје помену име моје. Isaiah 49:2 И учинио је уста моја да су као оштар мач, у сену руке своје сакри ме; учинио ме је сјајном стрелом, и тулу свом сакри ме. Isaiah 49:3 И рече ми: Ти си слуга мој, у Израиљу ћу се тобом прославити. Isaiah 49:4 А ја рекох: Узалуд се трудих, узалуд и напразно потроших силу своју; али опет суд је мој у Господа и посао мој у Бога мог. Isaiah 49:5 А сада говори Господ, који ме је саздао од утробе материне да сам Му слуга, да Му доведем натраг Јакова; ако се Израиљ и не сабере, опет ћу се прославити пред Господом, и Бог ће мој бити сила моја. Isaiah 49:6 И рече ми: Мало је да ми будеш слуга да се подигне племе Јаковљево и да се врати остатак Израиљев, него те учиних виделом народима да будеш моје спасење до крајева земаљских. Isaiah 49:7 Овако вели Господ, Избавитељ Израиљев, Светац његов, ономе кога презиру, на кога се гади народ, слузи оних који господаре: цареви ће видети и устати, и кнезови ће се поклонити ради Господа, који је веран, ради Свеца Израиљевог, који те је изабрао. Isaiah 49:8 Овако вели Господ: У време милосно услиших те, и у дан спасења помогох ти; и чуваћу те и даћу те да будеш завет народу да утврдиш земљу и наследиш опустело наследство; Isaiah 49:9 Да кажеш сужњима: Изађите; онима који су у мраку: Покажите се. Они ће покрај путева пасти, и паша ће им бити по свим високим местима. Isaiah 49:10 Неће бити гладни ни жедни, неће их бити врућина ни сунце; јер коме их је жао, он ће их водити, и покрај извора водених проводиће их. Isaiah 49:11 И све горе своје обратићу у путеве, и стазе ће моје бити повишене. Isaiah 49:12 Гле, ови ће из далека доћи, гле, и они од севера и од запада, и они из земље синске. Isaiah 49:13 Певајте, небеса, и весели се, земљо, подвикујте, горе, весело; јер Господ утеши свој народ, и на невољнике своје смилова се. Isaiah 49:14 Али Сион рече: Остави ме Господ, и заборави ме Господ. Isaiah 49:15 Може ли жена заборавити пород свој да се не смилује на чедо утробе своје? А да би га и заборавила, ја нећу заборавити тебе. Isaiah 49:16 Гле, на длановима сам те изрезао; зидови су твоји једнако преда мном. Isaiah 49:17 Похитаће синови твоји, а који те раскопаваше и пустошише, отићи ће од тебе. Isaiah 49:18 Подигни очи своје унаоколо, и види: сви се они скупљају и иду к теби. Тако био ја жив, вели Господ, свима њима као накитом заоденућеш се, и уресићеш се њима као невеста. Isaiah 49:19 Јер развалине твоје и пустолине и потрвена земља твоја биће тада тесна за становнике кад се удаље они који те прождираше. Isaiah 49:20 И деца коју ћеш имати, пошто си била без деце, рећи ће да чујеш: Тесно ми је ово место, помакни се да се могу настанити. Isaiah 49:21 А ти ћеш рећи у срцу свом: Ко ми их роди, јер бејах сирота и инокосна, заробљена и прогнана? И ко их отхрани? Ето, ја бејах остала сама, а где они беху? Isaiah 49:22 Овако вели Господ Господ: Ево, подигнућу руку своју к народима, и к племенима ћу подигнути заставу своју, и донеће синове твоје у наручју, и кћери твоје на раменима ће се носити. Isaiah 49:23 И цареви ће бити хранитељи твоји и царице њихове твоје дојкиње, и клањаће ти се лицем до земље, и прах с ногу твојих лизаће, и познаћеш да сам ја Господ, и да се неће осрамотити они који мене чекају. Isaiah 49:24 Хоће ли се јунаку узети плен и хоће ли се отети робље праведноме? Isaiah 49:25 Јер овако говори Господ: и робље јунаку узеће се и плен јакоме отеће се, јер ћу се ја прети с онима који се с тобом пру, и синове твоје ја ћу избавити; Isaiah 49:26 И који ти криво чине, нахранићу их њиховим месом и опиће се својом крвљу као новим вином; и познаће свако тело да сам ја Господ Спаситељ твој и Избавитељ твој, јаки Бог Јаковљев. Isaiah 50:0 Isaiah 50:1 Овако вели Господ: Где је распусна књига матере ваше којом је пустих? Или који је између рукодавалаца мојих коме вас продадох? Гле, за безакоња своја продадосте се и за ваше преступе би пуштена мати ваша. Isaiah 50:2 Зашто кад дођох не би никога? Кад звах, нико се не одазва? Да није како год окраћала рука моја, те не може искупити? Или нема у мене снаге да избавим? Гле, претњом својом исушујем море; обраћам реке у пустињу да се усмрде рибе њихове зато што нестане воде, и мру од жеђи. Isaiah 50:3 Облачим небеса у мрак, и кострет им дајем за покривач. Isaiah 50:4 Господ Господ даде ми језик учен да умем проговорити згодну реч уморном; буди свако јутро, буди ми уши, да слушам као ученици. Isaiah 50:5 Господ Господ отвори ми уши, и ја се не противих, не одступих натраг. Isaiah 50:6 Леђа своја подметах онима који ме бијаху и образе своје онима који ме чупаху; не заклоних лице своје од руга ни од запљувања. Isaiah 50:7 Јер ми Господ Господ помаже, зато се не осрамотих, зато ставих чело своје као кремен, и знам да се нећу постидети. Isaiah 50:8 Близу је Онај који ме правда; ко ће се прети са мном? Станимо заједно; ко је супарник мој? Нека приступи к мени. Isaiah 50:9 Гле, Господ Господ помагаће ми: ко ће ме осудити? Гле, сви ће они као хаљина оветшати, мољац ће их изјести. Isaiah 50:10 Ко се међу вама боји Господа и слуша глас слуге Његовог? Ко ходи по мраку и нема видела, нека се узда у име Господње и нека се ослања на Бога свог. Isaiah 50:11 Гле, сви који ложите огањ и опасујете се искрама, идите у светлости огња свог и у искрама које распалисте. То вам је из моје руке, у мукама ћете лежати. Isaiah 51:0 Isaiah 51:1 Послушајте ме који идете за правдом, који тражите Господа; погледајте стену из које сте исечени, и дубоку јаму из које сте ископани; Isaiah 51:2 Погледајте Аврама, оца свог, и Сару, која вас је родила, како га инокосног позвах и благослових га и умножих га. Isaiah 51:3 Јер ће Господ утешити Сион, утешиће све развалине његове, и пустињу његову учиниће да буде као Едем и пустош његова као врт Господњи, радост ће се и весеље налазити у њему, захваљивање и певање. Isaiah 51:4 Послушај ме, народе мој, и чуј ме, роде мој; јер ће закон од мене изаћи и суд свој поставићу да буде видело народима. Isaiah 51:5 Близу је правда моја, изаћи ће спасење моје, и мишице ће моје судити народима; мене ће острва чекати и у моју ће се мишицу уздати. Isaiah 51:6 Подигните к небу очи своје и погледајте доле на земљу; јер ће небеса ишчезнути као дим и земља ће као хаљина оветшати, и који на њој живе помреће такође; а спасење ће моје остати довека, а правде моје неће нестати. Isaiah 51:7 Послушајте ме који знате правду, народе, коме је у срцу закон мој. Не бојте се ружења људског и од хуљења њиховог не плашите се. Isaiah 51:8 Јер ће их мољац изјести као хаљину, и као вуну изјешће их црв; а правда моја остаје довека и спасење моје од колена на колено. Isaiah 51:9 Пробуди се, пробуди се, обуци се у силу, мишицо Господња; пробуди се као у старо време, за нараштаја прошлих; ниси ли ти исекла Раву и ранила змаја? Isaiah 51:10 Ниси ли ти исушила море, воду бездана великог, од дубине морске начинила пут да прођу избављени? Isaiah 51:11 Тако они које искупи Господ нека се врате и дођу у Сион певајући, и весеље вечно нека буде над главом њиховом; радост и весеље нека задобију, а жалост и уздисање нека бежи. Isaiah 51:12 Ја, ја сам утешитељ ваш; ко си ти да се бојиш човека смртног и сина човечјег, који је као трава? Isaiah 51:13 И заборавио си Бога Творца свог, који је разапео небеса и основао земљу? И једнако се бојиш сваки дан гнева оног који те притешњује кад се спрема да затире? А где је гнев оног који притешњује? Isaiah 51:14 Брзо ће се опростити сужањ, неће умрети у јами, нити ће бити без хлеба. Isaiah 51:15 Јер сам ја Господ Бог твој, који раскидам море, да валови његови буче; Господ над војскама име ми је. Isaiah 51:16 Ја ти метнух у уста речи своје и сеном руке своје заклоних те, да утврдим небеса и оснујем земљу, и кажем Сиону: Ти си мој народ. Isaiah 51:17 Пробуди се, пробуди се, устани, Јерусалиме! Који си пио из руке Господње чашу гнева Његовог, пио си, и талог из страшне чаше испио си. Isaiah 51:18 Од свих синова које је родио ниједан га није водио, и од свих синова које је отхранио ниједан га није прихватио за руку. Isaiah 51:19 Ово те двоје задеси; ко те пожали? Пустош и расап, и глад и мач; ко ће те утешити? Isaiah 51:20 Синови твоји обамрли леже по крајевима свих улица као биво у мрежи пуни гнева Господњег, и карања Бога твог. Isaiah 51:21 Зато чуј ово, невољни, и пијани, не од вина. Isaiah 51:22 Овако вели Господ твој, Господ и Бог твој, који брани свој народ: Ево узимам из твоје руке чашу страшну, талог у чаши гнева свог; нећеш више пити. Isaiah 51:23 Него ћу је дати у руке онима који те муче, који говорише души твојој: Сагни се да пређемо, и ти си им подметао леђа своја да буду као земља и као улица онима који прелазе. Isaiah 52:0 Isaiah 52:1 Пробуди се, пробуди се, обуци се у силу своју, Сионе; обуци красне хаљине своје, Јерусалиме граде свети; јер неће више ући у тебе необрезани и нечисти. Isaiah 52:2 Отреси прах са себе, устани, седи, Јерусалиме; скини окове с врата свог, заробљена кћери сионска. Isaiah 52:3 Јер овако вели Господ: Забадава се продадосте, и искуписте се без новца. Isaiah 52:4 Јер овако вели Господ Господ: У Мисир сиђе мој народ пре да онде живе као дошљаци, али Мисирци им чинише силу ни за шта. Isaiah 52:5 А сада шта ћу ту? вели Господ. Јер је народ мој заборављен низашта; који владају њим, цвеле га, вели Господ, и једнако сваки дан хули се на име моје. Isaiah 52:6 Зато ће познати народ мој име моје, зато ће познати у онај дан да сам ја који говорим: Ево ме. Isaiah 52:7 Како су красне на горама ноге оног који носи добре гласе, који оглашује мир, који јавља добро, оглашује спасење, говори Сиону: Бог твој царује. Isaiah 52:8 Стражари ће твоји подигнути глас, подигнуће глас, и сви ће запевати, јер ће очима видети где Господ води натраг Сион. Isaiah 52:9 Кликујте и певајте, развалине јерусалимске, јер Господ утеши народ свој, избави Јерусалим. Isaiah 52:10 Загали Господ свету мишицу своју пред свим народима, да виде сви крајеви земаљски спасење Бога нашег. Isaiah 52:11 Одступите, одступите, изађите одатле, не дотичите се ничег нечистог; изађите испред њега, очистите се ви који носите судове Господње. Isaiah 52:12 Јер нећете изаћи у хитњи, нити ћете ићи бежећи; јер ће Господ ићи пред вама, и задња војска биће вам Бог Израиљев. Isaiah 52:13 Гле, слуга ће мој бити срећан, подигнуће се и узвисиће се и прославиће се. Isaiah 52:14 Како се многи зачудише Теби, што беше нагрђен у лицу мимо сваког човека, и у стасу мимо синова човечјих, Isaiah 52:15 Тако ће опет удивити многе народе, цареви ће пред Њим затиснути уста своја, јер ће видети шта им није казивано и разумеће шта нису слушали. Isaiah 53:0 Isaiah 53:1 Ко верова проповедању нашем, и мишица Господња коме се откри? Isaiah 53:2 Јер изниче пред Њим као шибљика, и као корен из суве земље; не би обличја ни лепоте у Њега; и видесмо Га, и не беше ништа на очима, чега ради бисмо Га пожелели. Isaiah 53:3 Презрен беше и одбачен између људи, болник и вичан болестима, и као један од кога свак заклања лице, презрен да Га низашта не узимасмо. Isaiah 53:4 А Он болести наше носи и немоћи наше узе на се, а ми мишљасмо да је рањен, да Га Бог бије и мучи. Isaiah 53:5 Али Он би рањен за наше преступе, избијен за наша безакоња; кар беше на Њему нашег мира ради, и раном Његовом ми се исцелисмо. Isaiah 53:6 Сви ми као овце зађосмо, сваки нас се окрену својим путем, и Господ пусти на Њ безакоње свих нас. Isaiah 53:7 Мучен би и злостављен, али не отвори уста својих; као јагње на заклање вођен би и као овца нема пред оним који је стриже не отвори уста својих. Isaiah 53:8 Од тескобе и од суда узе се, а род Његов ко ће исказати? Јер се истрже из земље живих и за преступе народа мог би рањен. Isaiah 53:9 Одредише Му гроб са злочинцима, али на смрти би с богатим, јер не учини неправду, нити се нађе превара у устима Његовим. Isaiah 53:10 Али Господу би воља да Га бије, и даде Га на муке; кад положи душу своју у принос за грех, видеће натражје, продужиће дане, и шта је Господу угодно напредоваће Његовом руком. Isaiah 53:11 Видеће труд душе своје и наситиће се; праведни слуга мој оправдаће многе својим познањем, и сам ће носити безакоња њихова. Isaiah 53:12 Зато ћу Му дати део за многе, и са силнима ће делити плен, јер је дао душу своју на смрт, и би метнут међу злочинце, и сам носи грехе многих, и за злочинце се моли. Isaiah 54:0 Isaiah 54:1 Весели се, нероткињо која не рађаш, запевај и покликни ти, која не трпиш муке од порођаја, јер пуста има више деце него ли она која има мужа, вели Господ. Isaiah 54:2 Рашири место шатора свог, и завесе стана твог нека се разастру, не брани, продужи ужа своја, коље своје утврди. Isaiah 54:3 Јер ћеш се надесно и налево распространити, и семе ће твоје наследити народе, и пусте ће градове населити. Isaiah 54:4 Не бој се, јер се нећеш осрамотити, и немој се стидети, јер нећеш бити прекорна, него ћеш заборавити срамоту младости своје, и прекора удовиштва свог нећеш се више сећати. Isaiah 54:5 Јер ти је муж Творац твој, име Му је Господ над војскама, и Избавитељ ти је Светац Израиљев, Бог свој земљи зваће се. Isaiah 54:6 Јер као жену остављену и у духу ожалошћену дозва те Господ, и као младу жену пуштену, говори Господ. Isaiah 54:7 Замало оставих те, али с великом милошћу прибраћу те. Isaiah 54:8 У малом гневу сакрих за час лице своје од тебе, али ћу те вечном милошћу помиловати, вели Избавитељ твој Господ. Isaiah 54:9 Јер ми је то као потоп Нојев: јер као што се заклех да потоп Нојев неће више доћи на земљу, тако се заклех да се нећу разгневити на те нити ћу те карати. Isaiah 54:10 Ако ће се и горе помакнути и хумови се поколебати, опет милост моја неће се одмакнути од тебе, и завет мира мог неће се поколебати, вели Господ, који ти је милостив. Isaiah 54:11 Невољнице, коју ветар размеће, која си без утехе, ево ја ћу наместити камење твоје на мрамору порфирном, и основаћу те на сафирима. Isaiah 54:12 И начинићу ти прозоре од кристала, и врата од камена рубина, и све међе твоје од драгог камења. Isaiah 54:13 А синови ће твоји сви бити научени од Господа, и обилан мир имаће синови твоји. Isaiah 54:14 Правдом ћеш се утврдити, далеко ћеш бити од насиља, те се нећеш бојати, и од страхоте, јер ти се неће приближити. Isaiah 54:15 Гле, биће их који ће се сабирати на те, али неће бити од мене; који се год саберу на те, пашће. Isaiah 54:16 Гле, ја сам створио ковача који распаљује угљевље и вади оруђе за свој посао, ја сам створио и крвника да убија. Isaiah 54:17 Никакво оружје начињено против тебе неће бити срећно, и сваки језик који се подигне на те на суду сапрећеш. То је наследство слуга Господњих и правда њихова од мене, вели Господ. Isaiah 55:0 Isaiah 55:1 Ој жедни који сте год, ходите на воду, и који немате новца, ходите, купујте и једите; ходите, купујте без новца и без плате вино и млеко. Isaiah 55:2 Зашто трошите новце своје на оно што није храна, и труд свој на оно што не сити? Слушајте ме, па ћете јести шта је добро, и душа ће се ваша насладити претилине. Isaiah 55:3 Пригните ухо своје и ходите к мени; послушајте, и жива ће бити душа ваша, и учинићу с вама завет вечан, милости Давидове истините. Isaiah 55:4 Ево, дадох га за сведока народима, за вођу и заповедника народима. Isaiah 55:5 Ево, зваћеш народ који ниси знао, и народи који те нису знали стећи ће се к теби, ради Господа Бога твог и Свеца Израиљевог, јер те прослави. Isaiah 55:6 Тражите Господа, док се може наћи; призивајте Га, докле је близу. Isaiah 55:7 Нека безбожник остави свој пут и неправедник мисли своје; и нека се врати ка Господу, и смиловаћу се на њ, и к Богу нашем, јер прашта много. Isaiah 55:8 Јер мисли моје нису ваше мисли, нити су ваши путеви моји путеви, вели Господ; Isaiah 55:9 Него колико су небеса више од земље, толико су путеви моји виши од ваших путева, и мисли моје од ваших мисли. Isaiah 55:10 Јер како пада дажд или снег с неба и не враћа се онамо, него натапа земљу и учини да рађа и да се зелени, да даје семе да се сеје и хлеб да се једе, Isaiah 55:11 Тако ће бити реч моја кад изађе из мојих уста: неће се вратити к мени празна, него ће учинити шта ми је драго, и срећно ће свршити на шта је пошаљем. Isaiah 55:12 Јер ћете с весељем изаћи, и у миру ћете бити вођени; горе и брегови певаће пред вама од радости, и сва ће дрвета пољска пљескати рукама. Isaiah 55:13 Место трња никнуће јела, место коприве никнуће мирта; и то ће бити Господу у славу, за вечан знак, који неће нестати. Isaiah 56:0 Isaiah 56:1 Овако вели Господ: Пазите на суд, и творите правду, јер ће скоро доћи спасење моје, и правда ће се моја објавити. Isaiah 56:2 Благо човеку који тако чини, и сину човечјем који се држи тога чувајући суботу да се не оскврни, чувајући руку своју да не учини зло. Isaiah 56:3 И нека не говори туђин који пристане уз Господа: Господ ме је одлучио од свог народа; и нека не говори ушкопљеник: Гле, ја сам суво дрво. Isaiah 56:4 Јер овако вели Господ за ушкопљенике: Који држе суботе моје и избирају шта је мени угодно, и држе завет мој, Isaiah 56:5 Њима ћу дати у дому свом и међу зидовима својим место и име боље него синова и кћери, име вечно даћу свакоме од њих, које се неће затрти. Isaiah 56:6 А туђине који пристану уз Господа да Му служе и да љубе име Господње, да Му буду слуге, који год држе суботу да је не оскврне и држе завет мој, Isaiah 56:7 Њих ћу довести на свету гору своју и развеселићу их у дому свом молитвеном; жртве њихове паљенице и друге жртве биће угодне на олтару мом, јер ће се дом мој звати дом молитве свим народима. Isaiah 56:8 Господ Господ говори, који сабира прогнанике Израиљеве: Још ћу му сабрати осим оних који су сабрани. Isaiah 56:9 Све звери пољске, ходите да једете, све звери шумске. Isaiah 56:10 Сви су му стражари слепи, ништа не знају, сви су пси неми, не могу лајати, сањиви су, леже, мио им је дремеж. Isaiah 56:11 И пси су прождрљиви, који не знају за ситост; и пастири су који не знају за разум, сваки се окреће својим путем, сваки за својом коришћу са свог краја. Isaiah 56:12 Ходите, узећу вина и напићемо се силовитог пића, и сутра ће бити као данас, и још много више. Isaiah 57:0 Isaiah 57:1 Праведник мре, и нико не мари; и побожни се људи узимају, а нико се не сећа да се пред зло узима праведник; Isaiah 57:2 Долази у мир и почива на постељи својој ко год ходи правим путем. Isaiah 57:3 А ви синови врачарини, роде курварски, који се курвате, приступите овамо. Isaiah 57:4 Ким се ругате? На кога разваљујете уста и плазите језик? Нисте ли синови преступнички, семе лажно? Isaiah 57:5 Који се упаљујете за луговима, под сваким зеленим дрветом, кољете синове своје у потоцима, под врлетима каменим. Isaiah 57:6 Део ти је међу глатким камењем поточним; то је, то је твој део; њему лијеш налив свој, приносиш дар; тиме ли ћу се умирити? Isaiah 57:7 На гори високој и узвишеној мећеш постељу своју; и онамо излазиш да принесеш жртву. Isaiah 57:8 И иза врата и иза довратака мећеш спомен свој; одступивши од мене откриваш се, и изашавши горе шириш одар свој, уговараш с њима, мила ти је постеља њихова, где угледаш место. Isaiah 57:9 Идеш к цару с уљем, с многим мирисима својим; шаљеш посланике своје далеко и понижујеш се до гроба. Isaiah 57:10 Од далеког пута свог уморна не кажеш: Залуду. Налазиш живот руци својој, зато не сустајеш. Isaiah 57:11 И од кога си се уплашила и кога си се побојала, те си слагала и ниси се мене опомињала нити си марила? Што ја ћутах одавна, зато ли ме се не бојиш? Isaiah 57:12 Ја ћу објавити твоју правду и твоја дела; али ти неће помоћи. Isaiah 57:13 Кад станеш викати, нека те избаве они које си сабрала; али ће их све ветар однети, и узеће их таштина. Али ко се у ме узда, наследиће земљу и добиће свету гору моју. Isaiah 57:14 И рећи ће се: Поравните, поравните, приправите пут, уклоните сметње с пута народа мог. Isaiah 57:15 Јер овако говори Високи и узвишени, који живи у вечности, коме је име Свети: На висини и у светињи станујем и с оним ко је скрушеног срца и смерног духа оживљујући дух смерних и оживљујући срце скрушених. Isaiah 57:16 Јер се нећу једнако прети нити ћу се довека гневити, јер би ишчезао преда мном дух и душе које сам створио. Isaiah 57:17 За безакоње лакомости његове разгневих се, и ударих га, сакрих се и разгневих се, јер одметнувши се отиде путем срца свог. Isaiah 57:18 Видим путеве његове, али ћу га исцелити, водићу га и даћу опет утеху њему и његовима који туже. Isaiah 57:19 Ја стварам плод уснама: мир, мир ономе ко је далеко и ко је близу, вели Господ, и исцелићу га. Isaiah 57:20 А безбожници су као море усколебано, које се не може умирити и вода његова измеће нечистоћу и блато. Isaiah 57:21 Нема мира безбожницима, вели Бог мој. Isaiah 58:0 Isaiah 58:1 Вичи из грла, не устежи се, подигни глас свој као труба, и објави народу мом безакоња његова и дому Јаковљевом грехе њихове, Isaiah 58:2 Премда ме сваки дан траже и ради су знати путеве моје, као народ који твори правду и не оставља суд Бога свог; ишту од мене судове праведне, желе приближити се к Богу. Isaiah 58:3 Зашто постисмо, веле, а Ти не погледа, мучисмо душе своје, а Ти не хте знати? Гле, кад постите, чините своју вољу и изгоните све шта вам је ко дужан. Isaiah 58:4 Ето постите да се прете и свађате и да бијете песницом безбожно. Немојте постити тако као данас, да би се чуо горе глас ваш. Isaiah 58:5 Такав ли је пост који изабрах да човек мучи душу своју један дан? Да савија главу своју као сита и да стере пода се кострет и пепео? То ли ћеш звати пост и дан угодан Господу? Isaiah 58:6 А није ли ово пост што изабрах: да развежеш свезе безбожности, да разрешиш ремење од бремена, да отпустиш потлачене, и да изломите сваки јарам? Isaiah 58:7 Није ли да преламаш хлеб свој гладноме, и сиромахе прогнане да уведеш у кућу? Кад видиш голог, да га оденеш, и да се не кријеш од свог тела? Isaiah 58:8 Тада ће синути видело твоје као зора, и здравље ће твоје брзо процвасти, и пред тобом ће ићи правда твоја, слава Господња биће ти задња стража. Isaiah 58:9 Тада ћеш призивати, и Господ ће те чути; викаћеш, и рећи ће: Ево ме. Ако избациш између себе јарам и престанеш пружати прст и говорити зло; Isaiah 58:10 И ако отвориш душу своју гладноме, и наситиш душу невољну; тада ће засјати у мраку видело твоје и тама ће твоја бити као подне. Isaiah 58:11 Јер ће те Господ водити вазда, и ситиће душу твоју на суши, и кости твоје крепиће, и бићеш као врт заливен и као извор коме вода не пресише. Isaiah 58:12 И твоји ће сазидати старе пустолине, и подигнућеш темеље који ће стајати од колена до колена, и прозваћеш се: Који сазида развалине и оправи путеве за насеље. Isaiah 58:13 Ако одвратиш ногу своју од суботе да не чиниш шта је теби драго на мој свети дан, и ако прозовеш суботу милином, свети дан Господњи славним, и будеш га славио не идући својим путевима и не чинећи шта је теби драго, ни говорећи речи, Isaiah 58:14 Тада ћеш се веселити у Господу, и извешћу те на висине земаљске, и даћу ти да једеш наследство Јакова оца свог; јер уста Господња рекоше. Isaiah 59:0 Isaiah 59:1 Гле, није окраћала рука Господња да не може спасти, нити је отежало ухо Његово да не може чути. Isaiah 59:2 Него безакоња ваша раставише вас с Богом вашим, и греси ваши заклонише лице Његово од вас, да не чује. Isaiah 59:3 Јер су руке ваше оскврњене крвљу и прсти ваши безакоњем; усне ваше говоре лаж и језик ваш изриче опачину. Isaiah 59:4 Нема никога да виче за правду, нити има да се пре за истину; уздају се у ништавило, и говоре лаж; зачињу невољу, и рађају муку. Isaiah 59:5 Носе јаја аспидина и ткају паучину; ко поједе јаје њихово умре, и ако које разбије, изађе гуја. Isaiah 59:6 Платно њихово није за хаљине, нити ће се они оденути својим послом; посао је њихов безакоње и у рукама је њиховим насиље. Isaiah 59:7 Ноге им трче на зло и брзе су на проливање крви праве; мисли су њихове безакоње; на путевима је њиховим пустош и расап. Isaiah 59:8 Пут мирни не знају, и на путевима њиховим нема правде; начинили су себи криве стазе; ко год иде по њима, не зна за мир. Isaiah 59:9 Зато је суд далеко од нас, и правда не долази до нас; чекамо видело, а оно, ето мрак; светлост, а оно ходимо по тами. Isaiah 59:10 Пипамо као слепци зид, као они који немају очију пипамо; спотичемо се у подне као у сумрачје; у обиљу смо као мртви. Isaiah 59:11 Ричемо свиколики као медведи, и једнако учемо као голубице; чекамо суд, а њега нема, спасење, а оно је далеко од нас. Isaiah 59:12 Јер се преступи наши умножише пред Тобом и греси наши сведоче на нас; јер су преступи наши код нас и безакоња своја знамо, Isaiah 59:13 Да неверу учинисмо и слагасмо Господу, и одступисмо од Бога свог, говорисмо о насиљу и одмету, да, састављасмо и износисмо из срца речи лажне. Isaiah 59:14 Зато суд одступи натраг, и правда стоји далеко; јер истина паде на улици и правда не може да прође. Isaiah 59:15 И истине је нестало, и ко се уклања од зла, постаје плен. То виде Господ, и не би Му мило што нема суда. Isaiah 59:16 И виде где нема човека, и зачуди се што нема посредника; зато учини Му спасење мишица Његова, и правда Његова подупре Га. Isaiah 59:17 Јер се обуче у правду као у оклоп, и шлем спасења метну на главу; одену се осветом као оделом, и огрте се ревношћу као плаштем. Isaiah 59:18 По делима, по делима да врати гнев противницима својим, плату непријатељима својим, острвима да плати. Isaiah 59:19 И бојаће се имена Господњег са запада, и славе Његове с истока сунчаног; јер ће непријатељ навалити као река, а Дух ће Господњи подигнути заставу супрот њему. Isaiah 59:20 И доћи ће Избавитељ у Сион и к онима од Јакова који се обраћају од греха, вели Господ. Isaiah 59:21 А ово ће бити завет мој с њима, вели Господ: Дух мој, који је у теби, и речи моје, које метнух у уста твоја, неће отићи од уста твојих ни од уста семена твог, ни од уста семена семена твог, вели Господ, одселе и довека. Isaiah 60:0 Isaiah 60:1 Устани, светли се, јер дође светлост твоја, и слава Господња обасја те. Isaiah 60:2 Јер, гле, мрак ће покрити земљу и тама народе; а тебе ће обасјати Господ и слава Његова показаће се над тобом. Isaiah 60:3 И народи ће доћи к виделу твом и ка светлости која ће те обасјати. Isaiah 60:4 Подигни очи своје унаоколо, и види: сви се скупљају и иду к теби, синови ће твоји из далека доћи и кћери твоје носиће се у наручју. Isaiah 60:5 Тада ћеш видети, и обрадоваћеш се, и срце ће ти се удивити и раширити, јер ће се к теби окренути мноштво морско и сила народа доћи ће к теби. Isaiah 60:6 Мноштво камила прекрилиће те, дромедари из Мадијана и Ефе; сви из Саве доћи ће, злато и кад донеће, и славу Господњу јављаће. Isaiah 60:7 Сва стада кидарска скупиће се к теби, овнови навајотски биће ти за потребу; принесени на олтару мом биће угодни, и дом славе своје прославићу. Isaiah 60:8 Ко су оно што лете као облаци и као голубови на прозоре своје? Isaiah 60:9 Острва ће ме чекати и прве лађе тарсиске, да довезу синове твоје из далека, и с њима сребро њихово и злато њихово, имену Господа Бога твог и Свеца Израиљевог, јер те прослави. Isaiah 60:10 И туђини ће сазидати зидове твоје, и цареви њихови служиће ти; јер у гневу свом ударих те, а по милости својој помиловаћу те. Isaiah 60:11 И твоја ће врата бити свагда отворена, неће се затворити ни дању ни ноћу, да ти се доведе сила народа, и цареви њихови да се доведу. Isaiah 60:12 Јер народ и царство, које ти не би служило, погинуће, такви ће се народи сасвим затрти. Isaiah 60:13 Слава ливанска теби ће доћи, јела, брест и шимшир, да украсе место светиње моје да би прославио место ногу својих. Isaiah 60:14 И синови оних који су те мучили доћи ће к теби клањајући се, и сви који те презираше падаће к стопалима ногу твојих, и зваће те градом Господњим, Сионом Свеца Израиљевог. Isaiah 60:15 Што си био остављен и мрзак тако да нико није пролазио кроза те, место тога ћу ти учинити вечну славу, и весеље од колена до колена. Isaiah 60:16 Јер ћеш млеко народа сати, и сисе царске дојићеш, и познаћеш да сам ја Господ Спаситељ твој и Избавитељ твој, Силни Јаковљев. Isaiah 60:17 Место бронзе донећу злата, и место гвожђа донећу сребра, и бронзе место дрва, и гвожђа место камења, и поставићу ти за управитеље мир и за настојнике правду. Isaiah 60:18 Неће се више чути насиље у твојој земљи ни пустошење и потирање на међама твојим; него ћеш звати зидове своје спасењем и врата своја хвалом. Isaiah 60:19 Неће ти више бити сунце видело дању, нити ће ти сјајни месец светлити; него ће ти Господ бити видело вечно и Бог твој биће ти слава. Isaiah 60:20 Неће више залазити сунце твоје, нити ће месец твој помрчати; јер ће ти Господ бити видело вечно, и дани жалости твоје свршиће се. Isaiah 60:21 И твој ће народ бити сав праведан, наследиће земљу навек; младица коју сам посадио, дело руку мојих биће на моју славу. Isaiah 60:22 Од малог ће постати хиљада и од нејаког силан народ; ја Господ брзо ћу учинити то кад буде време. Isaiah 61:0 Isaiah 61:1 Дух је Господа Бога на мени, јер ме Господ помаза да јављам добре гласове кроткима, посла ме да завијем рањене у срцу, да огласим заробљенима слободу и сужњима да ће им се отворити тамница. Isaiah 61:2 Да огласим годину милости Господње и дан освете Бога нашег, да утешим све жалосне, Isaiah 61:3 Да учиним жалоснима у Сиону и дам им накит место пепела, уље радости уместо жалости, одело за похвалу уместо духа тужног, да се прозову храстови правде, сад Господњи за славу Његову. Isaiah 61:4 И они ће сазидати давнашње пустолине, подигнуће старе развалине и поновиће градове пусте, што леже разваљени од много нараштаја. Isaiah 61:5 И туђини ће стајати и пасти стада ваша, и иностранци ће бити ваши орачи и виноградари. Isaiah 61:6 А ви ћете се звати свештеници Господњи, Слуге Бога нашег говориће вам се, благо народа јешћете и славом њиховом хвалићете се. Isaiah 61:7 За двоструку срамоту вашу, и што се певаше: Руг је део њихов, зато ће у земљи њиховој наследити двојином и имаће вечну радост. Isaiah 61:8 Јер ја Господ љубим правду и мрзим на грабеж са жртвом паљеницом, и даћу им плату уистину, и вечан завет учинићу с њима. Isaiah 61:9 И семе ће се њихово знати у народима и натражје њихово међу племенима; ко их год види познаће их да су семе које је благословио Господ. Isaiah 61:10 Веома ћу се радовати у Господу, и душа ће се моја веселити у Богу мом, јер ме обуче у хаљине спасења и плаштем правде огрте ме, као кад женик намести накит и као кад се невеста украси уресом својим. Isaiah 61:11 Јер као што из земље расте биље и у врту ниче шта се посеје, тако ће Господ Бог учинити да никне правда и похвала пред свим народима. Isaiah 62:0 Isaiah 62:1 Сиона ради нећу умукнути, и Јерусалима ради нећу се умирити, докле не изађе као светлост правда његова и спасење се његово разгори као свећа. Isaiah 62:2 Тада ће видети народи правду твоју и сви цареви славу твоју, и прозваћеш се новим именом, које ће уста Господња изрећи. Isaiah 62:3 И бићеш красан венац у руци Господњој и царска круна у руци Бога свог. Isaiah 62:4 Нећеш се више звати остављена, нити ће се земља твоја звати пустош, него ћеш се звати милина моја и земља твоја удата, јер ћеш бити мио Господу и земља ће твоја бити удата. Isaiah 62:5 Јер као што се момак жени девојком, тако ће се синови твоји оженити тобом; и како се радује женик невести, тако ће се теби радовати Бог твој. Isaiah 62:6 На зидовима твојим, Јерусалиме, поставих стражаре, који неће умукнути никада, ни дању ни ноћу. Који помињете Господа, немојте ћутати. Isaiah 62:7 И не дајте да се умукне о Њему докле не утврди и учини Јерусалим славом на земљи. Isaiah 62:8 Закле се Господ десницом својом и крепком мишицом својом: нећу више дати жито твоје непријатељима твојим да једу, нити ће туђини пити вино твоје, око кога си се трудио; Isaiah 62:9 Него који га жању, они ће га јести и хвалити Господа, и који га беру они ће га пити у тремовима светиње моје. Isaiah 62:10 Прођите, прођите кроз врата, приправите пут народу; поравните, поравните пут, уклоните камење, подигните заставу народима. Isaiah 62:11 Ево, Господ огласи до крајева земаљских; реците кћери сионској: ево, Спаситељ твој иде; ево, плата је Његова код Њега и дело Његово пред Њим. Isaiah 62:12 И они ће се прозвати народ свети, искупљеници Господњи; а ти ћеш се прозвати: тражени, град неостављени. Isaiah 63:0 Isaiah 63:1 Ко је оно што иде из Едома, из Восора, у црвеним хаљинама? Красно одевен, корачајући у величини силе своје? Ја сам, који говорим правду и вредан сам спасти. Isaiah 63:2 Зашто Ти је црвено одело и хаљине Ти као у оног који гази у каци? Isaiah 63:3 Газих сам у каци, и нико између народа не беше са мном; али их изгазих у гневу свом и потлачих у љутини својој; и крв њихова попрска ми хаљине и искаљах све одело своје. Isaiah 63:4 Јер је дан од освете у срцу мом, и дође година да се моји искупе. Isaiah 63:5 Погледах, а никога не беше да помогне, и зачудих се што никога не беше да подупре; али ме десница моја избави и јарост моја подупре ме. Isaiah 63:6 И изгазих народе у гневу свом, и опојих их јарошћу својом, и пролих на земљу крв њихову. Isaiah 63:7 Помињаћу доброту Господњу, хвалу Господњу за све што нам је учинио Господ, и мноштво добра што је учинио дому Израиљевом по милости својој и по великој доброти својој. Isaiah 63:8 Јер рече: Доиста су мој народ, синови, који неће изневерити. И би им Спаситељ. Isaiah 63:9 У свакој тузи њиховој Он беше тужан, и анђео, који је пред Њим, спасе их. Љубави своје ради и милости своје ради Он их избави, и подиже их и носи их све време. Isaiah 63:10 Али се одметаше и жалостише Свети Дух Његов; зато им поста непријатељ, и ратова на њих. Isaiah 63:11 Али се опомену старих времена, Мојсија, народа свог: где је Онај који их изведе из мора с пастиром стада свог? Где је Онај што метну усред њих Свети Дух свој? Isaiah 63:12 Који их води славном мишицом својом за десницу Мојсијеву? Који раздвоји воду пред њима, да стече себи вечно име? Isaiah 63:13 Који их води преко бездана као коња преко пустиње, да се не спотакоше? Isaiah 63:14 Дух Господњи води их тихо, као кад стока силази у долину; тако си водио свој народ да стечеш себи славно име. Isaiah 63:15 Погледај с неба, и види из стана светиње своје и славе своје, где је ревност Твоја и сила Твоја, мноштво милосрђа Твог и милости Твоје? Еда ли ће се мени устегнути? Isaiah 63:16 Ти си заиста Отац наш, ако и не зна Аврам за нас, и Израиљ нас не познаје; Ти си, Господе, Отац наш, име Ти је, откако је века, Избавитељ наш. Isaiah 63:17 Зашто си нам дао да зађемо, Господе, с путева Твојих? Да нам отврдне срце да Те се не бојимо? Врати се ради слуга својих, ради племена наследства свог. Isaiah 63:18 Замало наследи народ светости Твоје; непријатељи наши погазише светињу Твоју. Isaiah 63:19 Постасмо као они којима ниси никада владао нити је призивано име Твоје над њима. Isaiah 64:0 Isaiah 64:1 О да би раздро небеса и сишао, да се растопе горе од Тебе, Isaiah 64:2 Као што се на огњу разгори грање и вода узаври од огња, да име Твоје познају непријатељи Твоји и да народи дрхћу од Тебе. Isaiah 64:3 Кад си чинио страхоте којима се не надасмо, Ти си силазио, и горе се растапаху од Тебе. Isaiah 64:4 Откако је века не чу се, нити се ушима дозна, нити око виде Бога осим Тебе да би тако учинио онима који Га чекају. Isaiah 64:5 Сретао си оног који се радује творећи правду; помињу Те на путевима Твојим; гле, Ти си се разгневио што грешисмо; да на њима једнако остасмо, бисмо се спасли. Isaiah 64:6 Али сви бејасмо као нечисто шта, и сва наша правда као нечиста хаљина; зато опадосмо сви као лист, и безакоња наша као ветар однесоше нас. Isaiah 64:7 Никога не би да призива име Твоје, да устане да се Тебе држи, јер си сакрио лице своје од нас и растопио си нас безакоњем нашим. Isaiah 64:8 Али сада, Господе, Ти си наш Отац; ми смо као, а Ти си наш лончар, и сви смо дело руку Твојих. Isaiah 64:9 Господе, не гневи се веома, и не помињи довека безакоње; ево, погледај; ми смо сви Твој народ. Isaiah 64:10 Градови светости Твоје опустеше; Сион опусте, Јерусалим поста пустош. Isaiah 64:11 Дом наше светиње и наше красоте, у коме Те славише оци наши, изгоре огњем, и све што нам беше драго потрвено је. Isaiah 64:12 Хоћеш ли се на то уздржати, Господе, и ћутати, и једнако нас мучити? Isaiah 65:0 Isaiah 65:1 Потражише ме који не питаху за ме; нађоше ме који ме не тражаху; рекох народу који се не зове мојим именом: Ево ме, ево ме. Isaiah 65:2 Вас дан пружах руке своје народу непокорном, који иде за својим мислима путем који није добар, Isaiah 65:3 Народу, који ме једнако гневи у очи, који приноси жртве у вртовима и кади на опекама; Isaiah 65:4 Који седе код гробова и ноће у пећинама, једу месо свињско и супа им је нечиста у судовима; Isaiah 65:5 Који говоре: Одлази, не дохватај ме се, јер сам светији од тебе, ти су дим у ноздрвама мојим, дим који гори вас дан. Isaiah 65:6 Ето, написано је преда мном: нећу ћутати, него ћу платити, платићу им у недра. Isaiah 65:7 За безакоња ваша и за безакоња отаца ваших, вели Господ, који кадише на горама, и на хумовима ружише ме, измерићу им у недра плату за дела која чинише од почетка. Isaiah 65:8 Овако вели Господ: Као кад ко нађе вино у грозду, па рече: Не квари га, јер је благослов у њему, тако ћу учинити ради слуга својих, нећу их потрти све, Isaiah 65:9 Јер ћу извести семе из Јакова и из Јуде наследника горама својим, и наследиће их изабраници моји, и слуге моје населиће се онде. Isaiah 65:10 А Сарон ће бити тор за овце и долина ахорска почивалиште за говеда народу мом који ме тражи. Isaiah 65:11 А ви, који остављате Господа, који заборављате свету гору моју, који постављате сто Гаду и лијете налив Менију, Isaiah 65:12 Вас ћу избројати под мач, и сви ћете припасти на клање, јер звах а ви се не одазивасте, говорих а ви не слушасте, него чинисте шта је зло преда мном и изабрасте шта мени није по вољи. Isaiah 65:13 Зато овако вели Господ Господ: Гле, слуге ће моје јести, а ви ћете гладовати; гле, слуге ће моје пити, а ви ћете бити жедни; гле, слуге ће се моје веселити, а ви ћете се стидети. Isaiah 65:14 Гле, слуге ће моје певати од радости у срцу, а ви ћете викати од жалости у срцу и ридаћете од туге у духу. Isaiah 65:15 И оставићете име своје изабранима мојим за уклин; и Господ ће те Бог убити, а слуге ће своје назвати другим именом. Isaiah 65:16 Ко се узблагосиља на земљи, благосиљаће се Богом истинитим; а ко се ускуне на земљи, клеће се Богом истинитим; јер ће се прве невоље заборавити и сакривене ће бити од очију мојих. Isaiah 65:17 Јер, гле, ја ћу створити нова небеса и нову земљу, и шта је пре било неће се помињати нити ће на ум долазити. Isaiah 65:18 Него се радујте и веселите се довека ради оног што ћу ја створити; јер гле, ја ћу створити Јерусалим да буде весеље и народ његов да буде радост. Isaiah 65:19 И ја ћу се веселити ради Јерусалима, и радоваћу се ради народа свог, и неће се више чути у њему плач ни јаук. Isaiah 65:20 Неће више бити онде малог детета ни старца који не би навршио дана својих; јер ће дете умирати од сто година, а грешник од сто година биће проклет. Isaiah 65:21 И они ће градити куће и седеће у њима; и садиће винограде и јешће род њихов. Isaiah 65:22 Неће они градити а други се населити, неће садити а други јести, јер ће дани народу мом бити као дани дрвету, и изабраницима ће мојим оветшати дела руку њихових. Isaiah 65:23 Неће радити узалуд, нити ће рађати за страх, јер ће бити семе благословених од Господа, и натражје ће њихово бити с њима. Isaiah 65:24 И пре него повичу, ја ћу се одазвати; још ће говорити, а ја ћу услишити. Isaiah 65:25 Вук и јагње заједно ће пасти, и лав ће јести сламу као во; а змији ће бити храна прах; неће удити ни потирати на свој светој гори мојој, вели Господ. Isaiah 66:0 Isaiah 66:1 Овако вели Господ: Небо је престо мој и земља подножје ногама мојим: где је дом који бисте ми сазидали, и где је место за моје почивање? Isaiah 66:2 Јер је све то рука моја створила, то је постало све, вели Господ. Али на кога ћу погледати? На невољног и на оног ко је скрушеног духа и ко дрхће од моје речи. Isaiah 66:3 Ко коље вола, то је као да убије човека; ко коље овцу, то је као да закоље пса; ко приноси дар, то је као да принесе крв свињску; ко кади кадом, то је као да благослови идола. То они изабраше на путевима својим, и души се њиховој миле гадови њихови. Isaiah 66:4 Изабраћу и ја према неваљалству њиховом, и пустићу на њих чега се боје; јер звах а нико се не одазва, говорих а они не слушаше, него чинише шта је зло преда мном и изабраше шта мени није по вољи. Isaiah 66:5 Слушајте реч Господњу, који дрхћете од Његове речи: браћа ваша, која мрзе на вас и изгоне вас имена мог ради, говоре: Нека се покаже слава Господња. И показаће се на вашу радост, а они ће се посрамити. Isaiah 66:6 Вика иде из града, глас из цркве, глас Господњи који плаћа непријатељима својим. Isaiah 66:7 Она се породи пре него осети болове, пре него јој дођоше муке, роди детића. Isaiah 66:8 Ко је икада чуо то? Ко је видео такво шта? Може ли земља родити у један дан? Може ли се народ родити уједанпут? А Сион роди синове своје чим осети болове. Isaiah 66:9 Еда ли ја, који отварам материцу, не могу родити? вели Господ. Еда ли ћу ја, који дајем да се рађа, бити без порода, вели Бог твој. Isaiah 66:10 Радујте се с Јерусалимом и веселите се у њему сви који га љубите; радујте се с њим сви који га жалисте. Isaiah 66:11 Јер ћете сати сисе од утехе његове, и наситићете се, јешћете и наслађиваћете се у светлости славе његове. Isaiah 66:12 Јер овако вели Господ: Гле, ја ћу као реку довести к њему мир и славу народа као поток бујан, па ћете сати; бићете ношени на рукама и миловани на коленима. Isaiah 66:13 Као кад кога мати његова теши тако ћу ја вас тешити, и утешићете се у Јерусалиму. Isaiah 66:14 Видећете и обрадоваће се срце ваше и кости ће се ваше помладити као трава, и знаће се рука Господња на слугама Његовим и гнев на непријатељима Његовим. Isaiah 66:15 Јер, гле, Господ ће доћи с огњем, и кола ће Му бити као вихор, да излије гнев свој у јарости и претњу у пламену огњеном. Isaiah 66:16 Јер ће Господ судити огњем и мачем својим сваком телу, и много ће бити побијених од Господа. Isaiah 66:17 Који се освештавају и који се очишћавају у вртовима један за другим јавно, који једу месо свињско и ствари гадне и мишеве, сви ће изгинути, вели Господ. Isaiah 66:18 А ја знам дела њихова и мисли њихове, и доћи ће време, те ћу сабрати све народе и језике, и доћи ће и видеће славу моју. Isaiah 66:19 И поставићу знак на њих, и послаћу између њих који се спасу к народима у Тарсис, у Фул и у Луд, који натежу лук, у Тувал и у Јаван и на далека острва, која не чуше глас о мени нити видеше славу моју, и јављаће славу моју по народима. Isaiah 66:20 И сву ће браћу вашу из свих народа довести Господу на дар на коњима и на колима и на носилима и на мазгама и на камилама ка светој гори мојој у Јерусалим, вели Господ, као што приносе синови Израиљеви дар у чистом суду у дом Господњи. Isaiah 66:21 И између њих ћу узети свештенике и Левите, вели Господ. Isaiah 66:22 Јер као што ће нова небеса и нова земља, што ћу ја начинити, стајати преда мном, вели Господ, тако ће стајати семе ваше и име ваше. Isaiah 66:23 И од младине до младине, и од суботе до суботе долазиће свако тело да се поклони преда мном, вели Господ. Isaiah 66:24 И излазиће и гледаће мртва телеса оних људи који се одметнуше од мене; јер црв њихов неће умрети и огањ њихов неће се угасити, и биће гад сваком телу.
Jeremiah 0:0
Jeremiah 1:0 Jeremiah 1:1 Речи Јеремије, сина Хелкијиног, између свештеника који беху у Анатоту у земљи Венијаминовој, Jeremiah 1:2 Коме дође реч Господња у време Јосије сина Амоновог, цара Јудиног, тринаесте године царовања његовог, Jeremiah 1:3 И у време Јоакима сина Јосијиног, цара Јудиног, до свршетка једанаесте године царовања Седекије сина Јосијиног над Јудом, док не би пресељен Јерусалим, петог месеца. Jeremiah 1:4 И дође ми реч Господња говорећи: Jeremiah 1:5 Пре него те саздах у утроби, знах те; и пре него изиђе из утробе, посветих те; за пророка народима поставих те. Jeremiah 1:6 А ја рекох: Ох, Господе, Господе! Ево, не знам говорити, јер сам дете. Jeremiah 1:7 А Господ ми рече: Не говори: Дете сам; него иди куда те год пошаљем, и говори шта ти год кажем. Jeremiah 1:8 Не бој их се, јер сам ја с тобом да те избављам, говори Господ. Jeremiah 1:9 И пруживши Господ руку своју дотаче се уста мојих, и рече ми Господ: Ето, метнух речи своје у твоја уста. Jeremiah 1:10 Види, постављам те данас над народима и царствима да истребљујеш и обараш, и да затиреш и раскопаваш, и да градиш и да садиш. Jeremiah 1:11 После ми дође реч Господња говорећи: Шта видиш, Јеремија? И рекох: Видим прут бадемов. Jeremiah 1:12 Тада ми рече Господ: Добро си видео, јер ћу настати око речи своје да је извршим. Jeremiah 1:13 Опет ми дође реч Господња другом говорећи: Шта видиш? И рекох: Видим лонац где ври, и предња му је страна према северу. Jeremiah 1:14 Тада ми рече Господ: Са севера ће навалити зло на све становнике ове земље. Jeremiah 1:15 Јер, гле, ја ћу сазвати све породице из северних царстава, вели Господ, те ће доћи, и сваки ће метнути свој престо на вратима јерусалимским и око свих зидова његових и око свих градова Јудиних. Jeremiah 1:16 И изрећи ћу им суд свој за сву злоћу њихову што ме оставише, и кадише другим боговима, и клањаше се делу руку својих. Jeremiah 1:17 Ти дакле опаши се и устани и говори им све што ћу ти заповедити; не бој их се, да те не бих сатро пред њима. Jeremiah 1:18 Јер ево ја те постављам данас као тврд град и као ступ гвозден и као зидове бронзане свој овој земљи, царевима Јудиним и кнезовима његовим и свештеницима његовим и народу земаљском. Jeremiah 1:19 Они ће ударити на те, али те неће надвладати, јер сам ја с тобом, вели Господ, да те избављам. Jeremiah 2:0 Jeremiah 2:1 Опет ми дође реч Господња говорећи: Jeremiah 2:2 Иди и вичи Јерусалиму да чује и говори: Овако вели Господ: Опомињем те се по милости у младости твојој и по љубави о веридби твојој, кад иђаше за мном по пустињи, и по земљи где се не сеје. Jeremiah 2:3 Израиљ беше светиња Господу и првина од родова Његових; који је јеђаху сви беху криви, зло долажаше на њих, вели Господ. Jeremiah 2:4 Чујте реч Господњу, доме Јаковљев и све породице дома Израиљевог. Jeremiah 2:5 Овако вели Господ: Какву неправду нађоше оци ваши у мене, те одступише од мене, и присташе за ништавилом, и посташе ништави? Jeremiah 2:6 И не рекоше: Где је Господ који нас је извео из земље мисирске, који нас је водио по пустињи, по земљи пустој и пуној пропасти, по земљи сувој и где је сен смртни, по земљи преко које нико није ходио и у којој нико није живео? Jeremiah 2:7 И кад вас доведох у земљу родну да једете род њен и добра њена, дошавши оскврнисте земљу моју и од наследства мог начинисте гад. Jeremiah 2:8 Свештеници не рекоше: Где је Господ? И који се баве законом не познаше ме, и пастири одусташе ме, и пророци пророковаше Валом и идоше за стварима залудним. Jeremiah 2:9 За то ћу се још прети с вама, вели Господ, и са синовима синова ваших прећу се. Jeremiah 2:10 Јер прођите острва китимска и видите и пошљите у Кидар, и разгледајте добро, и видите, је ли било такво шта: Jeremiah 2:11 Је ли који народ променио богове, ако и нису богови? А мој народ промени славу своју на ствар залудну. Jeremiah 2:12 Чудите се томе, небеса, и згрозите се и упропастите се! Вели Господ. Jeremiah 2:13 Јер два зла учини мој народ: оставише мене, извор живе воде, и ископаше себи студенце, студенце испроваљиване, који не могу да држе воде. Jeremiah 2:14 Је ли Израиљ роб? Је ли роб у кући рођен? Зашто поста грабеж? Jeremiah 2:15 Рикаше на њ лавићи и дизаше глас свој, и обратише земљу његову у пустош; градови су му попаљени, те нема никога да живи у њима. Jeremiah 2:16 И синови нофски и тафнески опасоше ти теме. Jeremiah 2:17 Ниси ли то сам себи учинио оставивши Господа Бога свог кад те вођаше путем? Jeremiah 2:18 А сада шта ће ти пут мисирски да пијеш воде сиорске? Шта ли ће ти пут асирски да пијеш воде из реке? Jeremiah 2:19 Твоја ће те злоћа покарати и твоје ће те одметање прекорити. Познај дакле и види да је зло и горко што си оставио Господа Бога свог и што нема страха мог у теби, вели Господ Господ над војскама. Jeremiah 2:20 Јер давно изломих јарам твој и раскидох свезе твоје, и ти рече: Нећу бити слуга; а на сваки високи хум и под свако зелено дрво идеш да се курваш. Jeremiah 2:21 Ја те посадих, лозу изабрану, све семе истинито; па како ми се промени и изметну се одвода од туђе лозе? Jeremiah 2:22 Да се измијеш салитром и узмеш много сапуна, опет ће се познавати безакоње твоје преда мном, вели Господ Господ. Jeremiah 2:23 Како можеш рећи: Нисам се оскврнио, нисам ишао за Валима? Погледај пут свој по долу; познај шта си учинила, брза камило, која остављаш знаке на својим путевима. Jeremiah 2:24 Као дивља магарица, која је навикла на пустињу и по жељи душе своје вуче у се ветар, кад навали, ко ће је вратити? Који је траже неће се уморити, наћи ће је у месецу њеном. Jeremiah 2:25 Чувај ногу своју, да није боса, и грло своје, да не жедни. Али ти велиш: Од тога нема ништа; не, јер љубим туђе, и за њима ћу ићи. Jeremiah 2:26 Као што се лупеж посрами кад се ухвати, тако ће се посрамити дом Израиљев, они, цареви њихови, кнезови њихови, и свештеници њихови и пророци њихови, Jeremiah 2:27 Који говоре дрвету: Ти си отац мој; и камену: Ти си ме родио; јер ми окренуше леђа, а не лице; а кад су у невољи говоре: Устани и избави нас. Jeremiah 2:28 А где су богови твоји које си начинио себи? Нека устану, ако те могу избавити кад си у невољи, јер имаш, Јуда, богова колико градова. Jeremiah 2:29 Зашто хоћете да се правдате са мном? Ви сте се сви одметнули од мене, вели Господ. Jeremiah 2:30 Узалуд бих синове ваше, не примише науке; мач ваш прождре пророке ваше као лав који дави. Jeremiah 2:31 О роде! Видите реч Господњу; бејах ли пустиња Израиљу или мрачна земља? Зашто говори мој народ: Господари смо, нећемо више доћи к теби? Jeremiah 2:32 Заборавља ли девојка свој накит и невеста урес свој? А народ мој заборави ме толико дана да им нема броја. Jeremiah 2:33 Зашто говориш да је добар твој пут тражећи шта љубиш? Па си и неваљале жене научио својим путевима. Jeremiah 2:34 И још на скутовима твојим налази се крв сиромаха правих; не налазим копајући, него је на свима њима. Jeremiah 2:35 А ти говориш: Нисам крив, гнев се Његов одвратио од мене. Ево ја ћу се прети с тобом што говориш: Нисам згрешио. Jeremiah 2:36 Зашто трчкаш тако мењајући свој пут? Посрамићеш се од Мисирца како си се посрамио од Асирца. Jeremiah 2:37 Отићи ћеш и одатле с рукама над главом својом, јер Господ одбацује узданице твоје, и нећеш бити срећан у њима. Jeremiah 3:0 Jeremiah 3:1 Говоре: Ако ко пусти жену своју, и она отишавши од њега уда се за другог, хоће ли се онај вратити к њој? Не би ли се сасвим оскврнила она земља? А ти си се курвала с многим милосницима; али опет врати се к мени, вели Господ. Jeremiah 3:2 Подигни очи своје к висинама, и погледај где се ниси курвала; на путевима си седела чекајући их као Арапин у пустињи, и оскврнила си земљу курварством својим и злоћом својом. Jeremiah 3:3 Зато се уставише дажди, и не би позног дажда; али у тебе беше чело жене курве, и не хте се стидети. Jeremiah 3:4 Хоћеш ли одселе викати к мени: Оче мој, Ти си вођ младости моје? Jeremiah 3:5 Хоће ли се срдити једнако? Хоће ли се гневити до века? Ето, говориш, а чиниш зло колико год можеш. Jeremiah 3:6 Још ми рече Господ за времена цара Јосије: Јеси ли видео шта учини одметница, Израиљ? Како одлази на свако високо брдо и под свако зелено дрво, и курва се онде. Jeremiah 3:7 И, пошто учини све то, рекох: Врати се к мени; али се не врати; и то виде неверница, сестра њена, Јуда. Jeremiah 3:8 И свиде ми се за све то што учини прељубу одметница Израиљ да је пустим и дам јој књигу распусну; али се не побоја неверница сестра јој Јуда, него отиде, те се и она прокурва. Jeremiah 3:9 И срамотније курвањем својим оскврни земљу, јер чињаше прељубу с каменом и с дрветом. Jeremiah 3:10 И код свега тога не врати се к мени неверница сестра јој Јуда свим срцем својим, него лажно, говори Господ. Jeremiah 3:11 За то ми рече Господ: Одметница Израиљ оправда се више него неверница Јуда. Jeremiah 3:12 Иди и вичи ове речи к северу, и реци: Врати се, одметнице Израиљу, вели Господ, и нећу пустити да падне гнев мој на вас, јер сам милостив, вели Господ, нећу се гневити до века. Jeremiah 3:13 Само познај безакоње своје, да си се одметнула Господу Богу свом, те си тумарала к туђима под свако дрво зелено, и нисте слушали глас мој, вели Господ. Jeremiah 3:14 Обратите се, синови одметници, вели Господ, јер сам ја муж ваш, и узећу вас, једног из града и два из породице, и одвешћу вас у Сион. Jeremiah 3:15 И даћу вам пастире по срцу свом, који ће вас пасти знањем и разумом. Jeremiah 3:16 И кад се умножите и народите у земљи, онда се, вели Господ, неће више говорити: Ковчег завета Господњег; нити ће им долазити на ум нити ће га помињати, нити ће ходити к њему, нити ће га више оправљати. Jeremiah 3:17 У то ће се време Јерусалим звати престо Господњи, и сви ће се народи сабрати у њ, к имену Господњем у Јерусалиму, и неће више ићи по мисли срца свог злог. Jeremiah 3:18 У то ће време дом Јудин ићи с домом Израиљевим, и доћи ће заједно из земље северне у земљу коју дадох у наследство оцима вашим. Jeremiah 3:19 Али ја рекох: Како бих те поставио међу синове и дао ти земљу жељену, красно наследство мноштва народа? И рекох: Ти ћеш ме звати: Оче мој; и нећеш се одвратити од мене. Jeremiah 3:20 Доиста као што жена изневери друга свог, тако изневеристе мене, доме Израиљев, вели Господ. Jeremiah 3:21 Глас по високим местима нека се чује, плач, молбе синова Израиљевих, јер превратише пут свој, заборавише Господа Бога свог. Jeremiah 3:22 Вратите се, синови одметници, и исцелићу одмете ваше. Ево, ми идемо к Теби, јер си Ти Господ Бог наш. Jeremiah 3:23 Доиста, залуду су хумови, мноштво гора; доиста, у Господу је Богу нашем спасење Израиљево. Jeremiah 3:24 Јер та срамота прождре труд отаца наших од детињства нашег, овце њихове и говеда њихова, синове њихове и кћери њихове. Jeremiah 3:25 Лежимо у срамоти својој, и покрива нас руг наш; јер Господу Богу свом грешисмо ми и оци наши од детињства свог до данас, и не слушасмо глас Господа Бога свог. Jeremiah 4:0 Jeremiah 4:1 Ако ћеш се вратити, Израиљу, вели Господ, к мени се врати, и ако уклониш гадове своје испред мене, нећеш се скитати. Jeremiah 4:2 И клећеш се истинито, верно и право: Тако да је жив Господ. И народи ће се благосиљати Њим, и Њим ће се хвалити. Jeremiah 4:3 Јер овако вели Господ Јудејцима и Јерусалимљанима: орите себи крчевину, и не сејте у трње. Jeremiah 4:4 Обрежите се Господу, и скините окрајак са срца свог, Јудејци и Јерусалимљани, да не изиђе јарост моја као огањ и разгори се да не буде никога ко би угасио за зла дела ваша. Jeremiah 4:5 Објавите у Јудеји и огласите у Јерусалиму и реците: трубите у трубу по земљи; вичите, сазовите народ и реците: Скупите се, и уђимо у тврде градове. Jeremiah 4:6 Подигните заставу према Сиону, бежите и не стајте, јер ћу довести зло од севера и погибао велику. Jeremiah 4:7 Излази лав из честе своје и који затире народе кренувши се иде с места свог да обрати земљу твоју у пустош, градови твоји да се раскопају да не буде никога у њима. Jeremiah 4:8 За то припашите кострет, плачите и ридајте, јер се жестоки гнев Господњи није одвратио од нас. Jeremiah 4:9 И тада ће, вели Господ, нестати срца цару и срца кнезовима, и свештеници ће се удивити и пророци ће се зачудити. Jeremiah 4:10 И рекох: Ах Господе Господе! Баш си преварио овај народ и Јерусалим говорећи: Имаћете мир, а мач дође до душе. Jeremiah 4:11 У то ће се време казати овом народу и Јерусалиму: Ветар врућ с високих места у пустињи дува ка кћери народа мог, не да провеје ни прочисти. Jeremiah 4:12 Ветар јачи од тих доћи ће ми; и ја ћу им сада изрећи суд. Jeremiah 4:13 Гле, као облак подиже се, и кола су му као вихор, коњи су му бржи од орлова. Тешко нама! Пропадосмо. Jeremiah 4:14 Умиј срце своје од зла, Јерусалиме, да би се избавио; докле ће стајати у теби мисли твоје ништаве? Jeremiah 4:15 Јер глас јавља од Дана, и оглашује зло од горе Јефремове. Jeremiah 4:16 Казујте народима; ево оглашујте за Јерусалим да иду стражари из далеке земље, и пуштају глас свој на градове Јудине. Jeremiah 4:17 Као чувари пољски стаће око њега, јер се одметну од мене, вели Господ. Jeremiah 4:18 Пут твој и дела твоја то ти учинише; то је од зла твог да је горко и да ти допире до срца. Jeremiah 4:19 Јаох утроба, јаох утроба! Боли ме у срцу; срце ми бије; не могу ћутати; јер глас трубни чујеш, душо моја, вику убојну. Jeremiah 4:20 Погибао на погибао оглашује се; јер се пустоши сва земља, наједанпут ће се опустошити моји шатори, завеси моји за час. Jeremiah 4:21 Докле ћу гледати заставу? Слушати глас трубни? Jeremiah 4:22 Јер је народ мој безуман, не познаје ме, луди су синови и без разума, мудри су да зло чине, а добро чинити не умију. Jeremiah 4:23 Погледах на земљу, а гле, без обличја је и пуста; и на небо, а светлости његове нема. Jeremiah 4:24 Погледах на горе, а гле, тресу се и сви хумови дрмају се. Jeremiah 4:25 Погледах, а гле, нема човека, и све птице небеске одлетеле. Jeremiah 4:26 Погледах, а гле, Кармил је пустиња и сви градови његови оборени од Господа, од жестоког гнева Његовог. Jeremiah 4:27 Јер овако говори Господ: Сва ће земља опустети; али нећу сасвим затрти. Jeremiah 4:28 Зато ће тужити земља, и небо ће горе потамнети, јер рекох, намислих, и нећу се раскајати, нити ћу ударити натраг. Jeremiah 4:29 Од вике коњика и стрелаца побећи ће сви градови, отићи ће у густе шуме и на стене ће се попети; сви ће градови бити остављени и нико неће у њима живети. Jeremiah 4:30 А ти, опустошена, шта ћеш чинити? Ако се и облачиш у скерлет, ако се и китиш накитом златним, и мажеш лице своје, залуду се красиш, презиру те милосници, траже душу твоју. Jeremiah 4:31 Јер чујем глас као породиљин, цвиљење као жене која се први пут порађа, глас кћери сионске, која рида, пружа руке своје говорећи: Тешко мени! Јер ми нестаје душа од убилаца. Jeremiah 5:0 Jeremiah 5:1 Прођите по улицама јерусалимским, и видите сада и разберите и потражите по улицама његовим, хоћете ли наћи човека, има ли ко да чини што је право и да тражи истину, па ћу опростити. Jeremiah 5:2 Ако и говоре: Тако да је жив Господ! Опет се криво куну. Jeremiah 5:3 Господе! Не гледају ли очи Твоје на истину! Бијеш их, али их не боли; сатиреш их, али неће да приме науке, тврђе им је лице од камена, неће да се обрате. Jeremiah 5:4 И ја рекох: Сиромаси су, лудо раде, јер не знају пут Господњи, закон Бога свог. Jeremiah 5:5 Идем к властељима, и њима ћу говорити, јер они знају пут Господњи, закон Бога свог; али и они изломише јарам, покидаше свезе. Jeremiah 5:6 За то ће их побити лав из шуме, вук ће их вечерњи потрти, рис ће вребати код градова њихових, ко год изиђе из њих биће растргнут, јер је много греха њихових и силни су одмети њихови. Jeremiah 5:7 Како ћу ти опростити то? Синови твоји оставише мене, и куну се онима који нису богови. Како их наситих, стадоше чинити прељубу, и у кућу курвину стичу се гомилом. Jeremiah 5:8 Јутром су кад устају као товни коњи, сваки рже за женом ближњег свог. Jeremiah 5:9 За то ли нећу походити? Вели Господ, и душа моја неће ли се осветити таквом народу? Jeremiah 5:10 Изађите му на зидове и развалите, али немојте сасвим затрти, скините му преворнице, јер нису Господње. Jeremiah 5:11 Јер ме сасвим изневери дом Израиљев и дом Јудин, вели Господ. Jeremiah 5:12 Ударише у бах Господу и рекоше: Није тако, неће нас зло задесити, и нећемо видети мача ни глади. Jeremiah 5:13 А ти пророци отићи ће у ветар, и речи нема у њима, њима ће бити тако. Jeremiah 5:14 Зато овако вели Господ Господ над војскама: Кад тако говорите, ево ја ћу учинити да речи моје у устима твојим буду као огањ, а овај народ дрва, те ће их спалити. Jeremiah 5:15 Гле, ја ћу довести на вас народ из далека, доме Израиљев, вели Господ, народ јак, народ стар, народ коме језика нећеш знати нити ћеш разумети шта говори; Jeremiah 5:16 Коме је тул као гроб отворен, сви су јаки. Jeremiah 5:17 И појешће летину твоју и хлеб твој, што синови твоји и кћери твоје хтеше јести, појешће овце твоје и говеда твоја, појешће винову лозу твоју и смокве твоје, и мачем ће затрти тврде градове твоје у које се уздаш. Jeremiah 5:18 Али ни тада, вели Господ, нећу вас сасвим затрти. Jeremiah 5:19 Јер кад кажете: Зашто нам чини Господ Бог наш све ово? Тада им реци: Како остависте мене и служисте туђим боговима у земљи својој, тако ћете служити туђинцима у земљи која није ваша. Jeremiah 5:20 Јавите ово у дому Јаковљевом, и огласите у Јуди, говорећи: Jeremiah 5:21 Чујте ово, луди и безумни народе, који имате очи, а не видите, који имате уши, а не чујете. Jeremiah 5:22 Мене ли се нећете бојати? Вели Господ; од мене ли нећете дрхтати? Који поставих песак мору за међу вечном наредбом, и неће прећи преко ње; ако му и устају вали, неће надјачати, ако и буче, неће је прећи. Jeremiah 5:23 Али је у народа овог срце упорно и непокорно; одступише и отидоше. Jeremiah 5:24 Нити рекоше у срцу свом: Бојмо се Господа Бога свог, који нам даје дажд рани и позни на време, и чува нам недеље одређене за жетву. Jeremiah 5:25 Безакоња ваша одвраћају то, и греси ваши одбијају добро од вас. Jeremiah 5:26 Јер се налазе у народу мом безбожници, који вребају као птичари кад се притаје, мећу замке да хватају људе. Jeremiah 5:27 Као крлетка пуна птица тако су куће њихове пуне преваре; зато посташе велики и обогатише. Jeremiah 5:28 Угојише се, сјају се, мимоилазе зло, не чине правде ни сирочету, и опет им је добро, и не дају правице убогима. Jeremiah 5:29 Зато ли нећу походити? Вели Господ, и душа моја неће ли се осветити таквом народу? Jeremiah 5:30 Чудо и страхота бива у земљи. Jeremiah 5:31 Пророци пророкују лажно, и свештеници господују преко њих, и народу је мом то мило. А шта ћете радити на последак? Jeremiah 6:0 Jeremiah 6:1 Скупите се из Јерусалима, синови Венијаминови, и у Текуји затрубите у трубу, и подигните знак огњен над Вет-Акеремом, јер се види зло од севера и велика погибао. Jeremiah 6:2 Учиних кћер сионску да је као лепа и нежна девојка. Jeremiah 6:3 К њој ће доћи пастири са стадима својим, разапеће око ње шаторе, сваки ће опасти своје место. Jeremiah 6:4 Спремите рат на њу, устаните да ударимо у подне. Тешко нама, јер дан наже, и сенке вечерње одуљаше. Jeremiah 6:5 Устаните да ударимо обноћ и развалимо дворове њене. Jeremiah 6:6 Јер овако говори Господ над војскама: Сеците дрва, и начините опкопе према Јерусалиму; то је град који треба походити; колики је год, насиље је у њему. Jeremiah 6:7 Као што извор точи воду своју, тако он точи злоћу своју; насиље и отимање чује се у њему, преда мном су једнако болови и ране. Jeremiah 6:8 Поправи се, Јерусалиме, да се не отргне душа моја од тебе, да те не обратим у пустињу, у земљу где се не живи. Jeremiah 6:9 Овако говори Господ над војскама: Остатак ће се Израиљев пабирчити као винова лоза. Турај руку своју као берач у котарице. Jeremiah 6:10 Коме ћу говорити и сведочити да чују? Гле, ухо им је необрезано, те не могу чути; гле, реч је Господња њима подсмех, није им мила. Jeremiah 6:11 За то сам пун гнева Господњег; изнемогох устежући га; просућу га на децу по улицама и на сабране младиће, и човек и жена ухватиће се, и стари и временити. Jeremiah 6:12 И куће ће њихове припасти другима, и њиве и жене, кад махнем руком својом на становнике ове земље, вели Господ. Jeremiah 6:13 Јер од малог до великог сви се дадоше на лакомство, и пророк и свештеник, сви су варалице. Jeremiah 6:14 И лече ране кћери народа мог овлаш, говорећи: Мир, мир; а мира нема. Jeremiah 6:15 Еда ли се постидеше што чинише гад? Нити се постидеше нити знају за стид; за то ће попадати међу онима који падају; кад их походим, попадаће, вели Господ. Jeremiah 6:16 Господ рече овако: Станите на путевима и погледајте, и питајте за старе стазе, који је пут добар, па идите по њему, и наћи ћете мир души својој. А они рекоше: Нећемо да идемо. Jeremiah 6:17 И поставих вам стражаре говорећи: Пазите на глас трубни. А они рекоше: Нећемо да пазимо. Jeremiah 6:18 Зато чујте, народи, и познај, зборе, шта је међу њима. Jeremiah 6:19 Чуј, земљо! Ево ја ћу пустити зло на овај народ, плод мисли њихових, јер не пазе на моје речи, и одбацише закон мој. Jeremiah 6:20 Шта ће ми тамјан, што долази из Саве, и добри цимет из далеке земље? Жртве ваше паљенице нису ми угодне, нити су ми приноси ваши мили. Jeremiah 6:21 Зато овако говори Господ: Ево ја ћу метнути овом народу сметње, о које ће се спотаћи и очеви и синови, сусед и пријатељ му, и погинуће. Jeremiah 6:22 Овако говори Господ: Ево народ ће доћи из земље северне, и велик ће народ устати од крајева земаљских. Jeremiah 6:23 Лук и копље носиће, жестоки ће бити и немилостиви, глас ће им бучати као море, и јахаће на коњима, спремни као јунаци да се бију с тобом, кћери сионска. Jeremiah 6:24 Кад чујемо глас о њему, клонуће нам руке, туга ће нас спопасти и болови као породиљу. Jeremiah 6:25 Не излазите у поље, и путем не идите, јер је мач непријатељев и страх унаоколо. Jeremiah 6:26 Кћери народа мог, припаши кострет и ваљај се у пепелу, жали као за сином јединцем и ридај горко, јер ће брзо доћи на нас затирач. Jeremiah 6:27 Поставих те да си стражара и град народу мом да дознајеш и извиђаш пут њихов. Jeremiah 6:28 Сви су одметници над одметницима, иду те опадају, бронза су и гвожђе, сви су покварени. Jeremiah 6:29 Изгореше мехови, огањ сажеже олово, узалуд се претапа, јер се зла не могу одлучити. Jeremiah 6:30 Они ће се звати сребро лажно, јер их Господ одбаци. Jeremiah 7:0 Jeremiah 7:1 Реч која дође Јеремији од Господа говорећи: Jeremiah 7:2 Стани на вратима дома Господњег, и огласи онде ову реч, и реци: Чујте реч Господњу, сви Јудејци, који улазите на ова врата да се поклоните Господу. Jeremiah 7:3 Овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев: Поправите своје путеве и дела своја, па ћу учинити да станујете на овом месту. Jeremiah 7:4 Не уздајте се у лажне речи говорећи: Црква Господња, црква Господња, црква Господња ово је. Jeremiah 7:5 Него доиста поправите своје путеве и дела своја, и судите право између човека и ближњег његова. Jeremiah 7:6 Иностранцу, сироти и удовици не чините криво, и крв праву не проливајте на овом месту, и не идите за другим боговима на своје зло. Jeremiah 7:7 Тада ћу учинити да станујете од века до века на овом месту, у земљи коју сам дао оцима вашим. Jeremiah 7:8 Ето, ви се уздате у речи лажне, које не помажу. Jeremiah 7:9 Крадете, убијате и чините прељубу, кунете се криво, и кадите Валима, и идете за другим боговима, којих не знате; Jeremiah 7:10 Па онда доходите и стајете преда мном у овом дому, који се зове мојим именом, и говорите: Избависмо се, да чините све ове гадове. Jeremiah 7:11 Је ли овај дом, који се зове мојим именом, у вашим очима пећина хајдучка? Гле, и ја видим, вели Господ. Jeremiah 7:12 Него идите сада на моје место, које је било у Силому, где наместих име своје испочетка, и видите шта сам му учинио за злоћу народа свог Израиља. Jeremiah 7:13 Зато сада, што чините сва она дела, вели Господ, и што вам говорим зарана једнако, а ви не слушате, и кад вас зовем, а ви се не одазивате, Jeremiah 7:14 Зато ћу учинити том дому, који се зове мојим именом, у који се ви уздате, и овом месту, које дадох вама и оцима вашим, као што сам учинио Силому. Jeremiah 7:15 И одбацићу вас од лица свог, као што сам одбацио сву браћу вашу, све семе Јефремово. Jeremiah 7:16 Ти се дакле не моли за тај народ, и не подижи вике ни молбе за њих, и не говори ми за њих; јер те нећу услишити. Jeremiah 7:17 Зар не видиш шта чине по градовима Јудиним и по улицама јерусалимским? Jeremiah 7:18 Синови купе дрва, а очеви ложе огањ, и жене месе тесто, да пеку колаче царици небеској, и да лију наливе другим боговима, да би мене дражили. Jeremiah 7:19 Мене ли драже? Говори Господ; еда ли не себе, на срамоту лицу свом? Jeremiah 7:20 Зато овако говори Господ Господ: Гле, гнев мој и јарост моја излиће се на ово место, на људе и на стоку и на дрвета пољска и на род земаљски, и распалиће се, и неће се угасити. Jeremiah 7:21 Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Жртве своје паљенице саставите са приносима својим, и једите месо. Jeremiah 7:22 Јер не говорих оцима вашим, нити им заповедих, кад их изведох из земље мисирске, за жртве паљенице ни за приносе. Jeremiah 7:23 Него им ово заповедих говорећи: Слушајте глас мој и бићу вам Бог и ви ћете ми бити народ, и идите свим путевима које вам заповедих, да би вам добро било. Jeremiah 7:24 Али не послушаше, нити уха свог пригнуше, него идоше по саветима и мислима злог срца свог, и отидоше натраг, а не напред. Jeremiah 7:25 Откад изиђоше оци ваши из земље мисирске до данас, слах к вама све слуге своје пророке сваки дан зарана и без престанка. Jeremiah 7:26 Али не послушаше ме, нити уха свог пригнуше, него беху тврдоврати и чинише горе него оци њихови. Jeremiah 7:27 Говорићеш им све ове речи, али те неће послушати; и зваћеш их, али ти се неће одазвати. Jeremiah 7:28 Зато им реци: Ово је народ који не слуша глас Господа Бога свог, нити прима науке; пропаде вера и неста је из уста њихових. Jeremiah 7:29 Острижи косу своју и баци је, и заридај гласно на високим местима, јер одбаци Господ и остави род, на који се разгневи. Jeremiah 7:30 Јер синови Јудини учинише шта је зло преда мном, говори Господ, метнуше гадове своје у дом који се зове мојим именом, да би га оскврнили. Jeremiah 7:31 И саградише висине Тофету, који је у долини сина Еномовог, да сажижу синове своје и кћери своје огњем, што нисам заповедио нити ми је дошло на ум. Jeremiah 7:32 Зато ево, иду дани, вели Господ, кад се више неће звати Тофет ни долина сина Еномовог, него долина крвна, и погребаваће се у Тофету, јер неће бити места. Jeremiah 7:33 И мртва ће телеса народа овог бити храна птицама небеским и зверју земаљском, и неће бити никога да их плаши. Jeremiah 7:34 И учинићу, те ће из градова Јудиних и с улица јерусалимских нестати глас радостан и глас весео, глас жеников и глас невестин; јер ће земља опустети. Jeremiah 8:0 Jeremiah 8:1 У то време, говори Господ, извадиће се из гробова кости царева Јудиних и кости кнезова његових и кости свештеничке и кости пророчке, и кости становника јерусалимских; Jeremiah 8:2 И разметнуће се према сунцу и месецу и свој војсци небеској, које љубише и којима служише и за којима идоше и које тражише и којима се клањаше; неће се покупити ни погрепсти, него ће бити гној по земљи. Jeremiah 8:3 И волеће смрт него живот, сав остатак што их остане од овог рода злог, што их остане по свим местима куда их раселим, говори Господ над војскама. Jeremiah 8:4 Још им реци: Овако вели Господ: Ко падне, не устаје ли? Ко зађе, не враћа ли се? Jeremiah 8:5 Зашто је зашао тај народ јерусалимски за свагда? Држе се преваре, неће да се обрате. Jeremiah 8:6 Пазио сам и слушао, не говоре право, нема никога да се каје за зло своје, да рече: Шта учиних? Сваки је окренуо својим трком, као коњ кад нагне у бој. Jeremiah 8:7 И рода под небом зна своје време, грлица и ждрал и ласта пазе на време кад долазе; а народ мој не зна суд Господњи. Jeremiah 8:8 Како говорите: Мудри смо, и закон је Господњи у нас? Доиста, гле, лаж учини лажљива писаљка књижевничка. Jeremiah 8:9 Мудраци се осрамотише, уплашише се и ухватише се; ето, одбацише реч Господњу, па каква им је мудрост? Jeremiah 8:10 Зато ћу дати жене њихове другима, њиве њихове онима који ће их наследити, јер од малог до великог сви се дадоше на лакомство, и пророци и свештеници, сви су варалице. Jeremiah 8:11 Јер лече ране кћери народа мог овлаш говорећи: Мир, мир; а мира нема. Jeremiah 8:12 Еда ли се постидеше што чинише гад? Нити се постидеше нити знају за стид; за то ће попадати међу онима који падају; кад их походим, попадаће, вели Господ. Jeremiah 8:13 Сасвим ћу их истребити, говори Господ, нема грозда на лози, ни смокве на дрвету, и лишће је опало; и шта сам им дао узеће им се. Jeremiah 8:14 Што стојимо? Скупите се и уђимо у тврде градове, и онде ћутимо; јер нас је Господ Бог наш ућуткао напојивши нас жучи, јер згрешисмо Господу. Jeremiah 8:15 Чекасмо мир, али нема добра; и време да оздравимо, а гле, страх. Jeremiah 8:16 Од Дана чу се фркање коња његових, од рзања пастуха његових сва се земља затресе, дођоше и поједоше земљу и све што беше у њој, градове и који живљаху у њима. Jeremiah 8:17 Јер, ево, ја ћу пустити на вас змије, аспиде, од којих нема бајања, те ће вас уједати, говори Господ. Jeremiah 8:18 Окрепио бих се у жалости, али је срце у мени изнемогло. Jeremiah 8:19 Ето вике кћери народа мог из далеке земље: Зар Господ није у Сиону? Цар његов зар није у њему? Зашто ме разгневише својим ликовима резаним, туђим таштинама? Jeremiah 8:20 Жетва је прошла, лето минуло, а ми се не избависмо. Jeremiah 8:21 Сатрвен сам што је кћи народа мог сатрвена, у жалости сам, чудо освоји ме. Jeremiah 8:22 Нема ли балсама у Галаду? Нема ли онде лекара? Зашто се дакле не исцели кћи народа мог? Jeremiah 9:0 Jeremiah 9:1 О, да би глава моја била вода, а очи моје извори сузни! Да плачем дању и ноћу за побијенима кћери народа свог. Jeremiah 9:2 О, да ми је у пустињи станак путнички! Да оставим народ свој и да отидем од њих, јер су сви прељубочинци, збор невернички; Jeremiah 9:3 И запињу језик свој као лук да лажу, и осилише на земљи, али не за истину, него иду из зла у зло, нити знају за ме, говори Господ. Jeremiah 9:4 Чувајте се сваки пријатеља свог и ни једном брату не верујте; јер сваки брат ради да поткине другог, и сваки пријатељ иде те опада. Jeremiah 9:5 И сваки вара пријатеља свог и не говори истине, уче језик свој да говори лаж, муче се да чине зло. Jeremiah 9:6 Стан ти је усред преваре; ради преваре неће да знају за ме, говори Господ. Jeremiah 9:7 Зато овако говори Господ над војскама: Гле, претопићу их, и окушаћу их; јер шта бих чинио ради кћери народа свог? Jeremiah 9:8 Језик им је стрела смртна, говори превару; устима говоре о миру с пријатељем својим, а у срцу намештају заседу. Jeremiah 9:9 Зато ли их нећу походити? Говори Господ; душа моја неће ли се осветити таквом народу? Jeremiah 9:10 За овим горама ударићу у плач и у ридање, и за торовима у пустињи у нарицање; јер изгореше да нико не пролази нити се чује глас од стада, и птице небеске и стока побегоше и отидоше. Jeremiah 9:11 И обратићу Јерусалим у гомилу, у стан змајевски; и градове Јудине обратићу у пустош, да неће нико онуда живети. Jeremiah 9:12 Ко је мудар да би разумео? И коме говорише уста Господња, да би објавио зашто земља пропаде и изгоре као пустиња да нико не пролази? Jeremiah 9:13 Јер Господ рече: Што оставише закон мој, који метнух пред њих, и не слушаше глас мој и не ходише за њим, Jeremiah 9:14 Него ходише за мислима срца свог и за Валима, чему их научише оци њихови, Jeremiah 9:15 За то овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: Ево ја ћу нахранити тај народ пеленом и напојићу их жучи. Jeremiah 9:16 И расејаћу их међу народе, којих не познаваше ни они ни оци њихови; и пуштаћу за њима мач докле их не истребим. Jeremiah 9:17 Овако вели Господ над војскама: Гледајте и зовите нарикаче нека дођу, и пошљите по веште нека дођу, Jeremiah 9:18 И нека брже наричу за нама, да се роне сузе од очију наших, и од веђа наших да тече вода. Jeremiah 9:19 Јер се гласно ридање чу од Сиона: Како пропадосмо! Посрамисмо се врло, јер се растављамо са земљом, јер обарају станове наше. Jeremiah 9:20 Зато, жене, чујте реч Господњу и нека прими ухо ваше реч уста Његових, и учите кћери своје ридати и једна другу нарицати. Jeremiah 9:21 Јер се попе смрт на прозоре наше и уђе у дворове наше да истреби децу с улица и младиће с путева. Jeremiah 9:22 Реци: Овако говори Господ: и мртва ће телеса људска лежати као гној по њиви и као руковети за жетеоцем, којих нико не купи. Jeremiah 9:23 Овако вели Господ: Мудри да се не хвали мудрошћу својом, ни јаки да се не хвали снагом својом, ни богати да се не хвали богатством својим. Jeremiah 9:24 Него ко се хвали, нека се хвали тим што разуме и познаје мене да сам ја Господ који чиним милост и суд и правду на земљи, јер ми је то мило, говори Господ. Jeremiah 9:25 Ето, иду дани, вели Господ, кад ћу походити све, обрезане и необрезане, Jeremiah 9:26 Мисирце и Јудејце и Едомце и синове Амонове и Моавце и све који се с краја стрижу, који живе у пустињи; јер су сви ти народи необрезани, и сав је дом Израиљев необрезаног срца. Jeremiah 10:0 Jeremiah 10:1 Слушајте реч коју вам говори Господ, доме Израиљев. Jeremiah 10:2 Овако вели Господ: Не учите се путу којим иду народи, и од знака небеских не плашите се, јер се од њих плаше народи. Jeremiah 10:3 Јер су уредбе у народа таштина, јер секу дрво у шуми, дело руку уметничких секиром; Jeremiah 10:4 Сребром и златом украшују га, клинима и чекићима утврђују га да се не помиче; Jeremiah 10:5 Стоје право као палме, не говоре; треба их носити, јер не могу ићи; не бој их се, јер не могу зла учинити, а не могу ни добра учинити. Jeremiah 10:6 Нико није као Ти, Господе; велик си и велико је име Твоје у сили. Jeremiah 10:7 Ко се не би Тебе бојао, царе над народима! Јер Теби то припада; јер међу свим мудрацима у народа и у свим царствима њиховим нема таквог какав си Ти. Jeremiah 10:8 Него су сви луди и безумни, дрво је наука о таштини. Jeremiah 10:9 Сребро ковано доноси се из Тарсиса и злато из Уфаза, дело уметничко и руку златарских, одело им је од порфире и скерлета, све је дело уметничко. Jeremiah 10:10 А Господ је прави Бог, Бог живи и цар вечни, од Његове срдње тресе се земља, и гнев Његов не могу поднети народи. Jeremiah 10:11 Овако им реците: Богови, који нису начинили небо ни земљу, нестаће са земље и испод неба. Jeremiah 10:12 Он је начинио земљу силом својом, утврдио васиљену мудрошћу својом, и разумом својим разастро небеса; Jeremiah 10:13 Он кад пусти глас свој, буче воде на небесима, подиже пару с крајева земаљских, пушта муње с даждем, и изводи ветар из стаја његових. Jeremiah 10:14 Сваки човек поста безуман од знања, сваки се златар осрамоти ликом резаним, јер су лаж ливени ликови његови, и нема духа у њима. Jeremiah 10:15 Таштина су, дело преварно; кад их походим, погинуће. Jeremiah 10:16 Није такав део Јаковљев, јер је Творац свему, и Израиљ Му је наследство, име Му је Господ над војскама. Jeremiah 10:17 Покупи из земље трг свој ти, која седиш у граду. Jeremiah 10:18 Јер овако вели Господ: Гле, ја ћу избацити као праћом становнике ове земље, и притеснићу их да осете. Jeremiah 10:19 Тешко мени од муке моје, рећи ће; љута је рана моја; а ја рекох: То је бол, треба да га подносим. Jeremiah 10:20 Мој је шатор опустошен и сва ужа моја покидана, синови моји отидоше од мене и нема их, нема више никога да разапне шатор мој и дигне завесе моје. Jeremiah 10:21 Јер пастири посташе безумни и Господа не тражише; зато не бише срећни, и све се стадо њихово распрша. Jeremiah 10:22 Гле, иде глас и врева велика из северне земље да обрати градове Јудине у пустош, у стан змајевски. Jeremiah 10:23 Знам, Господе, да пут човечји није у његовој власти нити је човеку који ходи у власти да управља корацима својим. Jeremiah 10:24 Карај ме, Господе, али с мером, не у гневу свом, да ме не би затро. Jeremiah 10:25 Излиј гнев свој на народе који Те не познају, и на племена која не призивају име Твоје, јер прождреше Јакова, прождреше га да га нема, и насеље његово опустеше. Jeremiah 11:0 Jeremiah 11:1 Реч која дође Јеремији од Господа говорећи: Jeremiah 11:2 Слушајте речи овог завета, и казујте људима Јудиним и становницима јерусалимским. Jeremiah 11:3 И реци им: Овако вели Господ Бог Израиљев: Проклет да је ко не послуша речи овог завета, Jeremiah 11:4 Који заповедих оцима вашим кад их изведох из земље мисирске, из пећи гвоздене, говорећи: Слушајте глас мој и творите ово све како вам заповедам, па ћете ми бити народ и ја ћу вам бити Бог, Jeremiah 11:5 Да бих испунио заклетву којом се заклех оцима вашим да ћу им дати земљу у којој тече млеко и мед, како се види данас. А ја одговорих и рекох: Амин, Господе. Jeremiah 11:6 По том рече ми Господ: Казуј све ове речи по градовима Јудиним и по улицама јерусалимским говорећи: Слушајте речи овог завета, и извршујте их. Jeremiah 11:7 Јер тврдо засведочавах оцима вашим од кад их изведох из земље мисирске до данас, зарана једнако говорећи: Слушајте глас мој. Jeremiah 11:8 Али не послушаше и не пригнуше уха свог, него ходише сваки за мислима злог срца свог; за то пустих на њих све речи овог завета, који заповедих да врше, а они не вршише. Jeremiah 11:9 Тада ми рече Господ: Буна је међу људима Јудиним и становницима јерусалимским. Jeremiah 11:10 Вратили су се на безакоња старих својих, који не хтеше слушати моје речи, и иду за другим боговима, те им служе; дом Израиљев и дом Јудин покварише завет мој, који учиних с оцима њиховим. Jeremiah 11:11 Зато овако вели Господ: Ево, ја ћу пустити на њих зло, из ког неће моћи изаћи, и вапиће к мени, али их нећу услишити. Jeremiah 11:12 Тада ће градови Јудини и становници јерусалимски ићи и вапити к боговима којима каде, али им неће помоћи у невољи њиховој. Jeremiah 11:13 Јер имаш богова, Јуда, колико градова, и колико има улица у Јерусалиму, толико подигосте олтара срамотних, олтара да кадите Валу. Jeremiah 11:14 Ти се дакле не моли за тај народ, и не подижи вике ни молбе за њих, јер их нећу услишити кад завапе к мени у невољи својој. Jeremiah 11:15 Шта ће мили мој у дому мом, кад чини грдило с многима, и свето месо отиде од тебе, и веселиш се кад зло чиниш? Jeremiah 11:16 Господ те назва маслином зеленом, лепом ради доброг рода; али с хуком великог ветра распали огањ око ње, и гране јој се поломише. Jeremiah 11:17 Јер Господ над војскама, који те је посадио, изрече зло по те, за злоћу дома Израиљевог и дома Јудиног, коју чинише међу собом да би ме разгневили кадећи Валу. Jeremiah 11:18 Господ ми објави, те знам; Ти ми показа дела њихова. Jeremiah 11:19 А ја бејах као јагње и теле које се води на клање, јер не знах да се договарају на ме: Оборимо дрво с родом његовим, и истребимо га из земље живих, да му се име не спомиње више. Jeremiah 11:20 Али, Господе над војскама, Судијо праведни, који испитујеш бубреге и срце, дај да видим освету Твоју на њима, јер Теби казах парбу своју. Jeremiah 11:21 Зато овако вели Господ за Анатоћане, који траже душу твоју говорећи: Не пророкуј у име Господње, да не погинеш од наших руку; Jeremiah 11:22 Зато овако вели Господ над војскама: Ево, ја ћу их походити; младићи ће њихови изгинути од мача, синови њихови и кћери њихове изгинуће од глади. Jeremiah 11:23 И неће бити од њих остатка; јер ћу пустити зло на Анатоћане кад их походим. Jeremiah 12:0 Jeremiah 12:1 Праведан си, Господе, ако бих се правдао с Тобом; али ћу проговорити о судовима Твојим. Зашто је пут безбожнички срећан? Зашто живе у миру сви који чине неверу? Jeremiah 12:2 Ти их посади, и они се укоренише, расту и род рађају; Ти си им близу уста али далеко од бубрега. Jeremiah 12:3 Али Господе, Ти ме познајеш, разгледаш ме и окушао си срце моје како је према Теби; одвуци их као овце на клање, и приправи их за дан кад ће се убити. Jeremiah 12:4 Докле ће тужити земља, и трава свега поља сахнути са злоће оних који живе у њој? Неста све стоке и птица, јер говоре: Не види краја нашег. Jeremiah 12:5 Кад си трчао с пешацима па те уморише, како ћеш се утркивати с коњима? И кад ти је тако у земљи мирној, у коју се уздаш, шта ћеш чинити кад устане Јордан? Jeremiah 12:6 Јер и браћа твоја и дом оца твог, и они те изневерише и они вичу за тобом гласно. Не веруј им, ако би ти и пријатељски говорили. Jeremiah 12:7 Оставих дом свој, напустих наследство своје; што беше мило души мојој, дадох га у руке непријатељима његовим. Jeremiah 12:8 Наследство моје поста ми као лав у шуми, пушта глас свој на мене, зато ми омрзну. Jeremiah 12:9 Наследство моје поста ми птица грабљива; птице, слетите се на њу, скупите се сви зверови пољски, ходите да једете. Jeremiah 12:10 Пастири многи поквариће мој виноград, потлачиће део мој, мили део мој обратиће у голу пустош. Jeremiah 12:11 Обратиће га у пустош, опустошен плакаће преда мном; сва ће та земља опустети, јер нико не узима на ум. Jeremiah 12:12 На сва висока места по пустињи доћи ће затирачи; јер ће мач Господњи прождирати од једног краја земље до другог, неће бити мира ни једном телу. Jeremiah 12:13 Сејаће пшеницу, а трње ће жети; мучиће се, а користи неће имати, и стидеће се летине своје, са жестоког гнева Господњег. Jeremiah 12:14 Овако говори Господ за све зле суседе моје, који дирају наследство што дадох народу свом Израиљу: ево, ја ћу их почупати из земље њихове, и дом Јудин ишчупаћу исред њих. Jeremiah 12:15 А кад их ишчупам, опет ћу се смиловати на њих, и довешћу опет сваког њих на наследство његово и сваког у земљу његову. Jeremiah 12:16 И ако добро науче путеве народа мог, да се заклињу мојим именом: Тако да је жив Господ! Као што су они учили мој народ да се куне Валом, тада ће се сазидати усред народа мог. Jeremiah 12:17 Ако ли не послушају, тада ћу ишчупати сасвим такав народ и затрти, говори Господ. Jeremiah 13:0 Jeremiah 13:1 Овако ми рече Господ: Иди и купи себи појас ланен и опаши се њим, а не мећи га у воду. Jeremiah 13:2 Тако купих појас по речи Господњој, и опасах се њим. Jeremiah 13:3 Потом дође ми опет реч Господња говорећи: Jeremiah 13:4 Узми тај појас што си купио, што је око тебе, па се дигни и иди на Ефрат, и сакриј га онде у какву раселину камену. Jeremiah 13:5 И отидох и сакрих га код Ефрата, како ми заповеди Господ. Jeremiah 13:6 А после много времена рече ми Господ: Устани и иди на Ефрат, и узми појас који ти заповедих да сакријеш онде. Jeremiah 13:7 И отидох на Ефрат и откопах и узех појас с места где га бејах сакрио; а гле, појас отрухнуо, и не беше низашта. Jeremiah 13:8 Тада ми дође реч Господња говорећи: Jeremiah 13:9 Овако вели Господ: Тако ћу учинити да отруне понос Јудин и велики понос јерусалимски, Jeremiah 13:10 Тог народа неваљалог, што неће да слуша моје речи, што ходи по мислима срца свог и иде за другим боговима служећи им и клањајући им се; и биће као тај појас, који није низашта. Jeremiah 13:11 Јер како се појас припоји око човека, тако бејах припојио око себе сав дом Израиљев и сав дом Јудин, вели Господ, да би били мој народ на славу и хвалу и дику; али не послушаше. Jeremiah 13:12 Зато им реци ову реч: Овако вели Господ Бог Израиљев: Сви се мехови пуне вина. А они ће рећи: Зар не знамо да се сви мехови пуне вина? Jeremiah 13:13 Тада им реци: Овако вели Господ: Ево ја ћу напунити пијанства све становнике ове земље и цареве, који седе место Давида на престолу његовом, и свештенике и пророке и све становнике јерусалимске. Jeremiah 13:14 И разбићу их једног о другог, и очеве и синове, вели Господ; нећу пожалити ни поштедети нити се смиловати, да их не потрем. Jeremiah 13:15 Слушајте и чујте, немојте се поносити, јер Господ говори. Jeremiah 13:16 Дајте славу Господу Богу свом док није спустио мрак, докле се нису спотакле ноге ваше по горама мрачним, да чекате светлост, а Он је обрати у сен смртни и претвори у таму. Jeremiah 13:17 Ако ли ово не послушате, душа ће моја плакати тајно ради охолости ваше и ронити сузе, сузе ће тећи из ока мог, јер ће се заробити стадо Господње. Jeremiah 13:18 Реци цару и царици: Доле седите, јер ће се славни венац ваш скинути с ваше главе. Jeremiah 13:19 Градови јужни затвориће се и неће бити никога да их отвори, одвешће се Јуда у ропство, сасвим ће се одвести у ропство. Jeremiah 13:20 Подигните очи своје и видите оне што иду од севера. Где је стадо што ти је предано, стадо славе твоје? Jeremiah 13:21 Шта ћеш рећи кад те походи? Јер си их ти научио да буду кнезови над тобом. Неће ли те спопасти болови као жену кад се порађа? Jeremiah 13:22 Ако ли кажеш у срцу свом: Зашто ме то задеси? За мноштво безакоња твог узгрнуће се скути твоји и обућа ти се скинути. Jeremiah 13:23 Може ли Етиопљанин променити кожу своју или рис шаре своје? Можете ли ви чинити добро научивши се чинити зло? Jeremiah 13:24 Зато ћу их разметнути као што размеће плеву ветар из пустиње. Jeremiah 13:25 То је део твој и оброк твој од мене, говори Господ, зато што си ме заборавио и поуздао се у лаж. Jeremiah 13:26 Зато ћу ти ја узгрнути скуте на лице да се види срамота твоја. Jeremiah 13:27 Прељубе твоје, рзање твоје, срамотна курварства твоја по хумовима, по пољима, гадове твоје видео сам; тешко теби, Јерусалиме! Зар се нећеш очистити? Докле још? Jeremiah 14:0 Jeremiah 14:1 Реч Господња која дође Јеремији о суши. Jeremiah 14:2 Јуда тужи, и врата су му жалосна; леже на земљи у црно завити; вика из Јерусалима подиже се. Jeremiah 14:3 Највећи између њих шаљу најмање на воду; дошавши на студенце не налазе воде, враћају се с празним судовима својим, стиде се и сраме се и покривају главу своју. Jeremiah 14:4 Земља је испуцала, јер не беше дажда на земљи; зато се тежаци стиде и покривају главу своју. Jeremiah 14:5 И кошута у пољу оставља младе своје, јер нема траве. Jeremiah 14:6 И дивљи магарци стојећи на висовима вуку у се ветар као змајеви, очи им ишчилеше, јер нема траве. Jeremiah 14:7 Кад безакоња наша сведоче на нас, Господе, учини ради имена свог; јер је много одмета наших, Теби сагрешисмо. Jeremiah 14:8 Надо Израиљева! Спаситељу његов у невољи! Зашто си као туђин у овој земљи и као путник који се сврати да преноћи? Jeremiah 14:9 Зашто си као уморан човек, као јунак, који не може избавити? Та, Ти си усред нас, Господе, и име је Твоје призвано на нас; немој нас оставити. Jeremiah 14:10 Овако говори Господ за народ овај: Мило им је да се скитају, не устављају ноге своје, зато нису мили Господу; сада ће се опоменути безакоња њихова и походиће грехе њихове. Jeremiah 14:11 Потом рече ми Господ: Не моли се за тај народ да би му било добро. Jeremiah 14:12 Ако ће и постити, нећу услишити вике њихове; и ако ће принети жртве паљенице и дар, неће ми то угодити, него мачем и глађу и помором поморићу их. Jeremiah 14:13 Тада рекох: Ох, Господе Господе, ево, пророци им говоре: Нећете видети мача, и неће бити глади у вас, него ћу вам дати мир поуздан на овом месту. Jeremiah 14:14 А Господ ми рече: Лаж пророкују ти пророци у моје име, нисам их послао, нити сам им заповедио, нити сам им говорио; лажне утваре и гатање и ништавило и превару срца свог они вам пророкују. Jeremiah 14:15 Зато овако вели Господ за пророке који пророкују у моје име, а ја их нисам послао, и говоре: Неће бити мача ни глади у овој земљи: од мача и глади изгинуће ти пророци. Jeremiah 14:16 А народ овај, коме они пророкују, биће поваљан по улицама јерусалимским од глади и мача, и неће бити никога да их погребе, њих, жене њихове и синове њихове и кћери њихове; тако ћу излити на њих злоћу њихову. Jeremiah 14:17 Реци им дакле ову реч: Нека очи моје лију сузе дању и ноћу и нека не престају, јер девојка, кћи мог народа сатре се веома, од ударца прељутог. Jeremiah 14:18 Ако изиђем у поље, ето побијених мачем; ако уђем у град, ето изнемоглих од глади; јер и пророк и свештеник отидоше у земљу коју не знају. Jeremiah 14:19 Еда ли си сасвим одбацио Јуду? Еда ли је омрзао души Твојој Сион? Зашто си нас ударио тако да нам нема лека? Чекасмо мир, али нема добра; и време да оздравимо, а гле, страх. Jeremiah 14:20 Признајемо, Господе, злоћу своју, безакоње отаца својих, згрешили смо Ти. Jeremiah 14:21 Немој нас одбацити ради имена свог; немој наружити престола славе своје, опомени се завета свог с нама, немој га укинути. Jeremiah 14:22 Има ли међу таштинама у народа који да даје дажд? Или небеса, дају ли ситан дажд? Ниси ли Ти то, Господе Боже наш? Зато Тебе чекамо, јер Ти чиниш све то. Jeremiah 15:0 Jeremiah 15:1 И рече ми Господ: Да стане Мојсије и Самуило преда ме, не би се душа моја обратила к том народу; отерај их испред мене, и нека одлазе. Jeremiah 15:2 И ако ти кажу: Куда ћемо ићи? Тада им реци: Овако вели Господ: ко је за смрт, на смрт; ко је за мач, под мач; ко за глад, на глад; ко за ропство, у ропство. Jeremiah 15:3 И пустићу на њих четворо, говори Господ: Мач, да их убија, и псе, да их развлаче, и птице небеске и звери земаљске, да их једу и истребе. Jeremiah 15:4 И даћу их да се потуцају по свим царствима земаљским ради Манасије сина Језекијиног цара Јудиног за оно што је учинио у Јерусалиму. Jeremiah 15:5 Јер ко би се смиловао на тебе, Јерусалиме? Ко ли би те пожалио? Ко ли би дошао да запита како ти је? Jeremiah 15:6 Ти си ме оставио, говори Господ, отишао си натраг; зато ћу махнути руком својом на те и погубићу те; досади ми жалити. Jeremiah 15:7 Зато ћу их извијати вијачом на вратима земаљским, учинићу их сиротима, потрћу народ свој, јер се не враћају с путева својих. Jeremiah 15:8 Више ће ми бити удовица његових него песка морског, довешћу им на мајке момачке затираче у подне, и пустићу изненада на њих сметњу и страхоту. Jeremiah 15:9 Изнемоћи ће која је родила седморо и испустиће душу, сунце ће јој заћи још за дана, срамиће се и стидеће се, а остатак ћу њихов дати под мач пред непријатељима њиховим, говори Господ. Jeremiah 15:10 Тешко мени, мајко моја, што си ме родила да се са мном препире и да се са мном свађа сва земља; не давах у зајам нити ми даваше у зајам, и опет ме сви проклињу. Jeremiah 15:11 Господ рече: Доиста, остатку ће твом бити добро, и бранићу те од непријатеља, кад будеш у невољи и у тескоби. Jeremiah 15:12 Еда ли ће гвожђе сломити гвожђе северно и бронзу? Jeremiah 15:13 Имање твоје и благо твоје даћу да се разграби без цене по свим међама твојим, и то за све грехе твоје. Jeremiah 15:14 И одвешћу те с непријатељима твојим у земљу које не познајеш, јер се распалио огањ од гнева мог, и гореће над вама. Jeremiah 15:15 Ти знаш, Господе, опомени ме се и походи ме и освети ме од оних који ме гоне; немој ме зграбити докле се устежеш од гнева; знај да подносим руг тебе ради. Jeremiah 15:16 Кад се нађоше речи Твоје, поједох их, и реч Твоја би ми радост и весеље срцу мом, јер је име Твоје призвано на ме, Господе Боже над војскама. Jeremiah 15:17 Не седим у већу подсмевачком нити се с њима веселим; седим сам ради руке Твоје, јер си ме напунио срдње. Jeremiah 15:18 Зашто бол мој једнако траје? И зашто је рана моја смртна, те неће да се исцели? Хоћеш ли ми бити као варалица, као вода непостојана? Jeremiah 15:19 Зато овако вели Господ: Ако се обратиш, ја ћу те опет поставити да стојиш преда мном, ако одвојиш што је драгоцено од рђавог, бићеш као уста моја; они нека се обрате к теби, а ти се не обраћај к њима. Jeremiah 15:20 И учинићу да будеш том народу као јак зид бронзани, и удараће на те, али те неће надвладати; јер сам ја с тобом да те чувам и избављам, говори Господ. Jeremiah 15:21 И избавићу те из руку злих људи, и искупићу те из руку насилничких. Jeremiah 16:0 Jeremiah 16:1 Потом дође ми реч Господња говорећи: Jeremiah 16:2 Немој се женити, и да немаш синове ни кћери на том месту. Jeremiah 16:3 Јер овако говори Господ за синове и кћери што се роде на том месту и за матере њихове које их роде, и за оце њихове који их роде у тој земљи: Jeremiah 16:4 Љутом ће смрћу помрети, неће бити оплакани нити ће се погрепсти, биће гној по земљи, и од мача и од глади изгинуће, и мртва ће телеса њихова бити храна птицама небеским и зверима земаљским. Jeremiah 16:5 Јер овако говори Господ: Не улази у кућу у којој је жалост, и не иди да плачеш нити их жали; јер сам узео мир свој од тог народа, говори Господ, милост и жаљење. Jeremiah 16:6 Помреће мали и велики у овој земљи, неће бити погребени нити ће се оплакати, нити ће се ко резати ни главе стрићи за њима. Jeremiah 16:7 Неће им се дати хлеба у жалости да се потеше за мртвим, нити ће их напојити из чаше ради утехе за оцем или за матером. Jeremiah 16:8 Тако не улази у кућу у којој је жалост да седиш с њима да једеш и пијеш. Jeremiah 16:9 Јер овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: Ево, ја ћу учинити да на овом месту пред вашим очима и за ваших дана не буде гласа радосног ни гласа веселог, гласа жениковог ни гласа невестиног. Jeremiah 16:10 А кад кажеш том народу све ове речи, ако ти кажу: Зашто изрече Господ све то велико зло на нас? И какво је безакоње наше или какав је грех наш, којим згрешисмо Господу Богу свом? Jeremiah 16:11 Тада им реци: Јер оци ваши оставише мене, говори Господ, и идоше за другим боговима и служише им и клањаше им се, а мене оставише и закон мој не држаше; Jeremiah 16:12 А ви још горе чините него оци ваши, јер ето идете сваки по мисли срца свог злог не слушајући мене. Jeremiah 16:13 Зато ћу вас избацити из ове земље у земљу које не познасте ни ви ни оци ваши, и онде ћете служити другим боговима дан и ноћ докле вам не учиним милост. Jeremiah 16:14 Зато, ево, иду дани, говори Господ, кад се неће више говорити: Тако да је жив Господ који је извео синове Израиљеве из земље мисирске; Jeremiah 16:15 Него: Тако да је жив Господ који је извео синове Израиљеве из земље северне и из свих земаља у које их беше разагнао! Јер ћу их опет довести у земљу њихову коју сам дао оцима њиховим. Jeremiah 16:16 Гле, ја ћу послати многе рибаре, говори Господ, да их лове, и после ћу послати многе ловце да их лове по свакој гори и по сваком хуму и по раселинама каменим. Jeremiah 16:17 Јер очи моје пазе на све путеве њихове, нису сакривени од мене, нити је безакоње њихово заклоњено од мојих очију. Jeremiah 16:18 И платићу им прво двојином за безакоње њихово и за грех њихов, што оскврнише земљу моју стрвима гадова својих, и наследство моје напунише гнусобама својим. Jeremiah 16:19 Господе, крепости моја и граде мој и уточиште моје у невољи, к Теби ће доћи народи од крајева земаљских, и рећи ће: Доиста оци наши имаше лаж, и таштину и што ни мало не помаже. Jeremiah 16:20 Еда ли ће човек начинити себи богове, који ипак нису богови? Jeremiah 16:21 Зато, ево, ја ћу их научити сада, показаћу им руку своју и силу своју, да познаду да ми је име Господ. Jeremiah 17:0 Jeremiah 17:1 Грех је Јудин записан гвозденом писаљком и врхом од дијаманта, урезан је на плочи срца њиховог и на роговима олтара ваших, Jeremiah 17:2 Да се синови њихови сећају олтара њихових и лугова њихових под зеленим дрветима, на високим хумовима. Jeremiah 17:3 Горо с пољем, даћу имање твоје, све благо твоје даћу да се разграби, висине твоје, за грех по свим међама твојим. Jeremiah 17:4 И ти ћеш и који су с тобом оставити наследство своје, које сам ти дао, и учинићу да служиш непријатељима својим у земљи које не познајеш; јер сте распалили огањ гнева мог, који ће горети до века. Jeremiah 17:5 Овако вели Господ: Да је проклет човек који се узда у човека и који ставља тело себи за мишицу, а од Господа одступа срце његово. Jeremiah 17:6 Јер ће бити као врес у пустињи, који не осећа кад дође добро, него стоји у пустињи, на сувим местима у земљи сланој и у којој се не живи. Jeremiah 17:7 Благо човеку који се узда у Господа и коме је Господ узданица. Jeremiah 17:8 Јер ће бити као дрво усађено крај воде и које низ поток пушта жиле своје, које не осећа кад дође припека, него му се лист зелени, и сушне године не брине се и не престаје рађати род. Jeremiah 17:9 Срце је преварно више свега и опако: ко ће га познати? Jeremiah 17:10 Ја Господ испитујем срца и искушавам бубреге, да бих дао свакоме према путевима његовим и по плоду дела његових. Jeremiah 17:11 Као што јаребица лежи на јајима али не излеже, тако ко сабира богатство али с неправдом, у половини дана својих оставиће га и најпосле ће бити луд. Jeremiah 17:12 Место је светиње наше престо славе, високо место од почетка. Jeremiah 17:13 Надо Израиљева, Господе! Сви који Те остављају нека се посраме; који одступају од мене, нека се запишу на земљи, јер оставише извор воде живе, Господа. Jeremiah 17:14 Исцели ме, Господе, и бићу исцељен; избави ме, и бићу избављен, јер си Ти хвала моја. Jeremiah 17:15 Гле, они ми говоре: Где је реч Господња? Нека дође. Jeremiah 17:16 А ја се не затезах ићи за Тобом као пастир, и дан жалосни не желех, Ти знаш; шта је год изашло из уста мојих, пред Тобом је. Jeremiah 17:17 Не буди ми страх, Ти си уточиште моје у злу. Jeremiah 17:18 Нека се посраме који ме гоне, а ја не; нека се они уплаше, а ја не; пусти на њих зли дан, и двоструким поломом поломи их. Jeremiah 17:19 Овако ми рече Господ: Иди, и стани на врата синова народних, на која улазе цареви Јудини и на која излазе, и на свака врата јерусалимска. Jeremiah 17:20 И реци им: Чујте реч Господњу, цареви Јудини и сви Јудејци и сви Јерусалимљани, који улазите на ова врата. Jeremiah 17:21 Овако вели Господ: Чувајте се да не носите бреме у суботу и не уносите на врата јерусалимска. Jeremiah 17:22 И не износите бремена из кућа својих у суботу, и никакав посао не радите, него светите суботу, као што сам заповедио оцима вашим. Jeremiah 17:23 Али не послушаше нити пригнуше уха свог, него отврднуше вратом својим да не послушају и не приме науке. Jeremiah 17:24 Ако ме послушате, говори Господ, да не носите бремена на врата овог града у суботу, него светите суботу не радећи у њу никакав посао, Jeremiah 17:25 Тада ће улазити на врата града овог цареви и кнезови, који седе на престолу Давидовом, на колима и на коњима, они и кнезови њихови, Јудејци и Јерусалимљани, и стајаће овај град до века. Jeremiah 17:26 И долазиће из градова Јудиних и из околине јерусалимске, и из земље Венијаминове, и из равнице и из гора и с југа, и доносиће жртве паљенице и приносе с даром и кадом, и жртве захвалне доносиће у дом Господњи. Jeremiah 17:27 Ако ли ме не послушате да светите суботу и не носите бремена улазећи на врата јерусалимска у суботу, онда ћу распалити огањ на вратима његовим, који ће упалити дворове јерусалимске и неће се угасити. Jeremiah 18:0 Jeremiah 18:1 Реч која дође Јеремији од Господа говорећи: Jeremiah 18:2 Устани, и сиђи у кућу лончареву, и онде ћу ти казати речи своје. Jeremiah 18:3 Тада сиђох у кућу лончареву, и гле, он рађаше посао на свом колу. Jeremiah 18:4 И поквари се у руци лончару суд који грађаше од кала, па начини изнова од њега други суд, како беше воља лончару да начини. Jeremiah 18:5 Тада дође ми реч Господња говорећи: Jeremiah 18:6 Не могу ли чинити од вас као овај лончар, доме Израиљев? Говори Господ; гле, шта је као у руци лончаревој, то сте ви у мојој руци, доме Израиљев. Jeremiah 18:7 Кад бих рекао за народ и за царство да га истребим и разорим и затрем; Jeremiah 18:8 Ако се обрати народ ода зла, за које бих рекао, и мени ће бити жао са зла које мишљах да му учиним. Jeremiah 18:9 А кад бих рекао за народ и за царства да га сазидам и насадим; Jeremiah 18:10 Ако учини шта је зло преда мном не слушајући глас мој, и мени ће бити жао добра које рекох да му учиним. Jeremiah 18:11 Зато сада реци Јудејцима и Јерусалимљанима говорећи: Овако вели Господ: Ево спремам на вас зло, и мислим мисли на вас; вратите се, дакле, сваки са свог пута злог, и поправите путеве своје и дела своја. Jeremiah 18:12 А они рекоше: Нема ништа од тога, него ћемо ићи за својим мислима и чинићемо сваки по мисли срца свог злог. Jeremiah 18:13 Зато овако говори Господ: Питајте по народима је ли ко чуо такво шта? Грдило велико учини девојка Израиљева. Jeremiah 18:14 Оставља ли снег ливански са стене моја поља? Остављају ли се воде студене, које теку? Jeremiah 18:15 А народ мој мене заборави, кади таштини, и спотичу се на својим путевима, на старим стазама, да ходе стазама пута непоравњеног, Jeremiah 18:16 Да бих обратио земљу њихову у пустош, на вечну срамоту, да се чуди ко год прође преко ње и маше главом својом. Jeremiah 18:17 Као устоком разметнућу их пред непријатељем; леђа а не лице показаћу им у невољи њиховој. Jeremiah 18:18 А они рекоше: Ходите да смислимо шта Јеремији, јер неће нестати закона свештенику ни савета мудрацу ни речи пророку; ходите, убијмо га језиком и не пазимо на речи његове. Jeremiah 18:19 Пази на ме, Господе, и чуј глас мојих противника. Jeremiah 18:20 Еда ли ће се зло вратити за добро, кад ми копају јаму? Опомени се да сам стајао пред Тобом говорећи за њихово добро, да бих одвратио гнев Твој од њих. Jeremiah 18:21 Зато предај синове њихове глади и учини да изгину од мача, и жене њихове да буду сироте и удове, и мужеви њихови да се погубе, младиће њихове да побије мач у боју. Jeremiah 18:22 Нека се чује вика из кућа њихових, кад доведеш на њих војску изненада; јер ископаше јаму да ме ухвате, и замке наместише ногама мојим. Jeremiah 18:23 А Ти, Господе, знаш све што су наумили мени да ме убију, немој им опростити безакоња ни грех њихов избрисати испред себе; него нека попадају пред Тобом, у гневу свом ради супрот њима. Jeremiah 19:0 Jeremiah 19:1 Овако рече Господ: Иди и купи крчаг земљан у лончара с неколико старешина народних и старешина свештеничких. Jeremiah 19:2 И отиди у долину сина Еномовог што је пред вратима источним, и онде прогласи речи које ћу ти казати. Jeremiah 19:3 И реци: Чујте реч Господњу, цареви Јудини и становници јерусалимски; овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Ево, ја ћу пустити зло на то место да ће зујати уши свакоме ко га чује. Jeremiah 19:4 Јер ме оставише и оскврнише ово место кадећи на њему другим боговима, којих не знаше ни они ни оци њихови, ни цареви Јудини, и напунише то место крви праве. Jeremiah 19:5 И поградише висине Валу да сажижу синове своје огњем на жртве паљенице Валу, чега не заповедих нити о том говорих, нити ми на ум дође. Jeremiah 19:6 Зато, ево, иде време, вели Господ, кад се ово место неће више звати Тофет, ни долина сина Еномовог, него крвна долина. Jeremiah 19:7 Јер ћу уништити савет Јудин и јерусалимски на овом месту, и учинићу да падну од мача пред непријатељима својим и од руке оних који траже душу њихову, и мртва ћу телеса њихова дати за храну птицама небеским и зверима земаљским. Jeremiah 19:8 И обратићу тај град у пустош и руг: ко год прође мимо њ, чудиће се и звиждаће за све муке његове. Jeremiah 19:9 И учинићу да једу месо од својих синова и месо од својих кћери, и сваки ће јести месо од друга свог у невољи и тескоби, којом ће им досађивати непријатељи њихови и који траже душу њихову. Jeremiah 19:10 Потом разбиј крчаг пред људима који ће ићи с тобом. Jeremiah 19:11 И реци им: Овако вели Господ над војскама: Тако ћу разбити тај народ и тај град као што се разбије суд лончарски, који се не може више оправити, и у Тофету ће се погребавати, јер неће бити места за погребавање: Jeremiah 19:12 Тако ћу учинити томе месту, вели Господ, и становницима његовим и учинићу тај град да буде као Тофет; Jeremiah 19:13 И куће јерусалимске и куће царева Јудиних биће нечисте као место Тофет, све куће, где на крововима кадише свој војсци небеској и лише наливе другим боговима. Jeremiah 19:14 Потом се врати Јеремија из Тофета куда га беше послао Господ да пророкује, и стаде у трему дома Господњег, и рече свему народу: Jeremiah 19:15 Овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: Ево, ја ћу пустити на тај град и на све градове његове све зло које изрекох за њ, јер отврднуше вратом својим да не слушају речи моје. Jeremiah 20:0 Jeremiah 20:1 А Пасхор син Имиров, свештеник, који беше старешина у дому Господњем, чу Јеремију где пророкује те речи. Jeremiah 20:2 И удари Пасхор пророка Јеремију, и метну га у тамницу на горњим вратима Венијаминовим уз дом Господњи. Jeremiah 20:3 А сутрадан кад Пасхор изведе Јеремију из тамнице, рече му Јеремија: Господ ти наде име не Пасхор него Магор-Мисавив. Jeremiah 20:4 Јер овако вели Господ: Ево, ја ћу пустити на те страх, на тебе и на све пријатеље твоје, који ће пасти од мача непријатеља својих, и очи ће твоје видети, и свега ћу Јуду дати у руке цару вавилонском, који ће их одвести у Вавилон, и побиће их мачем. Jeremiah 20:5 И даћу све богатство тог града и сав труд његов и све што има драгоцено, и све благо царева Јудиних даћу непријатељима њиховим у руке, и разграбиће и узети и однети у Вавилон. Jeremiah 20:6 И ти, Пасхоре, и сви који живе у твом дому отићи ћете у ропство; и доћи ћеш у Вавилон и онде ћеш умрети и онде ћеш бити погребен ти и сви пријатељи твоји, којима си пророковао лажно. Jeremiah 20:7 Наговарао си ме, Господе, и дадох се наговорити; био си јачи од мене и надвладао си ме; на подсмех сам сваки дан, свак ми се подсмева. Jeremiah 20:8 Јер од кад говорим, вапим, ради насиља и пустошења вичем, јер ми је реч Господња на поругу и на подсмех сваки дан. Jeremiah 20:9 И рекох: Нећу Га више помињати, нити ћу више говорити у име Његово; али би у срцу мом као огањ разгорео, затворен у костима мојим, и уморих се задржавајући га, и не могох више. Jeremiah 20:10 Јер чујем поруге од многих, страх од свуда: Прокажите да прокажемо; сви који беху у миру са мном, вребају да посрнем: Да ако се превари, те ћемо га надвладати и осветићемо му се. Jeremiah 20:11 Али је Господ са мном као страшан јунак; зато они који ме гоне спотакнуће се и неће надвладати; посрамиће се врло; јер неће бити срећни, срамота вечна неће се заборавити. Jeremiah 20:12 Зато, Господе над војскама, који кушаш праведника, који видиш бубреге и срце, дај да видим Твоју освету на њима, јер Теби казах парбу своју. Jeremiah 20:13 Певајте Господу, хвалите Господа, јер избави душу сиромаху из руке зликовачке. Jeremiah 20:14 Проклет да је дан у који се родих! Дан, у који ме роди мати моја, да није благословен! Jeremiah 20:15 Проклет да је човек који јави оцу мом и врло га обрадова говорећи: Роди ти се син. Jeremiah 20:16 И тај човек да би био као градови које Господ затре и не би Му жао! Нека слуша вику ујутру и вриску у подне, Jeremiah 20:17 Што ме не усмрти у утроби материној да би ми мати моја била гроб, и утроба њена да би остала до века трудна. Jeremiah 20:18 Зашто изиђох из утробе да видим муку и жалост и да се сврше у срамоти дани моји? Jeremiah 21:0 Jeremiah 21:1 Реч која дође Јеремији од Господа кад посла к њему цар Седекија Пасхора сина Мелхијиног и Софонију сина Масијиног свештеника, и поручи: Jeremiah 21:2 Упитај Господа за нас, јер Навуходоносор, цар вавилонски, завојшти на нас; еда би нам учинио Господ по свим чудесима својим, да отиде од нас. Jeremiah 21:3 А Јеремија им рече: Овако реците Седекији: Jeremiah 21:4 Овако вели Господ Бог Израиљев: Ево, ја ћу окренути натраг оружје што је у вашим рукама, којим се бијете с царем вавилонским и с Халдејцима који су вас опколили иза зидова, и скупићу их усред тог града. Jeremiah 21:5 И ја ћу војевати на вас руком подигнутом и мишицом крепком и гневом и јарошћу и жестином великом. Jeremiah 21:6 И побићу становнике тог града, и људе и стоку; од помора великог помреће. Jeremiah 21:7 А после, вели Господ, даћу Седекију цара Јудиног и слуге њихове и народ, оне који остану у том граду од помора, од мача и од глади, у руке Навуходоносору цару вавилонском и у руке непријатељима њиховим и у руке онима који траже душу њихову, те ће их побити мачем, неће их жалити ни штедети нити ће се смиловати. Jeremiah 21:8 А народу том реци: Овако вели Господ: Ево ја стављам пред вас пут к животу и пут к смрти. Jeremiah 21:9 Ко остане у том граду, погинуће од мача или од глади или од помора; а ко изађе и преда се Халдејцима који су вас опколили, остаће жив, и душа ће му бити место плена. Jeremiah 21:10 Јер окретох лице своје томе граду на зло, а не на добро, говори Господ; у руке цару вавилонском биће предан, и он ће га спалити огњем. Jeremiah 21:11 А за дом цара Јудиног чујте реч Господњу: Jeremiah 21:12 Доме Давидов, тако вели Господ, судите свако јутро, и коме се отима избављајте га из руку насилникових да не изиђе као огањ гнев мој и разгори се да га нико не може угасити за злоћу дела ваших. Jeremiah 21:13 Ево ме на тебе, који седиш у долини, као стена у равници, говори Господ, на вас, који говорите: Ко ће доћи на нас? И ко ће ући у станове наше? Jeremiah 21:14 Јер ћу вас покарати по плоду дела ваших, вели Господ, и распалићу огањ у шуми његовој, који ће прождрети све што је око њега. Jeremiah 22:0 Jeremiah 22:1 Овако говори Господ: Сиђи у дом цара Јудиног, и реци онде ову реч, Jeremiah 22:2 И кажи: Слушај реч Господњу, царе Јудин, који седиш на престолу Давидовом, ти и слуге твоје и народ твој, који улазите на ова врата. Jeremiah 22:3 Овако вели Господ: Чините суд и правду, и коме се отима избављајте га из руку насилникових, и не чините криво иностранцу ни сироти ни удовици, и не чините им силу, и крв праву не проливајте на овом месту. Jeremiah 22:4 Јер ако доиста узрадите ово, улазиће на врата овог дома цареви, који седе место Давида на престолу његовом, на колима и на коњима, они и слуге њихове и народ њихов. Jeremiah 22:5 Ако ли не послушате ове речи, заклињем се собом, вели Господ, да ћу опустети тај дом. Jeremiah 22:6 Јер овако вели Господ за дом цара Јудиног: Ти си ми Галад и врх ливански, али ћу те обратити у пустињу, у градове у којима се не живи. Jeremiah 22:7 И спремићу на тебе затираче, сваког с оружјем, и посећи ће твоје красне кедре и побацати их у огањ. Jeremiah 22:8 И многи ће народи пролазити мимо тај град, и говориће један другом: Зашто учини ово Господ од тог града великог? Jeremiah 22:9 И рећи ће: Јер оставише завет Господа Бога свог, и клањаше се другим боговима и служише им. Jeremiah 22:10 Не плачите за мртвим нити га жалите; него плачите за оним који одлази, јер се неће више вратити нити ће видети своје постојбине. Jeremiah 22:11 Јер овако говори Господ о Салуму сину Јосије, цара Јудиног, који цароваше место Јосије оца свог, који отиде из овог места: неће се више вратити. Jeremiah 22:12 Него ће умрети у месту куда га одведоше у ропство, и неће више видети ове земље. Jeremiah 22:13 Тешко оном који гради своју кућу не по правди, и клети своје не по правици, који се служи ближњим својим низашта и плату за труд његов не даје му; Jeremiah 22:14 Који говори: Саградићу себи велику кућу и простране клети; и разваљује себи прозоре, и облаже кедром и маже црвенилом. Jeremiah 22:15 Хоћеш ли царовати кад се мешаш с кедром? Отац твој није ли јео и пио? Кад чињаше суд и правду, тада му беше добро. Jeremiah 22:16 Даваше правицу сиромаху и убогоме, и беше му добро; није ли то познавати ме? Говори Господ. Jeremiah 22:17 Али очи твоје и срце твоје иду само за твојим добитком и да проливаш крв праву и да чиниш насиље и кривду. Jeremiah 22:18 Зато овако вели Господ за Јоакима сина Јосије цара Јудиног: Неће нарицати за њим: Јаох брате мој! Или: Јаох сестро! Неће нарицати за њим: Јаох господару! Или: Јаох славо његова! Jeremiah 22:19 Погребом магарећим погрепшће се, извући ће се и бациће се иза врата јерусалимских. Jeremiah 22:20 Изиђи на Ливан и вичи, и на Васану пусти глас свој, и вичи преко бродова, јер се сатрше сви који те љубе. Jeremiah 22:21 Говорих ти у срећи твојој, а ти рече: Нећу да слушам; то је пут твој од детињства твог да не слушаш глас мој. Jeremiah 22:22 Све ће пастире твоје однети ветар, и који те љуби отићи ће у ропство; тада ћеш се посрамити и постидети за сву злоћу своју. Jeremiah 22:23 Ти седиш на Ливану, гнездо вијеш на кедрима, како ћеш бити љупка, кад ти дођу муке и болови као породиљи! Jeremiah 22:24 Како сам ја жив, вели Господ, да би Хонија син Јоакима цара Јудиног био прстен печатни на десној руци мојој, и оданде ћу те отргнути. Jeremiah 22:25 И даћу те у руке онима који траже душу твоју, и у руке онима којих се бојиш, у руке Навуходоносору цару вавилонском и у руке Халдејцима. Jeremiah 22:26 И бацићу тебе и матер твоју која те је родила у земљу туђу, где се нисте родили, и онде ћете помрети. Jeremiah 22:27 А у земљу у коју ћете желети да се вратите, нећете се вратити у њу. Jeremiah 22:28 Је ли тај човек Хонија ништав идол изломљен? Је ли суд у коме нема милине? Зашто бише истерани, он и семе његово, и бачени у земљу, које не познају? Jeremiah 22:29 О земљо, земљо, земљо! Чуј реч Господњу. Jeremiah 22:30 Овако вели Господ: Запишите да ће тај човек бити без деце и да неће бити срећан до свог века; и нико неће бити срећан од семена његовог, који би седео на престолу Давидовом и још владао Јудом. Jeremiah 23:0 Jeremiah 23:1 Тешко пастирима који потиру и размећу стадо паше моје! Говори Господ. Jeremiah 23:2 Зато овако вели Господ Бог Израиљев за пастире који пасу народ мој: Ви разметнусте овце моје и разагнасте их, и не обилазисте их; ево, ја ћу вас обићи за злоћу дела ваших, говори Господ. Jeremiah 23:3 И остатак оваца својих ја ћу скупити из свих земаља у које их разагнах, и вратићу их у торове њихове, где ће се наплодити и умножити. Jeremiah 23:4 И поставићу им пастире, који ће их пасти, да се не боје више и не плаше и да не погине ни једна, говори Господ. Jeremiah 23:5 Гле, иду дани, говори Господ, у које ћу подигнути Давиду Клицу праведну, која ће царовати и бити срећна и чинити суд и правду на земљи. Jeremiah 23:6 У Његове дане спашће се Јуда, и Израиљ ће становати у миру, и ово му је име којим ће се звати: Господ правда наша. Jeremiah 23:7 Зато, ево, иду дани, говори Господ, у које се неће више говорити: Тако да је жив Господ, који је извео синове Израиљеве из земље мисирске; Jeremiah 23:8 Него: Тако да је жив Господ, који је извео и довео семе дома Израиљевог из северне земље и из свих земаља у које их бејах разагнао. И они ће седети у својој земљи. Jeremiah 23:9 Ради пророка пуца срце у мени, трепећу све кости моје, као пијан сам и као човек кога је освојило вино, Господа ради и Његових ради светих речи. Jeremiah 23:10 Јер је земља пуна прељубочинаца, и с клетава тужи земља, посушише се паше у пустињи; трк је њихов зао и моћ њихова неправа. Jeremiah 23:11 Јер и пророк и свештеник скврне је, налазим и у дому свом злоћу њихову, говори Господ. Jeremiah 23:12 За то ће пут њихов бити као клизавица по тами, где ће попузнути и пасти; јер ћу пустити на њих зло, године похођења њиховог, говори Господ. Jeremiah 23:13 У пророка самаријских видео сам безумље, пророковаху Валом, прелашћиваху народ мој Израиља; Jeremiah 23:14 Али у пророка јерусалимских видим страхоту: чине прељубу и ходе у лажи, укрепљују руке зликовцима да се нико не врати од своје злоће; сви су ми као Содом, и становници његови као Гомор. Jeremiah 23:15 Зато овако вели Господ над војскама о тим пророцима: Ево, ја ћу их нахранити пеленом и напојићу их жучи; јер од пророка јерусалимских изиђе оскврњење по свој земљи. Jeremiah 23:16 Овако вели Господ над војскама: Не слушајте шта говоре пророци који вам пророкују; варају вас, говоре утваре свог срца, не из уста Господњих. Jeremiah 23:17 Једнако говоре онима који не маре за ме: Господ је рекао: Имаћете мир; и свакоме који иде по мисли срца свог говоре: Неће доћи на вас зло. Jeremiah 23:18 Јер ко је стајао у већу Господњем, и видео или чуо реч Његову? Ко је пазио на реч Његову и чуо? Jeremiah 23:19 Ево, вихор Господњи, гнев, изићи ће вихор, који не престаје, пашће на главу безбожницима. Jeremiah 23:20 Неће се одвратити гнев Господњи докле не учини и изврши шта је у срцу наумио; најпосле ћете разумети то сасвим. Jeremiah 23:21 Не слах тих пророка, а они трчаше; не говорих им, а они пророковаше. Jeremiah 23:22 Да су стајали у мом већу, тада би казивали моје речи народу мом, и одвраћали би их с пута њиховог злог и од злоће дела њихових. Jeremiah 23:23 Јесам ли ја Бог из близа, говори Господ, а нисам Бог и из далека? Jeremiah 23:24 Може ли се ко сакрити на тајно место да га ја не видим? Говори Господ; не испуњам ли ја небо и земљу? Говори Господ. Jeremiah 23:25 Чујем шта говоре ти пророци који у име моје пророкују лаж говорећи: Снио сам, снио сам. Jeremiah 23:26 Докле ће то бити у срцу пророцима који пророкују лаж, и превару срца свог пророкују? Jeremiah 23:27 Који мисле да ће учинити да народ мој заборави име моје уза сне њихове, које приповедају један другом, као што заборавише оци њихови име моје уз Вала. Jeremiah 23:28 Пророк који сни, нека приповеда сан; а у кога је реч моја, нека говори реч моју истинито; шта ће плева са пшеницом? Говори Господ. Jeremiah 23:29 Није ли реч моја као огањ, говори Господ, и као маљ који разбија камен? Jeremiah 23:30 За то, ево ме на те пророке, говори Господ, који краду моје речи један од другог. Jeremiah 23:31 Ево ме на те пророке, вели Господ, који дижу језик свој и говоре: Он вели. Jeremiah 23:32 Ево ме на оне који пророкују лажне сне, вели Господ, и приповедајући их заводе народ мој лажима својим и хитрином својом; а ја их нисам послао нити сам им заповедио; и неће ништа помоћи томе народу, говори Господ. Jeremiah 23:33 Ако те запита овај народ или који пророк или свештеник говорећи: Како је бреме Господње? Тада им реци: Како бреме? Оставићу вас, говори Господ. Jeremiah 23:34 А пророка и свештеника и народ који рече: Бреме Господње, ја ћу покарати тог човека и дом његов. Jeremiah 23:35 Него овако говорите сваки ближњему свом и сваки брату свом: Шта одговори Господ? И: Шта рече Господ? Jeremiah 23:36 А бремена Господњег не помињите више, јер ће свакоме бити бреме реч његова, јер изврћете речи Бога Живога, Господа над војскама, Бога нашег. Jeremiah 23:37 Овако реци пророку: Шта ти одговори Господ? И шта ти рече Господ? Jeremiah 23:38 Али кад кажете: Бреме Господње, зато овако вели Господ: Шта говорите ту реч: Бреме Господње, а ја слах к вама да вам кажу: Не говорите: Бреме Господње, Jeremiah 23:39 Зато ево ме, ја ћу вас заборавити сасвим и одбацићу од себе вас и град који сам дао вама и оцима вашим. Jeremiah 23:40 И навалићу на вас поругу вечну и срамоту вечну која се неће заборавити. Jeremiah 24:0 Jeremiah 24:1 Показа ми Господ, и гле, две котарице смокава намештене пред црквом Господњом, пошто Навуходоносор, цар вавилонски, зароби Јехонију сина Јоакимовог цара Јудиног, и кнезове Јудине, и дрводеље и коваче из Јерусалима и одведе их у Вавилон. Jeremiah 24:2 У једној котарици беху смокве врло добре, какве беху ране смокве, а у другој котарици беху врло рђаве смокве, које се не могаху јести, тако беху рђаве. Jeremiah 24:3 И рече ми Господ: Шта видиш, Јеремија? А ја рекох: Смокве, једне добре смокве, врло добре, а друге рђаве, врло рђаве, које се не могу јести, тако су рђаве. Jeremiah 24:4 И дође ми реч Господња говорећи: Jeremiah 24:5 Овако вели Господ Бог Израиљев: Какве су те смокве добре, тако ће ми бити добра ради робље Јудино, које одаслах из овог места у земљу халдејску. Jeremiah 24:6 И обратићу очи своје на њих добра ради, и довешћу их опет у ову земљу, и сазидаћу их и нећу их разорити, и насадићу их и нећу их почупати. Jeremiah 24:7 Јер ћу им дати срце да ме познају да сам ја Господ, и биће ми народ и ја ћу им бити Бог, јер ће се обратити к мени свим срцем својим. Jeremiah 24:8 А какве су те рђаве смокве да се не могу јести, како су рђаве, таквим ћу, вели Господ, учинити Седекију цара Јудиног и кнезове његове и остатак Јерусалимљана који осташе у овој земљи и који живе у земљи мисирској. Jeremiah 24:9 Учинићу да се потуцају по свим царствима земаљским на зло, да буду срамота и прича и руг и уклин по свим местима, куда их раселим. Jeremiah 24:10 И послаћу на њих мач, глад и помор, докле се не истребе са земље, коју сам дао њима и оцима њиховим. Jeremiah 25:0 Jeremiah 25:1 Реч која дође Јеремији за сав народ Јудин четврте године Јоакима сина Јосијиног цара Јудиног, а то је прва година Навуходоносора цара вавилонског, Jeremiah 25:2 Коју рече Јеремија пророк свему народу Јудином и свим становницима јерусалимским, говорећи: Jeremiah 25:3 Од тринаесте године Јосије сина Амоновог цара Јудиног до данас, за ове двадесет и три године, долази ми реч Господња и говорих вам зарана једнако, али не послушасте. Jeremiah 25:4 И сла вам Господ све слуге своје пророке зарана једнако, али не послушасте, нити пригнусте уха свог да бисте чули. Jeremiah 25:5 И говораху: Вратите се сваки са свог пута злог и од злоће дела својих, па ћете остати у земљи коју даде Господ вама и оцима вашим од века до века. Jeremiah 25:6 И не идите за другим боговима да им служите и да им се клањате и не гневите ме делом руку својих, и нећу вам учинити зла. Jeremiah 25:7 Али ме не послушасте, говори Господ, него ме гневисте делом руку својих на своје зло. Jeremiah 25:8 За то овако вели Господ над војскама: Што не послушасте моје речи, Jeremiah 25:9 Ево, ја ћу послати по све народе северне, говори Господ, и по Навуходоносора цара вавилонског слугу свог, и довешћу их на ту земљу и на становнике њене, и на све те народе околне, које ћу затрти, и учинићу да буду чудо и подсмех и пустош вечна. Jeremiah 25:10 И учинићу да нестане међу њима глас радостан и глас весео, глас жеников и глас невестин, лупа од жрвања и светлост од жишка. Jeremiah 25:11 И сва ће та земља бити пустош и чудо, и ти ће народи служити цару вавилонском седамдесет година. Jeremiah 25:12 А кад се наврши седамдесет година, онда ћу походити цара вавилонског и онај народ, говори Господ, за безакоње њихово, и земљу халдејску, и обратићу је у пустош вечну. Jeremiah 25:13 И пустићу на ту земљу све што сам говорио о њој, све што је написано у овој књизи, што пророкова Јеремија за све народе. Jeremiah 25:14 Јер ће велики народи и силни цареви и њих покорити; тада ћу им платити по делима њиховим и по оном што су чинили рукама својим. Jeremiah 25:15 Јер овако ми рече Господ Бог Израиљев: Узми из моје руке чашу вина, овог гнева, и напој из ње све народе ка којима те ја пошаљем. Jeremiah 25:16 Нека пију и смету се и полуде од оштрог мача који ћу ја послати међу њих. Jeremiah 25:17 И узех чашу из руке Господу, и напојих све те народе, ка којима ме посла Господ: Jeremiah 25:18 Јерусалим и градове Јудине и цареве његове и кнезове његове, да буду пустош и чудо и подсмех и уклин, као што је данас, Jeremiah 25:19 Фараона цара мисирског и слуге његове и кнезове његове и сав народ његов, Jeremiah 25:20 И сву мешавину, и све цареве земље Уза, све цареве земље филистејске, и Аскалон и Газу и Акарон и остатак од Азота, Jeremiah 25:21 Едомце и Моавце и синове Амонове, Jeremiah 25:22 И све цареве тирске и све цареве сидонске и цареве на острвима преко мора, Jeremiah 25:23 Дедана и Тему и Вуза, и све који се с краја стрижу, Jeremiah 25:24 И све цареве арапске и све цареве од мешавине који живе у пустињи, Jeremiah 25:25 И све цареве зимријске, и све цареве еламске, и све цареве мидске, Jeremiah 25:26 И све цареве северне, који су близу и који су далеко, како једног тако другог, и сва царства земаљска што су по земљи; а цар сисашки пиће после њих. Jeremiah 25:27 И реци им: Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Пијте и опијте се, и бљујте и падајте, да не устанете од мача који ћу пустити међу вас. Jeremiah 25:28 Ако ли не би хтели узети чашу из руке твоје да пију, тада им реци: Овако вели Господ над војскама: Заиста ћете пити. Jeremiah 25:29 Јер ево почињем пуштати зло на град који се назива мојим именом, а ви ли ћете остати без кара? Нећете остати без кара, јер ћу дозвати мач на све становнике земаљске, говори Господ над војскама. Jeremiah 25:30 Ти дакле пророкуј им све ове речи и реци им: Господ ће с висине рикнути, и из стана светиње своје пустиће глас свој, силно ће рикнути из стана свог, као они што газе грожђе подигнуће вику на све становнике земаљске. Jeremiah 25:31 Проћи ће граја до краја земље, јер распру има Господ с народима, суди се са сваким телом, безбожнике ће дати под мач, говори Господ. Jeremiah 25:32 Овако вели Господ над војскама: Ево, невоља ће поћи од народа до народа, и велик ће се вихор подигнути од крајева земаљских. Jeremiah 25:33 И у онај ће дан бити од краја до краја земље побијени од Господа, неће бити оплакани, нити ће се покупити и погрепсти, биће гној по земљи. Jeremiah 25:34 Ридајте, пастири, и вичите и ваљајте се по праху, главари стаду, јер се навршише ваши дани да будете поклани, и да се разаспете, и пашћете као скупоцен суд. Jeremiah 25:35 И неће бити уточишта пастирима, ни избављења главарима од стада. Jeremiah 25:36 Викаће пастири и ридаће главари од стада, јер ће потрти Господ пашу њихову. Jeremiah 25:37 И развалиће се мирни торови од жестоког гнева Господњег. Jeremiah 25:38 Као лавић оставио је шатор свој, јер ће земља њихова опустети од жестине насилникове и од љутог гнева његовог. Jeremiah 26:0 Jeremiah 26:1 У почетку царовања Јоакима, сина Јосијиног, цара Јудиног, дође ова реч од Господа говорећи: Jeremiah 26:2 Овако говори Господ: Стани у трему дома Господњег, и говори свим градовима Јудиним, који долазе да се поклоне у дому Господњем, све речи које ти заповедам да им кажеш, не изостави ни речи, Jeremiah 26:3 Не би ли послушали и вратили се сваки са свог злог пута, да ми се сажали са зла које им мислим учинити за злоћу дела њихових. Jeremiah 26:4 Реци им дакле: Овако вели Господ: ако ме не послушате да ходите у мом закону који сам ставио пред вас, Jeremiah 26:5 Да слушате речи слуга мојих пророка, које вам шаљем, које слах зарана једнако, али их не послушасте, Jeremiah 26:6 Учинићу с домом овим као са Силомом, и град овај даћу у проклетство свим народима на земљи. Jeremiah 26:7 А свештеници и пророци и сав народ чуше Јеремију где говори те речи у дому Господњем. Jeremiah 26:8 И кад Јеремија изговори све што му Господ заповеди да каже свему народу, ухватише га свештеници и пророци и сав народ говорећи: Погинућеш. Jeremiah 26:9 Зашто пророкова у име Господње говорећи: Овај ће дом бити као Силом, и овај ће град опустети да неће у њему нико живети? И скупи се сав народ на Јеремију у дом Господњи. Jeremiah 26:10 А кнезови Јудини чувши то дођоше из дома царског у дом Господњи, и седоше пред нова врата Господња. Jeremiah 26:11 И рекоше свештеници и пророци кнезовима и свему народу говорећи: Овај је човек заслужио смрт, јер пророкова против овог града, као што чусте својим ушима. Jeremiah 26:12 Тада проговори Јеремија свим кнезовима и свему народу говорећи: Господ ме посла да пророкујем против овог дома и против овог града све што чусте. Jeremiah 26:13 Зато поправите путеве своје и дела своја, и послушајте реч Господа Бога свог, и сажалиће се Господу са зла које је изрекао за вас. Jeremiah 26:14 А ја, ево сам у вашим рукама, чините од мене шта мислите да је добро и право. Jeremiah 26:15 Али знајте зацело, ако ме убијете, крв праву свалићете на се и на овај град и на становнике његове, јер доиста Господ ме посла к вама да говорим све ове речи, да чујете. Jeremiah 26:16 Тада рекоше кнезови и сав народ свештеницима и пророцима: Није овај човек заслужио смрт, јер нам је говорио у име Господа Бога нашег. Jeremiah 26:17 И усташе неки од старешина земаљских, и проговорише свему збору народном и рекоше: Jeremiah 26:18 Михеј Морашћанин пророкова у време Језекије, цара Јудиног, и говори свему народу Јудином и рече: Овако вели Господ над војскама: Сион ће се преорати као њива и град ће Јерусалим бити гомила камења, и гора овог дома висока шума. Jeremiah 26:19 Је ли га зато убио Језекија, цар Јудин и сав Јуда? Није ли се побојао Господа и молио се Господу? И Господу се сажали ради зла које беше изрекао на њих; ми дакле чинимо велико зло душама својим. Jeremiah 26:20 И још беше један који пророкова у име Господње, Урија син Семајин из Киријат-Јарима; он пророкова против овог града и против ове земље исто онако као Јеремија. Jeremiah 26:21 И кад чу цар Јоаким и све војводе његове и сви кнезови речи његове, тражи га цар да га убије; а Урија чувши побоја се и побеже и дође у Мисир. Jeremiah 26:22 А цар Јоаким посла неке у Мисир, Елнатана сина Аховоровог и друге с њим. Jeremiah 26:23 И они изведоше Урију из Мисира и доведоше к цару Јоакиму, и уби га мачем, и баци тело његово у гробље простог народа. Jeremiah 26:24 Али рука Ахикама, сина Сафановог, би уз Јеремију, те га не предаше у руке народу да га погубе. Jeremiah 27:0 Jeremiah 27:1 У почетку царовања Јоакима сина Јосијиног цара Јудиног дође ова реч Јеремији од Господа говорећи: Jeremiah 27:2 Овако ми рече Господ: Начини себи свезе и јарам, и метни себи око врата. Jeremiah 27:3 По том пошљи их цару едомском и цару моавском и цару синова Амонових и цару тирском и цару сидонском, по посланицима који ће доћи у Јерусалим к Седекији цару Јудином. Jeremiah 27:4 И наручи им нека кажу својим господарима: Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: овако реците својим господарима: Jeremiah 27:5 Ја сам створио земљу и људе и стоку, што је по земљи, силом својом великом и мишицом својом подигнутом; и дајем је коме ми је драго. Jeremiah 27:6 И сада ја дадох све те земље у руке Навуходоносору цару вавилонском слузи свом, дадох му и зверје пољско да му служи. Jeremiah 27:7 И сви ће народи служити њему и сину његовом и унуку његовом докле дође време и његовој земљи, и велики народи и силни цареви покоре га. Jeremiah 27:8 А који народ или царство не би хтео служити Навуходоносору цару вавилонском, и не би хтео савити врата свог у јарам цара вавилонског, такав ћу народ походити мачем и глађу и помором, говори Господ, докле их не истребим руком његовом. Jeremiah 27:9 Не слушајте дакле пророка својих ни врача својих ни сањача својих ни гатара својих ни бајача својих, који вам говоре и веле: Нећете служити цару вавилонском. Jeremiah 27:10 Јер вам они лаж пророкују, како бих вас далеко одвео из земље ваше и изагнао вас да изгинете. Jeremiah 27:11 А народ који би савио врат свој под јарам цара вавилонског и служио му, оставићу га на земљи његовој, говори Господ, да је ради и станује у њој. Jeremiah 27:12 И Седекији цару Јудином рекох све ово говорећи: Савијте врат свој под јарам цара вавилонског и служите њему и народу његовом, па ћете остати живи. Jeremiah 27:13 Зашто да погинете ти и народ твој од мача и од глади и од помора, како рече Господ за народ који не би служио цару вавилонском? Jeremiah 27:14 Не слушајте, дакле, шта говоре пророци који вам кажу и веле: Нећете служити цару вавилонском, јер вам они пророкују лаж. Jeremiah 27:15 Јер их ја нисам послао, говори Господ, него лажно пророкују у моје име, како бих вас прогнао да изгинете и ви и пророци који вам пророкују. Jeremiah 27:16 И свештеницима и свему народу говорих и рекох: Овако вели Господ: не слушајте шта говоре ваши пророци који вам пророкују говорећи: Ево, посуђе дома Господњег вратиће се из Вавилона скоро. Јер вам они пророкују лаж. Jeremiah 27:17 Не слушајте их; служите цару вавилонском, и остаћете живи; зашто тај град да опусти? Jeremiah 27:18 Ако ли су пророци и ако је реч Господња у њих, нека моле Господа над војскама да судови што су остали у дому Господњем и у дому цара Јудиног и у Јерусалиму не отиду у Вавилон. Jeremiah 27:19 Јер овако вели Господ над војскама за ступове и за море и за подножја и за друге судове што су остали у том граду, Jeremiah 27:20 Којих не узе Навуходоносор цар вавилонски кад одведе у ропство Јехонију сина Јоакимовог, цара Јудиног, из Јерусалима у Вавилон, и све главаре Јудине и јерусалимске; Jeremiah 27:21 Јер овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев, за судове што осташе у дому Господњем и у дому цара Јудиног у Јерусалиму: Jeremiah 27:22 У Вавилон ће се однети и онде ће бити до дана кад ћу их походити, вели Господ, кад ћу их донети и вратити на ово место. Jeremiah 28:0 Jeremiah 28:1 А исте године, у почетку царовања Седекије цара Јудиног, четврте године, петог месеца, рече ми Ананија син Азоров, пророк из Гаваона, у дому Господњем пред свештеницима и свим народом говорећи: Jeremiah 28:2 Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Сломих јарам цара вавилонског. Jeremiah 28:3 До две године ја ћу вратити на ово место све судове дома Господњег, које узе Навуходоносор цар вавилонски одавде и однесе у Вавилон. Jeremiah 28:4 И Јехонију сина Јоакимовог цара Јудиног и све робље Јудино што оде у Вавилон, ја ћу довести опет на ово место, говори Господ, јер ћу сломити јарам цара вавилонског. Jeremiah 28:5 Тада рече Јеремија пророк Ананији пророку пред свештеницима и пред свим народом, који стајаше у дому Господњем. Jeremiah 28:6 Рече Јеремија пророк: Амин, да Господ учини тако, да Господ испуни твоје речи што си пророковао да би вратио судове дома Господњег и све робље из Вавилона на ово место. Jeremiah 28:7 Али чуј ову реч коју ћу ја казати пред тобом и пред свим народом: Jeremiah 28:8 Пророци који су били пре мене и пре тебе од старине, они пророковаше многим земљама и великим царствима рат и невољу и помор. Jeremiah 28:9 Пророк који прориче мир, кад се збуде реч тог пророка, онда се познаје тај пророк да га је заиста послао Господ. Jeremiah 28:10 Тада Ананија пророк скиде јарам с врата Јеремији пророку и сломи га. Jeremiah 28:11 И рече Ананија пред свим народом говорећи: Овако вели Господ: Овако ћу сломити јарам Навуходоносора, цара вавилонског, до две године с врата свих народа. И оде пророк Јеремија својим путем. Jeremiah 28:12 Али дође реч Господња Јеремији, пошто сломи Ананија пророк јарам с врата Јеремији пророку, и рече: Jeremiah 28:13 Иди и кажи Ананији и реци: Овако вели Господ: Сломио си јарам дрвени, али начини место њега гвозден јарам. Jeremiah 28:14 Јер овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: гвозден ћу јарам метнути на врат свим тим народима да служе Навуходоносору, цару вавилонском, и служиће му, дао сам му и зверје пољско. Jeremiah 28:15 Потом рече Јеремија пророк Ананији пророку: Чуј, Ананија; није те послао Господ, а ти си учинио да се народ овај поузда у лаж. Jeremiah 28:16 Зато овако вели Господ: Ево, ја ћу те скинути са земље, ове године ти ћеш умрети; јер си казивао одмет од Господа. Jeremiah 28:17 И умре пророк Ананија те године седмог месеца. Jeremiah 29:0 Jeremiah 29:1 А ово су речи у посланици коју посла пророк Јеремија из Јерусалима к остатку старешина заробљених и свештеницима и пророцима и свему народу што га пресели Навуходоносор из Јерусалима у Вавилон, Jeremiah 29:2 Пошто отиде из Јерусалима цар Јехонија и царица и дворани и кнезови Јудини и јерусалимски, и дрводеље и ковачи. Jeremiah 29:3 По Еласи, сину Сафановом, и Гемарији сину Хелкијином, које сла Седекија цар Јудин у Вавилон к Навуходоносору цару вавилонском; и у књизи говораше: Jeremiah 29:4 Овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев, свему робљу које преселих из Јерусалима у Вавилон: Jeremiah 29:5 Градите куће и седите у њима; садите вртове и једите род њихов; Jeremiah 29:6 Жените се и рађајте синове и кћери; и синове своје жените, и кћери своје удајте, нека рађају синове и кћери, и множите се ту и не умањујте се. Jeremiah 29:7 И тражите добро граду, у који вас преселих, и молите се за њ Господу, јер у добру његовом биће вама добро. Jeremiah 29:8 Јер овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Немојте да вас варају ваши пророци што су међу вама и ваши врачи, и не гледајте на сне своје што сањате. Jeremiah 29:9 Јер вам они лажно пророкују у моје име, ја их нисам послао, говори Господ. Jeremiah 29:10 Јер овако вели Господ: Кад се наврши у Вавилону седамдесет година, походићу вас, и извршићу вам добру реч своју да ћу вас вратити на ово место. Jeremiah 29:11 Јер ја знам мисли које мислим за вас, говори Господ, мисли добре а не зле, да вам дам последак какав чекате. Jeremiah 29:12 Тада ћете ме призивати и ићи ћете и молићете ми се, и услишићу вас. Jeremiah 29:13 И тражићете ме, и наћи ћете ме, кад ме потражите свим срцем својим. Jeremiah 29:14 И даћу вам се да ме нађете, говори Господ, и вратићу робље ваше, и сабраћу вас из свих народа и из свих места у која сам вас разагнао, говори Господ, и довешћу вас опет на место, одакле сам вас иселио. Jeremiah 29:15 Јер рекосте: Господ нам подиже пророке у Вавилону. Jeremiah 29:16 Јер, овако вели Господ за цара који седи на престолу Давидовом и за сав народ који стоји у овом граду, за браћу вашу што не отидоше с вама у ропство. Jeremiah 29:17 Овако вели Господ над војскама: Ево, ја ћу пустити на њих мач, глад и помор, и учинићу их да буду као смокве рђаве, које се не могу јести, како су рђаве. Jeremiah 29:18 И гонићу их мачем и глађу и помором, и учинићу да се потуцају по свим царствима земаљским, да буду уклин и чудо и подсмех и руг у свих народа, у које их пошаљем. Jeremiah 29:19 Јер не послушаше моје речи, говори Господ, кад слах к њима слуге своје пророке зарана једнако; али не послушасте, говори Господ. Jeremiah 29:20 Слушајте, дакле, реч Господњу ви сви заробљени, које послах из Јерусалима у Вавилон. Jeremiah 29:21 Овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев, за Ахава сина Колајиног и за Седекију сина Масијиног, који вам пророкују у моје име лаж: ево, ја ћу их предати у руке Навуходоносору цару вавилонском, да их побије на ваше очи. Jeremiah 29:22 И од њих ће се узети уклин међу све робље Јудино што је у Вавилону, те ће говорити: Господ да учини од тебе као од Седекије и као од Ахава, које испече цар вавилонски на огњу. Jeremiah 29:23 Јер учинише грдило у Израиљу чинећи прељубу са женама ближњих својих и говорећи лаж на моје име, што им не заповедих; ја знам то, и сведок сам, говори Господ. Jeremiah 29:24 И Семаји из Нелама реци говорећи: Jeremiah 29:25 Овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев, говорећи: Што си у своје име послао књиге свему народу који је у Јерусалиму, и Софонији сину Масијином свештенику и свим свештеницима, говорећи: Jeremiah 29:26 Господ те постави свештеником на место Јодаја свештеника, да пазите у дому Господњем на сваког човека безумног и који се гради пророк, да их мећеш у тамницу и у кладе. Jeremiah 29:27 Зашто, дакле, не укори Јеремије Анатоћанина, који се гради пророк међу вама? Jeremiah 29:28 Јер посла к нама у Вавилон и поручи: Дуго ће трајати; градите куће и седите у њима, и садите вртове и једите род њихов. Jeremiah 29:29 И Софонија свештеник прочита ту књигу пред пророком Јеремијом. Jeremiah 29:30 И дође реч Господња Јеремији говорећи: Jeremiah 29:31 Пошаљи ка свему робљу и поручи: Овако вели Господ за Семају из Нелама; што вам пророкује Семаја, а ја га не послах, и чини да се уздате у лаж, Jeremiah 29:32 Зато овако вели Господ: Ево, ја ћу походити Семају Неламљанина и семе његово, неће од њега нико остати у овом народу нити ће видети добра што ћу ја учинити народу свом, говори Господ, јер казива одмет од Господа. Jeremiah 30:0 Jeremiah 30:1 Реч која дође Јеремији од Господа говорећи: Jeremiah 30:2 Овако вели Господ Бог Израиљев говорећи: Напиши у књигу све речи које ти говорих. Jeremiah 30:3 Јер ево иду дани, говори Господ, кад ћу повратити робље народа свог Израиља и Јуде, говори Господ, и довешћу их натраг у земљу коју сам дао оцима њиховим, и држаће је. Jeremiah 30:4 И ово су речи које рече Господ за Израиља и Јуду. Jeremiah 30:5 Јер овако вели Господ: Чусмо вику од препадања, страха, а мира нема. Jeremiah 30:6 Питајте и видите, еда ли мушко рађа? Зашто, дакле, видим где се сваки човек држи рукама својим за бедра своја као породиља и у свих се променила лица и побледела? Jeremiah 30:7 Јаох! Јер је велик овај дан, није било таквог, и време је муке Јаковљеве, ипак ће се избавити из ње. Jeremiah 30:8 Јер у тај дан, говори Господ над војскама, сломићу јарам његов с врата твог, и свезе твоје покидаћу; и неће га више туђини нагонити да им служи. Jeremiah 30:9 Него ће служити Господу Богу свом и Давиду цару свом, ког ћу им подигнути. Jeremiah 30:10 Ти се дакле не бој, Јакове слуго мој, говори Господ, и не плаши се, Израиљу; јер, ево, ја ћу те избавити из далеке земље, и семе твоје из земље ропства твог, и Јаков ће се вратити и почивати, и биће миран, и нико га неће плашити. Jeremiah 30:11 Јер сам ја с тобом, говори Господ, да те избавим; и учинићу крај свим народима, међу које сам те расејао, али теби нећу учинити краја, него ћу те покарати с мером, а нећу те оставити са свим без кара. Jeremiah 30:12 Јер овако вели Господ: Смртан је полом твој и рана твоја љута. Jeremiah 30:13 Нема никога који би се примио твоје ствари да те лечи, нема лека који би ти помогао. Jeremiah 30:14 Сви који те љубе заборавише те, не траже те, јер те ударих ударцем непријатељским, каром жестоким, за мноштво безакоња твог, за силне грехе твоје. Jeremiah 30:15 Зашто вичеш ради ране своје, смртног бола свог? За мноштво безакоња твог, за силне грехе твоје чиним ти то. Jeremiah 30:16 Али сви који те прождиру, прождреће се, и непријатељи твоји свиколики отићи ће у ропство, и који те газе, биће погажени, и све који те плене, даћу их да се оплене. Jeremiah 30:17 Јер ћу те исцелити, и ране ћу ти излечити, говори Господ, јер те зваше отераном: Сионом, ког нико не тражи. Jeremiah 30:18 Овако вели Господ: Ево, ја ћу повратити из ропства шаторе Јаковљеве и смиловаћу се на станове његове; и град ће се сазидати на месту свом, и двор ће стајати на свој начин. Jeremiah 30:19 И из њих ће излазити хвале и глас људи веселих, јер ћу их умножити, и неће се умањивати, и узвисићу их, и неће се понизити. Jeremiah 30:20 И синови ће његови бити као пре, и збор ће његов бити утврђен преда мном, и походићу све који му чине силу. Jeremiah 30:21 И кнез ће њихов бити од њих, и владалац ће њихов излазити исред њих; и даћу му да приступа, и приступаће к мени; јер ко је тај који се усуђује приступити к мени? Говори Господ. Jeremiah 30:22 И бићете ми народ, и ја ћу вам бити Бог. Jeremiah 30:23 Гле, вихор Господњи, гнев, изићи ће, вихор, који не престаје, пашће на главу безбожницима. Jeremiah 30:24 Неће се повратити жестоки гнев Господњи докле не учини и изврши шта је наумио у срцу свом; на послетку ћете разумети то. Jeremiah 31:0 Jeremiah 31:1 У то време, говори Господ, ја ћу бити Бог свим породицама Израиљевим, и они ће ми бити народ. Jeremiah 31:2 Овако вели Господ: Народ што оста од мача нађе милост у пустињи, кад иђах да дам одмор Израиљу. Jeremiah 31:3 Одавна ми се јављаше Господ. Љубим те љубављу вечном, зато ти једнако чиним милост. Jeremiah 31:4 Опет ћу те сазидати, и бићеш сазидана, девојко Израиљева, опет ћеш се веселити бубњевима својим, и излазићеш са збором играчким. Jeremiah 31:5 Опет ћеш садити винограде на брдима самаријским, садиће виноградари и јешће род. Jeremiah 31:6 Јер ће доћи дан кад ће викати чувари на гори Јефремовој: Устаните, да идемо на Сион, ка Господу Богу свом. Jeremiah 31:7 Јер овако вели Господ: Певајте весело ради Јакова, и подвикујте ради главе народима; јављајте, хвалите и говорите: Спаси, Господе, народ свој, остатак Израиљев. Jeremiah 31:8 Ево, ја ћу их довести из земље северне, и сабраћу их с крајева земаљских, и слепог и хромог, и трудну и породиљу, све заједно, збор велики вратиће се овамо. Jeremiah 31:9 Ићи ће плачући, и с молитвама ћу их довести натраг; водићу их покрај потока правим путем, на коме се неће спотицати; јер сам Отац Израиљу, и Јефрем је првенац мој. Jeremiah 31:10 Чујте, народи, реч Господњу, и јављајте по далеким острвима и реците: Који расеја Израиља, скупиће га, и чуваће га као пастир стадо своје. Jeremiah 31:11 Јер искупи Господ Јакова, и избави га из руку јачег од њега. Jeremiah 31:12 И доћи ће и певаће на висини сионској, и стећи ће се к добру Господњем, к житу, к вину и к уљу, к јагањцима и теоцима; и душа ће им бити као врт заливен, и неће више тужити. Jeremiah 31:13 Тада ће се веселити девојка у колу, и момци и старци заједно, и променићу жалост њихову на радост, и утешићу их, и развеселићу их по жалости њиховој. Jeremiah 31:14 И напитаћу свештеницима душу претилином, и народ ће се мој наситити добра мог, говори Господ. Jeremiah 31:15 Овако вели Господ: Глас у Рами чу се, нарицање и плач велики; Рахиља плаче за децом својом, неће да се утеши за децом својом, јер их нема. Jeremiah 31:16 Овако вели Господ: Устави глас свој од плача и очи своје од суза, јер има плата делу твом, говори Господ, и они ће се вратити из земље непријатељске. Jeremiah 31:17 И имаш наду за последак, говори Господ, да ће се вратити синови твоји на међе своје. Jeremiah 31:18 Чујем доиста Јефрема где тужи: Покарао си ме, те сам покаран као јуне неуко; обрати ме да се обратим, јер си Ти Господ Бог мој. Jeremiah 31:19 Јер пошто се обратих, покајах се; и пошто се научих, ударих се по бедру; јер се посрамих и стидим се што носим срамоту младости своје. Jeremiah 31:20 Није ли ми Јефрем мио син? Није ли дете предраго? Од кад говорих против њега, једнако га се опомињем; зато је срце моје устрептало њега ради, доиста ћу се смиловати на њ, говори Господ. Jeremiah 31:21 Подигни знаке, нанеси гомиле камења, запамти пут којим си ишла; врати се, девојко Израиљева, врати се у градове своје. Jeremiah 31:22 Докле ћеш лутати, кћери одметнице! Јер је Господ учинио нешто ново на земљи: жена ће опколити човека. Jeremiah 31:23 Овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: Још ћу ову реч говорити у земљи Јудиној и у градовима његовим кад натраг доведем робље њихово: Господ да те благослови, стане правде, света горо! Jeremiah 31:24 Јер ће се населити у њој Јуда, и сви градови његови, и ратари и који иду за стадом. Jeremiah 31:25 Јер ћу напојити уморну душу, и наситити сваку клонулу душу. Jeremiah 31:26 У том се пробудих и погледах, и сан ми беше сладак. Jeremiah 31:27 Ево иду дани, говори Господ, кад ћу засејати дом Израиљев и дом Јудин семеном човечијим и семеном од стоке. Jeremiah 31:28 И као што сам пазио на њих да их истребљујем и разваљујем, и кварим и затирем и мучим, тако ћу пазити на њих да их сазидам и посадим, говори Господ. Jeremiah 31:29 У те дане неће се више говорити: Оци једоше кисело грожђе, а синовима трну зуби. Jeremiah 31:30 Него ће сваки за своје грехе погинути; ко год једе кисело грожђе, томе ће зуби трнути. Jeremiah 31:31 Ево, иду дани, говори Господ, кад ћу учинити с домом Израиљевим и с домом Јудиним нов завет, Jeremiah 31:32 Не као онај завет, који учиних с оцима њиховим, кад их узех за руку да их изведем из земље мисирске, јер онај завет мој они покварише, а ја им бејах муж, говори Господ. Jeremiah 31:33 Него ово је завет што ћу учинити с домом Израиљевим после ових дана, говори Господ: метнућу завет свој у њих, и на срцу њиховом написаћу га, и бићу им Бог и они ће ми бити народ. Jeremiah 31:34 И неће више учити пријатељ пријатеља ни брат брата говорећи: Познајте Господа; јер ће ме знати сви од малог до великог, говори Господ; јер ћу им опростити безакоња њихова, и грехе њихове нећу више помињати. Jeremiah 31:35 Овако вели Господ, који даје сунце да светли дању, и уредбе месецу и звездама да светле ноћу, који раскида море и буче вали његови, коме је име Господ над војскама: Jeremiah 31:36 Ако тих уредби нестане испред мене, говори Господ, и семе ће Израиљево престати бити народ преда мном на век. Jeremiah 31:37 Овако вели Господ: Ако се може измерити небо горе и извидети темељи земаљски доле, тада ћу и ја одбацити све семе Израиљево за све што су учинили, вели Господ. Jeremiah 31:38 Ево иду дани, говори Господ, у које ће се сазидати Господу овај град од куле Ананеилове до врата на углу. Jeremiah 31:39 И још ће даље отићи уже мерачко до хума Гарива и обрнуће се на Гоат. Jeremiah 31:40 И сва долина од мртвих телеса и пепела, и сва поља све до потока Кедрона, до угла коњских врата к истоку, биће светиња Господу; неће се развалити ни потрти довека. Jeremiah 32:0 Jeremiah 32:1 Реч која дође Јеремији од Господа десете године Седекије цара Јудиног, које је осамнаеста година Навуходоносорова; Jeremiah 32:2 А тада војска цара вавилонског беше опколила Јерусалим, и пророк Јеремија беше затворен у трему од тамнице, која беше у двору цара Јудиног. Jeremiah 32:3 Јер га затвори Седекија, цар Јудин, говорећи: Зашто да пророкујеш говорећи: Овако вели Господ: Ево, ја ћу предати тај град у руке цару вавилонском и узеће га? Jeremiah 32:4 И Седекија цар Јудин неће утећи из руку халдејских, него ће зацело бити предан у руке цару вавилонском, и уста ће овог говорити с устима оног, очи ће се овог видети с очима оног. Jeremiah 32:5 И одвешће Седекију у Вавилон, те ће остати онде докле га не походим, говори Господ; ако се бијете с Халдејцима, нећете бити срећни. Jeremiah 32:6 Рече, дакле, Јеремија: Дође ми реч Господња говорећи: Jeremiah 32:7 Ево, Анамеило, син Салума стрица твог, иде к теби да ти каже: Купи њиву моју што је у Анатоту, јер ти имаш по сродству право да је купиш. Jeremiah 32:8 И дође к мени Анамеило, син стрица мог, по речи Господњој у трем од тамнице, и рече ми: Хајде купи моју њиву што је у Анатоту у земљи Венијаминовој, јер теби припада по наследству и ти имаш право откупити је; купи. И разумех да је реч Господња. Jeremiah 32:9 И купих од Анамеила, сина стрица свог ту њиву која је у Анатоту, и измерих му новце, седамнаест сикала сребра. Jeremiah 32:10 И написах књигу, и запечатих, и узех сведоке измеривши новце на меру. Jeremiah 32:11 И узех књигу о куповини запечаћену по закону и уредбама, и отворену, Jeremiah 32:12 И дадох књигу о куповини Варуху, сину Нирије сина Масијиног, пред Анамеилом братучедом својим и пред сведоцима који се потписаше на књизи о куповини и пред свим Јудејцима који сеђаху у трему од тамнице. Jeremiah 32:13 И заповедих Варуху пред њима говорећи: Jeremiah 32:14 Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Узми ову књигу, књигу о куповини, запечаћену и ову књигу отворену, и метни их у земљан суд да остану дуго времена. Jeremiah 32:15 Јер овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Још ће се куповати куће и њиве и виногради у овој земљи. Jeremiah 32:16 И давши књигу о куповини Варуху, сину Ниријином, помолих се Господу говорећи: Jeremiah 32:17 Ах, Господе Господе! Ето, Ти си створио небо и земљу силом својом великом и мишицом својом подигнутом; ништа није Теби тешко. Jeremiah 32:18 Чиниш милост на хиљадама, и враћаш за безакоње отачко у недра синовима њиховим након њих; Боже велики, силни, коме је име Господ над војскама; Jeremiah 32:19 Велики у намерама и силни у делима; јер су очи Твоје отворене на све путеве људске да даш свакоме према путевима његовим и према плоду дела његових; Jeremiah 32:20 Који си чинио знаке и чудеса до данас у земљи мисирској и у Израиљу и међу свим људима, и стекао си себи име како је данас; Jeremiah 32:21 Јер си извео народ свој Израиља из земље мисирске знацима и чудесима и руком крепком и мишицом подигнутом и страхотом великом; Jeremiah 32:22 И дао си им ову земљу, за коју се закле оцима њиховим да ћеш им је дати, земљу где тече млеко и мед. Jeremiah 32:23 Али ушавши у њу и наследивши је не послушаше глас Твој, и по Твом закону не ходише, и шта си им год заповедио да чине, не чинише, зато си учинио те их снађе све ово зло. Jeremiah 32:24 Ево, опкопи дођоше до града да га узму; и од мача и глади и помора град ће се дати у руке Халдејцима који га бију; и шта си год рекао, збива се, ето видиш. Jeremiah 32:25 А Ти ми велиш, Господе, Господе: Купи ту њиву за новце и узми сведоке, а град се предаје у руке Халдејцима. Jeremiah 32:26 Тада дође реч Господња Јеремији говорећи: Jeremiah 32:27 Гле, ја сам Господ Бог сваког тела, еда ли је мени шта тешко? Jeremiah 32:28 За то овако вели Господ: Ево ја дајем тај град у руке Халдејцима и у руке Навуходоносору цару вавилонском да га узме. Jeremiah 32:29 И Халдејци који бију тај град ући ће у њ, и упалиће огњем тај град и спалиће га и куће где на крововима кадише Валу и ливаше наливе боговима другим да би ме разгневили. Jeremiah 32:30 Јер синови Израиљеви и синови Јудини чинише од детињства свог само шта је зло преда мном, и синови Израиљеви само ме гневише делима руку својих, говори Господ. Jeremiah 32:31 Јер тај град беше ми на гнев и на срдњу откад га сазидаше до данас да бих га одбацио испред себе, Jeremiah 32:32 За све зло синова Израиљевих и синова Јудиних што чинише гневећи ме, они, цареви њихови, кнезови њихови, свештеници њихови и пророци њихови, Јудејци и Јерусалимљани. Jeremiah 32:33 И окренуше ми леђа, а не лице, и кад их учах за рана једнако, не послушаше да би примили науку. Jeremiah 32:34 Него метнуше своје гадове у дом који се зове мојим именом и оскврнише га. Jeremiah 32:35 И саградише висине Валу што су у долини сина Еномовог да воде синове своје и кћери своје Молоху, што им ја не заповедих нити ми дође на ум, да би чинили тај гад, и тако Јуду наводили на грех. Jeremiah 32:36 Али зато опет овако вели Господ Бог Израиљев за тај град за који велите да ће се дати у руке цару вавилонском од мача и глади и помора: Jeremiah 32:37 Ево, ја ћу их сабрати из свих земаља у које их разагнах у гневу свом и у јарости својој и у великој љутини, и довешћу их опет на ово место и учинити да наставају без страха. Jeremiah 32:38 И биће ми народ и ја ћу им бити Бог. Jeremiah 32:39 И даћу им једно срце и један пут да би ме се бојали увек на добро своје и синова својих након њих. Jeremiah 32:40 И учинићу с њима завет вечан, да се нећу одвратити од њих чинећи им добро, и даћу им страх свој у срце да не одступе од мене. Jeremiah 32:41 И радоваћу им се чинећи им добро и засадићу их у овој земљи тврдо свим срцем својим и свом душом својом. Jeremiah 32:42 Јер овако вели Господ: Као што сам довео на тај народ све ово зло велико, тако ћу довести на њих све добро које им обричем. Jeremiah 32:43 Тада ће се куповати њиве у овој земљи, за коју ви кажете да је пуста и да нема у њој ни живинчета и да је дана у руке Халдејцима. Jeremiah 32:44 Куповаће њиве за новце, и писаће књиге и печатити и узимати сведоке у земљи Венијаминовој и по околини јерусалимској и у градовима Јудиним и у градовима по горама и у градовима по равници и у градовима јужним, јер ћу повратити робље њихово, говори Господ. Jeremiah 33:0 Jeremiah 33:1 И дође реч Господња Јеремији други пут док још беше затворен у трему од тамнице, говорећи: Jeremiah 33:2 Овако вели Господ који чини то, Господ који удешава и потврђује то, коме је име Господ: Jeremiah 33:3 Зови ме, и одазваћу ти се, и казаћу ти велике и тајне ствари, за које не знаш. Jeremiah 33:4 Јер овако вели Господ Бог Израиљев за домове овог града и за домове царева Јудиних који ће се развалити опкопима и мачем, Jeremiah 33:5 И за оне који дођоше да се бију с Халдејцима, али ће их напунити мртвим телесима људи које ћу побити у гневу свом и у јарости својој одвративши лице своје од тога града за сву злоћу њихову; Jeremiah 33:6 Ево, ја ћу га исцелити и здравље му дати, исцелићу их и показаћу им обиље мира, постојаног мира. Jeremiah 33:7 Јер ћу повратити робље Јудино и робље Израиљево, и сазидаћу их као пре. Jeremiah 33:8 И очистићу их од сваког безакоња њихова којим ми сагрешише, и опростићу им сва безакоња њихова, којима ми сагрешише и којима се одметнуше од мене. Jeremiah 33:9 И биће ми мило име и хвала и слава у свих народа на земљи који ће чути за све добро што ћу им учинити, и уплашиће се и дрхтаће ради свега добра и ради свега мира што ћу им ја дати. Jeremiah 33:10 Овако вели Господ: На овом месту, за које ви велите да је пусто и нема у њему ни човека ни живинчета, у градовима Јудиним и по улицама јерусалимским опустелим да нема човека ни становника ни живинчета, опет ће се чути Jeremiah 33:11 Глас радостан и глас весео, глас жеников и глас невестин, глас оних који ће говорити: Славите Господа над војскама, јер је добар Господ, јер је до века милост Његова; који ће приносити приносе захвалне у дому Господњем; јер ћу вратити робље ове земље као што је било пре, говори Господ. Jeremiah 33:12 Овако вели Господ над војскама: На овом месту пустом, где нема човека ни живинчета, и у свим градовима његовим опет ће бити торови пастирски да почивају стада. Jeremiah 33:13 У градовима по горама, у градовима по равници и у градовима јужним и у земљи Венијаминовој и око Јерусалима и по градовима Јудиним опет ће пролазити стада испод руку бројачевих, вели Господ. Jeremiah 33:14 Ево, иду дани, говори Господ, кад ћу извршити ову добру реч коју рекох за дом Израиљев и за дом Јудин. Jeremiah 33:15 У те дане и у то време учинићу да проклија Давиду клица права, која ће чинити суд и правду на земљи. Jeremiah 33:16 У те дане спашће се Јуда, и Јерусалим ће стајати без страха, и зваће се: Господ правда наша. Jeremiah 33:17 Јер овако вели Господ: Неће нестати Давиду човека који би седео на престолу дома Израиљевог. Jeremiah 33:18 На свештеницима Левитима неће нестати преда мном човека који би приносио жртву паљеницу и палио дар и клао жртву до века. Jeremiah 33:19 По том дође реч Господња Јеремији говорећи: Jeremiah 33:20 Овако вели Господ: Ако можете укинути завет мој за дан и завет мој за ноћ да не буде дана ни ноћи на време, Jeremiah 33:21 Онда ће се укинути и мој завет с Давидом, слугом мојим, да нема сина који би царовао на престолу његовом, и с Левитима свештеницима слугама мојим. Jeremiah 33:22 Као што се не може избројати војска небеска ни измерити песак морски, тако ћу умножити семе Давида слуге свог и Левита слуга својих. Jeremiah 33:23 Опет дође реч Господња Јеремији говорећи: Jeremiah 33:24 Ниси ли видео шта рече тај народ говорећи: Две породице, које беше изабрао Господ, одбаци их? И руже мој народ као да већ није народ пред њима. Jeremiah 33:25 Овако вели Господ: Ако нисам поставио завет свој за дан и за ноћ и уредбе небесима и земљи, Jeremiah 33:26 Онда ћу и семе Јаковљево и Давида слуге свог одбацити да не узимам од семена његовог оне који ће владати семеном Аврамовим, Исаковим и Јаковљевим; јер ћу повратити робље њихово и смиловаћу се на њих. Jeremiah 34:0 Jeremiah 34:1 Реч која дође Јеремији од Господа, кад Навуходоносор цар вавилонски и сва војска његова, и сва царства земаљска која беху под његовом влашћу, и сви народи војеваху на Јерусалим и на све градове његове, и рече: Jeremiah 34:2 Овако вели Господ Бог Израиљев: Иди и кажи Седекији, цару Јудином, и реци му: Овако вели Господ: Ево, ја ћу предати тај град у руке цару вавилонском, и он ће га спалити огњем. Jeremiah 34:3 А ти нећеш утећи из његове руке, него ћеш бити ухваћен и предан у његове руке, и очи ће се твоје видети с очима цара вавилонског и његова ће уста говорити с твојим устима, и отићи ћеш у Вавилон. Jeremiah 34:4 Али чуј реч Господњу, Седекија царе Јудин; овако вели Господ за те: Нећеш погинути од мача. Jeremiah 34:5 Него ћеш умрети на миру, и као што палише оцима твојим, пређашњим царевима, који су били пре тебе, тако ће палити и теби, и нарицаће за тобом: Јаох господару! Јер ја рекох ово, говори Господ. Jeremiah 34:6 И каза Јеремија пророк Седекији цару Јудином све ове речи у Јерусалиму. Jeremiah 34:7 А војска цара вавилонског удараше на Јерусалим и на све остале градове Јудине, на Лахис и Азику, јер ти беху остали тврди градови између градова Јудиних. Jeremiah 34:8 Реч која дође Јеремији од Господа кад цар Седекија учини завет са свим народом који беше у Јерусалиму да им прогласи слободу, Jeremiah 34:9 Да сваки отпусти слободног роба свог и робињу своју, Јеврејина и Јеврејку, да ни у кога не буде роб Јудејац, брат његов. Jeremiah 34:10 И послушаше сви кнезови и сав народ, који приста на завет, да сваки отпусти слободног роба свог и робињу своју, да им не буду више робови, послушаше и отпустише. Jeremiah 34:11 А после, опет, сташе узимати робове и робиње, које беху отпустили на вољу, и нагонише их да им буду робови и робиње. Jeremiah 34:12 И дође реч Господња Јеремији од Господа говорећи: Jeremiah 34:13 Овако вели Господ Бог Израиљев: Ја учиних завет с оцима вашим кад вас изведох из земље мисирске, из дома ропског, говорећи: Jeremiah 34:14 Кад се свршује седма година, отпуштајте сваки брата свог Јеврејина који ти се буде продао и служио ти шест година, отпусти га слободног од себе. Али не послушаше ме оци ваши нити пригнуше уха свог. Jeremiah 34:15 И ви се бејасте сада обратили и учинили што је право преда мном прогласивши слободу сваки ближњему свом, учинивши завет преда мном у дому који се зове мојим именом. Jeremiah 34:16 Али ударисте натраг и погрдисте име моје узевши опет сваки роба свог и робињу своју, које бејасте отпустили слободне на њихову вољу, и натерасте их да вам буду робови и робиње. Jeremiah 34:17 Зато овако вели Господ: Ви не послушасте мене да прогласите слободу сваки брату свом и ближњему свом; ево, ја проглашујем слободу супрот вама, говори Господ, мачу, помору и глади, и предаћу вас да се потуцате по свим царствима земаљским. Jeremiah 34:18 И предаћу људе који преступише мој завет, који не извршише речи завета који учинише преда мном, расекавши теле на двоје и прошавши између половина, Jeremiah 34:19 Кнезове Јудине и кнезове јерусалимске, дворане и свештенике и сав народ ове земље, који прођоше између половина оног телета, Jeremiah 34:20 Предаћу их у руке непријатељима њиховим и у руке онима који траже душу њихову, и мртва ће тела њихова бити храна птицама небеским и зверима земаљским. Jeremiah 34:21 И Седекију, цара Јудиног, и кнезове његове предаћу у руке непријатељима њиховим и у руке онима који траже душу њихову, у руке војсци цара вавилонског, која се вратила од вас. Jeremiah 34:22 Ево, ја ћу им заповедити, вели Господ, и довешћу их опет на овај град, и биће га и узеће га и спалиће га огњем; и градове Јудине обратићу у пустош да нико неће становати у њима. Jeremiah 35:0 Jeremiah 35:1 Реч која дође Јеремији од Господа у време Јоакима, сина Јосијиног цара Јудиног, говорећи: Jeremiah 35:2 Иди к дому синова Рихавових и говори с њима, те их доведи у дом Господњи, у коју клет, и подај им вино, нека пију. Jeremiah 35:3 Тада узех Јазанију, сина Јеремије, сина Ховасијиног и браћу његову и све синове и сав дом синова Рихавових. Jeremiah 35:4 И доведох их у дом Господњи, у клет синова Анана сина Игдалијиног човека Божијег, која је до клети кнезовске, над клећу Масије сина Салумовог, вратара. Jeremiah 35:5 И метнух пред синове дома Рихавовог крчаге пуне вина, и чаше, па им рекох: Пијте вино. Jeremiah 35:6 А они рекоше: Нећемо пити вино, јер Јонадав, син Рихавов, отац наш забранио нам је рекавши: Не пијте вино, ни ви ни синови ваши до века; Jeremiah 35:7 И куће не градите, ни семена сејте, ни винограда садите нити га држите, него у шаторима живите свега века свог, да бисте дуго живели на земљи, где сте дошљаци. Jeremiah 35:8 И послушасмо глас Јонадава, сина Рихавовог оца свог, у свему што нам заповеди да не пијемо вино свега века свог, ни ми ни наше жене, ни синови наши ни кћери наше, Jeremiah 35:9 Ни да градимо кућа да у њима живимо, ни да имамо винограда ни њиве ни усева. Jeremiah 35:10 Него живимо у шаторима, и слушамо и чинимо све како нам је заповедио Јонадав, отац наш. Jeremiah 35:11 А кад дође Навуходоносор, цар вавилонски, у ову земљу, рекосмо: Хајде да отидемо у Јерусалим испред војске халдејске и војске сирске; и тако остасмо у Јерусалиму. Jeremiah 35:12 Тада дође реч Господња Јеремији говорећи: Jeremiah 35:13 Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Иди реци Јудејцима и Јерусалимљанима: Зар нећете да примите науке да слушате речи моје? Говори Господ. Jeremiah 35:14 Извршују се речи Јонадава, сина Рихавовог, који забрани синовима својим да не пију вино, и не пију вино до данас, него слушају заповест оца свог; а ја вам говорих зарана једнако, а ви ме не послушасте. Jeremiah 35:15 И слах к вама све слуге своје пророке зарана једнако говорећи: Вратите се сваки са свог пута злог, и поправите дела своја и не идите за другим боговима служећи им, пак ћете остати у земљи коју сам дао вама и оцима вашим, али не пригнусте уха свог нити ме послушасте. Jeremiah 35:16 Да, синови Јонадава сина Рихавовог извршују заповест оца свог што им је заповедио, а тај народ не слуша мене. Jeremiah 35:17 Зато овако вели Господ Бог над војскама, Бог Израиљев: Ево, ја ћу пустити на Јуду и на све становнике јерусалимске све зло што изрекох за њих; јер им говорах, а они не послушаше, и звах их а они се не одазваше. Jeremiah 35:18 А породици Рихавовој рече Јеремија: Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Што слушате заповест Јонадава оца свог и држите све заповести његове и чините све како вам је заповедио, Jeremiah 35:19 Зато овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Неће нестати Јонадаву, сину Рихавовом човека који би стајао преда мном до века. Jeremiah 36:0 Jeremiah 36:1 А четврте године Јоакима, сина Јосијиног цара Јудиног, дође ова реч Јеремији од Господа говорећи: Jeremiah 36:2 Узми књигу и напиши у њу све речи које сам ти рекао за Израиља и Јуду и за све народе, од када ти почех говорити, од времена Јосијиног, до данас; Jeremiah 36:3 Еда би чуо дом Јудин све зло које им мислим учинити и вратио се свак са свог злог пута, да бих им опростио безакоње и грех њихов. Jeremiah 36:4 Тада Јеремија дозва Варуха, сина Ниријиног, и написа Варух у књигу из уста Јеремијиних све речи Господње које му говори. Jeremiah 36:5 Потом заповеди Јеремија Варуху говорећи: Мени није слободно, те не могу отићи у дом Господњи. Jeremiah 36:6 Него иди ти, и прочитај из књиге коју си написао из мојих уста, речи Господње, народу у дому Господњем у дан посни, и свим Јудејцима који дођу из градова својих прочитај; Jeremiah 36:7 Не би ли, молећи се, припали ка Господу и вратили се сваки са свог пута злог, јер је велик гнев и јарост што је Господ изрекао за тај народ. Jeremiah 36:8 И учини Варух, син Ниријин, све како му заповеди пророк Јеремија, и прочита из књиге речи Господње у дому Господњем. Jeremiah 36:9 А пете године Јоакима сина Јосијиног цара Јудиног месеца деветог, огласише пост пред Господом свему народу јерусалимском и свему народу који дође из градова Јудиних у Јерусалим. Jeremiah 36:10 И прочита Варух из књиге речи Јеремијине у дому Господњем, у клети Гемарије, сина Сафановог писара, у горњем трему код нових врата дома Господњег пред свим народом. Jeremiah 36:11 А кад чу Михеј, син Гемарије, сина Сафановог, све речи Господње из књиге, Jeremiah 36:12 Он сиђе у дом царев у клет писареву, и гле, онде сеђаху сви кнезови, Елисама писар, и Делаја син Семајин, и Елнатан син Ахворов, и Гемарија син Сафанов, и Седекија син Ананијин, и сви кнезови. Jeremiah 36:13 И каза им Михеј све речи што чу кад Варух читаше књигу народу. Jeremiah 36:14 Тада сви кнезови послаше к Варуху Јудија, сина Натаније сина Селемије, сина Хусијевог, и поручише му: Књигу коју си читао народу узми у руку и дођи овамо. И узе књигу у руку Варух, син Ниријин, и дође к њима. Jeremiah 36:15 И они му рекоше: Седи и читај да чујемо. И Варух им је прочита. Jeremiah 36:16 А кад чуше све оне речи, сви се уплашише и рекоше Варуху: Казаћемо цару све те речи. Jeremiah 36:17 И запиташе Варуха говорећи: Кажи нам како си написао све те речи из уста његових. Jeremiah 36:18 А Варух им рече: Из уста својих казива ми све те речи, а ја писах у књигу мастилом. Jeremiah 36:19 Тада рекоше кнезови Варуху: Иди, сакриј се и ти и Јеремија, да нико на зна где сте. Jeremiah 36:20 Потом отидоше к цару у трем оставивши књигу у клети Елисаме писара, и казаше цару све те речи. Jeremiah 36:21 А цар посла Јудија да донесе књигу; и донесе је из клети Елисаме писара, и стаде читати Јудије пред царем и пред свим кнезовима који стајаху око цара. Jeremiah 36:22 А цар сеђаше у зимној кући деветог месеца, и пред њим беше живо угљевље. Jeremiah 36:23 И кад Јудије прочита три четири листа, исече је цар ножем писарским, и баци у огањ на жеравицу, те изгоре сва књига огњем на жеравици. Jeremiah 36:24 Али се не уплашише, нити раздреше хаљине своје цар нити који од слуга његових чувши све оне речи. Jeremiah 36:25 И премда Елнатан и Делаја и Гемарија мољаху цара да не пали књигу, он их не послуша. Jeremiah 36:26 Него заповеди цар Јерамеилу, сину царевом и Сераји сину Азриловом и Селемији сину Авдиловом, да ухвате Варуха писара и Јеремију пророка; али их сакри Господ. Jeremiah 36:27 И дође реч Господња Јеремији, пошто цар сажеже књигу и речи које написа Варух из уста Јеремијиних, говорећи: Jeremiah 36:28 Узми опет другу књигу, и напиши у њу све пређашње речи које беху у првој књизи, коју сажеже Јоаким цар Јудин. Jeremiah 36:29 А за Јоакима цара Јудиног реци: Овако вели Господ: Ти си сажегао ону књигу говорећи: Зашто си написао у њој и рекао: Доћи ће цар вавилонски и затрти ову земљу и истребити из ње и људе и стоку? Jeremiah 36:30 Зато, овако вели Господ за Јоакима цара Јудиног: Неће имати никога ко би седео на престолу Давидовом, и мртво ће тело његово бити бачено на припеку обдан и на мраз обноћ. Jeremiah 36:31 Јер ћу походити њега и семе његово и слуге његове за безакоње њихово, и пустићу на њих и на становнике јерусалимске и на Јудејце све зло, за које им говорих али не послушаше. Jeremiah 36:32 И узе Јеремија другу књигу, и даде је Варуху сину Ниријином писару, а он написа у њу из уста Јеремијиних све речи што беху у оној књизи, коју сажеже Јоаким, цар Јудин огњем; и још би додано к оним много онаквих речи. Jeremiah 37:0 Jeremiah 37:1 Потом царова Седекија, син Јосијин, место Хоније, сина Јоакимовог, ког постави царем у земљи Јудиној Навуходоносор цар вавилонски. Jeremiah 37:2 Али ни он ни слуге његове ни народ земаљски не слушаху речи Господње које говораше преко Јеремије пророка. Jeremiah 37:3 И посла цар Седекија Јеухала сина Селемијиног, и Софонију сина Масијиног свештеника к Јеремији пророку, те му рекоше: Помоли се за нас Господу Богу нашем. Jeremiah 37:4 И Јеремија иђаше међу народ и још га не беху метнули у тамницу. Jeremiah 37:5 И војска Фараонова изиђе из Мисира, а Халдејци који бијаху Јерусалим чувши глас о њој отидоше од Јерусалима. Jeremiah 37:6 А реч Господња дође Јеремији пророку говорећи: Jeremiah 37:7 Овако вели Господ Бог Израиљев: Овако реците цару Јудином, који вас је послао к мени да ме питате: Ево војска Фараонова која пође вама у помоћ, вратиће се у своју земљу, у Мисир. Jeremiah 37:8 А Халдејци ће опет доћи и опколиће тај град и узеће га и спалиће га огњем. Jeremiah 37:9 Овако вели Господ: Не варајте се говорећи: Отићи ће од нас Халдејци, јер неће отићи. Jeremiah 37:10 И да побијете сву војску халдејску, која ће се бити с вама, и да их остане неколико рањеника, и они ће устати из својих шатора и спалити тај град огњем. Jeremiah 37:11 А кад отиде војска халдејска од Јерусалима ради војске Фараонове, Jeremiah 37:12 Изиђе Јеремија из Јерусалима да би отишао у земљу Венијаминову и уклонио се оданде међу народ. Jeremiah 37:13 Али, кад беше на вратима Венијаминовим, онде беше старешина стражарски по имену Јереја, син Селемије сина Ананијиног, те ухвати Јеремију пророка говорећи: Ти бежиш ка Халдејцима. Jeremiah 37:14 А Јеремија рече: Није истина, не бежим ка Халдејцима. Али га не хте слушати, него ухвати Јереја Јеремију и одведе ка кнезовима. Jeremiah 37:15 А кнезови се разгневише на Јеремију, и избише га, и метнуше га у тамницу у кући Јонатана писара, јер од ње беху начинили тамницу. Jeremiah 37:16 А кад Јеремија уђе у јаму, у тамницу, оста онде дуго времена. Jeremiah 37:17 Потом посла цар Седекија, те га извади, и упита га у својој кући насамо, и рече му говорећи: Има ли реч од Господа? А Јеремија рече: Има. Још рече: Бићеш предан у руке цару вавилонском. Jeremiah 37:18 По том рече Јеремија цару Седекији: Шта сам ти скривио или слугама твојим или том народу, те ме метнусте у тамницу? Jeremiah 37:19 И где су ваши пророци који вам пророкују говорећи: Неће доћи цар вавилонски на вас ни на ову земљу? Jeremiah 37:20 Сада дакле послушај, царе господару мој, пусти преда се молбу моју, немој ме враћати у кућу Јонатана писара, да не умрем онде. Jeremiah 37:21 Тада заповеди цар Седекија да затворе Јеремију у трем од тамнице и да му дају сваки дан по хлеб с улице хлебарске, докле траје хлеба у граду. Тако сеђаше Јеремија у трему од тамнице. Jeremiah 38:0 Jeremiah 38:1 А Сефатија, син Матанов и Годолија син Пасхоров и Јухал син Селемијин и Пасхор син Малхијин, чуше речи које говори Јеремија свему народу рекавши: Jeremiah 38:2 Овако вели Господ: Ко остане у том граду, погинуће од мача, од глади или од помора; а ко отиде ка Халдејцима, остаће жив, и душа ће му његова бити место плена, и биће жив. Jeremiah 38:3 Овако вели Господ: Доиста ће тај град бити предан у руке војсци цара вавилонског, и узеће га. Jeremiah 38:4 И рекоше кнезови цару: Да се погуби тај човек, јер он ослабљава руке војницима који осташе у овом граду, и руке свему народу говорећи им такве речи, јер тај човек не тражи добра овом народу него зло. Jeremiah 38:5 А цар Седекија рече: Ето, у вашим је рукама; јер цар не може ништа насупрот вама. Jeremiah 38:6 Тада узеше Јеремију, и бацише га у јаму Малхије сина Амелеховог, која беше у трему од тамнице, и спустише Јеремију о ужима; а у јами не беше воде, него глиб, и Јеремија се ували у глиб. Jeremiah 38:7 Али кад чу Авдемелех Етиопљанин, дворанин, који беше у двору царевом, да су метнули Јеремију у ону јаму, а цар сеђаше на вратима Венијаминовим, Jeremiah 38:8 Изиђе Авдемелех из двора царевог и рече цару говорећи: Jeremiah 38:9 Царе господару мој, зло учинише ти људи у свему што учинише Јеремији пророку бацивши га у јаму, јер би и онде где је био од глади умро, јер нема више хлеба у граду. Jeremiah 38:10 Зато цар заповеди Авдемелеху Етиопљанину говорећи: Узми одавде тридесет људи и извади Јеремију пророка из јаме док није умро. Jeremiah 38:11 Тада узе Авдемелех људе, и дође у дом царев под ризницу, и узе оданде изношених хаљина и старих рита, и спусти их Јеремији у јаму о ужима. Jeremiah 38:12 И рече Авдемелех Етиопљанин Јеремији: Подметни те старе хаљине и рите под пазуха испод ужа. И учини Јеремија тако. Jeremiah 38:13 И извукоше Јеремију на ужима и извадише га из јаме; и оста Јеремија у трему од тамнице. Jeremiah 38:14 Потом цар Седекија посла по Јеремију пророка, те га доведоше преда њ у трећи улазак који беше у дому Господњем; и рече цар Јеремији: Запитаћу те нешто, немој ми затајити. Jeremiah 38:15 А Јеремија рече Седекији: Да ти кажем, нећеш ли ме погубити? А да те саветујем, нећеш ме послушати. Jeremiah 38:16 Тада се цар Седекија закле Јеремији насамо говорећи: Тако да је жив Господ, који нам је створио ову душу, нећу те погубити нити ћу те дати у руке људима који траже душу твоју. Jeremiah 38:17 Тада Јеремија рече Седекији: Овако вели Господ Бог над војскама, Бог Израиљев: Ако отидеш ка кнезовима цара вавилонског, жива ће остати душа твоја, и град овај неће изгорети огњем, и тако ћеш остати у животу ти и дом твој. Jeremiah 38:18 Ако ли не отидеш ка кнезовима цара вавилонског, овај ће град бити предан у руке Халдејцима, који ће га спалити огњем, и ти нећеш побећи из руку њихових. Jeremiah 38:19 А цар Седекија рече Јеремији: Ја се бојим Јудејаца који су пребегли ка Халдејцима, да ме не предају у њихове руке, те ће ми се наругати. Jeremiah 38:20 А Јеремија рече: Неће те предати; послушај глас Господњи, који ти ја говорим, и добро ће ти бити и жива ће бити твоја душа. Jeremiah 38:21 Ако ли нећеш да изиђеш, ово је шта ми показа Господ: Jeremiah 38:22 Гле, све жене које су остале у дому цара Јудиног, одвешће се ка кнезовима цара вавилонског, и оне ће рећи: Наговорише те и преварише те пријатељи твоји; ноге ти се увалише у глиб, а они се повукоше натраг. Jeremiah 38:23 Све жене твоје и синови твоји одвешће се Халдејцима, и ти нећеш утећи из руку њихових; него ћеш допасти у руке цару вавилонском, и овај ће град изгорети огњем. Jeremiah 38:24 Тада рече Седекија Јеремији: Нико да не дозна за те речи, да не погинеш. Jeremiah 38:25 Ако ли кнезови, чувши да сам говорио с тобом, дођу к теби и кажу ти: Кажи нам шта си говорио цару, немој тајити од нас, па те нећемо погубити, и шта је цар теби говорио? Jeremiah 38:26 Реци им: Ја припадох к цару молећи се да ме не пошаље натраг у дом Јонатанов да умрем онде. Jeremiah 38:27 И дођоше сви кнезови к Јеремији и питаше га; а он им одговори сасвим како му заповеди цар. И оканише га се, јер не дознаше ништа од тога. Jeremiah 38:28 А Јеремија оста у трему од тамнице до дана кад узеше Јерусалим; и он беше онде кад узеше Јерусалим. Jeremiah 39:0 Jeremiah 39:1 Девете године Седекије, цара Јудиног, месеца десетог дође Навуходоносор, цар вавилонски, са свом војском својом на Јерусалим и стаде га бити. Jeremiah 39:2 Једанаесте године Седекијине, месеца четвртог, деветог дана тог месеца провалише у град. Jeremiah 39:3 И уђоше сви кнезови цара вавилонског, и стадоше код средњих врата Нергал-саресер, Самгар-невон, Сарсехим, старешина над дворанима, Нергал-саресер, старешина над врачима, и сви други кнезови цара вавилонског. Jeremiah 39:4 А кад их виде Седекија цар Јудин и сви војници, побегоше и изиђоше ноћу из града покрај врта царског, на врата међу два зида; и иђаху преко поља. Jeremiah 39:5 А војска халдејска гоњаше их, и стиже Седекију у пољу јерихонском, и ухвативши га доведоше га к Навуходоносору цару вавилонском у Ривлу, у земљи ематској, те му суди. Jeremiah 39:6 И закла цар вавилонски синове Седекијине у Ривли на његове очи, и све знатне људе од Јуде покла цар вавилонски. Jeremiah 39:7 Иза тога Седекији ископа очи, и свеза га у двоје вериге бронзане, да га одведе у Вавилон. Jeremiah 39:8 А дом царев и домове народне попалише Халдејци огњем, и зидове јерусалимске раскопаше. Jeremiah 39:9 А остатак народа што оста у граду и пребеге који пребегоше к њему, остатак народа што беше остао, одведе Невузардан заповедник стражарски у Вавилон. Jeremiah 39:10 Само најсиромашније из народа, који ништа немаху, остави Невузардан заповедник стражарски у земљи Јудиној, и даде им тада винограде и њиве. Jeremiah 39:11 А Навуходоносор, цар вавилонски, заповеди за Јеремију Невузардану заповеднику стражарском говорећи: Jeremiah 39:12 Узми га и гледај га добро, и не чини му зло, него му чини шта ти год каже. Jeremiah 39:13 И послаше Невузардан заповедник стражарски и Невусазван, старешина над дворанима, и Нергал-саресер, старешина над врачима, и сви кнезови цара вавилонског, Jeremiah 39:14 Послаше, те узеше Јеремију из трема од тамнице, и предаше га Годолији сину Ахикама сина Сафановог да га одведе кући; тако оста међу народом. Jeremiah 39:15 А Јеремији дође реч Господња кад беше затворен у трему од тамнице говорећи: Jeremiah 39:16 Иди и реци Авдемелеху Етиопљанину говорећи: Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Ево ја ћу учинити да се збуду речи моје томе граду на зло, а не на добро, и навршиће се пред тобом у онај дан. Jeremiah 39:17 Али ћу тебе избавити у онај дан, говори Господ, и нећеш бити предан у руке људима којих се бојиш. Jeremiah 39:18 Јер ћу те доиста сачувати, те нећеш пасти од мача, и биће ти душа твоја место плена зато што си се поуздао у ме, говори Господ. Jeremiah 40:0 Jeremiah 40:1 Реч која дође Јеремији од Господа кад га Невузардан заповедник стражарски пусти из Раме узевши га пошто беше окован у вериге међу свим робљем јерусалимским и Јудиним, које се вођаше у Вавилон. Jeremiah 40:2 И узевши заповедник стражарски Јеремију рече му: Господ Бог твој изрече ово зло за ово место; Jeremiah 40:3 И нанесе и учини како рече, јер згрешисте Господу и не слушасте глас Његов, зато вас снађе ово. Jeremiah 40:4 Али сада, ево, ја те опраштам данас верига што су ти на рукама; ако ти је воља поћи са мном у Вавилон, ходи, ја ћу се бринути за те; ако ли ти није воља поћи са мном у Вавилон, а ти немој; ево, сва ти је земља отворена, иди куда год хоћеш и куда ти је драго. Jeremiah 40:5 Или кад се он још не враћа, отиди к њему, Годолији сину Ахикама, сина Сафановог, ког је поставио цар вавилонски над градовима Јудиним, и остани с њим међу народом, или иди куда ти је драго. И даде му заповедник стражарски брашњенице и дар, и отпусти га. Jeremiah 40:6 И тако дође Јеремија ка Годолији, сину Ахикамовом у Миспу, и оста с њим у народу, који још оста у земљи. Jeremiah 40:7 А све војводе што беху у пољу и људи њихови кад чуше да је цар вавилонски поставио Годолију, сина Ахикамовог, над земљом, и да је на њему оставио људе и жене и децу између сиромашног народа у земљи, који не би одведен у Вавилон, Jeremiah 40:8 Дођоше у Миспу ка Годолији Исмаило син Нетанијин и Јоанан и Јонатан синови Каријини, и Сераја син Тануметов и синови Јофије Нетофаћанина, и Језанија син неког Махаћанина, они и људи њихови. Jeremiah 40:9 И закле се Годолија син Ахикама сина Сафановог њима и људима њиховим говорећи: Не бојте се службе Халдејцима; останите у земљи, и служите цару вавилонском, и добро ће вам бити. Jeremiah 40:10 А ја ево ћу стајати у Миспи да дочекујем Халдејце који ће долазити к нама; а ви берите винограде и воће и уље, и остављајте у судове своје, и стојте у градовима својим које држите. Jeremiah 40:11 Тако и сви Јудејци, који беху међу Моавцима и синовима Амоновим и Едомцима и по свим земљама, чувши да је цар вавилонски оставио остатак у Јудеји и поставио над њима Годолију сина Ахикама сина Сафановог, Jeremiah 40:12 Вратише се сви Јудејци из свих места куда беху разагнани, и дођоше у земљу Јудину ка Годолији у Миспу, и набраше вина и воћа врло много. Jeremiah 40:13 А Јоанан, син Каријин и све војводе што беху у пољу дођоше ка Годолији у Миспу, Jeremiah 40:14 И рекоше му: Знаш ли да је Валис цар синова Амонових послао Исмаила сина Нетанијиног да те убије? Али им не поверова Годолија, син Ахикамов. Jeremiah 40:15 Тада Јоанан, син Каријин, рече Годолији насамо у Миспи говорећи: Идем да убијем Исмаила сина Нетанијиног, нико неће дознати. Зашто да те убије и да се расеју сви Јудејци који су се скупили око тебе и да пропадне остатак Јудин? Jeremiah 40:16 Али Годолија, син Ахикамов, рече Јоанану сину Каријином: Немој то чинити, јер није истина шта кажеш за Исмаила. Jeremiah 41:0 Jeremiah 41:1 А седмог месеца дође Исмаило, син Нетаније сина Елисаминог, царског рода, и кнезови цареви, десет људи с њим, ка Годолији сину Ахикамовом у Миспу, и једоше онде у Миспи с њим. Jeremiah 41:2 Потом уста Исмаило, син Нетанијин и десет људи што беху с њим, и убише мачем Годолију, сина Ахикама сина Сафановог; тако погубише оног кога беше поставио цар вавилонски над земљом. Jeremiah 41:3 И све Јудејце који беху с њим, с Годолијом, у Миспи, и Халдејце који се затекоше онде, војнике, поби Исмаило. Jeremiah 41:4 А сутрадан, пошто уби Годолију, док још нико не дозна, Jeremiah 41:5 Дођоше људи из Сихема, из Силома и из Самарије, осамдесет људи, обријане браде и раздртих хаљина и испарани по телу, и имаху у рукама дар и кад, да принесу у дом Господњи. Jeremiah 41:6 Тада Исмаило, син Нетанијин, изиђе им из Миспе на сусрет и иђаше плачући, и сретавши се с њима рече им: Ходите ка Годолији, сину Ахикамовом. Jeremiah 41:7 А кад дођоше усред града, покла их Исмаило, син Нетанијин, с људима који беху с њим и баци их у јаму. Jeremiah 41:8 А међу њима се нађе десет људи који рекоше Исмаилу: Немој нас погубити, јер имамо сакривено благо у пољу, пшенице и јечма и уља и меда. И остави их, и не поби их с браћом њиховом. Jeremiah 41:9 А јама у коју побаца Исмаило сва телеса људи које поби уз Годолију беше она коју начини цар Аса бојећи се Васе цара Израиљевог; и Исмаило син Нетанијин напуни је побијених људи. Jeremiah 41:10 И зароби Исмаило сав остатак народа што беше у Миспи, кћери цареве и сав народ што беше остао у Миспи, над којим беше поставио Невузардан заповедник стражарски Годолију, сина Ахикамовог; и заробивши их Исмаило, син Нетанијин, пође да пређе к синовима Амоновим. Jeremiah 41:11 Али Јоанан, син Каријин, и све војводе што беху с њим чуше све зло што учини Исмаило син Нетанијин. Jeremiah 41:12 Тада узеше све своје људе и пођоше да ударе на Исмаила, сина Нетанијиног, ког нађоше код велике воде у Гаваону. Jeremiah 41:13 И сав народ што беше с Исмаилом кад виде Јоанана сина Каријиног и све војводе што беху с њим, обрадова се, Jeremiah 41:14 И сав народ што Исмаило зароби из Миспе обрну се и отиде к Јоанану, сину Каријином. Jeremiah 41:15 А Исмаило син Нетанијин побеже с осам људи од Јоанана, и отиде к синовима Амоновим. Jeremiah 41:16 И тако Јоанан, син Каријин и све војводе што беху с њим узеше сав остатак народа што повратише од Исмаила, сина Нетанијиног, који убивши Годолију, сина Ахикамовог, беше их одвео из Миспе, војнике и жене и децу и дворане, и одведоше их из Гаваона; Jeremiah 41:17 И отишавши стадоше у гостионици Химамовој код Витлејема; да би отишли и прешли у Мисир, Jeremiah 41:18 Ради Халдејаца, јер их се бојаху, што Исмаило, син Нетанијин, уби Годолију, сина Ахикамовог, ког беше поставио цар вавилонски над земљом. Jeremiah 42:0 Jeremiah 42:1 По том дођоше све војводе и Јоанан, син Каријин и Језанија син Осајин, и сав народ, мало и велико. Jeremiah 42:2 И рекоше Јеремији пророку: Пусти преда се нашу молбу, и помоли се за нас Господу Богу свом, за сав овај остатак, јер нас је остало мало од многих, као што нас очи твоје виде, Jeremiah 42:3 Да би нам показао Господ Бог твој пут којим ћемо ићи и шта ћемо радити. Jeremiah 42:4 А Јеремија пророк рече им: Послушаћу; ево, помолићу се Господу Богу вашем по вашим речима, и шта вам одговори Господ казаћу вам, нећу вам затајити ни реч. Jeremiah 42:5 А ово рекоше Јеремији: Господ нека нам је сведок, истинит и веран, да ћемо чинити све што ти Господ Бог твој заповеди за нас. Jeremiah 42:6 Било добро или зло, послушаћемо реч Господа Бога свог ка коме те шаљемо, да би нам добро било кад послушамо глас Господа Бога свог. Jeremiah 42:7 А после десет дана дође реч Господња Јеремији; Jeremiah 42:8 Те сазва Јоанана, сина Каријиног и све војводе што беху с њим, и сав народ, мало и велико, Jeremiah 42:9 И рече им: Овако вели Господ Бог Израиљев, ка коме ме посласте да изнесем преда Њ молбу вашу: Jeremiah 42:10 Ако останете у овој земљи, сазидаћу вас, и нећу вас разорити, и насадићу вас и нећу вас истребити; јер ми је жао са зла које сам вам учинио. Jeremiah 42:11 Не бојте се цара вавилонског, ког се бојите; не бојте га се, говори Господ, јер сам ја с вама да вас сачувам и да вас избавим из његове руке. Jeremiah 42:12 И учинићу вам милост да се смилује на вас, и врати вас у земљу вашу. Jeremiah 42:13 Ако ли кажете: Нећемо да останемо у тој земљи, не слушајући глас Господа Бога свог Jeremiah 42:14 Говорећи: Не, него идемо у земљу мисирску, да не видимо рат и глас трубни не чујемо и не будемо гладни хлеба, и онде ћемо се населити, Jeremiah 42:15 Онда чујте реч Господњу, који сте остали од Јуде; овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Ако ви окренете лице своје да идете у Мисир и одете да се населите онде, Jeremiah 42:16 Онде ће вас у земљи мисирској стигнути мач ког се бојите, и глад, ради које се бринете, гониће вас онде у Мисиру и онде ћете помрети. Jeremiah 42:17 И сви људи који су окренули лице своје да иду у Мисир да се онде населе, изгинуће од мача и од глади и од помора, и ниједан их неће остати нити ће који утећи од зла које ћу пустити на њих. Jeremiah 42:18 Јер овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: Као што се гнев мој и јарост моја изли на становнике јерусалимске, тако ће се излити гнев мој на вас, ако одете у Мисир, и бићете уклин и чудо и клетва и руг, и нећете више видети овог места. Jeremiah 42:19 Господ вам говори, останци Јудини! Не идите у Мисир. Знајте да вам ја сведочим данас. Jeremiah 42:20 Јер варасте душе своје кад ме посласте ка Господу Богу свом рекавши: Помоли се за нас Господу Богу нашем, и како каже Господ Бог наш, јави нам и учинићемо. Jeremiah 42:21 А кад вам јавих данас, нећете да послушате глас Господа Бога свог нити ишта што ми заповеди за вас. Jeremiah 42:22 Знајте, дакле, да ћете изгинути од мача и од глади и од помора на месту куда сте ради отићи да се станите. Jeremiah 43:0 Jeremiah 43:1 А кад изговори Јеремија свем народу све речи Господа Бога њиховог које му Господ Бог њихов заповеди за њих, све те речи, Jeremiah 43:2 Тада Азарија, син Осајин, и Јоанан, син Каријин и сви они људи охоли рекоше Јеремији говорећи: Није истина шта говориш; није те послао Господ Бог наш да нам кажеш: Не идите у Мисир да се онде станите. Jeremiah 43:3 Него Варух, син Ниријин, подговара те на нас да нас преда у руке Халдејцима да нас погубе или да нас преселе у Вавилон. Jeremiah 43:4 И тако Јоанан, син Каријин и све војводе и сав народ не послушаше глас Господњи да остану у земљи Јудиној. Jeremiah 43:5 Него Јоанан, син Каријин и све војводе узеше сав остатак Јудин који се беше вратио да живи у земљи Јудиној из свих народа у које беху разагнани, Jeremiah 43:6 Људе и жене и децу и кћери цареве, и све душе што беше оставио Невузардан заповедник стражарски с Годолијом, сином Ахикама, сина Сафановог, и Јеремију пророка и Варуха сина Ниријиног, Jeremiah 43:7 И одоше у земљу мисирску, јер не послушаше глас Господњи; и дођоше до Тафнеса. Jeremiah 43:8 И дође реч Господња Јеремији у Тафнесу говорећи: Jeremiah 43:9 Узми у руке великог камења, и покриј га калом у пећи за опеке што је на вратима дома Фараоновог у Тафнесу да виде Јудејци; Jeremiah 43:10 И реци им: Овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: Ево, ја ћу послати и довести Навуходоносора цара вавилонског, слугу свог, и метнућу престо његов на ово камење које сакрих, и разапеће царски шатор свој на њему. Jeremiah 43:11 Јер ће доћи и затрти земљу мисирску; ко буде за смрт отићи ће на смрт, ко за ропство, у ропство, ко за мач, под мач. Jeremiah 43:12 И распалићу огањ у кућама богова мисирских; и попалиће их и одвешће их у ропство, и огрнуће се земљом мисирском као што се пастир огрће плаштем својим, и отићи ће оданде с миром. Jeremiah 43:13 И изломиће ступове у дому сунчаном што је у земљи мисирској, и куће богова мисирских попалиће огњем. Jeremiah 44:0 Jeremiah 44:1 Реч која дође Јеремији за све Јудејце који живљаху у земљи мисирској, који живљаху у Мигдолу и у Тафнесу и у Нофу и у земљи Патросу, говорећи: Jeremiah 44:2 Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Ви видесте све зло што наведох на Јерусалим и на све градове Јудине, и ево су данас пусти и нема никога да живи у њима, Jeremiah 44:3 За злоћу њихову коју чинише да би ме гневили ходећи да каде и служе другим боговима, којих не знаше ни они ни ви ни оци ваши. Jeremiah 44:4 И слах к вама све слуге своје пророке зарана једнако говорећи: Не чините тај гад на који мрзим. Jeremiah 44:5 Али не послушаше нити пригнуше уха свог да се врате од злоће своје, да не каде другим боговима. Jeremiah 44:6 Зато се изли јарост моја и гнев мој, и разгоре се у градовима Јудиним и по улицама јерусалимским, те посташе развалине и пустош, као што се види данас. Jeremiah 44:7 А сада овако вели Господ Бог над војскама, Бог Израиљев: зашто сами себи чините тако велико зло да истребите из Јуде људе и жене, децу и која сисају, да не остане у вас остатка, Jeremiah 44:8 Гневећи ме делима руку својих, кадећи другим боговима у земљи мисирској, у коју дођосте да се станите да бисте се истребили и постали клетва и руг у свих народа на земљи. Jeremiah 44:9 Јесте ли заборавили зла отаца својих и зла царева Јудиних и зла жена њихових, и своја зла и зла жена својих, која чинише у земљи Јудиној и по улицама јерусалимским? Jeremiah 44:10 Не покорише се до данас нити се побојаше, нити ходише по мом закону и уредбама мојим, које ставих пред вас и пред оце ваше. Jeremiah 44:11 За то овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: ево, ја ћу вам обратити лице своје на зло, да истребим све Јудејце. Jeremiah 44:12 И узећу остатак Јудин, који окрену лице своје да иде у земљу мисирску да се онде стани, и изгинуће сви; у земљи ће мисирској пасти и изгинути од мача и од глади, мало и велико, изгинуће од мача и од глади, и биће уклин и чудо и проклетство и руг. Jeremiah 44:13 И походићу оне који наставају у земљи мисирској, као што сам походио Јерусалим, мачем, глађу и помором; Jeremiah 44:14 И ниједан од остатка Јудиног, што отидоше у земљу мисирску да се онде стане, неће утећи нити се избавити да се врате у земљу Јудину, у коју се желе вратити да се населе; јер се неће вратити, осим који побегну. Jeremiah 44:15 Тада одговорише Јеремији сви људи који знаху да жене њихове каде другим боговима, и све жене, којих стајаше онде велик збор, и сав народ што живљаше у земљи мисирској, у Патросу, говорећи: Jeremiah 44:16 Шта нам каза у име Господње, нећемо те послушати; Jeremiah 44:17 Него ћемо чинити све што је изашло из наших уста кадећи царици небеској и лијући јој наливе, као што смо чинили ми и оци наши, цареви наши и кнезови наши по градовима Јудиним и по улицама јерусалимским, јер бејасмо сити хлеба и беше нам добро и зло не виђасмо. Jeremiah 44:18 А од кад престасмо кадити царици небеској и лити јој наливе, ништа немамо и гинемо од мача и од глади. Jeremiah 44:19 И кад кадимо царици небеској и лијемо јој наливе, еда ли јој без главара својих печемо колаче служећи јој и лијемо јој наливе? Jeremiah 44:20 Тада рече Јеремија свему народу, људима и женама, и свему народу, који му онако одговорише, говорећи: Jeremiah 44:21 Еда ли се не опомену Господ када, којим кадисте у градовима Јудиним и по улицама јерусалимским ви и оци ваши, цареви ваши и кнезови ваши и народ земаљски? И не дође ли Му у срце? Jeremiah 44:22 И не може Господ више подносити злоћу дела ваших и гадове које чинисте, те земља ваша поста пустош и чудо и проклетство, да нико на живи у њој, како се види данас. Jeremiah 44:23 Зато што кадисте и што грешисте Господу и не слушасте глас Господњи, и по закону Његовом и уредбама Његовим и сведочанствима Његовим не ходисте, зато вас задеси ово зло, како се види данас. Jeremiah 44:24 Још рече Јеремија свему народу и свим женама: Чујте реч Господњу, сви Јудејци, који сте у земљи мисирској. Jeremiah 44:25 Овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев, говорећи: ви и жене ваше рекосте устима својим и рукама својим извршисте говорећи: Извршаваћемо завете своје што заветовасмо кадећи царици небеској и лијући јој наливе. Доиста, испунисте завете своје и извршисте. Jeremiah 44:26 Зато чујте Јудејци реч Господњу, сви Јудејци који станујете у земљи мисирској: ево, ја се заклињем великим именом својим, вели Господ, да се име моје неће више изрицати устима ни једног Јудејца у свој земљи мисирској да би рекао: тако да је жив Господ Господ! Jeremiah 44:27 Ево, ја ћу пазити на њих зла ради, не добра ради, и Јудејци који су у земљи мисирској, сви ће гинути од мача и од глади, докле их не буде ни једног. Jeremiah 44:28 А који утеку од мача, вратиће се из земље мисирске у земљу Јудину, мало њих, јер сав остатак Јудин, што отидоше у земљу мисирску да се онде настане, познаће чија ће се реч навршити, моја или њихова. Jeremiah 44:29 А ово да вам је знак, говори Господ, да ћу вас походити на том месту да знате да ће се доиста испунити речи моје вама на зло; Jeremiah 44:30 Овако вели Господ: Ево, ја ћу дати Фараона Вафрија, цара мисирског, у руке непријатељима његовим и у руке оним који траже душу његову, као што сам дао Седекију цара Јудиног у руке Навуходоносору цару вавилонском, непријатељу његовом и који тражаше душу његову. Jeremiah 45:0 Jeremiah 45:1 Реч коју рече Јеремија пророк Варуху сину Ниријином, кад писаше ове речи у књигу из уста Јеремијиних, четврте године Јоакима, сина Јосијиног, говорећи: Jeremiah 45:2 Овако вели Господ Бог израиљев за тебе, Варуше: Jeremiah 45:3 Рекао си: Тешко мени! Јер Господ додаде ми жалост на тугу; изнемогох уздишући, и мира не налазим. Jeremiah 45:4 Реци му ово: Овако вели Господ: Ево, шта сам саградио ја разграђујем, и шта сам посадио искорењавам по свој тој земљи. Jeremiah 45:5 А ти ли ћеш тражити себи велике ствари? Не тражи; јер ево, ја ћу пустити зло на свако тело, говори Господ; али ћу теби дати душу твоју место плена у свим местима, куда одеш. Jeremiah 46:0 Jeremiah 46:1 Реч Господња која дође Јеремији пророку за народе: Jeremiah 46:2 За Мисирце, за војску Фараона Нехаона цара мисирског, која беше на реци Ефрату код Харкемиса, и разби је Навуходоносор цар вавилонски четврте године Јоакима сина Јосијиног цара Јудиног. Jeremiah 46:3 Приправите штите и штитиће, и идите у бој; Jeremiah 46:4 Прежите коње, и појашите, коњици; поставите се са шлемовима; утрите копља, облачите се у оклопе. Jeremiah 46:5 Зашто их видим где се поплашише, враћају се натраг, јунаци њихови поломише се и беже без обзира? Страх је од свуда, говори Господ. Jeremiah 46:6 Да не утече лаки, нити се избави јаки; да се на северу на брегу реке Ефрата спотакну и падну. Jeremiah 46:7 Ко је то што се диже као поток, и воде му се колебају као реке? Jeremiah 46:8 Мисир се диже као поток и његове се воде колебају као реке; и вели: Идем, покрићу земљу, затрћу град и оне који живе у њему. Jeremiah 46:9 Излазите, коњи, бесните, кола; и нека изађу јунаци, Хуси и Фуди, који носе штитове, и Лудеји, који носе и натежу лук. Jeremiah 46:10 Јер је овај дан Господу Господу над војскама дан освете, да се освети непријатељима својим; мач ће их прождрети и наситиће се и опиће се крвљу њиховом; јер ће бити жртва Господа Господа над војскама у земљи северној на реци Ефрату. Jeremiah 46:11 Изиђи у Галад и узми балсама, девојко кћери мисирска; залуду су ти многи лекови, нећеш се излечити. Jeremiah 46:12 Народи чуше срамоту твоју, и вике твоје пуна је земља, јер се спотичу јунак о јунака, те обојица падају. Jeremiah 46:13 Реч коју рече Господ Јеремији пророку о доласку Навуходоносора цара вавилонског да потре земљу мисирску: Jeremiah 46:14 Јавите у Мисиру, и огласите у Мигдолу, огласите и у Нофу и у Тафнесу, и реците: Стани и приправи се, јер мач прождре шта је око тебе. Jeremiah 46:15 Зашто се поваљаше јунаци твоји? Не стоје, јер их Господ обара. Jeremiah 46:16 Чини, те се многи спотичу и падају један на другог, и говоре: Устани да се вратимо к народу свом и на постојбину своју испред мача насилниковог. Jeremiah 46:17 Вичу онде: Фараон цар мисирски пропаде, прође му рок. Jeremiah 46:18 Тако да сам ја жив, говори цар, коме је име Господ над војскама; као Тавор међу горама и као Кармил на мору доћи ће. Jeremiah 46:19 Спреми шта ти треба да се селиш, становнице, кћери мисирска; јер ће Ноф опустети и спалиће се да неће нико живети у њему. Jeremiah 46:20 Мисир је лепа јуница; али погибао иде, иде са севера. Jeremiah 46:21 И најамници су његови усред њега као теоци угојени, али се и они обрнуше и побегоше, не осташе, јер дође на њих дан несреће њихове, време похођења њиховог. Jeremiah 46:22 Глас ће њихов ићи као глас змијињи, јер они иду с војском и доћи ће са секирама на њ као они који секу дрва. Jeremiah 46:23 И они ће посећи шуму његову, говори Господ, ако јој и нема мере, јер их је више него скакаваца и нема им броја. Jeremiah 46:24 Посрами се кћи мисирска, предана је у руке народу северном. Jeremiah 46:25 Говори Господ над војскама, Бог Израиљев: Ево, ја ћу походити људство у Ноји, и Фараона и Мисир и богове његове и цареве његове, Фараона и све који се уздају у њ. Jeremiah 46:26 И даћу их у руке онима који траже душу њихову, у руке Навуходоносору цару вавилонском и у руке слугама његовим; а после ће бити насељен као пре, говори Господ. Jeremiah 46:27 А ти се не бој, слуго мој Јакове, и не плаши се, Израиљу, јер ево ја ћу те избавити из далеке земље и семе твоје из земље ропства његовог; и Јаков ће се вратити и почиваће, и биће миран и нико га неће плашити. Jeremiah 46:28 Ти се не бој, слуго мој Јакове, говори Господ, јер сам ја с тобом; јер ћу учинити крај свим народима, у које те прогнах, али теби нећу учинити краја, него ћу те покарати с мером, а нећу те оставити сасвим без кара. Jeremiah 47:0 Jeremiah 47:1 Реч Господња која дође Јеремији пророку за Филистеје пре него Фараон освоји Газу. Jeremiah 47:2 Овако вели Господ: Ево, вода долази са севера, и биће као поток који се разлива, и потопиће земљу и шта је у њој, град и оне који живе у њему; и људи ће викати, и ридаће сви становници земаљски. Jeremiah 47:3 Од топота копита јаких коња његових, од тутњаве кола његових, и праске точкова његових, неће се обазрети очеви на синове, јер ће им руке клонути, Jeremiah 47:4 Од оног дана који ће доћи да истреби све Филистеје и да затре Тир и Сидон и све остале помоћнике, јер ће Господ истребити Филистеје, остатак острва Кафтора. Jeremiah 47:5 Оћелавиће Газа, пропашће Аскалон и остатак долине њихове; докле ћеш се резати? Jeremiah 47:6 Јаох, мачу Господњи, кад ћеш се смирити? Врати се у корице своје, стани и смири се. Jeremiah 47:7 Али како би се смирио? Јер му Господ даде заповест на Аскалон и на приморје; онамо га одреди. Jeremiah 48:0 Jeremiah 48:1 За Моава овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев: Тешко Невону! Јер ће се опустошити; Киријатајим ће се посрамити и узети; Мизгав ће се посрамити и препасти. Jeremiah 48:2 Неће се више хвалити Моав Есевоном; јер му зло мисле: Ходите да га истребимо да није више народ. И ти, Мадмане, опустећеш; мач ће те гонити. Jeremiah 48:3 Чује се вика из Оронајима, пустошење и сатирање велико. Jeremiah 48:4 Моав се сатре; стоји вика деце његове. Jeremiah 48:5 Јер ће се путем луитским дизати плач без престанка; и како се силази у Оронајим, непријатељи ће чути страшну вику; Jeremiah 48:6 Бежите, избавите душе своје, и будите као врес у пустињи. Jeremiah 48:7 Јер што се уздаш у своја дела и у благо своје, зато ћеш се и ти узети, и Хемос ће отићи у ропство, свештеници његови и кнезови његови скупа. Jeremiah 48:8 И доћи ће затирач у сваки град, неће се сачувати ни један град; долина ће пропасти и равница ће се опустошити, јер Господ рече. Jeremiah 48:9 Подајте крила Моаву, нека брзо одлети; јер ће градови његови опустети да неће нико живети у њима. Jeremiah 48:10 Проклет био ко немарно ради дело Господње, и проклет ко устеже мач свој од крви! Jeremiah 48:11 Моав је био у миру од детињства свог и почивао на дрождини својој, нити се претакао из суда у суд, нити је у ропство ишао; зато му оста кус његов, и мирис се његов није променио. Jeremiah 48:12 Зато, ево, иду дани, говори Господ, да му пошаљем преметаче, који ће га преметнути, и судове његове испразнити и мехове његове покидати. Jeremiah 48:13 И Моав ће се осрамотити с Хемоса, као што се осрамотио дом Израиљев с Ветиља, гада свог. Jeremiah 48:14 Како говорите: Јаки смо и јунаци у боју? Jeremiah 48:15 Моав ће се опустошити и градови ће његови пропасти, и најбољи младићи његови сићи ће на заклање, говори цар, коме је име Господ над војскама. Jeremiah 48:16 Близу је погибао Моавова, и зло његово врло хити. Jeremiah 48:17 Жалите га сви који сте око њега, и који год знате за име његово, реците: Како се сломи јаки штап, славна палица? Jeremiah 48:18 Сиђи са славе своје, и седи на место засушено, кћери, која живиш у Девону; јер ће затирач Моавов доћи на тебе и раскопаће градове твоје. Jeremiah 48:19 Стани на путу, и погледај, која живиш у Ароиру, упитај оног који бежи и ону која гледа да се избави, реци: Шта би? Jeremiah 48:20 Посрами се Моав; јер се разби; ридајте и вичите; јавите у Арнон да се Моава опустоши. Jeremiah 48:21 Јер суд дође на земљу равну, на Олон и на Јасу и Мифат, Jeremiah 48:22 И на Девон и на Невон и на Вет-Девлатајим, Jeremiah 48:23 И на Киријатајим и на Вет-Гамул и на Вет-Меон, Jeremiah 48:24 И на Кериот и на Восору, и на све градове земље моавске, који су далеко и који су близу. Jeremiah 48:25 Одбијен је рог Моаву, и мишица се његова сломи, говори Господ. Jeremiah 48:26 Опојте га, јер се подигао на Господа; нека се ваља Моав у бљувотини својој, и буде и он подсмех. Jeremiah 48:27 Јер, није ли теби Израиљ био подсмех? Је ли се затекао међу лупежима, те кад год говориш о њему поскакујеш? Jeremiah 48:28 Оставите градове и населите се у стени, становници моавски, и будите као голубица која се гнезди у крају и раселини. Jeremiah 48:29 Чусмо понос Моавов да је веома поносит, охолост његову и понос, разметање његово и обест његову. Jeremiah 48:30 Знам ја, говори Господ, обест његову; али неће бити тако; лажи његове неће учинити ништа. Jeremiah 48:31 Зато ћу ридати за Моавом, викати за свим Моавом, уздисаће се за онима у Кир-ересу. Jeremiah 48:32 Више него за Јазиром плакаћу за тобом, лозо сивамска; одводе твоје пређоше море, допреше до мора јазирског; затирач нападе на летину твоју и на бербу твоју. Jeremiah 48:33 И радост и весеље отиде с родног поља, из земље моавске, и учиних те неста у кацама вина; нико неће газити певајући; песма неће се више певати. Jeremiah 48:34 Од вике есевонске, која допре до Елеале, подигоше вику до Јасе, од Сигора до Оронајима, као јуница од три године, јер ће и вода нимримских нестати. Jeremiah 48:35 И учинићу, говори Господ, да не буде Моаву човека који би приносио жртву на висини и кадио боговима својим. Jeremiah 48:36 Зато ће срце моје пиштати за Моавом као свирала, и срце ће моје пиштати као свирала за људима у Кир-ересу, јер ће му сва течевина пропасти. Jeremiah 48:37 Јер ће све главе бити ћелаве и све браде обријане, и све руке изрезане, и око бедара кострет. Jeremiah 48:38 На свим крововима Моавовим и по улицама његовим биће сам плач, јер ћу разбити Моава као суд на коме нема милине, говори Господ. Jeremiah 48:39 Ридајте: Како је сатрвен! Како Моав обрну плећи срамотан? И поста Моав подсмех и страхота свима који су око њега. Jeremiah 48:40 Јер овако говори Господ: Ево, као орао долетеће и рашириће крила своја над Моавом. Jeremiah 48:41 Кериот је покорен и тврда се места заузеше, и срца ће у јунака Моавових бити у онај дан као срце у жене која се порађа. Jeremiah 48:42 И Моав ће се истребити да не буде народ, јер се подиже на Господа. Jeremiah 48:43 Страх и јама и замка око тебе је, становниче моавски, говори Господ. Jeremiah 48:44 Ко утече од страха, пашће у јаму, а ко изађе из јаме, ухватиће се у замку; јер ћу пустити на њега, на Моава, годину похођења њиховог, говори Господ. Jeremiah 48:45 У сену есевонском уставише се који бежаху од силе; али ће огањ изаћи из Есевона и пламен исред Сиона, и опалиће крај Моаву и теме немирницима. Jeremiah 48:46 Тешко теби, Моаве, пропаде народ Хемосов, јер синове твоје заробише, и кћери твоје одведоше у ропство. Jeremiah 48:47 Али ћу повратити робље Моавово у последње време, говори Господ. Довде је суд Моаву. Jeremiah 49:0 Jeremiah 49:1 За синове Амонове: Овако вели Господ: Зар Израиљ нема синове? Зар нема наследнике? Зашто Малхом наследи земљу Гадову? И зашто се народ његов насели у његовим градовима? Jeremiah 49:2 Зато ево иду дани, говори Господ, кад ћу учинити да се чује вика убојна у Рави синова Амонових, и она да буде гомила развалина, и села њена попаљена огњем; и Израиљ ће овладати онима који беху њим овладали, говори Господ. Jeremiah 49:3 Ридај Есевоне, јер је Гај опустошен, вичите села равска, припашите око себе кострет, наричите и трчите око плотова; јер ће Малхом отићи у ропство, свештеници његови и кнезови његови скупа. Jeremiah 49:4 Што се хвалиш долинама? Растопила се долина твоја, кћери одметницо! Која се уздаш у благо своје: Ко би ударио на ме? Jeremiah 49:5 Ево ја ћу пустити на те страх од свуда унаоколо, говори Господ Господ над војскама, и распршаћете се сви, и неће бити никога да скупи бежан. Jeremiah 49:6 Али ћу после повратити робље синова Амонових, говори Господ. Jeremiah 49:7 За Едома, овако вели Господ над војскама: Зар нема више мудрости у Теману? Неста ли савета разумнима? Ишчиле ли мудрост њихова? Jeremiah 49:8 Бежите, обратите плећи, заврите се дубоко, становници дедански, јер ћу пустити на Исава погибао његову у време кад ћу га походити. Jeremiah 49:9 Да ти дођу берачи, не би ли ти оставили пабирака? Да дођу лупежи ноћу, не би ли однели колико им је доста? Jeremiah 49:10 Али ја оголузних Исава, открих потаје његове да се не може сакрити; пропаде семе његово, браћа његова и суседи његови, нико не оста. Jeremiah 49:11 Остави сироте своје, ја ћу им живот сачувати, и удовице твоје нека се уздају у ме. Jeremiah 49:12 Јер овако вели Господ: Ево, који не би требало да пију из чаше, доиста ће пити; а ти ли ћеш остати без кара? Нећеш остати без кара, него ћеш зацело пити. Jeremiah 49:13 Јер собом се заклињем, говори Господ, да ће Восора бити пустош, руг, чудо и проклетство, и сви ће градови њени бити пустиња вечна. Jeremiah 49:14 Чух глас од Господа, и гласник би послан к народима да рече: Скупите се и идите на њу, и дигните се у бој. Jeremiah 49:15 Јер гле, учинићу те да будеш мали међу народима и презрен међу људима. Jeremiah 49:16 Обест твоја и поноситост срца твог превари тебе, који живиш у раселинама каменим и држиш се високих хумова; да начиниш себи гнездо високо као орао, и оданде ћу те свалити, говори Господ. Jeremiah 49:17 И земља ће едомска бити пустиња, ко прође мимо њу, свак ће се чудити и звиждати ради свих рана њених. Jeremiah 49:18 Као кад се затре Содом и Гомор и суседство њихово, вели Господ, неће се населити онде нико нити ће се бавити онде син човечји. Jeremiah 49:19 Гле, као лав изаћи ће подижући се више него Јордан на стан Силнога; али ћу га брзо отерати из те земље, и поставићу над њом оног ко је изабран; јер ко је као ја? И ко ће се прети са мном? И који ће ми пастир одолети? Jeremiah 49:20 Зато чујте намеру Господњу што је наумио за Едомце и мисли његове што је смислио за становнике теманске: заиста најмањи из стада развлачиће их, заиста ће опустети стан с њима. Jeremiah 49:21 Од праске падања њиховог земља ће се трести, и вика ће се њихова чути на црвеном мору. Jeremiah 49:22 Гле, доћи ће и долетеће као орао и рашириће крила своја над Восором, и биће срце у јунака едомских као срце у жене која се порађа. Jeremiah 49:23 За Дамаск. Посрами се Емат и Арфад, јер чу зле гласе; растопише се, страх је на мору, не може се умирити. Jeremiah 49:24 Дамаск клону, обрати се да бежи, дрхат га подузе, туга и болови освојише га као породиљу. Jeremiah 49:25 Како се не остави славни град? Град радости моје? Jeremiah 49:26 Зато ће попадати младићи његови на улицама његовим, и сви ће војници његови изгинути у онај дан, говори Господ над војскама. Jeremiah 49:27 И распалићу огањ у зидовима дамаштанским, и прождреће дворе Вен-Ададове. Jeremiah 49:28 За Кидар и за царства асорска, која разби Навуходоносор цар вавилонски, овако вели Господ: Устаните, идите на Кидар, и затрите синове источне. Jeremiah 49:29 Узеће им шаторе и стада, завесе њихове и судове њихове и камиле њихове отеће, и викаће на њих страшно одсвуда. Jeremiah 49:30 Бежите, селите се далеко, сакријте се дубоко, становници асорски, говори Господ, јер је Навуходоносор цар вавилонски намерио намеру против вас, и смислио мисао против вас. Jeremiah 49:31 Устаните, идите к народу мирном, који живи без страха, говори Господ, који нема врата ни преворница, живе сами. Jeremiah 49:32 И камиле ће њихове бити плен, и мноштво стоке њихове грабеж, и расејаћу их у све ветрове, оне што се с краја стрижу, и довешћу погибао на њих са свих страна, говори Господ. Jeremiah 49:33 И Асор ће бити стан змајевски, пустиња до века: нико се неће онде населити, нити ће се бавити у њему син човечји. Jeremiah 49:34 Реч Господња која дође Јеремији пророку за Елам, у почетку царовања Седекије цара Јудиног, говорећи: Jeremiah 49:35 Овако вели Господ над војскама: Ево, ја ћу сломити лук Еламу, главну силу његову; Jeremiah 49:36 И довешћу на Елам четири ветра с четири краја небеса, и у све те ветрове расејаћу их, тако да неће бити народа куда неће отићи прогнаници еламски. Jeremiah 49:37 И уплашићу Еламце пред непријатељима њиховим, и пред онима који траже душу њихову; и пустићу зло на њих, жестину гнева свог, говори Господ, и пустићу за њима мач докле их не затрем. Jeremiah 49:38 И наместићу престо свој у Еламу, и истребићу оданде цара и кнезове, говори Господ. Jeremiah 49:39 Али у последње време повратићу робље еламско, говори Господ. Jeremiah 50:0 Jeremiah 50:1 Реч коју рече Господ за Вавилон и за земљу халдејску преко Јеремије пророка. Jeremiah 50:2 Јавите народима и разгласите, подигните заставу, разгласите, не тајите, реците: Узе се Вавилон, посрами се Вил, разби се Меродах; посрамише се идоли његови, разбише се гадни богови његови. Jeremiah 50:3 Јер се народ подиже на њ са севера, који ће му земљу опустети, да неће бити никога да живи у њој; и људи и стока побећи ће и отићи. Jeremiah 50:4 У те дане и у то време, говори Господ, доћи ће синови Израиљеви и синови Јудини заједно, ићи ће плачући и тражиће Господа Бога свог. Jeremiah 50:5 Питаће за пут у Сион, и обративши се онамо рећи ће: Ходите, сјединимо се с Господом заветом вечним, који се не заборавља. Jeremiah 50:6 Народ је мој стадо изгубљено; пастири његови заведоше га, те лута по горама, иде с брда на хумове, заборавивши стан свој. Jeremiah 50:7 Ко их нађе, прождираше их, и непријатељи њихови говорише: Нећемо бити криви, јер згрешише Господу, стану правде, Господу, нади отаца њихових. Jeremiah 50:8 Бежите из Вавилона и изиђите из земље халдејске и будите као овнови пред стадом. Jeremiah 50:9 Јер, ево, ја ћу подигнути и довешћу на Вавилон збор великих народа из земље северне, који ће се уврстати да се бију с њим, и узеће га; стреле су им као у доброг јунака, не враћају се празне. Jeremiah 50:10 И земља ће се халдејска опленити, сви који ће је пленити наситиће се, говори Господ. Jeremiah 50:11 Јер се веселисте, јер се радовасте пленећи моје наследство; јер беснесте као јуница на трави и рзасте као јаки коњи. Jeremiah 50:12 Мати се ваша осрамоти врло, родитељка ваша постиде се; ево биће последња међу народима, пустиња, земља сува и пустош. Jeremiah 50:13 Од гнева Господњег неће се у њој живети, него ће сва опустети; ко год прође мимо Вавилона, чудиће се и звиждаће ради свих рана његових. Jeremiah 50:14 Поставите се око Вавилона сви који натежете лук, стрељајте га, не жалите стрела; јер је сагрешио Господу. Jeremiah 50:15 Вичите на њ унаоколо; пружа руку; темељи му падоше, зидови су му разваљени; јер је освета Господња, осветите му се; како је чинио, онако му чините. Jeremiah 50:16 Истребите из Вавилона сејача и оног који маше српом о жетви; од мача насилниковог нека се врати сваки свом народу, и сваки у своју земљу нека бежи. Jeremiah 50:17 Израиљ је стадо разагнано, лавови га расплашише; најпре га једе цар асирски, а после му кости изломи Навуходоносор, цар вавилонски. Jeremiah 50:18 Зато овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: Ево, ја ћу походити цара вавилонског и земљу његову, као што сам походио цара асирског. Jeremiah 50:19 И повратићу Израиља у торове његове, и пашће по Кармилу и Васану; и по гори Јефремовој и Галаду ситиће се душа његова. Jeremiah 50:20 У оне дане и у оно време, говори Господ, тражиће се безакоње Израиљево, али га неће бити; и греси Јудини, али се неће наћи, јер ћу опростити онима које оставим. Jeremiah 50:21 Изиђи на земљу мератијамску и на становнике фекодске; затри и истреби иза њих, говори Господ, и учини све како ти заповедим. Jeremiah 50:22 Вика је убојна у земљи и полом велик. Jeremiah 50:23 Како се сломи и скрши маљ целе земље? Како Вавилон поста чудо међу народима? Jeremiah 50:24 Ја ти метнух замку, Вавилоне, и ти се ухвати не дознавши, нашао си се и ухватио си се, јер си се заратио с Господом. Jeremiah 50:25 Господ отвори ризницу своју и извади оружје гнева свог; јер је то дело Господа Господа над војскама у земљи халдејској. Jeremiah 50:26 Ходите на њу с краја земље, отворите житнице њене; газите је као стогове, и потрите је да не остане од ње остатка. Jeremiah 50:27 Покољите мачем све теоце њене, нека сиђу на заклање; тешко њима! Јер дође дан њихов, време похођења њиховог. Jeremiah 50:28 Чује се глас оних који беже и који побегоше из земље вавилонске да јаве у Сиону освету Господа Бога нашег, освету двора Његовог. Jeremiah 50:29 Сазовите на Вавилон мноштво; сви који натежете лук, станите у логор према њему унаоколо да не побегне ни један, платите му по делима његовим; како је чинио, онако му учините, јер се је супрот Господу узносио, супрот Свецу Израиљевом. Jeremiah 50:30 Зато ће младићи његови пасти по улицама његовим, и сви ће војници његови изгинути у онај дан, говори Господ. Jeremiah 50:31 Ево мене на тебе, поносити, говори Господ Господ над војскама, јер дође дан твој, време да те походим. Jeremiah 50:32 Поносити ће се спотаћи и пасти, и неће бити никога да га подигне; и распалићу огањ у градовима његовим, и спалиће сву околину његову. Jeremiah 50:33 Овако вели Господ над војскама: Сила се чини синовима Израиљевим и синовима Јудиним; који их заробише, држе их, неће да их пусте. Jeremiah 50:34 Избавитељ је њихов силан, име Му је Господ над војскама, Он ће доиста бранити ствар њихову да умири земљу и смете становнике вавилонске. Jeremiah 50:35 Мач на Халдејце, говори Господ, и на становнике вавилонске и на кнезове његове и на мудраце његове. Jeremiah 50:36 Мач на лаже његове, и полудеће; мач на јунаке његове, и препашће се. Jeremiah 50:37 Мач на коње његове, и на кола његова и на сву мешавину што је усред њега, и постаће као жене; мач на благо његово, и разграбиће се. Jeremiah 50:38 Суша на воде његове, и усахнуће, јер је земља идолска, и око лажних богова лудују. Jeremiah 50:39 Зато ће се онде настанити дивље звери и буљине, и сове ће онде становати; и неће се населити до века и неће се у њој живети никада. Jeremiah 50:40 Као кад Господ затре Содом и Гомор и суседство њихово, говори Господ, неће се нико онде населити, нити ће се бавити у њој син човечји. Jeremiah 50:41 Ево, народ ће доћи са севера, велик народ, и цареви силни подигнуће се од крајева земаљских. Jeremiah 50:42 Лук и копље носиће, жестоки ће бити, нити ће жалити; глас ће им као море бучати и јахаће на коњима, спремни као јунаци за бој, на тебе, кћери вавилонска. Jeremiah 50:43 Цар вавилонски кад чује глас о њима, клонуће му руке, туга ће га спопасти и болови као породиљу. Jeremiah 50:44 Гле, као лав изаћи ће подижући се више него Јордан на стан Силнога; али ћу га брзо отерати из те земље, и поставићу над њом оног ко је изабран; јер ко је као ја? И ко ће се прети са мном? И који ће ми пастир одолети? Jeremiah 50:45 Зато чујте намеру Господњу што је наумио за Вавилон, и мисли Његове што је смислио за земљу халдејску: заиста најмањи из стада развлачиће их, заиста ће опустети стан с њима. Jeremiah 50:46 Од праске кад се узме Вавилон потрешће се земља, и вика ће се чути по народима. Jeremiah 51:0 Jeremiah 51:1 Овако говори Господ: Ево, ја ћу подигнути на Вавилон и на оне који живе усред оних који устају на ме, ветар који мори. Jeremiah 51:2 Послаћу на Вавилон вијаче који ће га развијати и земљу његову испразнити, јер ће га опколити са свих страна у дан невоље његове. Jeremiah 51:3 Стрелац нека натеже лук на стрелца и на оног који се поноси својим оклопом, и не жалите младића његових, потрите му сву војску, Jeremiah 51:4 Нека падну побијени у земљи халдејској и избодени на улицама његовим. Jeremiah 51:5 Јер није оставио Израиља и Јуде Бог њихов, Господ над војскама, ако и јесте земља њихова пуна кривице Свецу Израиљевом. Jeremiah 51:6 Бежите из Вавилона и избавите сваки душу своју да се не истребите у безакоњу његовом, јер је време освете Господње, плаћа му шта је заслужио. Jeremiah 51:7 Вавилон беше златна чаша у руци Господњој, којом опоји сву земљу; вино његово пише народи, зато полудеше народи. Jeremiah 51:8 Уједанпут паде Вавилон и разби се; ридајте за њим; донесите балсама за ране његове, не би ли се исцелио. Jeremiah 51:9 Лечисмо Вавилон, али се не исцели; оставите га, и да идемо сваки у своју земљу; јер до неба допире суд његов и диже се до облака. Jeremiah 51:10 Господ је изнео правду нашу; ходите, да приповедамо на Сиону дело Господа Бога свог. Jeremiah 51:11 Чистите стреле, узмите штитове; Господ подиже дух царева мидских, јер је Вавилону намислио да га затре; јер је освета Господња, освета цркве Његове. Jeremiah 51:12 На зидовима вавилонским подигните заставу, утврдите стражу, поставите стражаре, наместите заседе; јер је Господ намислио, и учиниће шта је рекао за становнике вавилонске. Jeremiah 51:13 О ти, што станујеш крај воде велике и имаш много блага! Дође крај твој и свршетак лакомству твом. Jeremiah 51:14 Господ над војскама закле се собом: Напунићу те људима као скакавцима, и они ће ти певати песму. Jeremiah 51:15 Он је створио земљу силом својом, утврдио васиљену мудрошћу својом, и разумом својим разапео небеса. Jeremiah 51:16 Кад пусти глас свој, буче воде на небесима, подиже пару с крајева земаљских, и пушта муње с даждем, и изводи ветар из стаја његових. Jeremiah 51:17 Сваки човек поста безуман од знања, сваки се златар осрамоти ликом резаним; јер су лаж ликови његови ливени и нема духа у њима. Jeremiah 51:18 Таштина су, дело преварно; кад их походим, погинуће. Jeremiah 51:19 Није такав део Јаковљев; јер је Он Творац свему и Он је део наследства његовог; име Му је Господ над војскама. Jeremiah 51:20 Ти си ми био маљ, оружје убојно, и тобом сатрх народе и тобом расух царства. Jeremiah 51:21 И тобом сатрх коња и јахача његовог; и тобом сатрх кола и који сеђаху на њима. Jeremiah 51:22 И тобом сатрх човека и жену, и сатрх тобом старца и дете, и сатрх тобом момка и девојку. Jeremiah 51:23 И тобом сатрх пастира и стадо његово, и тобом сатрх орача и волове његове ујармљене, и сатрх тобом кнезове и властеље. Jeremiah 51:24 И платићу Вавилону и свим становницима халдејским за све зло које учинише Сиону, на ваше очи, говори Господ. Jeremiah 51:25 Ево мене на тебе, горо, која сатиреш, говори Господ, која затиреш сву земљу, и замахнућу руком својом на те и свалићу те са стена, и начинићу од тебе гору изгорелу. Jeremiah 51:26 И неће узети од тебе камена за угао ни камена за темељ, јер ћеш бити пустош вечна, говори Господ. Jeremiah 51:27 Подигните заставу у земљи, затрубите у трубе међу народима, приправите народе на њ, сазовите на њ царство араратско, минијско и асханаско; поставите војводу супрот њему, доведите коње као скакавце бодљикасте. Jeremiah 51:28 Приправите народе супрот њему, цареве мидске и војводе њихове и све властеље њихове и сву земљу државе њихове. Jeremiah 51:29 И земља ће се затрести и узмучити, јер ће се мисао Господња извршити на Вавилону да обрати земљу вавилонску у пустињу да нико не живи у њој. Jeremiah 51:30 Престаше војевати јунаци вавилонски, стоје у граду, неста силе њихове, посташе као жене, изгореше станови њихови, преворнице њихове поломише се. Jeremiah 51:31 Гласник ће сретати гласника, и посланик ће сретати посланика да јаве цару вавилонском да му је узет град са свих крајева, Jeremiah 51:32 И да се бродови узеше и језера изгореше огњем и војници се препали. Jeremiah 51:33 Јер овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Кћи је вавилонска као гумно; време је да се набије, још мало, па ће доћи време да се пожње. Jeremiah 51:34 Изједе ме и потре ме Навуходоносор, цар вавилонски, начини од мене непотребан суд, прождре ме као змај, напуни трбух свој милинама мојим, и отера ме. Jeremiah 51:35 Неправда која се чини мени и мом телу нека дође на Вавилон, рећи ће становница сионска, и крв моја на становнике халдејске, говориће Јерусалим. Jeremiah 51:36 Зато овако вели Господ: Ево, ја ћу расправити парбу твоју и осветићу те; и осушићу море његово, и изворе ћу његове осушити. Jeremiah 51:37 И Вавилон ће постати гомила, стан змајевски, чудо и подсмех, да нико неће живети у њему. Jeremiah 51:38 Рикаће сви као лавови и вити као лавићи. Jeremiah 51:39 Кад се угреју, изнећу им да пију, и опојићу их да се развеселе и заспе вечним сном, да се не пробуде, говори Господ. Jeremiah 51:40 Свешћу их на заклање као јагањце, као овнове с јарцима. Jeremiah 51:41 Како се предоби Сисах и узе се хвала све земље? Како Вавилон поста чудо међу народима? Jeremiah 51:42 Море уста на Вавилон, покри га мноштво вала његових. Jeremiah 51:43 Градови његови посташе пустош, земља сасушена и пуста, земља где нико не живи, нити пролази кроз њу син човечји. Jeremiah 51:44 И походићу Вила у Вавилону и извући ћу из уста његових шта је прождрао, и неће се више стицати к њему народи, и зид ће вавилонски пасти. Jeremiah 51:45 Изиђи из њега, народе мој, и избавите сваки своју душу од жестоког гнева Господњег. Jeremiah 51:46 Немојте да одмекне срце ваше и да се уплашите од гласа који ће се чути у земљи; а доћи ће глас једне године, а после њега други глас друге године, и насиље ће бити у земљи, и господар ће устати на господара. Jeremiah 51:47 Зато ево иду дани кад ћу походити резане ликове вавилонске, и сва ће се земља његова посрамити, и сви ће побијени његови пасти усред њега. Jeremiah 51:48 Небо и земља и све што је у њима певаће над Вавилоном, јер ће доћи на њ са севера затирач, говори Господ. Jeremiah 51:49 И као што је Вавилон учинио да падну побијени Израиљеви, тако ће пасти у Вавилону побијени све земље. Jeremiah 51:50 Који утекосте од мача, идите, не стојте; помињите Господа издалека, и Јерусалим нека вам је у срцу. Jeremiah 51:51 Посрамисмо се, што чусмо руг, стид попаде лице наше, што туђини уђоше у светињу дома Господњег. Jeremiah 51:52 Зато, гле, иду дани, говори Господ, кад ћу походити резане ликове његове, и по свој земљи његовој јечаће рањеници. Jeremiah 51:53 Да се Вавилон и на небо попне, и на висини да утврди силу своју, доћи ће од мене на њ затирачи, говори Господ. Jeremiah 51:54 Чује се велика вика из Вавилона, и велик полом из земље халдејске. Jeremiah 51:55 Јер Господ затире Вавилон, и укида у њему велику вреву; и вали ће њихови бучати као велика вода, вика ће се њихова разлегати. Jeremiah 51:56 Јер дође на њ, на Вавилон, затирач, јунаци се његови заробише, лукови се њихови потрше; јер је Господ Бог који плаћа, доиста ће платити. Jeremiah 51:57 Опојићу кнезове његове и мудраце његове, војводе његове и властеље његове и јунаке његове, да ће заспати вечним сном и неће се пробудити, говори цар, коме је име Господ над војскама. Jeremiah 51:58 Овако вели Господ над војскама: Широки зидови вавилонски сасвим ће се раскопати, и висока врата његова огњем ће се спалити, те су људи узалуд радили, и народи се трудили за огањ. Jeremiah 51:59 Реч што заповеди пророк Јеремија Сераји сину Нирије сина Масијиног, кад пође од Седекије, цара Јудиног, у Вавилон четврте године царовања његовог; а Сераја беше главни постељник. Jeremiah 51:60 А Јеремија написа у једну књигу све зло које хтеде доћи на Вавилон, све ове речи што су написане за Вавилон. Jeremiah 51:61 И рече Јеремија Сераји: Кад дођеш у Вавилон, тада гледај и прочитај све ове речи; Jeremiah 51:62 И реци: Господе, Ти си говорио за ово место да ћеш га затрти да нико не живи у њему, ни човек ни живинче, него да је пустош до века. Jeremiah 51:63 А кад прочиташ ову књигу, вежи камен за њу, и баци је у Ефрат. Jeremiah 51:64 И реци: Тако ће потонути Вавилон и неће се подигнути ода зла које ћу пустити на њ, и они ће изнемоћи. Довде су речи Јеремијине. Jeremiah 52:0 Jeremiah 52:1 Двадесет и једна година беше Седекији кад поче царовати, и царова једанаест година у Јерусалиму. Матери му беше име Амутала, кћи Јеремијина, из Ливне. Jeremiah 52:2 Он чињаше што је зло пред Господом сасвим како је чинио Јоаким. Jeremiah 52:3 Јер од гнева Господњег зби се Јерусалиму и Јуди, те их одбаци испред себе. А Седекија се одметну од цара вавилонског. Jeremiah 52:4 И тако, девете године његова царовања, десетог дана дође Навуходоносор цар вавилонски са свом војском својом на Јерусалим; и стадоше у логор под њим, и начинише опкопе око њега. Jeremiah 52:5 И град би опкољен до једанаесте године царовања Седекијиног. Jeremiah 52:6 И деветог дана, четвртог месеца, наста велика глад у граду, те народ земаљски немаше хлеба. Jeremiah 52:7 Тада град би проваљен, и војници сви побегоше и изиђоше из града ноћу на врата између два зида уз врт царев, а Халдејци беху свуда око града; и отидоше путем к пустињи. Jeremiah 52:8 Али војска халдејска потера цара, и стигоше Седекију у пољу јерихонском, а сва војска што беше с њим разбеже се од њега. Jeremiah 52:9 И ухватише цара и одведоше га к цару вавилонском у Ривлу у земљи ематској; и онде му суди. Jeremiah 52:10 И покла цар вавилонски синове Седекијине на његове очи, и све кнезове Јудине покла у Ривли. Jeremiah 52:11 И Седекији ископа очи, и свезав га у двоје вериге бронзане одведе га цар вавилонски у Вавилон и метну га у тамницу где оста до смрти своје. Jeremiah 52:12 А десетог дана петог месеца године деветнаесте царовања Навуходоносора цара вавилонског дође у Јерусалим Невузардан, заповедник стражарски, који служаше цару вавилонском. Jeremiah 52:13 И попали дом Господњи и дом царски и све домове у јерусалиму; све велике куће попали огњем. Jeremiah 52:14 И све зидове јерусалимске у наоколо развали сва војска халдејска што беше са заповедником стражарским. Jeremiah 52:15 А народ сиромашни и остатак народа што оста у граду, и пребеге што пребегоше к цару вавилонском, и остали прости народ, одведе Невузардан, заповедник стражарски. Jeremiah 52:16 Само од сиромашног народа у земљи остави Невузардан заповедник стражарски који ће бити виноградари и ратари. Jeremiah 52:17 И ступове бронзане што беху у дому Господњем, и подножја и море бронзано које беше у дому Господњем, изломише Халдејци, и бронзу од њих однесоше у Вавилон. Jeremiah 52:18 И лонце и лопате и виљушке и котлиће и кадионице и све све судове бронзане којима служаху, узеше. Jeremiah 52:19 И умиваонице и клешта с котлићима и лонцима и свећњацима и кадионицама и чашама, шта год беше златно и шта год беше сребрно, узе заповедник стражарски. Jeremiah 52:20 Два ступа, једно море, и дванаест волова бронзаних што беху под подножјима, што начини цар Соломун за дом Господњи, не беше мере бронзи од свих тих судова. Jeremiah 52:21 А ступови беху сваки од осамнаест лаката у висину, а у наоколо од дванаест лаката, а четири прста беше сваки дебео и шупаљ; Jeremiah 52:22 И озго на њему беше оглавље бронзано, и оглавље беше високо пет лаката, и плетеница и шипци око оглавља, све од бронзе; такав беше и други ступ са шипцима. Jeremiah 52:23 И беше деведесет и шест шипака са сваке стране; свега шипака на плетеници у наоколо беше сто. Jeremiah 52:24 Узе заповедник стражарски и Серају, првог свештеника, и Софонију, другог свештеника, и три вратара. Jeremiah 52:25 А из града узе једног дворанина, који беше над војницима, и седам људи који стајаху пред царем, који се нађоше у граду, и првог писара војничког, који пописиваше народ по земљи у војску, и шездесет људи из народа земаљског, који се нађоше у граду. Jeremiah 52:26 Узе их Невузардан заповедник стражарски и одведе к цару вавилонском у Ривлу. Jeremiah 52:27 А цар их вавилонски поби и погуби у Ривли у земљи ематској. Тако би пресељен Јуда из земље своје. Jeremiah 52:28 Ово је народ што га пресели Навуходоносор: седме године три хиљаде и двадесет и три Јудејца; Jeremiah 52:29 Године осамнаесте Навуходоносорове пресели из Јерусалима осам стотина и тридесет и две душе; Jeremiah 52:30 Године двадесет треће Навуходоносорове пресели Невузардан заповедник стражарски Јудејаца седам стотина и четрдесет и пет душа; свега четири хиљаде и шест стотина душа. Jeremiah 52:31 А тридесет седме године од како се зароби Јоахин цар Јудин, дванаестог месеца, двадесет петог дана, Евил-Меродах цар вавилонски исте године зацаривши се извади из тамнице Јоахина, цара Јудиног. Jeremiah 52:32 И лепо говори с њим, и намести му престо више престола других царева који беху код њега у Вавилону. Jeremiah 52:33 И промени му хаљине тамничке, и он јеђаше свагда с њим свега века свог. Jeremiah 52:34 И храна му се једнако даваше од цара вавилонског, сваки дан, свега века његовог до смрти његове.
Lamentations 0:0
Lamentations 1:0 Lamentations 1:1 Како седи сам, поста као удовица, град који беше пун народа! Велик међу народима, глава међу земљама потпаде под данак! Lamentations 1:2 Једнако плаче ноћу, и сузе су му на образима, нема никога од свих који га љубљаху да га потеши; сви га пријатељи његови изневерише, посташе му непријатељи. Lamentations 1:3 Исели се Јуда од муке и љутог ропства; седи међу народима, не налази мир; сви који га гонише стигоше га у теснацу. Lamentations 1:4 Путеви сионски туже, јер нико не иде на празник; сва су врата његова пуста, свештеници његови уздишу, девојке су његове жалосне, и сам је јадан. Lamentations 1:5 Противници његови посташе глава, непријатељима је његовим добро; јер га Господ уцвели за мноштво безакоња његовог; деца његова иду у ропство пред непријатељем. Lamentations 1:6 И отиде од кћери сионске сва слава њена; кнезови су њени као јелени који не налазе паше; иду немоћни пред оним који их гони. Lamentations 1:7 Опомиње се Јерусалим у муци својој и у јаду свом свих милина што је имао од старине, кад пада народ његов од руке непријатељеве, а никога нема да му помогне; непријатељи гледају га и смеју се престанку његовом. Lamentations 1:8 Тешко сагреши Јерусалим, зато поста као нечиста жена; сви који су га поштовали презиру га, јер видеше голотињу његову; а он уздише, и окреће се натраг. Lamentations 1:9 Нечистота му беше на скутовима; није мислио на крај свој; пао је за чудо, а нема никога да га потеши. Погледај, Господе, муку моју, јер се непријатељ понео. Lamentations 1:10 Непријатељ посеже руком на све драге ствари његове, и он гледа како народи улазе у светињу његову, за које си заповедио да не долазе на сабор Твој. Lamentations 1:11 Сав народ његов уздише тражећи хлеба, дају драгоцене ствари своје за јело да окрепе душу. Погледај, Господе, и види како сам поништен. Lamentations 1:12 Зар вам није стало, сви који пролазите овуда? Погледајте и видите, има ли бола какав је мој, који је мени допао, којим ме уцвели Господ у дан жестоког гнева свог. Lamentations 1:13 С висине пусти огањ у кости моје, који их освоји; разапе мрежу ногама мојим, обори ме наузнако, пустоши ме, те по вас дан тужим. Lamentations 1:14 Свезан је руком његовом јарам од греха мојих, усукани су и дођоше ми на врат; обори силу моју; предаде ме Господ у руке, из којих се не могу подигнути. Lamentations 1:15 Полази Господ све јунаке моје усред мене, сазва на ме сабор да потре младиће моје; као грожђе у каци изгази Господ девојку, кћер Јудину. Lamentations 1:16 Зато ја плачем, очи моје, очи моје лију сузе, јер је далеко од мене утешитељ, који би укрепио душу моју; синови моји пропадоше, јер надвлада непријатељ. Lamentations 1:17 Сион шири руке своје, нема никога да га теши; Господ заповеди за Јакова, те га опколише непријатељи; Јерусалим поста међу њима као нечиста жена. Lamentations 1:18 Праведан је Господ, јер се супротих заповести Његовој; чујте, сви народи, и видите бол мој; девојке моје и младићи моји отидоше у ропство. Lamentations 1:19 Звах пријатеље своје, они ме преварише; свештеници моји и старешине моје помреше у граду тражећи хране да окрепе душу своју. Lamentations 1:20 Погледај, Господе, јер ми је туга, утроба ми се усколебала, срце се моје преврће у мени, јер се много супротих; напољу учини ме сиротим мач, а код куће сама смрт. Lamentations 1:21 Чују где уздишем, али нема никога да ме потеши; сви непријатељи моји чуше за несрећу моју и радују се што си то учинио; довешћеш дан који си огласио, те ће они бити као ја. Lamentations 1:22 Нека изађе преда те сва злоћа њихова, и учини као што си учинио мени за све грехе моје; јер је много уздаха мојих и срце је моје жалосно. Lamentations 2:0 Lamentations 2:1 Како обастре Господ облаком у гневу свом кћер сионску! Сврже с неба на земљу славу Израиљеву, и не опомену се подножја ногу својих у дан гнева свог! Lamentations 2:2 Господ потре немилице све станове Јаковљеве, развали у гневу свом градове кћери Јудине, и на земљу обори, оскврни царство и кнезове његове. Lamentations 2:3 Одби у жестоком гневу сав рог Израиљу, обрати натраг десницу своју од непријатеља, и распали се на Јакова као огањ пламени, који прождире све око себе. Lamentations 2:4 Натеже лук свој као непријатељ, подиже десницу своју као противник, и поби све што беше драго очима; на шатор кћери сионске просу као огањ гнев свој. Lamentations 2:5 Господ поста као непријатељ; потре Израиља, потре све дворе његове, раскопа све градове његове, и умножи кћери Јудиној жалост и јад. Lamentations 2:6 Развали му ограду као врту; потре место састанцима његовим; Господ врже у заборав на Сиону празнике и суботу, и у жестини гнева свог одбаци цара и свештеника. Lamentations 2:7 Одбаци Господ олтар свој, омрзе на светињу своју, предаде у руке непријатељима зидове двора сионских; стаде их вика у дому Господњем као на празник. Lamentations 2:8 Господ науми да раскопа зид кћери сионске, растеже уже, и не одврати руке своје да не затре, и ојади опкоп и зид, изнемогоше скупа. Lamentations 2:9 Утонуше у земљу врата њена, поломи и потре преворнице њене; цар њен и кнезови њени међу народима су; закона нема, и пророци њени не добијају утваре од Господа. Lamentations 2:10 Старешине кћери сионске седе на земљи и ћуте, посуле су прахом главу и припасале кострет; обориле су к земљи главе своје девојке јерусалимске. Lamentations 2:11 Ишчилеше ми очи од суза, утроба се моја усколебала, просипа се на земљу јетра моја од погибли кћери народа мог, јер деца и која сисају обамиру на улицама градским. Lamentations 2:12 Говоре матерама својим: Где је жито и вино? Обамиру као рањеници на улицама градским, и испуштају душу своју у наручју матера својих. Lamentations 2:13 Кога ћу ти узети за сведока? С чим ћу те изједначити, кћери јерусалимска? Какву ћу ти прилику наћи, да те утешим, девојко, кћери сионска? Јер је несрећа твоја велика као море, ко ће те исцелити? Lamentations 2:14 Пророци твоји пророковаше ти лаж и безумље, и не откриваше безакоња твог да би одвратили ропство твоје; него ти казиваше утваре лажне и које ће те прогнати. Lamentations 2:15 Пљескају рукама над тобом сви који пролазе, звижде и машу главом за кћерју јерусалимском: То ли је град, за који говораху да је права лепота, радост свој земљи? Lamentations 2:16 Разваљују уста на те сви непријатељи твоји, звижде и шкргућу зубима говорећи: Прождресмо; ово је доиста дан који чекасмо; дочекасмо, видесмо. Lamentations 2:17 Учини Господ шта науми, испуни реч своју, коју каза одавна; разори немилице и развесели тобом непријатеља, подиже рог противницима твојим. Lamentations 2:18 Виче срце њихово ка Господу: Зиде кћери сионске, проливај потоком сузе дан и ноћ, не дај себи мира, и зеница ока твог да не стаје. Lamentations 2:19 Устани, вичи обноћ, у почетку страже, проливај срце своје као воду пред Господом, подижи к Њему руке своје за душу деце своје која обамиру од глади на угловима својих улица. Lamentations 2:20 Погледај, Господе, и види, коме си овако учинио. Еда ли жене једу пород свој, децу коју носе у наручју? Еда ли се убија у светињи Господњој свештеник и пророк? Lamentations 2:21 Леже на земљи по улицама деца и старци, девојке моје и младићи моји падоше од мача, побио си их у дан гнева свог и поклао не жалећи. Lamentations 2:22 Сазвао си као на празник страхоте моје од свуда, и у дан гнева Господњег нико не утече нити оста. Које на руку носих и отхраних, њих ми непријатељ мој поби. Lamentations 3:0 Lamentations 3:1 Ја сам човек који видех муку од прута гнева Његовог. Lamentations 3:2 Одведе ме и оправи ме у таму, а не на видело. Lamentations 3:3 Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан. Lamentations 3:4 Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје. Lamentations 3:5 Зазида ме, и опточи ме жучју и муком. Lamentations 3:6 Посади ме у таму као умрле одавна. Lamentations 3:7 Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове. Lamentations 3:8 Кад вичем и вапим, одбија молитву моју. Lamentations 3:9 Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје. Lamentations 3:10 Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји. Lamentations 3:11 Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме. Lamentations 3:12 Натеже лук свој, и метну ме стрели за белегу. Lamentations 3:13 Устрели ме у бубреге стрелама из тула свог. Lamentations 3:14 Постах подсмех свему народу свом и песма њихова по вас дан. Lamentations 3:15 Насити ме горчином, опоји ме пеленом. Lamentations 3:16 Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео. Lamentations 3:17 Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро. Lamentations 3:18 И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа. Lamentations 3:19 Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи. Lamentations 3:20 Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени. Lamentations 3:21 Али ово напомињем срцу свом, те се надам: Lamentations 3:22 Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа Његовог није нестало. Lamentations 3:23 Понавља се свако јутро; велика је вера твоја. Lamentations 3:24 Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати. Lamentations 3:25 Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи. Lamentations 3:26 Добро је мирно чекати спасење Господње. Lamentations 3:27 Добро је човеку носити јарам за младости своје. Lamentations 3:28 Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ. Lamentations 3:29 Метнуће уста своја у прах, еда би било надања. Lamentations 3:30 Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте. Lamentations 3:31 Јер Господ не одбацује за свагда. Lamentations 3:32 Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје. Lamentations 3:33 Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје. Lamentations 3:34 Кад газе ногама све сужње на земљи, Lamentations 3:35 Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим, Lamentations 3:36 Кад чине криво човеку у парници његовој, не види ли Господ? Lamentations 3:37 Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповедио? Lamentations 3:38 Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег? Lamentations 3:39 Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје? Lamentations 3:40 Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу. Lamentations 3:41 Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима. Lamentations 3:42 Згрешисмо и непокорни бисмо; Ти не прашташ. Lamentations 3:43 Обастро си се гневом, и гониш нас, убијаш и не жалиш. Lamentations 3:44 Обастро си си се облаком да не продре молитва. Lamentations 3:45 Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тих народа. Lamentations 3:46 Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши. Lamentations 3:47 Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање. Lamentations 3:48 Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мог. Lamentations 3:49 Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора, Lamentations 3:50 Докле Господ не погледа и не види с неба. Lamentations 3:51 Око моје мучи ми душу ради свих кћери града мог. Lamentations 3:52 Терају ме једнако као птицу непријатељи моји низашта. Lamentations 3:53 Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме. Lamentations 3:54 Дође ми вода сврх главе; рекох: Погибох! Lamentations 3:55 Призивах име Твоје, Господе, из јаме најдубље. Lamentations 3:56 Ти чу глас мој; не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје. Lamentations 3:57 Приступао си кад Те призивах, и говорио си: Не бој се. Lamentations 3:58 Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој. Lamentations 3:59 Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју. Lamentations 3:60 Видиш сву освету њихову, све што ми мисле. Lamentations 3:61 Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле, Lamentations 3:62 Шта говоре они који устају на ме и шта намишљају против мене по вас дан. Lamentations 3:63 Види, кад седају и кад устају, ја сам им песма. Lamentations 3:64 Плати им, Господе, по делима руку њихових. Lamentations 3:65 Подај им упорно срце, проклетство своје. Lamentations 3:66 Гони их гневом, и истреби их испод небеса Господњих. Lamentations 4:0 Lamentations 4:1 Како потамне злато, промени се чисто злато? Камење је од светиње разметнуто по угловима свих улица. Lamentations 4:2 Драги синови сионски, цењени као најчистије злато, како се цене земљани судови, као дело руку лончаревих! Lamentations 4:3 И звери истичу сисе своје и доје млад своју, а кћи народа мог поста немилостива као ној у пустињи. Lamentations 4:4 Језик детету које сиса приону за грло од жеђи; деца ишту хлеба, а нема никога да им ломи. Lamentations 4:5 Који јеђаху посластице, гину на улицама; који одрастоше у скерлету, ваљају се по буњишту. Lamentations 4:6 И кар који допаде кћери народа мог већи је од пропасти која допаде Содому, који се затре у часу и руке се не забавише око њега. Lamentations 4:7 Назиреји њени беху чистији од снега, бељи од млека; тело им беше црвеније од драгог камења, глатки као сафир. Lamentations 4:8 А сада им је лице црње од угља, не познају се на улицама; кожа им се прилепила за кости, осушила се као дрво. Lamentations 4:9 Боље би онима који су побијени мачем него онима који мру од глади, који издишу убијени од несташице рода земаљског. Lamentations 4:10 Својим рукама жене жалостиве куваше децу своју, она им бише храна у погибли кћери народа мог. Lamentations 4:11 Наврши Господ гнев свој, изли жестоки гнев свој, и распали огањ на Сиону, који му прождре темеље. Lamentations 4:12 Не би веровали цареви земаљски и сви становници по васиљеној да ће непријатељ и противник ући на врата јерусалимска. Lamentations 4:13 Али би за грехе пророка његових и за безакоња свештеника његових, који проливаху крв праведничку усред њега. Lamentations 4:14 Лутаху као слепци по улицама, каљаху се крвљу, које не могаху да се не дотичу хаљинама својим. Lamentations 4:15 Одступите, нечисти, вичу им, одступите, одступите, не додевајте се ничега. И одлазе и скитају се; и међу народима се говори: Неће се више станити. Lamentations 4:16 Гнев Господњи расеја их, неће више погледати на њих; не поштују свештеника, нису жалостиви на старце. Lamentations 4:17 Већ нам очи ишчилеше изгледајући помоћ залудну; чекасмо народ који не може избавити. Lamentations 4:18 Вребају нам кораке, да не можемо ходити по улицама својим, приближи се крај наш, навршише се дани наши, дође крај наш. Lamentations 4:19 Који нас гонише, беху лакши од орлова небеских, по горама нас гонише, у пустињи нам заседаше. Lamentations 4:20 Дисање ноздрва наших, помазаник Господњи, за ког говорасмо да ћемо живети под сеном његовим међу народима, ухвати се у јаме њихове. Lamentations 4:21 Радуј се и весели се, кћери едомска, која живиш у земљи Узу! Доћи ће до тебе чаша, опићеш се, и открићеш се. Lamentations 4:22 Сврши се кар за безакоње твоје, кћери сионска; неће те више водити у ропство; походиће твоје безакоње, кћери едомска, откриће грехе твоје. Lamentations 5:0 Lamentations 5:1 Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу. Lamentations 5:2 Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима. Lamentations 5:3 Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице. Lamentations 5:4 Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо. Lamentations 5:5 На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора. Lamentations 5:6 Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба. Lamentations 5:7 Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова. Lamentations 5:8 Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових. Lamentations 5:9 Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб. Lamentations 5:10 Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади. Lamentations 5:11 Срамоте жене на Сиону и девојке по градовима Јудиним. Lamentations 5:12 Кнезове вешају својим рукама, не поштују лице старачко. Lamentations 5:13 Младиће узимају под жрвње, и деца падају под дрвима. Lamentations 5:14 Стараца нема више на вратима, ни младића на певању. Lamentations 5:15 Неста радости срцу нашем, игра наша претвори се у жалост. Lamentations 5:16 Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо! Lamentations 5:17 Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше, Lamentations 5:18 Са горе Сиона, што опусте, и лисице иду по њој. Lamentations 5:19 Ти, Господе, остајеш довека, престо Твој од колена до колена. Lamentations 5:20 Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго? Lamentations 5:21 Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре. Lamentations 5:22 Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?
Ezekiel 0:0
Ezekiel 1:0 Ezekiel 1:1 Године тридесете, месеца четвртог, петог дана, кад бејах међу робљем на реци Хевару, отворише се небеса, и видех утваре Божје. Ezekiel 1:2 Петог дана тог месеца, пете године од како се зароби цар Јоахин, Ezekiel 1:3 Дође реч Господња Језекиљу сину Вузијевом, свештенику, у земљи халдејској на реци Хевару, и онде дође рука Господња нада њ. Ezekiel 1:4 И видех, и гле, силан ветар долажаше од севера, и велик облак и огањ који се разгореваше, и око њега светлост, а исред огња као јака светлост; Ezekiel 1:5 Исред њега још као четири животиње, које на очи беху налик на човека; Ezekiel 1:6 И у сваке беху четири лица, и четири крила у сваке; Ezekiel 1:7 И ноге им беху праве, а у стопалу беху им ноге као у телета; и севаху као углађена бронза. Ezekiel 1:8 И руке им беху човечје под крилима над четири стране, и лица им и крила беху на четири стране. Ezekiel 1:9 Састављена им беху крила једно с другим; и не окретаху се идући, него свака иђаше на према се. Ezekiel 1:10 И лице беше у све четири лице човечје и лице лавово с десне стране, а с леве стране лице волујско и лице орлово у све четири. Ezekiel 1:11 И лица им и крила беху раздељена озго; у сваке се два крила састављаху једно с другим, а два покриваху им тело. Ezekiel 1:12 И свака иђаше право на према се; иђаху куда дух иђаше, и не окретаху се идући. Ezekiel 1:13 И на очи беху те животиње као живо угљевље, гораху на очи као свеће; тај огањ пролажаше између животиња и светљаше се, и из огња излажаше муња. Ezekiel 1:14 И животиње трчаху и враћаху се као муња. Ezekiel 1:15 И кад гледах животиње, гле, точак један беше на земљи уза сваку животињу према четири лица њихова. Ezekiel 1:16 Обличјем и направом беху точкови као боје хрисолитове, и сва четири беху једнака, и обличјем и направом беху као да је један точак у другом. Ezekiel 1:17 Кад иђаху, иђаху сва четири сваки на своју страну, и идући не скретаху. Ezekiel 1:18 И наплаци им беху високи страхота; и беху наплаци пуни очију унаоколо у сва четири. Ezekiel 1:19 И кад иђаху животиње, иђаху и точкови уз њих; и кад се животиње подизаху од земље, подизаху се и точкови. Ezekiel 1:20 Куда дух иђаше, онамо иђаху, и подизаху се точкови према њима, јер дух животињски беше у точковима. Ezekiel 1:21 Кад оне иђаху, иђаху и они; и кад оне стајаху, стајаху и они; и кад се оне подизаху од земље, подизаху се и точкови према њима, јер дух животињски беше у точковима. Ezekiel 1:22 А над главама животињама беше као небо, по виђењу као кристал, страшно, разастрто озго, над главама њиховим. Ezekiel 1:23 А под тим небом беху им крила пружена, једно према другом, а два крила свакој покриваху тело. Ezekiel 1:24 И чух хуку крила њихових кад иђаху као да беше хука велике воде, као глас Свемогућег и као граја у логору; и кад стајаху, спуштаху крила. Ezekiel 1:25 И кад ставши спуштаху крила, чујаше се глас озго из неба, које беше над главама њиховим. Ezekiel 1:26 И озго на оном небу што им беше над главама, беше као престо, по виђењу као камен сафир, и на престолу беше по обличју као човек. Ezekiel 1:27 И видех као јаку светлост, и у њој унутра као огањ наоколо, од бедара горе, а од бедара доле видех као огањ и светлост око њега. Ezekiel 1:28 Као дуга у облаку кад је киша, таква на очи беше светлост унаоколо. То беше виђење славе Божје на очима; и кад видех, падох на лице своје, и чух глас Некога који говораше. Ezekiel 2:0 Ezekiel 2:1 И рече ми: Сине човечји, устани на ноге да говорим с тобом. Ezekiel 2:2 И уђе у ме дух кад ми проговори, и постави ме на ноге, и слушах Оног који ми говораше. Ezekiel 2:3 И рече ми: Сине човечји, ја те шаљем к синовима Израиљевим, к народима одметничким, који се одметнуше мене; они и оци њихови бише ми неверни до овог дана. Ezekiel 2:4 К синовима тврдог образа и упорног срца шаљем те ја, па им реци: Тако вели Господ; Ezekiel 2:5 И послушали или не послушали, јер су дом одметнички, нека знају да је пророк био међу њима. Ezekiel 2:6 И ти, сине човечји, не бој их се нити се бој њихових речи, што су ти упорни и као трње и живиш међу скорпијама; не бој се њихових речи и не плаши се од њих што су дом одметнички. Ezekiel 2:7 Него им кажи речи моје, послушали или не послушали, јер су одметници. Ezekiel 2:8 Али ти, сине човечји, слушај шта ћу ти казати, не буди непокоран као тај дом непокорни; отвори уста, и поједи шта ћу ти дати. Ezekiel 2:9 И погледах, а то рука пружена к мени, и гле, у њој савијена књига. Ezekiel 2:10 И разви је преда мном, и беше исписана изнутра и споља, и беше у њој написан плач и нарицање и јаох. Ezekiel 3:0 Ezekiel 3:1 И рече ми: Сине човечји, поједи шта је пред тобом, поједи ову књигу, па иди, говори дому Израиљевом. Ezekiel 3:2 И отворих уста, и заложи ме оном књигом. Ezekiel 3:3 И рече ми: Сине човечји, нахрани трбух свој и црева своја напуни овом књигом коју ти дајем. И поједох је, и беше ми у устима слатка као мед. Ezekiel 3:4 Затим рече ми: Сине човечји, иди к дому Израиљевом, и говори и моје речи. Ezekiel 3:5 Јер се не шаљеш к народу непознатог језика и неразумљивог говора, него к дому Израиљевом; Ezekiel 3:6 Не к многим народима непознатог језика и неразумљивог говора којима речи не би разумео; к њима да те пошаљем, послушали би те. Ezekiel 3:7 Али дом Израиљев неће те послушати, јер неће мене да послушају; јер је сав дом Израиљев тврдог образа и упорног срца. Ezekiel 3:8 Ево дадох теби образ тврд према њиховом образу и чело тврдо према њиховом челу. Ezekiel 3:9 Као камен дијамант, тврђе од стене дадох ти чело; не бој их се, нити се плаши од њих, зато што су дом одметнички. Ezekiel 3:10 Потом рече ми: Сине човечји, све речи моје што ћу ти говорити примај у срце своје и слушај ушима својим. Ezekiel 3:11 И к робљу, к синовима народа свог, и говори им и реци им: Тако вели Господ Господ; послушали или не послушали. Ezekiel 3:12 Тада подиже ме дух, и чух за собом глас где се силно разлеже: Благословена слава Господња с места Његовог; Ezekiel 3:13 И лупу крила оних животиња која удараху једно у друго и праску точкова према њима, глас који се силно разлегаше. Ezekiel 3:14 И дух ме подиже и однесе и иђах жалостан од срдње у духу свом; али рука Господња силна беше нада мном. Ezekiel 3:15 И дођох к робљу у Телавив, које становаше на реци Хевару, и седох где они сеђаху, и седех онде међу њима чудећи се. Ezekiel 3:16 А после седам дана дође ми реч Господња говорећи: Ezekiel 3:17 Сине човечји, поставих те стражарем дому Израиљевом, да слушаш речи из мојих уста и опомињеш их од мене. Ezekiel 3:18 Кад кажем безбожнику: Погинућеш, а ти га не опоменеш и не говориш му да би одвратио безбожника од безбожног пута његовог, да би га сачувао у животу, онај ће безбожник погинути са свог безакоња; али ћу крв његову искати из твојих руку. Ezekiel 3:19 А кад ти опоменеш безбожника, а он се не врати од безбожности своје и са злог пута свог, он ће погинути с безакоња свог, а ти ћеш сачувати душу своју. Ezekiel 3:20 Ако ли се праведник одврати од правде своје, и стане чинити безакоње, и ја му подметнем на шта ће се спотаћи, те погине, а ти га не опомену, он ће погинути са свог греха, и неће се поменути праведна дела његова што је чинио, али ћу крв његову искати из твоје руке. Ezekiel 3:21 Ако ли ти опоменеш праведника да не греши правеник, и он престане грешити, он ће живети, јер прими опомену, а ти ћеш сачувати душу своју. Ezekiel 3:22 И дође онде нада ме рука Господња, и рече ми: Устани, изиђи у поље, и онде ћу говорити с тобом. Ezekiel 3:23 И уставши отидох у поље, а гле, слава Господња стајаше онде као слава коју видех на реци Хевару, и падох на лице своје. Ezekiel 3:24 И уђе у ме дух, и постави ме на ноге; и проговори са мном и рече ми: Иди, затвори се у кућу своју. Ezekiel 3:25 Јер, сине човечји, ево, метнуће на те узице, и свезаће те њима, и нећеш излазити међу њих. Ezekiel 3:26 И ја ћу учинити да ти се језик прилепи за грло, те ћеш онемети, и нећеш их карати, јер су дом одметнички. Ezekiel 3:27 Али кад ти проговорим, отворићу ти уста, и казаћеш им: Овако вели Господ Господ; ко ће слушати, нека слуша, а ко неће слушати, нека не слуша: јер су дом одметнички. Ezekiel 4:0 Ezekiel 4:1 А ти, сине човечји, узми опеку, и метни је преда се, и изрежи на њој град Јерусалим. Ezekiel 4:2 И постави око њега опсаду, и начини куле према њему, и ископај око њега опкоп, и постави војску око њега, и намести убојне справе око њега. Ezekiel 4:3 По том узми тавицу гвоздену, и метни је као гвозден зид између себе и града, и окрени лице своје супрот њему, и он ће се опсести, и ти ћеш га опсести. То ће бити знак дому Израиљевом. Ezekiel 4:4 Потом лези на леву страну своју, и метни на њу безакоње дома Израиљевог; колико дана узлежиш на њој толико ћеш носити њихово безакоње. Ezekiel 4:5 А ја ти дајем године безакоња њихова бројем дана, триста и деведесет дана, и толико ћеш носити безакоње дома Израиљевог. Ezekiel 4:6 А кад их навршиш, онда лези на десну страну своју, и носи безакоње дома Јудиног четрдесет дана; по један дан дајем ти за годину. Ezekiel 4:7 И окрени лице своје према опкољеном Јерусалиму загаливши мишицу своју, и пророкуј против њега. Ezekiel 4:8 И ево, везаћу те узицама да се не преврнеш с једне стране на другу докле не навршиш дане опсаде твоје. Ezekiel 4:9 И узми пшенице и јечма и боба и лећа и проса и крупника, и саспи све у један суд, и начини од тога себи хлеба према броју дана у које ћеш лежати на својој страни, три стотине и деведесет дана јешћеш га. Ezekiel 4:10 И јела твог што ћеш јести нека буде мером двадесет сикала на дан; на рокове једи га. Ezekiel 4:11 И воду пиј мером, по шестину ина, пиј на рокове. Ezekiel 4:12 А хлеб пресан јечмен једи, испекавши га на калу човечјем на њихове очи. Ezekiel 4:13 И рече Господ: Тако ће јести синови Израиљеви хлеб свој нечист међу народима у које ћу их разагнати. Ezekiel 4:14 Тада рекох: Ах Господе Господе, гле, душа се моја није оскврнила, јер од детињства свог до сада нисам јео мрцинога ни шта би зверка раздрла, нити је ушло у уста моја месо нечисто. Ezekiel 4:15 А Он ми рече: Види, дајем ти говеђу балегу место човечјег кала, да на њој испечеш себи хлеб. Ezekiel 4:16 Затим рече ми: Сине човечји, ево ја ћу сломити потпору у хлебу у Јерусалиму, те ће јести хлеб на меру и у бризи, и воду ће пити на меру и у чуду. Ezekiel 4:17 Јер ће им нестати хлеба и воде да ће се чудити међу собом и сасушиће се од безакоња свог. Ezekiel 5:0 Ezekiel 5:1 Потом, сине човечји, узми нож оштар, бритву бријачку узми, и пусти је по глави својој и по бради својој, па узми мерила и раздели. Ezekiel 5:2 Трећину сажези огњем усред града, кад се наврше дани опсаде, а другу трећину узми и исеци мачем око њега, а осталу трећину разметни у ветар, и ја ћу извући мач за њима. Ezekiel 5:3 Али узми мало, и завежи у скут свој. Ezekiel 5:4 И од тога још узми и баци у огањ и сажези огњем; одатле ће изаћи огањ на сав дом Израиљев. Ezekiel 5:5 Овако вели Господ Господ: Ово је Јерусалим који поставих усред народа и опточих га земљама. Ezekiel 5:6 Али промени законе моје на безакоње већма него народи, и уредбе моје већма него земље што су око њега, јер одбацише моје законе, и не ходише по мојим уредбама. Ezekiel 5:7 Зато овако вели Господ Господ: Што постасте гори од народа који су око вас, не ходисте по мојим уредбама и не извршавасте моје законе, па ни по уредбама народа који су око вас не чинисте, Ezekiel 5:8 Зато овако вели Господ Господ: Ево и мене на те, и извршићу усред тебе судове на видику народима; Ezekiel 5:9 И учинићу ти шта још нисам учинио нити ћу више учинити за све гадове твоје. Ezekiel 5:10 Зато оци ће јести синове усред тебе, и синови ће јести оце своје, и извршићу на теби судове и расејаћу сав остатак твој у све ветрове. Ezekiel 5:11 Зато, тако ја жив био, вели Господ Господ, што си оскврнио моју светињу свакојаким нечистотама својим и свакојаким гадовима својим, зато ћу и ја тебе потрти, и неће око моје жалити, нити ћу се смиловати. Ezekiel 5:12 Трећина ће твоја помрети од помора, и од глади ће изгинути усред тебе, а друга ће трећина пасти од мача око тебе, а трећину ћу расејати у све ветрове, и извући ћу мач за њима. Ezekiel 5:13 И тако ће се извршити гнев мој и намирићу јарост своју на њима и задовољићу се, и они ће познати да сам ја Господ говорио у ревности својој кад извршим гнев свој на њима. Ezekiel 5:14 И учинићу од тебе пустош и руг међу народима који су око тебе пред сваким који пролази. Ezekiel 5:15 И бићеш руг и срамота и наук и чудо народима што су око тебе кад извршим судове на теби гневом, јарошћу и љутим карањем; ја Господ рекох; Ezekiel 5:16 Кад пустим на вас љуте стреле глади, које ће бити смртне, које ћу пустити да вас затрем, и кад глад навалим на вас и сломим вам потпору у хлебу, Ezekiel 5:17 Кад пустим на вас глад и љуте звери, које ће ти децу изјести, и кад помор и крв прођу кроза те, и кад пустим мач на те. Ја Господ рекох. Ezekiel 6:0 Ezekiel 6:1 Опет ми дође реч Господња говорећи: Ezekiel 6:2 Сине човечји, окрени лице своје према горама Израиљевим, и пророкуј против њих, Ezekiel 6:3 И реци: Горе Израиљеве, чујте реч Господа Господа, овако вели Господ Господ горама и хумовима, потоцима и долинама: Ево ме, ја ћу пустити на вас мач и оборићу висине ваше. Ezekiel 6:4 И ваши ће се олтари раскопати, и сунчани ликови ваши изломиће се, и поваљаћу побијене ваше пред гадним боговима вашим. Ezekiel 6:5 И побацаћу мртва телеса синова Израиљевих пред гадне богове њихове, и разметнућу кости ваше око олтара ваших. Ezekiel 6:6 Свуда где наставате градови ће се опустошити и висине ће опустети, и олтари ће се ваши раскопати и опустети, и гадни богови ваши изломиће се и неће их више бити, и сунчани ликови ваши исећи ће се, и дела ће се ваша уништити. Ezekiel 6:7 И побијени ће падати усред вас, и познаћете да сам ја Господ. Ezekiel 6:8 Али ћу вас оставити неколико који би утекли од мача међу народима кад се расијете по земљама. Ezekiel 6:9 И који од вас побегну, опоменуће се мене међу народима, где буду у ропству, како ми дотужаше срцем својим курварским које одступи од мене, и очима својим курварским, којима идоше за гадним боговима својим, и сами ће себи бити мрски за зла која чинише у свим градовима својим. Ezekiel 6:10 И познаће да сам ја Господ и да нисам говорио узалуд да ћу им учинити то зло. Ezekiel 6:11 Овако вели Господ Господ: Пљесни рукама и лупи ногом, и реци: Јаох! Ради свих гадних зала дома Израиљевог, јер ће пасти од мача, од глади и од помора. Ezekiel 6:12 Ко буде далеко, умреће од помора; а ко буде близу, пашће од мача; а ко остане и буде опкољен, умреће од глади; тако ћу навршити гнев свој на њима. Ezekiel 6:13 И познаћете да сам ја Господ кад буду побијени њихови међу гадним боговима њиховим, око олтара њихових, на сваком високом хуму и на свим врховима горским и под сваким зеленим дрветом и под сваким гранатим храстом, свуда где су кадили угодним мирисима свим гадним боговима својим. Ezekiel 6:14 Јер ћу замахнути руком својом на њих, и обратићу земљу њихову у пустош гору од пустиње Дивлате по свим становима њиховим; и познаће да сам ја Господ. Ezekiel 7:0 Ezekiel 7:1 Потом дође ми реч Господња говорећи: Ezekiel 7:2 Сине човечји, овако каже Господ Господ за земљу Израиљеву: Крај, дође крај на четири стране земљи. Ezekiel 7:3 Дође ти крај, и пустићу гнев свој на те, и судићу ти по путевима твојим и обратићу на те све гадове твоје. Ezekiel 7:4 И око моје неће те пожалити, нити ћу се смиловати, него ћу путеве твоје обратити на те, и гадови ће твоји бити усред тебе, и познаћете да сам ја Господ. Ezekiel 7:5 Овако вели Господ Господ: Зло, једно зло, ево иде. Ezekiel 7:6 Крај дође, крај дође, уста на те, ево дође. Ezekiel 7:7 Дође јутро теби, становниче земаљски, дође време, приближи се дан, кад ће бити полом, а не јека горска. Ezekiel 7:8 Сада ћу одмах излити јарост своју на те, и навршићу гнев свој на теби, и судићу ти по твојим путевима, и обратићу на те све гадове твоје. Ezekiel 7:9 Неће жалити око моје, нити ћу се смиловати, даћу ти по путевима твојим, и гадови ће твоји бити усред тебе, и познаћете да сам ја Господ, који бије. Ezekiel 7:10 Ево дана, ево дође, јутро наста, процвате прут, поноситост напупи. Ezekiel 7:11 Насиље нарасте прут безакоња, нико неће остати од њих ни од мноштва њиховог ни од буке њихове, нити ће бити нарицања за њима. Ezekiel 7:12 Дође време, приспе дан; ко купује нека се не радује, и ко продаје нека не жали, јер ће доћи гнев на све људство њихово. Ezekiel 7:13 Јер ко продаје, неће опет доћи до оног што прода, ако и остане жив; јер утвара за све мноштво њихово неће се вратити натраг, и нико се неће окрепити безакоњем својим да сачува живот свој. Ezekiel 7:14 Затрубише у трубе, и спремише све; али нема никога да изађе у бој, јер се гнев мој распалио на све људство њихово. Ezekiel 7:15 Напољу мач, а унутра помор и глад; ко буде у пољу, погинуће од мача; а ко буде у граду, њега ће глад и помор прождрети. Ezekiel 7:16 А који их утеку, избавиће се и биће по горама као голубови из долина, сви ће уздисати, сваки за своје безакоње. Ezekiel 7:17 Све ће руке клонути и сва ће колена постати као вода. Ezekiel 7:18 И припасаће око себе кострет, и дрхат ће их попасти, и на сваком ће лицу бити стид, и све ће им главе бити ћелаве. Ezekiel 7:19 Сребро ће своје побацати по улицама, и злато ће њихово бити као нечистота; сребро њихово и злато њихово неће их моћи избавити у дан гнева Господњег; неће наситити душе своје нити ће напунити трбуха свог, јер им је безакоње њихово спотицање. Ezekiel 7:20 Јер славни накит свој обратише на охолост, и начинише од њега ликове гадова својих, гнусобе своје; зато учиних да им је нечистота. Ezekiel 7:21 И даћу га у руке иностранцима да га разграбе, и безбожницима на земљи да је плен, и оскврниће га. Ezekiel 7:22 И одвратићу лице своје од њих, и оскврниће светињу моју, и ући ће у њу лупежи и оскврниће је. Ezekiel 7:23 Начини вериге, јер је земља пуна крвног суда, и град је пун насиља. Ezekiel 7:24 Зато ћу довести најгоре између народа да наследе куће њихове, и укинућу охолост силних, и света места њихова оскврниће се. Ezekiel 7:25 Иде погибао; они ће тражити мира, али га неће бити. Ezekiel 7:26 Невоља за невољом долазиће, и глас за гласом стизаће; и они ће тражити утвару од пророка; закона ће нестати у свештеника и савета у стараца. Ezekiel 7:27 Цар ће тужити, и кнезови ће се обући у жалост, и руке народу земаљском дрхтаће; учинићу им по путевима њиховим и судићу им према судовима њиховим; и познаће да сам ја Господ. Ezekiel 8:0 Ezekiel 8:1 А шесте године, шестог месеца, дана петог, кад сеђах у својој кући и старешине Јудине сеђаху преда мном, паде онде на ме рука Господа Господа. Ezekiel 8:2 И видех, а то облик на очи као огањ, од бедара Му доле беше огањ, а од бедара горе беше као светлост, као јака светлост. Ezekiel 8:3 И пружи као руку, и ухвати ме за косу на глави, и подиже ме дух међу небо и земљу, и однесе ме у Јерусалим у утвари Божјој на врата унутрашња која гледају на север, где стајаше идол од ревности, који дражи на ревност. Ezekiel 8:4 И гле, онде беше слава Бога Израиљевог на очи као она што је видех у пољу. Ezekiel 8:5 И рече ми: Сине човечји, подигни очи своје к северу. И подигох очи своје к северу, и гле, са севера на вратима олтарским беше онај идол од ревности на уласку. Ezekiel 8:6 Потом ми рече: Сине човечји, видиш ли шта ти раде? Велике гадове које ту чини дом Израиљев да отидем далеко од светиње своје? Али ћеш још видети већих гадова. Ezekiel 8:7 И одведе ме на врата од трема, и погледах, а то једна рупа у зиду. Ezekiel 8:8 А Он ми рече: Сине човечји, прокопај овај зид. И прокопах зид, а то једна врата. Ezekiel 8:9 Тада ми рече: Уђи и види опаке гадове које чине ту. Ezekiel 8:10 И ушавши видех, и гле, свакојаке животиње што гамижу и свакојаки гадни скотови, и сви гадни богови дома Израиљевог беху написани по зиду свуда унаоколо. Ezekiel 8:11 И пред њима стајаше седамдесет људи између старешина дома Израиљевог с Јазанијом, сином Сафановим, који стајаше међу њима, сваки с кадионицом својом у руци, и подизаше се густ облак од када. Ezekiel 8:12 Тада ми рече: Видиш ли, сине човечји, шта чине старешине дома Израиљевог у мраку свак у својој писаној клети? Јер говоре: Не види нас Господ, оставио је Господ ову земљу. Ezekiel 8:13 Потом ми рече: Још ћеш видети већих гадова које они чине. Ezekiel 8:14 И одведе ме на врата дома Господњег која су са севера; и гле, жене сеђаху и плакаху за Тамузом. Ezekiel 8:15 И рече ми: Јеси ли видео, сине човечји? Још ћеш видети већих гадова од тих. Ezekiel 8:16 И одведе ме у трем унутрашњи дома Господњег; и гле, на уласку у цркву Господњу између трема и олтара беше око двадесет и пет људи окренутих леђима к цркви Господњој, лицем к истоку, и клањаху се сунцу према истоку. Ezekiel 8:17 Тада ми рече: Јеси ли видео, сине човечји? Мало ли је дому Јудином што чине те гадове које чине овде? Него још напунише земљу насиља и окренуше се да ме драже; и ето држе грану пред носом својим. Ezekiel 8:18 Зато ћу и ја учинити у гневу, неће жалити око моје, нити ћу се смиловати, и кад стану викати гласно у моје уши, нећу их услишити. Ezekiel 9:0 Ezekiel 9:1 Потом повика гласно, те чух, и рече: Приступите који сте послани на град сваки с оружјем својим смртним у руци. Ezekiel 9:2 И гле, шест људи дође до високих врата, која гледају на север, сваки са својим оружјем смртним у руци, и међу њима беше један човек обучен у платно с оправом писарском уз бедрицу; и дошавши стадоше код олтара бронзаног. Ezekiel 9:3 А слава Бога Израиљевог подиже се с херувима, на којима беше, на праг од дома, и викну човека обученог у платно који имаше уз бедрицу оправу писарску. Ezekiel 9:4 И рече му Господ: Прођи посред града, посред Јерусалима, и забележи белегом чела оним људима који уздишу и који ридају ради свих гадова што се чине усред њега. Ezekiel 9:5 А другима рече и чух: Прођите за њим по граду, и побијте, нека не жали око ваше нити се смилујте; Ezekiel 9:6 Старце и младиће, и девојке и децу и жене побијте да се истребе; али на коме год буде знак, к њему не приступајте; и почните од моје светиње. И почеше од моје светиње. И почеше од старешина што беху пред домом. Ezekiel 9:7 И рече им: Оскврните дом, и напуните тремове побијених; идите. И изашавши стадоше убијати. Ezekiel 9:8 А кад убијаху и ја остах, падох на лице своје и повиках и рекох: Јаох Господе Господе, еда ли ћеш затрти сав остатак Израиљев изливши гнев свој на Јерусалим? Ezekiel 9:9 А Он ми рече: Безакоње дома Израиљевог и Јудиног превелико је, и пуна је земља крви, и град је пун опачине; јер рекоше: Господ је оставио земљу, и Господ не види. Ezekiel 9:10 Зато ни моје око неће жалити, нити ћу се смиловати; пут њихов обратићу на главу њихову. Ezekiel 9:11 И гле, човек обучени у платно, коме уз бедрицу беше оправа писарска, јави говорећи: Учинио сам како си ми заповедио. Ezekiel 10:0 Ezekiel 10:1 Потом видех, и гле, на небу које беше над главама херувимима показа се над њима као камен сафир на очи као престо. Ezekiel 10:2 И проговори човеку обученом у платно, и рече: Уђи међу точкове под херувимима, и узми пуне прегршти жеравице између херувима и разаспи на град. И уђе на моје очи. Ezekiel 10:3 А херувими стајаху с десне стране дома кад уђе човек, и облак напуни унутрашњи трем. Ezekiel 10:4 И слава Господња подиже се с херувима на праг од дома, и напуни се дом облака, а трем се напуни светлости славе Господње. Ezekiel 10:5 И лупа крила у херувима чујаше се до спољашњег трема као глас Бога Свемогућег кад говори. Ezekiel 10:6 И кад заповеди човеку обученом у платно говорећи: Узми огња између точкова између херувима; он уђе и стаде код точкова. Ezekiel 10:7 И један херувим пружи руку своју између херувима к огњу који беше међу херувимима, и узе и метну у прегршти обученом у платно и он прими и изиђе. Ezekiel 10:8 А виђаше се у херувима као рука човечија под крилима. Ezekiel 10:9 И видех, и гле, четири точка код херувима, по један точак код једног херувима, и точкови беху на очи као камен хрисолит. Ezekiel 10:10 И на очи беху сва четири точка једнака, и као да је точак у точку. Ezekiel 10:11 Кад иђаху, иђаху сва четири, сваки на своју страну, и идући не скретаху, него куда гледаше глава онамо иђаху и идући не скретаху. Ezekiel 10:12 А све им тело и леђа и руке и крила и точкови, сва четири точка њихова, беху пуна очију свуда унаоколо. Ezekiel 10:13 А точкови се зваху како чух: кола. Ezekiel 10:14 А четири лица имаше свака животиња: једно лице херувимско, друго лице човечије и треће лице лавово и четврто лице орлово. Ezekiel 10:15 И подигоше се херувими у вис; то беху исте животиње које видех на реци Хевару. Ezekiel 10:16 А кад иђаху херувими, иђаху и точкови уз њих, и кад херувими махаху крилима својим да се подигну од земље, точкови се не одмицаху од њих. Ezekiel 10:17 Кад се они устављаху, устављаху се и точкови; а кад се они подизаху, подизаху се и точкови; јер беше дух животињски у њима. Ezekiel 10:18 И слава Господња отиде изнад прага од дома, и стаде над херувиме. Ezekiel 10:19 И херувими махнувши крилима подигоше се од земље преда мном полазећи, и точкови према њима; и стадоше на источним вратима дома Господњег, и слава Бога Израиљевог беше озго над њима. Ezekiel 10:20 То беху исте животиње које видех под Богом Израиљевим на реци Хевару, и познах да су херувими. Ezekiel 10:21 Свака имаше четири лица и четири крила, и као рука човечија беше им под крилима. Ezekiel 10:22 И лица им беху иста која видех на реци Хевару; обличја беху иста, исти беху; сваки иђаше право на према се. Ezekiel 11:0 Ezekiel 11:1 Тада ме подиже дух, и однесе ме на источна врата дома Господњег, која гледају на исток, и гле, на вратима беше двадесет и пет људи, и међу њима видех Језанију, сина Азуровог и Фелатију сина Венајиног, поглаваре народне. Ezekiel 11:2 И рече ми: Сине човечји, ови људи смишљају безакоње, и зло саветују у том граду, Ezekiel 11:3 Говорећи: Није близу; да градимо куће; овај је град лонац а ми месо. Ezekiel 11:4 Зато пророкуј против њих, пророкуј, сине човечји. Ezekiel 11:5 И паде на ме дух Господњи и рече ми: Реци: Овако вели Господ: Доме Израиљев, тако говористе, и знам мисли срца вашег. Ezekiel 11:6 Многе побисте у том граду, и напунисте улице њихове побијених. Ezekiel 11:7 Зато овако вели Господ Господ: Које побисте и побацасте усред њега, они су месо, а он је лонац, а вас ћу извести из њега. Ezekiel 11:8 Бојите се мача; мач ћу пустити на вас, говори Господ Господ. Ezekiel 11:9 И извешћу вас из њега, и даћу вас у руке туђинцима, и извршићу на вама судове. Ezekiel 11:10 Од мача ћете пасти, на међи Израиљевој судићу вам, и познаћете да сам ја Господ. Ezekiel 11:11 Овај град неће вам бити лонац нити ћете ви бити у њему месо; на међи Израиљевој судићу вам. Ezekiel 11:12 И познаћете да сам ја Господ, јер по уредбама мојим не ходисте нити законе моје извршавасте, него чинисте по законима тих народа што су око вас. Ezekiel 11:13 А кад пророковах, умре Фелатија син Венајин; тада падох на лице своје и повиках гласно и рекох: Јаох Господе Господе! Хоћеш ли да истребиш остатак Израиљев? Ezekiel 11:14 А глас Господњи дође ми говорећи: Ezekiel 11:15 Сине човечји, браћа су твоја, браћа твоја, родбина твоја и дом Израиљев васколики, којима говорише Јерусалимљани: Идите далеко од Господа, нама је дата земља у наследство. Ezekiel 11:16 Зато реци: Овако вели Господ Господ: Ако их и одагнах далеко међу народе, ако их и расејах по земљама, опет ћу им бити светиња за мало у земљама у које отидоше. Ezekiel 11:17 Зато реци: Овако вели Господ Господ: Сабраћу вас из народа и покупићу вас из земаља у које се расејасте, и даћу вам земљу Израиљеву. Ezekiel 11:18 И кад дођу у њу, избациће из ње све гадове њене и све гнусобе њене. Ezekiel 11:19 И даћу им једно срце, и нов дух метнућу у њих, и извадићу из тела њиховог камено срце и даћу им срце месно, Ezekiel 11:20 Да би ходили по мојим уредбама и држали моје законе и извршавали их; и биће ми народ, и ја ћу им бити Бог. Ezekiel 11:21 А којима срце иде по жељи гнусоба њихових и гадова њихових, њихов ћу пут обратити на њихову главу, говори Господ Господ. Ezekiel 11:22 Потом махнуше херувими крилима својим, и точкови отидоше према њима, и слава Бога Израиљевог беше озго над њима. Ezekiel 11:23 И подиже се слава Господња исред града, и стаде на гори која је с истока граду. Ezekiel 11:24 А мене дух подиже и однесе у утвари духом Божјим у Халдејску к робљу: и утвара коју видех отиде од мене. Ezekiel 11:25 И казах робљу све речи Господње што ми показа. Ezekiel 12:0 Ezekiel 12:1 Опет ми дође реч Господња говорећи: Ezekiel 12:2 Сине човечји, усред дома одметничког седиш, који има очи да види и не види, има уши да чује и не чује; јер су дом одметнички. Ezekiel 12:3 Зато ти, сине човечји, спреми шта треба за сеобу, и сели се обдан на њихове очи; и исели се из свог места на друго место на њихове очи, не би ли видели, јер су дом одметнички. Ezekiel 12:4 И изнеси ствари своје као кад се ко сели обдан на њихове очи, а сам изиђи увече на њихове очи као они који се селе. Ezekiel 12:5 На њихове очи прокопај зид и изнеси своје ствари. Ezekiel 12:6 На њихове очи дигни на рамена и изнеси по мраку, лице своје покриј да не видиш земље, јер те дадох да будеш знак у дому Израиљевом. Ezekiel 12:7 И учиних тако како ми се заповеди; ствари своје изнесох обдан као кад се сели; а увече прокопах зид руком; и по мраку изнесох на раменима носећи на њихове очи. Ezekiel 12:8 А у јутру дође ми реч Господња говорећи: Ezekiel 12:9 Сине човечји, рече ли ти дом Израиљев, дом одметнички: Шта радиш? Ezekiel 12:10 Реци им: Овако вели Господ Господ: Ово је бреме за кнеза, који је у Јерусалиму, и за сав дом Израиљев што је онде. Ezekiel 12:11 Реци: Ја сам вам знак, како ја учиних тако ће им бити; преселиће се и отићи у ропство. Ezekiel 12:12 И кнез који је међу њима носећи на раменима по мраку ће изаћи; они ће прокопати зид да изнесу, он ће покрити лице своје да не види земље очима. Ezekiel 12:13 Али ћу му разапети мрежу своју и ухватиће се у замку моју, и одвешћу га у Вавилон, у земљу халдејску, али је неће видети, а онде ће умрети. Ezekiel 12:14 И све који су око њега, помоћнике његове, и сву војску његову, расејаћу у све ветрове, и извући ћу мач за њима. Ezekiel 12:15 И познаће да сам ја Господ, кад их расејем по народима, и разаспем по земљама. Ezekiel 12:16 А оставићу их неколико људи који ће остати од мача и од глади и од помора да приповедају све гадове своје међу народима у које отиду; и познаће да сам ја Господ. Ezekiel 12:17 Опет ми дође реч Господња говорећи: Ezekiel 12:18 Сине човечји, хлеб свој једи презајући и воду своју пиј дрхћући и бринући се. Ezekiel 12:19 И реци народу земаљском: Овако вели Господ Господ за становнике јерусалимске, за земљу Израиљеву: хлеб ће свој јести у бризи и воду ће своју пити препадајући се, јер ће земља опустети и остати без свега што је у њој за безакоње свих који живе у њој. Ezekiel 12:20 И градови у којима живе опустеће, и земља ће бити пуста, и познаћете да сам ја Господ. Ezekiel 12:21 Опет ми дође реч Господња говорећи: Ezekiel 12:22 Сине човечји, каква је то прича у вас о земљи Израиљевој што говорите: Протежу се дани, и од утваре неће бити ништа? Ezekiel 12:23 Зато им реци: Овако вели Господ Господ: Укинућу ту причу и нећу је више говорити у Израиљу; него им реци: Близу су дани и реч сваке утваре. Ezekiel 12:24 Јер неће више бити у дому Израиљевом залудне утваре ни гатања којим се ласка. Ezekiel 12:25 Јер ћу ја, Господ, говорити и шта кажем збиће се; неће се више одгађати, него за вашег времена, доме одметнички, рећи ћу реч и извршићу је, говори Господ Господ. Ezekiel 12:26 Опет ми дође реч Господња говорећи: Ezekiel 12:27 Сине човечји, гле, дом Израиљев говори: Утвара коју тај види, до ње има много времена, и за далеко време тај пророкује. Ezekiel 12:28 Зато им реци: Овако вели Господ Господ: Неће се више одгађати ни једна моја реч; реч коју кажем збиће се, говори Господ Господ. Ezekiel 13:0 Ezekiel 13:1 Опет ми дође реч Господња говорећи: Ezekiel 13:2 Сине човечји, пророкуј против пророка Израиљевих који пророкују, и реци тим који пророкују из свог срца: Чујте реч Господњу. Ezekiel 13:3 Овако говори Господ Господ: Тешко лудим пророцима који иду за својим духом, а ништа нису видели. Ezekiel 13:4 Пророци су твоји, Израиљу, као лисице по пустињама. Ezekiel 13:5 Не излазите на проломе и не ограђујете дом Израиљев да би се одржао у боју у дан Господњи. Ezekiel 13:6 Виде таштину и гатање лажно, па говоре: Господ каже, а Господ их није послао, и дају наду да ће се реч испунити. Ezekiel 13:7 Не виђате ли ташту утвару и не говорите ли лажно гатање? А опет кажете: Господ рече; а ја не рекох. Ezekiel 13:8 Зато овако вели Господ Господ: Зато што говорите таштину и видите лаж, за то ево мене на вас, говори Господ Господ. Ezekiel 13:9 И рука ће моја бити против пророка који виде таштину и гатају лаж; неће их бити у збору народа мог, и у препису дома Израиљевог неће бити записани, нити ће доћи у земљу Израиљеву; и познаћете да сам ја Господ Господ. Ezekiel 13:10 Зато, зато што преластише народ мој говорећи: Мир је, а мира не беше; и један озида зид, а други га намазаше кречем неваљалим; Ezekiel 13:11 Реци оним што мажу неваљалим кречем да ће пасти; доћи ће силан дажд, и ви, камење великог града, пашћете и олуја ће развалити. Ezekiel 13:12 И гле, кад падне зид, неће ли вам се рећи: Где је креч којим мазасте? Ezekiel 13:13 Зато овако вели Господ Господ: Развалићу олујом у гневу свом, и силан ће дажд доћи у гневу мом, и камење великог града у јарости мојој да потре. Ezekiel 13:14 И развалићу зид који намазасте неваљалим кречем, и оборићу га на земљу да ће му се открити темељ, и пашће, и ви ћете изгинути усред њега, и познаћете да сам ја Господ. Ezekiel 13:15 И тако ћу навршити гнев свој на зиду и на онима који га мажу кречем неваљалим, и рећи ћу вам: Нема зида, нити оних који га мазаше, Ezekiel 13:16 Пророка Израиљевих који пророкују Јерусалиму и виде му утваре за мир, а мира нема, говори Господ Господ. Ezekiel 13:17 А ти, сине човечји, окрени лице своје према кћерима народа свог, које пророкују из свог срца, и пророкуј против њих. Ezekiel 13:18 И реци: Овако вели Господ Господ: тешко онима које шију узглавља под све лактове и граде покривала на главу сваког раста да лове душе. Ловите душе мог народа, а своје ли ћете душе сачувати? Ezekiel 13:19 И скврните ме код народа мог за грст јечма и за залогај хлеба убијајући душе, које не би требало да умру, и чувајући у животу душе које не треба да живе, лажући народу мом, који слуша лаж. Ezekiel 13:20 Зато овако вели Господ Господ: Ево мене на ваша узглавља, на која ловите душе да вам долећу, и подераћу их испод лаката ваших, и пустићу душе које ловите да вам долећу. Ezekiel 13:21 И подераћу покривала ваша и избавићу свој народ из ваших руку, и неће више бити у вашим рукама да вам буду лов, и познаћете да сам ја Господ. Ezekiel 13:22 Јер жалостисте лажју срце праведнику, ког ја не ожалостих, и креписте руке безбожнику да се не врати са свог злог пута да се сачува у животу. Ezekiel 13:23 Зато нећете виђати таштине и нећете више гатати, него ћу избавити народ свој из ваших руку, и познаћете да сам ја Господ. Ezekiel 14:0 Ezekiel 14:1 Потом дођоше к мени неки од старешина Израиљевих и седоше преда ме. Ezekiel 14:2 И дође ми реч Господња говорећи: Ezekiel 14:3 Сине човечји, ови су људи ставили у срца своја гадне богове своје, и метнули су преда се о шта се спотичу на безакоње своје; траже ли ме доиста? Ezekiel 14:4 Зато говори им и реци им: Овако вели Господ Господ: Ко је год од дома Израиљевог ставио у срце своје гадне богове своје и метнуо преда се о шта се спотиче на безакоње своје, па дође к пророку, ја Господ одговорићу му кад дође за мноштво гадних богова његових, Ezekiel 14:5 Да ухватим дом Израиљев за срце њихово што су се одвратили од мене сви за гадним боговима својим. Ezekiel 14:6 Зато реци дому Израиљевом: Овако вели Господ Господ: Обратите се и одступите од гадних богова својих, одвратите лице своје од свих гадова својих. Ezekiel 14:7 Јер ко би год од дома Израиљевог или од иностранаца који живе у Израиљу одступио од мене, и ставио у срце своје гадне богове своје, и метнуо преда се о шта ће се спотицати на безакоње своје, па би дошао к пророку да ме упита преко њега, њему ћу одговорити ја сам Господ собом. Ezekiel 14:8 И окренућу лице своје према том човеку, и учинићу од њега знак и причу, и истребићу га из народа свог, те ћете познати да сам ја Господ. Ezekiel 14:9 И ако би се пророк преварио, те рекао што, ја Господ преварих оног пророка, и дигнућу руку своју на њ, и истребићу га из народа свог Израиља. Ezekiel 14:10 И понеће обојица своје безакоње: како је безакоње оног који пита тако ће бити и пророково безакоње, Ezekiel 14:11 Да више дом Израиљев не одступа од мене и да се више не скврне свакојаким преступима својим, него да ми буду народ, и ја да им будем Бог, говори Господ Господ. Ezekiel 14:12 Опет ми дође реч Господња говорећи: Ezekiel 14:13 Сине човечји, ако ми која земља згреши учинивши неверу, и ја дигнем руку своју на њу и сломим јој потпору у хлебу, и пустим на њу глад и истребим у њој људе и стоку, Ezekiel 14:14 Ако би у њој била ова три човека: Ноје, Данило и Јов, они ће правдом својом избавити душе своје, говори Господ Господ. Ezekiel 14:15 Ако пустим љуте звери у земљу, те поморе људе, и она опусти да нико не може пролазити од зверја; Ezekiel 14:16 Ако би у њој била та три човека, тако ја жив био, говори Господ Господ, неће избавити синове ни кћери, него ће се сами избавити, а земља ће опустети. Ezekiel 14:17 Или ако мач пустим на ту земљу, и кажем: Мачу, прођи ту земљу, да истребим у њој људе и стоку; Ezekiel 14:18 Ако би та три човека била у њој, тако ја био жив, говори Господ Господ, неће избавити синове ни кћери, него ће се сами избавити. Ezekiel 14:19 Или ако пустим помор на земљу и излијем гнев свој на њу да би крв текла да истребим у њој људе и стоку; Ezekiel 14:20 Ако би Ноје, Данило и Јов били у њој, тако ја жив био, говори Господ Господ, неће избавити сина ни кћери, него ће своје душе избавити правдом својом. Ezekiel 14:21 Јер овако вели Господ Господ: А камо ли кад пустим четири љута зла своја, мач и глад и зле звери и помор на Јерусалим, да истребим у њему људе и стоку. Ezekiel 14:22 И опет, гле, неколико ће их остати у њему који ће се избавити, синови или кћери, они ће изаћи к вама, и видећете пут њихов и дела њихова, и утешићете се за зло које ћу пустити на Јерусалим, за све што ћу пустити на њ. Ezekiel 14:23 И они ће вас утешити кад видите пут њихов и дела њихова; и познаћете да нисам без узрока учинио шта сам год учинио у њему, говори Господ Господ. Ezekiel 15:0 Ezekiel 15:1 Опет ми дође реч Господња говорећи: Ezekiel 15:2 Сине човечји, шта је дрво од лозе винове према сваком другом дрвету, или лоза винова према дрвећу у шуми? Ezekiel 15:3 Узима ли се од ње дрво да се начини шта? Узима ли се од ње клин да се обеси о њему какав суд? Ezekiel 15:4 Гле, меће се у огањ да изгори; кад јој оба краја сажеже огањ, и средина јој изгори, хоће ли још бити за шта? Ezekiel 15:5 Гле, док беше цела, не могаше се ништа од ње начинити, а камо ли ће бити за шта кад је огањ прождре и изгоре. Ezekiel 15:6 Зато овако вели Господ Господ: Какво је међу дрветима шумским дрво од винове лозе, које дадох огњу да га једе, тако ћу учинити становнике јерусалимске. Ezekiel 15:7 Јер ћу им на супрот окренути лице своје; кад изиђу из једног огња, други ће их огањ прождрети, и познаћете да сам ја Господ, кад окренем лице своје на супрот њима. Ezekiel 15:8 И обратићу земљу у пустињу, јер учинише неверу, говори Господ Господ. Ezekiel 16:0 Ezekiel 16:1 Опет ми дође реч Господња говорећи: Ezekiel 16:2 Сине човечји, покажи Јерусалиму гадове његове, Ezekiel 16:3 И реци: Овако вели Господ Господ Јерусалиму: Постањем и родом ти си из земље хананске; отац ти беше Аморејац а мати Хетејка. Ezekiel 16:4 А о рођењу твом, кад си се родила, није ти пупак одрезан и ниси окупана водом да би била чиста, нити си сољу натрвена ни пеленама повита. Ezekiel 16:5 Око те не пожали да ти учини шта од тога и да ти се смилује: Него ти би бачена у поље, јер беше мрска душа твоја оног дана кад си се родила. Ezekiel 16:6 И идући мимо тебе и видевши те где се ваљаш у својој крви, рекох ти: Да си жива у својој крви! И опет ти рекох: Да си жива у својој крви! Ezekiel 16:7 И учиних да растеш на хиљаде као трава у пољу; и ти нарасте и поста велика и дође до највеће лепоте; дојке ти напупише, и длаке те пробише; али ти беше гола нага. Ezekiel 16:8 И идући мимо тебе погледах те, и гле, године ти беху године за љубљење; и раширих скут свој на те, и покрих голотињу твоју, и заклех ти се и учиних веру с тобом, говори Господ Господ, и ти поста моја. Ezekiel 16:9 И окупах те водом, и спрах с тебе крв твоју, и помазах те уљем. Ezekiel 16:10 И обукох ти везену хаљину, и обух ти цревље од јазавца, и опасах те танким платном и застрех те свилом. Ezekiel 16:11 И накитих те накитом, и метнух ти наруквице на руке и гривну око врата. Ezekiel 16:12 И гривну око чела метнух ти, и обоце у уши, славан венац на главу. Ezekiel 16:13 И ти беше окићена златом и сребром, и одело ти беше од танког платна и од свиле и везено, јеђаше бело брашно и мед и уље, и беше врло лепа, и приспе до царства. Ezekiel 16:14 И разиђе се глас о теби по народима ради лепоте твоје, јер беше савршена красотом мојом, коју метнух на те, говори Господ Господ. Ezekiel 16:15 Али се ти ослони на лепоту своју, и прокурва се с гласа свог, те си просипала курварство своје свакоме који пролажаше, и бивала си његова. Ezekiel 16:16 И узевши од хаљина својих начинила си шарене висине, и курвала си се на њима, како никада није било нити ће бити. Ezekiel 16:17 И узевши красни накит свој од мог злата и од мог сребра што ти дадох, начинила си себи мушке ликове, и курвала си се с њима. Ezekiel 16:18 И узевши везене хаљине своје заодела си их, и уље моје и кад мој ставила си пред њих. Ezekiel 16:19 И хлеб мој, који ти дадох, бело брашно и уље и мед, чим те храњах, поставила си пред њих за мирис угодни. Тако је било, говори Господ Господ. Ezekiel 16:20 И узимала си синове своје и кћери своје које си родила, и њих си им приносила да се спале. Мало ли беше курварства твог, Ezekiel 16:21 Те си и синове моје клала и давала си их да им се проведу кроз огањ? Ezekiel 16:22 И уза све гадове своје и курварства своја ниси се опомињала дана младости своје кад си била гола и нага и ваљала се у крви својој. Ezekiel 16:23 И после све злоће своје, (Тешко, тешко теби! Говори Господ Господ,) Ezekiel 16:24 Саградила си себи кућу курварску, и начинила си себи висине на свакој улици, Ezekiel 16:25 На свакој распутици начинила си себи висину, и нагрдила си своју лепоту, и разметала си ноге своје свакоме који пролажаше, и умножила си курварство своје. Ezekiel 16:26 Курвала си се са синовима мисирским, суседима својим великог тела, и умножила си курварство своје да би ме разгневила. Ezekiel 16:27 Зато гле, дигох руку своју на те и умалих оброк твој, и дадох те на вољу ненавидницима твојим, кћерима филистејским, које беше стид од срамотног пута твог. Ezekiel 16:28 Курвала си се са синовима асирским, јер се не могаше наситити; курвала си се с њима, и опет се ниси наситила. Ezekiel 16:29 И умножила си курварство своје у земљи хананској све до халдејске, и ни тако се ниси наситила. Ezekiel 16:30 Како је изнемогло срце твоје, говори Господ Господ, кад чиниш све што чини најгора курва, Ezekiel 16:31 Кад си градила курварску кућу на свакој распутици и чинила висину на свакој улици! А ни као курва ниси, јер ниси марила за плату; Ezekiel 16:32 Него као жена прељубочиница, која место мужа свог прима друге. Ezekiel 16:33 Свим курвама даје се плата, а ти си давала плату свим милосницама својим и даривала си их да долазе к теби са свих страна да се курвају с тобом. Ezekiel 16:34 И тако је у тебе наопако према женама у твом курварству: Јер нико не иде за тобом да се курва, и ти дајеш плату, а не даје се теби плата; то је наопако. Ezekiel 16:35 Зато, курво, чуј реч Господњу. Ezekiel 16:36 Овако вели Господ Господ: Што се отров твој просу, и што се у курвању твом откривала голотиња твоја твојим милосницима и свим гадним идолима твојим, и за крв синова твојих, које си им дала, Ezekiel 16:37 Зато, ево, ја ћу скупити све милоснике твоје, с којима си се миловала, и све које си љубила, и све на које си мрзела, скупићу их све око тебе, и открићу им голотињу твоју да виде сву голотињу твоју. Ezekiel 16:38 И судићу ти како се суди онима које чине прељубу и онима које крв проливају, и даћу те на смрт гневу и ревности. Ezekiel 16:39 И предаћу те у њихове руке, те ће разорити твоју кућу курварску и раскопати висине твоје, и свући ће хаљине с тебе, и узеће ти красни накит и оставиће те голу нагу. Ezekiel 16:40 И довешће на те људство, те ће те засути камењем, и избошће те мачевима својим. Ezekiel 16:41 И попалиће куће твоје огњем, и извршиће на теби суд пред многим женама, и учинићу те ћеш се оканити курвања и нећеш више давати плате. Ezekiel 16:42 И намирићу гнев свој над тобом, и ревност ће се моја уклонити од тебе, и умирићу се, и нећу се више гневити. Ezekiel 16:43 Зато што се ниси опомињала дана младости своје, него си ме дражила свим тим, зато, ево, и ја ћу обратити пут твој на твоју главу, говори Господ Господ, те нећеш чинити грдила нити каквих гадова својих. Ezekiel 16:44 Гле, ко год говори приче, говориће о теби причу, и рећи ће: Каква мати, таква јој кћи. Ezekiel 16:45 Ти си кћи матере своје, која се одметнула од мужа свог и деце своје, и сестра си сестара својих, које се одметнуше од мужева својих и деце своје, мати вам је Хетејка а отац Аморејац. Ezekiel 16:46 А старија ти је сестра Самарија с кћерима својим, која ти седи с леве стране, а млађа ти је сестра која ти седи с десне стране Содом са кћерима својим. Ezekiel 16:47 А ти ни њиховим путем ниси ходила, нити си чинила по њиховим гадовима, као да ти то беше мало, него си била гора од њих на свим путевима својим. Ezekiel 16:48 Тако ја жив био, говори Господ Господ, сестра твоја Содом и кћери њене нису чиниле како си чинила ти и твоје кћери. Ezekiel 16:49 Ево, ово беше безакоње сестре твоје Содома: У поносу, у изобиљу хлеба и безбрижном миру беше она и кћери њене, а не помагаху сиромаху и убогом; Ezekiel 16:50 Него се понашаху и чињаху гадове преда мном, за то их затрх кад видех. Ezekiel 16:51 Самарија није згрешила пола колико ти, јер си починила гадова својих више него оне, те си оправдала сестре своје свим гадовима својим које си учинила. Ezekiel 16:52 И ти дакле, која си судила сестрама својим, носи срамоту своју за грехе своје, којима си постала грђа од њих; оне су праведније од тебе; и ти се дакле стиди и носи срамоту, кад си оправдала сестре своје. Ezekiel 16:53 Ако доведеш натраг њихово робље, робље содомско и кћери њене, и робље самаријско и кћери њене, довешћу и твоје робље из ропства међу њима. Ezekiel 16:54 Да носиш срамоту своју и да се стидиш за све што си чинила, и да им будеш утеха. Ezekiel 16:55 Ако се сестре твоје, Содом и кћери њене поврате као што су биле, и ако се Самарија и кћери њене поврате као што су биле, повратићеш се и ти и кћери твоје као што сте биле. Ezekiel 16:56 Јер уста твоја не помињаше Содом, сестру твоју, у време охолости твоје, Ezekiel 16:57 Пре него се откри злоћа твоја као у време срамоте од кћери сирских и од свих што су око њих, кћери филистејских, које те срамоћаху са свих страна. Ezekiel 16:58 Носи неваљалство своје и гадове своје, говори Господ. Ezekiel 16:59 Јер овако вели Господ Господ: Учинићу ти како си ти учинила презревши заклетву и преступивши завет. Ezekiel 16:60 Али ћу се ја опоменути завета свог који сам учинио с тобом у време младости твоје, и утврдићу ти вечан завет. Ezekiel 16:61 Тада ћеш се опоменути путева својих и постидећеш се кад примиш сестре своје старије од себе и млађе, које ћу ти дати за кћери, али не по твом завету. Ezekiel 16:62 И ја ћу утврдити завет свој с тобом, и познаћеш да сам ја Господ, Ezekiel 16:63 Да се опоменеш и постидиш и да не отвориш више уста од срамоте, кад ти опростим све што си учинила, говори Господ Господ Ezekiel 17:0 Ezekiel 17:1 Опет ми дође реч Господња говорећи: Ezekiel 17:2 Сине човечји, загонетни загонетку и кажи причу о дому Израиљевом, Ezekiel 17:3 И реци: Овако вели Господ Господ: Орао велик, великих крила, дугих пера, пун перја, шарен, дође на Ливан и узе врх од кедра, Ezekiel 17:4 Одломи врх од младих грана његових, и однесе га у земљу трговачку, у град трговачки метну га. Ezekiel 17:5 И узе семе из оне земље, и метну га на њиву, однесе га где има много воде, и остави га добро. Ezekiel 17:6 И изниче, и поста бусат чокот, низак, коме се лозе пружаху к њему а жиле беху под њим; поста чокот, и пусти гране и изби одводе. Ezekiel 17:7 А беше други орао велик, великих крила и пернат, и гле, тај чокот пусти к њему жиле своје и гране своје пружи к њему да би га заливао из бразда свог сада. Ezekiel 17:8 Посађен беше у доброј земљи код многе воде, да пусти гране и рађа род и буде красна лоза. Ezekiel 17:9 Кажи: Овако вели Господ Господ: Хоће ли напредовати? Неће ли му почупати жиле и род му одломити да се посуши? Све ће му се гране што је пустио посушити, и без велике силе и без многог народа ишчупаће га из корена. Ezekiel 17:10 Ето, посађен је, хоће ли напредовати? И неће ли се са свим посушити чим га се дохвати устока? Посушиће се у бразди где је посађен. Ezekiel 17:11 Потом, дође ми реч Господња говорећи: Ezekiel 17:12 Кажи том дому одметничком: Не знате ли шта је ово? Реци: Ево, дође цар вавилонски у Јерусалим, и узе му цара и кнезове, и одведе их са собом у Вавилон. Ezekiel 17:13 И узе једног од царског семена, и учини с њом веру, и закле га, и узе силне у земљи, Ezekiel 17:14 Да би царство било снижено да се не би подигло, него да би држећи веру с њим стајало. Ezekiel 17:15 Али се одметну од њега пославши посланике своје у Мисир да му да коња и много народа. Хоће ли бити срећан? Хоће ли утећи ко тако чини? Ко преступа веру хоће ли утећи? Ezekiel 17:16 Тако ја жив био, говори Господ Господ, у месту оног цара који га је зацарио, коме је заклетву презрео и коме је веру преступио, код њега ће у Вавилону умрети. Ezekiel 17:17 Нити ће му Фараон с великом војском и многим народом помоћи у рату, кад ископа опкопе и погради куле да погуби многе душе. Ezekiel 17:18 Јер презре заклетву преступајући веру; и гле, давши руку чини све то; неће побећи. Ezekiel 17:19 Зато овако вели Господ Господ: Тако ја жив био, обратићу му на главу заклетву своју коју презре и веру своју коју преступи. Ezekiel 17:20 Јер ћу разапети над њим мрежу своју и ухватиће се у замку моју; и одвешћу га у Вавилон, и онде ћу се судити с њим за безакоње које ми учини. Ezekiel 17:21 И сва бежан његова са свом војском његовом пашће од мача, а који остану распршаће се у све ветрове, и познаћете да сам ја Господ говорио. Ezekiel 17:22 Овако вели Господ Господ: Али ћу ја узети с врха од тог високог кедра, и посадићу; с врха од младих грана његових одломићу гранчицу, и посадићу на гори високој и уздигнутој. Ezekiel 17:23 На високој гори Израиљевој посадићу је, и пустиће гране, и родиће, и постаће красан кедар, и под њим ће наставати свакојаке птице, у хладу грана његових наставаће. Ezekiel 17:24 И сва ће дрвета пољска познати да ја Господ снизих високо дрво и узвисих ниско дрво, посуших зелено дрво и учиних да озелени суво дрво. Ја Господ рекох, и учинићу. Ezekiel 18:0 Ezekiel 18:1 Опет ми дође реч Господња говорећи: Ezekiel 18:2 Шта хоћете ви који говорите причу о земљи Израиљевој говорећи: Оци једоше кисело грожђе, а синовима трну зуби? Ezekiel 18:3 Тако ја био жив, говори Господ Господ, нећете више говорити те приче у Израиљу. Ezekiel 18:4 Гле, све су душе моје, како душа очева тако и душа синовљева моја је, која душа згреши она ће погинути. Ezekiel 18:5 Јер ако је ко праведан и чини суд и правду, Ezekiel 18:6 На горама не једе и очију својих не подиже ка гадним боговима дома Израиљевог, и не скврни жене ближњег свог и не иде к жени одвојеној ради нечистоте, Ezekiel 18:7 И никоме не чини насиља, залог дужнику свом враћа, ништа не отима, хлеб свој даје гладноме и голога одева, Ezekiel 18:8 Не даје на добит и не узима придавка, од неправде устеже руку своју, и право суди између једног човека и другог, Ezekiel 18:9 По уредбама мојим ходи, и држи законе моје творећи истину; тај је праведан, доиста ће живети, говори Господ Господ. Ezekiel 18:10 Ако роди сина лупежа, који би крв проливао или би чинио такво шта, Ezekiel 18:11 А не би чинио све оно, него би јео на горама, и жену ближњег свог скврнио, Ezekiel 18:12 Сиромаху и убогоме насиље чинио, отимао шта, залог не би враћао, и ка гадним боговима подизао би очи своје чинећи гад, Ezekiel 18:13 Давао би на добит, и узимао придавак; хоће ли тај живети? Неће живети; учинио је све те гадове, доиста ће погинути, крв ће његова на њему бити. Ezekiel 18:14 Али гле, ако роди сина који би видео све грехе оца свог што чини, и узео би на ум, те не би чинио онако, Ezekiel 18:15 Не би јео на горама, нити би очију својих подизао ка гадним боговима дома Израиљевог, жене ближњег свог не би скврнио, Ezekiel 18:16 И никоме не би чинио насиља, залог не би узимао и не би ништа отимао, давао би хлеб свој гладноме и голог би одевао, Ezekiel 18:17 Од сиромаха би устезао руку своју, не би узимао добити ни придавка, законе би моје извршио и по уредбама мојим ходио; тај неће погинути за безакоње оца свог, доиста ће живети. Ezekiel 18:18 А отац његов, што је чинио насиље, отимао од брата свог и чинио шта није добро у народу свом, гле, он ће погинути за своје безакоње. Ezekiel 18:19 Али говорите: Зашто да не носи син безакоње очево? Јер син чини суд и правду, све уредбе моје држи и извршује; доиста ће живети. Ezekiel 18:20 Која душа згреши она ће умрети, син неће носити безакоње очево нити ће отац носити безакоње синовљево; на праведнику ће бити правда његова, а на безбожнику ће бити безбожност његова. Ezekiel 18:21 Ако ли би се безбожник обратио од свих греха својих које учини, и држао би све уредбе моје и творио суд и правду, доиста ће живети, неће погинути. Ezekiel 18:22 Безакоња његова што их је год учинио неће му се више спомињати, у правди својој коју чини живеће. Ezekiel 18:23 Еда ли је мени мило да погине безбожник? Говори Господ, а не да се одврати од путева својих и буде жив? Ezekiel 18:24 Али кад би се праведник одвратио од правде своје и чинио неправду, и радио по свим гадовима које чини безбожник, хоће ли он живети? Праведна дела његова, шта је год чинио, неће се споменути; за безакоње своје које учини за грех свој којим згреши погинуће. Ezekiel 18:25 Још говорите: Није прав пут Господњи. Чујте, доме Израиљев, мој ли пут није прав? Нису ли ваши путеви неправи? Ezekiel 18:26 Кад се праведник одврати од правде своје и чини зло и умре за то, умреће за зло своје које учини. Ezekiel 18:27 А кад се безбожник одврати од безбожности своје коју је чинио, и чини суд и правду, он ће сачувати у животу душу своју. Ezekiel 18:28 Јер узевши на ум врати се од свих безакоња својих која учини; доиста ће живети, и неће погинути. Ezekiel 18:29 Али дом Израиљев вели: Пут Господњи није прав. Моји ли путеви нису прави? Доме Израиљев, нису ли ваши путеви неправи? Ezekiel 18:30 Зато, доме Израиљев, судићу вам свакоме по путевима његовим, говори Господ; обратите се и прођите се свих греха својих, и неће вам безакоње бити на спотицање. Ezekiel 18:31 Одбаците од себе сва безакоња која чинисте, и начинисте себи ново срце и нов дух; и зашто да мрете? Доме Израиљев. Ezekiel 18:32 Јер ми није мила смрт оног који мре, говори Господ Господ; обратите се дакле и будите живи. Ezekiel 19:0 Ezekiel 19:1 А ти наричи за кнезовима Израиљевим; Ezekiel 19:2 И реци: Шта беше мати твоја? Лавица; међу лавовима лежаше, млад своју међу лавовима храњаше. Ezekiel 19:3 И отхрани једно младо своје, и поста лавић, и научив се ловити ждераше људе. Ezekiel 19:4 И чуше народи за њ; ухвати се у јаму њихову, и одведоше га у веригама у земљу мисирску. Ezekiel 19:5 А она кад виде где се надала, али јој нада пропаде, узе једно младо своје, и учини од њега лавића. Ezekiel 19:6 И он идући међу лавовима поста лавић, и научи се ловити и ждераше људе. Ezekiel 19:7 И позна дворе њихове, и пустошаше градове њихове тако да опусте земља и шта је у њој од рике његове. Ezekiel 19:8 И усташе на њ народи из околних земаља, и разапеше му мрежу своју, и ухвати се у јаму њихову. Ezekiel 19:9 И метнуше га у крлетку у веригама, и одведоше га цару вавилонском, и метнуше га у град да му се више не чује глас по горама Израиљевим. Ezekiel 19:10 Док беше миран, мати твоја беше као винова лоза, посађена крај воде, родна и граната беше од многе воде. Ezekiel 19:11 И беху на њој јаки прутови за палицу владалачку, и растом својим узвиси се изнад густих грана, и би наочита висином својом, мноштвом грана својих. Ezekiel 19:12 Али би ишчупана у гневу и на земљу бачена, и устока осуши род њен; поломише се и посушише се јаки прутови њени; огањ их прождре. Ezekiel 19:13 А сада је посађена у пустињи, у земљи сувој и безводној. Ezekiel 19:14 И изађе огањ из прута грана њених и прождре род њен да нема на њој прута јаког за палицу владалачку. То је нарицање, и биће нарицање. Ezekiel 20:0 Ezekiel 20:1 А седме године, петог месеца, дана десетог, дођоше неки од старешина Израиљевих да упитају Господа, и седоше преда мном. Ezekiel 20:2 И дође ми реч Господња говорећи: Ezekiel 20:3 Сине човечји, кажи старешинама Израиљевим и реци им: Овако вели Господ Господ: Дођосте ли да ме питате? Тако ја жив био, нећете ме питати, говори Господ Господ. Ezekiel 20:4 Хоћеш ли да им судиш? Хоћеш ли да им судиш? Сине човечји. Покажи им гадове отаца њихових. Ezekiel 20:5 И реци им: Овако вели Господ Господ: Ког дана изабрах Израиља и подигох руку своју семену дома Јаковљевог, и показах им се у земљи мисирској, и подигох им руку своју говорећи: Ја сам Господ Бог ваш; Ezekiel 20:6 Оног дана подигох им руку своју да ћу их одвести из земље мисирске у земљу коју сам пронашао за њих, где тече млеко и мед, која је дика свим земљама. Ezekiel 20:7 И рекох им: Одбаците сваки гадове испред својих очију, и немојте се скврнити о гадне богове мисирске, ја сам Господ Бог ваш. Ezekiel 20:8 Али се одвргоше од мене, и не хтеше ме послушати, ниједан их не одбаци гадова испред очију својих, и гадних богова мисирских не оставише; зато рекох да ћу излити јарост своју на њих да извршим гнев свој на њима усред земље мисирске. Ezekiel 20:9 Али имена свог ради, да се не оскврни пред оним народима међу којима беху, пред којима им се показах, учиних да их изведем из земље мисирске. Ezekiel 20:10 И изведох их из земље мисирске, и доведох их у пустињу. Ezekiel 20:11 И дадох им уредбе своје, и објавих им законе своје, које ко врши, жив ће бити кроз њих. Ezekiel 20:12 И суботе своје дадох им да су знак између мене и њих да би знали да сам ја Господ који их посвећујем. Ezekiel 20:13 Али се одврже од мене дом Израиљев у пустињи; не ходише по мојим уредбама, и законе моје одбацише, које ко врши живи кроз њих, и суботе моје грдно оскврнише; зато рекох да ћу излити гнев свој на њих у пустињи да их истребим. Ezekiel 20:14 Али учиних, имена свог ради, да се не оскврни пред народима пред којима их изведох. Ezekiel 20:15 И ја им још подигох руку своју у пустињи да их нећу одвести у земљу коју им дадох, где тече млеко и мед, која је дика свим земљама; Ezekiel 20:16 Јер одбацише моје законе и по уредбама мојим не ходише, и суботе моје оскврнише, јер срце њихово иђаше за гадним боговима њиховим. Ezekiel 20:17 Али их пожали око моје, те их не истребих, и не затрх их у пустињи. Ezekiel 20:18 Него рекох синовима њиховим у пустињи: Не идите по уредбама отаца својих и не држите њихове законе, и не скврните се гадним боговима њиховим. Ezekiel 20:19 Ја сам Господ Бог ваш, по мојим уредбама ходите, и моје законе држите и извршујте; Ezekiel 20:20 И суботе моје светкујте да су знак између мене и вас, да знате да сам ја Господ Бог ваш. Ezekiel 20:21 Али се одвргоше од мене и синови, не ходише по мојим уредбама, и законе моје не држаше да их извршују, које ко врши живи кроз њих; суботе моје оскврнише; зато рекох да ћу излити јарост своју на њих и навршити гнев свој на њима у пустињи. Ezekiel 20:22 Али повратих руку своју и учиних имена свог ради да се не оскврни пред народима пред којима их изведох. Ezekiel 20:23 И ја им још подигох руку своју у пустињи да ћу их расејати по народима и разасути по земљама. Ezekiel 20:24 Јер законе моје не извршаваше и уредбе моје одбацише и суботе моје оскврнише, и очи им гледаху за гадним боговима отаца њихових. Ezekiel 20:25 Зато им и ја дадох уредбе не добре и законе кроз које неће живети. Ezekiel 20:26 И оскврних их даровима њиховим што пропуштаху кроз огањ све што отвори материцу, да их потрем, да познаду да сам ја Господ. Ezekiel 20:27 Зато говори дому Израиљевом, сине човечји, и кажи им: Овако вели Господ Господ: Још ме и овим ружише оци ваши чинећи ми безакоње: Ezekiel 20:28 Кад их одведох у земљу, за коју подигох руку своју да ћу им је дати, где год видеше висок хум и дрво гранато, онде приносише своје жртве и стављаше своје даре, којима дражаху, и меташе мирисе своје угодне, и онде лише наливе своје. Ezekiel 20:29 И рекох им: Шта је висина, на коју идете? И опет се зове висина до данас. Ezekiel 20:30 Зато реци дому Израиљевом: Овако вели Господ Господ: Не скврните ли се на путу отаца својих? И за гадовима њиховим не курвате ли се? Ezekiel 20:31 И приносећи даре своје, проводећи синове своје кроз огањ не скврните ли се о све гадне богове своје до данас, и мене ли ћете питати, доме Израиљев? Тако ја жив био, говори Господ Господ, нећете ме питати. Ezekiel 20:32 А шта мислите, неће бити никако, што говорите: Бићемо као народи, као племена по земљама, служећи дрвету и камену. Ezekiel 20:33 Тако ја био жив, говори Господ Господ, руком крепком и мишицом подигнутом и изливеним гневом цароваћу над вама. Ezekiel 20:34 И извешћу вас из народа, и сабраћу вас из земаља по којима сте расејани, руком крепком и мишицом подигнутом и изливеним гневом. Ezekiel 20:35 И одвешћу вас у пустињу тих народа, и онде ћу се судити с вама лицем к лицу. Ezekiel 20:36 Како сам се судио с оцима вашим у пустињи земље мисирске, тако ћу се судити с вама, говори Господ Господ. Ezekiel 20:37 И пропустићу вас испод штапа и довести вас у свезе заветне. Ezekiel 20:38 И одлучићу између вас одметнике и који одустају мене; извешћу их из земље где су дошљаци, али неће ући у земљу Израиљеву, и познаћете да сам ја Господ. Ezekiel 20:39 Ви, дакле, доме Израиљев, овако вели Господ Господ: Идите, служите сваки гадним боговима својим и у напредак, кад нећете да ме слушате; али имена мог светог не скврните више даровима својим и гадним боговима својим. Ezekiel 20:40 Јер на мојој гори светој, на високој гори Израиљевој, говори Господ Господ, онде ће ми служити сав дом Израиљев, колико их год буде у земљи, онде ће ми бити мили и онде ћу искати приносе ваше и првине од дарова ваших са свим светим стварима вашим. Ezekiel 20:41 Мили ћете ми бити с угодним мирисом, кад вас изведем из народа и саберем вас из земаља у које сте расејани; и бићу посвећен у вама пред народима. Ezekiel 20:42 И познаћете да сам ја Господ кад вас доведем у земљу Израиљеву, у земљу за коју подигох руку своју да ћу је дати оцима вашим. Ezekiel 20:43 И онде ћете се опоменути путева својих и свих дела својих, којима се оскврнисте, и сами ћете себи бити мрски за сва зла своја која чинисте. Ezekiel 20:44 И познаћете да сам ја Господ кад вам учиним ради имена свог; не по вашим злим путевима нити по опаким делима вашим, доме Израиљев, говори Господ Господ. Ezekiel 21:0 Ezekiel 21:1 Опет ми дође реч Господња говорећи: Ezekiel 21:2 Сине човечји, окрени лице своје на југ и покапљи према југу, и пророкуј на шуму у јужном пољу. Ezekiel 21:3 И реци шуми јужној: Чуј реч Господњу, овако вели Господ Господ, ево ја ћу распалити у теби огањ који ће прождрети у теби свако дрво зелено и свако дрво суво; пламен разгорели неће се угасити, и изгореће од њега све од југа до севера. Ezekiel 21:4 И свако ће тело видети да сам ја запалио; неће се угасити. Ezekiel 21:5 А ја рекох: Јаох Господе Господе, они говоре за ме: Не говори ли тај саме приче? Ezekiel 21:6 И дође ми реч Господња говорећи: Ezekiel 21:7 Сине човечји, окрени лице своје према Јерусалиму, и покапљи према светим местима, и пророкуј против земље Израиљеве. Ezekiel 21:8 И реци земљи Израиљевој: Овако вели Господ: Ево ме на те; извући ћу мач свој из корица, и истребићу из тебе праведног и безбожног. Ezekiel 21:9 Да истребим из тебе праведног и безбожног, зато ће изаћи мач мој из корица својих на свако тело од југа до севера. Ezekiel 21:10 И познаће свако тело да сам ја Господ извукао мач свој из корица његових, неће се више вратити. Ezekiel 21:11 А ти, сине човечји, уздиши као да су ти бедра поломљена, и горко уздиши пред њима. Ezekiel 21:12 А кад ти кажу: Зашто уздишеш? Ти реци: За глас што иде, од ког ће се растопити свако срце и клонути све руке и сваког ће духа нестати, и свака ће колена постати као вода; ево, иде, и навршиће се, говори Господ Господ. Ezekiel 21:13 Потом дође ми реч Господња говорећи: Ezekiel 21:14 Сине човечји, пророкуј и реци: Овако вели Господ Господ: Реци: мач, мач је наоштрен, и углађен је. Ezekiel 21:15 Наоштрен је да коље, углађен је да сева; хоћемо ли се радовати кад прут сина мог не хаје ни за како дрво? Ezekiel 21:16 Дао га је да се углади да се узме у руку; мач је наоштрен и углађен, да се да у руку убици. Ezekiel 21:17 Вичи и ридај, сине човечји; јер он иде на народ мој, на све кнезове Израиљеве; под мач ће бити окренути с народом мојим, за то удри се по бедру. Ezekiel 21:18 Кад беше карање, шта би? Еда ли ни од прута који не хаје неће бити ништа? Говори Господ Господ. Ezekiel 21:19 Ти дакле, сине човечји, пророкуј и пљескај рукама, јер ће мач доћи и другом и трећом, мач који убија, мач који велике убија, који продире у клети. Ezekiel 21:20 Да се растопе срца и умножи погибао, метнуо сам на сва врата њихова страх од мача; јаох! Приправљен је да сева, наоштрен да коље. Ezekiel 21:21 Стегни се, удри надесно, налево, куда се год обрнеш. Ezekiel 21:22 Јер ћу и ја пљескати рукама, и намирићу гнев свој. Ја Господ рекох. Ezekiel 21:23 Још ми дође реч Господња говорећи: Ezekiel 21:24 А ти, сине човечји, начини два пута, куда ће доћи мач цара вавилонског; из једне земље нека излазе оба; и избери страну, где се почиње пут градски, избери. Ezekiel 21:25 Начини пут којим ће доћи мач на Раву синова Амонових, и у Јудеју на тврди Јерусалим. Ezekiel 21:26 Јер ће цар вавилонски стати на распутици, где почињу два пута, те ће врачати, гладиће стреле, питаће ликове, гледаће у јетру. Ezekiel 21:27 Надесно ће му врачање показати Јерусалим да намести убојне справе, да отвори уста на клање, да подигне глас подвикујући, да намести убојне справе према вратима, да начини опкопе, да погради куле. Ezekiel 21:28 И учиниће се врачање залудно заклетима, а то ће напоменути безакоње да се ухвате. Ezekiel 21:29 Зато овако вели Господ Господ: Што напомињете своје безакоње, те се открива невера ваша и греси се ваши виде у свим делима вашим, за то што дођосте на памет, бићете похватани руком. Ezekiel 21:30 А ти, нечисти безбожниче, кнеже Израиљев, коме дође дан кад би на крају безакоње, Ezekiel 21:31 Овако вели Господ Господ: Скини ту капу и сврзи тај венац, неће га бити; ниског ћу узвисити а високог ћу понизити. Ezekiel 21:32 Уништићу, уништићу, уништићу га, и неће га бити, докле не дође онај коме припада, и њему ћу га дати. А ти, сине човечји, пророкуј и реци: Овако вели Господ Господ за синове Амонове и за њихову срамоту; реци дакле: мач, мач је извучен, углађен да коље, да затире, да сева, Докле ти виђају таштину, докле ти гатају лаж, да те метну на вратове побијеним безбожницима, којима дође дан кад би крај безакоњу. Остави мач у корице, на месту где си се родио, у земљи где си постао, судићу ти; И излићу на те гнев свој, огњем гнева свог дунућу на те и предаћу те у руке жестоким људима, вештим у затирању. Огњу ћеш бити храна, крв ће ти бити посред земље, нећеш се спомињати, јер ја Господ рекох. Ezekiel 22:0 Ezekiel 22:1 Опет ми дође реч Господња говорећи: Ezekiel 22:2 А ти, сине човечји, хоћеш ли судити, хоћеш ли судити граду крвничком? И хоћеш ли му показати све гадове његове? Ezekiel 22:3 Реци: Овако вели Господ Господ: иде време граду који пролива крв у себи и гради гадне богове себи да се скврни. Ezekiel 22:4 Скривио си крвљу коју си пролио, и оскврнио си се о гадне богове своје које си начинио; и учинио си те се приближише дани твоји, и дошао си до година својих; зато ћу учинити од тебе руг међу народима и подсмех по свим земљама; Ezekiel 22:5 Које су близу тебе и које су далеко подсмеваће ти се, гадни именом, велики сметњом! Ezekiel 22:6 Гле, кнезови Израиљеви у теби дадоше се да проливају крв сваки свом силом својом. Ezekiel 22:7 Оца и матер презиру у теби, чине криво иностранцу усред тебе, сироти и удовици чине насиље у теби; Ezekiel 22:8 Свете ствари моје презиреш, и суботе моје скврниш. Ezekiel 22:9 У теби су опадачи да проливају крв, и на горама једу у теби, грдила чине усред тебе. Ezekiel 22:10 Голотињу очеву откривају у теби, лежу у теби са женом за нечистоте њене. Ezekiel 22:11 И један чини гад са женом ближњег свог; а други скврни снаху своју грдилом; а други силује сестру своју, кћер оца свог, у теби. Ezekiel 22:12 Мито примају у теби да проливају крв; ујам и придавак узимаш, и тражиш добитак од ближњих својих преваром, а мене си заборавио, говори Господ Господ. Ezekiel 22:13 Зато, ево, пљескам рукама својим ради твог неправедног добитка, који добијаш, и ради крви што је у теби. Ezekiel 22:14 Хоће ли се одржати срце твоје, или руке твоје хоће ли бити јаке у оне дане кад станем радити с тобом? Ја Господ рекох, и учинићу. Ezekiel 22:15 Јер ћу те расејати по народима и разасути по земљама, и истребићу нечистоту твоју из тебе. Ezekiel 22:16 И бићеш скврнаван собом пред народима, и познаћеш да сам ја Господ. Ezekiel 22:17 Потом дође ми реч Господња говорећи: Ezekiel 22:18 Сине човечји, дом Израиљев поста ми дрождина; сви су бронза и коситер и гвожђе и олово у пећи; дрождина од сребра посташе. Ezekiel 22:19 Зато овако вели Господ Господ: Што сви ви постасте дрождина, зато, ево, ја ћу вас скупити у Јерусалим. Ezekiel 22:20 Како се скупља сребро и бронза и гвожђе и олово и коситер усред пећи, те се распали огањ око њега да се истопи, тако ћу вас скупити гневом својим и јарошћу, и сложивши растопићу вас. Ezekiel 22:21 Да, скупићу вас, и распалићу око вас огањ гнева свог, и истопићете се усред њега. Ezekiel 22:22 Како се топи сребро у пећи, тако ћете се ви истопити у њему, и познаћете да сам ја Господ излио гнев свој на вас. Ezekiel 22:23 Опет ми дође реч Господња говорећи: Ezekiel 22:24 Сине човечји, кажи јој: Ти си земља која се ниси очистила; неће пасти на те дажд у дан гнева. Ezekiel 22:25 Пророци њени сложише се у њој, као лав су, који риче и граби плен, ждеру душе, отимају благо и драгоцене ствари, умножавају удовице усред ње. Ezekiel 22:26 Свештеници њени преступају закон мој и скврне моје свете ствари, не разликују свето од оскврњеног, и нечисто од чистог не распознају, крију очи своје од субота мојих, и бивам оскврњен међу њима. Ezekiel 22:27 Кнезови су њени усред ње као вуци, који грабе плен, проливајући крв, губећи душе срамотног добитка ради. Ezekiel 22:28 И пророци њени мажу је неваљалим кречем, виђају таштину и гатају им лаж говорећи: Тако рече Господ Господ; а Господ не рече. Ezekiel 22:29 Народ земаљски вара и отима, и сиромаху и убогоме чини насиље, и дошљаку чини криво. Ezekiel 22:30 И тражих међу њима који би оправио ограду и стао на пролому преда ме за ту земљу, да је не затрем; али не нађох никога. Ezekiel 22:31 Зато ћу излити на њих гнев свој, огњем јарости своје истребићу их, пут њихов обратићу им на главу, говори Господ Господ. Ezekiel 23:0 Ezekiel 23:1 Опет ми дође реч Господња говорећи: Ezekiel 23:2 Сине човечји, беху две жене, кћери једне матере. Ezekiel 23:3 Оне се курваху у Мисиру, у младости својој курваху се, онде им пипаше груди, и онде им згњечише дојке девојачке. Ezekiel 23:4 А имена им беху, старијој Ола, а сестри јој Олива; оне посташе моје, и родише синове и кћери. Имена им беху Ола Самарији, а Олива Јерусалиму. Ezekiel 23:5 И Ола кад беше моја курваше се, и упаљиваше се за својим милосницима, Асирцима суседима, Ezekiel 23:6 Који ношаху порфиру, и беху кнезови и властељи, све лепи младићи, витезови, који јахаху на коњима. Ezekiel 23:7 И удари у курвање с њима, који сви беху најлепши између синова асирских, и за којима се год упаљиваше, скврњаше се о све гадне богове њихове. Ezekiel 23:8 А ни с Мисирцима не окани се курвања свог, јер спаваху с њом од младости њене и они јој гњечише девојачке дојке и с њом се курваше. Ezekiel 23:9 Зато је дадох у руке милосницима њеним, у руке Асирцима, за којима се упаљиваше. Ezekiel 23:10 Они открише голотињу њену, узеше јој синове и кћери, а њу мачем убише; и она изађе на глас међу женама кад судове извршише на њој. Ezekiel 23:11 А сестра њена Олива, видећи то, упаљиваше се још горе него она, и курварство њено беше горе од курварства сестре јој. Ezekiel 23:12 Упаљиваше се за Асирцима, кнезовима и властељима, суседима, красно одевеним, витезима који јахаху на коњима и сви беху лепи младићи. Ezekiel 23:13 И видех где се оскврни, и где обе иду једним путем. Ezekiel 23:14 И ова се још више курваше; јер кад би видела људе написане на зиду, ликове халдејске написане црвенилом, Ezekiel 23:15 Опасане појасима по бедрима, са шареним капама на глави, који сви беху на очи као војводе налик на синове вавилонске из земље халдејске, своје постојбине, Ezekiel 23:16 Упаљиваше се за њима чим их виђаше очима својим, и слаше посланике к њима у халдејску. Ezekiel 23:17 И Вавилоњани долажаху к њој на постељу љубавну, и скврњаху је курварством својим, и пошто би се оскврнила с њима, одвраћаше се душа њена од њих. Ezekiel 23:18 И кад откри курварства своја и откри голотињу своју, одврати се душа моја од ње као што се одврати душа моја од сестре њене. Ezekiel 23:19 Јер умножи курварства своја опомињући се дана младости своје кад се курваше у земљи мисирској, Ezekiel 23:20 И упаљиваше се за својим милосницима, у којих је тело као у магарца, и течење као у коња. Ezekiel 23:21 И тако си се вратила на неваљалство младости своје кад ти пипаху груди у Мисиру ради девојачких дојака твојих. Ezekiel 23:22 За то, Оливо, овако вели Господ Господ: Ево, ја ћу подигнути милоснике твоје на те, оне од којих се одвратила душа твоја, и довешћу их на те од свуда, Ezekiel 23:23 Вавилоњане и све Халдејце, Фекођане и Сојане и Којане, све Асирце с њима, лепе младиће, кнезове и властеље све, витезове и људе чувене, који сви јашу на коњима. Ezekiel 23:24 И доћи ће на те с колима и с колицима и с точковима и с мноштвом народа, и опколиће те са штитовима и штитићима и шлемовима; и њима ћу дати суд да ти суде својим судом. Ezekiel 23:25 И ставићу ревност своју теби на супрот, те ће радити с тобом гневно, нос и уши одсећи ће ти, и шта те остане пашће од мача, и узеће синове твоје и кћери твоје, и шта те остане прождреће огањ. Ezekiel 23:26 И свући ће с тебе хаљине, и узеће красни накит твој. Ezekiel 23:27 Тако ћу учинити крај грдилу твом и твом курвању у земљи мисирској, те нећеш подигнути очију својих к њима и нећеш се више сећати Мисираца. Ezekiel 23:28 Јер овако вели Господ Господ: Ево, ја ћу те дати у руке онима на које мрзиш, у руке онима од којих се одвратила душа твоја. Ezekiel 23:29 И они ће радити с тобом непријатељски, и узеће сву муку твоју, и оставиће те голу нагу, те ће се открити голотиња курварства твог, и грдило твоје и курварство твоје. Ezekiel 23:30 То ћу ти учинити што си се курвала за народима, што си се оскврнила о њихове гадне богове. Ezekiel 23:31 Путем сестре своје ишла си, зато ћу дати чашу њену теби у руку. Ezekiel 23:32 Овако вели Господ Господ: Чашу сестре своје испићеш дубоку и широку, бићеш подсмех и руг, јер чаша много бере. Ezekiel 23:33 Напунићеш се пијанства и жалости чашом пустошења и затирања, чашом сестре своје Самарије. Ezekiel 23:34 И испићеш је и исцедити, и разбићеш је, и дојке ћеш своје покидати, јер ја рекох, говори Господ Господ. Ezekiel 23:35 Зато овако вели Господ Господ: Што си ме заборавила и бацила ме за леђа своја, за то и ти носи грдило своје и курварства своја. Ezekiel 23:36 По том рече ми Господ: Сине човечји, хоћеш ли судити Оли и Оливи? Покажи им гадове њихове, Ezekiel 23:37 Да су чиниле прељубу и да је крв на рукама њиховим и да су чиниле прељубу с гадним боговима својим и водиле кроз огањ синове своје које су ми родиле, да их једу. Ezekiel 23:38 Још и ово ми чинише: Скврнише светињу моју у исти дан, и суботе моје прзнише. Ezekiel 23:39 Јер заклавши синове своје гадним боговима својим долазише у светињу моју истог дана да је оскврне; и гле, тако чинише усред дома мог. Ezekiel 23:40 И још слаше по људе да би дошли из далека, и они, чим посланик би послан к њима, гле, одмах долазише, и њих ради си се купала, мазала очи своје и китила си се накитом. Ezekiel 23:41 И седала си на красан одар, пред којим беше сто постављен, и на њ си метала кад мој и уље моје. Ezekiel 23:42 И беше онде вика веселог мноштва, и осим људи из гомиле довођаху Савеје из пустиње, који им метаху наруквице на руке и красне венце на главе. Ezekiel 23:43 И рекох за остарелу у курварству: Још ће се курвати. Ezekiel 23:44 И долажаху к њој као што иду к жени курви; тако долажаху к Оли и Оливи, женама неваљалим. Ezekiel 23:45 Зато ће им праведни људи судити као што се суди женама прељубочиницама и као што се суди онима које проливају крв; јер су прељубочинице и крв је на рукама њиховим. Ezekiel 23:46 Зато овако говори Господ Господ: Довешћу на њих људство, и даћу их да се злоставе и оплене. Ezekiel 23:47 И људство ће их засути камењем, и исећи ће их мачевима својим; синове ће њихове и кћери њихове побити, и куће ће њихове спалити огњем. Ezekiel 23:48 И тако ћу укинути неваљалство у земљи, и научиће се све жене да не раде по вашем неваљалству. Ezekiel 23:49 И врћи ће ваше неваљалство на вас, и носићете грехе гадних богова својих, и познаћете да сам ја Господ Господ. Ezekiel 24:0 Ezekiel 24:1 Потом године девете, десетог месеца, десетог дана, дође ми реч Господња говорећи: Ezekiel 24:2 Сине човечји, запиши име овог дана, овог истог дана; у тај дан дође цар вавилонски на Јерусалим. Ezekiel 24:3 И кажи причу том дому одметничком, и реци им: Овако вели Господ Господ: пристави лонац, пристави, и налиј у њ воде. Ezekiel 24:4 Сложи у њ делове, све добре делове, стегно и плеће, и напуни га најбољих костију. Ezekiel 24:5 Узми најбоље из стада, и наложи кости испод њега, и узвари добро да се и кости раскувају у њему. Ezekiel 24:6 Јер овако вели Господ Господ: Тешко граду крвничком, лонцу, на коме стоји загорел, с ког неће да сиђе загорел; повади део по део; жреб да се не баци за њ. Ezekiel 24:7 Јер је крв његова усред њега; на го камен метну је, не проли је на земљу да се покрије прахом. Ezekiel 24:8 Распаливши гнев да учиним освету, метнућу крв његову на го камен да се не покрије. Ezekiel 24:9 Зато овако говори Господ Господ: Тешко граду крвничком! И ја ћу наложити велик огањ. Ezekiel 24:10 Нанеси дрва, и распали огањ, нека се страши месо, зачини корењем, и кости нека изгоре. Ezekiel 24:11 Метни га празног на живо угљевље да се угреје и изгори бронза његова и да се стопи у њему нечистота његова и да нестане загорели његове. Ezekiel 24:12 Лажима досадио ми је; зато неће изаћи из њега многа загорел његова; у огањ ће загорел његова. Ezekiel 24:13 У нечистоти је твојој грдило твоје; јер сам те чистио, али се ти не очисти; нећеш се више чистити од нечистоте своје, докле не намирим гнев свој над тобом. Ezekiel 24:14 Ја Господ говорих; доћи ће, и извршићу; нећу одустати нити ћу жалити нити ћу се раскајати, по путевима твојим и по делима твојим судиће ти, говори Господ Господ. Ezekiel 24:15 Опет ми дође реч Господња говорећи: Ezekiel 24:16 Сине човечји, ево ја ћу ти узети жељу очију твојих злом, али не тужи ни плачи, нити суза рони. Ezekiel 24:17 Немој уздисати, не жали како бива за мртвим, метни капу на главу, и обућу своју обуј на ноге, и уста својих немој покрити и хлеба ничијег не једи. Ezekiel 24:18 И говорих ујутру народу, а увече ми умре жена; и сутрадан учиних како ми беше заповеђено. Ezekiel 24:19 И рече ми народ: Хоћеш ли нам казати шта нам је то што радиш? Ezekiel 24:20 И одговорих им: Дође ми реч Господња говорећи: Ezekiel 24:21 Реци дому Израиљевом: Овако вели Господ Господ: ево, ја ћу оскврнити светињу своју, величанство силе ваше, жељу очију ваших и шта је мило души вашој; и синови ће ваши и кћери ваше које остависте пасти од мача. Ezekiel 24:22 И чинићете како ја чиним: уста нећете покрити и хлеба ничијег нећете јести; Ezekiel 24:23 И капе ће вам бити на главама и обућа на ногама; нећете тужити ни плакати, него ћете са безакоња својих чилети и уздисаћете један с другим. Ezekiel 24:24 И Језекиљ ће вам бити знак: чинићете све што он чини; кад то дође, познаћете да сам ја Господ Господ. Ezekiel 24:25 А ти, сине човечји, у онај дан кад им узмем силу њихову, радост славе њихове, жељу очију њихових и за чим тежи душа њихова, синове њихове и кћери њихове, Ezekiel 24:26 У тај дан ко побегне, неће ли доћи к теби да ти донесе глас? Ezekiel 24:27 У тај ће се дан отворити уста твоја према оном ко побегне, и говорићеш и нећеш више бити нем; и бићеш им знак, и они ће познати да сам ја Господ. Ezekiel 25:0 Ezekiel 25:1 Опет ми дође реч Господња говорећи: Ezekiel 25:2 Сине човечји, окрени лице своје према синовима Амоновим и пророкуј на њих. Ezekiel 25:3 И реци синовима Амоновим: Чујте реч Господа Господа: Овако вели Господ Господ: Што си говорио: Аха! За светињу моју, што се оскврни, и за земљу Израиљеву, што опусте, и за дом Јудин, што отиде у ропство; Ezekiel 25:4 Зато, ево, ја ћу те дати у наследство источним народима, и поградиће у теби дворове себи, и начиниће себи колибе у теби; они ће јести плодове твоје и пити млеко твоје. Ezekiel 25:5 И од Раве ћу начинити обор камилама и од земље синова Амонових тор овчији, и познаћете да сам ја Господ. Ezekiel 25:6 Јер овако вели Господ Господ: Што си пљескао рукама и лупао ногом и веселио се из срца што си опустошио сву земљу Израиљеву, Ezekiel 25:7 Зато, ево, ја ћу дигнути руку своју на те, и даћу те народима да те плене, и истребићу те између народа и затрћу те између земаља, и искоренићу те, и познаћеш да сам ја Господ. Ezekiel 25:8 Овако вели Господ Господ: Што говори Моав и Сир: Ето, дом је Јудин као сви народи; Ezekiel 25:9 Зато, ево, ја ћу отворити страну Моавову од градова, од градова на међи, красну земљу вет-јесимотску, валмеонску и Киријат-ајимску, Ezekiel 25:10 Народима источним иза земље синова Амонових, и даћу им је у наследство да нема спомена синовима Амоновим међу народима. Ezekiel 25:11 И на Моавцима ћу извршити своје судове, и познаће да сам ја Господ. Ezekiel 25:12 Овако вели Господ Господ: Што се Едом освети дому Јудином и тешко скриви осветивши им се, Ezekiel 25:13 Зато овако вели Господ Господ: Дигнућу руку своју на едомску и истребићу из ње и људе и стоку, и обратићу је у пустош, од Темана до Дедана пашће од мача. Ezekiel 25:14 И осветићу се Едомцима руком народа свог Израиља, и учиниће с Едомцима по гневу мом и по јарости мојој, и познаће моју освету, говори Господ Господ. Ezekiel 25:15 Овако вели Господ Господ: Што Филистеји радише из освете, и осветише се радујући се из срца и потирући из старе мржње, Ezekiel 25:16 Зато овако вели Господ Господ: Ево ја ћу дигнути руку своју на Филистеје, и истребићу Херетеје, и потрћу остатак од приморја. Ezekiel 25:17 И учинићу на њима велику освету карањем гневним, и познаће да сам ја Господ кад извршим освету своју на њима. Ezekiel 26:0 Ezekiel 26:1 А једанаесте године први дан месеца дође ми реч Господња говорећи: Ezekiel 26:2 Сине човечји, што Тир говори за Јерусалим: Ха, ха! Разбише се врата народима, обратише се к мени, напунићу се кад опусте; Ezekiel 26:3 Зато овако вели Господ Господ: Ево мене на те, Тире, и довешћу многе народе на те као да бих довео море с валима његовим. Ezekiel 26:4 И они ће обалити зидове тирске и куле у њему раскопати, и омешћу прах његов и претворићу га у го камен. Ezekiel 26:5 И постаће место да се разастиру мреже усред мора, јер ја говорих, вели Господ Господ, и биће грабеж народима. Ezekiel 26:6 И кћери његове по пољу изгинуће од мача, и познаће да сам ја Господ. Ezekiel 26:7 Јер овако вели Господ Господ: Ево, ја ћу довести на Тир Навуходоносора, цара вавилонског са севера, цара над царевима, с коњима и с колима и с коњицима и с војскама и многим народом. Ezekiel 26:8 Кћери твоје по пољу побиће мачем, и начиниће према теби куле, и ископаће опкопе према теби, и подигнуће према теби штитове. Ezekiel 26:9 И наместиће убојне справе према зидовима твојим, и развалиће куле твоје оружјем својим. Ezekiel 26:10 Од мноштва коња његових покриће те прах, од праске коњика и точкова и кола затрешће се зидови твоји, кад стане улазити на твоја врата као што се улази у град испроваљиван. Ezekiel 26:11 Копитима коња својих изгазиће све улице твоје, побиће народ твој мачем, и ступови силе твоје попадаће на земљу. Ezekiel 26:12 И поплениће благо твоје и разграбити трг твој, и развалиће зидове твоје и лепе куће твоје разорити, и камење твоје и дрва твоја и прах твој бациће у воду. Ezekiel 26:13 И прекинућу јеку песама твојих, и глас китара твојих неће се више чути. Ezekiel 26:14 И учинићу од тебе го камен, бићеш место где се разастиру мреже, нећеш се више сазидати; јер ја Господ говорих, вели Господ Господ. Ezekiel 26:15 Овако вели Господ Господ Тиру: Неће ли се задрмати острва од праске падања твог, кад зајаучу рањеници, кад покољ буде у теби? Ezekiel 26:16 Сви ће кнезови морски сићи с престола својих и скинуће са себе плаште и свући са себе везене хаљине, и обући ће се у страх; седеће на земљи, и дрхтаће сваки час и чудити се теби. Ezekiel 26:17 И нарицаће за тобом и говориће ти: Како пропаде, славни граде! У коме живљаху поморци, који беше јак на мору, ти и становници твоји, који страх задаваху свима који живљаху у теби. Ezekiel 26:18 Сад ће се уздрхтати острва кад паднеш, и смешће се острва по мору од пропасти твоје. Ezekiel 26:19 Јер овако вели Господ Господ: Кад те учиним пустим градом, као што су градови у којима се не живи, кад пустим на те бездану, и велика те вода покрије, Ezekiel 26:20 И кад те свалим с онима који силазе у јаму к старом народу, и наместим те на најдоњим крајевима земље, у пустињи старој с онима који силазе у јаму, да се не живи у теби, тада ћу опет поставити славу у земљи живих. Ezekiel 26:21 Учинићу да будеш страхота кад те нестане, и тражиће те и нећеш се наћи до века, говори Господ Господ. Ezekiel 27:0 Ezekiel 27:1 Опет ми дође реч Господња говорећи: Ezekiel 27:2 И ти сине човечји, наричи за Тиром, Ezekiel 27:3 И реци Тиру, који стоји на уласку морском, који тргује с народима на многим острвима: Овако вели Господ Господ: Тире, ти говораше: Ја сам сасвим леп. Ezekiel 27:4 Међе су ти у срцу морском; који те зидаше, начинише те сасвим лепим. Ezekiel 27:5 Од јела сенирских градише ти даске, кедре с Ливана узимаше да ти граде ступове. Ezekiel 27:6 Од храстова васанских градише ти весла, седишта ти градише од слонове кости и од шимшира с острва китејских. Ezekiel 27:7 Танко платно мисирско изметано разапињао си да су ти једра; порфиром и скерлетом с острва елиских покривао си се. Ezekiel 27:8 Становници сидонски и арвадски беху ти веслари; мудраци твоји, Тире, што беху у теби, беху ти крмари. Ezekiel 27:9 Старешине и мудраци гевалски оправљаху у теби шта би ти се покварило; све лађе морске и лађари беху у теби тргујући с тобом. Ezekiel 27:10 Персијанци и Лудеји и Путеји беху у војсци твојој твоји војници; штитове и шлемове вешаху у теби; они те украшаваху. Ezekiel 27:11 Синови арвадски с твојом војском беху на зидовима твојим унаоколо, и Гамадеји беху у кулама твојим, штитове своје вешаху на зидовима твојим унаоколо, они ти довршиваху лепоту. Ezekiel 27:12 Тарсис трговаше с тобом многим свакојаким благом; са сребром, с гвожђем, с коситером и с оловом долажаху на сајмове твоје. Ezekiel 27:13 Јаван, Тувал и Месех беху твоји трговци; с душама људским и судима бронзаним долажаху на сајмове твоје. Ezekiel 27:14 А који су од дома Тогарминог, с коњима и коњицима и мазгама долажаху на сајмове твоје. Ezekiel 27:15 Синови Деданови беху трговци твоји, многих острва трговина беше у твојим рукама; кости слонове и дрво евеново доношаху ти у промену. Ezekiel 27:16 Сирија трговаше с тобом мноштвом дела твојих, долажаше на сајмове твоје са смарагдом и порфиром и узводом и танким платном, и коралом и ахатом. Ezekiel 27:17 Јуда и земља Израиљева беху твоји трговци, долажаху на сајмове твоје са пшеницом минитском и финичком и медом и уљем и балсамом. Ezekiel 27:18 Дамаск трговаше с тобом мноштвом дела твојих, мноштвом сваког блага, вином хелвонским и белом вуном. Ezekiel 27:19 И Дан и Јаван и Мосел долажаху на сајмове твоје; урађено гвожђе и касију и цимет мењаху с тобом. Ezekiel 27:20 Дедан трговаше с тобом скупоценим простиркама за кола. Ezekiel 27:21 Арапи и сви кнезови кидарски трговаху с тобом; с јагањцима и овновима и јарцима долажаху на сајмове твоје. Ezekiel 27:22 Трговци савски и рамски трговаху с тобом; долажаху на сајмове твоје са свакојаким мирисима и свакојаким драгим камењем и златом. Ezekiel 27:23 Харан и Кана и Еден, трговци савски, Асур и Хилмад трговаху с тобом. Ezekiel 27:24 Ти трговаху с тобом свакојаким стварима, порфиром и узводом и ковчезима богатих накита, који се свезиваху ужима и беху од кедра. Ezekiel 27:25 Лађе тарсиске беху прве у твојој трговини, и ти беше веома пун и веома славан у срцу морском. Ezekiel 27:26 Веслари твоји одвезоше те на пучину; ветар источни разби те усред мора. Ezekiel 27:27 Благо твоје и сајмови твоји, трговина твоја, лађари твоји и крмари твоји и који оправљаху кварне лађе твоје, и трговци твоји и сви војници твоји и сав народ што беше у теби пашће у срце мору кад ти пропаднеш. Ezekiel 27:28 Од вике твојих крмара усколебаће се вали морски. Ezekiel 27:29 И изаћи ће из ложа својих сви веслари, лађари, сви крмари морски, и стаће на земљу. Ezekiel 27:30 И повикаће за тобом гласно и заридати горко, и посуће прахом главе своје и по пепелу ће се ваљати. Ezekiel 27:31 И за тобом ће се начинити ћелави, и припасаће кострет, и плакаће за тобом горко из срца, и горко ће ридати. Ezekiel 27:32 И за тобом ће запевати у жалости својој и нарицаће за тобом: Ко је био као Тир, оборени усред мора? Ezekiel 27:33 Кад излажаху тргови твоји из мора, ситио си многе народе, мноштвом свог богатства и трговине своје обогаћивао си цареве земаљске. Ezekiel 27:34 Кад те разби море на дубокој води, трговина твоја и сав народ твој у теби паде. Ezekiel 27:35 Сви острвљани препадоше се од тебе, и цареви њихови уздрхташе се и пребледеше у лицу. Ezekiel 27:36 Трговци по народима зазвиждаше над тобом: постао си страхота, и неће те бити до века. Ezekiel 28:0 Ezekiel 28:1 Опет ми дође реч Господња говорећи: Ezekiel 28:2 Сине човечји, реци кнезу тирском: Овако вели Господ Господ: Што се понесе срце твоје, те велиш: Ја сам Бог, седим на престолу Божјем усред мора; а човек си а не Бог, и изједначујеш срце своје са срцем Божјим; Ezekiel 28:3 Ето мудрији си од Данила, никаква тајна није сакривена од тебе; Ezekiel 28:4 Стекао си благо мудрошћу својом и разумом својим, и насуо си злата и сребра у ризнице своје; Ezekiel 28:5 Величином мудрости своје у трговини својој умножио си благо своје, те се понесе срце твоје благом твојим; Ezekiel 28:6 Зато овако вели Господ Господ: Што изједначујеш срце своје са срцем Божјим, Ezekiel 28:7 Зато, ево, ја ћу довести на тебе иностранце најљуће између народа, и они ће истргнути мачеве своје на лепоту мудрости твоје, и убиће светлост твоју. Ezekiel 28:8 Свалиће те у јаму и умрећеш усред мора смрћу побијених. Ezekiel 28:9 Хоћеш ли пред крвником својим казати: Ја сам Бог, кад си човек, а не Бог у руци оног који ће те убити? Ezekiel 28:10 Умрећеш смрћу необрезаних од руке туђинске; јер ја рекох, говори Господ Господ. Ezekiel 28:11 Опет ми дође реч Господња говорећи: Ezekiel 28:12 Сине човечји, наричи за царем тирским, и реци му: Овако вели Господ Господ: Ти си печат савршенства, пун си мудрости, и сасвим си леп. Ezekiel 28:13 Био си у Едему, врту Божјем; покривало те је свако драго камење: сарад, топаз, дијамант, хрисолит, оних, јаспис, сафир, карбункул, смарагд и злато; онај дан кад си се родио начињени ти бише бубњи твоји и свирале. Ezekiel 28:14 Ти си био херувим, помазан да заклањаш; и ја те поставих; ти беше на светој гори Божијој, хођаше посред камења огњеног. Ezekiel 28:15 Савршен беше на путевима својим од дана кад се роди докле се не нађе безакоње на теби. Ezekiel 28:16 Од мноштва трговине своје напунио си се изнутра насиља, и грешио си; зато ћу те бацити као нечистоту с горе Божје, и затрћу те између камења огњеног, херувиме заклањачу! Ezekiel 28:17 Срце се твоје понесе лепотом твојом, ти поквари мудрост своју светлошћу својом; бацићу те на земљу, пред цареве ћу те положити да те гледају. Ezekiel 28:18 Од мноштва безакоња свог, од неправде у трговини својој оскврнио си светињу своју; зато ћу извести огањ испред тебе, који ће те прождрети, и обратићу те у пепео на земљи пред свима који те гледају. Ezekiel 28:19 Сви који те познају међу народима препашће се од тебе; бићеш страхота, и неће те бити до века. Ezekiel 28:20 Опет ми дође реч Господња говорећи: Ezekiel 28:21 Сине човечји, окрени лице своје према Сидону, и пророкуј против њега, Ezekiel 28:22 И реци: Овако вели Господ Господ: Ево ме на тебе, Сидоне, и прославићу се усред тебе, и познаће се да сам ја Господ кад извршим судове на њему и посветим се у њему. Ezekiel 28:23 И послаћу помор у њ, и крв на улице његове, и побијени ће падати усред њега од мача, који ће навалити на њих са свих страна, и познаће да сам ја Господ. Ezekiel 28:24 И неће више бити дому Израиљевом трн који боде ни жалац који задаје бол више од свих суседа њихових, који их плене; и познаће да сам ја Господ Господ. Ezekiel 28:25 Овако вели Господ Господ: Кад скупим дом Израиљев из народа међу које су расејани, и посветим се у њима пред народима и населе се у својој земљи коју дадох слузи свом Јакову, Ezekiel 28:26 Тада ће живети у њој без страха, и градиће куће, и садиће винограде, и живеће без страха кад извршим судове на свима који их пленише са свих страна, и познаће да сам ја Господ Бог њихов. Ezekiel 29:0 Ezekiel 29:1 Године десете, десетог месеца, дванаестог дана, дође ми реч Господња говорећи: Ezekiel 29:2 Сине човечји, окрени лице своје према Фараону цару мисирском, и пророкуј против њега и против свега Мисира. Ezekiel 29:3 Говори и реци: Овако вели Господ Господ: ево ме на те, Фараоне царе мисирски, змају велики што лежиш усред река својих, који рече: Моја је река; ја сам је начинио себи. Ezekiel 29:4 Зато ћу ти метнути у чељусти удицу, и учинићу да се рибе у рекама твојим нахватају на крљушти твоје; и извући ћу те из река твојих и све рибе из река твојих нахватане на крљушти твоје. Ezekiel 29:5 И оставићу у пустињи тебе и све рибе из твојих река, и пашћеш на земљу и нећеш се покупити ни сабрати, зверима земаљским и птицама небеским даћу те да те једу. Ezekiel 29:6 И сви ће становници мисирски познати да сам ја Господ; јер су штап од трске дому Израиљевом. Ezekiel 29:7 Кад те ухватише у руку, ти се сломи и расече им све раме; а кад се наслонише на те, ти се преби и прободе им сва бедра. Ezekiel 29:8 Зато овако вели Господ Господ: Ево, ја ћу пустити на те мач, и истребићу из тебе људе и стоку. Ezekiel 29:9 И земља ће се мисирска опустошити и бити пуста, и познаће се да сам ја Господ, јер рече: Моја је река, и ја сам је начинио. Ezekiel 29:10 Зато ево ме на тебе и на реке твоје, и обратићу земљу мисирску у пустош и саму пустињу, од куле синске до међе етиопске. Ezekiel 29:11 Неће прелазити преко ње ногом својом човек, нити ће живинче ногом својом прелазити преко ње, и неће се живети у њој четрдесет година. Ezekiel 29:12 И учинићу од земље мисирске пустош међу земљама опустошеним, и градови ће њени међу пустим градовима бити пустош четрдесет година, и расејаћу Мисирце међу народе и разасућу их по земљама. Ezekiel 29:13 Јер овако вели Господ Господ: После четрдесет година скупићу Мисирце из народа у које буду расејани. Ezekiel 29:14 И повратићу робље мисирско, и довешћу их опет у земљу Патрос, на постојбину њихову, и онде ће бити мало царство. Ezekiel 29:15 Мало ће бити мимо осталих царстава, нити ће се више уздигнути над народе, јер ћу их смањити да не владају народима. Ezekiel 29:16 И неће више бити дому Израиљевом узданица да напомиње безакоње кад би гледали за њима; и познаће да сам ја Господ Господ. Ezekiel 29:17 А двадесет седме године, првог месеца, првог дана, дође ми реч Господња говорећи: Ezekiel 29:18 Сине човечји, Навуходоносор цар вавилонски зададе војсци својој тешку службу против Тира; свака глава оћелави и свако се раме одре, а плате не би ни њему ни војсци његовој од Тира за службу којом служише против њега. Ezekiel 29:19 Зато овако вели Господ Господ: Ево ја дајем Навуходоносору цару вавилонском земљу мисирску, и он ће одвести народ и однети плен и пограбити грабеж, и то ће бити плата његовој војсци. Ezekiel 29:20 За труд којим се трудио око тога дадох му земљу мисирску, јер се за ме трудише, говори Господ Господ. Ezekiel 29:21 У онај ћу дан учинити да нарасте рог дому Израиљевом, и теби ћу отворити уста међу њима, и знаће да сам ја Господ. Ezekiel 30:0 Ezekiel 30:1 Опет ми дође реч Господња говорећи: Ezekiel 30:2 Сине човечји пророкуј и реци: Овако вели Господ Господ: Ридајте: Јаох дана! Ezekiel 30:3 Јер је близу дан, близу је дан Господњи, облачан дан, време народима. Ezekiel 30:4 И мач ће доћи на Мисир, и страх ће бити у етиопској, кад стану падати побијени у Мисиру, кад се зароби мноштво његово и раскопају се темељи његови. Ezekiel 30:5 Етиопљани и Путеји и Лудеји и сва мешавина и Хувеји и синови земаља међу којима је вера, пашће с њима од мача. Ezekiel 30:6 Овако вели Господ: Пашће који подупиру Мисир, и понос силе његове обориће се, од куле синске пашће у њему, говори Господ Господ. Ezekiel 30:7 И биће пусти међу пустим земљама, и градови ће његови бити међу пустим градовима. Ezekiel 30:8 И познаће да сам ја Господ кад запалим огањ у Мисиру и сви се помоћници његови сатру. Ezekiel 30:9 У онај ће дан изаћи посланици од мене на лађама да уплаше етиопску безбрижну, и биће међу њима страх велик као дана мисирског; јер ево, иде. Ezekiel 30:10 Овако вели Господ Господ: Погубићу мноштво мисирско руком Навуходоносора цара вавилонског. Ezekiel 30:11 Он и народ његов с њим, најљући између народа, биће доведени да затру земљу, и извући ће мачеве своје на Мисир и напуниће земљу побијених. Ezekiel 30:12 И исушићу реке, и предаћу земљу у руке злим људима; и опустећу земљу и шта је у њој руком туђинском. Ја Господ говорих. Ezekiel 30:13 Овако вели Господ Господ: и гадне ћу богове потрти, и истребићу ликове у Нофу, и неће више бити кнеза из земље мисирске, и пустићу страх у земљу мисирску. Ezekiel 30:14 И опустошићу Патрос, и упалићу Соан, и извршићу суд на Нову. Ezekiel 30:15 И излићу гнев свој на Син, град мисирски, и истребићу људство у Нову. Ezekiel 30:16 Кад запалим огањ у Мисиру, љуто ће се узмучити Син, и Нов ће се распасти, и Ноф ће бити у тескоби сваки дан. Ezekiel 30:17 Младићи авински и пи-весетски пашће од мача, а девојке ће отићи у ропство. Ezekiel 30:18 И у Тафнесу ће помркнути дан кад поломим онде преворнице мисирске и нестане у њему поноса силе његове; облак ће га покрити; а кћери ће његове отићи у ропство. Ezekiel 30:19 И извршићу судове на Мисиру, и они ће познати да сам ја Господ. Ezekiel 30:20 Опет једанаесте године, првог месеца, седмог дана, дође ми реч Господња говорећи: Ezekiel 30:21 Сине човечји, сломих мишицу Фараону цару мисирском, и ето неће се завити да се лечи, неће се метнути завој нити ће се завити да би се окрепила и могла држати мач. Ezekiel 30:22 Зато овако вели Господ Господ: Ево ме на Фараона цара мисирског, и сломићу му мишице, и здраву и сломљену, и избићу му мач из руке. Ezekiel 30:23 И расејаћу Мисирце по народима, и разасућу их по земљама. Ezekiel 30:24 И укрепићу мишицу цару вавилонском, и даћу му у руку свој мач, и поломићу мишице Фараону, и јечаће пред њим као што јечи човек рањен на смрт. Ezekiel 30:25 Да, укрепићу мишице цару вавилонском, а Фараону ће мишице клонути, и познаће се да сам ја Господ, кад дам мач свој у руку цару вавилонском да њим замахне на земљу мисирску. Ezekiel 30:26 И расејаћу Мисирце међу народима и разасућу их по земљама, и познаће да сам ја Господ. Ezekiel 31:0 Ezekiel 31:1 А једанаесте године, трећег месеца, првог дана, дође ми реч Господња говорећи: Ezekiel 31:2 Сине човечји, кажи Фараону цару мисирском и народу његовом: На шта си налик у величини својој? Ezekiel 31:3 Ето, Асирац беше кедар на Ливану, лепих грана и дебелог хлада и високог раста, коме врхови беху међу густим гранама. Ezekiel 31:4 Вода га одгоји, бездана га узвиси; она рекама својим течаше око његовог стабла и пушташе потоке своје к свим дрветима пољским. Ezekiel 31:5 Зато раст његов надвиси сва дрвета пољска, и умножише се гране његове, и од мноштва воде раширише се одводе његове кад их пушташе. Ezekiel 31:6 На гранама његовим вијаху гнезда све птице небеске, и под гранама његовим све звери пољске лежаху се, и у хладу његовом сеђаху сви велики народи. Ezekiel 31:7 И беше леп величином својом и дужином грана својих, јер му корен беше код велике воде. Ezekiel 31:8 Кедри у врту Божјем не могаху га заклонити, јеле не могаху се изједначити с његовим гранама, и јавори не беху као огранци његови; ниједно дрво у врту Божјем не беше на лепоту тако као он. Ezekiel 31:9 Учиних га лепог мноштвом грана да му завиђаху сва дрвета едемска што беху у врту Божјем. Ezekiel 31:10 Зато овако вели Господ Господ: Што је висок нарастао, и дигао врх свој међу густе гране, и срце се његово понело висином његовом, Ezekiel 31:11 Зато га дадох у руку најсилнијем међу народима да чини с њим шта хоће, одвргох га за безбожност његову. Ezekiel 31:12 И туђинци, најљући између народа, посекоше га и оставише га; гране му попадаше по горама и по свим долинама, и огранци му се изломише по свим потоцима на земљи; и сви народи земаљски отидоше из хлада његовог и оставише га. Ezekiel 31:13 На изваљеном пању његовом станују све птице небеске, и на гранама су његовим све звери пољске, Ezekiel 31:14 Да се не поноси висином својом ни једно дрво крај воде и не диже врха свог међу густе гране, и од свих што се натапају да се ни једно не узда у себе ради своје величине; јер су сви предани на смрт, бачени у најдоњи крај земље међу синове људске с онима који силазе у јаму. Ezekiel 31:15 Овако вели Господ Господ: У који дан сиђе у гроб, учиних жалост, покрих бездану њега ради, и уставих реке њене, и велика вода стаде, и расцвелих за њим Ливан, и сва дрвета пољска повенуше за њим. Ezekiel 31:16 Праском падања његовог устресох народе, кад га свалих у гроб с онима који силазе у јаму; и утешише се на најдоњој страни земље сва дрвета едемска, што је најбоље и најлепше на Ливану, сва што се натапаху. Ezekiel 31:17 И они сиђоше с њим у гроб к онима што су побијени мачем, и мишица његова, и који сеђаху у хладу његовом међу народима. Ezekiel 31:18 На које си међу дрветима едемским налик славом и величином? Али ћеш бити оборен с дрветима едемским у најдоњи крај земље, међу необрезанима ћеш лежати с онима који су побијени мачем. То је Фараон и сав народ његов, говори Господ Господ. Ezekiel 32:0 Ezekiel 32:1 Опет дванаесте године, дванаестог месеца, првог дана, дође ми реч Господња говорећи: Ezekiel 32:2 Сине човечји, наричи за Фараоном царем мисирским, и реци му: Ти си као лавић међу народима и као змај у мору, и пролазиш реке своје и мутиш воду ногама својим и газиш по рекама њеним. Ezekiel 32:3 Овако вели Господ Господ: Разапећу ти мрежу своју са збором многих народа, и извући ће те у мојој мрежи. Ezekiel 32:4 И оставићу те на земљи, и бацићу те у поље, и пустићу све птице небеске да седају на те, и наситићу тобом звери са све земље. Ezekiel 32:5 И разметнућу месо твоје по горама и напунићу долине гомилама од тебе. Ezekiel 32:6 И земљу где пливаш напојићу крвљу твојом до врх гора, и потоци ће бити пуни тебе. Ezekiel 32:7 И кад те угасим, застрећу небо, и звезде на њему помрачити, сунце ћу заклонити облаком, и месец неће светлити светлошћу својом. Ezekiel 32:8 Сва ћу светла видела на небу помрачити за тобом, и пустићу таму на твоју земљу, говори Господ Господ. Ezekiel 32:9 И устрашићу срце многих народа кад објавим пропаст твоју међу народима, по земљама којих не знаш. Ezekiel 32:10 И удивићу тобом многе народе, и цареви ће се њихови згрозити од тебе, кад махнем мачем својим пред њима, и дрхтаће сваки час сваки за душу своју у дан кад паднеш. Ezekiel 32:11 Јер овако вели Господ Господ: Мач цара вавилонског доћи ће на те. Ezekiel 32:12 Мачевима јуначким поваљаћу мноштво твоје, мачевима најљућих између народа; оне ће разорити понос Мисиру, и све ће се мноштво његово потрти. Ezekiel 32:13 И потрћу сву стоку његову покрај великих вода, те их неће више мутити нога човечија нити ће их папак од какве животиње мутити. Ezekiel 32:14 Тада ћу стишати воду њихову, и учинићу да потоци њихови теку као уље, говори Господ Господ. Ezekiel 32:15 Кад опустим земљу мисирску и она буде без свега што је у њој, и побијем све који живе у њој, тада ће познати да сам ја Господ. Ezekiel 32:16 Ово је нарицање што ће се нарицати; тако ће нарицати кћери народне, за Мисиром и за свим мноштвом његовим нарицаће, говори Господ Господ. Ezekiel 32:17 По том дванаесте године, петнаести дан истог месеца, дође ми реч Господња говорећи: Ezekiel 32:18 Сине човечји, наричи за мноштвом мисирским, и свали њих и кћери јаких народа у најдоњи крај земље с онима који силазе у јаму. Ezekiel 32:19 Од кога си лепши? Сиђи и лези с необрезанима. Ezekiel 32:20 Пашће посред побијених мачем, мач је дат, вуците га и све мноштво његово. Ezekiel 32:21 Говориће му најхрабрији јунаци исред гроба с помоћницима његовим, који сиђоше и леже необрезани, побијени мачем. Ezekiel 32:22 Онде је Асирац и сав збор његов, гробови су му око њега, сви су побијени, пали од мача. Ezekiel 32:23 Гробови су му у дну јаме, а збор му је око његовог гроба; сви су побијени, пали од мача, који задаваху страх земљи живих. Ezekiel 32:24 Онде је Елам и све мноштво његово око његовог гроба; сви су побијени, пали од мача, који сиђоше необрезани на најдоњи крај земље, који задаваху страх земљи живих; и носе срамоту своју с онима који силазе у јаму. Ezekiel 32:25 Међу побијенима наместише постељу њему и свему мноштву његовом, гробови су му око њега, сви су необрезани побијени мачем, који задаваху страх земљи живих; и носе срамоту своју с онима који силазе у јаму, метнути су међу побијене. Ezekiel 32:26 Онде је Месех, Тувал и све мноштво његово, гробови су му око њега, сви су необрезани побијени мачем, који задаваху страх земљи живих. Ezekiel 32:27 Али не леже међу јунацима који падоше између необрезаних, који сиђоше у гроб с оружјем својим, и метнуше мачеве под главе своје, и безакоње њихово лежи на костима њиховим, ако и беху јунаци страшни на земљи живих. Ezekiel 32:28 И ти ћеш се сатрти међу необрезанима, и лежаћеш код побијених мачем. Ezekiel 32:29 Онде је Едом, цареви његови и сви кнезови његови, који су са силом својом метнути међу побијене мачем; леже међу необрезанима и с онима који сиђоше у јаму. Ezekiel 32:30 Онде су сви кнезови северни и сви Сидонци, који сиђоше к побијенима са страхом својим, стидећи се силе своје; и леже необрезани с онима који су побијени мачем, и носе срамоту своју с онима који сиђоше у јаму. Ezekiel 32:31 Њих ће видети Фараон, и утешиће се за свим мноштвом својим, Фараон и сва војска његова, побијени мачем, говори Господ Господ. Ezekiel 32:32 Јер зададох свој страх земљи живих, и Фараон ће и све мноштво његово лежати међу необрезанима с онима који су побијени мачем, говори Господ Господ. Ezekiel 33:0 Ezekiel 33:1 Опет ми дође реч Господња говорећи: Ezekiel 33:2 Сине човечји, говори синовима народа свог, и кажи им: Кад пустим на коју земљу мач, ако народ оне земље узме кога између себе, и поставе га себи за стражара, Ezekiel 33:3 И он видевши мач где иде на земљу затруби у трубу, и опомене народ, Ezekiel 33:4 Ако се ко чувши трубу не узме на ум, и мач дошавши погуби га, крв ће његова бити на његовој глави. Ezekiel 33:5 Јер чу глас трубни, и не узе се на ум, крв ће његова бити на њему; да се узе на ум, сачувао би душу своју. Ezekiel 33:6 Ако ли стражар видевши мач где иде не затруби у трубу и народ не буде опоменут, а мач дошав погуби кога између њих, тај ће погинути за своје безакоње, али ћу крв његову искати из руке стражареве. Ezekiel 33:7 И тебе, сине човечји, тебе поставих стражарем дому Израиљевом; слушај дакле реч из мојих уста и опомињи их од мене. Ezekiel 33:8 Кад кажем безбожнику: Безбожниче, погинућеш; а ти не проговориш и не опоменеш безбожника да се прође пута свог; тај ће безбожник погинути за своје безакоње; али ћу крв његову искати из твоје руке. Ezekiel 33:9 Ако ли ти опоменеш безбожника да се врати са свог пута, а он се не врати са свог пута, он ће погинути за своје безакоње, а ти ћеш сачувати душу своју. Ezekiel 33:10 Зато ти, сине човечји, реци дому Израиљевом: Ви говорите овако и кажете: Преступи наши и греси наши на нама су, и с њих пропадамо; како бисмо живели? Ezekiel 33:11 Реци им: Тако био ја жив, говори Господ Господ, није ми мило да умре безбожник, него да се врати безбожник са свог пута и буде жив; вратите се, вратите се са злих путева својих, јер зашто да мрете, доме Израиљев? Ezekiel 33:12 Зато ти, сине човечји, реци синовима народа свог: Праведног неће избавити правда његова кад згреши, и безбожник неће пропасти са безбожности своје кад се врати од безбожности своје, као што праведник не може с ње живети кад згреши. Ezekiel 33:13 Кад кажем праведнику да ће доиста живети, а он се поузда у правду своју па учини неправду, од све правде његове ништа се неће споменути, него ће погинути с неправде своје коју учини. Ezekiel 33:14 А кад кажем безбожнику: Доиста ћеш погинути, а он се обрати од грех свог и стане чинити суд и правду, Ezekiel 33:15 И врати безбожник залог, и врати шта је отео, и стане ходити по уредбама животним не чинећи безакоња, доиста ће бити жив, неће умрети. Ezekiel 33:16 Од свих греха што је згрешио ништа му се неће споменути; чинио је суд и правду, доиста ће жив бити. Ezekiel 33:17 А синови народа твог говоре: Није прав пут Господњи; а њихов пут није прав. Ezekiel 33:18 Кад се праведник одврати од правде своје и учини неправду, погинуће с тога. Ezekiel 33:19 А кад се безбожник одврати од своје безбожности и учини суд и правду, он ће жив бити с тога. Ezekiel 33:20 А ви говорите: Није прав пут Господњи. Судићу вам, доме Израиљев, свакоме по путевима његовим. Ezekiel 33:21 А дванаесте године робовања нашег, десетог месеца, петог дана дође к мени један који утече из Јерусалима, и рече: Узе се град. Ezekiel 33:22 А рука Господња дође нада ме увече пре него дође онај што побеже, и отвори ми уста докле онај дође к мени ујутру; отворише ми се уста, те више не ћутах. Ezekiel 33:23 И дође ми реч Господња говорећи: Ezekiel 33:24 Сине човечји, који живе у оним пустолинама у земљи Израиљевој говоре и кажу: Аврам беше један, и наследи ову земљу; а нас је много; нама је дата ова земља у наследство. Ezekiel 33:25 Зато им реци: Овако вели Господ Господ: Једете с крвљу, и очи своје подижете ка гадним боговима својим, и крв проливате, и хоћете да наследите земљу? Ezekiel 33:26 Опирете се на мач свој, чините гадове, и скврните сваки жену ближњег свог, и хоћете да наследите земљу? Ezekiel 33:27 Овако им реци: Овако вели Господ Господ: Тако ја жив био, који су у пустолинама, пашће од мача; и који је у пољу, зверима ћу га дати да га изједу; а који су по градовима и по пећинама, од помора ће помрети. Ezekiel 33:28 Тако ћу сасвим опустети ту земљу, и нестаће поноса силе њене, и опустеће горе Израиљеве да неће нико пролазити. Ezekiel 33:29 И они ће познати да сам ја Господ кад земљу сасвим опустим за све гадове њихове што чинише. Ezekiel 33:30 А о теби, сине човечји, синови народа твог казују о теби уза зидове и на вратима кућним, и говоре један другом, сваки брату свом, и веле: Ходите и чујте каква реч дође од Господа. Ezekiel 33:31 И долазе к теби као кад се народ скупља, и народ мој седа пред тобом, и слуша речи твоје, али их не извршује; у устима су им љупке, а срце њихово иде за својим лакомством. Ezekiel 33:32 И гле, ти си им као љупка песма, као човек лепог гласа и који добро свира; слушају речи твоје, али их не извршују. Ezekiel 33:33 Али кад то дође, а ево иде, онда ће познати да је био пророк међу њима. Ezekiel 34:0 Ezekiel 34:1 Опет ми дође реч Господња говорећи: Ezekiel 34:2 Сине човечји, пророкуј против пастира Израиљевих, пророкуј и реци тим пастирима: Овако вели Господ Господ: Тешко пастирима Израиљевим који пасу сами себе! Не треба ли стадо да пасу пастири? Ezekiel 34:3 Претилину једете и вуном се одевате, кољете товно, стада не пасете. Ezekiel 34:4 Слабих не крепите, и болесне не лечите, рањене не завијате, одагнане не доводите натраг, изгубљене не тражите, него силом и жестином господарите над њима. Ezekiel 34:5 И распршаше се немајући пастира, и распршавши се посташе храна свим зверима пољским. Ezekiel 34:6 Овце моје лутају по свим горама и по свим високим хумовима; и по свој земљи распршане су овце моје, и нема никога да пита за њих, никога да их тражи. Ezekiel 34:7 Зато, пастири, чујте реч Господњу; Ezekiel 34:8 Тако ја био жив, говори Господ Господ, што стадо моје поста грабеж, и овце моје посташе храна свим зверима пољским немајући пастира, и пастири моји не траже стада мог, него пастири пасу сами себе, а стада мог не пасу; Ezekiel 34:9 Зато, пастири, чујте реч Господњу; Ezekiel 34:10 Овако вели Господ Господ: Ево ме на те пастире, и искаћу стадо своје из њихових руку, и нећу им дати више да пасу стадо, и неће више пастири пасти сами себе, него ћу отети овце своје из уста њихових и неће им бити храна. Ezekiel 34:11 Јер овако вели Господ Господ: Ево ме, ја ћу тражити овце своје и гледати их. Ezekiel 34:12 Као што пастир тражи стадо своје кад је код оваца својих распршених, тако ћу тражити овце своје и отећу их из свих места куда се распршаше кад беше облачно и мрачно. Ezekiel 34:13 И извешћу их из народа, и покупићу их из земаља, и довешћу их у земљу њихову, и пашћу их на горама Израиљевим покрај потока и по свим местима насељеним у земљи. Ezekiel 34:14 На доброј паши пашћу их, и тор ће им бити на високим горама израиљевим; онде ће лежати у добром тору и по обилатој ће паши пасти на горама Израиљевим. Ezekiel 34:15 Ја ћу пасти стадо своје, и ја ћу их одмарати, говори Господ Господ. Ezekiel 34:16 Тражићу изгубљену, и довешћу натраг одагнану, и рањену ћу завити и болесну окрепити; а товну ћу и јаку потрти, пашћу их право. Ezekiel 34:17 А вама, стадо моје, овако говори Господ Господ: Ево ја ћу судити између овце и овце, између овнова и јараца. Ezekiel 34:18 Мало ли вам је што пасете на доброј паши, него остатак паше своје газите ногама својим? И што пијете бистру воду, него остатак мутите ногама својим? Ezekiel 34:19 А моје овце пасу што ви ногама својим изгазите, и пију што ви замутите ногама својим. Ezekiel 34:20 Зато овако им вели Господ Господ: Ево ме, ја ћу судити између овце дебеле и овце мршаве. Ezekiel 34:21 Што боцима и раменима отискујете и розима својим бодете све болесне тако да их разагнасте напоље, Ezekiel 34:22 Зато ћу избавити стадо своје да не буде више грабеж, и судићу између овце и овце. Ezekiel 34:23 И подигнућу им једног пастира који ће их пасти, слугу свог Давида; он ће их пасти и биће им пастир. Ezekiel 34:24 А ја Господ бићу им Бог, и слуга мој Давид кнез међу њима. Ја Господ рекох. Ezekiel 34:25 И учинићу с њима завет мирни, истребићу зле звери из земље, и они ће живети у пустињи без страха и спаваће у шумама. Ezekiel 34:26 И благословићу њих и шта је око горе моје, и пуштаћу дажд на време; дажди ће благословни бити. Ezekiel 34:27 И дрвета ће пољска рађати свој род, и земља ће рађати свој род; и они ће бити у својој земљи без страха, и познаће да сам ја Господ кад поломим палице јарма њиховог, и избавим их из руку оних који их заробише. Ezekiel 34:28 И неће више бити плен народима, и звери земаљске неће их јести, него ће живети без страха и нико их неће плашити. Ezekiel 34:29 И подигнућу им биљку за славу, и неће више умирати од глади у земљи, нити ће подносити срамоту од народа. Ezekiel 34:30 И познаће да сам ја Господ Бог њихов с њима, и они, дом Израиљев, да су мој народ, говори Господ Господ. Ezekiel 34:31 А ви сте стадо моје, овце паше моје, ви људи, а ја сам Бог ваш, говори Господ Господ. Ezekiel 35:0 Ezekiel 35:1 Опет ми дође реч Господња говорећи: Ezekiel 35:2 Сине човечји, окрени лице своје према гори Сиру и пророкуј против ње. Ezekiel 35:3 И реци: Овако вели Господ Господ: ево ме на тебе, горо Сире! И дигнућу руку своју на те, и опустећу те сасвим. Ezekiel 35:4 Градове ћу твоје опустети, и ти ћеш бити пустош, и познаћеш да сам ја Господ. Ezekiel 35:5 Што је у тебе вечно непријатељство, и расипаш синове Израиљеве мачем у невољи њиховој, кад је крај безакоњу њиховом, Ezekiel 35:6 Зато, тако ја био жив, говори Господ Господ, крви ћу те предати и крв ће те гонити, јер не мрзиш на крв, крв ће те гонити. Ezekiel 35:7 И обратићу гору Сир сасвим у пустош, да нико неће долазити ни одлазити. Ezekiel 35:8 И напунићу горе њене побијених њених; на хумовима твојим и у долинама твојим и по свим потоцима твојим падаће побијени од мача. Ezekiel 35:9 Вечну пустињу начинићу од тебе и градови се твоји неће оправити, и познаћете да сам ја Господ. Ezekiel 35:10 Што говориш: Ова два народа и ове две земље моје ће бити, и наследићемо их, ако и јесте Господ био онде, Ezekiel 35:11 Зато, тако ја жив био, говори Господ Господ, учинићу по гневу твом и по зависти твојој, с којом си поступала из мржње према њима, и бићу познат међу њима кад ти судим. Ezekiel 35:12 И познаћеш да сам ја Господ чуо све твоје хуле које си говорила на горе Израиљеве рекавши: Опустеше, нама су дане да их једемо. Ezekiel 35:13 И величасте се супрот мени устима својим, и множисте на ме речи своје; чуо сам. Ezekiel 35:14 Овако вели Господ Господ: Кад се сва земља стане веселити, тебе ћу опустети. Ezekiel 35:15 Како си се ти веселила наследству дома Израиљевог што опусте, тако ћу и тебе учинити: опустећеш, горо Сире, и сва земљо едомска; и познаће се да сам ја Господ. Ezekiel 36:0 Ezekiel 36:1 Ти, сине човечји, пророкуј горама Израиљевим, и реци: Горе Израиљеве, чујте реч Господњу. Ezekiel 36:2 Овако вели Господ Господ: Што непријатељ говори за вас: Ха ха! Вечне висине посташе наше наследство; Ezekiel 36:3 Зато пророкуј и реци: Овако вели Господ Господ: Што вас пустоше и прождиру са свих страна, да постанете наследство осталим народима, и постасте прича и руг народима, Ezekiel 36:4 Зато, горе Израиљеве, чујте реч Господа Господа; овако вели Господ горама Израиљевим и хумовима, потоцима и долинама, и пустим развалинама и градовима остављеним, које посташе грабеж и подсмех осталим народима унаоколо, Ezekiel 36:5 Зато овако вели Господ Господ: У огњу ревности своје говорих против осталих народа и против све едомске, што освојише моју земљу радујући се из свега срца и ругајући се из душе да би је опленили. Ezekiel 36:6 Зато пророкуј за земљу Израиљеву, и реци горама и хумовима, потоцима и долинама: Овако вели Господ Господ: Ево, ја говорих у ревности својој и у јарости својој; што подносите срамоту од народа, Ezekiel 36:7 Зато овако вели Господ Господ: Ја подигох руку своју да ће народи што су око нас носити срамоту своју. Ezekiel 36:8 А ви, горе Израиљеве, пуштаћете гране своје, и род свој носићете народу мом Израиљу, јер ће скоро доћи. Ezekiel 36:9 Јер ево ме код вас, и гледаћу вас, и бићете рађене и засеване. Ezekiel 36:10 И умножићу у вама људе, дом Израиљев сав колики је, и градови ће се населити и пустолине саградити. Ezekiel 36:11 Умножићу у вама људе и стоку, и намножиће се и наплодити, и населићу вас како бисте пре; и учинићу вам добра више него пре; и познаћете да сам ја Господ. Ezekiel 36:12 И довешћу к вама људе, народ свој Израиља, и наследиће вас, и бићете им наследство, и нећете их више затирати. Ezekiel 36:13 Овако вели Господ Господ: Што вам говоре да сте земља која прождире људе и затире своје народе, Ezekiel 36:14 Зато нећеш више прождирати људи, и народа својих нећеш више затирати, говори Господ Господ. Ezekiel 36:15 И нећу дати да се више у теби чује срамота од народа, и руга од народа нећеш више подносити, и нећеш више затирати својих народа, говори Господ Господ. Ezekiel 36:16 Опет ми дође реч Господња говорећи: Ezekiel 36:17 Сине човечји, дом Израиљев живећи у својој земљи оскврни је својим путем и својим делима; пут њихов беше преда мном као нечистота жене одвојене. Ezekiel 36:18 Зато излих гнев свој на њих ради крви коју пролише на земљу и ради гадних богова њихових, којима је оскврнише. Ezekiel 36:19 И расејах их по народима, и разасуше се по земљама; по путевима њиховим и по делима њиховим судих им. Ezekiel 36:20 И кад дођоше међу народе, где год дођоше оскврнише свето име моје, а за њих се говораше да су Господњи народ и да су из земље његове изашли. Ezekiel 36:21 Али ми се сажали ради светог имена мог, које оскврни дом Израиљев у народима у које дође. Ezekiel 36:22 Зато реци дому Израиљевом: Овако вели Господ Господ: Нећу вас ради учинити, доме Израиљев, него ради светог имена свог, које оскврнисте у народима у које дођосте; Ezekiel 36:23 И посветићу име своје велико оскврњено у народима, које ви оскврнисте међу њима; и народи ће познати да сам ја Господ, говори Господ Господ, кад се посветим у вама пред њима. Ezekiel 36:24 Јер ћу вас узети из народа, и покупићу вас из свих земаља, и довешћу вас у вашу земљу. Ezekiel 36:25 И покропићу вас водом чистом, и бићете чисти; ја ћу вас очистити од свих нечистота ваших и од свих гадних богова ваших. Ezekiel 36:26 И даћу вам ново срце, и нов ћу дух метнути у вас, и извадићу камено срце из тела вашег, и даћу вам срце месно. Ezekiel 36:27 И дух свој метнућу у вас, и учинићу да ходите по мојим уредбама и законе моје да држите и извршујете. Ezekiel 36:28 И наставаћете у земљи коју сам дао оцима вашим, и бићете ми народ и ја ћу вам бити Бог. Ezekiel 36:29 И опростићу вас свих нечистота ваших, и дозваћу жито и умножићу га, и нећу пустити на вас глади. Ezekiel 36:30 И умножићу род на дрветима и род на њиви, те нећете више подносити срамоте међу народима са глади. Ezekiel 36:31 И опоменућете се злих путева својих и дела својих која не беху добра, и сами ћете себи бити мрски за безакоња своја и за гадове своје. Ezekiel 36:32 Нећу вас ради учинити, говори Господ Господ; знајте; посрамите се и постидите се путева својих, доме Израиљев. Ezekiel 36:33 Овако вели Господ Господ: Кад вас очистим од свих безакоња ваших, населићу градове, и пустолине ће се опет саградити. Ezekiel 36:34 И пуста ће се земља радити, што је била пуста пред сваким који пролажаше. Ezekiel 36:35 И рећи ће се: Земља ова што беше пуста поста као врт едемски, и градови што беху пусти, разваљени и раскопани, утврдише се и населише се. Ezekiel 36:36 И народи који остану око вас познаће да ја Господ саграђујем разваљено и засађујем опустело. Ја Господ рекох, и учинићу. Ezekiel 36:37 Овако вели Господ Господ: још ће ме тражити дом Израиљев да им учиним, да их умножим људима као стадо. Ezekiel 36:38 Као свето стадо, као стадо у Јерусалиму о празницима њиховим, тако ће пусти градови бити пуни стада људи, и познаће да сам ја Господ. Ezekiel 37:0 Ezekiel 37:1 Рука Господња дође нада ме, и Господ ме изведе у духу, и постави ме усред поља, које беше пуно кости. Ezekiel 37:2 И проведе ме покрај њих унаоколо, и гле, беше их врло много у пољу, и гле, беху врло суве. Ezekiel 37:3 И рече ми: Сине човечји, хоће ли оживети ове кости? А ја рекох: Господе Господе, Ти знаш. Ezekiel 37:4 Тада ми рече: Пророкуј за те кости, и кажи им: Сухе кости, чујте реч Господњу. Ezekiel 37:5 Овако говори Господ Господ овим костима: Гле, ја ћу метнути у вас дух, и оживећете. Ezekiel 37:6 И метнућу на вас жиле, и обложићу вас месом, и навући ћу на вас кожу, и метнућу у вас дух, и оживећете, и познаћете да сам ја Господ. Ezekiel 37:7 Тада стадох пророковати, како ми се заповеди; а кад пророковах, наста глас, и гле потрес, и кости се прибираху свака ка својој кости. Ezekiel 37:8 И погледах, и гле, по њима изиђоше жиле и месо, и озго се кожа навуче; али духа не беше у њима. Ezekiel 37:9 Тада ми рече: Пророкуј духу, пророкуј, сине човечји, и реци духу: Овако вели Господ Господ: Од четири ветра дођи, душе, и дуни на ове побијене да оживе. Ezekiel 37:10 И пророковах, како ми се заповеди, и уђе у њих дух, и оживеше, и стадоше на ноге, беше војска врло велика. Ezekiel 37:11 Тада ми рече: Сине човечји, ове су кости сав дом Израиљев; гле, говоре: Посахнуше кости наше и прође надање наше, пропадосмо. Ezekiel 37:12 Зато пророкуј, и кажи им: Овако вели Господ Господ: Ево, ја ћу отворити гробове ваше, и извешћу вас из гробова ваших, народе мој, и довешћу вас у земљу Израиљеву. Ezekiel 37:13 И познаћете да сам ја Господ, кад отворим гробове ваше, и изведем вас из гробова ваших, народе мој. Ezekiel 37:14 И метнућу дух свој у вас да оживите, и населићу вас у вашој земљи, и познаћете да ја говорим и чиним, говори Господ. Ezekiel 37:15 Опет ми дође реч Господња говорећи: Ezekiel 37:16 Ти, сине човечји, узми једно дрво, и напиши на њему: Јуди и синовима Израиљевим, друговима његовим. Па онда узми друго дрво, и на њему напиши: Јосифу дрво Јефремово и свега дома Израиљевог, другова његових. Ezekiel 37:17 И састави их једно с другим да буду као једно у твојој руци. Ezekiel 37:18 И кад ти кажу синови твог народа говорећи: Хоћеш ли нам казати шта ти је то? Ezekiel 37:19 Реци им: Овако вели Господ Господ: Ево, ја ћу узети дрво Јосифово, што је у Јефремовој руци, и племена Израиљевих, другова његових, и саставићу га с дрветом Јудиним, и начинићу од њих једно дрво, и биће једно у мојој руци. Ezekiel 37:20 И дрвета, на којима напишеш, нека ти буду у руци пред њима. Ezekiel 37:21 И реци им: Овако вели Господ Господ: Ево, ја ћу узети синове Израиљеве из народа у које отидоше, и сабраћу их одсвуда, и довешћу их у земљу њихову. Ezekiel 37:22 И начинићу од њих један народ у земљи, на горама Израиљевим, и један ће цар бити цар свима њима, нити ће више бити два народа, нити ће више бити раздељени у два царства. Ezekiel 37:23 И неће се више скврнити гадним боговима својим ни гнусобама својим нити каквим преступима својим, и избавићу их из свих станова њихових у којима грешише, и очистићу их, и они ће ми бити народ и ја ћу им бити Бог. Ezekiel 37:24 И слуга мој Давид биће им цар, и сви ће имати једног пастира, и ходиће по мојим законима, и уредбе ће моје држати и извршавати. Ezekiel 37:25 И седиће у земљи коју дадох слузи свом Јакову, у којој седеше оци ваши; у њој ће седети они и синови њихови и синови синова њихових довека, и Давид слуга мој биће им кнез до века. Ezekiel 37:26 И учинићу с њима завет мирни, биће вечан завет с њима, и утврдићу их и умножићу их, и наместићу светињу своју усред њих навек. Ezekiel 37:27 И шатор ће мој бити код њих, и ја ћу им бити Бог и они ће ми бити народ. Ezekiel 37:28 И народ ће познати да сам ја Господ који посвећујем Израиља, кад светиња моја буде усред њих до века. Ezekiel 38:0 Ezekiel 38:1 Опет ми дође реч Господња говорећи: Ezekiel 38:2 Сине човечји, окрени лице своје према Гогу у земљи Магогу, кнезу и глави у Месеху и Тувалу, и пророкуј на њ; Ezekiel 38:3 И реци: Овако вели Господ Господ: ево ме на тебе, Гоже, кнеже и главо Месеху и Тувалу; Ezekiel 38:4 И вратићу те натраг, и метнућу ти жвале у чељусти, и извешћу тебе и сву војску твоју, коње и коњике, све добро одевене, збор велики са штитовима и штитићима, све који мачем машу, Ezekiel 38:5 С њима Персијанце, Етиопљане и Путеје, све са штитовима и под шлемовима, Ezekiel 38:6 Гомера и све чете његове, дом Тогармин са северног краја и све чете његове, многе народе с тобом. Ezekiel 38:7 Приправи све и спреми се ти и све људство твоје, што се сабрало код тебе, и буди им стражар. Ezekiel 38:8 После много времена бићеш похођен, и последњих година доћи ћеш у земљу избављену од мача и сабрану из многих народа, у горе Израиљеве, које беху једнако пусте, а они ће изведени из народа сви живети без страха. Ezekiel 38:9 И подигнућеш се, и доћи ћеш као бура, бићеш као облак да покријеш земљу ти и све чете твоје и многи народи с тобом. Ezekiel 38:10 Овако вели Господ Господ: и тада ће ти доћи у срце ствари, и смишљаћеш зле мисли. Ezekiel 38:11 И рећи ћеш: Идем на земљу где су села, и ударићу на мирни народ који живи без страха, који сви живе у местима без зидова и немају ни преворница ни врата, Ezekiel 38:12 Да наплениш плена и награбиш грабежа, да посегнеш руком својом на пустиње насељене и на народ сабрани из народа, који се бави стоком и имањем, и живи усред земље. Ezekiel 38:13 Сава и Дедан и трговци тарсиски и сви лавићи његови казаће ти: Јеси ли дошао да плениш плен? Јеси ли скупио људство своје да грабиш грабеж? Да однесеш сребро и злато, да узмеш стоку и трг, да наплениш много плена? Ezekiel 38:14 Зато пророкуј, сине човечји, и реци Гогу: Овако вели Господ Господ: У оно време, кад ће мој народ Израиљ живети без страха, нећеш ли знати? Ezekiel 38:15 И доћи ћеш из свог места, са северног краја, ти и многи народи с тобом, сви јашући на коњима, мноштво велико и војска велика. Ezekiel 38:16 И подигнућеш се на мој народ Израиља као облак да покријеш земљу, у последње време довешћу те на земљу своју да ме познаду народи кад се посветим у теби пред њима, Гоже! Ezekiel 38:17 Овако вели Господ Господ: Ниси ли ти онај о коме говорих у старо време преко слуга својих, пророка Израиљевих, који пророковаше у оно време годинама да ћу те довести на њих. Ezekiel 38:18 А кад дође Гог на земљу Израиљеву, говори Господ Господ, онда ће се подигнути јарост моја у гневу мом. Ezekiel 38:19 И у ревности својој, у огњу гнева свог говорићу: доиста, тада ће бити дрхат велики у земљи Израиљевој. Ezekiel 38:20 И рибе морске и птице небеске и звери пољске и све што гамиже по земљи, и сви људи по земљи задрхтаће од мене, и горе ће се развалити и врлети попадати, и сви ће зидови попадати на земљу. Ezekiel 38:21 И дозваћу на њ мач по свим горама својим, говори Господ Господ: Мач ће се сваког обратити на брата његовог. Ezekiel 38:22 И судићу му помором и крвљу; и пустићу на њ и на чете његове и на многе народе, који буду с њим, силан дажд, камење од града, огањ и сумпор. Ezekiel 38:23 И прославићу се и посветићу се и бићу познат пред многим народима, и познаће да сам ја Господ. Ezekiel 39:0 Ezekiel 39:1 Ти дакле, сине човечји, пророкуј против Гога, и реци: Овако вели Господ Господ: Ево ме на те, Гоже, кнеже и главо Месеху и Тувалу. Ezekiel 39:2 И вратићу те натраг и водићу те, и извешћу те из северних крајева и довешћу те на горе Израиљеве. Ezekiel 39:3 И избићу ти лук твој из леве руке, и просућу ти из десне руке стреле. Ezekiel 39:4 На горама ћеш Израиљевим пасти ти и све чете твоје и народи који буду с тобом; птицама, свакојаким птицама крилатим и зверима пољским даћу те да те изједу. Ezekiel 39:5 На пољу ћеш пасти, јер ја рекох, говори Господ Господ. Ezekiel 39:6 И пустићу огањ на Магога и на оне који живе на острвима без страха; и познаће да сам ја Господ. Ezekiel 39:7 И свето име своје обзнанићу усред народа свог Израиља, и нећу више дати да се скврни свето име моје, него ће познати народи да сам ја Господ, Светац у Израиљу. Ezekiel 39:8 Ево, доћи ће, и збиће се, говори Господ Господ; то је дан за који говорих. Ezekiel 39:9 Тада ће изаћи становници градова Израиљевих, и наложиће на огањ и спалиће оружје и штитове и штитиће, лукове и стреле, сулице и копља, и ложиће их на огањ седам година. Ezekiel 39:10 И неће носити дрва из поља, нити ће сећи у шуми, него ће оружје ложити на огањ, и оплениће оне који их пленише, и поотимаће од оних који од њих отимаше, говори Господ Господ. Ezekiel 39:11 И у то ћу време дати Гогу место за гроб онде у Израиљу, долину којом се иде на исток к мору, и она ће стиснути уста путницима; онде ће бити погребен Гог и све мноштво његово, и прозваће се долина мноштва Гоговог. Ezekiel 39:12 И укопаваће их дом Израиљев седам месеци, да би очистили земљу. Ezekiel 39:13 И укопаваће их сав народ, и биће им на славу у онај дан кад се прославим, говори Господ Господ. Ezekiel 39:14 И одвојиће људе који ће једнако ићи по земљи и с онима који пролазе укопавати оне који би остали по земљи да је очисте; после седам месеца тражиће. Ezekiel 39:15 И проходиће земљу и ићи по њој, и ко види кости људске, начиниће код њих знак, докле их не укопају гробари у долини мноштва Гоговог. Ezekiel 39:16 А и граду ће бити име Амона; и тако ће очистити земљу. Ezekiel 39:17 Ти, дакле, сине човечји, овако говори Господ Господ, реци птицама, свакојаким птицама и свим зверима пољским: Скупите се и ходите, саберите се са свих страна на жртву моју, коју кољем за вас, на велику жртву на горама Израиљевим, и јешћете меса и пићете крви; Ezekiel 39:18 Јешћете меса јуначког и пићете крви кнезова земаљских, овнова, јагањаца и јараца и телаца, све угојене стоке васанске. Ezekiel 39:19 И јешћете претилине да ћете се наситити, и пићете крви да ћете се опити од жртава мојих што ћу вам наклати. Ezekiel 39:20 И наситићете се за мојим столом коња и коњика, јунака и свакојаких војника, говори Господ Господ. Ezekiel 39:21 И пустићу славу своју међу народе, и сви ће народи видети суд мој који ћу учинити и моју руку коју ћу дигнути на њих. Ezekiel 39:22 И познаће дом Израиљев да сам ја Господ Бог њихов, од оног дана и после. Ezekiel 39:23 И народи ће познати да се за своје безакоње зароби дом Израиљев, што мени згрешише, те сакрих лице своје од њих, и дадох их у руке непријатељима њиховим, и сви падоше од мача. Ezekiel 39:24 По нечистоти њиховој и по преступу њихову учиних им и сакрих лице своје од њих. Ezekiel 39:25 Тога ради овако говори Господ Господ: Повратићу робље Јаковљево и смиловаћу се свему дому Израиљевом и ревноваћу за свето име своје, Ezekiel 39:26 Пошто поднесу срамоту своју и све преступе своје, којима ми преступише док сеђаху у својој земљи без страха и никога не беше да их плаши, Ezekiel 39:27 Кад их доведем натраг из народа и саберем их из земаља непријатеља њихових, и посветим се у њима пред многим народима. Ezekiel 39:28 И познаће да сам ја Господ Бог њихов кад одведавши их у ропство међу народе опет их саберем у земљу њихову не оставивши их ниједнога онде. Ezekiel 39:29 И нећу више крити лице своје од њих кад излијем Дух свој на дом Израиљев, говори Господ Господ. Ezekiel 40:0 Ezekiel 40:1 Двадесет пете године робовања нашег, у почетку године, десети дан месеца, четрнаесте године од како се узе град, исти дан дође нада ме рука Господња и одведе ме онамо. Ezekiel 40:2 Утварама Божјим одведе ме у земљу Израиљеву, и постави ме на гору врло високу, на којој беше с југа као саграђен град. Ezekiel 40:3 И одведе ме онамо, и гле, човек, који на очи беше као од бронзе, с ужем ланеним у руци и с трском мерачком, и стајаше на вратима. Ezekiel 40:4 И проговори ми тај човек: Сине човечји, гледај очима својим и слушај ушима својим, и узми на ум све што ћу ти показати, јер си доведен овамо да ти покажем; кажи дому Израиљевом све што видиш. Ezekiel 40:5 И гле, беше зид споља око дома, а у руци оном човеку трска мерачка од шест лаката, а лакат беше с подланице дужи од обичног; и измери грађевину у ширину, и беше једна трска, и у висину, и беше једна трска. Ezekiel 40:6 Па дође на врата која беху према истоку, и изиђе уз басамаке, и измери један праг вратима, и беше у ширину једна трска, и други праг, и беше у ширину једна трска; Ezekiel 40:7 И клети, и свака беше једну трску дуга и једну трску широка; а између клети беше пет лаката; и праг на вратима код трема на унутрашњим вратима, и беше с једне трске. Ezekiel 40:8 И измери трем на вратима унутрашњим, и беше једна трска. Ezekiel 40:9 И измери трем на вратима, и беше осам лаката; и довратнике им, и беху два лакта; а трем на вратима беше изнутра; Ezekiel 40:10 И клети код врата према истоку беху три амо и три тамо, једне мере све три, и једне мере беху довратници тамо и амо. Ezekiel 40:11 И измери ширину вратима, и беше десет лаката, и тринаест лаката беше у дужину вратима. Ezekiel 40:12 И пред клетима беше места један лакат, и за један лакат беше места с друге стране, и у свакој клети беше шест лаката од туда и шест лаката од овуда. Ezekiel 40:13 После измери врата од крова једне клети до крова друге, и беше у ширину двадесет и пет лаката, врата према вратима. Ezekiel 40:14 И начини довратнике од шездесет лаката, и пред довратницима трем на вратима унаоколо. Ezekiel 40:15 И од лица врата на која се улази до лица трема на унутрашњим вратима беше педесет лаката. Ezekiel 40:16 И беху прозори на клетима и на довратницима њиховим сужени унутра око врата, тако и на тремовима, прозори беху изнутра свуда унаоколо, и по довратницима палме. Ezekiel 40:17 Потом ме уведе у спољашњи трем, и гле, беху клети и под начињен свуда унаоколо у трему, тридесет клети на поду. Ezekiel 40:18 А тај под покрај врата према дужини врата беше нижи под. Ezekiel 40:19 Потом измери ширину од лица доњих врата до лица унутрашњег трема споља, и беше сто лаката к истоку и северу. Ezekiel 40:20 И врата која беху к северу на трему спољашњем измери у дужину и у ширину; Ezekiel 40:21 И беху три клети тамо и три амо, и довратници им и тремови беху исте мере као у првих врата; педесет лаката беше у дужину а у ширину двадесет и пет лаката; Ezekiel 40:22 И прозори им и тремови и палме беху на меру као на вратима која гледају на исток, и иђаше се к њима уза седам басамака, и тремови беху пред њима. Ezekiel 40:23 И врата од унутрашњег трема беху према вратима северним и источним, и измери од врата до врата, и беше сто лаката. Ezekiel 40:24 После ме одведе к југу, и гле, беху врата према југу; и измери им довратнике и тремове, и беше иста мера. Ezekiel 40:25 И беху прозори на њима и на тремовима њиховим унаоколо као они прозори; педесет лаката беше у дужину и двадесет и пет лаката у ширину. Ezekiel 40:26 И иђаше се к њима уза седам басамака, и тремови беху пред њима, и палме једна од туда, а једна од овуда по довратницима. Ezekiel 40:27 И врата од унутрашњег трема беху према југу; и измери од врата до врата к југу, и беше сто лаката. Ezekiel 40:28 Тада ме уведе у унутрашњи трем јужним вратима; и измери јужна врата, и беше иста мера. Ezekiel 40:29 И клети њихове и довратници и тремови беху исте мере, и прозори на њима и на тремовима унаоколо; педесет лаката беше у дужину, и двадесет и пет лаката у ширину. Ezekiel 40:30 И тремови беху унаоколо, двадесет и пет лаката у дужину и пет лаката у ширину. Ezekiel 40:31 И тремови им беху према спољашњем трему, и палме по довратницима, и уз осам басамака иђаше се к њима. Ezekiel 40:32 Потом ме одведе у унутрашњи трем к истоку, и измери врата, и беше иста мера; Ezekiel 40:33 И клети им и довратници и тремови беху исте мере; и беху прозори на њима и на тремовима њиховим унаоколо; у дужину беше педесет лаката, а у ширину двадесет и пет лаката; Ezekiel 40:34 И тремови им беху према спољашњем трему, и палме по довратницима и тамо и амо, и уз осам басамака иђаше се к њима. Ezekiel 40:35 Потом одведе ме на северна врата и измери их, и беху исте мере. Ezekiel 40:36 Тако и клети им и довратници и тремови и прозори унаоколо; у дужину педесет лаката, а у ширину двадесет и пет лаката. Ezekiel 40:37 И довратници им беху према спољашњем трему, и палме по довратницима и тамо и амо, и уз осам басамака иђаше се к њима. Ezekiel 40:38 И клети с вратима беху код довратника тих врата, онде се праху жртве паљенице. Ezekiel 40:39 А у трему од врата беху два стола с једне стране и два стола с друге стране да се на њима кољу жртве паљенице и жртве за грех и за кривицу; Ezekiel 40:40 И на страни споља како се улази на северна врата беху два стола, и на другој страни у трему од истих врата беху два стола; Ezekiel 40:41 Четири стола беху с једне стране и четири с друге стране уз врата, осам столова, на којима се кољаше. Ezekiel 40:42 А четири стола за жртву паљеницу беху од тесаног камена, у дужину подруг лакта, и подруг лакта у ширину а у висину један лакат, и на њима се остављаше оруђе којима се кољаху жртве паљенице и друге жртве. Ezekiel 40:43 И унутра беху куке с подланице свуда у наоколо, а на столове се меташе месо од жртава. Ezekiel 40:44 И споља пред вратима унутрашњим беху клети за певаче у унутрашњем трему; једне беху уз врата северна и гледаху према југу, а друге беху уз источна врата и гледаху према северу. Ezekiel 40:45 Тада ми рече: Ове клети што гледају на југ јесу за свештенике који служе око дома; Ezekiel 40:46 А оне клети што гледају на север јесу за свештенике који служе код олтара; то су синови Садокови, који између синова Левијевих приступају ка Господу да Му служе. Ezekiel 40:47 Потом измери трем, и беше у дужину сто лаката и у ширину сто лаката, четвртаст; и олтар беше пред домом. Ezekiel 40:48 После ме одведе у трем од дома, и измери довратнике трему, и беше пет лаката отуд и пет лаката одовуд; а врата беху широка три лакта отуд и три лакта одовуд; Ezekiel 40:49 Дужина трему беше двадесет лаката, а ширина једанаест лаката, и уз басамаке се иђаше к њему, и ступови беху уз довратнике, један отуд и један одовуд. Ezekiel 41:0 Ezekiel 41:1 После ме одведе у цркву, и измери довратнике, и беше шест лаката у ширину отуда и шест лаката у ширину одовуда, према ширини шатору. Ezekiel 41:2 А вратима ширина беше десет лаката, а стране вратима беху од пет лаката од туда и од пет лаката од овуда; по том измери јој дужину, и беше четрдесет лаката, и ширину, и беше двадесет лаката. Ezekiel 41:3 Па уђе унутра и измери довратнике, и беху од два лакта; а врата беху од шест лаката, а ширина вратима седам лаката. Ezekiel 41:4 И измери дужину онде, и беше двадесет лаката, а ширина двадесет лаката унутра у цркви; и рече ми: Ово је светиња над светињама. Ezekiel 41:5 И измери зид дому, и беше шест лаката, и ширина клети унаоколо у дому беше четири лакта. Ezekiel 41:6 А клети беху по три једна над другом, и беше их тридесет, и допираху до зида који беше у дому унаоколо за клети да их држи, а не држаше их зид од дома. Ezekiel 41:7 Јер се рашириваше грађевина озго унаоколо за клети које беху око дома озго свуда унаоколо, и зато грађевина беше озго шира, и најниже клети беху озго шире за средње. Ezekiel 41:8 И видех уз дом висину унаоколо; а под у клети беше с целе трске, шест лаката. Ezekiel 41:9 Ширина зиду уз клети споља беше пет лаката, а беше празно место клетима која беху уз дом. Ezekiel 41:10 И међу клетима беше двадесет лаката ширине око дома. Ezekiel 41:11 А врата од клети беху к празном месту, једна према северу, а једна према југу, а ширина оном празном месту пет лаката свуда унаоколо. Ezekiel 41:12 А грађевина која беше пред одељеном страном к западу имаше седамдесет лаката у ширину, а зид те грађевине беше пет лаката широк унаоколо, и деведесет лаката дуг. Ezekiel 41:13 Потом измери дом, и беше у дужину сто лаката; одељена страна и грађевина и зидови јој, све заједно у дужину сто лаката. Ezekiel 41:14 И ширина пред домом и одељеном страном к истоку имаше сто лаката. Ezekiel 41:15 И измери дужину грађевини пред одељеном страном што беше иза ње, и клети њене од туда и од овуда, и беше сто лаката; и унутрашњи дом и ходнике од трема; Ezekiel 41:16 Прагове и прозоре сужене, и клети унаоколо у три реда, према прагу, што беше обложено дрветом свуда унаоколо, од земље до прозора, и прозори беху обложени; Ezekiel 41:17 До врх врата и до дома унутрашњег, и споља, и сав зид унаоколо изнутра и споља на меру. Ezekiel 41:18 И беху начињени херувими и палме, једна палма међу два херувима, и у сваког херувима беху два лица: Ezekiel 41:19 Лице човечје према палми од туда, и лице лавово према палми од овуда; тако беше начињено по свему дому унаоколо; Ezekiel 41:20 Од земље до врх врата беху херувими и палме начињене, тако и по зиду у цркви. Ezekiel 41:21 У цркви довратници беху на четири угла; и светињи лице беше онако. Ezekiel 41:22 Олтар беше дрвен, три лакта висок, и два лакта дуг, с угловима, и дужина и стране беху од дрвета. И рече ми: То је сто који стоји пред Господом. Ezekiel 41:23 Двоја врата беху у цркви и светињи; Ezekiel 41:24 А у вратима беху два крила, која се обртаху, два крила у једних врата и два у других. Ezekiel 41:25 И на вратима црквеним беху начињени херувими и палме, као по зидовима; и греде дрвене беху пред тремом споља. Ezekiel 41:26 И беху уски прозори и палме од туда и од овуда по странама трему и по клетима у дому и по гредама. Ezekiel 42:0 Ezekiel 42:1 И изведе ме у спољашњи трем према северу, и доведе ме ка клетима, које беху према одељеној страни и према грађевини на северу. Ezekiel 42:2 С лица беше у дужину сто лаката код северних врата, а у ширину педесет лаката. Ezekiel 42:3 Према унутрашњем трему од двадесет лаката и према поду спољашњег трема беху клети према клетима у три реда. Ezekiel 42:4 И пред клетима беше ходник у ширину од десет лаката, унутра, пут к њима од једног лакта, и врата беху према северу. Ezekiel 42:5 А најгорње клети беху тешње, јер клети доње и средње у згради излажаху већма него оне. Ezekiel 42:6 Јер беху на три пода, али немаху ступова као у трему, и зато се сужаваше изнад доњег и средњег од земље. Ezekiel 42:7 А ограда која беше споља према клетима к трему спољашњем пред клетима имаше у дужину педесет лаката. Ezekiel 42:8 Јер дужина клетима, које беху у трему спољашњем, беше педесет лаката. И гле, пред црквом беше сто лаката. Ezekiel 42:9 А под тим клетима беше улаз с истока, којим се улажаше у њих из спољашњег трема. Ezekiel 42:10 У ширини ограде тог трема к истоку пред одељеном страном и пред грађевином беху клети. Ezekiel 42:11 А пред њима беше пут као код северних клети; једнаке дужине и једнаке ширине беху, и излази им и врата беху једнака. Ezekiel 42:12 И каква беху врата у клети које беху према југу, таква беху врата где се почињаше пут пред оградом право к истоку, кад се иде к њима. Ezekiel 42:13 И рече ми: Северне клети и јужне клети пред одељеном страном јесу свете клети, где свештеници који приступају ка Господу једу пресвете ствари, онде ће остављати пресвете ствари и дар и принос за грех и принос за кривицу, јер је свето место. Ezekiel 42:14 Кад свештеници уђу, неће излазити из светиње у спољашњи трем, него ће онде остављати хаљине своје у којима служе, јер су свете, и облачиће друге хаљине, па онда излазити к народу. Ezekiel 42:15 И измеривши дом унутрашњи одведе ме на врата источна и измери свуда унаоколо. Ezekiel 42:16 Измери источну страну трском мерачком, и беше пет стотина трсака, трском мерачком унаоколо. Ezekiel 42:17 Измери северну страну, и беше пет стотина трсака, трском мерачком унаоколо. Ezekiel 42:18 Измери јужну страну, и беше пет стотина трсака, трском мерачком. Ezekiel 42:19 И окренувши се на западну страну, измери, и беше пет стотина трсака, трском мерачком. Ezekiel 42:20 Измери са четири стране, и беше зид унаоколо пет стотина трсака дуг и пет стотина широк да раздваја свето место од светског. Ezekiel 43:0 Ezekiel 43:1 Потом ме одведе к вратима која гледају на исток. Ezekiel 43:2 И гле, слава Бога Израиљевог дохођаше од истока, и глас јој беше као глас велике воде, и земља се сјаше од славе Његове. Ezekiel 43:3 И утвара коју видех беше као утвара коју видех кад дођох да затрем град: беше утвара као она коју видех на реци Хевару; и падох на лице своје. Ezekiel 43:4 А слава Господња уђе у дом на врата која гледају на исток. Ezekiel 43:5 И подиже ме дух и одведе ме у унутрашњи трем; и гле, дом беше пун славе Господње. Ezekiel 43:6 И чух где ми проговори из дома, и Човек стајаше код мене. Ezekiel 43:7 И рече ми: Сине човечји, ово је место престола мог и место стопа ногу мојих, где ћу наставати усред синова Израиљевих до века; и дом Израиљев неће више скврнити свето име моје, ни они ни цареви њихови курварством својим и мртвим телесима царева својих на висинама својим. Ezekiel 43:8 Меташе праг свој до мог прага, и довратнике своје до мојих довратника и преграду између мене и себе, те скврнише свето име моје гадовима својим које чињаху; зато их сатрх у гневу свом. Ezekiel 43:9 Сада нека уклоне далеко од мене курварство своје и мртва телеса царева својих, и наставаћу усред њих до века. Ezekiel 43:10 Ти, сине човечји, покажи дому Израиљевом овај дом, нека се постиде безакоња свог, и нека измере све. Ezekiel 43:11 И кад се постиде свега што су чинили, покажи им облик од дома и ред и изласке и уласке, и све облике и сву уредбу и све облике и све законе, и опиши им га да пазе на сав облик његов и на све уредбе, и тако чине. Ezekiel 43:12 А ово је закон за дом: наврх горе колико заузима унаоколо да буде светиња над светињама. Ето, то је закон за дом. Ezekiel 43:13 А ово је мера за олтар на лакте, а у лакту је један обичан лакат и подланица: подножје му лакат високо и лакат широко, а оплата на њему по крају унаоколо с педи; таква је горња страна олтару. Ezekiel 43:14 А од подножја на земљи до нижег појаса два лакта, и у ширину један лакат; а од мањег појаса до већег појаса четири лакта, и у ширину лакат. Ezekiel 43:15 А сам олтар да буде четири лакта висок, од олтара горе да буду четири рога. Ezekiel 43:16 А олтар да буде дванаест лаката дуг и дванаест лаката широк, и четвртаст на четири стране. Ezekiel 43:17 И појас да је четрнаест лаката дуг и четрнаест лаката широк на четири стране, а оплата око њега од по лакта, и подножје му од лакта унаоколо, и басамаци му да буду окренути на исток. Ezekiel 43:18 И рече ми: Сине човечји, овако вели Господ Господ, ово су наредбе за олтар кад се начини да се на њему приносе жртве паљенице и да се кропи крвљу. Ezekiel 43:19 И свештеницима Левитима који су од семена Садоковог, који приступају к мени, говори Господ Господ, да ми служе, даћеш јунца за жртву за грех. Ezekiel 43:20 И узми крви његове, и помажи му четири рога и четири угла од појаса и оплату унаоколо, тако ћеш га очистити и учинити очишћење за њ. Ezekiel 43:21 Потом узми јунца за грех, и нека се спали на месту одређеном у дому изван светиње. Ezekiel 43:22 А други дан принеси јарца здравог за грех, и нека очисте њим олтар како су очистили јунцем. Ezekiel 43:23 А кад очистиш, принеси јунца здравог и овна од стада здравог. Ezekiel 43:24 И кад их принесеш пред Господом, нека свештеници баце на њих соли и принесу их на жртву паљеницу Господу. Ezekiel 43:25 Седам дана приноси јарца за грех сваки дан; и јунца и овна из стада здравог нека приносе. Ezekiel 43:26 Седам дана нека чине очишћење за олтар, и очисте га и посвете. Ezekiel 43:27 А кад се наврше ти дани, осмог дана и после нека приносе свештеници на олтару жртве ваше паљенице и жртве ваше захвалне, и примићу вас, говори Господ Господ. Ezekiel 44:0 Ezekiel 44:1 И одведе ме опет к вратима спољашњим од светиње, која гледају на исток, а она беху затворена. Ezekiel 44:2 И рече ми Господ: Ова врата нека буду затворена и да се не отварају, и нико да не улази на њих, јер је Господ Бог Израиљев ушао на њих; зато нека буду затворена. Ezekiel 44:3 За кнеза су; сам кнез нека седа на њима да једе хлеб пред Господом; кроз трем од ових врата нека улази и истим путем нека излази. Ezekiel 44:4 И одведе ме к северним вратима пред дом; и видех, и гле, дом Господњи беше пун славе Господње, и падох на лице своје. Ezekiel 44:5 И рече ми Господ: Сине човечји, пази срцем својим и види очима својим и слушај ушима својим шта ћу ти казати за све уредбе дома Господњег и за све законе Његове; пази срцем својим на све улазе у дом и на све излазе из светиње. Ezekiel 44:6 И реци одметничком дому Израиљевом: Овако вели Господ Господ: Доста је гадова ваших, доме Израиљев, Ezekiel 44:7 Што уводисте туђинце необрезаног срца и необрезаног тела да буду у мојој светињи да скврне дом мој, и приносисте мој хлеб, претилину и крв, и тамо преступаше мој завет осим свих гадова ваших; Ezekiel 44:8 И не извршавасте шта треба за моју светињу, него постависте људе по својој вољи да извршују шта треба у мојој светињи. Ezekiel 44:9 Овако вели Господ Господ: Ни један туђин необрезаног срца и необрезаног тела да не долази у моју светињу, ни један од свих туђинаца који су међу синовима Израиљевим. Ezekiel 44:10 А Левити који одступаше од мене кад зађе Израиљ, који зађоше од мене за гадним боговима својим, носиће безакоње своје. Ezekiel 44:11 И биће слуге у мојој светињи у служби на вратима од дома служећи дому; они ће клати жртве паљенице и друге жртве народу, и стајаће пред њима служиће им. Ezekiel 44:12 Што им служише пред гадним боговима њиховим и бише дому Израиљевом спотицање на безакоње, зато подигох руку своју на њих, говори Господ Господ, да ће носити безакоње своје, Ezekiel 44:13 И неће приступати к мени да ми врше свештеничку службу, нити којој светињи мојој, ни светињи над светињама неће приступати, него ће носити срамоту своју и гадове своје, које чинише. Ezekiel 44:14 Него ћу их поставити за чуваре дому на сваку службу његову и на све што бива у њему. Ezekiel 44:15 А свештеници Левити синови Садокови, који извршаваху шта треба у мојој светињи, кад синови Израиљеви зађоше од мене, они ће приступати к мени да ми служе, и стајаће преда мном приносећи ми претилину и крв, говори Господ Господ. Ezekiel 44:16 Они нека улазе у моју светињу и они нека приступају к столу мом да ми служе и нека извршују шта сам заповедио да се извршује. Ezekiel 44:17 И кад улазе на врата унутрашњег трема, нека обуку ланене хаљине, и ништа да не буде на њима вунено кад служе на вратима унутрашњег трема и у њему. Ezekiel 44:18 На главама нека им буду капе ланене и гаће ланене по бедрима, и да се не пашу ничим ода шта би се знојили. Ezekiel 44:19 А кад излазе у трем спољашњи, у спољашњи трем к народу, нека свуку са себе хаљине у којима служе, и оставе их у клетима светим, па нека обуку друге хаљине, да не освећују народ хаљинама својим. Ezekiel 44:20 И главе своје да не брију, а ни косе да не остављају, него нека стрижу главе своје. Ezekiel 44:21 И вино да не пије ниједан свештеник кад хоће да уђе у унутрашњи трем. Ezekiel 44:22 И удовицом ни пуштеницом да се не жене, него девојком од семена дома Израиљевог или удовицом свештеничком нека се жене. Ezekiel 44:23 И народ мој нека уче шта је свето шта ли није свето, и нека их уче распознавати нечисто од чистог. Ezekiel 44:24 А у распри нека стану да суде, по мојим законима нека суде, и законе моје и уредбе моје нека држе о свим празницима мојим, и суботе моје нека светкују. Ezekiel 44:25 И к мртвацу да не иду да се не оскврне; само за оцем и за матером и за сином и за кћерју, за братом и за сестром неудатом могу се оскврнити. Ezekiel 44:26 А кад се очисти, нека му се броји седам дана. Ezekiel 44:27 И у који би дан ушао у светињу, у трем унутрашњи, да служи у светињи, нека принесе жртву за грех свој, говори Господ Господ. Ezekiel 44:28 А наследство што ће имати, ја сам њихово наследство; и ви им не дајте достојања у Израиљу, ја сам њихово достојање. Ezekiel 44:29 Дар и жртву за грех и жртву за кривицу они ће јести; и све заветовано у Израиљу њихово ће бити. Ezekiel 44:30 И првине од сваког првог рода и сви приноси подизани од свега између свих приноса ваших биће свештеницима; и првине од теста свог даваћете свештенику да би почивао благослов на домовима вашим. Ezekiel 44:31 Свештеници да не једу мрцино ни шта зверка раскине, било птица или шта од стоке. Ezekiel 45:0 Ezekiel 45:1 А кад станете делити земљу у наследство, принесите принос Господу, свети део од земље, у дужину двадесет и пет хиљада лаката, и у ширину десет хиљада, то нека буде свето по свим међама својим унаоколо. Ezekiel 45:2 Од тога нека буде за светињу пет стотина лаката у дужину и пет стотина у ширину, четвртасто од свуда, и педесет лаката у наоколо за подграђа. Ezekiel 45:3 По тој мери измери у дужину двадесет и пет хиљада и у ширину десет хиљада, и ту нека буде светиња и светиња над светињама. Ezekiel 45:4 То нека буде свет део од земље свештеницима, који служе у светињи, који приступају да служе Господу, и нека им буде место за куће и свето место за светињу. Ezekiel 45:5 А двадесет и пет хиљада лаката у дужину и десет хиљада у ширину нека буде Левитима који служе у дому у државу с двадесет клети. Ezekiel 45:6 И граду подајте достојање пет хиљада лаката у ширину и двадесет и пет хиљада у дужину према светом делу; то нека је за сав дом Израиљев. Ezekiel 45:7 А кнезу нека буде с обе стране светог дела и достојања градског пред светим делом и пред градским достојањем, са западне стране на запад и с источне стране на исток, а дужина да буде према сваком од тих делова од западне међе до источне међе. Ezekiel 45:8 Та земља да му је достојање у Израиљу, да више не отимају кнезови моји од народа мог, него осталу земљу да дају дому Израиљевом по племенима њиховим. Ezekiel 45:9 Овако вели Господ Господ: Доста је, кнезови Израиљеви; прођите се насиља и отимања, и творите суд и правду, и скините тешке послове своје с мог народа, говори Господ Господ. Ezekiel 45:10 Мерила да су вам права, и ефа права, и ват прав. Ezekiel 45:11 Ефа и ват да су једне мере, да ват бере десетину хомора, и ефа десетину хомора; мера да им је према хомору. Ezekiel 45:12 И сикал да је двадесет гера, а мина да вам је двадесет сикала, двадесет и пет сикала, и петнаест сикала. Ezekiel 45:13 Ово је принос што ћете приносити: Шестина ефе од хомора пшенице, тако и од јечма дајте шестину ефе од хомора. Ezekiel 45:14 А за уље је уредба ова: ват је мера за уље; десетина вата од једног кора, који је хомор од десет вата, јер је десет вата хомор. Ezekiel 45:15 А од ситне стоке једно од две стотине с добрих пасишта синова Израиљевих за дар и за жртву паљеницу и за жртву захвалну, да се чини очишћење за њих, говори Господ Господ. Ezekiel 45:16 Сав народ земаљски да даје овај принос кнезу Израиљевом. Ezekiel 45:17 А кнез је дужан давати жртве паљенице с даром и наливом на празнике и на младине и у суботе, о свим светковинама дома Израиљевог; он нека приноси жртву за грех с даром и жртву паљеницу и захвалну да чини очишћење за дом Израиљев. Ezekiel 45:18 Овако вели Господ Господ: Првог дана првог месеца узми јунца здравог, и очисти светињу њим. Ezekiel 45:19 И нека свештеник узме крви од те жртве за грех, и помаже њом довратнике на дому и четири угла од појаса на олтару и довратнике од врата на унутрашњем трему. Ezekiel 45:20 Тако учини и седмог дана истог месеца за сваког који згреши из незнања и за простог; тако ћете очистити дом. Ezekiel 45:21 Првог месеца четрнаестог дана да вам је пасха, празник седам дана, хлебови пресни да се једу. Ezekiel 45:22 И тај дан нека принесе кнез за се и за сав народ земаљски јунца на жртву за грех. Ezekiel 45:23 А за седам дана празника нека приноси на жртву паљеницу Господу по седам јунаца и седам овнова здравих на дан, за оних седам дана, и на жртву за грех јарца на дан. Ezekiel 45:24 И за дар по ефу на јунца и ефу на овна нека приноси, и ин уља на сваку ефу. Ezekiel 45:25 Седмог месеца петнаестог дана на празник нека приноси исто тако за седам дана и жртву за грех и жртву паљеницу и дар и уље. Ezekiel 46:0 Ezekiel 46:1 Овако вели Господ Господ: Врата унутрашњег трема, која гледају на исток, нека су затворена у шест дана тежатних, а у суботу нека се отварају, и на дан младине нека се отварају. Ezekiel 46:2 И кнез нека дође кроз трем од врата спољашњих, и нека стане код довратника, а свештеници нека принесу његову жртву паљеницу и жртву захвалну, и он поклонивши се на прагу нека отиде, а врата да се не затварају до вечера. Ezekiel 46:3 И народ земаљски нека се поклања Господу на истим вратима у суботе и на младине. Ezekiel 46:4 А жртва паљеница, што ће приносити кнез Господу суботом, биће шест јагањаца здравих и ован здрав; Ezekiel 46:5 А дар ефа на овна, а на јагањце дар колико му рука може, и ин уља на ефу; Ezekiel 46:6 А о младини да буде јунац здрав, и шест јагањаца и ован, све здраво; Ezekiel 46:7 И дар да принесе ефу на јунца и ефу на овна, а на јагањце колико му може рука, и уља ин на ефу. Ezekiel 46:8 А кнез кад иде, нека иде кроз трем од врата, и истим путем нека одлази. Ezekiel 46:9 А кад народ земаљски доходи пред Господа о празницима, ко уђе на северна врата да се поклони, нека излази на јужна врата; а ко уђе на јужна врата, нека излази на северна врата; нека се не враћа на врата на која уђе, него нека излази на она која су на супрот. Ezekiel 46:10 А кнез с њима нека улази кад они улазе, и нека излази кад они излазе. Ezekiel 46:11 И о празницима и о светковинама дар нека је ефа на јунца, и ефа на овна, а на јагањце колико му рука даде, а уља ин на ефу. Ezekiel 46:12 А кад кнез приноси драговољну жртву, паљеницу или захвалну, од своје воље Господу, тада нека му се отворе врата која гледају на исток, и нека принесе жртву своју паљеницу и захвалну, како чини суботом; по том нека изиђе, и врата нека се затворе кад изиђе. Ezekiel 46:13 И приноси сваки дан Господу на жртву паљеницу јагње од године здраво; свако јутро приноси га. Ezekiel 46:14 И додај на њ дар свако јутро шестину ефе и уља трећину ина, да се покропи бело брашно; то је ваздашњи дар Господу уредбом вечном. Ezekiel 46:15 И тако нека приносе јагње и дар и уље свако јутро, жртву паљеницу свагдашњу. Ezekiel 46:16 Овако вели Господ Господ: Ако кнез да дар коме сину свом од свог наследства, нека буде синовима његовим, њихово је достојање. Ezekiel 46:17 Ако ли да дар од свог наследства коме слузи свом, нека му буде до године опросне, а онда нека се врати кнезу, јер је његово наследство, синовима његовим нека буде. Ezekiel 46:18 И кнез да не узима народу ништа од наследства терајући их с њиховог наследства; од свог достојања нека даје синовима својим наследство да се не разгони мој народ, нико са свог наследства. Ezekiel 46:19 По том ме одведе кроз улаз који је покрај врата у свете клети свештеничке које гледају на север, и гле, онде беше неко место у дну према западу. Ezekiel 46:20 И рече ми: Ово је место где ће свештеници варити принос за кривицу и за грех, где ће пећи дар да не износе у спољашњи трем и народ посвећују. Ezekiel 46:21 Тада ме изведе у спољашњи трем, и проведе ме у четири угла од трема, и гле, у сваком углу од трема беше трем. Ezekiel 46:22 У четири угла од трема беху тремови с димњацима, у дужину од четрдесет лаката а у ширину од тридесет лаката, сва четири на угловима беху једне мере. Ezekiel 46:23 У њима четирима беше зид унаоколо, а под тим зидом беху огњишта свуда унаоколо. Ezekiel 46:24 И рече ми: Ово су кухиње, где ће жртве народне кувати који служе дому. Ezekiel 47:0 Ezekiel 47:1 Потом одведе ме опет к вратима од дома, и гле, вода излажаше испод прага од дома к истоку, јер лице дому беше према истоку; и вода течаше доле с десне стране дома, с јужне стране олтара. Ezekiel 47:2 Потом ме изведе вратима северним, и проведе ме около спољашњим путем к спољашњим вратима, путем који гледа на исток, и гле, вода течаше с десне стране. Ezekiel 47:3 И кад човек изиђе на исток с мером у руци, измери хиљаду лаката, и преведе ме преко воде, и вода беше до глежања. Ezekiel 47:4 Потом опет измери хиљаду лаката, и преведе ме преко воде, а вода беше до колена; опет измери хиљаду лаката, и преведе ме, а вода беше до појаса. Ezekiel 47:5 И опет измери хиљаду лаката, и поста река, које не могох прећи, јер вода устаде да требаше пливати, поста река која се не може прегазити. Ezekiel 47:6 Тада ми рече: Виде ли, сине човечји? И одведе ме и поврати ме на брег реци. Ezekiel 47:7 А кад се вратих, гле, по брегу реци врло много дрва отуд и одовуд. Ezekiel 47:8 И рече ми: Ова вода тече у Галилеју прву, и спушта се у поље, и утече у море, и кад дође у море, његова ће вода постати здрава. Ezekiel 47:9 И све животиње што се мичу куда год дођу ове реке, биће живе и биће велико мноштво риба, јер кад дође ова вода онамо, друга ће постати здрава, и све ће бити живо где ова река дође. Ezekiel 47:10 И рибари ће стајати крај њега од Енгада до Ен-еглаима и разапињати мреже; и биће риба свакојаких врло много као у великом мору. Ezekiel 47:11 А баре његове и глибови неће бити здрави, него ће остати слани. Ezekiel 47:12 А крај реке по брегу отуд и одовуд рашће дрвета свакојака родна, којима лишће неће опадати нити ће рода на њима нестајати; сваког ће месеца рађати нов род, јер јој вода тече из светиње; зато ће род њихов бити за јело и лишће њихово за лек. Ezekiel 47:13 Овако вели Господ Господ: Ово су међе у којима ћете наследити земљу по дванаест племена Израиљевих: Јосифу два дела. Ezekiel 47:14 Наследићете је како један тако други, за коју подигох руку своју да ћу је дати оцима вашим; и припашће вам та земља у наследство. Ezekiel 47:15 Ово је дакле међа земље: на северној страни од великог мора на Етлон како се иде у Седад, Ezekiel 47:16 Емат, Вирота, Сиврајим, који је између међе дамаштанске и међе ематске, Асаратихон, који је на међи авранској. Ezekiel 47:17 Тако ће бити међе од мора Асаренан, међа дамаштанска и северна страна на север, и међа ематска; то је северна страна. Ezekiel 47:18 А источну страну измерите од Аврана и од Дамаска и од Галада и од земље Израиљеве на Јордану, од те међе до мора источног. И то је источна страна. Ezekiel 47:19 А јужна страна према југу од Тамара до воде Мериве у Кадису, дуж потока до великог мора. И то је јужна страна према југу. Ezekiel 47:20 А западна ће страна бити велико море, од те међе до према уласку у Емат; то је западна страна. Ezekiel 47:21 И разделите ту земљу међу се по племенима Израиљевим. Ezekiel 47:22 А разделите је у наследство међу се и међу иностранце који се баве међу вама, који би изродили синове међу вама, и они нека су вам као домородац међу синовима Израиљевим, с вама нека добију наследство међу племенима Израиљевим. Ezekiel 47:23 И у коме се племену иностранац бави, у оном му подајте наследство, говори Господ Господ. Ezekiel 48:0 Ezekiel 48:1 А ово су имена племенима. Од краја према северу, уз пут етлонски како се иде у Емат и Асаренан, на међу дамаштанску на север покрај Емата, од источне стране до западне, Даново, једно. Ezekiel 48:2 А уз међу Данову, од источне стране до западне, Асирово, једно. Ezekiel 48:3 А уз међу Асирову, од источне стране до западне, Нефталимово, једно. Ezekiel 48:4 А уз међу Нефталимову, од источне стране до западне, Манасијино, једно. Ezekiel 48:5 А уз међу Манасијину, од источне стране до западне, Јефремово, једно. Ezekiel 48:6 А уз међу Јефремову, од источне стране до западне, Рувимово, једно. Ezekiel 48:7 А уз међу Рувимову, од источне стране до западне, Јудино, једно. Ezekiel 48:8 А уз међу Јудину, од источне стране до западне, нека буде принос што ћете принети, двадесет и пет хиљада лаката у ширину, а у дужину као који други део, од источне стране до западне, и светиња да буде усред њега. Ezekiel 48:9 Принос који ћете принети Господу, нека буде од двадесет и пет хиљада лаката у дужину и од десет хиљада у ширину. Ezekiel 48:10 И тај ће свети принос бити свештеницима, са севера двадесет и пет хиљада лаката у дужину, а са запада десет хиљада у ширину, и с истока десет хиљада у ширину, а с југа двадесет и пет хиљада у дужину; и светиња Господња да буде усред њега. Ezekiel 48:11 То ће бити свештеницима посвећеним између синова Садокових који држаше шта сам наредио да се држи и не зађоше као други Левити, кад зађоше синови Израиљеви. Ezekiel 48:12 Њихов ће бити свети принос од земље, светиња над светињама, уз међе левитске. Ezekiel 48:13 А Левити да имају уз међе свештеничке двадесет и пет хиљада лаката у дужину, и десет хиљада у ширину; сва дужина да буде двадесет и пет хиљада, а ширина десет хиљада. Ezekiel 48:14 А од тога ништа да не продају ни промењују, ни да преносе првина земаљских, јер је светиња Господу. Ezekiel 48:15 А пет хиљада лаката што остаје у ширину према двадесет и пет хиљада биће место посвећено, за град, за насеље, и за подграђа, и град да буде усред њега. Ezekiel 48:16 А ово да му је мера: са северне стране четири хиљада и пет стотина лаката, и с јужне стране четири хиљада и пет стотина, и с источне стране четири хиљада и пет стотина, и са западне стране четири хиљада и пет стотина. Ezekiel 48:17 И подграђе ће бити двеста и педесет лаката са севера, и двеста и педесет с југа, и двеста и педесет с истока, и двеста и педесет са запада. Ezekiel 48:18 А шта остане у дужину према светом приносу, десет хиљада лаката на исток и десет хиљада на запад, према светом приносу, од тога доходак нека буде храна слугама градским. Ezekiel 48:19 А слуге које ће служити граду биће из свих племена Израиљевих. Ezekiel 48:20 Сав овај принос, двадесет и пет хиљада лаката уз двадесет и пет хиљада, четвртаст, принеће у принос свети за достојање граду. Ezekiel 48:21 А шта остане с обе стране светом приносу и достојању градском, према двадесет и пет хиљада лаката приноса до међе источне, и са запада према двадесет и пет хиљада лаката дуж западне међе према деловима, то да је кнежево; тако ће свети принос и светиња дома бити у среди. Ezekiel 48:22 А од достојања левитског и од достојања градског, усред оног што је кнежево, између међе Јудине и међе Венијаминове, да је кнежево. Ezekiel 48:23 А остала племена биће: од источне стране до западне стране Венијаминово, једно; Ezekiel 48:24 А уз међу Венијаминову, од источне стране до западне, Симеуново, једно; Ezekiel 48:25 А уз међу Симеунову, од источне стране до западне, Исахарово, једно; Ezekiel 48:26 А уз међу Исахарову, од источне стране до западне, Завулоново, једно; Ezekiel 48:27 А уз међу Завулонову, од источне стране до западне, Гадово, једно; Ezekiel 48:28 А уз међу Гадову с јужне стране, на југ, међа је од Тамара до воде Мериве у Кадису, дуж потока до великог мора. Ezekiel 48:29 То је земља коју ћете жребом разделити племенима Израиљевим у наследство, и то су им делови, говори Господ Господ. Ezekiel 48:30 А ово су крајеви граду: са северне стране четири хиљада и пет стотина лаката да буде мера; Ezekiel 48:31 А врата градска да се назову именима племена Израиљевих, троја врата са севера: једна врата Рувимова, једна врата Јудина, једна врата Левијева; Ezekiel 48:32 И с источне стране четири хиљада и пет стотина лаката, и троја врата: једна врата Јосифова, једна врата Венијаминова, једна врата Данова; Ezekiel 48:33 И с јужне стране четири хиљада и пет стотина лаката да буде мера, и троја врата: једна врата Симеунова, једна врата Исахарова, једна врата Завулонова; Ezekiel 48:34 Са западне стране четири хиљада и пет стотина лаката, и троја врата: једна врата Гадова, једна врата Асирова, једна врата Нефталимова. Ezekiel 48:35 Унаоколо ће бити осамнаест хиљада лаката, а име ће граду од тог дана бити: Господ је ту.
Daniel 0:0
Daniel 1:0 Daniel 1:1 Године треће царовања Јоакима, цара Јудиног дође Навуходоносор, цар вавилонски на Јерусалим, и опколи га. Daniel 1:2 И Господ му даде у руку Јоакима, цара Јудиног и део судова дома Божијег, и однесе их у земљу Сенар у дом бога свог, и метну судове у ризницу бога свог. Daniel 1:3 И рече цар Асфеназу старешини својих дворана да доведе између синова Израиљевих, и од царског семена и од кнезова, Daniel 1:4 Младиће на којима нема мане, и који су лепог лица и научени свакој мудрости и вешти знању и разумни и који могу стајати у царском двору, па да их учи књигу и језик халдејски. Daniel 1:5 И одреди им цар оброк на дан од јела царског и од вина које он пијаше, да се хране три године, а после да стоје пред царем. Daniel 1:6 А међу њима беху од синова Јудиних Данило, Ананија, Мисаило и Азарија. Daniel 1:7 А старешина над дворанима даде им имена, и Данилу наде име Валтасар, а Ананији Седрах, а Мисаилу Мисах, а Азарији Авденаго. Daniel 1:8 Али Данило науми да се не скврни оброком јела царевог и вином које он пијаше, и замоли се старешини над дворанима да се не скврни. Daniel 1:9 И даде Бог Данилу те нађе милост и љубав у старешине над дворанима. Daniel 1:10 И рече старешина над дворанима Данилу: Бојим се господара свог цара, који вам је одредио јело и пиће; јер кад цар види лица ваша лошија него у осталих младића, ваших врсника, зашто да ми учините да будем главом крив цару? Daniel 1:11 А Данило рече Амелсару, ког старешина над дворанима постави над Данилом, Ананијом, Мисаилом и Азаријом: Daniel 1:12 Огледај слуге своје за десет дана, нека нам се даје вариво да једемо и вода да пијемо. Daniel 1:13 Па онда нека нам се виде лица пред тобом и лица младића који једу царско јело, па како видиш, онако чини са слугама својим. Daniel 1:14 И послуша их у том, и огледа их за десет дана. Daniel 1:15 А после десет дана лица им дођоше лепша и меснатија него у свих младића који јеђаху царско јело. Daniel 1:16 И Амелсар узимаше јело њихово и вино које њима требаше пити, и даваше им варива. Daniel 1:17 И даде Бог свој четворици младића знање и разум у свакој књизи и мудрости; а Данилу даде да разуме сваку утвару и сне. Daniel 1:18 И кад прође време по коме цар беше рекао да их изведу, изведе их старешина над дворанима пред Навуходоносора. Daniel 1:19 И говори цар с њима, и не нађе се међу свима њима ни један као Данило, Ананија, Мисаило и Азарија; и стајаху пред царем. Daniel 1:20 И у свему чему треба мудрост и разум, за шта их цар запита, нађе да су десет пута бољи од свих врача и звездара што их беше у свему царству његовом. Daniel 1:21 И оста Данило до прве године цара Кира. Daniel 2:0 Daniel 2:1 А друге године царовања Навуходоносоровог усни Навуходоносор сан, и узнемири му се дух и сан га прође. Daniel 2:2 И рече цар да дозову враче и звездаре и гатаре и Халдеје да кажу цару сан његов. И дођоше и сташе пред царем. Daniel 2:3 И рече им цар: Усних сан, и узнемири ми се дух како бих дознао шта сам снио. Daniel 2:4 А Халдеји рекоше цару сирски: Царе, да си жив довека! Приповеди сан слугама својим, па ћемо ти казати шта значи. Daniel 2:5 А цар одговори и рече Халдејима: Заборавио сам, ако ми не кажете шта сам снио и шта значи, бићете исечени и куће ће ваше бити буњишта. Daniel 2:6 Ако ли ми кажете шта сам снио и шта значи, добићете од мене даре и поклоне и велику част; кажите ми дакле шта сам снио и шта значи. Daniel 2:7 Одговорише опет и рекоше: Нека цар приповеди сан слугама својим, па ћемо казати шта значи. Daniel 2:8 Цар одговори и рече: Доиста видим да хоћете времена да добијете; јер видите да сам заборавио. Daniel 2:9 Али ако ми не кажете шта сам снио и шта значи, један вам је суд; јер сте се договорили да кажете преда мном лаж и превару док се промени време; зато кажите ми сан, па ћу видети да ми можете казати шта значи. Daniel 2:10 Одговорише Халдеји цару и рекоше: Нема човека на земљи који би могао казати цару то шта иште; зато ниједан цар ни кнез ни властелин није никада искао такво шта од врача или звездара или Халдејца. Daniel 2:11 И шта цар иште врло је тешко; нити има другог који би могао казати цару осим богова, који не живе међу људима. Daniel 2:12 Зато се цар разљути и разгневи врло, и заповеди да се погубе сви мудраци вавилонски. Daniel 2:13 И кад изиђе заповест, те убијаху мудраце, тражаху и Данила и другове његове да их убију. Daniel 2:14 Тада Данило одговори мудро и разумно Ариоху заповеднику стражарском, који беше изашао да убија мудраце вавилонске; Daniel 2:15 Одговори и рече Ариоху, властелину царевом: Зашто је тако нагла заповест од цара? Тада Ариох каза ствар Данилу. Daniel 2:16 А Данило отиде и замоли цара да му остави времена, па ће казати цару шта сан значи. Daniel 2:17 Потом отиде Данило кући својој, и каза ствар Ананији, Мисаилу и Азарији, друговима својим, Daniel 2:18 Да се моле за милост Богу небеском ради те тајне, да не би погинули Данило и другови му с осталим мудрацима вавилонским. Daniel 2:19 И објави се тајна Данилу, у ноћној утвари; тада Данило благослови Бога небеског. Daniel 2:20 Проговори Данило и рече: Да је благословено име Господње од века до века; јер је Његова мудрост и сила; Daniel 2:21 И Он мења времена и часе; смеће цареве, и поставља цареве; даје мудрост мудрима и разум разумнима. Daniel 2:22 Он открива шта је дубоко и сакривено, зна шта је у мраку, и светлост код Њега станује. Daniel 2:23 Тебе, Боже отаца мојих, хвалим и славим, шта си ми дао мудрост и силу, и шта си ми објавио за шта Те молисмо објавив нам ствар цареву. Daniel 2:24 Тада отиде Данило к Ариоху, ког цар беше одредио да погуби мудраце вавилонске; и дошав овако му рече: Не губи мудраца вавилонских; изведи ме пред цара да кажем цару шта сан значи. Daniel 2:25 Тада Ариох брже изведе Данила пред цара, и овако му рече: Нађох човека између робља Јудиног, који ће казати цару шта сан значи. Daniel 2:26 А цар проговори и рече Данилу, који се зваше Валтасар: Можеш ли ми казати сан који сам снио и шта значи? Daniel 2:27 Одговори Данило цару и рече: Тајну коју цар иште не могу казати цару мудраци ни звездари ни врачи ни гатари. Daniel 2:28 Него има Бог на небу који открива тајне и јавља цару Навуходоносору шта ће бити до краја. Сан твој и шта ти је видела глава на постељи твојој ово је: Daniel 2:29 Теби, царе, дођоше мисли на постељи шта ће бити после, и Онај који објављује тајне показа ти шта ће бити. Daniel 2:30 А мени се ова тајна није објавила мудрошћу која би у мене била мимо све живе, него зато да се јави цару шта сан значи и да дознаш мисли срца свог. Daniel 2:31 Ти, царе, виде, а то лик велик; велик беше лик и светлост му силна, и стајаше према теби, и страшан беше на очима. Daniel 2:32 Глава том лику беше од чистог злата, прси и мишице од сребра, трбух и бедра од бронзе, Daniel 2:33 Ноге му од гвожђа, а стопала које од гвожђа које од земље. Daniel 2:34 Ти гледаше докле се одвали камен без руку, и удари лик у стопала бронзана и земљана, и сатре их. Daniel 2:35 Тада се сатре и гвожђе и земља и бронза и сребро и злато, и поста као плева на гумну у лето, те однесе ветар, и не нађе му се место; а камен, који удари лик, поста гора велика и испуни сву земљу. Daniel 2:36 То је сан; а сада ћемо казати цару шта значи. Daniel 2:37 Ти си, царе, цар над царевима, јер ти Бог небески даде царство, силу и крепост и славу, Daniel 2:38 И где год живе синови људски, звери пољске и птице небеске, дао ти је у руке, и поставио те господарем над свим тим. Ти си она глава златна. Daniel 2:39 А након тебе настаће друго царство, мање од твог; а потом треће царство, бронзано, које ће владати по свој земљи. Daniel 2:40 А четврто ће царство бити тврдо као гвожђе, јер гвожђе сатире и троши све, и као гвожђе што све ломи, тако ће сатрти и поломити. Daniel 2:41 А што си видео стопала и прсте које од кала лончарског које од гвожђа, биће царство раздељено, али ће бити у њему тврђе од гвожђа, јер си видео гвожђе помешано с калом лончарским. Daniel 2:42 И што прсти на ногама беху које од гвожђа које од кала, царство ће бити нешто јако, а нешто трошно. Daniel 2:43 А што си видео гвожђе помешано са калом лончарским, то ће се они помешати са семеном човечијим, али неће прионути један за другог као што се гвожђе не може смешати с калом. Daniel 2:44 А у време тих царева Бог ће небески подигнути царство које се до века неће расути, и то се царство неће оставити другом народу; оно ће сатрти и укинути сва та царства, а само ће стајати до века. Daniel 2:45 Како си видео где се од горе одвали камен без руку и сатре гвожђе, бронзу, као, сребро и злато. Бог велики јави цару шта ће бити после; сан је истинит, и тумачење му верно. Daniel 2:46 Тада цар Навуходоносор паде на лице своје, и поклони се Данилу, и заповеди да му принесу принос и кад. Daniel 2:47 Цар проговори Данилу и рече: Доиста, ваш је Бог Бог над боговима и Господар над царевима, и који објављује тајне, кад си могао открити ову тајну. Daniel 2:48 Тада цар узвиси Данила, и даде му многе велике дарове и учини га господарем свој земљи вавилонској и поглаварем над свим мудрацима вавилонским. Daniel 2:49 И Данило измоли у цара, те постави над пословима земље вавилонске Седраха, Мисаха и Авденага, а Данило оста на двору царевом. Daniel 3:0 Daniel 3:1 Цар Навуходоносор начини златан лик, коме висина беше шездесет лаката, а ширина шест лаката; и намести га у пољу Дури у земљи вавилонској. Daniel 3:2 И посла цар Навуходоносор да саберу кнезове, управитеље и војводе, старешине, ризничаре, судије, настојнике и све властеље земаљске, да дођу да се освети лик што га постави цар Навуходоносор. Daniel 3:3 Тада се скупише кнезови, управитељи и војводе, старешине, ризничари, судије, настојници, и сви властељи земаљски, да се освети лик шта га постави цар Навуходоносор; и стадоше пред ликом што га постави Навуходоносор. Daniel 3:4 А гласник повика гласно: Народи, племена и језици, вама се говори. Daniel 3:5 Кад чујете рог, свирале, китаре, гусле, псалтире, певање и свакојаке свирке, попадајте и поклоните се златном лику, који постави цар Навуходоносор. Daniel 3:6 А ко не би пао и поклонио се, онај час биће бачен у пећ огњену ужарену. Daniel 3:7 Зато сви народи како чуше рог, свирале, китаре, гусле, псалтире и свакојаке свирке, попадаше сви народи, племена и језици, и поклонише се златном лику који постави цар Навуходоносор. Daniel 3:8 А неки Халдеји тај час дођоше и тужише Јевреје, Daniel 3:9 И проговорише и рекоше цару Навуходоносору: Царе, да си жив до века! Daniel 3:10 Ти си, царе, заповедио, сваки ко чује рог, свирале, китаре, гусле, псалтире, и певање и свакојаке свирке, да падне и поклони се златном лику; Daniel 3:11 А ко не би пао и поклонио се, да се баци у пећ огњену ужарену. Daniel 3:12 А имају људи Јевреји, које си поставио над пословима земље вавилонске, Седрах, Мисах и Авденаго; ти људи, царе, не хају за те, не поштују твоје богове, и не клањају се златном лику, који си поставио. Daniel 3:13 Тада Навуходоносор у гневу и љутини заповеди да доведу Седраха, Мисаха и Авденага. И доведоше те људе пред цара. Daniel 3:14 Навуходоносор проговори и рече им: Је ли истина Седраше, Мисаше и Авденаго, да ви не служите мојим боговима и да се не клањате златном лику који поставих? Daniel 3:15 Јесте ли дакле готови, кад чујете рог, свирале, китаре, гусле, псалтире и певање и свакојаке свирке, да паднете и поклоните се лику који начиних? Ако ли се не поклоните, онај час бићете бачени у пећ огњену ужарену; а који је бог што ће вас избавити из мојих руку? Daniel 3:16 Одговорише Седрах, Мисах и Авденаго, и рекоше цару Навуходоносору: Није нам потребно да ти одговоримо на то. Daniel 3:17 Ево, Бог наш, коме ми служимо, може нас избавити из пећи огњене ужарене; и избавиће нас из твојих руку царе. Daniel 3:18 А и да не би, знај, царе, да боговима твојим нећемо служити нити ћемо се поклонити златном лику, који си поставио. Daniel 3:19 Тада се Навуходоносор напуни гнева, и лице му се промени на Седраха, Мисаха и Авденага, и одговарајући заповеди да се ужари пећ седам пута већма него шта беше обичај. Daniel 3:20 И заповеди најјачим људима што беху у војсци његовој да свежу Седраха, Мисаха и Авденага, и да их баце у пећ огњену ужарену. Daniel 3:21 Тада свезаше оне људе у плаштима њиховим и у обући и под капама и у свему оделу њиховом, и бацише их у пећ огњену ужарену. Daniel 3:22 Како заповест царева беше хитна и пећ врло ужарена, пламен огњени уби оне људе који бацаху Седраха, Мисаха и Авденага. Daniel 3:23 А та три човека, Седрах, Мисах и Авденаго, падоше усред пећи огњене ужарене. Daniel 3:24 Тада се препаде цар Навуходоносор, и брже устав проговори и рече својим дворанима: Не бацисмо ли три човека свезана у огањ? Одговорише и рекоше цару: Да, царе. Daniel 3:25 Одговори и рече: Ено, видим четири човека одрешена где ходе посред огња и није им ништа, и четврти као да је Син Божји. Daniel 3:26 Тада приступи Навуходоносор на врата огњеној пећи ужареној, и проговори и рече: Седраше, Мисаше и Авденаго, слуге Бога Вишњег, изиђите и ходите. Тада Седрах, Мисах и Авденаго изиђоше исред огња. Daniel 3:27 И сабраше се кнезови и управитељи и војводе и већници цареви, и видеше те људе где им телу огањ ништа не може, нити им се коса на глави опали, нити им се плашти шта променише, нити задах од огња приону за њих. Daniel 3:28 Проговори Навуходоносор и рече: Да је благословен Бог Седрахов, Мисахов и Авденагов, који посла анђела свог и избави слуге своје, које се у Њ поуздаше и не послушаше заповести цареве и дадоше телеса своја да не би служили нити се поклонили другом богу осим свог Бога. Daniel 3:29 Зато заповедам да се сваки ког му драго народа и племена и језика, који би похулио на Бога Седраховог, Мисаховог и Авденаговог, да се исече и кућа да му буде буњиште, јер нема другог бога који може тако избавити. Daniel 3:30 Тада цар узвиси Седраха, Мисаха и Авденага у земљи вавилонској. Daniel 4:0 Daniel 4:1 Цар Навуходоносор свим народима, племенима и језицима што су по свој земљи, мир да вам се умножи. Daniel 4:2 Свиде ми се да објавим знаке и чудеса што ми учини Бог Вишњи. Daniel 4:3 Знаци Његови како су велики! И чудеса Његова како су силна! Царство је Његово царство вечно, и власт Његова од колена до колена. Daniel 4:4 Ја Навуходоносор бејах миран у кући својој и цветах у двору свом. Daniel 4:5 Усних сан, који ме уплаши, и мисли на постељи мојој и утваре главе моје узнемирише ме. Daniel 4:6 И заповедих да се доведу преда ме сви мудраци вавилонски да ми кажу шта значи сан. Daniel 4:7 Тада дођоше врачари, звездари, Халдеји и гатари, и приповедих им сан, али ми не могоше казати шта значи. Daniel 4:8 Најпосле дође преда ме Данило, који се зове Валтасар по имену бога мог, и у коме је дух светих богова, и приповедих му сан. Daniel 4:9 Валтасаре, поглаваре врачима, знам да је дух светих богова у теби и никаква тајна није ти тешка; кажи сан мој што сам снио и шта значи. Daniel 4:10 А утвара главе моје на постељи мојој беше: Видех, гле, дрво усред земље, и висина му велика. Daniel 4:11 Дрво беше велико и јако, и висина му досезаше до неба, и виђаше се до краја све земље. Daniel 4:12 Лишће му беше лепо и род обилат, и на њему беше хране свему, зверје пољско одмараше се у хладу његовом, и на гранама његовим становаху птице небеске, и од њега се храњаше свако тело. Daniel 4:13 Видех у утварама главе своје на постељи својој, и гле, Стражар и Светац сиђе с неба. Daniel 4:14 Повика јако и рече овако: Посеците дрво, и окрешите му гране, покидајте му лишће и разметните му род; нека побегну звери испод њега и птице с грана његових. Daniel 4:15 Али пањ са жилама оставите му у земљи, у оковима гвозденим и бронзаним у трави пољској, нека га кваси роса небеска и део да му је са зверјем од траве земаљске. Daniel 4:16 Срце човечје нека му се промени, и срце животињско нека му се да, и седам времена нека прође преко њега. Daniel 4:17 То су одредили стражари и изрекли свети да би познали живи да Вишњи влада царством људским, и даје га коме хоће, и поставља над њим најнижег између људи. Daniel 4:18 Тај сан сних ја, цар Навуходоносор; а ти, Валтасаре, кажи шта значи, јер ниједан мудрац у царству мом не може да ми каже шта значи; а ти можеш, јер је у теби дух светих богова. Daniel 4:19 Тада Данило, који се зваше Валтасар, оста у чуду за један сат, и мисли га узнемираваху. А цар проговори и рече: Валтасаре, сан и значење му да те не узнемирује. А Валтасар одговори и рече: Господару мој, сан да буде твојим ненавидницима, и значење његово непријатељима твојим. Daniel 4:20 Дрво што си видео, велико и јако, коме висина досезаше до неба и које се виђаше по свој земљи, Daniel 4:21 Коме лишће беше лепо и род обилан, и на коме беше хране свему, под којим становаше зверје пољско и на гранама му сеђаху птице небеске, Daniel 4:22 То си ти, царе, који си велик и силан, и величина је твоја висока и досеже до неба и власт твоја до крајева земаљских. Daniel 4:23 А што цар виде Стражара и Свеца где силажаше с неба и говораше: Посеците дрво и потрите га, али му пањ са жилама оставите у земљи у оковима гвозденим и бронзаним у трави пољској, да га кваси роса небеска, и са зверјем пољским нека му је део докле седам времена прође преко њега, Daniel 4:24 Ово значи, царе, и ово је наредба Вишњег која ће се извршити на мом господару цару: Daniel 4:25 Бићеш прогнан између људи, и са зверима ћеш пољским живети, и храниће те травом као говеда, и роса ће те небеска квасити, и седам ће времена проћи преко тебе докле познаш да Вишњи влада царством људским и даје га коме хоће. Daniel 4:26 А што се рече да се остави пањ са жилама од дрвета, царство ће ти остати, кад познаш да небеса владају. Daniel 4:27 Зато, царе, да ти је угодан мој савет, опрости се греха својих правдом, и безакоња својих милошћу према невољнима, е да би ти се продужио мир. Daniel 4:28 Све ово дође на цара Навуходоносора. Daniel 4:29 После дванаест месеци ходаше по царском двору у Вавилону. Daniel 4:30 И проговори цар и рече: Није ли то Вавилон велики што га ја сазидах јаком силом својом да је столица царска, и слава величанству мом? Daniel 4:31 Те речи још беху у устима цару, а глас дође с неба: Теби се говори, царе Навуходоносоре: Царство се узе од тебе. Daniel 4:32 И бићеш прогнан између људи, и живећеш са зверјем пољским, храниће те травом као говеда, и седам ће времена проћи преко тебе докле познаш да Вишњи влада царством људским и даје га коме хоће. Daniel 4:33 У тај час испуни се та реч на Навуходоносору; и би прогнан између људи и једе траву као говеда, и роса небеска кваси му тело да му нарастоше длаке као пера у орла и нокти као у птица. Daniel 4:34 Али после тог времена ја Навуходоносор подигох очи своје к небу, и ум мој врати ми се, и благослових Вишњег, и хвалих и славих Оног који живи довека, чија је власт власт вечна и чије је царство од колена до колена. Daniel 4:35 И сви становници земаљски ништа нису према Њему, и ради шта хоће с војском небеском и са становницима земаљским, и нема никога да би Му руку зауставио и рекао Му: Шта радиш? Daniel 4:36 У то време ум мој врати ми се, и на слави царства мог врати ми се величанство моје и светлост моја; и дворани моји и кнезови моји потражише ме, и утврдих се у царству свом, и дода ми се више величанства. Daniel 4:37 Сада ја Навуходоносор хвалим, узвишујем и славим цара небеског, чија су сва дела истина и чији су путеви праведни и који може оборити оне који ходе поносито. Daniel 5:0 Daniel 5:1 Цар Валтасар учини велику гозбу хиљади кнезова својих, и пијаше вино пред хиљадом њих. Daniel 5:2 Напив се вина Валтасар заповеди да се донесу судови златни и сребрни, које беше однео Навуходоносор отац му из цркве јерусалимске, да из њих пију цар и кнезови му и жене његове и иноче његове. Daniel 5:3 И донесоше златне судове које беху однели из цркве дома Господњег у Јерусалиму, и пијаху из њих цар и кнезови његови, жене његове и иноче његове. Daniel 5:4 Пијаху вино, и хваљаху богове златне и сребрне и бронзане и дрвене и камене. Daniel 5:5 У тај час изиђоше прсти руке човечије и писаху према свећњаку по окреченом зиду од царског двора, и цар виде руку која писаше. Daniel 5:6 Тада се промени лице цару, и мисли га његове узнемирише и појас се око њега распаса и колена му удараху једно о друго. Daniel 5:7 Повика цар гласно, те доведоше звездаре, Халдеје и гатаре; и проговори цар и рече мудрацима вавилонским: Ко прочита ово писмо и каже ми шта значи, онај ће се обући у скерлет, и носиће златну верижицу о врату, и биће трећи господар у царству. Daniel 5:8 Тада приступише сви мудраци цареви; али не могоше прочитати писма нити казати цару шта значи. Daniel 5:9 Тада се цар Валтасар врло узнемири, и лице му се сасвим измени; и кнезови се његови препадоше. Daniel 5:10 Дође царица ради тога што се догоди цару и кнезовима његовим у кућу где беше гозба, и проговори царица и рече: Царе, да си жив довека! Да те не узнемирују мисли твоје, и да ти се лице не мења. Daniel 5:11 Има човек у твом царству, у коме је дух светих богова; и у време оца твог нађе се у њега видело и разум и мудрост, каква је у богова, и цар Навуходоносор, отац твој, царе, постави га главарем врачарима, звездарима, Халдејима и гатарима; Daniel 5:12 Јер велик дух и знање и разум за казивање снова и погађање загонетки и размршивање замршених ствари нађе се у Данила, коме цар наде име Валтасар; нека сада дозову Данила, и он ће казати шта значи. Daniel 5:13 Тада Данило би доведен пред цара. Цар проговори Данилу и рече: Јеси ли ти Данило између робља Јудина, које доведе из јудејске цар отац мој? Daniel 5:14 Чух за тебе да је дух светих богова у теби, и видело и разум и мудрост велика да се нађе у тебе. Daniel 5:15 А сада су доведени преда ме мудраци, звездари, да прочитају писмо и кажу ми шта значи; али не могу да кажу шта то значи. Daniel 5:16 А за тебе ја чух да можеш протумачити и замршене ствари размрсити. Ако, дакле, можеш прочитати ово писмо и казати ми шта значи, обући ћеш се у скерлет, и златну верижицу носићеш о врату, и бићеш трећи господар у царству. Daniel 5:17 Тада одговори Данило и рече пред царем: Дарови твоји нека теби, и подај другом поклоне своје; а писмо ћу ја прочитати цару и казати шта значи. Daniel 5:18 Царе, Бог Вишњи даде царство величину и славу и част Навуходоносору, оцу твом. Daniel 5:19 И од величине коју му даде сви народи, племена и језици дрхтаху пред њим и бојаху га се; убијаше кога хоћаше, и остављаше у животу кога хоћаше, узвишаваше кога хоћаше, и понижаваше кога хоћаше. Daniel 5:20 Али када му се подиже срце и дух му се посили у охолости, би сметнут с царског престола свог, и узеше му славу. Daniel 5:21 И би прогнан између људи и срце му поста као у звери, и стан му беше с дивљим магарцима, хранише га травом као говеда, и роса небеска кваси му тело, докле позна да Бог Вишњи влада царством људским, и кога хоће поставља над њим. Daniel 5:22 А ти, Валтасаре, сине његов, ниси понизио срца свог премда си знао све ово. Daniel 5:23 Него си се подигао на Господа небеског, и судове дома Његовог донесоше преда те, и писте из њих вино ти и кнезови твоји, жене твоје и иноче твоје, и ти хвали богове сребрне и златне, бронзане, гвоздене, дрвене и камене, који не виде нити чују, нити разумеју, а не слави Бога, у чијој је руци душа твоја и сви путеви твоји. Daniel 5:24 Зато од Њега би послана рука и ово писмо би написано. Daniel 5:25 А ово је писмо написано: МЕНЕ, МЕНЕ, ТЕКЕЛ, УФАРСИН. Daniel 5:26 А ово значе те речи: МЕНЕ, бројао је Бог твоје царство и до краја избројао. Daniel 5:27 ТЕКЕЛ, измерен си на мерила, и нашао си се лак. Daniel 5:28 ФЕРЕС, раздељено је царство твоје, и дано Мидијанима и Персијанима. Daniel 5:29 Тада заповеди Валтасар, те обукоше Данила у скерлет, и метнуше му златну верижицу око врата, и прогласише за њ да је трећи господар у царству. Daniel 5:30 Исту ноћ би убијен Валтасар, цар халдејски. Daniel 5:31 А Дарије Мидијанин преузе царство, и беше му око шездесет и две године. Daniel 6:0 Daniel 6:1 Свиде се Дарију те постави над царством сто и педесет управитеља да буду над свим царством; Daniel 6:2 А над њима три старешине, од којих један беше Данило, којима ће управитељи давати рачуне да не би цару било штете. Daniel 6:3 А тај Данило надвишиваше старешине и управитеље, јер у њему беше велик дух и цар мишљаше да га постави над свим царством својим. Daniel 6:4 Тада старешине и управитељи гледаху како би нашли шта да замере Данилу ради царства; али не могаху наћи забаве ни погрешке, јер беше веран, и не налажаше се у њега погрешке ни мане. Daniel 6:5 Тада рекоше они људи: Нећемо наћи на тог Данила ништа, ако не нађемо шта на њ ради закона Бога његовог. Daniel 6:6 Тада дођоше старешине и управитељи к цару, и рекоше му овако: Дарије царе, да си жив довека! Daniel 6:7 Све старешине у царству, поглавари и управитељи, већници и војводе договорише се да се постави царска наредба и оштра забрана да ко би се год замолио за шта коме год богу или човеку за тридесет дана осим теби, царе, да се баци у јаму лавовску. Daniel 6:8 Зато, царе, постави ту забрану и напиши да се не може променити, по закону мидском и персијском, који је непроменљив. Daniel 6:9 И цар Дарије написа књигу и забрану. Daniel 6:10 А Данило кад дозна да је књига написана, отиде својој кући, где беху отворени прозори у његовој соби према Јерусалиму, и падаше на колена своја три пута на дан и мољаше се и хвалу даваше Богу свом као шта чињаше пре. Daniel 6:11 Тада се сабраше они људи, и нађоше Данила где се моли и припада Богу свом. Daniel 6:12 И отидоше те рекоше цару за царску забрану: Ниси ли написао заповест, да ко би се год замолио коме год богу или човеку за тридесет дана, осим теби, царе, да се баци у јаму лавовску? Цар одговори и рече: Тако је по закону мидском и персијском, који је непроменљив. Daniel 6:13 Тада одговорише и рекоше цару: Данило, који је између робља Јудина, не хаје за те, царе, ни за забрану коју си написао, него се моли три пута на дан својом молитвом. Daniel 6:14 Тада цар чувши то ожалости се врло, и науми да избави Данила, и труђаше се до захода сунчаног да га избави. Daniel 6:15 Тада они људи сабраше се код цара и рекоше цару: Знај, царе, да је закон у Мидијана и Персијана да се никаква забрана и наредба коју постави цар, не мења. Daniel 6:16 Тада цар рече те доведоше Данила и бацише га у јаму лавовску; и цар проговори и рече Данилу: Бог твој, коме без престанка служиш, нека те избави. Daniel 6:17 И донесоше камен и метнуше јами на врата, и цар га запечати својим прстеном и прстеном својих кнезова да се ништа не промени за Данила. Daniel 6:18 Тада отиде цар у свој двор, и преноћи не једавши нити допустивши да му се донесе шта чим би се развеселио, и не може заспати. Daniel 6:19 Потом цар уста ујутро рано и отиде брже к јами лавовској. Daniel 6:20 И кад дође к јами, викну Данила жалосним гласом; и проговори цар и рече Данилу: Данило, слуго Бога Живога, Бог твој, коме служиш без престанка, може ли те избавити од лавова? Daniel 6:21 Тада Данило рече цару: Царе, да си жив довека! Daniel 6:22 Бог мој посла анђела свог и затвори уста лавовима, те ми не наудише; јер се нађох чист пред Њим, а ни теби царе, не учиних зла. Daniel 6:23 Тада се цар веома обрадова том, и заповеди да изваде Данила из јаме. И извадише Данила из јаме, и не нађе се ране на њему, јер верова Богу свом. Daniel 6:24 Потом заповеди цар, те доведоше људе који беху оптужили Данила, и бацише у јаму лавовску њих, децу њихову и жене њихове; и још не дођоше на дно јами, а лавови их зграбише и све им кости потрше. Daniel 6:25 Тада цар Дарије писа свим народима и племенима и језицима што живљаху у свој земљи: Мир да вам се умножи. Daniel 6:26 Од мене је заповест да се у свој држави царства мог свак боји и страши Бога Даниловог, јер је Он Бог живи, који остаје довека, и царство се Његово неће расути, и власт ће Његова бити до краја; Daniel 6:27 Он избавља и спасава, и чини знаке и чудеса на небу и на земљи, Он је избавио Данила од силе лавовске. Daniel 6:28 И тај Данило беше срећан за царовања Даријевог и за царовања Кира Персијанца. Daniel 7:0 Daniel 7:1 Прве године Валтасара, цара вавилонског, усни Данило сан и виде утвару главе своје на постељи; тада написа сан и приповеди укратко. Daniel 7:2 Данило проговори и рече: Видех у утвари својој ноћу, а то четири ветра небеска ударише се на великом мору. Daniel 7:3 И четири велике звери изиђоше из мора, свака другачија. Daniel 7:4 Прва беше као лав, и имаше крила орлова; гледах докле јој се крила поскубоше и подиже се са земље и стаде на ноге као човек, и срце људско даде јој се. Daniel 7:5 Потом, гле, друга звер беше као медвед, и стаде с једне стране, и имаше три ребра у устима међу зубима својим, и говораше јој се: Устани, једи много меса. Daniel 7:6 Потом видех, и гле, друга, као рис, имаше на леђима четири крила као птица, и четири главе имаше звер, и даде јој се власт. Daniel 7:7 Потом видех у утварама ноћним, и гле, четврта звер, које се требаше бојати, страшна и врло јака, и имаше велике зубе гвоздене, јеђаше и сатираше, и гажаше ногама остатак, и разликоваше се од свих звери пређашњих, и имаше десет рогова. Daniel 7:8 Гледах рогове, и гле, други мали рог израсте међу онима, а три прва рога ишчупаше се пред њим; и гле, очи као очи човечије беху на том рогу, и уста која говораху велике ствари. Daniel 7:9 Гледах докле се поставише престоли, и старац седе, на коме беше одело бело као снег, и коса на глави као чиста вуна, престо Му беше као пламен огњени, точкови Му као огањ разгорео. Daniel 7:10 Река огњена излажаше и течаше испред Њега, хиљада хиљада служаше Му, и десет хиљада по десет хиљада стајаху пред Њим; суд седе, и књиге се отворише. Daniel 7:11 Тада гледах ради гласа великих речи које говораше онај рог; и гледах докле не би убијена звер и тело јој се рашчини и даде се да изгори огњем. Daniel 7:12 И осталим зверима узе се власт, јер дужина животу беше им одређена до времена и до рока. Daniel 7:13 Видех у утварама ноћним, и гле, као Син човечији иђаше са облацима небеским, и дође до старца и стаде пред Њим. Daniel 7:14 И даде Му се власт и слава и царство да Му служе сви народи и племена и језици; власт је Његова власт вечна, која неће проћи, и царство се Његово неће расути. Daniel 7:15 Мени Данилу пренеможе дух мој у телу мом, и утваре главе моје узнемирише ме. Daniel 7:16 Приступих к једном од оних који стајаху онде, и замолих га за истину од свега тога. И проговори ми и каза ми шта то значи: Daniel 7:17 Ове четири велике звери јесу четири цара, који ће настати на земљи. Daniel 7:18 Али ће свеци Вишњег преузети царство, и држаће царство на век и довека. Daniel 7:19 Тада зажелех знати истину о четвртој звери, која се разликоваше од свих и беше врло страшна, и имаше зубе гвоздене и нокте бронзане, и јеђаше и сатираше, а остатак ногама гажаше, Daniel 7:20 И о десет рогова шта јој беху на глави, и о другом који израсте и три отпадоше пред њим, о рогу који имаше очи и уста која говораху велике ствари и беше по виђењу већи од других. Daniel 7:21 Гледах, и тај рог војеваше са свецима и надвлађиваше их, Daniel 7:22 Докле дође старац, и даде се суд свецима Вишњег, и приспе време да свеци преузму царство. Daniel 7:23 Овако рече: Четврта звер биће четврто царство на земљи, које ће се разликовати од свих царстава, и изјешће сву земљу и погазити и сатрти. Daniel 7:24 И десет рогова јесу десет царева, који ће настати из тог царства, а после њих настаће други, и он ће се разликовати од пређашњих, и покориће три цара. Daniel 7:25 И говориће речи на Вишњег, и потираће свеце Вишњег, и помишљаће да промени времена и законе; и даће му се у руке за време и за времена и за по времена. Daniel 7:26 Потом ће сести суд, и узеће му се власт, те ће се истребити и затрти сасвим. Daniel 7:27 А царство и власт и величанство царско под свим небом даће се народу светаца Вишњег; Његово ће царство бити вечно царство, и све ће власти Њему служити и слушати Га. Daniel 7:28 Овде је крај овој речи. А мене, Данила врло узнемирише мисли моје, и лице ми се све промени; али реч сачувах у срцу свом. Daniel 8:0 Daniel 8:1 Треће године царовања Валтасаровог показа се мени Данилу утвара после оне која ми се показала пре. Daniel 8:2 И видех у утвари; а бејах у Сусану у граду који је у земљи Еламу, кад видех, и видех у утвари и бејах на води Улају. Daniel 8:3 И подигох очи своје и видех, и гле, стајаше крај воде ован, који имаше два рога, а рогови беху високи, али један виши од другог, и виши нарасте после. Daniel 8:4 Видех овна где боде на запад и на север и на југ, и ниједна звер не могаше му одолети, и не беше никога ко би избавио од њега, него чињаше шта хоћаше, и осили. Daniel 8:5 А кад ја мотрах, гле, иђаше јарац од запада поврх све земље, а не дотицаше се земље; и тај јарац имаше рог знаменит међу очима својим. Daniel 8:6 И дође до овна који имаше два рога, ког видех где стоји крај воде, и потрча на њ гневно силом својом. Daniel 8:7 И видех га где дође до овна, и разгневивши се на њ удари овна, те му сломи оба рога и не беше силе у овну да му одоли, него га обори на земљу и погази га, и не беше никога да избави овна од њега. Daniel 8:8 И јарац поста врло велик; а кад осили, сломи се велики рог, и место њега нарастоше знаменита четири рога према четири ветра небеска. Daniel 8:9 И из једног од њих изиђе један рог мален и нарасте врло велик према југу и истоку и према красној земљи. Daniel 8:10 И нарасте дори до војске небеске, и обори на земљу неке од војске и од звезда, и погази их. Daniel 8:11 И нарасте дори до поглавара тој војсци, и узе Му свагдашњу жртву, и свети стан Његов обори. Daniel 8:12 И војска би дана у отпад од жртве свагдашње, и обори истину на земљу, и шта чињаше напредоваше му. Daniel 8:13 Тада чух једног свеца где говораше; и један светац рече некоме који говораше: Докле ће трајати та утвара за свагдашњу жртву и за отпад пустошни да се гази светиња и војска? Daniel 8:14 И рече ми: До две хиљаде и три стотине дана и ноћи; онда ће се светиња очистити. Daniel 8:15 А кад видех ја Данило ову утвару, и заисках да разумем, гле, стаде преда ме као човек. Daniel 8:16 И чух глас човечији насред Улаја, који повика и рече: Гаврило, кажи овоме утвару. Daniel 8:17 И дође где ја стајах; и кад дође уплаших се, и падох на лице своје; а он ми рече: Пази, сине човечији, јер је ова утвара за последње време. Daniel 8:18 А док ми он говораше, ја бејах изван себе лежећи ничице на земљи; а он ме се дотаче, и исправи ме, те стадох. Daniel 8:19 И рече: Ево, ја ћу ти казати шта ће бити на крају гнева; јер ће у одређено време бити крај. Daniel 8:20 Ован што си га видео, који има два рога, то су цареви мидски и персијски. Daniel 8:21 А руњави је јарац цар грчки; и велики рог што му беше међу очима, то је први цар. Daniel 8:22 А шта се он сломи, и место њега нарастоше четири, то су четири царства, која ће настати иза тог народа, али не његовом силом. Daniel 8:23 А на крају царовања њиховог, кад безаконици наврше меру, настаће цар бестидан и лукав. Daniel 8:24 Сила ће му бити јака, али не од његове јачине, и чудесно ће пустошити, и биће срећан и свршиваће, и губиће силне и народ свети. Daniel 8:25 И лукавством његовим напредоваће превара у његовој руци, и подигнуће се у срцу свом, и у миру ће погубити многе, и устаће на Кнеза над кнезовима, али ће се потрти без руке. Daniel 8:26 А речена утвара о дану и ноћи истина је; зато ти запечати утвару, јер је за много времена. Daniel 8:27 Тада ја Данило занемогох, и боловах неко време; после устах и врших послове цареве; и чудих се утвари, али нико не дозна. Daniel 9:0 Daniel 9:1 Прве године Дарија, сина Асвировог од племена мидског, који се зацари над царством халдејским, Daniel 9:2 Прве године његовог царовања ја Данило разумех из књига број година, које беше рекао Господ Јеремији пророку да ће се навршити развалинама јерусалимским, седамдесет година. Daniel 9:3 И окретох лице своје ка Господу Богу тражећи Га молитвом и молбама с постом и с кострети и пепелом. Daniel 9:4 И помолих се Господу Богу свом и исповедајући се рекох: О Господе, Боже велики и страшни, који држиш завет и милост онима који Те љубе и држе заповести Твоје; Daniel 9:5 Згрешисмо и зло чинисмо и бисмо безбожни, и одметнусмо се и одступисмо од заповести Твојих и од закона Твојих. Daniel 9:6 И не слушасмо слуга Твојих пророка, који говораху у Твоје име царевима нашим, кнезовима нашим и очевима нашим и свему народу земаљском. Daniel 9:7 У Тебе је, Господе, правда, а у нас срам на лицу, како је данас, у Јудејаца и у Јерусалимљана и у свих Израиљаца, који су близу и који су далеко по свим земљама куда си их разагнао за грехе њихове, којима Ти грешише. Daniel 9:8 Господе, у нас је срам на лицу, у царева наших, у кнезова наших и у отаца наших, јер Ти згрешисмо. Daniel 9:9 У Господа је Бога нашег милост и праштање, јер се одметнусмо од Њега, Daniel 9:10 И не слушасмо глас Господа Бога свог да ходимо по законима Његовим, које нам је дао преко слуга својих пророка. Daniel 9:11 И сав Израиљ преступи закон Твој, и одступи да не слуша глас Твој; зато се изли на нас проклетство и заклетва написана у закону Мојсија, слуге Божијег, јер Му згрешисмо. Daniel 9:12 И Он потврди речи своје које је говорио за нас и за судије наше, које су нам судиле, пустивши на нас зло велико, да тако не би под свим небом како би у Јерусалиму. Daniel 9:13 Како је писано у закону Мојсијевом, све то зло дође на нас, и опет се не молисмо Господу Богу свом да бисмо се вратили од безакоња свог и пазили на истину Твоју. Daniel 9:14 И Господ наста око зла и наведе га на нас; јер је праведан Господ Бог наш у свим делима својим која чини, јер не слушасмо глас Његов. Daniel 9:15 Али сада, Господе Боже наш, који си извео народ свој из земље мисирске руком крепком, и стекао си себи име, како је данас, згрешисмо, безбожни бисмо. Daniel 9:16 Господе, по свој правди Твојој нека се одврати гнев Твој и јарост Твоја од града Твог Јерусалима, свете горе Твоје; јер са греха наших и с безакоња отаца наших Јерусалим и Твој народ поста руг у свих који су око нас. Daniel 9:17 Сада дакле послушај, Боже наш, молитву слуге свог и молбе његове, и обасјај лицем својим опустелу светињу своју, Господа ради. Daniel 9:18 Боже мој, пригни ухо своје, и чуј; отвори очи своје, и види пустош нашу и град, на који је призвано име Твоје, јер не ради своје правде него ради милости Твоје падамо пред Тобом молећи се. Daniel 9:19 Господе услиши, Господе опрости, Господе пази и учини, не часи себе ради Боже мој, јер је Твоје име призвано на овај град и на Твој народ. Daniel 9:20 А док ја још говорах и мољах се и исповедах грех свој и грех народа свог Израиља, и падах молећи се пред Господом Богом својим за свету гору Бога свог, Daniel 9:21 Док још говорах молећи се, онај човек Гаврило, ког видех пре у утвари, долете брзо и дотаче ме се о вечерњој жртви. Daniel 9:22 И научи ме и говори са мном и рече: Данило, сада изиђох да те уразумим. Daniel 9:23 У почетку молитве твоје изиђе реч, и ја дођох да ти кажем, јер си мио; зато слушај реч, и разуми утвару. Daniel 9:24 Седамдесет је недеља одређено твом народу и твом граду светом да се сврши преступ и да нестане греха и да се очисти безакоње и да се доведе вечна правда, и да се запечати утвара и пророштво, и да се помаже Свети над светима. Daniel 9:25 Зато знај и разуми: Откада изиђе реч да се Јерусалим опет сазида до помазаника војводе биће седам недеља, и шездесет и две недеље да се опет пограде улице и зидови, и то у тешко време. Daniel 9:26 А после те шездесет и две недеље погубљен ће бити помазаник и ништа му неће остати; народ ће војводин доћи и разорити град и светињу; и крај ће му бити с потопом, и одређено ће пустошење бити до свршетка рата. Daniel 9:27 И утврдиће завет с многима за недељу дана, а у половину недеље укинуће жртву и принос; и крилима мрским, која пустоше, до свршетка одређеног излиће се на пустош. Daniel 10:0 Daniel 10:1 Треће године Кира, цара персијског, објави се реч Данилу, који се зваше Валтасар; и реч беше истинита и о великим стварима; и разабра реч и разуме утвару. Daniel 10:2 У то време ја Данило бејах у жалости три недеље дана. Daniel 10:3 Јела угодна не једох, ни месо ни вино не уђе у моја уста, нити се намазах уљем док се не навршише три недеље дана. Daniel 10:4 А двадесет четвртог дана првог месеца бејах на брегу велике реке Хидекела. Daniel 10:5 И подигох очи своје и видех, а то један човек обучен у платно, и појас беше око њега од чистог злата из Уфаза; Daniel 10:6 А тело му беше као хрисолит, и лице му као муња, а очи му као лучеви запаљени, а руке и ноге као бронза углађена, а глас од речи његових као глас многог људства. Daniel 10:7 И ја Данило сам видех утвару, а људи што беху са мном не видеше је, али их попаде страх велик, те побегоше и сакрише се. Daniel 10:8 И остах сам и видех ту велику утвару, и не оста снаге у мени, и лепота ми се нагрди, и не имах снаге. Daniel 10:9 И чух глас од речи његових, и кад чух глас од речи његових, изван себе падох ничице лицем на земљу. Daniel 10:10 И гле, рука ме се дотаче и подиже ме на колена моја и на дланове моје. Daniel 10:11 И рече ми: Данило, мили човече! Слушај речи које ћу ти казати, и стани право, јер сам сада послан к теби. И кад ми рече ту реч, устах дрхћући. Daniel 10:12 И рече ми: Не бој се, Данило, јер првог дана кад си управио срце своје да разумеваш и да мучиш себе пред Богом својим, услишене бише речи твоје, и ја дођох твојих речи ради. Daniel 10:13 Али кнез царства персијског стаја ми насупрот двадесет и један дан; али, гле, Михаило један од првих кнезова дође ми у помоћ; тако ја остах онде код царева персијских. Daniel 10:14 И дођох да ти кажем шта ће бити твом народу после; јер ће још бити утвара за те дане. Daniel 10:15 И кад ми говораше тако, оборих очи своје на земљу и занемех. Daniel 10:16 И гле, као човек дотаче се усана мојих, и отворих уста своја, и проговорих и рекох оном који стајаше према мени: Господару мој, од ове утваре навалише моји болови на мене и нема снаге у мени. Daniel 10:17 А како може слуга мог господара говорити с господарем мојим? Јер од овог часа у мени неста снаге и ни дихање не оста у мени. Daniel 10:18 Тада онај што беше као човек опет ме се дотаче и охрабри ме. Daniel 10:19 И рече: Не бој се, мили човече; мир да ти је! Охрабри се, охрабри се. И докле ми говораше, охрабрих се и рекох: Нека говори господар мој, јер си ме охрабрио. Daniel 10:20 А он рече: Знаш ли зашто сам дошао к теби? А сада ћу се вратити да војујем на кнеза персијског; потом ћу отићи, и гле, доћи ће кнез грчки. Daniel 10:21 Али ћу ти казати шта је написано у књизи истинитој. Нема никога да јуначки ради са мном у том осим Михаила, кнеза вашег. Daniel 11:0 Daniel 11:1 И ја прве године Дарија Мидијанина стадох да Му помогнем, и да Га поткрепим. Daniel 11:2 А сада ћу ти казати истину. Ево, још ће три цара настати у Персији; и четврти ће бити богатији од свих, и кад се укрепи богатством својим, све ће подигнути на грчко царство. Daniel 11:3 Потом ће настати силан цар, и владаће великом државом и радиће шта хоће. Daniel 11:4 А како нестане, расуће се царство његово и разделиће се у четири ветра небеска, не међу натражје његово нити с влашћу с којом је он владао, јер ће се царство његово укинути и допасти другима, а не њима. Daniel 11:5 И цар јужни осилиће, и један од кнезова његових, и биће силнији од њега, и владаће, и држава ће његова бити велика. Daniel 11:6 И после неколико година они ће се опријатељити, и кћи јужног цара доћи ће к цару северном да учини погодбу; али она неће сачувати силе мишици, нити ће се он одржати мишицом својом, него ће бити предана и она и они који је доведу и син њен и онај који јој буде помагао у то време. Daniel 11:7 Потом ће од изданка из корена њеног настати један на место његово, који ће доћи с војском својом и ударити на градове цара северног, и биће их и освојиће их. Daniel 11:8 И богове ће њихове и кнезове њихове са закладама њиховим драгоценим златним и сребрним однети у ропство у Мисир, и остаће неколико година јачи од цара северног. Daniel 11:9 И тако ће цар јужни доћи у своје царство, и вратиће се у своју земљу. Daniel 11:10 Али ће синови његови заратити, и скупиће велику војску; и један ће доћи изненада, и поплавити и проћи; и вративши се ратоваће до града његовог. Daniel 11:11 Тада ће се разљутити цар јужни, и изаћи ће и ратоваће с њим, с царем северним, и подигнуће велику војску, те ће му бити дата у руке војска. Daniel 11:12 И кад разбије војску, понеће се срце његово, и побиће хиљаде, али се неће укрепити. Daniel 11:13 Јер ће цар северни опет дигнути војску већу од прве; и после неколико година доћи ће с великом војском и с великим благом. Daniel 11:14 И у то ће време многи устати на цара јужног; и зликовци од твог народа подигнуће се да се потврди утвара, и попадаће. Daniel 11:15 И доћи ће цар северни, и начиниће опкопе, и узеће тврде градове, и мишице јужног цара неће одолети ни изабрани народ његов, нити ће бити силе да се опре. Daniel 11:16 И онај дошав на њ чиниће шта хоће, и неће бити никога да му се опре; и зауставиће се у красној земљи, коју ће потрти својом руком. Daniel 11:17 Потом ће окренути да дође са силом свега царства свог, али ће се погодити с њим, и даће му кћер за жену да би га упропастио, али се она неће држати, нити ће бити с њим. Daniel 11:18 Потом ће се окренути на острва, и освојиће многа; али ће један војвода прекинути срамоту коју чини, и обориће на њ срамоту његову. Daniel 11:19 Потом ће се окренути ка градовима своје земље, и спотакнуће се и пашће, и неће се више наћи. Daniel 11:20 И на његово ће место настати који ће послати настојника у слави царској; али ће за мало дана погинути без гнева и без боја. Daniel 11:21 А на његово ће место доћи незнатан човек, коме није намењена част царска; али ће доћи мирно и освојиће царство ласкањем. Daniel 11:22 И мишице које плаве он ће поплавити и поломити, па и кнеза с којим је учинио веру. Daniel 11:23 Јер удруживши се с њим учиниће превару, и дошавши надвладаће с мало народа. Daniel 11:24 И доћи ће мирно у родна места у земљи, и учиниће шта ни очеви његови ни очеви отаца његових не учинише, разделиће им плен и грабеж и благо, и смишљаће мисли на градове, за неко време. Daniel 11:25 Потом ће подигнути силу своју и срце своје на цара јужног с великом војском; и цар ће јужни доћи у бој с великом и врло силном војском; али неће одолети, јер ће му се чинити невера. Daniel 11:26 И који једу хлеб његов сатрће га; војска ће његова поплавити, и многи ће пасти побијени. Daniel 11:27 И срце ће обојице царева радити о злу, и за једним ће столом лагати; али се неће извршити; јер ће крај још бити у одређено време. Daniel 11:28 И тако ће се вратити у своју земљу с великим благом; и срце ће се његово обратити на свети завет, и кад изврши, вратиће се у своју земљу. Daniel 11:29 У одређено ће време опет доћи на југ; али други пут неће бити као први пут. Daniel 11:30 Јер ће доћи на њ лађе китејске, и он ће се ојадити, те ће се вратити; и разљутиће се на свети завет, и извршиће; и вративши се сложиће се с онима који остављају свети завет. Daniel 11:31 И војска ће стајати уза њ, и оскврниће светињу у граду, и укинути жртву свагдашњу и поставиће гнусобу пустошну. Daniel 11:32 И који су безбожни према завету, он ће их ласкањем отпадити; али народ који познаје Бога свог охрабриће се и извршиће. Daniel 11:33 И разумни у народу научиће многе, и падаће од мача и огња, ропства и грабежа много времена. Daniel 11:34 Али падајући добиће малу помоћ; и многи ће пристати с њима дволичећи. Daniel 11:35 И од разумних ће пасти неки да би се окушали и очистили и убелили до рока, јер ће још бити рок. Daniel 11:36 И тај ће цар чинити шта хоће, и подигнуће се и узвисиће се изнад сваког бога, и чудно ће говорити на Бога над боговима, и биће срећан докле се не сврши гнев, јер ће се извршити шта је одређено. Daniel 11:37 Неће марити ни за богове својих отаца ни за љубав женску, нити ће за ког бога марити, него ће се узвишавати нада све. Daniel 11:38 И на место Бога Најсилнијег славиће бога ког оци његови не знаше, славиће златом и сребром и драгим камењем и закладама. Daniel 11:39 И учиниће да градови Бога Најсилнијег буду бога туђег; које позна умножиће им славу и учиниће их господарима над многима и разделиће земљу место плате. Daniel 11:40 А у последње време јужни ће се цар побити с њим; и цар ће северни ударити на њ као вихор с колима и коњицима и с многим лађама, и ушавши у земље поплавиће и проћи. Daniel 11:41 И доћи ће у красну земљу, и многи ће пропасти, а ови ће се избавити од његових руку: едомска, моавска и главни део синова Амонових. Daniel 11:42 И посегнуће руком својом на земље, и земља мисирска неће умакнути. Daniel 11:43 И освојиће благо у злату и у сребру и све закладе мисирске; и Ливијани и Етиопљани ићи ће за њим. Daniel 11:44 Али ће га гласови са истока и са севера смести, те ће изаћи са великим гневом да погуби и затре многе. Daniel 11:45 И разапеће шаторе двора свог међу морима на красној светој гори; и кад дође к свом крају, нико му неће помоћи. Daniel 12:0 Daniel 12:1 А у то ће се време подигнути Михаило, велики кнез, који брани твој народ; и биће жалосно време, каквог није било откако је народа до тада; и у то ће се време избавити твој народ, сваки који се нађе записан у књизи. Daniel 12:2 И много оних који спавају у праху земаљском пробудиће се, једни на живот вечни, а други на срамоту и прекор вечни. Daniel 12:3 И разумни ће се сјати као светлост небеска, и који многе приведоше к правди, као звезде вазда и довека. Daniel 12:4 А ти Данило затвори ове речи и запечати ову књигу до последњег времена; многи ће претраживати, и знање ће се умножити. Daniel 12:5 Тада погледах ја, Данило, и гле, стајаху друга двојица, један с ове стране на брегу реке, а други с оне стране на брегу реке. Daniel 12:6 И један рече човеку обученом у платно, који стајаше над водом у реци: Кад ће бити крај тим чудесима? Daniel 12:7 И чух човека обученог у платно, који стајаше над водом у реци, и подиже десницу своју и левицу своју к небу, и закле се Оним који живи увек да ће се све ово испунити по времену, по временима и по по времена, и кад се сврши расап силе светог народа. Daniel 12:8 И ја чух али не разумех; и рекох: Господару мој, какав ће бити крај томе? Daniel 12:9 А Он рече: Иди Данило, јер су затворене и запечаћене ове речи до последњег времена. Daniel 12:10 Многи ће се очистити, убелити и окушати; а безбожници ће радити безбожно, нити ће који безбожник разумети, али ће разумни разумети. Daniel 12:11 А од времена кад се укине жртва ваздашња и постави гнусоба пустошна, биће хиљаду и двеста и деведесет дана. Daniel 12:12 Благо ономе који претрпи и дочека хиљаду и три стотине и тридесет и пет дана. Daniel 12:13 А ти иди ка свом крају; и почиваћеш и остаћеш на делу свом до свршетка својих дана.
Hosea 0:0
Hosea 1:0 Hosea 1:1 Реч Господња која дође Осији сину Веиријевом за времена Озије, Јоатама, Ахаза и Језекије царева Јудиних и за времена Јеровоама сина Јоасовог цара Израиљевог. Hosea 1:2 Кад Господ поче говорити Осији, рече Господ Осији: Иди, ожени се курвом, и роди копилад, јер се земља прокурва одступивши од Господа. Hosea 1:3 И отиде, и узе Гомеру, кћер дивлаимску, која затрудне и роди му сина. Hosea 1:4 Тада му рече Господ: Надени му име Језраел; јер још мало, па ћу походити крв језраелску на дому Јујевом и укинућу царство дома Израиљевог. Hosea 1:5 И у то ћу време сломити лук Израиљев у долини језраелској. Hosea 1:6 И она опет затрудне и роди кћер; и Господ му рече: Надени јој име Лорухама: јер се више нећу смиловати на дом Израиљев, него ћу их укинути сасвим. Hosea 1:7 А на дом Јудин смиловаћу се, и избавићу их Господом Богом њиховим, а нећу их избавити луком ни мачем ни ратом ни коњима ни коњицима. Hosea 1:8 Потом одбивши од сисе Лорухаму опет затрудне и роди сина. Hosea 1:9 И рече Господ: Надени му име Лоамија; јер ви нисте мој народ, нити ћу ја бити ваш. Hosea 1:10 Али ће ипак број синова Израиљевих бити као песак морски, који се не може измерити ни избројати; и место да им се рече: Нисте мој народ, рећи ће им се: Синови Бога Живога. Hosea 1:11 И сабраће се синови Јудини и синови Израиљеви у једно, и поставиће себи једног поглавара и отићи ће из земље, јер ће бити велик дан језраелски. Hosea 2:0 Hosea 2:1 Реците браћи својој: Народе мој; и сестрама својим: Помилована. Hosea 2:2 Прите се с матером својом, прите се, јер ми није жена, нити сам јој ја муж; нека одбаци курварства своја од лица свог, и прељубе своје од дојака својих, Hosea 2:3 Да је не бих свукао голу и учинио је каква је била онај дан кад се родила, и да је не бих поставио да буде као пустиња и обратио је да буде као земља сасушена, и уморио је жеђу. Hosea 2:4 И нећу се смиловати на децу њену, јер су копилад. Hosea 2:5 Јер се мати њихова курва, срамоти се родитељка њихова; јер говори: Ићи ћу за милосницима својим који ми дају хлеб мој и воду моју, вуну моју и лан мој, уље моје и пиће моје. Hosea 2:6 Зато ево ја ћу јој заградити пут трњем и зазидаћу зидом да не нађе стаза својих. Hosea 2:7 И трчаће за својим милосницима, али их неће стигнути; и тражиће их, али их неће наћи; па ће рећи: Идем да се вратим к првом мужу свом, јер ми беше боље онда него сада. Hosea 2:8 Јер она не зна да сам јој ја давао жито и вино и уље, и умножавао јој сребро и злато, од ког начинише Вала. Hosea 2:9 Зато ћу узети натраг жито своје, кад буде време, и вино своје, кад буде време, и узећу вуну своју и лан свој, којим би покривала голотињу своју. Hosea 2:10 И открићу ругобу њену пред милосницима њеним, и нико је неће избавити из моје руке. Hosea 2:11 И укинућу сваку радост њену, светковине њене, младине њене и суботе њене и све празнике њене. Hosea 2:12 И потрћу чокоте њене и смокве, за које говори: Плата су ми, што ми дадоше милосници моји; и обратићу их у шуму да их једе зверје пољско. Hosea 2:13 И походићу на њој дане валимске, у које им је кадила и китила се обоцима и гривнама, и ишла за својим милосницима, и мене заборавила, говори Господ. Hosea 2:14 Али ево, ја ћу је примамити и одвешћу је у пустињу, и говорићу с њом лепо. Hosea 2:15 И даћу јој винограде њене од тог места, и долину Ахор за врата надању, и онде ће певати као за младости своје и као кад је ишла из Мисира. Hosea 2:16 И тада ћеш ме, говори Господ, звати: Мужу мој; а нећеш ме више звати: Вале мој. Hosea 2:17 Јер ћу уклонити из уста њених имена Валова; и неће им се више помињати имена. Hosea 2:18 И тада ћу им учинити завет са зверјем пољским и са птицама небеским и с бубинама земаљским; и поломићу лук и мач и рат да их нестане у земљи, и учинићу да леже без страха. Hosea 2:19 И заручићу те себи довека, заручићу те себи правдом и судом и милошћу и милосрђем. Hosea 2:20 И заручићу те себи вером, и познаћеш Господа. Hosea 2:21 И тада ћу се одазвати, говори Господ, одазваћу се небесима, а она ће се одазвати земљи. Hosea 2:22 А земља ће се одазвати житу и вину и уљу, а то ће се одазвати Језраелу. Hosea 2:23 И посејаћу је себи на земљи, и смиловаћу се на Лорухаму, и рећи ћу Лоамији: Ти си мој народ, и он ће рећи: Боже мој! Hosea 3:0 Hosea 3:1 Потом рече ми Господ: Иди опет, љуби жену коју љуби љубавник а она чини прељубу, као што Господ љуби синове Израиљеве а они гледају за туђим боговима и љубе жбанове винске Hosea 3:2 И купих је за петнаест сикала сребра и гомор и по јечма. Hosea 3:3 И рекох јој: Седи код мене дуго времена, и не курвај се, и не буди другог; тако ћу и ја бити твој. Hosea 3:4 Јер ће дуго времена синови Израиљеви седети без цара и без кнеза и без жртве и без ступа и без оплећка и ликова. Hosea 3:5 После ће се обратити и тражиће Господа Бога свог и Давида цара свог, и у страху ће приступити ка Господу и благости Његовој у последња времена. Hosea 4:0 Hosea 4:1 Чујте реч Господњу, синови Израиљеви, јер Господ има парбу са становницима земаљским; јер нема истине ни милости ни знања за Бога у земљи; Hosea 4:2 Заклињу се криво и лажу и убијају и краду и чине прељубу, застранише, и једна крв стиже другу. Hosea 4:3 Зато ће тужити земља, и шта год живи на њој пренемоћи ће, и звери пољске и птице небеске; и рибе ће морске помрети. Hosea 4:4 Али нико да се не препире ни да кога кори, јер је народ твој као они који се препиру са свештеником. Hosea 4:5 Зато ћеш пасти дању, и с тобом ће пророк пасти ноћу, и погубићу матер твоју. Hosea 4:6 Изгибе мој народ, јер је без знања; кад си ти одбацио знање, и ја ћу тебе одбацити да ми не вршиш службе свештеничке; кад си заборавио Бога свог, и ја ћу заборавити синове твоје. Hosea 4:7 Што се више множише, то ми више грешише; славу њихову претворићу у срамоту. Hosea 4:8 Од греха народа мог хране се, и лакоме се на безакоње њихово. Hosea 4:9 Зато ће бити свештенику као народу; походићу га за путеве његове и платићу му за дела његова. Hosea 4:10 И они ће јести, а неће се наситити; курваће се, а неће се множити; јер престаше служити Господу. Hosea 4:11 Курварство и вино и маст одузима срце. Hosea 4:12 Народ мој пита дрво своје, и палица му његова одговара; јер дух курварски заводи их да се курвају одступивши од Бога свог. Hosea 4:13 Наврх гора приносе жртве, и на хумовима каде под храстовима, тополама и брестовима, јер им је сен добар; зато се курвају кћери ваше и снахе ваше чине прељубу. Hosea 4:14 Нећу карати кћери ваших кад се курвају, ни снаха ваших кад чине прељубу; јер се они одвајају с курвама и приносе жртве с неваљалим женама; и народ неразумни пропашће. Hosea 4:15 Ако се ти курваш, Израиљу, нека не греши Јуда; и не идите у Галгал нити идите у Вет-авен, и не куните се: Тако да је жив Господ. Hosea 4:16 Јер је Израиљ упоран као упорна јуница; сада ће их пасти Господ као јагње на пространом месту. Hosea 4:17 Јефрем се удружио с лажним боговима; остави га. Hosea 4:18 Пиће се њихово преврну, једнако се курвају; мило им је: дајте. Браничи су његови срамота. Hosea 4:19 Ветар ће их стегнути крилима својим, и они ће се посрамити од жртава својих. Hosea 5:0 Hosea 5:1 Чујте, свештеници, и пази, доме Израиљев, и слушај, доме царев, јер је вама суд, јер сте замка у Миспи и мрежа разапета на Тавору. Hosea 5:2 Из потаје клаше оне који залазе; али ћу их ја покарати све. Hosea 5:3 Ја познајем Јефрема и Израиљ није сакривен од мене; јер се сада курваш, Јефреме, Израиљ се оскврни. Hosea 5:4 Не управљају дела својих да се врате к Богу свом; јер је дух курварски у њима и не знају Господа. Hosea 5:5 И поноситост Израиљева сведочи му у очи; зато ће Израиљ и Јефрем пасти за безакоње своје, пашће и Јуда с њима. Hosea 5:6 Ићи ће с овцама својим и с говедима својим да траже Господа, али Га неће наћи; уклонио се је од њих. Hosea 5:7 Изневерише Господа, јер изродише туђе синове; зато ће их прождрети месец дана с достојањем њиховим. Hosea 5:8 Трубите у рог у Гаваји, у трубу у Рами; вичите у Вет-авену: за тобом, Венијамине! Hosea 5:9 Јефрем ће опустети у дан кара; објавих међу племенима Израиљевим шта ће зацело бити. Hosea 5:10 Кнезови су Јудини као они који премештају међу; излићу на њих као воду јарост своју. Hosea 5:11 Јефрему се чини насиље, сатрвен је судом, јер од своје воље отиде за заповешћу. Hosea 5:12 Зато ћу ја бити Јефрему као мољац и као црв дому Јудином. Hosea 5:13 И Јефрем виде болест своју и Јуда своју рану, и отиде Јефрем к Асирцу, и Јуда посла к цару који би га бранио; али вас он не може исцелити нити ће вас опростити ране ваше. Hosea 5:14 Јер ћу ја бити као лав Јефрему, као лавић дому Јудином; ја, ја ћу зграбити, и отићи ћу, однећу и нико неће избавити. Hosea 5:15 Отићи ћу и вратићу се на своје место докле не признају своју кривицу и потраже лице моје; кад буду у невољи тражиће ме. Hosea 6:0 Hosea 6:1 Ходите да се вратимо ка Господу; јер Он раздре, и исцелиће нас, рани, и завиће нас. Hosea 6:2 Повратиће нам живот до два дана, трећи дан подигнуће нас, и живећемо пред Њим. Hosea 6:3 Тада ћемо познати Господа и све ћемо Га више познавати; јер Му је излазак уређен као зора, и доћи ће нам као дажд, као позни дажд који натапа земљу. Hosea 6:4 Шта да ти учиним, Јефреме? Шта да ти учиним, Јуда? Јер је доброта ваша као облак јутарњи и као роса која у зору падне, па је нестане. Hosea 6:5 Зато их секох преко пророка и убијах речима уста својих, и светлост судова твојих изиђе. Hosea 6:6 Јер је мени милост мила а не жртва, и познавање Бога већма него жртва паљеница. Hosea 6:7 Али они преступише завет као Адам; ту ме изневерише. Hosea 6:8 Галад је град оних који чине безакоње, по њему су крвави трагови. Hosea 6:9 А дружина је свештеничка као чета која дочекује људе, убијају на путу у Сихем, чине грдило. Hosea 6:10 У дому Израиљевом видим страхоту; онде је курвање Јефремово, Израиљ се оскврни. Hosea 6:11 И теби је, Јуда, приправљена жетва, кад вратим робље народа свог. Hosea 7:0 Hosea 7:1 Кад лечим Израиља, тада се показује безакоње Јефремово и злоћа самаријска; јер чине лаж, и лупеж улази, и напољу удара чета. Hosea 7:2 И не говоре у срцу свом да ја памтим свако безакоње њихово; сада стоје око њих дела њихова, преда мном су. Hosea 7:3 Неваљалством својим веселе цара и лажима својим кнезове. Hosea 7:4 Сви чине прељубу; као пећ су коју ужари хлебар, који престане стражити кад замеси тесто па докле ускисне. Hosea 7:5 На дан цара нашег разболеше се кнезови од меха вина, и он пружи руку своју подсмевачима. Hosea 7:6 Јер на заседе своје управљају срце своје, које је као пећ; хлебар њихов спава целу ноћ, ујутру гори као пламен огњени. Hosea 7:7 Сви су као пећ угрејани и прождиру своје судије; сви цареви њихови падају, ниједан између њих не виче к мени. Hosea 7:8 Јефрем се помешао с народима; Јефрем је погача непреврнута. Hosea 7:9 Иностранци једу му силу, а он не зна; седе косе попадају га, а он не зна. Hosea 7:10 И поноситост Израиљева сведочи му у очи, али се не враћају ка Господу Богу свом нити Га траже уза све то. Hosea 7:11 И Јефрем је као голуб, луд, безуман; зову Мисир, иду у Асирску. Hosea 7:12 Кад отиду, разапећу на њих мрежу своју, као птице небеске свући ћу их, караћу их како је казивано у збору њиховом. Hosea 7:13 Тешко њима, јер зађоше од мене; погибао ће им бити, јер ме изневерише; ја их искупих, а они говорише на ме лаж. Hosea 7:14 Нити ме призиваше из срца свог, него ридаше на одрима својим; жита и вина ради скупљајући се одступају од мене. Hosea 7:15 Кад их карах, укрепих им мишице; али они мислише зло на ме. Hosea 7:16 Враћају се, али не ка Вишњем, посташе као лук лажљив; кнезови ће њихови попадати од мача с обести језика свог; то ће им бити подсмех у земљи мисирској. Hosea 8:0 Hosea 8:1 Трубу на уста, и реци: Као орао иде на дом Господњи; јер преступише завет мој и отпадише се од закона мог. Hosea 8:2 Израиљ ће викати ка мени; Боже мој; познајемо Те. Hosea 8:3 Израиљ је оставио добро; непријатељ ће га гонити. Hosea 8:4 Постављају цареве, али не од мене; подижу кнезове, за које ја не знам; од сребра свог и од злата свог граде себи ликове, да се истребе. Hosea 8:5 Оставило те је теле твоје, Самаријо; јарост се моја распалила на њих; докле се неће моћи очистити? Hosea 8:6 Јер је и оно од Израиља, начинио га је уметник, и није Бог; теле ће самаријско отићи у комаде. Hosea 8:7 Јер сеју ветар, па ће жети олују; стабљике неће имати, клица неће дати брашно, да би и дала, прождреће га туђинци. Hosea 8:8 Прождреће се Израиљ, биће међу народима као суд на коме нема милине. Hosea 8:9 Јер отидоше к Асирцу, дивљем магарцу, који је сам за се; Јефрем наима љубавнике. Hosea 8:10 А што наимаше међу народима, ја ћу их сабрати; а већ и окусише мало ради бремена Цара над кнезовима. Hosea 8:11 Што умножи Јефрем олтаре да греши, биће му олтари на грех. Hosea 8:12 Написах му велике ствари у закону свом; али му се чине као нешто туђе. Hosea 8:13 За жртве, које ми приносе, приносе месо, и једу га; Господ их не прима; сада ће се опоменути безакоња њихова и походиће грехе њихове; они ће се вратити у Мисир. Hosea 8:14 Израиљ заборави Творца свог, и сагради дворове, и Јуда умножи тврде градове; али ћу пустити огањ у градове овом, и спалиће дворове оном. Hosea 9:0 Hosea 9:1 Не радуј се, Израиљу, веселећи се као народи, што се курваш одступивши од Бога свог, милујеш плату курварску по свим гумнима житним. Hosea 9:2 Гумно и каца неће их хранити, и маст ће их преварити. Hosea 9:3 Они неће наставати у земљи Господњој; него ће се вратити Јефрем у Мисир, и они ће јести нечистоту у асирској. Hosea 9:4 Неће приносити Господу вина, нити ће Му бити угодне жртве њихове, него ће им бити као хлеб оних који туже, ко га год једе оскврниће се, јер им је хлеб за жртве њихове, неће ући у дом Господњи. Hosea 9:5 Шта ћете чинити на дан светковине и на дан празника Господњег? Hosea 9:6 Јер гле, отићи ће пустошења ради; Мисир ће их прибрати, Мемфис ће их погрепсти; закладе њихове од сребра наследиће коприва, трње ће им бити у шаторима. Hosea 9:7 Дођоше дани похођењу, дођоше дани плаћању; познаће Израиљ; пророци су луди, безумни су у којима је дух, за мноштво безакоња твог и велику мржњу. Hosea 9:8 Стражар је Јефремов с Богом мојим, пророк је замка птичарска по свим путевима његовим, мржња је у дому Бога његовог. Hosea 9:9 Дубоко су се покварили као у време гавајско; опоменуће се безакоња њихова, и походиће грехе њихове. Hosea 9:10 Нађох Израиља као грожђе у пустињи; видех оце ваше као прве смокве на дрвету у почетку његовом; они отидоше к Велфегору, и одвојише се за срамотом, и посташе гадни како им беше мило. Hosea 9:11 Јефремова ће слава одлетети као птица од рођења и од утробе и од зачетка. Hosea 9:12 Ако ли и отхрани синове своје, ја ћу их учинити да буду без деце, да не остане ниједан; и тешко њима кад одступим од њих. Hosea 9:13 Јефрем, кад га гледах, беше као Тир, посађен на љупком месту; али ће Јефрем извести крвнику синове своје. Hosea 9:14 Подај им, Господе; шта ћеш им дати? Подај им утробу пометљиву и дојке усахле. Hosea 9:15 Сва је злоћа њихова у Галгалу; зато онде мрзим на њих; за злоћу дела њихових изгнаћу их из дома свог; нећу их више љубити: сви су кнезови њихови одметници. Hosea 9:16 Ударен би Јефрем; корен им посахну, неће родити рода; ако и роде, убићу мили пород утробе њихове. Hosea 9:17 Одбациће их Бог мој, јер Га не слушају, и скитаће се по народима. Hosea 10:0 Hosea 10:1 Израиљ је празна лоза винова, оставља род за се; што више рода има, то више умножава олтаре; што му је боља земља, то више кити ликове. Hosea 10:2 Срце им је раздељено, зато су криви; Он ће оборити олтаре њихове, поломиће ликове њихове. Hosea 10:3 Јер сада говоре: Немамо цара; не бојимо се Господа; и шта би нам учинио цар? Hosea 10:4 Говоре речи кунући се лажно кад уговарају веру, и суд као отров расте у браздама на њиви мојој. Hosea 10:5 За јунице вет-авенске уплашиће се становници самаријски; јер ће за њима жалити народ њихов, и свештеници њихови, који им се радоваху, јер ће слава њихова отићи од њих. Hosea 10:6 И он ће сам бити одведен у Асирску на дар цару браничу; Јефрема ће попасти стид, и Израиљ ће се осрамотити намером својом. Hosea 10:7 Цара ће самаријског нестати као пене поврх воде. Hosea 10:8 И обориће се висине авенске, грех Израиљев; трње ће и чкаљ расти по олтарима њиховим, и говориће горама: Покријте нас, и хумовима: Падните на нас. Hosea 10:9 Од времена гавајског грешио си, Израиљу; онде осташе, не стиже их у Гаваји рат на безаконике. Hosea 10:10 По својој ћу их вољи покарати, и народи ће се скупити на њих да их заробе за двојако безакоње њихово. Hosea 10:11 Јефрем је јуница научена, која радо врше; али ћу јој доћи на лепи врат; упрегнућу Јефрема, Јуда ће орати, Јаков ће повлачити. Hosea 10:12 Сејте правду, жећете милост; орите крчевину, јер је време да тражите Господа, да би дошао и подаждио вам правдом. Hosea 10:13 Орасте безбожност, жесте безакоње, једосте плод од лажи; јер си се поуздао у свој пут, у мноштво својих јунака. Hosea 10:14 Зато ће се подигнути врева међу твојим народом, и сви ће се градови твоји раскопати као што Салман раскопа Вет-Арвел кад беше рат, мајка би размрскана са синовима. Hosea 10:15 Тако ће вам учинити Ветиљ за велику злоћу вашу; зором ће погинути цар Израиљев. Hosea 11:0 Hosea 11:1 Кад Израиљ беше дете, љубих га, и из Мисира дозвах сина свог. Hosea 11:2 Колико их зваше, толико они одлазише од њих; приносише жртве Валима, кадише ликовима. Hosea 11:3 Ја учих Јефрема ходити држећи га за руке, али не познаше да сам их ја лечио. Hosea 11:4 Вукох их узицама човечијим, ужима љубавним; и бих им као они који им скидају јарам с чељусти, и давах им храну. Hosea 11:5 Неће се вратити у земљу мисирску, него ће му Асирац бити цар, јер се не хтеше обратити. Hosea 11:6 И мач ће стајати у градовима његовим, и потрће преворнице његове и прождрети за намере њихове. Hosea 11:7 Народ је мој прионуо за отпад од мене; зову га ка Вишњем, али се ниједан не подиже. Hosea 11:8 Како да те дам, Јефреме? Да те предам, Израиљу? Како да учиним од тебе као од Адаме? Да те обратим да будеш као Севојим? Устрептало је срце моје у мени, усколебала се утроба моја од жалости. Hosea 11:9 Нећу извршити љутог гнева свог, нећу опет затрти Јефрема; јер сам ја Бог а не човек, Светац усред тебе; нећу доћи на град. Hosea 11:10 Ићи ће они за Господом; Он ће рикати као лав; кад рикне, са страхом ће дотрчати синови с мора; Hosea 11:11 Са страхом ће дотрчати из Мисира као птица, и као голуб из земље асирске; и населићу их у кућама њиховим, говори Господ. Hosea 12:0 Hosea 12:1 Опколио ме је Јефрем лажју и дом Израиљев преваром; али Јуда још влада с Богом и веран је са светима. Hosea 12:2 Јефрем се храни ветром, и иде за устоком; сваки дан множи лаж и погибао; и хватају веру с Асирцем и носе уље у Мисир. Hosea 12:3 И с Јудом има Господ парбу и походиће Јакова према путевима његовим, платиће му по делима његовим. Hosea 12:4 У утроби ухвати за пету брата свог, и у сили својој бори се с Богом; Hosea 12:5 Бори се с анђелом, и надјача; плака, и моли Му се; нађе Га у Ветиљу, и онде говори с нама. Hosea 12:6 Али је Господ Бог над војскама, Господ му је спомен. Hosea 12:7 Ти дакле обрати се к Богу свом, чувај милост и правду, и уздај се вазда у Бога свог. Hosea 12:8 Трговац је Јефрем, у руци су му мерила лажна, мило му је да чини криво. Hosea 12:9 И говори Јефрем: Баш се обогатих, стекох благо, ни у коме труду мом неће ми наћи неправде која би била грех. Hosea 12:10 А ја сам Господ Бог твој од земље мисирске, још ћу ти дати да седиш у шаторима као о празницима. Hosea 12:11 И говорићу преко пророка, и умножићу утваре, и даваћу причу преко пророка. Hosea 12:12 Доиста је Галад безакоње, посташе сама таштина; у Галгалу приносе јунце на жртву, и олтари су им као гомиле камења по браздама на њиви мојој. Hosea 12:13 И Јаков побеже у земљу сирску, и Израиљ служи за жену, и за жену чува овце. Hosea 12:14 И пророком изведе Господ Израиља из Мисира, и пророком чува га. Јефрем Га љуто разгневи; зато ће оставити на њему крв његову, и вратиће му срамоту његову Господ његов. Hosea 13:0 Hosea 13:1 Кад Јефрем говораше, беше страх; беше се узвисио у Израиљу; али се огреши о Вала, те умре. Hosea 13:2 И сада једнако греше и граде себи лијући од сребра свог по разуму свом ликове, који су сви дело уметничко, а они говоре за њих: Људи који приносе жртве нека целују теоце. Hosea 13:3 Зато ће бити као облак јутарњи и као роса која у зору падне, па је нестане, као плева, коју односи ветар с гумна, и као дим из димњака. Hosea 13:4 А ја сам Господ Бог твој од земље мисирске, и Бога осим мене ниси познао, и осим мене нема ко би спасао. Hosea 13:5 Ја те познах у пустињи, у земљи засушеној. Hosea 13:6 Имајући добру пашу беху сити; али чим се наситише, понесе се срце њихово, зато ме заборавише. Hosea 13:7 Зато ћу им бити као лав, као рис вребаћу их на путу. Hosea 13:8 Срешћу их као медведица којој узму медведиће, и растргаћу им све срце њихово и изјешћу их онде као лав; зверје пољско раскинуће их. Hosea 13:9 Пропао си, Израиљу; али ти је помоћ у мени. Hosea 13:10 Где ти је цар? Где је? Нека те сачува у свим градовима твојим; где ли су судије твоје, за које си говорио: Дај ми цара и кнезове? Hosea 13:11 Дадох ти цара у гневу свом, и узех га у јарости својој. Hosea 13:12 Свезано је безакоње Јефремово, остављен је грех његов. Hosea 13:13 Болови као у породиље спопашће га, син је неразуман, јер не би толико времена остао у утроби. Hosea 13:14 Од гроба ћу их избавити, од смрти ћу их сачувати; где је, смрти, помор твој, где је, гробе, погибао твоја? Кајање ће бити сакривено од очију мојих. Hosea 13:15 Родан ће бити међу браћом својом; али ће доћи источни ветар, ветар Господњи, који иде од пустиње, и усахнуће му извор, и студенац ће му засушити; он ће однети благо од свих драгих заклада. Hosea 13:16 Самарија ће опустети, јер се одметну од Бога свог; они ће пасти од мача, деца ће се њихова размрскати и трудне жене њихове распорити. Hosea 14:0 Hosea 14:1 Обрати се, Израиљу, ка Господу Богу свом, јер си пао свог ради безакоња. Hosea 14:2 Узмите са собом речи, и обратите се ка Господу; реците Му: Опрости све безакоње, и прими добро; и даћемо жртве усана својих. Hosea 14:3 Асирац нас не може избавити, нећемо јахати на коњима, нити ћемо више говорити делу руку својих: Боже наш; јер у Тебе налази милост сирота. Hosea 14:4 Исцелићу отпад њихов, љубићу их драге воље; јер ће се гнев мој одвратити од њега. Hosea 14:5 Бићу као роса Израиљу, процветаће као љиљан и пустиће жиле своје као дрвета ливанска. Hosea 14:6 Рашириће се гране његове, и лепота ће му бити као у маслине и мирис као ливански. Hosea 14:7 Они ће се вратити и седети под сеном његовим, рађаће као жито и цветаће као винова лоза; спомен ће му бити као вино ливанско. Hosea 14:8 Јефреме, шта ће ми више идоли? Ја ћу га услишити и гледати; ја ћу му бити као јела зелена; од мене је твој плод. Hosea 14:9 Ко је мудар, нека разуме ово; и разуман нека позна ово; јер су прави путеви Господњи, и праведници ће ходити по њима, а преступници ће пасти на њима.
Joel 0:0
Joel 1:0 Joel 1:1 Реч Господња која дође Јоилу сину Фатуиловом. Joel 1:2 Чујте, старци; слушајте, сви становници земаљски; је ли овако шта било за вашег времена или за времена ваших отаца? Joel 1:3 Приповедајте то синовима својим, и синови ваши својим синовима, и њихови синови потоњем колену. Joel 1:4 Шта оста иза гусенице изједе скакавац, и шта оста иза скакавца изједе хрушт, и шта оста иза хрушта изједе црв. Joel 1:5 Отрезните се, пијанице, и плачите; и ридајте сви који пијете вино, за новим вином, јер се оте из уста ваших. Joel 1:6 Јер дође на земљу моју силан народ и небројен; зуби су му као у лава и кутњаци као у лавице. Joel 1:7 Потре винову лозу моју, и смокве моје покида, сасвим их огули и побаца, те им се гране беле. Joel 1:8 Ридај као младица опасана кострећу за мужем младости своје. Joel 1:9 Неста дара и налива из дома Господњег; туже свештеници, слуге Господње. Joel 1:10 Опусте поље, тужи земља; јер је потрвено жито, усахло вино, нестало уља. Joel 1:11 Стидите се ратари, ридајте виноградари, пшенице ради и јечма ради, јер пропаде жетва на њиви; Joel 1:12 Лоза посахну и смоква увену; шипак и палма и јабука и сва дрвета пољска посахнуше, јер неста радости између синова људских. Joel 1:13 Опашите се и плачите свештеници; ридајте који служите олтару, дођите, ноћујте у кострети, слуге Бога мог; јер се уноси у дом Бога вашег дар и налив. Joel 1:14 Наредите пост, огласите празник, скупите старешине, све становнике земаљске, у дом Господа Бога свог, и вапите ка Господу: Joel 1:15 Јаох дана! Јер је близу дан Господњи, и доћи ће као погибао од Свемогућег. Joel 1:16 Није ли нестало хране испред очију наших, радости и весеља из дома Бога нашег? Joel 1:17 Семе иструхну под грудама својим, пусте су житнице, разваљене спреме, јер посахну жито. Joel 1:18 Како уздише стока! Како су се смела говеда! Јер немају паше; и овце гину. Joel 1:19 К Теби, Господе, вичем, јер огањ сажеже паше у пустињи, и пламен попали сва дрвета у пољу. Joel 1:20 И зверје пољско погледа за тобом, јер усахнуше потоци водени и огањ сажеже паше у пустињи. Joel 2:0 Joel 2:1 Трубите у трубу на Сиону, и вичите на светој гори мојој, нека дрхћу сви становници земаљски, јер иде дан Господњи, јер је близу. Joel 2:2 Дан, кад је мрак и тама, дан, када је облак и магла; како се зора разастире поврх гора, тако иде народ велик и силан, каквог није било откад је века нити ће га после кад бити од колена до колена. Joel 2:3 Пред њим прождире огањ, а за њим пали пламен; земља је пред њим као врт едемски, а за њим пустиња пуста, ништа неће утећи од њега. Joel 2:4 На очима су као коњи и трчаће као коњици. Joel 2:5 Скакаће поврх гора топоћући као кола, праскајући као пламен огњени који сажиже стрњику, као силан народ спреман за бој. Joel 2:6 Пред њим ће се препадати народи, свако ће лице поцрнети. Joel 2:7 Они ће трчати као јунаци, као војници скакаће на зид, и сваки ће ићи својим путем, нити ће одступати са своје стазе. Joel 2:8 И један другог неће тискати, сваки ће ићи својим путем, и на мачеве навирући неће се ранити. Joel 2:9 По граду ће ходити, по зидовима ће трчати, у куће ће се пети, улазиће кроз прозоре као лупеж. Joel 2:10 Пред њима ће се земља трести, небеса ће се поколебати, сунце ће и месец помркнути и звезде ће устегнути светлост своју. Joel 2:11 А Господ ће пустити глас свој пред војском својом, јер ће логор Његов бити врло велик, јер ће бити силан онај који ће извршити вољу Његову; јер ће дан Господњи бити велик и врло страшан, и ко ће га поднети? Joel 2:12 Зато још говори Господ: Обратите се к мени свим срцем својим и постећи и плачући и тужећи. Joel 2:13 И раздерите срца своја, а не хаљине своје, и обратите се ка Господу Богу свом, јер је милостив и жалостив, спор на гнев и обилан милосрђем и каје се ода зла. Joel 2:14 Ко зна, неће ли се повратити и раскајати се, и оставити иза тога благослов, дар и налив за Господа Бога вашег. Joel 2:15 Трубите у трубу на Сиону, наредите пост, прогласите светковину. Joel 2:16 Саберите народ, освештајте сабор, скупите старце, саберите децу и која сисају; женик нека изиђе из своје клети и невеста из ложнице своје. Joel 2:17 Између трема и олтара нека плачу свештеници, слуге Господње, и нека кажу: Прости, Господе, народу свом, и не дај наследство своје под срамоту, да њим овладају народи; зашто да кажу у народима: Где им је Бог? Joel 2:18 И Господ ће ревновати за земљу своју и пожалиће народ свој. Joel 2:19 И Господ ће одговорити и рећи ће свом народу: Ево, ја ћу вам послати жита и вина и уља, и бићете га сити, и нећу вас више дати под срамоту међу народима. Joel 2:20 Јер ћу удаљити од вас северца, и одагнати га у земљу суву и пусту, предњу чету његову у источно море, а задњу у море западно, и подигнуће се смрад његов и трулеж ће се његов подигнути, пошто учини велике ствари. Joel 2:21 Не бој се, земљо, радуј се и весели се, јер ће Господ учинити велике ствари. Joel 2:22 Не бојте се, звери пољске; јер ће се зеленети пасишта у пустињи и дрвета ће носити род свој, смоква ће и лоза винова давати силу своју. Joel 2:23 И ви, синови сионски, радујте се и веселите се у Господу Богу свом, јер ће вам дати дажд на време, и спустиће вам дажд рани и позни на време. Joel 2:24 И гумна ће се напунити жита, а каце ће се преливати вином и уљем. Joel 2:25 И накнадићу вам године које изједе скакавац, хрушт и црв и гусеница, велика војска моја, коју слах на вас. Joel 2:26 И јешћете изобила, и бићете сити и хвалићете име Господа Бога свог, који учини с вама чудеса, и народ мој неће се посрамити довека. Joel 2:27 И познаћете да сам ја усред Израиља, и да сам ја Господ Бог ваш, и да нема другог, и народ мој неће се посрамити довека. Joel 2:28 И после ћу излити дух свој на свако тело, и прорицаће синови ваши и кћери ваше, старци ће ваши сањати сне, младићи ће ваши виђати утваре. Joel 2:29 И на слуге ћу и на слушкиње у оне дане излити дух свој; Joel 2:30 И учинићу чудеса на небу и на земљи, крв и огањ и пушење дима. Joel 2:31 Сунце ће се претворити у таму и месец у крв пре него дође велики и страшни дан Господњи. Joel 2:32 И сваки који призове име Господње спашће се; јер ће на гори Сиону и у Јерусалиму бити спасење, као што је рекао Господ, и у остатку који позове Господ. Joel 3:0 Joel 3:1 Јер, гле, у оне дане и у оно време, кад вратим робље Јудино и јерусалимско, Joel 3:2 Сабраћу све народе, и свешћу их у долину Јосафатову, и онде ћу се судити с њима за свој народ и за наследство своје Израиља, ког расејаше међу народе и разделише земљу моју; Joel 3:3 И за мој народ бацаше жреб, и даваше дете за курву, и продаваше девојку за вино, те пише. Joel 3:4 И шта хоћете ви са мном, Тире и Сидоне, и сви крајеви палестински? Хоћете ли да ми платите? И хоћете ли да ми вратите? Одмах ћу вам без оклевања платити плату вашу на вашу главу. Joel 3:5 Јер узесте сребро моје и злато моје, и најлепше закладе моје унесосте у своје цркве. Joel 3:6 И синове Јудине и синове јерусалимске продадосте синовима грчким да бисте их отерали далеко од међе њихове. Joel 3:7 Ево, ја ћу их дигнути с места куда их продадосте, и платићу вам плату вашу на вашу главу. Joel 3:8 И продаћу ваше синове и ваше кћери у руке синовима Јудиним, и они ће их продати Савејцима у народ далеки, јер Господ рече. Joel 3:9 Објавите ово по народима, огласите рат, подигните јунаке нека дођу и иду сви војници. Joel 3:10 Раскујте раонике своје на мачеве, и српове своје на копља; ко је слаб, нека рече: Јунак сам. Joel 3:11 Скупите се и ходите, сви народи унаоколо, и саберите се! Тамо сведи, Господе, јунаке своје. Joel 3:12 Нека се подигну и дођу народи у долину Јосафатову; јер ћу онде сести да судим свим народима унаоколо. Joel 3:13 Замахните српом, јер је жетва узрела; ходите, сиђите, јер је тесак пун, каце се преливају; јер је злоћа њихова велика. Joel 3:14 Гомиле, гомиле у долини судској; јер је дан Господњи близу у долини судској. Joel 3:15 Сунце ће и месец помркнути, и звезде ће устегнути своју светлост. Joel 3:16 И Господ ће рикнути са Сиона, и из Јерусалима ће пустити глас свој, и затрешће се небо и земља; али ће Господ бити уточиште свом народу и крепост синовима Израиљевим. Joel 3:17 И познаћете да сам ја Господ Бог ваш, који наставам у Сиону, у светој гори својој; и Јерусалим ће бити свет, и туђинци неће више ићи по њему. Joel 3:18 И тада ће горе капати слатким вином, и хумови ће се топити од млека, и свим потоцима Јудиним тећи ће вода, и изаћи ће извор из дома Господњег и натопиће долину Ситим. Joel 3:19 Мисир ће опустети, и едомска ће бити пуста пустиња за насиље учињено синовима Јудиним, јер пролише крв праву у земљи њиховој. Joel 3:20 А Јуда ће стајати довека и Јерусалим од колена до колена. Joel 3:21 И очистићу крв њихову, које не очистих; и Господ ће наставати у Сиону.
Amos 0:0
Amos 1:0 Amos 1:1 Речи Амоса који беше између пастира из Текује, што виде за Израиља за времена Озије цара Јудиног и за времена Јеровоама сина Јоасовог цара Израиљевог, две године пре труса. Amos 1:2 Рече дакле: Господ ће рикнути са Сиона, и из Јерусалима ће пустити глас свој, и тужиће станови пастирски и посушиће се врх Кармилу. Amos 1:3 Овако вели Господ: За три зла и за четири што учини Дамаск, нећу му опростити, јер врхоше Галад гвозденом браном. Amos 1:4 Него ћу пустити огањ у дом Азаилов, те ће прождрети дворове Вен-Ададове. Amos 1:5 И поломићу преворнице Дамаску, и истребићу становнике из поља Авена, и оног који држи палицу из дома Еденовог, и отићи ће у ропство народ сирски у Кир, вели Господ. Amos 1:6 Овако вели Господ: За три зла и за четири што учини Газа, нећу јој опростити, јер их заробише сасвим и предадоше Едомцима. Amos 1:7 Него ћу пустити огањ у зидове Гази, те ће јој прождрети дворове. Amos 1:8 И истребићу становнике из Азота и оног који држи палицу из Аскалона, и окренућу руку своју на Акарон, и изгинуће остатак филистејски, вели Господ Господ. Amos 1:9 Овако вели Господ: За три зла и за четири што учини Тир, нећу му опростити, јер сасвим дадоше у ропство Едомцима и не сећаше се братске вере. Amos 1:10 Него ћу пустити огањ у зидове Тиру, те ће прождрети дворове његове. Amos 1:11 Овако вели Господ: За три зла и за четири што учини Едом, нећу му опростити, јер гони брата свог мачем потрвши у себи све жаљење, и гнев његов раздире једнако, и срдњу своју држи увек. Amos 1:12 Него ћу пустити огањ у Теман, и прождреће дворе у Восори. Amos 1:13 Овако вели Господ: За три зла и за четири што учинише синови Амонови, нећу им опростити, јер параше трудне жене у Галаду да рашире међу своју. Amos 1:14 Него ћу запалити огањ у зидовима Рави, те ће јој прождрети дворове с виком у дан боја и с буром у дан вихора. Amos 1:15 И цар ће њихов отићи у ропство, он и кнезови његови с њим, вели Господ. Amos 2:0 Amos 2:1 Овако вели Господ: За три зла и за четири што учини Моав, нећу му опростити, јер сажеже кости цара едомског у креч. Amos 2:2 Него ћу пустити огањ на Моава, те ће прождрети дворове у Кариоту, и Моав ће погинути с вревом, с виком и с гласом трубним. Amos 2:3 И истребићу судију из њега и све кнезове његове побићу с њим, вели Господ. Amos 2:4 Овако вели Господ: За три зла и за четири што учини Јуда, нећу му опростити, јер презреше закон Господњи и уредбе Његове не држаше, и преварише се лажима својим, за којима ходише оци њихови. Amos 2:5 Него ћу пустити огањ у Јуду, те ће прождрети дворе јерусалимске. Amos 2:6 Овако вели Господ: За три зла и за четири што учини Израиљ, нећу му опростити, јер продаваше праведника за новце и убогог за једне опанке. Amos 2:7 Чезну за прахом земаљским на глави сиромасима, и превраћају пут смернима; и син и отац одлазе к једној девојци да скврне свето име моје. Amos 2:8 И на хаљинама у залогу узетим леже код сваког олтара, и вино оглобљених пију у кући богова својих. Amos 2:9 А ја истребих испред њих Амореје, који беху високи као кедри и јаки као храстови, и потрх род њихов озго и жиле њихове оздо. Amos 2:10 И ја вас изведох из земље мисирске, и водих вас по пустињи четрдесет година да бисте наследили земљу аморејску. Amos 2:11 И подизах између синова ваших пророке и између младића ваших назиреје. Није ли тако? Синови Израиљеви, говори Господ. Amos 2:12 А ви појисте назиреје вином, и пророцима забрањивасте говорећи: Не пророкујте. Amos 2:13 Ево, ја ћу вас притиснути на месту вашем као што се притискају кола пуна снопља. Amos 2:14 И неће бити бега брзоме, и јаки неће утврдити крепости своје, и храбри неће спасти душу своје. Amos 2:15 И стрелац неће се одржати, и лаки на ногу неће се избавити, нити ће коњаник спасти душе своје. Amos 2:16 Него ће најхрабрији међу јунацима го побећи у онај дан, говори Господ. Amos 3:0 Amos 3:1 Чујте реч коју говори Господ за вас, синови Израиљеви, за све племе које сам извео из земље мисирске, говорећи: Amos 3:2 Само вас познах између свих племена земаљских, зато ћу вас походити за сва безакоња ваша. Amos 3:3 Хоће ли двојица ићи заједно, ако се не састану? Amos 3:4 Хоће ли рикнути лав у шуми, ако нема лова? Хоће ли лавић пустити глас свој из пећине своје, ако не ухвати шта? Amos 3:5 Хоће ли птица пасти у мрежу на земљу, ако нема замке? Хоће ли се дигнути мрежа са земље, ако се ништа не ухвати? Amos 3:6 Хоће ли труба трубити по граду, а народ да не дотрчи уплашен? Хоће ли бити несрећа у граду, а Господ да је не учини? Amos 3:7 Јер Господ Господ не чини ништа не откривши тајне своје слугама својим пророцима. Amos 3:8 Кад лав рикне, ко се неће бојати? Кад Господ рече, ко неће пророковати? Amos 3:9 Огласите по дворовима азотским и по дворовима у земљи мисирској, и реците: Скупите се на горе самаријске и видите велике нереде у њој, и насиље у њој. Amos 3:10 Не знају чинити право, говори Господ, сабирају благо насиљем и грабежом у дворима својим. Amos 3:11 Зато овако вели Господ Господ: Непријатељ је око земље и обориће ти силу твоју, и оплениће се дворови твоји. Amos 3:12 Овако вели Господ: Као кад пастир истргне из уста лаву две ноге или крај од уха, тако ће се истргнути синови Израиљеви који седе у Самарији на углу од одра и накрај постеље. Amos 3:13 Чујте и засведочите у дому Јаковљевом, говори Господ Господ Бог над војскама. Amos 3:14 Кад походим Израиља за грехе његове, тада ћу походити и олтаре ветиљске, и одбиће се рогови олтару и пашће на земљу. Amos 3:15 И ударићу кућу зимну и летњу кућу, и пропашће куће од слонове кости, и нестаће великих кућа, говори Господ. Amos 4:0 Amos 4:1 Чујте ову реч, краве васанске, које сте у гори самаријској, које криво чините убогима и сатирете сиромахе, које говорите господарима својим: Донесите да пијемо. Amos 4:2 Закле се Господ Господ светошћу својом да ће вам ево доћи дани, те ће вас извлачити кукама, и остатак ваш удицама рибарским. Amos 4:3 И кроз проломе ћете изаћи, свака на према се, и побацаћете шта буде у дворовима, говори Господ. Amos 4:4 Идите у Ветиљ, и чините безакоње, у Галгалу множите безакоње своје, и приносите свако јутро жртве своје, треће године десетке своје; Amos 4:5 И палите жртву захвалну од хлеба киселог, и огласите жртве драговољне и разгласите, јер вам је тако мило, синови Израиљеви, говори Господ Господ. Amos 4:6 И зато вам ја дадох да су вам чисти зуби по свим градовима вашим и да нема хлеба нигде по свим местима вашим; али се не обратисте к мени, говори Господ. Amos 4:7 А ја вам устегох дажд, кад још три месеца беху до жетве, и пустих дажд на један град, а на други град не пустих дажда, један се крај накваси, а други крај, на који не дажде, посуши се. Amos 4:8 Тако два и три града иђаху у један град да пију воде, и не могаху се напити; ипак се не обратисте к мени, говори Господ. Amos 4:9 Бих вас сушом и медљиком; гусенице изједоше обиље у вртовима вашим и у виноградима вашим и на смоквама вашим и на маслинама вашим; ипак се не обратисте к мени, говори Господ. Amos 4:10 Послах у вас помор као у Мисир, побих мачем младиће ваше и одведох коње ваше, и учиних те се подизаше смрад из логора вашег и у ноздрве ваше; ипак се не обратисте к мени, говори Господ. Amos 4:11 Затирах вас као што Господ затре Содом и Гомор, и бејасте као главња истргнута из огња; ипак се не обратисте к мени, говори Господ. Amos 4:12 Зато ћу ти тако учинити, Израиљу; и што ћу ти тако учинити, приправи се, Израиљу, да сретнеш Бога свог. Amos 4:13 Јер ето Оног који је сазидао горе и који је створио ветар и јавља човеку шта мисли, чини од зоре таму, и ходи по висинама земаљским; име Му је Господ Бог над војскама. Amos 5:0 Amos 5:1 Чујте ову реч, нарицање које подижем за вама, доме Израиљев. Amos 5:2 Паде, неће више устати девојка Израиљева; бачена је на земљу своју, нема никога да је подигне. Amos 5:3 Јер овако вели Господ Господ: У граду из ког је излазила хиљада остаће стотина, а из ког је излазила стотина у њему ће остати десет дому Израиљевом. Amos 5:4 Јер овако вели Господ дому Израиљевом: Тражите ме, и бићете живи. Amos 5:5 А не тражите Ветиља, и не идите у Галгал, и не пролазите у Вирсавеју, јер ће Галгал отићи у ропство, а Ветиљ ће се обратити у ништа. Amos 5:6 Тражите Господа и бићете живи, да не обузме дом Јосифов као огањ и спали и не буде никога да гаси Ветиљ. Amos 5:7 Који обраћате суд у пелен, и правду на земљи обарате. Amos 5:8 Оног тражите који је створио звезде, кола и штапе, и који претвара сен смртни у јутро, а дан у тамну ноћ, који дозива воде морске и пролива их по земљи; име Му је Господ. Amos 5:9 Који подиже погибао на јакога, те погибао дође на град. Amos 5:10 Мрзе на оног који кара на вратима, и гаде се на оног који говори право. Amos 5:11 Зато што газите сиромаха и узимате од њега жито у данак, саградисте куће од тесаног камена, али нећете седети у њима; насадисте лепе винограде, али нећете пити вино из њих. Amos 5:12 Јер знам безакоња ваша, којих је много, и грехе ваше, који су велики, који мучите праведника, примате поклоне и изврћете правду убогима на вратима. Amos 5:13 Зато ће праведни ћутати у ово време, јер је зло време. Amos 5:14 Тражите добро а не зло, да бисте били живи; и тако ће Господ Бог над војскама бити с вама, како рекосте. Amos 5:15 Мрзите на зло и љубите добро, и поставите на вратима суд, не би ли се Господ Бог над војскама смиловао на остатак Јосифов. Amos 5:16 Зато овако вели Господ Бог над војскама, Господ: Биће тужњава по свим улицама, и по свим путевима говориће: Јаох! Јаох! И зваће ратаре на жалост и на тужњаву оне који умеју нарицати. Amos 5:17 И по свим ће виноградима бити тужњава, јер ћу проћи посред тебе, говори Господ. Amos 5:18 Тешко онима који желе дан Господњи! Шта ће вам дан Господњи? Тада је мрак а не видело. Amos 5:19 Као да би ко бежао од лава па би га срео медвед; или као да би ко дошао у кућу и наслонио се руком на зид, па би га змија ујела. Amos 5:20 Није ли дан Господњи мрак, а не видело? И тама, без светлости? Amos 5:21 Мрзим на ваше празнике, одбацио сам их, и нећу да миришем светковина ваших. Amos 5:22 Ако ми принесете жртве паљенице и приносе своје, нећу их примити, и нећу погледати на захвалне жртве од угојене стоке ваше. Amos 5:23 Уклони од мене буку песама својих, и свирања псалтира твојих, нећу да чујем. Amos 5:24 Него суд нека тече као вода и правда као силан поток. Amos 5:25 Јесте ли мени приносили жртве и даре у пустињи четрдесет година, доме Израиљев? Amos 5:26 Него сте носили шатор Молоха свог, и Хијуна, ликове своје, звезду бога свог, које сами себи начинисте. Amos 5:27 Зато ћу вас преселити иза Дамаска, говори Господ, коме је име Бог над војскама. Amos 6:0 Amos 6:1 Тешко безбрижнима у Сиону и онима који су без страха у гори самаријској, који су на гласу између поглавица народима, ка којима долази дом Израиљев. Amos 6:2 Прођите у Халну и видите, и оданде идите у велики Емат, после сиђите у Гат филистејски; је ли које царство боље од ових? Јесу ли им међе пространије од ваших међа? Amos 6:3 Тешко вама који мислите да је далеко зли дан, а примичете столицу на којој је насиље; Amos 6:4 Који лежете на одрима од слонове кости и пружате се на постељама својим, и једете јагањце из стада и теоце угојене; Amos 6:5 Који певате уза псалтире, и измишљате справе музичке као Давид; Amos 6:6 Који пијете вино великим чашама, и мажете се скупоценим мирисима, а не марите за полом Јосифов. Amos 6:7 Зато ће сада отићи у ропство међу првима који ће отићи у ропство, и престаће радост оних који се госте. Amos 6:8 Закле се Господ Господ собом, говори Господ Бог над војскама; ја се гадим на понос Јаковљев и мрзим на дворове његове; зато ћу предати град и све што је у њему. Amos 6:9 И ако десет људи остане у једној кући, умреће. Amos 6:10 И кад узме кога стриц му или који ће га спалити да изнесе кости његове из куће, рећи ће ономе који буде у куту у кући: Има ли јоште ко код тебе? А он ће рећи: Нема никога. А он ће рећи: Ћути; јер не помињаше име Господње. Amos 6:11 Јер ево, Господ заповеда и удариће дом велики да се развали и мали дом да попуца. Amos 6:12 Трче ли коњи по стени и оре ли се воловима? Јер ви претвористе суд у жуч, и плод од правде у пелен. Amos 6:13 Ви се радујете ономе што није ништа, и говорите: Нисмо ли својом снагом добили рогове? Amos 6:14 Јер, гле, ја ћу подигнути на вас доме Израиљев, говори Господ Бог над војскама, народ, који ће вас притеснити од уласка у Емат до потока у пустињи. Amos 7:0 Amos 7:1 Ово ми показа Господ Господ: Гле, саздаваше скакавце, кад почињаше ницати отава, и гле, беше отава по царевој косидби. Amos 7:2 А кад поједоше траву земаљску, тада рекох: Господе, Господе, смилуј се; како ће се подигнути Јаков? Јер је мали. Amos 7:3 Господ се раскаја зато: Неће бити, рече Господ. Amos 7:4 Тада ми показа Господ Господ, и гле, Господ Господ повика да ће судити огњем; и огањ прождре велику бездану и прождре део земље. Amos 7:5 А ја рекох: Господе, Господе, престани; како ће се подигнути Јаков? Јер је мали. Amos 7:6 Господ се раскаја зато: Ни то неће бити, рече Господ Господ. Amos 7:7 Тада ми показа, и гле, Господ стајаше на зиду сазиданом по мерилима, и у руци Му беху мерила. Amos 7:8 И рече ми Господ: Шта видиш, Амосе? И рекох: Мерила. А Господ ми рече: Ево, ја ћу метнути мерила посред народа свог Израиља, нећу га више пролазити. Amos 7:9 Јер ће се разорити висине Исакове, и светиње ће Израиљеве опустети, и устаћу на дом Јеровоамов с мачем. Amos 7:10 Тада Амасија свештеник ветиљски посла к Јеровоаму цару Израиљевом и поручи му: Амос диже буну на те усред дома Израиљевог, земља не може поднети све речи његове. Amos 7:11 Јер овако говори Амос: Јеровоам ће погинути од мача, а Израиљ ће се одвести из земље своје у ропство. Amos 7:12 Потом рече Амасија Амосу: Видеоче, иди, бежи у земљу Јудину, и онде једи хлеб и онде пророкуј; Amos 7:13 А у Ветиљу више не пророкуј, јер је светиња царева и дом је царски. Amos 7:14 А Амос одговори и рече Амасији: Не бејах пророк ни пророчки син, него бех говедар и брах дудове; Amos 7:15 А Господ ме узе од стада и рече ми Господ: Иди, пророкуј народу мом Израиљу. Amos 7:16 Сада дакле чуј реч Господњу. Ти кажеш: Не пророкуј у Израиљу, и не кропи по дому Исаковом. Amos 7:17 Зато овако вели Господ: Жена ће ти се курвати у граду, и синови ће твоји и кћери твоје пасти од мача, и земља ће се твоја разделити ужем, и ти ћеш умрети у нечистој земљи, а Израиљ ће се одвести из своје земље у ропство. Amos 8:0 Amos 8:1 Ово ми показа Господ: Гле, котарица летњег воћа. Amos 8:2 И рече: Шта видиш, Амосе? А ја рекох: Котарицу летњег воћа. А Господ ми рече: Дође крај народу мом Израиљу, нећу га више пролазити. Amos 8:3 И песме ће црквене бити ридање у онај дан, говори Господ; биће мноштво мртвих телеса, која ће се свуда побацати ћутећи. Amos 8:4 Чујте ово, који прождирете убоге и сатирете сиромахе у земљи, Amos 8:5 Говорећи: Кад ће проћи младина да продајемо жито? И субота да отворимо пшеницу? Умањујући ефу и повећавајући сикал и варајући лажним мерилима; Amos 8:6 Да купујемо сиромахе за новце и убогог за једне опанке, и да продајемо очинке од пшенице. Amos 8:7 Закле се Господ славом Јаковљевом: Нећу никада заборавити ниједно дело њихово. Amos 8:8 Неће ли се земља потрести од тога, и протужити сваки који живи на њој? И неће ли се сва разлити као река? И неће ли се однети и потопити као од реке мисирске? Amos 8:9 И у онај дан, говори Господ Господ, учинићу да сунце зађе у подне, и помрачићу земљу за белог дана. Amos 8:10 И претворићу празнике ваше у жалост и све песме ваше у плач, и метнућу кострет око свих бедара, и учинићу да свака глава оћелави и да буде жалост као за јединцем, и крај ће јој бити као горак дан. Amos 8:11 Гле, иду дани, говори Господ Господ, кад ћу пустити глад на земљу, не глад хлеба ни жеђ воде, него слушања речи Господњих. Amos 8:12 И потуцаће се од мора до мора, и од севера до истока трчаће тражећи реч Господњу, и неће је наћи. Amos 8:13 У то ће време обамирати лепе девојке и младићи од жеђи, Amos 8:14 Који се куну кривицом самаријском и говоре: Тако да је жив Бог твој, Дане, и тако да је жив пут у Вирсавеју. И пашће, и неће више устати. Amos 9:0 Amos 9:1 Видех Господа, а Он стајаше на олтару, и рече: Удари у горњи праг од врата да се затресу довратници, и расцепи их све од врха њихова; а шта остане иза њих побићу мачем; неће утећи између њих ниједан, нити ће се који спасти. Amos 9:2 Да се закопају у најдоњи крај земље, оданде ће их узети рука моја; и да изађу на небо, оданде ћу их скинути; Amos 9:3 И да се сакрију на врх Кармила, наћи ћу их и узећу их оданде; и да се сакрију испред мојих очију на дно морско, онде ћу заповедати змији да их уједе; Amos 9:4 Да оду у ропство пред непријатељима својим, и онде ћу заповедати мачу да их побије, и обратићу очи своје њима на зло а не на добро. Amos 9:5 Јер Господ Господ над војскама кад се дотакне земље, она се растапа и туже сви који живе на њој, и разлива се сва као река и потапа се као од реке мисирске. Amos 9:6 Он је саградио себи клети на небу и свод свој основао на земљи; зове воде морске и излива их по земљи; име Му је Господ. Amos 9:7 Нисте ли ми, синови Израиљеви, као синови етиопски? Говори Господ; не изведох ли Израиља из земље мисирске, а Филистеје из Кафтора и Сирце из Кира? Amos 9:8 Гле, очи су Господње управљене на ово грешно царство да га затресем са земље; али нећу сасвим затрти дом Јаковљев, говори Господ. Amos 9:9 Јер, ево, ја ћу заповедити и разметаћу међу свим народима дом Израиљев као што се размеће жито у решету да ни зрно не падне на земљу. Amos 9:10 Од мача ће погинути сви грешници између мог народа, који говоре: Неће доћи, нити ће нас задесити зло. Amos 9:11 У то ћу време подигнути опали шатор Давидов, и затворићу му пукотине, и оправићу му шта је разваљено, и опет ћу га саградити као што је био пре, Amos 9:12 Да би наследили остатак едомски и све народе на које се призива име моје, говори Господ, који чини ово. Amos 9:13 Ево, иду дани, говори Господ, кад ће орач стизати жетеоца, и који гази грожђе сејача, и горе ће капати слатким вином, а сви ће се хумови растапати. Amos 9:14 И повратићу робље народа свог Израиља, и опет ће саградити пусте градове и населиће се, и насадиће винограде и пити вино из њих, и начиниће вртове и јести род из њих. Amos 9:15 И посадићу их у земљи њиховој, и неће се више ишчупати из земље своје, коју им дадох, говори Господ Бог твој.
Obadiah 0:0
Obadiah 1:0 Obadiah 1:1 Утвара Авдијева. Овако вели Господ Господ за едомску: Чусмо глас од Господа, и гласник би послан к народима: Устајте, да устанемо на њу у бој. Obadiah 1:2 Гле, учинићу те малим међу народима, бићеш врло презрен. Obadiah 1:3 Понос срца твог превари те, тебе, који живиш у раселинама каменим, у високом стану свом, и говориш у срцу свом: Ко ће ме оборити на земљу? Obadiah 1:4 Да подигнеш високо као орао и међу звезде да метнеш гнездо своје, оданде ћу те оборити, говори Господ. Obadiah 1:5 Како си оплењен?! Да су дошли к теби крадљивци или лупежи ноћу, не би ли покрали колико им је доста? Да су дошли к теби берачи виноградски, не би ли оставили пабирака? Obadiah 1:6 Како се претражи Исав, како се нађоше потаје његове! Obadiah 1:7 До границе те одведоше сви који беху с тобом у вери, преварише те и надвладаше те који беху у миру с тобом; који једу хлеб твој подметнуше ти замку, да се не опази. Obadiah 1:8 У онај дан, говори Господ, нећу ли погубити мудре у земљи едемској и разумне у гори Исавовој? Obadiah 1:9 И твоји ће се јунаци уплашити, Темане, да се истребе покољем сви из горе Исавове. Obadiah 1:10 За насиље учињено брату твом Јакову покриће те стид и истребићеш се засвагда. Obadiah 1:11 Онај дан, кад ти стајаше насупрот; онај дан, кад иностранци одвођаху у ропство војску његову, и туђинци улажаху на врата његова и бацаху жреб за Јерусалим, беше и ти као који од њих. Obadiah 1:12 Али ти не требаше гледати дана брата свог, дана, кад се одвођаше у туђу земљу, нити се радовати синовима Јудиним у дан кад пропадаху, нити разваљивати уста у дан невоље њихове. Obadiah 1:13 Не требаше ти ући на врата народа мог у дан погибли њихове, не требаше да и ти гледаш зло њихово у дан погибли њихове, ни да се дохваташ добра њихова у дан погибли њихове. Obadiah 1:14 Нити требаше да станеш на распутицу да убијаш бежан њихову, нити да издајеш оних који осташе у дан невоље. Obadiah 1:15 Јер је дан Господњи близу свим народима: како си чинио, тако ће ти бити, плата ће ти се вратити на главу твоју. Obadiah 1:16 Јер као што сте ви пили на светој гори мојој, тако ће пити сви народи вазда, пиће, и ждреће, и биће као да их није било. Obadiah 1:17 А на гори ће Сиону бити спасење, и биће света, и дом ће Јаковљев наследити наследство своје. Obadiah 1:18 И дом ће Јаковљев бити огањ и дом Јосифов пламен, а дом Исавов стрњика; и разгореће се на њих, и спалиће их; и неће бити остатака дому Исавовом, јер Господ рече. Obadiah 1:19 И наследиће југ, гору Исавову, и равницу, Филистеје; и наследиће поље Јефремово и поље самаријско и Венијаминово и Галад; Obadiah 1:20 И заробљена војска синова Израиљевих наследиће шта је било хананејско до Сарепте; а робље јерусалимско, што је у Сефараду, наследиће јужне градове. Obadiah 1:21 И избавитељи ће изаћи на гору Сион да суде гори Исавовој, и царство ће бити Господње.
Jonah 0:0
Jonah 1:0 Jonah 1:1 Дође реч Господња Јони, сину Аматијевом говорећи: Jonah 1:2 Устани, иди у Ниневију град велики, и проповедај против њега, јер изађе злоћа њихова преда ме. Jonah 1:3 А Јона уста да бежи у Тарсис од Господа, и сишав у Јопу нађе лађу која иђаше у Тарсис и платив возарину уђе у њу да отиде с њима у Тарсис од Господа. Jonah 1:4 Али Господ подиже велик ветар на мору, и поста велика бура на мору да мишљаху да ће се разбити лађа. Jonah 1:5 И лађари уплашивши се призиваху сваки свог бога, и бацаху шта беше у лађи у море да би била лакша; а Јона беше сишао на дно лађи, и легав спаваше тврдо. Jonah 1:6 А управитељ од лађе приступи к њему и рече му: Шта ти спаваш! Устани, призивај Бога свог, не би ли нас се опоменуо Бог да не погинемо. Jonah 1:7 Потом рекоше један другом: Ходите, да бацимо жреб да видимо са кога дође на нас ово зло. И бацише жреб, и паде жреб на Јону. Jonah 1:8 Тада му рекоше: Кажи нам зашто дође ово зло на нас; које си радње? И одакле идеш? Из које си земље? И од кога си народа? Jonah 1:9 А он им рече: Јеврејин сам, и бојим се Господа Бога небеског, који је створио море и суву земљу. Jonah 1:10 Тада се врло уплашише људи, и рекоше му: Шта си учинио? Јер дознаше људи да бежи од Господа, јер им он каза. Jonah 1:11 И рекоше му: Шта ћемо чинити с тобом, да би нам море утолило? Јер бура на мору биваше све већа. Jonah 1:12 А он им рече: Узмите ме и баците ме у море, и море ће вам утолити, јер видим да је с мене дошла на вас ова велика бура. Jonah 1:13 А људи стадоше веслати да би дошли ка крају; али не могаху, јер им бура на мору биваше све већа. Jonah 1:14 Тада призваше Господа и рекоше: Молимо Ти се, Господе, да не погинемо ради душе овог човека, и немој метнути на нас крв праву, јер Ти, Господе, чиниш како хоћеш. Jonah 1:15 Потом узеше Јону и бацише га у море, и преста бура на мору. Jonah 1:16 Тада се побојаше они људи Господа врло, и принесоше жртву Господу и учинише завете. Jonah 2:0 Jonah 2:1 Али Господ заповеди, те велика риба прогута Јону; и Јона би у трбуху рибљем три дана и три ноћи. Jonah 2:2 И замоли се Јона Господу Богу свом из трбуха рибљег, Jonah 2:3 И рече: Завапих у невољи својој ка Господу, и услиши ме; из утробе гробне повиках, и Ти чу глас мој. Jonah 2:4 Јер си ме бацио у дубине, у срце мору, и вода ме оптече; све поплаве Твоје и вали Твоји прелазише преко мене. Jonah 2:5 И рекох: Одбачен сам испред очију Твојих; али ћу још гледати свету цркву Твоју. Jonah 2:6 Оптекоше ме воде до душе, бездана ме опколи, сита омота ми се око главе. Jonah 2:7 Сиђох до крајева горских, преворнице земаљске нада мном су довека; али Ти извади живот мој из јаме, Господе Боже мој. Jonah 2:8 Кад нестајаше душа моја у мени, поменух Господа, и молитва моја дође к Теби, у свету цркву Твоју. Jonah 2:9 Који држе лажне таштине, остављају своју милост. Jonah 2:10 А ја ћу Ти гласом захвалним принети жртву, испунити што сам заветовао; спасење је у Господа. И Господ заповеди риби, те избљува Јону на земљу. Jonah 3:0 Jonah 3:1 И дође реч Господња Јони други пут говорећи: Jonah 3:2 Устани, и иди у Ниневију град велики, и проповедај му оно што ти ја кажем. Jonah 3:3 И устав Јона отиде у Ниневију по речи Господњој; а Ниневија беше град врло велик, три дана хода. Jonah 3:4 И Јона поче ићи по граду један дан хода, и проповеда и рече: Јоште четрдесет дана, па ће Ниневија пропасти. Jonah 3:5 И Ниневљани повероваше Богу, и огласише пост, и обукоше се у кострет од највећег до најмањег. Jonah 3:6 Јер кад дође та реч до цара ниневијског, он уста са свог престола, и скиде са себе своје одело, и обуче се у кострет и седе у пепео. Jonah 3:7 И прогласи се и каза се по Ниневији по заповести царевој и кнезова његових говорећи: Људи и стока, говеда и овце да не окусе ништа, ни да пасу ни да пију воде. Jonah 3:8 Него и људи и стока да се покрију кострећу, и да призивају Бога јако, и да се врати сваки са свог злог пута и од неправде која му је у руку. Jonah 3:9 Ко зна, еда се поврати и раскаје Бог и поврати се од љутог гнева свог, те не изгинемо. Jonah 3:10 И Бог виде дела њихова, где се вратише са злог пута свог; и раскаја се Бог ода зла које рече да им учини, и не учини. Jonah 4:0 Jonah 4:1 А Јони би врло недраго, и расрди се. Jonah 4:2 И помоли се Господу и рече: Господе! Не рекох ли то кад још бејах у својој земљи? Зато хтедох пре побећи у Тарсис; јер знах да си Ти Бог милостив и жалостив, спор на гнев и обилан милосрђем и кајеш се ода зла. Jonah 4:3 Сада Господе, узми душу моју од мене, јер ми је боље умрети него живети. Jonah 4:4 А Господ рече: Је ли добро што се срдиш? Jonah 4:5 И Јона изиђе из града, и седе с истока граду и начини онде колибу, и сеђаше под њом у хладу да види шта ће бити од града. Jonah 4:6 А Господ Бог заповеди, те узрасте тиква над Јоном да му буде сен над главом да му помогне у муци његовој; и Јона се обрадова тикви веома. Jonah 4:7 Потом заповеди Бог, те дође црв у зору сутрадан, и подгризе тикву, те усахну. Jonah 4:8 И кад ограну сунце, посла Бог сув источни ветар; и сунце стаде жећи Јону по глави тако да обамираше и пожеле да умре говорећи: Боље ми је умрети него живети. Jonah 4:9 А Бог рече Јони: Је ли добро што се срдиш тикве ради? А он рече: Добро је што се срдим до смрти. Jonah 4:10 А Господ му рече: Теби је жао тикве, око које се ниси трудио, и које ниси одгајио, него једну ноћ узрасте а другу ноћ пропаде. Jonah 4:11 А мени да не буде жао Ниневије, великог града, у коме има више од сто и двадесет хиљада људи који још не знају шта је десно шта ли лево, и много стоке?
Micah 0:0
Micah 1:0 Micah 1:1 Реч Господња која дође Михеју Моресећанину за времена Јоатама, Ахаза и Језекије, царева Јудиних, што виде за Самарију и за Јерусалим. Micah 1:2 Чујте, сви народи, слушај, земљо и шта је на њој, и Господ Бог да вам је сведок, Господ из свете цркве своје. Micah 1:3 Јер, гле, Господ излази из места свог, и сићи ће, и ходиће по висинама земаљским. Micah 1:4 И горе ће се растопити пред Њим, и долине ће се расести, као восак од огња и као вода што тече низ стрмен. Micah 1:5 Све је то за злочинство Јаковљево и за грехе дома Израиљевог. Које је злочинство Јаковљево? Није ли Самарија? Које су висине Јудине? Није ли Јерусалим? Micah 1:6 Зато ћу учинити од Самарије гомилу у пољу да се саде виногради, и побацаћу камење њено у долину и открићу јој темеље. Micah 1:7 И сви резани ликови њени разбиће се, и сви ће се дарови њени сажећи огњем, и све ћу идоле њене потрти, јер од плате курварске накупи, и опет ће бити плата курварска. Micah 1:8 Зато ћу плакати и ридати; ходићу свучен и го, плакаћу као змајеви и тужићу као сове. Micah 1:9 Јер јој се ране не могу исцелити, дођоше до Јуде, допреше до врата мог народа, до Јерусалима. Micah 1:10 Не јављајте у Гату, не плачите; у Вит-Афри ваљај се по праху. Micah 1:11 Изађи, становнице сафирска, с голом срамотом; становница сананска неће изаћи; жалост вет-езилска неће вам дати станка. Micah 1:12 Јер становница маротска тужи за својим добром. Јер сиђе зло од Господа до врата јерусалимских. Micah 1:13 Упрегни брзе коње у кола, становнице лахиска, која си почетак греху кћери сионској, јер се у теби нађоше злочинства Израиљева. Micah 1:14 Зато пошаљи дарове Моресету гатском; домови ахсивски превариће цареве Израиљеве. Micah 1:15 Још ћу ти довести наследника, становнице мариска; доћи ће до Одолама, славе Израиљеве. Micah 1:16 Начини се ћелава и острижи се за милом децом својом; рашири ћелу своју као орао, јер се воде од тебе у ропство. Micah 2:0 Micah 2:1 Тешко онима који смишљају безакоње и о злу се труде на постељама својим, и кад сване извршују, јер им је сила у руци. Micah 2:2 Желе њиве, и отимају их; желе куће, и узимају; чине силу човеку и кући његовој, човеку и наследству његовом. Micah 2:3 Зато овако вели Господ: Ево, ја мислим зло том роду, из ког нећете извући вратове своје, нити ћете ходити поносито, јер ће бити зло време. Micah 2:4 У оно време говориће се прича о вама, и нарицаће се жалосно говорећи: Пропадосмо; промени део народа мог. Како ми узе! Узевши њиве наше раздели. Micah 2:5 Зато нећеш имати никога ко би ти повукао уже за жреб у збору Господњем. Micah 2:6 Немојте пророковати, нека они пророкују; ако им не пророкују, неће одступити срамота. Micah 2:7 О ти, који се зовеш дом Јаковљев, је ли се умалио Дух Господњи? Јесу ли то дела Његова? Еда ли моје речи нису добре ономе који ходи право? Micah 2:8 А народ се мој пре подиже као непријатељ; преко хаљине скидате плашт с оних који пролазе не бојећи се, који се враћају из боја. Micah 2:9 Жене народа мог изгоните из милих кућа њихових, од деце њихове отимате славу моју навек. Micah 2:10 Устаните и идите, јер ово није почивалиште; што се оскврни, погубиће вас погибљу великом. Micah 2:11 Ако ко ходи за ветром и казује лажи говорећи: Пророковаћу ти за вино и за силовито пиће, тај ће бити пророк овом народу. Micah 2:12 Доиста ћу те сабрати свог, Јакове, доиста ћу скупити остатак Израиљев; поставићу их заједно као овце восорске, као стадо усред тора њиховог, биће врева од људства. Micah 2:13 Пред њима ће ићи који разбија; они ће разбити и проћи кроз врата, и изаћи ће; и цар ће њихов ићи пред њима, и Господ ће бити пред њима. Micah 3:0 Micah 3:1 Зато рекох: Чујте, поглавице Јаковљеве и кнезови дома Израиљевог, не треба ли вам знати шта је право? Micah 3:2 Који мрзите на добро, а љубите зло, садирете кожу с њих и месо с кости њихових; Micah 3:3 И једете месо народа мог и садирете кожу с њих и кости им пребијате, и сасецате као у лонац и као месо у котао. Micah 3:4 Тада ће викати ка Господу, али их неће услишити, него ће сакрити лице своје од њих у оно време, како они зло радише. Micah 3:5 Овако вели Господ за пророке који заводе мој народ, који гризу зубима својим и вичу: Мир; и ако им ко не да ништа у уста, дижу рат на њ. Micah 3:6 Зато ће вам утвара бити ноћ и прорицање ваше тама; и сунце ће заћи тим пророцима и дан ће им се смрачити. Micah 3:7 Тада ће се постидети видеоци, и врачари ће се посрамити, и сви ће застрти усне своје, јер неће бити одговора Божјег. Micah 3:8 Али ја сам пун силе од Духа Господњег, и суда и храбрости да кажем Јакову злочинство његово и Израиљу грех његов. Micah 3:9 Чујте ово, поглавице дома Јаковљевог и кнезови дома Израиљевог, који се гадите на правду, и све што је право изврћете; Micah 3:10 Који градите Сион крвљу и Јерусалим безакоњем. Micah 3:11 Поглавари његови суде по миту, и свештеници његови уче за плату, и пророци његови гатају за новце, а на Господа се ослањају говорећи: Није ли Господ усред нас? Неће доћи зло на нас. Micah 3:12 Зато ће се с вас Сион преорати као њива, и Јерусалим ће постати гомила, и гора од дома висока шума. Micah 4:0 Micah 4:1 Али ће у последња времена бити утврђена гора дома Господњег наврх гора и узвишена изнад хумова, и народи ће се стицати к њој. Micah 4:2 И ићи ће многи народи говорећи: Ходите, да идемо на гору Господњу и у дом Бога Јаковљевог, и учиће нас својим путевима и ходићемо Његовим стазама; јер ће из Сиона изаћи закон и реч Господња из Јерусалима. Micah 4:3 И судиће међу многим народима, и покараће јаке народе надалеко, и они ће расковати мачеве своје на раонике, и копља своја на српове; неће дизати мача народ на народ, нити ће се више учити рату. Micah 4:4 Него ће седети сваки под својом виновом лозом и под смоквом, и неће бити никога да их плаши; јер уста Господа над војскама рекоше. Micah 4:5 Јер ће сви народи ходити сваки у име бога свог; а ми ћемо ходити у име Господа Бога свог увек и довека. Micah 4:6 У то време, говори Господ, сабраћу хроме, и скупићу одагнане и којима зло учиних. Micah 4:7 И учинићу од хромих остатак и од одагнаних силан народ; и Господ ће царовати над њима на гори Сиону одсада и довека. Micah 4:8 И ти, куло стаду, стено кћери сионској, теби ће доћи, доћи ће прва власт, царство кћери јерусалимске. Micah 4:9 Зашто вичеш тако јако? Нема ли цара у теби? Еда ли изгибоше твоји саветници, те те обузеше болови као породиљу? Micah 4:10 Мучи се и вичи, кћери сионска, као породиља, јер ћеш изаћи из града и становаћеш у пољу, и отићи ћеш у Вавилон; онде ћеш се ослободити, онде ће те искупити Господ из руку непријатеља твојих. Micah 4:11 А сада се сабраше на те многи народи говорећи: Да се оскврни, и да се очи наше нагледају Сиона. Micah 4:12 Али не знају мисли Господње, нити разумеју намере Његове, јер их је скупио као снопље на гумно. Micah 4:13 Устани и врши, кћери сионска, јер ћу ти начинити рог гвозден, и копита ћу ти начинити бронзана, те ћеш сатрти многе народе, и посветићу Господу благо њихово и имање њихово Господу све земље. Micah 5:0 Micah 5:1 Сабери се сада у чете, четнице, опседни нас, нека бију прутом по образу судију Израиљевог. Micah 5:2 А ти, Витлејеме Ефрато, ако и јеси најмањи међу хиљадама Јудиним, из тебе ће ми изаћи који ће бити Господар у Израиљу, коме су изласци од почетка, од вечних времена. Micah 5:3 Зато ће их оставити докле не роди она која ће родити; тада ће се остатак браће Његове вратити са синовима Израиљевим. Micah 5:4 И стајаће и пашће их силом Господњом, величанством имена Господа Бога свог; и они ће наставати, јер ће Он тада бити велик до крајева земље. Micah 5:5 И Он ће бити мир; кад дође Асирац у нашу земљу, и кад ступи у дворе наше, тада ћемо подигнути на њ седам пастира и осам кнезова из народа. Micah 5:6 И они ће опасти земљу асирску мачем и земљу Невродову на вратима његовим; и Он ће нас избавити од Асирца кад дође у нашу земљу и кад ступи на међу нашу. Micah 5:7 И остатак ће Јаковљев бити усред многих народа као роса од Господа и као ситан дажд по трави, која не чека човека нити се узда у синове човечје. Micah 5:8 И остатак ће Јаковљев бити међу народима, усред многих народа, као лав међу зверима шумским, као лавић међу стадима оваца, који кад иде тлачи и растрже, и нема никога да избави. Micah 5:9 Рука ће ти се узвисити над противницима твојим и сви ће се непријатељи твоји истребити. Micah 5:10 И у оно ћу време, говори Господ, истребити коње исред тебе и потрћу кола твоја. Micah 5:11 И затрћу градове у твојој земљи, и развалићу сва тврда места твоја; Micah 5:12 И истребићу врачање из руку твојих, и нећеш имати гатаре; Micah 5:13 И истребићу ликове твоје резане и ступове твоје исред тебе, и нећеш се више клањати делу руку својих; Micah 5:14 И искоренићу гајеве твоје исред тебе, и раскопаћу градове твоје, Micah 5:15 И извршићу освету с гневом и љутином на народима који не слушаше. Micah 6:0 Micah 6:1 Слушајте шта говори Господ: Устани, суди се с горама, и нека чују хумови глас твој. Micah 6:2 Слушајте, горе и тврди темељи земаљски, парбу Господњу, јер Господ има парбу с народом својим, и с Израиљем се суди. Micah 6:3 Народе мој, шта сам ти учинио? И чим сам ти досадио? Одговори ми. Micah 6:4 Јер те изведох из земље мисирске и искупих из куће ропске и послах пред тобом Мојсија, Арона и Марију. Micah 6:5 Народе мој, опомени се шта науми Валак цар моавски и шта му одговори Валам, син Веоров, од Ситима до Галгала шта би, да познаш правду Господњу. Micah 6:6 Са чим ћу доћи пред Господа да се поклоним Богу Вишњем? Хоћу ли доћи преда Њ са жртвама паљеницама? С теоцима од године? Micah 6:7 Хоће ли Господу бити миле хиљаде овнова? Десетине хиљада потока уља? Хоћу ли дати првенца свог за преступ свој? Плод утробе своје за грех душе своје? Micah 6:8 Показао ти је, човече, шта је добро; и шта Господ иште од тебе осим да чиниш што је право и да љубиш милост и да ходиш смерно с Богом својим? Micah 6:9 Глас Господњи виче граду, и ко је мудар види име твоје; слушајте прут и Оног који га је одредио. Micah 6:10 Није ли јоште у кући безбожниковој благо неправо? И ефа крња, гадна? Micah 6:11 Хоће ли ми бити чист у кога су мерила лажна и у тобоцу преварно камење? Micah 6:12 Јер су богатуни његови пуни неправде, и становници говоре лаж, и у устима им је језик преваран. Micah 6:13 Зато ћу те и ја бити да оболиш, пустошићу те за грехе твоје. Micah 6:14 Ти ћеш јести, али се нећеш наситити, и падање твоје биће усред тебе; и склањаћеш, али нећеш избавити, и што избавиш предаћу мачу. Micah 6:15 Ти ћеш сејати, али нећеш жети; ти ћеш цедити маслине, али се нећеш намазати уљем, и маст, али нећеш пити вино. Micah 6:16 Јер се држе уредбе Амријеве и сва дела дома Ахавовог, и ходите по саветима њиховим, да те предам у погибао, и становнике његове у подсмех, и носићете срамоту народа мог. Micah 7:0 Micah 7:1 Тешко мени! Јер сам као кад се обере летина, као кад се пабирчи после брања виноградског; нема грозда за јело, раног воћа жели душа моја. Micah 7:2 Неста побожног са земље и нема правог међу људима, сви вребају крв, сваки лови брата свог мрежом. Micah 7:3 Да чине зло обема рукама што више могу, иште кнез; и судија суди за плату, и ко је велик говори опачину душе своје, и сплећу је. Micah 7:4 Најбољи је између њих као трн, најправији је гори од трњака; дан стражара твојих, похођење твоје дође, сада ће се смести. Micah 7:5 Не верујте пријатељу, не ослањајте се на вођу; од оне која ти на крилу лежи, чувај врата уста својих. Micah 7:6 Јер син грди оца, кћи устаје на матер своју, снаха на свекрву своју, непријатељи су човеку домаћи његови. Micah 7:7 Али ја ћу Господа погледати, чекаћу Бога спасења свог; услишиће ме Бог мој. Micah 7:8 Немој ми се радовати, непријатељице моја; ако падох, устаћу; ако седим у мраку, Господ ће ми бити видело. Micah 7:9 Подносићу гнев Господњи, јер Му згреших, док не расправи парбу моју и да ми правицу; извешће ме на видело, видећу правду Његову. Micah 7:10 Непријатељица ће моја видети, и срам ће је покрити, која ми говори: Где је Господ Бог твој? Очи ће је моје видети; сада ће се она погазити као блато на улицама. Micah 7:11 У које се време сазидају зидови твоји, у то ће време отићи заповест надалеко; Micah 7:12 У то ће време долазити к теби од асирске до тврдих градова, и од тврдих градова до реке, и од мора до мора, и од горе до горе. Micah 7:13 А земља ће бити пуста са становника својих, за плод дела њихових. Micah 7:14 Паси народ свој с палицом својом, стадо наследства свог, које живи осамљено у шуми, усред Кармила; нека пасу по Васану и по Галаду, као у старо време. Micah 7:15 Као у време кад си изашао из земље мисирске показаћу му чудеса. Micah 7:16 Народи ће видети и постидеће се од све силе своје; метнуће руку на уста, уши ће им заглушити. Micah 7:17 Лизаће прах као змија; као бубине земаљске дрхћући излазиће из рупа својих; притрчаће уплашени ка Господу Богу нашем, и Тебе ће се бојати. Micah 7:18 Ко је Бог као Ти? Који прашта безакоње и пролази преступе остатку од наследства свог, не држи до века гнев свој, јер Му је мила милост. Micah 7:19 Опет ће се смиловати на нас; погазиће наша безакоња; бацићеш у дубине морске све грехе њихове. Micah 7:20 Показаћеш истину Јакову, милост Авраму, како си се заклео оцима нашим у старо време.
Nahum 0:0
Nahum 1:0 Nahum 1:1 Бреме Ниневији; књига од утваре Наума Елкошанина. Nahum 1:2 Бог је ревнитељ и Господ је осветник; осветник је Господ и гневи се; Господ се свети противницима својим, и држи гнев према непријатељима својим. Nahum 1:3 Господ је спор на гнев и велике је моћи; али никако не правда кривца; пут је Господњи у вихору и бури, и облаци су прах од ногу Његових. Nahum 1:4 Запрећује мору и исушује га, и све реке исушује, вене Васан и Кармил, и цвет васански вене. Nahum 1:5 Горе се тресу од Њега, и хумови се растапају, а земља гори пред Њим и васиљена и све што живи у њој. Nahum 1:6 Пред гневом Његовим ко ће се одржати? И ко ће се опрети јарости гнева Његовог? Јарост се Његова излива као огањ, и стене се распадају пред Њим. Nahum 1:7 Добар је Господ, град је у невољи, и познаје оне који се уздају у Њ. Nahum 1:8 Али ће силном поплавом учинити крај месту њеном, и тама ће гонити непријатеље Његове. Nahum 1:9 Шта смишљате Господу? Он ће учинити крај; неће се два пута подигнути погибао. Nahum 1:10 Јер као трње сплетени и као од вина пијани прождреће се као сува слама. Nahum 1:11 Из тебе је изашао који смишља зло Господу, саветник неваљао. Nahum 1:12 Овако вели Господ: Ако и јесу у сили и много их има, опет ће се исећи и проћи. Мучио сам те, нећу те више мучити. Nahum 1:13 Него ћу сада сломити јарам његов с тебе, и покидаћу твоје окове. Nahum 1:14 Али за тебе заповеди Господ да се не сеје више име твоје; из дома богова твојих истребићу ликове резане и ливене; начинићу ти од њега гроб кад будеш презрен. Nahum 1:15 Ето, на горама ноге оног који носи добре гласе, који оглашује мир. Празнуј, Јуда, своје празнике, испуњај завете своје, јер зликовац неће више пролазити по теби; сасвим се затро. Nahum 2:0 Nahum 2:1 Изађе затирач на те, чувај град, пази на пут, утврди бедра, укрепи се добро. Nahum 2:2 Јер Господ поврати славу Јаковљеву као славу Израиљеву, јер их пустошници опустошише и лозе им потрше. Nahum 2:3 Штит је јунака његових црвен, војници су у скерлету; кола ће му бити као запаљени лучеви на дан кад се уврста, и јеле ће се љуљати страшно. Nahum 2:4 Кола ће праскати по улицама и ударати једна о друга по путевима, биће као лучеви, и трчаће као муње. Nahum 2:5 Помињаће јунаке своје, а они ће падати идући, похитаће к зидовима његовим, и заклон ће бити готов. Nahum 2:6 Врата ће се рекама отворити, и двор ће се развалити. Nahum 2:7 И која стоји, заробиће се и одвешће се, девојке њене пратиће је уздишући као голубице, бијући се у прси. Nahum 2:8 Ниневија беше као језеро водено откако јесте; али беже. Станите, станите. Али се нико не обзире. Nahum 2:9 Грабите сребро, грабите злато; благу нема краја, мноштво је свакојаких драгих заклада. Nahum 2:10 Испразни се, и оголе, и опусте; и срце се растопи, колена ударају једна о друго, и бол је у свим бедрима, и лица су свима поцрнела. Nahum 2:11 Где је ложа лавовима и пасиште лавићима, куда иђаше лав и лавица и лавић, и никога не беше да плаши. Nahum 2:12 Лав ловљаше својим лавићима доста, и дављаше лавицама својим, и пуњаше пећине своје лова и ложе своје грабежа. Nahum 2:13 Ево ме на те, говори Господ над војскама, и попалићу кола твоја у дим, и мач ће прождрети лавиће твоје, и истребићу са земље грабеж твој, и неће се чути глас посланика твојих. Nahum 3:0 Nahum 3:1 Тешко граду крвничком, сав је пун лажи и отимања, грабеж не избива из њега. Nahum 3:2 Пуцају бичеви, и точкови праште, и коњи топоћу, и кола скачу. Nahum 3:3 Коњаници поскакују, и мачеви се сјају, и копља севају, и мноштво је побијених и сила мртвих телеса, нема броја мртвацима, и пада се преко мртваца. Nahum 3:4 За мноштво курварства љупке курве, веште бајачице, која продаје народе својим курвањем и племена врачањем својим. Nahum 3:5 Ево ме на те, говори Господ над војскама, и узгрнућу ти скуте твоје на лице, и показаћу народима голотињу твоју и царствима срамоту твоју. Nahum 3:6 И бацићу на тебе гадове и наружићу те, и начинићу од тебе углед. Nahum 3:7 И ко те год види, бежаће од тебе, и говориће: Опусте Ниневија; ко ће је жалити? Где ћу тражити оне који би те тешили? Nahum 3:8 Јеси ли боља од Но-Амона, који лежаше међу рекама, опточен водом, коме предња кула беше море и зидови му беху море? Nahum 3:9 Јачина му беше хуска земља и Мисир и народи без броја; Футеји и Ливеји беху ти помоћници. Nahum 3:10 И он би пресељен, отиде у ропство, и деца његова бише размрскана по угловима свих улица; и за главаре његове бацаше жреб, и сви властељи његови бише оковани у пута. Nahum 3:11 И ти ћеш се опити и крићеш се, и ти ћеш тражити заклон од непријатеља. Nahum 3:12 Сви ће градови твоји бити као смокве с раним родом; кад се тресну, падају у уста ономе ко хоће да једе. Nahum 3:13 Ето, народ су ти жене усред тебе; непријатељима ће твојим бити широм отворена врата од земље твоје, огањ ће прождрети преворнице твоје. Nahum 3:14 Нахватај себи воде за опсаду, утврди ограде своје; уђи у као и угази блато, оправи пећ за опеке. Nahum 3:15 Онде ће те прождрети огањ, мач ће те исећи, изјешће те као хрушт; нека вас је много као хруштева, нека вас је много као скакаваца. Nahum 3:16 Имаш трговаца више него што је звезда на небу; хруштеви падоше, па одлетеше. Nahum 3:17 Главари су твоји као скакавци и војводе твоје као велики скакавци, који падају по плотовима кад је студено, а кад сунце гране, одлећу, и место им се не познаје где беху. Nahum 3:18 Задремаше твоји пастири, царе асирски, полегаше јунаци твоји, народ се твој распрша по горама, и нема никога да их збере. Nahum 3:19 Нема лека полому твом, љута је рана твоја; ко год чује глас о теби, пљескаће рукама над тобом, јер кога није стизала злоћа твоја једнако?
Habakkuk 0:0
Habakkuk 1:0 Habakkuk 1:1 Бреме које виде пророк Авакум. Habakkuk 1:2 Докле ћу, Господе, вапити а Ти нећеш да чујеш? Докле ћу Ти викати: Насиље! А Ти нећеш да избавиш? Habakkuk 1:3 Зашто пушташ да видим безакоње, и да гледам муку и грабеж и насиље пред собом, и како подижу свађу и распру? Habakkuk 1:4 Зато се оставља закон, и суд не излази никада, јер безбожник оптече праведника, зато суд излази изопачен. Habakkuk 1:5 Погледајте по народима и видите, и чудите се и дивите се, јер ћу учинити дело у ваше дане ког нећете веровати кад се стане приповедати. Habakkuk 1:6 Јер, ево, ја ћу подигнути Халдејце, народ љут и нагао, који ће ићи по земљи широм да освоји насеља која нису његова. Habakkuk 1:7 Жесток је и страшан, суд његов и власт његова од њега излази. Habakkuk 1:8 Коњи ће му бити бржи од рисова и љући од вукова увече, велико ће мноштво бити коњика његових, и идући издалека коњици његови долетеће као орао кад хити на лов. Habakkuk 1:9 Сви ће доћи на грабеж, с лица ће бити као источни ветар, покупиће робље као песак. Habakkuk 1:10 И царевима ће се ругати и кнезови ће им бити подсмех, смејаће се сваком граду, насуће земље, и узеће га. Habakkuk 1:11 Тада ће му се променити дух, проћи ће и скривиће; та ће му сила његова бити од Бога његовог. Habakkuk 1:12 Ниси ли Ти од века, Господе Боже мој, Свече мој? Нећемо умрети; Ти си га, Господе, одредио за суд; и утврдио си га, Стено, за карање. Habakkuk 1:13 Чисте су очи твоје да не можеш гледати зло, и безакоње не можеш гледати; зашто гледаш безаконике? Ћутиш, кад безбожник прождире правијег од себе? Habakkuk 1:14 И хоћеш ли оставити људе као рибе морске, као бубине, које немају господара? Habakkuk 1:15 Извлачи их све удицом, хвата их у мрежу своју, и згрће их пређом својом, зато се весели и радује. Habakkuk 1:16 Зато приноси жртву својој мрежи, и кади својој пређи; јер је тиме део његов претио и храна му изабрана. Habakkuk 1:17 Хоће ли зато извлачити мрежу своју и једнако убијати народе немилице? Habakkuk 2:0 Habakkuk 2:1 На стражи својој стадох, и стајах на кули, и мотрах да видим шта ће ми рећи и шта бих одговорио ономе који ме кораше. Habakkuk 2:2 И одговори ми Господ и рече: Пиши утвару, и да буде разговетно на плочама да се лако чита. Habakkuk 2:3 Јер ће још бити утвара до одређеног времена, и говориће шта ће бити до краја и неће слагати; ако оклева, чекај је, јер ће зацело доћи, и неће одоцнити. Habakkuk 2:4 Гле, ко се поноси, његова душа није права у њему; а праведник ће од вере своје жив бити. Habakkuk 2:5 А како вино вара, такав је човек охол, нити остаје у стану; јер раширује дух свој као гроб, и као смрт је, која се не може наситити и збира к себи све народе и скупља к себи сва племена. Habakkuk 2:6 Неће ли га сви они узети у причу и у загонетке, и рећи: Тешко оном који умножава шта није његово! Докле ће? И који трпа на се густо блато. Habakkuk 2:7 Неће ли наједанпут устати они који ће те гристи? И неће ли се пробудити они који ће те растрзати, и којима ћеш бити грабеж? Habakkuk 2:8 Што си ти опленио многе народе, тебе ће опленити сав остатак од народа, за крв људску и за насиље учињено земљи, граду и свима који живе у њему. Habakkuk 2:9 Тешко ономе који се лакоми на гадан добитак кући својој, да постави гнездо своје на високом месту и сачува се ода зла. Habakkuk 2:10 Смислио си срамоту кући својој да затреш многе народе, и огрешио си се о своју душу. Habakkuk 2:11 Јер ће камен из зида викати, и чвор из дрвета сведочиће. Habakkuk 2:12 Тешко ономе који гради град крвљу и оснива град неправдом. Habakkuk 2:13 Гле, није ли од Господа над војскама да људи раде за огањ и народи се труде низашта? Habakkuk 2:14 Јер ће се земља напунити познања славе Господње као што је море пуно воде. Habakkuk 2:15 Тешко ономе који поји ближњег свог, додаје мех свој да би га опојио и гледао му голотињу. Habakkuk 2:16 Наситићеш се срамоте место славе, пиј и ти, и откриј голотињу своју; доћи ће к теби чаша у десници Господњој, и бљувотина ће срамна бити на слави твојој. Habakkuk 2:17 Јер насиље учињено Ливану покриће те и пустош међу зверјем која га је плашила, за крв људску и насиље учињено земљи, граду и свима који живе у њему. Habakkuk 2:18 Шта помаже резан лик што га изреза уметник његов? Шта ливен лик и учитељ лажи, те се уметник узда у дело своје градећи неме идоле? Habakkuk 2:19 Тешко ономе који говори дрвету: Прени се! И немом камену: Пробуди се! Хоће ли он учити? Ето, обложен је златом и сребром, а нема духа у њему. Habakkuk 2:20 А Господ је у светој цркви својој; ћути пред Њим сва земљо! Habakkuk 3:0 Habakkuk 3:1 Молитва пророка Авакума; за певање. Habakkuk 3:2 Господе, чух реч Твоју, и уплаших се; Господе, дело своје усред година сачувај у животу, усред година објави га, у гневу сети се милости. Habakkuk 3:3 Бог дође од Темана и Светац с горе Фарана; слава Његова покри небеса и земља се напуни хвале Његове. Habakkuk 3:4 Светлост Му беше као сунце, зраци излажаху Му из руку, и онде беше сакривена сила Његова. Habakkuk 3:5 Пред Њим иђаше помор, и живо угљевље иђаше испод ногу Његових. Habakkuk 3:6 Стаде, и измери земљу, погледа и разметну народе, распадоше се вечне горе, слегоше се хумови вечни; путеви су Му вечни. Habakkuk 3:7 Видех шаторе етиопске у муци, устрепташе завеси земљи мадијанској. Habakkuk 3:8 Еда ли се на реке разгневи Господ? Еда ли се на реке распали гнев Твој? На море јарост Твоја, кад си појездио на коњима својим и на колима својим за спасење? Habakkuk 3:9 Помоли се лук Твој као што си се заклео племенима; раздро си земљу за реке. Habakkuk 3:10 Видеше Те горе и уздрхташе, поводањ навали; бездана пусти глас свој, увис подиже руке своје. Habakkuk 3:11 Сунце и месец стадоше у стану свом, идоше према светлости Твоје стреле, према севању сјајног копља Твог. Habakkuk 3:12 Срдито си ишао по земљи, гневно си газио народе. Habakkuk 3:13 Изашао си на спасење народу свом, на спасење с помазаником својим; размрскао си главу кући безбожничкој до врата откривши темељ. Habakkuk 3:14 Његовим копљима пробио си главу селима његовим кад наваљиваху као вихор да ме разаспу, радоваху се као да ће прождрети сиромаха у потаји. Habakkuk 3:15 Ишао си по мору на коњима својим, по гомили многе воде. Habakkuk 3:16 Чух, и утроба се моја усколеба, усне ми уздрхташе на глас, у кости ми уђе трулеж, и устресох се на месту свом; како ћу почивати у дан невоље, кад дође на народ који ће га опустошити. Habakkuk 3:17 Јер смоква неће цвасти, нити ће бити рода на лози виновој; род ће маслинов преварити, и њиве неће дати хране, оваца ће нестати из тора, и говеда неће бити у обору. Habakkuk 3:18 Али ћу се ја радовати у Господу, веселићу се у Богу спасења свог. Habakkuk 3:19 Господ је Господ сила моја, и даће ми ноге као у кошуте, и водиће ме по висинама мојим. Начелнику певачком уз жице моје.
Zephaniah 0:0
Zephaniah 1:0 Zephaniah 1:1 Реч Господња која дође Софонији, сину Хусија сина Годолије сина Амарије сина Језекијиног, за времена Јосије, сина Амоновог, цара Јудиног. Zephaniah 1:2 Све ћу узети са земље, говори Господ; Zephaniah 1:3 Узећу људе и стоку, узећу птице небеске и рибе морске и саблазни с безбожницима, и истребићу људе са земље, говори Господ. Zephaniah 1:4 Јер ћу махнути руком својом на Јуду и на све становнике јерусалимске, и истребићу из места овог остатак Валов и име свештеника идолских с другим свештеницима, Zephaniah 1:5 И оне који се клањају на крововима војсци небеској и који се клањају и куну се Господом и који се куну Мелхомом. Zephaniah 1:6 И оне који се одвраћају од Господа и који не траже Господа нити питају за Њ. Zephaniah 1:7 Ћути пред Господом Господом, јер је близу дан Господњи, јер је Господ приготовио жртву и позвао своје званице. Zephaniah 1:8 И у дан жртве Господње походићу кнезове и царске синове и све који носе туђинско одело. Zephaniah 1:9 И походићу у тај дан све који скачу преко прага, који пуне кућу господара својих грабежом и преваром. Zephaniah 1:10 И у тај ће дан, вели Господ, бити вика од рибљих врата, и јаук с друге стране, и полом велик с хумова. Zephaniah 1:11 Ридајте који живите у Мактесу, јер изгибе сав народ трговачки, истребише се сви који носе сребро. Zephaniah 1:12 И у то ћу време разгледати Јерусалим са жишцима, и походићу људе који леже на својој дрождини, који говоре у срцу свом: Господ не чини ни добро ни зло. Zephaniah 1:13 И благо ће се њихово разграбити и куће њихове опустошити; граде куће, али неће седети у њима; и саде винограде, али неће пити вино из њих. Zephaniah 1:14 Близу је велики дан Господњи, близу је и иде врло брзо; глас ће бити дана Господњег, горко ће тада викати јунак. Zephaniah 1:15 Тај је дан, дан када ће бити гнев, дан, када ће бити туга и мука, дан, када ће бити пустошење и затирање, дан, када ће бити мрак и тама, дан, када ће бити облак и магла. Zephaniah 1:16 Дан, када ће бити трубљење и поклич на тврде градове и на високе углове. Zephaniah 1:17 И притеснићу људе, те ће ићи као слепи, јер згрешише Господу; и крв ће се њихова просути као прах и телеса њихова као гној. Zephaniah 1:18 Ни сребро њихово ни злато њихово неће их моћи избавити у дан гнева Господњег; и сву ће земљу прождрети огањ ревности Његове; јер ће брзо учинити крај свима становницима земаљским. Zephaniah 2:0 Zephaniah 2:1 Саберите се, саберите се, народе немили. Zephaniah 2:2 Док није изашао суд, и дан прошао као плева, док није дошао на вас љути гнев Господњи, док није дошао на вас дан гнева Господњег. Zephaniah 2:3 Тражите Господа сви који сте кротки у земљи, који чините шта је наредио; тражите правду, тражите кротост, еда бисте се сакрили на дан гнева Господњег. Zephaniah 2:4 Јер ће се Газа оставити и Аскалон ће опустети; Азот ће се одагнати у подне и Акарон ће се искоренити. Zephaniah 2:5 Тешко онима који живе по бреговима морским, народу херетејском: реч је Господња на вас, Ханане, земљо филистејска, ја ћу те затрти да не буде становника у теби. Zephaniah 2:6 И брегови ће морски бити станови и јаме пастирске и торови за стада. Zephaniah 2:7 И тај ће крај бити остатку дома Јудиног; онде ће пасти; у домовима ће аскалонским легати увече; јер ће их походити Господ Бог њихов и повратити робље њихово. Zephaniah 2:8 Чуо сам руг Моавов и укоре синова Амонових којима ружише мој народ, и раширише се преко међа њихових. Zephaniah 2:9 Зато, тако ја био жив, говори Господ над војскама, Бог Израиљев, Моав ће бити као Содом и синови Амонови као Гомор, место копривама, и сланица и вечна пустош; остатак народа мог оплениће их, и који остану од народа мог наследиће их. Zephaniah 2:10 То ће им бити за поноситост њихову; јер ружише народ Господа над војскама и подизаше се на Њ. Zephaniah 2:11 Страшан ће им бити Господ, јер ће истребити све богове земаљске, и Њему ће се клањати сваки из свог места, сва острва народна. Zephaniah 2:12 И ви, Етиопљани, бићете побијени мачем мојим. Zephaniah 2:13 И дигнуће руку своју на север, и затрће Асирску, и Ниневију ће опустети да буде сува као пустиња. Zephaniah 2:14 И у њој ће лежати стада, свакојако зверје између народа, и гем и ћук ноћиваће на довратницима њеним; гласом ће певати на прозорима; пустош ће бити на праговима, јер ће се поскидати кедровина. Zephaniah 2:15 Такав ће бити весели град, који седи без бриге, који говори у срцу свом: Ја сам, и осим мене нема другог. Како опусте! Поста ложа зверју! Ко год прође мимо њ звиждаће и махати руком. Zephaniah 3:0 Zephaniah 3:1 Тешко граду одметничком и оскврњеном, насилничком! Zephaniah 3:2 Не слуша глас, не прима наук, не узда се у Господа, не приступа к Богу свом. Zephaniah 3:3 Кнезови су му у њему лавови који ричу; судије су му вуци вечерњи, који не глођу кости до јутра. Zephaniah 3:4 Пророци су му хвалише, варалице; свештеници његови скврне светињу, изврћу закон. Zephaniah 3:5 Господ је праведан усред њега, не чини неправде, свако јутро износи суд свој на видело, не изостаје, али безбожник не зна за стид. Zephaniah 3:6 Истребих народе, куле им се разорише, улице им опустех, те нико не пролази; градови им се раскопаше, да нема никога, нема становника. Zephaniah 3:7 Рекох: Побојаћеш ме се, примићеш наук; неће му се затрти стан ничим са чим бих га походио; али они уранише те покварише сва дела своја. Zephaniah 3:8 Зато чекајте ме, говори Господ, до дана кад ћу се подигнути на плен; јер је суд мој да саберем народе и покупим царства, да излијем на њих гнев свој, сву жестину јарости своје, јер ће огањ ревности моје прождрети сву земљу. Zephaniah 3:9 Јер ћу тада променити народима усне, те ће бити чисте, да би сви призивали име Господње и служили Му сложним раменима. Zephaniah 3:10 Испреко река хуских који се мени моле, расејани моји, донеће ми даре. Zephaniah 3:11 Тада се нећеш више стидети ни једног од својих дела, којима си ми згрешио; јер ћу онда узети из тебе оне који се хвале славом твојом, и нећеш се више величати на светој гори мојој. Zephaniah 3:12 И оставићу у теби народ невољан и сиромашан, и они ће се уздати у име Господње. Zephaniah 3:13 Остатак Израиљев неће чинити безакоња нити ће говорити лажи, нити ће се наћи у устима њиховим језик преваран; него ће пасти и лежати и неће бити никога да их плаши. Zephaniah 3:14 Певај, кћери сионска; кликуј, Израиљу; радуј се и весели се из свега срца, кћери јерусалимска! Zephaniah 3:15 Уклони Господ судове твоје, одврати непријатеље твоје; цар Израиљев Господ усред тебе је, нећеш се више бојати зла. Zephaniah 3:16 У онај дан рећи ће се граду Јерусалиму: Не бој се; Сиону: Немој да ти клону руке. Zephaniah 3:17 Господ Бог твој, који је усред тебе, силни, спашће те; радоваће ти се веома, умириће се у љубави својој, веселиће се тебе ради певајући. Zephaniah 3:18 Који туже за празницима, сабраћу их, који су из тебе, ради тешке срамоте која је на теби. Zephaniah 3:19 Гле, уништићу у оно време све који те муче, и избавићу хроме и сабрати одагнане, и добавићу им хвалу и славу по свој земљи, где су били под срамотом. Zephaniah 3:20 У оно време довешћу вас, у оно време сабраћу вас; јер ћу вам добавити славу и хвалу по свим народима на земљи, кад повратим робље ваше пред вашим очима, говори Господ.
Haggai 0:0
Haggai 1:0 Haggai 1:1 Друге године цара Дарија шестог месеца првог дана дође реч Господња преко Агеја пророка Зоровавељу сину Салатиловом, управитељу јудејском, и Исусу сину Јоседековом, поглавару свештеничком, говорећи: Haggai 1:2 Овако вели Господ над војскама говорећи: Тај народ говори: Још није дошло време, време да се сазида дом Господњи. Haggai 1:3 За то дође реч Господња преко Агеја пророка говорећи: Haggai 1:4 Је ли вама време да седите у кућама својим обложеним даскама, а овај је дом пуст? Haggai 1:5 Зато сада овако вели Господ над војскама: Узмите на ум путеве своје. Haggai 1:6 Сејете много, а увозите мало; једете, а не бивате сити; пијете, а не напијате се; одевате се а ни један не може да се згреје; и који заслужује новце, меће их у продрт тоболац. Haggai 1:7 Овако вели Господ над војскама: Узмите на ум путеве своје. Haggai 1:8 Идите на гору, и донесите дрва, те зидајте дом; и биће ми мило, и прославићу се, вели Господ. Haggai 1:9 Изгледате много, а ето мало; и шта унесете у кућу, ја раздувам; зашто? Вели Господ над војскама; зато што је дом мој пуст, а ви сваки трчите за свој дом. Haggai 1:10 Зато се затвори небо над вама да нема росе, и земља се затвори да нема рода њеног. Haggai 1:11 И дозвах сушу на земљу, и на горе, и на жито и на вино и на уље и на све што земља рађа, и на људе и на стоку и на сваки рад ручни. Haggai 1:12 И послуша Зоровавељ син Салатилов и Исус син Јоседеков, поглавар свештенички, и сав остатак народни глас Господа Бога свог и речи пророка Агеја, како га посла Господ Бог њихов, и побоја се народ Господа. Haggai 1:13 И говори Агеј, посланик Господњи, народу као што га посла Господ, и рече: Ја сам с вама, говори Господ. Haggai 1:14 И Господ подиже дух Зоровавељу сину Салатиловом, управитељу јудејском, и дух Исусу сину Јоседековом, поглавару свештеничком, и дух свему остатку народном, те дођоше и радише у дому Господа над војскама, Бога свог, Haggai 1:15 Двадесет четвртог дана шестог месеца, друге године цара Дарија. Haggai 2:0 Haggai 2:1 Седмог месеца двадесет првог дана дође реч Господња преко Агеја пророка говорећи: Haggai 2:2 Кажи сада Зоровавељу сину Салатиловом, управитељу јудејском, и Исусу сину Јоседековом, поглавару свештеничком, и остатку народном говорећи: Haggai 2:3 Ко је међу вама остао који је видео овај дом у првој слави његовој? А какав ви сада видите? Није ли према оном као ништа у вашим очима? Haggai 2:4 Него сада буди храбар, Зоровавељу, говори Господ, и буди храбар Исусе сине Јоседеков, поглавару свештенички, и буди храбар сав народе земаљски, говори Господ, и радите; јер сам ја с вама, говори Господ над војскама. Haggai 2:5 По речи којом сам учинио завет с вама кад изиђосте из Мисира, дух ће мој стајати међу вама, не бојте се. Haggai 2:6 Јер овако вели Господ над војскама: Још једном, до мало, и ја ћу потрести небеса и земљу и море и суву земљу; Haggai 2:7 И потрешћу све народе, и доћи ће изабрани из свих народа, и напунићу овај дом славе, вели Господ над војскама. Haggai 2:8 Моје је сребро и моје је злато, говори Господ над војскама. Haggai 2:9 Слава ће овог дома последњег бити већа него оног првог, вели Господ над војскама; и поставићу мир на овом месту, говори Господ над војскама. Haggai 2:10 Двадесет четвртог дана деветог месеца друге године Даријеве дође реч Господња преко Агеја пророка говорећи: Haggai 2:11 Овако вели Господ над војскама: Упитај свештенике за закон, и реци: Haggai 2:12 Гле, ако би ко носио свето месо у скуту од хаљине своје, или би се скутом својим дотакао хлеба или варива или вина или уља или каквог год јела, би ли се осветио? А свештеници одговорише и рекоше: Не. Haggai 2:13 По том рече Агеј: Ако би се ко нечист од мртваца дотакао чега тога, хоће ли бити нечисто? А свештеници одговорише и рекоше: Биће нечисто. Haggai 2:14 Тада Агеј одговори и рече: Такав је тај народ и такви су ти људи преда мном, говори Господ, и такво је све дело руку њихових, и шта год приносе тамо, нечисто је. Haggai 2:15 А сада узмите на ум, од овог дана назад, пре него се положи камен на камен у цркви Господњој, Haggai 2:16 Пре тога кад ко дође ка гомили од двадесет мера, беше десет; кад дође ка каци да добије педесет ведара из каце, беше двадесет; Haggai 2:17 Бих вас сушом и медљиком и градом, свако дело руку ваших; али се ви не обратисте к мени, говори Господ. Haggai 2:18 Узмите на ум, од тога дана назад, од дана двадесет четвртог месеца деветог, од дана кад се основа црква Господња, узмите на ум. Haggai 2:19 Има ли јоште семена у житници? Ни винова лоза ни смоква ни шипак ни маслина још не роди; од овог ћу дана благословити. Haggai 2:20 По том дође реч Господња други пут Агеју двадесет четвртог дана деветог месеца говорећи: Haggai 2:21 Кажи Зоровавељу управитељу јудејском, и реци: Ја ћу потрести небо и земљу; Haggai 2:22 И превалићу престо царствима, и сатрћу силу царствима народним, превалићу кола и оне који седе на њима, и попадаће коњи и коњаници, сваки од мача брата свог. Haggai 2:23 У то време, говори Господ над војскама, узећу тебе, Зоровавељу, сине Салатилов, слуго мој, говори Господ, и поставићу те као печат; јер сам те изабрао, говори Господ над војскама.
Zechariah 0:0
Zechariah 1:0 Zechariah 1:1 Осмог месеца друге године Даријеве, дође реч Господња пророку Захарији, сину Варахије сина Идовог говорећи: Zechariah 1:2 Господ се врло разгневи на оце ваше. Zechariah 1:3 Зато им реци: Овако вели Господ над војскама: Вратите се к мени, говори Господ над војскама, и ја ћу се вратити к вама, вели Господ над војскама. Zechariah 1:4 Не будите као оци ваши, којима викаху пређашњи пророци говорећи: Овако вели Господ над војскама: Вратите се са злих путева својих и од злих дела својих; али не послушаше нити пазише на ме, говори Господ. Zechariah 1:5 Оци ваши где су? И ти пророци живе ли довека? Zechariah 1:6 Али речи моје и уредбе моје које заповедах слугама својим пророцима не стигоше ли оце ваше? Те се они обратише и рекоше: Како Господ над војскама беше намислио учинити нам према путевима нашим и по делима нашим, тако нам учини. Zechariah 1:7 Двадесет четвртог дана једанаестог месеца, а то је месец Сават, друге године Даријеве, дође реч Господња пророку Захарији сину Варахије сина Идовог говорећи: Zechariah 1:8 Видех ноћу, а то човек јахаше на коњу риђем, и стајаше међу миртама које беху у долу, а за њим беху коњи риђи, шарени и бели. Zechariah 1:9 И рекох: Шта је ово, господару мој? А анђео који говораше са мном рече ми: Ја ћу ти показати шта је ово. Zechariah 1:10 Тада човек који стајаше међу миртама проговори и рече: Ово су које посла Господ да обилазе земљу. Zechariah 1:11 И они проговорише анђелу Господњем који стајаше међу миртама, и рекоше: Ми обиђосмо земљу, и гле, сва земља почива и мирна је. Zechariah 1:12 Тада анђео Господњи одговори и рече: Господе над војскама, кад ћеш се већ смиловати Јерусалиму и градовима Јудиним, на које се гневиш већ седамдесет година? Zechariah 1:13 А Господ одговори анђелу који говораше са мном, добрим речима, милим речима. Zechariah 1:14 И рече ми анђео који говораше са мном: Вичи и реци: Овако вели Господ над војскама: Ревнујем за Јерусалим и за Сион веома. Zechariah 1:15 И гневим се силно на народе безбрижне, јер се мало разгневих, а они помогоше на зло. Zechariah 1:16 Зато овако вели Господ: Обратих се к Јерусалиму милошћу, дом ће се мој опет сазидати у њему, говори Господ над војскама, и уже ће се затегнути преко Јерусалима. Zechariah 1:17 Још вичи и реци: Овако вели Господ над војскама: Опет ће градови моји обиловати добром, и Господ ће опет утешити Сион и опет ће изабрати Јерусалим. Zechariah 1:18 Тада подигох очи своје и видех, и гле, четири рога. Zechariah 1:19 И рекох анђелу који говораше са мном: Шта је то? А он ми рече: То су рогови који разметнуше Јуду, Израиља и Јерусалим. Zechariah 1:20 Потом показа ми Господ четири ковача. Zechariah 1:21 И рекох: Шта су ти дошли да раде? А он одговори и рече: Оно су рогови који разметнуше Јуду да нико не подиже главе; а ови дођоше да их уплаше, да одбију рогове народима, који подигоше рог на земљу Јудину да је разметну. Zechariah 2:0 Zechariah 2:1 Опет подигох очи своје и видех, и гле, човек, и у руци му уже мерачко. Zechariah 2:2 И рекох: Куда идеш? А он ми рече: Да измерим Јерусалим да видим колика му је ширина и колика му је дужина. Zechariah 2:3 И гле, анђео који говораше са мном изађе, и други анђео изађе му на сусрет. Zechariah 2:4 И рече му: Трчи. Говори оном младићу и реци: Јерусалимљани ће се населити по селима ради мноштва људи и стоке што ће бити у њему. Zechariah 2:5 И ја ћу му, говори Господ, бити зид огњен унаоколо и бићу за славу усред њега. Zechariah 2:6 Еј, еј, бежите из земље северне, говори Господ, јер вас разасух у четири ветра небеска, говори Господ. Zechariah 2:7 Еј Сионе, који седиш код кћери вавилонске, избави се. Zechariah 2:8 Јер овако вели Господ над војскама: За славом посла ме к народима, који вас опленише; јер ко тиче у вас, тиче у зеницу ока Његовог. Zechariah 2:9 Јер ево, ја ћу махнути руком својом на њих, и биће плен слугама својим, и познаћете да ме је послао Господ над војскама. Zechariah 2:10 Певај и весели се, кћери сионска, јер ево ја идем и наставаћу усред тебе, говори Господ. Zechariah 2:11 И многи ће се народи прилепити ка Господу у тај дан, и биће ми народ, и ја ћу наставати усред тебе, и познаћеш да ме је послао к теби Господ над војскама. Zechariah 2:12 И Господ ће наследити Јуду, свој део, у земљи светој, и опет ће изабрати Јерусалим. Zechariah 2:13 Нека ћути свако тело пред Господом, јер уста из светог стана свог. Zechariah 3:0 Zechariah 3:1 После ми показа Исуса, поглавара свештеничког, који стајаше пред анђелом Господњим, и Сотону, који му стајаше с десне стране да га пре. Zechariah 3:2 А Господ рече сотони: Господ да те укори, Сотоно, Господ да те укори који изабра Јерусалим. Није ли Он главња истргнута из огња? Zechariah 3:3 А Исус беше обучен у хаљине прљаве, и стајаше пред анђелом. Zechariah 3:4 А он проговори и рече онима који стајаху пред њим: Скините с њега те прљаве хаљине. И рече му: Види, узех с тебе безакоње твоје, и обукох ти нове хаљине. Zechariah 3:5 И рекох му: Нека му метну чисту капу на главу. И метнуше му чисту капу на главу, и обукоше му хаљине; а анђео Господњи стајаше. Zechariah 3:6 И анђео Господњи засведочи Исусу говорећи: Zechariah 3:7 Овако вели Господ над војскама: Ако узидеш мојим путевима, и ако уздржиш шта сам наредио да се држи, тада ћеш ти судити дому мом и чуваћеш тремове моје, и даћу ти да ходаш међу овима што стоје. Zechariah 3:8 Чуј Исусе, поглавару свештенички, ти и другови твоји што седе пред тобом, јер су ти људи чудо: ево ја ћу довести слугу свог, клицу. Zechariah 3:9 Јер гле, камен који метнух пред Исуса, на том је једном камену седам очију; гле, ја ћу га отесати, говори Господ над војскама, и узећу безакоње те земље у један дан. Zechariah 3:10 У тај дан, говори Господ над војскама, зваћете сваки ближњег свог под винову лозу и под смокву. Zechariah 4:0 Zechariah 4:1 Потом врати се анђео који ми говораше, и пробуди ме као човека који се буди ода сна. Zechariah 4:2 И рече ми: Шта видиш? А ја рекох: Видим, ето, свећњак сав од злата, и горе на њему чаша, и седам жижака његових на њему, и седам левака за седам жижака што су горе на њему, Zechariah 4:3 И две маслине уза њ, једна с десне стране чаши а једна с леве. Zechariah 4:4 И проговорих анђелу који говораше са мном, и рекох: Шта је то, господару мој? Zechariah 4:5 А анђео који говораше са мном одговори и рече ми: Зар не знаш шта је то? И рекох: Не, господару мој. Zechariah 4:6 А он одговори и рече ми говорећи: То је реч Господња Зоровавељу: не силом ни крепошћу него Духом мојим, вели Господ над војскама. Zechariah 4:7 Шта си ти, горо велика, пред Зоровавељем? Равница; и он ће изнети највиши камен, с усклицима: Милост, милост њему. Zechariah 4:8 И дође ми реч Господња говорећи: Zechariah 4:9 Руке Зоровавељеве основаше овај дом, руке ће његове и довршити, и познаћеш да ме је Господ над војскама послао к вама. Zechariah 4:10 Јер ко је презрео дан малих ствари? Јер ће се радовати кад види камен мерачки у руци Зоровавељу, оних седам очију Господњих који прелазе сву земљу. Zechariah 4:11 Тада одговарајући рекох му: Шта су оне две маслине с десне стране свећњаку и с леве? Zechariah 4:12 И опет проговорих и рекох му: Шта су оне две гранчице маслинове, што су међу два левка златна, који точе злато? Zechariah 4:13 И рече ми говорећи: Зар не знаш шта је то? А ја рекох: Не, господару мој. Zechariah 4:14 Тада рече: То су две маслине које стоје код Господа све земље. Zechariah 5:0 Zechariah 5:1 Потом опет подигох очи своје и видех; а то књига лећаше. Zechariah 5:2 И он ми рече: Шта видиш? А ја рекох: Видим књигу где лети, дужина јој двадесет лаката, а ширина десет лаката. Zechariah 5:3 Тада ми рече: То је проклетство које изађе на сву земљу, јер сваки који краде истребиће се по њој с једне стране, и који се год куне криво истребиће се по њој с друге стране. Zechariah 5:4 Ја ћу је пустити, говори Господ над војскама, те ће доћи на кућу лупежу и на кућу ономе који се куне мојим именом криво, и стајаће му усред куће и сатрће је, и дрвље јој и камење. Zechariah 5:5 Потом изиђе анђео који говораше са мном, и рече ми: Подигни очи своје и види шта је ово што излази. Zechariah 5:6 А ја рекох: Шта је? А он рече: То је ефа што излази. И рече: То им је безбожност по свој земљи. Zechariah 5:7 И гле, подизаше се таланат олова, и једна жена сеђаше усред ефе. Zechariah 5:8 И он рече: То је безбожност. И врже је усред ефе, и врже онај комад олова одозго на ждрело јој. Zechariah 5:9 И подигох очи своје и видех, а то две жене излажаху, и ветар им беше под крилима, а крила им беху као у роде, и дигоше ефу међу земљу и небо. Zechariah 5:10 И рекох анђелу који говораше са мном: Куда оне носе ефу? Zechariah 5:11 А он ми рече: Да јој начине кућу у земљи Сенару; и онде ће се наместити и поставити на своје подножје. Zechariah 6:0 Zechariah 6:1 Потом опет подигох очи своје, и видех, а то четвора кола излажаху између две горе, а те горе беху од бронзе. Zechariah 6:2 У првим колима беху коњи риђи, а у другим колима коњи врани, Zechariah 6:3 А у трећим колима коњи бели, а у четвртим колима коњи шарени, јаки. Zechariah 6:4 И проговоривши рекох анђелу који говораше са мном: Шта је то, господару мој? Zechariah 6:5 А анђео одговори и рече ми: То су четири ветра небеска, који излазе испред Господа све земље, где стајаше. Zechariah 6:6 Коњи врани што су у једним, они иду у северну земљу; а бели иду за њима, а шарени иду у земљу јужну. Zechariah 6:7 И јаки изашавши хтеше да иду и пролазе земљу; и рече: Идите пролазите земљу. И стадоше пролазити земљу. Zechariah 6:8 Тада ме зовну, и рече ми: Види, који отидоше у земљу северну, умирише дух мој у земљи северној. Zechariah 6:9 Потом ми дође реч Господња говорећи: Zechariah 6:10 Узми од робља, од Хелдаја и од Товије и од Једаје, који дођоше из вавилонске, па дођи истог дана и уђи у дом Јосије, сина Софонијиног. Zechariah 6:11 Узми сребра и злата, и начини венце, и метни на главу Исусу, сину Јоседековом, поглавару свештеничком. Zechariah 6:12 И реци му говорећи: Овако вели Господ над војскама: Ево човека, коме је име Клица, која ће клијати с места свог и саградиће цркву Господњу. Zechariah 6:13 Јер ће Он саградити цркву Господњу, и носиће славу, и седеће и владати на свом престолу, и биће свештеник на престолу свом, и савет мирни биће међу обема. Zechariah 6:14 И венци нека буду Елему и Товији и Једаји и Хену, сину Софонијином за спомен у цркви Господњој. Zechariah 6:15 И који су далеко доћи, ће и градиће цркву Господњу, и познаћете да ме је Господ над војскама послао к вама. И то ће бити ако узаслушате глас Господа Бога свог. Zechariah 7:0 Zechariah 7:1 Потом четврте године цара Дарија дође реч Господња Захарији четвртог дана деветог месеца, Хаслева, Zechariah 7:2 Кад послаше у дом Божји Сарасара и Регемелеха и људе своје да моле Господа, Zechariah 7:3 И да говоре свештеницима, који беху у дому Господа над војскама, и пророцима, и кажу: Хоћемо ли плакати петог месеца одвајајући се, како чинисмо већ толико година? Zechariah 7:4 И дође ми реч Господња Говорећи: Zechariah 7:5 Кажи свему народу земаљском и свештеницима, и реци: Кад постисте и тужисте петог и седмог месеца за седамдесет година, еда ли мени постисте? Zechariah 7:6 А кад једете и пијете, не једете ли и не пијете ли сами? Zechariah 7:7 Нису ли то речи које је Господ прогласио преко пређашњих пророка, кад Јерусалим беше насељен и миран и градови његови око њега, и кад беше насељен јужни крај и равница? Zechariah 7:8 Дође реч Господња Захарији говорећи: Zechariah 7:9 Овако говори Господ над војскама: Судите право и будите милостиви и жалостиви један другом. Zechariah 7:10 И не чините криво удовици ни сироти, иностранцу ни сиромаху, и не мислите зло један другом у срцу свом. Zechariah 7:11 Али не хтеше слушати, и узмакоше раменом натраг, и затискоше уши своје да не чују. Zechariah 7:12 И срцем својим отврднуше као дијамант да не чују закон и речи које сла Господ над војскама духом својим преко пророка пређашњих; зато дође велик гнев од Господа над војскама. Zechariah 7:13 Зато као што Он вика, а они не слушаше, тако и они викаше а ја их не слушах, говори Господ над војскама. Zechariah 7:14 Него их разметнух вихором по свим народима, којих не познаваше, и земља опусте иза њих да нико у њу не дохођаше нити се из ње враћаше, и обратише милу земљу у пустош. Zechariah 8:0 Zechariah 8:1 Опет дође реч Господа над војскама говорећи: Zechariah 8:2 Овако вели Господ над војскама: Ревнујем за Сион великом ревношћу, и великим гневом ревнујем за њ. Zechariah 8:3 Овако вели Господ: Вратих се у Сион и населих се усред Јерусалима, и Јерусалим ће се звати град истинити, и гора Господа над војскама света гора. Zechariah 8:4 Овако вели Господ над војскама: Опет ће седети старци и старице по улицама јерусалимским, свако са штаком у руци од велике старости. Zechariah 8:5 И улице ће градске бити пуне детића и девојака, које ће се играти по улицама. Zechariah 8:6 Овако вели Господ над војскама: Ако је чудно у очима остатку тог народа у ово време, еда ли ће бити чудно и у мојим очима? Говори Господ над војскама. Zechariah 8:7 Овако вели Господ над војскама: Ево, ја ћу избавити свој народ из земље источне и земље западне. Zechariah 8:8 И довешћу их, и они ће наставати усред Јерусалима, и биће ми народ и ја ћу им бити Бог, истином и правдом. Zechariah 8:9 Овако вели Господ над војскама: Нека вам се укрепе руке који слушате у ово време ове речи из уста пророчких од дана кад се основа дом Господа над војскама да се сазида црква. Zechariah 8:10 Јер пре тих дана не беше плате ни за човека ни за живинче, нити беше мира од непријатеља ни ономе који одлажаше ни ономе који долажаше и пустих све људе једног на другог. Zechariah 8:11 А сада нећу бити као пре остатку тог народа, говори Господ над војскама. Zechariah 8:12 Него ће усев бити миран, винова ће лоза носити плод свој, и земља ће рађати род свој, и небо ће давати росу своју; и све ћу то дати у наследство остатку тог народа. Zechariah 8:13 И као што бејасте уклин међу народима, доме Јудин и доме Израиљев, тако ћу вас избавити те ћете бити благослов, не бојте се, нека вам се окрепе руке. Zechariah 8:14 Јер овако вели Господ над војскама: Као што вам намислих зло учинити, кад ме разгневише оци ваши, Вели Господ над војскама, и не раскајах се, Zechariah 8:15 Тако опет у ове дане намислих да добро чиним Јерусалиму и дому Јудином; не бојте се. Zechariah 8:16 Ово је шта треба да чините: говорите истину један другом, судите право и мирно на вратима својим; Zechariah 8:17 И не мислите један другом зло у срцу свом, и не љубите криве заклетве, јер на све то мрзим, говори Господ. Zechariah 8:18 Потом, дође ми реч Господа над војскама говорећи; Zechariah 8:19 Овако вели Господ над војскама: Пост четвртог месеца, и пост петог и пост седмог и пост десетог обратиће се дому Јудином у радост и весеље и у празнике веселе; али љубите истину и мир. Zechariah 8:20 Овако вели Господ над војскама: Још ће долазити народи и становници многих градова; Zechariah 8:21 Долазиће становници једног у други говорећи. Хајдемо да се молимо Господу и да тражимо Господа над војскама; идем и ја. Zechariah 8:22 Тако ће доћи многи народи и силни народи да траже Господа над војскама у Јерусалиму и да се моле Господу. Zechariah 8:23 Овако вели Господ над војскама: У то ће време десет људи од свих језика народних ухватити једног Јудејца за скут говорећи: Идемо с вама, јер чујемо да је Бог с вама. Zechariah 9:0 Zechariah 9:1 Бреме речи Господње земљи Адраху и Дамаску, где ће починути, јер је Господње око на људима и на свим племенима Израиљевим. Zechariah 9:2 И Емат ће захватити, и Тир и Сидон, ако и јесу веома мудри, Zechariah 9:3 И Тир сагради себи град, и сабра сребра као праха, и злата као кала по путу. Zechariah 9:4 Гле, Господ ће га отерати и врћи ће у море силу његову, и он ће огњем изгорети. Zechariah 9:5 Аскалон ће видети и уплашиће се, и Газа ће се врло узмучити, и Акарон, што га осрамоти надање његово, и погинуће цар у Гази; и Аскалон се неће населити. Zechariah 9:6 И у Азоту ће седети туђин, и понос ћу филистејски затрти. Zechariah 9:7 И уклонићу крв њихову од уста њихових, и гадове њихове из зуба њихових, и ко остане биће и он Бога нашег и биће као поглавар у Јуди, а Акарон као Јевусејац. Zechariah 9:8 И поставићу логор код дома свог супрот војсци, супрот онима који одлазе и долазе, и настојник неће више пролазити кроз њих, јер сада погледах својим очима. Zechariah 9:9 Радуј се много, кћери сионска, подвикуј, кћери јерусалимска; ево, Цар твој иде к теби, праведан је и спасава, кротак и јаше на магарцу, и на магарету, младету магаричином. Zechariah 9:10 Јер ћу истребити из Јефрема кола и из Јерусалима коње; и истребиће се лук убојити; и Он ће казивати мир народима, и власт ће му бити од мора до мора и од реке до крајева земаљских. Zechariah 9:11 А ти, за крв завета твог пустих сужње твоје из јаме, где нема воде. Zechariah 9:12 Вратите се ка граду, сужњи, који се надате, још ти и данас јављам да ћу ти платити двојином. Zechariah 9:13 Јер запех себи Јуду као лук, и напуних Јефрема, и подигох синове твоје, Сионе, на синове твоје, Јаване, и учиних те да си као мач јуначки. Zechariah 9:14 И Господ ће се показати над њима, и стрела ће Његова изаћи као муња, и Господ ће Господ затрубити у трубу и поћи ће с вихорима јужним. Zechariah 9:15 Господ над војскама заклањаће их, и они ће јести погазивши из праће, и пиће подвикујући као од вина, и биће пуни као чаша, као углови од олтара. Zechariah 9:16 И Господ Бог њихов избавиће их у тај дан као стадо свог народа, јер ће се камење у венцу подигнути у земљи његовој. Zechariah 9:17 Јер колико ће бити добро његово и колика лепота његова! Од жита ће расти момци, а од слатког вина девојке. Zechariah 10:0 Zechariah 10:1 Иштите од Господа дажда у време позног дажда, Господ ће пустити муње, и даће вам изобила дажда и свакоме траве у пољу. Zechariah 10:2 Јер ликови говоре ништавило и врачи виде лаж и говоре залудне сне, теше таштином; зато отидоше као стадо, и ојадише се, јер не беше пастира. Zechariah 10:3 Гнев се мој распали на пастире, и покарах јарце; јер Господ над војскама обиђе стадо своје, дом Јудин, и учини да су му као коњ окићен за бој. Zechariah 10:4 Од Њега је угао, од Њега коље, од Њега лук убојити, од Њега излази и сваки настојник. Zechariah 10:5 И они ће бити као јунаци, газиће у боју као блато по улицама, и биће се, јер је Господ с њима, и који јашу на коњима осрамотиће се. Zechariah 10:6 И укрепићу дом Јудин, и дом ћу Јосифов спасти, и довешћу их натраг, јер ми их је жао, и биће као да их нисам одбацио, јер сам ја Господ Бог њихов и услишићу их. Zechariah 10:7 И они од Јефрема биће као јунак, и срце ће им бити цело као од вина, и синови њихови видеће и веселиће се, и срце ће им се радовати о Господу. Zechariah 10:8 Зазвиждаћу им и сабраћу их, јер ћу их избавити, и они ће се умножити као што су се били умножили. Zechariah 10:9 И расејаћу их међу народе да се у далеким местима опомињу мене, и живећи са синовима својим да се врате. Zechariah 10:10 И довешћу их натраг из земље мисирске, и сабраћу их из асирске, и довешћу их у земљу галадску и на Ливан; и неће им бити доста места. Zechariah 10:11 И од тескобе ће прећи преко мора, и разбиће вале у мору, и све ће дубине реци пресахнути, и обориће се понос асирски и палица ће се мисирска узети. Zechariah 10:12 И укрепићу их Господом, и они ће ходати у име Његово, говори Господ. Zechariah 11:0 Zechariah 11:1 Отвори, Ливане, врата своја, и огањ нека прождре кедре твоје. Zechariah 11:2 Ридај, јело, јер паде кедар, јер красници пропадоше; ридајте, храстови васански, јер се посече шума ограђена. Zechariah 11:3 Стоји јаук пастира, јер се затре слава њихова; стоји рика лавова, јер се опустоши понос јордански. Zechariah 11:4 Овако вели Господ Бог мој: Паси овце кланице, Zechariah 11:5 Које убијају они који их држе, нити их ко криви, и који их продају говоре: Благословен да је Господ, обогатих се; и који их пасу, ниједан их не жали. Zechariah 11:6 Зато нећу више жалити становника земаљских, говори Господ, него ћу, ево предати једног другом у руке и у руке цару њиховом, и они ће потрти земљу, а ја је нећу избавити из руку њихових. Zechariah 11:7 И пасох овце кланице, невољне од стада, и узевши два штапа назвах један благост, а други назвах свеза, и пасох стадо. Zechariah 11:8 И погубих три пастира за месец дана, јер се душа моја љућаше на њих, и душа њихова мржаше на ме. Zechariah 11:9 И рекох: Нећу вас више пасти; која погине нека погине, и која пропадне нека пропадне, и које остану нека једу месо једна другој. Zechariah 11:10 И узех свој штап, благост, и сломих га да укинем завет свој који учиних са свим народима. Zechariah 11:11 И укиде се оног дана, и невољни од стада, који гледаху на ме, познаше доиста да беше реч Господња. Zechariah 11:12 И рекох им: Ако вам је драго, дајте ми моју плату; ако ли није немојте; и измерише ми плату, тридесет сребрника. Zechariah 11:13 И рече ми Господ: Баци лончару ту часну цену којом ме проценише. И узевши тридесет сребрника бацих их у дом Господњи лончару. Zechariah 11:14 Потом сломих други штап свој, свезу, да укинем братство између Јуде и Израиља. Zechariah 11:15 И Господ ми рече: Узми јоште оправу безумног пастира. Zechariah 11:16 Јер ево ја ћу подигнути пастира у земљи, који неће обилазити оне који гину, неће тражити нејаке, нити ће лечити рањене, нити ће носити сустале, него ће јести месо од претилих, и папке ће им кидати. Zechariah 11:17 Тешко пастиру никаквом, који оставља стадо! Мач му је над мишицом и над десним оком; мишица ће му усахнути и десно ће му око потамнети. Zechariah 12:0 Zechariah 12:1 Бреме речи Господње за Израиља. Говори Господ, који је разапео небеса и основао земљу, и створио човеку дух који је у њему: Zechariah 12:2 Ево, ја ћу учинити Јерусалим чашом за опијање свим народима унаоколо, који ће опсести Јерусалим ратујући на Јуду. Zechariah 12:3 И у тај ћу дан учинити Јерусалим тешким каменом свим народима; који га год буду хтели дигнути, сатрће се, ако би се и сви народи земаљски сабрали на њ. Zechariah 12:4 У тај ћу дан, говори Господ, учинити да сви коњи буду плашљиви и сви коњаници безумни; и отворићу очи своје на дом Јудин, и ослепићу све коње народима. Zechariah 12:5 Те ће говорити главари Јудини у срцу свом: јаки су ми становници јерусалимски Господом над војскама, Богом својим. Zechariah 12:6 У онај ћу дан учинити да главари Јудини буду као огњиште у дрвима и као луч запаљен у сноповима, те ће прождрети и надесно и налево све народе унаоколо, а Јерусалим ће још остати на свом месту, у Јерусалиму. Zechariah 12:7 И Господ ће сачувати шаторе Јудине најпре, да се не диже над Јудом слава дома Давидовог и слава становника јерусалимских. Zechariah 12:8 У онај ће дан Господ заклањати становнике јерусалимске, и најслабији међу њима биће у тај дан као Давид, и дом ће Давидов бити као Бог, као анђео Господњи пред њима. Zechariah 12:9 И у тај дан тражићу да истребим све народе који дођу на Јерусалим; Zechariah 12:10 И излићу на дом Давидов и на становнике јерусалимске дух милости и молитава, и погледаће на мене ког прободоше; и плакаће за њим као за јединцем, и тужиће за њим као за првенцем. Zechariah 12:11 У оно ће време бити тужњава велика у Јерусалиму као тужњава у Ададримону, у пољу мигдонском. Zechariah 12:12 И тужиће земља, свака породица напосе; породица дома Давидовог напосе, и жене њихове напосе; породица дома Натановог напосе, и жене њихове напосе; Zechariah 12:13 Породица дома Левијевог напосе, и жене њихове напосе; породица Семејева напосе, и жене њихове напосе; Zechariah 12:14 Све остале породице, свака напосе, и жене њихове напосе. Zechariah 13:0 Zechariah 13:1 У тај ће дан бити отворен извор дому Давидовом и становницима јерусалимским за грех и за нечистоту. Zechariah 13:2 И у тај ћу дан, говори Господ над војскама, истребити из земље имена идолима да се више не спомињу, и пророке и нечисти дух уклонићу из земље. Zechariah 13:3 И ако ко још успророкује, рећи ће му отац његов и мати његова, који га родише: Нећеш бити жив, јер си говорио лаж у име Господње. И отац ће га његов и мати његова, који га родише, пробости, што пророкова. Zechariah 13:4 И у тај ће се дан стидети пророци, сваки своје утваре, кад би пророковао, и неће се огртати плаштем од кострети да би лагали. Zechariah 13:5 Него ће сваки рећи: Нисам пророк, ратар сам, јер ме човек најми од младости моје. Zechariah 13:6 И ако му ко рече: Какве су ти то ране на рукама? Он ће одговорити: Допадох их у кући пријатеља својих. Zechariah 13:7 Мачу, устани на пастира мог, и на човека друга мог, говори Господ над војскама, удари пастира, и овце ће се разбећи, али ћу окренути руку своју к малима. Zechariah 13:8 И у свој земљи, говори Господ, два ће се дела истребити у њој и погинути, а трећи ће остати у њој; Zechariah 13:9 И ту ћу трећину метнути у огањ, и претопићу их како се претапа сребро, и окушаћу их како се куша злато, они ће призвати име моје, и ја ћу им се одазвати и рећи ћу: То је мој народ; а они ће рећи: Господ је Бог наш. Zechariah 14:0 Zechariah 14:1 Ево иде дан Господњи, и плен ће се твој разделити усред тебе. Zechariah 14:2 Јер ћу скупити све народе на Јерусалим у бој, и град ће се узети, и куће опленити и жене осрамотити и половина ће града отићи у ропство, а остали народ неће се истребити из града. Zechariah 14:3 Јер ће Господ изаћи, и војеваће на народе као што војује на дан кад је бој. Zechariah 14:4 И ноге ће Његове стати у тај дан на гори Маслинској која је према Јерусалиму с истока, и гора ће се Маслинска распасти по среди на исток и на запад да ће бити продол врло велика, и половина ће горе уступити на север а половина на југ. Zechariah 14:5 И бежаћете у продол горску, јер ће продол горска допирати до Асала, и бежаћете као што бежасте од труса у време Озије, цара Јудиног; и доћи ће Господ Бог мој, и сви ће свети бити с тобом. Zechariah 14:6 И у тај дан неће бити видело светло и мрачно; Zechariah 14:7 Него ће бити један дан, који је познат Господу, неће бити дан и ноћ, јер ће и увече бити светлост. Zechariah 14:8 И у тај ће дан протећи из Јерусалима вода жива, пола к источном мору а пола к западном мору, и биће и лети и зими. Zechariah 14:9 И Господ ће бити цар над свом земљом, у онај дан биће Господ један и име Његово једно. Zechariah 14:10 И сва ће се земља претворити у равницу од Гаваје до Римона с југа Јерусалиму, који ће се подигнути и населити на свом месту од врата Венијаминових до места где су прва врата, до врата на углу, и од куле Ананеилове до теска царевог. Zechariah 14:11 И они ће наставати у њему, и неће више бити проклетства, и Јерусалим ће стајати без страха. Zechariah 14:12 А ово ће бити зло којим ће Господ ударити све народе који би војевали на Јерусалим: тело ће сваком посахнути док још стоји на ногу, и очи ће сваком посахнути у рупама својим, и језик ће сваком посахнути у устима. Zechariah 14:13 И у то ће време бити велика сметња међу њима од Господа, и хватаће један другог за руку, и рука ће се једног подигнути на руку другог. Zechariah 14:14 А и Јуда ће војевати на Јерусалим, и благо свих народа унаоколо сабраће се, злато и сребро и одело врло много. Zechariah 14:15 И зло као то зло снаћи ће коње, мазге, камиле и магарце и сву стоку која буде у том логору. Zechariah 14:16 И ко год остане од свих народа који дођу на Јерусалим, свак ће долазити од године до године да се поклони цару Господу над војскама и да празнује празник сеница. Zechariah 14:17 И ако које од племена земаљских не би дошло у Јерусалим да се поклони цару Господу над војскама, на њих неће бити дажда; Zechariah 14:18 И ако се племе мисирско не би подигло и дошло, на које не дажди, биће исто зло којим ће Господ ударити народе који не би долазили да празнују празник сеница. Zechariah 14:19 Такав ће бити грех Мисирцима и грех свим народима који не би долазили да празнују празник сеница. Zechariah 14:20 У тај ће дан бити на звонцима коњским: Светиња Господу; и лонци ће у дому Господњем бити као зделе пред олтаром; Zechariah 14:21 И сви ће лонци у Јерусалиму и у Јуди бити светиња Господу над војскама, и сви који хоће да принесу жртву долазећи узимаће их и кувати у њима; и у тај дан неће више бити Хананејца у дому Господа над војскама.
Malachi 0:0
Malachi 1:0 Malachi 1:1 Бреме речи Господње Израиљу преко Малахије. Malachi 1:2 Љубим вас, вели Господ; а ви говорите: У чему нас љубиш? Не беше ли Исав брат Јакову? Говори Господ; али Јакова љубих. Malachi 1:3 А на Исава мрзих; зато горе његове опустех и наследство његово дадох змајевима из пустиње. Malachi 1:4 Што Едом говори: Осиромашисмо, али ћемо се повратити и саградити пуста места, овако вели Господ над војскама: нека они граде, али ћу ја разградити, и они ће се звати: крајина безаконичка и народ на који се гневи Господ довека. Malachi 1:5 И очи ће ваше видети и ви ћете рећи: Велик је Господ на међама Израиљевим. Malachi 1:6 Син поштује оца и слуга господара свог; ако сам ја Отац, где је част моја? И ако сам Господар, где је страх мој? Вели Господ над војскама вама, свештеници, који презирете име моје, и говорите: У чем презиремо име Твоје? Malachi 1:7 Доносите на мој олтар хлеб оскврњен, и говорите: Чим Те оскврнисмо? Тим што говорите: Сто је Господњи за презирање. Malachi 1:8 И кад доносите слепо на жртву, није ли зло? И кад доносите хромо или болесно, није ли зло? Однеси га старешини свом, хоћеш ли му угодити и хоће ли погледати на те? Вели Господ над војскама. Malachi 1:9 Зато, молите се Богу да се смилује на нас; кад је то из ваших руку, хоће ли на кога од вас гледати? Говори Господ над војскама. Malachi 1:10 Ко је међу вама који би затворио врата или запалио огањ на мом олтару низашта? Нисте ми мили, вели Господ над војскама, и нећу примити дар из ваше руке. Malachi 1:11 Јер од истока сунчаног до запада велико ће бити име моје међу народима, и на сваком ће се месту приносити кад имену мом и чист дар; јер ће име моје бити велико међу народима, вели Господ над војскама. Malachi 1:12 А ви Га скврните говорећи: Сто је Господњи нечист, и шта се поставља на њ, јело је за презирање. Malachi 1:13 И говорите: Гле, колика мука! А могло би се одухнути, говори Господ над војскама; и доносите отето, и хромо и болесно доносите на дар; еда ли ћу примити из руке ваше? Говори Господ. Malachi 1:14 Проклет да је варалица, који има у свом стаду мушко и заветује, па приноси Господу кварно; јер сам велик цар, вели Господ над војскама, и име је моје страшно међу народима. Malachi 2:0 Malachi 2:1 И тако сада вама је ова заповест, свештеници. Malachi 2:2 Ако не послушате и не ставите у срце да дате славу имену мом, вели Господ над војскама, тада ћу пустити на вас проклетство и проклећу благослове ваше; и проклех их, јер не стављате у срце. Malachi 2:3 Ево ја ћу вам покварити усев, и бацићу вам балегу у лице, балегу празника ваших, да вас однесе са собом. Malachi 2:4 И познаћете да сам ја вама послао ову заповест да би био мој завет с Левијем, вели Господ над војскама. Malachi 2:5 Завет мој за живот и мир беше с њим, и дадох му то за страх, јер ме се бојаше и имена се мог страшаше. Malachi 2:6 Закон истинити беше у устима његовим, и безакоње се не нађе на уснама његовим; у миру и право иде са мном и многе одврати од безакоња. Malachi 2:7 Јер усне свештеникове треба да чувају знање и закон да се тражи из његових уста, јер је анђео Господа над војскама. Malachi 2:8 Али ви зађосте с пута, и учинисте те се многи спотакоше о закон, покваристе завет Левијев, вели Господ над војскама. Malachi 2:9 Зато и ја вас учиних презреним и поништеним у свега народа, као што се ви не држите мојих путева и у закону гледате ко је ко. Malachi 2:10 Није ли нам свима један Отац? Није ли нас један Бог створио? Зашто неверу чинимо један другом скврнећи завет отаца својих? Malachi 2:11 Јуда чини неверу, и гад се чини у Израиљу и у Јерусалиму; јер скврни Јуда светињу Господњу, коју би му ваљало љубити, женећи се кћерју туђег бога. Malachi 2:12 Господ ће истребити из шатора Јаковљевих човека који чини тако, који стражи и који одговара, и који приноси принос Господу над војскама. Malachi 2:13 Још и ово чините: покривате сузама олтар Господњи, плачем и уздасима; зато не гледа више на принос, нити Му је драго примити шта из ваших руку. Malachi 2:14 А ви говорите: Зашто? Зато што је Господ сведок између тебе и жене младости твоје, којој ти чиниш неверу, а она ти је другарица и жена, с којом си у вери. Malachi 2:15 Јер није ли учинио једно, ако и имаше још више духа? А зашто једно? Да тражи семе Божије; зато чувајте дух свој, и жени младости своје не чините неверу. Malachi 2:16 Јер Господ Бог Израиљев вели да мрзи на пуштање, јер такав покрива насиље плаштем својим, говори Господ над војскама; зато чувајте дух свој да не чините неверу. Malachi 2:17 Досађујете Господу речима својим, и говорите: У чем Му досађујемо? У том што говорите: Ко год чини зло, по вољи је Господу, и такви су Му мили; или: Где је Бог који суди? Malachi 3:0 Malachi 3:1 Ево, ја ћу послати анђела свог, који ће приправити пут преда мном, и изненада ће доћи у цркву своју Господ, ког ви тражите, и анђео заветни, ког ви желите, ево доћи ће, вели Господ над војскама. Malachi 3:2 Али ко ће поднети дан доласка Његовог? И ко ће се одржати кад се покаже? Јер је Он као огањ ливчев и као мило бељарско. Malachi 3:3 И сешће као Онај који лије и чисти сребро, очистиће синове Левијеве, и претопиће их као злато и сребро, и они ће приносити Господу приносе у правди. Malachi 3:4 И угодан ће бити Господу принос Јудин и јерусалимски као у старо време и као пређашњих година. Malachi 3:5 И доћи ћу к вама на суд, и бићу брз сведок против врачара и против прељубочинаца и против оних који се куну криво и против оних који закидају најам најамнику, и удовици и сироти и дошљаку криво чине и не боје се мене, вели Господ над војскама. Malachi 3:6 Јер ја Господ не мењам се; зато ви, синови Јаковљеви, не изгибосте. Malachi 3:7 Од времена отаца својих одступисте од уредби мојих и не држасте их. Вратите се к мени, и ја ћу се вратити к вама, вели Господ над војскама. Али велите: У чем бисмо се вратили? Malachi 3:8 Еда ли ће човек закидати Бога? А ви мене закидате; и говорите: У чем Те закидамо? У десетку и у приносу. Malachi 3:9 Проклети сте, јер ме закидате, ви, сав народ. Malachi 3:10 Донесите све десетке у спреме да буде хране у мојој кући, и окушајте ме у том, вели Господ над војскама, хоћу ли вам отворити уставе небеске и излити благослов на вас да вам буде доста. Malachi 3:11 И запретићу вас ради прождрљивцу, те вам неће кварити рода земаљског, и винова лоза у пољу неће вам бити неродна, вели Господ над војскама. Malachi 3:12 И зваће вас блаженим сви народи, јер ћете бити земља мила, вели Господ над војскама. Malachi 3:13 Жестоке беху ваше речи на ме, вели Господ; а ви велите: Шта говорисмо на Тебе? Malachi 3:14 Рекосте: Залуду је служити Богу, и каква ће бити корист да држимо шта је наредио да се држи, и да ходимо жалосни пред Господом над војскама? Malachi 3:15 Зато хвалимо поносите да су срећни; напредују који чине безакоње, и који искушавају Бога, избављају се. Malachi 3:16 Тада који се боје Господа говорише један другом, и погледа Господ, и чу, и написа се књига за спомен пред Њим за оне који се боје Господа и мисле о имену Његовом. Malachi 3:17 Ти ће ми бити благо, вели Господ над војскама, у онај дан кад ја учиним, и бићу им милостив као што је отац милостив свом сину који му служи. Malachi 3:18 Тада ћете се обратити и видећете разлику између праведника и безбожника, између оног који служи Богу и оног који Му не служи. Malachi 4:0 Malachi 4:1 Јер, гле, иде дан, који гори као пећ, и сви ће поносити и сви који раде безбожно бити стрњика, и упалиће их дан који иде, вели Господ над војскама, и неће им оставити ни корена ни гране. Malachi 4:2 А вама, који се бојите имена мог, грануће Сунце правде, и здравље ће бити на зрацима Његовим, и излазићете и скакаћете као теоци од јасала. Malachi 4:3 И изгазићете безбожнике, јер ће они бити пепео под вашим ногама у дан кад ја учиним, вели Господ над војскама. Malachi 4:4 Памтите закон Мојсија слуге мог, коме заповедих на Хориву за свега Израиља уредбе и законе. Malachi 4:5 Ево, ја ћу вам послати Илију пророка пре него дође велики и страшни дан Господњи; Malachi 4:6 И он ће обратити срце отаца к синовима, и срце синова к оцима њиховим, да не дођем и затрем земљу.
[ Testament 2 Heading ] Matthew 0:0
Matthew 1:0 Matthew 1:1 Племе Исуса Христа, сина Давида Аврамовог сина. Matthew 1:2 Авраам роди Исака. А Исак роди Јакова. А Јаков роди Јуду и браћу његову. Matthew 1:3 А Јуда роди Фареса и Зару с Тамаром. А Фарес роди Есрома. А Есром роди Арама. Matthew 1:4 А Арам роди Аминадава. А Аминадав роди Наасона. А Наасон роди Салмона. Matthew 1:5 А Салмон роди Вооза с Рахавом. А Вооз роди Овида с Рутом. А Овид роди Јесеја. Matthew 1:6 А Јесеј роди Давида цара. А Давид цар роди Соломуна с Уријиницом. Matthew 1:7 А Соломун роди Ровоама. А Ровоам роди Авију. А Авија роди Асу. Matthew 1:8 А Аса роди Јосафата. А Јосафат роди Јорама. А Јорам роди Озију. Matthew 1:9 А Озија роди Јоатама. А Јоатам роди Ахаза. А Ахаз роди Езекију. Matthew 1:10 А Езекија роди Манасију, а Манасија роди Амона. А Амон роди Јосију. Matthew 1:11 А Јосија роди Јехонију и браћу његову, у сеоби вавилонској. Matthew 1:12 А по сеоби вавилонској, Јехонија роди Салатиила. А Салатиило роди Зоровавела. Matthew 1:13 А Зоровавел роди Авиуда. А Авиуд роди Елијакима. А Елијаким роди Азора. Matthew 1:14 А Азор роди Садока. А Садок роди Ахима. А Ахим роди Елиуда. Matthew 1:15 А Елиуд роди Елеазара, а Елеазар роди Матана. А Матан роди Јакова. Matthew 1:16 А Јаков роди Јосифа, мужа Марије, која роди Исуса прозваног Христа. Matthew 1:17 Свега дакле колена од Аврама до Давида, колена четрнаест, а од Давида до сеобе вавилонске, колена четрнаест, а од сеобе вавилонске до Христа, колена четрнаест. Matthew 1:18 А рођење Исуса Христа било је овако: кад је Марија, мати Његова, била испрошена за Јосифа, а још док се нису били састали, нађе се да је она трудна од Духа Светог. Matthew 1:19 А Јосиф муж њен, будући побожан и не хтевши је јавно срамотити, намисли је тајно пустити. Matthew 1:20 Но кад он тако помисли, а то му се јави у сну анђео Господњи говорећи: Јосифе, сине Давидов! Не бој се узети Марије жене своје; јер оно што се у њој зачело од Духа је Светог. Matthew 1:21 Па ће родити Сина, и надени Му име Исус; јер ће Он избавити свој народ од греха њихових. Matthew 1:22 А ово је све било да се изврши шта је Господ казао преко пророка који говори: Matthew 1:23 Ето, девојка ће затруднети, и родиће Сина, и наденуће Му име Емануило, које ће рећи: С нама Бог. Matthew 1:24 Кад се Јосиф пробуди од сна, учини како му је заповедио анђео Господњи, и узме жену своју. Matthew 1:25 И не знаше за њу док не роди Сина свог првенца, и надеде Му име Исус. Matthew 2:0 Matthew 2:1 А кад се роди Исус у Витлејему јудејском, за времена цара Ирода, а то дођу мудраци с истока у Јерусалим, и кажу: Matthew 2:2 Где је цар јудејски што се родио? Јер смо видели Његову звезду на истоку и дошли смо да Му се поклонимо. Matthew 2:3 Кад то чује цар Ирод, уплаши се, и сав Јерусалим с њим. Matthew 2:4 И сабравши све главаре свештеничке и књижевнике народне, питаше их: Где ће се родити Христос? Matthew 2:5 А они му рекоше: У Витлејему јудејском; јер је тако пророк написао: Matthew 2:6 И ти Витлејеме, земљо Јудина! Ни по чем ниси најмањи у држави Јудиној; јер ће из тебе изићи человођа који ће пасти народ мој Израиља. Matthew 2:7 Онда Ирод тајно дозва мудраце, и испитиваше их кад се појавила звезда. Matthew 2:8 И пославши их у Витлејем, рече: Идите и распитајте добро за дете, па кад га нађете, јавите ми, да и ја идем да му се поклоним. Matthew 2:9 И они саслушавши цара, пођоше: а то и звезда коју су видели на истоку, иђаше пред њима док не дође и стаде одозго где беше дете. Matthew 2:10 А кад видеше звезду где је стала, обрадоваше се веома великом радости. Matthew 2:11 И ушавши у кућу, видеше дете с Маријом матером Његовом, и падоше и поклонише Му се; па отворише даре своје и дариваше Га: златом, и тамјаном, и смирном. Matthew 2:12 И примивши у сну заповест да се не враћају к Ироду, другим путем отидоше у своју земљу. Matthew 2:13 А пошто они отиду, а то анђео Господњи јави се Јосифу у сну и каза му: Устани, узми дете и матер Његову па бежи у Мисир, и буди онамо док ти не кажем; јер ће Ирод тражити дете да Га погуби. Matthew 2:14 И он уставши узе дете и матер Његову ноћу и отиде у Мисир. Matthew 2:15 И би тамо до смрти Иродове: да се изврши шта је Господ рекао преко пророка који говори: Из Мисира дозвах Сина свог. Matthew 2:16 Тада Ирод, кад виде да су га мудраци преварили, разгневи се врло и посла те побише сву децу по Витлејему и по свој околини његовој од две године и ниже, по времену које је добро дознао од мудраца. Matthew 2:17 Тада се зби шта је казао пророк Јеремија говорећи: Matthew 2:18 Глас у Рами чу се, плач, и ридање, и јаукање много: Рахила плаче за својом децом, и неће да се утеши, јер их нема. Matthew 2:19 А по смрти Иродовој, гле, анђео Господњи у сну јави се Јосифу у Мисиру. Matthew 2:20 И рече: Устани, и узми дете и матер Његову и иди у земљу Израиљеву; јер су изумрли који су тражили душу детињу. Matthew 2:21 И он уставши, узе дете и матер Његову, и дође у земљу Израиљеву. Matthew 2:22 Али чувши да Архелај царује у Јудеји место Ирода оца свог, побоја се онамо ићи; него примивши у сну заповест, отиде у крајеве галилејске. Matthew 2:23 И дошавши онамо, намести се у граду који се зове Назарет, да се збуде као што су казали пророци да ће се Назарећанин назвати. Matthew 3:0 Matthew 3:1 У оно пак доба дође Јован крститељ, и учаше у пустињи јудејској. Matthew 3:2 И говораше: Покајте се, јер се приближи царство небеско. Matthew 3:3 Јер је то онај за кога је говорио пророк Исаија где каже: Глас оног што виче у пустињи: Приправите пут Господу, и поравните стазе Његове. Matthew 3:4 А Јован имаше хаљину од длаке камиље и појас кожан око себе; а храна његова беше скакавци и мед дивљи. Matthew 3:5 Тада излажаше к њему Јерусалим и сва Јудеја, и сва околина јорданска. Matthew 3:6 И он их крштаваше у Јордану, и исповедаху грехе своје. Matthew 3:7 А кад виде (Јован) многе фарисеје и садукеје где иду да их крсти, рече им: Породи аспидини! Ко каза вама да бежите од гнева који иде? Matthew 3:8 Родите дакле род достојан покајања. Matthew 3:9 И не мислите и не говорите у себи: Имамо оца Аврама; јер вам кажем да може Бог и од камења овог подигнути децу Авраму. Matthew 3:10 Већ и секира код корена дрвету стоји; свако дакле дрво које не рађа добар род, сече се и у огањ баца. Matthew 3:11 Ја дакле крштавам вас водом за покајање; а Онај који иде за мном, јачи је од мене; ја нисам достојан Њему обућу понети; Он ће вас крстити Духом Светим и огњем. Matthew 3:12 Њему је лопата у руци Његовој, па ће отребити гумно своје, и скупиће пшеницу своју у житницу, а плеву ће сажећи огњем вечним. Matthew 3:13 Тада дође Исус из Галилеје на Јордан к Јовану да се крсти. Matthew 3:14 А Јован брањаше Му говорећи: Ти треба мене да крстиш, а Ти ли долазиш к мени? Matthew 3:15 А Исус одговори и рече му: Остави сад, јер тако нам треба испунити сваку правду. Тада Јован остави Га. Matthew 3:16 И крстивши се Исус изиђе одмах из воде; и гле, отворише Му се небеса, и виде Духа Божјег где силази као голуб и дође на Њега. Matthew 3:17 И гле, глас с неба који говори: Ово је Син мој љубазни који је по мојој вољи. Matthew 4:0 Matthew 4:1 Тада Исуса одведе Дух у пустињу да Га ђаво куша. Matthew 4:2 И постивши се дана четрдесет и ноћи четрдесет, напослетку огладне. Matthew 4:3 И приступи к Њему кушач и рече: Ако си Син Божји, реци да камење ово хлебови постану. Matthew 4:4 А Он одговори и рече: Писано је: Не живи човек о самом хлебу, но о свакој речи која излази из уста Божјих. Matthew 4:5 Тада одведе Га ђаво у свети град и постави Га наврх цркве; Matthew 4:6 Па Му рече: Ако си Син Божји, скочи доле, јер у писму стоји да ће анђелима својим заповедити за тебе, и узеће те на руке, да где не запнеш за камен ногом својом. Matthew 4:7 А Исус рече њему: Али и то стоји написано: Немој кушати Господа Бога свог. Matthew 4:8 Опет Га узе ђаво и одведе Га на гору врло високу, и показа Му сва царства овог света и славу њихову; Matthew 4:9 И рече Му: Све ово даћу теби ако паднеш и поклониш ми се. Matthew 4:10 Тада рече њему Исус: Иди од мене, сотоно; јер стоји написано: Господу Богу свом поклањај се и Њему једино служи. Matthew 4:11 Тада остави Га ђаво, и гле, анђели приступише и служаху Му. Matthew 4:12 А кад чу Исус да је Јован предан, отиде у Галилеју. Matthew 4:13 И оставивши Назарет дође и намести се у Капернауму приморском на међи Завулоновој и Нефталимовој. Matthew 4:14 Да се збуде шта је рекао Исаија пророк говорећи: Matthew 4:15 Земља Завулонова и земља Нефталимова, на путу к мору с оне стране Јордана, Галилеја незнабожачка. Matthew 4:16 Људи који седе у тами, видеше видело велико, и онима што седе на страни и у сену смртном, засветли видело. Matthew 4:17 Отада поче Исус учити и говорити: Покајте се, јер се приближи царство небеско. Matthew 4:18 И идући покрај мора галилејског виде два брата, Симона, који се зове Петар, и Андрију брата његовог, где мећу мреже у море, јер беху рибари. Matthew 4:19 И рече им: Хајдете за мном, и учинићу вас ловцима људским. Matthew 4:20 А они тај час оставише мреже и за Њим отидоше. Matthew 4:21 И отишавши одатле виде друга два брата, Јакова Зеведејевог, и Јована брата његовог, у лађи са Зеведејем оцем њиховим где крпе мреже своје, и позва их. Matthew 4:22 А они тај час оставише лађу и оца свог и за Њим отидоше. Matthew 4:23 И прохођаше по свој Галилеји Исус учећи по зборницама њиховим, и проповедајући јеванђеље о царству, и исцељујући сваку болест и сваку немоћ по људима. Matthew 4:24 И отиде глас о Њему по свој Сирији и приведоше Му све болесне од различних болести и с различним мукама, и бесне, и месечњаке, и узете, и исцели их. Matthew 4:25 И за Њим иђаше народа много из Галилеје, и из Десет Градова, и из Јерусалима, и Јудеје, и испреко Јордана. Matthew 5:0 Matthew 5:1 А кад Он виде народ, попе се на гору, и седе, и приступише Му ученици Његови. Matthew 5:2 И отворивши уста своја учаше их говорећи: Matthew 5:3 Благо сиромашнима духом, јер је њихово царство небеско; Matthew 5:4 Благо онима који плачу, јер ће се утешити; Matthew 5:5 Благо кроткима, јер ће наследити земљу; Matthew 5:6 Благо гладнима и жеднима правде, јер ће се наситити; Matthew 5:7 Благо милостивима, јер ће бити помиловани; Matthew 5:8 Благо онима који су чистог срца, јер ће Бога видети; Matthew 5:9 Благо онима који мир граде, јер ће се синови Божји назвати; Matthew 5:10 Благо прогнанима правде ради, јер је њихово царство небеско. Matthew 5:11 Благо вама ако вас узасрамоте и успрогоне и кажу на вас свакојаке рђаве речи лажући, мене ради. Matthew 5:12 Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили пророке пре вас. Matthew 5:13 Ви сте со земљи; ако со обљутави, чим ће се осолити? Она већ неће бити низашта, осим да се проспе напоље и да је људи погазе. Matthew 5:14 Ви сте видело свету; не може се град сакрити кад на гори стоји. Matthew 5:15 Нити се ужиже свећа и меће под суд него на свећњак, те светли свима који су у кући. Matthew 5:16 Тако да се светли ваше видело пред људима, да виде ваша добра дела, и славе Оца вашег који је на небесима. Matthew 5:17 Не мислите да сам ја дошао да покварим закон или пророке: нисам дошао да покварим, него да испуним. Matthew 5:18 Јер вам заиста кажем: докле небо и земља стоји, неће нестати ни најмање словце или једна титла из закона док се све не изврши. Matthew 5:19 Ако ко поквари једну од ових најмањих заповести и научи тако људе, најмањи назваће се у царству небеском; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у царству небеском. Matthew 5:20 Јер вам кажем да ако не буде већа правда ваша него књижевника и фарисеја, нећете ући у царство небеско. Matthew 5:21 Чули сте како је казано старима: Не убиј; јер ко убије, биће крив суду. Matthew 5:22 А ја вам кажем да ће сваки који се гневи на брата свог низашта, бити крив суду; а ако ли ко рече брату свом: Рака! Биће крив скупштини; а ко рече: Будало! Биће крив паклу огњеном. Matthew 5:23 Зато дакле ако принесеш дар свој к олтару, и онде се опоменеш да брат твој има нешто на те, Matthew 5:24 Остави онде дар свој пред олтаром, и иди пре те се помири с братом својим, па онда дођи и принеси дар свој. Matthew 5:25 Мири се са супарником својим брзо, док си на путу с њим, да те супарник не преда судији, а судија да те не преда слузи и у тамницу да те не ставе. Matthew 5:26 Заиста ти кажем: нећеш изаћи оданде док не даш до последњег динара. Matthew 5:27 Чули сте како је казано старима: Не чини прељубе. Matthew 5:28 А ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу у срцу свом. Matthew 5:29 А ако те око твоје десно саблажњава, ископај га и баци од себе: јер ти је боље да погине један од удова твојих неголи све тело твоје да буде бачено у пакао. Matthew 5:30 И ако те десна рука твоја саблажњава, одсеци је и баци од себе: јер ти је боље да погине један од удова твојих неголи све тело твоје да буде бачено у пакао. Matthew 5:31 Тако је казано: Ако ко пусти жену своју, да јој да књигу распусну. Matthew 5:32 А ја вам кажем да сваки који пусти жену своју, осим за прељубу, наводи је те чини прељубу; и који пуштеницу узме прељубу чини. Matthew 5:33 Још сте чули како је казано старима: Не куни се криво, а испуни шта си се Господу заклео. Matthew 5:34 А ја вам кажем: не куните се никако: ни небом, јер је престо Божји; Matthew 5:35 Ни земљом, јер је подножје ногама Његовим; ни Јерусалимом, јер је град великог Цара. Matthew 5:36 Ни главом својом не куни се, јер не можеш длаке једне беле или црне учинити. Matthew 5:37 Дакле нека буде ваша реч: да - да; не - не; а шта је више од овог, ода зла је. Matthew 5:38 Чули сте да је казано: Око за око, и зуб за зуб. Matthew 5:39 А ја вам кажем да се не браните ода зла, него ако те ко удари по десном твом образу, обрни му и други; Matthew 5:40 И који хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину. Matthew 5:41 И ако те потера ко један сат, иди с њиме два. Matthew 5:42 Који иште у тебе, подај му; и који хоће да му узајмиш, не одреци му. Matthew 5:43 Чули сте да је казано: Љуби ближњег свог, и мрзи на непријатеља свог. Matthew 5:44 А ја вам кажем: љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који на вас мрзе и молите се Богу за оне који вас гоне; Matthew 5:45 Да будете синови Оца свог који је на небесима; јер Он заповеда свом сунцу, те обасјава и зле и добре, и даје дажд праведнима и неправеднима. Matthew 5:46 Јер ако љубите оне који вас љубе, какву плату имате? Не чине ли то и цариници? Matthew 5:47 И ако Бога називате само својој браћи, шта одвише чините? Не чине ли тако и незнабошци? Matthew 5:48 Будите ви дакле савршени, као што је савршен Отац ваш небески. Matthew 6:0 Matthew 6:1 Пазите да правду своју не чините пред људима да вас они виде; иначе плату немате од Оца свог који је на небесима. Matthew 6:2 Кад дакле дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемери по зборницама и по улицама да их хвале људи. Заиста вам кажем: примили су плату своју. Matthew 6:3 А ти кад чиниш милостињу, да не зна левица твоја шта чини десница твоја. Matthew 6:4 Тако да буде милостиња твоја тајна; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно. Matthew 6:5 И кад се молиш Богу, не буди као лицемери, који радо по зборницама и на раскршћу по улицама стоје и моле се да их виде људи. Заиста вам кажем да су примили плату своју. Matthew 6:6 А ти кад се молиш, уђи у клет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу свом који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно. Matthew 6:7 А кад се молите, не говорите много ко незнабошци; јер они мисле да ће за многе речи своје бити услишени. Matthew 6:8 Ви дакле не будите као они; јер зна Отац ваш шта вам треба пре молитве ваше; Matthew 6:9 Овако дакле молите се ви: Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје; Matthew 6:10 Да дође царство Твоје; да буде воља Твоја и на земљи као на небу; Matthew 6:11 Хлеб наш потребни дај нам данас; Matthew 6:12 И опрости нам дугове наше као и ми што опраштамо дужницима својим; Matthew 6:13 И не наведи нас у напаст; но избави нас ода зла. Јер је Твоје царство, и сила, и слава ва век. Амин. Matthew 6:14 Јер ако опраштате људима грехе њихове, опростиће и вама Отац ваш небески. Matthew 6:15 Ако ли не опраштате људима грехе њихове, ни Отац ваш неће опростити вама грехе ваше. Matthew 6:16 А кад постите, не будите жалосни као лицемери; јер они начине бледа лица своја да их виде људи где посте. Заиста вам кажем да су примили плату своју. Matthew 6:17 А ти кад постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј, Matthew 6:18 Да те не виде људи где постиш, него Отац твој који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно. Matthew 6:19 Не сабирајте себи благо на земљи, где мољац и рђа квари, и где лупежи поткопавају и краду; Matthew 6:20 Него сабирајте себи благо на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где лупежи не поткопавају и не краду. Matthew 6:21 Јер где је ваше благо, онде ће бити и срце ваше. Matthew 6:22 Свећа је телу око. Ако дакле буде око твоје здраво, све ће тело твоје светло бити. Matthew 6:23 Ако ли око твоје кварно буде, све ће тело твоје тамно бити. Ако је дакле видело што је у теби тама, а камоли тама? Matthew 6:24 Нико не може два господара служити: јер или ће на једног мрзети, а другог љубити; или једном волети, а за другог не марити. Не можете Богу служити и мамони. Matthew 6:25 Зато вам кажем: не брините се за живот свој, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни за тело своје, у шта ћете се обући. Није ли живот претежнији од хране, и тело од одела? Matthew 6:26 Погледајте на птице небеске како не сеју, нити жњу, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих? Matthew 6:27 А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један? Matthew 6:28 И за одело што се бринете? Погледајте на љиљане у пољу како расту; не труде се нити преду. Matthew 6:29 Али ја вам кажем да ни Соломун у свој својој слави не обуче се као један од њих. Matthew 6:30 А кад траву у пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни? Matthew 6:31 Не брините се дакле говорећи: Шта ћемо јести, или, шта ћемо пити, или, чим ћемо се оденути? Matthew 6:32 Јер све ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш небески да вама треба све ово. Matthew 6:33 Него иштите најпре царство Божје, и правду Његову, и ово ће вам се све додати. Matthew 6:34 Не брините се дакле за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свог. Matthew 7:0 Matthew 7:1 Не судите да вам се не суди; Matthew 7:2 Јер каквим судом судите, онаквим ће вам судити; и каквом мером мерите, онаквом ће вам се мерити. Matthew 7:3 А зашто видиш трун у оку брата свог, а брвна у оку свом не осећаш? Matthew 7:4 Или, како можеш рећи брату свом: Стани да ти извадим трун из ока твог; а ето брвно у оку твом? Matthew 7:5 Лицемере! Извади најпре брвно из ока свог, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свог. Matthew 7:6 Не дајте светиње псима; нити мећите бисера свог пред свиње, да га не погазе ногама својим, и вративши се не растргну вас. Matthew 7:7 Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се. Matthew 7:8 Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвориће му се. Matthew 7:9 Или који је међу вама човек у кога ако заиште син његов хлеба камен да му да? Matthew 7:10 Или ако рибе заиште да му да змију? Matthew 7:11 Кад дакле ви, зли будући, умете даре добре давати деци својој, колико ће више Отац ваш небески дати добра онима који Га моле? Matthew 7:12 Све дакле што хоћете да чине вама људи, чините и ви њима: јер је то закон и пророци. Matthew 7:13 Уђите на уска врата; јер су широка врата и широк пут што воде у пропаст, и много их има који њим иду. Matthew 7:14 Као што су уска врата и тесан пут што воде у живот, и мало их је који га налазе. Matthew 7:15 Чувајте се од лажних пророка, који долазе к вама у оделу овчијем, а унутра су вуци грабљиви. Matthew 7:16 По родовима њиховим познаћете их. Еда ли се бере с трња грожђе, или с чичка смокве? Matthew 7:17 Тако свако дрво добро родове добре рађа, а зло дрво родове зле рађа. Matthew 7:18 Не може дрво добро родова злих рађати, ни дрво зло родова добрих рађати. Matthew 7:19 Свако дакле дрво које не рађа род добар, секу и у огањ бацају. Matthew 7:20 И тако дакле по родовима њиховим познаћете их. Matthew 7:21 Неће сваки који ми говори: Господе! Господе! Ући у царство небеско; но који чини по вољи Оца мог који је на небесима. Matthew 7:22 Многи ће рећи мени у онај дан: Господе! Господе! Нисмо ли у име Твоје пророковали, и Твојим именом ђаволе изгонили, и Твојим именом чудеса многа творили? Matthew 7:23 И тада ћу им ја казати: Никад вас нисам знао; идите од мене који чините безакоње. Matthew 7:24 Сваки дакле који слуша ове моје речи и извршује их, казаћу да је као мудар човек који сазида кућу своју на камену: Matthew 7:25 И удари дажд, и дођоше воде, и дунуше ветрови, и нападоше на кућу ону, и не паде; јер беше утврђена на камену. Matthew 7:26 А сваки који слуша ове моје речи а не извршује их, он ће бити као човек луд који сазида кућу своју на песку: Matthew 7:27 И удари дажд, и дођоше воде, и дунуше ветрови, и ударише у кућу ону, и паде, и распаде се страшно. Matthew 7:28 И кад сврши Исус речи ове, дивљаше се народ науци Његовој. Matthew 7:29 Јер их учаше као Онај који власт има, а не као књижевници. Matthew 8:0 Matthew 8:1 А кад сиђе с горе, за Њим иђаше народа много. Matthew 8:2 И гле, човек губав дође и клањаше Му се говорећи: Господе! Ако хоћеш, можеш ме очистити. Matthew 8:3 И пруживши руку Исус, дохвати га се говорећи: Хоћу, очисти се. И одмах очисти се од губе. Matthew 8:4 И рече му Исус: Гледај, ником не казуј, него иди и покажи се свештенику, и принеси дар који је заповедио Мојсије ради сведочанства њима. Matthew 8:5 А кад уђе у Капернаум, приступи к Њему капетан молећи Га Matthew 8:6 И говорећи: Господе! Слуга мој лежи дома узет, и мучи се врло. Matthew 8:7 А Исус му рече: Ја ћу доћи и исцелићу га. Matthew 8:8 И капетан одговори и рече: Господе! Нисам достојан да под кров мој уђеш; него само реци реч, и оздравиће слуга мој. Matthew 8:9 Јер и ја сам човек под власти, и имам под собом војнике, па кажем једном: Иди, и иде; и другом: Дођи, и дође; и слузи свом: Учини то, и учини. Matthew 8:10 А кад чу Исус, удиви се и рече онима што иђаху за Њим: Заиста вам кажем: ни у Израиљу толике вере не нађох. Matthew 8:11 И то вам кажем да ће многи од истока и запада доћи и сешће за трпезу с Авраамом и Исаком и Јаковом у царству небеском: Matthew 8:12 А синови царства изгнаће се у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба. Matthew 8:13 А капетану рече Исус: Иди, и како си веровао нека ти буде. И оздрави слуга његов у тај час. Matthew 8:14 И дошавши Исус у дом Петров виде ташту његову где лежи и грозница је тресе. Matthew 8:15 И прихвати је за руку, и пусти је грозница, и уста, и служаше Му. Matthew 8:16 А увече доведоше к Њему бесних много, и изгна духове речју, и све болеснике исцели: Matthew 8:17 Да се збуде шта је казао Исаија пророк говорећи: Он немоћи наше узе и болести понесе. Matthew 8:18 А кад виде Исус много народа око себе, заповеди ученицима својим да иду на оне стране. Matthew 8:19 И приступивши један књижевник рече Му: Учитељу! Ја идем за Тобом куд год Ти пођеш. Matthew 8:20 Рече њему Исус: Лисице имају јаме и птице небеске гнезда; а Син човечији нема где главе заклонити. Matthew 8:21 А други од ученика Његових рече Му: Господе! Допусти ми најпре да идем да укопам оца свог. Matthew 8:22 А Исус рече њему: Хајде за мном, а остави нека мртви укопавају своје мртваце. Matthew 8:23 И кад уђе у лађу, за Њим уђоше ученици Његови. Matthew 8:24 И гле, олуја велика постаде на мору да се лађа покри валовима; а Он спаваше. Matthew 8:25 И прикучивши се ученици Његови пробудише Га говорећи: Господе! Избави нас, изгибосмо. Matthew 8:26 И рече им: Зашто сте страшљиви, маловерни? Тада уставши запрети ветровима и мору, и постаде тишина велика. Matthew 8:27 А људи чудише се говорећи: Ко је Овај да Га слушају и ветрови и море? Matthew 8:28 А кад дође на оне стране у земљу гергесинску, сретоше Га два бесна, који излазе из гробова, тако зла да не могаше нико проћи путем оним. Matthew 8:29 И гле, повикаше: Шта је Теби до нас, Исусе, Сине Божји? Зар си дошао амо пре времена да мучиш нас? Matthew 8:30 А далеко од њих пасаше велико крдо свиња. Matthew 8:31 И ђаволи мољаху Га говорећи: Ако нас изгониш, пошљи нас да идемо у крдо свиња. Matthew 8:32 И рече им: Идите. И они изишавши отидоше у свиње. И гле, навали сво крдо с брега у море, и потопише се у води. Matthew 8:33 А свињари побегоше; и дошавши у град казаше све, и за бесне. Matthew 8:34 И гле, сав град изиђе на сусрет Исусу; и видевши Га молише да би отишао из њиховог краја. Matthew 9:0 Matthew 9:1 И ушавши у лађу пређе и дође у свој град. Matthew 9:2 И гле, донесоше Му узета који лежаше на одру. И видевши Исус веру њихову рече узетом: Не бој се, синко, опраштају ти се греси твоји. Matthew 9:3 И гле, неки од књижевника рекоше у себи: Овај хули на Бога. Matthew 9:4 И видећи Исус помисли њихове рече: Зашто зло мислите у срцима својим? Matthew 9:5 Јер шта је лакше рећи: Опраштају ти се греси; или рећи: Устани и ходи? Matthew 9:6 Али да знате да власт има Син човечији на земљи опраштати грехе (тада рече узетом): Устани, узми одар свој и иди дома. Matthew 9:7 И уставши отиде дома. Matthew 9:8 А људи видећи чудише се, и хвалише Бога, који је дао власт такву људима. Matthew 9:9 И одлазећи Исус оданде виде човека где седи на царини, по имену Матеја, и рече му: Хајде за мном. И уставши отиде за Њим. Matthew 9:10 И кад јеђаше у кући, гле, многи цариници и грешници дођоше и јеђаху с Исусом и с ученицима Његовим. Matthew 9:11 И видевши то фарисеји говораху ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима учитељ ваш једе и пије? Matthew 9:12 А Исус чувши то рече им: Не требају здрави лекара него болесни. Matthew 9:13 Него идите и научите се шта значи: Милости хоћу, а не прилога. Јер ја нисам дошао да зовем праведнике но грешнике на покајање. Matthew 9:14 Тада приступише к Њему ученици Јованови говорећи: Зашто ми и фарисеји постимо много, а ученици твоји не посте? Matthew 9:15 А Исус рече им: Еда ли могу сватови плакати док је с њима женик? Него ће доћи време кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити. Matthew 9:16 Јер нико не меће нову закрпу на стару хаљину; јер ће се закрпа одадрети од хаљине, и гора ће рупа бити. Matthew 9:17 Нити се лије вино ново у мехове старе; иначе мехови продру се и вино се пролије, и мехови пропадну. Него се лије вино ново у мехове нове, и обоје се сачува. Matthew 9:18 Док Он тако говораше њима, гле, кнез некакав дође и клањаше Му се говорећи: Кћи моја сад умре; него дођи и метни на њу руку своју, и оживеће. Matthew 9:19 И уставши Исус за њим пође и ученици Његови. Matthew 9:20 И гле, жена која је дванаест година боловала од течења крви приступи састраг и дохвати Му се скута од хаљине Његове. Matthew 9:21 Јер говораше у себи: Само ако се дотакнем хаљине Његове, оздравићу. Matthew 9:22 А Исус обазревши се и видевши је рече: Не бој се, кћери; вера твоја помогла ти је. И оздрави жена од тог часа. Matthew 9:23 И дошавши Исус у дом кнежев и видевши свираче и људе забуњене Matthew 9:24 Рече им: Одступите, јер девојка није умрла, него спава. И подсмеваху Му се. Matthew 9:25 А кад истера људе, уђе, и ухвати је за руку, и уста девојка. Matthew 9:26 И отиде глас овај по свој земљи оној. Matthew 9:27 А кад је Исус одлазио оданде, за Њим иђаху два слепца вичући и говорећи: Помилуј нас, сине Давидов! Matthew 9:28 А кад дође у кућу, приступише к Њему слепци, и рече им Исус: Верујете ли да могу то учинити? А они Му рекоше: Да Господе. Matthew 9:29 Тада дохвати се очију њихових говорећи: По вери вашој нека вам буде. Matthew 9:30 И отворише им се очи. И запрети им Исус говорећи: Гледајте да нико не дозна. Matthew 9:31 А они изишавши разгласише Га по свој земљи оној. Matthew 9:32 Кад они пак изиђоше, гле, доведоше к Њему човека немог и бесног. Matthew 9:33 И пошто изгна ђавола, проговори неми. И дивљаше се народ говорећи: Никада се тога није видело у Израиљу. Matthew 9:34 А фарисеји говораху: Помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе. Matthew 9:35 И прохођаше Исус по свим градовима и селима учећи по зборницама њиховим и проповедајући јеванђеље о царству, и исцељујући сваку болест и сваку немоћ по људима. Matthew 9:36 А гледајући људе сажали Му се, јер беху сметени и расејани као овце без пастира. Matthew 9:37 Тада рече ученицима својим: Жетве је много, а посленика мало. Matthew 9:38 Молите се, дакле, Господару од жетве да изведе посленике на жетву своју. Matthew 10:0 Matthew 10:1 И дозвавши својих дванаест ученика даде им власт над духовима нечистим да их изгоне, и да исцељују од сваке болести и сваке немоћи. Matthew 10:2 А дванаест апостола имена су ова: први Симон, који се зове Петар, и Андрија брат његов; Јаков Зеведејев, и Јован брат његов; Matthew 10:3 Филип и Вартоломије; Тома, и Матеј цариник; Јаков Алфејев, и Левије прозвани Тадија; Matthew 10:4 Симон Кананит, и Јуда Искариотски, који Га и предаде. Matthew 10:5 Ових дванаест посла Исус и заповеди им говорећи: На пут незнабожаца не идите, и у град самарјански не улазите. Matthew 10:6 Него идите к изгубљеним овцама дома Израиљевог. Matthew 10:7 А ходећи проповедајте и казујте да се приближило царство небеско. Matthew 10:8 Болесне исцељујте, губаве чистите, мртве дижите, ђаволе изгоните; за бадава сте добили, за бадава и дајите. Matthew 10:9 Не носите злата ни сребра ни бронзе у појасима својим, Matthew 10:10 Ни торбе на пут, ни две хаљине ни обуће ни штапа; јер је посленик достојан свог јела. Matthew 10:11 А кад у који град или село уђете, испитајте ко је у њему достојан, и онде останите док не изиђете. Matthew 10:12 А улазећи у кућу назовите јој: Мир кући овој. Matthew 10:13 И ако буде кућа достојна, доћи ће мир ваш на њу; а ако ли не буде достојна, мир ће се ваш к вама вратити. Matthew 10:14 А ако вас ко не прими нити послуша речи ваше, излазећи из куће или из града оног, отресите прах с ногу својих. Matthew 10:15 Заиста вам кажем: лакше ће бити земљи содомској и гоморској у дан страшног суда него ли граду оном. Matthew 10:16 Ето, ја вас шаљем као овце међу вукове: будите дакле мудри као змије и безазлени као голубови. Matthew 10:17 А чувајте се од људи; јер ће вас они предати судовима, и по зборницама својим биће вас. Matthew 10:18 И пред властеље и цареве водиће вас мене ради за сведочанство њима и незнабошцима. Matthew 10:19 А кад вас предаду, не брините се како ћете или шта ћете говорити; јер ће вам се у онај час дати шта ћете казати. Matthew 10:20 Јер ви нећете говорити, него Дух Оца вашег говориће из вас. Matthew 10:21 А предаће брат брата на смрт и отац сина; и устаће деца на родитеље и побиће их. Matthew 10:22 И сви ће мрзети на вас имена мог ради; али који претрпи до краја благо њему. Matthew 10:23 А кад вас потерају у једном граду, бежите у други. Јер вам кажем заиста: нећете обићи градова Израиљевих док дође Син човечији. Matthew 10:24 Нема ученика над учитељем својим ни слуге над господаром својим. Matthew 10:25 Доста је ученику да буде као учитељ његов и слузи као господар његов. Кад су домаћина назвали Веелзевулом, а камо ли домаће његове? Matthew 10:26 Не бојте их се дакле; јер нема ништа сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати. Matthew 10:27 Шта вам говорим у тами, казујте на видику; и шта вам се шапће на уши, проповедајте с кровова. Matthew 10:28 И не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити; него се бојте Оног који може и душу и тело погубити у паклу. Matthew 10:29 Не продају ли се два врапца за један динар? Па ни један од њих не може пасти на земљу без оца вашег. Matthew 10:30 А вама је и коса на глави сва избројана. Matthew 10:31 Не бојте се, дакле; ви сте бољи од много врабаца. Matthew 10:32 А који год призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима. Matthew 10:33 А ко се одрекне мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред Оцем својим који је на небесима. Matthew 10:34 Не мислите да сам ја дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач. Matthew 10:35 Јер сам дошао да раставим човека од оца његовог и кћер од матере њене и снаху од свекрве њене: Matthew 10:36 И непријатељи човеку постаће домашњи његови. Matthew 10:37 Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан. Matthew 10:38 И који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан. Matthew 10:39 Који чува душу своју, изгубиће је; а који изгуби душу своју мене ради, наћи ће је. Matthew 10:40 Који вас прима, мене прима; а који мене прима, прима Оног који ме је послао. Matthew 10:41 Који прима пророка у име пророчко, плату пророчку примиће; а који прима праведника у име праведничко, плату праведничку примиће. Matthew 10:42 И ако ко напоји једног од ових малих само чашом студене воде у име ученичко, заиста вам кажем, неће му плата пропасти. Matthew 11:0 Matthew 11:1 И кад сврши Исус заповести дванаесторици ученика својих, отиде оданде даље да учи и да проповеда по градовима њиховим. Matthew 11:2 А Јован чувши у тамници дела Христова посла двојицу ученика својих, Matthew 11:3 И рече Му: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо? Matthew 11:4 А Исус одговарајући рече им: Идите и кажите Јовану шта чујете и видите: Matthew 11:5 Слепи прогледају и хроми ходе, губави чисте се и глуви чују, мртви устају и сиромашнима проповеда се јеванђеље. Matthew 11:6 И благо ономе који се не саблазни о мене. Matthew 11:7 А кад ови отидоше, поче Исус људима говорити о Јовану: Шта сте изишли у пустињи да видите? Трску, коју љуља ветар? Matthew 11:8 Или шта сте изишли да видите? Човека у меке хаљине обучена? Ето, који меке хаљине носе по царским су дворовима. Matthew 11:9 Или шта сте изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем, и више од пророка. Matthew 11:10 Јер је ово онај за кога је писано: Ето, ја шаљем анђела свог пред лицем Твојим, који ће приправити пут Твој пред Тобом. Matthew 11:11 Заиста вам кажем: Ни један између рођених од жена није изишао већи од Јована Крститеља; а најмањи у царству небеском већи је од њега. Matthew 11:12 А од времена Јована Крститеља до сад царство небеско на силу се узима, и силеџије добијају га. Matthew 11:13 Јер су сви пророци и закон прорицали до Јована. Matthew 11:14 И ако хоћете веровати, он је Илија што ће доћи. Matthew 11:15 Који има уши да чује нека чује. Matthew 11:16 Али какав ћу казати да је овај род? Он је као деца која седе по улицама и вичу својим друговима, Matthew 11:17 И говоре: Свирасмо вам, и не играсте; жалисмо вам се, и не јаукасте. Matthew 11:18 Јер Јован дође, који ни једе ни пије, а они кажу: Ђаво је у њему. Matthew 11:19 Дође Син човечији, који и једе и пије, а они кажу: Гле човека изјелице и пијанице, друга цариницима и грешницима. И оправдаше премудрост деца њена. Matthew 11:20 Тада поче Исус викати на градове у којима су се догодила највећа чудеса Његова, па се нису покајали: Matthew 11:21 Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидону била чудеса која су била у вама, давно би се у врећи и пепелу покајали. Matthew 11:22 Али вам кажем: Тиру и Сидону лакше ће бити у дан страшног суда него вама. Matthew 11:23 И ти Капернауме! Који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти: јер да су у Содому била чудеса што су у теби била, остао би до данашњег дана. Matthew 11:24 Али вам кажем да ће земљи содомској лакше бити у дан страшног суда него теби. Matthew 11:25 У то време одговори Исус, и рече: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и разумних а казао си простима. Matthew 11:26 Да, Оче, јер је тако била воља Твоја. Matthew 11:27 Све је мени предао Отац мој, и нико не зна Сина до Отац; нити Оца ко зна до Син и ако коме Син хоће казати. Matthew 11:28 Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити. Matthew 11:29 Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смеран у срцу, и наћи ћете покој душама својим. Matthew 11:30 Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако. Matthew 12:0 Matthew 12:1 У то време иђаше Исус у суботу кроз усеве: а ученици Његови огладнеше, и почеше тргати класје, и јести. Matthew 12:2 А фарисеји видевши то рекоше Му: Гле, ученици твоји чине шта не ваља чинити у суботу. Matthew 12:3 А Он рече им: Нисте ли читали шта учини Давид кад огладне, он и који беху с њим? Matthew 12:4 Како уђе у кућу Божју, и хлебове постављене поједе, којих није ваљало јести њему ни онима што су били с њим, него самим свештеницима. Matthew 12:5 Или нисте читали у закону како у суботу свештеници у цркви суботу погане, па нису криви? Matthew 12:6 А ја вам кажем да је овде онај који је већи од цркве. Matthew 12:7 Кад бисте пак знали шта је то: Милости хоћу а не прилога, никад не бисте осуђивали праве; Matthew 12:8 Јер је Господар и од суботе Син човечији. Matthew 12:9 И отишавши оданде дође у зборницу њихову. Matthew 12:10 И гле, човек беше ту с руком сувом; и запиташе Га говорећи: Ваља ли у суботу лечити? Да би Га окривили. Matthew 12:11 А Он рече им: Који је међу вама човек који има овцу једну па ако она у суботу упадне у јаму неће је узети и извадити? Matthew 12:12 А колико је човек претежнији од овце? Дакле ваља у суботу добро чинити. Matthew 12:13 Тада рече човеку: Пружи руку своју. И пружи. И постаде здрава као и друга. Matthew 12:14 А фарисеји изишавши начинише веће о Њему како би Га погубили. Но Исус дознавши то уклони се оданде. Matthew 12:15 И за Њим идоше људи многи, и исцели их све. Matthew 12:16 И запрети им да Га не разглашују: Matthew 12:17 Да се збуде шта је казао Исаија пророк говорећи: Matthew 12:18 Гле, слуга мој, кога сам изабрао, љубазни мој, који је по вољи душе моје: метнућу дух свој на Њега, и суд незнабошцима јавиће. Matthew 12:19 Неће се свађати ни викати, нити ће чути ко по распутицама глас Његов. Matthew 12:20 Трску стучену неће преломити и свештило запаљено неће угасити док правда не одржи победу. Matthew 12:21 И у име Његово уздаће се народи. Matthew 12:22 Тада доведоше к Њему беснога који беше нем и слеп; и исцели га да неми и слепи стаде говорити и гледати. Matthew 12:23 И дивљаху се сви људи говорећи: Није ли ово Христос, син Давидов? Matthew 12:24 А фарисеји чувши то рекоше: Овај другачије не изгони ђавола до помоћу Веелзевула кнеза ђаволског. Matthew 12:25 А Исус знајући мисли њихове рече им: Свако царство које се раздели само по себи, опустеће; и сваки град или дом који се раздели сам по себи, пропашће. Matthew 12:26 И ако сотона сотону изгони, сам по себи разделио се; како ће дакле остати царство његово? Matthew 12:27 И ако ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? Зато ће вам они бити судије. Matthew 12:28 А ако ли ја Духом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство небеско. Matthew 12:29 Или како може ко ући у кућу јакога и покућство његово отети, ако најпре не свеже јакога? И онда ће кућу његову опленити. Matthew 12:30 Који није са мном, против мене је; и који не сабира са мном, просипа. Matthew 12:31 Зато вам кажем: сваки грех и хула опростиће се људима; а на Духа Светог хула неће се опростити људима. Matthew 12:32 И ако ко рече реч на Сина човечијег, опростиће му се; а који рече реч на Духа Светог, неће му се опростити ни на овом свету ни на оном. Matthew 12:33 Или усадите дрво добро, и род његов биће добар; или усадите дрво зло, и род његов зао биће; јер се по роду дрво познаје. Matthew 12:34 Породи аспидини! Како можете добро говорити, кад сте зли? Јер уста говоре од сувишка срца. Matthew 12:35 Добар човек из добре клети износи добро; а зао човек из зле клети износи зло. Matthew 12:36 А ја вам кажем да ће за сваку празну реч коју кажу људи дати одговор у дан страшног суда. Matthew 12:37 Јер ћеш се својим речима оправдати, и својим ћеш се речима осудити. Matthew 12:38 Тада одговорише неки од књижевника и фарисеја говорећи: Учитељу! Ми би ради од тебе знак видети. Matthew 12:39 А Он одговарајући рече им: Род зли и прељуботворни тражи знак; и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка. Matthew 12:40 Јер као што је Јона био у трбуху китовом три дана и три ноћи: тако ће бити и Син човечији у срцу земље три дана и три ноћи. Matthew 12:41 Ниневљани изићи ће на суд с родом овим, и осудиће га; јер се покајаше Јониним поучењем: а гле, овде је већи од Јоне. Matthew 12:42 Царица јужна изићи ће на суд с родом овим, и осудиће га; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овде је већи од Соломуна. Matthew 12:43 А кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не нађе га. Matthew 12:44 Онда рече: Да се вратим у дом свој откуда сам изишао; и дошавши нађе празан, пометен и украшен. Matthew 12:45 Тада отиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши живе онде; и буде потоње горе човеку оном од првог. Тако ће бити и овоме роду зломе. Matthew 12:46 Док Он још говораше с људима, гле, мати Његова и браћа Његова стајаху напољу и чекаху да говоре с Њиме. Matthew 12:47 И неко Му рече: Ево мати Твоја и браћа Твоја стоје на пољу, ради су да говоре с Тобом. Matthew 12:48 А Он одговори и рече ономе што Му каза: Ко је мати моја, и ко су браћа моја? Matthew 12:49 И пруживши руку своју на ученике своје рече: Ето мати моја и браћа моја. Јер ко извршује вољу Оца мог који је на небесима, онај је брат мој и сестра и мати. Matthew 13:0 Matthew 13:1 И онај дан изишавши Исус из куће сеђаше крај мора. Matthew 13:2 И сабраше се око Њега људи многи, тако да мора ући у лађу и сести; а народ сав стајаше по брегу. Matthew 13:3 И Он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сејач да сеје. Matthew 13:4 И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их; Matthew 13:5 А друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље. Matthew 13:6 И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше. Matthew 13:7 А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их. Matthew 13:8 А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет. Matthew 13:9 Ко има уши да чује нека чује. Matthew 13:10 И приступивши ученици рекоше Му: Зашто им говориш у причама? Matthew 13:11 А Он одговарајући рече им: Вама је дано да знате тајне царства небеског, а њима није дано. Matthew 13:12 Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има. Matthew 13:13 Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и чујући не чују нити разумеју. Matthew 13:14 И збива се на њима пророштво Исаијино, које говори: Ушима ћете чути, и нећете разумети; и очима ћете гледати, и нећете видети. Matthew 13:15 Јер је одрвенило срце ових људи, и ушима тешко чују, и очи су своје затворили да како не виде очима, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим. Matthew 13:16 А благо вашим очима што виде, и ушима вашим што чују. Matthew 13:17 Јер вам кажем заиста да су многи пророци и праведници желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше. Matthew 13:18 Ви пак чујте причу о сејачу: Matthew 13:19 Свакоме који слуша реч о царству и не разуме, долази нечастиви и краде посејано у срцу његовом: то је око пута посејано. Matthew 13:20 А на камену посејано то је који слуша реч и одмах с радости прими је, Matthew 13:21 Али нема корена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потерају речи ради, одмах удари натраг. Matthew 13:22 А посејано у трњу то је који слуша реч, но брига овог света и превара богатства загуше реч, и без рода остане. Matthew 13:23 А посејано на доброј земљи то је који слуша реч и разуме, који дакле и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет. Matthew 13:24 Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као човек који посеја добро семе у пољу свом, Matthew 13:25 А кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посеја кукољ по пшеници, па отиде. Matthew 13:26 А кад ниче усев и род донесе, онда се показа кукољ. Matthew 13:27 Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару! Ниси ли ти добро семе сејао на својој њиви? Откуда дакле кукољ? Matthew 13:28 А он рече им: Непријатељ човек то учини. А слуге рекоше му: Хоћеш ли дакле да идемо да га почупамо? Matthew 13:29 А он рече: Не; да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме пшеницу. Matthew 13:30 Оставите нека расте обоје заједно до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најпре кукољ, и свежите га у снопље да га сажежем; а пшеницу свезите у житницу моју. Matthew 13:31 Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као зрно горушичино које узме човек и посеје на њиви својој, Matthew 13:32 Које је истина најмање од свију семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе, и седају на његовим гранама. Matthew 13:33 Другу причу каза им: Царство је небеско као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне. Matthew 13:34 Све ово у причама говори Исус људима, и без приче ништа не говораше им: Matthew 13:35 Да се збуде шта је казао пророк говорећи: Отворићу у причама уста своја, казаћу сакривено од постања света. Matthew 13:36 Тада остави Исус људе, и дође у кућу. И приступише к Њему ученици Његови говорећи: Кажи нам причу о кукољу на њиви. Matthew 13:37 А Он одговарајући рече им: Који сеје добро семе оно је Син човечији; Matthew 13:38 А њива је свет; а добро семе синови су царства, а кукољ синови су зла; Matthew 13:39 А непријатељ који га је посејао јесте ђаво; а жетва је последак овог века; а жетеоци су анђели. Matthew 13:40 Као што се дакле кукољ сабира, и огњем сажиже, тако ће бити на крају овог века. Matthew 13:41 Послаће Син човечији анђеле своје, и сабраће из царства Његовог све саблазни и који чине безакоње. Matthew 13:42 И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба. Matthew 13:43 Тада ће се праведници засјати као сунце у царству Оца свог. Ко има уши да чује нека чује. Matthew 13:44 Још је царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши човек сакри и од радости зато отиде и све што има продаде и купи поље оно. Matthew 13:45 Још је царство небеско као човек трговац који тражи добар бисер, Matthew 13:46 Па кад нађе једно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га. Matthew 13:47 Још је царство небеско као мрежа која се баци у море и заграби од сваке руке рибе; Matthew 13:48 Која кад се напуни, извукоше је на крај, и седавши, избраше добре у судове, а зле бацише напоље. Matthew 13:49 Тако ће бити на полетку века: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних. Matthew 13:50 И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба. Matthew 13:51 Рече им Исус: Разуместе ли ово? Рекоше Му: Да, Господе. Matthew 13:52 А Он им рече: Зато је сваки књижевник који се научио царству небеском као домаћин који износи из клети своје ново и старо. Matthew 13:53 И кад сврши Исус приче ове, отиде оданде. Matthew 13:54 И дошавши на постојбину своју, учаше их по зборницама њиховим тако да Му се дивљаху, и говораху: Откуд овоме премудрост ова и моћи? Matthew 13:55 Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков, и Јосија, и Симон, и Јуда? Matthew 13:56 И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему ово све? Matthew 13:57 И саблажњаваху се о Њега. А Исус рече им: Нема пророка без части осим на постојбини својој и у дому свом. Matthew 13:58 И не створи онде чудеса многих за неверство њихово. Matthew 14:0 Matthew 14:1 У то време дође глас до Ирода четворовласника о Исусу; Matthew 14:2 И рече слугама својим: То је Јован крститељ; он устаде из мртвих, и зато чини чудеса. Matthew 14:3 Јер Ирод ухвати Јована, свеза га и баци у тамницу Иродијаде ради жене Филипа брата свог. Matthew 14:4 Јер му говораше Јован: Не можеш ти ње имати. Matthew 14:5 И хтеде да га убије, али се побоја народа; јер га држаху за пророка. Matthew 14:6 А кад беше дан рођења Иродовог, игра кћи Иродијадина пред њима и угоди Ироду. Matthew 14:7 Зато и с клетвом обећа јој дати шта год заиште. Matthew 14:8 А она научена од матере своје: Дај ми, рече, овде на кругу главу Јована крститеља. Matthew 14:9 И забрину се цар; али клетве ради и оних који се гошћаху с њим, заповеди јој дати. Matthew 14:10 И посла те посекоше Јована у тамници. Matthew 14:11 И донесоше главу његову на кругу, и дадоше девојци, и однесе је матери својој. Matthew 14:12 И дошавши ученици његови, узеше тело његово и укопаше га; и дођоше Исусу те јавише. Matthew 14:13 И чувши Исус, отиде оданде у лађи у пусто место насамо. А кад то чуше људи, идоше за Њим пешице из градова. Matthew 14:14 И изашавши Исус виде многи народ, и сажали му се за њих, и исцели болеснике њихове. Matthew 14:15 А пред вече приступише к Њему ученици Његови говорећи: Овде је пусто место, а доцкан је већ; отпусти народ нека иде у села да купи себи хране. Matthew 14:16 А Исус рече им: Не треба да иду; подајте им ви нека једу. Matthew 14:17 А они рекоше Му: Немамо овде до само пет хлебова и две рибе. Matthew 14:18 А Он рече: Донесите ми их овамо. Matthew 14:19 И заповеди народу да поседају по трави; па узе оних пет хлебова и две рибе, и погледавши на небо благослови, и преломивши даде ученицима својим, а ученици народу. Matthew 14:20 И једоше сви, и наситише се, и накупише комада што претече дванаест котарица пуних. Matthew 14:21 А оних што су јели беше људи око пет хиљада, осим жена и деце. Matthew 14:22 И одмах натера Исус ученике своје да уђу у лађу и напред да иду на оне стране док Он отпусти народ. Matthew 14:23 И отпустивши народ попе се на гору сам да се моли Богу. И увече беше онде сам. Matthew 14:24 А лађа беше насред мора у невољи од валова, јер беше противан ветар. Matthew 14:25 А у четврту стражу ноћи отиде к њима Исус идући по мору. Matthew 14:26 И видевши Га ученици по мору где иде, поплашише се говорећи: То је утвара; и од страха повикаше. Matthew 14:27 А Исус одмах рече им говорећи: Не бојте се; ја сам, не плашите се. Matthew 14:28 А Петар одговарајући рече: Господе! Ако си Ти, реци ми да дођем к Теби по води. Matthew 14:29 А Он рече: Ходи. И изишавши из лађе Петар иђаше по води да дође к Исусу. Matthew 14:30 Но видећи ветар велики уплаши се, и почевши се топити, повика говорећи: Господе, помагај! Matthew 14:31 И одмах Исус пруживши руку ухвати Петра, и рече му: Маловерни! Зашто се посумња? Matthew 14:32 И кад уђоше у лађу, преста ветар. Matthew 14:33 А који беху у лађи приступише и поклонише Му се говорећи: Ваистину Ти си Син Божји. Matthew 14:34 И прешавши дођоше у земљу генисаретску. Matthew 14:35 И познавши Га људи из оног места, послаше по свој оној околини, и донесоше к Њему све болеснике. Matthew 14:36 И мољаху Га да се само дотакну скута од Његове хаљине; и који се дотакоше оздравише. Matthew 15:0 Matthew 15:1 Тада приступише к Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи: Matthew 15:2 Зашто ученици твоји преступају обичаје старих? Јер не умивају руке своје кад хлеб једу. Matthew 15:3 А Он одговарајући рече им: Зашто и ви преступате заповест Божју за обичаје своје? Matthew 15:4 Јер Бог заповеда говорећи: Поштуј оца и матер; и који опсује оца или матер смрћу да умре. Matthew 15:5 А ви кажете: Ако који рече оцу или матери: Прилог је чим бих ти ја могао помоћи; Matthew 15:6 Може и да не поштује оца свог или матере. И укидосте заповест Божју за обичаје своје. Matthew 15:7 Лицемери! Добро је за вас пророковао Исаија говорећи: Matthew 15:8 Ови људи приближавају се к мени устима својим, и уснама поштују ме; а срце њихово далеко стоји од мене. Matthew 15:9 Но залуду ме поштују учећи наукама и заповестима људским. Matthew 15:10 И дозвавши људе, рече им: Слушајте и разумите. Matthew 15:11 Не погани човека шта улази у уста; него шта излази из уста оно погани човека. Matthew 15:12 Тада приступише ученици Његови и рекоше Му: Знаш ли да фарисеји чувши ту реч саблазнише се? Matthew 15:13 А Он одговарајући рече: Свако дрво које није усадио Отац мој небески, искорениће се. Matthew 15:14 Оставите их: они су слепе вође слепцима; а слепац слепца ако води, оба ће у јаму пасти. Matthew 15:15 А Петар одговарајући рече Му: Кажи нам причу ову. Matthew 15:16 А Исус рече: Еда ли сте и ви још неразумни? Matthew 15:17 Зар још не знате да све што улази у уста у трбух иде, и избацује се напоље? Matthew 15:18 А шта излази из уста из срца излази, и оно погани човека. Matthew 15:19 Јер од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, курварства, крађе, лажна сведочанства, хуле на Бога. Matthew 15:20 И ово је што погани човека, а неумивеним рукама јести не погани човека. Matthew 15:21 И изишавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске. Matthew 15:22 И гле, жена Хананејка изађе из оних крајева, и повика к Њему говорећи: Помилуј ме Господе сине Давидов! Моју кћер врло мучи ђаво. Matthew 15:23 А Он јој не одговори ни речи. И приступивши ученици Његови мољаху Га говорећи: Отпусти је, како виче за нама. Matthew 15:24 А Он одговарајући рече: Ја сам послан само к изгубљеним овцама дома Израиљевог. Matthew 15:25 А она приступивши поклони Му се говорећи: Господе помози ми! Matthew 15:26 А Он одговарајући рече: Није добро узети од деце хлеб и бацити псима. Matthew 15:27 А она рече: Да, Господе, али и пси једу од мрва што падају с трпезе њихових господара. Matthew 15:28 Тада одговори Исус, и рече јој: О жено! Велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш. И оздрави кћи њена од оног часа. Matthew 15:29 И отишавши Исус оданде, дође к мору галилејском, и попевши се на гору, седе онде. Matthew 15:30 И приступише к Њему људи многи који имаху са собом хромих, слепих, немих, узетих и других многих, и положише их к ногама Исусовим, и исцели их, Matthew 15:31 Тако да се народ дивљаше, видећи неме где говоре, узете здраве, хроме где иду, и слепе где гледају; и хвалише Бога Израиљевог. Matthew 15:32 А Исус дозвавши ученике своје рече: Жао ми је овог народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нисам их рад отпустити гладне да не ослабе на путу. Matthew 15:33 И рекоше Му ученици Његови: Откуда нам у пустињи толики хлеб да се насити толики народ? Matthew 15:34 И рече им Исус: Колико хлебова имате? А они рекоше: Седам, и мало рибице. Matthew 15:35 И заповеди народу да поседају по земљи. Matthew 15:36 И узевши оних седам хлебова и рибе, и давши хвалу, преломи, и даде ученицима својим, а ученици народу. Matthew 15:37 И једоше сви, и наситише се; и накупише комада што претече седам котарица пуних. Matthew 15:38 А оних што су јели беше четири хиљаде људи, осим жена и деце. Matthew 15:39 И отпустивши народ уђе у лађу, и дође у околине магдалске. Matthew 16:0 Matthew 16:1 И приступише к Њему фарисеји и садукеји, и кушајући Га искаху да им покаже знак с неба. Matthew 16:2 А Он одговарајући рече им: Увече говорите: Биће ведро; јер је небо црвено. Matthew 16:3 И ујутру: Данас ће бити ветар, јер је небо црвено и мутно. Лицемери! Лице небеско умете познавати, а знаке времена не можете познати? Matthew 16:4 Род зли и курварски тражи знак, и знак неће му се дати осим знака Јоне пророка. И оставивши их отиде. Matthew 16:5 И полазећи ученици Његови на оне стране заборавише узети хлеба. Matthew 16:6 А Исус рече им: Чувајте се квасца фарисејског и садукејског. Matthew 16:7 А они мишљаху у себи говорећи: То је што нисмо хлеба узели. Matthew 16:8 А Исус разумевши рече им: Шта мислите у себи, маловерни, што хлеба нисте узели? Matthew 16:9 Зар још не разумете нити памтите пет хлебова на пет хиљада, и колико котарица накуписте? Matthew 16:10 Ни седам хлебова на четири хиљаде, и колико котарица накуписте? Matthew 16:11 Како не разумете да вам не рекох за хлебове да се чувате квасца фарисејског и садукејског? Matthew 16:12 Тада разумеше да не рече квасца хлебног да се чувају, него науке фарисејске и садукејске. Matthew 16:13 А кад дође Исус у околине Ћесарије Филипове, питаше ученике своје говорећи: Ко говоре људи да је Син човечији? Matthew 16:14 А они рекоше: Једни говоре да си Јован крститељ, други да си Илија, а други Јеремија, или који од пророка. Matthew 16:15 Рече им Исус: А ви шта мислите ко сам ја? Matthew 16:16 А Симон Петар одговори и рече: Ти си Христос, Син Бога Живога. Matthew 16:17 И одговарајући Исус рече му: Благо теби, Симоне сине Јонин! Јер тело и крв нису то теби јавили, него Отац мој који је на небесима. Matthew 16:18 А и ја теби кажем: ти си Петар, и на овом камену сазидаћу цркву своју, и врата паклена неће је надвладати. Matthew 16:19 И даћу ти кључеве од царства небеског: и шта свежеш на земљи биће свезано на небесима, и шта разрешиш на земљи биће разрешено на небесима. Matthew 16:20 Тада запрети Исус ученицима својим да ником не казују да је Он Христос. Matthew 16:21 Отада поче Исус казивати ученицима својим да Њему ваља ићи у Јерусалим, и много пострадати од старешина и од главара свештеничких и књижевника, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати. Matthew 16:22 И узевши Га Петар поче Га одвраћати говорећи: Боже сачувај! Неће то бити од тебе. Matthew 16:23 А Он обрнувши се рече Петру: Иди од мене сотоно; ти си ми саблазан; јер не мислиш шта је Божје него људско. Matthew 16:24 Тада Исус рече ученицима својим: Ако ко хоће за мном ићи, нека се одрекне себе, и узме крст свој и иде за мном. Matthew 16:25 Јер ко хоће своју душу да сачува, изгубиће је; а ако ко изгуби душу своју мене ради, наћи ће је. Matthew 16:26 Јер каква је корист човеку ако сав свет добије а души својој науди? Или какав ће откуп дати човек за своју душу? Matthew 16:27 Јер ће доћи Син човечији у слави Оца свог с анђелима својим, и тада ће се вратити свакоме по делима његовим. Matthew 16:28 Заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде Сина човечијег где иде у царству свом. Matthew 17:0 Matthew 17:1 И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована брата његовог, и изведе их на гору високу саме. Matthew 17:2 И преобрази се пред њима, и засја се лице Његово као сунце а хаљине Његове постадоше беле као светлост. Matthew 17:3 И гле, указаше им се Мојсије и Илија, који с Њим говораху. Matthew 17:4 А Петар одговарајући рече Исусу: Господе! Добро нам је овде бити; ако хоћеш да начинимо овде три сенице: Теби једну, а Мојсију једну, а једну Илији. Matthew 17:5 Док он још говораше, гле, облак сјајан заклони их; и гле, глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни, који је по мојој вољи; Њега послушајте. Matthew 17:6 И чувши ученици падоше ничице, и уплашише се врло. Matthew 17:7 И приступивши Исус дохвати их се, и рече: Устаните, и не бојте се. Matthew 17:8 А они подигнувши очи своје никога не видеше до Исуса самог. Matthew 17:9 И силазећи с горе заповеди им Исус говорећи: Ником не казујте шта сте видели док Син човечији из мртвих не устане. Matthew 17:10 И запиташе Га ученици Његови говорећи: Зашто дакле књижевници кажу да Илија најпре треба да дође? Matthew 17:11 А Исус одговарајући рече им: Илија ће доћи најпре и уредити све. Matthew 17:12 Али вам кажем да је Илија већ дошао, и не познаше га; него учинише с њиме шта хтеше: тако и Син човечији треба да пострада од њих. Matthew 17:13 Тада разумеше ученици да им говори за Јована крститеља. Matthew 17:14 И кад дођоше к народу, приступи к Њему човек клањајући Му се, Matthew 17:15 И говорећи: Господе! Помилуј сина мог; јер о мени бесни и мучи се врло; јер много пута пада у ватру, и много пута у воду. Matthew 17:16 И доведох га ученицима Твојим, и не могоше га исцелити. Matthew 17:17 А Исус одговарајући рече: О роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама? Докле ћу вас трпети? Доведите ми га амо. Matthew 17:18 И запрети му Исус; и ђаво изиђе из њега, и оздрави момче од оног часа. Matthew 17:19 Тада приступише ученици к Исусу и насамо рекоше Му: Зашто га ми не могасмо изгнати? Matthew 17:20 А Исус рече им: За неверство ваше. Јер вам кажем заиста: ако имате вере колико зрно горушичино, рећи ћете гори овој: Пређи одавде тамо, и прећи ће, и ништа неће вам бити немогуће. Matthew 17:21 А овај се род изгони само молитвом и постом. Matthew 17:22 А кад су ходили по Галилеји, рече им Исус: Предаће се Син човечији у руке људске; Matthew 17:23 И убиће Га, и трећи дан устаће. И невесели беху врло. Matthew 17:24 А кад дођоше у Капернаум, приступише к Петру они што купе дидрахме, и рекоше: Зар ваш учитељ неће дати дидрахме? Matthew 17:25 Петар рече: Хоће. И кад уђе у кућу, претече га Исус говорећи: Шта мислиш Симоне? Цареви земаљски од кога узимају порезе и хараче, или од својих синова или од туђих? Matthew 17:26 Рече Њему Петар: Од туђих. Рече му Исус: Дакле не плаћају синови. Matthew 17:27 Али да их не саблазнимо, иди на море, и баци удицу, и коју прво ухватиш рибу, узми је; и кад јој отвориш уста наћи ћеш статир; узми га те им подај за ме и за се. Matthew 18:0 Matthew 18:1 У тај час приступише к Исусу ученици говорећи: Ко је дакле највећи у царству небеском? Matthew 18:2 И дозва Исус дете, и постави га међу њих, Matthew 18:3 И рече им: Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско. Matthew 18:4 Који се дакле понизи као дете ово, онај је највећи у царству небеском. Matthew 18:5 И који прими такво дете у име моје, мене прима. Matthew 18:6 А који саблазни једног од ових малих који верују мене, боље би му било да се обеси камен воденични о врату његовом, и да потоне у дубину морску. Matthew 18:7 Тешко свету од саблазни! Јер је потребно да дођу саблазни; али тешко оном човеку кроз кога долази саблазан. Matthew 18:8 Ако ли те рука твоја или нога твоја саблажњава, одсеци је и баци од себе: боље ти је ући у живот хром или кљаст, него ли с две руке и две ноге да те баце у огањ вечни. Matthew 18:9 И ако те око твоје саблажњава, извади га и баци од себе: боље ти је с једним оком у живот ући, него с два ока да те баце у пакао огњени. Matthew 18:10 Гледајте да не презрете једног од малих ових; јер вам кажем да анђели њихови на небесима једнако гледају лице Оца мог небеског. Matthew 18:11 Јер Син човечији дође да изнађе и спасе изгубљено. Matthew 18:12 Шта вам се чини? Кад има један човек сто оваца па зађе једна од њих, не остави ли он деведесет и девет у планини, и иде да тражи ону што је зашла? Matthew 18:13 И ако се догоди да је нађе, заиста вам кажем да се њој више радује него онима деведесет и девет што нису зашле. Matthew 18:14 Тако није воља Оца вашег небеског да погине један од ових малих. Matthew 18:15 Ако ли ти сагреши брат твој, иди и покарај га међу собом и њим самим; ако те послуша, добио си брата свог. Matthew 18:16 Ако ли те не послуша, узми са собом још једног или двојицу да све речи остану на устима два или три сведока. Matthew 18:17 Ако ли њих не послуша, кажи цркви; а ако ли не послуша ни цркву, да ти буде као незнабожац и цариник. Matthew 18:18 Јер вам кажем заиста: шта год свежете на земљи биће свезано на небу, и шта год разрешите на земљи биће разрешено на небу. Matthew 18:19 Још вам кажем заиста: ако се два од вас сложе на земљи у чему му драго, зашто се узмоле, даће им Отац мој који је на небесима. Matthew 18:20 Јер где су два или три сабрани у име моје онде сам ја међу њима. Matthew 18:21 Тада приступи к Њему Петар и рече: Господе! Колико пута ако ми сагреши брат мој да му опростим? До седам пута? Matthew 18:22 Рече њему Исус: Не велим ти до седам пута, него до седам пута седамдесет. Matthew 18:23 Зато је царство небеско као човек цар који намисли да се прорачуна са својим слугама. Matthew 18:24 И кад се поче рачунати, доведоше му једног дужника од десет хиљада таланата. Matthew 18:25 И будући да немаше чим платити, заповеди господар његов да га продаду, и жену његову и децу, и све што има; и да му се плати. Matthew 18:26 Но слуга тај паде и клањаше му се говорећи: Господару! Причекај ме, и све ћу ти платити. Matthew 18:27 А господару се сажали за тим слугом, пусти га и дуг опрости му. Matthew 18:28 А кад изиђе слуга тај, нађе једног од својих другара који му је дужан сто гроша, и ухвативши га дављаше га говорећи: Дај ми шта си дужан. Matthew 18:29 Паде другар његов пред ноге његове и мољаше га говорећи: Причекај ме, и све ћу ти платити. Matthew 18:30 А он не хте, него га одведе и баци у тамницу док не плати дуга. Matthew 18:31 Видевши пак другари његови тај догађај жао им би врло, и отишавши казаше господару свом сав догађај. Matthew 18:32 Тада га дозва господар његов, и рече му: Зли слуго! Сав дуг овај опростих теби, јер си ме молио. Matthew 18:33 Није ли требало да се и ти смилујеш на свог другара, као и ја на те што се смиловах? Matthew 18:34 И разгневи се господар његов, и предаде га мучитељима док не плати сав дуг свој. Matthew 18:35 Тако ће и Отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату свом од срца својих. Matthew 19:0 Matthew 19:1 И кад сврши Исус речи ове, отиде из Галилеје, и дође у околине јудејске преко Јордана. Matthew 19:2 И за Њим идоше људи многи и исцели их онде. Matthew 19:3 И приступише к Њему фарисеји да Га кушају, и рекоше Му: Може ли човек пустити жену своју за сваку кривицу? Matthew 19:4 А Он одговарајући рече им: Нисте ли читали да је Онај који је у почетку створио човека мужа и жену створио их? Matthew 19:5 И рече: Зато оставиће човек оца свог и матер, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело. Matthew 19:6 Тако нису више двоје, него једно тело; а шта је Бог саставио човек да не раставља. Matthew 19:7 Рекоше Му: Зашто дакле Мојсије заповеда да се да књига распусна, и да се пусти? Matthew 19:8 Рече им: Мојсије је вама допустио по тврђи вашег срца пуштати своје жене; а из почетка није било тако. Matthew 19:9 Него ја вама кажем: Ако ко пусти своју жену, осим за курварство, и ожени се другом, чини прељубу; и који узме пуштеницу чини прељубу. Matthew 19:10 Рекоше Му ученици Његови: Ако је тако човеку са женом, није се добро женити. Matthew 19:11 А Он рече им: Не могу сви примити те речи до они којима је дано. Matthew 19:12 Јер има ушкопљеника који су се тако родили из утробе материне; а има ушкопљеника које су људи ушкопили; а има ушкопљеника који су сами себе ушкопили царства ради небеског. Ко може примити нека прими. Matthew 19:13 Тада приведоше к Њему децу да метне руке на њих, и да се помоли Богу; а ученици забрањиваху им. Matthew 19:14 А Исус рече: Оставите децу и не забрањујте им долазити к мени; јер је таквих царство небеско. Matthew 19:15 И метнувши на њих руке отиде оданде. Matthew 19:16 И гле, неко приступивши рече Му: Учитељу благи! Какво ћу добро да учиним да имам живот вечни? Matthew 19:17 А Он рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога. А ако желиш ући у живот, држи заповести. Matthew 19:18 Рече Му: Које? А Исус рече: Да не убијеш; не чиниш прељубе; не украдеш; не сведочиш лажно; Matthew 19:19 Поштуј оца и матер; и љуби ближњег свог као самог себе. Matthew 19:20 Рече Му младић: Све сам ово сачувао од младости своје; шта ми још треба? Matthew 19:21 Рече му Исус: Ако хоћеш савршен да будеш, иди и продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; па хајде за мном. Matthew 19:22 А кад чу младић реч, отиде жалостан; јер беше врло богат. Matthew 19:23 А Исус рече ученицима својим: Заиста вам кажем да је тешко богатоме ући у царство небеско. Matthew 19:24 И још вам кажем: Лакше је камили проћи кроз иглене уши него ли богатоме ући у царство Божије. Matthew 19:25 А кад то чуше ученици, дивљаху се врло говорећи: Ко се дакле може спасити? Matthew 19:26 А Исус погледавши на њих рече им: Људима је ово немогуће, а Богу је све могуће. Matthew 19:27 Тада одговори Петар и рече Му: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо; шта ће дакле бити нама? Matthew 19:28 А Исус рече им: Заиста вам кажем да ћете ви који идете за мном, у другом рођењу, кад седе Син човечији на престолу славе своје, сешћете и ви на дванаест престола и судити над дванаест колена Израиљевих. Matthew 19:29 И сваки, који остави куће, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, имена мог ради, примиће сто пута онолико, и добиће живот вечни. Matthew 19:30 Али ће многи први бити последњи и последњи први. Matthew 20:0 Matthew 20:1 Јер је царство небеско као човек домаћин који ујутру рано изиђе да наима посленике у виноград свој. Matthew 20:2 И погодивши се с посленицима по грош на дан посла их у виноград свој. Matthew 20:3 И изишавши у трећи сат, виде друге где стоје на тргу беспослени, Matthew 20:4 И њима рече: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право даћу вам. Matthew 20:5 И они отидоше. И опет изишавши у шести и девети сат, учини тако. Matthew 20:6 И у једанаести сат изишавши нађе друге где стоје беспослени, и рече им: Што стојите овде сав дан беспослени? Matthew 20:7 Рекоше му: Нико нас не најми. Рече им: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право примићете. Matthew 20:8 А кад би у вече, рече господар од винограда к приставу свом: Дозови посленике и подај им плату почевши од последњих до првих. Matthew 20:9 И дошавши који су у једанаести сат најмљени примише по грош. Matthew 20:10 А кад дођоше први, мишљаху да ће више примити: И примише и они по грош. Matthew 20:11 И примивши викаху на господара. Matthew 20:12 Говорећи: Ови последњи један сат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горели. Matthew 20:13 А он одговарајући рече једном од њих: Пријатељу! Ја теби не чиним криво; Ниси ли погодио са мном по грош? Matthew 20:14 Узми своје па иди; А ја хоћу и овом последњем да дам као и теби. Matthew 20:15 Или зар ја нисам властан у свом чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар? Matthew 20:16 Тако ће бити последњи први и први последњи; јер је много званих, а мало избраних. Matthew 20:17 И пошавши Исус у Јерусалим узе насамо дванаест ученика на путу, и рече им: Matthew 20:18 Ево идем у Јерусалим, и Син човечији биће предан главарима свештеничким и књижевницима; и осудиће Га на смрт; Matthew 20:19 И предаће Га незнабошцима да Му се ругају и да Га бију и разапну; и трећи дан устаће. Matthew 20:20 Тада приступи к Њему мати синова Зеведејевих са својим синовима клањајући Му се и молећи Га за нешто. Matthew 20:21 А Он јој рече: Шта хоћеш? Рече Му: Заповеди да седу ова моја два сина, један с десне стране Теби, а један с леве стране Теби, у царству Твом. Matthew 20:22 А Исус одговарајући рече: Не знате шта тражите; можете ли пити чашу коју ћу ја пити и крстити се крштењем којим се ја крстим? Рекоше Му: Можемо. Matthew 20:23 И рече им: Чашу дакле моју испићете, и крстићете се крштењем којим се ја крстим; али да седете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати, него коме је уготовио Отац мој. Matthew 20:24 И кад чуше осталих десет ученика, расрдише се на та два брата. Matthew 20:25 А Исус дозвавши их рече: Знате да кнезови народни заповедају народу, и поглавари управљају њим. Matthew 20:26 Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи. Matthew 20:27 И који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга. Matthew 20:28 Као што ни Син човечији није дошао да Му служе, него да служи и да душу своју у откуп да за многе. Matthew 20:29 И кад је излазио из Јерихона за Њим иђаше народ многи. Matthew 20:30 И гле, два слепца сеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов! Matthew 20:31 А народ прећаше им да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов! Matthew 20:32 И уставивши се Исус дозва их, и рече: Шта хоћете да вам учиним? Matthew 20:33 Рекоше Му: Господе, да се отворе очи наше. Matthew 20:34 И смилова се Исус, и дохвати се очију њихових, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за Њим. Matthew 21:0 Matthew 21:1 И кад се приближише к Јерусалиму и дођоше у Витфагу к Маслинској гори, онда Исус посла два ученика Matthew 21:2 Говорећи им: Идите у село што је према вама, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом: одрешите је и доведите ми. Matthew 21:3 И ако вам ко рече шта, кажите да они требају Господу: и одмах ће их послати. Matthew 21:4 А ово је све било да се збуде шта је казао пророк говорећи: Matthew 21:5 Кажите кћери Сионовој: Ево цар твој иде теби кротак, и јаше на магарцу, и магарету сину магаричином. Matthew 21:6 И ученици отидоше, и учинивши како им заповеди Исус. Matthew 21:7 Доведоше магарицу и магаре, и метнуше на њих хаљине своје, и посадише Га на њих. Matthew 21:8 А људи многи простреше хаљине своје по путу; а други резаху грање од дрвета и простираху по путу. Matthew 21:9 А народ који иђаше пред Њим и за Њим, викаше говорећи: Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње! Осана на висини! Matthew 21:10 И кад Он уђе у Јерусалим, узбуни се сав град говорећи: Ко је то? Matthew 21:11 А народ говораше: Ово је Исус пророк из Назарета галилејског. Matthew 21:12 И уђе Исус у цркву Божју, и изгна све који продаваху и куповаху по цркви, и испремета трпезе оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове. Matthew 21:13 И рече им: У Писму стоји: Дом мој дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину хајдучку. Matthew 21:14 И приступише к Њему хроми и слепи у цркви, и исцели их. Matthew 21:15 А кад видеше главари свештенички и књижевници чудеса што учини, и децу где вичу у цркви и говоре: Осана сину Давидовом, расрдише се. Matthew 21:16 И рекоше Му: Чујеш ли шта ови говоре? А Исус рече им: Да! Зар нисте никад читали: Из уста мале деце и која сисају начинио си себи хвалу? Matthew 21:17 И оставивши их изађе напоље из града у Витанију, и заноћи онде. Matthew 21:18 А ујутру, враћајући се у град, огладне. Matthew 21:19 И угледавши смокву једну крај пута дође к њој, и не нађе ништа на њој до лишће само, и рече јој: Да никад на теби не буде рода до века. И одмах усахну смоква. Matthew 21:20 И видевши то ученици дивише се говорећи: Како одмах усахну смоква! Matthew 21:21 А Исус одговарајући рече им: Заиста вам кажем: ако имате веру и не посумњате, не само смоквено учинићете, него и гори овој ако кажете: Дигни се и баци се у море, биће. Matthew 21:22 И све што узиштете у молитви верујући, добићете. Matthew 21:23 И кад дође у цркву и стаде учити, приступише к Њему главари свештенички и старешине народне говорећи: Каквом власти то чиниш? И ко ти даде власт ту? Matthew 21:24 А Исус одговарајући рече им: Ја ћу вас упитати једну реч, коју ако ми кажете, и ја ћу вама казати каквом власти ово чиним. Matthew 21:25 Крштење Јованово откуда би? Или с неба, или од људи? А они помишљаваху у себи говорећи: Ако кажемо: С неба, рећи ће нам: Зашто му дакле не веровасте? Matthew 21:26 Ако ли кажемо: Од људи, бојимо се народа; јер сви Јована држаху за пророка. Matthew 21:27 И одговарајући Исусу рекоше: Не знамо. Рече и Он њима: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним. Matthew 21:28 Шта вам се чини? Човек неки имаше два сина; и дошавши к првом рече: Сине! Иди данас ради у винограду мом. Matthew 21:29 А он одговарајући рече: Нећу; а после се раскаја и отиде. Matthew 21:30 И приступивши к другом рече тако. А он одговарајући рече: Хоћу, господару; и не отиде. Matthew 21:31 Који је од ове двојице испунио вољу очеву? Рекоше Му: Први. Рече им Исус: Заиста вам кажем да ће цариници и курве пре вас ући у царство Божје. Matthew 21:32 Јер дође к вама Јован путем праведним, и не веровасте му; а цариници и курве вероваше му; и ви пошто видесте то, не раскајасте се да му верујете. Matthew 21:33 Другу причу чујте: Беше човек домаћин који посади виноград, и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима и отиде. Matthew 21:34 А кад се приближи време родовима, посла слуге своје к виноградарима да приме родове његове. Matthew 21:35 И виноградари похватавши слуге његове једног избише, а једног убише, а једног засуше камењем. Matthew 21:36 Опет посла друге слуге, више него пре, и учинише им тако исто. Matthew 21:37 А по том посла к њима сина свог говорећи: Постидеће се сина мог. Matthew 21:38 А виноградари видевши сина рекоше међу собом: Ово је наследник; ходите да га убијемо, и да нама остане достојање његово. Matthew 21:39 И ухватише га, па изведоше га напоље из винограда, и убише. Matthew 21:40 Кад дође дакле господар од винограда шта ће учинити виноградарима оним? Matthew 21:41 Рекоше Му: Злочинце ће злом смрти поморити; а виноград даће другим виноградарима, који ће му давати родове у своје време. Matthew 21:42 А рече им Исус: Зар нисте никада читали у Писму: Камен који одбацише зидари, он је постао глава од угла; то би од Господа и дивно је у вашим очима. Matthew 21:43 Зато вам кажем да ће се од вас узети царство Божје, и даће се народу који његове родове доноси. Matthew 21:44 И ко падне на овај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га. Matthew 21:45 И чувши главари свештенички и фарисеји приче Његове разумеше да за њих говори. Matthew 21:46 И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа, јер Га држаху за пророка. Matthew 22:0 Matthew 22:1 И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи: Matthew 22:2 Царство је небеско као човек цар који начини свадбу сину свом. Matthew 22:3 И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтеше доћи. Matthew 22:4 Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам обед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу. Matthew 22:5 А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој. Matthew 22:6 А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише их. Matthew 22:7 А кад то чу цар онај, разгневи се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали. Matthew 22:8 Тада рече слугама својим: Свадба је дакле готова, а званице не бише достојне. Matthew 22:9 Идите дакле на раскршће и кога год нађете, дозовите на свадбу. Matthew 22:10 И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које нађоше, зле и добре; и столови напунише се гостију. Matthew 22:11 Изашавши пак цар да види госте угледа онде човека необученог у свадбено рухо. Matthew 22:12 И рече му: Пријатељу! Како си дошао амо без свадбеног руха? А он оћуте. Matthew 22:13 Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба. Matthew 22:14 Јер су многи звани, али је мало избраних. Matthew 22:15 Тада отидоше фарисеји и начинише веће како би Га ухватили у речи. Matthew 22:16 И послаше к Њему ученике своје с Иродовцима, те рекоше: Учитељу! Знамо да си истинит, и путу Божјем заиста учиш, и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко. Matthew 22:17 Кажи нам дакле шта мислиш ти? Треба ли дати харач ћесару или не? Matthew 22:18 Разумевши Исус лукавство њихово рече: Што ме кушате, лицемери? Matthew 22:19 Покажите ми новац харачки. А они донесоше Му новац. Matthew 22:20 И рече им: Чији је образ овај и натпис? Matthew 22:21 И рекоше Му: Ћесарев. Тада рече им: Подајте дакле ћесарево ћесару, и Божје Богу. Matthew 22:22 И чувши дивише се, и оставивши Га отидоше. Matthew 22:23 Тај дан приступише к Њему садукеји који говоре да нема васкрсења, и упиташе Га Matthew 22:24 Говорећи: Учитељу! Мојсије рече: Ако ко умре без деце, да узме брат његов жену његову и да подигне семе брату свом. Matthew 22:25 У нас беше седам браће; и први оженивши се умре, и не имавши порода остави жену своју брату свом. Matthew 22:26 А тако и други, и трећи, све до седмог. Matthew 22:27 А после свих умре и жена. Matthew 22:28 О васкрсењу дакле кога ће од седморице бити жена? Јер је за свима била. Matthew 22:29 А Исус одговарајући рече им: Варате се, не знајући Писма ни силе Божје. Matthew 22:30 Јер о васкрсењу нити ће се женити ни удавати; него су као анђели Божји на небу. Matthew 22:31 А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи: Matthew 22:32 Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев! Није Бог Бог мртвих, него живих. Matthew 22:33 И чувши народ дивљаше се науци Његовој. Matthew 22:34 А фарисеји чувши да посрами садукеје сабраше се заједно. Matthew 22:35 И упита један од њих законик кушајући Га и говорећи: Matthew 22:36 Учитељу! Која је заповест највећа у закону? Matthew 22:37 А Исус рече му: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом. Matthew 22:38 Ово је прва и највећа заповест. Matthew 22:39 А друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе. Matthew 22:40 О овима двема заповестима виси сав закон и пророци. Matthew 22:41 А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус Matthew 22:42 Говорећи: Шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше Му: Давидов. Matthew 22:43 Рече им: Како дакле Давид Њега духом назива Господом говорећи: Matthew 22:44 Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим? Matthew 22:45 Кад дакле Давид назива Њега Господом, како му је син? Matthew 22:46 И нико Му не могаше одговорити речи; нити смеде ко од тог дана да Га запита више. Matthew 23:0 Matthew 23:1 Тада Исус рече к народу и ученицима својим Matthew 23:2 Говорећи: На Мојсијеву столицу седоше књижевници и фарисеји. Matthew 23:3 Све дакле што вам кажу да држите, држите и творите; али шта они чине не чините; јер говоре а не чине. Matthew 23:4 Него вежу бремена тешка и незгодна за ношење, и товаре на плећа људска; а прстом својим неће да их прихвате. Matthew 23:5 А сва дела своја чине да их виде људи: раширују своје амајлије, и граде велике скуте на хаљинама својим. Matthew 23:6 И траже зачеље на гозбама и прва места по зборницама, Matthew 23:7 И да им се клања по улицама, и да их људи зову: Рави! Рави! Matthew 23:8 А ви се не зовите Рави; јер је у вас један Рави Христос, а ви сте сви браћа. Matthew 23:9 И оцем не зовите никога на земљи; јер је у вас један Отац који је на небесима. Matthew 23:10 Нити се зовите Учитељи; јер је у вас један учитељ Христос. Matthew 23:11 А највећи између вас да вам буде слуга. Matthew 23:12 Јер који се подиже, понизиће се, а који се понижује, подигнуће се. Matthew 23:13 Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што затварате царство небеско од људи; јер ви не улазите нити дате да улазе који би хтели. Matthew 23:14 Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Matthew 23:15 Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што проходите море и земљу да би присвојили једног, и кад га присвојите, чините га сином пакленим, удвоје већим од себе. Matthew 23:16 Тешко вама вође слепе који говорите: Ако се ко куне црквом ништа је; а ако се ко куне златом црквеним крив је. Matthew 23:17 Будале слепе! Шта је веће, или злато, или црква која злато освети. Matthew 23:18 И ако се ко куне олтаром ништа је то, а који се куне даром који је на њему крив је Matthew 23:19 Будале слепе! Шта је веће, или дар, или олтар који дар освети? Matthew 23:20 Који се дакле куне олтаром, куне се њим и свим што је на њему. Matthew 23:21 И који се куне црквом, куне се њом и Оним што живи у њој. Matthew 23:22 И који се куне небом, куне се престолом Божјим и Оним који седи на њему. Matthew 23:23 Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што дајете десетак од метвице и од копра и од кима, а остависте шта је најпретежније у закону: правду и милост и веру; а ово је требало чинити и оно не остављати. Matthew 23:24 Вође слепе који оцеђујете комарца а камилу прождирете. Matthew 23:25 Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери што чистите споља чашу и зделу а изнутра су пуне грабежа и неправде. Matthew 23:26 Фарисеју слепи! Очисти најпре изнутра чашу и зделу да буду и споља чисте. Matthew 23:27 Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као окречени гробови, који се споља виде лепи а унутра су пуни костију мртвачких и сваке нечистоте. Matthew 23:28 Тако и ви споља се показујете људима праведни, а изнутра сте пуни лицемерја и безакоња. Matthew 23:29 Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што зидате гробове пророцима и красите раке праведника, Matthew 23:30 И говорите: Да смо ми били у време својих отаца, не бисмо с њима пристали у крв пророка. Matthew 23:31 Тим само сведочите за себе да сте синови оних који су побили пророке. Matthew 23:32 И ви допуните меру отаца својих. Matthew 23:33 Змије, породи аспидини! Како ћете побећи од пресуде у огањ паклени? Matthew 23:34 Зато ево ја ћу к вама послати пророке и премудре и књижевнике; и ви ћете једне побити и распети а једне бити по зборницама својим и гонити од града до града, Matthew 23:35 Да дође на вас сва крв праведна што је проливена на земљи од крви Авеља праведног до крви Зарије сина Варахијиног, кога убисте међу црквом и олтаром. Matthew 23:36 Заиста вам кажем да ће ово све доћи на род овај. Matthew 23:37 Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! Колико пута хтех да скупим чеда твоја као што кокош скупља пилиће своје под крила и не хтесте! Matthew 23:38 Ето ће вам се оставити ваша кућа пуста. Matthew 23:39 Јер вам кажем: Нећете мене видети одселе док не кажете: Благословљен који иде у име Господње. Matthew 24:0 Matthew 24:1 И изишавши Исус иђаше од цркве, и приступише к Њему ученици Његови да Му покажу грађевину црквену. Matthew 24:2 А Исус рече им: Не видите ли све ово? Заиста вам кажем: неће остати овде ни камен на камену који се неће разметнути. Matthew 24:3 А кад сеђаше на гори Маслинској приступише к Њему ученици насамо говорећи: Кажи нам кад ће то бити? И какав је знак Твог доласка и краја века? Matthew 24:4 И одговарајући Исус рече им: Чувајте се да вас ко не превари. Matthew 24:5 Јер ће многи доћи у име моје говорећи: Ја сам Христос. И многе ће преварити. Matthew 24:6 Чућете ратове и гласове о ратовима. Гледајте да се не уплашите; јер треба да то све буде, али није још тада крај. Matthew 24:7 Јер ће устати народ на народ и царство на царство; и биће глади и помори, и земља ће се трести по свету. Matthew 24:8 А то је све почетак страдања. Matthew 24:9 Тада ће вас предати на муке, и побиће вас, и сви ће народи омрзнути на вас имена мог ради. Matthew 24:10 И тада ће се многи саблазнити, и друг друга издаће, и омрзнуће друг на друга. Matthew 24:11 И изићи ће многи лажни пророци и превариће многе. Matthew 24:12 И што ће се безакоње умножити, охладнеће љубав многих. Matthew 24:13 Али који претрпи до краја благо њему. Matthew 24:14 И проповедиће се ово јеванђеље о царству по свему свету за сведочанство свим народима. И тада ће доћи последак. Matthew 24:15 Кад дакле угледате мрзост опустошења, о којој говори пророк Данило, где стоји на месту светом (који чита да разуме): Matthew 24:16 Тада који буду у Јудеји нека беже у горе; Matthew 24:17 И који буде на крову да не силази узети шта му је у кући; Matthew 24:18 И који буде у пољу да се не врати натраг да узме хаљине своје. Matthew 24:19 А тешко труднима и дојилицама у те дане. Matthew 24:20 Него се молите Богу да не буде бежан ваша у зиму ни у суботу; Matthew 24:21 Јер ће бити невоља велика каква није била од постања света досад нити ће бити; Matthew 24:22 И да се они дани не скрате, нико не би остао; али избраних ради скратиће се дани они. Matthew 24:23 Тада ако вам ко каже: Ево овде је Христос или онде, не верујте. Matthew 24:24 Јер ће изићи лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке велике и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и изабране. Matthew 24:25 Ето вам казах унапред. Matthew 24:26 Ако вам дакле кажу: Ево га у пустињи, не излазите; ево га у собама, не верујте. Matthew 24:27 Јер као што муња излази од истока и показује се до запада, такав ће бити долазак Сина човечијег. Matthew 24:28 Јер где је стрвина онамо ће се и орлови купити. Matthew 24:29 И одмах ће по невољи дана тих сунце помрчати, и месец своју светлост изгубити, и звезде с неба спасти, и силе небеске покренути се. Matthew 24:30 И тада ће се показати знак Сина човечијег на небу; и тада ће проплакати сва племена на земљи; и угледаће Сина човечијег где иде на облацима небеским са силом и славом великом. Matthew 24:31 И послаће анђеле своје с великим гласом трубним; и сабраће избране Његове од четири ветра, од краја до краја небеса. Matthew 24:32 Од смокве научите се причи: кад се већ њене гране помладе и улистају, знате да је близу лето. Matthew 24:33 Тако и ви кад видите све ово, знајте да је близу код врата. Matthew 24:34 Заиста вам кажем: овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде. Matthew 24:35 Небо и земља проћи ће, али речи моје неће проћи. Matthew 24:36 А о дану том и часу нико не зна, ни анђели небески, до Отац мој сам. Matthew 24:37 Јер као што је било у време Нојево тако ће бити и долазак Сина човечијег. Matthew 24:38 Јер као што пред потопом јеђаху и пијаху, жењаху се и удаваху до оног дана кад Ноје уђе у ковчег, Matthew 24:39 И не осетише док не дође потоп и однесе све; тако ће бити и долазак Сина човечијег. Matthew 24:40 Тада ће бити два на њиви; један ће се узети, а други ће се оставити. Matthew 24:41 Две ће млети на жрвњевима; једна ће се узети, а друга ће се оставити. Matthew 24:42 Стражите дакле, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш. Matthew 24:43 Али ово знајте: кад би знао домаћин у које ће време доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати кућу своју. Matthew 24:44 Зато и ви будите готови; јер у који час не мислите доћи ће Син човечији. Matthew 24:45 Ко је дакле тај верни и мудри слуга ког је поставио господар његов над својим домашњима да им даје храну на оброк? Matthew 24:46 Благо том слузи ког дошавши господар његов нађе да извршује тако. Matthew 24:47 Заиста вам кажем: поставиће га над свим имањем својим. Matthew 24:48 Ако ли тај рђави слуга рече у срцу свом: Неће мој господар још задуго доћи; Matthew 24:49 И почне бити своје другаре, и јести и пити с пијаницама; Matthew 24:50 Доћи ће господар тог слуге у дан у који се не нада, и у час кад не мисли. Matthew 24:51 И расећи ће га напола, и даће му плату као и лицемерима; онде ће бити плач и шкргут зуба. Matthew 25:0 Matthew 25:1 Тада ће бити царство небеско као десет девојака које узеше жишке своје и изиђоше на сусрет женику. Matthew 25:2 Пет од њих беху мудре, а пет луде. Matthew 25:3 И луде узевши жишке своје не узеше са собом уља. Matthew 25:4 А мудре узеше уље у судовима са жишцима својим. Matthew 25:5 А будући да женик одоцни, задремаше све, и поспаше. Matthew 25:6 А у поноћи стаде вика: Ето женика где иде, излазите му на сусрет. Matthew 25:7 Тада усташе све девојке оне и украсише жишке своје. Matthew 25:8 А луде рекоше мудрима: Дајте нам од уља свог, јер наши жишци хоће да се угасе. Matthew 25:9 А мудре одговорише говорећи: Да не би недостало и нама и вама, боље је идите к трговцима и купите себи. Matthew 25:10 А кад оне отидоше да купе, дође женик, и готове уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата. Matthew 25:11 А после дођоше и оне друге девојке говорећи: Господару! Господару! Отвори нам. Matthew 25:12 А Он одговарајући рече им: Заиста вам кажем: не познајем вас. Matthew 25:13 Стражите дакле, јер не знате дан ни час у који ће Син човечији доћи. Matthew 25:14 Јер као што човек полазећи дозва слуге своје и предаде им благо своје; Matthew 25:15 И једном, дакле, даде пет таланата, а другом два, а трећем један, сваком према његовој моћи; и отиде одмах. Matthew 25:16 А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата. Matthew 25:17 Тако и онај што прими два доби и он још два. Matthew 25:18 А који прими један отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара свог. Matthew 25:19 А по дугом времену дође господар тих слуга, и стаде се рачунати с њима. Matthew 25:20 И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи: Господару! Предао си ми пет таланата; ево још пет таланата ја сам добио с њима. Matthew 25:21 А господар његов рече му: Добро, слуго добри и верни! У малом био си ми веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свог. Matthew 25:22 А приступивши и онај што је примио два таланта рече: Господару! Предао си ми два таланта; ево још два таланта ја сам добио с њима. Matthew 25:23 А господар његов рече му: Добро, слуго добри и верни! У малом био си ми веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свог. Matthew 25:24 А приступивши и онај што је примио један таланат рече: Господару! Знао сам да си ти тврд човек: жњеш где ниси сејао, и купиш где ниси вејао; Matthew 25:25 Па се побојах и отидох те сакрих таланат твој у земљу; и ево ти своје. Matthew 25:26 А господар његов одговарајући рече му: Зли и лењиви слуго! Знао си да ја жњем где нисам сејао, и купим где нисам вејао: Matthew 25:27 Требало је дакле моје сребро да даш трговцима; и ја дошавши узео бих своје с добитком. Matthew 25:28 Узмите дакле од њега таланат, и подајте оном што има десет таланата. Matthew 25:29 Јер сваком који има, даће се, и претећи ће му; а од оног који нема, и шта има узеће се од њега. Matthew 25:30 И неваљалог слугу баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба. Matthew 25:31 А кад дође Син човечији у слави својој и сви свети анђели с Њиме, онда ће сести на престолу славе своје. Matthew 25:32 И сабраће се пред Њим сви народи, и разлучиће их између себе као пастир што разлучује овце од јараца. Matthew 25:33 И поставиће овце с десне стране себи, а јарце с леве. Matthew 25:34 Тада ће рећи цар онима што Му стоје с десне стране: ходите благословени Оца мог; примите царство које вам је приправљено од постања света. Matthew 25:35 Јер огладнех, и дасте ми да једем; ожеднех, и напојисте ме; гост бејах, и примисте ме; Matthew 25:36 Го бејах, и оденусте ме; болестан бејах, и обиђосте ме; у тамници бејах, и дођосте к мени. Matthew 25:37 Тада ће Му одговорити праведници говорећи: Господе! Кад Те видесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо? Matthew 25:38 Кад ли Те видесмо госта, и примисмо? Или гола, и оденусмо? Matthew 25:39 Кад ли Те видесмо болесна или у тамници, и дођосмо к Теби? Matthew 25:40 И одговарајући цар рећи ће им: Заиста вам кажем: кад учинисте једном од ове моје најмање браће, мени учинисте. Matthew 25:41 Тада ће рећи и онима што Му стоје с леве стране: Идите од мене проклети у огањ вечни приправљен ђаволу и анђелима његовим. Matthew 25:42 Јер огладнех, и не дадосте ми да једем; ожеднех, и не напојисте ме; Matthew 25:43 Гост бејах, и не примисте ме; го бејах, и не оденусте ме; болестан и у тамници бејах, и не обиђосте ме. Matthew 25:44 Тада ће Му одговорити и они говорећи: Господе! Кад Те видесмо гладна или жедна, или госта или гола, или болесна или у тамници, и не послужисмо Те? Matthew 25:45 Тада ће им одговорити говорећи: Заиста вам кажем: кад не учинисте једном од ове моје мале браће, ни мени не учинисте. Matthew 25:46 И ови ће отићи у муку вечну, а праведници у живот вечни. Matthew 26:0 Matthew 26:1 И кад сврши Исус речи ове, рече ученицима својим: Matthew 26:2 Знате да ће до два дана бити пасха, и Сина човечијег предаће да се разапне. Matthew 26:3 Тада скупише се главари свештенички и књижевници и старешине народне у двор поглавара свештеничког по имену Кајафе; Matthew 26:4 И световаше се како би Исуса из преваре ухватили и убили. Matthew 26:5 И говораху: Али не о празнику, да се не би народ побунио. Matthew 26:6 А кад Исус беше у Витанији у кући Симона губавог, Matthew 26:7 Приступи к Њему жена са скленицом мира многоценог, и изли на главу Његову кад сеђаше за трпезом. Matthew 26:8 А кад видеше то ученици Његови, расрдише се говорећи: Зашто се чини таква штета? Matthew 26:9 Јер се могло ово продати скупо и новци дати сиромасима. Matthew 26:10 А кад разуме Исус, рече им: Шта сметате жену? Она учини добро дело на мени. Matthew 26:11 Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда. Matthew 26:12 А она изливши миро ово на тело моје за укоп ме приготови. Matthew 26:13 Заиста вам кажем: где се год успроповеда ово јеванђеље по свему свету, казаће се и то за спомен њен што учини она. Matthew 26:14 Тада један од дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде ка главарима свештеничким, Matthew 26:15 И рече: Шта ћете ми дати да вам га издам? А они му обрекоше тридесет сребрника. Matthew 26:16 И отада тражаше згоду да Га изда. Matthew 26:17 А у први дан пресних хлебова приступише ученици к Исусу говорећи: Где ћеш да ти зготовимо пасху да једеш? Matthew 26:18 А Он рече: Идите у град к томе и томе, и кажите му: Учитељ каже: време је моје близу, у тебе ћу да учиним пасху с ученицима својим. Matthew 26:19 И учинише ученици како им заповеди Исус, и уготовише пасху. Matthew 26:20 А кад би увече, седе за трпезу са дванаесторицом. Matthew 26:21 И кад јеђаху рече им: Заиста вам кажем: један између вас издаће ме. Matthew 26:22 И забринувши се врло почеше сваки говорити Му: Да нисам ја, Господе? Matthew 26:23 А Он одговарајући рече: Који умочи са мном руку у зделу онај ће ме издати. Matthew 26:24 Син човечији дакле иде као што је писано за Њега; али тешко оном човеку који изда Сина човечијег; боље би му било да се није ни родио онај човек. Matthew 26:25 А Јуда, издајник Његов, одговарајући рече: Да нисам ја, рави? Рече му: Ти каза. Matthew 26:26 И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје. Matthew 26:27 И узе чашу и давши хвалу даде им говорећи: Пијте из ње сви; Matthew 26:28 Јер је ово крв моја новог завета која ће се пролити за многе ради отпуштења греха. Matthew 26:29 Кажем вам пак да нећу одсад пити од овог рода виноградског до оног дана кад ћу пити с вама новог у царству Оца свог. Matthew 26:30 И отпојавши хвалу изиђоше на гору Маслинску. Matthew 26:31 Тада рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер у писму стоји: Ударићу пастира и овце од стада разбежаће се. Matthew 26:32 А по васкрсењу свом ја идем пред вама у Галилеју. Matthew 26:33 А Петар рече Му: Ако се и сви саблазне о тебе ја се нећу никад саблазнити. Matthew 26:34 Рече му Исус: Заиста ти кажем: ноћас док петао не запева три пута ћеш ме се одрећи. Matthew 26:35 Рече Њему Петар: Да бих знао и умрети с Тобом нећу Те се одрећи. Тако и сви ученици рекоше. Matthew 26:36 Тада дође Исус с њима у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима: Седите ту док ја идем тамо да се помолим Богу. Matthew 26:37 И узевши Петра и оба сина Зеведејева забрину се и поче тужити. Matthew 26:38 Тада рече им Исус: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и стражите са мном. Matthew 26:39 И отишавши мало паде на лице своје молећи се и говорећи: Оче мој! Ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу него како Ти. Matthew 26:40 И дошавши к ученицима нађе их где спавају, и рече Петру: Зар не могосте један час постражити са мном? Matthew 26:41 Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан, али је тело слабо. Matthew 26:42 Опет по други пут отиде и помоли се говорећи: Оче мој! Ако ме не може чаша ова мимоићи да је не пијем, нека буде воља Твоја. Matthew 26:43 И дошавши нађе их опет где спавају; јер им беху очи отежале. Matthew 26:44 И оставивши их отиде опет и трећи пут те се помоли говорећи оне исте речи. Matthew 26:45 Тада дође к ученицима својим и рече им: Једнако спавате и почивате; ево се приближи час, и Син човечији предаје се у руке грешника. Matthew 26:46 Устаните да идемо; ево се приближи издајник мој. Matthew 26:47 И док Он још тако говораше, гле, Јуда, један од дванаесторице, дође, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничких и старешина народних. Matthew 26:48 А издајник Његов даде им знак говорећи: Кога ја целивам онај је; држите га. Matthew 26:49 И одмах приступивши к Исусу рече: Здраво, рави! И целива Га. Matthew 26:50 А Исус рече му: Пријатељу! Шта ћеш ти овде? Тада приступивши дигоше руке на Исуса и ухватише Га. Matthew 26:51 И гле, један од оних што беху са Исусом машивши се руком извади нож свој те удари слугу поглавара свештеничког, и одсече му ухо. Matthew 26:52 Тада рече му Исус: Врати нож свој на место његово; јер сви који се маше за нож од ножа ће изгинути. Matthew 26:53 Или мислиш ти да ја не могу сад умолити Оца свог да ми пошаље више од дванаест легеона анђела? Matthew 26:54 Али како би се испунило шта стоји у писму да ово треба да буде? Matthew 26:55 У тај час рече Исус људима: Као на хајдука изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите, а сваки дан сам код вас седео учећи у цркви, и не ухватисте ме. Matthew 26:56 А ово све би да се збуду писма пророчка. Тада ученици сви оставише Га, и побегоше. Matthew 26:57 И они што ухватише Исуса одведоше Га поглавару свештеничком, Кајафи, где се књижевници и старешине сабраше. Matthew 26:58 А Петар иђаше за Њим издалека до двора поглавара свештеничког и ушавши унутра седе са слугама да види свршетак. Matthew 26:59 А главари свештенички и старешине и сав сабор тражаху лажна сведочанства на Исуса да би Га убили; Matthew 26:60 И не нађоше; и премда многи лажни сведоци долазише, не нађоше. Најпосле дођоше два лажна сведока, Matthew 26:61 И рекоше: Он је казао: Ја могу развалити цркву Божју и за три дана начинити је. Matthew 26:62 И уставши поглавар свештенички рече Му: Зар ништа не одговараш што ови на тебе сведоче? Matthew 26:63 А Исус је ћутао. И поглавар свештенички одговарајући рече Му: Заклињем те живим Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос син Божји? Matthew 26:64 Рече му Исус: Ти каза. Али ја вам кажем: одселе ћете видети Сина човечијег где седи с десне стране силе и иде на облацима небеским. Matthew 26:65 Тада поглавар свештенички раздре хаљине своје говорећи: Хули на Бога; шта нам требају више сведоци? Ево сад чусте хулу његову. Matthew 26:66 Шта мислите? А они одговарајући рекоше: Заслужио је смрт. Matthew 26:67 Тада пљунуше Му у лице, и ударише Га по лицу, а једни Му даше и приушке Matthew 26:68 Говорећи: Прореци нам, Христе, ко те удари? Matthew 26:69 А Петар сеђаше напољу на двору, и приступи к њему једна слушкиња говорећи: и ти си био с Исусом Галилејцем. Matthew 26:70 А он се одрече пред свима говорећи: Не знам шта говориш. Matthew 26:71 А кад изиђе к вратима угледа га друга, и рече онима што беху онде: и овај беше са Исусом Назарећанином. Matthew 26:72 Он опет одрече се клетвом: Не знам тог човека. Matthew 26:73 А мало потом приступише они што стајаху и рекоше Петру: Ваистину и ти си од њих; јер те и говор твој издаје. Matthew 26:74 Тада се поче клети и преклињати да не зна тог човека. И одмах запева петао. Matthew 26:75 И опомену се Петар речи Исусове што му је рекао: Док петао не запева три пута ћеш ме се одрећи. И изашавши напоље плака горко. Matthew 27:0 Matthew 27:1 А кад би ујутру, учинише веће сви главари свештенички и старешине народне за Исуса да Га погубе. Matthew 27:2 И свезавши Га одведоше, и предаше Га Понтију Пилату, судији. Matthew 27:3 Тада видевши Јуда издајник Његов да Га осудише раскаја се, и врати тридесет сребрника главарима свештеничким и старешинама Matthew 27:4 Говорећи: Ја сагреших што издадох крв праву. А они рекоше: Шта ми маримо за то? Ти ћеш видети. Matthew 27:5 И бацивши сребрнике у цркви изиђе, и отиде те се обеси. Matthew 27:6 А главари свештенички узевши сребрнике рекоше: Не ваља их метнути у црквену хазну, јер је узето за крв. Matthew 27:7 Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље гостима. Matthew 27:8 Од тога се и прозва она њива крвна њива и до данас. Matthew 27:9 Тада се изврши шта је казао пророк Јеремија говорећи: И узеше тридесет сребрника, цену цењенога кога су ценили синови Израиљеви; Matthew 27:10 И дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ. Matthew 27:11 А Исус стаде пред судијом, и запита Га судија говорећи: Ти ли си цар јудејски? А Исус рече му: Ти кажеш. Matthew 27:12 И кад Га тужаху главари свештенички и старешине, ништа не одговори. Matthew 27:13 Тада рече ми Пилат: Чујеш ли шта на тебе сведоче? Matthew 27:14 И не одговори му ни једну реч тако да се судија дивљаше врло. Matthew 27:15 А о сваком празнику пасхе беше обичај у судије да пусти народу по једног сужња кога они хоће. Matthew 27:16 А тада имаху знатног сужња по имену Варава. Matthew 27:17 И кад се сабраше, рече им Пилат: Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса прозваног Христа? Matthew 27:18 Јер знаше да су Га из зависти предали. Matthew 27:19 А кад сеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: Немој се ти ништа мешати у суд тог праведника, јер сам данас у сну много пострадала њега ради. Matthew 27:20 А главари свештенички и старешине наговорише народ да ишту Вараву, а Исуса да погубе. Matthew 27:21 А судија одговарајући рече им: Кога хоћете од ове двојице да вам пустим? А они рекоше: Вараву. Matthew 27:22 Рече им Пилат: А шта ћу чинити с Исусом прозваним Христом? Рекоше му сви: Да се разапне. Matthew 27:23 Судија пак рече: А какво је зло учинио? А они гласно повикаше говорећи: Да се разапне. Matthew 27:24 А кад виде Пилат да ништа не помаже него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: Ја нисам крив у крви овог праведника: ви ћете видети. Matthew 27:25 И одговарајући сав народ рече: Крв његова на нас и на децу нашу. Matthew 27:26 Тада пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да се разапне. Matthew 27:27 Тада војници судијини узеше Исуса у судницу и скупише на Њ сву чету војника. Matthew 27:28 И свукавши Га обукоше Му скерлетну кабаницу. Matthew 27:29 И оплетавши венац од трња метнуше Му на главу, и дадоше Му трску у десницу; и клекнувши на колена пред Њим ругаху Му се говорећи: Здраво, царе јудејски! Matthew 27:30 И пљунувши на Њ узеше трску и бише Га по глави. Matthew 27:31 И кад Му се наругаше, свукоше с Њега кабаницу, и обукоше Га у хаљине Његове, и поведоше Га да Га разапну. Matthew 27:32 И излазећи нађоше човека из Кирине по имену Симона и натераше га да Му понесе крст. Matthew 27:33 И дошавши на место које се зове Голгота, то јест костурница, Matthew 27:34 Дадоше Му да пије сирће помешано са жучи, и окусивши не хте да пије. Matthew 27:35 А кад Га разапеше, разделише хаљине Његове бацивши коцке; Matthew 27:36 И сеђаху онде те Га чуваху. Matthew 27:37 И метнуше Му више главе кривицу Његову написану: Ово је Исус цар јудејски. Matthew 27:38 Тада распеше с Њиме два хајдука, једног с десне а једног с леве стране. Matthew 27:39 А који пролажаху хуљаху на Њ машући главама својим. Matthew 27:40 И говорећи: Ти који цркву разваљујеш и за три дана начињаш помози сам себи; ако си син Божји, сиђи с крста. Matthew 27:41 А тако и главари свештенички с књижевницима и старешинама подсмевајући се говораху: Matthew 27:42 Другима поможе, а себи не може помоћи. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста па ћемо га веровати. Matthew 27:43 Он се уздао у Бога: нека му помогне сад, ако му је по вољи, јер говораше: Ја сам син Божји. Matthew 27:44 Тако исто и хајдуци разапети с Њим ругаху Му се. Matthew 27:45 А од шестог сата би тама по свој земљи до сата деветог. Matthew 27:46 А око деветог сата повика Исус гласно говорећи: Или! Или! Лама савахтани? То јест: Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио? Matthew 27:47 А неки од оних што стајаху онде чувши то говораху: Овај зове Илију. Matthew 27:48 И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те Га појаше. Matthew 27:49 А остали говораху: Стани да видимо хоће ли доћи Илија да му помогне. Matthew 27:50 А Исус опет повика гласно и испусти душу. Matthew 27:51 И гле, завеса црквена раздре се надвоје од горњег краја до доњег; и земља се потресе, и камење се распаде; Matthew 27:52 И гробови се отворише, и усташе многа тела светих који су помрли; Matthew 27:53 И изашавши из гробова, по васкрсењу Његовом, уђоше у свети град и показаше се многима. Matthew 27:54 А капетан и који с њим чуваху Исуса видевши да се земља тресе и шта би, поплашише се врло говорећи: Заиста овај беше Син Божји. Matthew 27:55 И онде беху и гледаху издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле Му. Matthew 27:56 Међу којима беше Марија Магдалина и Марија мати Јаковљева и Јосијина и мати синова Зеведејевих. Matthew 27:57 А кад би увече, дође човек богат из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такође био ученик Исусов. Matthew 27:58 Овај приступивши к Пилату замоли га за тело Исусово. Тада Пилат заповеди да му даду тело. Matthew 27:59 И узевши Јосиф тело зави Га у платно чисто; Matthew 27:60 И метну Га у нови свој гроб што је био исекао у камену; и наваливши велики камен на врата од гроба отиде. Matthew 27:61 А онде беше Марија Магдалина и друга Марија, и сеђаху према гробу. Matthew 27:62 Сутрадан пак по петку сабраше се главари свештенички и фарисеји код Пилата, Matthew 27:63 И рекоше: Господару! Ми се опоменусмо да овај лажа каза још за живота: После три дана устаћу. Matthew 27:64 Зато заповеди да се утврди гроб до трећег дана да не дођу како ученици његови ноћу и да га не украду и не кажу народу: Уста из мртвих; и биће последња превара гора од прве. Matthew 27:65 Рече им Пилат: Ево вам страже, па идите те утврдите како знате. Matthew 27:66 А они отишавши са стражом утврдише гроб, и запечатише камен. Matthew 28:0 Matthew 28:1 А по вечеру суботном на освитак првог дана недеље дође Марија Магдалина и друга Марија да огледају гроб. Matthew 28:2 И гле, земља се затресе врло; јер анђео Господњи сиђе с неба, и приступивши одвали камен од врата гробних и сеђаше на њему. Matthew 28:3 А лице његово беше као муња, и одело његово као снег. Matthew 28:4 И од страха његовог уздрхташе се стражари, и постадоше као мртви. Matthew 28:5 А анђео одговарајући рече женама: Не бојте се ви; јер знам да Исуса распетог тражите. Matthew 28:6 Није овде: јер устаде као што је казао. Ходите да видите место где је лежао Господ. Matthew 28:7 Па идите брже те кажите ученицима Његовим да је устао из мртвих. И гле, Он ће пред вама отићи у Галилеју; тамо ћете Га видети. Ето ја вам казах. Matthew 28:8 И изишавши брзо из гроба са страхом и радости великом, потекоше да јаве ученицима Његовим. Matthew 28:9 А кад иђаху да јаве ученицима Његовим, и гле, срете их Исус говорећи: Здраво! А оне приступивши ухватише се за ноге Његове и поклонише Му се. Matthew 28:10 Тада рече им Исус: Не бојте се; идите те јавите браћи мојој нека иду у Галилеју; и тамо ће ме видети. Matthew 28:11 А кад иђаху, гле, неки од стражара дођоше у град и јавише главарима свештеничким све што се догодило. Matthew 28:12 И они саставши се са старешинама учинише веће, и дадоше војницима довољно новаца Matthew 28:13 Говорећи: Кажите: Ученици његови дођоше ноћу и украдоше га кад смо ми спавали. Matthew 28:14 И ако то чује судија, ми ћемо њега умирити, и учинити да вама ништа не буде. Matthew 28:15 А они узевши новце учинише као што су научени били. И разгласи се ова реч по Јеврејима и до данас. Matthew 28:16 А једанаест ученика отидоше у Галилеју у гору куда им је казао Исус. Matthew 28:17 И кад Га видеше, поклонише Му се; а једни посумњаше. Matthew 28:18 И приступивши Исус рече им говорећи: Даде ми се свака власт на небу и на земљи. Matthew 28:19 Идите дакле и научите све народе крстећи их ва име Оца и Сина и Светог Духа, Matthew 28:20 Учећи их да све држе што сам вам заповедао; и ево ја сам с вама у све дане до свршетка века. Амин.
Mark 0:0
Mark 1:0 Mark 1:1 Почетак јеванђеља Исуса Христа Сина Божјег. Mark 1:2 Као што стоји у пророку: Ево ја шаљем анђела свог пред лицем Твојим, који ће приправити пут Твој пред Тобом. Mark 1:3 Глас је оног што виче у пустињи: Приправите пут Господњи, поравните стазе Његове. Mark 1:4 Појави се Јован крстећи у пустињи, и проповедајући крштење покајања за опроштење греха. Mark 1:5 И излажаше к њему сва јудејска земља и Јерусалимљани; и крштаваше их све у Јордану реци, и исповедаху грехе своје. Mark 1:6 А Јован беше обучен у камиљу длаку, и имаше појас кожан око себе; и јеђаше скакавце и мед дивљи. Mark 1:7 И проповедаше говорећи: Иде за мном јачи од мене, пред ким ја нисам достојан сагнути се и одрешити ремен на обући Његовој. Mark 1:8 Ја вас крштавам водом, а Он ће вас крстити Духом Светим. Mark 1:9 И у то време дође Исус из Назарета галилејског, и крсти Га Јован у Јордану, Mark 1:10 И одмах излазећи из воде виде небо где се отвори, и Дух као голуб сиђе на Њега. Mark 1:11 И глас дође с неба: Ти си Син мој љубазни који је по мојој вољи. Mark 1:12 И одмах Дух изведе Га у пустињу. Mark 1:13 И би онде у пустињи дана четрдесет, и куша Га сотона, и би са зверињем, и анђели служаху Му. Mark 1:14 А пошто предадоше Јована, дође Исус у Галилеју проповедајући јеванђеље о царству Божјем Mark 1:15 И говорећи: Изађе време и приближи се царство Божје; покајте се и верујте јеванђеље. Mark 1:16 И ходећи покрај мора виде Симона и Андрију, брата његовог, где бацају мреже у море; јер беху рибари. Mark 1:17 И рече им Исус: Хајдете за мном, и учинићу вас ловцима људским. Mark 1:18 И одмах оставивши мреже своје пођоше за Њим. Mark 1:19 И отишавши мало оданде угледа Јакова Зеведејевог, и Јована брата његовог како у лађи крпљаху мреже; Mark 1:20 И одмах позва их; и оставивши оца свог Зеведеја у лађи с најамницима, пођоше за Њим. Mark 1:21 И дођоше у Капернаум; и одмах у суботу ушавши у зборницу учаше. Mark 1:22 И дивише се науци Његовој; јер их учаше као Онај који власт има, а не као књижевници. Mark 1:23 И беше у зборници њиховој човек с духом нечистим, и повика Mark 1:24 Говорећи: Прођи се, шта је Теби до нас, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас погубиш? Знам Те ко си, Светац Божји. Mark 1:25 И запрети му Исус говорећи: Умукни, и изађи из њега. Mark 1:26 И стресе га дух нечисти, и повика гласно, и изађе из њега. Mark 1:27 И уплашише се сви тако да питаху један другог говорећи: Шта је ово? И каква је ово наука нова, да има власт да духовима нечистим заповеда, и слушају Га? Mark 1:28 И оде глас о Њему, одмах, по свој околини галилејској. Mark 1:29 И одмах, изашавши из зборнице, дођоше у дом Симонов и Андријин с Јаковом и Јованом. Mark 1:30 А ташта Симонова лежаше од грознице; и одмах казаше Му за њу. Mark 1:31 И приступивши подиже је узевши је за руку и пусти је грозница одмах, и служаше им. Mark 1:32 А кад би пред вече, пошто сунце зађе, доношаху к Њему све болеснике и бесне. Mark 1:33 И сав град беше се сабрао к вратима. Mark 1:34 И исцели многе болеснике од различних болести, и ђаволе многе истера, и не даде ђаволима да казују да Га познају. Mark 1:35 А ујутру, врло рано уставши, изађе и оде насамо, и онде се мољаше Богу. Mark 1:36 И за Њим потрчаше Симон и који беху с њим. Mark 1:37 И нашавши Га рекоше Му: Траже Те сви. Mark 1:38 И рече им: Хајдемо у оближња села и градове да и тамо проповедим: јер сам ја на то дошао. Mark 1:39 И проповеда по зборницама њиховим по свој Галилеји, и ђаволе изгони. Mark 1:40 И дође к Њему губавац молећи Га и на коленима клечећи пред Њим и рече Му: Ако хоћеш, можеш ме очистити. Mark 1:41 А Исус, пошто се смиловао, пружи руку, и дохвативши га се рече му: Хоћу, очисти се. Mark 1:42 И тек што му то рече, а губа оде с њега, и оста чист. Mark 1:43 И запретивши му одмах истера га, Mark 1:44 И рече му: Гледај да никоме ништа не кажеш, него иди те се покажи свештенику, и принеси за очишћење своје шта је заповедио Мојсије за сведочанство њима. Mark 1:45 А он изашавши поче много проповедати и казивати шта је било тако да Исус не може јавно у град ући, него беше напољу у пустим местима, и долажаху к Њему са свих страна. Mark 2:0 Mark 2:1 И уђе опет у Капернаум после неколико дана; и чу се да је у кући. Mark 2:2 И одмах скупише се многи тако да не могаху ни пред вратима да се збију; и казиваше им реч. Mark 2:3 И дођоше к Њему с одузетим кога су носили четворо. Mark 2:4 И не могући приближити се к Њему од народа открише кућу где Он беше, и прокопавши спустише одар на коме одузети лежаше. Mark 2:5 А Исус видевши веру њихову рече узетоме: Синко! Опраштају ти се греси твоји. Mark 2:6 А онде сеђаху неки од књижевника и помишљаху у срцима својим: Mark 2:7 Шта овај тако хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једног Бога? Mark 2:8 И одмах разумевши Исус духом својим да они тако помишљају у себи, рече им: Што тако помишљате у срцима својим? Mark 2:9 Шта је лакше? Рећи узетоме: Опраштају ти се греси, или рећи: Устани и узми одар свој, и ходи? Mark 2:10 Но да знате да власт има Син човечји на земљи опраштати грехе, (рече узетоме:) Mark 2:11 Теби говорим: устани и узми одар свој, и иди дома. Mark 2:12 И уста одмах, и узевши одар изађе пред свима тако да се сви дивљаху и хваљаху Бога говорећи: Никада тога видели нисмо. Mark 2:13 И изађе опет к мору; и сав народ иђаше к Њему, и учаше их. Mark 2:14 И пролазећи виде Левију Алфејевог где седи на царини, и рече му: Хајде за мном. И уставши оде за Њим. Mark 2:15 И кад сеђаше Исус за трпезом у кући његовој, цариници и грешници многи сеђаху с Њим и с ученицима Његовим: јер их беше много који иђаху за Њим. Mark 2:16 А књижевници и фарисеји видевши Га где једе с цариницима и с грешницима говораху ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима једе и пије? Mark 2:17 И чувши Исус рече им: Не требају здрави лекара него болесни. Ја нисам дошао да дозовем праведнике но грешнике на покајање. Mark 2:18 И беху ученици Јованови и фарисејски који пошћаху; и дођоше и рекоше Му: Зашто ученици Јованови и фарисејски посте, а твоји ученици не посте? Mark 2:19 И рече им Исус: Еда ли могу сватови постити док је женик с њима? Докле год имају са собом женика не могу постити. Mark 2:20 Него ће доћи дани кад ће се отети од њих женик, и тада ће постити, у оне дане. Mark 2:21 И нико не пришива нову закрпу на стару хаљину; иначе ће одадрети нова закрпа од старог, и гора ће рупа бити. Mark 2:22 И нико не сипа ново вино у мехове старе; иначе ново вино продре мехове, и вино се пролије, и мехови пропадну; него ново вино у нове мехове сипати треба. Mark 2:23 И догоди Му се да су ишли у суботу кроз усеве, и ученици Његови тргаху путем класје. Mark 2:24 И фарисеји говораху Му: Гледај, зашто чине у суботу шта не ваља? Mark 2:25 А Он рече им: Нисте ли никад читали шта учини Давид кад му би до невоље и огладне с онима што беху с њим? Mark 2:26 Како уђе у Божју кућу пред Авијатаром поглаваром свештеничким и хлебове постављене поједе којих не беше слободно никоме јести осим свештеницима, и даде их онима који беху с њим? Mark 2:27 И говораше им: Субота је начињена човека ради, а није човек суботе ради. Mark 2:28 Дакле је Господар Син човечји и од суботе. Mark 3:0 Mark 3:1 И уђе опет у зборницу, и онде беше човек са сувом руком. Mark 3:2 И мотраху за Њим неће ли га у суботу исцелити да Га окриве. Mark 3:3 И рече човеку са сувом руком: Стани на средину. Mark 3:4 И рече им: Ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? Душу одржати, или погубити? А они су ћутали. Mark 3:5 И погледавши на њих с гневом од жалости што су им онако срца одрвенила, рече човеку: Пружи руку своју. И пружи; и поста рука здрава као и друга. Mark 3:6 И изашавши фарисеји одмах учинише за Њега веће с Иродовцима како би Га погубили. Mark 3:7 А Исус оде с ученицима својим к мору; и многи народ из Галилеје пође за Њим и из Јудеје; Mark 3:8 И из Јерусалима и из Идумеје и испреко Јордана и од Тира и Сидона мноштво велико чувши шта Он чини дође к Њему. Mark 3:9 И рече ученицима својим да буде лађа у Њега готова због народа, да Му не досађује. Mark 3:10 Јер многе исцели тако да наваљиваху на Њега који беху накажени болестима да Га се дотакну. Mark 3:11 И духови нечисти кад Га виђаху, припадаху к Њему и викаху говорећи: Ти си Син Божји. Mark 3:12 И много им прећаше да Га не прокажу. Mark 3:13 И изиђоше на гору, и дозва које Он хтеше; и дођоше Му. Mark 3:14 И постави дванаесторицу да буду с Њим, и да их пошаље да проповедају, Mark 3:15 И да имају власт да исцељују од болести, и да изгоне ђаволе: Mark 3:16 Првог Симона, и надеде му име Петар; Mark 3:17 И Јакова Зеведејевог и Јована брата Јаковљевог, и надеде им имена Воанергес, које значи Синови грома; Mark 3:18 И Андрију и Филипа и Вартоломија и Матеја и Тому и Јакова Алфејевог и Тадију и Симона Кананита, Mark 3:19 И Јуду Искариотског, који Га и издаде. Mark 3:20 И дођоше у кућу, и сабра се опет народ да не могаху ни хлеба јести. Mark 3:21 И чувши то род Његов изиђоше да Га ухвате; јер говораху да је изван себе. Mark 3:22 А књижевници који беху сишли из Јерусалима говораху: У њему је Веелзевул. Он помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе. Mark 3:23 И дозвавши их говораше им у причама: Како може сотона сотону изгонити? Mark 3:24 И ако се царство само по себи раздели, не може остати царство оно; Mark 3:25 И ако се дом сам по себи раздели, не може остати дом онај; Mark 3:26 И ако сотона устане сам на се и раздели се, не може остати, него ће пропасти. Mark 3:27 Нико не може покућство јакога, ушавши у кућу његову, отети ако најпре јакога не свеже: и онда ће кућу његову опленити. Mark 3:28 Заиста вам кажем: сви греси опростиће се синовима човечјим, и хуљења на Бога, макар каква била: Mark 3:29 А који похули на Духа Светог нема опроштења вавек, него је крив вечном суду. Mark 3:30 Јер говораху: У њему је нечисти дух. Mark 3:31 И дође мати Његова и браћа Његова, и стојећи напољу послаше к Њему да Га зову. Mark 3:32 И сеђаше народ око Њега. И рекоше Му: Ето мати Твоја и браћа Твоја и сестре Твоје напољу питају за Те. Mark 3:33 И одговори им говорећи: Ко је мати моја или браћа моја? Mark 3:34 И погледавши на народ који сеђаше рече: Ево мати моја и браћа моја. Mark 3:35 Јер ко изврши вољу Божју, онај је брат мој и сестра моја и мати моја. Mark 4:0 Mark 4:1 И опет поче учити код мора, и скупише се око Њега људи многи тако да мора ући у лађу, и седети на мору; а народ сав беше на земљи крај мора. Mark 4:2 И учаше их у причама много, и говораше им у науци својој: Mark 4:3 Слушајте: ево изиђе сејач да сеје. Mark 4:4 И кад сејаше, догоди се да једно паде украј пута, и дођоше птице и позобаше га. Mark 4:5 А друго паде на каменито место где не беше много земље; и одмах изниче; јер не беше у дубину земље: Mark 4:6 А кад обасја сунце, увену, и будући да немаше корена, усахну. Mark 4:7 И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе род. Mark 4:8 И друго паде на земљу добру; и даваше род који је напредовао и растао и доносио по тридесет и по шездесет и по сто. Mark 4:9 И рече: Ко има уши да чује нека чује. Mark 4:10 А кад оста сам, запиташе Га који беху с Њим и са дванаесторицом за ову причу. Mark 4:11 И рече им: Вама је дано да знате тајне царства Божјег, а онима напољу све у причама бива; Mark 4:12 Да очима гледају и да не виде, и ушима слушају и да не разумеју; да се како не обрате и да им се не опросте греси. Mark 4:13 И рече им: Зар не разумете ову причу? А како ћете све приче разумети? Mark 4:14 Сејач реч сеје. Mark 4:15 А оно су крај пута, где се сеје реч и кад је чују одмах дође сотона и отме реч посејану у срцима њиховим. Mark 4:16 Тако су и оно што се сеје на каменитим местима, који кад чују реч одмах је приме с радошћу; Mark 4:17 Али немају корена у себи, него су непостојани, па кад буде до невоље или их потерају речи ради, одмах се саблазне. Mark 4:18 А оно су што се у трњу сеје који слушају реч, Mark 4:19 Али бриге овог света и превара богатства и остале сласти уђу и загуше реч, и без рода остане. Mark 4:20 А оно су што се на доброј земљи сеје који слушају реч и примају, и доносе род по тридесет и по шездесет и по сто. Mark 4:21 И говораше им: Еда ли се свећа ужиже да се метне под суд или под одар? А не да се на свећњак метне? Mark 4:22 Јер нема ништа тајно што неће бити јавно; нити има шта сакривено што неће изаћи на видело. Mark 4:23 Ако има ко уши да чује нека чује. Mark 4:24 И говораше им: Памтите шта чујете: каквом мером мерите онаквом ће вам се мерити и дометнуће се вама који слушате. Mark 4:25 Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има. Mark 4:26 И говораше им: Тако је царство Божје као човек кад баци семе у земљу; Mark 4:27 И спава и устаје ноћу и дању; и семе ниче и расте, да не зна он. Mark 4:28 Јер земља сама од себе најпре донесе траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу. Mark 4:29 А кад сазре род, одмах пошаље срп; јер наста жетва. Mark 4:30 И говораше: Какво ћемо казати да је царство Божје? Или у каквој ћемо га причи исказати? Mark 4:31 Оно је као зрно горушичино које кад се посеје у земљу мање је од свих семена на земљи; Mark 4:32 А кад се посеје, узрасте и буде веће од свег поврћа, и пусти гране велике да могу у његовом хладу птице небеске живети. Mark 4:33 И таквим многим причама казиваше им реч, колико могаху слушати. Mark 4:34 А без прича не говораше им ни речи. А ученицима посебно казиваше све. Mark 4:35 И рече им онај дан увече: Хајдемо на оне стране. Mark 4:36 И отпустивши народ узеше Га како беше у лађи; а и друге лађе беху с Њим. Mark 4:37 И постаде велика олуја; и валови тако заливаху у лађу да се већ напуни. Mark 4:38 А Он на крми спаваше на узглављу; и пробудише Га, и рекоше Му: Учитељу! Зар Ти не мариш што гинемо? Mark 4:39 И уставши запрети ветру, и рече мору: Ћути, престани. И утоли ветар, и постаде тишина велика. Mark 4:40 И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере. Mark 4:41 И уплашише се врло, и говораху један другом: Ко је Овај, дакле, да Га и ветар и море слушају? Mark 5:0 Mark 5:1 И дођоше преко мора у околину гадаринску. Mark 5:2 И кад изиђе из лађе, одмах Га срете човек с духом нечистим, Mark 5:3 Који живљаше у гробовима и нико га не могаше свезати ни веригама; Mark 5:4 Јер је много пута био метнут у пута и у вериге, па је искидао вериге и пута изломио; и нико га не могаше укротити. Mark 5:5 И једнако дан и ноћ бављаше се у гробовима и у горама вичући и бијући се камењем. Mark 5:6 А кад виде Исуса из далека, потече и поклони Му се. Mark 5:7 И повикавши гласно рече: Шта је Теби до мене, Исусе Сине Бога Вишњег? Заклињем Те Богом, не мучи ме. Mark 5:8 Јер му говораше: Изађи, душе нечисти, из човека. Mark 5:9 И питаше га: Како ти је име? И одговори Му: Легеон ми је име; јер нас је много. Mark 5:10 И молише Га веома да их не шаље из оне околине. Mark 5:11 А онде по брегу пасло је велико крдо свиња. Mark 5:12 И молише Га сви ђаволи говорећи: Пошаљи нас у свиње да у њих уђемо. Mark 5:13 И допусти им Исус одмах. И изашавши духови нечисти уђоше у свиње; и навали крдо с брега у море; а беше их око две хиљаде: и потопише се у мору. Mark 5:14 А свињари побегоше, и јавише у граду и по селима. И изађоше људи да виде шта је било. Mark 5:15 И дођоше к Исусу, и видеше беснога у коме је био легеон где седи обучен и паметан; и уплашише се. Mark 5:16 А они што су видели казаше им шта би од беснога и од свиња. Mark 5:17 И почеше Га молити да иде из њихових крајева. Mark 5:18 И кад уђе у лађу, мољаше Га онај што је био бесан да буде с Њим. Mark 5:19 А Исус не даде му, већ му рече: Иди кући својој к својима и кажи им шта ти Господ учини, и како те помилова. Mark 5:20 И оде и поче приповедати у Десет градова шта му учини Исус; и сви се дивљаху. Mark 5:21 И кад пређе Исус у лађи опет на оне стране, скупи се народ многи око Њега; и беше крај мора. Mark 5:22 И гле, дође један од старешина зборничких по имену Јаир; и видевши Га паде пред ноге Његове. Mark 5:23 И мољаше Га врло говорећи: Кћи је моја на самрти; да дођеш и да метнеш на њу руке да оздрави и живи. Mark 5:24 И пође с њим; и за Њим иђаше народа много и туркаху Га. Mark 5:25 И жена некаква која је дванаест година боловала од течења крви Mark 5:26 И велику муку поднела од многих лекара, и потрошила све што је имала, и ништа јој нису помогли, него још горе начинили, Mark 5:27 Кад је чула за Исуса, дође у народу састраг, и дотаче се хаљине Његове. Mark 5:28 Јер говораше: Ако се само дотакнем хаљина Његових оздравићу. Mark 5:29 И одмах пресахну извор крви њене, и осети у телу да оздрави од болести. Mark 5:30 И одмах Исус осети у себи силу што изађе из Њега, и обазревши се на народ рече: Ко се то дотаче мојих хаљина? Mark 5:31 И рекоше Му ученици Његови: Видиш народ где Те турка, па питаш: Ко се дотаче мене? Mark 5:32 И Он се обазираше да види ону која то учини. Mark 5:33 А жена уплашивши се дрхташе, и знајући шта јој се догоди, дође и клече пред Њим, и каза Му сву истину. Mark 5:34 А Он рече јој: Кћери! Вера твоја поможе ти; иди с миром, и буди здрава од болести своје. Mark 5:35 Још Он говораше, а дођоше од старешине зборничког говорећи: Кћи твоја умре; што већ трудиш учитеља? Mark 5:36 А Исус одмах чувши реч што рекоше рече старешини: Не бој се, само веруј. Mark 5:37 И не даде за собом ићи никоме осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљевог. Mark 5:38 И дође у кућу старешине зборничког, и виде вреву и плач и јаук велики. Mark 5:39 И ушавши рече им: Шта сте узаврели те плачете? Девојка није умрла, него спава. Mark 5:40 И подсмеваху Му се. А Он истеравши све узе оца девојчиног и матер и који беху с Њим, и уђе где лежаше девојка. Mark 5:41 И узевши девојку за руку рече јој: Талита куми, које значи: Девојко, теби говорим, устани. Mark 5:42 И одмах уста девојка и хођаше; а беше од дванаест година. И зачудише се чудом великим. Mark 5:43 И запрети им врло да нико не дозна за то, и рече: Подајте јој нек једе. Mark 6:0 Mark 6:1 И изађе оданде, и дође на своју постојбину; и за Њим идоше ученици Његови. Mark 6:2 И кад дође субота, поче учити у зборници. И многи који слушаху, дивљаху се говорећи: Откуд овоме то? И каква му је премудрост дана? И чудеса таква рукама његовим чине се? Mark 6:3 Није ли ово дрводеља, син Маријин, а брат Јаковљев и Јосијин и Јудин и Симонов? И нису ли сестре његове овде међу нама? И саблажњаваху се о Њега. Mark 6:4 А Исус рече им: Нигде није пророк без части до на постојбини својој и у роду и у дому свом. Mark 6:5 И не могаше онде ни једно чудо да учини, осим што мало болесника исцели метнувши на њих руке. Mark 6:6 И чудио се неверству њиховом. И иђаше по околним селима и учаше. Mark 6:7 И дозва дванаесторицу, и поче их слати два и два, и даваше им власт над духовима нечистим. Mark 6:8 И заповеди им да ништа не узимају на пут осим једног штапа: ни торбе ни хлеба ни новаца у појасу; Mark 6:9 Него обувени у опанке, и не облачећи две хаљине. Mark 6:10 И рече им: Где уђете у дом онде останите док не изађете оданде. Mark 6:11 И ако вас ко не прими и не послуша вас, излазећи оданде отресите прах с ногу својих за сведочанство њима. Заиста вам кажем: лакше ће бити Содому и Гомору у дан страшног суда него граду оном. Mark 6:12 И отишавши проповедаху да се треба кајати; Mark 6:13 И ђаволе многе изгоњаху; и мазаху уљем многе болеснике; и исцељиваху. Mark 6:14 И зачу цар Ирод за Исуса (јер Његово име беше се разгласило), и рече: Јован крститељ из мртвих уста, зато чини чудеса. Mark 6:15 Други говораху: То је Илија. А други говораху: То је пророк или као који од пророка. Mark 6:16 А кад чу Ирод, рече: То је Јован кога сам ја посекао, он уста из мртвих. Mark 6:17 Јер овај Ирод посла те ухватише Јована, и свезавши баци га у тамницу Иродијаде ради, жене Филипа брата свог, јер се ожени њом. Mark 6:18 Јер Јован говораше Ироду: Не можеш ти имати жене брата свог. Mark 6:19 А Иродијада расрди се на њега, и хтеде да га убије, али не могаше. Mark 6:20 Јер се Ирод бојаше Јована знајући га да је човек праведан и свет, и чуваше га; и много којешта чињаше како му он рече, и радо га слушаше. Mark 6:21 И догоди се дан згодан, кад Ирод на дан свог рођења даваше вечеру кнезовима својим и војводама и старешинама галилејским. Mark 6:22 И ушавши кћи Иродијадина и игравши и угодивши Ироду и гостима његовим рече цар девојци: Ишти у мене шта год хоћеш, и даћу ти. Mark 6:23 И закле јој се: Шта год заиштеш у мене даћу ти, да би било и до пола царства мог. Mark 6:24 А она изашавши рече матери својој: Шта ћу искати? А она рече: Главу Јована крститеља. Mark 6:25 И одмах ушавши брзо к цару заиска говорећи: Хоћу да ми даш, сад на кругу, главу Јована крститеља. Mark 6:26 И забрину се цар, али клетве ради и гостију својих не хте јој одрећи. Mark 6:27 И одмах посла цар џелата, и заповеди да донесе главу његову. Mark 6:28 А он отишавши посече га у тамници, и донесе главу његову на кругу, и даде девојци, а девојка даде је матери својој. Mark 6:29 И чувши ученици његови дођоше и узеше тело његово, и метнуше га у гроб. Mark 6:30 И скупише се апостоли к Исусу, и јавише Му све и шта учинише и шта људе научише. Mark 6:31 И рече им: Дођите ви сами насамо, и почините мало. Јер их беше много који долазе и одлазе, и не имаху кад ни јести. Mark 6:32 И одоше на лађи у пусто место сами. Mark 6:33 И видеше их људи кад иђаху, и познаше их многи, и пешице из свих градова стецаху се онамо, и престигоше их, и скупише се око Њега. Mark 6:34 И изашавши Исус виде народ многи, и сажали Му се, јер беху као овце без пастира; и поче их учити много. Mark 6:35 И кад би већ пред ноћ, приступише к Њему ученици Његови говорећи: Пусто је место, а већ је касно; Mark 6:36 Отпусти их нека иду у околна села и паланке да купе себи хлеба; јер немају шта јести. Mark 6:37 А Он одговарајући рече им: Дајте им ви нека једу. А они рекоше: Једино да идемо да купимо за двеста гроша хлеба, па да им дамо да једу? Mark 6:38 А Он им рече: Колико хлебова имате? Идите и видите. И видевши рекоше: Пет хлебова и две рибе. Mark 6:39 И заповеди им да их посаде све на гомиле по зеленој трави. Mark 6:40 И посадише се на гомиле по сто и по педесет. Mark 6:41 И узевши оних пет хлебова и две рибе погледа на небо, и благослови, па преломи хлебове, и даде ученицима својим да метну испред њих; и оне две рибе раздели свима. Mark 6:42 И једоше сви, и наситише се. Mark 6:43 И накупише комада дванаест котарица пуних и од риба. Mark 6:44 А беше оних што су јели хлебове око пет хиљада људи. Mark 6:45 И одмах натера ученике своје да уђу у лађу и да иду напред на оне стране у Витсаиду док Он отпусти народ. Mark 6:46 И отпустивши их оде на гору да се помоли Богу. Mark 6:47 И увече беше лађа насред мора, а Он сам на земљи. Mark 6:48 И виде их где се муче веслајући: јер им беше противан ветар. И око четврте страже ноћне дође к њима идући по мору; и хтеде да их мимоиђе. Mark 6:49 А они видевши Га где иде по мору мишљаху да је утвара, и повикаше; Mark 6:50 Јер Га сви видеше и поплашише се. И одмах проговори с њима, и рече им: Не бојте се, ја сам, не плашите се. Mark 6:51 И уђе к њима у лађу, и утоли ветар; и врло се уплашише, и дивљаху се. Mark 6:52 Јер их не научише хлебови; јер се беше срце њихово окаменило. Mark 6:53 И прешавши дођоше у земљу генисаретску; и стадоше у крај. Mark 6:54 И кад изађоше из лађе, одмах Га познаше људи. Mark 6:55 И оптрчавши сав онај крај, почеше на одрима доносити болеснике где су чули да је Он. Mark 6:56 И куд год иђаше у села или у градове или у паланке, на раскршћима метаху болеснике и мољаху Га да се барем скута од хаљине Његове дотакну: и оздрављаху сви који Га се дотицаху. Mark 7:0 Mark 7:1 И скупише се око Њега фарисеји и неки од књижевника који беху дошли из Јерусалима Mark 7:2 И видевши неке од ученика Његових да нечистим, то јест, неумивеним рукама једу хлеб, укорише их. Mark 7:3 Јер фарисеји и сви Јевреји, не једу док не умију руке до лаката, држећи се оног што им је остало од старих; Mark 7:4 И кад дођу с пазара, не једу док се не умију; и још много има што су примили те држе: перу чаше и жбанове и котлове и клупе. Mark 7:5 А потом питаху Га фарисеји и књижевници: Зашто ученици твоји не живе као што нам је остало од старих, него једу хлеб неумивеним рукама? Mark 7:6 А Он одговарајући рече им: Добро је пророковао Исаија за вас лицемере, као што је писано: Ови људи уснама ме поштују, а срце њихово далеко стоји од мене. Mark 7:7 Но залуду ме поштују учећи наукама, заповестима људским. Mark 7:8 Јер остависте заповести Божје, а држите обичаје људске, прање жбанова и чаша; и друга многа таква чините. Mark 7:9 И рече им: Добро укидате заповест Божју да свој обичај сачувате. Mark 7:10 Јер Мојсије рече: Поштуј оца свог и матер своју; и: Који опсује оца или матер смрћу да умре. Mark 7:11 А ви кажете: Ако каже човек оцу или матери: Корван, то јесте: прилог је чим бих ти ја могао помоћи. Mark 7:12 И тако не дате му ништа учинити, оцу свом или матери својој, Mark 7:13 Укидајући реч Божју својим обичајем који сте поставили; и овако много којешта чините. Mark 7:14 И дозвавши сав народ рече им: Послушајте мене сви, и разумите. Mark 7:15 Ништа нема што би човека могло опоганити да уђе споља у њега, него што излази из њега оно је што погани човека. Mark 7:16 Ако ко има уши да чује нека чује. Mark 7:17 И кад дође од народа у кућу питаху Га ученици Његови за причу. Mark 7:18 И рече им: Зар сте и ви тако неразумни? Не разумете ли да шта год у човека споља улази не може га опоганити? Mark 7:19 Јер му не улази у срце него у трбух; и излази напоље чистећи сва јела. Mark 7:20 Још рече: Шта излази из човека оно погани човека; Mark 7:21 Јер изнутра, из срца људског, излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства, Mark 7:22 Крађе, лакомства, пакости, злоће, лукавство, срамоте, зло око, хуљење на Бога, понос, безумље. Mark 7:23 Сва ова зла изнутра излазе, и погане човека. Mark 7:24 И уставши оданде оде у крајеве тирске и сидонске, и ушавши у кућу хтеде да нико не чује за Њ; и не може се сакрити. Mark 7:25 Јер чувши за Њ жена што у њеној кћери беше дух нечисти, дође и паде к ногама Његовим. Mark 7:26 А жена та беше Гркиња родом Сирофиничанка, и мољаше Га да истера ђавола из кћери њене. Mark 7:27 А Исус рече јој: Стани да се најпре деца нахране; јер није право узети хлеб од деце и бацити псима. Mark 7:28 А она одговарајући рече Му: Да, Господе; али и пси под трпезом једу од мрва детињих. Mark 7:29 И рече јој: За ту реч иди; изађе ђаво из кћери твоје. Mark 7:30 И дошавши кући нађе да је ђаво изашао, и кћи лежаше на одру. Mark 7:31 И опет изађе Исус из крајева тирских и сидонских и дође на море галилејско у крајеве десетоградске. Mark 7:32 И доведоше к Њему глувог и мутавог, и мољаху Га да метне на њ руку. Mark 7:33 И узевши га из народа насамо метну прсте своје у уши његове, и пљунувши дохвати се језика његовог; Mark 7:34 И погледавши на небо уздахну, и рече му: Ефата, то јесте: Отвори се. Mark 7:35 И одмах му се отворише уши, и разреши се свеза језика његовог и говораше лепо. Mark 7:36 И запрети им да никоме не казују; али што им више Он забрањиваше они још више разглашаваху. Mark 7:37 И врло се дивљаху говорећи: Све добро чини; и глуве чини да чују и неме да говоре. Mark 8:0 Mark 8:1 У то време, кад беше врло много народа и не имаху шта јести, дозва Исус ученике своје и рече им: Mark 8:2 Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају ништа јести. Mark 8:3 И ако их отпустим гладне кућама њиховим, ослабиће на путу; јер су многи од њих дошли издалека. Mark 8:4 И одговорише Му ученици Његови: Откуда ћемо узети хлеба овде у пустињи да их нахранимо? Mark 8:5 И запита их: Колико имате хлебова? А они казаше: Седам. Mark 8:6 И заповеди народу да поседају по земљи; и узевши оних седам хлебова и хвалу давши, преломи, и даде ученицима својим да раздаду; и раздадоше народу. Mark 8:7 И имаху мало рибица; и њих благословивши рече да и њих раздаду. Mark 8:8 И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица. Mark 8:9 А оних што су јели беше око четири хиљаде. И отпусти их. Mark 8:10 И одмах уђе у лађу с ученицима својим, и дође у околине далманутске. Mark 8:11 И изађоше фарисеји, и почеше се препирати с Њим, и кушајући Га искаху од Њега знак с неба. Mark 8:12 И уздахнувши духом својим рече: Зашто род овај знак тражи? Заиста вам кажем: неће се дати роду овоме знак. Mark 8:13 И оставивши их уђе опет у лађу, и оде на оне стране. Mark 8:14 И заборавише ученици Његови узети хлеба, и немаху са собом у лађи до један хлеб. Mark 8:15 И заповедаше им говорећи: Гледајте, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродовог. Mark 8:16 И мишљаху, један другом говорећи: То је што хлеба немамо. Mark 8:17 И разумевши Исус рече им: Шта мислите што хлеба немате? Зар још не осећате, нити разумете? Зар је још окамењено срце ваше? Mark 8:18 Очи имате и не видите? Уши имате и не чујете? И не памтите ли Mark 8:19 Кад ја пет хлебова преломих на пет хиљада, колико котарица пуних комада накуписте? Рекоше Му: Дванаест. Mark 8:20 А сад седам на четири хиљаде, колико пуних котарица накуписте комада? А они рекоше: Седам. Mark 8:21 И рече им: Како не разумете? Mark 8:22 И дође у Витсаиду; и доведоше к Њему слепога, и мољаху Га да га се дотакне. Mark 8:23 И узевши за руку слепога изведе га напоље из села, и пљунувши му у очи метну руке на њ, и запита га види ли шта. Mark 8:24 И погледавши рече: Видим људе где иду као дрва. Mark 8:25 И потом опет метну му руке на очи, и рече му да прогледа: и исцели се, и виде све лепо. Mark 8:26 И посла га кући његовој говорећи: Не улази у село, нити казуј коме у селу. Mark 8:27 И изађе Исус и ученици Његови у села Ћесарије Филипове; и путем питаше ученике своје говорећи им: Ко говоре људи да сам ја? Mark 8:28 А они одговорише: Јован крститељ; други: Илија; а други: Који од пророка. Mark 8:29 А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече Му: Ти си Христос. Mark 8:30 И запрети им да никоме не казују за Њега. Mark 8:31 И поче их учити да Сину човечјем ваља много пострадати, и да ће Га окривити старешине и главари свештенички и књижевници, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати. Mark 8:32 И говораше о том не устручавајући се. И Петар узе Га и поче Га одвраћати. Mark 8:33 А Он обрнувши се и погледавши на ученике своје запрети Петру говорећи: Иди од мене сотоно; јер ти не мислиш шта је Божје него шта је људско. Mark 8:34 И дозвавши народ с ученицима својим рече им: Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде. Mark 8:35 Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради и јеванђеља онај ће је сачувати. Mark 8:36 Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет, а души својој науди? Mark 8:37 Или какав ће откуп дати човек за душу своју? Mark 8:38 Јер ко се постиди мене и мојих речи у роду овом прељуботворном и грешном, и Син ће се човечји постидети њега кад дође у слави Оца свог с анђелима светима. Mark 9:0 Mark 9:1 И рече им: Заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје да дође у сили. Mark 9:2 И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована и изведе их на високу гору саме; и преобрази се пред њима. Mark 9:3 И хаљине Његове постадоше сјајне и врло беле као снег, као што не може белиља убелити на земљи. Mark 9:4 И указа им се Илија с Мојсијем где се разговараху с Исусом. Mark 9:5 И Петар одговарајући рече Исусу: Рави! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: Теби једну и Мојсију једну и Илији једну. Mark 9:6 Јер не знаше шта говори; јер беху врло уплашени. Mark 9:7 И постаде облак те их заклони; и дође глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни; Њега послушајте. Mark 9:8 И уједанпут погледавши, никога не видеше осим Исуса самог са собом. Mark 9:9 А кад силажаху с горе запрети им да ником не казују шта су видели, док Син човечји не устане из мртвих. Mark 9:10 И реч задржаше у себи питајући један другог: Шта то значи устати из мртвих? Mark 9:11 И питаху Га говорећи: Како говоре књижевници да Илија треба најпре да дође? Mark 9:12 А Он одговарајући рече им: Илија ће доћи најпре, и уредити све; али и Син човечји треба да много пострада и да се понизи, као што је писано. Mark 9:13 Али вам кажем да је и Илија дошао и учинише с њим шта хтедоше као што је писано за њега. Mark 9:14 И дошавши к ученицима својим виде народ многи око њих и књижевнике где се препиру с њима. Mark 9:15 И одмах видевши Га сав народ уплаши се и притрчавши поздрављаху Га. Mark 9:16 И упита књижевнике: Шта се препирете с њима? Mark 9:17 И одговарајући један од народа рече: Учитељу! Доведох к Теби сина свог у коме је дух неми. Mark 9:18 И сваки пут кад га ухвати ломи га, и пену баца и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима Твојим да га истерају; и не могоше. Mark 9:19 А Он одговарајући му рече: О роде неверни! Докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети? Доведите га к мени. Mark 9:20 И доведоше га к Њему; и кад Га виде одмах га дух стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пену. Mark 9:21 И упита оца његовог: Колико има времена како му се то догодило? А он рече: Из детињства. Mark 9:22 И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако шта можеш помози нам, смилуј се на нас. Mark 9:23 А Исус рече му: Ако можеш веровати: све је могуће ономе који верује. Mark 9:24 И одмах повикавши отац детињи са сузама говораше: Верујем, Господе! Помози мом неверју. Mark 9:25 А Исус видећи да се стиче народ, запрети духу нечистом говорећи му: Душе неми и глуви! Ја ти заповедам, изађи из њега и више не улази у њега. Mark 9:26 И повикавши и изломивши га врло изађе; и учини се као мртав тако да многи говораху: Умре. Mark 9:27 А Исус узевши га за руку подиже га: и уста. Mark 9:28 И кад уђе у кућу, питаху Га ученици Његови насамо: Зашто га ми нисмо могли истерати? Mark 9:29 И рече им: Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом. Mark 9:30 И изашавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не хтеше да ко дозна. Mark 9:31 Јер учаше ученике своје, и говораше им да ће се Син човечји предати у руке људске, и убиће Га, и пошто Га убију устаће трећи дан. Mark 9:32 А они не разумеваху реч, и не смеху да Га запитају. Mark 9:33 И дође у Капернаум, и кад беше у кући запита их: Шта се препирасте путем међу собом? Mark 9:34 А они ћутаху; јер се путем препираше међу собом ко је највећи. Mark 9:35 И седавши дозва дванаесторицу и рече им: Који хоће да буде први нека буде од свих најзадњи и свима слуга. Mark 9:36 И узевши дете метну га међу њих и загрливши га рече им: Mark 9:37 Ко једно овакво дете прими у име моје, мене прима; а ко мене прими, не прима мене него Оног који је мене послао. Mark 9:38 Одговори Му Јован говорећи: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони ђаволе који не иде за нама: и забранисмо му, јер не иде за нама. Mark 9:39 А Исус рече: Не браните му; јер нема никога који би именом мојим чудо чинио да може брзо зло говорити за мном. Mark 9:40 Јер ко није против вас с вама је. Mark 9:41 Јер ко вас напоји чашом воде у име моје, зато што сте Христови, заиста вам кажем: неће му пропасти плата. Mark 9:42 А који саблазни једног од ових малих који верују мене, боље би му било да обеси камен воденични о врат свој и да се баци у море. Mark 9:43 И ако те рука твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је без руке у живот ући, неголи с обе руке ући у пакао, у огањ вечни, Mark 9:44 Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси. Mark 9:45 И ако те нога твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је ући у живот хром, неголи с две ноге да те баце у пакао, у огањ вечни, Mark 9:46 Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси. Mark 9:47 Ако те и око твоје саблажњава, ископај га: боље ти је с једним оком ући у царство Божје, неголи с два ока да те баце у пакао огњени, Mark 9:48 Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси. Mark 9:49 Јер ће се сваки огњем посолити, и свака ће се жртва сољу посолити. Mark 9:50 Добра је со; али ако со буде неслана, чим ће се осолити? Имајте со у себи, и мир имајте међу собом. Mark 10:0 Mark 10:1 И уставши оданде дође у околине јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к Њему; и као што обичај имаше, опет их учаше. Mark 10:2 И приступивши фарисеји упиташе Га кушајући: Може ли човек пустити жену? Mark 10:3 А Он одговарајући рече им: Шта вам заповеда Мојсије? Mark 10:4 А они рекоше: Мојсије допусти да јој се да распусна књига и да се пусти. Mark 10:5 И одговарајући Исус рече им: По тврђи вашег срца написа вам он заповест ову. Mark 10:6 А у почетку створења, мужа и жену, створио их је Бог. Mark 10:7 Зато оставиће човек оца свог и мајку и прилепиће се к жени својој, Mark 10:8 И буду двоје једно тело. Тако нису више двоје него једно тело. Mark 10:9 А шта је Бог саставио човек да не раставља. Mark 10:10 И у кући опет запиташе Га за то ученици Његови. Mark 10:11 И рече им: Који пусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој. Mark 10:12 И ако жена остави мужа свог и пође за другог, чини прељубу. Mark 10:13 И доношаху к Њему децу да их се дотакне; а ученици брањаху онима што их доношаху. Mark 10:14 А Исус видевши расрди се и рече им: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божје. Mark 10:15 Заиста вам кажем: који не прими царство Божје као дете, неће ући у њега. Mark 10:16 И загрливши их метну на њих руке те их благослови. Mark 10:17 И кад изађе на пут, притрча неко, и клекнувши на колена пред Њим питаше Га: Учитељу благи! Шта ми треба чинити да добијем живот вечни? Mark 10:18 А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога. Mark 10:19 Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца свог и матер. Mark 10:20 А он одговарајући рече Му: Учитељу! Све сам ово сачувао од младости своје. Mark 10:21 А Исус погледавши на њ, омиле му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, те хајде за мном узевши крст. Mark 10:22 А он поста зловољан од ове речи, и оде жалостан; јер беше врло богат. Mark 10:23 И погледавши Исус рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у царство небеско! Mark 10:24 А ученици се уплашише од речи Његових. А Исус опет одговарајући рече им: Децо! Како је тешко онима који се уздају у своје богатство ући у царство Божје! Mark 10:25 Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у царство Божје. Mark 10:26 А они се врло дивљаху говорећи у себи: Ко се дакле може спасти? Mark 10:27 А Исус погледавши на њих рече: Људима је немогуће, али није Богу: јер је све могуће Богу. Mark 10:28 А Петар Му поче говорити: Ето ми смо оставили све, и за Тобом идемо. Mark 10:29 А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, мене ради и јеванђеља ради, Mark 10:30 А да неће примити сад у ово време сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и отаца, и матера, и деце, и земље, у прогоњењу, а на оном свету живот вечни. Mark 10:31 Али ће многи први бити последњи, и последњи први. Mark 10:32 А кад иђаху путем у Јерусалим, Исус иђаше пред њима, а они се чуђаху, и за Њим иђаху са страхом. И узевши опет дванаесторицу поче им казивати шта ће бити од Њега: Mark 10:33 Ево идемо у Јерусалим, и Син човечји предаће се главарима свештеничким и књижевницима и осудиће Га на смрт, и предаће Га незнабошцима; Mark 10:34 И наругаће Му се, и биће Га, и попљуваће Га, и убиће Га, и трећи дан устаће. Mark 10:35 И пред Њега дођоше Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: Учитељу! Хоћемо да нам учиниш за шта ћемо Те молити. Mark 10:36 А Он рече: Шта хоћете да вам учиним? Mark 10:37 А они Му рекоше: Дај нам да седнемо један с десне стране Теби, а други с леве, у слави Твојој. Mark 10:38 А Исус им рече: Не знате шта иштете: можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крштавам? Mark 10:39 А они Му рекоше: Можемо. А Исус рече им: Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крштавам крстићете се; Mark 10:40 Али да седнете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати него којима је уготовљено. Mark 10:41 И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и на Јована. Mark 10:42 А Исус дозвавши их рече им: Знате да кнезови народни владају народом и поглавари његови управљају њим. Mark 10:43 Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи. Mark 10:44 И који хоће први међу вама да буде, да буде свима слуга. Mark 10:45 Јер Син човечји није дошао да Му служе него да служи, и да да душу своју у откуп за многе. Mark 10:46 И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, Он и ученици Његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слепи, сеђаше крај пута и прошаше. Mark 10:47 И чувши да је то Исус Назарећанин стаде викати и говорити: Сине Давидов, Исусе! Помилуј ме! Mark 10:48 И прећаху му многи да ућути, а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме! Mark 10:49 И ставши Исус рече да га зовну. И зовнуше слепца говорећи му: Не бој се, устани, зове те. Mark 10:50 А он збацивши са себе хаљине своје, устаде и дође к Исусу. Mark 10:51 И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слепи рече Му: Равуни! Да прогледам. Mark 10:52 А Исус рече му: Иди, вера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и оде путем за Исусом. Mark 11:0 Mark 11:1 И кад се приближи к Јерусалиму, к Витфази и Витанији, код горе Маслинске, посла двојицу од ученика својих Mark 11:2 И рече им: Идите у село што је пред вама, и одмах како уђете у њега наћи ћете магаре привезано, на које нико од људи није уседао; одрешите га и доведите. Mark 11:3 И ако вам ко рече: Шта то чините? Кажите: Треба Господу; и одмах ће га послати овамо. Mark 11:4 А они одоше, и нађоше магаре привезано код врата напољу на раскршћу, и одрешише га. Mark 11:5 И неко од оних што стајаху онде рекоше им: Зашто дрешите магаре? Mark 11:6 А они рекоше им као што им заповеди Исус; и оставише их. Mark 11:7 И доведоше магаре к Исусу, и метнуше на њ хаљине своје; и уседе на њ. Mark 11:8 А многи простреше хаљине своје по путу; а једни резаху грање од дрвета, и простираху по путу. Mark 11:9 А који иђаху пред Њим и за Њим, викаху говорећи: Осана! Благословен који иде у име Господње! Mark 11:10 Благословено царство оца нашег Давида који иде у име Господње! Осана на висини! Mark 11:11 И уђе Исус у Јерусалим, и у цркву; и промотривши све, кад би увече, изађе у Витанију с дванаесторицом. Mark 11:12 И сутрадан кад изађоше из Витаније, огладне. Mark 11:13 И видевши издалека смокву с лишћем дође не би ли шта нашао на њој; и дошавши к њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не беше време смоквама. Mark 11:14 И одговарајући Исус рече јој: Да одсад од тебе нико не једе рода довека. И слушаху ученици Његови. Mark 11:15 И дођоше опет у Јерусалим; и ушавши Исус у цркву стаде изгонити оне који продаваху и куповаху по цркви; и испремета трпезе оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове. Mark 11:16 И не даде да ко пронесе суда кроз цркву. Mark 11:17 И учаше говорећи им: Није ли писано: Дом мој нека се зове дом молитве свим народима? А ви начинисте од њега хајдучку пећину. Mark 11:18 И чуше књижевници и главари свештенички, и тражаху како би Га погубили; плашили су Га се, јер Га је народ слушао. Mark 11:19 И кад би увече изађе напоље из града. Mark 11:20 И у јутру пролазећи видеше смокву где се посушила из корена. Mark 11:21 И опоменувши се Петар рече Му: Рави! Гле, смоква што си је проклео, посушила се. Mark 11:22 И одговарајући Исус рече им: Mark 11:23 Имајте веру Божју; јер вам заиста кажем: ако ко рече гори овој: Дигни се и баци се у море, и не посумња у срцу свом, него узверује да ће бити као што говори: биће му шта год рече. Mark 11:24 Зато вам кажем: све што иштете у својој молитви верујте да ћете примити; и биће вам. Mark 11:25 И кад стојите на молитви, праштајте ако шта имате на кога: да и Отац ваш који је на небесима опрости вама погрешке ваше. Mark 11:26 Ако ли, пак, ви не опраштате, ни Отац ваш који је на небесима неће опростити вама погрешке ваше. Mark 11:27 И дођоше опет у Јерусалим; и кад хођаше по цркви дођоше к Њему главари свештенички и књижевници и старешине, Mark 11:28 И рекоше Му: Каквом власти то чиниш? И ко ти даде власт ту, да то чиниш? Mark 11:29 А Исус одговарајући рече им: и ја ћу вас да упитам једну реч, и одговорите ми; па ћу вам казати каквом власти ово чиним. Mark 11:30 Крштење Јованово или би с неба или од људи? Одговорите ми. Mark 11:31 И мишљаху у себи говорећи: Ако кажемо: С неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте? Mark 11:32 Ако ли кажемо: Од људи, бојимо се народа; јер сви мишљаху за Јована да заиста пророк беше. Mark 11:33 И одговарајући рекоше Исусу: Не знамо. И Исус одговарајући рече њима: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним. Mark 12:0 Mark 12:1 И поче им говорити у причама: Посади човек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима, па оде. Mark 12:2 И кад дође време, посла к виноградарима слугу да прими од виноградара од рода виноградског. Mark 12:3 А они ухвативши слугу избише га, и послаше празна. Mark 12:4 И опет посла к њима другог слугу; и оног бише камењем и разбише му главу, и послаше га срамотног. Mark 12:5 И опет посла другог; и оног убише; и многе друге, једне избише, а друге побише. Mark 12:6 Још дакле имаше јединог свог милог сина, посла и њега најпосле к њима говорећи: Постидеће се сина мог. Mark 12:7 А виноградари рекоше у себи: Ово је наследник, ходите да га убијемо, и нама ће остати очевина његова. Mark 12:8 И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда. Mark 12:9 Шта ће дакле учинити господар од винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима. Mark 12:10 Зар нисте читали у писму ово: Камен који одбацише зидари, онај поста глава од угла; Mark 12:11 То би од Господа и дивно је у нашим очима? Mark 12:12 И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа; јер разумеше да за њих говори причу; и оставивши Га одоше. Mark 12:13 И послаше к Њему неке од фарисеја и Иродоваца да би Га ухватили у речи. Mark 12:14 А они дошавши рекоше Му: Учитељу! Знамо да си истинит, и да не мариш ни за кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божјем учиш; треба ли ћесару давати харач или не? Хоћемо ли дати, или да не дамо? Mark 12:15 А Он, знајући њихово лицемерје, рече им: Што ме кушате? Донесите ми новац да видим Mark 12:16 А они донесоше. И рече им: Чији је ово образ и натпис? А они Му рекоше: Ћесарев. Mark 12:17 И одговарајући Исус рече им: Подајте ћесарево ћесару, а Божје Богу. И чудише Му се. Mark 12:18 И дођоше к Њему садукеји који кажу да нема васкрсења, и запиташе Га говорећи: Mark 12:19 Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме брат умре и остави жену а деце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне семе брату свом. Mark 12:20 Седам браће беше: и први узе жену, и умре без порода. Mark 12:21 И други узе је, и умре, и ни он не остави порода; тако и трећи. Mark 12:22 И узеше је седморица, и не оставише порода. А после свих умре и жена. Mark 12:23 О васкрсењу дакле кад устану кога ће од њих бити жена? Јер је за седморицом била. Mark 12:24 И одговарајући Исус рече им: Зато ли се ви варате што не знате писма ни силе Божје? Mark 12:25 Јер кад из мртвих устану, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима. Mark 12:26 А за мртве да устају нисте ли читали у књигама Мојсијевим како му рече Бог код купине говорећи: Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев? Mark 12:27 Није Бог Бог мртвих, него Бог живих. Ви се дакле врло варате. Mark 12:28 И приступи један од књижевника који их слушаше како се препиру, и виде да им добро одговара, и запита Га: Која је прва заповест од свих? Mark 12:29 А Исус одговори му: Прва је заповест од свих: Чуј Израиљу, Господ је Бог наш Господ једини; Mark 12:30 И љуби Господа Бога свог свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом. Ово је прва заповест. Mark 12:31 И друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе. Друге заповести веће од ових нема. Mark 12:32 И рече Му књижевник: Добро, учитељу! Право си казао да је један Бог, и нема другог осим Њега; Mark 12:33 И љубити Га свим срцем и свим разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњег као самог себе, веће је од свих жртава и прилога. Mark 12:34 А Исус видевши како паметно одговори рече му: Ниси далеко од царства Божјег. И нико више не смеше да Га запита. Mark 12:35 И одговори Исус и рече учећи у цркви: Како говоре књижевници да је Христос син Давидов? Mark 12:36 Јер сам Давид каза Духом Светим: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим. Mark 12:37 Сам дакле Давид назива Га Господом, и откуда му је син? И многи народ слушаше Га с радошћу. Mark 12:38 И говораше им у науци својој: Чувајте се књижевника који иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, Mark 12:39 И првих места по зборницама, и зачеља на гозбама. Mark 12:40 Ови што једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго, биће још више осуђени. Mark 12:41 И седавши Исус према Божјој хазни гледаше како народ меће новце у Божју хазну. И многи богати метаху много. Mark 12:42 И дошавши једна сиромашна удовица метну две лепте, које чине један кодрант. Mark 12:43 И дозвавши ученике своје рече им: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свих који мећу у Божју хазну. Mark 12:44 Јер сви метнуше од сувишка свог; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву храну своју. Mark 13:0 Mark 13:1 И кад излажаше из цркве рече Му један од ученика Његових: Учитељу! Гле какво је камење, и каква грађевина! Mark 13:2 И одговарајући Исус рече му: Видиш ли ову велику грађевину? Ни камен на камену неће овде остати који се неће разметнути. Mark 13:3 И кад сеђаше на гори Маслинској према цркви, питаху Га самог Петар и Јаков и Јован и Андрија: Mark 13:4 Кажи нам кад ће то бити? И какав ће знак бити кад ће се то све свршити? Mark 13:5 А Исус одговарајући им поче говорити: Чувајте се да вас ко не превари. Mark 13:6 Јер ће многи доћи у моје име говорећи: Ја сам; и многе ће преварити. Mark 13:7 А кад чујете ратове и гласове о ратовима, не плашите се; јер треба да то буде; али то још није последак. Mark 13:8 Устаће народ на народ и царство на царство; и земља ће се трести по свету; и биће глади и буне. То је почетак страдања. Mark 13:9 А ви се чувајте; јер ће вас предавати у судове и по зборницама биће вас, и пред краљеве и цареве изводиће вас мене ради за сведочанство њима. Mark 13:10 И у свим народима треба да се најпре проповеди јеванђеље. Mark 13:11 А кад вас поведу да предају, не брините се унапред шта ћете говорити, нити мислите; него шта вам се да у онај час оно говорите; јер ви нећете говорити него Дух Свети. Mark 13:12 И предаће брат брата на смрт и отац сина, и устаће деца на родитеље и побиће их. Mark 13:13 И сви ће омрзнути на вас имена мог ради. Али који претрпи до краја благо њему. Mark 13:14 А кад видите мрзост опустошења, за коју говори пророк Данило, да стоји где не треба (који чита да разуме): тада који буду у Јудеји нека беже у горе; Mark 13:15 И који буде на крову да не силази у кућу, нити да улази да узме шта из куће своје; Mark 13:16 И који буде у пољу да се не враћа натраг да узме хаљину своју. Mark 13:17 Али тешко труднима и дојиљама у те дане! Mark 13:18 Него се молите Богу да не буде бежање ваше у зиму. Mark 13:19 Јер ће у дане те бити невоља каква није била од почетка створења које је Бог створио до сад, и неће ни бити. Mark 13:20 И да Господ не скрати дане нико не би остао; али изабраних ради, које изабра, скратио је дане. Mark 13:21 Тада ако вам ко рече: Ево овде је Христос, или: Ено онде, не верујте. Mark 13:22 Јер ће изаћи лажни Христоси и лажни пророци, и показаће знаке и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и изабране. Mark 13:23 Али ви се чувајте: ето вам све казах напред. Mark 13:24 Али у те дане, после те невоље, сунце ће помрчати, и месец своју светлост изгубити. Mark 13:25 И звезде ће спадати с неба и силе небеске покренути се. Mark 13:26 И тада ће угледати Сина човечјег где иде на облацима са силом и славом великом. Mark 13:27 И тада ће послати анђеле своје и сабраће изабране своје од четири ветра, од краја земље до краја неба. Mark 13:28 А од смокве научите се причи: кад се већ њена грана помлади и стане листати, знате да је близу лето. Mark 13:29 Тако и ви кад видите ово да се збива, знајте да је близу код врата. Mark 13:30 Заиста вам кажем да овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде. Mark 13:31 Небо и земља проћи ће, али речи моје неће проћи. Mark 13:32 А о дану том или о часу нико не зна, ни анђели који су на небесима, ни Син, до Отац. Mark 13:33 Пазите, стражите и молите се Богу; јер не знате кад ће време настати. Mark 13:34 Као што човек одлазећи остави кућу своју, и да слугама својим власт, и свакоме свој посао; и вратару заповеди да стражи. Mark 13:35 Стражите дакле; јер не знате кад ће доћи господар од куће, или увече или у по ноћи, или у петле, или ујутру; Mark 13:36 Да не дође изненада и да вас не нађе, а ви спавате. Mark 13:37 А шта вам кажем, свима кажем: стражите. Mark 14:0 Mark 14:1 Беху пак још два дана до пасхе и до дана пресних хлебова; и тражаху главари свештенички и књижевници како би Га из преваре ухватили и убили. Mark 14:2 Али говораху: Не о празнику, да се не би народ побунио. Mark 14:3 И кад беше Он у Витанији у кући Симона губавог и сеђаше за трпезом, дође жена са скленицом многоценога мира чистог нардовог, и разбивши скленицу изливаше Му на главу. Mark 14:4 А неки се срђаху говорећи: Зашто се то миро просипа тако? Mark 14:5 Јер се могаше за њ узети више од триста гроша и дати сиромасима. И викаху на њу. Mark 14:6 А Исус рече: Оставите је; шта јој сметате? Она учини добро дело на мени. Mark 14:7 Јер сиромахе имате свагда са собом, и кад год хоћете можете им добро чинити; а мене немате свагда. Mark 14:8 Она шта може, учини: она помаза напред тело моје за укоп. Mark 14:9 Заиста вам кажем: где се год успроповеда јеванђеље ово по свему свету, казаће се и то за спомен њен. Mark 14:10 И Јуда Искариотски, један од дванаесторице оде ка главарима свештеничким да им Га изда. Mark 14:11 А они чувши обрадоваше се, и обрекоше му новце дати: и тражаше згоду да Га изда. Mark 14:12 И у први дан пресних хлебова, кад клаху пасху, рекоше Му ученици Његови: Где ћеш да идемо да Ти зготовимо пасху да једеш? Mark 14:13 И посла двојицу од ученика својих и рече им: Идите у град, и срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим, Mark 14:14 И где уђе кажите господару од оне куће: Учитељ вели: Где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим? Mark 14:15 И он ће вам показати велику собу прострту готову: онде нам зготовите. Mark 14:16 И изађоше ученици Његови, и дођоше у град, и нађоше као што им каза, и уготовише пасху. Mark 14:17 И кад би увече, дође са дванаесторицом. Mark 14:18 И кад сеђаху за трпезом и јеђаху рече Исус: Заиста вам кажем: један од вас, који једе са мном, издаће ме. Mark 14:19 А они се забринуше, и стадоше говорити један за другим: Да не ја? И други: Да не ја? Mark 14:20 А Он одговарајући рече им: Један од дванаесторице који умочи са мном у зделу. Mark 14:21 Син човечји дакле иде као што је писано за Њега; али тешко оном човеку који изда Сина човечјег; боље би му било да се није родио онај човек. Mark 14:22 И кад јеђаху узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даде им, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје. Mark 14:23 И узе чашу и давши хвалу даде им; и пише из ње сви. Mark 14:24 И рече им: Ово је крв моја новог завета која ће се пролити за многе. Mark 14:25 Заиста вам кажем: више нећу пити од рода виноградског до оног дана кад ћу га пити новог у царству Божјем. Mark 14:26 И отпојавши хвалу изађоше на гору Маслинску. Mark 14:27 И рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер је писано: ударићу пастира и овце ће се разбећи. Mark 14:28 Али по васкрсењу свом, ја идем пред вама у Галилеју. Mark 14:29 А Петар Му рече: Ако се и сви саблазне, али ја нећу. Mark 14:30 И рече му Исус: Заиста ти кажем: ноћас док двапут петао не запева три пута ћеш ме се одрећи. Mark 14:31 А он још више говораше: Да бих знао с Тобом и умрети нећу Те се одрећи. Тако и сви говораху. Mark 14:32 И дођоше у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима својим: Седите овде док ја идем да се помолим Богу. Mark 14:33 И узе са собом Петра и Јакова и Јована, и забрину се и поче тужити. Mark 14:34 И рече им: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и стражите. Mark 14:35 И отишавши мало паде на земљу, и мољаше се да би Га мимоишао час, ако је могуће. Mark 14:36 И говораше: Ава Оче! Све је могуће Теби; пронеси чашу ову мимо мене; али опет не како ја хоћу, него како Ти. Mark 14:37 И дође и нађе их где спавају, и рече Петру: Симоне! Зар спаваш? Не може ли једног часа постражити? Mark 14:38 Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан али је тело слабо. Mark 14:39 И опет отишавши помоли се Богу оне исте речи говорећи. Mark 14:40 И вративши се нађе их опет где спавају; јер им беху очи отежале; и не знаху шта би Му одговорили. Mark 14:41 И дође трећи пут, и рече им: Једнако спавате и почивате; доста је; дође час; ево се предаје Син човечји у руке грешницима. Mark 14:42 Устаните да идемо; ево издајник се мој приближи. Mark 14:43 И одмах, док Он још говораше, дође Јуда, један од дванаесторице, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничких и од књижевника и старешина. Mark 14:44 И издајник Његов даде им знак говорећи: Кога ја целивам онај је: држите га, и водите га чувајући. Mark 14:45 И дошавши одмах приступи к Њему, и рече: Рави! Рави! И целива Га. Mark 14:46 А они метнуше руке своје на Њ и ухватише Га. Mark 14:47 А један од оних што стајаху онде извади нож те удари слугу поглавара свештеничког, и одсече му ухо. Mark 14:48 И одговарајући Исус рече им: Као на хајдука изашли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите, Mark 14:49 А сваки дан сам био код вас у цркви и учио, и не ухватисте ме. Али да се збуде писмо. Mark 14:50 И оставивши Га, ученици сви побегоше. Mark 14:51 И за Њим иђаше некакав младић огрнут платном по голом телу; и ухватише оног младића. Mark 14:52 А он оставивши платно го побеже од њих. Mark 14:53 И доведоше Исуса к поглавару свештеничком, и стекоше се к њему сви главари свештенички и књижевници и старешине. Mark 14:54 И Петар иде за Њим издалека до у двор поглавара свештеничког, и сеђаше са слугама, и грејаше се код огња. Mark 14:55 А главари свештенички и сва скупштина тражаху на Исуса сведочанства да Га убију; и не нађоше; Mark 14:56 Јер многи сведочаху лажно на Њега и сведочанства не беху једнака. Mark 14:57 И једни уставши сведочаху на Њега лажно говорећи: Mark 14:58 Ми смо чули где он говори: Ја ћу развалити ову цркву која је рукама начињена, и за три дана начинићу другу која неће бити рукама начињена. Mark 14:59 И ни ово сведочанство њихово не беше једнако. Mark 14:60 И уставши поглавар свештенички на среду запита Исуса говорећи: Зар ништа не одговараш што ови на тебе сведоче? Mark 14:61 А Он ћуташе и ништа не одговараше. Опет поглавар свештенички запита и рече: Јеси ли ти Христос, Син Благословенога? Mark 14:62 А Исус рече: Јесам; и видећете Сина човечјег где седи с десне стране Силе и иде на облацима небеским. Mark 14:63 А поглавар свештенички раздре своје хаљине, и рече: Шта нам требају више сведоци? Mark 14:64 Чусте хулу на Бога; шта мислите? А они сви казаше да је заслужио смрт. Mark 14:65 И почеше једни пљувати на Њ, и покривати Му лице, и ћушати Га, и говорити Му: Прореци; и слуге Га бијаху по образима. Mark 14:66 И кад беше Петар доле на двору, дође једна од слушкиња поглавара свештеничког, Mark 14:67 И видевши Петра где се греје погледа на њ и рече: И ти си био с Исусом Назарећанином. Mark 14:68 А он се одрече говорећи: Не знам нити разумем шта ти говориш. И изађе напоље пред двор: и петао запева. Mark 14:69 И опет, кад га виде слушкиња, поче говорити онима што стајаху онде: Овај је од њих. Mark 14:70 А он се опет одрицаше. И мало затим опет они што стајаху онде рекоше Петру: Ваистину си од њих: јер си Галилејац, и говор ти је онакав. Mark 14:71 А он се поче клети и преклињати: Не знам тог човека за кога ви говорите. Mark 14:72 И други пут запева петао. И опомену се Петар речи што му рече Исус: Док петао двапут не запева одрећи ћеш ме се трипут. И стаде плакати. Mark 15:0 Mark 15:1 И одмах ујутру учинише веће главари свештенички са старешинама и књижевницима, и сав сабор, и свезавши Исуса одведоше Га и предадоше Пилату. Mark 15:2 И упита Га Пилат: Јеси ли ти цар јудејски? А Он одговарајући рече му: Ти кажеш. Mark 15:3 И тужаху Га главари свештенички врло. Mark 15:4 А Пилат опет упита Га говорећи: Зар ништа не одговараш? Гледај шта сведоче на тебе. Mark 15:5 Али Исус више не одговори ништа тако да се дивљаше Пилат. Mark 15:6 А о сваком празнику пушташе им по једног сужња кога искаху. Mark 15:7 А беше један затворен, по имену Варава, са својим другарима који су у буни пролили крв. Mark 15:8 И повикавши народ стаде искати што им свагда чињаше. Mark 15:9 А Пилат им одговори говорећи: Хоћете ли да вам пустим цара јудејског? Mark 15:10 Јер знаше да су Га из зависти предали главари свештенички. Mark 15:11 Али главари свештенички подговорише народ боље Вараву да траже да им пусти. Mark 15:12 А Пилат опет одговарајући рече им: А шта хоћете да чиним с тим што га зовете царем јудејским? Mark 15:13 А они опет повикаше: Распни га. Mark 15:14 А Пилат им рече: А какво је зло учинио? А они гласно викаху: Распни га. Mark 15:15 А Пилат желећи угодити народу пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да Га разапну. Mark 15:16 А војници Га одведоше у судницу, и сазваше сву чету војника, Mark 15:17 И обукоше Му скерлетну кабаницу, и оплетавши венац од трња метнуше на Њ. Mark 15:18 И стадоше Га поздрављати говорећи: Здраво, царе јудејски! Mark 15:19 И бијаху Га по глави трском, и пљуваху на Њ, и падајући на колена поклањаху Му се. Mark 15:20 И кад Му се наругаше, свукоше с Њега скерлетну кабаницу, и обукоше Га у Његове хаљине и изведоше Га да Га разапну. Mark 15:21 И натераше неког Симона из Кирине, оца Александровог и Руфовог, који иђаше из поља, да Му понесе крст. Mark 15:22 И доведоше Га на место Голготу, које ће рећи: Костурница. Mark 15:23 И даваху Му да пије вино са смирном, а Он не узе. Mark 15:24 И кад Га разапеше, разделише хаљине Његове бацајући коцке за њих ко ће шта узети. Mark 15:25 А беше сат трећи кад Га разапеше. Mark 15:26 И беше натпис Његове кривице написан: Цар јудејски. Mark 15:27 И с Њим распеше два хајдука, једног с десне, а једног с леве стране Њему. Mark 15:28 И изврши се писмо које говори: и метнуше Га међу злочинце. Mark 15:29 И који пролажаху, хуљаху на Њ машући главама својим и говорећи: Аха! Ти што цркву разваљујеш и за три дана начињаш, Mark 15:30 Помози сам себи и сиђи с крста. Mark 15:31 Тако и главари свештенички с књижевницима ругаху се говорећи један другом: Другима поможе, а себи не може помоћи. Mark 15:32 Христос цар Израиљев нека сиђе сад с крста да видимо, па ћемо му веровати. И они што беху с Њим разапети ругаху Му се. Mark 15:33 А у шестом сату би тама по свој земљи до сата деветог. Mark 15:34 И у деветом сату повика Исус гласно говорећи: Елои! Елои! Лама савахтани? Које значи: Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио? Mark 15:35 И неко од оних што стајаху онде чувши то говораху: Ено зове Илију. Mark 15:36 А један отрча те напуни сунђер оцта, па натакнувши на трску појаше Га говорећи: Станите да видимо хоће ли доћи Илија да га скине. Mark 15:37 А Исус повика гласно, и издахну. Mark 15:38 И завеса црквена раздре се на двоје с врха до на дно. Mark 15:39 А кад виде капетан који стајаше према Њему да с таквом виком издахну, рече: Заиста човек овај Син Божји беше. Mark 15:40 А беху и жене које гледаху издалека, међу којима беше и Марија Магдалина и Марија Јакова малог и Јосије мати, и Соломија, Mark 15:41 Које иђаху за Њим и кад беше у Галилеји, и служаху Му; и друге многе које беху дошле с Њим у Јерусалим. Mark 15:42 И кад би увече (јер беше петак, то јест уочи суботе), Mark 15:43 Дође Јосиф из Ариматеје, поштен саветник, који и сам царство Божје чекаше, и усуди се те уђе к Пилату и заиска тело Исусово. Mark 15:44 А Пилат се зачуди да је већ умро; и дозвавши капетана запита га: Је ли давно умро? Mark 15:45 И дознавши од капетана, даде тело Јосифу. Mark 15:46 И купивши платно, и скинувши Га, обави платном, и метну Га у гроб који беше исечен у камену, и навали камен на врата од гроба. Mark 15:47 А Марија Магдалина и Марија Јосијина гледаху где Га метаху. Mark 16:0 Mark 16:1 И пошто прође субота, Марија Магдалина и Марија Јаковљева и Соломија купише мириса да дођу и да помажу Исуса. Mark 16:2 И врло рано у први дан недеље дођоше на гроб око сунчаног рођаја. Mark 16:3 И говораху међу собом: Ко ће нам одвалити камен од врата гробних? Mark 16:4 И погледавши видеше да камен беше одваљен: јер беше врло велики. Mark 16:5 И ушавши у гроб видеше младића обученог у белу хаљину где седи с десне стране; и уплашише се. Mark 16:6 А он им рече: Не плашите се, Исуса тражите Назарећанина распетог; уста, није овде, ево место где Га метнуше. Mark 16:7 Него идите кажите ученицима Његовим и Петру да пред вама оде у Галилеју: тамо ћете Га видети, као што вам рече. Mark 16:8 И изашавши побегоше од гроба; јер их ухвати дрхат и страх; и ником ништа не казаше, јер се бојаху. Mark 16:9 А Исус уставши рано у први дан недеље јави се најпре Марији Магдалини, из које је истерао седам ђавола. Mark 16:10 А она оде те јави онима што су били с Њим, који плакаху и ридаху. Mark 16:11 И они чувши да је жив и да Га је она видела не вероваше. Mark 16:12 А потом јави се на путу двојици од њих у другом обличју, кад су ишли у село. Mark 16:13 И они отишавши јавише осталима; и ни њима не вероваше. Mark 16:14 А најпосле, јави се кад њих једанаесторица беху за трпезом, и прекори их за њихово неверје и тврђу срца што не вероваше онима који су Га видели да је устао; Mark 16:15 И рече им: Идите по свему свету и проповедите јеванђеље сваком створењу. Mark 16:16 Који узверује и покрсти се, спашће се; а ко не верује осудиће се. Mark 16:17 А знаци онима који верују биће ови: именом мојим изгониће ђаволе; говориће новим језицима; Mark 16:18 Узимаће змије у руке, ако и смртно шта попију, неће им наудити; на болеснике метаће руке, и оздрављаће. Mark 16:19 А Господ, пошто им изговори, узе се на небо, и седе Богу с десне стране. Mark 16:20 А они изађоше и проповедаше свуда, и Господ их потпомага, и реч потврђива знацима који су се потом показивали. Амин.
Luke 0:0
Luke 1:0 Luke 1:1 Будући да многи почеше описивати догађаје који се испунише међу нама, Luke 1:2 Као што нам предаше који испрва сами видеше и слуге речи бише: Luke 1:3 Намислих и ја, испитавши све од почетка, по реду писати теби, честити Теофиле, Luke 1:4 Да познаш темељ оних речи којима си се научио. Luke 1:5 У време Ирода цара јудејског беше неки свештеник од реда Авијиног, по имену Зарија, и жена његова од племена Ароновог, по имену Јелисавета. Luke 1:6 А беху обоје праведни пред Богом, и живљаху у свему по заповестима и уредбама Господњим без мане. Luke 1:7 И не имаху деце; јер Јелисавета беше нероткиња, и беху обоје већ стари. Luke 1:8 И догоди се, кад он служаше по свом реду пред Богом, Luke 1:9 Да по обичају свештенства дође на њега да изиђе у цркву Господњу да кади. Luke 1:10 И све мноштво народа беше напољу и мољаше се Богу у време кађења. Luke 1:11 А њему се показа анђео Господњи који стајаше с десне стране олтара кадионог. Luke 1:12 И кад га виде Зарија уплаши се и страх нападе на њ. Luke 1:13 А анђео рече му: Не бој се, Зарија; јер је услишена твоја молитва: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надени му име Јован. Luke 1:14 И биће теби радост и весеље, и многи ће се обрадовати његовом рођењу. Luke 1:15 Јер ће бити велики пред Богом, и неће пити вино ни сикер; и напуниће се Духа Светог још у утроби матере своје; Luke 1:16 И многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу Богу њиховом; Luke 1:17 И он ће напред доћи пред Њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца к деци и невернике к мудрости праведника, и да приправи Господу народ готов. Luke 1:18 И рече Зарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер сам стар и жена је моја временита. Luke 1:19 И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило што стојим пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радост. Luke 1:20 И ево, онемећеш и нећеш моћи говорити до оног дана док се то не збуде; јер ниси веровао мојим речима које ће се збити у своје време. Luke 1:21 И народ чекаше Зарију, и чуђаху се што се забави у цркви. Luke 1:22 А изишавши не могаше да им говори; и разумеше да му се нешто утворило у цркви; и он намигиваше им; и оста нем. Luke 1:23 И кад се навршише дани његове службе отиде кући својој. Luke 1:24 А после ових дана, затрудне Јелисавета жена његова, и кријаше се пет месеци говорећи: Luke 1:25 Тако ми учини Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од укора међу људима. Luke 1:26 А у шести месец посла Бог анђела Гаврила у град галилејски по имену Назарет Luke 1:27 К девојци испрошеној за мужа, по имену Јосифа из дома Давидовог; и девојци беше име Марија. Luke 1:28 И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама. Luke 1:29 А она, видевши га, поплаши се од речи његове и помисли: Какав би ово био поздрав? Luke 1:30 И рече јој анђео: Не бој се, Марија! Јер си нашла милост у Бога. Luke 1:31 И ево затруднећеш, и родићеш Сина, и надени Му име Исус. Luke 1:32 Он ће бити велики, и назваће се Син Највишега, и даће Му Господ Бог престо Давида оца Његовог; Luke 1:33 И цароваће у дому Јаковљевом вавек, и царству Његовом неће бити краја. Luke 1:34 А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа? Luke 1:35 И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Највишег осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји. Luke 1:36 И ево Јелисавета, твоја тетка, и она затрудне сином у старости својој, и ово је шести месец њој, коју зову нероткињом. Luke 1:37 Јер у Бога све је могуће што каже. Luke 1:38 А Марија рече: Ево слушкиње Господње; нека ми буде по речи твојој. И анђео отиде од ње. Luke 1:39 А Марија уставши оних дана, отиде брзо у горњу земљу, у град Јудин. Luke 1:40 И уђе у кућу Заријину, и поздрави се с Јелисаветом. Luke 1:41 И кад Јелисавета чу честитање Маријино, заигра дете у утроби њеној, и Јелисавета се напуни Духа Светог, Luke 1:42 И повика здраво и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје. Luke 1:43 И откуд мени ово да дође мати Господа мог к мени? Luke 1:44 Јер гле, кад дође глас честитања твог у уши моје, заигра дете радосно у утроби мојој. Luke 1:45 И благо оној која верова, јер ће се извршити шта јој каза Господ. Luke 1:46 И рече Марија: Велича душа моја Господа; Luke 1:47 И обрадова се дух мој Богу Спасу мом, Luke 1:48 Што погледа на понижење слушкиње своје; јер гле, одсад ће ме звати блаженом сви нараштаји; Luke 1:49 Што ми учини величину силни, и свето име Његово; Luke 1:50 И милост је Његова од кољена на кољено онима који Га се боје. Luke 1:51 Показа силу руком својом; разасу поносите у мислима срца њихових. Luke 1:52 Збаци силне с престола, и подиже понижене. Luke 1:53 Гладне напуни блага, и богате отпусти празне. Luke 1:54 Прими Израиља, слугу свог, да се опомене милости. Luke 1:55 Као што говори оцима нашим, Аврааму и семену његовом довека. Luke 1:56 Марија пак седи с њом око три месеца, и врати се кући својој. Luke 1:57 А Јелисавети дође време да роди, и роди сина. Luke 1:58 И чуше њени суседи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом. Luke 1:59 И у осми дан дођоше да обрежу дете, и хтеше да му надену име оца његовог, Зарија. Luke 1:60 И одговарајући мати његова рече: Не, него да буде Јован. Luke 1:61 И рекоше јој: Никога нема у родбини твојој да му је такво име. Luke 1:62 И намигиваху оцу његовом како би он хтео да му надену име. Luke 1:63 И заискавши дашчицу, написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви. Luke 1:64 И одмах му се отворише уста и језик његов и говораше хвалећи Бога. Luke 1:65 И уђе страх у све суседе њихове; и по свој горњој Јудеји разгласи се сав овај догађај. Luke 1:66 И сви који чуше метнуше у срце своје говорећи: Шта ће бити из овог детета? И рука Господња беше са њим. Luke 1:67 И Зарија отац његов напуни се Духа Светог, и пророкова говорећи: Luke 1:68 Благословен Господ Бог Јаковљев што походи и избави народ свој, Luke 1:69 И подиже нам рог спасења у дому Давида слуге свог, Luke 1:70 Као што говори устима светих пророка својих од века Luke 1:71 Да ће нас избавити од наших непријатеља и из руку свих који мрзе на нас; Luke 1:72 Учинити милост оцима нашим, и опоменути се светог завета свог, Luke 1:73 Клетве којом се клео Аврааму оцу нашем да ће нам дати Luke 1:74 Да се избавимо из руку непријатеља својих, и да му служимо без страха, Luke 1:75 И у светости и у правди пред Њим док смо год живи. Luke 1:76 И ти, дете, назваћеш се пророк Највишега; јер ћеш ићи напред пред лицем Господњим да Му приправиш пут; Luke 1:77 Да даш разум спасења народу његовом за опроштење греха њихових, Luke 1:78 По дубокој милости Бога нашег, по којој нас је походио исток с висине; Luke 1:79 Да обасјаш оне који седе у тами и у сену смртном; да упутиш ноге наше на пут мира. Luke 1:80 А дете растијаше и јачаше духом, и беше у пустињи дотле док се не показа Израиљу. Luke 2:0 Luke 2:1 У то време пак изиђе заповест од ћесара Августа да се препише сав свет. Luke 2:2 Ово је био први препис за владања Киринова Сиријом. Luke 2:3 И пођоше сви да се препишу, сваки у свој град. Luke 2:4 Тада пође и Јосиф из Галилеје, из града Назарета у Јудеју у град Давидов који се зваше Витлејем, јер он беше из дома и племена Давидовог, Luke 2:5 Да се препише с Маријом, испрошеном за њега женом, која беше трудна. Luke 2:6 И кад онамо беху, дође време да она роди. Luke 2:7 И роди Сина свог првенца, и пови Га, и метну Га у јасле; јер им не беше места у гостионици. Luke 2:8 И беху пастири у оном крају који чуваху ноћну стажу код стада свог. Luke 2:9 И гле, анђео Господњи стаде међу њима, и слава Господња обасја их; и уплашише се врло. Luke 2:10 И рече им анђео: Не бојте се; јер гле, јављам вам велику радост која ће бити свему народу. Luke 2:11 Јер вам се данас роди спас, који је Христос Господ, у граду Давидовом. Luke 2:12 И ето вам знака: Наћи ћете дете повито где лежи у јаслама. Luke 2:13 И уједанпут постаде с анђелом мноштво војника небеских, који хваљаху Бога говорећи: Luke 2:14 Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља. Luke 2:15 И кад анђели отидоше од њих на небо, пастири говораху један другом: Хајдемо до Витлејема, да видимо то што се тамо догодило шта нам каза Господ. Luke 2:16 И дођоше брзо, и нађоше Марију и Јосифа и дете где лежи у јаслама. Luke 2:17 А кад видеше, казаше све што им је казано за то дете. Luke 2:18 И сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири. Luke 2:19 А Марија чуваше све речи ове и слагаше их у срцу свом. Luke 2:20 И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видеше, као што им би казано. Luke 2:21 И кад се наврши осам дана да Га обрежу, наденуше Му име Исус, као што је анђео рекао док се још није био ни заметнуо у утроби. Luke 2:22 И кад дође време да иду на молитву по закону Мојсијевом, донеше Га у Јерусалим да Га метну пред Господа, Luke 2:23 (Као што је написано у закону Господњем: Да се свако дете мушко које најпре отвори материцу посвети Господу;) Luke 2:24 И да принесу прилог, као што је речено у закону Господњем, две грлице, или два голубића. Luke 2:25 И гле, беше у Јерусалиму човек по имену Симеун, и тај човек беше праведан и побожан, који чекаше утехе Израиљеве, и Дух Свети беше у њему. Luke 2:26 И њему беше Свети Дух казао да неће видети смрт док не види Христа Господњег. Luke 2:27 И каза му Дух те дође у цркву; и кад донесоше родитељи дете Исуса да сврше за Њега закон по обичају, Luke 2:28 И он Га узе на руке своје, и хвали Бога и рече: Luke 2:29 Сад отпушташ с миром слугу свог, Господе, по речи својој; Luke 2:30 Јер видеше очи моје спасење Твоје, Luke 2:31 Које си уготовио пред лицем свих народа, Luke 2:32 Видело, да обасја незнабошце, и славу народа Твог Израиља. Luke 2:33 И Јосиф и мати Његова чуђаху се томе што се говораше за Њега. Luke 2:34 И благослови их Симеун, и рече Марији, матери Његовој: Гле, Овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити Luke 2:35 (А и теби самој пробошће нож душу), да се открију мисли многих срца. Luke 2:36 И беше Ана пророчица, кћи Фануилова, од колена Асировог; она је остарела, а седам је година живела с мужем од девојаштва свог, Luke 2:37 И удова око осамдесет и четири године, која не одлажаше од цркве, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвама. Luke 2:38 И она у тај час дође, и хваљаше Господа и говораше за Њега свима који чекаху спасења у Јерусалиму. Luke 2:39 И кад свршише све по закону Господњем, вратише се у Галилеју у град свој Назарет. Luke 2:40 А дете растијаше и јачаше у духу, и пуњаше се премудрости, и благодат Божија беше на Њему. Luke 2:41 И родитељи Његови иђаху сваке године у Јерусалим о празнику пасхе. Luke 2:42 И кад Му би дванаест година, дођоше они у Јерусалим по обичају празника; Luke 2:43 И кад дане проведоше и они се вратише, оста дете Исус у Јерусалиму; и не знаде Јосиф и мати Његова; Luke 2:44 Него мислећи да је с друштвом, отидоше дан хода, и стадоше Га тражити по родбини и по знанцима. Luke 2:45 И не нашавши Га вратише се у Јерусалим да Га траже. Luke 2:46 И после три дана нађоше Га у цркви где седи међу учитељима, и слуша их, и пита их, Luke 2:47 И сви који Га слушаху дивљаху се Његовом разуму и одговорима. Luke 2:48 И видевши Га зачудише се, и мати Његова рече Му: Сине! Шта учини нама тако? Ево отац твој и ја са страхом тражисмо те. Luke 2:49 И рече им: Зашто сте ме тражили? Зар не знате да мени треба у оном бити што је Оца мог? Luke 2:50 И они не разумеше речи што им рече. Luke 2:51 И сиђе с њима и дође у Назарет; и беше им послушан. И мати Његова чуваше све речи ове у срцу свом. Luke 2:52 И Исус напредоваше у премудрости и у расту и у милости код Бога и код људи. Luke 3:0 Luke 3:1 У петнаестој години владања ћесара Тиверија, кад беше Понтије Пилат судија у Јудеји, и Ирод четворовласник у Галилеји, а Филип брат његов четворовласник у Итуреји и у трахонитској, и Лисанија четворовласник у Авилини, Luke 3:2 За поглавара свештеничких Ане и Кајафе, рече Бог Јовану сину Заријином у пустињи, Luke 3:3 И дође у сву околину јорданску проповедајући крштење покајања за опроштење греха; Luke 3:4 Као што је написано у књизи речи пророка Исаије који говори: Глас оног што виче у пустињи: Приправите пут Господњи; поравните стазе Његове; Luke 3:5 Све долине нека се испуне, и све горе и брегови нека се слегну; и шта је криво нека буде право, и храпави путеви нека буду глатки; Luke 3:6 И свако ће тело видети спасење Божије. Luke 3:7 Јован, пак, говораше људима који излажаху да их крсти: Породи аспидини! Ко вам каза да бежите од гнева који иде? Luke 3:8 Родите дакле родове достојне покајања, и не говорите у себи: Оца имамо Авраама; јер вам кажем да Бог може и од овог камења подигнути децу Аврааму. Luke 3:9 Јер већ и секира стоји дрвету код корена; и свако дрво које добар род не рађа сече се и у огањ се баца. Luke 3:10 И питаху га људи говорећи: Шта ћемо дакле чинити? Luke 3:11 Он пак одговарајући рече им: Који има две хаљине нека да једну ономе који нема; и ко има хране нека чини тако. Luke 3:12 Дођоше пак и цариници да их крсти, и рекоше му: Учитељу! Шта ћемо чинити? Luke 3:13 А он им рече: Не тражите више него што вам је речено. Luke 3:14 Питаху га пак и војници говорећи: А ми шта ћемо чинити? И рече им: Никоме да не чините силе нити кога да опадате, и будите задовољни својом платом. Luke 3:15 А кад народ беше у сумњи и помишљаху сви у срцима својим за Јована: Да није он Христос? Luke 3:16 Одговараше Јован свима говорећи: Ја вас крстим водом; али иде за мном јачи од мене, коме ја нисам достојан одрешити ремен на обући Његовој; Он ће вас крстити Духом Светим и огњем. Luke 3:17 Он има лопату у руци својој, и очистиће гумно своје, и скупиће пшеницу своју, а плеву ће сажећи огњем вечним. Luke 3:18 И друго много којешта јавља народу и напомиња. Luke 3:19 Ирода пак четворовласника кораше Јован за Иродијаду, жену брата његовог, и за сва зла што учини Ирод; Luke 3:20 И сврх свега учини и то те затвори Јована у тамницу. Luke 3:21 А кад се крсти сав народ, и Исус пошто се крсти и мољаше се Богу, отвори се небо, Luke 3:22 И сиђе на Њ Дух Свети у телесном облику као голуб, и чу се глас с неба говорећи: Ти си Син мој љубазни, Ти си по мојој вољи. Luke 3:23 И тај Исус имаше око тридесет година кад поче; и беше, као што се мишљаше, син Јосифа сина Илијиног, Luke 3:24 Сина Мататовог, сина Левијевог, сина Мелхијиног, сина Јенејевог, сина Јосифовог, Luke 3:25 Сина Мататијиног, сина Амосовог, сина Наумовог, сина Еслијиног, сина Нангејевог, Luke 3:26 Сина Маатовог, сина Мататијиног, сина Семејиног, сина Јосифовог, сина Јудиног, Luke 3:27 Сина Јоаниног, сина Рисиног, сина Зоровавељевог, сина Салатииловог, сина Ниријиног, Luke 3:28 Сина Мелхијиног, сина Адијиног, сина Косамовог, сина Ировог, Luke 3:29 Сина Јосијиног, сина Елијезеровог, сина Јоримовог, сина Мататовог, сина Левијевог, Luke 3:30 Сина Симеуновог, сина Јудиног, сина Јосифовог, сина Јонановог, сина Елијакимовог, Luke 3:31 Сина Мелејиног, сина Маинановог, сина Мататиног, сина Натановог, сина Давидовог, Luke 3:32 Сина Јесејевог, сина Овидовог, сина Воозовог, сина Салмоновог, сина Наасоновог, Luke 3:33 Сина Аминадавовог, сина Арамовог, сина Есромовог, сина Фаресовог, сина Јудиног, Luke 3:34 Сина Јаковљевог, сина Исаковог, сина Авраамовог, сина Тариног, сина Нахоровог, Luke 3:35 Сина Серуховог, сина Рагавовог, сина Фалековог, сина Еверовог, сина Салиног, Luke 3:36 Сина Каинановог, сина Арфаксадовог, сина Симовог, сина Нојевог, сина Ламеховог, Luke 3:37 Сина Матусаловог, сина Еноховог, сина Јаредовог, сина Малелеиловог, сина Каинановог, Luke 3:38 Сина Еносовог, сина Ситовог, сина Адамовог, сина Божијег. Luke 4:0 Luke 4:1 Исус пак пун Духа Светог врати се од Јордана, и одведе Га Дух у пустињу, Luke 4:2 И четрдесет дана куша Га ђаво, и не једе ништа за то дана; и кад се они навршише, онда огладне, Luke 4:3 И рече Му ђаво: Ако си Син Божји, реци овом камену да постане хлеб. Luke 4:4 И одговори му Исус говорећи: У писму стоји: Неће живети човек о самом хлебу, него о свакој речи Божијој. Luke 4:5 И изведавши Га ђаво на гору високу показа Му сва царства овог света у тренућу ока, Luke 4:6 И рече Му ђаво: Теби ћу дати сву власт ову и славу њихову, јер је мени предана, и коме ја хоћу даћу је; Luke 4:7 Ти, дакле, ако се поклониш преда мном биће све твоје, Luke 4:8 И одговарајући Исус рече му: Иди од мене, сотоно; у писму стоји: Поклањај се Господу Богу свом, и Њему једином служи. Luke 4:9 И одведе Га у Јерусалим, и постави Га наврх цркве, и рече Му: Ако си Син Божји, скочи одавде доле; Luke 4:10 Јер у писму стоји да ће анђелима својим заповедити за тебе да те сачувају, Luke 4:11 И узеће те на руке да где не запнеш за камен ногом својом. Luke 4:12 И одговарајући Исус рече му: Казано је: Не кушај Господа Бога свог. Luke 4:13 И кад сврши ђаво све кушање, отиде од Њега за неко време. Luke 4:14 И врати се Исус у сили духовној у Галилеју; и отиде глас о Њему по свему оном крају. Luke 4:15 И Он учаше по зборницама њиховим, и сви Га хваљаху. Luke 4:16 И дође у Назарет где беше одрастао, и уђе по обичају свом у дан суботни у зборницу, и устаде да чита. Luke 4:17 И даше Му књигу пророка Исаије, и отворивши књигу нађе место где беше написано: Luke 4:18 Дух је Господњи на мени; зато ме помаза да јавим јеванђеље сиромасима; посла ме да исцелим скрушене у срцу; да проповедим заробљенима да ће се отпустити, и слепима да ће прогледати; да отпустим сужње; Luke 4:19 И да проповедам пријатну годину Господњу. Luke 4:20 И затворивши књигу даде слузи, па седе: и сви у зборници гледаху на Њ. Luke 4:21 И поче им говорити: Данас се изврши ово писмо у ушима вашим. Luke 4:22 И сви Му сведочаху, и дивљаху се речима благодати које излажаху из уста Његових, и говораху: Није ли ово син Јосифов? Luke 4:23 И рече им: Ви ћете мени без сумње казати ову причу: Лекару! Излечи се сам; шта смо чули да си чинио у Капернауму учини и овде на својој постојбини. Luke 4:24 Рече пак: Заиста вам кажем: никакав пророк није мио на својој постојбини. Luke 4:25 А заиста вам кажем: Многе удовице беху у Израиљу у време Илијино кад се небо затвори три године и шест месеци и би велика глад по свој земљи; Luke 4:26 И ни к једној од њих не би послан Илија до у Сарепту сидонску к жени удовици. Luke 4:27 И многи беху губави у Израиљу за пророка Јелисија; и ниједан се од њих не очисти до Неемана Сиријанина. Luke 4:28 И сви се у зборници напунише гнева кад чуше ово. Luke 4:29 И уставши истераше Га напоље из града, и одведоше Га наврх горе где беше њихов град сазидан да би Га бацили одозго. Luke 4:30 Али Он прође између њих, и отиде. Luke 4:31 И дође у Капернаум град галилејски, и учаше их у суботе. Luke 4:32 И чуђаху се науци Његовој; јер Његова беседа беше силна. Luke 4:33 И у зборници беше човек у коме беше нечисти дух ђаволски, и повика гласно Luke 4:34 Говорећи: Прођи се, шта је теби до нас, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас погубиш? Знам Те ко си, Светац Божји. Luke 4:35 И запрети му Исус говорећи: Умукни, и изиђи из њега. И оборивши га ђаво на среду, изиђе из њега, и нимало му не науди. Luke 4:36 И у све уђе страх, и говораху један другом говорећи: Каква је то реч, да влашћу и силом заповеда нечистим духовима, и излазе? Luke 4:37 И отиде глас о Њему по свима околним местима. Luke 4:38 Уставши, пак, из зборнице дође у кућу Симонову; а ташту Симонову беше ухватила велика грозница, и молише Га за њу. Luke 4:39 И ставши више ње запрети грозници, и пусти је. И одмах устаде и служаше им. Luke 4:40 А кад захођаше сунце, сви који имаху болеснике од различних болести, довођаху их к Њему; а Он на сваког од њих меташе руке, и исцељиваше их. Luke 4:41 А и ђаволи излажаху из многих вичући и говорећи: Ти си Христос Син Божји. И запрећиваше им да не говоре да знају да је Он Христос. Luke 4:42 А кад наста дан, изиђе и отиде у пусто место; и народ Га тражаше, и дође к Њему, и задржаваху Га да не иде од њих. Luke 4:43 А Он им рече: и другим градовима треба ми проповедити јеванђеље о царству Божијем; јер сам на то послан. Luke 4:44 И проповедаше по зборницама галилејским. Luke 5:0 Luke 5:1 Једанпут пак, кад народ належе к Њему да слушају реч Божију Он стајаше код језера генисаретског, Luke 5:2 И виде две лађе где стоје у крају, а рибари беху изишли из њих и испираху мреже: Luke 5:3 И уђе у једну од лађа која беше Симонова, и замоли га да мало одмакне од краја; и седавши учаше народ из лађе. Luke 5:4 А кад преста говорити, рече Симону: Хајде на дубину, и баците мреже своје те ловите. Luke 5:5 И одговарајући Симон рече Му: Учитељу! Сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо: али по Твојој речи бацићу мрежу. Luke 5:6 И учинивши то ухватише велико мноштво риба, и мреже им се продреше. Luke 5:7 И намагоше на друштво које беше на другој лађи да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обе лађе тако да се готово потопе. Luke 5:8 А кад виде Симон Петар, припаде ка коленима Исусовим говорећи: Изиђи од мене, Господе! Ја сам човек грешан. Luke 5:9 Јер беше ушао страх у њега и у све који беху с њим од мноштва риба које ухватише; Luke 5:10 А тако и у Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који беху другови Симонови. И рече Исус Симону: Не бој се; одселе ћеш људе ловити. Luke 5:11 И извукавши обе лађе на земљу оставише све, и отидоше за Њим. Luke 5:12 И кад беше Исус у једном граду, и гле, човек сав у губи: и видевши Исуса паде ничице молећи Му се и говорећи: Господе! Ако хоћеш можеш ме очистити. Luke 5:13 И пруживши руку дохвати га се. И рече: Хоћу, очисти се. И одмах губа спаде с њега. Luke 5:14 И Он му заповеди да ником не казује: Него иди и покажи се свештенику, и принеси дар за очишћење своје, како је заповедио Мојсије за сведочанство њима. Luke 5:15 Али се глас о Њему још већма разлажаше, и мноштво народа стецаше се да Га слушају и да их исцељује од њихових болести. Luke 5:16 А Он одлажаше у пустињу и мољаше се Богу. Luke 5:17 И један дан учаше Он, и онде сеђаху фарисеји и законици који беху дошли из свију села галилејских и јудејских и из Јерусалима; и сила Господња исцељиваше их. Luke 5:18 И гле, људи донесоше на одру човека који беше узет, и тражаху да га унесу и метну преда Њ; Luke 5:19 И не нашавши куда ће га унети од народа, попеше се на кућу и кроз кров спустише га с одром на среду пред Исуса. Luke 5:20 И видевши веру њихову рече му: Човече! Опраштају ти се греси твоји. Luke 5:21 И почеше помишљати књижевници и фарисеји говорећи: Ко је овај што хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једног Бога? Luke 5:22 А кад разуме Исус помисли њихове, одговарајући рече им: Шта мислите у срцима својим? Luke 5:23 Шта је лакше рећи: Опраштају ти се греси твоји? Или рећи: Устани и ходи? Luke 5:24 Него да знате да власт има Син човечији на земљи опраштати грехе, (рече узетоме:) теби говорим: устани и узми одар свој и иди кући својој. Luke 5:25 И одмах устаде пред њима, и узе на чему лежаше, и отиде кући својој хвалећи Бога. Luke 5:26 И сви се запрепастише, и хваљаху Бога, и напунивши се страха говораху: Чуда се нагледасмо данас! Luke 5:27 И потом изиђе, и виде цариника по имену Левија где седи на царини, и рече му: Хајде за мном. Luke 5:28 И оставивши све, устаде и пође за Њим. Luke 5:29 И зготови Му Левије код куће своје велику част; и беше много цариника и других који сеђаху с Њим за трпезом. Luke 5:30 И викаху на Њега књижевници и фарисеји говорећи ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима једете и пијете? Luke 5:31 И одговарајући Исус рече им: Не требају здрави лекара него болесни. Luke 5:32 Ја нисам дошао да дозовем праведнике него грешнике на покајање. Luke 5:33 А они Му рекоше: Зашто ученици Јованови посте често и моле се Богу, тако и фарисејски; а твоји једу и пију? Luke 5:34 А Он им рече: Можете ли сватове натерати да посте док је женик с њима? Luke 5:35 Него ће доћи дани кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити у оне дане. Luke 5:36 Каза им пак и причу: Нико не меће закрпе од нове хаљине на стару хаљину, иначе ће и нову раздрети, и старој не личи шта је од новог. Luke 5:37 И нико не лије вино ново у мехове старе; иначе продре ново вино мехове и оно се пролије, и мехови пропадну; Luke 5:38 Него вино ново у мехове нове треба лити, и обоје ће се сачувати. Luke 5:39 И нико пивши старо неће одмах новог; јер вели: Старо је боље. Luke 6:0 Luke 6:1 Догоди Му се пак у прву суботу по другом дану пасхе да иђаше кроз усеве, и ученици Његови тргаху класје, и сатираху рукама те јеђаху. Luke 6:2 А неки од фарисеја рекоше им: Зашто чините шта не ваља чинити у суботу? Luke 6:3 И одговарајући Исус рече им: Зар нисте читали оно што учини Давид кад огладне, он и који беху с њим? Luke 6:4 Како уђе у кућу Божију, и узе хлебове постављене и изједе, и даде их онима што беху с њим, којих никоме не ваљаше јести осим јединих свештеника. Luke 6:5 И рече им: Син је човечији Господар и од суботе. Luke 6:6 А догоди се у другу суботу да Он уђе у зборницу и учаше, и беше онде човек коме десна рука беше сува. Luke 6:7 Књижевници пак и фарисеји гледаху за Њим неће ли у суботу исцелити, да Га окриве. Luke 6:8 А Он знаше помисли њихове, и рече човеку који имаше суву руку: Устани и стани на среду. А он устаде и стаде. Luke 6:9 А Исус рече им: Да вас запитам: Шта ваља у суботу чинити, добро или зло? Одржати душу или погубити? А они ћутаху. Luke 6:10 И погледавши на све њих рече му: Пружи руку своју. А он учини тако; и рука поста здрава као и друга. Luke 6:11 А они се сви напунише безумља, и говораху један другом шта би учинили Исусу. Luke 6:12 Тих, пак, дана изиђе на гору да се помоли Богу; и проведе сву ноћ на молитви Божијој. Luke 6:13 И кад би дан, дозва ученике своје, и изабра из њих дванаесторицу, које и апостолима назва: Luke 6:14 Симона, кога назва Петром, и Андрију брата његовог, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломија, Luke 6:15 Матеја и Тому, Јакова Алфејевог и Симона прозваног Зилота, Luke 6:16 Јуду Јаковљевог, и Јуду Искариотског, који Га и издаде. Luke 6:17 И изишавши с њима стаде на месту равном, и гомила ученика Његових; и мноштво народа из све Јудеје и из Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског, Luke 6:18 Који дођоше да Га слушају и да се исцељују од својих болести, и које мучаху духови нечисти; и исцељиваху се. Luke 6:19 И сав народ тражаше да Га се дотакну; јер из Њега излажаше сила и исцељиваше их све. Luke 6:20 И Он подигнувши очи на ученике своје говораше: Благо вама који сте сиромашни духом; јер је ваше царство Божије. Luke 6:21 Благо вама који сте гладни сад; јер ћете се наситити. Благо вама који плачете сад; јер ћете се насмејати. Luke 6:22 Благо вама кад на вас људи омрзну и кад вас раставе и осрамоте, и разгласе име ваше као зло Сина ради човечијег. Luke 6:23 Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, ваша је велика плата на небу. Јер су тако чинили пророцима очеви њихови. Luke 6:24 Али тешко вама богати; јер сте већ примили утеху своју. Luke 6:25 Тешко вама сити сад; јер ћете огладнети. Тешко вама који се смејете сад; јер ћете заплакати и заридати. Luke 6:26 Тешко вама кад стану сви добро говорити за вама; јер су тако чинили и лажним пророцима очеви њихови. Luke 6:27 Али вама кажем који слушате: љубите непријатеље своје, добро чините онима који на вас мрзе; Luke 6:28 Благосиљајте оне који вас куну, и молите се Богу за оне који вас вређају. Luke 6:29 Који те удари по образу, окрени му и други; и који хоће да ти узме кабаницу, подај му и кошуљу. Luke 6:30 А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти. Luke 6:31 И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако. Luke 6:32 И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грешници љубе оне који њих љубе. Luke 6:33 И ако чините добро онима који вама добро чине, каква вам је хвала? Јер и грешници чине тако. Luke 6:34 И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете узети, каква вам је хвала? Јер и грешници грешницима дају у зајам да узму опет онолико. Luke 6:35 Али, љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајте у зајам не надајући се ничему; и биће вам велика плата, и бићете синови Највишега, јер је Он благ и неблагодарнима и злима. Luke 6:36 Будите дакле милостиви као и Отац ваш што је милостив. Luke 6:37 И не судите, и неће вам судити; и не осуђујте, и нећете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се. Luke 6:38 Дајте, и даће вам се: меру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мером дајете онаквом ће вам се вратити. Luke 6:39 И каза им причу: Може ли слепац слепца водити? Неће ли оба пасти у јаму? Luke 6:40 Нема ученика над учитељем својим, него и сасвим кад се изучи, биће као и учитељ његов. Luke 6:41 А зашто видиш трун у оку брата свог, а брвна у свом оку не осећаш? Luke 6:42 Или како можеш рећи брату свом: Брате! Стани да извадим трун који је у оку твом, кад сам не видиш брвна у свом оку? Лицемере! Извади најпре брвно из ока свог, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свог. Luke 6:43 Јер нема дрвета доброг да рађа зао род; нити дрвета злог да рађа добар род. Luke 6:44 Јер се свако дрво по роду свом познаје: јер се смокве не беру с трња, нити се грожђе бере с купине, Luke 6:45 Добар човек из добре клети срца свог износи добро, а зао човек из зле клети срца свог износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца. Luke 6:46 А што ме зовете: Господе! Господе! А не извршујете шта вам говорим? Luke 6:47 Сваки који иде за мном и слуша речи моје и извршује их, казаћу вам какав је: Luke 6:48 Он је као човек који гради кућу, па ископа и удуби и удари темељ на камену; а кад дођоше воде, навали река на ону кућу и не може је покренути, јер јој је темељ на камену. Luke 6:49 А који слуша и не извршује он је као човек који начини кућу на земљи без темеља, на коју навали река и одмах је обори, и распаде се кућа она страшно. Luke 7:0 Luke 7:1 А кад сврши све речи своје пред народом, дође у Капернаум. Luke 7:2 У капетана пак једног беше слуга болестан на умору који му беше мио. Luke 7:3 А кад чу за Исуса, посла к Њему старешине јудејске молећи Га да би дошао да му исцели слугу. Luke 7:4 А они дошавши к Исусу мољаху Га лепо говорећи: Достојан је да му то учиниш; Luke 7:5 Јер љуби народ наш, и начини нам зборницу. Luke 7:6 А Исус иђаше с њима. И кад већ беху близу куће, посла капетан к Њему пријатеље говорећи Му: Господе! Не труди се, јер нисам достојан да уђеш под моју стреху; Luke 7:7 Зато и не држах себе достојног да Ти дођем, него само реци реч, и оздравиће слуга мој. Luke 7:8 Јер и ја сам човек под власти, и имам под собом војнике, па кажем једном: Иди, и иде; и другом: Дођи, и дође; и слузи свом: Учини то, и учини. Luke 7:9 А кад то чу Исус, зачуди му се, и окренувши се народу који иђаше за Њим рече: Кажем вам: ни у Израиљу толике вере не нађох. Luke 7:10 И вративши се послани нађоше болесног слугу здравог. Luke 7:11 И потом иђаше у град који се зови Наин, и с Њим иђаху многи ученици Његови и мноштво народа. Luke 7:12 Кад се приближише к вратима градским, и гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, и она беше удовица и народа из града много иђаше с њом. Luke 7:13 И видевши је Господ сажали Му се за њом, и рече јој: Не плачи. Luke 7:14 И приступивши прихвати за сандук; а носиоци стадоше, и рече: Момче! Теби говорим, устани. Luke 7:15 И седе мртвац и стаде говорити; и даде га матери његовој. Luke 7:16 А страх обузе све, и хваљаху Бога говорећи: Велики пророк изиђе међу нама, и Бог походи народ свој. Luke 7:17 И отиде глас овај о Њему по свој Јудеји и по свој околини. Luke 7:18 И јавише Јовану ученици његови за све ово. Luke 7:19 И дозвавши Јован два од ученика својих посла их к Исусу говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо? Luke 7:20 Дошавши пак људи к Њему рекоше: Јован крститељ посла нас к теби говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо? Luke 7:21 А у тај час исцели многе од болести и од мука и од злих духова, и многима слепима дарова вид. Luke 7:22 И одговарајући Исус рече им: Идите и кажите Јовану шта видесте и чусте: слепи прогледају, хроми ходе, губави чисте се, глуви чују, мртви устају, сиромашнима проповеда се јеванђеље. Luke 7:23 И благо ономе који се не саблазни о мене. Luke 7:24 А кад отидоше ученици Јованови, поче народу говорити за Јована: Шта сте изишли у пустињи да видите? Трску, коју љуља ветар? Luke 7:25 Шта сте, дакле, изашли да видите? Човека у меке хаљине обучена? Ето, који господске хаљине носе и у сластима живе по царским су дворовима. Luke 7:26 Шта сте дакле изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем, и више од пророка; Luke 7:27 Јер је ово онај за кога је писано: Ето ја шаљем анђела свог пред лицем Твојим који ће приправити пут Твој пред Тобом. Luke 7:28 Јер вам кажем: Ниједан између рођених од жена није већи пророк од Јована крститеља; а најмањи у царству Божијем већи је од њега. Luke 7:29 И сви људи који слушаху и цариници оправдаше Бога, и крстише се крштењем Јовановим; Luke 7:30 А фарисеји и књижевници одбацише савет Божји за њих, И не хтеше да их он крсти. Luke 7:31 А Господ рече: Какви ћу казати да су људи овог рода? И какви су? Luke 7:32 Они су као деца која седе по улицама и дозивају једно друго и говоре: Свирасмо вам, и не играсте, жалисмо вам се, и не плакасте. Luke 7:33 Јер дође Јован крститељ који ни једе хлеб ни пије вино, а ви кажете: Ђаво је у њему; Luke 7:34 Дође Син човечији који и једе и пије, а ви кажете: Гле човека изелице и пијанице, друга цариницима и грешницима. Luke 7:35 И оправдаше премудрост сва деца њена. Luke 7:36 Мољаше Га пак један од фарисеја да би обедовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву седе за трпезу: Luke 7:37 И гле, жена у граду која беше грешница дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе скленицу мира; Luke 7:38 И ставши састраг код ногу Његових плакаше, и стаде прати ноге Његове сузама, и косом од своје главе отираше, и целиваше ноге Његове, и мазаше миром. Luke 7:39 А кад виде фарисеј који Га је дозвао, рече у себи говорећи: Да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче: јер је грешница. Luke 7:40 И одговарајући Исус рече му: Симоне! Имам ти нешто казати. А он рече: Учитељу! Кажи. Luke 7:41 А Исус рече: Двојица беху дужни једном дужнику, један беше дужан пет стотина динара, а други педесет. Luke 7:42 А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи који ће га од њих двојице већма љубити. Luke 7:43 А Симон одговарајући рече: Мислим онај коме највише поклони. А Он му рече: Право си судио. Luke 7:44 И окренувши се к жени рече Симону: Видиш ли ову жену? Ја уђох у твоју кућу, ни воде ми на ноге ниси дао; а она сузама обли ми ноге, и косом од главе своје отре. Luke 7:45 Целива ми ниси дао; а она откако уђох не преста целивати ми ногу. Luke 7:46 Уљем ниси помазао главе моје; а она миром помаза ми ноге. Luke 7:47 Зато кажем ти: опраштају јој се греси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта има малу љубав. Luke 7:48 А њој рече: Опраштају ти се греси. Luke 7:49 И стадоше у себи говорити они што сеђаху с Њим за трпезом: Ко је Овај што и грехе опрашта? Luke 7:50 А жени рече: Вера твоја поможе ти; иди с миром. Luke 8:0 Luke 8:1 После тога иђаше Он по градовима и по селима учећи и проповедајући јеванђеље о царству Божијем, и дванаесторица с Њим. Luke 8:2 И неке жене које беху исцељене од злих духова и болести: Марија, која се зваше Магдалина, из које седам ђавола изиђе, Luke 8:3 И Јована, жена Хузе пристава Иродовог, и Сусана, и друге многе које служаху Њему имањем својим. Luke 8:4 А кад се сабра народа много, и из свих градова долажаху к Њему, каза у причи: Luke 8:5 Изиђе сејач да сеје семе своје; и кад сејаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га, Luke 8:6 А друго паде на камен, и изникавши осуши се, јер немаше влаге. Luke 8:7 И друго паде у трње, и узрасте трње, и удави га. Luke 8:8 А друго паде на земљу добру, и изникавши донесе род сто пута онолико. Говорећи ово повика: Ко има уши да чује нека чује. Luke 8:9 А ученици Његови питаху Га говорећи: Шта значи прича ова? Luke 8:10 А Он рече: Вама је дано да знате тајне царства Божијег; а осталима у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумеју. Luke 8:11 А прича ова значи: Семе је реч Божија. Luke 8:12 А које је крај пута то су они који слушају, али потом долази ђаво, и узима реч из срца њиховог, да не верују и да се не спасу. Luke 8:13 А које је на камену то су они који кад чују с радости примају реч; и ови корена немају који за неко време верују, а кад дође време кушања отпадну. Luke 8:14 А које у трње паде, то су они који слушају, и отишавши, од бриге и богатства и сласти овог живота загуше се, и род не сазри. Luke 8:15 А које је на доброј земљи то су они који реч слушају, и у добром и чистом срцу држе, и род доносе у трпљењу. Ово говорећи повика: Ко има уши да чује нека чује. Luke 8:16 Нико, пак, свеће не поклапа судом кад је запали, нити меће под одар, него је метне на свећњак да виде светлост који улазе. Luke 8:17 Јер нема ништа тајно што неће бити јавно, ни сакривено што се неће дознати и на видело изићи. Luke 8:18 Гледајте, дакле, како слушате; јер ко има, даће му се, а ко нема, узеће се од њега и оно што мисли да има. Luke 8:19 Дођоше пак к Њему мати и браћа Његова, и не могаху од народа да говоре с Њим. Luke 8:20 И јавише Му говорећи: Мати Твоја и браћа Твоја стоје напољу, хоће да Те виде. Luke 8:21 А Он одговарајући рече им: Мати моја и браћа моја они су који слушају реч Божију и извршују је. Luke 8:22 И догоди се у један дан Он уђе с ученицима својим у лађу, и рече им: Да пређемо на оне стране језера. И пођоше. Luke 8:23 А кад иђаху они Он заспа. И подиже се олуја на језеру, и топљаху се, и беху у великој невољи. Luke 8:24 И приступивши пробудише Га говорећи: Учитељу! Учитељу! Изгибосмо. А Он устаде, и запрети ветру и валовима; и престадоше и поста тишина. Luke 8:25 А њима рече: Где је вера ваша? А они се поплашише, и чуђаху се говорећи један другом: Ко је Овај што и ветровима и води заповеда, и слушају Га? Luke 8:26 И дођоше у околину гадаринску која је према Галилеји. Luke 8:27 А кад изиђе Он на земљу, срете Га један човек из града у коме беху ђаволи од много година, и у хаљине не облачаше се, и не живљаше у кући, него у гробовима. Luke 8:28 А кад виде Исуса, повика и припаде к Њему и рече здраво: Шта је теби до мене, Исусе, Сине Бога Највишег? Молим Те, не мучи ме. Luke 8:29 Јер Исус заповеди духу нечистом да изиђе из човека: јер га мучаше одавно, и метаху га у вериге и у пута да га чувају, и искида свезе, и тераше га ђаво по пустињи. Luke 8:30 А Исус га запита говорећи: Како ти је име? А он рече: Легеон; јер многи ђаволи беху ушли у њ. Luke 8:31 И мољаху Га да им не заповеди да иду у бездан. Luke 8:32 А онде пасаше по гори велико крдо свиња, и мољаху Га да им допусти да у њих уђу. И допусти им. Luke 8:33 Тада изиђоше ђаволи из човека и уђоше у свиње; и навали крдо с брега у језеро, и утопи се. Luke 8:34 А кад видеше свињари шта би, побегоше и јавише у граду и по селима. Luke 8:35 И изиђоше људи да виде шта је било, и дођоше к Исусу, и нађоше човека из кога ђаволи беху изишли, а он седи обучен и паметан код ногу Исусових; и уплашише се. Luke 8:36 А они што су видели казаше им како се исцели бесни. Luke 8:37 И моли Га сав народ из околине гадаринске да иде од њих; јер се беху врло уплашили. А Он уђе у лађу и отиде натраг. Luke 8:38 Човек, пак, из кога изиђоше ђаволи мољаше да би с Њим био; али га Исус отпусти говорећи: Luke 8:39 Врати се кући својој, и казуј шта ти учини Бог. И отиде проповедајући по свему граду шта му Исус учини. Luke 8:40 А кад се врати Исус, срете Га народ, јер Га сви очекиваху. Luke 8:41 И гле, дође човек по имену Јаир, који беше старешина у зборници, и паде пред ноге Исусове, и мољаше Га да уђе у кућу његову; Luke 8:42 Јер у њега беше јединица кћи од дванаест година, и она умираше. А кад иђаше Исус, туркаше Га народ. Luke 8:43 И беше једна болесна жена од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на лекаре и ниједан је није могао излечити, Luke 8:44 И приступивши састраг дотаче се скута од хаљине Његове, и одмах стаде течење крви њене. Luke 8:45 И рече Исус: Ко је то што се дотаче мене? А кад се сви одговараху, рече Петар и који беху с њим: Учитељу! Народ Те опколио и турка Те, а Ти кажеш: Ко је то што се дотаче мене? Luke 8:46 А Исус рече: Неко се дотаче мене; јер ја осетих силу која изиђе из мене. Luke 8:47 А кад виде жена да се није сакрила, приступи дрхћући, и паде пред Њим, и каза Му пред свим народом зашто Га се дотаче и како одмах оздрави. Luke 8:48 А Он јој рече: Не бој се, кћери! Вера твоја поможе ти; иди с миром. Luke 8:49 Док Он још говораше, дође неко од куће старешине зборничког говорећи му: Умре кћи твоја, не труди учитеља. Luke 8:50 А кад чу Исус, одговори му говорећи: Не бој се, само веруј, и оживеће. Luke 8:51 А кад дође у кућу, не даде ниједноме ући осим Петра и Јована и Јакова, и девојчиног оца и матере. Luke 8:52 А сви плакаху и јаукаху за њом; а Он рече: Не плачите, није умрла него спава. Luke 8:53 И подсмеваху Му се знајући да је умрла. Luke 8:54 А Он изагнавши све узе је за руку, и зовну говорећи: Девојко! Устани! Luke 8:55 И поврати се дух њен, и устаде одмах; и заповеди да јој дају нека једе. Luke 8:56 И дивише се родитељи њени. А Он им заповеди да никоме не казују шта је било. Luke 9:0 Luke 9:1 Сазвавши, пак, дванаесторицу даде им силу и власт над свим ђаволима, и да исцељују од болести. Luke 9:2 И посла их да проповедају царство Божије, и да исцељују болеснике. Luke 9:3 И рече им: Ништа не узимајте на пут, ни штапа ни торбе ни хлеба ни новаца, нити по две хаљине да имате. Luke 9:4 У коју кућу уђете онде будите и оданде полазите. Luke 9:5 И где вас не приме излазећи из града оног отресите и прах с ногу својих, за сведочанство на њих. Luke 9:6 А кад изиђоше, иђаху по селима проповедајући јеванђеље и исцељујући свуда. Luke 9:7 А кад чу Ирод четворовласник шта Он чини, не могаше се начудити, јер неки говораху да је Јован устао из мртвих, Luke 9:8 А једни да се Илија појавио, а једни да је устао који од старих пророка. Luke 9:9 И рече Ирод: Јована ја посекох; али ко је то о коме ја таква чудеса слушам? И жељаше Га видети. Luke 9:10 И вративши се апостоли казаше Му шта су починили. И узевши их отиде насамо у пустињу код града који се зваше Витсаида. Luke 9:11 А народ разумевши пође за Њим, и примивши их говораше им о царству Божијем и исцељиваше који требаху исцељивања. Luke 9:12 А дан стаде нагињати. Тада приступише дванаесторица и рекоше Му: Отпусти народ, нека иду на конак у околна села и паланке, и нек нађу јела, јер смо овде у пустињи. Luke 9:13 А Он им рече: Подајте им ви нека једу. А они рекоше: У нас нема више од пет хлебова и две рибе; већ ако да идемо ми да купимо на све ове људе јела? Luke 9:14 Јер беше људи око пет хиљада. Али Он рече ученицима својим: Посадите их на гомиле по педесет. Luke 9:15 И учинише тако, и посадише их све. Luke 9:16 А Он узе оних пет хлебова и обе рибе, и погледавши на небо благослови их и преломи, и даваше ученицима да раздаду народу. Luke 9:17 И једоше и наситише се сви, и накупише комада дванаест котарица што им претече. Luke 9:18 И кад се једанпут мољаше Богу насамо, с Њим беху ученици, и запита их говорећи: Ко говоре људи да сам ја? Luke 9:19 А они одговарајући рекоше: Једни веле да си Јован крститељ, а други да си Илија; а други да је који устао од старих пророка. Luke 9:20 А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече: Христос Божји. Luke 9:21 А Он им запрети и заповеди да никоме не казују то, Luke 9:22 Говорећи да Син човечији треба много пострадати, и да ће Га старешине и главари свештенички и књижевници окривити, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати. Luke 9:23 А свима говораше: Ко хоће да иде за мном нека се одрече себе и узме крст свој и иде за мном. Luke 9:24 Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради онај ће је сачувати. Luke 9:25 Јер какву ће корист имати човек ако сав свет придобије, а себе изгуби или себи науди? Luke 9:26 Јер ко се постиди мене и мојих речи, њега ће се Син човечији постидети кад дође у слави својој и Очевој и светих анђела. Luke 9:27 А заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје. Luke 9:28 А кад прође осам дана после оних речи, узе Петра и Јована и Јакова и изиђе на гору да се помоли Богу. Luke 9:29 И кад се мољаше постаде лице Његово другачије, и одело Његово бело и сјајно. Luke 9:30 И гле, два човека говораху с Њим, који беху Мојсије и Илија. Luke 9:31 Показаше се у слави, и говораху о изласку Његовом који Му је требало свршити у Јерусалиму. Luke 9:32 А Петар и који беху с њим беху заспали; али пробудивши се видеше славу Његову и два човека који с Њим стајаху. Luke 9:33 И кад се одвојише од Њега рече Петар Исусу: Учитељу! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: једну Теби, и једну Мојсију, и једну Илији: не знајући шта говораше. Luke 9:34 А док Он то говораше дође облак и заклони их; и уплашише се кад зађоше у облак. Luke 9:35 И чу се глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни, Њега послушајте. Luke 9:36 И кад се чујаше глас нађе се Исус сам. И они ућуташе, и ником не јавише ништа у оне дане од оног шта видеше. Luke 9:37 А догоди се други дан кад сиђоше с горе срете Га мноштво народа. Luke 9:38 И гле, човек из народа повика говорећи: Учитељу! Молим Ти се, погледај на сина мог, јер ми је јединац: Luke 9:39 И гле, хвата га дух, и уједанпут виче, и ломи га с пеном, и једва отиде од њега кад га изломи; Luke 9:40 И молих ученике Твоје да га истерају, па не могоше. Luke 9:41 И одговарајући Исус рече: О роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама и трпети вас? Доведи ми сина свог амо: Luke 9:42 А док још иђаше к Њему обори га ђаво, и стаде га ломити. А Исус запрети духу нечистом, и исцели момче, и даде га оцу његовом. Luke 9:43 И сви се дивљаху величини Божијој. А кад се сви чуђаху свему што чињаше Исус, рече ученицима својим: Luke 9:44 Метните ви у уши своје ове речи: јер Син човечији треба да се преда у руке човечије. Luke 9:45 А они не разумеше реч ову; јер беше сакривена од њих да је не могоше разумети; и бојаху се да Га запитају за ову реч. Luke 9:46 А уђе мисао у њих ко би био највећи међу њима. Luke 9:47 А Исус знајући помисли срца њихових узе дете и метну га преда се, Luke 9:48 И рече им: Који прими ово дете у име моје, мене прима; и који мене прима, прима Оног који ме је послао; јер који је најмањи међу вама он је велики. Luke 9:49 А Јован одговарајући рече: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони ђаволе, и забранисмо му, јер не иде с нама за Тобом. Luke 9:50 И рече му Исус: Не браните; јер ко није против вас с вама је. Luke 9:51 А кад се навршише дани узећа Његовог, Он намери да иде право у Јерусалим. Luke 9:52 И посла гласнике пред лицем својим; и они отидоше и дођоше у село самарјанско да Му уготове где ће ноћити. Luke 9:53 И не примише Га; јер видеше да иде у Јерусалим. Luke 9:54 А кад видеше ученици Његови, Јаков и Јован, рекоше: Господе! Хоћеш ли да кажемо да огањ сиђе с неба и да их истреби као и Илија што учини? Luke 9:55 А Он окренувши се запрети им и рече: Не знате каквог сте ви духа; Luke 9:56 Јер Син човечији није дошао да погуби душе човечије него да сачува. И отидоше у друго село. Luke 9:57 А кад иђаху путем рече Му неко: Господе! Ја идем за Тобом куд год Ти пођеш. Luke 9:58 И рече му Исус: Лисице имају јаме и птице небеске гнезда: а Син човечији нема где заклонити главе. Luke 9:59 А другом рече: Хајде за мном. А он рече: Господе! Допусти ми да идем најпре да укопам оца свог. Luke 9:60 А Исус рече му: Остави нека мртви укопавају своје мртваце; а ти хајде те јављај царство Божије. Luke 9:61 А други рече: Господе! Ја идем за Тобом; али допусти ми најпре да идем да се опростим с домашњима својим. Luke 9:62 А Исус рече му: Ниједан није приправан за царство Божије који метне руку своју на плуг па се обзире натраг. Luke 10:0 Luke 10:1 А потом изабра Господ и других седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својим у сваки град и у место куда хтеде сам доћи. Luke 10:2 А рече им: Жетва је дакле велика, а посленика мало; него се молите Господару од жетве да изведе посленике на жетву своју. Luke 10:3 Идите; ето ја вас шаљем као јагањце међу вукове. Luke 10:4 Не носите кесе ни торбе ни обуће, и никога не поздрављајте на путу. Luke 10:5 У коју год кућу уђете најпре говорите: Мир кући овој. Luke 10:6 И ако дакле буде онде син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се к вама. Luke 10:7 А у оној кући будите, и једите и пијте шта у њих има; јер је посленик достојан своје плате; не прелазите из куће у кућу. Luke 10:8 И у који год град дођете и приме вас, једите шта се донесе пред вас. Luke 10:9 И исцељујте болеснике који су у њему, и говорите им: Приближи се к вама царство Божије. Luke 10:10 И у који год град дођете и не приме вас, изишавши на улице његове реците: Luke 10:11 И прах од града вашег који је прионуо за нас отресамо вам; али ово знајте да се приближи к вама царство Божије. Luke 10:12 Кажем вам да ће Содому бити лакше у онај дан неголи граду оном. Luke 10:13 Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и у Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се у врећи и у пепелу седећи покајали. Luke 10:14 Али Тиру и Сидону биће лакше на суду него вама. Luke 10:15 И ти, Капернауме! Који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти. Luke 10:16 Ко вас слуша мене слуша; и ко се вас одриче мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се Оног који је мене послао. Luke 10:17 Вратише се пак седамдесеторица с радости говорећи: Господе! И ђаволи нам се покоравају у име Твоје. Luke 10:18 А Он им рече: Ја видех сотону где спаде с неба као муња. Luke 10:19 Ево вам дајем власт да стајете на змије и на скорпије и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити. Luke 10:20 Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена написана на небесима. Luke 10:21 У тај час обрадова се Исус у духу и рече: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и разумних, а казао си простима. Да, Оче, јер је тако била воља Твоја. Luke 10:22 И окренувши се к ученицима рече: Све је мени предао Отац мој, и нико не зна ко је Син осим Оца, ни ко је Отац осим Сина, и ако Син хоће коме казати. Luke 10:23 И окренувши се к ученицима насамо рече: Благо очима које виде шта ви видите. Luke 10:24 Јер вам кажем да су многи пророци и цареви желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше. Luke 10:25 И гле, устаде један законик и кушајући Га рече: Учитељу! Шта ћу чинити да добијем живот вечни? Luke 10:26 А Он му рече: Шта је написано у закону? Како читаш? Luke 10:27 А он одговарајући рече: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли својом, и ближњег свог као самог себе. Luke 10:28 Рече му пак: Право си одговорио; то чини и бићеш жив. Luke 10:29 А он хтеде да се оправда, па рече Исусу: А ко је ближњи мој? Luke 10:30 А Исус одговарајући рече: Један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га пола мртва. Luke 10:31 А изненада силажаше оним путем некакав свештеник, и видевши га прође. Luke 10:32 А тако и Левит кад је био на ономе месту, приступи, и видевши га прође. Luke 10:33 А Самарјанин некакав пролазећи дође над њега, и видевши га сажали му се; Luke 10:34 И приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе доведе у гостионицу, и устаде око њега. Luke 10:35 И сутрадан полазећи извади два гроша те даде крчмару, и рече му: Гледај га, и шта више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим. Luke 10:36 Шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што су га били ухватили хајдуци? Luke 10:37 А он рече: Онај који се смиловао на њега. А Исус му рече: Иди, и ти чини тако. Luke 10:38 А кад иђаху путем и Он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими Га у своју кућу. Luke 10:39 И у ње беше сестра, по имену Марија, која и седе код ногу Исусових и слушаше беседу Његову. Luke 10:40 А Марта се беше забунила како ће Га дочекати, и прикучивши се рече: Господе! Зар Ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне. Luke 10:41 А Исус одговарајући рече јој: Марта! Марта! Бринеш се и трудиш за много, Luke 10:42 А само је једно потребно. Али је Марија добри део изабрала, који се неће узети од ње. Luke 11:0 Luke 11:1 И кад се мољаше Богу на једном месту па преста, рече Му неки од ученика Његових: Господе! Научи нас молити се Богу, као што и Јован научи своје ученике. Luke 11:2 А Он им рече: Кад се молите Богу говорите: Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје; да дође царство Твоје; да буде воља Твоја и на земљи као на небу; Luke 11:3 Хлеб наш потребни дај нам сваки дан; Luke 11:4 И опрости нам грехе наше, јер и ми опраштамо сваком дужнику свом; и не наведи нас у напаст; него нас избави ода зла. Luke 11:5 И рече им: Који од вас има пријатеља, и отиде му у поноћи и рече му: Пријатељу! Дај ми три хлеба у зајам; Luke 11:6 Јер ми дође пријатељ с пута, и немам му шта поставити; Luke 11:7 А он изнутра одговарајући да рече: Не узнемиравај ме; већ су врата затворена и деца су моја са мном у постељи, и не могу устати да ти дам. Luke 11:8 И кажем вам: ако и не устане да му да зато што му је пријатељ, али за његово безобразно искање устаће и даће му колико треба. Luke 11:9 И ја вама кажем: иштите и даће вам се: тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се. Luke 11:10 Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвара му се. Luke 11:11 Који је међу вама отац у кога ако син заиште хлеба да му да камен? Или ако заиште рибе да му да место рибе змију? Luke 11:12 Или ако заиште јаје да му да скорпију? Luke 11:13 Кад дакле ви, зли будући, умете добре даре давати деци својој, колико ће више Отац небески дати Духа Светог онима који ишту у Њега? Luke 11:14 И једном изгна ђавола који беше нем; кад ђаво изиђе проговори неми; и дивише се људи. Luke 11:15 А неки од њих рекоше: Помоћу Веелзевула кнеза ђаволског изгони ђаволе. Luke 11:16 А други кушајући Га искаху од Њега знак с неба. Luke 11:17 А Он знајући помисли њихове рече им: Свако царство које се раздели само по себи, опустеће, и дом који се раздели сам по себи, пропашће. Luke 11:18 Тако и сотона ако се раздели сам по себи, како ће остати његово царство? Као што кажете да помоћу Веелзевула изгоним ђаволе. Luke 11:19 Ако ли ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? Зато ће вам они бити судије. Luke 11:20 А ако ли ја прстом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство Божије. Luke 11:21 Кад се јаки наоружа и чува свој двор, имање је његово на миру; Luke 11:22 А кад дође јачи од њега и надвлада га, узме све оружје његово у које се уздао, и раздели шта отме од њега. Luke 11:23 Који није са мном, против мене је; и који са мном не сабира, просипа. Luke 11:24 Кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не нашавши рече: Да се вратим у дом свој откуда сам изишао; Luke 11:25 И дошавши нађе пометен и украшен. Luke 11:26 Тада отиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши живе онде; и буде потоње човеку оном горе од првог. Luke 11:27 А кад то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече Му: Благо утроби која те је носила, и сисама које си сао! Luke 11:28 А Он рече: Благо и онима који слушају реч Божију, и држе је. Luke 11:29 А народу који се скупљаше стаде говорити: Род је овај зао; иште знак, и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка; Luke 11:30 Јер као што Јона би знак Ниневљанима, тако ће и Син човечији бити роду овом. Luke 11:31 Царица јужна изићи ће на суд с људима рода овог, и осудиће их; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овде је већи од Соломуна. Luke 11:32 Ниневљани изићи ће на суд с родом овим, и осудиће га; јер се покајаше поучењем Јониним: а гле, овде је већи од Јоне. Luke 11:33 Нико не меће запаљену свећу на сакривено место, нити под суд, него на свећњак, да виде светлост који улазе. Luke 11:34 Свећа је телу око. Ако дакле око твоје буде здраво, све ће тело твоје бити светло; ако ли око твоје буде кварно, и тело је твоје тамно. Luke 11:35 Гледај дакле да видело које је у теби не буде тама. Luke 11:36 Јер, ако је све тело твоје светло да нема никаквог уда тамног, биће светло као кад те свећа обасјава светлошћу. Luke 11:37 А кад говораше, мољаше Га некакав фарисеј да обедује у њега. А Он ушавши седе за трпезу. Luke 11:38 А фарисеј се зачуди кад виде да се најпре не уми пре обеда. Luke 11:39 А Господ рече му: Сад ви фарисеји споља чистите чашу и зделу, а изнутра вам је пуно грабежа и злобе. Luke 11:40 Безумни! Није ли онај начинио и изнутра који је споља начинио? Luke 11:41 Али дајте милостињу од оног што је унутра; и гле, све ће вам бити чисто. Luke 11:42 Али тешко вама фарисејима што дајете десетак од метвице и од руте и од сваког поврћа, а пролазите правду и љубав Божију: ово је требало чинити, и оно не остављати. Luke 11:43 Тешко вама фарисејима што тражите зачеља по зборницама и да вам се клања по улицама. Luke 11:44 Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као сакривени гробови по којима људи иду и не знаду их. Luke 11:45 А неки од законика одговарајући рече: Учитељу! Говорећи то и нас срамотиш. Luke 11:46 А Он рече: Тешко и вама законицима што товарите на људе бремена претешка за ношење, а ви једним прстом својим нећете да их прихватите. Luke 11:47 Тешко вама што зидате гробове пророцима, а ваши су их очеви побили. Luke 11:48 Ви дакле сведочите и одобравате дела отаца својих; јер их они побише, а ви им гробове зидате. Luke 11:49 Зато и премудрост Божија рече: Послаћу им пророке и апостоле, и од њих ће једне побити, а друге протерати; Luke 11:50 Да се иште од рода овог крв свих пророка која је проливена од постања света, Luke 11:51 Од крви Авељеве све до крви Заријине, који погибе међу олтаром и црквом. Да, кажем вам, искаће се од рода овог. Luke 11:52 Тешко вама законици што узесте кључ од знања: сами не уђосте, а који хтеше да уђу, забранисте им. Luke 11:53 А кад им Он ово говораше, почеше књижевници и фарисеји врло наваљивати к Њему и многим питањем збуњивати Га, Luke 11:54 Вребајући и пазећи на Њега не би ли шта уловили из уста Његових да Га окриве. Luke 12:0 Luke 12:1 Кад се на њих скупише хиљаде народа да стадоше газити један другог, онда поче најпре говорити ученицима својим: Чувајте се квасца фарисејског, који је лицемерје. Luke 12:2 Јер ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати; Luke 12:3 Јер шта у мраку рекосте, чуће се на виделу; и шта на ухо шаптасте у клетима, проповедаће се на крововима. Luke 12:4 Али вам кажем, пријатељима својим: не бојте се од оних који убијају тело и потом не могу ништа више учинити. Luke 12:5 Него ћу вам казати кога да се бојите: бојте се Оног који има власт пошто убије бацити у пакао; да, кажем вам, Оног се бојте. Luke 12:6 Не продаје ли се пет врабаца за два динара? И ниједан од њих није заборављен пред Богом. Luke 12:7 А у вас је и коса на глави избројана. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца. Luke 12:8 Него вам кажем: који год призна мене пред људима признаће и Син човечији њега пред анђелима Божијим; Luke 12:9 А који се одрече мене пред људима њега ће се одрећи пред анђелима Божијим. Luke 12:10 И сваки који рече реч на Сина човечијег опростиће му се, а који хули на Светог Духа неће му се опростити. Luke 12:11 А кад вас доведу у зборнице и на судове и пред поглаваре, не брините се како ћете или шта одговорити, или шта ћете казати; Luke 12:12 Јер ће вас Свети Дух научити у онај час шта треба рећи. Luke 12:13 Рече Му пак неки из народа: Учитељу! Реци брату мом да подели са мном достојање. Luke 12:14 А Он му рече: Човече! Ко је мене поставио судијом или кметом над вама? Luke 12:15 А њима рече: Гледајте и чувајте се од лакомства; јер нико не живи оним што је сувише богат. Luke 12:16 Каза им, пак, причу говорећи: У једног богатог човека роди њива. Luke 12:17 И мишљаше у себи говорећи: Шта ћу чинити? Немам у шта сабрати своју летину. Luke 12:18 И рече: Ево ово ћу чинити: покварићу житнице своје и начинићу веће; и онде ћу сабрати сва своја жита и добро своје; Luke 12:19 И казаћу души својој: Душо! Имаш много имање на много година; почивај, једи, пиј, весели се. Luke 12:20 А Бог њему рече: Безумниче! Ову ноћ узеће душу твоју од тебе; а шта си приправио чије ће бити? Luke 12:21 Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се у Бога. Luke 12:22 А ученицима својим рече: Зато вам кажем: не брините се душом својом шта ћете јести; ни телом у шта ћете се обући: Luke 12:23 Душа је претежнија од јела и тело од одела. Luke 12:24 Погледајте гавране како не сеју ни жању, који немају подруме ни житнице, и Бог их храни: а колико сте ви претежнији од птица? Luke 12:25 А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један? Luke 12:26 А кад ни најмање шта не можете, зашто се бринете за остало? Luke 12:27 Погледајте љиљане како расту: не труде се, нити преду; али ја вам кажем да ни Соломун у свој слави својој не обуче се као један од њих. Luke 12:28 А кад траву по пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни! Luke 12:29 И ви не иштите шта ћете јести или шта ћете пити, и не брините се; Luke 12:30 Јер ово све ишту и незнабошци овог света; а Отац ваш зна да вама треба ово. Luke 12:31 Него иштите царство Божије, и ово ће вам се све додати. Luke 12:32 Не бој се мало стадо! Јер би воља вашег Оца да вам да царство. Luke 12:33 Продајте шта имате и дајте милостињу; начините себи торбе које неће оветшати, хазну која се никад неће испразнити, на небесима, где се лупеж не прикучује нити мољац једе. Luke 12:34 Јер где је ваше благо онде ће бити и срце ваше. Luke 12:35 Нека буду ваша бедра запрегнута и свеће запаљене; Luke 12:36 И ви као људи који чекају господара свог кад се врати са свадбе да му одмах отворе како дође и куцне. Luke 12:37 Благо оним слугама које нађе господар кад дође, а они страже. Заиста вам кажем да ће се запрегнути, и посадиће их, и приступиће, те ће им служити. Luke 12:38 И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође, и нађе их тако, благо оним слугама. Luke 12:39 Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати кућу своју. Luke 12:40 И ви, дакле, будите готови: јер у који час не мислите доћи ће Син човечији. Luke 12:41 А Петар Му рече: Господе! Говориш ли нама ову причу или свима? Luke 12:42 А Господ рече: Ко је дакле тај верни и мудри пристав ког постави господар над чељади својом да им даје храну на оброк? Luke 12:43 Благо том слузи ког дошавши господар његов нађе да извршује тако. Luke 12:44 Заиста вам кажем: над свим својим имањем поставиће га. Luke 12:45 Ако ли каже слуга у срцу свом: Неће мој господар још задуго доћи; и стане бити слуге и слушкиње, и јести и пити, и опијати се; Luke 12:46 Доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час кад не мисли, и расећи ће га, и део његов метнуће с невернима. Luke 12:47 А онај слуга који зна вољу господара свог, и није се приправио, нити учинио по вољи његовој, биће врло бијен; Luke 12:48 А који не зна па заслужи бој, биће мало бијен. Коме је год много дано много ће се искати од њега; а коме предаше највише највише ће искати од њега. Luke 12:49 Ја сам дошао да бацим огањ на земљу; и како би ми се хтело да се већ запалио! Luke 12:50 Али се мени ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се не сврши! Luke 12:51 Мислите ли да сам ја дошао да дам мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор. Luke 12:52 Јер ће, одселе, пет у једној кући бити раздељени, устаће три на два, и два на три. Luke 12:53 Устаће отац на сина и син на оца; мати на кћер и кћи на матер; свекрва на снаху своју и снаха на свекрву своју. Luke 12:54 А народу говораше: Кад видите облак где се диже од запада одмах кажете: Биће дажд; и бива тако. Luke 12:55 И кад видите југ где дува кажете: Биће врућина; и бива. Luke 12:56 Лицемери! Лице неба и земље умете познавати, а време ово како не познајете? Luke 12:57 Зашто пак и сами од себе не судите праведно? Luke 12:58 Јер кад идеш са својим супарником кнезу, гледај не би ли се на путу с њим поравнао да те не притегне судији, и судија да те не преда слузи, и слуга да те не баци у тамницу. Luke 12:59 Кажем ти: нећеш оданде изићи док не даш и последњи динар. Luke 13:0 Luke 13:1 У то време, пак, дођоше неки и казаше за Галилејце којих крв помеша Пилат са жртвама њиховим. Luke 13:2 И одговарајући Исус рече им: Мислите ли да су ти Галилејци били најгрешнији од свих Галилејаца, јер тако пострадаше? Luke 13:3 Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути. Luke 13:4 Или оних осамнаест што на њих паде кула силоамска и поби их, мислите ли да су они најкривљи били од свих Јерусалимљана? Luke 13:5 Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути. Luke 13:6 Каза им пак ову причу: Један човек имаше смокву усађену у свом винограду, и дође да тражи рода на њој, и не нађе. Luke 13:7 Онда рече виноградару: Ево трећа година како долазим и тражим рода на овој смокви, и не налазим; посеци је, дакле, зашто земљи да смета? Luke 13:8 А он одговарајући рече му: Господару! Остави је и за ову годину док окопам око ње и обаспем гнојем; Luke 13:9 Па да ако роди: Ако ли не, посећи ћеш је на годину. Luke 13:10 А кад учаше у једној зборници у суботу, Luke 13:11 И гле, беше онде жена болесна од духа осамнаест година, и беше згрчена, и не могаше се исправити. Luke 13:12 А кад је виде, дозва је Исус и рече јој: Жено! Опроштена си од болести своје. Luke 13:13 И метну на њу руке, и одмах се исправи и хваљаше Бога. Luke 13:14 А старешина од зборнице срђаше се што је Исус исцели у суботу, и одговарајући рече народу: Шест је дана у које треба радити, у оне дакле долазите те се лечите, а не у дан суботни. Luke 13:15 А Господ му одговори и рече: Лицемере! Сваки од вас у суботу не одрешује ли свог вола или магарца од јасала, и не води да напоји? Luke 13:16 А ову кћер Авраамову коју свеза сотона, ево осамнаеста година, не требаше ли је одрешити из ове свезе у дан суботни? Luke 13:17 И кад Он ово говораше стиђаху се сви који Му се противљаху; и сав народ радоваше се за сва Његова славна дела. Luke 13:18 А Он им рече: Какво је царство Божије? И како ћу казати да је? Luke 13:19 Оно је као зрно горушичино, које узевши човек баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице небеске уселише се у гране његове. Luke 13:20 Опет рече: Какво ћу казати да је царство Божије? Luke 13:21 Оно је као квасац који узевши жена метну у три копање брашна, док не ускисе све. Luke 13:22 И пролажаше по градовима и селима учећи и путујући у Јерусалим. Luke 13:23 Рече Му пак неко: Господе! Је ли мало оних који ће бити спасени? А Он им рече: Luke 13:24 Навалите да уђете на тесна врата; јер вам кажем: Многи ће тражити да уђу и неће моћи: Luke 13:25 Кад устане домаћин и затвори врата, и станете напољу стајати и куцати у врата говорећи: Господе! Господе! Отвори нам; и одговарајући рећи ће вам: Не познајем вас откуда сте. Luke 13:26 Тада ћете стати говорити: Ми једосмо пред Тобом и писмо, и по улицама нашим учио си. Luke 13:27 А Он ће рећи: Кажем вам: не познајем вас откуда сте; одступите од мене сви који неправду чините. Luke 13:28 Онде ће бити плач и шкргут зуба, кад видите Авраама и Исака и Јакова и све пророке у царству Божијем, а себе напоље истеране. Luke 13:29 И доћи ће од истока и запада и севера и југа и сешће за трпезу у царству Божијем. Luke 13:30 И гле, има последњих који ће бити први, и има првих који ће бити последњи. Luke 13:31 У тај дан приступише неки од фарисеја говорећи Му: Изиђи и иди одавде, јер Ирод хоће да те убије. Luke 13:32 И рече им: Идите те кажите оној лисици: Ево изгоним ђаволе и исцељујем данас и сутра, а трећи дан завршићу. Luke 13:33 Али данас и сутра и прекосутра треба ми ићи; јер пророк не може погинути изван Јерусалима. Luke 13:34 Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! Колико пута хтех да скупим чеда твоја као кокош гнездо своје под крила, и не хтесте! Luke 13:35 Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста; а ја вам кажем: Нећете мене видети док не дође да кажете: Благословен који иде у име Господње. Luke 14:0 Luke 14:1 И догоди Му се да дође у суботу у кућу једног кнеза фарисејског да једе хлеб; и они мотраху на Њега. Luke 14:2 И гле, беше пред Њим некакав човек на коме беше дебела болест. Luke 14:3 И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: Је ли слободно у суботу исцељивати? Luke 14:4 А они оћутеше. И дохвативши га се исцели га и отпусти. Luke 14:5 И одговарајући рече им: Који од вас не би свог магарца или вола да му падне у бунар одмах извадио у дан суботни? Luke 14:6 И не могоше Му одговорити на то. Luke 14:7 А гостима каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им: Luke 14:8 Кад те ко позове на свадбу, не седај у зачеље, да не буде међу гостима ко старији од тебе; Luke 14:9 И да не би дошао онај који је позвао тебе и њега, и рекао ти: Подај место овоме: и онда ћеш са стидом сести на ниже место. Luke 14:10 Него кад те ко позове, дошавши седи на последње место, да ти каже кад дође онај који те позва: Пријатељу! Помакни се више; тада ће теби бити част пред онима који седе с тобом за трпезом. Luke 14:11 Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понижује, подигнуће се. Luke 14:12 А и ономе што их је позвао рече: Кад дајеш обед или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни суседе богате, да не би и они тебе кад позвали и вратили ти; Luke 14:13 Него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе; Luke 14:14 И благо ће ти бити што ти они не могу вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних. Luke 14:15 А кад чу то неки од оних што сеђаху с Њим за трпезом рече Му: Благо ономе који једе хлеба у царству Божијем! Luke 14:16 А Он му рече: Један човек зготови велику вечеру, и позва многе; Luke 14:17 И кад би време вечери, посла слугу свог да каже званима: Хајдете, јер је већ све готово. Luke 14:18 И почеше се изговарати сви редом; први му рече: Купих њиву, и ваља ми ићи да је видим; молим те изговори ме. Luke 14:19 И други рече: Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме. Luke 14:20 И трећи рече: Ожених се, и зато не могу доћи. Luke 14:21 И дошавши слуга тај каза ово господару свом. Тада се расрди домаћин и рече слузи свом: Иди брзо на раскршћа и улице градске, и доведи амо сиромахе, и кљасте, и богаљасте, и слепе. Luke 14:22 И рече слуга: Господару, учинио сам како си заповедио, и још места има. Luke 14:23 И рече господар слузи: Изиђи на путеве и међу ограде, те натерај да дођу да ми се напуни кућа. Luke 14:24 Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних. Luke 14:25 Иђаше пак с Њим мноштво народа, и обазревши се рече им: Luke 14:26 Ако ко дође к мени, а не мрзи на свог оца, и на матер, и на жену, и на децу, и на браћу, и на сестре и на саму душу своју, не може бити мој ученик. Luke 14:27 И ко не носи крст свој и за мном не иде, не може бити мој ученик. Luke 14:28 И који од вас кад хоће да зида кулу не седне најпре и не прорачуна шта ће га стати, да види има ли да може довршити? Luke 14:29 Да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати Luke 14:30 Говорећи: Овај човек поче зидати, и не може да доврши. Luke 14:31 Или који цар кад пође с војском да се побије с другим царем не седне најпре и не држи већу може ли с десет хиљада срести оног што иде на њега са двадесет хиљада? Luke 14:32 Ако ли не може, а он пошаље посленике док је овај још далеко и моли да се помире. Luke 14:33 Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик. Luke 14:34 Со је добра, али ако со обљутави, чим ће се осолити? Luke 14:35 Нити је потребна у земљу ни у гној; него је проспу напоље. Ко има уши да чује нека чује. Luke 15:0 Luke 15:1 И приближаваху се к Њему сви цариници и грешници да Га чују. Luke 15:2 И викаху на Њега фарисеји и књижевници говорећи: Овај прима грешнике и једе с њима. Luke 15:3 А Он им каза причу ову говорећи: Luke 15:4 Који човек од вас имајући сто оваца и изгубивши једну од њих не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе? Luke 15:5 И нашавши дигне је на раме своје радујући се, Luke 15:6 И дошавши кући сазове пријатеље и суседе говорећи им: Радујте се са мном: ја нађох своју овцу изгубљену. Luke 15:7 Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу за једног грешника који се каје, неголи за деведесет и девет праведника којима не треба покајање. Luke 15:8 Или која жена имајући десет динара, ако изгуби један динар, не запали свеће, и не помете куће, и не тражи добро док не нађе? Luke 15:9 И нашавши сазове другарице и суседе говорећи: Радујте се са мном: ја нађох динар изгубљени. Luke 15:10 Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божијима за једног грешника који се каје. Luke 15:11 И рече: Један човек имаше два сина, Luke 15:12 И рече млађи од њих оцу: Оче! Дај ми део имања што припада мени. И отац им подели имање. Luke 15:13 И потом до неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у далеку земљу; и онамо просу имање своје живећи беспутно. Luke 15:14 А кад потроши све, постаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи. Luke 15:15 И отишавши приби се код једног човека у оној земљи; и он га посла у поље своје да чува свиње. Luke 15:16 И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му их не даваше. Luke 15:17 А кад дође к себи, рече: Колико најамника у оца мог имају хлеба и сувише, а ја умирем од глади! Luke 15:18 Устаћу и идем оцу свом, па ћу му рећи: Оче! Сагреших Небу и теби, Luke 15:19 И већ нисам достојан назвати се син твој: прими ме као једног од својих најамника. Luke 15:20 И уставши отиде оцу свом. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се, и потрчавши загрли га и целива га. Luke 15:21 А син му рече: Оче, сагреших Небу и теби, и већ нисам достојан назвати се син твој. Luke 15:22 А отац рече слугама својим: Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге. Luke 15:23 И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо. Luke 15:24 Јер овај мој син беше мртав, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се. И стадоше се веселити. Luke 15:25 А син његов старији беше у пољу, и долазећи кад се приближи кући чу певање и подвикивање. Luke 15:26 И дозвавши једног од слугу запита: Шта је то? Luke 15:27 А он му рече: Брат твој дође; и отац твој закла теле угојено, што га је здравог видео. Luke 15:28 А он се расрди и не хтеде да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га. Luke 15:29 А он одговарајући рече оцу: Ето те служим толико година, и никад не преступих твоје заповести, па мени никад ниси дао јаре да бих се провеселио са својим друштвом; Luke 15:30 А кад дође тај твој син који ти је имање просуо с курвама, заклао си му теле угојено. Luke 15:31 А он му рече: Сине! Ти си свагда са мном, и све је моје твоје. Luke 15:32 Требало се развеселити и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се. Luke 16:0 Luke 16:1 А ученицима својим говораше: Беше један човек богат који имаше пристава, и тога облагаше код њега да му просипа имање, Luke 16:2 И дозвавши га рече му: Шта ово ја чујем за тебе? Дај рачун како си кућио кућу: јер више не можеш кућом управљати. Luke 16:3 А пристав од куће рече у себи: Шта ћу чинити? Господар мој узима од мене управљање куће: копати не могу, просити стидим се. Luke 16:4 Знам шта ћу чинити да би ме примили у куће своје кад ми се одузме управљање куће. Luke 16:5 И дозвавши редом дужнике господара свог рече првом: Колико си дужан господару мом? Luke 16:6 А он рече: Сто ока уља. И рече му: Узми писмо своје и седи брзо те напиши педесет. Luke 16:7 А потом рече другом: А ти колико си дужан? А он рече: Сто ока пшенице. И рече му: Узми писмо своје и напиши осамдесет. Luke 16:8 И похвали господар неверног пристава што мудро учини; јер су синови овог века мудрији од синова видела у свом нараштају. Luke 16:9 И ја вама кажем: начините себи пријатеље неправедним богатством, да би вас кад осиромашите примили у вечне куће. Luke 16:10 Који је веран у малом и у многом је веран; а ко је неверан у малом и у многом је неверан. Luke 16:11 Ако дакле у неправедном богатству верни не бисте, ко ће вам у истином веровати? Luke 16:12 И ако у туђем не бисте верни, ко ће вам дати ваше? Luke 16:13 Никакав пак слуга не може два господара служити; јер или ће на једног мрзети, а другог љубити, или ће једног волети а за другог не марити. Не можете служити Богу и богатству. Luke 16:14 А ово све слушаху и фарисеји, који беху среброљупци, и ругаху Му се. Luke 16:15 И рече им: Ви сте они који се градите праведни пред људима; али Бог зна срца ваша; јер шта је у људи високо оно је мрзост пред Богом. Luke 16:16 Закон и пророци су до Јована; одселе се царство Божије проповеда јеванђељем, и сваки наваљује да уђе у њега. Luke 16:17 Лакше је, пак, небу и земљи проћи неголи једној титли из закона пропасти. Luke 16:18 Сваки који пушта жену своју и узима другу, прељубу чини; и који се жени пуштеницом, прељубу чини. Luke 16:19 Човек неки, пак, беше богат, који се облачаше у скерлет и у свилу, и живљаше сваки дан господски и весељаше се. Luke 16:20 А беше један сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред његовим вратима гнојав, Luke 16:21 И жељаше да се насити мрвама које падаху с трпезе богатог; још и пси долажаху и лизаху гној његов. Luke 16:22 А кад умре сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умре и богати, и закопаше га. Luke 16:23 И у паклу кад беше у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његовом, Luke 16:24 И повикавши рече: Оче Аврааме! Смилуј се на ме и пошљи ми Лазара нека умочи у воду врх од прста свог, и да ми расхлади језик; јер се мучим у овом пламену. Luke 16:25 А Авраам рече: Синко! Опомени се да си ти примио добра своја у животу свом, и Лазар опет зла; а сад се он теши, а ти се мучиш. Luke 16:26 И преко свега тога постављена је међу нама и вама велика пропаст, да ови који би хтели одовуд к вама прећи, не могу, нити они отуда к нама да прелазе. Luke 16:27 Тада рече: Молим те дакле, оче, да га пошаљеш кући оца мог, Luke 16:28 Јер имам пет браће: нека им посведочи да не би и они дошли на ово место мучења. Luke 16:29 Рече му Авраам: Они имају Мојсија и пророке, нека њих слушају. Luke 16:30 А он рече: Не, оче Аврааме! Него ако им дође ко из мртвих покајаће се. Luke 16:31 А Авраам рече му: Ако не слушају Мојсија и пророке, да ко и из мртвих устане неће веровати. Luke 17:0 Luke 17:1 А ученицима рече: Није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе с кога долазе; Luke 17:2 Боље би му било да му се воденични камен обеси о врату, и да га баце у море, него да саблазни једног од ових малих. Luke 17:3 Чувајте се. Ако ти сагреши брат твој, накарај га; па ако се покаје, опрости му. Luke 17:4 И ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута на дан дође к теби и рече: Кајем се, опрости му. Luke 17:5 И рекоше апостоли Господу: Дометни нам вере. Luke 17:6 А Господ рече: Кад бисте имали вере колико зрно горушичино, и рекли бисте овом дубу: Ишчупај се и усади се у море, и послушао би вас. Luke 17:7 Који пак од вас кад има слугу који оре или чува стоку па кад дође из поља, каже му: Ходи брзо и седи за трпезу? Luke 17:8 Него не каже ли му: Уготови ми да вечерам, и запрегни се те ми служи док једем и пијем, па онда и ти једи и пиј? Luke 17:9 Еда ли ће он захвалити слузи том кад сврши шта му се заповеди? Не верујем. Luke 17:10 Тако и ви кад свршите све што вам је заповеђено, говорите: Ми смо залудне слуге, јер учинисмо шта смо били дужни чинити. Luke 17:11 И кад иђаше у Јерусалим, Он пролажаше између Самарије и Галилеје. Luke 17:12 И кад улажаше у једно село сретоше Га десет губавих људи, који сташе издалека, Luke 17:13 И подигоше глас говорећи: Исусе учитељу! Помилуј нас. Luke 17:14 И видевши их рече им: Идите и покажите се свештеницима. И они идући очистише се. Luke 17:15 А један од њих видевши да се исцели поврати се хвалећи Бога гласно, Luke 17:16 И паде ничице пред ноге Његове, и захвали Му. И то беше Самарјанин. Luke 17:17 А Исус одговарајући рече: Не исцелише ли се десеторица? Где су дакле деветорица? Luke 17:18 Како се међу њима који не нађе да се врати да захвали Богу, него сам овај туђин? Luke 17:19 И рече му: Устани, иди; вера твоја поможе ти. Luke 17:20 А кад Га упиташе фарисеји: Кад ће доћи царство Божије? Одговарајући рече им: Царство Божије неће доћи да се види; Luke 17:21 Нити ће се казати: Ево га овде или онде; јер гле, царство је Божије унутра у вама. Luke 17:22 А ученицима рече: Доћи ће време кад ћете зажелети да видите један дан Сина човечијег, и нећете видети. Luke 17:23 И рећи ће вам: Ево овде је, или: Ено онде; али не излазите, нити тражите. Luke 17:24 Јер као што муња сине с неба, и засветли се преко свега што је под небом, тако ће бити и Син човечији у свој дан. Luke 17:25 Али Му најпре треба много пострадати, и окривљеном бити од рода овог. Luke 17:26 И како је било у време Нојево онако ће бити у дане Сина човечијег: Luke 17:27 Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до оног дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све. Luke 17:28 Тако као што би у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху; Luke 17:29 А у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор из неба и погуби све. Luke 17:30 Тако ће бити и у онај дан кад ће се јавити Син човечији. Luke 17:31 У онај дан који се деси на крову, а покућство његово у кући, нека не силази да га узме; и који се деси у пољу, тако нека се не враћа натраг. Luke 17:32 Опомињите се жене Лотове. Luke 17:33 Који пође да сачува душу своју, изгубиће је; а који је изгуби, оживеће је. Luke 17:34 Кажем вам: у ону ноћ биће два на једном одру, један ће се узети а други ће се оставити; Luke 17:35 Две ће млети заједно, једна ће се узети а друга ће се оставити; Luke 17:36 Два ће бити на њиви, један ће се узети а други ће се оставити. Luke 17:37 И одговарајући рекоше Му: Где, Господе? А Он им рече: Где је стрвина онамо ће се и орлови скупити. Luke 18:0 Luke 18:1 Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи, Luke 18:2 Говорећи: У једном граду беше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше. Luke 18:3 А у оном граду беше једна удовица и долажаше к њему говорећи: Не дај ме мом супарнику. Luke 18:4 И не хтеде задуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не срамим, Luke 18:5 Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује. Luke 18:6 Тада рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија. Luke 18:7 А камоли Бог неће одбранити избраних својих који Га моле дан и ноћ? Luke 18:8 Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али Син човечији кад дође хоће ли наћи веру на земљи? Luke 18:9 А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову: Luke 18:10 Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник. Luke 18:11 Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник. Luke 18:12 Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам. Luke 18:13 А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме. Luke 18:14 Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се. Luke 18:15 Доношаху к Њему и децу да их се дотакне; а кад видеше ученици, запретише им. Luke 18:16 А Исус дозвавши их рече: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божије. Luke 18:17 И кажем вам заиста: који не прими царство Божије као дете, неће ући у њега. Luke 18:18 И запита Га један кнез говорећи: Учитељу благи! Шта да учиним да наследим живот вечни? Luke 18:19 А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога. Luke 18:20 Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер своју. Luke 18:21 А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје. Luke 18:22 А кад то чу Исус рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном. Luke 18:23 А кад он чу то постаде жалостан, јер беше врло богат. Luke 18:24 А кад га виде Исус где постаде жалостан, рече: Како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство! Luke 18:25 Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатом ући у царство Божије. Luke 18:26 А они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасти? Luke 18:27 А Он рече: Шта је у људи немогуће у Бога је могуће. Luke 18:28 А Петар рече: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо. Luke 18:29 А Он им рече: Заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу царства ради Божијег, Luke 18:30 Који неће примити више у ово време, и на оном свету живот вечни. Luke 18:31 Узе пак дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина човечијег. Luke 18:32 Јер ће Га предати незнабошцима, и наругаће Му се, и ружиће Га, и попљуваће Га, Luke 18:33 И биће Га, и убиће Га; и трећи дан устаће. Luke 18:34 И они ништа од тога не разумеше, и беседа ова беше од њих сакривена, и не разумеше шта им се каза. Luke 18:35 А кад се приближи к Јерихону, један слепац сеђаше крај пута просећи. Luke 18:36 А кад чу народ где пролази запита: Шта је то? Luke 18:37 И казаше му да Исус Назарећанин пролази. Luke 18:38 И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! Помилуј ме. Luke 18:39 И прећаху му они што иђаху напред да ућути; а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме. Luke 18:40 И Исус стаде и заповеди да Му га доведу; а кад Му се приближи, запита га Luke 18:41 Говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! Да прогледам. Luke 18:42 А Исус рече: Прогледај; вера твоја поможе ти. Luke 18:43 И одмах прогледа, и пође за Њим хвалећи Бога. И сви људи који видеше хваљаху Бога. Luke 19:0 Luke 19:1 И кад уђе у Јерихон и пролажаше кроза њ, Luke 19:2 И гле, човек по имену Закхеј, који беше старешина царинички, и беше богат, Luke 19:3 И искаше да види Исуса да Га позна; и не могаше од народа, јер беше малог раста; Luke 19:4 И потрчавши напред, попе се на дуд да Га види; јер Му је онуда требало проћи. Luke 19:5 И кад дође Исус на оно место, погледавши горе виде га, и рече му: Закхеју! Сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у твојој кући. Luke 19:6 И сиђе брзо; и прими Га радујући се. Luke 19:7 И сви, кад видеше, викаху на Њега говорећи да грешном човеку дође у кућу. Luke 19:8 А Закхеј стаде и рече Господу: Господе! Ево пола имања свог даћу сиромасима, и ако сам кога занео вратићу онолико четворо. Luke 19:9 А Исус му рече: Данас дође спасење кући овој; јер је и ово син Авраамов. Luke 19:10 Јер је Син човечији дошао да нађе и спасе шта је изгубљено. Luke 19:11 А кад они то слушаху настави казивати причу; јер беше близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божије. Luke 19:12 Рече дакле: Један човек од доброг рода отиде у далеку земљу да прими себи царство, и да се врати. Luke 19:13 Дозвавши пак десет својих слуга даде им десет кеса, и рече им: Тргујте док се ја вратим. Luke 19:14 И грађани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике говорећи: Нећемо да он царује над нама. Luke 19:15 И кад се он врати, пошто прими царство, рече да дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који добио. Luke 19:16 Тада дође први говорећи: Господару! Кеса твоја донесе десет кеса. Luke 19:17 И рече му: Добро, добри слуго; кад си ми у малом био веран ево ти власт над десет градова. Luke 19:18 И дође други говорећи: Господару! Кеса твоја донесе пет кеса. Luke 19:19 А он рече и ономе: и ти буди над пет градова. Luke 19:20 И трећи дође говорећи: Господару! Ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао. Luke 19:21 Јер сам се бојао тебе: јер си човек тврд: узимаш шта ниси оставио, и жњеш шта ниси сејао. Luke 19:22 А господар му рече: По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја тврд човек, узимам шта нисам сејао: Luke 19:23 Па зашто ниси дао моје сребро трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком? Luke 19:24 И рече онима што стајаху пред њим: Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса. Luke 19:25 И рекоше му: Господару! Он има десет кеса. Luke 19:26 А он им одговори: Јер вам кажем да ће се свакоме који има дати: а од оног који нема узеће се од њега и оно што има. Luke 19:27 А оне моје непријатеље који нису хтели да ја будем цар над њима, доведите амо, и исеците преда мном. Luke 19:28 И казавши ово пође напред, и иђаше горе у Јерусалим. Luke 19:29 И кад се приближи Витфази и Витанији код горе која се зваше Маслинска, посла двојицу од ученика својих Luke 19:30 Говорећи: Идите у то село према вама, и кад уђете у њега наћи ћете магаре привезано на које никакав човек никад није уседао; одрешите га и доведите. Luke 19:31 И ако вас ко упита: Зашто дрешите: овако му кажите: Оно Господу треба. Luke 19:32 А кад отидоше послани, нађоше као што им каза. Luke 19:33 А кад они дрешаху магаре рекоше им господари од њега: Зашто дрешите магаре? Luke 19:34 А они рекоше: Оно Господу треба. Luke 19:35 И доведоше га к Исусу, и бацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса. Luke 19:36 А кад иђаше, простираху хаљине своје по путу. Luke 19:37 А кад се приближи већ да сиђе с горе Маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога гласно за сва чудеса што су видели, Luke 19:38 Говорећи: Благословен цар који иде у име Господње! Мир на небу и слава на висини! Luke 19:39 И неки фарисеји из народа рекоше Му: Учитељу! Запрети ученицима својим. Luke 19:40 И одговарајући рече им: Кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати. Luke 19:41 И кад се приближи, угледа град и заплака за њим Luke 19:42 Говорећи: Кад би и ти знао у овај твој дан шта је за мир твој! Али је сад сакривено од очију твојих. Luke 19:43 Јер ће доћи дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и обузеће те са свију страна; Luke 19:44 И разбиће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што ниси познао време у коме си похођен. Luke 19:45 И ушавши у цркву стаде изгонити оне што продаваху у њој и куповаху, Luke 19:46 Говорећи им: У писму стоји: Дом мој дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину хајдучку. Luke 19:47 И учаше сваки дан у цркви. А главари свештенички и књижевници и старешине народне гледаху да Га погубе. Luke 19:48 И не налажаху шта би Му учинили; јер сав народ иђаше за Њим, и слушаху Га. Luke 20:0 Luke 20:1 И кад Он у један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старешинама, Luke 20:2 И рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту? Luke 20:3 А Он одговарајући рече им: и ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми: Luke 20:4 Крштење Јованово или би с неба или од људи? Luke 20:5 А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте? Luke 20:6 Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк. Luke 20:7 И одговорише: Не знамо откуда. Luke 20:8 А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним. Luke 20:9 А народу поче казивати причу ову: Један човек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена. Luke 20:10 И у време посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградског; али виноградари избише га, и послаше празног. Luke 20:11 И посла опет другог слугу; а они и оног избише и осрамотивши послаше празног. Luke 20:12 И посла опет трећег; а они и оног ранише, и истераше. Luke 20:13 Онда рече господар од винограда: Шта ћу чинити? Да пошаљем сина свог љубазног: еда се како застиде кад виде њега. Luke 20:14 А виноградари видевши њега мишљаху у себи говорећи: Ово је наследник; ходите да га убијемо да наше буде достојање. Luke 20:15 И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда? Luke 20:16 Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: Не дао Бог! Luke 20:17 А Он погледавши на њих рече: Шта значи дакле оно у писму: Камен који одбацише зидари онај поста глава од угла? Luke 20:18 Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га. Luke 20:19 И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на Њ; али се побојаше народа, јер разумеше да њима ову причу каза. Luke 20:20 И пажаху на Њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни: не би ли Га ухватили у речи да Га предаду поглаварима и власти судијиној. Luke 20:21 И упиташе Га говорећи: Учитељу! Знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем: Luke 20:22 Треба ли нам ћесару давати харач, или не? Luke 20:23 А Он разумевши њихово лукавство рече им: Шта ме кушате? Luke 20:24 Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев. Luke 20:25 А Он им рече: Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу. Luke 20:26 И не могоше речи Његове покудити пред народом; и дивише се одговору Његовом, и умукоше. Luke 20:27 А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсења, и питаху Га Luke 20:28 Говорећи: Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и умре без деце, да брат његов узме жену, и да подигне семе брату свом. Luke 20:29 Беше седам браће, и први узе жену, и умре без деце; Luke 20:30 И узе други жену, и он умре без деце; Luke 20:31 И трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише деце, и помреше; Luke 20:32 А после свих умре и жена. Luke 20:33 О васкрсењу дакле кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена. Luke 20:34 И одговарајући Исус рече им: Деца овог света жене се и удају; Luke 20:35 А који се удостоје добити онај свет и васкрсење из мртвих нити ће се женити ни удавати; Luke 20:36 Јер више не могу умрети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсења. Luke 20:37 А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Господа Бога Авраамовог и Бога Исаковог и Бога Јаковљевог. Luke 20:38 А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи. Luke 20:39 А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу! Добро си казао. Luke 20:40 И већ не смеху ништа да Га запитају. А Он им рече: Luke 20:41 Како говоре да је Христос син Давидов? Luke 20:42 Кад сам Давид говори у псалтиру: Рече Господ Господу мом: седи мени с десне стране, Luke 20:43 Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојим. Luke 20:44 Давид дакле Њега назива Господом; па како му је син? Luke 20:45 А кад сав народ слушаше, рече ученицима својим: Luke 20:46 Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама; Luke 20:47 Који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени. Luke 21:0 Luke 21:1 Погледавши пак горе виде богате где мећу прилоге своје у хазну Божију; Luke 21:2 А виде и једну сиромашну удовицу која меташе онде две лепте; Luke 21:3 И рече: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свију: Luke 21:4 Јер сви ови метнуше у прилог Богу од сувишка свог, а она од сиротиње своје метну сву храну своју што имаше. Luke 21:5 И кад неки говораху за цркву да је украшена лепим камењем и закладима, рече: Luke 21:6 Доћи ће дани у које од свега што видите неће остати ни камен на камену који се неће разметнути. Luke 21:7 Запиташе Га пак говорећи: Учитељу! А кад ће то бити? И какав је знак кад ће се то догодити? Luke 21:8 А Он рече: Чувајте се да вас не преваре, јер ће многи доћи на име моје говорећи: Ја сам, и време се приближи. Не идите дакле за њима. Luke 21:9 А кад чујете ратове и буне, не плашите се; јер то све треба најпре да буде; али још није тада последак. Luke 21:10 Тада им рече: Устаће народ на народ и царство на царство; Luke 21:11 И земља ће се трести врло по свету, и биће глади и помори и страхоте и велики знаци биће на небу. Luke 21:12 А пре свега овог метнуће на вас руке своје и гониће вас и предавати у зборнице и у тамнице; водиће вас пред цареве и краљеве имена мог ради. Luke 21:13 А то ће вам се догодити за сведочанство. Luke 21:14 Метните дакле у срца своја, да се пре не приправљате како ћете одговарати: Luke 21:15 Јер ћу вам ја дати уста и премудрост којој се неће моћи противити ни одговорити сви ваши противници. Luke 21:16 А предаваће вас и родитељи и браћа и рођаци и пријатељи; и побиће неке од вас. Luke 21:17 И сви ће омрзнути на вас имена мог ради. Luke 21:18 И длака с главе ваше неће погинути. Luke 21:19 Трпљењем својим спасавајте душе своје. Luke 21:20 А кад видите да Јерусалим опколи војска онда знајте да се приближило време да опусти. Luke 21:21 Тада који буду у Јудеји нека беже у горе, и који буду у граду нека излазе напоље; и који су напољу нека не улазе у њега: Luke 21:22 Јер су ово дани освете, да се изврши све што је написано. Luke 21:23 Али тешко труднима и дојилицама у те дане! Јер ће бити велика невоља на земљи, гнев на овом народу. Luke 21:24 И пашће од оштрица мача, и одвешће се у ропство по свим народима; и Јерусалим ће газити незнабошци док се не изврше времена незнабожаца. Luke 21:25 И биће знаци у сунцу и у месецу и у звездама; и људима на земљи туга од сметње и од хуке морске и валова. Luke 21:26 Људи ће умирати од страха и од чекања оног што иде на земљу; јер ће се и силе небеске покренути. Luke 21:27 И тада ће угледати Сина човечијег где иде на облацима са силом и славом великом. Luke 21:28 А кад се почне ово збивати, гледајте и подигните главе своје; јер се приближује избављење ваше. Luke 21:29 И каза им причу: Гледајте на смокву и на сва дрвета; Luke 21:30 Кад видите да већ потерају, сами знате да је близу лето. Luke 21:31 Тако и ви кад видите ово да се збива, знајте да је близу царство Божије. Luke 21:32 Заиста вам кажем да овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде. Luke 21:33 Небо и земља проћи ће, а речи моје неће проћи. Luke 21:34 Али се чувајте да како ваша срца не отежају ждерањем и пијанством и бригама овог света, и да вам овај дан не дође изненада. Luke 21:35 Јер ће доћи као замка на све који живе по свој земљи. Luke 21:36 Стражите дакле једнако и молите се Богу да бисте се удостојили утећи од свега овог што ће се збити, и стати пред Сином човечијим. Luke 21:37 И дању учаше у цркви, а ноћу излажаше и ноћиваше на гори која се зове Маслинска. Luke 21:38 И сав народ долажаше изјутра к Њему у цркву да Га слушају. Luke 22:0 Luke 22:1 Приближаваше се пак празник пријесних хлебова који се зове пасха. Luke 22:2 И гледаху главари свештенички и књижевници како би Га убили; али се бојаху народа. Luke 22:3 А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који беше један од дванаесторице. Luke 22:4 И отишавши говори с главарима свештеничким и са старешинама како ће им Га издати. Luke 22:5 И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце. Luke 22:6 И он се обрече, и тражаше згодно време да им Га преда тајно од народа. Luke 22:7 А дође дан пресних хлебова у који требаше клати пасху; Luke 22:8 И посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо. Luke 22:9 А ови Му рекоше: Где хоћеш да уготовимо? Luke 22:10 А Он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе, Luke 22:11 И кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим? Luke 22:12 И он ће вам показати велику собу прострту; онде уготовите. Luke 22:13 А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху. Luke 22:14 И кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с Њим. Luke 22:15 И рече им: Врло сам желео да ову пасху једем с вама пре него пострадам; Luke 22:16 Јер вам кажем да је одселе нећу јести док се не сврши у царству Божијем. Luke 22:17 И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и разделите међу собом; Luke 22:18 Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградског док не дође царство Божије. Luke 22:19 И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен. Luke 22:20 А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас пролива. Luke 22:21 Али ево рука издајника мог са мном је на трпези. Luke 22:22 И Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје! Luke 22:23 И они сташе тражити међу собом који би, дакле, од њих био који ће то учинити. Luke 22:24 А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи. Luke 22:25 А Он им рече: Цареви народни владају народом, а који њиме управљају, зову се добротвори. Luke 22:26 Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга. Luke 22:27 Јер који је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга. Luke 22:28 А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима. Luke 22:29 И ја остављам вама царство као што је Отац мој мени оставио: Luke 22:30 Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мом, и да седите на престолима и судите над дванаест кољена Израиљевих. Luke 22:31 Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу. Luke 22:32 А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју. Luke 22:33 А он Му рече: Господе! С Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи. Luke 22:34 А Он рече: Кажем ти, Петре! Данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш. Luke 22:35 И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: Ништа. Luke 22:36 А Он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож. Luke 22:37 Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: И међу злочинце метнуше Га. Јер шта је писано за мене, свршује се. Luke 22:38 А они рекоше: Господе! Ево овде два ножа. А Он им рече: Доста је. Luke 22:39 И изишавши отиде по обичају на гору Маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови. Luke 22:40 А кад дође на место рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст. Luke 22:41 И сам одступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се Богу Luke 22:42 Говорећи: Оче! Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља него Твоја да буде. Luke 22:43 А анђео Му се јави с неба, и крепи Га. Luke 22:44 И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак Његов беше као капље крви које капаху на земљу. Luke 22:45 И уставши од молитве дође к ученицима својим, и нађе их, а они спавају од жалости, Luke 22:46 И рече им: Што спавате? Устаните, молите се Богу да не паднете у напаст. Luke 22:47 Док Он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да Га целива. Јер им он беше дао знак: Кога целивам онај је. Luke 22:48 А Исус му рече: Јуда! Зар целивом издајеш Сина човечијег? Luke 22:49 А кад они што беху с Њим видеше шта ће бити, рекоше Му: Господе, да бијемо ножем? Luke 22:50 И удари један од њих слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо. Luke 22:51 А Исус одговарајући рече: Оставите то. И дохвативши се до уха његовог исцели га. Luke 22:52 А главарима свештеничким и војводама црквеним и старешинама који беху дошли на Њ рече Исус: Зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите? Luke 22:53 Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме. Luke 22:54 А кад Га ухватише, одведоше Га и уведоше у двор поглавара свештеничког. А Петар иђаше за Њим издалека. Luke 22:55 А кад они наложише огањ насред двора и сеђаху заједно, и Петар сеђаше међу њима. Luke 22:56 Видевши га, пак, једна слушкиња где седи код огња, и погледавши на њ рече: и овај беше с њим. Luke 22:57 А он Га се одрече говорећи: Жено! Не познајем га. Luke 22:58 И мало затим, виде га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: Човече! Нисам. Luke 22:59 И пошто прође око једног сахата, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац. Luke 22:60 А Петар рече: Човече! Не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запева петао. Luke 22:61 И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену речи Господње како му рече: Пре него петао запева одрећи ћеш ме се трипут. Luke 22:62 И изишавши напоље плака горко. Luke 22:63 А људи који држаху Исуса ругаху Му се, и бијаху Га. Luke 22:64 И покривши Га, бијаху Га по образу и питаху Га говорећи: Прореци ко Те удари? Luke 22:65 И друге многе хуле говораху на Њ. Luke 22:66 И кад свану, сабраше се старешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше Га у свој суд Luke 22:67 Говорећи: Јеси ли ти Христос? Кажи нам. А Он им рече: Ако вам и кажем, нећете веровати. Luke 22:68 А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити. Luke 22:69 Одселе ће Син човечији седити с десне стране силе Божије. Luke 22:70 Сви пак рекоше: Ти ли си дакле син Божји? А Он им рече: Ви кажете да сам ја. Luke 22:71 А они рекоше: Шта нам требају више сведочанства? Јер сами чусмо из уста његових. Luke 23:0 Luke 23:1 И уставши њих све мноштво, одведоше Га к Пилату. Luke 23:2 И почеше Га тужити говорећи: Овог нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар. Luke 23:3 А Пилат Га запита: Ти ли си цар јудејски? А Он одговарајући рече му: Ти кажеш. Luke 23:4 А Пилат рече главарима свештеничким и народу: Ја не налазим никакве кривице на овом човеку. Luke 23:5 А они наваљиваху говорећи: Он буни људе учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје довде. Luke 23:6 А Пилат чувши за Галилеју запита: Зар је он Галилејац? Luke 23:7 И разумевши да је из подручја Иродовог посла Га Ироду, који такође беше у Јерусалиму оних дана. Luke 23:8 А Ирод, видевши Исуса, би му врло мило; јер је одавно желео да Га види, јер је много слушао за Њега, и надаше се да ће видети од Њега какво чудо. Luke 23:9 И пита Га много које за шта; али му Он ништа не одговори. Luke 23:10 А главари свештенички и књижевници стајаху, и једнако тужаху Га. Luke 23:11 А Ирод осрамотивши Га са својим војницима, и наругавши Му се, обуче Му белу хаљину, и посла Га натраг Пилату. Luke 23:12 И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер пре беху у завади. Luke 23:13 А Пилат сазвавши главаре свештеничке и кнезове и народ Luke 23:14 Рече им: Доведосте ми овог човека као који народ отпађује, и ето ја га пред вама испитах, и не налазим на овом човеку ниједну кривицу што ви на њега говорите; Luke 23:15 А ни Ирод, јер сам га слао к њему; и ето се не налази ништа да је учинио што би заслуживало смрт. Luke 23:16 Дакле, да га избијем па да пустим. Luke 23:17 А требаше о сваком празнику пасхе да им пусти по једног сужња. Luke 23:18 Али народ сав повика говорећи: Узми овог, а пусти нам Вараву; Luke 23:19 Који беше бачен у тамницу за некакву буну учињену у граду и за крв. Luke 23:20 А Пилат опет рече да би он хтео пустити Исуса. Luke 23:21 А они викаху говорећи: Распни га, распни. Luke 23:22 А он им трећи пут рече: Какво је дакле он зло учинио? Ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; дакле да га избијем па да пустим. Luke 23:23 А они једнако наваљиваху с великом виком, и искаху да се Га разапне; и надвлада вика њихова и главара свештеничких. Luke 23:24 И Пилат пресуди да буде као што они ишту. Luke 23:25 И пусти оног што искаху, који беше бачен у тамницу за буну и за крв; а Исуса остави на њихову вољу. Luke 23:26 И кад Га поведоше, ухватише неког Симона Киринца који иђаше из поља, и метнуше на њега крст да носи за Исусом. Luke 23:27 А за Њим иђаше мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за Њим. Luke 23:28 А Исус обазревши се на њих рече: Кћери јерусалимске! Не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом. Luke 23:29 Јер гле, иду дани у које ће се рећи: Благо нероткињама, и утробама које не родише, и сисама које не дојише. Luke 23:30 Тада ће почети говорити горама: Падните на нас; и бреговима: Покријте нас. Luke 23:31 Јер кад се овако ради од сировог дрвета, шта ће бити од сувог? Luke 23:32 Вођаху пак и друга два злочинца да погубе с Њим. Luke 23:33 И кад дођоше на место које се зваше костурница, онде разапеше Њега и злочинце, једног с десне стране а другог с леве. Luke 23:34 А Исус говораше: Оче! Опрости им; јер не знаду шта чине. А делећи Његове хаљине бацаху коцке. Luke 23:35 И народ стајаше те гледаше, а и кнезови с њима ругаху Му се говорећи: Другима поможе, нека помогне и себи, ако је он Христос, избраник Божји. Luke 23:36 А и војници Му се ругаху, и приступаху к Њему и даваху Му оцат, Luke 23:37 И говораху: Ако си ти цар јудејски помози сам себи. Luke 23:38 А беше над Њим и натпис написан словима грчким и латинским и јеврејским: Ово је цар јудејски. Luke 23:39 А један од обешених злочинаца хуљаше на Њега говорећи: Ако си ти Христос помози себи и нама. Luke 23:40 А други одговарајући ћуткаше га и говораше: Зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осуђен тако? Luke 23:41 И ми смо још праведно осуђени; јер примамо по својим делима као што смо заслужили; али Он никакво зло није учинио. Luke 23:42 И рече Исусу: Опомени ме се, Господе, кад дођеш у царство своје. Luke 23:43 И рече му Исус: Заиста ти кажем данас, бићеш са мном у рају. Luke 23:44 А беше око шестог сахата, и тама би по свој земљи до сахата деветог. Luke 23:45 И помрча сунце, и завес црквени раздре се напола. Luke 23:46 И повикавши Исус гласно рече: Оче! У руке Твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну. Luke 23:47 А кад виде капетан шта би, стаде хвалити Бога говорећи: Заиста овај човек беше праведник. Luke 23:48 И сав народ који се беше скупио да гледа ово, кад виде шта бива, врати се бијући се у прси своје. Luke 23:49 А сви Његови знанци стајаху издалека, и жене које беху ишле за Њим из Галилеје, и гледаху ово. Luke 23:50 И гле, човек, по имену Јосиф, саветник, човек добар и праведан, Luke 23:51 (Он не беше пристао на њихов савет и на посао) из Ариматеје града јудејског, који и сам чекаше царство Божије, Luke 23:52 Он приступивши к Пилату заиска тело Исусово. Luke 23:53 И скиде Га, и обави платном, и метну Га у гроб исечен, у коме нико не беше никад метнут. Luke 23:54 И дан беше петак, и субота освиташе. Luke 23:55 А жене које беху дошле с Исусом из Галилеје, идоше за Јосифом, и видеше гроб и како се тело метну. Luke 23:56 Вративши се пак приправише мирисе и миро; и у суботу дакле осташе на миру по закону. Luke 24:0 Luke 24:1 А у први дан недељни дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима; Luke 24:2 Али нађоше камен одваљен од гроба. Luke 24:3 И ушавши не нађоше тело Господа Исуса. Luke 24:4 И кад се оне чуђаху томе, гле, два човека сташе пред њима у сјајним хаљинама; Luke 24:5 А кад се оне уплашише и оборише лица к земљи, рекоше им: Што тражите Живога међу мртвима? Luke 24:6 Није овде; него устаде; опомените се како вам каза кад беше још у Галилеји, Luke 24:7 Говорећи да Син човечији треба да се преда у руке људи грешника и да се разапне и трећи дан да устане. Luke 24:8 И опоменуше се речи Његових. Luke 24:9 И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталим. Luke 24:10 А то беше Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима. Luke 24:11 И њима се учинише њихове речи као лаж, и не вероваше им. Luke 24:12 А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се виде саме хаљине где леже, и отиде чудећи се у себи шта би. Luke 24:13 И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које беше далеко од Јерусалима шездесет потркалишта и зваше се Емаус. Luke 24:14 А они говораху међу собом о свима овим догађајима. Luke 24:15 И кад се они разговараху и запиткиваху један другог, и Исус приближи се, и иђаше с њима. Luke 24:16 А очи им се држаху да Га не познаше. Luke 24:17 А Он им рече: Какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели? Luke 24:18 А један, по имену Клеопа, одговарајући рече Му: Зар си ти један од црквара у Јерусалиму који ниси чуо шта је у њему било ових дана? Luke 24:19 И рече им: Шта? А они Му рекоше: За Исуса Назарећанина, који беше пророк, силан у делу и у речи пред Богом и пред свим народом; Luke 24:20 Како Га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше Га? Luke 24:21 А ми се надасмо да је Он Онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како то би. Luke 24:22 А уплашише нас и жене неке од наших које су биле рано на гробу, Luke 24:23 И не нашавши тела његовог дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је Он жив. Luke 24:24 И идоше једни од наших на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али Њега не видеше. Luke 24:25 И Он им рече: О безумни и спорог срца за веровање свега што говорише пророци! Luke 24:26 Није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу своју? Luke 24:27 И почевши од Мојсија и од свих пророка казиваше им шта је за Њега у свему писму. Luke 24:28 И приближише се к селу у које иђаху, и Он чињаше се да хоће даље да иде. Luke 24:29 И они Га устављаху говорећи: Остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи. Luke 24:30 И кад сеђаше с њима за трпезом, узе хлеб и благословивши преломи га и даде им. Luke 24:31 Тада се њима отворише очи и познаше Га. И Њега нестаде. Luke 24:32 И они говораху један другом: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо? Luke 24:33 И уставши онај час, вратише се у Јерусалим, и нађоше у скупу једанаесторицу и који беху с њима, Luke 24:34 Који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону. Luke 24:35 И они казаше шта би на путу, и како Га познаше кад преломи хлеб. Luke 24:36 А кад они ово говораху, и сам Исус стаде међу њима, и рече им: Мир вам. Luke 24:37 А они се уплашише, и поплашени будући, мишљаху да виде духа. Luke 24:38 И рече им: Шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша? Luke 24:39 Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом; опипајте ме и видите; јер дух тела и костију нема као што видите да ја имам. Luke 24:40 И ово рекавши показа им руке и ноге. Luke 24:41 А док они још не вероваху од радости и чуђаху се рече им: Имате ли овде шта за јело? Luke 24:42 А они Му даше комад рибе печене, и меда у саћу. Luke 24:43 И узевши изједе пред њима. Luke 24:44 И рече им: Ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши шта је за мене написано у закону Мојсијевом и у пророцима и у псалмима. Luke 24:45 Тада им отвори ум да разумеју писмо. Luke 24:46 И рече им: Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан; Luke 24:47 И да се проповеда покајање у име Његово и опроштење греха по свим народима почевши од Јерусалима. Luke 24:48 А ви сте сведоци овоме. Luke 24:49 И гле, ја ћу послати обећање Оца свог на вас; а ви седите у граду јерусалимском док се не обучете у силу с висине. Luke 24:50 И изведе их напоље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их. Luke 24:51 И кад их благосиљаше, одступи од њих, и узношаше се на небо. Luke 24:52 И они Му су поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу. Luke 24:53 И беху једнако у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин.
John 0:0
John 1:0 John 1:1 У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Бог беше Реч. John 1:2 Она беше у почетку у Бога. John 1:3 Све је кроз Њу постало, и без Ње ништа није постало што је постало. John 1:4 У Њој беше живот, и живот беше видело људима. John 1:5 И Видело се светли у тами, и тама Га не обузе. John 1:6 Посла Бог човека по имену Јована. John 1:7 Овај дође за сведочанство да сведочи за Видело да сви верују кроза њ. John 1:8 Он не беше Видело, него да сведочи за Видело. John 1:9 Беше Видело истинито које обасјава сваког човека који долази на свет. John 1:10 На свету беше, и свет кроза Њ поста, и свет Га не позна. John 1:11 К својима дође, и своји Га не примише. John 1:12 А који Га примише даде им власт да буду синови Божији, који верују у име Његово, John 1:13 Који се не родише од крви, ни од воље телесне, ни од воље мужевље, него од Бога. John 1:14 И реч постаде тело и усели се у нас пуно благодати и истине; и видесмо славу Његову, славу, као Јединороднога од Оца. John 1:15 Јован сведочи за Њега и виче говорећи: Овај беше за кога рекох: Који за мном иде преда мном постаде, јер пре мене беше. John 1:16 И од пунине Његове ми сви узесмо благодат за благодаћу. John 1:17 Јер се закон даде преко Мојсија, а благодат и истина постаде од Исуса Христа. John 1:18 Бога нико није видео никад: Јединородни Син који је у наручју Очевом, Он Га јави. John 1:19 И ово је сведочанство Јованово кад послаше Јевреји из Јерусалима свештенике и Левите да га запитају: Ко си ти? John 1:20 И он призна, и не затаји, и призна: Ја нисам Христос. John 1:21 И запиташе га: Ко си дакле? Јеси ли Илија? И рече: Нисам. Јеси ли пророк? И одговори: Нисам. John 1:22 А они му рекоше: Ко си? Да можемо казати онима што су нас послали: Шта кажеш за себе? John 1:23 Рече: Ја сам глас оног што виче у пустињи: Поравните пут Господњи; као што каза Исаија пророк. John 1:24 И беху посланици од фарисеја, John 1:25 И запиташе га говорећи му: Зашто, дакле, крштаваш кад ти ниси Христос ни Илија ни пророк? John 1:26 Одговори им Јован говорећи: Ја крштавам водом а међу вама стоји кога ви не знате. John 1:27 Он је Онај што ће доћи за мном, који беше преда мном; коме ја нисам достојан одрешити ремен на обући Његовој. John 1:28 Ово би у Витанији преко Јордана где Јован крштаваше. John 1:29 А сутрадан виде Јован Исуса где иде к њему, и рече: Гле, јагње Божије које узе на се грехе света. John 1:30 Ово је Онај за кога ја рекох: За мном иде човек који преда мном постаде, јер пре мене беше. John 1:31 И ја Га не знадох: него да се јави Израиљу зато ја дођох да крстим водом. John 1:32 И сведочи Јован говорећи: Видех Духа где силази с неба као голуб и стаде на Њему. John 1:33 И ја Га не знадох; него Онај који ме посла да крстим водом Он ми рече: На кога видиш да силази Дух и стоји на Њему то је Онај који ће крстити Духом Светим. John 1:34 И ја видех и засведочих да је овај Син Божји. John 1:35 А сутрадан, опет, стајаше Јован и двојица од ученика његових, John 1:36 И видевши Исуса где иде, рече: Гле, јагње Божије. John 1:37 И чуше га оба ученика кад говораше, и отидоше за Исусом. John 1:38 А Исус обазревши се и видевши их где иду за Њим, рече им: Шта ћете? А они Му рекоше: Рави! (које значи: учитељу) где стојиш? John 1:39 И рече им: Дођите и видите. И отидоше, и видеше где стајаше; и осташе у Њега онај дан. А беше око деветог сахата. John 1:40 А један од двојице који чуше од Јована и иђаху за Њим беше Андрија, брат Симона Петра; John 1:41 Он нађе најпре брата свог Симона, и рече му: Ми нађосмо Месију, које значи Христос. John 1:42 И доведе га к Исусу. А Исус погледавши на њ рече: Ти си Симон, син Јонин; ти ћеш се звати Кифа, које значи Петар. John 1:43 А сутрадан намисли изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: Хајде за мном. John 1:44 А Филип беше из Витсаиде, из града Андријиног и Петровог. John 1:45 Филип нађе Натанаила, и рече му: За кога Мојсије у закону писа и пророци, нађосмо Га, Исуса сина Јосифова из Назарета. John 1:46 И рече му Натанаило: Из Назарета може ли бити шта добро? Рече му Филип: Дођи и види. John 1:47 А Исус видевши Натанаила где иде к Њему рече за њега: Ево правог Израиљца у коме нема лукавства. John 1:48 Рече Му Натанаило: Како ме познајеш? Одговори Исус и рече му: Пре него те позва Филип видех те кад беше под смоквом. John 1:49 Одговори Натанаило и рече Му: Рави! Ти си Син Божији, Ти си Цар Израиљев. John 1:50 Одговори Исус и рече му: Што ти казах да те видех под смоквом зато верујеш; видећеш више од овог. John 1:51 И рече му: Заиста, заиста вам кажем: Одселе ћете видети небо отворено и анђеле Божије где се пењу и силазе к Сину човечијем. John 2:0 John 2:1 И трећи дан би свадба у Кани галилејској, и онде беше мати Исусова. John 2:2 А позван беше и Исус и ученици Његови на свадбу. John 2:3 И кад неста вина, рече мати Исусова Њему: Немају вина. John 2:4 Исус јој рече: Шта је мени до тебе жено? Још није дошао мој час. John 2:5 Рече мати Његова слугама: Шта год вам рече учините. John 2:6 А онде беше шест водених судова од камена, постављених по обичају јеврејског чишћења, који узимаху по два или по три ведра. John 2:7 Рече им Исус: Напуните судове воде. И напунише их до врха. John 2:8 И рече им: Захватите сад и носите куму. И однесоше. John 2:9 А кад окуси кум од вина које је постало од воде, и не знаше откуда је (а слуге знаху које су захватиле воду), зовну кум женика, John 2:10 И рече му: Сваки човек најпре добро вино износи, а кад се опију онда рђавије; а ти си чувао добро вино досле. John 2:11 Ово учини Исус почетак чудесима у Кани галилејској, и показа славу своју; и ученици Његови вероваше Га. John 2:12 Потом сиђе у Капернаум, Он и мати Његова, и браћа Његова, и ученици Његови, и онде стајаше не много дана. John 2:13 И близу беше пасха јеврејска, и изиђе Исус у Јерусалим. John 2:14 И нађе у цркви где седе они што продаваху волове и овце и голубове, и који новце мењаху. John 2:15 И начинивши бич од узица, изгна све из цркве, и овце и волове; и мењачима просу новце и столове испремета; John 2:16 И рече онима што продаваху голубове: Носите то одавде, и не чините од дома Оца мог дом трговачки. John 2:17 А ученици се Његови опоменуше да у писму стоји: Ревност за кућу Твоју изједе ме. John 2:18 А Јевреји одговарајући рекоше Му: Какав нам знак показујеш, да то можеш чинити? John 2:19 Исус одговори и рече им: Развалите ову цркву, и за три дана ћу је подигнути. John 2:20 А Јевреји рекоше: Четрдесет и шест година грађена је ова црква, а ти за три дана да је подигнеш? John 2:21 А Он говораше за цркву тела свог. John 2:22 А кад уста из мртвих, опоменуше се ученици Његови да ово говораше, и вероваше писму и речи коју рече Исус. John 2:23 А кад беше у Јерусалиму на празник пасхе, многи вероваше у име Његово, видећи чудеса Његова која чињаше. John 2:24 Али Исус не повераваше им себе; јер их све знаше, John 2:25 И не требаше Му да ко сведочи за човека; јер сам знаше шта беше у човеку. John 3:0 John 3:1 Беше пак човек међу фарисејима, по имену Никодим, кнез јеврејски. John 3:2 Овај дође к Исусу ноћу и рече Му: Рави! Знамо да си ти учитељ од Бога дошао; јер нико не може чудеса ових чинити која ти чиниш ако није Бог с њим. John 3:3 Одговори Исус и рече му: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко наново не роди, не може видети царство Божије. John 3:4 Рече Никодим Њему: Како се може човек родити кад је стар? Еда ли може по други пут ући у утробу матере своје и родити се? John 3:5 Одговори Исус: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божије. John 3:6 Шта је рођено од тела, тело је; а шта је рођено од Духа, дух је. John 3:7 Не чуди се што ти рекох; ваља вам се наново родити. John 3:8 Дух дише где хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде; тако је сваки човек који је рођен од Духа. John 3:9 Одговори Никодим и рече Му: Како може то бити? John 3:10 Исус одговори и рече му: Ти си учитељ Израиљев, и то ли не знаш? John 3:11 Заиста, заиста ти кажем да ми говоримо шта знамо, и сведочимо шта видесмо, и сведочанство наше не примате. John 3:12 Кад вам казах земаљско па не верујете, како ћете веровати ако вам кажем небеско? John 3:13 И нико се не попе на небо осим који сиђе с неба, Син човечији који је на небу. John 3:14 И као што Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба Син човечији да се подигне. John 3:15 Да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни: John 3:16 Јер Богу тако омиле свет да је и Сина свог Јединородног дао, да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни. John 3:17 Јер Бог не посла Сина свог на свет да суди свету, него да се свет спасе кроза Њ. John 3:18 Који Њега верује не суди му се, а који не верује већ је осуђен, јер не верова у име Јединородног Сина Божијег. John 3:19 А суд је овај што видело дође на свет, и људима омиле већма тама неголи видело; јер њихова дела беху зла. John 3:20 Јер сваки који зло чини мрзи на на видело и не иде к виделу да не покарају дела његова, јер су зла. John 3:21 А ко истину чини иде к виделу, да се виде дела његова, јер су у Богу учињена. John 3:22 А потом дође Исус и ученици Његови у јудејску земљу, и онде живљаше с њима и крштаваше. John 3:23 А Јован крштаваше у Енону близу Салима, јер онде беше много воде; и долажаху те их крштаваше. John 3:24 Јер још не беше Јован бачен у тамницу. John 3:25 Тада постаде распра међу ученицима Јовановим и Јеврејима око чишћења. John 3:26 И дођоше к Јовану и рекоше му: Рави! Онај што беше с тобом преко Јордана, за кога си ти сведочио, ево он крштава, и сви иду к њему. John 3:27 Јован одговори и рече: Не може човек ништа примити ако му не буде дано с неба. John 3:28 Ви сами мени сведочите да рекох: Ја нисам Христос, него сам послан пред Њим. John 3:29 Ко има невесту женик је, а пријатељ жеников стоји и слуша га, и радошћу радује се гласу жениковом. Ова дакле радост моја испуни се. John 3:30 Онај треба да расте, а ја да се умањујем. John 3:31 Који одозго долази над свима је; који је са земље од земље је, и говори од земље; који долази с неба над свима је. John 3:32 И шта виде и чу оно сведочи; и сведочанство Његово нико не прима. John 3:33 Који прими Његово сведочанство, потврди да је Бог истинит. John 3:34 Јер кога Бог посла, онај речи Божије говори: јер Бог Духа не даје на меру. John 3:35 Јер Отац љуби Сина, и све даде у руке Његове. John 3:36 Ко верује Сина, има живот вечни; а ко не верује Сина, неће видети живот, него гнев Божји остаје на њему. John 4:0 John 4:1 Кад разуме, дакле, Господ да су чули фарисеји да Исус више ученика добија и крштава него Јован John 4:2 (Исус пак сам не крштаваше него ученици Његови), John 4:3 Остави Јудеју, и отиде опет у Галилеју. John 4:4 А ваљало Му је проћи кроз Самарију. John 4:5 Тако дође у град самаријски који се зове Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу, сину свом. John 4:6 А онде беше извор Јаковљев; и Исус уморан од пута сеђаше на извору; а беше око шестог сахата. John 4:7 Дође жена Самарјанка да захвати воде; рече јој Исус; дај ми да пијем. John 4:8 (Јер ученици Његови беху отишли у град да купе јела.) John 4:9 Рече Му жена Самарјанка; како ти, Јеврејин будући, можеш искати од мене, жене Самарјанке, да пијеш? Јер се Јевреји не мешају са Самарјанима. John 4:10 Одговори Исус и рече јој: Да ти знаш дар Божји, и ко је тај који ти говори: Дај ми да пијем, ти би искала у Њега и дао би ти воду живу. John 4:11 Рече Му жена: Господе! Ни захватити немаш чим, а студенац је дубок; одакле ћеш дакле узети воду живу? John 4:12 Еда ли си ти већи од нашег оца Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова? John 4:13 Одговори исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожеднети; John 4:14 А који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожеднети довека; него вода што ћу му ја дати биће у њему извор воде која тече у живот вечни. John 4:15 Рече Му жена: Господе! Дај ми те воде да не жедним нити да долазим овамо на воду. John 4:16 Рече јој Исус: Иди зовни мужа свог, и дођи овамо. John 4:17 Одговори жена и рече Му: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро си казала: Немам мужа; John 4:18 Јер си пет мужева имала, и сад кога имаш није ти муж; то си право казала. John 4:19 Рече Му жена: Господе! Видим да си ти пророк. John 4:20 Оци наши молише се Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба молити. John 4:21 Рече јој Исус: Жено! Веруј ми да иде време кад се нећете молити Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму. John 4:22 Ви не знате чему се молите; а ми знамо чему се молимо: јер је спасење од Јевреја. John 4:23 Али иде време, и већ је настало, кад ће се прави богомољци молити Оцу духом и истином, јер Отац хоће такве богомољце. John 4:24 Бог је Дух; и који Му се моле, духом и истином треба да се моле. John 4:25 Рече Му жена: Знам да ће доћи Месија који се зове Христос, кад Он дође казаће нам све. John 4:26 Рече јој Исус: Ја сам који с тобом говорим. John 4:27 И тада дођоше ученици Његови, и чуђаху се где говораше са женом; али ниједан не рече: Шта хоћеш? Или шта говориш с њом? John 4:28 А жена остави судове своје и отиде у град и рече људима: John 4:29 Ходите да видите човека који ми каза све што сам учинила: да није то Христос? John 4:30 Изиђоше, дакле, из града и пођоше к Њему. John 4:31 А ученици Његови мољаху Га, међутим, говорећи: Рави! Једи. John 4:32 А Он им рече: Ја имам јело да једем за које ви не знате. John 4:33 Тада ученици говораху међу собом: Већ ако Му ко донесе да једе? John 4:34 А Он им рече: Јело је моје да извршим вољу Оног који ме је послао, и да свршим Његов посао. John 4:35 Не кажете ли ви да су још четири месеца па ће жетва приспети? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како су већ жуте за жетву. John 4:36 И који жње прима плату, и сабира род за живот вечни, да се радују заједно и који сеје и који жње; John 4:37 Јер је у том истинита беседа да је други који сеје а други који жње. John 4:38 Ја вас послах да жњете где се ви не трудисте; други се трудише, а ви у посао њихов уђосте. John 4:39 И из града оног многи од Самарјана вероваше Га за беседу жене која сведочаше: Каза ми све што сам учинила. John 4:40 Кад дођоше, дакле, Самарјани к Њему, мољаху Га да би остао код њих; и онде оста два дана. John 4:41 И много их више верова за Његову беседу. John 4:42 А жени говораху: Сад не верујемо више за твоју беседу, јер сами чусмо и познасмо да је Овај заиста спас свету, Христос. John 4:43 А после два дана изиђе оданде, и отиде у Галилеју: John 4:44 Јер сам Исус сведочаше да пророк на својој постојбини нема части. John 4:45 А кад дође у Галилеју, примише Га Галилејци који беху видели све што учини у Јерусалиму на празник; јер и они идоше на празник. John 4:46 Дође пак Исус опет у Кану галилејску, где претвори воду у вино. И беше неки царев човек чији син боловаше у Капернауму. John 4:47 Овај чувши да Исус дође из Јудеје у Галилеју, дође к Њему и мољаше Га да сиђе и да му исцели сина; јер беше на самрти. John 4:48 И рече му Исус: Ако не видите знака и чудеса, не верујете. John 4:49 Рече Му царев човек: Господе! Сиђи док није умрло дете моје. John 4:50 Рече му Исус: Иди, син је твој здрав. И верова човек речи коју му рече Исус, и пође. John 4:51 И одмах кад он силажаше, гле, сретоше га слуге његове и јавише му говорећи: Син је твој здрав. John 4:52 Тада питаше за сахат у који му лакше би; и казаше му: Јуче у седмом сахату пусти га грозница. John 4:53 Тада разуме отац да беше онај сахат у који му рече Исус: Син је твој здрав. И верова он и сва кућа његова. John 4:54 Ово опет друго чудо учини Исус кад дође из Јудеје у Галилеју. John 5:0 John 5:1 А потом беше празник јеврејски, и изиђе Исус у Јерусалим. John 5:2 У Јерусалиму, пак, код Овчијих врата има бања, која се зове јеврејски Витезда, и око ње пет покривених тремова, John 5:3 У којима лежаше мноштво болесника, слепих, хромих, сувих, који чекаху да се заљуја вода; John 5:4 Јер анђео Господњи силажаше у одређено време у бању и мућаше воду; и који најпре улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему. John 5:5 А онде беше један човек који тридесет и осам година беше болестан. John 5:6 Кад виде Исус овог где лежи, и разуме да је већ одавно болестан, рече му: Хоћеш ли да будеш здрав? John 5:7 Одговори Му болесни: Да, Господе; али немам човека да ме спусти у бању кад се замути вода; а док ја дођем други сиђе пре мене. John 5:8 Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи. John 5:9 И одмах оздрави човек, и узевши одар свој хођаше. А тај дан беше субота. John 5:10 Тада говораху Јевреји ономе што оздрави: Данас је субота и не ваља ти одра носити. John 5:11 А он им одговори: Који ме исцели он ми рече: Узми одар свој и ходи. John 5:12 А они га запиташе: Ко је тај човек који ти рече: Узми одар свој и ходи? John 5:13 А исцељени не знаше ко је; јер се Исус уклони, јер људства много беше на месту. John 5:14 А потом га нађе Исус у цркви и рече му: Ето си здрав, више не греши, да ти не буде горе. John 5:15 А човек отиде и каза Јеврејима да је оно Исус који га исцели. John 5:16 И зато гоњаху Јевреји Исуса, и гледаху да Га убију, јер чињаше то у суботу. John 5:17 А Исус им одговараше: Отац мој досле чини, и ја чиним. John 5:18 И зато још више гледаху Јевреји да Га убију што не само квараше суботу него и Оцем својим називаше Бога и грађаше се једнак Богу. John 5:19 А Исус одговарајући рече им: Заиста, заиста вам кажем: Син не може ништа чинити сам од себе него шта види да Отац чини; јер шта Он чини оно и Син чини онако; John 5:20 Јер Отац Сина љуби, и све Му показује што сам чини; и показаће Му већа дела од ових да се ви чудите. John 5:21 Јер као што Отац подиже мртве и оживљује, тако и Син које хоће оживљује. John 5:22 Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину, John 5:23 Да сви поштују Сина као што Оца поштују. Ко не поштује Сина не поштује Оца који Га је послао. John 5:24 Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који је мене послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. John 5:25 Заиста, заиста вам кажем: Иде час и већ је настао, кад ће мртви чути глас Сина Божијег, и чувши оживети. John 5:26 Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи; John 5:27 И даде Му власт да и суд чини, јер је Син човечији. John 5:28 Не дивите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег, John 5:29 И изићи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда. John 5:30 Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим воље своје него вољу Оца који ме је послао. John 5:31 Ако ја сведочим за себе, сведочанство моје није истинито. John 5:32 Има други који сведочи за мене; и знам да је истинито сведочанство што сведочи за мене. John 5:33 Ви посласте к Јовану, и посведочи вам за истину; John 5:34 А ја не примам сведочанства од човека, него ово говорим да се ви спасете. John 5:35 Он беше видело које гораше и светљаше, а ви се хтесте мало времена радовати његовом светљењу. John 5:36 Али ја имам сведочанство веће од Јованова; јер послови које ми даде Отац да их свршим, ови послови које ја радим сведоче за мене да ме Отац посла. John 5:37 И Отац који ме посла сам сведочи за мене. Ни глас Његов кад чусте ни лице Његово видесте. John 5:38 И реч Његову немате у себи да стоји; јер ви не верујете Ономе кога Он посла. John 5:39 Прегледајте писма, јер ви мислите да имате у њима живот вечни; и она сведоче за мене. John 5:40 И нећете да дођете к мени да имате живот. John 5:41 Ја не примам славе од људи. John 5:42 Него вас познајем да љубави Божије немате у себи. John 5:43 Ја дођох у име Оца свог и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити. John 5:44 Како ви можете веровати кад примате славу један од другог, а славе која је од јединог Бога не тражите? John 5:45 Не мислите да ћу вас тужити Оцу; има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате. John 5:46 Јер да сте веровали Мојсију тако бисте веровали и мени; јер он писа за мене. John 5:47 А кад његовим писмима не верујете како ћете веровати мојим речима? John 6:0 John 6:1 Потом отиде Исус преко мора галилејског код Тиверијаде. John 6:2 И за Њим иђаше мноштво народа, јер виђаху чудеса Његова која чињаше на болесницима. John 6:3 А Исус изиђе на гору, и онде сеђаше са ученицима својим. John 6:4 А беше близу пасха, празник јеврејски. John 6:5 Подигнувши, дакле, Исус очи, и видевши да мноштво народа иде к Њему, рече Филипу: Где ћемо купити хлеба да ови једу? John 6:6 А ово говораше кушајући га, јер сам знаше шта ће чинити. John 6:7 Одговори Му Филип: Двеста гроша хлеба није доста да сваком од њих по мало допадне. John 6:8 Рече Му један од ученика Његових, Андрија, брат Симона Петра: John 6:9 Овде има једно момче које има пет хлебова јечмених и две рибе; али шта је то на толики свет! John 6:10 А Исус рече: Посадите људе. А беше траве много на ономе месту. Посади се дакле људи на број око пет хиљада. John 6:11 А Исус узевши оне хлебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који беху посађени; тако и од риба колико хтеше. John 6:12 И кад се наситише, рече ученицима својим: Скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне. John 6:13 И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хлебова јечмених што претече иза оних што су јели. John 6:14 А људи видевши чудо које учини Исус говораху: Ово је заиста онај пророк који треба да дође на свет. John 6:15 А кад разуме Исус да хоће да дођу да Га ухвате и да Га учине царем, отиде опет у гору сам. John 6:16 А кад би увече сиђоше ученици Његови на море, John 6:17 И уђоше у лађу, и пођоше преко мора у Капернаум. И већ се беше смркло, а Исус не беше дошао к њима. John 6:18 А море се подизаше од великог ветра. John 6:19 Возивши, пак, око двадесет и пет или тридесет потркалишта угледаше Исуса где иде по мору и беше дошао близу до лађе, и уплашише се. John 6:20 А Он им рече: Ја сам; не бојте се. John 6:21 Онда Га с радошћу узеше у лађу; и одмах лађа би на земљи у коју иђаху. John 6:22 Сутрадан, пак, народ који стајаше преко мора кад виде да лађе друге не беше онде осим оне једне што у њу уђоше ученици Његови, и да не уђе Исус с ученицима својим у лађу него сами ученици Његови отидоше, John 6:23 А друге лађе из Тиверијаде дођоше близу оног места где једоше хлеб кад Господ даде хвалу, John 6:24 Кад виде народ да Исуса не беше онде ни ученика Његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум да траже Исуса. John 6:25 И нашавши Га преко мора рекоше Му: Рави! Кад си дошао овамо? John 6:26 Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што чудеса видесте, него што једосте хлеба и наситисте се. John 6:27 Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вечни живот, које ће вам дати Син човечији, јер овог потврди Отац Бог. John 6:28 А они Му рекоше: Шта ћемо чинити да радимо дела Божија? John 6:29 Одговори Исус и рече им: Ово је дело Божије да верујете оног кога Он посла. John 6:30 А они Му рекоше: Какав дакле ти показујеш знак да видимо и да верујемо? Шта радиш ти? John 6:31 Очеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: Хлеб с неба даде им да једу. John 6:32 Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хлеб с неба, него вам Отац мој даје хлеб истинити с неба; John 6:33 Јер је хлеб Божији онај који силази с неба и даје живот свету. John 6:34 Тада Му рекоше: Господе! Дај нам свагда тај хлеб. John 6:35 А Исус им рече: Ја сам хлеб живота: Који мени долази неће огладнети, и који мене верује неће никад ожеднети. John 6:36 Него вам казах да ме и видесте и не верујете. John 6:37 Све што мени даје Отац к мени ће доћи; и који долази к мени нећу га истерати напоље. John 6:38 Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу Оца који ме посла. John 6:39 А ово је воља Оца који ме посла да од оног што ми даде ништа не изгубим, него да га васкрснем у последњи дан. John 6:40 А ово је воља Оног који ме посла да сваки који види Сина и верује Га има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан. John 6:41 Тада викаху Јевреји на Њега што рече: Ја сам хлеб који сиђе с неба. John 6:42 И говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како дакле он говори: Ја сиђох с неба? John 6:43 Онда Исус одговори и рече им: Не вичите међу собом. John 6:44 Нико не може доћи к мени ако га не довуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у последњи дан. John 6:45 У пророцима стоји написано: и биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, доћи ће к мени. John 6:46 Не да је ко видео Оца осим Оног који је од Бога: Он виде Оца. John 6:47 Заиста, заиста вам кажем: који верује мене има живот вечни. John 6:48 Ја сам Хлеб живота. John 6:49 Очеви ваши једоше ману у пустињи, и помреше. John 6:50 Ово је хлеб који силази с неба: да који од Њега једе не умре. John 6:51 Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; који једе од овог хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу дати за живот света. John 6:52 А Јевреји се препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо? John 6:53 А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина човечијег и не пијете крв Његову, нећете имати живот у себи. John 6:54 Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан: John 6:55 Јер је тело моје право јело и крв моја право пиће. John 6:56 Који једе моје тело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему. John 6:57 Као што ме посла живи Отац, и ја живим Оца ради; и који једе мене и он ће живети мене ради. John 6:58 Ово је хлеб који сиђе с неба: не као што ваши очеви једоше ману, и помреше; који једе хлеб овај живеће вавек. John 6:59 Ово рече у зборници кад учаше у Капернауму. John 6:60 Тада многи од ученика Његових који слушаху рекоше: Ово је тврда беседа! Ко је може слушати? John 6:61 А Исус знајући у себи да ученици Његови вичу на то, рече им: Зар вас ово саблажњава? John 6:62 А кад видите Сина човечијег да одлази горе где је пре био? John 6:63 Дух је оно што оживљава; тело не помаже ништа. Речи које вам ја рекох дух су и живот су. John 6:64 Али имају неки међу вама који не верују. Јер знаше Исус од почетка који су што не верују, и ко ће Га издати. John 6:65 И рече: Зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мог. John 6:66 Од тада многи од ученика Његових отидоше натраг, и више не иђаху с Њим. John 6:67 А Исус рече дванаесторици: Да нећете и ви отићи? John 6:68 Тада Му одговори Симон Петар: Господе! Коме ћемо ићи? Ти имаш речи вечног живота. John 6:69 И ми веровасмо и познасмо да си Ти Христос, Син Бога Живога. John 6:70 Исус им одговори: Не изабрах ли ја вас дванаесторицу, и један је од вас ђаво? John 6:71 А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер Га он хтеде издати, и беше један од дванаесторице. John 7:0 John 7:1 И потом хођаше Исус по Галилеји; јер по Јудеји не хтеде да ходи, јер гледаху Јевреји да Га убију. John 7:2 Беше пак близу празник јеврејски, грађење сеница. John 7:3 Тада Му рекоше браћа Његова: Изиђи одавде и иди у Јудеју, да и ученици Твоји виде дела која чиниш; John 7:4 Јер нико не чини шта тајно, а сам тражи да је познат. Ако то чиниш јави себе свету. John 7:5 Јер ни браћа Његова не вероваху Га. John 7:6 Тада им рече Исус: Време моје још није дошло, а време је ваше свагда готово. John 7:7 Не може свет мрзети на вас: а на мене мрзи, јер ја сведочим за њ да су дела његова зла. John 7:8 Ви изиђите на празник овај: ја још нећу изићи на празник овај, јер се моје време још није навршило. John 7:9 Рекавши им ово оста у Галилеји. John 7:10 А кад изиђоше браћа Његова на празник, тада и сам изиђе, не јавно него као тајно. John 7:11 А Јевреји Га тражаху на празник и говораху: Где је он? John 7:12 И беху за Њ многе распре у народу: једни говораху да је добар, а други: Није, него вара народ. John 7:13 Али нико не говораше јавно за Њ од страха јеврејског. John 7:14 Али одмах у половини празника изиђе Исус у цркву и учаше. John 7:15 И дивљаху се Јевреји говорећи: Како овај зна књиге, а није се учио? John 7:16 Тада им одговори Исус и рече: Моја наука није моја, него Оног који ме је послао. John 7:17 Ко хоће Његову вољу творити, разумеће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим. John 7:18 Који говори сам од себе, славу своју тражи; а ко тражи славу оног који га је послао, он је истинит и у њему нема неправде. John 7:19 Не даде ли Мојсије вама закон и нико од вас не живи по закону? Зашто тражите да ме убијете? John 7:20 Одговори народ и рече: Је ли ђаво у теби? Ко тражи да те убије? John 7:21 Одговори Исус и рече им: Једно дело учиних и сви се дивите томе. John 7:22 Мојсије вам даде да се обрезујете (не као да је од Мојсија него од отаца); и у суботу обрезујете човека. John 7:23 Ако се човек у суботу обрезује да се не поквари закон Мојсијев, срдите ли се на мене што свега човека исцелих у суботу? John 7:24 Не гледајте ко је ко кад судите, него праведан суд судите. John 7:25 Тада говораху неки од Јерусалимљана: Није ли то онај ког траже да убију? John 7:26 И гле, како говори слободно и ништа му не веле: Да не дознаше наши кнезови да је он заиста Христос? John 7:27 Али овог знамо откуда је; а Христос кад дође, нико неће знати откуда је. John 7:28 Тада Исус повика у цркви учећи и рече: и мене познајете и знате откуда сам; и сам од себе не дођох, него има Истинити који ме посла, ког ви не знате. John 7:29 Ја Га знам, јер сам од Њега и Он ме посла. John 7:30 Тада гледаху да Га ухвате; и нико не метну на Њ руке, јер још не беше дошао час Његов. John 7:31 А од народа многи Га вероваше, и говораху: Кад дође Христос еда ли ће више чудеса чинити него Овај што чини? John 7:32 Чуше фарисеји од народа такав говор за Њега, и послаше фарисеји и главари свештенички слуге да Га ухвате. John 7:33 Тада рече Исус: Још сам мало времена с вама, па идем к Ономе који ме посла. John 7:34 Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи. John 7:35 А Јевреји рекоше међу собом: Куда ће овај ићи да га ми не нађемо? Неће ли ићи међу растркане Грке, и Грке учити? John 7:36 Шта значи ова реч што рече: Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи? John 7:37 А у последњи велики дан празника стајаше Исус и викаше говорећи: Ко је жедан нека дође к мени и пије. John 7:38 Који ме верује, као што писмо рече, из његова тела потећи ће реке живе воде. John 7:39 А ово рече за Духа ког после примише они који верују у име Његово: јер Дух Свети још не беше на њима, јер Исус још не беше прослављен. John 7:40 А многи од народа чувши ове речи говораху: Ово је заиста пророк. John 7:41 Други говораху: Ово је Христос. А једни говораху: Зар ће Христос из Галилеје доћи? John 7:42 Не каза ли писмо да ће Христос доћи од семена Давидовог, и из села Витлејема одакле беше Давид? John 7:43 Тако распра постаде у народу Њега ради. John 7:44 А неки од њих хтеше да Га ухвате; али нико не метну руку на Њ. John 7:45 Дођоше пак слуге ка главарима свештеничким и фарисејима; и они им рекоше: Зашто га не доведосте? John 7:46 А слуге одговорише: Никад човек није тако говорио као овај човек. John 7:47 Тада им одговорише фарисеји: Зар се и ви преваристе? John 7:48 Верова ли га ко од кнезова или од фарисеја? John 7:49 Него народ овај, који не зна закон, проклет је. John 7:50 Рече им Никодим што долази к Њему ноћу, који беше један од њих: John 7:51 Еда ли закон наш суди човеку докле га најпре не саслуша и дозна шта чини? John 7:52 Одговорише му и рекоше: Ниси ли и ти из Галилеје? Разгледај и види да пророк из Галилеје не долази. John 7:53 И отидоше сваки својој кући. John 8:0 John 8:1 А Исус отиде на гору Маслинску. John 8:2 А ујутру опет дође у цркву, и сав народ иђаше к Њему; и седавши учаше их. John 8:3 А књижевници и фарисеји доведоше к Њему жену ухваћену у прељуби, и поставивши је на среду John 8:4 Рекоше Му: Учитељу! Ова је жена ухваћена сад у прељуби; John 8:5 А Мојсије нам у закону заповеди да такве камењем убијамо; а ти шта велиш? John 8:6 Ово, пак, рекоше кушајући Га да би Га имали за шта окривити. А Исус саже се доле и писаше прстом по земљи (не гледајући на њих). John 8:7 А кад Га једнако питаху, исправи се и рече им: Који је међу вама без греха нека најпре баци камен на њу. John 8:8 Па се опет саже доле и писаше по земљи. John 8:9 А кад они то чуше, и покарани будући од своје савести излажаху један за другим почевши од старешина до последњих; и оста Исус сам и жена стојећи на среди. John 8:10 А кад се Исус исправи, и не видевши ни једног до саму жену, рече јој: Жено! Где су они што те тужаху? Ниједан те не осуди? John 8:11 А она рече: Ниједан, Господе! А Исус јој рече: Ни ја те не осуђујем, иди, и одселе више не греши. John 8:12 Исус им, пак, опет рече: Ја сам видело свету: ко иде за мном неће ходити по тами, него ће имати видело живота. John 8:13 Тада Му рекоше фарисеји: Ти сам за себе сведочиш: сведочанство твоје није истинито. John 8:14 Исус одговори и рече им: Ако ја сведочим сам за себе истинито је сведочанство моје: јер знам откуда дођох и куда идем; а ви не знате откуда долазим и куда идем. John 8:15 Ви судите по телу, ја не судим никоме. John 8:16 И ако судим ја, суд је мој прав: јер нисам сам, него ја и Отац који ме посла. John 8:17 А и у закону вашем стоји написано да је сведочанство двојице људи истинито. John 8:18 Ја сам који сведочим сам за себе, и сведочи за мене Отац који ме посла. John 8:19 Тада Му говораху: Где је отац твој? Исус одговори: Ни мене знате ни Оца мог; кад бисте знали мене, знали бисте и Оца мог. John 8:20 Ове речи рече Исус код хазне Божије кад учаше у цркви; и нико Га не ухвати, јер још не беше дошао час Његов. John 8:21 А Исус им опет рече: Ја идем, и тражићете ме; и помрећете у свом греху; куд ја идем ви не можете доћи. John 8:22 Тада рекоше Јевреји: Да се неће сам убити, што говори: Куд ја идем ви не можете доћи? John 8:23 И рече им: Ви сте од нижих, ја сам од виших; ви сте од овог света, ја нисам од овог света. John 8:24 Тако вам казах да ћете помрети у гресима својим; јер ако не узверујете да сам ја, помрећете у гресима својим. John 8:25 Тада Му говораху: Ко си ти? И рече им Исус: Почетак, како вам и кажем. John 8:26 Много имам за вас говорити и судити; али Онај који ме посла истинит је, и ја оно говорим свету што чух од Њега. John 8:27 Не разумеше, дакле, да им говораше за Оца. John 8:28 А Исус им рече: Кад подигнете Сина човечијег, онда ћете дознати да сам ја, и да ништа сам од себе не чиним; него како ме научи Отац мој онако говорим. John 8:29 И Онај који ме посла са мном је. Не остави Отац мене самог; јер ја свагда чиним шта је Њему угодно. John 8:30 Кад ово говораше, многи Га вероваше. John 8:31 Тада Исус говораше оним Јеврејима који Му вероваше: Ако ви останете на мојој беседи, заиста ћете бити ученици моји, John 8:32 И познаћете истину, и истина ће вас избавити. John 8:33 Одговорише и рекоше Му: Ми смо семе Авраамово, и никоме нисмо робовали никад; како ти говориш да ћемо се избавити? John 8:34 Исус им одговори: Заиста, заиста вам кажем да је сваки који чини грех роб греху. John 8:35 А роб не остаје у кући вавек, син остаје вавек. John 8:36 Ако вас, дакле, Син избави, заиста ћете бити избављени. John 8:37 Знам да сте семе Авраамово; али гледате да ме убијете, јер моја беседа не може у вас да стане. John 8:38 Ја говорим шта видех од Оца свог; и ви тако чините шта видесте од оца свог. John 8:39 Одговорише и рекоше Му: Отац је наш Авраам. Исус им рече: Кад бисте ви били деца Авраамова, чинили бисте дела Авраамова. John 8:40 А сад гледате мене да убијете, човека који вам истину казах коју чух од Бога: Тако Авраам није чинио. John 8:41 Ви чините дела оца свог. Тада Му рекоше: Ми нисмо рођени од курварства: једног Оца имамо, Бога. John 8:42 А Исус им рече: Кад би Бог био ваш Отац, љубили бисте мене; јер ја од Бога изиђох и дођох; јер не дођох сам од себе, него ме Он посла. John 8:43 Зашто не разумете говор мој? Јер не можете речи моје да слушате. John 8:44 Ваш је отац ђаво; и сласти оца свог хоћете да чините: он је крвник људски од почетка, и не стоји на истини; јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори: јер је лажа и отац лажи. John 8:45 А мени не верујете, јер ја истину говорим. John 8:46 Који ме од вас кори за грех? Ако ли истину говорим, зашто ми ви не верујете? John 8:47 Ко је од Бога речи Божије слуша; зато ви не слушате, јер нисте од Бога. John 8:48 Тада одговорише Јевреји и рекоше Му: Не говоримо ли ми право да си ти Самарјанин, и да је ђаво у теби. John 8:49 Исус одговори: У мени ђавола нема, него поштујем Оца свог; а ви мене срамотите. John 8:50 А ја не тражим славе своје; има који тражи и суди. John 8:51 Заиста, заиста вам кажем: ко одржи реч моју неће видети смрт довека. John 8:52 Тада Му рекоше Јевреји: Сад видесмо да је ђаво у теби: Авраам умре и пророци, а ти говориш: Ко одржи реч моју неће окусити смрт довека. John 8:53 Еда ли си ти већи од оца нашег Авраама, који умре? И пророци помреше: ко се ти сам градиш? John 8:54 Исус одговори: Ако се ја сам славим, слава је моја ништа: Отац је мој који ме слави, за ког ви говорите да је ваш Бог. John 8:55 И не познајете Га, а ја Га знам; и ако кажем да Га не знам бићу лажа као ви. Него Га знам, и реч Његову држим. John 8:56 Авраам, отац ваш, био је рад да види дан мој; и виде, и обрадова се. John 8:57 Тада Му рекоше Јевреји: Још ти нема педесет година, и Авраама ли си видео? John 8:58 А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: Ја сам пре него се Авраам родио. John 8:59 Тада узеше камење да баце на Њ; а Исус се сакри, и изађе из цркве прошавши између њих и отиде тако. John 9:0 John 9:1 И пролазећи виде човека слепог од рођења. John 9:2 И запиташе Га ученици Његови говорећи: Рави! Ко сагреши, или овај или родитељи његови, те се роди слеп? John 9:3 Исус одговори: Ни он сагреши ни родитељи његови, него да се јаве дела Божија на њему. John 9:4 Мени ваља радити дела Оног који ме посла док је дан: доћи ће ноћ кад нико не може радити. John 9:5 Док сам на свету видело сам свету. John 9:6 Рекавши ово пљуну на земљу и начини као од пљувачке, и помаза калом очи слепоме, John 9:7 И рече: Иди умиј се у бањи силоамској (које значи послан). Отиде, дакле, и уми се, и дође гледајући. John 9:8 А суседи и који га беху видели пре да беше слеп говораху: Није ли ово онај што сеђаше и прошаше? John 9:9 Једни говораху: Он је; а други: Налик је на њ. А он говораше: Ја сам. John 9:10 Тада му говораху: Како ти се отворише очи? John 9:11 Он одговори и рече: Човек који се зове Исус начини као, и помаза очи моје, и рече ми: Иди у бању силоамску и умиј се. А кад отидох и умих се, прогледах. John 9:12 Тада му рекоше: Где је он? Рече: Не знам. John 9:13 Тада га поведоше к фарисејима, оног што беше некад слеп. John 9:14 А беше субота кад начини Исус као и отвори му очи. John 9:15 Тада га опет питаху и фарисеји како прогледа. А он им рече: Као метну ми на очи, и умих се и видим. John 9:16 Тада говораху неки од фарисеја: Није овај човек од Бога јер не светкује суботе. Други говораху: Како може човек грешан таква чудеса чинити? И поста распра међу њима. John 9:17 Рекоше, дакле, опет слепцу: Шта кажеш ти за њега што ти отвори очи твоје? А он рече: Пророк је. John 9:18 Тада Јевреји не вероваше за њега да беше слеп и прогледа, док не дозваше родитеље оног што је прогледао, John 9:19 И запиташе их говорећи: Је ли ово ваш син за кога ви говорите да се роди слеп? Како, дакле, сад види? John 9:20 А родитељи његови одговорише им и рекоше: Знамо да је ово син наш и да се роди слеп, John 9:21 А како сад види не знамо: или ко му отвори очи ми не знамо; он је велики, питајте њега, нека сам каже за себе. John 9:22 Ово рекоше родитељи његови, јер се бојаху Јевреја; јер се Јевреји беху договорили да буде искључен из зборнице ко Га призна за Христа. John 9:23 Зато рекоше родитељи његови: Он је велики, питајте њега. John 9:24 Тада, по други пут дозваше човека који је био слеп и рекоше му: Дај Богу славу; ми знамо да је човек овај грешан. John 9:25 А он одговори и рече: Је ли грешан не знам; само знам да ја бејах слеп, а сад видим. John 9:26 Тада му опет рекоше: Шта ти учини, како отвори очи твоје? John 9:27 Одговори им: Ја вам већ казах, и не слушасте; шта ћете опет слушати? Већ ако и ви хоћете ученици његови да будете? John 9:28 А они га укорише, и рекоше му: Ти си ученик његов, а ми смо ученици Мојсијеви. John 9:29 Ми знамо да с Мојсијем говори Бог; а овог не знамо откуда је John 9:30 А човек одговори и рече им: То и јесте за чудо што ви не знате откуд је, а Он отвори очи моје. John 9:31 А знамо да Бог не слуша грешника; него ако ко поштује Бога и вољу Његову твори, оног слуша. John 9:32 Откако је света није чувено да ко отвори очи рођеном слепцу. John 9:33 Кад Он не би био од Бога не би могао ништа чинити. John 9:34 Одговорише и рекоше му: Ти си се родио сав у гресима, па зар ти нас да учиш? И истераше га напоље. John 9:35 Исус чу да га истераше напоље; и нашавши га рече му; верујеш ли ти Сина Божијег? John 9:36 Он одговори и рече: Ко је, Господе, да Га верујем? John 9:37 А Исус му рече: и видео си га, и који говори с тобом Га је. John 9:38 А он рече: Верујем Господе! И поклони Му се. John 9:39 И рече Исус: Ја дођох на суд на овај свет, да виде који не виде, и који виде да постану слепи. John 9:40 И чуше ово неки од фарисеја који беху с Њим, и рекоше Му: Еда ли смо ми слепи? John 9:41 Рече им Исус: Када бисте били слепи не бисте имали греха, а сад говорите да видите, тако ваш грех остаје. John 10:0 John 10:1 Заиста, заиста вам кажем: ко не улази на врата у тор овчији него прелази на другом месту он је лупеж и хајдук; John 10:2 А који улази на врата јесте пастир овцама. John 10:3 Њему вратар отвара, и овце глас његов слушају, и своје овце зове по имену, и изгони их; John 10:4 И кад своје овце истера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају глас његов. John 10:5 А за туђином неће да иду, него беже од њега, јер не познају глас туђи. John 10:6 Ову причу каза им Исус, али они не разумеше шта то беше што им каза. John 10:7 Тада им рече Исус опет: Заиста, заиста вам кажем: ја сам врата к овцама. John 10:8 Сви колико их год дође пре мене лупежи су и хајдуци; али их овце не послушаше. John 10:9 Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи. John 10:10 Лупеж не долази низашта друго него да украде и убије и погуби; ја дођох да имају живот и изобиље. John 10:11 Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце. John 10:12 А најамник, који није пастир, коме нису овце своје, види вука где иде, и оставља овце, и бежи: и вук зграби овце и распуди их; John 10:13 А најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце. John 10:14 Ја сам пастир добри и знам своје, и моје мене знају. John 10:15 Као што мене зна Отац и ја знам Оца; и душу своју полажем за овце. John 10:16 И друге овце имам које нису из овог тора, и оне ми ваља довести; и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир. John 10:17 Зато ме Отац љуби, јер ја душу своју полажем да је опет узмем. John 10:18 Нико је не отима од мене, него је ја сам од себе полажем. Власт имам положити је и власт имам узети је опет. Ову сам заповест примио од Оца свог. John 10:19 Тада опет поста распра међу Јеврејима за ове речи. John 10:20 Многи од њих говораху: У њему је ђаво, и полудео је; шта га слушате? John 10:21 Други говораху: Ове речи нису лудога; зар може ђаво слепима очи отварати? John 10:22 А беше тада празник обновљења у Јерусалиму, и беше зима. John 10:23 И ходаше Исус у цркви по трему Соломуновом. John 10:24 А Јевреји Га опколише, и говораху Му: Докле ћеш мучити душе наше? Ако си ти Христос, кажи нам слободно. John 10:25 Исус им одговори: Ја вам казах, па не верујете. Дела која творим ја у име Оца свог она сведоче за ме. John 10:26 Али ви не верујете; јер нисте од мојих оваца, као што вам казах. John 10:27 Овце моје слушају глас мој, и ја познајем њих, и за мном иду. John 10:28 И ја ћу им дати живот вечни, и никад неће изгинути, и нико их неће отети из руке моје. John 10:29 Отац мој који ми их даде већи је од свих; и нико их не може отети из руке Оца мог. John 10:30 Ја и Отац једно смо. John 10:31 А Јевреји опет узеше камење да Га убију. John 10:32 Исус им одговори: Многа вам добра дела јавих од Оца свог; за које од оних дела бацате камење на ме? John 10:33 Одговорише Му Јевреји говорећи: За добро дело не бацамо камење на те, него за хулу на Бога, што ти, човек будући, градиш се Бог. John 10:34 Исус им одговори: Не стоји ли написано у закону вашем: Ја рекох: богови сте? John 10:35 Ако оне назва боговима којима реч Божија би, и писмо се не може покварити; John 10:36 Како ви говорите Ономе ког Отац посвети и посла на свет: Хулу на Бога говориш, што рекох: Ја сам Син Божји? John 10:37 Ако не творим дела Оца свог не верујте ми. John 10:38 Ако ли творим, ако мени и не верујете, делима мојим верујте, да познате и верујете да је Отац у мени и ја у Њему. John 10:39 Тада опет гледаху да Га ухвате; али им се измаче из руку. John 10:40 И отиде опет преко Јордана на оно место где Јован пре крштаваше; и оста онде. John 10:41 И многи дођоше к Њему и говораху: Јован не учини ни једног чуда, али све што каза Јован за Овог истина беше. John 10:42 И многи вероваше Га онде. John 11:0 John 11:1 Беше пак један болесник, Лазар из Витаније из села Марије и Марте, сестре њене. John 11:2 (А Марија, које брат Лазар боловаше, беше она што помаза Господа миром и отре ноге Његове својом косом.) John 11:3 Онда послаше сестре к Њему говорећи: Господе! Гле, онај који Ти је мио болестан је. John 11:4 А кад чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се прослави Син Божји с ње. John 11:5 А Исус љубљаше Марту и сестру њену и Лазара. John 11:6 А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном месту где беше. John 11:7 А потом рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју. John 11:8 Ученици Му рекоше: Рави! Сад Јудејци хтедоше да Те убију камењем, па опет хоћеш да идеш онамо? John 11:9 Исус одговори: Није ли дванаест сахата у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види видело овог света; John 11:10 А ко иде ноћу спотиче се, јер нема видела у њему. John 11:11 Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим. John 11:12 Онда Му рекоше ученици Његови: Господе! Ако је заспао, устаће. John 11:13 А Исус им рече за смрт његову, а они мишљаху да говори за спавање сна. John 11:14 Тада им Исус каза управо: Лазар умре. John 11:15 И мило ми је вас ради што нисам био онамо да верујете; него хајдемо к њему. John 11:16 Онда Тома, који се зваше Близанац, рече ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим. John 11:17 А кад дође Исус нађе га, а он већ четири дана у гробу. John 11:18 (А Витанија беше близу Јерусалима око петнаест потркалишта.) John 11:19 И многи од Јудејаца беху дошли к Марти и Марији да их теше за братом њиховим. John 11:20 Кад Марта дакле чу да Исус иде, изађе преда Њ, а Марија сеђаше дома. John 11:21 Онда рече Марта Исусу: Господе! Да си Ти био овде не би мој брат умро. John 11:22 А и сад знам да шта заиштеш у Бога даће ти Бог. John 11:23 Исус јој рече: Брат ће твој устати. John 11:24 Марта Му рече: Знам да ће устати о васкрсењу, у последњи дан. John 11:25 А Исус јој рече: Ја сам васкрсење и живот; који верује мене ако и умре живеће. John 11:26 И ниједан који живи и верује мене неће умрети вавек. Верујеш ли ово? John 11:27 Рече Му: Да, Господе! Ја веровах да си Ти Христос, Син Божји који је требало да дође на свет. John 11:28 И ово рекавши отиде те зовну тајно Марију, сестру своју говорећи: Учитељ је дошао, и зове те. John 11:29 А она кад чу, уста брзо и отиде к Њему. John 11:30 Јер Исус још не беше дошао у село, него беше на оном месту где Га срете Марта. John 11:31 А Јудејци онда који беху с њом у кући и тешаху је, кад видеше Марију да брзо уста и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче онамо. John 11:32 А Марија како дође где беше Исус, и виде Га, паде на ноге Његове говорећи Му: Господе! Да си Ти био овде, не би умро мој брат. John 11:33 Онда Исус кад је виде где плаче, и где плачу Јудејци који дођоше с њом, згрози се у духу, и сам постаде жалостан. John 11:34 И рече: Где сте га метнули? Рекоше Му: Господе! Хајде да видиш. John 11:35 Ударише сузе Исусу. John 11:36 Онда Јудејци говораху: Гледај како га љубљаше, John 11:37 А неки од њих рекоше: Не могаше ли овај који отвори очи слепцу учинити да и овај не умре? John 11:38 А Исус опет се згрози у себи, и дође на гроб; а беше пећина, и камен лежаше на њој. John 11:39 Исус рече: Узмите камен. Рече Му Марта, сестра оног што је умро: Господе! Већ смрди; јер су четири дана како је умро. John 11:40 Исус јој рече: Не рекох ли ти да ако верујеш видећеш славу Божју? John 11:41 Узеше, дакле, камен где лежаше мртвац; а Исус подиже очи горе, и рече: Оче! Хвала Ти што си ме услишио. John 11:42 А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верују да си ме Ти послао. John 11:43 И ово рекавши зовну гласно: Лазаре! Изиђи напоље. John 11:44 И изиђе мртвац обавит платном по рукама и по ногама, и лице његово убрусом повезано. Исус им рече: Разрешите га и пустите нек иде. John 11:45 Онда многи од Јудејаца који беху дошли к Марији и видеше шта учини Исус, вероваше Га. John 11:46 А неки од њих отидоше к фарисејима и казаше им шта учини Исус. John 11:47 Онда главари свештенички и фарисеји сабраше скупштину, и говораху: Шта ћемо чинити? Човек овај чини многа чудеса. John 11:48 Ако га оставимо тако, сви ће га веровати; па ће доћи Римљани и узети нам земљу и народ. John 11:49 А један од њих, по имену Кајафа, који оне године беше поглавар свештенички, рече им: Ви не знате ништа; John 11:50 И не мислите да је нама боље да један човек умре за народ, неголи да народ сав пропадне. John 11:51 А ово не рече сам од себе, него, будући поглавар свештенички оне године, прорече да Исусу ваља умрети за народ; John 11:52 И не само за народ, него да и расејану децу Божију скупи уједно. John 11:53 Од тога, дакле, дана договорише се да Га убију. John 11:54 А Исус више не хођаше јавно по Јудејцима, него оданде отиде у крај близу пустиње у град по имену Јефрем, и онде хођаше с ученицима својим. John 11:55 А беше близу пасха јеврејска, и многи из оног краја дођоше у Јерусалим пре пасхе да се очисте. John 11:56 Тада тражаху Исуса, и стојећи у цркви говораху међу собом: Шта мислите ви зашто не долази на празник? John 11:57 А главари свештенички и фарисеји издаше заповест ако Га ко опази где је, да јави да Га ухвате. John 12:0 John 12:1 А Исус пре пасхе на шест дана дође у Витанију где беше Лазар што умре, кога подиже из мртвих. John 12:2 Онде Му, пак, зготовише вечеру, и Марта служаше, а и Лазар сеђаше с њим за трпезом; John 12:3 А Марија узевши литру правог нардовог многоценог мира помаза ноге Исусове, и отре косом својом ноге Његове; а кућа се напуни мириса од мира. John 12:4 Онда рече један од ученика Његових, Јуда Симонов Искариотски, који Га после издаде: John 12:5 Зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима? John 12:6 А ово не рече што се стараше за сиромахе, него што беше лупеж, и имаше ковчежић, и ношаше што се меташе у њ. John 12:7 А Исус рече: Не дирајте у њу; она је то дохранила за дан мог погреба; John 12:8 Јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда. John 12:9 Разуме, пак, многи народ из Јудеје да је онде и дођоше не само Исуса ради него и да виде Лазара ког подиже из мртвих. John 12:10 А главари свештенички договорише се да и Лазара убију; John 12:11 Јер многи њега ради иђаху из Јудеје и вероваху Исуса. John 12:12 А сутрадан, многи од народа који беше дошао на празник, чувши да Исус иде у Јерусалим John 12:13 Узеше гране од финика и изиђоше Му на сусрет, и викаху говорећи: Осана! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев. John 12:14 А Исус нашавши магаре уседе на њ, као што је писано: John 12:15 Не бој се кћери Сионова, ево цар твој иде седећи на магарету. John 12:16 Али ово ученици Његови не разумеше пре: него кад се прослави Исус онда се опоменуше да ово беше за Њега писано, и ово Му учинише. John 12:17 А народ сведочаше који беше пре с Њим кад Лазара изазва из гроба и подиже га из мртвих. John 12:18 Зато Га и срете народ, јер чуше да Он учини ово чудо. John 12:19 А фарисеји говораху међу собом: Видите да ништа не помаже? Гле, свет иде за њим. John 12:20 А беху неки Грци који беху дошли на празник да се моле Богу. John 12:21 Они дакле приступише к Филипу, који беше из Витсаиде галилејске, и мољаху га говорећи: Господине! Ми бисмо хтели да видимо Исуса. John 12:22 Дође Филип и каза Андрији, а Андрија и Филип опет казаше Исусу. John 12:23 А Исус одговори им говорећи: Дође час да се прослави Син човечији. John 12:24 Заиста, заиста вам кажем: Ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, оно једно остане; ако ли умре много рода роди; John 12:25 Који љуби душу своју изгубиће је, а ко мрзи на душу своју на овом свету, сачуваће је за живот вечни. John 12:26 Ко мени служи, за мном нек иде, и где сам ја онде и слуга мој нек буде; и ко мени служи оног ће поштовати Отац мој. John 12:27 Сад је душа моја жалосна; и шта да кажем? Оче! Сачувај ме од овог часа; али за то дођох на час овај. John 12:28 Оче! Прослави име своје! Тада глас дође с неба: И прославио сам и опет ћу прославити. John 12:29 А кад чу народ који стајаше, говораху: Гром загрми; а други говораху: Анђео му говори. John 12:30 Исус одговори и рече: Овај глас не би мене ради него народа ради. John 12:31 Сад је суд овом свету; сад ће бити истеран кнез овог света напоље. John 12:32 И кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи. John 12:33 А ово говораше да покаже каквом ће смрти умрети. John 12:34 Народ Му одговори: Ми чусмо из закона да ће Христос остати вавек; како ти говориш да се сину човечијем ваља подигнути? Ко је тај син човечији? John 12:35 А Исус им рече: Још је мало времена видело с вама; ходите док видело имате да вас тама не обузме; јер ко ходи по тами не зна куда иде. John 12:36 Док видело имате верујте видело, да будете синови видела. Рекавши ово Исус отиде и сакри се од њих. John 12:37 Ако је и чинио толика чудеса пред њима, опет Га не вероваху; John 12:38 Да се збуде реч Исаије пророка који рече: Господе! Ко верова говорењу нашем? И рука Господња коме се откри? John 12:39 Зато не могаху веровати, јер опет рече Исаија: John 12:40 Заслепио је очи њихове и окаменио срца њихова, да не виде очима ни срцем разумеју, и не обрате се да их исцелим. John 12:41 Ово рече Исаија кад виде славу Његову и говори за Њега. John 12:42 Али опет и од кнезова многи Га вероваше; него ради фарисеја не признаваху, да не би били изгнани из зборнице; John 12:43 Јер им већма омиле слава људска него слава Божија. John 12:44 А Исус повика и рече: Ко мене верује не верује мене, него Оног који ме посла; John 12:45 И ко види мене, види Оног који ме посла. John 12:46 Ја дођох видело на свет, да ниједан који ме верује не остане у тами. John 12:47 И ко чује моје речи и не верује, ја му нећу судити; јер ја не дођох да судим свету, него да спасем свет. John 12:48 Који се одрече мене, и не прима речи моје, има себи судију: реч коју ја говорих она ће му судити у последњи дан; John 12:49 Јер ја од себе не говорих, него Отац који ме посла Он ми даде заповест шта ћу казати и шта ћу говорити. John 12:50 И знам да је заповест Његова живот вечни. Шта ја дакле говорим онако говорим као што ми рече Отац. John 13:0 John 13:1 А пред празник пасхе знајући Исус да Му дође час да пређе из овог света к Оцу, како је љубио своје који беху на свету, до краја их љуби. John 13:2 И по вечери, кад већ ђаво беше метнуо у срце Јуди Симонову Искариотском да Га изда, John 13:3 Знајући Исус да Му све Отац даде у руке, и да од Бога изиђе, и к Богу иде, John 13:4 Устаде од вечере, и скиде своје хаљине, и узе убрус те се запреже; John 13:5 Потом усу воду у умиваоницу, и поче прати ноге ученицима и отирати убрусом којим беше запрегнут. John 13:6 Онда дође к Симону Петру, и он Му рече: Господе! Зар Ти моје ноге да опереш? John 13:7 Исус одговори и рече му: Шта ја чиним ти сад не знаш, али ћеш после дознати. John 13:8 Рече Му Петар: Никад Ти нећеш опрати моје ноге. Исус му одговори: Ако те не оперем немаш део са мном. John 13:9 Рече Му Симон Петар: Господе! Не само ноге моје, него и руке и главу. John 13:10 Исус му рече: Опраном не треба до само ноге опрати, јер је сав чист; и ви сте чисти, али не сви. John 13:11 Јер знаше издајника свог, зато рече: Нисте сви чисти. John 13:12 А кад им опра ноге, узе хаљине своје, и седавши опет за трпезу рече им: Знате ли шта ја учиних вама? John 13:13 Ви зовете мене учитељем и Господом; и право велите: јер јесам. John 13:14 Кад дакле ја опрах вама ноге, Господ и учитељ, и ви сте дужни један другом прати ноге. John 13:15 Јер ја вам дадох углед да и ви тако чините као што ја вама учиних. John 13:16 Заиста, заиста вам кажем: Није слуга већи од господара свог, нити је посланик већи од оног који га је послао. John 13:17 Кад ово знате, благо вама ако га извршујете. John 13:18 Не говорим за све вас, јер ја знам које изабрах; него да се збуде писмо: Који са мном хлеб једе подиже пету своју на ме. John 13:19 Сад вам кажем пре него се збуде, да кад се збуде, верујете да сам ја. John 13:20 Заиста, заиста вам кажем: Који прима оног кога пошаљем мене прима; а ко прима мене прима Оног који ме посла. John 13:21 Рекавши ово Исус поста жалостан у духу, и посведочи и рече: Заиста, заиста вам кажем: Један између вас издаће ме. John 13:22 Онда се ученици згледаху међу собом, и чуђаху се за кога говори. John 13:23 А један од ученика Његових, ког Исус љубљаше, сеђаше за трпезом на крилу Исусовом. John 13:24 Онда намаже на њега Симон Петар да запита ко би то био за кога говори. John 13:25 А он леже на прси Исусове и рече Му: Господе! Ко је то? John 13:26 Исус одговори: Онај је коме ја умочивши залогај дам. И умочивши залогај даде Јуди Симоновом Искариотском. John 13:27 И по залогају тада уђе у њега сотона. Онда му рече Исус: Шта чиниш чини брже. John 13:28 А ово не разуме нико од оних што сеђаху за трпезом зашто му рече. John 13:29 А неки мишљаху, будући да у Јуде беше кеса, да му Исус рече: Купи шта треба за празник; или да да шта сиромашнима. John 13:30 А он узевши залогај одмах изиђе; а беше ноћ. John 13:31 Кад он изиђе, онда Исус рече: Сад се прослави Син човечији и Бог се прослави у Њему. John 13:32 Ако се Бог прослави у Њему, и Бог ће Њега прославити у себи, и одмах ће Га прославити. John 13:33 Дечице! Још сам мало с вама; тражићете ме, и као што рекох Јудејцима: Куда ја идем ви не можете доћи, и вама говорим сад. John 13:34 Нову вам заповест дајем да љубите један другог, као што ја вас љубих, да се и ви љубите међу собом. John 13:35 По томе ће сви познати да сте моји ученици, ако будете имали љубав међу собом. John 13:36 Рече Му Симон Петар: Господе! Куда идеш? Исус му одговори: Куда ја идем не можеш сад ићи за мном, али ћеш после поћи за мном. John 13:37 Петар Му рече: Господе! Зашто сад не могу ићи за Тобом? Душу ћу своју положити за Те. John 13:38 Одговори му Исус: Душу ли ћеш своју положити за ме? Заиста, заиста ти кажем: неће петао запевати док ме се трипут не одрекнеш. John 14:0 John 14:1 Да се не плаши срце ваше, верујте Бога, и мене верујте. John 14:2 Многи су станови у кући Оца мог. А да није тако, казао бих вам; идем да вам приправим место. John 14:3 И кад отидем и приправим вам место, опет ћу доћи, и узећу вас к себи да и ви будете где сам ја. John 14:4 И куда ја идем знате, и пут знате. John 14:5 Рече Му Тома: Господе! Не знамо куда идеш; и како можемо пут знати? John 14:6 Исус му рече: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме. John 14:7 Кад бисте мене знали онда бисте знали и Оца мог; и одселе познајете Га, и видесте Га. John 14:8 Рече Му Филип: Господе! Покажи нам Оца и биће нам доста. John 14:9 Исус му рече: Толико сам време с вама и ниси ме познао, Филипе? Који виде мене, виде Оца; па како ти говориш: Покажи нам Оца? John 14:10 Зар не верујеш да сам ја у Оцу и Отац у мени? Речи које вам ја говорим не говорим од себе; него Отац који стоји у мени Он твори дела. John 14:11 Верујте мени да сам ја у Оцу и Отац у мени; ако ли мени не верујете, верујте ми по тим делима. John 14:12 Заиста, заиста вам кажем: који верује мене, дела која ја творим и он ће творити, и већа ће од ових творити; јер ја идем к Оцу свом; John 14:13 И шта год заиштете у Оца у име моје, оно ћу вам учинити, да се прослави Отац у Сину. John 14:14 И ако шта заиштете у име моје, ја ћу учинити. John 14:15 Ако имате љубав к мени, заповести моје држите. John 14:16 И ја ћу умолити Оца, и даће вам другог утешитеља да буде с вама вавек: John 14:17 Духа истине, ког свет не може примити, јер Га не види нити Га познаје; а ви Га познајете, јер у вама стоји, и у вама ће бити. John 14:18 Нећу вас оставити сиротне; доћи ћу к вама. John 14:19 Још мало и свет мене више неће видети; а ви ћете ме видети; јер ја живим, и ви ћете живети. John 14:20 У онај ћете ви дан дознати да сам ја у Оцу свом, и ви у мени, и ја у вама. John 14:21 Ко има заповести моје и држи их, он је онај што има љубав к мени; а који има љубав к мени имаће к њему љубав Отац мој; и ја ћу имати љубав к њему, и јавићу му се сам. John 14:22 И рече Му Јуда, не Искариотски: Господе! Шта је то да ћеш се нама јавити а не свету? John 14:23 Исус одговори и рече му: Ко има љубав к мени, држаће реч моју; и Отац мој имаће љубав к њему; и к њему ћемо доћи, и у њега ћемо се станити. John 14:24 Који нема љубави к мени не држи моје речи; а реч што чујете није моја него Оца који ме посла. John 14:25 Ово вам казах док сам с вама. John 14:26 А утешитељ, Дух Свети, ког ће Отац послати у име моје, Он ће вас научити свему и напоменуће вам све што вам рекох. John 14:27 Мир вам остављам, мир свој дајем вам; не дајем вам га као што свет даје, да се не плаши срце ваше и да се не боји. John 14:28 Чусте да вам ја казах: идем и доћи ћу к вама. Кад бисте имали љубав к мени, онда бисте се обрадовали што рекох: идем к Оцу; јер је Отац мој већи од мене. John 14:29 И сад вам казах, пре док се није збило, да верујете кад се збуде. John 14:30 Већ нећу много говорити с вама; јер иде кнез овог света, и у мени нема ништа. John 14:31 Него да види свет да имам љубав к Оцу, и као што ми заповеди Отац онако творим. Устаните, хајдемо одавде. John 15:0 John 15:1 Ја сам прави чокот, и Отац је мој виноградар; John 15:2 Сваку лозу на мени која не рађа рода одсећи ће је; и сваку која рађа род очистиће је да више рода роди. John 15:3 Ви сте већ очишћени речју коју вам говорих. John 15:4 Будите у мени и ја ћу у вама. Као што лоза не може рода родити сама од себе, ако не буде на чокоту, тако и ви ако на мени не будете. John 15:5 Ја сам чокот а ви лозе; и који буде у мени и ја у њему он ће родити многи род; јер без мене не можете чинити ништа. John 15:6 Ко у мени не остане избациће се напоље као лоза, и осушиће се, и скупиће је, и у огањ бацити, и спалити. John 15:7 Ако останете у мени и речи моје у вама остану, шта год хоћете иштите, и биће вам. John 15:8 Тим ће се Отац мој прославити, да род многи родите; и бићете моји ученици. John 15:9 Као што Отац има љубав к мени, и ја имам љубав к вама; будите у љубави мојој. John 15:10 Ако заповести моје уздржите остаћете у љубави мојој, као што ја одржах заповести Оца свог и остајем у љубави Његовој. John 15:11 Ово вам казах, да радост моја у вама остане и радост ваша се испуни. John 15:12 Ово је заповест моја да имате љубав међу собом, као што ја имадох љубав к вама. John 15:13 Од ове љубави нико веће нема, да ко душу своју положи за пријатеље своје. John 15:14 Ви сте пријатељи моји ако творите шта вам ја заповедам. John 15:15 Више вас не називам слугама; јер слуга не зна шта ради господар његов; него вас назвах пријатељима; јер вам све казах што чух од Оца свог. John 15:16 Ви мене не изабрасте, него ја вас изабрах, и поставих вас да ви идете и род родите; и да ваш род остане, да шта год заиштете у Оца у име моје да вам да. John 15:17 Ово вам заповедам да имате љубав међу собом. John 15:18 Ако свет на вас узмрзи, знајте да на мене омрзну пре вас. John 15:19 Кад бисте били од света, онда би свет своје љубио; а како нисте од света, него вас ја од света избрах, зато мрзи на вас свет. John 15:20 Опомињите се речи коју вам ја рекох: није слуга већи од господара свог. Ако мене изгнаше, и вас ће изгнати; ако моју реч одржаше, и вашу ће одржати. John 15:21 Али све ће вам ово чинити за име моје, јер не познају Оног који ме посла. John 15:22 Да нисам био дошао и говорио им не би греха имали; а сад изговора неће имати за грех свој. John 15:23 Који мрзи на мене и на Оца мог мрзи. John 15:24 Да нисам био и дела творио међу њима којих нико други не твори, не би греха имали; а сад и видеше, и омрзнуше на мене и на Оца мог. John 15:25 Али да се збуде реч написана у закону њиховом: Омрзнуше на ме низашта. John 15:26 А кад дође утешитељ, кога ћу вам послати од Оца, Дух истине, који од Оца излази, Он ће сведочити за мене. John 15:27 А и ви ћете сведочити, јер сте од почетка са мном. John 16:0 John 16:1 Ово вам казах да се не саблазните. John 16:2 Изгониће вас из зборница; а доћи ће време кад ће сваки који вас убије мислити да Богу службу чини. John 16:3 И ово ће чинити, јер не познаше Оца ни мене. John 16:4 Него вам ово казах кад дође време да се опоменете овог да вам ја казах; а испрва не казах вам ово, јер бејах с вама. John 16:5 А сад идем к Ономе који ме посла, и нико ме од вас не пита: Куда идеш? John 16:6 Него што вам ово казах жалости напуни се срце ваше. John 16:7 Него вам ја истину говорим: боље је за вас да ја идем; јер ако ја не идем, утешитељ неће доћи к вама; ако ли идем, послаћу Га к вама. John 16:8 И кад Он дође покараће свет за грех, и за правду, и за суд; John 16:9 За грех, дакле, што не верују мене; John 16:10 А за правду што идем к Оцу свом; и више ме нећете видети; John 16:11 А за суд што је кнез овог света осуђен. John 16:12 Још вам много имам казати; али сад не можете носити. John 16:13 А кад дође Он, Дух истине, упутиће вас на сваку истину; јер неће од себе говорити, него ће говорити шта чује, и јавиће вам шта ће бити унапред. John 16:14 Он ће ме прославити, јер ће од мог узети, и јавиће вам: John 16:15 Све што има Отац моје је; зато рекох да ће од мог узети, и јавити вам. John 16:16 Још мало, и нећете ме видети, и опет мало, па ћете ме видети: јер идем к Оцу. John 16:17 А неки од ученика Његових рекоше међу собом: Шта је то што нам каже: Још мало, и нећете ме видети; и опет мало па ћете ме видети; и: Ја идем к оцу? John 16:18 Говораху, дакле: Шта је то што говори: Мало? Не знамо шта говори. John 16:19 А Исус разуме да хтеше да Га запитају, па им рече: Зато ли се запиткујете међу собом што рекох: Још мало и нећете ме видети, и опет мало па ћете ме видети? John 16:20 Заиста, заиста вам кажем да ћете ви заплакати и заридати, а свет ће се радовати; и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост. John 16:21 Жена кад рађа трпи муку; јер дође час њен: али кад роди дете, више се не опомиње жалости од радости, јер се роди човек на свет. John 16:22 Тако и ви, дакле, имате сад жалост; али ћу вас опет видети, и радоваће се срце ваше, и вашу радост неће нико узети од вас; John 16:23 И у онај дан нећете ме питати низашта. Заиста, заиста вам кажем да шта год узиштете у Оца у име моје, даће вам. John 16:24 Досле не искасте ништа у име моје; иштите и примићете, да радост ваша буде испуњена. John 16:25 Ово вам говорих у причама; али ће доћи време кад вам више нећу говорити у причама, него ћу вам управо јавити за Оца. John 16:26 У онај ћете дан у име моје заискати, и не велим вам да ћу ја умолити Оца за вас; John 16:27 Јер сам Отац има љубав к вама као што ви имасте љубав к мени, и веровасте да ја од Бога изиђох. John 16:28 Изиђох од Оца, и дођох на свет; и опет остављам свет, и идем к Оцу. John 16:29 Рекоше Му ученици Његови: Ето сад управо говориш, а приче никакве не говориш. John 16:30 Сад знамо да све знаш, и не треба Ти да Те ко пита. По томе верујемо да си од Бога изишао. John 16:31 Исус им одговори: Зар сад верујете? John 16:32 Ево иде час, и већ је настао, да се разбегнете сваки на своју страну и мене самог оставите; али нисам сам, јер је Отац са мном. John 16:33 Ово вам казах, да у мени мир имате. У свету ћете имати невољу; али не бојте се, јер ја надвладах свет. John 17:0 John 17:1 Ово говори Исус, па подиже очи своје на небо и рече: Оче! Дође час, прослави Сина свог, да и Син Твој прослави Тебе; John 17:2 Као што си Му дао власт над сваким телом да свему што си Му дао да живот вечни. John 17:3 А ово је живот вечни да познају Тебе јединог истинитог Бога, и кога си послао Исуса Христа. John 17:4 Ја Тебе прославих на земљи; посао сврших који си ми дао да радим. John 17:5 И сад прослави Ти мене, Оче, у Тебе самог славом коју имадох у Тебе пре него свет постаде. John 17:6 Ја јавих име Твоје људима које си ми дао од света; Твоји беху па си их мени дао, и Твоју реч одржаше. John 17:7 Сад разумеше да је све што си ми дао од Тебе. John 17:8 Јер речи које си дао мени дадох им; и они примише, и познадоше истинито да од Тебе изиђох, и вероваше да си ме Ти послао. John 17:9 Ја се за њих молим: не молим се за (сав) свет, него за оне које си ми дао, јер су Твоји. John 17:10 И моје све је Твоје, и Твоје моје; и ја се прославих у њима. John 17:11 И више нисам на свету, а они су на свету, а ја идем к Теби. Оче Свети! Сачувај их у име своје, оне које си ми дао, да буду једно као и ми. John 17:12 Док бејах с њима на свету, ја их чувах у име Твоје; оне које си ми дао сачувах, и нико од њих не погибе осим Сина погибли, да се збуде писмо. John 17:13 А сад к Теби идем, и ово говорим на свету, да имају радост моју испуњену у себи. John 17:14 Ја им дадох реч Твоју; и свет омрзну на њих, јер нису од света, као и ја што нисам од света. John 17:15 Не молим Те да их узмеш са света, него да их сачуваш ода зла. John 17:16 Од света нису, као ни ја што нисам од света. John 17:17 Освети их истином својом: реч је Твоја истина. John 17:18 Као што си Ти мене послао у свет, и ја њих послах у свет. John 17:19 Ја посвећујем себе за њих, да и они буду освећени истином. John 17:20 Не молим се, пак, само за њих, него и за оне који ме узверују њихове речи ради; John 17:21 Да сви једно буду, као Ти, Оче, што си у мени и ја у Теби; да и они у нама једно буду, да и свет верује да си ме Ти послао. John 17:22 И славу коју си ми дао ја дадох њима, да буду једно као ми што смо једно. John 17:23 Ја у њима и Ти у мени: да буду сасвим уједно, и да позна свет да си ме Ти послао и да си имао љубав к њима као и к мени што си љубав имао. John 17:24 Оче! Хоћу да и они које си ми дао буду са мном где сам ја; да виде славу моју коју си ми дао; јер си имао љубав к мени пре постања света. John 17:25 Оче праведни! Свет Тебе не позна, а ја Те познах, и ови познаше да си ме Ти послао. John 17:26 И показах им име Твоје, и показаћу: да љубав којом си мене љубио у њима буде, и ја у њима. John 18:0 John 18:1 И рекавши ово Исус изиђе с ученицима својим преко потока Кедрона где беше врт, у који уђе Он и ученици Његови. John 18:2 А Јуда, издајник Његов, знаше оно место; јер се Исус често скупљаше онде с ученицима својим. John 18:3 Онда Јуда узе чету и од главара свештеничких и фарисеја момке, и дође онамо с фењерима и са свећама и с оружјем. John 18:4 А Исус знајући све што ће бити од Њега изиђе и рече им: Кога тражите? John 18:5 Одговорише Му: Исуса Назарећанина. Исус им рече: Ја сам. А с њима стајаше и Јуда који Га издаваше. John 18:6 А кад им рече: Ја сам; измакоше се натраг и попадаше на земљу. John 18:7 Онда их опет запита Исус: Кога тражите? А они рекоше: Исуса Назарећанина. John 18:8 Исус им одговори: Казах вам да сам ја. Ако дакле мене тражите, оставите ове нек иду. John 18:9 Да се изврши реч што рече: Не изгубих ни једног од оних које си ми дао. John 18:10 А Симон Петар имаше нож, па га извади и удари слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо. А слузи беше име Малхо. John 18:11 Онда рече Исус Петру: Задени нож у ножнице. Чашу коју ми даде Отац зар да је не пијем? John 18:12 А чета и војвода и момци јеврејски ухватише Исуса и свезаше Га, John 18:13 И одведоше Га најпре Ани, јер беше таст Кајафи, који беше поглавар свештенички оне године. John 18:14 А Кајафа беше онај што даде савет Јудејцима да је боље да умре један човек него народ да пропадне. John 18:15 За Исусом, пак, иђаше Симон Петар и други ученик; а ученик онај беше познат код поглавара свештеничког, и уђе с Исусом у двор поглавара свештеничког; John 18:16 А Петар стајаше напољу код врата. Онда изиђе онај ученик што беше познат код поглавара свештеничког и рече вратарици те уведе Петра. John 18:17 Онда рече слушкиња вратарица Петру: Да ниси и ти ученик овог човека? Он рече: Нисам. John 18:18 А слуге и момци беху наложили огањ и стајаху те се грејаху, јер беше зима; а и Петар стајаше с њима и грејаше се. John 18:19 Поглавар, пак, свештенички запита Исуса за ученике Његове и за Његову науку. John 18:20 Исус му одговори: Ја говорих јавно свету, ја свагда учих у зборници и у цркви, где се свагда скупљају Јудејци, и ништа тајно не говорих. John 18:21 Што питаш мене? Питај оне који су слушали шта сам им говорио: ево ови знају шта сам ја говорио. John 18:22 А кад Он ово рече, један од момака који стајаху онде удари Исуса по образу, и рече: Зар тако одговараш поглавару свештеничком? John 18:23 Исус му одговори: Ако зло рекох, докажи да је зло; ако ли добро, зашто ме бијеш? John 18:24 И Ана посла Га свезаног Кајафи, поглавару свештеничком. John 18:25 А Симон Петар стајаше и грејаше се. Онда му рекоше: Да ниси и ти од ученика његових? А он се одрече и рече: Нисам. John 18:26 Рече један од слугу поглавара свештеничког који беше рођак ономе што му Петар одсече ухо: Не видех ли ја тебе у врту с њим? John 18:27 Онда се Петар опет одрече; и одмах петао запева. John 18:28 А Исуса поведоше од Кајафе у судницу. Али беше јутро, и они не уђоше у судницу да се не би опоганили, него да би могли јести пасху. John 18:29 Онда Пилат изађе к њима напоље и рече: Какву кривицу износите на овог човека? John 18:30 Одговорише му и рекоше: Кад он не би био злочинац не бисмо га предали теби. John 18:31 А Пилат им рече: Узмите га ви и по закону свом судите му. А Јевреји му рекоше: Ми не смемо никога погубити. John 18:32 Да се збуде реч Исусова коју рече казујући каквом ће смрти умрети. John 18:33 Онда уђе Пилат опет у судницу, и дозва Исуса, и рече Му: Ти си цар јудејски? John 18:34 Исус му одговори: Говориш ли ти то сам од себе, или ти други казаше за мене? John 18:35 Пилат одговори: Зар сам ја Јеврејин? Род твој и главари свештенички предаше те мени; шта си учинио? John 18:36 Исус одговори: Царство моје није од овог света; кад би било од овог света царство моје, онда би слуге моје браниле да не бих био предан Јеврејима; али царство моје није одавде. John 18:37 Онда Му рече Пилат: Дакле си ти цар? Исус одговори: Ти говориш да сам ја цар. Ја сам за то рођен, и зато дођох на свет да сведочим истину. И сваки који је од истине слуша глас мој. John 18:38 Рече Му Пилат: Шта је истина? И ово рекавши изиђе опет к Јеврејима, и рече им: Ја никакве кривице не налазим на њему. John 18:39 А у вас је обичај да вам једног пустим на пасху, хоћете ли, дакле, да вам пустим цара јудејског? John 18:40 Онда сви повикаше опет говорећи: Не овог, него Вараву. А Варава беше хајдук. John 19:0 John 19:1 Тада, дакле, Пилат узе Исуса и шиба Га. John 19:2 И војници сплетавши венац од трња метнуше Му на главу, и обукоше Му скерлетну хаљину, John 19:3 И говораху: Здраво, царе јудејски! И бијаху Га по образима. John 19:4 Онда Пилат изиђе опет напоље, и рече им: Ево га изводим к вама напоље, да видите да на њему не налазим никакву кривицу. John 19:5 А Исус изађе напоље под венце од трња и у скерлетној хаљини. И рече им Пилат; ево човека! John 19:6 А кад Га видеше главари свештенички и момци, повикаше говорећи: Распни га, распни. Пилат им рече: Узмите га ви и распните, јер ја не налазим на њему кривице. John 19:7 Одговорише му Јевреји: Ми имамо закон и по закону нашем ваља да умре, јер начини себе сином Божијим. John 19:8 Кад, дакле, Пилат чу ову реч, побоја се већма. John 19:9 И опет уђе у судницу, и рече Исусу: Одакле си ти? А Исус му не даде одговора. John 19:10 А Пилат Му рече: Зар мени не говориш? Не знаш ли да имам власт распети те, и власт имам пустити те? John 19:11 Исус одговори: Не би имао власти никакве нада мном кад ти не би било дано одозго; зато онај има већи грех који ме предаде теби. John 19:12 Од тада гледаше Пилат да Га пусти. Али Јевреји викаху говорећи: Ако овог пустиш ниси пријатељ ћесару. Сваки који себе царем гради противи се ћесару. John 19:13 Пилат, дакле, чувши ову реч изведе Исуса напоље, и седе на судијску столицу на месту које се зове Калдрма а јеврејски Гавата. John 19:14 А беше петак уочи пасхе око шестог сахата; и Пилат рече Јеврејима: Ево, цар ваш. John 19:15 А они викаху: Узми, узми, распни га. Пилат им рече: Зар цара вашег да разапнем? Одговорише главари свештенички: Ми немамо цара осим ћесара. John 19:16 Тада им Га дакле предаде да се разапне. А они узеше Исуса и одведоше. John 19:17 И носећи крст свој изиђе на место које се зове Костурница а јеврејски Голгота. John 19:18 Онде Га разапеше, и с Њим другу двојицу с једне и с друге стране, а Исуса у среди. John 19:19 Пилат, пак, написа и натпис и метну на крст; и беше написано: Исус Назарећанин, цар јудејски. John 19:20 И онај натпис читаше многи од Јевреја; јер место беше близу града где разапеше Исуса; и беше написано јеврејски, грчки, латински. John 19:21 А јеврејски главари свештенички говораху Пилату: Не пиши: Цар јудејски, него да сам рече: Ја сам цар јудејски. John 19:22 Пилат одговори: Шта писах писах. John 19:23 А војници кад разапеше Исуса узеше Његове хаљине и начинише четири дела, сваком војнику по део, и доламу; а долама не беше шивена него изаткана сва с врха до дна. John 19:24 Онда рекоше међу собом: Да је не деремо, него да бацамо коцке за њу коме ће допасти. Да се збуде писмо које говори: Разделише хаљине моје међу собом, а за доламу моју бацише коцке. Војници, дакле, тако учинише. John 19:25 А стајаху код крста Исусовог мати Његова, и сестра матере Његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина. John 19:26 А Исус видевши матер и ученика кога љубљаше где стоји рече матери својој: Жено! Ето ти сина! John 19:27 Потом рече ученику: Ето ти матере! И од оног часа узе је ученик к себи. John 19:28 Потом, знајући Исус да се већ све сврши, да се збуде писмо рече: Жедан сам. John 19:29 Онде стајаше суд пун оцта; и они напунише сунђер оцта, и натакнувши на трску, принесоше к устима Његовим. John 19:30 А кад прими Исус оцат рече: Сврши се. И приклонивши главу предаде дух. John 19:31 А будући да беше петак, па да не би тела остала на крсту у суботу (јер беше велики дан она субота), Јевреји молише Пилата да им пребију ноге, па да их скину. John 19:32 Онда дођоше војници, и првом дакле пребише ноге, и другом распетоме с Њим. John 19:33 А дошавши на Исуса, кад Га видеше да је већ умро, не пребише Му ноге; John 19:34 Него један од војника прободе Му ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода. John 19:35 И онај што виде посведочи, и сведочанство је Његово истинито; и он зна да истину говори да ви верујете. John 19:36 Јер се ово догоди да се збуде писмо: Кост Његова да се не преломи. John 19:37 И опет друго писмо говори: Погледаће Оног кога прободоше. John 19:38 А потом Јосиф из Ариматеје, који беше ученик Исусов али крадом од страха јеврејског, моли Пилата да узме тело Исусово, и допусти Пилат. Онда дође и узе тело Исусово. John 19:39 А дође и Никодим, који пре долази Исусу ноћу, и донесе помешане смирне и алоја око сто литара. John 19:40 И узеше тело Исусово, и обавише Га платном с мирисима, као што је обичај у Јевреја да укопавају. John 19:41 А беше близу оног места где беше разапет, врт, и у врту гроб нов, у који нико никад не беше метнут. John 19:42 Онде, дакле, петка ради јеврејског, јер беше близу гроб, метнуше Исуса. John 20:0 John 20:1 А у први дан недеље дође Марија Магдалина на гроб рано, још док се не беше расвануло, и виде да је камен одваљен од гроба. John 20:2 Онда отрча, и дође к Симону Петру и к другом ученику кога љубљаше Исус, и рече им: Узеше Господа из гроба; и не знамо где Га метнуше. John 20:3 А Петар изиђе и други ученик, и пођоше ка гробу. John 20:4 Трчаху, пак, оба заједно, и други ученик трчаше брже од Петра, и дође пре ка гробу. John 20:5 И надвиривши се виде хаљине где леже; али не уђе. John 20:6 Дође, пак, Симон Петар за њим, и уђе у гроб, и виде хаљине саме где леже, John 20:7 И убрус који беше на глави Његовој не с хаљинама да лежи него особито савит на једном месту. John 20:8 Тада, дакле, уђе и други ученик који најпре дође ка гробу, и виде и верова. John 20:9 Јер још не знаше писма да Њему ваља устати из мртвих. John 20:10 Онда отидоше опет ученици кућама. John 20:11 А Марија стајаше напољу код гроба и плакаше. И кад плакаше надвири се над гроб, John 20:12 И виде два анђела у белим хаљинама где седе један чело главе а један чело ногу где беше лежало тело Исусово. John 20:13 И рекоше јој они: Жено! Што плачеш? Рече им: Узеше Господа мог, и не знам где Га метнуше. John 20:14 И ово рекавши обазре се натраг, и виде Исуса где стоји, и не знаше да је Исус. John 20:15 Исус јој рече: Жено! Што плачеш? Кога тражиш? А она мислећи да је вртлар рече Му: Господине! Ако си Га ти узео кажи ми где си Га метнуо, и ја ћу Га узети. John 20:16 Исус јој рече: Марија! А она обазревши се рече Му: Равуни! Које значи учитељу. John 20:17 Рече јој Исус: Не дохватај се до мене, јер се још не вратих к Оцу свом; него иди к браћи мојој, и кажи им: Враћам се к Оцу свом и Оцу вашем, и Богу свом и Богу вашем. John 20:18 А Марија Магдалина отиде, и јави ученицима да виде Господа и каза јој ово. John 20:19 А кад би увече, онај први дан недеље, и врата беху затворена где се беху ученици скупили од страха јеврејског, дође Исус и стаде на среду и рече им: Мир вам. John 20:20 И ово рекавши показа им руке и ребра своја. Онда се ученици обрадоваше видевши Господа. John 20:21 А Исус им рече опет: Мир вам; као што Отац посла мене, и ја шаљем вас. John 20:22 И ово рекавши дуну, и рече им: Примите Дух Свети. John 20:23 Којима опростите грехе, опростиће им се; и којима задржите, задржаће се. John 20:24 А Тома, који се зове Близанац, један од дванаесторице, не беше онде са њима кад дође Исус. John 20:25 А други му ученици говораху: Видесмо Господа. А он им рече: Док не видим на рукама Његовим рана од клина, и не метнем прста свог у ране од клина, и не метнем руке своје у ребра Његова, нећу веровати. John 20:26 И после осам дана опет беху ученици Његови унутра, и Тома с њима. Дође Исус кад беху врата затворена, и стаде међу њима и рече: Мир вам. John 20:27 Потом рече Томи: Пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди неверан него веран. John 20:28 И одговори Тома и рече Му: Господ мој и Бог мој. John 20:29 Исус му рече: Пошто ме виде веровао си; благо онима који не видеше и вероваше. John 20:30 А и многа друга чудеса учини Исус пред ученицима својим која нису писана у књизи овој. John 20:31 А ова се написаше, да верујете да Исус јесте Христос, Син Божји, и да верујући имате живот у име Његово. John 21:0 John 21:1 После тога опет се јави Исус ученицима својим на мору тиверијадском. А јави се овако: John 21:2 Беху заједно Симон Петар и Тома, који се зваше близанац, и Натанаило из Кане галилејске, и синови Зеведејеви, и друга двојица од ученика Његових. John 21:3 Рече им Симон Петар: Идем да ловим рибу. Рекоше му: Идемо и ми с тобом. Онда изиђоше и одмах седоше у лађу, и ону ноћ не ухватише ништа. John 21:4 А кад би јутро, стаде Исус на брегу; али ученици не познаше да је Исус. John 21:5 А Исус им рече: Децо! Еда ли шта имате за јело? Одговорише Му: Немамо. John 21:6 А Он им рече: Баците мрежу с десне стране лађе, и наћи ћете. Онда бацише, и већ не могаху извући је од мноштва рибе. John 21:7 Онда ученик онај кога љубљаше Исус рече Петру: То је Господ. А Симон Петар кад чу да је Господ, запреже се кошуљом, јер беше го, и скочи у море. John 21:8 А други ученици дођоше на лађи, јер не беше далеко од земље него око двеста лаката, вукући мрежу са рибом. John 21:9 Кад, дакле, изиђоше на земљу, видеше огањ наложен, и на њему метнуту рибу и хлеб. John 21:10 Исус им рече: Принесите од рибе што сад ухватисте. John 21:11 А Симон Петар уђе и извуче мрежу на земљу пуну великих риба сто и педесет и три; и од толиког мноштва не продре се мрежа. John 21:12 Исус им рече: Ходите обедујте. А ниједан од ученика није смео да Га пита: Ко си ти? Видећи да је Господ. John 21:13 А дође и Исус, и узе хлеб, и даде им, тако и рибу. John 21:14 Ово се већ трећи пут јави Исус ученицима својим пошто устаде из мртвих. John 21:15 А кад обедоваше, рече Исус Симону Петру: Симоне Јонин! Љубиш ли ме већма него ови? Рече Му: Да, Господе! Ти знаш да Те љубим. Рече му Исус: Паси јагањце моје. John 21:16 Рече му опет другом: Симоне Јонин! Љубиш ли ме? Рече Му: Да, Господе! Ти знаш да Те љубим. Рече му Исус: Паси овце моје. John 21:17 Рече му трећом: Симоне Јонин! Љубиш ли ме? А Петар поста жалостан што му рече трећом: Љубиш ли ме? И рече Му: Господе! Ти све знаш, Ти знаш да Те љубим. Рече му Исус: Паси овце моје. John 21:18 Заиста, заиста ти кажем: Кад си био млад, опасивао си се сам и ходио си куд си хтео; а кад остариш, ширићеш руке своје и други ће те опасати и одвести куда нећеш. John 21:19 А ово рече показујући каквом ће смрти прославити Бога. И рекавши ово рече му: Хајде за мном. John 21:20 А Петар обазревши се виде где за њим иде онај ученик ког Исус љубљаше, који и на вечери леже на прси Његове и рече: Господе! Ко је тај који ће Те издати? John 21:21 Видевши Петар овог рече Исусу: Господе! А шта ће овај? John 21:22 Исус му рече: Ако хоћу да он остане докле ја не дођем, шта је теби до тога? Ти хајде за мном. John 21:23 Онда изиђе ова реч међу браћом да онај ученик неће умрети: али Исус не рече њему да неће умрети, него: Ако хоћу да остане док ја не дођем, шта је теби до тога? John 21:24 Ово је онај ученик који сведочи ово, који и написа ово: и знамо да је сведочанство његово истинито. John 21:25 А има и друго много што учини Исус, које кад би се редом пописало, ни у сами свет, мислим, не би могле стати написане књиге. Амин.
Acts 0:0
Acts 1:0 Acts 1:1 Прву сам ти књигу написао о свему, о Теофиле, што поче Исус творити и учити Acts 1:2 До дана кад се узнесе, пошто Духом Светим заповеди апостолима које изабра, Acts 1:3 Пред којима и по страдању свом показа себе жива многим и истинитим знацима, и јавља им се четрдесет дана, и говори о царству Божјем. Acts 1:4 И сабравши их заповеди им да не иду из Јерусалима, него да чекају обећање Очево, које чусте, рече, од мене; Acts 1:5 Јер је Јован крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим не дуго после ових дана. Acts 1:6 А они онда који заједно беху, питаху Га говорећи: Господе! Хоћеш ли сад начинити царство Израиљево? Acts 1:7 А Он им рече: Није ваше знати времена и лета које Отац задржа у својој власти; Acts 1:8 Него ћете примити силу кад сиђе Дух Свети на вас; и бићете ми сведоци у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији и тја до краја земље. Acts 1:9 И ово рекавши видеше они где се подиже и однесе Га облак из очију њихових. Acts 1:10 И кад гледаху за Њим где иде на небо, гле, два човека стадоше пред њима у белим хаљинама, Acts 1:11 Који и рекоше: Људи Галилејци! Шта стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас узе на небо тако ће доћи као што видесте да иде на небо. Acts 1:12 Тада се вратише у Јерусалим с горе која се зове Маслинска, која је близу Јерусалима један суботни дан хода. Acts 1:13 И кад уђоше попеше се у собу где стајаху Петар и Јаков и Јован и Андрија, Филип и Тома, Вартоломије и Матеј, Јаков Алфејев и Симон Зилот, и Јуда Јаковљев. Acts 1:14 Ови сви једнодушно беху једнако на молитви и у мољењу са женама, и с Маријом матером Исусовом и браћом Његовом. Acts 1:15 И у дане оне уставши Петар између ученика рече (а беше народа заједно око сто двадесет имена): Acts 1:16 Људи браћо! Требало је да се изврши оно писмо што прорече Дух Свети устима Давидовим за Јуду који беше пред онима што ухватише Исуса; Acts 1:17 Јер се бројаше с нама, и беше примио део ове службе. Acts 1:18 Он дакле стече њиву од плате неправедне, и обесивши се пуче по среди, и изасу се сва утроба његова. Acts 1:19 И постаде знано свима који живе у Јерусалиму да ће се та њива прозвати њиховим језиком Акелдама, које значи њива крвна. Acts 1:20 Јер се пише у књизи псалтиру: Да буде двор његов пуст, и да не буде никога ко би живео у њему, и: Владичанство његово да прими други. Acts 1:21 Треба дакле од ових људи који су били с нама за све време како међу нас уђе и изиђе Господ Исус, Acts 1:22 Почевши од крштења Јовановог до дана кад се узе од нас, да буде с нама сведок Његовог васкрсења један од ових. Acts 1:23 И поставише двојицу, Јосифа који се зваше Варсава презименом Јуст, и Матија. Acts 1:24 И помоливши се Богу рекоше: Ти, Господе! Који познајеш срца свих, покажи једног од ове двојице кога си изабрао, Acts 1:25 Да прими део ове службе и апостолства, из кога испаде Јуда да иде на место своје. Acts 1:26 И бацише коцке за њих, и паде коцка на Матија и примише га међу једанаест апостола. Acts 2:0 Acts 2:1 И кад се наврши педесет дана беху заједно сви апостоли једнодушно. Acts 2:2 И уједанпут постаде хука с неба као дување силног ветра, и напуни сву кућу где сеђаху; Acts 2:3 И показаше им се раздељени језици као огњени; и седе по један на сваког од њих. Acts 2:4 И напунише се сви Духа Светог, и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше те говораху. Acts 2:5 А у Јерусалиму стајаху Јевреји људи побожни из сваког народа који је под небом. Acts 2:6 А кад постаде овај глас, скупи се народ, и смете се: јер сваки од њих слушаше где они говоре његовим језиком. Acts 2:7 И дивљаху се и чуђаху се говорећи један другом: Нису ли ово све Галилејци што говоре? Acts 2:8 Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили? Acts 2:9 Парћани, и Миђани, и Еламљани, и који смо из Месопотамије, и из Јудеје и Кападокије, и из Понта и Азије, Acts 2:10 И из Фригије и Памфилије, из Мисира и крајева ливијских код Кирине, и путници из Рима, и Јудејци и дошљаци, Acts 2:11 Крићани и Арапи, чујемо где они говоре нашим језицима величине Божје. Acts 2:12 И дивљаху се сви и не могаху се начудити говорећи један другом: Шта ће дакле ово бити? Acts 2:13 А други подсмевајући се говораху: Накитили су се вина. Acts 2:14 А Петар стаде са једанаесторицом и подиже глас свој и рече им: Људи Јудејци и ви сви који живите у Јерусалиму! Ово да вам је на знање, и чујте речи моје. Acts 2:15 Јер ови нису пијани као што ви мислите, јер је тек трећи сат дана; Acts 2:16 Него је ово оно што каза пророк Јоило: Acts 2:17 И биће у последње дане, говори Господ, излићу од Духа свог на свако тело, и прорећи ће синови ваши и кћери ваше, и младићи ваши видеће утваре и старци ваши сниће снове; Acts 2:18 Јер ћу на слуге своје и на слушкиње своје у те дане излити од Духа свог, и прорећи ће. Acts 2:19 И даћу чудеса горе на небу и знаке доле на земљи: крв и огањ и пушење дима. Acts 2:20 Сунце ће се претворити у таму и месец у крв пре него дође велики и славни дан Господњи. Acts 2:21 И биће да ће се сваки спасти који призове име Господње. Acts 2:22 Људи Израиљци! Послушајте речи ове: Исуса Назарећанина, човека од Бога потврђеног међу вама силама и чудесима и знацима које учини Бог преко Њега међу вама, као што и сами знате, Acts 2:23 Овог одређеним саветом и промислом Божјим предана примивши, преко руку безаконика приковасте и убисте; Acts 2:24 Ког Бог подиже, разрешивши везе смртне, као што не беше могуће да Га оне држе. Acts 2:25 Јер Давид говори за Њега: Господа једнако гледах пред собом: јер је с десне стране мене, да се не помакнем; Acts 2:26 Зато се развесели срце моје, и обрадова се језик мој, па још и тело моје почиваће у нади; Acts 2:27 Јер нећеш оставити душу моју у паклу, нити ћеш дати да Светац Твој види труљење. Acts 2:28 Показао си ми путеве живота: напунићеш ме весеља с лицем својим. Acts 2:29 Људи браћо! Нека је слободно казати вам управо за старешину Давида да и умре, и укопан би, и гроб је његов међу нама до овог дана. Acts 2:30 Пророк дакле будући, и знајући да му се Бог клетвом кле од рода бедара његових по телу подигнути Христа, и посадити Га на престолу његовом, Acts 2:31 Предвидевши говори за васкрсење Христово да се не остави душа Његова у паклу, ни тело Његово виде труљење. Acts 2:32 Овог Исуса васкрсе Бог, чему смо ми сви сведоци. Acts 2:33 Десницом дакле Божјом подиже се, и обећање Светог Духа примивши од Оца, изли ово што ви сад видите и чујете. Acts 2:34 Јер Давид не изиђе на небеса, него сам говори: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, Acts 2:35 Док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим. Acts 2:36 Тврдо дакле нека зна сав дом Израиљев да је и Господом и Христом Бог учинио овог Исуса кога ви распесте. Acts 2:37 А кад чуше, ражали им се у срцу, и рекоше Петру и осталим апостолима: Шта ћемо чинити, људи браћо? Acts 2:38 А Петар им рече: Покајте се, и да се крстите сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење греха; и примићете дар Светог Духа; Acts 2:39 Јер је за вас обећање и за децу вашу, и за све далеке које ће год дозвати Господ Бог наш. Acts 2:40 И другим многим речима сведочаше, и мољаше их говорећи: Спасите се од овог поквареног рода. Acts 2:41 Који дакле радо примише реч његову крстише се; и пристаде у тај дан око три хиљаде душа. Acts 2:42 И осташе једнако у науци апостолској, и у заједници, и у ломљењу хлеба, и у молитвама. Acts 2:43 И уђе страх у сваку душу; јер апостоли чинише многа чудеса и знаке у Јерусалиму. Acts 2:44 А сви који вероваше беху заједно, и имаху све заједно. Acts 2:45 И течевину и имање продаваху и раздаваху свима као што ко требаше. Acts 2:46 И сваки дан беху једнако једнодушно у цркви, и ломљаху хлеб по кућама, и примаху храну с радошћу и у простоти срца, Acts 2:47 Хвалећи Бога, и имајући милост у свију људи. А Господ сваки дан умножаваше друштво оних који се спасаваху. Acts 3:0 Acts 3:1 А Петар и Јован иђаху заједно горе у цркву на молитву у девети сат. Acts 3:2 И беше један човек хром од утробе матере своје, ког ношаху и сваки дан метаху пред врата црквена која се зову Красна да проси милостињу од људи који улазе у цркву; Acts 3:3 Који видевши Петра и Јована да хоће да уђу у цркву прошаше милостињу. Acts 3:4 А Петар погледавши на њ с Јованом, рече: Погледај на нас. Acts 3:5 А он гледаше у њих мислећи да ће му они шта дати. Acts 3:6 А Петар рече: Сребра и злата нема у мене, него шта имам ово ти дајем: у име Исуса Христа Назарећанина устани и ходи. Acts 3:7 И узе га за десницу и подиже. И одмах се утврдише његова стопала и глежњи. Acts 3:8 И скочивши устаде, и хођаше, и уђе с њима у цркву идући и скачући и хвалећи Бога. Acts 3:9 И видеше га сви људи где иде и хвали Бога. Acts 3:10 А знаху га да онај беше што милостиње ради сеђаше код Красних врата црквених, и напунише се чуда и страха за то што би од њега. Acts 3:11 А кад се исцељени хроми држаше Петра и Јована, навалише к њима сви људи у трем, који се зваше Соломунов, и чуђаху се. Acts 3:12 А кад виде Петар, одговараше људима: Људи Израиљци! Што се чудите овоме? Или шта гледате на нас, као да смо својом силом или побожношћу учинили да он иде? Acts 3:13 Бог Авраамов и Исаков и Јаковљев, Бог отаца наших, прослави Сина свог Исуса, ког ви предадосте и одрекосте Га се пред лицем Пилатовим кад он суди да Га пусти. Acts 3:14 А ви Свеца и Праведника одрекосте се, и испросисте човека крвника да вам поклони; Acts 3:15 А Начелника живота убисте, кога Бог васкрсе из мртвих, чему смо ми сведоци. Acts 3:16 И за веру имена Његовог, овога ког видите и познајете, утврди име Његово; и вера која је кроза Њ даде му цело здравље ово пред свима вама. Acts 3:17 И сад, браћо, знам да из незнања оно учинисте, као и кнезови ваши. Acts 3:18 А Бог како унапред јави устима свих пророка својих да ће Христос пострадати, изврши тако. Acts 3:19 Покајте се дакле, и обратите се да се очистите од греха својих, да дођу времена одмарања од лица Господњег, Acts 3:20 И да пошаље унапред нареченог вам Христа Исуса, Acts 3:21 Ког ваља дакле небо да прими до оног времена кад се све поправи, што Бог говори устима свих светих пророка својих од постања света. Acts 3:22 Мојсије дакле очевима нашим рече: Господ Бог ваш подигнуће вам пророка из ваше браће, као мене; њега послушајте у свему што вам каже. Acts 3:23 И биће да ће се свака душа која не послуша тог пророка истребити из народа. Acts 3:24 А и сви пророци од Самуила и потом колико их год говори, и за ове дане јављаше. Acts 3:25 Ви сте синови пророка и завета који учини Бог с очевима вашим говорећи Аврааму: и у семену твом благословиће се сви народи на земљи. Acts 3:26 Вама најпре Бог подиже Сина свог Исуса, и посла Га да вас благосиља да се сваки од вас обрати од пакости својих. Acts 4:0 Acts 4:1 А кад они говораху народу, наиђоше на њих свештеници и војвода црквени и садукеји; Acts 4:2 И расрдише се, што они уче људе и јављају у Исусу васкрсење из мртвих. Acts 4:3 И дигоше на њих руке, и метнуше их у затвор до ујутру: јер већ беше вече. Acts 4:4 А од оних који слушаху реч многи вероваше, и постаде број људи око пет хиљада. Acts 4:5 А кад би ујутру, скупише се кнезови њихови и старешине и књижевници у Јерусалим, Acts 4:6 А Ана поглавар свештенички и Кајафа и Јован и Александар и колико их год беше од рода свештеничког; Acts 4:7 И метнувши их на средину питаху: Каквом силом или у чије име учинисте ви ово? Acts 4:8 Тада Петар напунивши се Духа Светог рече им: Кнезови народни и старешине Израиљеве! Acts 4:9 Ако нас данас питате за добро дело које учинисмо болесном човеку те он оздрави: Acts 4:10 Да је на знање свима вама и свему народу Израиљевом да у име Исуса Христа Назарећанина, ког ви распесте, ког Бог подиже из мртвих, стоји овај пред вама здрав. Acts 4:11 Ово је камен који ви зидари одбацисте, а постаде глава од угла: и нема ни у једном другом спасења; Acts 4:12 Јер нема другог имена под небом даног људима којим би се ми могли спасти. Acts 4:13 А кад видеше слободу Петрову и Јованову, и знајући да су људи некњижевни и прости, дивљаху се, и знаху их да беху с Исусом. Acts 4:14 А видећи исцељеног човека где с њима стоји не могаху ништа противу рећи. Acts 4:15 Онда им заповедише да изиђу напоље из савета, па питаху један другог Acts 4:16 Говорећи: Шта ћете чинити овим људима? Јер велики знак што учинише они познат је свима који живе у Јерусалиму, и не можемо одрећи; Acts 4:17 Али да се даље не разилази по народу, да им оштро запретимо да више не говоре за име ово никоме. Acts 4:18 И дозвавши их заповедише им да ништа не спомињу нити да уче у име Исусово. Acts 4:19 Петар и Јован одговарајући рекоше им: Судите је ли право пред Богом да вас већма слушамо неголи Бога? Acts 4:20 Јер ми не можемо не говорити шта видесмо и чусмо. Acts 4:21 А они запретивши им пустише их, не нашавши ништа како би их мучили, народа ради; јер сви хваљаху Бога за оно што се беше догодило. Acts 4:22 Јер оном човеку беше више од четрдесет година на коме се догоди ово чудо здравља. Acts 4:23 А кад их отпустише, дођоше к својима, и јавише им шта рекоше главари свештенички и старешине. Acts 4:24 А они кад чуше, једнодушно подигоше глас к Богу и рекоше: Господе Боже, Ти који си створио небо и земљу и море и све што је у њима; Acts 4:25 Који устима Давида слуге свог рече: Зашто се буне незнабошци, и народи измишљају празне речи? Acts 4:26 Састаше се цареви земаљски, и кнезови се сабраше уједно на Господа и на Христа Његовог. Acts 4:27 Заиста се сабраше у овом граду на светог Сина Твог Исуса, ког си помазао, Ирод и понтијски Пилат с незнабошцима и с народом Израиљевим, Acts 4:28 Да учине шта рука Твоја и савет Твој напред одреди да буде. Acts 4:29 И сад Господе! Погледај на њихове претње, и дај слугама својим да говоре са сваком слободом реч Твоју; Acts 4:30 И пружај руку своју на исцељивање и да знаци и чудеса буду именом светог Сина Твог Исуса. Acts 4:31 И пошто се они помолише Богу затресе се место где беху сабрани, и напунише се сви Духа Светог, и говораху реч Божју са слободом. Acts 4:32 А у народа који верова беше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све беше заједничко. Acts 4:33 И апостоли с великом силом сведочаху за васкрсење Господа Исуса Христа; и благодат велика беше на свима њима: Acts 4:34 Јер ниједан међу њима не беше сиромашан, јер колико их год беше који имаху њиве или куће, продаваху и доношаху новце што узимаху зато, Acts 4:35 И метаху пред ноге апостолима; и даваше се свакоме као што ко требаше. Acts 4:36 А Јосија, прозвани од апостола Варнава, које значи Син утехе, Левит родом из Кипра, Acts 4:37 Он имаше њиву, и продавши је донесе новце и метну апостолима пред ноге. Acts 5:0 Acts 5:1 А један човек, по имену Ананија, са женом својом Сапфиром продаде њиву, Acts 5:2 И сакри од новаца са знањем и жене своје, и донесавши један део метну апостолима пред ноге. Acts 5:3 А Петар рече: Ананија! Зашто напуни сотона срце твоје да слажеш Духу Светоме и сакријеш од новаца што узе за њиву? Acts 5:4 Кад је била у тебе не беше ли твоја? И кад је продаде не беше ли у твојој власти? Зашто си дакле такву ствар метнуо у срце своје? Људима ниси слагао него Богу. Acts 5:5 А кад чу Ананија речи ове паде и издахну; и уђе велики страх у све који слушаху ово. Acts 5:6 А момци ушавши узеше га и изнесоше те закопаше. Acts 5:7 А кад прође око три сата, уђе и жена његова не знајући шта је било. Acts 5:8 А Петар јој одговори: Кажи ми јесте ли за толико дали њиву? А она рече: Да, за толико. Acts 5:9 А Петар јој рече: Зашто се договористе да искушате Духа Господњег? Гле, ноге оних који твог мужа закопаше пред вратима су, и изнеће те. Acts 5:10 И одмах падну пред ногама његовим и издахну. А момци ушавши нађоше је мртву и изнесоше је и закопаше код мужа њеног. Acts 5:11 И уђе велики страх у сву цркву и у све који чуше ово. Acts 5:12 А рукама апостолским учинише се многи знаци и чудеса међу људима; и беху сви једнодушно у трему Соломуновом. Acts 5:13 А од осталих нико не смејаше приступити њима; него их хваљаше народ. Acts 5:14 А све више пристајаху они који вероваху Господа, мноштво људи и жена, Acts 5:15 Тако да и по улицама изношаху болеснике и метаху на постељама и на носилима, да би кад прође Петар барем сенка његова осенила кога од њих. Acts 5:16 А долажаху многи и из околних градова у Јерусалим, и доношаху болеснике и које мучаху нечисти духови; и сви оздрављаху. Acts 5:17 Али устаде поглавар свештенички и сви који беху с њим, од јереси садукејске, и напунише се зависти, Acts 5:18 И дигоше руке своје на апостоле, и метнуше их у општи затвор. Acts 5:19 А анђео Господњи отвори ноћу врата тамничка, и изведавши их рече: Acts 5:20 Идите и станите у цркви те говорите народу све речи овог живота. Acts 5:21 А кад они чуше, уђоше ујутру у цркву, и учаху. А кад дође поглавар свештенички и који беху с њим, сазваше сабор и све старешине од синова Израиљевих, и послаше у тамницу да их доведу. Acts 5:22 А кад слуге отидоше, не нађоше их у тамници; онда се вратише и јавише им Acts 5:23 Говорећи: Тамницу нађосмо закључану са сваком тврђом и чуваре где стоје пред вратима; али кад отворисмо, унутра ниједног не нађосмо. Acts 5:24 А кад чуше ове речи поглавар свештенички и војвода црквени и остали главари свештенички, не могаху им се начудити шта би то сад било. Acts 5:25 А неко дође и јави им говорећи: Ено они људи што их бацисте у тамницу, стоје у цркви и уче народ. Acts 5:26 Тада отиде војвода с момцима и доведе их не на силу: јер се бојаху народа да их не побије камењем. Acts 5:27 А кад их доведоше, поставише их пред сабор, и запита их поглавар свештенички говорећи: Acts 5:28 Не запретисмо ли вам оштро да не учите у ово име? И гле, напунисте Јерусалим својом науком, и хоћете да баците на нас крв овог човека. Acts 5:29 А Петар и апостоли одговарајућу рекоше: Већма се треба Богу покоравати неголи људима. Acts 5:30 Бог отаца наших подиже Исуса, ког ви убисте обесивши на дрво. Acts 5:31 Овог Бог десницом својом узвиси за поглавара и спаса, да да Израиљу покајање и опроштење греха. Acts 5:32 И ми смо Његови сведоци ових речи и Дух Свети ког Бог даде онима који се Њему покоравају. Acts 5:33 А кад они чуше врло се расрдише, и мишљаху да их побију. Acts 5:34 Али онда устаде у скупштини један фарисеј по имену Гамалиило, законик, поштован од свега народа, и заповеди да апостоли мало изиђу напоље, Acts 5:35 Па рече њима: Људи Израиљци! Гледајте добро за ове људе шта ћете чинити; Acts 5:36 Јер пре ових дана уста Тевда, говорећи да је он нешто, за којим пристаде људи на број око четири стотине; он би убијен, и сви који га слушаху разиђоше се и пропадоше. Acts 5:37 Потом уста Јуда Галилејац, у дане преписа, и одвуче доста људи за собом; и он погибе, и сви који га слушаху разасуше се. Acts 5:38 И сад вам кажем: прођите се ових људи и оставите их; јер ако буде од људи овај савет или ово дело, поквариће се. Acts 5:39 Ако ли је од Бога, не можете га покварити, да се како не нађете као богоборци. Acts 5:40 Онда га послушаше, и дозвавши апостоле избише их, и запретише им да не говоре у име Исусово, и отпустише их. Acts 5:41 А они онда отидоше од сабора радујући се што се удостојише примити срамоту за име Господа Исуса. Acts 5:42 А сваки дан у цркви и по кућама не престајаху учити и проповедати јеванђеље о Исусу Христу. Acts 6:0 Acts 6:1 А у ове дане, кад се умножише ученици, подигоше Грци вику на Јевреје што се њихове удовице заборављаху кад се делише храна сваки дан. Acts 6:2 Онда дванаесторица дозвавши мноштво ученика, рекоше: Није прилично нама да оставимо реч Божју па да служимо око трпеза. Acts 6:3 Нађите дакле, браћо, међу собом седам поштених људи, пуних Духа Светог и премудрости, које ћемо поставити над овим послом. Acts 6:4 А ми ћемо у молитви и у служби речи остати. Acts 6:5 И ова реч би угодна свему народу. И изабраше Стефана, човека напуњена вере и Духа Светог, и Филипа, и Прохора, и Никанора, и Тимона, и Пармена, и Николу покрштењака из Антиохије. Acts 6:6 Ове поставише пред апостоле и они помоливши се Богу метнуше руке на њих. Acts 6:7 И реч Божја растијаше, и множаше се врло број ученика у Јерусалиму. И свештеници многи покораваху се вери. Acts 6:8 А Стефан пун вере и силе чињаше знаке и чудеса велика међу људима. Acts 6:9 Тада усташе неки из зборнице која се зове ливерћанска и кириначка и александријска и оних који беху из Киликије и Азије, и препираху се са Стефаном. Acts 6:10 И не могаху противу стати премудрости и Духу којим говораше. Acts 6:11 Тада подговорише људе те казаше: Чусмо га где хули на Мојсија и на Бога. Acts 6:12 И побунише народ и старешине и књижевнике, и нападоше и ухватише га, и доведоше га на сабор. Acts 6:13 И изведоше лажне сведоке који говораху: Овај човек не престаје хулити на ово свето место и на закон. Acts 6:14 Јер га чусмо где говори: Овај Исус Назарећанин развалиће ово место, и измениће обичаје које нам остави Мојсије. Acts 6:15 И погледавши на њ сви који сеђаху на сабору видеше лице његово као лице анђела. Acts 7:0 Acts 7:1 А поглавар свештенички рече: Је ли дакле тако? Acts 7:2 А он рече: Људи браћо и оци! Послушајте. Бог славе јави се оцу нашем Аврааму кад беше у Месопотамији, пре него се досели у Харан, Acts 7:3 И рече му: Изиђи из земље своје и од рода свог и из дома оца свог, и дођи у земљу коју ћу ти ја показати. Acts 7:4 Тада изиђе из земље халдејске, и досели се у Харан; и оданде, по смрти оца његовог, пресели га у ову земљу у којој ви сад живите. Acts 7:5 И не даде му наследство у њој ни стопе; и обрече му је дати у држање и семену његовом после њега, док он још немаше детета. Acts 7:6 Али Бог рече овако: Семе твоје биће дошљаци у земљи туђој, и натераће га да служи, и мучиће га четири стотине година. Acts 7:7 И народу коме ће служити ја ћу судити, рече Бог; и потом ће изићи, и служиће мени на овоме месту. Acts 7:8 И даде му завет обрезања, и тако роди Исака, и обреза га у осми дан; и Исак Јакова, и Јаков дванаест старешина. Acts 7:9 И старешине завиђаху Јосифу, и продадоше га у Мисир; и Бог беше с њим. Acts 7:10 И избави га од свих његових невоља, и даде му милост и премудрост пред Фараоном царем мисирским, и постави га поглаваром над Мисиром и над свим домом својим. Acts 7:11 А дође глад на сву земљу мисирску и хананску и невоља велика, и не налажаху хране оци наши. Acts 7:12 А Јаков чувши да има пшенице у Мисиру посла најпре оце наше. Acts 7:13 И кад дођоше други пут, познаше Јосифа браћа његова, и род Јосифов поста познат Фараону. Acts 7:14 А Јосиф посла и дозва оца свог Јакова и сву родбину своју, седамдесет и пет душа. Acts 7:15 И Јаков сиђе у Мисир, и умре, он и очеви наши. Acts 7:16 И пренесоше их у Сихем, и метнуше у гроб који купи Авраам за новце од синова Еморових у Сихему. Acts 7:17 И кад се приближи време обећања за које се Бог закле Аврааму, народ се народи и умножи у Мисиру, Acts 7:18 Док наста други цар у Мисиру, који не знаше Јосифа. Acts 7:19 Овај намисли зло за наш род, измучи оце наше да своју децу бацаху да не живе. Acts 7:20 У то се време роди Мојсије, и беше Богу угодан, и би три месеца храњен у кући оца свог. Acts 7:21 А кад га избацише, узе га кћи Фараонова, и одгаји га себи за сина. Acts 7:22 И научи се Мојсије свој премудрости мисирској, и беше силан у речима и у делима. Acts 7:23 А кад му се навршиваше четрдесет година, дође му на ум да обиђе браћу своју, синове Израиљеве. Acts 7:24 И видевши једном где се чини неправда, поможе, и покаја оног што му се чињаше неправда, и уби Мисирца. Acts 7:25 Мишљаше пак да браћа његова разумеју да Бог његовом руком њима спасење даде: али они не разумеше. Acts 7:26 А сутрадан дође међу такве који се беху свадили, и мираше их говорећи: Људи, ви сте браћа, зашто чините неправду један другом? Acts 7:27 А онај што чињаше неправду ближњему укори га говорећи: Ко је тебе поставио кнезом и судијом над нама? Acts 7:28 Или и мене хоћеш да убијеш као што си јуче убио Мисирца? Acts 7:29 А Мојсије побеже од ове речи, и поста дошљак у земљи мадијанској, где роди два сина. Acts 7:30 И кад се наврши четрдесет година, јави му се у пустињи горе Синајске анђео Господњи у пламену огњеном у купини. Acts 7:31 А кад Мојсије виде, дивљаше се утвари. А кад он приступи да види, би глас Господњи к њему: Acts 7:32 Ја сам Бог отаца твојих, Бог Авраамов и Бог Исаков и Бог Јаковљев. А Мојсије се беше уздрхтао и не смеше да погледа. Acts 7:33 А Господ му рече: Изуј обућу своју са својих ногу: јер је место на коме стојиш света земља. Acts 7:34 Ја добро видех муку свог народа који је у Мисиру, и чух њихово уздисање, и сиђох да их избавим: и сад ходи да те пошаљем у Мисир. Acts 7:35 Овог Мојсија, ког укорише рекавши: Ко те постави кнезом и судијом? Овог Бог за кнеза и избавитеља посла руком анђела који му се јави у купини. Acts 7:36 Овај их изведе учинивши чудеса и знаке у земљи мисирској и у Црвеном Мору и у пустињи четрдесет година. Acts 7:37 Ово је Мојсије који каза синовима Израиљевим: Господ Бог ваш подигнуће вам пророка из ваше браће, као мене: њега послушајте. Acts 7:38 Ово је онај што беше у цркви у пустињи с анђелом, који му говори на гори Синајској, и с оцима нашим; који прими речи живе да их нама да; Acts 7:39 Ког не хтеше послушати оци наши, него га одбацише, и окренуше се срцем својим у Мисир, Acts 7:40 Рекавши Арону: Начини нам богове који ће ићи пред нама, јер овом Мојсију, који нас изведе из земље мисирске, не знамо шта би. Acts 7:41 И тада начинише теле, и принесоше жртву идолу, и радоваху се рукотворини својој. Acts 7:42 А Бог се окрену од њих, и предаде их да служе војницима небеским, као што је писано у књизи пророка: Еда заклања и жртве принесосте ми на четрдесет година у пустињи, доме Израиљев? Acts 7:43 И примисте чадор Молохов, и звезду бога свог Ремфана, кипове које начинисте да им се молите; и преселићу вас даље од Вавилона. Acts 7:44 Очеви наши имаху чадор сведочанства у пустињи, као што заповеди Онај који говори Мојсију да га начини по оној прилици као што га виде; Acts 7:45 Који и примише очеви наши и донесоше с Исусом Навином у земљу незнабожаца, које отури Бог испред лица наших отаца, тја до Давида, Acts 7:46 Који нађе милост у Бога, и измоли да нађе место Богу Јаковљевом. Acts 7:47 А Соломун Му начини кућу. Acts 7:48 Али највиши не живи у рукотвореним црквама, као што говори пророк: Acts 7:49 Небо је мени престо а земља подножје ногама мојим: како ћете ми кућу сазидати? Говори Господ; или које је место за моје почивање? Acts 7:50 Не створи ли рука моја све ово? Acts 7:51 Тврдоврати и необрезаних срца и ушију! Ви се једнако противите Духу Светоме; како ваши оци тако и ви. Acts 7:52 Ког од пророка не протераше оци ваши? И побише оне који унапред јавише за долазак праведника, ког ви сад издајници и крвници постадосте; Acts 7:53 Који примисте закон наредбом анђеоском, и не одржасте. Acts 7:54 Кад ово чуше, расрдише се врло у срцима својим, и шкргутаху зубима на њ. Acts 7:55 А Стефан будући пун Духа Светог погледа на небо и виде славу Божју и Исуса где стоји с десне стране Богу; Acts 7:56 И рече: Ево видим небеса отворена и Сина човечијег где стоји с десне стране Богу. Acts 7:57 А они повикавши гласно затискиваху уши своје, и навалише једнодушно на њ. Acts 7:58 И изведавши га из града стадоше га засипати камењем, и сведоци хаљине своје метнуше код ногу младића по имену Савла. Acts 7:59 И засипаху камењем Стефана, који се мољаше Богу и говораше: Господе Исусе! Прими дух мој. Acts 7:60 Онда клече на колена и повика гласно: Господе! Не прими им ово за грех. И ово рекавши умре. Acts 8:0 Acts 8:1 Савле пак беше пристао на његову смрт. А у тај дан постаде велико гоњење на цркву јерусалимску, и сви се расејаше по крајевима јудејским и самаријским осим апостола. Acts 8:2 А људи побожни укопаше Стефана и велики плач учинише над њим. Acts 8:3 А Савле досађиваше цркви, јер иђаше по кућама, и вуцијаше људе и жене те предаваше у тамницу. Acts 8:4 А они што се беху расејали пролажаху проповедајући реч. Acts 8:5 А Филип сишавши у град самаријски проповедаше им Христа. Acts 8:6 А народ пажаше једнодушно на оно што говораше Филип, слушајући и гледајући знаке које чињаше: Acts 8:7 Јер духови нечисти с великом виком излажаху из многих у којима беху, и многи узети и хроми оздравише. Acts 8:8 И би велика радост у граду оном. Acts 8:9 А беше један човек, по имену Симон, који пре чараше у граду и довођаше у чудо народ самаријски, говорећи да је он нешто велико; Acts 8:10 На ког гледаху сви, и мало и велико, говорећи: Ово је велика сила Божја. Acts 8:11 А зато гледаху на њега што их много времена чинима удивљаваше. Acts 8:12 Кад пак вероваше Филипу који проповедаше јеванђеље о царству Божјем, и о имену Исуса Христа, крштаваху се и људи и жене. Acts 8:13 Тада и Симон верова, и крстивши се оста код Филипа; и видећи дела и знаке велике који се чињаху дивљаше се врло. Acts 8:14 А кад чуше апостоли који беху у Јерусалиму да Самарија прими реч Божју, послаше к њима Петра и Јована. Acts 8:15 Који сишавши помолише се Богу за њих да приме Духа Светог; Acts 8:16 Јер још ни на једног не беше дошао, него беху само крштени у име Господа Исуса. Acts 8:17 Тада апостоли метнуше руке на њих, и они примише Духа Светог. Acts 8:18 А кад виде Симон да се даје Дух Свети кад апостоли метну руке, донесе им новце Acts 8:19 Говорећи: Дајте и мени ову власт да кад метнем руке на кога прими Духа Светог. Acts 8:20 А Петар му рече: Новци твоји с тобом да буду у погибао, што си помислио да се дар Божји може добити за новце. Acts 8:21 Нема теби дела ни исета у овој речи; јер срце твоје није право пред Богом. Acts 8:22 Покај се дакле од ове своје пакости, и моли се Богу да би ти се опростила помисао срца твог. Acts 8:23 Јер те видим да си у горкој жучи и у свези неправде. Acts 8:24 А Симон одговарајући рече: Помолите се ви Господу за мене да не наиђе на мене ништа од овог што рекосте. Acts 8:25 Тако они посведочивши и говоривши реч Господњу вратише се у Јерусалим, и многим селима самаријским проповедише јеванђеље. Acts 8:26 А анђео Господњи рече Филипу говорећи: Устани и иди у подне на пут који силази од Јерусалима у Газу и пуст је. Acts 8:27 И уставши пође. И гле, човек Арапин, ушкопљеник, властелин Кандакије царице арапске, што беше над свим њеним ризницама, који беше дошао у Јерусалим да се моли Богу, Acts 8:28 Па се враћаше, и седећи на колима својим читаше пророка Исаију. Acts 8:29 А Дух рече Филипу: Приступи и прилепи се тим колима. Acts 8:30 А Филип притрчавши чу га где чита пророка Исаију, и рече: А разумеш ли шта читаш? Acts 8:31 А он рече: Како бих могао разумети ако ме ко не упути? И умоли Филипа те се попе и седе с њим. Acts 8:32 А место из писма које читаше беше ово: Као овца на заклање одведе се, и нем као јагње пред оним који га стриже, тако не отвори уста својих. Acts 8:33 У Његовом понижењу укиде се суд Његов. А род Његов ко ће исказати? Јер се Његов живот узима од земље. Acts 8:34 Онда ушкопљеник одговори Филипу и рече: Молим те, за кога ово говори пророк? Или за себе или за кога другог? Acts 8:35 А Филип отворивши уста своја, и почевши од писма овог, приповеди му јеванђеље Исусово. Acts 8:36 Како иђаху путем дођоше на некакву воду; и рече ушкопљеник: Ево воде, шта брани мени да се крстим? Acts 8:37 А Филип му рече: Ако верујеш од свега срца свог, можеш. А он одговарајући рече: Верујем да је Исус Христос Син Божји. Acts 8:38 И заповеди да стану кола, и сиђоше оба на воду, и Филип и ушкопљеник, и крсти га. Acts 8:39 А кад изиђоше из воде, Дух Свети паде на ушкопљеника, а анђео Господњи узе Филипа, и више га не виде ушкопљеник; него отиде путем својим радујући се. Acts 8:40 А Филип се обрете у Азоту; и пролазећи проповедаше јеванђеље свима градовима, док не дође у Ћесарију. Acts 9:0 Acts 9:1 А Савле још дишући претњом и смрћу на ученике Господње приступи к поглавару свештеничком, Acts 9:2 И измоли у њега посланице у Дамаск на зборнице, ако кога нађе од овог пута, и људе и жене свезане да доведе у Јерусалим. Acts 9:3 А кад беше на путу и дође близу Дамаска, уједанпут обасја га светлост с неба, Acts 9:4 И паднувши на земљу чу глас где му говори: Савле! Савле! Зашто ме гониш? Acts 9:5 А он рече: Ко си Ти, Господе? А Господ рече: Ја сам Исус, ког ти гониш: тешко ти је противу бодила праћати се. Acts 9:6 А он дрхћући од страха рече: Господе! Шта хоћеш да чиним? И Господ му рече: Устани и уђи у град, па ће ти се казати шта ти треба чинити. Acts 9:7 А људи који иђаху с њим стајаху и чуђаху се, јер чујаху глас а не виђаху никога. Acts 9:8 А Савле уста од земље, и отвореним очима својим никога не виђаше. А они га узеше за руку и уведоше у Дамаск. Acts 9:9 И беше три дана слеп, и не једе, нити пи. Acts 9:10 А у Дамаску беше један ученик, по имену Ананија, и рече му Господ у утвари: Ананија! А он рече: Ево ме, Господе! Acts 9:11 А Господ му рече: Устани и иди у улицу која се зове Права, и тражи у дому Јудином по имену Савла Таршанина; јер гле, он се моли Богу, Acts 9:12 И виде у утвари човека, по имену Ананију, где уђе и метну руку на њ да прогледа. Acts 9:13 А Ананија одговори: Господе! Ја чух од многих за тог човека колика зла почини светима Твојим у Јерусалиму; Acts 9:14 И овде има власт од главара свештеничких да веже све који призивају име Твоје. Acts 9:15 А Господ му рече: Иди, јер ми је он суд избрани да изнесе име моје пред незнабошце и цареве и синове Израиљеве. Acts 9:16 А ја ћу му показати колико му ваља пострадати за име моје. Acts 9:17 И пође Ананија, и уђе у кућу, и метнувши руке на њ рече: Савле, брате! Господ Исус, који ти се јави на путу којим си ишао, посла ме да прогледаш и да се напуниш Духа Светог. Acts 9:18 И одмах отпаде од очију његових као крљушт, и одмах прогледа, и уставши крсти се. Acts 9:19 И пошто поједе окрепи се; и би Савле неколико дана с ученицима који беху у Дамаску. Acts 9:20 И одмах по зборницама проповедаше Исуса да је Он Син Божји. Acts 9:21 А сви који слушаху дивљаху се и говораху: Није ли ово онај што гоњаше у Јерусалиму оне који спомињаху име ово, и овде зато дође да их повезане води главарима свештеничким. Acts 9:22 А Савле се већма сиљаше и забуњиваше Јевреје који живе у Дамаску, доказујући да је ово Христос. Acts 9:23 А кад се наврши подоста дана, договорише се Јевреји да га убију. Acts 9:24 Али Савле дознаде њихов договор; а они чуваху врата дан и ноћ да би га убили; Acts 9:25 А ученици га узеше ноћу и спустише преко зида у котарици. Acts 9:26 А кад дође Савле у Јерусалим, огледаше да се прибије уз ученике; и сви га се бојаху, јер не вероваху да је ученик. Acts 9:27 А Варнава га узе и доведе к апостолима, и каза им како на путу виде Господа, и како му говори, и како у Дамаску слободно проповеда име Исусово. Acts 9:28 И беше с њима и улази у Јерусалим и излази и слободно проповедаше име Господа Исуса. Acts 9:29 И говораше и препираше се с Грцима, а они гледаху да га убију. Acts 9:30 А кад разумеше браћа, сведоше га у Ћесарију, и отпустише га у Тарс. Acts 9:31 А цркве по свој Јудеји и Галилеји и Самарији беху на миру, и напредоваху, и хођаху у страху Господњем, и умножаваху се утехом Светог Духа. Acts 9:32 И догоди се кад Петар обилажаше све, да дође и к светима који живљаху у Лиди. Acts 9:33 И нађе тамо једног човека по имену Енеју, који већ осам година лежаше на одру, јер беше узет. Acts 9:34 И рече му Петар: Енеја! Исцељује те Исус Христос, устани и простри сам себи. И одмах уста. Acts 9:35 И видеше га сви који живљаху у Лиди и у Асарону, и обратише се ка Господу. Acts 9:36 А у Јопи беше једна ученица по имену Тавита, које значи срна, и она беше пуна добрих дела и милостиње што чињаше. Acts 9:37 И догоди се у те дане да се она разболе и умре; онда је окупаше и метнуше у горњу собу. Acts 9:38 А будући да је Лида близу Јопе, онда ученици чувши да је Петар у њој послаше два човека молећи га да не пожали труда доћи до њих. Acts 9:39 А Петар уставши отиде с њима, и кад дође, изведоше га у горњу собу и скупише се око њега све удовице плачући и показујући сукње и хаљине што је радила Срна док је била с њима. Acts 9:40 А Петар изгнавши све напоље клече на колена и помоли се Богу, и окренувши се к телу рече: Тавито! Устани. А она отвори очи своје, и видевши Петра седе. Acts 9:41 Петар пак пруживши јој руку подиже је; и дозвавши свете и удовице показа је живу. Acts 9:42 И ово се разгласи по свој Јопи, и многи вероваше Господа. Acts 9:43 И догоди се да он оста много дана у Јопи у неког Симона кожара. Acts 10:0 Acts 10:1 А у Ћесарији беше један човек по имену Корнилије, капетан од чете која се зваше талијанска. Acts 10:2 Побожан и богобојазан са целим домом својим, који даваше милостињу многим људима и мољаше се Богу без престанка; Acts 10:3 Он виде на јави у утвари око деветог сата дневи анђела Божјег где сиђе к њему и рече му: Корнилије! Acts 10:4 А он погледавши на њ и уплашивши се рече: Шта је, Господе? А он му рече: Молитве твоје и милостиње твоје изиђоше на памет Богу; Acts 10:5 И сад пошљи у Јопу људе и дозови Симона прозваног Петра: Acts 10:6 Он стоји у неког Симона кожара, ког је кућа код мора: он ће ти казати речи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој. Acts 10:7 И кад отиде анђео који говори Корнилију, дозвавши двојицу од својих слугу и једног побожног војника од оних који му служаху, Acts 10:8 И казавши им све посла их у Јопу. Acts 10:9 А сутрадан кад они иђаху путем и приближише се ка граду, изиђе Петар у горњу собу да се помоли Богу у шести сат. Acts 10:10 И огладне, и хтеде да једе; а кад му они готовљаху, дође изван себе, Acts 10:11 И виде небо отворено и суд некакав где силази на њега, као велико платно, завезан на четири рогља и спушта се на земљу; Acts 10:12 У коме беху сва четвороножна на земљи, и звериње и бубине и птице небеске. Acts 10:13 И постаде глас к њему: Устани, Петре! Покољи и поједи. Acts 10:14 А Петар рече: Нипошто, Господе! Јер никад не једох шта погано или нечисто. Acts 10:15 И гле, глас опет к њему другом: Шта је Бог очистио ти не погани. Acts 10:16 И ово би трипут, и суд се опет узе на небо. Acts 10:17 А кад се Петар у себи дивљаше шта би била утвара коју виде, и гле људи послани од Корнилија, напитавши и нашавши дом Симонов стадоше пред вратима, Acts 10:18 И зовнувши питаху: Стоји ли овде Симон прозвани Петар? Acts 10:19 А док Петар размишљаваше о утвари, рече му Дух: Ево три човека траже те; Acts 10:20 Него устани и сиђи и иди с њима не премишљајући ништа, јер их ја послах. Acts 10:21 А Петар сишавши к људима посланим к себи од Корнилија рече: Ево ја сам кога тражите; што сте дошли? Acts 10:22 А они рекоше: Корнилије капетан, човек праведан и богобојазан, познат код свега народа јеврејског, примио је заповест од анђела светог да дозове тебе у свој дом и да чује речи од тебе. Acts 10:23 Онда их дозва унутра и угости. А сутрадан уставши Петар пође с њима, и неки од браће која беше у Јопи пођоше с њим. Acts 10:24 И сутрадан уђоше у Ћесарију. А Корнилије чекаше их сазвавши родбину своју и љубазне пријатеље. Acts 10:25 А кад Петар хтеде да уђе, срете га Корнилије, и паднувши на ноге његове поклони се. Acts 10:26 И Петар га подиже говорећи: Устани, и ја сам човек. Acts 10:27 И с њим говорећи уђе, и нађе многе који се беху сабрали. Acts 10:28 И рече им: Ви знате како је неприлично човеку Јеврејину дружити се или долазити к туђину; али Бог мени показа да ниједног човека не зовем поганим или нечистим; Acts 10:29 Зато и без сумње дођох позван. Питам вас дакле зашто посласте по мене? Acts 10:30 И Корнилије рече: Од четвртог дана до овог часа ја постих, и у девети сат мољах се Богу у својој кући; и гле, човек стаде преда мном у хаљини сјајној, Acts 10:31 И рече: Корнилије! Услишена би молитва твоја и милостиње твоје поменуше се пред Богом. Acts 10:32 Пошљи дакле у Јопу и дозови Симона који се зове Петар: он стоји у кући Симона кожара код мора, који кад дође казаће ти. Acts 10:33 Онда ја одмах послах к теби; и ти си добро учинио што си дошао. Сад дакле ми сви стојимо пред Богом да чујемо све што је теби од Бога заповеђено. Acts 10:34 А Петар отворивши уста рече: Заиста видим да Бог не гледа ко је ко; Acts 10:35 Него у сваком народу онај који се боји Њега и твори правду, мио је Њему. Acts 10:36 Реч што посла синовима Израиљевим, јављајући мир по Исусу Христу, који је Господ свима. Acts 10:37 Ви знате говор који је био по свој Јудеји почевши од Галилеје по крштењу које проповеда Јован: Acts 10:38 Исуса из Назарета како га помаза Бог Духом Светим и силом, који прође чинећи добро и исцељујући све које ђаво беше надвладао; јер Бог беше с њим. Acts 10:39 И ми смо сведоци свему што учини у земљи јудејској и Јерусалиму; ког и убише обесивши на дрво. Acts 10:40 Овог Бог васкрсе трећи дан, и даде Му да се покаже, Acts 10:41 Не свему народу него нама сведоцима напред избранима од Бога, који с Њим једосмо и писмо по васкрсењу Његовом из мртвих. Acts 10:42 И заповеди нам да проповедамо народу и да сведочимо да је Он наречени од Бога судија живим и мртвим. Acts 10:43 За ово сведоче сви пророци да ће именом Његовим примити опроштење греха сви који Га верују. Acts 10:44 А док још Петар говораше ове речи, сиђе Дух Свети на све који слушаху реч. Acts 10:45 И удивише се верни из обрезања који беху дошли с Петром, видећи да се и на незнабошце изли дар Духа Светог. Acts 10:46 Јер их слушаху где говораху језике, и величаху Бога. Тада одговори Петар: Acts 10:47 Еда може ко воду забранити да се не крсте они који примише Духа Светог као и ми? Acts 10:48 И заповеди им да се крсте у име Исуса Христа. Тада га молише да остане код њих неколико дана. Acts 11:0 Acts 11:1 А чуше и апостоли и браћа који беху у Јудеји да и незнабошци примише реч Божју. Acts 11:2 И кад изиђе Петар у Јерусалим, препираху се с њим који беху из обрезања, Acts 11:3 Говорећи: Ушао си к људима који нису обрезани, и јео си с њима. Acts 11:4 А Петар почевши казиваше им редом говорећи: Acts 11:5 Ја бејах у граду Јопи на молитви, и дошавши изван себе видех утвару, где силази суд некакав као велико платно на четири рогља и спушта се с неба, и дође до преда ме. Acts 11:6 Погледавши у њ опазих и видех четвороножна земаљска, и звериње и бубине и птице небеске. Acts 11:7 А чух глас који ми говори: Устани, Петре! Покољи и поједи. Acts 11:8 А ја рекох: Нипошто Господе! Јер ништа погано и нечисто никад не уђе у уста моја. Acts 11:9 А глас ми одговори другом с неба говорећи: Шта је Бог очистио ти не погани. Acts 11:10 А ово би трипут; и узе се опет све на небо. Acts 11:11 И гле, одмах три човека сташе пред кућом у којој бејах, послани из Ћесарије к мени. Acts 11:12 А Дух ми рече да идем с њима не премишљајући ништа. А дођоше са мном и ово шест браће, и уђосмо у кућу човекову. Acts 11:13 И каза нам како виде анђела у кући својој који је стао и казао му: Пошљи људе у Јопу и дозови Симона прозваног Петра, Acts 11:14 Који ће ти казати речи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој. Acts 11:15 А кад ја почех говорити сиђе Дух Свети на њих, као и на нас у почетку. Acts 11:16 Онда се опоменух речи Господње како говораше: Јован је крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим. Acts 11:17 Кад им дакле Бог даде једнак дар као и нама који верујемо Господа свог Исуса Христа; ја ко бејах да би могао забранити Богу? Acts 11:18 А кад чуше ово, умукоше, и хваљаху Бога говорећи: Дакле и незнабошцима Бог даде покајање за живот. Acts 11:19 А они што се расејаше од невоље која поста за Стефана, прођоше тја до Финикије и Кипра и Антиохије, ником не говорећи реч до самим Јеврејима. Acts 11:20 А неки од њих беху Кипрани и Киринци, који ушавши у Антиохију говораху Грцима проповедајући јеванђеље о Господу Исусу. Acts 11:21 И беше рука Божија с њима; и много их вероваше и обратише се ка Господу. Acts 11:22 А дође реч о њима до ушију цркве која беше у Јерусалиму; и послаше Варнаву да иде тја до Антиохије; Acts 11:23 Који дошавши и видевши благодат Божју, обрадова се, и мољаше све да тврдим срцем остану у Господу; Acts 11:24 Јер беше човек благ и пун Духа Светог и вере. И обрати се многи народ ка Господу. Acts 11:25 Варнава, пак, изиђе у Тарс да тражи Савла; и кад га нађе, доведе га у Антиохију. Acts 11:26 И они се целу годину састајаше онде с црквом, и учише многи народ; и најпре у Антиохији назваше ученике хришћанима. Acts 11:27 А у те дане сиђоше из Јерусалима пророци у Антиохију. Acts 11:28 И уставши један од њих, по имену Агав, објави глад велику која хтеде бити по васионом свету; који и би за Клаудија ћесара. Acts 11:29 А од ученика одреди сваки колико који могаше да пошаљу у помоћ браћи која живљаху у Јудеји. Acts 11:30 Које и учинише пославши старешинама преко руке Варнавине и Савлове. Acts 12:0 Acts 12:1 У оно пак време подиже Ирод цар руке да мучи неке од цркве. Acts 12:2 И погуби Јакова брата Јовановог мачем. Acts 12:3 И видевши да је то по вољи Јеврејима настави да ухвати и Петра (а беху дани пресних хлебова), Acts 12:4 Ког и ухвати и баци у тамницу и предаде га четворици четвртника војничких да га чувају, и мишљаше га по пасхи извести пред народ. Acts 12:5 И тако Петра чуваху у тамници; а црква мољаше се за њега Богу без престанка. Acts 12:6 А кад хтеде Ирод да га изведе, ону ноћ спаваше Петар међу двојицом војника, окован у двоје вериге, а стражари пред вратима чуваху тамницу. Acts 12:7 И гле, анђео Господњи приступи, и светлост обасја по соби, и куцнувши Петра у ребра пробуди га говорећи: Устани брже. И спадоше му вериге с руку. Acts 12:8 А анђео му рече: Опаши се, и обуј опанке своје. И учини тако. И рече му анђео: Обуци хаљину своју, па хајде за мном. Acts 12:9 И изишавши иђаше за њим, и не знаше да је то истина што анђео чињаше, него мишљаше да види утвару. Acts 12:10 А кад прођоше прву стражу и другу и дођоше к вратима гвозденим која вођаху у град, она им се сама отворише; и изишавши прођоше једну улицу, и анђео одмах одступи од њега. Acts 12:11 И кад дође Петар к себи рече: Сад заиста видим да Бог посла анђела свог те ме избави из руку Иродових и од свега чекања народа јеврејског. Acts 12:12 И размисливши дође кући Марије матере Јована који се зваше Марко, где беху многи сабрани и мољаху се Богу. Acts 12:13 А кад куцну Петар у врата од двора, приступи девојка по имену Рода, да чује. Acts 12:14 И познавши глас Петров од радости не отвори врата, него утрча и каза да Петар стоји пред вратима. Acts 12:15 А они јој рекоше: Јеси ли ти луда? А она потврђиваше да је тако. А они говораху: Анђео је његов. Acts 12:16 А Петар једнако куцаше. А кад отворише, видеше га, и удивише се. Acts 12:17 А он махнувши на њих руком да ћуте, каза им како га Господ изведе из тамнице; и рече: јавите ово Јакову и браћи. И изишавши отиде на друго место. Acts 12:18 А кад би дан, беше не мала буна међу војницима, шта то би од Петра. Acts 12:19 А кад га Ирод заиска и не нађе, онда испита стражаре, и заповеди да их одведу; и изишавши из Јудеје у Ћесарију онамо живљаше. Acts 12:20 Јер се Ирод срђаше на Тирце и Сидонце. Али они једнодушно дођоше к њему, и узевши на своју руку Власта, постељника царевог, искаху мира, јер се њихове земље храњаху од његовог царства. Acts 12:21 А у одређени дан обуче се Ирод у царску хаљину, и седавши на престо говораше им; Acts 12:22 А народ викаше: Ово је глас Божји, а не човечији. Acts 12:23 Али уједанпут удари га анђео Господњи: јер не даде славе Богу; и будући изједен од црви издахну. Acts 12:24 А реч Божија растијаше и множаше се. Acts 12:25 А Варнава и Савле предавши помоћ вратише се из Јерусалима у Антиохију, узевши са собом Јована који се зваше Марко. Acts 13:0 Acts 13:1 А у цркви која беше у Антиохији беху неки пророци и учитељи, то јест: Варнава и Симеун који се зваше Нигар, и Лукије Киринац, и Манаил одгајени с Иродом четворовласником, и Савле. Acts 13:2 А кад они служаху Господу и пошћаху, рече Дух Свети: Одвојте ми Варнаву и Савла на дело на које их позвах. Acts 13:3 Тада постивши и помоливши се Богу метнуше руке на њих, и отпустише их. Acts 13:4 Ови дакле послани од Духа Светог сиђоше у Селеукију, и оданде отпловише у Кипар. Acts 13:5 И дошавши у Саламин јавише реч Божју у зборницама јеврејским; а имаху и Јована слугу. Acts 13:6 А кад прођоше острво тја до Пафа, нађоше некаквог човека врачара, и лажног пророка, Јеврејина, коме беше име Варисус, Acts 13:7 Који беше с намесником Срђем Павлом, човеком разумним. Овај дозвавши Варнаву и Савла заиска да чује реч Божју. Acts 13:8 А Елима врачар (јер то значи име његово) стаде им се супротити, гледајући да одврати намесника од вере. Acts 13:9 А Савле који се зваше и Павле, пун Духа Светог погледавши на њ Acts 13:10 Рече: О напуњени сваког лукавства и сваке пакости, сине ђавољи! Непријатељу сваке правде! Зар не престајеш кварити праве путеве Господње? Acts 13:11 И сад ето руке Господње на те, и да будеш слеп да не видиш сунце за неко време. И уједанпут нападе на њ мрак и тама, и пипајући тражаше вођу. Acts 13:12 Тада намесник, кад виде шта би, верова, дивећи се науци Господњој. Acts 13:13 А кад се Павле са својим друштвом одвезе из Пафа, дођоше у Пергу памфилијску; а Јован се одвоји од њих, и врати се у Јерусалим. Acts 13:14 А они отишавши из Перге дођоше у Антиохију писидијску, и ушавши у зборницу у дан суботни седоше. Acts 13:15 А по читању закона и пророка послаше старешине зборничке к њима говорећи: Људи браћо! Ако је у вама реч утехе за народ, говорите. Acts 13:16 А Павле уставши и махнувши руком рече: Људи Израиљци и који се Бога бојите! Чујте. Acts 13:17 Бог народа овог изабра оце наше, и подиже народ кад беху дошљаци у земљи мисирској, и руком високом изведе их из ње. Acts 13:18 И до четрдесет година прехрани их у пустињи. Acts 13:19 И затрвши седам народа у земљи хананској на коцке раздели им земљу њихову. Acts 13:20 И потом на четири стотине и педесет година даде им судије до Самуила пророка. Acts 13:21 И од тада искаше цара, и даде им Бог Саула, сина Кисовог, човека од колена Венијаминовог, за четрдесет година. Acts 13:22 И уклонивши њега подиже им Давида за цара, коме и рече сведочећи: Нађох Давида сина Јесејевог, човека по срцу мом, који ће испунити све воље моје. Acts 13:23 Од његовог семена подиже Бог по обећању Израиљу спаса Исуса; Acts 13:24 Кад Јован пред Његовим доласком проповеда крштење покајања свему народу Израиљевом. Acts 13:25 И кад свршиваше Јован течење своје, говораше: Ко мислите да сам ја нисам ја; него ево иде за мном, коме ја нисам достојан разрешити ремен на обући Његовој. Acts 13:26 Људи браћо! Синови рода Авраамовог, и који се међу вама Бога боје! Вама се посла реч овог спасења. Acts 13:27 Јер они што живе у Јерусалиму, и кнезови њихови, не познаше Овог и гласове пророчке који се читају сваке суботе, осудивши Га извршише. Acts 13:28 И не нашавши ниједне кривице смртне молише Пилата да Га погуби. Acts 13:29 И кад свршише све што је писано за Њега, скинуше Га с дрвета и метнуше у гроб. Acts 13:30 А Бог васкрсе Га из мртвих. Acts 13:31 И показива се много дана онима што излазише с Њим из Галилеје у Јерусалим, који су сад сведоци Његови пред народом. Acts 13:32 И ми вам јављамо обећање које би очевима нашим да је ово Бог испунио нама, деци њиховој, подигнувши Исуса; Acts 13:33 Као што је написано и у другом псалму: Ти си мој Син, ја Те данас родих. Acts 13:34 А да Га из мртвих васкрсе да се више не врати у труљење овако каже: Даћу вам светињу Давидову верну. Acts 13:35 Зато и на другом месту говори: Нећеш дати да Твој Светац види труљење. Acts 13:36 Јер Давид послуживши роду свом по вољи Божјој умре, и метнуше га код отаца његових, и виде труљење. Acts 13:37 А ког Бог подиже не виде труљење. Acts 13:38 Тако да вам је на знање, људи браћо! Да се кроза Њ вама проповеда опроштење греха. Acts 13:39 И од свега, од чега се не могосте оправдати у закону Мојсијевом, оправдаће се у Њему сваки који верује. Acts 13:40 Гледајте дакле да не дође на вас оно што је казано у пророцима: Acts 13:41 Видите, немарљиви! И чудите се, и нек вас нестане; јер ја чиним дело у ваше дане, дело које нећете веровати ако вам ко усказује. Acts 13:42 А кад излажаху из зборнице јеврејске, мољаху незнабошци да им се ове речи у другу суботу говоре. Acts 13:43 А кад се сабор разиђе, пођоше за Павлом и за Варнавом многи од Јевреја и побожних дошљака; а они говорећи им световаху их да остану у благодати Божјој. Acts 13:44 А у другу суботу сабра се готово сав град да чују речи Божје. Acts 13:45 А кад видеше Јевреји народ, напунише се зависти, и говораху противно речима Павловим насупрот говорећи и хулећи. Acts 13:46 А Павле и Варнава ослободивши се рекоше: Вама је најпре требало да се говори реч Божја; али кад је одбацујете, и сами се показујете да нисте достојни вечног живота, ево се обрћемо к незнабошцима. Acts 13:47 Јер нам тако заповеди Господ: Поставих те за видело незнабошцима, да будеш спасење до самог краја земље. Acts 13:48 А кад чуше незнабошци, радоваху се и слављаху реч Божју, и вероваху колико их беше приправљено за живот вечни. Acts 13:49 И реч се Божја разношаше по свој околини. Acts 13:50 Али Јевреји подговорише побожне и поштене жене и старешине градске те подигоше гоњење на Павла и Варнаву, и истераше их из своје земље. Acts 13:51 А они отресавши на њих прах са својих ногу дођоше у Иконију. Acts 13:52 А ученици пуњаху се радости и Духа Светог. Acts 14:0 Acts 14:1 У Иконији пак догоди се да они заједно уђоше о зборницу јеврејску, и говораху тако да верова велико мноштво Јевреја и Грка. Acts 14:2 А Јевреји који не вероваху подбунише и раздражише душе незнабожаца на браћу. Acts 14:3 Али они осташе доста времена говорећи слободно у Господу који сведочаше реч благодати своје и даваше те се твораху знаци и чудеса рукама њиховим. Acts 14:4 А мноштво градско раздели се, и једни беху с Јеврејима, а једни с апостолима. Acts 14:5 А кад навалише и незнабошци и Јевреји са својим поглаварима да им досаде и камењем да их побију, Acts 14:6 Они дознавши побегоше у градове ликаонске, у Листру и у Дерву и у околину њихову. Acts 14:7 И онамо проповедаху јеванђеље. Acts 14:8 И један човек у Листри сеђаше немоћан у ногама, и беше хром од утробе матаре своје, и не беше никад ходио. Acts 14:9 Овај слушаше Павла где говори. Павле погледавши на њ и видевши да верује да ће оздравити, Acts 14:10 Рече великим гласом: Теби говорим у име Господа Исуса Христа, устани на своје ноге управо. И скочи, и хођаше. Acts 14:11 А кад виде народ шта учини Павле, подигоше глас свој говорећи ликаонски: Богови начинише се као људи, и сиђоше к нама. Acts 14:12 И називаху Варнаву Јупитером, а Павла Меркуријем, јер он управљаше речју. Acts 14:13 А свештеник Јупитера који беше пред градом њиховим доведе јунце, и донесе венце пред врата, и с народом хтеде да приноси жртву. Acts 14:14 А кад чуше апостоли, Варнава и Павле, раздреше хаљине своје, и скочише међу народ вичући и говорећи: Acts 14:15 Људи! Шта то чините? И ми смо као и ви смртни људи, који вам проповедамо јеванђеље да се од ових лажних ствари обратите к Богу Живом, који створи небо и земљу и море и све што је у њима; Acts 14:16 Који у прошавшим нараштајима беше пустио све народе да иду својим путевима: Acts 14:17 И опет не остави себе непосведоченог, чинећи добро, дајући нам с неба дажд и године родне, пунећи срца наша јелом и весељем. Acts 14:18 И ово говорећи једва уставише народ да им не приносе жртве, него да иде сваки својој кући. А док они живљаху онде и учаху, Acts 14:19 Дођоше из Антиохије и из Иконије некакви Јевреји, и кад се они препираху слободно, подговорише народ да их одустану, говорећи да ништа право не говоре, него све лажу. И подговоривши народ засуше Павла камењем и извукоше га из града мислећи да је мртав. Acts 14:20 А кад га опколише ученици његови, устаде и уђе у град, и сутрадан изиђе с Варнавом у Дерву. Acts 14:21 И проповедивши јеванђеље граду оном и научивши многе вратише се у Листру и Иконију и Антиохију. Acts 14:22 Утврђујући душе ученика и саветујући их да остану у вери, и да нам кроз многе невоље ваља ући у царство Божје. Acts 14:23 И поставивши им старешине по свим црквама, и помоливши се Богу с постом, предадоше их Господу кога вероваше. Acts 14:24 И прошавши Писидију дођоше у Памфилију. Acts 14:25 И говоривши реч Господњу у Перзи сиђоше у Аталију. Acts 14:26 И оданде отпловише у Антиохију, одакле беху предани благодати Божјој на дело које свршише. Acts 14:27 А кад дођоше и сабраше цркву, казаше све шта учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере. Acts 14:28 И осташе онде не мало времена с ученицима. Acts 15:0 Acts 15:1 И неки сишавши из Јудеје учаху браћу: Ако се не обрежете по обичају Мојсијевом, не можете се спасти. Acts 15:2 А кад поста расправа, и Павле и Варнава не мало се препираше с њима, одредише да Павле и Варнава и други неки од њих иду горе к апостолима и старешинама у Јерусалим за ово питање. Acts 15:3 А они онда спремљени од цркве, пролажаху кроз Финикију и Самарију казујући обраћање незнабожаца, и чињаху велику радост свој браћи. Acts 15:4 А кад дођоше у Јерусалим, прими их црква и апостоли и старешине, и казаше све што учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере. Acts 15:5 Онда усташе неки од јереси фарисејске који беху веровали, и говораху да их ваља обрезати, и заповедити да држе закон Мојсијев. Acts 15:6 А апостоли и старешине сабраше се да извиде ову реч. Acts 15:7 И по многом већању уста Петар и рече: Људи браћо! Ви знате да Бог од првих дана изабра између нас да из мојих уста чују незнабошци реч јеванђеља и да верују. Acts 15:8 И Бог, који познаје срца, посведочи им и даде им Духа Светог као и нама. Acts 15:9 И не постави никакве разлике међу нама и њима, очистивши вером срца њихова. Acts 15:10 Сад дакле шта кушате Бога и хоћете да метнете ученицима јарам на врат, ког ни очеви наши ни ми могосмо понети? Acts 15:11 Него верујемо да ћемо се спасти благодаћу Господа Исуса Христа као и они. Acts 15:12 Онда умуче све мноштво, и слушаху Варнаву и Павла који приповедаху колике знаке и чудеса учини Бог у незнабошцима преко њих. Acts 15:13 А кад они умукоше, одговори Јаков говорећи: Људи браћо! Послушајте мене. Acts 15:14 Симон каза како Бог најпре походи и прими из незнабожаца народ к имену свом. Acts 15:15 И с овим се ударају речи пророка, као што је написано: Acts 15:16 Потом ћу се вратити, и сазидаћу дом Давидов, који је пао, и његове развалине поправићу, и подигнућу га, Acts 15:17 Да потраже Господа остали људи и сви народи у којима се име моје спомену, говори Господ који твори све ово. Acts 15:18 Богу су позната од постања света сва дела Његова; Acts 15:19 Зато ја велим да се не дира у незнабошце који се обраћају к Богу; Acts 15:20 Него да им се заповеди да се чувају од прилога идолских и од курварства и од удављеног и од крви, и што њима није мило другима да не чине. Acts 15:21 Јер Мојсије има од старих времена у свим градовима који га проповедају, и по зборницама чита се сваке суботе. Acts 15:22 Тада нађоше за добро апостоли и старешине са свом црквом да изберу између себе двојицу и да пошљу у Антиохију с Павлом и Варнавом, Јуду који се зваше Варсава, и Силу, људе знамените међу браћом. Acts 15:23 И написаше рукама својим ово: Апостоли и старешине и браћа поздрављају браћу која су по Антиохији и Сирији и Киликији што су од незнабожаца. Acts 15:24 Будући да ми чусмо да неки од нас изишавши сметоше вас речима, и раслабише душе ваше говорећи вам да се обрезујете и да држите закон, којима ми не заповедисмо; Acts 15:25 Зато нађосмо за добро ми једнодушно сабрани избране људе послати вама с љубазним нашим Варнавом и Павлом, Acts 15:26 С људима који су предали душе своје за име Господа нашег Исуса Христа. Acts 15:27 Посласмо дакле Јуду и Силу, који ће то и речима казати. Acts 15:28 Јер нађе за добро Свети Дух и ми да никаквих тегоба више не мећемо на вас осим ових потребних: Acts 15:29 Да се чувате од прилога идолских и од крви и од удављеног и од курварства, и шта нећете да се чини вама не чините другима; од чега ако се чувате, добро ћете чинити. Будите здрави. Acts 15:30 А кад их опремише, дођоше у Антиохију, и сабравши народ предаше посланицу. Acts 15:31 А кад прочиташе, обрадоваше се утеси. Acts 15:32 А Јуда и Сила, који и пророци беху, многим речима утешише браћу и утврдише. Acts 15:33 И пошто бише онамо неко време, отпустише их браћа с миром к апостолима. Acts 15:34 Сила нађе за добро да остане онамо, А Јуда се врати у Јерусалим. Acts 15:35 А Павле и Варнава живљаху у Антиохији и учаху и проповедаху реч Господњу с многима другим. Acts 15:36 А после неколико дана рече Павле Варнави: Хајде да се вратимо и да обиђемо браћу по свим градовима по којима проповедасмо реч Господњу како живе. Acts 15:37 А Варнава хтеде да узму са собом Јована прозваног Марка. Acts 15:38 Павле пак говораше: Оног који нас је одустао у Памфилији и није ишао с нама на дело на које смо били одређени, да не узимамо са собом. Acts 15:39 Тако постаде распра да се они раздвојише, и Варнава узевши Марка отплови у Кипар. Acts 15:40 А Павле избравши Силу изиђе предан благодати Божјој од браће. Acts 15:41 И пролажаше кроз Сирију и Киликију утврђујући цркве. Acts 16:0 Acts 16:1 Дође пак у Дерву и у Листру, и гле, онде беше неки ученик, по имену Тимотије, син неке жене Јеврејке која вероваше, а оца Грка; Acts 16:2 За њега добро сведочаху браћа која беху у Листри и у Иконији. Acts 16:3 Овог намисли Павле да узме са собом; и узе га, и обреза Јевреја ради који беху у оним местима: јер сви знаху оца његовог да беше Грк. Acts 16:4 И кад пролажаху по градовима, предаваше им да држе уредбе које уредише апостоли и старешине у Јерусалиму. Acts 16:5 А цркве се утврђиваху у вери, и сваки дан биваше их више. Acts 16:6 А кад прођоше Фригију и галатијску земљу, забрани им Дух Свети говорити реч у Азији. Acts 16:7 А кад дођоше у Мисију хтеше да иду у Витинију, и Дух не даде. Acts 16:8 А кад прођоше Мисију, сиђоше у Троаду. Acts 16:9 И Павлу се јави утвара ноћу: беше један човек из Македоније, и стајаше молећи га и говорећи: Дођи у Македонију и помози нам. Acts 16:10 А кад виде утвару, одмах гледасмо да изиђемо у Македонију, дознавши да нас Господ позва да им проповедамо јеванђеље. Acts 16:11 А кад се одвезосмо из Троаде, дођосмо у Самотрак, и сутрадан у Неапољ, Acts 16:12 А оданде у Филибу, које је први град земље Македоније, насеље римско; и у оном граду остасмо неколико дана. Acts 16:13 А у дан суботни изиђосмо из града к води где беше богомоља; и седавши говорисмо к женама које се беху сабрале. Acts 16:14 И једна богобојазна жена, по имену Лидија, из града тијатирског, која продаваше скерлет, слушаше: и Господ отвори срце њено да пази на речи Павлове. Acts 16:15 А кад се крсти она и кућа њена, мољаше нас говорећи: Ако мислите да ја верујем Господа, уђите у моју кућу и живите. И натера нас. Acts 16:16 А догоди се кад иђасмо на молитву да нас срете једна робиња која имаше дух погађачки и врачајући доношаше велики добитак својим господарима. Acts 16:17 Ова пође за Павлом и за нама, и викаше говорећи: Ови су људи слуге Бога Највишег, који јављају нама пут спасења. Acts 16:18 И овако чињаше много дана. А кад се Павлу досади, окрену се и рече духу: Заповедам ти именом Исуса Христа, изиђи из ње. И изиђе у тај час. Acts 16:19 А кад видеше њени господари да изиђе нада њиховог добитка, узеше Павла и Силу и одвукоше их на пазар ка кнезовима. Acts 16:20 И доведавши их к војводама, рекоше: Ови су људи Јевреји, и муте по нашем граду, Acts 16:21 И проповедају обичаје које нама не ваља примати ни творити, јер смо Римљани. Acts 16:22 И слеже се народ на њих, и војводе издреше им хаљине, и заповедише да их шибају. Acts 16:23 И пошто их здраво избише бацише их у тамницу, и заповедише тамничару да их добро чува. Acts 16:24 Примивши такву заповест он их баци у најдоњу тамницу и ноге им метну у кладе. Acts 16:25 А у поноћи беху Павле и Сила на молитви и хваљаху Бога; а сужњи их слушаху. Acts 16:26 А уједанпут тако се врло затресе земља да се помести темељ тамнички; и одмах се отворише сва врата и свима спадоше окови. Acts 16:27 А кад се пробуди тамничар и виде отворена врата тамничка, извади нож и хтеде да се убије, мислећи да су побегли сужњи. Acts 16:28 А Павле повика здраво говорећи: Не чини себи зло никакво, јер смо ми сви овде. Acts 16:29 А он заискавши свећу улете и дрхћући припаде к Павлу и Сили; Acts 16:30 И изведавши их напоље рече: Господо! Шта ми треба чинити да се спасем? Acts 16:31 А они рекоше: Веруј Господа Исуса Христа и спашћеш се ти и сав дом твој. Acts 16:32 И казаше му реч Господњу, и свима који су у дому његовом. Acts 16:33 И узе их у онај сат ноћи и опра им ране; и крсти се он и сви његови одмах. Acts 16:34 И уведавши их у свој дом постави трпезу, и радоваше се са свим домом својим што верова Бога. Acts 16:35 А кад би дан, послаше војводе пандуре говорећи: Пустите ова два човека. Acts 16:36 А тамничар каза речи ове Павлу: Послаше војводе да се пустите; сад дакле изиђите и идите с миром. Acts 16:37 А Павле рече њима: Избивши нас пред народом без суда, људе Римљане, бацише у тамницу: и сад хоће да нас пусте? Није тако, него сами нека дођу и изведу нас. Acts 16:38 А пандури казаше војводама ове речи; и уплашише се кад чуше да су Римљани; Acts 16:39 И дошавши умолише их, и изведоше молећи да изиђу из града. Acts 16:40 А кад изиђоше из тамнице, дођоше к Лидији, и видевши браћу утешише их, и отидоше. Acts 17:0 Acts 17:1 Прошавши пак Амфипољ и Аполонију дођоше у Солун, где беше зборница јеврејска. Acts 17:2 И Павле по обичају свом уђе к њима, и три суботе разговара се с њима из писма, Acts 17:3 Показујући и доказујући им да је требало Христос да пострада и васкрсне из мртвих, и да овај Исус ког ја, рече, проповедам вама, јесте Христос. Acts 17:4 И неки од њих вероваше, и присташе с Павлом и са Силом, и од побожних Грка мноштво велико, и од жена господских не мало. Acts 17:5 Али тврдоврати Јевреји завиђаху, и узевши неке зле људе од простог народа, и сабравши чету, узбунише по граду, и нападоше на кућу Јасонову, и тражаху да их изведу пред народ. Acts 17:6 А кад њих не нађоше, повукоше Јасона и неке од браће пред старешине градске вичући: Ови што замутише васиони свет дођоше и овде, Acts 17:7 Које Јасон прими; и ови сви раде против ћесаревих заповести, говорећи да има други цар, Исус. Acts 17:8 И смутише народ и старешине градске који ово чуше. Acts 17:9 Али кад их Јасон и остали задовољише одговором, пустише их. Acts 17:10 А браћа одмах ноћу оправише Павла и Силу у Верију. Дошавши онамо уђоше у зборницу јеврејску. Acts 17:11 Ови пак беху племенитији од оних што живе у Солуну; они примише реч са свим срцем, и сваки дан истраживаху по писму је ли то тако. Acts 17:12 Тако вероваше многи од њих, и од поштених грчких жена и од људи не мало. Acts 17:13 А кад разабраше Јевреји солунски да Павле у Верији проповеди реч Божју, дођоше и онамо те уздигоше и побунише народ. Acts 17:14 А браћа онда одмах отправише Павла да иде у приморје; а Сила и Тимотије осташе онде. Acts 17:15 А пратиоци доведоше Павла до Атине: и примивши заповест на Силу и Тимотија да дођу к њему што брже, вратише се. Acts 17:16 А кад их Павле чекаше у Атини, раздражи се дух његов у њему гледајући град пун идола; Acts 17:17 И препираше се с Јеврејима и богобојазнима у зборници, и на пазару сваки дан с онима с којима се удешаваше. Acts 17:18 А неки од Епикуроваца и од стојичких мудраца препираху се с њим; и једни говораху: Шта хоће овај беспослица? А други: Види се као да хоће нове богове да проповеда. Јер им проповедаше јеванђеље о Исусу и о васкрсењу. Acts 17:19 Па га узеше и одведоше на Ареопаг говорећи: Можемо ли разумети каква је та нова наука што ти казујеш? Acts 17:20 Јер нешто ново мећеш у наше уши; хоћемо дакле да видимо шта ће то бити. Acts 17:21 А Атињани сви и путници из других земаља не беху низашта друго него да шта ново казују или слушају. Acts 17:22 А Павле ставши насред Ареопага рече: Људи Атињани! По свему вас видим да сте врло побожни; Acts 17:23 Јер пролазећи и мотрећи ваше светиње нађох олтар на коме беше написано: Богу непознатом. Ког дакле не знајући поштујете Оног вам ја проповедам. Acts 17:24 Бог који је створио свет и све што је у њему, Он будући Господар неба и земље, не живи у рукотвореним црквама, Acts 17:25 Нити прима угађања од руку човечијих, као да би Ономе требало шта који сам даје свима живот и дихање и све. Acts 17:26 И учинио је да од једне крви сав род човечији живи по свему лицу земаљском, и поставио је унапред одређена времена и међе њиховог живљења: Acts 17:27 Да траже Господа, не би ли Га барем опипали и нашли, премда није далеко ни од једног нас; Acts 17:28 Јер кроз Њега живимо, и мичемо се, и јесмо; као што и неки од ваших певача рекоше: Јер смо и род Његов. Acts 17:29 Кад смо дакле род Божји, не треба да мислимо да је Божанство као иконе златне или сребрне или камене, које су људи мајсторски начинили по смишљању свом. Acts 17:30 Не гледајући дакле Бог на времена незнања, сад заповеда свима људима свуда да се покају; Acts 17:31 Јер је поставио дан у који ће судити васионом свету по правди преко човека кога одреди, и даде свима веру васкрснувши Га из мртвих. Acts 17:32 А кад чуше васкрсење из мртвих, онда се једни ругаху; а једни рекоше: Да те чујемо опет о том. Acts 17:33 Тако Павле отиде између њих. Acts 17:34 А неки људи присташе уза њ и вероваше; међу којима беше и Дионисије Ареопагитски, и жена по имену Дамара, и други с њима. Acts 18:0 Acts 18:1 А потом се одлучи Павле од Атине и дође у Коринт, Acts 18:2 И нађе једног Јеврејина, по имену Акилу, родом из Понта, који беше скоро дошао из Талијанске са женом својом Прискилом (јер беше заповедио Клаудије да сви Јевреји иду из Рима), и дође к њима. Acts 18:3 И будући да беше оног истог заната, оста код њих и рађаше, јер беху ћилимарског заната. Acts 18:4 А препираше се у зборницама сваке суботе, и надговараше Јевреје и Грке. Acts 18:5 И кад сиђоше из Македоније Сила и Тимотије, навали Дух Свети на Павла да сведочи Јеврејима да је Исус Христос. Acts 18:6 А кад се они противљаху и хуљаху, отресе хаљине своје и рече им: Крв ваша на ваше главе; ја сам чист, од сад идем у незнабошце. Acts 18:7 И отишавши оданде дође у кућу некога по имену Јуста, који поштоваше Бога, и ког кућа беше крај зборнице. Acts 18:8 А Крисп, старешина зборнички, верова Господа са свим домом својим; и од Коринћана многи који слушаху вероваше и крстише се. Acts 18:9 А Господ рече Павлу ноћу у утвари: Не бој се, него говори, и да не ућутиш; Acts 18:10 Јер сам ја с тобом, и нико се неће усудити да ти шта учини; јер ја имам велики народ у овом граду. Acts 18:11 И он седи онде годину и шест месеци учећи их речи Божјој Acts 18:12 А кад беше Галион намесник у Ахаји, нападоше Јевреји једнодушно на Павла и доведоше га на суд Acts 18:13 Говорећи: Овај наговара људе да поштују Бога против закона. Acts 18:14 А кад Павле хтеде да отвори уста, рече Галион Јеврејима: Да је каква неправда била или зло дело, по дужности послушао бих вас, о Јевреји! Acts 18:15 Али кад су препирања за речи и за имена и за закон ваш, гледајте сами; јер ја судија томе нећу да будем. Acts 18:16 И изагна их из суднице. Acts 18:17 Онда сви Грци ухватише Состена, старешину зборничког, и бише га пред судницом; и Галион није ништа за то марио. Acts 18:18 А Павле оста још позадуго, и опростивши се с браћом отплови у Сирију и с њиме Прискила и Акила, и остриже главу у Кенхреји, јер се беше заветовао. Acts 18:19 И дође у Ефес; и њих остави онде, а он уђе у зборницу, и препираше се с Јеврејима. Acts 18:20 А кад га они молише да остане код њих више времена, не хтеде, Acts 18:21 Него се опрости с њима говорећи: Ваља ми, макар како било, овај празник што иде провести у Јерусалиму; него, ако Бог хтедбуде, вратићу се опет к вама. И одвезе се из Ефеса; а Акила и Прискила осташе у Ефесу. Acts 18:22 И дошавши у Ћесарију, изиђе и поздрави се с црквом, и сиђе у Антиохију. Acts 18:23 И проведавши неколико времена изиђе и прође редом галатијску земљу и Фригију утврђујући све ученике. Acts 18:24 А дође у Ефес један Јеврејин, по имену Аполос, родом из Александрије, човек речит и силан у књигама. Acts 18:25 Овај беше упућен на пут Господњи, и горећи духом, говораше и учаше право о Господу, а знаше само крштење Јованово. Acts 18:26 И овај поче слободно проповедати по зборницама. А кад га чуше Акила и Прискила, примише га и још му боље показаше пут Господњи. Acts 18:27 А кад он хтеде да пређе у Ахају, послаше браћа унапред и писаше ученицима да га приме. И он дошавши онамо поможе много онима који вероваху благодаћу; Acts 18:28 Јер здраво надвлађиваше Јевреје једнако пред народом доказујући из писма да је Исус Христос. Acts 19:0 Acts 19:1 Догоди се пак, кад беше Аполос у Коринту, да Павле пролажаше горње земље, и дође у Ефес, и нашавши неке ученике Acts 19:2 Рече им: Јесте ли примили Духа Светог кад сте веровали? А они му рекоше: Нисмо ни чули да има Дух Свети. Acts 19:3 А он им рече: На шта се дакле крстисте? А они рекоше: На крштење Јованово. Acts 19:4 А Павле рече: Јован крсти крштењем покајања, говорећи народу да верују Оног који ће за њим доћи, то јест, Христа Исуса. Acts 19:5 А кад то чуше, крстише се у име Господа Исуса. Acts 19:6 А кад Павле метну руке на њих, сиђе Дух Свети на њих, и говораше језике и прорицаху. Acts 19:7 А беше људи свега око дванаест. Acts 19:8 И ушавши у зборницу говораше слободно три месеца учећи и уверавајући за царство Божје. Acts 19:9 А кад неки беху отврднули и свађаху се хулећи на пут Господњи пред народом, одступи од њих и одлучи ученике, па се препираше сваки дан у школи неког Тирана. Acts 19:10 И ово је бивало две године, тако да сви који живљаху у Азији, и Јевреји и Грци, чуше реч Господа Исуса. Acts 19:11 И Бог чињаше не мала чудеса рукама Павловим, Acts 19:12 Тако да су и чалме и убрушчиће знојаве од тела његовог носили на болеснике, и они се исцељиваху од болести, и духови зли излажаху из њих. Acts 19:13 И почеше неки од Јевреја, који се скитаху и заклињаху ђаволе, спомињати над онима у којима беху зли духови име Господа Исуса говорећи: Заклињемо вас Исусом кога Павле проповеда. Acts 19:14 А беху неких седам синова Скеве Јеврејина, поглавара свештеничког, који ово чињаху. Acts 19:15 А дух зли одговарајући рече: Исуса познајем, и Павла знам; али ви ко сте? Acts 19:16 И скочивши на њих човек у коме беше зли дух надвлада их, и притиште их пода се тако да голи и израњени утекоше из оне куће. Acts 19:17 И ово дознаше сви који живљаху у Ефесу, и Јевреји, и Грци; и уђе страх у све њих, и величаше се име Господа Исуса. Acts 19:18 И многи од оних што вероваху, долажаху те се исповедаху и казиваху шта су учинили. Acts 19:19 А многи од оних који чараху, сабравши књиге своје спаљиваху их пред свима; и прорачунаше и нађоше да су вределе педесет хиљада гроша. Acts 19:20 Тако здраво растијаше и надвлађиваше реч Господња. Acts 19:21 И кад се ово сврши, намисли Павле да прође преко Македоније и Ахаје, и да иде у Јерусалим, и рече: Пошто будем тамо, ваља ми и Рим видети. Acts 19:22 И посла у Македонију двојицу од оних који га служаху, Тимотија и Ераста; а он оста неко време у Азији. Acts 19:23 А у оно време подиже се не мала буна пута ради Господњег, Acts 19:24 Јер некакав златар, по имену Димитрије, који грађаше Дијани сребрне црквице и даваше мајсторима не мали посао, Acts 19:25 Он скупи ове и других оваквих ствари мајсторе, и рече: Људи! Ви знате да од овог посла ми имамо добитак за своје живљење; Acts 19:26 И видите и чујете да не само у Ефесу него готово по свој Азији овај Павле одврати народ многи, говорећи: То нису богови што се рукама човечијим граде. Acts 19:27 И не само што ће ова несрећа доћи на наш занат да не пролази, него се неће марити ни за цркву велике богиње Дијане, и пропашће величанство оне коју сва Азија и васиони свет поштује. Acts 19:28 А кад они ово чуше, напунише се гнева, и викаху говорећи: Велика је Дијана Ефеска! Acts 19:29 И сав се град напуни буне; и наваливши једнодушно на збориште ухватише Гаја и Аристарха из Македоније, другове Павлове. Acts 19:30 А кад Павле хтеде да иде међу народ, не дадоше му ученици. Acts 19:31 А неки и од азијских поглавара који му беху пријатељи, послаше к њему саветујући га да не излази на збориште. Acts 19:32 Једни пак викаху једно а други друго; јер беше сабор смућен, и највише их не знаху зашто су се скупили. Acts 19:33 А једни од народа извукоше Александра, кад га Јевреји изведоше. А Александар махнувши руком хтеде да одговори народу. Acts 19:34 А кад га познаше да је Јеврејин, повикаше сви у глас, и викаху око два сата: Велика је Дијана Ефеска. Acts 19:35 А писар утишавши народ рече: Људи Ефесци! Ко је тај човек који не зна да град Ефес слави велику богињу Дијану и њен кип небески? Acts 19:36 Кад дакле то не може нико одрећи, ваља ви да будете мирни, и ништа нагло да не чините; Acts 19:37 Јер доведосте ове људе који нити су цркву Дијанину покрали, нити хуле на вашу богињу. Acts 19:38 А Димитрије и мајстори који су с њим ако имају какву тужбу, имају судови, и имају намесници, нека туже један другог. Acts 19:39 Ако ли шта друго иштете, нека се извиди на правој скупштини. Acts 19:40 Јер се бојимо да не будемо тужени за данашњу буну; а ниједног узрока нема којим бисмо се могли оправдати за ову буну. И ово рекавши распусти народ који се беше сабрао. Acts 20:0 Acts 20:1 А пошто се утиша буна, дозва Павле ученике, и утешивши их опрости се с њима, и изиђе да иде у Македонију. Acts 20:2 И прошавши оне земље, и световавши их многим речима, дође у Грчку. Acts 20:3 Поживевши пак онамо три месеца стадоше му Јевреји радити о глави кад хтеде да се одвезе у Сирију, и намисли да се врати преко Македоније. Acts 20:4 И пође с њим до Азије Сосипатар Пиров из Верије, и Аристарх и Секунд из Солуна, и Гај из Дерве и Тимотије, и Тихик и Трофим из Азије. Acts 20:5 Ови отишавши напред чекаху нас у Троади. Acts 20:6 А ми се одвезосмо после дана пресних хлебова из Филибе, и дођосмо к њима у Троаду за пет дана, и онде остасмо седам дана. Acts 20:7 А у први дан недеље, кад се сабраше ученици да ломе хлеб, говораше им Павле, јер хтеде сутрадан да пође, и протеже беседу до поноћи. Acts 20:8 И беху многе свеће горе у соби где се бејасмо сабрали. Acts 20:9 А сеђаше на прозору једно момче, по имену Евтих, надвладано од тврдог сна, и кад Павле говораше много, наже се у сну и паде доле с трећег пода, и дигоше га мртва. Acts 20:10 А Павле сишавши паде на њ, и загрливши га рече: Не буните се, јер је душа његова у њему. Acts 20:11 Онда изиђе горе, и преломивши хлеб окуси, и довољно говори до саме зоре, и тако отиде. Acts 20:12 А момче доведоше живо, и утешише се не мало. Acts 20:13 А ми дошавши у лађу одвезосмо се у Ас, и оданде хтесмо да узмемо Павла; јер тако беше заповедио, хотећи сам да иде пешице. Acts 20:14 А кад се саста с нама у Асу, узесмо га, и дођосмо у Митилину. Acts 20:15 И оданде одвезавши се дођосмо сутрадан према Хију; а други дан одвезосмо се у сам, и ноћисмо у Тригилију; и сутрадан дођосмо у Милит. Acts 20:16 Јер Павле намисли да прођемо мимо Ефес да се не би задржао у Азији; јер хићаше, ако буде могуће, да буде о Тројичину дне у Јерусалиму. Acts 20:17 Али из Милита посла у Ефес и дозва старешине црквене. Acts 20:18 И кад дођоше к њему, рече им: Ви знате од првог дана кад дођох у Азију како с вама једнако бих Acts 20:19 Служећи Господу са сваком понизности и многим сузама и напастима које ми се догодише од Јевреја који ми рађаху о глави; Acts 20:20 Како ништа корисно не изоставих да вам не кажем и да вас научим пред народом и по кућама, Acts 20:21 Сведочећи и Јеврејима и Грцима покајање к Богу и веру у Господа нашег Исуса Христа. Acts 20:22 И сад ево ја свезан Духом идем у Јерусалим не знајући шта ће ми се у њему догодити; Acts 20:23 Осим да Дух Свети по свим градовима сведочи, говорећи да ме окови и невоље чекају. Acts 20:24 Али се низашта не бринем, нити марим за свој живот, него да свршим течење своје с радошћу и службу коју примих од Господа Исуса: да посведочим јеванђеље благодати Божје. Acts 20:25 И ево сад знам да више нећете видети моје лице, ви сви по којима пролазих проповедајући царство Божје. Acts 20:26 Зато вам сведочим у данашњи дан да сам ја чист од крви свију; Acts 20:27 Јер не изоставих да покажем вољу Божју. Acts 20:28 Пазите дакле на себе и на све стадо у коме вас Дух Свети постави владикама да пасете цркву Господа и Бога коју стече крвљу својом; Acts 20:29 Јер ја ово знам да ће по одласку мом ући међу вас тешки вуци који неће штедети стада; Acts 20:30 И између вас самих постаће људи који ће говорити изврнуту науку да одвраћају ученике за собом. Acts 20:31 Зато гледајте и опомињите се да три године дан и ноћ не престајах учећи са сузама сваког од вас. Acts 20:32 И сад вас, браћо, предајем Богу и речи благодати Његове, који може назидати и дати вам наследство међу свима освећенима. Acts 20:33 Сребра, или злата, или руха ни у једног не заисках. Acts 20:34 Сами знате да потреби мојој и оних који су са мном били послужише ове руке моје. Acts 20:35 Све вам показах да се тако ваља трудити и помагати немоћнима, и опомињати се речи Господа Исуса коју Он рече: Много је блаженије давати неголи узимати. Acts 20:36 И ово рекавши клече на колена своја са свима њима и помоли се Богу. Acts 20:37 А свију стаде велики плач и загрливши Павла целиваху га, Acts 20:38 Жалосни највише за реч коју рече да више неће видети лице његово; и отпратише га у лађу. Acts 21:0 Acts 21:1 И кад би те се одвезосмо отргнувши се од њих, идући право дођосмо у Ко, и други дан у Род и оданде у Патару. Acts 21:2 И нашавши лађу која полази у Финикију, уђосмо и одвезосмо се. Acts 21:3 А кад нам се указа Кипар, остависмо га налево, и пловљасмо у Сирију, и стадосмо у Тиру; јер онде ваљаше да се истовари лађа. Acts 21:4 И нашавши ученике остасмо онде седам дана: они Павлу говораху Духом да не иде горе у Јерусалим. Acts 21:5 А кад би те ми дане навршисмо, изишавши иђасмо, и праћаху нас сви са женама и децом до иза града, и клекнувши на брегу помолисмо се Богу. Acts 21:6 И опростивши се један с другим уђосмо у лађу; а они се вратише својим кућама. Acts 21:7 А ми почевши пловљење од Тира, дођосмо у Птолемаиду; и поздравивши се с браћом остасмо код њих један дан. Acts 21:8 А сутрадан пошавши Павле и који бејасмо с њим дођосмо у Ћесарију; и ушавши у кућу Филипа јеванђелиста, који беше један од седам ђакона, остасмо у њега. Acts 21:9 И овај имаше четири кћери девојке које прорицаху. Acts 21:10 Стојећи ми пак онде много дана, дође одозго из Јудеје један пророк, по имену Агав; Acts 21:11 И дошавши к нама узе појас Павлов и свезавши своје руке и ноге рече: Тако вели Дух Свети: Човека ког је овај појас, овако ће га свезати у Јерусалиму Јевреји, и предаће га у руке незнабожаца. Acts 21:12 И кад чусмо ово, молисмо и ми и ондашњи да не иде горе у Јерусалим. Acts 21:13 А Павле одговори и рече: Шта чините те плачете и цепате ми срце? Јер ја не само свезан бити хоћу, него и умрети у Јерусалиму готов сам за име Господа Исуса. Acts 21:14 А кад га не могасмо одвратити, умукосмо рекавши: Воља Божја нека буде. Acts 21:15 А после ових дана спремивши се изиђосмо у Јерусалим. Acts 21:16 А дођоше с нама и неки ученици из Ћесарије водећи са собом неког Мнасона из Кипра, старог ученика, у ког бисмо ми стајали. Acts 21:17 И кад дођосмо у Јерусалим, примише нас браћа љубазно. Acts 21:18 А сутрадан отиде Павле с нама к Јакову, и дођоше све старешине. Acts 21:19 И поздравивши се с њима казиваше све редом шта учини Бог у незнабошцима његовом службом. Acts 21:20 А они чувши хваљаху Бога и рекоше му: Видиш ли, брате! Колико је хиљада Јевреја који вероваше, и сви теже на стари закон. Acts 21:21 А дознали су за тебе да учиш отпадању од закона Мојсијевог све Јевреје који живе међу незнабошцима, казујући да им не треба обрезивати деце своје, нити држати обичаје отачке. Acts 21:22 Шта ћемо дакле сад? Народ ће се сабрати јамачно; јер ће чути да си дошао. Acts 21:23 Ово дакле учини шта ти кажемо: у нас имају четири човека који су се заветовали Богу; Acts 21:24 Ове узми и очисти се с њима, и потроши на њих нека острижу главе своје, и сви ће дознати да оно што су чули за тебе ништа није, него да и сам држиш закон и живиш по њему. Acts 21:25 А за незнабошце који вероваше ми посласмо пресудивши да они такво ништа не држе осим да се чувају од прилога идолских, и од крви, и од удављеног, и од курварства. Acts 21:26 Тада Павле узе оне људе, и сутрадан очистивши се с њима, уђе у цркву, и показа како извршује дане очишћења докле се не принесе жртва за сваког њих. Acts 21:27 А кад хтеде да се наврши седам дана, видевши га у цркви они Јевреји што беху из Азије, побунише сав народ, и метнуше руке на њ. Acts 21:28 Вичући: Помагајте, људи Израиљци! Ово је човек који против народа и закона и против овог места учи све свуда; па још и Грке уведе у цркву и опогани свето место ово. Acts 21:29 Јер беху видели с њим у граду Трофима из Ефеса, ког мишљаху да је увео Павле у цркву. Acts 21:30 И сав се град подиже, и навали народ са свију страна, и ухвативши Павла вуцијаху га напоље из цркве; и одмах се затворише врата. Acts 21:31 А кад хтеше да га убију, дође глас горе к војводи од чете да се побуни сав Јерусалим. Acts 21:32 А он одмах узевши војнике и капетане дотрча на њих. А они видевши војводу и војнике престаше бити Павла. Acts 21:33 А војвода приступивши узе га, и заповеди да га метну у двоје вериге, и питаше ко је и шта је учинио. Acts 21:34 А један викаше једно, а други друго по народу. А кад не може од буне ништа да разуме управо, заповеди да га одведу у логор. Acts 21:35 А кад би на басамацима, мораше га војници носити силе ради народа. Acts 21:36 Јер за њим приста мноштво народа који викаху: Погуби га. Acts 21:37 А кад хтеде Павле да уђе у логор, рече војводи: Је ли ми слободно говорити шта теби? А он рече: Зар умеш грчки? Acts 21:38 Ниси ли ти Мисирац који пре ових дана подбуни и изведе у пустињу четири хиљаде хајдука? Acts 21:39 А Павле рече: Ја сам човек Јеврејин из Тарса, грађанин познатог града у Киликији; него те молим допусти ми да говорим к народу. Acts 21:40 А кад му допусти, стаде Павле на басамацима и махну руком на народ; и кад поста велика тишина проговори јеврејским језиком говорећи: Acts 22:0 Acts 22:1 Људи, браћо и очеви! Чујте сад мој одговор к вама. Acts 22:2 А кад чуше да им јеврејским језиком проговори, још већа тишина поста. И рече: Acts 22:3 Ја сам човек Јеврејин, који сам рођен у Тарсу киликијском, и одгајен у овом граду код ногу Гамалиилових, научен управо отачком закону, и бејах ревнитељ Божји као што сте ви сви данас. Acts 22:4 Ја овај пут гоних до саме смрти, везујући и предајући у тамницу и људе и жене, Acts 22:5 Као што ми сведочи и поглавар свештенички и све старешине; од којих и посланице примих на браћу која живе у Дамаску; и иђах да доведем оне што беху онамо свезане у Јерусалим да се муче. Acts 22:6 А кад иђах и приближих се к Дамаску, догоди ми се око подне да ме уједанпут обасја велика светлост с неба. Acts 22:7 И падох на земљу, и чух глас, који ми говори: Савле! Савле! Зашто ме гониш? Acts 22:8 А ја одговорих: Ко си Ти, Господе? А Он ми рече: Ја сам Исус Назарећанин, ког ти гониш. Acts 22:9 А који беху са мном видеше светлост и уплашише се; али не чуше глас који ми говораше. Acts 22:10 А ја рекох: Шта ћу чинити, Господе? А Господ ми рече: Устани и иди у Дамаск, и тамо ће ти се казати за све шта ти је одређено да чиниш. Acts 22:11 И кад обневидех од силне светлости оне, вођаху ме за руку они који беху са мном, и дођох у Дамаск. Acts 22:12 А неки Ананија, човек побожан по закону, посведочен од свију Јевреја који живе у Дамаску, Acts 22:13 Дошавши к мени стаде и рече ми: Савле брате! Прогледај. И ја у тај час погледах на њ. Acts 22:14 А он ми рече: Бог отаца наших изабра те да познаш вољу Његову, и да видиш праведника, и да чујеш глас из уста Његових: Acts 22:15 Да Му будеш сведок пред свим људима за ово што си видео и чуо. Acts 22:16 И сад шта оклеваш? Устани и крсти се, и опери се од греха својих, призвавши име Господа Исуса. Acts 22:17 А догоди се, кад се вратих у Јерусалим и мољах се у цркви Богу, да постадох изван себе, Acts 22:18 И видех Га где ми говори: Похитај те изађи из Јерусалима, јер неће примити сведочанство твоје за мене. Acts 22:19 И ја рекох: Господе! Сами знаду да сам ја метао у тамнице и био по зборницама оне који Те верују. Acts 22:20 И кад се проливаше крв Стефана сведока Твог, и ја стајах и пристајах на смрт његову, и чувах хаљине оних који га убијају. Acts 22:21 И рече ми: Иди, јер ћу ја далеко да те пошаљем у незнабошце. Acts 22:22 А они га слушаху до ове речи, па подигоше глас свој говорећи: Узми са земље таквог; јер не треба да живи. Acts 22:23 А кад они викаху и збациваху хаљине и бацаху прах у небо, Acts 22:24 Заповеди војвода да га одведу у логор, и рече да га бојем испитају да дозна за какву кривицу тако викаху на њ. Acts 22:25 И кад га притегоше узицама, рече Павле капетану, који стајаше онде: Зар ви можете бити човека Римљанина, и још без суда? Acts 22:26 А кад чу капетан, приступи к војводи и каза говорећи: Гледај шта ћеш чинити; јер је овај човек Римљанин. Acts 22:27 А војвода приступивши рече му: Кажи ми јеси ли ти Римљанин? А он рече: Да. Acts 22:28 А војвода одговори: Ја сам за велику цену име овог грађанства добио. А Павле рече: А ја сам се и родио с њиме. Acts 22:29 Онда одступише одмах од њега они што хтеше да га испитују; а војвода се уплаши кад разуме да је Римљанин и што га беше свезао. Acts 22:30 А сутрадан, желећи дознати истину зашто га туже Јевреји, пусти га из окова, и заповеди да дођу главари свештенички и сав сабор њихов; и сведавши Павла постави га пред њима. Acts 23:0 Acts 23:1 А Павле погледавши на скупштину рече: Људи браћо! Ја са свом добром савести живех пред Богом до самог овог дана. Acts 23:2 А поглавар свештенички Ананија заповеди онима што стајаху код њега да га бију по устима. Acts 23:3 Тада му рече Павле: Тебе ће Бог бити, зиде окречени! И ти седиш те ми судиш по закону, а преступајући закон заповедаш да ме бију. Acts 23:4 А они што стајаху наоколо рекоше: Зар псујеш Божјег поглавара свештеничког? Acts 23:5 А Павле рече: Не знадох, браћо, да је поглавар свештенички, јер стоји написано: Старешини народа свог да не говориш ружно. Acts 23:6 А знајући Павле да је један део садукеја а други фарисеја повика на скупштини: Људи браћо! Ја сам фарисеј и син фарисејев: за наду и за васкрсење из мртвих доведен сам на суд. Acts 23:7 А кад он ово рече, постаде распра међу садукејима и фарисејима, и раздели се народ. Acts 23:8 Јер садукеји говоре да нема васкрсења, ни анђела ни духа; а фарисеји признају обоје. Acts 23:9 И постаде велика вика, и уставши књижевници од стране фарисејске препираху се међу собом говорећи: Никакво зло не налазимо на овом човеку; ако ли му говори дух или анђео, да се не супротимо Богу. Acts 23:10 А кад поста распра велика, побојавши се војвода да Павла не раскину, заповеди да сиђу војници и да га отму између њих, и да га одведу у логор. Acts 23:11 А ону ноћ стаде Господ пред њега и рече: Не бој се, Павле, јер као што си сведочио за мене у Јерусалиму, тако ти ваља и у Риму сведочити. Acts 23:12 А кад би дан, учинише неки од Јевреја веће и заклеше се говорећи да неће ни јести ни пити докле не убију Павла. Acts 23:13 А беше их више од четрдесет који ову клетву учинише. Acts 23:14 Ови приступивши ка главарима свештеничким и старешинама, рекоше: Клетвом заклесмо се да нећемо ништа окусити док не убијемо Павла; Acts 23:15 Сад дакле ви са сабором кажите војводи да га сутра сведе к вама, као да бисте хтели дознати боље за њега; а ми смо готови да га убијемо пре него се он приближи. Acts 23:16 А син сестре Павлове чувши ову заседу дође и уђе у логор и каза Павлу. Acts 23:17 А Павле дозвавши једног од капетана рече: Ово момче одведи к војводи, јер има нешто да му каже. Acts 23:18 А он га узе и доведе к војводи, и рече: Сужањ Павле дозва ме и замоли да ово момче доведем к теби које има нешто да ти говори. Acts 23:19 А војвода узевши га за руку, и отишавши насамо, питаше га: Шта је што имаш да ми кажеш? Acts 23:20 А оно рече: Јевреји договорише се да те замоле да сутра сведеш Павла к њима на скупштину, као да би хтели боље испитати за њега; Acts 23:21 Али ти их немој послушати, јер га чекају од њих више од четрдесет људи који су се заклели да неће ни јести ни пити докле га не убију; и сад су готови, и чекају твоје обећање. Acts 23:22 А војвода онда отпусти момче заповедивши му: Ником не казуј да си ми ово јавио. Acts 23:23 И дозвавши двојицу од капетана рече: Приправите ми двеста војника да иду до Ћесарије, и седамдесет коњика и двеста стрелаца, по трећем сату ноћи. Acts 23:24 И нека доведу коње да посаде Павла, и да га прате до Филикса судије. Acts 23:25 И написа посланицу у којој овако говораше: Acts 23:26 Од Клаудија Лисије честитом Филиксу поздравље. Acts 23:27 Човека овог ухватише Јевреји и хтеше да га убију; ја пак дођох с војницима и отех га дознавши да је Римљанин. Acts 23:28 И желећи дознати узрок за који га криве сведох га на њихову скупштину. Acts 23:29 Тада нађох да га криве за питања закона њиховог, а да нема никакве кривице која заслужује смрт или окове. Acts 23:30 И дознавши ја уговор јеврејски о глави овог човека одмах га послах к теби заповедивши и супарницима његовим да пред тобом кажу шта имају на њ. Здрав буди! Acts 23:31 А војници онда, као што им се заповеди, узеше Павла и одведоше га ноћу у Антипатриду. Acts 23:32 А сутрадан оставивши коњике да иду с њим, вратише се у логор. Acts 23:33 А они дошавши у Ћесарију, предаше посланицу судији и изведоше Павла преда њ. Acts 23:34 А судија прочитавши посланицу запита одакле је; и дознавши да је из Киликије Acts 23:35 Рече: Испитаћу те кад супарници твоји дођу. И заповеди да га чувају у двору Иродовом. Acts 24:0 Acts 24:1 А после пет дана сиђе поглавар свештенички Ананија са старешинама и с ритором неким Тертулом, који изиђоше пред судију против Павла. Acts 24:2 А кад њега дозваше, поче Тертул тужити га говорећи: Што живимо под тобом у великом миру, и правице које се овом народу чине твојим промишљањем, Acts 24:3 У сваком догађају и свуда, честити Филиксе! Примамо са сваком захвалношћу. Acts 24:4 Али да ти много не досађујем, молим те да нас укратко послушаш са својом кротошћу. Acts 24:5 Јер нађосмо овог човека да је куга, и подиже буну против свију Јевреја по васионом свету, и да је коловођа јереси назаретској; Acts 24:6 Који се усуди и цркву поганити; кога ми и ухватисмо, и хтесмо да му судимо по закону свом. Acts 24:7 Али дође Лисија војвода, и оте га из наших руку на велику силу, и посла к теби, Acts 24:8 Заповедивши и нама, који га тужимо, да идемо к теби; а од њега можеш сам испитавши дознати за све ово за шта га ми тужимо. Acts 24:9 А и Јевреји се сложише говорећи да је ово тако. Acts 24:10 А Павле одговори кад му намаже судија да говори: Знајући од много година да си ти праведни судија овом народу, слободно одговарам за себе: Acts 24:11 Ти можеш дознати да нема више од дванаест дана како ја изиђох у Јерусалим да се помолим Богу, Acts 24:12 И нити ме у цркви нађоше да коме говорим, или буну да чиним у народу, ни по зборницама, ни у граду, Acts 24:13 Нити они могу посведочити шта теби сад на мене говоре. Acts 24:14 Ово ти пак признајем да у путу, који ови називају јерес, тако служим Богу отачком, верујући све што је написано у закону и у пророцима, Acts 24:15 И имајући надање на Бога да ће бити васкрсење мртвима, и праведницима и грешницима, које и сами ови чекају. Acts 24:16 А за ово се и ја трудим да имам чисту савест свагда и пред Богом и пред људима. Acts 24:17 И после много година дођох и донесох милостињу народу свом и приносе. Acts 24:18 У томе ме нађоше очишћеног у цркви, ни с народом, ни с виком. Acts 24:19 А имају и Јевреји неки из Азије којима је требало да дођу преда те, и да се туже ако имају шта на ме. Acts 24:20 Или ови сами нека кажу, ако су нашли на мени какву кривицу, кад сам стајао на скупштини, Acts 24:21 Осим једног овог гласа којим повиках стојећи међу њима: За васкрсење мртвих доведосте ме данас на суд. Acts 24:22 А кад Филикс чу ово, одгоди им знајући врло добро за овај пут и рече: Кад дође Лисија војвода, извидећу вашу ствар. Acts 24:23 А капетану заповеди да се чува Павле, и да му се олакша, и ниједном од његових да се не забрањује послуживати га или долазити к њему. Acts 24:24 А после неколико дана дође Филикс са Друсилом женом својом, која беше Јеврејка, и дозва Павла да чује од њега веру у Христа Исуса. Acts 24:25 А кад Павле говораше о правди и чистоти и о суду који ће бити, уплаши се Филикс и одговори: Иди засад; а кад узимам кад, дозваћу те. Acts 24:26 А уз то се и надаше да ће му Павле дати новаца да би га пустио; зато га и често дозиваше и разговараше се с њим. Acts 24:27 А кад се навршише две године, измени Филикса Поркије Фист. А Филикс, хотећи Јеврејима учинити на вољу, остави Павла у сужањству. Acts 25:0 Acts 25:1 А Фист онда примивши власт после три дана изиђе из Ћесарије у Јерусалим. Acts 25:2 Онда главари свештенички и старешине јеврејске тужише му се на Павла, и мољаху га, Acts 25:3 Иштући милости против њега, да га пошаље у Јерусалим; и наређиваху заседу да га убију на путу. Acts 25:4 А Фист одговори да се Павле чува у Ћесарији, а и он ће сам скоро онамо да иде: Acts 25:5 Који дакле могу од вас, рече, нека иду са мном, и ако има каква кривица на том човеку нека га туже. Acts 25:6 А пошто би у њих не више од десет дана, сиђе у Ћесарију, и сутрадан седавши на судијску столицу заповеди да доведу Павла. Acts 25:7 А кад га доведоше, стадоше унаоколо Јевреји који беху дошли из Јерусалима, и многе тешке кривице изношаху на Павла, којих не могаху посведочити, Acts 25:8 Кад се он одговараше: Нити закону јеврејском, ни цркви, ни ћесару шта сагреших. Acts 25:9 Али Фист, хотећи Јеврејима учинити на вољу, одговори Павлу и рече: Хоћеш да идеш горе у Јерусалим и онде да ти судим за то? Acts 25:10 А Павле рече: Ја стојим на суду ћесаревом, овде треба да ми се суди: Јеврејима ништа нисам скривио, као што и ти најбоље знаш. Acts 25:11 Ако ли сам скривио, или учинио шта што заслужује смрт, не марим умрети; ако ли пак ништа нема на мени шта ови на мене потворају, нико ме не може њима предати. Ћесару идем. Acts 25:12 Тада Фист, поговоривши са саветницима, одговори: Ћесару рече да хоћеш: ћесару ћеш поћи. Acts 25:13 А пошто прође неколико дана, Агрипа цар и Верникија сиђоше у Ћесарију да походе Фиста. Acts 25:14 И будући да онде много дана осташе, каза Фист цару за Павла говорећи: Човека једног оставио је Филикс у тамници, Acts 25:15 За ког, кад ја бијах у Јерусалиму, изиђоше преда ме главари свештенички и старешине јеврејске молећи да га осудим. Acts 25:16 Ја им одговорих да није обичај у Римљана да се пре поклони какав човек на смрт док се оптужени не суочи с онима који га туже, и не прими место да одговара за своју кривицу. Acts 25:17 А кад се они овде састаше, никаквог одлагања не учиних, и сутрадан седавши на судијску столицу заповедих да доведу човека. Acts 25:18 А око њега ставши супарници ни једне кривице које ја мишљах не изнесоше. Acts 25:19 Него имаху против њега некаква питања о свом сујеверју, и о некаквом Исусу, који је умро па Павле говораше да је жив. Acts 25:20 А ја не знајући у овом послу шта ћу чинити, рекох би ли хтео ићи у Јерусалим и онамо да му се суди за ово. Acts 25:21 А кад Павле рече да га чувамо до суда Августовог, заповедих да га чувају докле га пошаљем к ћесару. Acts 25:22 А Агрипа рече Фисту: и ја бих рад чути тог човека. А он рече: Сутра ћеш га чути. Acts 25:23 Сутрадан пак, кад Агрипа и Верникија дођоше с великим поносом, и уђоше у судницу с војводама и са старешинама оног града, и кад заповеди Фист, доведоше Павла. Acts 25:24 И рече Фист: Агрипа царе! И сви који сте с нама! Видите овог за ког ми све мноштво Јевреја досађиваше и у Јерусалиму и овде, вичући да не ваља да он више живи. Acts 25:25 А ја дознавши да он ништа није учинио што заслужује смрт, а и он сам рече да ће да иде к светлом ћесару, намислих да га пошаљем, Acts 25:26 За ког немам шта управо писати господару. Зато га и доведох пред вас, а особито преда те, Агрипа царе, да бих, пошто буде испитивање, имао шта писати. Acts 25:27 Јер ми се чини лудо сужња послати, а кривице његове не јавити. Acts 26:0 Acts 26:1 А Агрипа рече Павлу: Допушта ти се да говориш сам за се. Онда Павле пруживши руку одговараше: Acts 26:2 За срећу своју држим, царе Агрипа, што се данас пред тобом одговарам за све што ме потворају Јевреји, Acts 26:3 А највише што знам да ти познајеш све јеврејске обичаје и препирања. Зато те молим да ме послушаш милостиво. Acts 26:4 Моје дакле живљење од младости, које је испрва било међу народом мојим у Јерусалиму, знаду сви Јевреји. Acts 26:5 Како ме знаду испрва, ако хоће посведочити, да по познатој јереси наше вере живех фарисејски. Acts 26:6 И сад стојим пред судом за надање обећања које Бог обрече очевима нашим, Acts 26:7 Коме се сви дванаест колена наших једнако дан и ноћ служећи надају да ће доћи. За ово надање оптужен сам, царе Агрипа, од Јевреја. Acts 26:8 Шта? Зар ви мислите да се не може веровати да Бог мртве подиже? Acts 26:9 Тако и ја мишљах да ми ваља многа зла чинити против имена Исуса Назарећанина, Acts 26:10 Као што и учиних у Јерусалиму; и многе од светих ја затварах у тамнице, примивши власт од главара свештеничких; и кад их убијаху, пристајах на суд. Acts 26:11 И по свим зборницама мучећи их често, нагоњах да хуле на Исуса; и одвише мрзећи на њих гоњах их тја и до туђих градова. Acts 26:12 За које идући у Дамаск с влашћу и заповешћу од главара свештеничких, Acts 26:13 У подне, царе, видех на путу с неба светлост већу од сијања сунчаног, која обасја мене и оне што иђаху са мном. Acts 26:14 А кад ми сви падосмо на земљу, чух глас где говори мени и казује јеврејским језиком: Савле! Савле! Зашто ме гониш? Тешко ти је противу бодила праћати се. Acts 26:15 А ја рекох: Ко си Ти, Господе? А Он рече: Ја сам Исус, ког ти гониш; Acts 26:16 Него устани и стани на ноге своје; јер ти се зато јавих да те учиним слугом и сведоком овоме што си видео и што ћу ти показати, Acts 26:17 Избављајући те од народа јеврејског и од незнабожаца, којима ћу те послати, Acts 26:18 Да им отвориш очи да се обрате од таме к виделу и од области сотонине к Богу, да приме опроштење греха и достојање међу освећенима вером мојом. Acts 26:19 Зато, царе Агрипа! Не бих непокоран небеској утвари; Acts 26:20 Него најпре онима који су у Дамаску и у Јерусалиму, потом и по свој земљи јеврејској, и незнабошцима проповедах да се покају, и да се обрате к Богу чинећи дела достојна покајања. Acts 26:21 Зато ме Јевреји ухватише у цркви и хтеше да ме раскину. Acts 26:22 Али добивши помоћ Божју стојим до самог овог дана, и сведочим и малом и великом, не казујући ништа осим што пророци казаше да ће бити, и Мојсије: Acts 26:23 Да ће Христос пострадати, и да ће бити први из васкрсења мртвих и проповедати видело народу јеврејском и незнабошцима. Acts 26:24 А кад он ово одговараше, рече Фист великим гласом: Зар лудујеш, Павле? Многе те књиге изводе из памети. Acts 26:25 А он рече: Не лудујем, честити Фисте, него речи истине и разума казујем. Acts 26:26 Јер за ово зна цар, коме и говорим слободно; јер не верујем да му је шта од овог непознато; јер ово није било у углу. Acts 26:27 Верујеш ли, царе Агрипа, пророцима? Знам да верујеш. Acts 26:28 А Агрипа рече Павлу: Још мало па ћеш ме наговорити да будем хришћанин. Acts 26:29 А Павле рече: Молио бих Бога и за мало и за много да би не само ти него и сви који ме слушају данас били такви као и ја што сам, осим окова ових. Acts 26:30 И кад он ово рече, уста цар и судија и Верникија, и који сеђаху с њима, Acts 26:31 И отишавши разговараху се међу собом говорећи: Овај човек није учинио ништа што заслужује смрт или окове. Acts 26:32 А Агрипа рече Фисту: Овај човек могаше бити пуштен да не рече да хоће к ћесару. И тако судија намисли да га пошаље к ћесару. Acts 27:0 Acts 27:1 И као што би одређено да идемо у Талијанску, предаше и Павла и друге неке сужње капетану, по имену Јулију, од ћесареве чете. Acts 27:2 А кад уђосмо у лађу адрамитску да пловимо у азијска места, отискосмо се; и с нама беше Аристарх Македонац из Солуна. Acts 27:3 И други дан дођосмо у Сидон. И Јулије држаше Павла лепо, и допусти му да одлази к својим пријатељима и да га послужују. Acts 27:4 И оданде одвезавши се допловисмо у Кипар, јер ветрови беху противни. Acts 27:5 И препловивши пучину киликијску и памфилијску дођосмо у Миру ликијску. Acts 27:6 И онде нашавши капетан лађу александријску која плови у Талијанску, метну нас у њу. Acts 27:7 И пловивши много дана споро, и једва дошавши према Книду, јер нам ветар не даваше, допловисмо под Крит код Салмоне. Acts 27:8 И једва се возећи поред краја, дођосмо на једно место које се зове Добра Пристаништа, код ког близу беше град Ласеја. Acts 27:9 А пошто прође много времена, и већ пловљење не беше без страха, јер и пост већ беше прошао, саветоваше Павле Acts 27:10 Говорећи им: Људи! Видим да ће пловљење бити с муком и великом штетом не само товара и лађе него и душа наших. Acts 27:11 Али капетан послуша већма крманоша и господара од лађе неголи Павлове речи. Acts 27:12 А не будући пристаниште згодно за зимовник, саветоваху многи да се одвезу оданде, не би ли како могли доћи до Финика, и онде да зимују у пристаништу критском, које гледа к југу и к западу. Acts 27:13 И кад дуну југ, мишљаху да им се воља испуни, и подигнувши једра пловљаху покрај Крита. Acts 27:14 Али не задуго потом дуну, насупрот њему, буран ветар који се зове Евроклидон. Acts 27:15 А кад се лађа оте, и не могаше се ветру противити, предадосмо је валовима и ношаху нас. Acts 27:16 А кад прођосмо мимо једно острво које се зове Клауда, једва могосмо удржати чамац, Acts 27:17 Који извукавши, свакојако помагаху, те га привезасмо одозго за лађу; а бојећи се да не удари на пруд, спустисмо једра, и тако се плављасмо. Acts 27:18 А кад нам веома досађиваше бура сутрадан избациваху товаре. Acts 27:19 И у трећи дан својим рукама избацисмо алат лађарски. Acts 27:20 А кад се ни сунце ни звезде за много дана не показаше, и бура не мала навалила, беше пропала сва нада да ћемо се избавити. Acts 27:21 И кад се задуго није јело, онда Павле ставши преда њих рече: Требаше дакле, о људи! Послушати мене, и не отискивати се од Крита, и не имати ове муке и штете. Acts 27:22 И ево сад вас молим да будете добре воље: јер ниједна душа од вас неће пропасти осим лађе; Acts 27:23 Јер у ову ноћ стаде преда ме анђео Бога ког сам ја и коме служим, Acts 27:24 Говорећи: Не бој се, Павле! Ваља ти доћи пред ћесара; и ево ти дарова Бог све који се возе с тобом. Acts 27:25 Зато не бојте се, људи; јер верујем Богу да ће тако бити као што ми би речено. Acts 27:26 Али ваља нам доћи на једно острво. Acts 27:27 А кад би четрнаеста ноћ, и ми се у поноћи плављасмо по адријанској пучини, помислише лађари да се приближују к некаквој земљи. Acts 27:28 И измеривши дубину нађоше двадесет хвати; и прошавши мало опет измерише, и нађоше петнаест хвати. Acts 27:29 Онда бојећи се да како не ударе на прудовита места бацише са стражњег краја лађе четири ленгера, па се мољасмо Богу да сване. Acts 27:30 А кад лађари гледаху да побегну из лађе, и спустише чамац у море изговарајући се као да хоће с предњег краја да спусте ленгере, Acts 27:31 Рече Павле капетану и војницима: Ако ови не остану у лађи, ви не можете живи остати. Acts 27:32 Тада војници одрезаше ужа на чамцу и пустише га те паде. Acts 27:33 А кад хтеде да сване, мољаше Павле све да једу, говорећи: Четрнаести је дан данас како чекате и не једући живите ништа не окусивши. Acts 27:34 Зато вас молим да једете: јер је то за ваше здравље. А ни једном од вас длака с главе неће отпасти. Acts 27:35 И рекавши ово узе хлеб, и даде хвалу Богу пред свима, и преломивши стаде јести. Acts 27:36 Онда се сви развеселивши и они једоше. Acts 27:37 А у лађи беше нас душа свега двеста и седамдесет и шест. Acts 27:38 И наситивши се јела, олакшаше лађу избацивши пшеницу у море. Acts 27:39 А кад би дан не познаваху земље; него угледаше некакав залив с песком, на који се договорише ако буде могуће, да извуку лађу. Acts 27:40 И подигнувши ленгере вожаху се по мору, и одрешивши ужа на крмама, и раширивши мало једро према ветрићу који дуваше, вожасмо се крају. Acts 27:41 А кад дођосмо као на један језик, где се море као раздељује, насади се лађа; и предњи крај, који се насади, оста тврд да се не може помакнути, а крма се разбијаше од силе валова. Acts 27:42 А војници се договорише да побију сужње, да који не исплива и не утече. Acts 27:43 Али капетан желећи сачувати Павла забрани њихов договор, и заповеди онима који знаху пливати да искоче најпре, и да изиђу на земљу; Acts 27:44 А остали једни на даскама а једни на чему од лађе. И тако изиђоше сви живи на земљу. Acts 28:0 Acts 28:1 И кад изиђоше срећно из лађе, тада разумеше да се острво зове Мелит. Acts 28:2 А дивљаци чињаху нам не малу љубав, јер наложише огањ и примише нас све због дажда који иђаше, и због зиме. Acts 28:3 А Павле зграбивши гомилу грања наложи на огањ, и изишавши змија од врућине скочи му на руку. Acts 28:4 И кад видеше дивљаци змију где виси о руци његовој, говораху један другом: Јамачно је овај човек крвник, ког избављеног од мора суд Божји не остави да живи. Acts 28:5 А он отресавши змију у огањ не би му ништа зло. Acts 28:6 А они чекаху да он отече или уједанпут да падне мртав. А кад задуго чекаше, и видеше да му ништа зло не би, променише се, и говораху да је он бог. Acts 28:7 А наоколо око оног места беху села поглавара од острва по имену Поплија, који нас прими и угости љубазно три дана. Acts 28:8 А догоди се да отац Поплијев лежаше од грознице и од срдобоље, коме ушавши Павле помоли се Богу и метну руке своје на њ и исцели га. Acts 28:9 А кад то би, долажаху и други који беху болесни на острву оном, и исцељиваху се. Acts 28:10 И поштоваху нас великим частима; и кад пођосмо, спремише нам што је од потребе. Acts 28:11 А после три месеца одвезосмо се на лађи александријској, која је била презимила на острву, и беху на њој написани Диоскури. Acts 28:12 И допловивши у Сиракузу остасмо онде три дана. Acts 28:13 А оданде отпловивши дођосмо у Ригију; и после једног дана кад дуну југ, дођосмо други дан у Потиоле. Acts 28:14 Онде нађемо браћу, и они нас замоле те останемо код њих седам дана; и тако пођосмо у Рим. Acts 28:15 И оданде чувши браћа за нас изиђоше нам на сусрет све до Апијева пазара и три крчме. И кад их виде Павле, даде хвалу Богу, и ослободи се. Acts 28:16 А кад дођосмо у Рим, капетан предаде сужње војводи. Али се Павлу допусти да живи где хоће с војником који га чуваше. Acts 28:17 А после три дана Павле сазва старешине јеврејске. И кад се они скупише, говораше им: Људи браћо! Ја ништа не учиних противно народу или обичајима отачким; и Јерусалимљани предаше ме као сужња у руке Римљанима, Acts 28:18 Који извидевши за мене хтеше да ме пусте, јер се не нађе на мени ниједна смртна кривица. Acts 28:19 Али кад Јудејци говораху насупрот, натера ме невоља да се иштем пред ћесара, не као да бих свој народ имао шта тужити. Acts 28:20 Тога ради узрока замолих вас да се видимо и да се разговоримо; јер наде ради Израиљеве окован сам у ово гвожђе. Acts 28:21 А они му рекоше: Ми нити примисмо писма за те из Јудеје; нити дође ко од браће да јави или да говори шта зло за тебе. Acts 28:22 Него молимо да чујемо од тебе шта мислиш; јер нам је познато за ову јерес да јој се свуда насупрот говори. Acts 28:23 И одредивши му дан дођоше к њему у гостионицу многи; којима казиваше сведочећи царство Божје и уверавајући их за Исуса из закона Мојсијевог и из пророка од јутра до самог мрака. Acts 28:24 И једни вероваху ономе што говораше а једни не вероваху. Acts 28:25 А будући несложни међу собом, одлажаху кад рече Павле једну реч: Добро каза Дух Свети преко пророка Исаије очевима нашим Acts 28:26 Говорећи: Иди к народу овоме и кажи: Ушима ћете чути и нећете разумети; и очима ћете гледати и нећете видети. Acts 28:27 Јер одрвени срце овог народа, и ушима тешко чују, и очима својим зажмурише да како не виде очима, и ушима не чују, и да се не обрате да их исцелим. Acts 28:28 Да вам је дакле на знање да се незнабошцима посла спасење Божје, они ће и чути. Acts 28:29 И кад он ово рече, отидоше Јевреји препирући се међу собом. Acts 28:30 А Павле остаде пуне две године о свом трошку, и дочекиваше све који му долажаху, Acts 28:31 Проповедајући царство Божје, и учећи о Господу нашем Исусу Христу слободно, и нико му не брањаше.
Romans 0:0
Romans 1:0 Romans 1:1 Од Павла, слуге Исуса Христа, позваног апостола изабраног за јеванђеље Божије, Romans 1:2 Које Бог унапред обећа преко пророка својих у светим писмима Romans 1:3 О сину свом, који је по телу рођен од семена Давидовог, Romans 1:4 А посведочен силно за Сина Божијег Духом светиње по васкрсењу из мртвих, Исусу Христу Господу нашем, Romans 1:5 Преко ког примисмо благодат и апостолство, да покоримо све незнабошце вери имена Његовог; Romans 1:6 Међу којима сте и ви позвани Исусу Христу, Romans 1:7 Свима који су у Риму, љубазнима Богу, и позванима светима: благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа. Romans 1:8 Прво, дакле, захваљујем Богу свом кроз Исуса Христа за све вас што се вера ваша гласи по свему свету. Romans 1:9 Јер ми је сведок Бог, коме служим духом својим у јеванђељу Сина његовог, да вас се опомињем без престанка, Romans 1:10 Молећи се свагда Богу у молитвама својим да би ми кад Божија воља помогла да дођем к вама; Romans 1:11 Јер желим видети вас, да вам дам какав духовни дар за ваше утврђење, Romans 1:12 То јест, да се с вама утешим вером општом, и вашом и мојом. Romans 1:13 Али вам нећу затајити, браћо, да сам много пута хтео да вам дођем, па бих задржан досле, да и међу вама имам какав плод, као и међу осталим незнабошцима. Romans 1:14 Дужан сам и Грцима и дивљацима, и мудрима и неразумнима. Romans 1:15 Зато, од моје стране, готов сам и вама у Риму проповедати јеванђеље. Romans 1:16 Јер се не стидим јеванђеља Христовог; јер је сила Божија на спасење свакоме који верује, а најпре Јеврејину и Грку. Romans 1:17 Јер се у Њему јавља правда Божија из вере у веру, као што је написано: Праведник ће од вере жив бити. Romans 1:18 Јер се открива гнев Божји с неба на сваку безбожност и неправду људи који држе истину у неправди. Romans 1:19 Јер шта се може дознати за Бога познато је њима: јер им је Бог јавио; Romans 1:20 Јер шта се на Њему не може видети, од постања света могло се познати и видети на створењима, и Његова вечна сила и божанство, да немају изговора. Romans 1:21 Јер кад познаше Бога, не прославише Га као Бога нити Му захвалише, него залудеше у својим мислима, и потамне неразумно срце њихово. Romans 1:22 Кад се грађаху мудри, полудеше, Romans 1:23 И претворише славу вечног Бога у обличје смртног човека и птица и четвороножних животиња и гадова. Romans 1:24 Зато их предаде Бог у жељама њихових срца у нечистоту, да се погане телеса њихова међу њима самима; Romans 1:25 Који претворише истину Божију у лаж, и већма поштоваше и послужише твар него Творца, који је благословен ва век. Амин. Romans 1:26 Зато их предаде Бог у срамне сласти; јер жене њихове претворише путно употребљавање у беспутно. Romans 1:27 Тако и људи оставивши путно употребљавање женског рода, распалише се жељом својом један на другог, и људи с људима чињаху срам, и плату која требаше за превару њихову примаху на себи. Romans 1:28 И као што не мараху да познаду Бога, зато их Бог предаде у покварен ум да чине шта не ваља, Romans 1:29 Да буду напуњени сваке неправде, курварства, злоће, лакомства, пакости; пуни зависти, убиства, свађе лукавства, злоћудности; Romans 1:30 Шаптачи, опадачи, богомрсци, силеџије, хвалише, поносити, измишљачи зала, непокорни родитељима, Romans 1:31 Неразумни, невере, нељубавни, непримирљиви, немилостиви. Romans 1:32 А неки правду Божију познавши да који то чине заслужују смрт, не само то чине, него пристају на то и онима који чине. Romans 2:0 Romans 2:1 Зато се не можеш изговорити, о човече који год судиш! Јер којим судом судиш другом, себе осуђујеш; јер то чиниш судећи. Romans 2:2 А знамо да је суд Божји прав на оне који то чине. Romans 2:3 Него помишљаш ли, о човече који судиш онима који то чине, и сам чиниш то! Да ћеш ти побећи од суда Божијег? Romans 2:4 Или не мариш за богатство Његове доброте и кротости и трпљења, не знајући да те доброта Божија на покајање води? Romans 2:5 Него својом дрвености и непокајаним срцем сабираш себи гнев за дан гнева у који ће се показати праведни суд Бога, Romans 2:6 Који ће дати свакоме по делима његовим: Romans 2:7 Онима, дакле, који су трпљењем дела доброг тражили славу и част и нераспадљивост, живот вечни; Romans 2:8 А онима који се уз пркос супроте истини, а покоравају се неправди, немилост и гнев. Romans 2:9 Невоља и туга на сваку душу човека који чини зло, а најпре Јеврејина и Грка; Romans 2:10 А слава и част и мир свакоме који чини добро, а најпре Јеврејину и Грку; Romans 2:11 Јер Бог не гледа ко је ко. Romans 2:12 Јер који без закона сагрешише, без закона ће и изгинути; и који у закону сагрешише, по закону ће се осудити Romans 2:13 (Јер пред Богом нису праведни они који слушају закон, него ће се они оправдати који га творе; Romans 2:14 Јер кад незнабошци не имајући закон сами од себе чине шта је по закону, они закон не имајући сами су себи закон: Romans 2:15 Они доказују да је оно написано у срцима њиховим што се чини по закону, будући да им савест сведочи, и мисли међу собом туже се или правдају) Romans 2:16 На дан када Бог узасуди тајне људске по јеванђељу мом преко Исуса Христа. Romans 2:17 Гле, ти се зовеш Јеврејин, а ослањаш се на закон и хвалиш се Богом, Romans 2:18 И познајеш вољу, и избираш шта је боље, јер си научен од закона; Romans 2:19 И мислиш да си вођ слепима, видело онима који су у мраку, Romans 2:20 Наказатељ безумнима, учитељ деци, који имаш углед разума и истине у закону. Romans 2:21 Учећи, дакле, другог себе не учиш; Romans 2:22 Проповедајући да се не краде, крадеш; говорећи: Не чини прељубе, чиниш прељубу: гадећи се на идоле, крадеш светињу; Romans 2:23 Који се хвалиш законом, а преступом закона срамотиш Бога. Romans 2:24 Јер се име Божије због вас хули у незнабошцима, као што стоји написано. Romans 2:25 Обрезање помаже ако закон држиш; ако ли си преступник закона, обрезање је твоје необрезање постало. Romans 2:26 Ако, дакле, необрезање правду закона држи, зашто се не би његово необрезање за обрезање узело? Romans 2:27 И онај који је од рода необрезан и извршује закон, осудиће тебе који си са словима и обрезањем преступник закона. Romans 2:28 Јер оно није Јеврејин који је споља Јеврејин, нити је оно обрезање које је споља, на телу; Romans 2:29 Него је оно Јеврејин који је изнутра и обрезање срца духом а не словима, то је обрезање; коме је хвала не од људи него од Бога. Romans 3:0 Romans 3:1 Шта је дакле бољи Јеврејин од других људи? Или шта помаже обрезање? Romans 3:2 Много свакојако; прво што су им поверене речи Божије. Romans 3:3 А што неки не вероваше, шта је за то? Еда ће њихово неверство веру Божију укинути? Romans 3:4 Боже сачувај! Него Бог нека буде истинит, а човек сваки лажа, као што стоји написано: Да се оправдаш у својим речима, и да победиш кад ти стану судити. Romans 3:5 Ако ли неправда наша Божију правду подиже, шта ћемо рећи? Еда ли је Бог неправедан кад се срди? По човеку говорим: Romans 3:6 Боже сачувај! Јер како би могао Бог судити свету? Romans 3:7 Јер ако истина Божија у мојој лажи већа постане на славу Његову, зашто још и ја као грешник да будем осуђен? Romans 3:8 Зашто, дакле (као што вичу на нас, и као што кажу неки да ми говоримо) да не чинимо зла да дође добро? Њима ће суд бити праведан. Romans 3:9 Шта дакле? Јесмо ли бољи од њих? Нипошто! Јер горе доказасмо да су и Јевреји и Грци сви под грехом, Romans 3:10 Као што стоји написано: Ни једног нема праведног; Romans 3:11 Ни једног нема разумног, и ни једног који тражи Бога; Romans 3:12 Сви се уклонише и заједно неваљали посташе: нема га који чини добро, нема ни једног циглог. Romans 3:13 Њихово је грло гроб отворен, језицима својим варају, и јед је аспидин под уснама њиховим. Romans 3:14 Њихова су уста пуна клетве и горчине. Romans 3:15 Њихове су ноге брзе да проливају крв. Romans 3:16 На путевима је њиховим раскопавање и невоља; Romans 3:17 И пут мирни не познаше. Romans 3:18 Нема страха Божијег пред очима њиховим. Romans 3:19 А знамо да оно што закон говори, говори онима који су у закону, да се свака уста затисну, и сав свет да буде крив Богу; Romans 3:20 Јер се делима закона ни једно тело неће оправдати пред Њим; јер кроз закон долази познање греха. Romans 3:21 А сад се без закона јави правда Божија, посведочена од закона и од пророка; Romans 3:22 А правда Божија вером Исуса Христа у све и на све који верују; јер нема разлике. Romans 3:23 Јер сви сагрешише и изгубили славу Божију, Romans 3:24 И оправдаће се за бадава благодаћу Његовом, откупом Исуса Христа. Romans 3:25 Ког постави Бог очишћење вером у крви Његовој да покаже своју правду опроштењем пређашњих греха; Romans 3:26 У подношењу Божијем, да покаже правду своју у садашње време да је Он праведан и да правда оног који је од вере Исусове. Romans 3:27 Где је, дакле, хвала? Прође. Каквим законом? Је ли законом дела? Не, него законом вере. Romans 3:28 Мислимо дакле да ће се човек оправдати вером без дела закона. Romans 3:29 Или је само јеврејски Бог, а не и незнабожачки? Да, и незнабожачки. Romans 3:30 Јер је Један Бог који ће оправдати обрезање из вере и необрезање вером. Romans 3:31 Кваримо ли дакле закон вером? Боже сачувај! Него га још утврђујемо. Romans 4:0 Romans 4:1 Шта ћемо дакле рећи за Авраама, оца свог, да је по телу нашао? Romans 4:2 Јер ако се Авраам делима оправда, има хвалу, али не у Бога. Romans 4:3 Јер шта говори писмо? Верова Авраам Богу, и прими му се у правду. Romans 4:4 А ономе који ради не броји се плата по милости него по дугу. Romans 4:5 А ономе који не ради, а верује Оног који правда безбожника, прима се вера његова у правду. Romans 4:6 Као што и Давид говори да је благо човеку коме Бог прима правду без дела закона: Romans 4:7 Благо онима који се опростише безакоња, и којима се греси прикрише. Romans 4:8 Благо човеку коме Господ не прима греха. Romans 4:9 Ово, дакле, блаженство или је у обрезању или у необрезању? Јер говоримо да се Аврааму прими вера у правду. Romans 4:10 Како му се, дакле, прими? Или кад је био у обрезању или необрезању? Не у обрезању него у необрезању. Romans 4:11 И прими знак обрезања као печат правде вере коју имаше у необрезању, да би био отац свих који верују у необрезању; да се и њима прими у правду; Romans 4:12 И да би био отац обрезања не само онима који су од обрезања, него и онима који ходе стопама вере која беше у необрезању оца нашег Авраама. Romans 4:13 Јер обећање Аврааму или семену његовом да буде наследник свету не би законом него правдом вере. Romans 4:14 Јер ако су наследници они који су од закона, пропаде вера, и поквари се обећање. Romans 4:15 Јер закон гради гнев; јер где нема закона нема ни преступа. Romans 4:16 Зато од вере да буде по милости да обећање тврдо остане свему семену, не само који је од закона него и који је од вере Авраама, који је отац свима нама, Romans 4:17 (Као што стоји написано: Поставих те оца многим народима) пред Богом коме верова, који оживљује мртве, и зове оно што није као оно што јесте: Romans 4:18 Он верова на наду кад се није било ничему надати да ће он бити отац многим народима, као што му беше речено: Тако ће бити семе твоје. Romans 4:19 И не ослабивши вером не погледа ни на своје већ уморено тело, јер му беше негде око сто година, ни на мртвост Сарине материце. Romans 4:20 И за обећање Божије не посумња се неверовањем, него ојача у вери, и даде славу Богу. Romans 4:21 И знаше јамачно да шта обећа кадар је и да учини. Romans 4:22 Зато се и прими њему у правду. Romans 4:23 Али није писано за њега једног само да му се прими, Romans 4:24 Него и за нас, којима ће се примити ако верујемо Оног који васкрсе Исуса Христа Господа нашег из мртвих, Romans 4:25 Који се предаде за грехе наше, и устаде за оправдање наше. Romans 5:0 Romans 5:1 Оправдавши се, дакле, вером, имамо мир с Богом кроз Господа свог Исуса Христа, Romans 5:2 Кроз ког и приступ нађосмо вером у ову благодат у којој стојимо, и хвалимо се надањем славе Божије. Romans 5:3 Не само, пак, то него се хвалимо и невољама, знајући да невоља трпљење гради; Romans 5:4 А трпљење искуство, а искуство надање; Romans 5:5 А надање неће се осрамотити, јер се љубав Божија изли у срца наша Духом Светим који је дат нама. Romans 5:6 Јер Христос још кад слаби бејасмо умре у време своје за безбожнике. Romans 5:7 Јер једва ко умре за праведника; за доброга може бити да би се ко усудио умрети. Romans 5:8 Али Бог показује своју љубав к нама што Христос још кад бејасмо грешници умре за нас. Romans 5:9 Много ћемо, дакле, већма бити кроза Њ спасени од гнева кад смо се сад оправдали крвљу Његовом. Romans 5:10 Јер кад смо се помирили с Богом смрћу Сина његовог док смо још били непријатељи, много ћемо се већма спасти у животу Његовом кад смо се помирили. Romans 5:11 Не само, пак то, него се хвалимо и Богом кроз Господа свог Исуса Христа, кроз ког сад примисмо помирење. Romans 5:12 Зато, као што кроз једног човека дође на свет грех, и кроз грех смрт, и тако смрт уђе у све људе, јер сви сагрешише. Romans 5:13 Јер грех беше на свету до закона; али се грех не примаше кад не беше закона; Romans 5:14 Него царова смрт од Адама тја до Мојсија и над онима који нису сагрешили преступивши као Адам, који је прилика Оног који хтеде доћи. Romans 5:15 Али дар није тако као грех; јер кад кроз грех једног помреше многи, много се већа благодат Божија и дар изли изобилно на многе благодаћу једног човека, Исуса Христа. Romans 5:16 И дар није као грех једног: јер за грех једног би осуђење, а дар од многих грехова оправдање. Romans 5:17 Јер кад за грех једног царова смрт кроз једног, колико ће већма они који примају изобиље благодати и дар правде у животу царовати кроз једног Исуса Христа! Romans 5:18 Зато, дакле, као што за грех једног дође осуђење на све људе, тако и правдом једног дође на све људе оправдање живота. Romans 5:19 Јер као што непослушањем једног човека посташе многи грешни, тако ће и послушањем једног бити многи праведни. Romans 5:20 А закон дође уз то да се умножи грех; јер где се умножи грех онде се још већма умножи благодат, Romans 5:21 Да као што царова грех за смрт, тако и благодат да царује правдом за живот вечни, кроз Исуса Христа Господа нашег. Romans 6:0 Romans 6:1 Шта ћемо дакле рећи? Хоћемо ли остати у греху да се благодат умножи? Боже сачувај! Romans 6:2 Јер који умресмо греху како ћемо још живети у њему? Romans 6:3 Или не знате да сви који се крстисмо у Исуса Христа, у смрт Његову крстисмо се? Romans 6:4 Тако се с Њим погребосмо крштењем у смрт да као што уста Христос из мртвих славом Очевом, тако и ми у новом животу да ходимо. Romans 6:5 Јер кад смо једнаки с Њим једнаком смрћу, бићемо и васкрсењем; Romans 6:6 Знајући ово да се стари наш човек разапе с Њиме, да би се тело грешно покварило, да више не бисмо служили греху. Romans 6:7 Јер који умре опрости се од греха. Romans 6:8 А ако умресмо с Христом, верујемо да ћемо и живети с Њим, Romans 6:9 Знајући да Христос уста из мртвих, већ више не умире; смрт више неће овладати њиме. Romans 6:10 Јер шта умре, греху умре једанпут; а шта живи, Богу живи. Romans 6:11 Тако и ви, дакле, држите себе да сте мртви греху а живи Богу у Христу Исусу Господу нашем. Romans 6:12 Да не царује, дакле, грех у вашем смртном телу, да га слушате у сластима његовим; Romans 6:13 Нити дајте удова својих греху за оружје неправде; него дајте себе Богу, као који сте живи из мртвих, и уде своје Богу за оружје правде. Romans 6:14 Јер грех неће вама овладати, јер нисте под законом него под благодаћу. Romans 6:15 Шта дакле? Хоћемо ли грешити кад нисмо под законом него под благодаћу? Боже сачувај! Romans 6:16 Не знате ли да коме дајете себе за слуге у послушање, слуге сте оног кога слушате, или греха за смрт, или послушања за правду? Romans 6:17 Хвала, дакле, Богу што бивши робови греху послушасте од срца ту науку којој се и предадосте. Romans 6:18 Опростивши се, пак, од греха постасте слуге правди. Romans 6:19 Као човек говорим, за слабост вашег тела. Јер као што дадосте уде своје за робове нечистоти и безакоњу на безакоње, тако сад дајте уде своје за слуге правди на посвећење. Romans 6:20 Јер кад бејасте робови греху, прости бејасте од правде. Romans 6:21 Какав дакле онда имадосте плод за који се сад стидите? Јер је оног крај смрт. Romans 6:22 А сад опростивши се од греха, и поставши слуге Божје, имате плод свој на посвећење, а крај живот вечни. Romans 6:23 Јер је плата за грех смрт, а дар Божји је живот вечни у Христу Исусу Господу нашем. Romans 7:0 Romans 7:1 Или не знате, браћо (јер говорим онима који знају закон), да закон влада над човеком докле је жив? Romans 7:2 Јер је удата жена привезана законом за мужа докле год он живи; а ако ли муж њен умре, разреши се од закона мужевљег. Romans 7:3 Зато, дакле, док јој је муж жив бива прељубочиница ако пође за другог мужа; а ако јој умре муж проста је од закона да не буде прељубочиница ако пође за другог. Romans 7:4 Зато, браћо моја, и ви умресте закону телом Христовим, да будете другог, Оног што уста из мртвих, да плод донесемо Богу. Romans 7:5 Јер кад бејасмо у телу, беху сласти греховне, које закон рађаху у удима нашим да се смрти плод доноси. Romans 7:6 А сад, умревши избависмо се од закона који нас држаше, да служимо Богу у обновљењу Духа а не у старини слова. Romans 7:7 Шта ћемо дакле рећи? Је ли закон грех? Боже сачувај! Него ја греха не познах осим кроз закон; јер не знадох за жељу да закон не каза: Не зажели. Romans 7:8 А грех узе почетак кроз заповест, и начини у мени сваку жељу; јер је грех без закона мртав. Romans 7:9 А ја живљах некад без закона; а кад дође заповест, онда грех оживе, Romans 7:10 А ја умрех, и нађе се да ми заповест би за смрт која беше дата за живот. Romans 7:11 Јер грех узевши почетак кроз заповест превари ме, и уби ме њоме. Romans 7:12 Тако је, дакле, закон свет и заповест света и праведна и добра. Romans 7:13 Добро ли дакле би мени смрт? Боже сачувај! Него грех, да се покаже грех добром чинећи ми смрт, да буде грех одвише грешан заповешћу. Romans 7:14 Јер знамо да је закон духован; а ја сам телесан, продан под грех: Romans 7:15 Јер не знам шта чиним, јер не чиним оно шта хоћу, него на шта мрзим оно чиним. Romans 7:16 Ако ли оно чиним шта нећу, хвалим закон да је добар. Romans 7:17 А ово више ја не чиним него грех који живи у мени. Romans 7:18 Јер знам да добро не живи у мени, то јест у телу мом. Јер хтети имам у себи, али учинити добро не налазим. Romans 7:19 Јер добро што хоћу не чиним, него зло што нећу оно чиним. Romans 7:20 А кад чиним оно што нећу, већ ја то не чиним него грех који живи у мени. Romans 7:21 Налазим, дакле закон, кад хоћу добро да чиним, да ме на зло нагони. Romans 7:22 Јер имам радост у закону Божијем по унутрашњем човеку; Romans 7:23 Али видим други закон у удима својим, који се супроти закону ума мог, и заробљава ме законом греховним који је у удима мојим. Romans 7:24 Ја несрећни човек! Ко ће ме избавити од тела смрти ове? Romans 7:25 Захваљујем Богу свом кроз Исуса Христа Господа нашег. Тако, дакле, ја сам умом својим служим закону Божијем а телом закону греховном. Romans 8:0 Romans 8:1 Никаква, дакле, сад нема осуђења онима који су у Христу Исусу и не ходе по телу него по Духу. Romans 8:2 Јер закон Духа који оживљава у Христу Исусу, опростио ме је од закона греховног и смрти. Romans 8:3 Јер што закону беше немогуће, јер беше ослабљен телом, посла Бог сина свог у обличју тела греховног, и за грех осуди грех у телу, Romans 8:4 Да се правда закона испуни у нама који не живимо по телу него по духу; Romans 8:5 Јер који су по телу телесно мисле, а који су по духу духовно мисле. Romans 8:6 Јер телесно мудровање смрт је, а духовно мудровање живот је и мир. Romans 8:7 Јер телесно мудровање непријатељство је Богу, јер се не покорава закону Божијем нити може. Romans 8:8 А који су у телу не могу Богу угодити. Romans 8:9 А ви нисте у телу него у духу; јер Дух Божји у вама живи. А ако ко нема Дух Христов, он није Његов. Romans 8:10 А ако је Христос у вама, онда је тело мртво греха ради а дух жив правде ради. Romans 8:11 А ако ли живи у вама Дух Оног који је васкрсао Исуса из мртвих, Онај који је подигао Христа из мртвих оживеће и ваша смртна телеса Духом својим који живи у вама. Romans 8:12 Тако дакле, браћо, нисмо дужни телу да по телу живимо. Romans 8:13 Јер ако живите по телу, помрећете; ако ли духом послове телесне морите, живећете. Romans 8:14 Јер који се владају по духу Божијем они су синови Божији. Romans 8:15 Јер не примисте дух ропства, опет да се бојите; него примисте Дух посиначки, којим вичемо: Ава, Оче! Romans 8:16 Овај дух сведочи нашем духу да смо деца Божија. Romans 8:17 А кад смо деца и наследници смо: наследници, дакле Божији, а сунаследници Христови: јер с Њим страдамо да се с Њим и прославимо. Romans 8:18 Јер мислим да страдања садашњег времена нису ништа према слави која ће нам се јавити. Romans 8:19 Јер чекање твари чека да се јаве синови Божији. Romans 8:20 Јер се твар покори пропадљивости (не од своје воље него за вољу оног који је покори) на наду, Romans 8:21 Да ће се и сама твар опростити од ропства распадљивости на слободу славе деце Божије. Romans 8:22 Јер знамо да сва твар уздише и тужи с нама до сад. Romans 8:23 А не само она, него и ми који новину духа имамо, и ми сами у себи уздишемо чекајући посињење и избављење телу свом. Romans 8:24 Јер се надом спасосмо. А нада који се види није нада; јер кад ко види шта, како ће му се надати? Romans 8:25 Ако ли се надамо ономе што не видимо, чекамо с трпљењем. Romans 8:26 А тако и Дух помаже нам у нашим слабостима: јер не знамо за шта ћемо се молити као што треба, него сам Дух моли се за нас уздисањем неисказаним. Romans 8:27 А Онај што испитује срца зна шта је мисао Духа, јер по вољи Божијој моли се за свете. Romans 8:28 А знамо да онима који љубе Бога све иде на добро, који су позвани по намерењу. Romans 8:29 Јер које напред позна оне и одреди да буду једнаки обличју Сина његовог, да би Он био прворођени међу многом браћом. Romans 8:30 А које одреди оне и дозва; а које дозва оне и оправда; а које оправда оне и прослави. Romans 8:31 Шта ћемо, дакле, рећи на ово? Ако је Бог с нама, ко ће на нас? Romans 8:32 Који, дакле, свог сина не поштеде, него га предаде за све нас, како, дакле, да нам с Њим све не дарује? Romans 8:33 Ко ће оптужити избране Божије? Бог који правда? Romans 8:34 Ко ће осудити? Христос Исус који умре, па још и васкрсе, који је с десне стране Богу, и моли за нас? Romans 8:35 Ко ће нас раставити од љубави Божије? Невоља ли или туга? Или гоњење? Или глад? Или голотиња? Или страх? Или мач? Као што стоји написано: Romans 8:36 За Тебе нас убијају вас дан, држе нас као овце које су за клање. Romans 8:37 Али у свему овоме побеђујемо Оног ради који нас је љубио. Romans 8:38 Јер знам јамачно да ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашње, ни будуће, Romans 8:39 Ни висина, ни дубина, ни друга каква твар може нас раставити од љубави Божије, која је у Христу Исусу, Господу нашем. Romans 9:0 Romans 9:1 Истину говорим тако ми Христа, не лажем, то ми сведочи савест моја Духом Светим: Romans 9:2 Да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка; Romans 9:3 Јер бих желео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју која су ми род по телу, Romans 9:4 Која су Израиљци, којих је посинаштво и слава, и завет и закон, и богомољство, и обећања; Romans 9:5 Којих су и оци, и од којих је Христос по телу, који је над свима, Бог благословен ва век. Амин. Romans 9:6 А није могуће да реч Божија прође: јер нису сви Израиљци који су од Израиља; Romans 9:7 Нити су сви деца који су семе Авраамово, него у Исаку, рече, назваће ти се семе. Romans 9:8 То јест, нису оно деца Божија што су по телу деца, него деца обећања примају се за семе. Romans 9:9 Јер је ово реч обећања: У ово време доћи ћу и у Саре ће бити син. Romans 9:10 Не само, пак, она него и Ревека, кад затрудне од самог Исака, оца нашег. Romans 9:11 Јер још док се деца не беху родила, ни учинила добра ни зла, да остане Божија наредба по избору, Romans 9:12 Не за дела, него Оног ради који позива рече јој се: Већи ће служити мањем, Romans 9:13 Као што стоји написано: Јаков ми омиле, а на Исава омрзох. Romans 9:14 Шта ћемо, дакле, на то рећи? Еда ли је неправда у Бога? Боже сачувај! Romans 9:15 Јер Мојсију говори: Кога ћу помиловати, помиловаћу, и на кога ћу се смиловати, смиловаћу се. Romans 9:16 Тако, дакле, нити стоји до оног који хоће, ни до оног који трчи, него до Бога који помилује. Romans 9:17 Јер писмо говори Фараону: Зато те исто подигох да на теби покажем силу своју, и да се разгласи име моје по свој земљи. Romans 9:18 Тако, дакле, кога хоће милује, а кога хоће отврдоглави. Romans 9:19 Рећи ћеш ми: Зашто нас још криви? Јер ко се може супротити вољи Његовој? Romans 9:20 А ко си ти, о човече! Да противно одговараш Богу? Еда ли рукотворина говори мастору свом: Зашто си ме тако начинио? Romans 9:21 Или зар лончар нема власти над калом да од једне гуке начини један суд за част а други за срамоту? Romans 9:22 А кад хтеде Бог да покаже гнев свој и да објави силу своју, поднесе с великим трпљењем судове гнева који су приправљени за погибао. Romans 9:23 И да покаже богатство славе своје на судима милости које приправи за славу; Romans 9:24 Које нас и дозва не само од Јевреја него и од незнабожаца, Romans 9:25 Као што и у Јосији говори: Назваћу народ својим који није мој народ, и нељубазницу љубазницом. Romans 9:26 И биће на месту, где им се рече: Ви нисте мој народ; тамо ће се назвати синови Бога Живога. Romans 9:27 А Исаија виче за Израиља: Ако буде број синова Израиљевих као песак морски, остатак ће се спасти. Romans 9:28 Јер ће Он извршити реч своју, и наскоро ће извршити по правди, да, испуниће Господ наскоро реч своју на земљи. Romans 9:29 И као што прорече Исаија: Да нам није Господ Саваот оставио семена, онда бисмо били као Содом и Гомор. Romans 9:30 Шта ћемо, дакле, рећи? Да незнабошци који не тражише правде докучише правду, али правду од вере. Romans 9:31 А Израиљ тражећи закон правде не докучи закон правде. Romans 9:32 Зашто? Јер не тражи из вере него из дела закона; јер се спотакоше на камен спотицања, Romans 9:33 Као што стоји написано: Ево мећем у Сиону камен спотицања и стену саблазни; и који га год верује неће се постидети. Romans 10:0 Romans 10:1 Браћо! Жеља је мог срца и молитва к Богу за спасење Израиља. Romans 10:2 Јер им сведочим да имају ревност за Бога, али не по разуму. Romans 10:3 Јер не познајући правде Божије и гледајући да своју правду утврде не покоравају се правди Божијој. Romans 10:4 Јер је Христос свршетак закона: који Га год верује оправдан је. Romans 10:5 Јер Мојсије пише за правду која је од закона: Који човек тако чини живеће у том. Romans 10:6 А правда која је од вере овако говори: Да не кажеш у срцу свом: Ко ће изићи на небо? То јест да сведе Христа; Romans 10:7 Или: Ко ће сићи у бездан? То јест да изведе Христа из мртвих. Romans 10:8 Али шта говори писмо? Близу ти је реч у устима твојим и у срцу твом, то јест реч вере коју проповедамо. Romans 10:9 Јер, ако признајеш устима својим да је Исус Господ, и верујеш у срцу свом да Га Бог подиже из мртвих, бићеш спасен. Romans 10:10 Јер се срцем верује за правду, а устима се признаје за спасење. Romans 10:11 Јер писмо говори: Који Га год верује неће се постидети. Romans 10:12 Јер нема разлике међу Јеврејином и Грком: јер је Он Бог свих, и богат за све који Га призивају. Romans 10:13 Јер који год призове име Господње спашће се. Romans 10:14 Како ће, дакле, призвати кога не вероваше? А како ће веровати кога не чуше? А како ће чути без проповедника? Romans 10:15 А како ће проповедати ако не буду послани? Као што стоји написано: Како су красне ноге оних који доносе глас за мир, који доносе глас за добро! Romans 10:16 Али сви не послушаше јеванђеље: јер Исаија говори: Господе! Ко верова нашем проповедању? Romans 10:17 Тако, дакле, вера бива од проповедања, а проповедање речју Божијом. Romans 10:18 Него, велим: зар не чуше? Још оде по свој земљи глас њихов, и по крајевима васионог света речи њихове. Romans 10:19 Него велим: зар не разуме Израиљ? Први Мојсије говори: Ја ћу раздражити, не својим народом, неразумним народом расрдићу вас. Romans 10:20 А Исаија говори слободно: Нађоше ме који ме не траже; и јавих се онима који за ме не питају. Romans 10:21 А к Израиљу говори: Сав дан пружах руке своје к народу који не да да му се каже и одговара на супрот. Romans 11:0 Romans 11:1 Говорим, дакле: еда ли Бог одбаци народ свој? Боже сачувај! Јер сам и ја Израиљац од семена Авраамовог, од колена Венијаминовог. Romans 11:2 Не одбаци Бог народ свој, који напред позна. Или не знате шта говори писмо за Илију како се тужи Богу на Израиља говорећи: Romans 11:3 Господе! Пророке Твоје побише и олтаре Твоје раскопаше, а ја остах један и траже душу моју да је изваде. Romans 11:4 А шта му говори Божји одговор? Оставих себи седам хиљада људи који не приклонише колена пред Ваалом. Romans 11:5 Тако, дакле, и у садашње време остатак би по избору благодати. Romans 11:6 Ако ли је по благодати, онда није од дела, јер благодат већ не би била благодат; ако ли је од дела није више благодат, јер дело већ не би било дело. Romans 11:7 Шта дакле? Шта искаше Израиљ оно не доби; а избор доби; остали пак заслепише. Romans 11:8 Као што је написано: Даде им Бог духа неосетљивог, очи да не виде, и уши да не чују до самог данашњег дана. Romans 11:9 И Давид говори: Да буде трпеза њихова замка и гвожђа, и саблазан и плата њима; Romans 11:10 Да се њихове очи заслепе да не виде, и леђа њихова једнако да су погнута. Romans 11:11 Говорим, дакле: еда ли се спотакоше да падну? Боже сачувај! Него је њихова погрешка спасење незнабошцима, да би се и они раздражили. Romans 11:12 А кад је погрешка њихова богатство свету и штета њихова богатство незнабошцима, а камоли да се испуне? Romans 11:13 Јер вама говорим незнабошцима; јер, будући да сам ја апостол незнабожаца, хоћу да хвалим своју службу; Romans 11:14 Не бих ли како раздражио свој род, и спасао кога од њих. Romans 11:15 Јер кад је одмет њихов примирење свету, шта би било примљење, осим живот из мртвих? Romans 11:16 Ако је квасац свет, то је и тесто; и ако је корен свет, то су и гране. Romans 11:17 Ако ли се неке од грана одломише, и ти, који си дивља маслина, прицепио си се на њих, и постао си заједничар у корену и у масти од маслине; Romans 11:18 Не хвали се гранама; ако ли се, пак, хвалиш, не носиш ти корена него корен тебе. Romans 11:19 А рећи ћеш: Одломише се гране да се ја прицепим. Romans 11:20 Добро! Неверством одломише се, а ти вером стојиш; не поноси се, него се бој. Romans 11:21 Јер кад Бог рођених грана не поштеде, да и тебе како не непоштеди. Romans 11:22 Гледај, дакле, доброту и непоштеђење Божије: непоштеђење на онима што отпадоше, а на себи доброту Божију, ако останеш у доброти; ако ли пак не, и ти ћеш бити одсечен. Romans 11:23 А и они, ако не остану у неверству, прицепиће се; јер их је Бог кадар опет прицепити. Romans 11:24 Јер кад си ти одсечен од рођене маслине, и прицепио се на нерођену питому маслину; а камо ли ови који ће се прицепити на рођену своју маслину! Romans 11:25 Јер вам, браћо, нећу затајити тајну ову (да не будете поносити), слепоћа Израиљу паде у део докле не уђе незнабожаца колико треба. Romans 11:26 И тако ће се спасти сав Израиљ, као што је написано: Доћи ће од Сиона Избавитељ и одвратиће безбожност од Јакова. Romans 11:27 И ово им је мој завет кад отмем њихове грехе. Romans 11:28 По јеванђељу, дакле, непријатељи су вас ради; а по избору љубазни су отаца ради. Romans 11:29 Јер се Бог неће раскајати за своје дарове и звање. Romans 11:30 Јер, као и ви што се некад супроћасте Богу а сад бисте помиловани њиховог ради супроћења, Romans 11:31 Тако и они сад не хтеше да верују вашег ради помиловања да би и они били помиловани. Romans 11:32 Јер Бог затвори све у неверство, да све помилује. Romans 11:33 О дубимо богатства и премудрости и разума Божијег! Како су неиспитиви Његови судови и неистраживи Његови путеви! Romans 11:34 Јер ко позна мисао Господњу? Romans 11:35 Или ко Му би саветник? Или ко Му напред даде шта, да му се врати? Romans 11:36 Јер је од Њега и кроз Њега и у Њему све. Њему слава вавек. Амин. Romans 12:0 Romans 12:1 Молим вас, дакле, браћо, милости Божије ради, да дате телеса своја у жртву живу, свету, угодну Богу; то да буде ваше духовно богомољство. Romans 12:2 И не владајте се према овоме веку, него се промените обновљењем ума свог, да бисте могли кушати које је добра и угодна и савршена воља Божија. Romans 12:3 Јер кроз благодат која је мени дата кажем свакоме који је међу вама да не мислите за себе више него што ваља мислити; него да мислите у смерности као што је коме Бог уделио меру вере. Romans 12:4 Јер као у једном телу што имамо многе уде а уди сви немају један посао, Romans 12:5 Тако смо многи једно тело у Христу, а по себи смо уди један другом. Romans 12:6 А имамо различите дарове по благодати која нам је дана: ако пророштво, нека буде по мери вере; Romans 12:7 Ако ли службу, нека служи; ако је учитељ, нека учи; Romans 12:8 Ако је тешитељ, нека теши; који даје нека даје просто; који управља нека се брине; који чини милост нека чини с добром вољом. Romans 12:9 Љубав да не буде лажна. Мрзећи на зло држите се добра. Romans 12:10 Братском љубави будите један к другом љубазни. Чашћу један другог већег чините. Romans 12:11 Не будите у послу лени; будите огњени у духу, служите Господу. Romans 12:12 Надањем веселите се, у невољи трпите, у молитви будите једнако. Romans 12:13 Делите потребе са светима; примајте радо путнике. Romans 12:14 Благосиљајте оне који вас гоне: благосиљајте, а не куните. Romans 12:15 Радујте се с радоснима, и плачите с плачнима. Romans 12:16 Будите једне мисли међу собом. Не мислите о високим стварима, него се држите ниских. Не мислите за себе да сте мудри. Romans 12:17 А никоме не враћајте зла за зло; промишљајте о томе шта је добро пред свим људима. Romans 12:18 Ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свим људима. Romans 12:19 Не освећујте се за себе, љубазни, него подајте место гневу, јер стоји написано: Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ. Romans 12:20 Ако је, дакле, гладан непријатељ твој, нахрани га; ако је жедан, напој га; јер чинећи то угљевље огњено скупљаш на главу његову. Romans 12:21 Не дај се злу надвладати, него надвладај зло добрим. Romans 13:0 Romans 13:1 Свака душа да се покорава властима које владају; јер нема власти да није од Бога, а што су власти, од Бога су постављене. Romans 13:2 Тако који се супроти власти супроти се наредби Божијој; а који се супроте примиће грех на себе. Romans 13:3 Јер кнезови нису страх добрим делима него злим. Хоћеш ли, пак, да се не бојиш власти, чини добро, и имаћеш хвалу од ње; Romans 13:4 Јер је слуга Божји теби за добро. Ако ли зло чиниш, бој се; јер узалуд не носи мача, јер је Божји слуга, осветник на гнев ономе који зло чини. Romans 13:5 Тако се ваља покоравати не само од страха него и по савести. Romans 13:6 Јер за то и порезе дајете; јер су слуге Божије које су за то исто постављене. Romans 13:7 Подајте, дакле, свакоме шта сте дужни: коме дакле порезу, порезу; а коме царину, царину; а коме страх, страх; а коме част, част. Romans 13:8 И не будите никоме ништа дужни осим да љубите један другог; јер који љуби другог закон испуни. Romans 13:9 Јер ово: Не чини прељубе, не убиј, не укради, не сведочи лажно, не зажели, и ако има још каква друга заповест, у овој се речи извршује, то јест: Љуби ближњег свог као самог себе. Romans 13:10 Љубав не чини зла ближњему; дакле је љубав извршење закона. Romans 13:11 И знајући ово време да је већ час дошао да устанемо од сна; јар нам је сад ближе спасење него ли кад веровасмо. Romans 13:12 Ноћ прође, а дан се приближи: да одбацимо, дакле, сва дела тамна, и да се обучемо у оружје видела. Romans 13:13 Да ходимо поштено као по дану: не у ждерању и пијанству, не у курварству и нечистоти, не у свађању и зависти; Romans 13:14 Него се обуците у Господа Исуса Христа; и телу не угађајте по жељама. Romans 14:0 Romans 14:1 А слабога у вери примајте лепо, да се не смета савест. Romans 14:2 Јер један верује да сме свашта јести, а који је слаб једе зеље. Romans 14:3 Који једе нека не укорава оног који не једе; и који не једе нека не осуђује оног који једе; јер га Бог прими. Romans 14:4 Ко си ти који судиш туђем слузи? Он свом господару стоји или пада. Али ће устати; јер је Бог кадар подигнути га. Romans 14:5 Тако један разликује дан од дана, а други држи све дане да су једнаки: сваки да буде уверен за своју мисао. Romans 14:6 Који разликује дане, Господу разликује; и који не разликује дана, Господу не разликује. Који једе, Господу једе: јер хвали Бога; и који не једе, Господу не једе, и хвали Бога. Romans 14:7 Јер ни један од нас не живи себи, и ни један не умире себи. Romans 14:8 Јер ако живимо, Господу живимо; а ако умиремо, Господу умиремо. Ако, дакле, живимо, ако умиремо, Господњи смо. Romans 14:9 Јер зато Христос и умре и васкрсе и оживе да овлада и мртвима и живима. Romans 14:10 А ти зашто осуђујеш брата свог? Или ти зашто укораваш брата свог? Јер ћемо сви изићи на суд пред Христа. Romans 14:11 Јер је писано: Тако ми живота, говори Господ, поклониће ми се свако колено, и сваки језик славиће Бога. Romans 14:12 Тако ће, дакле, сваки од нас дати Богу одговор за себе. Romans 14:13 Зато да не осуђујемо више један другог, него место тога ово гледајте да не постављате брату спотицања или саблазни. Romans 14:14 Знам и уверен сам у Христу Исусу да ништа није погано по себи, осим кад ко мисли да је погано, ономе је погано. Romans 14:15 А ако је брат твој јела ради жалостан, већ се не владаш по љубави: не губи јелом својим оног за ког Христос умре. Romans 14:16 Гледајте, дакле, да се не хули на ваше добро. Romans 14:17 Јер царство Божије није јело и пиће, него правда и мир и радост у Духу Светоме. Romans 14:18 Јер који овим служи Христу угодан је Богу и мио људима. Romans 14:19 Тако, дакле, да се старамо за мир и за оно чим водимо на боље један другог. Romans 14:20 Не раскопавај дело Божије јела ради; јер је све чисто; него је погано за човека који једе са спотицањем. Romans 14:21 Добро је не јести меса, и вина не пити, и оно не чинити на шта се твој брат спотиче, или ода шта гори постаје или слаби. Romans 14:22 Ти имаш веру? Имај је сам у себи пред Богом. Благо ономе који не осуђује себе за оно шта нађе за добро. Romans 14:23 А који се сумња осуђен је ако једе, јер не чини по вери: а шта год није по вери грех је. Romans 15:0 Romans 15:1 Дужни смо, дакле, ми јаки слабости слабих носити, и не себи угађати. Romans 15:2 И сваки од вас да угађа ближњему на добро за добар углед. Romans 15:3 Јер и Христос не угоди себи, него као што је писано: Ружења оних који Тебе руже падоше на ме. Romans 15:4 Јер шта се напред написа, за нашу се науку написа, да трпљењем и утехом писма наду имамо. Romans 15:5 А Бог трпљења и утехе да вам да да сложно мислите међу собом по Христу Исусу, Romans 15:6 Да једнодушно једним устима славите Бога и Оца Господа нашег Исуса Христа. Romans 15:7 Зато примајте један другог као што и Христос прими вас на славу Божију. Romans 15:8 Али кажем да је Исус Христос био слуга обрезања истине ради Божије, да утврди обећање очевима, Romans 15:9 А незнабошци по милости да прославе Бога, као што стоји написано: Зато ћу Те хвалити међу незнабошцима, Господе, и певаћу име Твоје. Romans 15:10 И опет говори: Веселите се незнабошци с народом Његовим. Romans 15:11 И опет: Хвалите Господа сви незнабошци, и славите Га сви народи. Romans 15:12 И опет Исаија говори: Биће корен Јесејев, и који устане да влада над незнабошцима у Оног ће се уздати незнабошци. Romans 15:13 А Бог наде да испуни вас сваке радости и мира у вери, да имате изобиље у нади силом Духа Светог. Romans 15:14 А ја сам и сам уверен за вас, браћо, да сте и ви сами пуни благодати, напуњени сваког разума, да можете друге научити. Romans 15:15 Али вам опет, браћо, слободно писах неколико да вам напоменем ради благодати која ми је дана од Бога, Romans 15:16 Да будем слуга Исуса Христа у незнабошцима, да служим јеванђељу Божијем, да буду незнабошци принос повољан и освећен Духом Светим. Romans 15:17 Имам, дакле, хвалу у Христу Исусу код Бога. Romans 15:18 Јер не смем говорити шта које Христос не учини кроза ме за послушање незнабожаца речју и делом, Romans 15:19 У сили знака и чудеса силом Духа Божијег; тако да од Јерусалима и наоколо тја до Илирика напуних јеванђељем Христовим. Romans 15:20 И тако се трудих да проповедим јеванђеље не где се спомињаше Христос, да на туђој закопини не зидам; Romans 15:21 Него као што је писано: Којима се не јави за Њега, видеће; и који не чуше разумеће. Romans 15:22 То ме задржа много пута да не дођем к вама. Romans 15:23 А сад више не имајући места у овим земљама, а имајући жељу од много година да дођем к вама, Romans 15:24 Ако пођем у Шпањолску, доћи ћу вам; јер се надам да ћу туда проћи и вас видети, и ви ћете ме отпратити онамо кад се најпре неколико наситим вас. Romans 15:25 А сад идем у Јерусалим служећи светима. Romans 15:26 Јер Македонија и Ахаја учинише драговољно неки порез за сиромахе свете који живе у Јерусалиму. Romans 15:27 Они учинише драговољно, а и дужни су им; јер кад незнабошци добише део у њиховим духовним имањима, дужни су и они њима у телесним послужити. Romans 15:28 Кад ово, дакле, свршим, и овај им плод запечатим, поћи ћу преко вас у Шпањолску. Romans 15:29 А знам да кад дођем к вама, доћи ћу с обилним благословом јеванђеља Христовог. Romans 15:30 Али вас молим, браћо, заради Господа нашег Исуса Христа, и заради љубави Духа, помозите ми у молитвама за ме к Богу; Romans 15:31 Да се избавим од оних који се противе у Јудеји, и да служба моја за Јерусалим буде по вољи светима; Romans 15:32 Да с радошћу дођем к вама, с вољом Божијом, и да се развеселим с вама. Romans 15:33 А Бог мира са свима вама. Амин. Romans 16:0 Romans 16:1 Препоручујем вам, пак, Фиву сестру нашу, која је слушкиња код цркве у Кенхреји, Romans 16:2 Да је примите у Господу као што приликује светима, и да јој будете у помоћи у свакој ствари коју од вас затреба; јер је она многима помогла, и самоме мени. Romans 16:3 Поздравите Прискилу и Акилу, помоћнике моје у Христу Исусу, Romans 16:4 Који за душу моју своје вратове положише, којима не ја један захваљујем, него и све цркве незнабожачке, и домашњу цркву њихову. Romans 16:5 Поздравите Епенета, мени љубазног, који је новина из Ахаје у Христа. Romans 16:6 Поздравите Марију, која се много трудила за нас. Romans 16:7 Поздравите Андроника и Јунију, родбину моју, и моје другаре у сужањству који су знаменити међу апостолима, који и пре мене вероваше Христа. Romans 16:8 Поздравите Амплија, мени љубазног у Господу. Romans 16:9 Поздравите Урбана, помоћника нашег у Христу, и Стахија, мени љубазног. Romans 16:10 Поздравите Апелија, окушаног у Христу. Поздравите домаће Аристовулове. Romans 16:11 Поздравите Иродијона, рођака мог. Поздравите домаће Наркисове, који су у Господу. Romans 16:12 Поздравите Трифену и Трифосу, које се труде у Господу. Поздравите Персиду љубазну, која се много трудила у Господу. Romans 16:13 Поздравите Руфа избраног у Господу, и матер његову и моју. Romans 16:14 Поздравите Асинкрита, Флегонта, Ерма, Патрова, Ермија, и браћу која су с њима. Romans 16:15 Поздравите Филолога и Јулију, Ниреја и сестру његову, и Олимпана, и све свете који су с њима. Romans 16:16 Поздравите један другог целивом светим. Поздрављају вас све цркве Христове. Romans 16:17 Молим вас, пак, браћо, чувајте се од оних који чине распре и раздоре на штету науке коју ви научисте, и уклоните се од њих; Romans 16:18 Јер такви не служе Господу нашем Исусу Христу него свом трбуху, и благим речима и благословима прелашћују срца безазлених. Romans 16:19 Јер ваше слушање разгласи се свуда. И радујем се за вас; али хоћу да сте ви мудри на добро а прости на зло. Romans 16:20 А Бог мира да сатре сотону под ноге ваше скоро. Благодат Господа нашег Исуса Христа с вама. Амин. Romans 16:21 Поздравља вас Тимотије, помоћник мој, и Лукије и Јасон и Сосипатар, рођаци моји. Romans 16:22 Поздрављам вас и ја Тертије, који написах ову посланицу у Господу. Romans 16:23 Поздравља вас Гај, домаћин мој и целе цркве. Поздравља вас Ераст, благајник градски, и брат Кварт. Romans 16:24 Благодат Господа нашег Исуса Христа са свима вама. Амин. Romans 16:25 А ономе који вас може утврдити по јеванђељу мом и проповедању Исуса Христа, по откривењу тајне која је била сакривена од постања света, Romans 16:26 А сад се јавила и обзнанила кроз писма пророчка, по заповести вечног Бога, за послушање вере међу свима незнабошцима, Romans 16:27 Једином премудром Богу, кроз Исуса Христа, слава вавек. Амин.
I Corinthians 0:0
I Corinthians 1:0 I Corinthians 1:1 Од Павла вољом Божијом позваног апостола Исуса Христа, и од Состена брата, I Corinthians 1:2 Цркви Божијој која је у Коринту, освећенима у Христу Исусу, позванима светима, са свима који призивају име Господа нашег Исуса Христа на сваком месту и њиховом и нашем: I Corinthians 1:3 Благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа. I Corinthians 1:4 Захваљујем свагда Богу свом за вас што вам је дана благодат Божија у Христу Исусу, I Corinthians 1:5 Те се у свему обогатисте кроза Њ, у свакој речи и сваком разуму, I Corinthians 1:6 Као што се сведочанство Христово утврди међу вама; I Corinthians 1:7 Тако да немате недостатка ни у једном дару, ви који чекате откривења Господа нашег Исуса Христа, I Corinthians 1:8 Који ће вас и утврдити до самог краја да будете прави на дан Господа нашег Исуса Христа. I Corinthians 1:9 Веран је Бог који вас позва у заједницу Сина свог Исуса Христа, Господа нашег. I Corinthians 1:10 Молим вас пак, браћо, именом Господа нашег Исуса Христа да сви једно говорите, и да не буду међу вама распре, него да будете утврђени у једном разуму и у једној мисли. I Corinthians 1:11 Јер сам чуо за вас, браћо моја, од Хлојиних домашњих да су свађе међу вама, I Corinthians 1:12 А то кажем да један од вас говори: Ја сам Павлов; а други: Ја сам Аполов; а трећи: Ја сам Кифин; а четврти: Ја сам Христов. I Corinthians 1:13 Еда ли се Христос раздели? Еда ли се Павле разапе за вас? Или се у име Павлово крстисте? I Corinthians 1:14 Хвала Богу што ја ниједног од вас не крстих осим Криспа и Гаја; I Corinthians 1:15 Да не рече ко да у своје име крстих. I Corinthians 1:16 А крстих и Стефанин дом: даље не знам јесам ли кога другог крстио. I Corinthians 1:17 Јер Христос не посла мене да крстим, него да проповедам јеванђеље, не премудрим речима, да не изгуби силу крст Христов. I Corinthians 1:18 Јер је реч крстова лудост онима који гину; а нама је који се спасавамо сила Божија. I Corinthians 1:19 Јер је писано: Погубићу премудрост премудрих, и разум разумних одбацићу. I Corinthians 1:20 Где је премудри? Где је књижевник? Где је препирач овог века? Не претвори ли Бог мудрост овог света у лудост? I Corinthians 1:21 Јер будући да у премудрости Божијој не позна свет премудрошћу Бога, била је Божија воља да лудошћу поучења спасе оне који верују. I Corinthians 1:22 Јер и Јевреји знаке ишту, и Грци премудрости траже. I Corinthians 1:23 А ми проповедамо Христа разапетог, Јеврејима, дакле, саблазан а Грцима безумље; I Corinthians 1:24 Онима пак који су позвани, и Јеврејима и Грцима, Христа, Божију силу и Божију премудрост. I Corinthians 1:25 Јер је лудост Божија мудрија од људи, и слабост је Божија јача од људи. I Corinthians 1:26 Јер погледајте знање своје, браћо, да нема ни много премудрих по телу, ни много силних ни много племенитих; I Corinthians 1:27 Него што је лудо пред светом оно изабра Бог да посрами премудре; и што је слабо пред светом оно изабра Бог да посрами јако; I Corinthians 1:28 И што је неплеменито пред светом и уништено изабра Бог, и што није, да уништи оно што јесте, I Corinthians 1:29 Да се не похвали ниједно тело пред Богом. I Corinthians 1:30 Из ког сте ви у Христу Исусу, који нам поста премудрост од Бога и правда и освећење и избављење. I Corinthians 1:31 Да (као што се пише) ко се хвали, Господом да се хвали. I Corinthians 2:0 I Corinthians 2:1 И ја дошавши к вама, браћо, не дођох с високом речи или премудрости да вам јављам сведочанство Божије. I Corinthians 2:2 Јер нисам мислио да знам шта међу вама осим Исуса Христа, и то распетог. I Corinthians 2:3 И ја бејах међу вама у слабости, и у страху и у великом дрхтању. I Corinthians 2:4 И реч моја, и поучење моје не беше у надговорљивим речима људске премудрости, него у доказивању Духа и силе. I Corinthians 2:5 Да вера ваша не буде у мудрости људској него у сили Божијој. I Corinthians 2:6 Али премудрост говоримо која је у савршенима, а не премудрост века овог ни кнезова века овог који пролазе. I Corinthians 2:7 Него говоримо премудрост Божију у тајности сакривену, коју одреди Бог пре света за славу нашу; I Corinthians 2:8 Које ниједан од кнезова века овог не позна; јер да су је познали, не би Господа славе разапели. I Corinthians 2:9 Него као што је писано: Шта око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дође, оно уготови Бог онима, који Га љубе. I Corinthians 2:10 А нама је Бог открио Духом својим; јер Дух све испитује, и дубине Божије. I Corinthians 2:11 Јер ко од људи зна шта је у човеку осим духа човечијег који живи у њему? Тако и у Богу шта је нико не зна осим Духа Божијег. I Corinthians 2:12 А ми не примисмо духа овог света, него Духа који је из Бога, да знамо шта нам је даровано од Бога; I Corinthians 2:13 Које и говоримо не речима што је научила човечија премудрост, него шта учи Дух Свети; и духовне ствари духовно радимо. I Corinthians 2:14 А телесни човек не разуме шта је од Духа Божијег; јер му се чини лудост и не може да разуме, јер треба духовно да се разгледа. I Corinthians 2:15 Духовни пак све разгледа, а њега самог нико не разгледа. I Corinthians 2:16 Јер ко позна ум Господњи да Га поучи? А ми ум Христов имамо. I Corinthians 3:0 I Corinthians 3:1 И ја, браћо, не могох с вама говорити као с духовнима него као с телеснима, као с малом децом у Христу. I Corinthians 3:2 Млеком вас напојих а не јелом, јер још не могасте, и ни сад још не можете, I Corinthians 3:3 Јер сте још телесни. Јер где су међу вама зависти и свађе и неслоге, нисте ли телесни, и не живите ли по човеку? I Corinthians 3:4 Јер кад говори ко: Ја сам Павлов; а други: Ја сам Аполов; нисте ли телесни? I Corinthians 3:5 Ко је дакле Павле а ко ли Аполо до само слуге кроз које веровасте, као што и сваком Господ даде? I Corinthians 3:6 Ја посадих, Аполо зали, а Бог даде те узрасте. I Corinthians 3:7 Тако нити је онај шта који сади, ни онај који залива, него Бог који даје те расте. I Corinthians 3:8 А онај који сади и који залива једнаки су; и сваки ће примити своју плату по свом труду. I Corinthians 3:9 Јер ми смо Богу помагачи, а ви сте Божија њива, Божија грађевина. I Corinthians 3:10 По благодати Божијој која ми је дана, ја као премудри неимар поставих темељ, а други зида у висину; али сваки нека гледа како зида. I Corinthians 3:11 Јер темеља другог нико не може поставити осим оног који је постављен, који је Исус Христос. I Corinthians 3:12 Ако ли ко зида на овом темељу, злато, сребро, драго камење, дрва, сено, сламу, I Corinthians 3:13 Сваког ће дело изаћи на видело; јер ће дан показати, јер ће се огњем открити, и свако дело показаће огањ као што јесте. I Corinthians 3:14 И ако остане чије дело што је назидао, примиће плату. I Corinthians 3:15 А чије дело изгори, отићи ће у штету: а сам ће се спасти тако као кроз огањ. I Corinthians 3:16 Не знате ли да сте ви црква Божија, и Дух Божји живи у вама? I Corinthians 3:17 Ако поквари ко цркву Божију, поквариће њега Бог: јер је црква Божија света, а то сте ви. I Corinthians 3:18 Нико нека се не вара: ако ко међу вама мисли да је мудар на овом свету, нека буде луд да буде мудар. I Corinthians 3:19 Јер је премудрост овог света лудост пред Богом, јер је писано: Хвата премудре у њиховом лукавству. I Corinthians 3:20 И опет: Господ зна помисли мудрих да су ништа. I Corinthians 3:21 Зато нико да се не хвали човеком, јер је све ваше. I Corinthians 3:22 Био Павле, или Аполо, или Кифа, или свет, или живот или смрт, или садашње, или будуће: све је ваше; I Corinthians 3:23 А ви сте Христови, а Христос Божји. I Corinthians 4:0 I Corinthians 4:1 Тако да нас држе људи као слуге Христове и приставе тајна Божијих. I Corinthians 4:2 А од пристава се не тражи више ништа, него да се ко веран нађе. I Corinthians 4:3 А ја мало марим што ме судите ви или човечији дан; а ни сам себе не судим. I Corinthians 4:4 Јер не знам ништа на себи; но зато нисам оправдан, али Онај који мене суди Господ је. I Corinthians 4:5 Зато не судите ништа пре времена, докле Господ не дође, који ће изнети на видело што је сакривено у тами и објавиће савете срдачне и тада ће похвала бити сваком од Бога. I Corinthians 4:6 А ово, браћо моја, приговорих себи и Аполу вас ради, да се од нас научите да не мислите за себе више него што је написано, и да се кога ради не надимате један на другог. I Corinthians 4:7 Јер ко тебе повишује? Шта ли имаш што ниси примио? А ако си примио, што се хвалиш као да ниси примио? I Corinthians 4:8 Ето сте сити, ето се обогатисте, без нас царујете. О да бисте царовали, да бисмо и ми с вама царовали! I Corinthians 4:9 Јер мислим да Бог нас апостоле најстражње постави, као оне који су на смрт осуђени; јер бисмо гледање и свету и анђелима и људима. I Corinthians 4:10 Ми смо будале Христа ради, а ви сте мудри у Христу; ми слаби, а ви јаки; ви славни, а ми срамотни. I Corinthians 4:11 До овог часа и гладујемо, и трпимо жеђ, и голотињу, и муке и потуцамо се, I Corinthians 4:12 И трудимо се радећи својим рукама. Кад нас псују, благосиљамо; кад нас гоне трпимо; I Corinthians 4:13 Кад хуле на нас, молимо; постасмо као сметлиште света, по коме сви газе досад. I Corinthians 4:14 Не пишем ја ово да посрамим вас, него вас учим као своју љубазну децу. I Corinthians 4:15 Јер ако имате и триста учитеља у Христу, али немате много отаца. Јер вас ја у Христу Исусу родих јеванђељем. I Corinthians 4:16 Него вас молим, угледајте се на мене као и ја на Христа. I Corinthians 4:17 Зато послах к вама Тимотија, који ми је син љубазни и верни у Господу; он ће вам опоменути путеве моје који су у Христу Исусу, као што свуда и у свакој цркви учим. I Corinthians 4:18 Неки се надуше као да ја нећу доћи к вама. I Corinthians 4:19 Али ћу вам доћи скоро, ако Бог да, и нећу гледати на речи оних што су се надули, него на силу. I Corinthians 4:20 Јер царство Божије није у речи него у сили. I Corinthians 4:21 Шта хоћете? Да дођем к вама с прутом или с љубави и духом кротости? I Corinthians 5:0 I Corinthians 5:1 Врло се гласи да је курварство међу вама, и такво курварство какво се ни међу незнабошцима не чује, да некакав има жену очеву. I Corinthians 5:2 И ви се још надимате, место да плачете, да се извади између вас онај који је учинио то дело. I Corinthians 5:3 Јер ја, који ако нисам код вас телом, али духом ту живим, већ одсудих као да сам тамо, да се онај који је то тако учинио, I Corinthians 5:4 У име Господа нашег Исуса Христа кад се саберете ви и мој дух, са силом Господа нашег Исуса Христа, I Corinthians 5:5 Да се онај преда сотони на мучење тела, да би се дух спасао у дан Господа нашег Исуса Христа. I Corinthians 5:6 Није добра хвала ваша. Не знате ли да мало квасца све тесто укисели? I Corinthians 5:7 Очистите дакле стари квасац, да будете ново тесто, као што сте пресни; јер и пасха наша закла се за нас, Христос. I Corinthians 5:8 Зато да празнујемо не у старом квасцу, ни у квасцу пакости и лукавства, него у пресном хлебу чистоте и истине. I Corinthians 5:9 Писах вам у посланици да се не мешате с курварима; I Corinthians 5:10 И то ја не рекох за курваре овог света, или тврдице или идолопоклонике; јер бисте морали изићи из света. I Corinthians 5:11 А сад вам писах да се не мешате ако који који се брат зове, постане курвар, или тврдица, или идолопоклоник, или кавгаџија, или пијаница, или хајдук; с таквима да и не једете. I Corinthians 5:12 Јер шта је мени стало да судим оне који су напољу? Не судите ли ви оне који су унутра? I Corinthians 5:13 А оне који су напољу судиће Бог. Извадите злога између себе. I Corinthians 6:0 I Corinthians 6:1 Сме ли који од вас, кад има тужбу на другог, ићи на суд неправеднима, а не светима? I Corinthians 6:2 Не знате ли да ће свети судити свету? Кад ћете дакле ви свету судити нисте ли вредни судити мањим стварима? I Corinthians 6:3 Не знате ли да ћемо анђелима судити, а камоли стварима овог света? I Corinthians 6:4 А ви кад имате тужбе за ствари овог света, узмете за судије оне које у цркви не броји нико ни у шта! I Corinthians 6:5 На срамоту вашу говорим: зар нема међу вама ниједног мудрог који може расудити међу браћом својом? I Corinthians 6:6 Него се брат с братом суди, и то пред невернима! I Corinthians 6:7 И то је већ врло срамно за вас да имате тужбе међу собом. Зашто радије не трпите неправду? Зашто радије не прегорите штету? I Corinthians 6:8 Него ви сами чините неправду и штету, па још браћи! I Corinthians 6:9 Или не знате да неправедници неће наследити царство Божије? Не варајте се: ни курвари, ни идолопоклоници, ни прељубочинци, ни аџувани, ни мужеложници, I Corinthians 6:10 Ни лупежи, ни лакомци, ни пијанице, ни кавгаџије, ни хајдуци, царство Божије неће наследити. I Corinthians 6:11 И овакви бејасте неки; него се опрасте и посветисте и оправдасте именом Господа нашег Исуса Христа и Духом Бога нашег. I Corinthians 6:12 Све ми је слободно, али није све на корист; све ми је слободно, али нећу да шта овлада мноме. I Corinthians 6:13 Јела су за трбух, и трбух је за јела; али ће Бог и ова и оног покварити. А тело није за курварство, него за Господа, и Господ за тело. I Corinthians 6:14 А Бог и Господа подиже, и нас ће подићи силом својом. I Corinthians 6:15 Не знате ли да су телеса ваша уди Христови? Хоћу ли дакле узети уде Христове и од њих начинити уде курвине? Боже сачувај! I Corinthians 6:16 Или не знате да ко се с курвом свеже једно тело с њом постане? Јер, рече, биће двоје једно тело. I Corinthians 6:17 А ко се Господа држи један је дух с Господом. I Corinthians 6:18 Бежите од курварства; јер сваки грех који човек чини осим тела је; а који се курва он греши свом телу. I Corinthians 6:19 Или не знате да су телеса ваша црква Светог Духа који живи у вама, ког имате од Бога, и нисте своји? I Corinthians 6:20 Јер сте купљени скупо. Прославите дакле Бога у телесима својим и у душама својим, што је Божије. I Corinthians 7:0 I Corinthians 7:1 А за оно што ми писасте: добро је човеку да се не дохвата до жене: I Corinthians 7:2 Али због курварства сваки да има своју жену, и свака жена да има свог мужа; I Corinthians 7:3 Муж да чини жени дужну љубав, тако и жена мужу. I Corinthians 7:4 Жена није господар од свог тела, него муж; тако и муж није господар од свог тела, него жена. I Corinthians 7:5 Не забрањујте се једно од другог, већ ако у договору за време, да се постите и молите Богу; и опет да се састанете, да вас сотона не искуша вашим неуздржањем. I Corinthians 7:6 Али ово говорим по свету а не по заповести; I Corinthians 7:7 Јер хоћу да сви људи буду као и ја; али сваки има свој дар од Бога: овај дакле овако, а онај онако. I Corinthians 7:8 А неожењеним и удовицама велим: добро им је ако остану као и ја што сам. I Corinthians 7:9 Ако ли се не уздрже, нека се жене и удају; јер је боље женити се неголи упаљивати се. I Corinthians 7:10 А ожењеним заповедам, не ја него Господ, да се жена од мужа не раздваја I Corinthians 7:11 (Ако се се пак и раздвоји, да се више не удаје, или да се помири са својим мужем); и муж да не пушта жену. I Corinthians 7:12 А осталима говорим ја а не Господ: ако који брат има жену некрштену и она се приволи живети с њим, да је не оставља. I Corinthians 7:13 И жена ако има мужа некрштеног и он се приволи живети с њом, да га не оставља. I Corinthians 7:14 Јер се посвети муж некрштен женом крштеном, и посвети се жена некрштена од мужа крштеног; јер иначе деца ваша била би нечиста, а сад су света. I Corinthians 7:15 Ако ли се некрштени раздваја, нека се раздвоји; јер се брат или сестра у таквом догађају не зароби; јер нас на мир дозва Господ Бог. I Corinthians 7:16 Јер шта знаш, жено, да ако мужа спасеш? Или шта знаш, мужу, да ако жену спасеш? I Corinthians 7:17 Само као што је Бог разделио свакоме, и као што је сваког позвао Господ онако нека живи. И тако заповедам по свим црквама. I Corinthians 7:18 Је ли ко позват обрезан, нека се не гради необрезан; ако ли је ко позват необрезан, нека се не обрезује. I Corinthians 7:19 Обрезање је ништа, и необрезање је ништа; него држање заповести Божијих. I Corinthians 7:20 Сваки нека остане у оном звању у коме је позван. I Corinthians 7:21 Јеси ли позван роб, не брини се; него ако и можеш свој бити, још радије буди. I Corinthians 7:22 Јер који је позван у Господу роб, слободњак је Господњи, тако и који је позван слободњак, роб је Христов. I Corinthians 7:23 Купљени сте скупо, не будите робови људима. I Corinthians 7:24 Сваки, браћо, у чему је ко позван у оном нека остане пред Господом. I Corinthians 7:25 А за девојке немам заповести Господње, него дајем савет, као који сам помилован од Господа, да будем веран. I Corinthians 7:26 Мислим дакле ово да ће бити добро за садашњу невољу да је човеку добро тако бити. I Corinthians 7:27 Јеси ли се привезао за жену, не тражи да се разрешиш; јеси ли се одрешио од жене, не тражи жене. I Corinthians 7:28 А ако ли се и ожениш, ниси сагрешио; и девојка ако се уда, није сагрешила: али ће имати такви невоље телесне; а ја вас жалим. I Corinthians 7:29 А ово говорим, браћо, јер је остало време прекраћено, да ће и они који имају жене бити као они који немају; I Corinthians 7:30 И који плачу као који не плачу; и који се радују као који се не радују; и који купују као који немају; I Corinthians 7:31 И који овај свет употребљавају као да га не употребљавају: јер пролази обличје овог света. I Corinthians 7:32 А ја хоћу да сте ви безбрижни. Ко је неожењен брине се за Господње, како ће угодити Господу; I Corinthians 7:33 А који је ожењен брине се за светско, како ће угодити жени. Друго је жена, а друго је девојка. I Corinthians 7:34 Која је неудата брине се за Господње, како ће угодити Господу, да буде света и телом и духом; а која је удата брине се за светско, како ће угодити мужу. I Corinthians 7:35 А ово говорим на корист вама самим, не да вам наметнем замку на врат, него за лепу и пристојну службу Господу без сметње. I Corinthians 7:36 Ако ли пак ко мисли да је срамота за његову девојку кад остане уседелица, и не може другачије бити, нека чини шта хоће, не греши ако се уда. I Corinthians 7:37 А који стоји тврдо у срцу, и нема невоље, а има власт над својом вољом, и ово је расудио у срцу свом да задржи девојку, добро чини. I Corinthians 7:38 Тако и онај који удаје своју девојку добро чини; али који не удаје боље чини. I Corinthians 7:39 Жена је привезана законом докле јој год живи муж; а ако јој умре муж, слободна је за кога хоће да се уда, само у Господу. I Corinthians 7:40 Али је блаженија ако остане тако по мом савету; јер мислим да и ја имам Духа Божијег. I Corinthians 8:0 I Corinthians 8:1 А за месо што је клато идолима знамо, јер сви разум имамо. Разум, дакле, надима, а љубав поправља. I Corinthians 8:2 Ако ли ко мисли да шта зна, не зна још ништа као што треба знати. I Corinthians 8:3 А ако ко љуби Бога, Бог га је научио. I Corinthians 8:4 А за јело идолских жртава, знамо да идол није ништа на свету, и да нема другог Бога осим једног. I Corinthians 8:5 Јер ако и има који се богови зову, или на небу или на земљи, као што има много богова и много господа: I Corinthians 8:6 Али ми имамо само једног Бога Оца, од ког је све, и ми у Њему, и једног Господа Исуса Христа, кроз ког је све, и ми кроза Њ. I Corinthians 8:7 Али нема свако разума; јер неки који још и сад мисле да су идоли нешто, као идолске жртве једу, и савест њихова, слаба будући, погани се. I Corinthians 8:8 Али јело нас не поставља пред Богом: јер нити ћемо бити већи ако једемо, ни мањи ако не једемо. I Corinthians 8:9 Али се чувајте да како ова слобода ваша не постане спотицање слабима. I Corinthians 8:10 Јер ако тебе, који имаш разум, види ко у идолској цркви где седиш за трпезом, неће ли његова савест, слаба будући, ослободити се да једе идолске жртве? I Corinthians 8:11 И с твог разума погинуће слаби брат, за ког Христос умре. I Corinthians 8:12 Тако кад се грешите о браћу, и бијете њихову слабу савест, о Христа се грешите. I Corinthians 8:13 Зато, ако јело саблажњава брата мог, нећу јести меса довека, да не саблазним брата свог. I Corinthians 9:0 I Corinthians 9:1 Нисам ли ја апостол? Нисам ли сам свој? Не видех ли ја Исуса Христа, Господа нашег? Нисте ли ви дело моје у Господу? I Corinthians 9:2 Ако другима и нисам апостол, али вама јесам, јер сте ви печат мог апостолства у Господу. I Corinthians 9:3 Мој одговор онима који ме успитају ово је: I Corinthians 9:4 Еда ли немамо власти јести и пити? I Corinthians 9:5 Еда ли немамо власти сестру жену водити, као и остали апостоли, и браћа Господња, и Кифа? I Corinthians 9:6 Или један ја и Варнава немамо власти ово чинити? I Corinthians 9:7 Ко војује кад о свом трошку? Или ко сади виноград и од родова његових да не једе? Или ко пасе стадо и од млека стада да не једе? I Corinthians 9:8 Еда ли ово говорим по човеку? Не говори ли ово и закон? I Corinthians 9:9 Јер је у Мојсијевом закону написано: Да не завежеш уста волу који врше. Еда ли се Бог брине за волове? I Corinthians 9:10 Или јамачно говори за нас? Јер се за нас написа: Који оре треба у надању да оре; и који врше у надању да ће добити од оног што врше. I Corinthians 9:11 Када ми вама духовна сејасмо, је ли то шта велико ако ми вама телесна пожњемо? I Corinthians 9:12 Кад се други мешају у вашу власт, а камоли не би ми? Али не учинисмо по власти овој него све трпимо да не учинимо какву сметњу јеванђељу Христовом. I Corinthians 9:13 Не знате ли да они који чине свету службу од светиње се хране? И који олтару служе с олтаром деле? I Corinthians 9:14 Тако и Господ заповеди да они који јеванђеље проповедају од јеванђеља живе. I Corinthians 9:15 А ја то ниједно не учиних. И не пишем ово да тако буде за мене; јер бих волео умрети него да ко славу моју уништи. I Corinthians 9:16 Јер ако проповедам јеванђеље, нема ми хвале: јер ми је за невољу; и тешко мени ако јеванђеља не проповедам. I Corinthians 9:17 Ако дакле ово чиним од своје воље, плату имам; а ако ли чиним за невољу, служба ми је предата. I Corinthians 9:18 Каква ми је дакле плата? Да проповедајући јеванђеље учиним без плате јеванђеље Христово, да не чиним по својој власти у проповедању јеванђеља. I Corinthians 9:19 Јер премда сам слободан од свих, свима себе учиних робом, да их више придобијем. I Corinthians 9:20 Јеврејима сам био као Јеврејин да Јевреје придобијем; онима који су под законом био сам као под законом, да придобијем оне који су под законом; I Corinthians 9:21 Онима који су без закона био сам као без закона, премда нисам Богу без закона него сам у закону Христовом, да придобијем оне који су без закона. I Corinthians 9:22 Слабима био сам као слаб, да слабе придобијем; свима сам био све, да какогод спасем кога. I Corinthians 9:23 А ово чиним за јеванђеље, да бих имао део у њему. I Corinthians 9:24 Не знате ли да они што трче на трку, сви трче, а један добије дар? Тако трчите да добијете. I Corinthians 9:25 Сваки пак који се бори од свега се уздржава: они дакле да добију распадљив венац, а ми нераспадљив. I Corinthians 9:26 Ја дакле тако трчим, не као на непоуздано; тако се борим, не као онај који бије ветар; I Corinthians 9:27 Него морим тело своје и трудим да како сам другима проповедајући избачен не будем. I Corinthians 10:0 I Corinthians 10:1 Али нећу вам затајити, браћо, да очеви наши сви под облаком бише, и сви кроз море прођоше; I Corinthians 10:2 И сви се у Мојсија крстише у облаку и мору; I Corinthians 10:3 И сви једно јело духовно једоше; I Corinthians 10:4 И сви једно пиће духовно пише; јер пијаху од духовне стене која иђаше за њима: а стена беше Христос. I Corinthians 10:5 Али многи од њих не беху по Божијој вољи, јер бише побијени у пустињи. I Corinthians 10:6 А ово бише угледи нама, да ми не желимо зала, као и они што желеше. I Corinthians 10:7 Нити бивајте идолопоклоници, као неки од њих, као што стоји написано: Седоше људи да једу и да пију, и усташе да играју. I Corinthians 10:8 Нити да се курвамо, као неки од њих што се курваше, и паде их у један дан двадесет и три хиљаде. I Corinthians 10:9 Нити да кушамо Христа, као што неки од њих кушаше, и од змија изгибоше. I Corinthians 10:10 Нити да вичемо на Бога, као неки од њих што викаше, и изгибоше од крвника. I Corinthians 10:11 Ово се пак све догађаше угледи њима, а написа се за науку нама, на које последак света дође. I Corinthians 10:12 Јер који мисли да стоји нека се чува да не падне. I Corinthians 10:13 Друго искушење не дође на вас осим човечијег; али је веран Бог који вас неће пустити да се искушате већма него што можете, него ће учинити с искушењем и крај, да можете поднети. I Corinthians 10:14 Зато, љубазна браћо моја, бежите од идолопоклонства. I Corinthians 10:15 Као мудрима говорим; судите ви шта говорим. I Corinthians 10:16 Чаша благослова коју благосиљамо није ли заједница крви Христове? Хлеб који ломимо није ли заједница тела Христовог? I Corinthians 10:17 Јер смо један хлеб, једно тело многи; јер сви у једном хлебу имамо заједницу. I Corinthians 10:18 Гледајте Израиља по телу: који једу жртве нису ли заједничари олтара? I Corinthians 10:19 Шта дакле говорим? Да је идол шта? Или идолска жртва да је шта? I Corinthians 10:20 Није; него шта жртвују незнабошци, да ђаволима жртвују, а не Богу; а ја нећу да сте ви заједничари са ђаволима. I Corinthians 10:21 Не можете пити чаше Господње и чаше ђаволске; не можете имати заједницу у трпези Господњој и у трпези ђаволској. I Corinthians 10:22 Или да пркосимо Господу? Еда ли смо ми јачи од Њега? I Corinthians 10:23 Све ми је слободно, али није све на корист; све ми је слободно, али све не иде на добро. I Corinthians 10:24 Нико да не гледа шта је његово, него сваки да гледа шта је другог. I Corinthians 10:25 Све што се продаје на месарници, једите, и ништа не испитујте савести ради; I Corinthians 10:26 Јер је Господња земља и шта је на њој. I Corinthians 10:27 Ако ли вас ко од неверника позове, и хоћете ићи, једите све што се пред вас донесе, и не премишљајте ништа савести ради. I Corinthians 10:28 Ако ли вам пак ко рече: Ово је идолска жртва, не једите ради оног који вам каже, и ради савести; јер је Господња земља и шта је на њој. I Corinthians 10:29 Али не говорим за савест твоју, него другог; јер зашто да моју слободу суди савест другог? I Corinthians 10:30 Ако ја с благодаћу уживам, зашто да се хули на мене за оно за шта ја захваљујем? I Corinthians 10:31 Ако дакле једете, ако ли пијете, ако ли шта друго чините, све на славу Божију чините. I Corinthians 10:32 Не будите на саблазан ни Јеврејима, ни Грцима, ни цркви Божијој, I Corinthians 10:33 Као што ја у свачему свима угађам, не тражећи своје користи него многих, да се спасу. I Corinthians 11:0 I Corinthians 11:1 Угледајте се на мене, као и ја на Христа. I Corinthians 11:2 Хвалим вас пак, браћо, што све моје памтите и држите заповести као што вам предадох. I Corinthians 11:3 Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос; а муж је глава жени; а Бог је глава Христу. I Corinthians 11:4 Сваки муж који се с покривеном главом моли Богу или пророкује, срамоти главу своју. I Corinthians 11:5 И свака жена које се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је свеједно као да је обријана. I Corinthians 11:6 Ако се, дакле, не покрива жена, нека се стриже; ако ли је ружно жени стрићи се или бријати се, нека се покрива. I Corinthians 11:7 Али муж да не покрива главу, јер је обличје и слава Божија; а жена је слава мужевља. I Corinthians 11:8 Јер није муж од жене него жена од мужа. I Corinthians 11:9 Јер муж није саздан жене ради него жена мужа ради. I Corinthians 11:10 Зато жена треба да има власт на глави, анђела ради. I Corinthians 11:11 Али нити је муж без жене ни жена без мужа у Господу. I Corinthians 11:12 Јер како је жена од мужа, тако је и муж из жене; а све је од Бога. I Corinthians 11:13 Сами међу собом судите је ли лепо да се жена гологлава моли Богу? I Corinthians 11:14 Или не учи ли вас и сама природа да је мужу срамота ако гаји дугачку косу; I Corinthians 11:15 А жени је слава ако гаји дугачку косу? Јер јој је коса дана место покривала. I Corinthians 11:16 Ако ли је ко свадљив, ми такав обичај немамо, нити цркве Божије. I Corinthians 11:17 Али ово заповедајући не хвалим да се не на боље него на горе сабирате. I Corinthians 11:18 Прво дакле кад се сабирате у цркву, чујем да имају распре међу вама, и нешто верујем од овог. I Corinthians 11:19 Јер треба и јереси да буду међу вама, да се покажу поштени који су међу вама. I Corinthians 11:20 А кад се скупите на једно место, не једе се вечера Господња. I Corinthians 11:21 Јер сваки своју вечеру узме најпре и једе, и тако један гладује а други се опија. I Corinthians 11:22 Еда ли дакле немате кућа да једете и пијете? Или не марите за цркву Божију, и срамотите оне који немају? Шта ћу вам рећи? Хоћу ли вас похвалити за то? Нећу. I Corinthians 11:23 Јер ја примих од Господа шта вам и предадох, да Господ Исус ону ноћ у коју биваше предан узе хлеб. I Corinthians 11:24 И захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тело моје које се за вас ломи; ово чините мени за спомен. I Corinthians 11:25 Тако и чашу, по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, мени за спомен. I Corinthians 11:26 Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође. I Corinthians 11:27 Тако који недостојно једе овај хлеб или пије чашу Господњу, крив је телу и крви Господњој. I Corinthians 11:28 Али човек да испитује себе, па онда од хлеба да једе и од чаше да пије; I Corinthians 11:29 Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњег. I Corinthians 11:30 Зато су међу вама многи слаби и болесни, и довољно их спавају. I Corinthians 11:31 Јер кад бисмо себе расуђивали, не бисмо осуђени били. I Corinthians 11:32 Али кад смо суђени, наказује нас Господ, да се не осудимо са светом. I Corinthians 11:33 Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другог. I Corinthians 11:34 Ако ли је ко гладан, нека једе код куће, да се на грех не састајете. А за остало уредићу кад дођем. I Corinthians 12:0 I Corinthians 12:1 А за духовне дарове нећу вам, браћо, затајити. I Corinthians 12:2 Знате да, кад бејасте незнабошци, идосте к идолима безгласним, како вас вођаху. I Corinthians 12:3 Зато вам дајем на знање да нико ко духом Божијим говори неће рећи: Анатемате Исуса; и нико не може Исуса Господом назвати осим Духом Светим. I Corinthians 12:4 Дарови су различни, али је Дух један. I Corinthians 12:5 И различне су службе, али је један Господ. I Corinthians 12:6 И различне су силе, али је један Бог који чини све у свему. I Corinthians 12:7 А у свакоме се појављује Дух на корист; I Corinthians 12:8 Јер једном се даје Духом реч премудрости; а другом реч разума по истом Духу; I Corinthians 12:9 А другом вера, тим истим Духом; а другом дар исцељивања, по том истом Духу; I Corinthians 12:10 А другом да чини чудеса, а другом пророштво, а другом да разликује духове, а другом различни језици, а другом да казује језике. I Corinthians 12:11 А ово све чини један и тај исти Дух раздељујући по својој власти свакоме како хоће. I Corinthians 12:12 Јер као што је тело једно и уде има многе, а сви уди једног тела, премда су многи, једно су тело: тако и Христос. I Corinthians 12:13 Јер једним духом ми се сви крстисмо у једно тело, били Јевреји, или Грци, или робови, или сами своји; и сви се једним Духом напојисмо. I Corinthians 12:14 Јер тело није један уд, него многи. I Corinthians 12:15 Ако каже нога; ја нисам рука, нисам од тела; еда ли зато није од тела? I Corinthians 12:16 И ако каже ухо; ја нисам око, нисам од тела; еда ли зато није од тела? Кад би све тело било око, где је чувење? I Corinthians 12:17 А кад би све било чувење, где је мирисање? I Corinthians 12:18 Али Бог постави све уде у телу како је кога хтео. I Corinthians 12:19 А кад би сви били један уд, где је тело? I Corinthians 12:20 Сад су пак многи уди, а једно тело. I Corinthians 12:21 Али око не може рећи руци: Не требаш ми; или опет глава ногама: Не требате ми. I Corinthians 12:22 Него још који се уди тела чине да су најслабији најпотребнији су. I Corinthians 12:23 И који нам се чине да су најсрамотнији на телу, на оне ударамо највећу част; I Corinthians 12:24 И непоштени наши уди највеће поштење имају; а поштени уди не требају. Али Бог сложи тело и најхуђем уду даде највећу част, I Corinthians 12:25 Да не буде распре у телу, него да се уди једнако брину један за другог. I Corinthians 12:26 И ако страда један уд, с њим страдају сви уди; а ако ли се један уд слави, с њим се радују сви уди. I Corinthians 12:27 А ви сте тело Христово, и уди међу собом. I Corinthians 12:28 И једне дакле постави Бог у цркви прво апостоле, друго пророке, треће учитеље, а потом чудотворце, онда дарове исцељивања, помагања, управљања, различне језике. I Corinthians 12:29 Еда ли су сви апостоли? Еда ли су сви пророци? Еда ли су сви учитељи? Еда ли су сви чудотворци? I Corinthians 12:30 Еда ли сви имају дарове исцељивања? Еда ли сви говоре језике? Еда ли сви казују? I Corinthians 12:31 Старајте се, пак, за веће дарове; па ћу вам још бољи пут показати. I Corinthians 13:0 I Corinthians 13:1 Ако језике човечије и анђеоске говорим а љубави немам, онда сам као звоно које звони, или прапорац који звечи. I Corinthians 13:2 И ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву веру да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам. I Corinthians 13:3 И ако раздам све имање своје, и ако предам тело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже. I Corinthians 13:4 Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича, не надима се, I Corinthians 13:5 Не чини шта не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу, I Corinthians 13:6 Не радује се неправди, а радује се истини, I Corinthians 13:7 Све сноси, све верује, свему се нада, све трпи. I Corinthians 13:8 Љубав никад не престаје, а пророштво ако ће и престати, језици ако ће умукнути, разума ако ће нестати. I Corinthians 13:9 Јер нешто знамо и нешто пророкујемо; I Corinthians 13:10 А кад дође савршено, онда ће престати шта је нешто. I Corinthians 13:11 Кад ја бејах мало дете као дете говорах, као дете мишљах, као дете размишљах; а кад постадох човек, одбацих детињство. I Corinthians 13:12 Тако сад видимо као кроз стакло, у загонетки, а онда ћемо лицем к лицу; сад познајем нешто, а онда ћу познати као што сам познат. I Corinthians 13:13 А сад остаје вера, нада, љубав, ово троје; али је љубав највећа међу њима. I Corinthians 14:0 I Corinthians 14:1 Држите се љубави, а старајте се за духовне дарове, а особито да пророкујете. I Corinthians 14:2 Јер који говори језике, не говори људима него Богу: јер нико не слуша, а он духом говори тајне. I Corinthians 14:3 А који пророкује говори људима за поправљање и утеху и утврђење. I Corinthians 14:4 Јер који говори језике себе поправља, а који пророкује цркву поправља. I Corinthians 14:5 Али ја бих хтео да ви сви говорите језике, а још више да пророкујете: јер је већи онај који пророкује неголи који говори језике, већ ако ко казује, да се црква поправља. I Corinthians 14:6 А сад, браћо, ако дођем к вама језике говорећи, какву ћу корист учинити ако вам не говорим или у откривењу, или у разуму, или у пророштву, или у науци? I Corinthians 14:7 Као неке ствари бездушне које дају глас, била свирала или гусле, ако различан глас не дају, како ће се разумети шта се свира или гуди? I Corinthians 14:8 Јер ако труба да неразговетан глас, ко ће се приправити на бој? I Corinthians 14:9 Тако и ви ако неразумљиву реч кажете језиком, како ће се разумети шта говорите? Јер ћете говорити у ветар. I Corinthians 14:10 Има на свету Бог зна колико различних гласова, али ниједан није без значења. I Corinthians 14:11 Ако дакле не знам силу гласа, бићу немац оном коме говорим, и онај који говори биће мени немац. I Corinthians 14:12 Тако и ви, будући да се старате за духовне дарове, гледајте да будете онима богати који су на поправљање цркве. I Corinthians 14:13 Зато, који говори језиком нека се моли Богу да казује. I Corinthians 14:14 Јер ако се језиком молим Богу, мој се дух моли, а ум је мој без плода. I Corinthians 14:15 Шта ће се дакле чинити? Молићу се Богу духом, а молићу се и умом; хвалићу Бога духом, а хвалићу и умом. I Corinthians 14:16 Јер кад благословиш духом како ће онај који стоји место простака рећи "Амин" по твом благослову, кад не зна шта говориш? I Corinthians 14:17 Ти добро захваљујеш, али се други не поправља. I Corinthians 14:18 Хвала Богу мом што говорим језике већма од свих вас. I Corinthians 14:19 Али у цркви волим пет речи умом својим рећи, да се и други помогну, него хиљаду речи језиком. I Corinthians 14:20 Браћо! Не будите деца умом, него пакошћу детињите, а умом будите савршени. I Corinthians 14:21 У закону пише: Другим језицима и другим уснама говорићу народу овом, и ни тако ме неће послушати, говори Господ. I Corinthians 14:22 Зато су језици за знак не онима који верују, него који не верују; а пророштво не онима који не верују, него који верују. I Corinthians 14:23 Ако се дакле скупи црква сва на једно место, и сви узговорите језицима, а дођу и простаци, или неверници, неће ли рећи да сте полудели? I Corinthians 14:24 А ако сви пророкују, и дође какав неверник или простак, буде покаран од свих и суђен од свих. I Corinthians 14:25 И тако тајне срца његовог бивају јављене, и тако паднувши ничице поклониће се Богу, и казаће да је заиста Бог с вама. I Corinthians 14:26 Шта ће се дакле чинити, браћо? Кад се сабирате сваки од вас има псалам, има науку, има језик, има откривење, има казивање; а све да бива на поправљање. I Corinthians 14:27 Ако ко говори језиком, или по двојица, или највише по тројица и то поредом; а један да казује. I Corinthians 14:28 Ако ли не буде никога да казује, нека ћути у цркви, а себи нека говори и Богу. I Corinthians 14:29 А пророци два или три нека говоре, и други нека расуђују. I Corinthians 14:30 Ако ли се открије шта другом који седи, нека чека док први ућути. I Corinthians 14:31 Јер можете пророковати сви, један по један, да се сви уче и сви да се теше. I Corinthians 14:32 И духови пророчки покоравају се пророцима; I Corinthians 14:33 Јер Бог није Бог буне, него мира, као по свим црквама светих. I Corinthians 14:34 Жене ваше да ћуте у црквама; јер се њима не допусти да говоре, него да слушају, као што и закон говори. I Corinthians 14:35 Ако ли хоће чему да се науче, код куће мужеве своје нека питају; јер је ружно жени да говори у цркви. I Corinthians 14:36 Еда ли од вас реч Божија изиђе? Или самим вама дође? I Corinthians 14:37 Ако ко мисли да је пророк или духован, нека разуме шта вам пишем, јер су Господње заповести. I Corinthians 14:38 Ако ли ко не разуме, нека не разуме. I Corinthians 14:39 Зато, браћо моја, старајте се да пророкујете, и не забрањујте говорити језицима. I Corinthians 14:40 А све нека бива поштено и уредно. I Corinthians 15:0 I Corinthians 15:1 Али вам напомињем, браћо, јеванђеље, које вам објавих, које и примисте, у коме и стојите. I Corinthians 15:2 Којим се и спасавате, ако држите како вам објавих; већ ако да узалуд веровасте. I Corinthians 15:3 Јер вам најпре предадох шта и примих да Христос умре за грехе наше, по писму, I Corinthians 15:4 И да би укопан, и да уста трећи дан, по писму, I Corinthians 15:5 И да се јави Кифи, потом једанаесторици апостола; I Corinthians 15:6 А потом Га видеше једном више од пет стотина браће, од којих многи живе и сад, а неки и помреше; I Corinthians 15:7 А потом се јави Јакову, па онда свима апостолима; I Corinthians 15:8 А после свих јави се и мени као каквом недоношчету. I Corinthians 15:9 Јер ја сам најмлађи међу апостолима, који нисам достојан назвати се апостол, јер гоних цркву Божију. I Corinthians 15:10 Али по благодати Божијој јесам шта јесам, и благодат Његова што је у мени не оста празна, него се потрудих више од свих њих, али не ја него благодат Божија која је са мном. I Corinthians 15:11 Био дакле ја или они, тако проповедамо, и тако веровасте. I Corinthians 15:12 А ако се Христос проповеда да устаде из мртвих, како говоре неки међу вама да нема васкрсења мртвих? I Corinthians 15:13 И ако нема васкрсења мртвих, то ни Христос не уста. I Corinthians 15:14 А ако Христос не уста, узалуд дакле проповедање наше, а узалуд и вера ваша. I Corinthians 15:15 А налазимо се и лажни сведоци Божији што сведочимо на Бога да васкрсе Христа, ког не васкрсе кад мртви не устају. I Corinthians 15:16 Јер ако мртви не устају, ни Христос не уста. I Corinthians 15:17 А ако Христос не уста, узалуд вера ваша; још сте у гресима својим. I Corinthians 15:18 Дакле, и они који помреше у Христу, изгибоше. I Corinthians 15:19 И ако се само у овом животу уздамо у Христа, најнесрећнији смо од свих људи. I Corinthians 15:20 Али Христос уста из мртвих, и би новина онима који умреше. I Corinthians 15:21 Јер будући да кроз човека би смрт, кроз човека и васкрсење мртвих. I Corinthians 15:22 Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживети. I Corinthians 15:23 Али сваки у свом реду: новина Христос; а потом они који вероваше Христу о Његовом доласку; I Corinthians 15:24 Онда крај, кад преда царство Богу и Оцу, и кад укине свако поглаварство и сваку власт и силу. I Corinthians 15:25 Јер Њему ваља царовати докле не положи све непријатеље своје под ноге своје. I Corinthians 15:26 А последњи ће се непријатељ укинути, смрт. I Corinthians 15:27 Јер све покори под ноге Његове. Али кад вели да је све Њему покорено, показује се да је осим Оног који Му покори све. I Corinthians 15:28 А кад Му све покори, онда ће се и сам Син покорити Оном који Му све покори, да буде Бог све у свему. I Corinthians 15:29 Шта, дакле, чине они који се крсте мртвих ради? Кад мртви јамачно не устају, што се и крштавају мртвих ради? I Corinthians 15:30 И ми, зашто подносимо муке и невоље сваки час? I Corinthians 15:31 Сваки дан умирем, тако ми, браћо, ваше славе, коју имам у Христу Исусу Господу нашем. I Corinthians 15:32 Јер ако сам се по човеку борио са зверовима у Ефесу, каква ми је корист ако мртви не устају? Да једемо и пијемо, јер ћемо сутра умрети. I Corinthians 15:33 Не варајте се: зли разговори кваре добре обичаје. I Corinthians 15:34 Отрезните се једанпут као што треба, и не грешите; јер неки не знају за Бога, на срамоту вама кажем. I Corinthians 15:35 Али ће вам рећи ко: Како ће устати мртви? И у каквом ће телу доћи? I Corinthians 15:36 Безумниче! То што сејеш неће оживети ако не умре. I Corinthians 15:37 И што сејеш не сејеш тело које ће бити, него голо зрно, било пшенично или друго како. I Corinthians 15:38 А Бог му даје тело како хоће, и сваком семену своје тело. I Corinthians 15:39 Није свако тело једно тело, него је друго тело човечије, а друго скотско, а друго рибље, а друго птичије. I Corinthians 15:40 И имају телеса небеска и телеса земаљска: али је друга слава небеским, а друга земаљским. I Corinthians 15:41 Друга је слава сунцу, а друга слава месецу, и друга слава звездама; јер се звезда од звезде разликује у слави. I Corinthians 15:42 Тако и васкрсење мртвих: сеје се за распадљивост, а устаје за нераспадљивост; I Corinthians 15:43 Сеје се у срамоти, а устаје у слави; сеје се у слабости, а устаје у сили; I Corinthians 15:44 Сеје се тело телесно, а устаје тело духовно. Има тело телесно, и има тело духовно. I Corinthians 15:45 Тако је и писано: Први човек Адам постаде у телесном животу, а последњи Адам у духу који оживљује. I Corinthians 15:46 Али духовно тело није прво, него телесно, па онда духовно. I Corinthians 15:47 Први је човек од земље, земљан; други је човек Господ с неба. I Corinthians 15:48 Какав је земљани такви су и земљани; и какав је небески такви су и небески. I Corinthians 15:49 И како носимо обличје земљаног тако ћемо носити и обличје небеског. I Corinthians 15:50 А ово говорим, браћо, да тело и крв не могу наследити царство Божије, нити распадљивост нераспадљивости наслеђује. I Corinthians 15:51 Ево вам казујем тајну: јер сви нећемо помрети, а сви ћемо се претворити. I Corinthians 15:52 Уједанпут, у тренућу ока у последњој труби; јер ће затрубити и мртви ће устати нераспадљиви, и ми ћемо се претворити. I Corinthians 15:53 Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност. I Corinthians 15:54 А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити она реч што је написана: Победа прождре смрт. I Corinthians 15:55 Где ти је, смрти, жалац? Где ти је, пакле, победа? I Corinthians 15:56 А жалац је смрти грех, а сила је греха закон. I Corinthians 15:57 А Богу хвала који нам даде победу кроз Господа нашег Исуса Христа. I Corinthians 15:58 Зато, браћо моја љубазна, будите тврди, не дајте се помакнути, и напредујте једнако у делу Господњем знајући да труд ваш није узалуд пред Господом. I Corinthians 16:0 I Corinthians 16:1 А за милостињу светима, као што уредих по црквама галатијским онако и ви чините. I Corinthians 16:2 Сваки први дан недеље нека сваки од вас оставља код себе и скупља колико може, да не бивају збирања кад дођем. I Corinthians 16:3 А кад дођем, које нађете за вредне оне ћу с посланицама послати у Јерусалим нека однесу вашу помоћ. I Corinthians 16:4 А ако буде вредно да и ја идем, поћи ће са мном. I Corinthians 16:5 А к вама ћу доћи кад прођем Македонију, јер ћу проћи кроз Македонију. I Corinthians 16:6 А у вас може бити да ћу се забавити, или и зимовати, да ме ви пратите куд пођем. I Corinthians 16:7 Сад вас у пролажењу нећу видети, а надам се неко време остати код вас, ако Господ допусти. I Corinthians 16:8 А у Ефесу ћу остати до Тројичина дне; I Corinthians 16:9 Јер ми се отворише велика и богата врата, и противника има много. I Corinthians 16:10 А ако дође Тимотије, гледајте да буде код вас без страха; јер он ради дело Господње као и ја. I Corinthians 16:11 Да га нико, дакле, не презре, него га испратите с миром да дође к мени; јер га чекам с браћом. I Corinthians 16:12 А за брата Апола, много га молих да дође к вама с браћом: и никако не беше му воља да сад дође; али ће доћи кад имадбуде кад. I Corinthians 16:13 Пазите, стојте у вери, мушки се држите, утврђујте се. I Corinthians 16:14 Све да вам бива у љубави. I Corinthians 16:15 Молим вас, пак, браћо, знате дом Стефанин да је новина од Ахаје, и на служење светима одреди се; I Corinthians 16:16 Да сте и ви покорни таквима, и свакоме који помаже и труди се. I Corinthians 16:17 Али се обрадовах доласку Стефанином и Фортунатовом и Ахајиковом, јер ми они надокнадише што сам био без вас; I Corinthians 16:18 Јер умирише дух мој и ваш. Препознајте, дакле, такве. I Corinthians 16:19 Поздрављају вас цркве азијске. Поздрављају вас у Господу много Акила и Прискила с домашњом својом црквом. I Corinthians 16:20 Поздрављају вас браћа сва. Поздравите један другог целивом светим. I Corinthians 16:21 Поздрављам вас ја, Павле својом руком. I Corinthians 16:22 Ако ко не љуби Господа Исуса Христа да буде проклет, маран ата. I Corinthians 16:23 Благодат Господа нашег Исуса Христа с вама; I Corinthians 16:24 И љубав моја са свима вама у Христу Исусу. Амин.
II Corinthians 0:0
II Corinthians 1:0 II Corinthians 1:1 Од Павла, апостола Исуса Христа по вољи Божијој и брата Тимотија цркви Божјој у Коринту, са свима светима који су у свој Ахаји: II Corinthians 1:2 Благодат вам и мир од Бога Оца нашег, и Господа Исуса Христа. II Corinthians 1:3 Благословен Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, Отац милости и Бог сваке утехе, II Corinthians 1:4 Који нас утешава у свакој невољи нашој, да бисмо могли утешити оне који су у свакој невољи утехом којом нас саме Бог утешава. II Corinthians 1:5 Јер како се страдања Христова умножавају на нама тако се и утеха наша умножава кроз Христа. II Corinthians 1:6 Ако ли смо, пак, у невољи, за вашу је утеху и спасење, које постаје у трпљењу тих истих страдања која и ми подносимо. II Corinthians 1:7 И надање наше тврдо је за вас. Ако ли се утешавамо, за вашу је утеху и спасење, знајући да као што сте заједничари у нашем страдању тако и у утеси. II Corinthians 1:8 Јер вам нећемо, браћо, затајити невољу нашу која нам се догоди у Азији кад нам је било претешко и преко силе тако да се нисмо надали ни живети; II Corinthians 1:9 Него сами у себи расудисмо да нам ваља помрети, да се већ не уздасмо у себе него у Бога који подиже мртве. II Corinthians 1:10 Који нас је од толике смрти избавио, и избавља; и у Њега се уздамо да ће нас и још избавити, II Corinthians 1:11 С помоћу и ваше молитве за нас; да многи људи многу хвалу дају Богу за даре који су нама дати вас ради. II Corinthians 1:12 Јер је наша слава ово: сведочанство савести наше да смо у простоти и чистоти Божјој, а не у мудрости телесној него по благодати Божјој живели на свету, а особито међу вама. II Corinthians 1:13 Јер вам друго не пишемо него шта читате и разумевате. А надам се да ћете и до краја разумети. II Corinthians 1:14 Као што неки и разуместе да смо вам слава као и ви нама за дан Господа нашег Исуса Христа. II Corinthians 1:15 И у овом поуздању хтедох да вам дођем пре, да другу благодат имате; II Corinthians 1:16 И кроз вас да дођем у Македонију, и опет из Македоније да дођем к вама, и ви да ме пратите у Јудеју. II Corinthians 1:17 Али кад сам ово хтео, еда ли сам дакле шта непристојно чинио? Или што се накањујем, да се по телу накањујем, да буде у мене да да, а не не? II Corinthians 1:18 Али је Бог веран, те реч наша к вама не би да и не. II Corinthians 1:19 Јер Син Божји Исус Христос, ког ми вама приповедасмо ја и Силван и Тимотије, не би да и не, него у Њему би да. II Corinthians 1:20 Јер колико је обећања Божијих, у Њему су да, и у Њему амин, Богу на славу кроз нас. II Corinthians 1:21 А Бог је који нас утврди с вама у Христу, и помаза нас, II Corinthians 1:22 Који нас и запечати, и даде залог Духа у срца наша. II Corinthians 1:23 А ја за сведока Бога призивам на своју душу да штедећи вас не дођох више у Коринт. II Corinthians 1:24 Не као да ми владамо вером вашом, него смо помагачи ваше радости; јер у вери стојите. II Corinthians 2:0 II Corinthians 2:1 Ово пак судих у себи да опет не дођем к вама у жалости. II Corinthians 2:2 Јер ако ја чиним жалост вама, ко је који ће мене веселити осим оног који прима жалост од мене? II Corinthians 2:3 И писах вам ово исто, да кад дођем не примим жалост на жалост, а за које би ваљало да се веселим надајући се на све вас да је моја радост свих вас. II Corinthians 2:4 Јер од бриге многе и туге срца написах вам с многим сузама, не да бисте се ожалостили него да бисте познали љубав коју имам изобилно к вама. II Corinthians 2:5 Ако ли је ко мене ражалио, не ражали мене, до неколико, да не отежам свима вама. II Corinthians 2:6 Јер је довољно таквоме кар овај од многих. II Corinthians 2:7 Зато ви, насупрот, већма да опраштате и тешите, да такав како не падне у превелику жалост. II Corinthians 2:8 Зато вас молим, утврдите к њему љубав. II Corinthians 2:9 Јер вам зато и писах, да познам поштење ваше јесте ли у свачему послушни. II Corinthians 2:10 А коме ви шта опростите оном опраштам и ја; јер ја ако шта коме опростих, опростих му вас ради место Исуса Христа, II Corinthians 2:11 Да нас не превари сотона; јер знамо шта он мисли. II Corinthians 2:12 А кад дођох у Троаду да проповедам јеванђеље Христово, и отворише ми се врата у Господу, II Corinthians 2:13 Не имадох мира у духу свом, не нашавши Тита, брата свог; него опростивши се с њима изиђох у Македонију. II Corinthians 2:14 Али хвала Богу који свагда нама даје победу у Христу Исусу, и кроз нас јавља мирис познања свог на сваком месту. II Corinthians 2:15 Јер смо ми Христов мирис Богу и међу онима који се спасавају и који гину: II Corinthians 2:16 Једнима дакле мирис смртни за смрт, а другима мирис животни за живот. И за ово ко је вредан? II Corinthians 2:17 Јер ми нисмо као многи који нечисто проповедају реч Божију, него из чистоте, и као из Бога, пред Богом, у Христу говоримо. II Corinthians 3:0 II Corinthians 3:1 Почињемо ли се опет сами хвалити вама? Или требамо као неки препоручене посланице на вас или од вас? II Corinthians 3:2 Јер сте ви наша посланица написана у срцима нашим, коју познају и читају сви људи; II Corinthians 3:3 Који сте се показали да сте посланица Христова, коју смо ми служећи написали не мастилом него Духом Бога Живога, не на каменим даскама него на месним даскама срца. II Corinthians 3:4 А такво поуздање имамо кроз Христа у Бога, II Corinthians 3:5 Не да смо врсни од себе помислити шта, као од себе, него је наша врсноћа од Бога; II Corinthians 3:6 Који и учини нас врсним да будемо слуге новом завету, не по слову него по духу; јер слово убија, а дух оживљује. II Corinthians 3:7 Ако ли служба смрти која је у камењу изрезана словима, би у слави да синови Израиљеви не могоше погледати на лице Мојсијево од славе лица његовог која престаје: II Corinthians 3:8 А камоли неће много већма служба духа бити у слави? II Corinthians 3:9 Јер кад је служба осуђења слава, много већма изобилује служба правде у слави. II Corinthians 3:10 Јер и није славно што се прослави с ове стране према превеликој слави. II Corinthians 3:11 Јер кад је славно оно што престаје, много ће већма бити у слави оно што остаје. II Corinthians 3:12 Имајући дакле такву наду с великом слободом радимо; II Corinthians 3:13 И не као што Мојсије меташе покривало на лице своје, да не би могли синови Израиљеви гледати свршетак онога што престаје. II Corinthians 3:14 Но заслепише помисли њихове; јер до самог овог дана стоји оно покривало неоткривено у читању старог завета, јер у Христу престаје. II Corinthians 3:15 Него до данас кад се чита Мојсије, покривало на срцу њиховом стоји. II Corinthians 3:16 А кад се обрате ка Господу, узеће се покривало. II Corinthians 3:17 А Господ је Дух: а где је Дух онде је слобода. II Corinthians 3:18 Ми пак сви који откривеним лицем гледамо славу Господњу, преображавамо се у оно исто обличје из славе у славу, као од Господњег Духа. II Corinthians 4:0 II Corinthians 4:1 Зато имајући ову службу као што бисмо помиловани, не досађује нам се; II Corinthians 4:2 Него се одрекосмо тајног срама да не живимо у лукавству, нити да изврћемо реч Божију, него јављањем истине да се покажемо свакој савести човечијој пред Богом. II Corinthians 4:3 Ако ли је пак покривено јеванђеље наше у онима је покривено који гину, II Corinthians 4:4 У којима бог света овог ослепи разуме неверника, да им не засветли видело јеванђеља славе Христове, који је обличје Бога, који се не види. II Corinthians 4:5 Јер себе не проповедамо него Христа Исуса Господа, а себе саме ваше слуге Исуса Господа ради. II Corinthians 4:6 Јер Бог који рече да из таме засветли видело, засветли у срцима нашим на светлост познања славе Божије у лицу Исуса Христа. II Corinthians 4:7 Али ово благо имамо у земљаним судовима, да премноштво силе буде од Бога, а не од нас. II Corinthians 4:8 У свему имамо невоље, али нам се не досађује; збуњени смо, али не губимо наду; II Corinthians 4:9 Прогоне нас, али нисмо остављени; обаљују нас, али не гинемо. II Corinthians 4:10 И једнако носимо на телу смрт Господа Исуса, да се и живот Исусов на телу нашем покаже. II Corinthians 4:11 Јер ми живи једнако се предајемо на смрт за Исуса, да се и живот Исусов јави на смртном телу нашем. II Corinthians 4:12 Зато дакле смрт влада у нама, а живот у вама. II Corinthians 4:13 Имајући пак онај исти дух вере као што је написано: веровах, зато говорих; ми верујемо, зато и говоримо. II Corinthians 4:14 Знајући да ће Онај који подиже Исуса, и нас подигнути с Исусом, и поставити с вама. II Corinthians 4:15 Јер је све вас ради, да благодат умножена изобилује хвалама на славу Божију. II Corinthians 4:16 Зато нам се не досађује; но ако се наш спољашњи човек и распада, али се унутрашњи обнавља сваки дан. II Corinthians 4:17 Јер наша лака садашња брига доноси нам вечну и од свега претежнију славу. II Corinthians 4:18 Нама који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види, за време, а оно што се не види, вечно. II Corinthians 5:0 II Corinthians 5:1 Јер знамо да кад се земаљска наша кућа тела раскопа, имамо зграду од Бога, кућу нерукотворену, вечну на небесима. II Corinthians 5:2 Јер за тим уздишемо, желећи обући се у свој небески стан. II Corinthians 5:3 И да се обучени, не голи нађемо! II Corinthians 5:4 Јер будући у овом телу, уздишемо отежали; јер нећемо да се свучемо, него да се преобучемо, да живот прождере смртно. II Corinthians 5:5 А Онај који нас за ово исто створи, Бог је, који нам и даде залог Духа. II Corinthians 5:6 Добре смо, дакле, воље једнако, јер знамо да путујемо у телу, далеко од Господа. II Corinthians 5:7 Јер по вери живимо, а не по гледању. II Corinthians 5:8 Али се не бојимо, и много волимо отићи од тела, и ићи ка Господу. II Corinthians 5:9 Зато се и старамо, или улазили или одлазили, да будемо Њему угодни. II Corinthians 5:10 Јер нам се свима ваља јавити на суду Христовом, да примимо сваки шта је који у телу чинио, или добро или зло; II Corinthians 5:11 Знајући, дакле, страх Господњи људе саветујемо; а Богу смо познати, а надамо се да смо и у вашим савестима познати. II Corinthians 5:12 Јер се не хвалимо опет пред вама, него вама дајемо узрок да се хвалите нама, да имате шта одговорити онима који се хвале оним шта је споља, а не шта је у срцу. II Corinthians 5:13 Јер ако се одвише хвалимо, Богу се хвалимо; ако ли смо смерни, вама смо. II Corinthians 5:14 Јер љубав Божја нагони нас, кад мислимо ово: ако један за све умре, то дакле сви умреше. II Corinthians 5:15 Христос за све умре, да они који живе не живе више себи, него Ономе који за њих умре и васкрсе. II Corinthians 5:16 Зато и ми одсад никога не познајемо по телу; и ако Христа познасмо по телу, али Га сад више не познајемо. II Corinthians 5:17 Зато, ако је ко у Христу, нова је твар: старо прође, гле, све ново постаде. II Corinthians 5:18 Али је све од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа, и даде нам службу помирења. II Corinthians 5:19 Јер Бог беше у Христу, и свет помири са собом не примивши им грехе њихове, и метнувши у нас реч помирења. II Corinthians 5:20 Тако смо ми послани место Христа, као да Бог говори кроз нас; молимо вас у име Христово помирите се с Богом. II Corinthians 5:21 Јер Оног који не знаше греха нас ради учини грехом, да ми будемо правда Божја у Њему. II Corinthians 6:0 II Corinthians 6:1 Молимо вас, пак, као помагачи да не примите узалуд благодат Божију. II Corinthians 6:2 Јер Он говори: У време најбоље послушах те, и у дан спасења помогох ти. Ево сад је време најбоље, ево сад је дан спасења! II Corinthians 6:3 Никакво ни у чему не дајете спотицање, да се служба не куди; II Corinthians 6:4 Него у свему покажите се као слуге Божије, у трпљењу многом, у невољама, у бедама, у теснотама, II Corinthians 6:5 У ранама, у тамницама, у бунама, у трудовима, у неспавању, у посту, II Corinthians 6:6 У чистоти, у разуму, у подношењу, у доброти, у Духу светом, у љубави истинитој, II Corinthians 6:7 У речи истине, у сили Божјој, с оружјем правде и надесно и налево, II Corinthians 6:8 Славом и срамотом, куђењем и похвалом, као варалице и истинити, II Corinthians 6:9 Као незнани и познати, као они који умиру и ево смо живи, као накажени, а не уморени, II Corinthians 6:10 Као жалосни, а који се једнако веселе, као сиромашни, а који многе обогаћавају, као они који ништа немају а све имају. II Corinthians 6:11 Уста наша отворише се к вама, Коринћани, и срце наше распространи се. II Corinthians 6:12 Вама није тесно место у нама, али вам је тесно у срцима вашим. II Corinthians 6:13 А да ми вратите (као деци говорим), распространите се и ви. II Corinthians 6:14 Не вуците у туђем јарму неверника; јер шта има правда с безакоњем? Или какву заједницу има видело с тамом? II Corinthians 6:15 Како ли се слаже Христос с Велијаром? Или какав удео има верни с неверником? II Corinthians 6:16 Или како се удара црква Божја с идолима? Јер сте ви цркве Бога Живога, као што рече Бог: Уселићу се у њих, и живећу у њима, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ. II Corinthians 6:17 Зато изиђите између њих и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се до нечистоте, и ја ћу вас примити, II Corinthians 6:18 И бићу вам Отац, и ви ћете бити моји синови и кћери, говори Господ Сведржитељ. II Corinthians 7:0 II Corinthians 7:1 Имајући, дакле, оваква обећања, о љубазни! Да очистимо себе од сваке поганштине тела и духа, и да творимо светињу у страху Божијем. II Corinthians 7:2 Примите нас, ником не учинисмо нажао, никога не покварисмо, никога не занесосмо. II Corinthians 7:3 Не говорим на осуђење, јер пре рекох да сте у срцима нашим, да бих с вама и умро и живео. II Corinthians 7:4 Врло слободно говорим к вама, много се хвалим вама, напунио сам се утехе, изобилан сам радошћу поред свих брига наших. II Corinthians 7:5 Јер кад дођосмо у Македонију, никакав мир немаше тело наше, него у свему беше у невољи: споља борбе, изнутра страх. II Corinthians 7:6 Али Бог, који теши понижене, утеши нас доласком Титовим. II Corinthians 7:7 А не само доласком његовим, него и утехом којом се он утеши за вас казујући вашу жељу, ваше плакање, ваше страдање за мене, тако да се још већма обрадовах. II Corinthians 7:8 Јер ако сам вас и ражалио посланицом, не кајем се, ако се и бејах раскајао: јер видим да она посланица, ако и за мало, ражали вас. II Corinthians 7:9 Али се сад радујем, не што бисте жалосни, него што се ожалостисте на покајање: јер се ожалостисте по Богу, да од нас ни у чему не штетујете. II Corinthians 7:10 Јер жалост која је по Богу доноси за спасење покајање, за које се никада не каје; а жалост овог света смрт доноси. II Corinthians 7:11 Јер, гле, ово само што се по Богу ожалостисте, колико учини старање међу вама? Какво правдање, какву неповољност, какав страх, какву жељу, какву ревност, какву освету? У свему показасте се да сте чисти у делу. II Corinthians 7:12 Јер ако вам и писах, не овог ради који је скривио, нити оног ради коме је криво учињено, него да се покаже међу вама старање наше за вас пред Богом. II Corinthians 7:13 Зато се утешисмо утехом вашом; а још се већма обрадовасмо радости Титовој, јер ви сви умиристе дух његов. II Corinthians 7:14 Јер што сам му се за вас похвалио, нисам се посрамио; него како је све истина што говорисмо вама, тако и похвала наша к Титу истинита би. II Corinthians 7:15 И срце је његово пуно љубави к вама кад се опомиње послушања свих вас, како сте га са страхом и дрхтањем примили. II Corinthians 7:16 Радујем се, дакле, што се у свему смем ослонити на вас. II Corinthians 8:0 II Corinthians 8:1 Дајемо вам пак на знање, браћо, благодат Божију која је дана у црквама македонским, II Corinthians 8:2 Да у многом кушању невоља сувишак радости њихове и пуко сиромаштво њихово изобилова у богатству простоте њихове. II Corinthians 8:3 Јер по могућству њиховом (ја сам сведок) и преко могућства добровољни беху, II Corinthians 8:4 И с многим мољењем молише нас да примимо благодат и заједницу службе к светима. II Corinthians 8:5 И не као што се надасмо него најпре себе предаше Господу и нама, по вољи Божјој, II Corinthians 8:6 Да ми умолисмо Тита да као што је почео онако и сврши и међу вама благодат ову. II Corinthians 8:7 А ви како сте у свему изобилни, у вери, и у речи, и у разуму, и у сваком старању, и у љубави својој к нама, да и у овој благодати изобилујете. II Corinthians 8:8 Не говорим по заповести, него кад се други старају, и вашу љубав кушам је ли истинита. II Corinthians 8:9 Јер знате благодат Господа нашег Исуса Христа да, богат будући, вас ради осиромаши, да се ви Његовим сиромаштвом обогатите. II Corinthians 8:10 И савет дајем у том; јер је ово на корист вама, који не само чините него и хтети почесте још од лањске године. II Corinthians 8:11 А сад довршите то и чинити, да као што би добра воља хтети тако да буде и учинити, од тога што имате. II Corinthians 8:12 Јер ако има ко добру вољу, мио је по оном што има, а не по оном што нема. II Corinthians 8:13 Јер се не жели да другима буде радост а вама жалост, него једнако. II Corinthians 8:14 Да у садашње време ваш сувишак буде за њихов недостатак, да и њихов сувишак буде за ваш недостатак; да буде једнакост, II Corinthians 8:15 Као што је писано: Ко је много скупио, није му претекло; и ко је мало скупио, није му недостало. II Corinthians 8:16 А хвала Богу, који је дао такво старање за вас у срце Титово. II Corinthians 8:17 Јер прими мољење; а будући да се тако врло стара, својевољно отиде к вама. II Corinthians 8:18 Посласмо, пак, с њим и брата, ког је похвала у јеванђељу по свим црквама. II Corinthians 8:19 А не само то, него је и изабран од цркава да иде с нама у ову благодат у којој ми служимо за самог Господа славу и вашу добру вољу: II Corinthians 8:20 Чувајући се тога да нас ко не покуди за ово обиље у коме ми служимо, II Corinthians 8:21 И промишљајући за добро не само пред Богом него и пред људима. II Corinthians 8:22 А посласмо с њима и брата свог, ког много пута познасмо у многим стварима да је усталац, а сад много већи због великог надања на вас. II Corinthians 8:23 А за Тита, он је мој друг и помагач међу вама; а за браћу нашу, они су посланици црквени и слава Христова. II Corinthians 8:24 Покажите, дакле, на њима сведочанство своје љубави и наше хвале вама и пред црквама. II Corinthians 9:0 II Corinthians 9:1 Јер за такву порезу која се купи светима није ми потребно писати вам; II Corinthians 9:2 Јер познајем вашу добру вољу, за коју се о вама хвалим Македонцима да се Ахаја припреми од прошле године, и ваша ревност раздражи многе. II Corinthians 9:3 А браћу послах да се хвала наша вама не испразни у овој ствари, него да будете приготовљени, као што сам говорио; II Corinthians 9:4 Да се, ако дођу са мном Македонци и међу вас неприготовљене, не осрамотимо ми (да не кажем ви) у тој хвали. II Corinthians 9:5 Тако нађох да је потребно умолити браћу да напред иду к вама, и да приправе овај напред обречени ваш благослов, да буде готов тако као благослов, а не као лакомство. II Corinthians 9:6 Ово пак велим: који с тврђом сеје, с тврђом ће и пожњети; а који благослов сеје, благослов ће и пожњети. II Corinthians 9:7 Сваки по вољи свог срца, а не са жалошћу или од невоље; јер Бог љуби оног који драговољно даје. II Corinthians 9:8 А Бог је кадар учинити да је међу вама изобилна свака благодат, да у свему свагда свако довољство имајући изобилујете за свако добро дело; II Corinthians 9:9 Као што је писано: Просу, даде сиромасима; правда његова остаје вавек. II Corinthians 9:10 А који даје семе сејачу, даће и хлеб за јело: и умножиће семе ваше, и даће да узрасту жита правде ваше; II Corinthians 9:11 Да се у свему обогатите за сваку простоту која кроз нас чини хвалу Богу. II Corinthians 9:12 Јер служба ове порезе не испуњује само недостатак светих, него чини те се и многе хвале дају Богу, II Corinthians 9:13 Огледом порезе ове хвалећи Бога за ваше покорно признање јеванђеља Христовог, и за простоту поделе к њима и к свима, II Corinthians 9:14 И да се моле Богу за вас и да чезну за вама за премногу благодат Божју на вама. II Corinthians 9:15 А хвала Богу на Његовом неисказаном дару. II Corinthians 10:0 II Corinthians 10:1 А сам ја, Павле, молим вас кротости ради и тишине Христове, који сам пред вама понижен према вама, а кад нисам код вас, слободан сам према вама. II Corinthians 10:2 Молим пак да ми не буде потребно кад будем код вас, онако слободан бити као што мислим да смем против неких који мисле за нас да по телу живимо; II Corinthians 10:3 Јер ако и живимо по телу, не боримо се по телу. II Corinthians 10:4 Јер оружје нашег војевања није телесно, него силно од Бога на раскопавање градова, да кваримо помисли II Corinthians 10:5 И сваку висину која се подиже на познање Божије, и робимо сваки разум за покорност Христу, II Corinthians 10:6 И у приправности имамо освету за сваку непокорност, кад се изврши ваша покорност. II Corinthians 10:7 Гледате ли на оно што вам је пред очима? Ако се ко узда да је Христов нека мисли опет у себи да како је он Христов тако смо и ми Христови. II Corinthians 10:8 Јер ако се шта и више похвалим влашћу нашом коју нам даде Господ на поправљање, а не на кварење ваше, нећу се постидети. II Corinthians 10:9 Али да се не покажем као да вас плашим посланицама; II Corinthians 10:10 Јер су посланице, вели, тешке и јаке, а кад је телом пред нама, слаб је, и реч његова не ваља ништа. II Corinthians 10:11 Ово нека помисли такав да какви смо у речи по посланицама кад нисмо код вас, такви смо и у делу кад смо ту. II Corinthians 10:12 Јер не смемо себе мешати или се поредити с другима који хвале сами себе; али кад сами по себи себе мере и пореде сами себе са собом, не разумевају. II Corinthians 10:13 А ми се нећемо хвалити преко мере, него по мери правила ког нам Бог меру раздели да допремо и до вас. II Corinthians 10:14 Јер се ми далеко не простиремо, као да не досежемо до вас; јер допресмо и до вас с јеванђељем Христовим, II Corinthians 10:15 Не хвалећи се преко мере у туђим пословима, имајући пак наду кад узрасте вера ваша да ћемо се у вама величати по правилу свом изобилно, II Corinthians 10:16 Да у далеким странама од вас проповедимо јеванђеље, и да се не похвалимо оним што је по туђем правилу урађено. II Corinthians 10:17 А који се хвали, Господом нека се хвали. II Corinthians 10:18 Јер онај није ваљан који се сам хвали, него ког Господ хвали. II Corinthians 11:0 II Corinthians 11:1 О да бисте мало потрпели моје безумље! Но и потрпите ме. II Corinthians 11:2 Јер ревнујем за вас Божјом ревности, јер вас обрекох мужу једном, да девојку чисту изведем пред Христа. II Corinthians 11:3 Али се бојим да како као што змија Еву превари лукавством својим тако и разуми ваши да се не одврате од простоте која је у Христу. II Corinthians 11:4 Јер ако онај који долази другог Исуса проповеда ког ми не проповедасмо, или другог Духа примите ког не примисте, или друго јеванђеље које не примисте, добро бисте потрпели. II Corinthians 11:5 Јер мислим да ни у чему нисам мањи од превеликих апостола. II Corinthians 11:6 Јер ако сам и простак у речи, али у разуму нисам. Но у свему смо познати међу вама. II Corinthians 11:7 Или грех учиних понижујући се да се ви повисите? Јер вам забадава Божије јеванђеље проповедих. II Corinthians 11:8 Од других цркава отех узевши плату за служење вама; и дошавши к вама, и бивши у сиротињи, и не досадих никоме. II Corinthians 11:9 Јер моју сиротињу попунише браћа која дођоше из Македоније, и у свему без досаде вама себе држах и држаћу. II Corinthians 11:10 Као што је истина Христова у мени тако се хвала ова неће узети од мене у ахајским крајевима. II Corinthians 11:11 Зашто? Што вас не љубим? Бог зна. А шта чиним и чинићу, II Corinthians 11:12 Да одсечем узрок онима који траже узрок, да би у ономе чиме се хвале нашли се као и ми. II Corinthians 11:13 Јер такви лажни апостоли и преварљиви посленици претварају се у апостоле Христове. II Corinthians 11:14 И није чудо, јер се сам сотона претвара у анђела светла. II Corinthians 11:15 Није дакле ништа велико ако се и слуге његове претварају као слуге правде, којима ће свршетак бити по делима њиховим. II Corinthians 11:16 Опет велим да нико не помисли да сам ја безуман; ако ли не, а оно барем као безумног примите ме, да се и ја шта похвалим. II Corinthians 11:17 А шта говорим не говорим по Господу, него као у безумљу, у овој струци хвале. II Corinthians 11:18 Будући да се многи хвале по телу, и ја ћу да се хвалим. II Corinthians 11:19 Јер љубазно примате безумне кад сте сами мудри. II Corinthians 11:20 Јер примате ако вас ко натера да будете слуге, ако вас ко једе, ако ко узме, ако вас ко по образу бије, ако се ко велича. II Corinthians 11:21 На срамоту говорим, јер као да ми ослабисмо. На шта је ко слободан (по безумљу говорим), и ја сам слободан. II Corinthians 11:22 Јесу ли Јевреји? И ја сам; Јесу ли Израиљци? И ја сам? Јесу ли семе Авраамово? И ја сам; II Corinthians 11:23 Јесу ли слуге Христове? (Не говорим по мудрости) ја сам још више. Више сам се трудио, више сам боја поднео, више пута сам био у тамници, много пута сам долазио до страха смртног; II Corinthians 11:24 Од Јевреја примио сам пет пута четрдесет мање један ударац; II Corinthians 11:25 Трипут сам био шибан, једном су камење бацали на ме, три пута се лађа са мном разбијала, ноћ и дан провео сам у дубини морској. II Corinthians 11:26 Много пута сам путовао, био сам у страху на водама, у страху од хајдука, у страху од родбине, у страху од незнабожаца, у страху у градовима, у страху у пустињи, у страху на мору, у страху међу лажном браћом; II Corinthians 11:27 У труду и послу, у многом неспавању, у гладовању и жеђи, у многом пошћењу, у зими и голотињи; II Corinthians 11:28 Осим што је споља, наваљивање људи сваки дан, и брига за све цркве. II Corinthians 11:29 Ко ослаби, и ја да не ослабим? Ко се саблазни, и ја да се не распалим? II Corinthians 11:30 Ако ми се ваља хвалити, својом ћу се слабошћу хвалити. II Corinthians 11:31 Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, који је благословен вавек, зна да не лажем. II Corinthians 11:32 У Дамаску незнабожачки кнез цара Арете чуваше град Дамаск и хтеде да ме ухвати; и кроз прозор спустише ме у котарици преко зида, и избегох из његових руку. II Corinthians 12:0 II Corinthians 12:1 Али ми се не помаже хвалити, јер ћу доћи на виђења и откривења Господња. II Corinthians 12:2 Знам човека у Христу који пре четрнаест година (или у телу не знам; или осми тела, не знам: Бог зна) би однесен до трећег неба. II Corinthians 12:3 И знам за таквог човека (или у телу, или осим тела, не знам: Бог зна) II Corinthians 12:4 Да би однесен у рај, и чу неисказане речи којих човеку није слободно говорити. II Corinthians 12:5 Тим ћу се хвалити, а собом се нећу хвалити, већ ако слабостима својим. II Corinthians 12:6 Јер кад бих се и хтео хвалити, не бих био безуман, јер бих истину казао; али штедим да не би ко више помислио за мене него што ме види или чује шта од мене. II Corinthians 12:7 И да се не бих понео за премнога откривења, даде ми се жалац у месо, анђео сотонин, да ме ћуша да се не поносим. II Corinthians 12:8 Зато трипут Господа молих да одступи од мене. II Corinthians 12:9 И рече ми: Доста ти је моја благодат; јер се моја сила у слабости показује сасвим. Дакле ћу се најслађе хвалити својим слабостима, да се усели у мене сила Христова. II Corinthians 12:10 Зато сам добре воље у слабостима, у ружењу, у невољама, у прогоњењима, у тугама за Христа: јер кад сам слаб онда сам силан. II Corinthians 12:11 Постадох безуман хвалећи се: ви ме натерасте; јер је требало да ме ви хвалите; јер ни у чему нисам мањи од превеликих апостола, ако и јесам ништа. II Corinthians 12:12 Јер знаци апостолови учинише се међу вама у сваком трпљењу, у знацима и чудесима и силама. II Corinthians 12:13 Јер шта је у чему сте мањи од осталих цркава, осим само што вам ја сам не досадих? Баците на мене ову кривицу. II Corinthians 12:14 Ево сам готов трећи пут да вам дођем, и не досађујем вам; јер не тражим шта је ваше него вас. Јер деца нису дужна родитељима имања тећи него родитељи деци. II Corinthians 12:15 А ја драговољно потрошићу и бићу потрошен за душе ваше, ако и љубим ја вас одвише, а ви мене мање љубите. II Corinthians 12:16 Али нека буде, ја не досадих вама, него лукав будући добих вас преваром. II Corinthians 12:17 Еда ли вас шта закидох преко кога од оних које слах к вама? II Corinthians 12:18 Умолих Тита, и с њим послах брата: еда ли вас Тит шта закиде? Не ходисмо ли једним духом? Не једним ли стопама? II Corinthians 12:19 Мислите ли опет да вам се одговарамо? Пред Богом у Христу говоримо, а све је, љубазни, за ваше поправљање. II Corinthians 12:20 Јер се бојим да кад по чем дођем нећу вас наћи какве хоћу, и ја ћу се наћи вама каква ме нећете: да како не буду свађе, зависти, срдње, пркоси, опадања, шаптања, надимања, буне: II Corinthians 12:21 Да ме опет кад дођем не понизи Бог мој у вас, и не усплачем за многима који су пре сагрешили и нису се покајали за нечистоту и курварство и срамоту, што починише. II Corinthians 13:0 II Corinthians 13:1 Ово трећи пут идем ка вама; у устима два или три сведока остаће свака реч. II Corinthians 13:2 Напред казах и напред говорим како у вас бивши други пут, и сад не будући код вас пишем онима који су пре сагрешили и свима осталима да ако дођем опет нећу поштедети. II Corinthians 13:3 Јер тражите да искушате Христа што у мени говори, који међу вама није слаб, него је силан међу вама. II Corinthians 13:4 Јер ако и распет би по слабости, али је жив по сили Божијој; јер смо и ми слаби у Њему, али ћемо бити живи с њим силом Божијом међу вама. II Corinthians 13:5 Сами себе окушајте јесте ли у вери, сами себе огледајте. Или не познајете себе да је Исус Христос у вама? Већ ако да у чему нисте ваљани. II Corinthians 13:6 А надам се да ћете познати да ми нисмо неваљани. II Corinthians 13:7 А молимо се Богу да ви не чините никакво зло, не да се ми ваљани покажемо, него да ви добро чините, а ми као неваљани да будемо. II Corinthians 13:8 Јер ништа не можемо на истину него за истину. II Corinthians 13:9 Јер се радујемо кад ми слабимо, а ви јачате. А зато се и молимо Богу, за ваше савршенство. II Corinthians 13:10 Зато, не будући код вас, пишем ово да кад дођем не учиним без штеђења по власти коју ми је Господ дао на поправљање, а не на раскопавање. II Corinthians 13:11 А даље, браћо, радујте се, савршујте се, утешавајте се, једнако мислите, мир имајте: и Бог љубави и мира биће с вама. II Corinthians 13:12 Поздравите један другог целивом светим. Поздрављају вас сви свети. II Corinthians 13:13 Благодат Господа нашег Исуса Христа и љубав Бога и Оца и заједница Светог Духа са свима вама. Амин.
Galatians 0:0
Galatians 1:0 Galatians 1:1 Павле апостол, ни од људи, ни кроз човека, него кроз Исуса Христа и Бога Оца, који Га васкрсе из мртвих, Galatians 1:2 И сва браћа која су са мном, црквама галатским: Galatians 1:3 Благодат вам и мир од Бога Оца и Господа нашег Исуса Христа, Galatians 1:4 Који даде себе за грехе наше да избави нас од садашњег света злог, по вољи Бога и Оца нашег, Galatians 1:5 Коме слава ва век века. Амин. Galatians 1:6 Чудим се да се тако одмах одвраћате на друго јеванђеље од Оног који вас позва благодаћу Христовом, Galatians 1:7 Које није друго, само што неки сметају вас, и хоће да изврну јеванђеље Христово. Galatians 1:8 Али ако и ми, или анђео с неба јави вам јеванђеље другачије него што вам јависмо, проклет да буде! Galatians 1:9 Као што пре рекосмо и сад опет велим: ако вам ко јави јеванђеље другачије него што примисте, проклет да буде! Galatians 1:10 Зар ја сад људе наговарам или Бога? Или тражим људима да угађам? Јер кад бих ја још људима угађао, онда не бих био слуга Христов. Galatians 1:11 Али вам дајем на знање, браћо, да оно јеванђеље које сам ја јавио, није по човеку. Galatians 1:12 Јер га ја не примих од човека, нити научих, него откривењем Исуса Христа. Galatians 1:13 Јер сте чули моје живљење некад у Јеврејству, да сам одвише гонио цркву Божију и раскопавао је. Galatians 1:14 И напредовах у Јеврејству већма од многих врсника својих у роду свом, и одвише ревновах за отачке своје обичаје. Galatians 1:15 А кад би угодно Богу, који ме изабра од утробе матере моје и призва благодаћу својом. Galatians 1:16 Да јави Сина свог у мени, да Га јеванђељем објавим међу људима незнабошцима; одмах не питах тело и крв, Galatians 1:17 Нити изиђох у Јерусалим к старијим апостолима од себе него отидох у арапску, и опет се вратих у Дамаск. Galatians 1:18 А после тога на три године изиђох у Јерусалим да видим Петра, и остадох у њега петнаест дана. Galatians 1:19 Али другог од апостола не видех, осим Јакова брата Господњег. Galatians 1:20 А шта вам пишем ево Бог види да не лажем. Galatians 1:21 А потом дођох у земље сирске и киликијске. Galatians 1:22 А бејах лицем непознат Христовим црквама јудејским; Galatians 1:23 Него само беху чули да онај који нас некад гони сад проповеда веру коју некад раскопаваше. Galatians 1:24 И слављаху Бога за мене. Galatians 2:0 Galatians 2:1 А потом на четрнаест година опет изиђох у Јерусалим с Варнавом, узевши са собом и Тита. Galatians 2:2 Али изиђох по откривењу, и разговорих се с њима за јеванђеље које проповедам у незнабошцима, али насамо с онима који се бројаху као најстарији, да узалуд не трчим или не бих трчао. Galatians 2:3 Али ни Тит, који беше са мном, и беше Грк, не би натеран да се обреже. Galatians 2:4 И за лажну браћу која дођоше и привукоше се да уходе слободу нашу коју имамо у Христу Исусу, да нас заробе; Galatians 2:5 Којима се ни сахат не подасмо у покорност, да истина јеванђеља остане међу нама. Galatians 2:6 А за оне који се бројаху да су нешто, какви били да били, ја не марим ништа; јер Бог не гледа ко је ко; јер они који се бројаху као најстарији, мени ништа не додаше; Galatians 2:7 Него насупрот дознавши да је мени поверено јеванђеље у необрезанима, као Петру у обрезанима Galatians 2:8 (Јер Онај који помаже Петру у апостолству међу обрезанима Онај помаже и мени међу незнабошцима,) Galatians 2:9 И познавши благодат која је мени дана, Јаков и Кифа и Јован, који се бројаху да су стубови, дадоше деснице мени и Варнави, и пристадоше да ми проповедамо у незнабошцима, а они у обрезанима; Galatians 2:10 Само да се опомињемо сиромашних, за које сам се и старао тако чинити. Galatians 2:11 А кад дође Петар у Антиохију, у очи њему против стадох; јер беше зазоран. Galatians 2:12 Јер пре док не дођоше неки од Јакова, јеђаше с незнабошцима, а кад дођоше, устручаваше се и одвајаше бојећи се оних који су из обрезања. Galatians 2:13 И дволичаху с њим и остали Јудејци, тако да и Варнава приста у њихово дволичење. Galatians 2:14 А кад ја видех да не иду право к истини јеванђеља, рекох Петру пред свима: Кад ти који си Јеврејин незнабожачки а не јеврејски живиш, зашто незнабошце нагониш да живе јеврејски? Galatians 2:15 Ми који смо рођени Јевреји, а не грешници из незнабожаца, Galatians 2:16 Па дознавши да се човек неће оправдати делима закона, него само вером Исуса Христа, и ми веровасмо Христа Исуса да се оправдамо вером Христовом, а не делима закона: јер се делима закона никакво тело неће оправдати. Galatians 2:17 Ако ли се ми који тражимо да се оправдамо Христом, нађосмо и сами грешници, дакле је Христос греху слуга? Боже сачувај! Galatians 2:18 Јер ако опет зидам оно што развалих, показујем се да сам преступник. Galatians 2:19 Јер ја законом закону умрех да Богу живим; с Христом се разапех. Galatians 2:20 А ја више не живим, него живи у мени Христос. А што сад живим у телу, живим вером Сина Божјег, коме омилех, и предаде себе за мене. Galatians 2:21 Не одбацујем благодати Божје; јер ако правда кроз закон долази, то Христос узалуд умре. Galatians 3:0 Galatians 3:1 О неразумни Галати! Ко вас је опчинио да се не покоравате истини? Ви, којима пред очима беше написан Исус Христос, а сад се међу вама разапе. Galatians 3:2 Ово једно хоћу од вас да дознам, или Духа примисте кроз дела закона или кроз чувење вере? Galatians 3:3 Тако ли сте неразумни? Почевши Духом, сад телом свршујете? Galatians 3:4 Тако ли узалуд пострадасте? Кад би било само узалуд! Galatians 3:5 Који вам дакле даје Духа и чини чудеса међу вама, чини ли делима закона или чувењем вере? Galatians 3:6 Као што Авраам верова Богу, и прими му се у правду. Galatians 3:7 Познајте дакле да су они синови Авраамови који су од вере. Galatians 3:8 А писмо видевши унапред да Бог вером незнабошце правда, напред објави Аврааму: У теби ће се благословити сви незнабошци. Galatians 3:9 Тако који су од вере, благословиће се с верним Авраамом. Galatians 3:10 Јер који су год од дела закона под клетвом су, јер је писано: Проклет сваки који не остане у свему што је написано у књизи законској да чини. Galatians 3:11 А да се законом нико не оправдава пред Богом, познато је: јер праведник од вере живеће. Galatians 3:12 А закон није од вере; него човек који то твори живеће у томе. Galatians 3:13 Христос је нас искупио од клетве законске поставши за нас клетва, јер је писано: Проклет сваки који виси на дрвету: Galatians 3:14 Да међу незнабошцима буде благослов Аврамов у Христу Исусу, да обећање Духа примимо кроз веру. Galatians 3:15 Браћо, по човеку говорим, нико човечији потврђен завет не одбацује нити му шта домеће. Galatians 3:16 А Аврааму и семену његовом речена бише обећања. А не вели: и семенима, као за многа, него као за једно: и семену твом, које је Христос. Galatians 3:17 Ово пак велим: завет, који је од Бога потврђен за Христа, не одбацује закон, који је постао после четири стотине и тридесет година, да укине обећање. Galatians 3:18 Јер ако је наследство од закона, онда већ није од обећања, а Аврааму обећањем дарова Бог. Galatians 3:19 Шта ће дакле закон? Ради греха додаде се докле дође семе које му се обећа, и поставили су га анђели руком посредника. Galatians 3:20 Али посредник није једног; а Бог је један. Galatians 3:21 Еда ли је дакле закон противан обећањима Божјим? Боже сачувај! Јер да је дан закон који може оживети, заиста би од закона била правда. Galatians 3:22 Али писмо затвори све под грех, да се обећање даде кроз веру Исуса Христа онима који верују. Galatians 3:23 А пре доласка вере бисмо под законом чувани и затворени за веру која се хтела показати. Galatians 3:24 Тако нам закон би чувар до Христа, да се вером оправдамо. Galatians 3:25 А кад дође вера, већ нисмо под чуваром. Galatians 3:26 Јер сте ви сви синови Божји вером Христа Исуса; Galatians 3:27 Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте. Galatians 3:28 Нема ту Јеврејина ни Грка, нема роба ни господара, нема мушког рода ни женског; јер сте ви сви једно у Христу Исусу. Galatians 3:29 А кад сте ви Христови, онда сте семе Авраамово, и по обећању наследници. Galatians 4:0 Galatians 4:1 Али велим: док је наследник млад ништа није бољи од роба, ако и јесте господар од свега; Galatians 4:2 Него је под заповедницима и чуварима све до рока очевог. Galatians 4:3 Тако и ми кад бејасмо млади, бејасмо под стихијама света заробљени; Galatians 4:4 А кад се наврши време, посла Бог Сина свог Јединородног, који је рођен од жене и покорен закону, Galatians 4:5 Да искупи оне који су под законом, да примимо посинаштво. Galatians 4:6 И будући да сте синови, посла Бог Духа Сина свог у срца ваша, који виче: Ава Оче! Galatians 4:7 Тако већ ниси роб, него син; а ако си син, и наследник си Божји кроз Исуса Христа. Galatians 4:8 Али тада не знајући Бога, служисте онима који по себи нису богови. Galatians 4:9 А сад познавши Бога, и још познати бивши од Бога, како се враћате опет на слабе и рђаве стихије, којима опет изнова хоћете да служите? Galatians 4:10 Гледате на дане и месеце, и времена и године. Galatians 4:11 Бојим се за вас да се не будем узалуд трудио око вас. Galatians 4:12 Будите као ја што сам; јер сам ја ко ви што сте. Браћо! Молим вас, ништа ми не учинисте нажао. Galatians 4:13 А знате да вам у слабости тела најпре проповедих јеванђеље; Galatians 4:14 И напасти моје, која беше телу мом, не презресте, ни попљувасте, него ме примисте као анђела Божјег, као Христа Исуса. Galatians 4:15 Какво беше онда ваше блаженство? Јер вам сведочим да бисте, кад би могуће било, извадили очи своје и дали мени. Galatians 4:16 Тим ли вам постадох непријатељ, истину вам говорећи? Galatians 4:17 Они не ревнују добро за вас него хоће да вас одвоје, да им ревнујете. Galatians 4:18 А добро је ревновати свагда у добру, и не само кад сам ја код вас. Galatians 4:19 Дечице моја, коју опет с муком рађам, докле Христово обличје не постане у вама; Galatians 4:20 Али бих хтео сад да сам код вас, и да изменим глас свој, јер не могу да се начудим за вас. Galatians 4:21 Кажите ми, ви који хоћете под законом да будете, не слушате ли закон? Galatians 4:22 Јер је писано да Авраам два сина имаде, једног од робиње, а другог од слободне. Galatians 4:23 Али који беше од робиње, по телу се роди; а који од слободне, по обећању. Galatians 4:24 Које значи друго: јер су ово два завета: један дакле од горе Синајске, која рађа за робовање, а то је Агар. Galatians 4:25 Јер Агар значи Синај гора у арапској, и пореди се са садашњим Јерусалимом, и служи са децом својом. Galatians 4:26 А горњи Јерусалим слободна је, који је мати свима нама. Galatians 4:27 Јер је писано: Развесели се, нероткињо која не рађаш; покликни и повичи, ти која не трпиш муке порођаја; јер пуста има много више деце неголи она која има мужа. Galatians 4:28 А ми смо, браћо, по Исаку деца обећања. Galatians 4:29 Но како онда онај што се роди по телу гоњаше духовног, тако и сад. Galatians 4:30 Али шта говори писмо? Истерај робињу и сина њеног; јер син робињин неће наследити са сином слободне. Galatians 4:31 Тако, браћо, нисмо деца робињина него слободне. Galatians 5:0 Galatians 5:1 Стојте дакле у слободи којом нас Христос ослободи, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити. Galatians 5:2 Ево ја Павле кажем вам да ако се обрежете Христос вам ништа неће помоћи. Galatians 5:3 А опет сведочим сваком човеку који се обрезује да је дужан сав закон творити. Galatians 5:4 Изгубисте Христа, ви који хоћете законом да се оправдате, и отпадосте од благодати. Galatians 5:5 Јер ми духом чекамо од вере наду правде. Galatians 5:6 Јер у Христу Исусу нити шта помаже обрезање ни необрезање, него вера, која кроз љубав ради. Galatians 5:7 Добро трчасте; ко вам забрани да се не покоравате истини? Galatians 5:8 То одвраћање није од Оног који вас позва. Galatians 5:9 Мало квасца укисели све тесто. Galatians 5:10 Ја се за вас надам у Господу да ништа друго нећете мислити. А који вас смета понеће грех, макар ко био. Galatians 5:11 А ја, браћо, ако још обрезање проповедам, зашто ме гоне? Тако се укиде саблазан крстова. Galatians 5:12 О да би одсечени били они који вас кваре! Galatians 5:13 Јер сте ви, браћо, на слободу позвани: само да ваша слобода не буде на жељу телесну, него из љубави служите један другом. Galatians 5:14 Јер се сав закон извршује у једној речи, то јест: Љуби ближњег свог као себе. Galatians 5:15 Али ако се међу собом кољете и једете, гледајте да један другог не истребите. Galatians 5:16 Велим пак: по духу ходите, и жеља телесних не извршујте. Galatians 5:17 Јер тело жели против духа, а дух против тела; а ово се противи једно другом, да не чините оно шта хоћете. Galatians 5:18 Ако ли вас дух води, нисте под законом. Galatians 5:19 А позната су дела телесна, која су прељубочинство, курварство, нечистота, бесрамност, Galatians 5:20 Идолопоклонство, чарања, непријатељства, свађе, пакости, срдње, пркоси, распре, саблазни, јереси, Galatians 5:21 Зависти, убиства, пијанства, ждерања, и остала оваква за која вам напред казујем као што и казах напред, да они који тако чине неће наследити царство Божије. Galatians 5:22 А род је духовни љубав, радост, мир, трпљење, доброта, милост, вера, Galatians 5:23 Кротост, уздржање; на то нема закона. Galatians 5:24 А који су Христови, распеше тело са сластима и жељама. Galatians 5:25 Ако у духу живимо по духу и да ходимо, Galatians 5:26 Да не тражимо лажне славе раздражујући један другог, и завидећи један другом. Galatians 6:0 Galatians 6:1 Браћо! Ако и упадне човек у какав грех, ви духовни исправљајте таквога духом кротости, чувајући себе да и ти не будеш искушан. Galatians 6:2 Носите бремена један другог, и тако ћете испунити закон Христов. Galatians 6:3 Јер ако ко мисли да је шта, а није ништа, умом вара себе. Galatians 6:4 А сваки да испита своје дело, и тада ће сам у себи имати славу, а не у другом. Galatians 6:5 Јер ће сваки своје бреме носити. Galatians 6:6 А који се учи речи нека даје део од сваког добра ономе који га учи. Galatians 6:7 Не варајте се: Бог се не да ружити; јер шта човек посеје оно ће и пожњети. Galatians 6:8 Јер који сеје у тело своје, од тела ће пожњети погибао; а који сеје у дух, од духа ће пожњети живот вечни. Galatians 6:9 А добро чинити да нам се не досади; јер ћемо у своје време пожњети ако се не уморимо. Galatians 6:10 Зато дакле док имамо времена да чинимо добро свакоме, а особити онима који су с нама у вери. Galatians 6:11 Видите колико вам написах руком својом! Galatians 6:12 Који хоће да се хвале по телу они вас нагоне да се обрезујете, само да не буду гоњени за крст Христов. Galatians 6:13 Јер ни они сами који се обрезују не држе закон, него хоће да се ви обрезујете да се вашим телом хвале. Galatians 6:14 А ја Боже сачувај да се чим другим хвалим осми крстом Господа нашег Исуса Христа, ког ради разапе се мени свет, и ја свету. Galatians 6:15 Јер у Христу Исусу нити шта помаже обрезање ни необрезање, него нова твар. Galatians 6:16 И колико их год по овом правилу живе, на њима биће мир и милост, и на Израиљу Божијем. Galatians 6:17 Више да ми нико не досађује, јер ја ране Господа Исуса на телу свом носим. Galatians 6:18 Благодат Господа нашег Исуса Христа са духом вашим, браћо. Амин.
Ephesians 0:0
Ephesians 1:0 Ephesians 1:1 Од Павла, по вољи Божијој апостола Исуса Христа, светима који су у Ефесу, и вернима у Христу Исусу: Ephesians 1:2 Благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа. Ephesians 1:3 Благословен Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, који нас је благословио сваким благословом духовним на небесима кроз Христа; Ephesians 1:4 Као што нас изабра кроз Њега пре постања света, да будемо свети и праведни пред Њим у љубави, Ephesians 1:5 Одредивши нас напред кроз Исуса Христа себи на посинаштво, по угодности воље своје, Ephesians 1:6 На похвалу славне благодати своје којом нас облагодати у Љубазноме, Ephesians 1:7 У коме имамо избављење крвљу Његовом, и опроштење греха, по богатству благодати Његове, Ephesians 1:8 Коју је преумножио у нама у свакој премудрости и разуму, Ephesians 1:9 Показавши нам тајну воље своје, по угодности својој коју напред показа у Њему, Ephesians 1:10 За уредбу извршетка времена, да се све састави у Христу што је на небесима и на земљи; у Њему, Ephesians 1:11 Кроз ког и наследници постасмо, напред одређени бивши по наредби Бога који све чини по савету воље своје, Ephesians 1:12 Да бисмо били на хвалу славе Његове, ми који смо се напред уздали у Христа, Ephesians 1:13 Кроз ког и ви, чувши реч истине, јеванђеље спасења свог, у коме и веровавши запечатисте се Светим Духом обећања, Ephesians 1:14 Који је залог наследства нашег за избављење течевине на хвалу славе Његове. Ephesians 1:15 Зато и ја чувши вашу веру у Христа Исуса, и љубав к свима светима, Ephesians 1:16 Не престајем захваљивати за вас, и спомињати вас у својим молитвама, Ephesians 1:17 Да Бог Господа нашег Исуса Христа, Отац славе, даде вам Духа премудрости и откривења да Га познате, Ephesians 1:18 И бистре очи срца вашег да бисте могли видети шта је нада Његовог звања, и које је богатство славе наследства Његовог у светима, Ephesians 1:19 И каква је изобилна величина силе Његове на нама који верујемо по чињењу превелике силе Његове, Ephesians 1:20 Коју учини у Христу, кад Га подиже из мртвих и посади себи с десне стране на небесима, Ephesians 1:21 Над свим поглаварствима, и властима, и силама, и господствима, и над сваким именом што се може назвати, не само на овом свету него и на оном који иде. Ephesians 1:22 И све покори под ноге Његове, и Њега даде за главу цркви, над свима, Ephesians 1:23 Која је тело Његово, пунина Оног који све испуњава у свему. Ephesians 2:0 Ephesians 2:1 И вас који бејасте мртви за преступљења и грехе своје, Ephesians 2:2 У којима некад ходисте по веку овог света, по кнезу који влада у ветру, по духу који сад ради у синовима противљења; Ephesians 2:3 У којима и ми сви живесмо некада по жељама тела свог, чинећи вољу тела и помисли, и бејасмо рођена деца гнева, као и остали; Ephesians 2:4 Али Бог, који је богат у милости, за премногу љубав своју, коју има к нама, Ephesians 2:5 И нас који бејасмо мртви од грехова оживе с Христом (благодаћу сте спасени), Ephesians 2:6 И с Њим васкрсе и посади на небесима у Христу Исусу. Ephesians 2:7 Да покаже у вековима који иду превелико богатство благодати своје добротом на нама у Христу Исусу. Ephesians 2:8 Јер сте благодаћу спасени кроз веру; и то није од вас, дар је Божји, Ephesians 2:9 Не од дела, да се нико не похвали. Ephesians 2:10 Јер смо Његов посао, саздани у Христу Исусу за дела добра, која Бог унапред приправи да у њима ходимо. Ephesians 2:11 Зато се опомињите да ви који сте некада по телу незнабошци били и називани необрезање од оних који су се звали по телу обрезање, које се руком радило, Ephesians 2:12 Да бејасте у оно време без Христа, одвојени од друштва Израиљевог, и без дела у заветима обећања, наду не имајући, и безбожни на свету: Ephesians 2:13 А сад у Христу Исусу, ви који сте некада били далеко, близу постадосте крвљу Христовом. Ephesians 2:14 Јер је Он мир наш, који обоје састави у једно, и развали плот који је растављао, непријатељство, телом својим, Ephesians 2:15 Закон заповести наукама укинувши; да из обога начини собом једног новог човека, чинећи мир; Ephesians 2:16 И да помири с Богом обоје у једном телу крстом, убивши непријатељство на њему. Ephesians 2:17 И дошавши проповеди у јеванђељу мир вама далекима и онима који су близу. Ephesians 2:18 Јер Он доведе к Оцу обоје у једном духу. Ephesians 2:19 Тако дакле више нисте туђи и дошљаци, него живите са светима и домаћи сте Богу, Ephesians 2:20 Назидани на темељу апостола и пророка, где је камен од угла сам Исус Христос, Ephesians 2:21 На коме сва грађевина састављена расте за цркву свету у Господу; Ephesians 2:22 На коме ћете се и ви сазидати за стан Божји у духу. Ephesians 3:0 Ephesians 3:1 Тога сам ради ја, Павле, сужањ Исуса Христа за вас незнабошце, Ephesians 3:2 Будући да чусте службу благодати Божије која је мени дана међу вама, Ephesians 3:3 Да се мени по откривењу каза тајна; као што горе написах укратко, Ephesians 3:4 Одакле можете читајући познати мој разум у тајни Христовој, Ephesians 3:5 Која се у другим нараштајима не каза синовима човечијим, како се сад откри светим Његовим апостолима и пророцима Духом Светим; Ephesians 3:6 Да незнабошци кроз јеванђеље постану сунаследници и сутелесници и заједничари у обећању Његовом у Христу Исусу, Ephesians 3:7 Коме постадох слуга по дару благодати Божје, која ми је дана по чињењу силе Његове. Ephesians 3:8 Мени најмањем од свих светих даде се ова благодат да објавим међу незнабошцима неисказано богатство Христово, Ephesians 3:9 И да откријем свима шта је служба тајне од постања света сакривене у Богу, који је саздао све кроз Исуса Христа; Ephesians 3:10 Да се кроз цркву сад обзнани поглаварствима и властима на небу многоразлична премудрост Божија, Ephesians 3:11 По наредби векова, коју учини у Христу Исусу, Господу нашем, Ephesians 3:12 У коме имамо слободу и приступ у нади вером Његовом. Ephesians 3:13 Зато вас молим да се не ослабите због невоља мојих за вас, које су слава ваша. Ephesians 3:14 Тога ради приклањам колена своја пред Оцем Господа нашег Исуса Христа, Ephesians 3:15 По коме се сва чељад и на небесима и на земљи зову, Ephesians 3:16 Да вам да силу по богатству славе своје, да се утврдите Духом Његовим за унутрашњег човека, Ephesians 3:17 Да се Христос усели вером у срца ваша, да будете у љубави укорењени и утемељени; Ephesians 3:18 Да бисте могли разумети са свима светима шта је ширина и дужина и дубина и висина, Ephesians 3:19 И познати претежнију од разума љубав Христову, да се испуните сваком пунином Божијом. Ephesians 3:20 А Ономе који може још изобилније све чинити шта иштемо или мислимо, по сили која чини у нама, Ephesians 3:21 Ономе слава у цркви по Христу Исусу у све нараштаје ва век века. Амин. Ephesians 4:0 Ephesians 4:1 Молим вас дакле ја сужањ у Господу, да се владате као што приликује вашем звању у које сте позвани, Ephesians 4:2 Са сваком понизношћу и кротошћу, с трпљењем, трпећи један другог у љубави, Ephesians 4:3 Старајући се држати јединство Духа у свези мира; Ephesians 4:4 Једно тело, један дух, као што сте и позвани у једној нади звања свог. Ephesians 4:5 Један Господ, једна вера, једно крштење, Ephesians 4:6 Један Бог и Отац свих, који је над свима, и кроза све, и у свима нама. Ephesians 4:7 А свакоме се од нас даде благодат по мери дара Христовог. Ephesians 4:8 Зато говори: Изишавши на висину запленио си плен, и даде даре људима. Ephesians 4:9 А шта изиђе, шта је, осим да и сиђе у најдоња места земље? Ephesians 4:10 Који сиђе то је Онај који и изиђе више свих небеса да испуни све. Ephesians 4:11 И Он је дао једне апостоле, а једне пророке, а једне јеванђелисте, а једне пастире и учитеље, Ephesians 4:12 Да се свети приправе за дело службе, на сазидање тела Христовог; Ephesians 4:13 Докле достигнемо сви у јединство вере и познање Сина Божијег, у човека савршеног, у меру раста висине Христове; Ephesians 4:14 Да не будемо више мала деца, коју љуља и заноси сваки ветар науке, у лажи човечијој, путем преваре; Ephesians 4:15 Него владајући се по истини у љубави да у свему узрастемо у Ономе који је глава, Христос. Ephesians 4:16 Из ког је све тело састављено и склопљено сваким зглавком, да једно другом помаже добро по мери сваког уда, и чини да расте тело на поправљање самог себе у љубави. Ephesians 4:17 Ово дакле говорим и сведочим у Господу да више не ходите као што ходе и остали незнабошци у празности ума свог, Ephesians 4:18 Који имају смисао тамом покривен, и удаљени су од живота Божијег за незнање које је у њима, за окамењење срца својих; Ephesians 4:19 Који оставивши поштење предадоше се бесрамности, на чињење сваке нечистоте и лакомства. Ephesians 4:20 Али ви тако не познасте Христа; Ephesians 4:21 Јер Га чусте и у Њему се научисте, као што је истина у Исусу, Ephesians 4:22 Да одбаците, по првом живљењу, старог човека, који се распада у жељама преварљивим; Ephesians 4:23 И да се обновите духом ума свог, Ephesians 4:24 И обучете у новог човека, који је саздан по Богу у правди и у светињи истине. Ephesians 4:25 Зато одбаците лаж, и говорите истину сваки са својим ближњим; јер смо уди један другом. Ephesians 4:26 Гневите се и не грешите; сунце да не зађе у гневу вашем. Ephesians 4:27 Нити дајте места ђаволу. Ephesians 4:28 Који је крао више да не краде, него још да се труди, чинећи добро рукама својим да има шта давати потребноме. Ephesians 4:29 Никаква рђава реч да не излази из уста ваших, него само шта је добро за напредовање вере, да да благодат онима који слушају. Ephesians 4:30 И не ожалошћавајте Светог Духа Божијег, којим сте запечаћени за дан избављења. Ephesians 4:31 Свака горчина, и гнев, и љутина, и вика, и хула, да се узме од вас, са сваком пакошћу. Ephesians 4:32 А будите један другом благи, милостиви, праштајући један другом, као што је и Бог у Христу опростио вама. Ephesians 5:0 Ephesians 5:1 Угледајте се дакле на Бога, као љубазна деца, Ephesians 5:2 И живите у љубави, као што је и Христос љубио нас, и предаде себе за нас у прилог и жртву Богу на слатки мирис. Ephesians 5:3 А курварство и свака нечистота и лакомство да се и не спомиње међу вама, као што се пристоји светима; Ephesians 5:4 Тако и срамотне и луде речи, или шале, што се не пристоји; него још захваљивање. Ephesians 5:5 Јер ово да знате да ниједан курвар, или нечист, или тврдица (који је идолопоклоник), неће имати дела у царству Христа и Бога. Ephesians 5:6 Нико да вас не вара празним речима; јер ових ради иде гнев Божји на синове непокорности. Ephesians 5:7 Не бивајте дакле заједничари њихови. Ephesians 5:8 Јер бејасте некада тама, а сад сте видело у Господу: као деца видела живите; Ephesians 5:9 Јер је род духовни у свакој доброти и правди и истини. Ephesians 5:10 Истражујте шта је Богу угодно. Ephesians 5:11 И не пристајте на безродна дела таме, него још карајте. Ephesians 5:12 Јер је срамно и говорити шта они тајно чине. Ephesians 5:13 А све за шта се кара, видело објављује; јер све што се објављује, видело је; Ephesians 5:14 Зато говори: Устани ти који спаваш и васкрсни из мртвих, и обасјаће те Христос. Ephesians 5:15 Гледајте дакле да уредно живите не као немудри, него као мудри; Ephesians 5:16 Пазите на време, јер су дани зли, Ephesians 5:17 Тога ради не будите неразумни, него познајте шта је воља Божија. Ephesians 5:18 И не опијајте се вином у коме је курварство, него се још испуњавајте духом, Ephesians 5:19 Говорећи међу собом у псалмима и појању и песмама духовним, певајући и припевајући у срцима својим Господу; Ephesians 5:20 Захваљујући за свашта у име Господа нашег Исуса Христа Богу и Оцу; Ephesians 5:21 Слушајући се међу собом у страху Божијем. Ephesians 5:22 Жене! Слушајте своје мужеве као Господа. Ephesians 5:23 Јер је муж глава жени као што је и Христос глава цркви, и он је спаситељ тела. Ephesians 5:24 Но као што црква слуша Христа тако и жене своје мужеве у свему. Ephesians 5:25 Мужеви! Љубите своје жене као што и Христос љуби цркву, и себе предаде за њу, Ephesians 5:26 Да је освети очистивши је купањем воденим у речи; Ephesians 5:27 Да је метне преда се славну цркву, која нема мане ни мрштине, или таквог чега, него да буде света и без мане. Ephesians 5:28 Тако су дужни мужеви љубити своје жене као своја телеса; јер који љуби своју жену, себе самог љуби. Ephesians 5:29 Јер нико не омрзну кад на своје тело, него га храни и греје, као и Господ цркву. Ephesians 5:30 Јер смо уди тела његовог, од меса Његовог, и од костију Његових. Ephesians 5:31 Тога ради оставиће човек оца свог и матер, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело. Ephesians 5:32 Тајна је ово велика; а ја говорим за Христа и за цркву. Ephesians 5:33 Али и ви сваки да љуби онако своју жену као и себе самог; а жена да се боји свог мужа. Ephesians 6:0 Ephesians 6:1 Децо! Слушајте своје родитеље у Господу: јер је ово право. Ephesians 6:2 Поштуј оца свог и матер: ово је прва заповест с обећањем: Ephesians 6:3 Да ти благо буде, и да живиш дуго на земљи. Ephesians 6:4 И ви очеви! Не раздражујте децу своју, него их гајите у науци и у страху Господњем. Ephesians 6:5 Слуге! Слушајте господаре своје по телу, са страхом и дрхтањем, у простоти срца свог, као и Христа; Ephesians 6:6 Не само пред очима радећи као људима да угађате, него као слуге Христове, творећи вољу Божију од срца. Ephesians 6:7 Драговољно служите, као Господу а не као људима, Ephesians 6:8 Знајући да сваки што учини добро оно ће и примити од Господа, био роб или слободњак. Ephesians 6:9 И ви господари, тако чините њима остављајући претње, знајући да је и вама самим и њима Господар на небесима, и Он не гледа ко је ко. Ephesians 6:10 А даље, браћо моја, јачајте у Господу и у сили јачине Његове. Ephesians 6:11 Обуците се у све оружје Божије, да бисте се могли одржати против лукавства ђаволског: Ephesians 6:12 Јер наш рат није с крвљу и с телом, него с поглаварима и властима, и с управитељима таме овог света, с духовима пакости испод неба. Ephesians 6:13 Тога ради узмите све оружје Божије, да бисте се могли бранити у зли дан, и свршивши све одржати се. Ephesians 6:14 Станите дакле опасавши бедра своја истином и обукавши се у оклоп правде, Ephesians 6:15 И обувши ноге у приправу јеванђеља мира; Ephesians 6:16 А сврх свега узмите штит вере о који ћете моћи погасити све распаљене стреле нечастивог; Ephesians 6:17 И кацигу спасења узмите, и мач духовни који је реч Божија. Ephesians 6:18 И сваком молитвом и мољењем молите се Богу духом без престанка, и уз то стражите са сваким трпљењем и молитвом за све свете, Ephesians 6:19 И за мене, да ми се да реч кад отворим уста своја, да обзнаним са слободом тајну јеванђеља, Ephesians 6:20 За које сам посланик у оковима, да у Њему говорим слободно, као што ми се пристоји. Ephesians 6:21 А да и ви знате како сам ја и шта радим, све ће вам казати Тихик, љубазни брат и верни слуга у Господу, Ephesians 6:22 Ког послах к вама за то исто да знате како смо ми, и да утеши срца ваша. Ephesians 6:23 Мир браћи и љубав с вером од Бога Оца и Господа Исуса Христа. Ephesians 6:24 Благодат са свима који љубе Господа нашег Исуса Христа једнако. Амин.
Philippians 0:0
Philippians 1:0 Philippians 1:1 Од Павла и Тимотија, слугу Исуса Христа, свима светима у Христу Исусу који су у Филиби, с владикама и ђаконима: Philippians 1:2 Благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа. Philippians 1:3 Захваљујем Богу свом кад се год опоменем вас, Philippians 1:4 Свагда у свакој молитви својој за све вас с радошћу молећи се, Philippians 1:5 Што ви постадосте заједничари у јеванђељу, од првог дана и до данас; Philippians 1:6 Уздајући се у ово исто да ће Онај који је почео добро дело у вама довршити га тја до дана Исуса Христа. Philippians 1:7 Као што је право да ја ово мислим за све вас, јер вас имам у срцу у оковима својим и у одговору и потврђивању јеванђеља, као све заједничаре са мном у благодати. Philippians 1:8 Јер Бог ми је сведок да вас љубим љубављу Исуса Христа, Philippians 1:9 И зато се молим Богу да љубав ваша још више и више изобилује у разуму и свакој вољи, Philippians 1:10 Да кушате шта је боље, да будете чисти и без спотицања на дан Христов, Philippians 1:11 Напуњени плодова правде кроз Исуса Христа, на славу и хвалу Божију. Philippians 1:12 Хоћу, пак, да знате, браћо, да ово што се ради са мном изиђе за напредак јеванђеља, Philippians 1:13 Тако да се разгласи у свој судници и код свих осталих да су моји окови за Христа. Philippians 1:14 И многа браћа у Господу ослободивши се оковима мојим већма смеју говорити реч Божију без страха. Philippians 1:15 Истина, једни из зависти и свађе, а једни од добре воље Христа проповедају. Philippians 1:16 Тако ови, упркос, Христа објављују нечисто, мислећи да ће нанети жалост мојим оковима; Philippians 1:17 А ови из љубави, знајући да за одбрану јеванђеља лежим у тамници. Philippians 1:18 Шта дакле? Било како му драго, дволичењем или истином, Христос се проповеда; и зато се радујем, а и радоваћу се; Philippians 1:19 Јер знам да ће ми се ово збити на спасење вашом молитвом и помоћу Духа Исуса Христа. Philippians 1:20 Као што чекам и надам се да се ни у чему нећу постидети, него да ће се и сад као свагда са сваком слободом Христос величати у телу мом, било животом или смрћу. Philippians 1:21 Јер је мени живот Христос, а смрт добитак. Philippians 1:22 А кад ми живљење у телу плод доноси, то не знам шта ћу изабрати. Philippians 1:23 А обоје ми је мило, имајући жељу отићи и с Христом бити, које би много боље било; Philippians 1:24 Али остати у телу потребније је вас ради. Philippians 1:25 И ово знам јамачно да ћу бити и остати код свих вас на ваш напредак и радост вере, Philippians 1:26 Да хвала ваша мноме изобилује у Христу Исусу кад вам опет дођем. Philippians 1:27 Само живите као што се пристоји јеванђељу Христовом, да вас видим кад дођем или ако вам не дођем да чујем за вас да стојите у једном духу и једнодушно борите се за веру јеванђеља, Philippians 1:28 И ни у чем да се не плашите од противника; које је њима знак погибли а вама спасења, и то од Бога; Philippians 1:29 Јер се вама дарова, Христа ради, не само да Га верујете него и да страдате за Њ, Philippians 1:30 Имајући ону исту борбу какву у мени видесте и сад чујете за мене. Philippians 2:0 Philippians 2:1 Ако има дакле које поучење у Христу, или ако има која утеха љубави, ако има која заједница духа, ако има које срце жалостиво и милост, Philippians 2:2 Испуните моју радост, да једно мислите, једну љубав имате, једнодушни и једномислени: Philippians 2:3 Ништа не чините успркос или за празну славу; него понизношћу чините један другог већег од себе. Philippians 2:4 Не гледајте сваки за своје, него и за других. Philippians 2:5 Јер ово да се мисли међу вама шта је и у Христу Исусу, Philippians 2:6 Који, ако је и био у обличју Божијем, није се отимао да се упореди с Богом; Philippians 2:7 Него је понизио сам себе узевши обличје слуге, поставши као и други људи и на очи нађе се као човек. Philippians 2:8 Понизио сам себе поставши послушан до саме смрти, а смрти крстове. Philippians 2:9 Зато и Бог Њега повиси, и дарова Му име које је веће од сваког имена. Philippians 2:10 Да се у име Исусово поклони свако колено оних који су на небу и на земљи и под земљом; Philippians 2:11 И сваки језик да призна да је Господ Исус Христос на славу Бога Оца. Philippians 2:12 Тако, љубазни моји, као што ме свагда слушасте, не само кад сам код вас, него и сад много већма кад нисам код вас, градите спасење своје са страхом и дрхтањем. Philippians 2:13 Јер је Бог што чини у вама да хоћете и учините као што Му је угодно. Philippians 2:14 Све чините без вике и премишљања. Philippians 2:15 Да будете прави и цели, деца Божја без мане усред рода неваљалог и поквареног, у коме светлите као видела на свету, Philippians 2:16 Придржавајући реч живота, на моју хвалу за дан Христов, да ми не буде узалуд трчање и труд. Philippians 2:17 Но ако и жртвован будем на жртву и службу вере ваше, радујем се, и радујем се с вама свима. Philippians 2:18 Тако и ви радујте се и будите са мном радосни. Philippians 2:19 А надам се у Господа Исуса да ћу скоро послати к вама Тимотија, да се и ја развеселим разабравши како сте ви. Philippians 2:20 Јер ниједног немам једнаке мисли са собом који се управо брине за вас. Philippians 2:21 Јер сви траже шта је њихово, а не шта је Христа Исуса. Philippians 2:22 А његово поштење познајете, јер као дете оцу са мном је послужио у јеванђељу. Philippians 2:23 Њега, дакле, надам се да ћу послати одмах како разберем шта је за мене. Philippians 2:24 А надам се у Господу да ћу и сам скоро доћи к вама. Philippians 2:25 Али нађох за потребно да пошаљем к вама брата Епафродита, свог помагача и другара у војевању, а вашег посланика и слугу моје потребе; Philippians 2:26 Јер жељаше од срца вас све да види, и жаљаше што сте чули да је боловао. Philippians 2:27 Јер беше болестан до смрти; но Бог помилова га, не само њега него и мене, да ми не дође жалост на жалост. Philippians 2:28 Зато га послах скорије, да се обрадујете кад га опет видите, и мени да олакша мало. Philippians 2:29 Примите га, дакле, у Господу са сваком радости, и такве поштујте; Philippians 2:30 Јер за дело Христово дође до саме смрти, не маривши за свој живот да накнади у служби мојој што вас немам. Philippians 3:0 Philippians 3:1 А даље, браћо моја, радујте се у Господу. Јер све једно да вам пишем мени није досадно, а вама је потребно. Philippians 3:2 Чувајте се од паса, чувајте се од злих посленика, чувајте се од сечења. Philippians 3:3 Јер ми смо обрезање који духом Богу служимо и хвалимо се Христом Исусом, а не уздамо се у тело. Philippians 3:4 Премда бих се и ја могао уздати у тело. Ако ко други мисли да се може уздати у тело, ја још већма, Philippians 3:5 Који сам обрезан осми дан, од рода Израиљевог, колена Венијаминовог, Јеврејин од Јевреја, по закону фарисеј. Philippians 3:6 По ревности гоних цркву Божију, по правди законској бих без мане. Philippians 3:7 Но шта ми беше добитак оно примих за штету Христа ради. Philippians 3:8 Јер све држим за штету према преважном познању Христа Исуса Господа свог, ког ради све оставих, и држим све да су трице, само да Христа добијем, Philippians 3:9 И да се нађем у Њему, не имајући своје правде која је од закона, него која је од вере Исуса Христа, правду која је од Бога у вери; Philippians 3:10 Да познам Њега и силу васкрсења Његовог и заједницу Његових мука, да будем налик на смрт Његову, Philippians 3:11 Да бих, како достигао у васкрсење мртвих; Philippians 3:12 Не као да већ достигох или се већ саврших, него терам не бих ли достигао као што ме достиже Христос Исус. Philippians 3:13 Браћо! Ја још не мислим да сам достигао; једно пак велим: Шта је остраг заборављам, а за оним што је напред сежем се, Philippians 3:14 И трчим к белези, к дару горњег звања Божијег у Христу Исусу. Philippians 3:15 Који смо год дакле савршени овако да мислимо; ако ли шта друго мислите, и ово ће вам Бог открити. Philippians 3:16 Али шта достигосмо у ономе једнако да мислимо, и по оном правилу да живимо. Philippians 3:17 Угледајте се на мене, браћо, и гледајте на оне који тако живе као што нас имате за углед. Philippians 3:18 Јер многи ходе, за које вам много пута говорих, а сад и плачући говорим, непријатељи крста Христовог; Philippians 3:19 Којима је свршетак погибао, којима је Бог трбух, и слава у сраму њиховом, који земаљски мисле. Philippians 3:20 Јер је наше живљење на небесима, откуда и Спаситеља очекујемо Господа свог Исуса Христа, Philippians 3:21 Који ће преобразити наше понижено тело да буде једнако телу славе Његове, по сили да може све себи покорити. Philippians 4:0 Philippians 4:1 Зато, браћо моја љубазна и пожељена, радости и венче мој! Тако стојте у Господу, љубазни. Philippians 4:2 Еводију молим, и Синтихију молим да једно мисле у Господу, Philippians 4:3 Да, молим и тебе, друже прави, помажи њима који се у јеванђељу трудише са мном, и Клементом, и с осталима помагачима мојим, којих су имена у књизи живота. Philippians 4:4 Радујте се свагда у Господу, и опет велим: радујте се. Philippians 4:5 Кротост ваша да буде позната свим људима. Philippians 4:6 Господ је близу. Не брините се низашта него у свему молитвом и мољењем са захваљивањем да се јављају Богу искања ваша. Philippians 4:7 И мир Божји, који превазилази сваки ум, да сачува срца ваша и мисли ваше у Господу Исусу. Philippians 4:8 А даље, браћо моја, шта је год истинито, шта је год поштено, шта је год праведно, шта је год пречисто, шта је год прељубазно, шта је год славно, и још ако има која добродетељ, и ако има која похвала, то мислите, Philippians 4:9 Што и научисте, и примисте и чусте, и видесте у мени, оно чините, и Бог мира биће с вама. Philippians 4:10 Обрадовах се, пак, врло у Господу што се опет опоменусте старати се за мене; као што се и старасте, али се незгодним временом задржасте. Philippians 4:11 Не говорим због недостатка, јер се ја навикох бити довољан оним у чему сам. Philippians 4:12 Знам се и понизити, знам и изобиловати; у свему и свакојако навикох, и сит бити, и гладовати, и изобиловати, и немати. Philippians 4:13 Све могу у Исусу Христу који ми моћ даје. Philippians 4:14 Али добро учинисте што се примисте моје невоље. Philippians 4:15 А знате и ви, Филибљани, да од почетка јеванђеља, кад изиђох из Македоније, ниједна ми црква не приста у ствар давања и узимања осим вас једних; Philippians 4:16 Јер и у Солун и једном и другом посласте ми у потребу моју. Philippians 4:17 Не као да тражим дар, него тражим плод који се множи на корист вашу. Philippians 4:18 А ја сам примио све и имам изобила. Испунио сам се примивши од Епафродита шта сте ми послали, слатки мирис, прилог пријатан, угодан Богу. Philippians 4:19 А Бог мој да испуни сваку потребу вашу по богатству свом у слави, у Христу Исусу. Philippians 4:20 А Богу и Оцу нашем слава ва век века. Амин. Philippians 4:21 Поздравите сваког светог у Христу Исусу. Поздрављају вас браћа што су са мном. Philippians 4:22 Поздрављају вас сви свети, а особито који су из дома Ћесаревог. Philippians 4:23 Благодат Господа нашег Исуса Христа са свима вама. Амин.
Colossians 0:0
Colossians 1:0 Colossians 1:1 Од Павла, по вољи Божијој апостола Исуса Христа и брата Тимотија, Colossians 1:2 Светима који су у Колосима и верној браћи у Христу Исусу: благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа. Colossians 1:3 Захваљујемо Богу и Оцу Господа свог Исуса Христа, молећи се свагда за вас, Colossians 1:4 Чувши веру вашу у Христа Исуса, и љубав коју имате к свима светима, Colossians 1:5 За наду остављену вама на небесима, за коју напред чусте у речи истине јеванђеља, Colossians 1:6 Које је у вама, као и у свему свету, и плодно је и расте, као и у вама, од оног дана како чусте и разуместе благодат Божију у истини, Colossians 1:7 Као што и дознасте од Епафраса, љубазног нашег другара у служењу, који је за вас верни слуга Христов, Colossians 1:8 Који нам и јави вашу љубав у духу. Colossians 1:9 Тога ради и ми од оног дана како чусмо не престајемо за вас молити се Богу и искати да се испуните познањем воље Његове у свакој премудрости и разуму духовном, Colossians 1:10 Да живите пристојно Богу на свако угађање и у сваком добром делу да будете плодни, и да растете у познању Божијем, Colossians 1:11 Јачајући сваком снагом по сили славе Његове, и у сваком трпљењу и дугом подношењу с радошћу; Colossians 1:12 Захваљујући Богу и Оцу, који нас призва у део наследства светих у виделу; Colossians 1:13 Који нас избави од власти тамне, и премести нас у царство Сина љубави своје, Colossians 1:14 У коме имамо избављење крвљу Његовом и опроштење греха; Colossians 1:15 Који је обличје Бога што се не види, који је рођен пре сваке твари. Colossians 1:16 Јер кроз Њега би саздано све што је на небу и што је на земљи, што се види и што се не види, били престоли или господства или поглаварства, или власти: све се кроза Њ и за Њ сазда. Colossians 1:17 И Он је пре свега, и све је у Њему. Colossians 1:18 И Он је глава телу цркве, који је почетак и прворођени из мртвих, да буде Он у свему први; Colossians 1:19 Јер би воља Очева да се у Њ усели сва пунина, Colossians 1:20 И кроза Њ да примири све са собом, умиривши крвљу крста Његова, кроза Њ све, било на земљи или на небу. Colossians 1:21 И вас који сте некад били одлучени и непријатељи кроз помисли у злим делима, Colossians 1:22 А сад вас примири у телу меса Његовог смрћу Његовом, да вас свете и без мане и без кривице изведе преда се; Colossians 1:23 Ако само останете у вери утемељени и тврди, и непокретни од наде јеванђеља, које чусте, које је проповедано свој твари под небом, коме ја Павле постадох слуга. Colossians 1:24 Сад се радујем у свом страдању за вас, и довршујем недостатак невоља Христових на телу свом за тело Његово које је црква, Colossians 1:25 Којој ја постадох слуга по наредби Божијој која ми је дана међу вама да испуним реч Божију, Colossians 1:26 Тајну која је била сакривена од постања света и нараштаја, а сад се јави светима Његовим, Colossians 1:27 Којима Бог науми показати како је богата слава тајне ове међу незнабошцима, које је Христос у вама, нада славе; Colossians 1:28 Ког ми проповедамо саветујући сваког човека, и учећи свакој премудрости, да покажемо сваког човека савршеног у Христу Исусу. Colossians 1:29 Зашто се и трудим и борим по Његовој моћи која у мени силно чини. Colossians 2:0 Colossians 2:1 Хоћу дакле да ви знате колику борбу имам за вас и за оне што су у Лаодикији и у Јерапољу, и за све који не видеше лице моје у телу, Colossians 2:2 Да се утеше срца њихова, и да се стегну у љубави, и у сваком богатству пуног разума, на познање тајне Бога и Оца и Христа, Colossians 2:3 У којој је све благо премудрости и разума скривено. Colossians 2:4 А ово говорим, да вас нико не превари слатким речима. Colossians 2:5 Јер ако телом и нисам код вас, али сам духом с вама, радујући се и видећи ваш ред и тврђу ваше вере у Христа. Colossians 2:6 Како дакле примисте Христа Исуса Господа онако живите у Њему, Colossians 2:7 Укорењени и назидани у Њему и утврђени вером као што научисте, изобилујући у њој захвалношћу. Colossians 2:8 Браћо! Чувајте се да вас ко не зароби филозофијом и празном преваром, по казивању човечијем, по науци света, а не по Христу. Colossians 2:9 Јер у Њему живи свака пунина Божанства телесно. Colossians 2:10 И да будете испуњени у Њему који је глава сваком поглаварству и власти; Colossians 2:11 У коме и обрезани бисте обрезањем нерукотвореним, одбацивши тело греха месних обрезањем Христовим; Colossians 2:12 Закопавши се с Њим крштењем, у коме с Њим и устасте вером силе Бога који Га васкрсну из мртвих. Colossians 2:13 И вас који сте били мртви у гресима и у необрезању тела свог, оживео је с Њим, поклонивши нам све грехе, Colossians 2:14 И избрисавши писмо уредбе која беше против нас, и то узевши са среде прикова га на крсту; Colossians 2:15 И свукавши поглаварства и власти изведе их на углед слободно, и победи их на њему. Colossians 2:16 Да вас дакле нико не осуђује за јело или за пиће, или за какав празник, или за младине, или за суботе; Colossians 2:17 Које је све било сен од оног што хтеде да дође, и тело је Христово. Colossians 2:18 Нико да вас не вара по својој вољи изабраном понизношћу и службом анђела, истражујући и шта не виде, и узалуд надимајући се умом тела свог, Colossians 2:19 А не држећи се главе, из које је све тело с помоћу зглавака и свеза састављено, и расте за раст Божји. Colossians 2:20 Ако дакле умресте с Христом стихијама света, зашто се као живећи у свету препирете: Colossians 2:21 Не дохвати се, не окуси, не опипај; које је све на погибао ономе који чини, Colossians 2:22 По заповестима и наукама људским? Colossians 2:23 Које је само по речи премудрост самовољно избране службе и понизности и нештеђења тела, не за част какву, за пуњење тела. Colossians 3:0 Colossians 3:1 Ако дакле васкрснусте с Христом, тражите оно што је горе где Христос седи с десне стране Бога. Colossians 3:2 Мислите о ономе што је горе а не што је на земљи. Colossians 3:3 Јер умресте, и ваш је живот сакривен с Христом у Богу. Colossians 3:4 А кад се јави Христос, живот ваш, онда ћете се и ви с Њиме јавити у слави. Colossians 3:5 Поморите дакле уде своје који су на земљи: курварство, нечистоту, сласт, злу жељу и лакомство, које је идолопоклонство; Colossians 3:6 За које иде гнев Божји на синове противљења; Colossians 3:7 У којима и ви некада хођасте кад живесте међу њима. Colossians 3:8 А сад одбаците и ви то све: гнев, љутину, пакост, хуљење, срамотне речи из уста својих. Colossians 3:9 Не лажите један на другог; свуците старог човека с делима његовим, Colossians 3:10 И обуците новог, које се обнавља за познање по обличју Оног који га је саздао: Colossians 3:11 Где нема Грка ни Јеврејина, обрезања ни необрезања, дивљака ни Скита, роба ни слободњака, него све и у свему Христос. Colossians 3:12 Обуците се дакле као избрани Божији, свети и љубазни, у срдачну милост, доброту, понизност, кротост, и трпљење, Colossians 3:13 Сносећи један другог, и опраштајући један другом ако има ко тужбу на кога: као што је и Христос вама опростио тако и ви. Colossians 3:14 А сврх свега тога обуците се у љубав, која је свеза савршенства. Colossians 3:15 И мир Божји да влада у срцима вашим, на који сте и позвани у једном телу, и захвални будите. Colossians 3:16 Реч Христова се богато усели међу вас, у свакој премудрости учећи и саветујући сами себе са псалмима и појањем и песмама духовним, у благодати певајући у срцима својим Господу. Colossians 3:17 И све шта год чините речју или делом, све чините у име Господа Исуса Христа хвалећи Бога и Оца кроза Њ. Colossians 3:18 Жене! Слушајте своје мужеве као што треба у Господу. Colossians 3:19 Мужеви! Љубите жене своје и не срдите се на њих. Colossians 3:20 Децо! Слушајте родитеље своје у свачему; јер је ово угодно Господу. Colossians 3:21 Очеви! Не раздражујте деце своје, да не губе воље. Colossians 3:22 Слуге! Слушајте у свему своје телесне господаре, не само пред очима радећи као да људима угађате, него у простоти срца, бојећи се Бога, Colossians 3:23 И све шта год чините, од срца чините као Господу, а не као људима: Colossians 3:24 Знајући да ћете од Господа примити плату наследства; јер Господу Христу служите. Colossians 3:25 А који скриви примиће шта је скривио: и нема гледања ко је ко. Colossians 4:0 Colossians 4:1 Господари! Правду и једнакост чините слугама знајући да и ви имате Господара на небесима. Colossians 4:2 Да вам се не досади молитва; и стражите у њој са захваљивањем. Colossians 4:3 Молећи се и за нас уједно да нам Бог отвори врата речи, да проповедамо тајну Христову, за коју сам и свезан, Colossians 4:4 Да је јавим као што ми треба говорити. Colossians 4:5 Мудро живите према онима који су напољу, пазећи на време. Colossians 4:6 Реч ваша да бива свагда у благодати, сољу зачињена, да знате како вам свакоме треба одговарати. Colossians 4:7 За мене казаће вам све Тихик љубазни брат и верни слуга и другар у Господу, Colossians 4:8 Ког послах к вама за то исто, да разбере ко сте ви, и да утеши срца ваша, Colossians 4:9 С Онисимом верним и љубазним братом нашим, који је од вас. Они ће вам све казати како је овде. Colossians 4:10 Поздравља вас Аристарх, који је са мном у сужањству, и Марко, нећак Варнавин, за ког примисте заповести (ако дође к вама, примите га); Colossians 4:11 И Исус, прозвани Јуст, који су из обрезања. Ово су једнини моји помагачи у царству Божијем који ми бише утеха. Colossians 4:12 Поздравља вас Епафрас, који је од вас, слуга Исуса Христа; он се једнако труди за вас у молитвама да будете савршени и испуњени сваком вољом Божијом. Colossians 4:13 Јер ја сведочим за њега да има велику ревност и бригу за вас и за оне који су у Лаодикији и у Јерапољу. Colossians 4:14 Поздравља вас Лука лекар љубазни, и Димас. Colossians 4:15 Поздравите браћу у Лаодикији, и Нимфана и домаћу цркву његову. Colossians 4:16 И кад се ова посланица прочита код вас, учините да се прочита и у лаодикијској цркви, и ону што је писана у Лаодикију да и ви прочитате. Colossians 4:17 И кажите Архипу: Гледај на службу коју си примио у Господу да је довршиш. Colossians 4:18 Поздрав мојом руком Павловом. Опомињите се мојих окова. Благодат са свима вама. Амин.
I Thessalonians 0:0
I Thessalonians 1:0 I Thessalonians 1:1 Од Павла и Силвана и Тимотија, цркви солунској у Богу Оцу и Господу Исусу Христу: благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа. I Thessalonians 1:2 Захваљујемо Богу свагда за све вас спомињући вас у молитвама својим, I Thessalonians 1:3 И спомињући без престанка ваше дело вере, и труд љубави, и трпљење наде Господа нашег Исуса Христа, пред Богом и Оцем нашим, I Thessalonians 1:4 Знајући, браћо љубазна, од Бога избор ваш. I Thessalonians 1:5 Јер јеванђеље наше не би к вама само у речи него и у сили и у Духу Светом, и у великом признању, као што знате какви бисмо међу вама вас ради. I Thessalonians 1:6 И ви се угледасте на нас и на Господа примивши реч у великој невољи с радошћу Духа Светог, I Thessalonians 1:7 Тако да постадосте углед свима који верују у Македонији и у Ахаји. I Thessalonians 1:8 Јер се од вас прочу реч Господња не само у Македонији и Ахаји, него и у свако место изиђе вера ваша у Бога тако да нам није потребно шта говорити. I Thessalonians 1:9 Јер они обзнањују за вас какав улазак имасмо к вама, и како се обратисте Богу од идола, да служите Богу Живом и Истинитом, I Thessalonians 1:10 И да чекате Сина Његовог с небеса ког васкрсе из мртвих, Исуса, који нас избавља од гнева који ће доћи. I Thessalonians 2:0 I Thessalonians 2:1 Јер сами знате, браћо, улазак наш к вама да не би узалуд; I Thessalonians 2:2 Него пострадавши пре и осрамоћени бивши, као што знате, у Филиби, ослободисмо се у Богу свом казивати вама јеванђеље Божије с великом борбом. I Thessalonians 2:3 Јер утеха наша није од преваре, ни од нечистоте, ни у лукавству; I Thessalonians 2:4 Него како нас окуша Бог да смо верни да примимо јеванђеље, тако говоримо, не као људима угађајући него Богу који куша срца наша. I Thessalonians 2:5 Јер никад из ласкања не говорисмо к вама, као што знате, нити из узрока лакомства: Бог је сведок; I Thessalonians 2:6 Нити тражећи од људи славе, ни од вас, ни од других. I Thessalonians 2:7 Могли смо вам бити на досаду, као Христови апостоли; али бисмо кротки међу вама, као што дојилица негује своју децу. I Thessalonians 2:8 Тако смо вас радо имали да смо готови били дати вам не само јеванђеље Божије, него и душе своје, јер сте нам омилели. I Thessalonians 2:9 Јер памтите, браћо, труд наш и посао: јер дан и ноћ радећи да не досадисмо ниједном од вас, проповедасмо вам јеванђеље Божије. I Thessalonians 2:10 Ви сте сведоци и Бог како свети и праведни и без кривице бисмо вама који верујете, I Thessalonians 2:11 Као што знате да сваког од вас као отац децу своју I Thessalonians 2:12 Молисмо и утешавасмо, и сведочисмо вам да живите као што се пристоји Богу, који вас је призвао у своје царство и славу. I Thessalonians 2:13 Тога ради и ми захваљујемо Богу без престанка што ви примивши од нас реч чувења Божијег примисте не као реч човечију, него (као што заиста јесте) реч Божију, која и чини у вама који верујете. I Thessalonians 2:14 Јер ви, браћо, прођосте као цркве Божије које су у Јудеји у Христу Исусу; јер тако и ви пострадасте од свог рода као и они од Јевреја, I Thessalonians 2:15 Који убише и Господа Исуса и пророке Његове, и који нас истераше, и Богу не угодише, и који се свим људима противе, I Thessalonians 2:16 И забрањују нам казивати незнабошцима да се спасу; да испуне грехе своје свагда; али напослетку дође гнев на њих. I Thessalonians 2:17 А ми, браћо, осиротивши за вама неко време лицем а не срцем, већма хићасмо да видимо лице ваше с великом жељом. I Thessalonians 2:18 Зато хтедосмо да дођемо к вама, ја Павле једном и другом, и забрани нам сотона. I Thessalonians 2:19 Јер ко је наша нада или радост, или венац славе? Нисте ли и ви пред Господом нашим Исусом Христом о Његовом доласку? I Thessalonians 2:20 Јер сте ви наша слава и радост. I Thessalonians 3:0 I Thessalonians 3:1 Зато не могући више трпети наумисмо сами остати у Атини, I Thessalonians 3:2 И посласмо Тимотија, брата свог и слугу Божијег, и помагача свог у јеванђељу Христовом, да вас утврди и утеши у вери вашој; I Thessalonians 3:3 Да се нико не смете у овим невољама; јер сами знате да смо на то одређени. I Thessalonians 3:4 Јер кад бејасмо код вас казасмо вам напред да ћемо падати у невоље, које и би, и знате. I Thessalonians 3:5 Тога ради и ја не могући више трпети послах да познам веру вашу, да вас како не искуша кушач, и да узалуд не буде труд наш. I Thessalonians 3:6 А сад кад дође Тимотије к нама од вас и јави нам вашу веру и љубав, и да имате добар спомен о нама свагда, желећи нас видети, као и ми вас, I Thessalonians 3:7 Зато се утешисмо, браћо, вама у свакој жалости и невољи својој вашом вером; I Thessalonians 3:8 Јер смо ми сад живи кад ви стојите у Господу. I Thessalonians 3:9 Јер какву хвалу можемо дати Богу за вас, за сваку радост којом се радујемо вас ради пред Богом својим? I Thessalonians 3:10 Дан и ноћ молимо се Богу преизобилно да видимо лице ваше, и да испунимо недостатак вере ваше. I Thessalonians 3:11 А сам Бог и Отац наш и Господ наш Исус Христос да управи пут наш к вама. I Thessalonians 3:12 А вас Господ да умножи, и да имате изобилну љубав један к другом и к свима, као и ми к вама. I Thessalonians 3:13 Да би се утврдила срца ваша без кривице у светињи пред Богом и Оцем нашим, за долазак Господа нашег Исуса Христа са свима светима Његовим. Амин. I Thessalonians 4:0 I Thessalonians 4:1 Даље, браћо, молимо вас и саветујемо у Христу Исусу, као што примисте од нас, како вам треба живети и угађати Богу, као што живите, да бивате све изобилнији. I Thessalonians 4:2 Јер знате какве вам заповести дадосмо кроз Господа Исуса. I Thessalonians 4:3 Јер је ово воља Божија, светост ваша, да се чувате од курварства, I Thessalonians 4:4 И сваки од вас да зна држати свој суд у светињи и у части, I Thessalonians 4:5 А не у сласти жеља, као и незнабошци, који не познају Бога; I Thessalonians 4:6 И да не преступате и закидате у ствари брата свог; јер ће Господ покајати све то, као што вам и пре казасмо и посведочисмо. I Thessalonians 4:7 Јер Бог нас не дозва на нечистоту, него у светост. I Thessalonians 4:8 Који дакле одбацује, не одбацује човека него Бога, који је дао Светог Духа свог у вас. I Thessalonians 4:9 А за братољубље не треба да вам се пише, јер сте сами од Бога научени да се љубите међу собом, I Thessalonians 4:10 Јер то чините са свом браћом по целој Македонији. Али вас молимо, браћо, да још изобилније чините, I Thessalonians 4:11 И да се љубазно старате да сте мирни, и да гледате свој посао, и да радите својим рукама, као што вам заповедисмо; I Thessalonians 4:12 Да се владате поштено према онима што су напољу, и да од њих ништа не потребујете. I Thessalonians 4:13 Нећу вам пак затајити, браћо, за оне који су умрли, да не жалите као и остали који немају наду; I Thessalonians 4:14 Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће Бог и оне који су умрли у Исусу довести с Њим. I Thessalonians 4:15 Јер вам ово казујемо речју Господњом да ми који живимо и останемо за долазак Господњи, нећемо претећи оних који су помрли. I Thessalonians 4:16 Јер ће сам Господ са заповешћу, са гласом Арханђеловим, и с трубом Божјом сићи с неба; и мртви у Христу васкрснуће најпре; I Thessalonians 4:17 А потом ми живи који смо остали, заједно с њима бићемо узети у облаке на сусрет Господу на небо, и тако ћемо свагда с Господом бити. I Thessalonians 4:18 Тако утешавајте један другог овим речима. I Thessalonians 5:0 I Thessalonians 5:1 А за часе и времена, браћо, није вам потребно писати; I Thessalonians 5:2 Јер сами знате јамачно да ће дан Господњи доћи као лупеж по ноћи. I Thessalonians 5:3 Јер кад кажу: Мир је, и нема се шта бојати, онда ће изненада напасти на њих погибао као бол на трудну жену, и неће утећи. I Thessalonians 5:4 Али ви, браћо, нисте у тами да вас дан као лупеж застане. I Thessalonians 5:5 Јер сте ви сви синови видела и синови дана: нисмо ноћи нити таме. I Thessalonians 5:6 Тако дакле да не спавамо као и остали, него да пазимо и да будемо трезни. I Thessalonians 5:7 Јер који спавају, у ноћи спавају, и који се опијају, у ноћи се опијају. I Thessalonians 5:8 Али ми који смо синови дана да будемо трезни и обучени у оклоп вере и љубави, и с кацигом наде спасења; I Thessalonians 5:9 Јер нас Бог не постави за гнев, него да добијемо спасење кроз Господа свог Исуса Христа, I Thessalonians 5:10 Који умре за нас да ми, стражили или спавали, заједно с Њим живимо. I Thessalonians 5:11 Тога ради утешавајте један другог, и поправљајте сваки ближњег, као што и чините. I Thessalonians 5:12 Молимо вас пак, браћо, препознајте оне који се труде међу вама, и настојнике своје у Господу и учитеље своје, I Thessalonians 5:13 И имајте их у изобилној љубави за дело њихово. Будите мирни међу собом. I Thessalonians 5:14 Молимо вас пак, браћо, поучавајте неуредне, утешавајте малодушне, браните слабе, сносите сваког. I Thessalonians 5:15 Гледајте да нико не враћа коме зла за зло; I Thessalonians 5:16 Него свагда идите за добрим, и међу собом, према свима. I Thessalonians 5:17 Радујте се свагда. I Thessalonians 5:18 Молите се Богу без престанка. На свачему захваљујте; јер је ово воља Божија у Христу Исусу од вас. I Thessalonians 5:19 Духа не гасите. Пророштва не презирите. I Thessalonians 5:20 А све кушајући добро држите. I Thessalonians 5:21 Уклањајте се од сваког зла. I Thessalonians 5:22 А сам Бог мира да посвети вас целе у свачему; I Thessalonians 5:23 И цео ваш дух и душа и тело да се сачува без кривице за долазак Господа нашег Исуса Христа. I Thessalonians 5:24 Веран је Онај који вас дозва, који ће и учинити. I Thessalonians 5:25 Браћо! Молите се Богу за нас. I Thessalonians 5:26 Поздравите браћу сву целивом светим. I Thessalonians 5:27 Заклињем вас Господом да прочитате ову посланицу пред свом браћом светом. I Thessalonians 5:28 Благодат Господа нашег Исуса Христа с вама. Амин.
II Thessalonians 0:0
II Thessalonians 1:0 II Thessalonians 1:1 Од Павла и Силвана и Тимотија цркви солунској у Богу Оцу нашем и Господу Исусу Христу: II Thessalonians 1:2 Благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа. II Thessalonians 1:3 Дужни смо свагда захваљивати Богу за вас, браћо, као што треба; јер расте врло вера ваша, и множи се љубав сваког од вас међу вама, II Thessalonians 1:4 Тако да се ми сами хвалимо вама црквама Божјима, вашим трпљењем и вером у свим вашим гоњењима и невољама које подносите, II Thessalonians 1:5 За знак праведног суда Божјег да се удостојите царства Божјег, за које и страдате. II Thessalonians 1:6 Јер је праведно у Бога да врати муке онима који вас муче; II Thessalonians 1:7 А вама које муче покој с нама кад се покаже Господ Исус с неба с анђелима силе своје II Thessalonians 1:8 У огњу пламеном, који ће дати освету онима који не познају Бога и не слушају јеванђеља Господа нашег Исуса Христа; II Thessalonians 1:9 Који ће примити муку, погибао вечну од лица Господњег и од славе Његове, II Thessalonians 1:10 Кад дође да се прослави у светима својим, и диван да буде у свима који Га вероваше; јер се прими сведочанство наше међу вама у онај дан. II Thessalonians 1:11 Зато се и молимо свагда за вас да вас удостоји Бог наш звања, и испуни сваку радост доброте и дело вере у сили; II Thessalonians 1:12 Да се прослави име Господа нашег Исуса Христа у вама и ви у Њему, по благодати Бога нашег и Господа Исуса Христа. II Thessalonians 2:0 II Thessalonians 2:1 Али вас молимо, браћо, за долазак Господа нашег Исуса Христа, и за наш састанак у Њему, II Thessalonians 2:2 Да се не дате ласно покренути од ума, нити да се плашите, ни духом ни речју, ни посланицом, као да је од нас послана, да је већ настао дан Христов. II Thessalonians 2:3 Да вас нико не превари никаквим начином; јер неће доћи док не дође најпре отпад, и не покаже се човек безакоња, син погибли, II Thessalonians 2:4 Који се противи и подиже више свега што се зове Бог или се поштује, тако да ће он сести у цркви Божјој као Бог показујући себе да је Бог. II Thessalonians 2:5 Не памтите ли да сам вам ово казивао још кад сам код вас био? II Thessalonians 2:6 И сад знате шта задржава да се не јави у своје време. II Thessalonians 2:7 Јер се већ ради тајна безакоња, само док се уклони онај који сад задржава. II Thessalonians 2:8 Па ће се онда јавити безаконик, ког ће Господ Исус убити духом уста својих, и искоренити светлошћу доласка свог; II Thessalonians 2:9 Ког је долазак по чињењу сотонином са сваком силом, и знацима и лажним чудесима, II Thessalonians 2:10 И са сваком преваром неправде међу онима који гину: јер љубави истине не примише, да би се спасли. II Thessalonians 2:11 И зато ће им Бог послати силу преваре, да верују лажи; II Thessalonians 2:12 Да приме суд сви који не вероваше истини, него волеше неправду. II Thessalonians 2:13 А ми смо дужни свагда захваљивати Богу за вас, браћо љубазна Господу! Што вас је Бог од почетка изабрао за спасење у светињи Духа и вери истине. II Thessalonians 2:14 У које вас дозва јеванђељем нашим, да добијете славу Господа нашег Исуса Христа. II Thessalonians 2:15 Тако дакле, браћо, стојте и држите уредбе којима се научисте или речју или из посланице наше. II Thessalonians 2:16 А сам Господ наш Исус Христос, и Бог и Отац наш, коме омилесмо и даде нам утеху вечну и наду добру у благодати, II Thessalonians 2:17 Да утеши срца ваша и да вас утврди у свакој речи и делу добром. II Thessalonians 3:0 II Thessalonians 3:1 Даље, браћо, молите се Богу за нас да реч Господња трчи, и да се слави као и међу вама; II Thessalonians 3:2 И да се избавимо од беспутних и злих људи: јер вера није свију. II Thessalonians 3:3 А Господ је веран, који ће вас утврдити и сачувати од зла. II Thessalonians 3:4 А уздамо се у Господа за вас да оно што вам заповедамо и чините и чинићете. II Thessalonians 3:5 А Господ да управи срца ваша на љубав Божију и на трпљење Христово. II Thessalonians 3:6 Заповедамо вам пак, браћо, у име Господа нашег Исуса Христа, да се одвојите од сваког брата који живи неуредно, а не по уредби коју примише од нас. II Thessalonians 3:7 Јер сами знате како треба да се угледате на нас, јер не живесмо неуредно међу вама, II Thessalonians 3:8 Нити забадава хлеб једосмо у кога, него у труду и у послу, дан и ноћ радећи, да не будемо на досаду никоме од вас. II Thessalonians 3:9 Не као да немамо власти, него да себе дамо вама за углед, да будете као и ми. II Thessalonians 3:10 Јер кад бејасмо у вас, ово вам заповедасмо да ако ко неће да ради да и не једе. II Thessalonians 3:11 Јер чујемо да неки неуредно живе међу вама, ништа не радећи, него окрајче и мешају се у туђе послове. II Thessalonians 3:12 Таквима заповедамо и молимо их у Господу нашем Исусу Христу, да мирно радећи свој хлеб једу. II Thessalonians 3:13 А вама, браћо, да не дотужи добро чинити. II Thessalonians 3:14 А ако ко не послуша речи наше, оног посланицом назначите, и не мешајте се с њим, да се посрами. II Thessalonians 3:15 Али га не држите као непријатеља, него га саветујте као брата. II Thessalonians 3:16 А сам Господ мира да вам да мир свагда у сваком догађају. Господ са свима вама. II Thessalonians 3:17 Поздрав мојом руком Павловом, које је знак у свакој посланици, овако пишем: II Thessalonians 3:18 Благодат Господа нашег Исуса Христа са свима вама. Амин.
I Timothy 0:0
I Timothy 1:0 I Timothy 1:1 Од Павла, апостола Исуса Христа, по заповести Бога, Спаса нашег и Господа Исуса Христа, наде наше, I Timothy 1:2 Тимотију, правом сину у вери, благодат, милост, мир од Бога Оца нашег и Христа Исуса, Господа нашег. I Timothy 1:3 Као што те молих да останеш у Ефесу, кад иђах у Македонију, да заповедиш некима да не уче другачије, I Timothy 1:4 Нити да гледају на лажи и на тефтере од племена којима нема краја, и који пре чине препирања неголи Божји напредак у вери. I Timothy 1:5 А намера је заповести љубав од чистог срца и добре савести и вере нелицемерне; I Timothy 1:6 У којима неки погрешивши сврнуше у празне говоре, I Timothy 1:7 И хтели би да буду законици, а не разумеју ни шта говоре, ни шта утврђују. I Timothy 1:8 А знамо да је закон добар ако га ко држи као што треба. I Timothy 1:9 Знајући ово да праведнику закон није постављен, него безаконицима и непокорнима и безбожницима и грешницима, неправеднима и поганима, крвницима оца и матере, крвницима људским, I Timothy 1:10 Курварима, мужеложницима, људокрадицама, лажљивцима, клетвопреступницима, и ако шта има противно здравој науци, I Timothy 1:11 По јеванђељу славе блаженог Бога, које је мени поверено. I Timothy 1:12 И захваљујем Христу Исусу, Господу нашем, који ми даје моћ, што ме за верног прими и постави ме у службу, I Timothy 1:13 Који сам пре био хулник и гонитељ и силеџија; али бих помилован, јер не знајући учиних, у неверству. I Timothy 1:14 Али се још већма умножи благодат Господа нашег Исуса Христа с вером и љубави у Христу Исусу. I Timothy 1:15 Истинита је реч и сваког примања достојна да Христос Исус дође на свет да спасе грешнике, од којих сам први ја. I Timothy 1:16 Али тога ради ја бих помилован да на мени првом покаже све трпљење Исус Христос за углед онима који Му хоће веровати за живот вечни. I Timothy 1:17 А Цару вечном, Нераспадљивом, који се не види, једином премудром Богу част и слава ва век века. Амин. I Timothy 1:18 Ову пак заповест предајем ти, сине Тимотије, по пређашњим пророштвима за тебе: да ратујеш у у њима добар рат, I Timothy 1:19 Имајући веру и добру савест, коју неки одбацивши отпадоше од вере; I Timothy 1:20 Међу којима су Именеј и Александар које предадох сотони да се науче не хулити. I Timothy 2:0 I Timothy 2:1 Молим, дакле, пре свега да се чине искања, молитве, мољења, захваљивања за све људе, I Timothy 2:2 За цареве, и за све који су у власти, да тихи и мирни живот поживимо у свакој побожности и поштењу. I Timothy 2:3 Јер је ово добро и пријатно пред Спаситељем нашим Богом, I Timothy 2:4 Који хоће да се сви људи спасу, и да дођу у познање истине. I Timothy 2:5 Јер је један Бог, и један посредник Бога и људи, човек Христос Исус, I Timothy 2:6 Који себе даде у откуп за све, за сведочанство у своје време, I Timothy 2:7 За које сам постављен проповедник и апостол (истину говорим у Христу, не лажем), учитељ незнабожаца, у вери и истини. I Timothy 2:8 Хоћу, дакле, да молитве чине људи на свакоме месту, подижући свете руке без гнева и премишљања. I Timothy 2:9 Тако и жене у пристојном оделу, са стидом и поштењем да украшују себе, не плетеницама, ни златом, или бисером, или хаљинама скупоценим, I Timothy 2:10 Него добрим делима као што се пристоји женама које се обећавају побожности. I Timothy 2:11 Жена на миру да се учи са сваком покорношћу. I Timothy 2:12 Али жени не допуштам да учи нити да влада мужем, него да буде мирна. I Timothy 2:13 Јер је Адам најпре саздан па онда Ева; I Timothy 2:14 И Адам се не превари, а жена преваривши се постаде преступница; I Timothy 2:15 Али ће се спасти рађањем деце, ако остане у вери и љубави и у светињи с поштењем. I Timothy 3:0 I Timothy 3:1 Истинита је реч: ако ко владичанство жели добру ствар жели. I Timothy 3:2 Али владика треба да је без мане, једне жене муж, трезан, паметан, поштен, гостољубив, вредан да учи; I Timothy 3:3 Не пијаница, не бојац, не лаком, него кротак, миран, не среброљубац; I Timothy 3:4 Који својим домом добро управља, који има послушну децу са сваким поштењем; I Timothy 3:5 А ако ко не уме својим домом управљати, како ће се моћи старати за цркву Божију? I Timothy 3:6 Не новокрштен, да се не би надуо, и упао у суд ђавољи. I Timothy 3:7 А ваља да има и добро сведочанство од оних који су напољу, да не би упао у срамоту и у замку ђавољу. I Timothy 3:8 Тако и ђакони треба да буду поштени, не двојезични, не који много вина пију, не лакоми на добитак поган, I Timothy 3:9 Који имају тајну вере у чистој савести. I Timothy 3:10 А и ови да се кушају најпре, па онда да служе, ако су без мане. I Timothy 3:11 Тако и жене треба да су поштене, не које опадају, трезне, верне у свему. I Timothy 3:12 Ђакони да бивају јединих жена мужеви, који добро управљају децом и својим домовима. I Timothy 3:13 Јер који добро служе они добијају себи добар поступ, и велику слободу у вери Исуса Христа. I Timothy 3:14 Ово ти пишем надајући се да ћу скоро доћи к теби. I Timothy 3:15 Ако ли се забавим, да знаш како треба живети у дому Божијем, који је црква Бога Живога, ступ и тврђа истине. I Timothy 3:16 И, као што је признато, велика је тајна побожности: Бог се јави у телу, оправда се у Духу, показа се анђелима, проповеди се незнабошцима, верова се на свету, узнесе се у слави. I Timothy 4:0 I Timothy 4:1 А Дух разговетно говори да ће у последња времена одступити неки од вере слушајући лажне духове и науке ђаволске, I Timothy 4:2 У лицемерју лажа, жигосаних на својој савести, I Timothy 4:3 Који забрањују женити се, и заповедају уздржавати се од јела која Бог створи за јело са захвалношћу вернима и онима који познаше истину. I Timothy 4:4 Јер је свако створење Божије добро и ништа није на одмет кад се прима са захвалношћу. I Timothy 4:5 Јер се освећује речју Божијом и молитвом. I Timothy 4:6 Ово све казујући браћи бићеш добар слуга Исуса Христа, одгајен речима вере и добром науком коју си примио. I Timothy 4:7 А поганих и бапских гаталица клони се; а обучавај се у побожности. I Timothy 4:8 Јер телесно обучавање мало је корисно, а побожност је корисна за свашта, имајући обећање живота садашњег и оног који иде. I Timothy 4:9 Ово је истинита реч и достојна сваког примања. I Timothy 4:10 Јер се зато и трудимо и бивамо срамотни, јер се уздамо у Бога Живог, који је Спаситељ свим људима, а особито вернима. I Timothy 4:11 Ово заповедај и учи. I Timothy 4:12 Нико да не постане немарљив за твоју младост; него буди углед вернима у речи, у живљењу, у љубави, у духу, у вери, у чистоти. I Timothy 4:13 Докле дођем пази на читање, утешавање и учење. I Timothy 4:14 Не пусти у немар дар у себи који ти је дан по пророштву метнувши старешине руке на тебе. I Timothy 4:15 У овом се поучавај, у овом стој, да се напредак твој покаже у свему. I Timothy 4:16 Пази на себе и на науку, и стој у томе; јер ово чинећи спашћеш и самог себе и оне који те слушају. I Timothy 5:0 I Timothy 5:1 Старца не карај, него му говори као оцу; момцима као браћи; I Timothy 5:2 Старицама као матерама; младима као сестрама, са сваком чистотом. I Timothy 5:3 Удовице поштуј, које су праве удовице. I Timothy 5:4 Ако ли која удовица има децу или унучад, да се уче најпре свој дом поштовати, и зајам враћати родитељима; јер је ово угодно пред Богом. I Timothy 5:5 А права удовица и усамљена узда се у Бога, и живи у молитвама и у мољењу дан и ноћ. I Timothy 5:6 А која живи у сладостима, жива је умрла. I Timothy 5:7 И ово заповедај, да буду без мане. I Timothy 5:8 Ако ли ко за своје, а особито за домаће, не промишља, одрекао се вере, и гори је од незнабошца. I Timothy 5:9 А удовица да се не прима млађа од шездесет година, и која је била једном мужу жена; I Timothy 5:10 И која има сведочанство у добрим делима, ако је децу одгајила, ако је гостољубива била, ако је светима ноге прала, ако је невољнима помагала, ако је ишла за сваким добрим делом. I Timothy 5:11 А младих удовица прођи се; јер кад побесне против Христа, хоће да се удају, I Timothy 5:12 И имају грех што прву веру одбацише. I Timothy 5:13 А к томе и беспослене уче се скитати по кућама, не само пак беспослене, него и језичне и свезнале, па говоре шта не треба. I Timothy 5:14 Хоћу, дакле, да се младе удовице удају, децу рађају, кућу куће, а никакав узрок да не дају противнику за хуљење. I Timothy 5:15 Јер се, ево, неке окренуше за сотоном. I Timothy 5:16 Ако који верни или верна има удовице, нека се стара за њих, и да не досађују цркви да оне које су праве удовице може задовољити. I Timothy 5:17 А свештеницима који се добро старају да се даје двогуба част, а особито онима који се труде у речи и у науци. I Timothy 5:18 Јер писмо говори: Волу који врше не завезуј уста, и: Радин је достојан своје плате. I Timothy 5:19 На свештеника не примај тужбе, осим кад имају два или три сведока. I Timothy 5:20 А који греше покарај их пред свима, да и други имају страх. I Timothy 5:21 Заклињем те пред Богом и Господом Исусом Христом и изабраним Његовим анђелима да ово држиш без лицемерја, не чинећи ништа по хатеру. I Timothy 5:22 Руку одмах не мећи ни на кога, нити пристај у туђе грехе. Држи себе чиста. I Timothy 5:23 Више не пиј воде, него пиј по мало вина, желуца ради свог и честих својих болести. I Timothy 5:24 А неких су људи греси познати који напред воде на суд, а неких иду за њима. I Timothy 5:25 Тако су и добра дела позната, и која су другачија не могу се сакрити. I Timothy 6:0 I Timothy 6:1 Робови који су год под јармом да показују сваку част својим господарима, да се не хули на име Божије и на науку. I Timothy 6:2 А који имају крштене господаре, да не постају немарљиви за њих што су браћа, него још боље да служе, јер су верни и љубазни, заједничари у благодати. Ово учи и саветуј. I Timothy 6:3 Ако ли ко другачије учи, и не пристаје на здраве речи Господа нашег Исуса Христа и на науку побожну, I Timothy 6:4 Наду се не знајући ништа, него болујући од запиткивања и празних препирања, ода шта постаје завист, свађа, хуљење, зле мисли, I Timothy 6:5 Залудна препирања онаквих људи који имају ум изопачен и немају истине, који мисле да је побожност трговина. Клони се таквих. I Timothy 6:6 Али јесте велика трговина побожност са задовољством. I Timothy 6:7 Јер ништа не донесосмо на овај свет, дакле не можемо ништа ни однети. I Timothy 6:8 А кад имамо храну и одећу, овим да будемо довољни. I Timothy 6:9 А који хоће да се обогате они упадају у напасти и замке, и у многе луде шкодљиве жеље, које потапају човека у пропаст и погибао. I Timothy 6:10 Јер је корен свих зала среброљубље коме неки предавши се зађоше од вере и на себе навукоше муке велике. I Timothy 6:11 А ти, о човече Божији! Бежи од овог, а иди за правдом, побожности, вером, љубави, трпљењем, кротости. I Timothy 6:12 Бори се у доброј борби вере, мучи се за вечни живот на који си и позван, и признао си добро признање пред многим сведоцима. I Timothy 6:13 Заповедам ти пред Богом који све оживљује, и Христом Исусом који сведочи за владања Понтија Пилата добро признање, I Timothy 6:14 Да држиш заповест чисту и незазорну до доласка Господа нашег Исуса Христа, I Timothy 6:15 Који ће у своје време показати, Блажени и једини Силни Цар над царевима и Господар над господарима, I Timothy 6:16 Који сам има бесмртност, и живи у светлости којој се не може приступити, ког нико од људи није видео, нити може видети, коме част и држава вечна. Амин. I Timothy 6:17 Богатима на овом свету заповедај да се не поносе нити уздају у богатство пропадљиво, него у Бога Живога, који нам све даје изобилно за ужитак; I Timothy 6:18 Нека добро чине, нека се богате у добрим делима, нека буду подашни, заједнични, I Timothy 6:19 Сабирајући себи темељ добар за унапредак, да приме живот вечни. I Timothy 6:20 О Тимотије! Сачувај што ти је предано, клони се поганих, празних разговора и препирања лажно названог разума, I Timothy 6:21 Којим се неки хвалећи отпадоше од вере. Благодат с тобом. Амин.
II Timothy 0:0
II Timothy 1:0 II Timothy 1:1 Од Павла, апостола Исуса Христа по вољи Божијој за обећање живота у Исусу Христу, II Timothy 1:2 Тимотију, љубазном сину, благодат, милост, мир од Бога Оца и Христа Исуса, Господа нашег. II Timothy 1:3 Захваљујем Богу коме служим од прародитеља чистом савести, што без престанка имам спомен за тебе у молитвама својим дан и ноћ, II Timothy 1:4 Желећи да те видим, опомињући се суза твојих, да се радости испуним; II Timothy 1:5 Опомињући се нелицемерне у теби вере која се усели најпре у бабу твоју Лоиду и у матер твоју Евникију; а уверен сам да је и у теби; II Timothy 1:6 Заради ког узрока напомињем ти да подгреваш дар Божји који је у теби како сам метнуо руке своје на тебе. II Timothy 1:7 Јер нам Бог не даде духа страха, него силе и љубави и чистоте. II Timothy 1:8 Не постиди се, дакле, сведочанства Господа нашег Исуса Христа, ни мене сужња Његовог; него пострадај с јеванђељем Христовим по сили Бога, II Timothy 1:9 Који нас спасе и призва звањем светим, не по делима нашим, него по својој наредби и благодати, која нам је дана у Христу Исусу пре времена вечних; II Timothy 1:10 А сад се показа у доласку Спаситеља нашег Исуса Христа, који раскопа смрт, и обасја живот и нераспадљивост јеванђељем; II Timothy 1:11 За које сам ја постављен апостол и учитељ незнабожаца. II Timothy 1:12 Заради ког узрока и ово страдам; али се не стидим, јер знам коме веровах, и уверен сам да је кадар аманет мој сачувати за дан онај. II Timothy 1:13 Имај у памети образ здравих речи које си чуо од мене, у вери и љубави Христа Исуса. II Timothy 1:14 Добри аманет сачувај Духом Светим који живи у нама. II Timothy 1:15 Знаш ово да се одвратише од мене сви у Азији, међу којима и Фигел и Ермоген. II Timothy 1:16 А Господ да да милост Онисифоровом дому; јер ме много пута утеши, и окова мојих не постиде се; II Timothy 1:17 Него дошавши у Рим потражи ме још с већим старањем и нађе. II Timothy 1:18 Да да њему Господ да нађе милост у Господа у дан онај. И у Ефесу колико ми послужи, ти знаш добро. II Timothy 2:0 II Timothy 2:1 Ти дакле, сине мој, јачај у благодати Исуса Христа; II Timothy 2:2 И шта си чуо од мене пред многим сведоцима, оно предај верним људима, који ће бити вредни и друге научити. II Timothy 2:3 Ти дакле трпи зло као добар војник Исуса христа; II Timothy 2:4 Јер се никакав војник не заплеће у трговине овог света да угоди војводи. II Timothy 2:5 Ако и војује, не добија венац ако право не војује. II Timothy 2:6 Радин који се труди најпре треба да окуси од рода. II Timothy 2:7 Разуми шта говорим; а Господ да ти да разум у свему. II Timothy 2:8 Опомињи се Господа Исуса Христа који уста из мртвих, од семена Давидовог, по јеванђељу мом, II Timothy 2:9 У коме трпим зло до самих окова као злочинац; али се реч Божија не веже. II Timothy 2:10 Зато трпим све избраних ради да и они добију спасење у Христу Исусу са славом вечном. II Timothy 2:11 Истинита је реч: ако с Њим умресмо, то ћемо с Њим и оживети. II Timothy 2:12 Ако трпимо, с Њим ћемо и царовати. Ако се одрекнемо, и Он ће се нас одрећи. II Timothy 2:13 Ако не верујемо, Он остаје веран; јер се сам себе не може одрећи. II Timothy 2:14 Ово напомињи, и посведочи пред Господом да се не препиру, које ништа не помаже, него смета оне који слушају. II Timothy 2:15 Постарај се да се покажеш поштен пред Богом, као радин који се нема шта стидети, и право управља речју истине. II Timothy 2:16 А поганих празних разговора клони се; јер највише помажу у безбожности, II Timothy 2:17 И реч њихова као живина точи: међу којима је Именеј и Филит, II Timothy 2:18 Који у истини погрешише говорећи да је васкрсење већ било; и сметају веру неких. II Timothy 2:19 Тврдо дакле стоји темељ Божји имајући овај печат: Позна Господ своје; и: Да одступи од неправде сваки који спомиње име Господње. II Timothy 2:20 А у великом дому нису суди само златни и сребрни, него и дрвени и земљани: и једни за част, а једни за срамоту. II Timothy 2:21 Ако дакле ко очисти себе од овог, биће суд за част, освећен, и потребан домаћину, приправљен за свако добро дело. II Timothy 2:22 Бежи од жеља младости, а држи се правде, вере, љубави, мира, са свима који призивају Господа од чистог срца; II Timothy 2:23 А лудих и празних запиткивања клони се знајући да рађају свађе. II Timothy 2:24 А слуга Господњи не треба да се свађа, него да буде кротак к свима, поучљив, који неправду може подносити, II Timothy 2:25 И с кротошћу поучавати оне који се противе: еда би им како Бог дао покајање за познање истине, II Timothy 2:26 И да се ископају из замке ђавола, који их је уловио живе за своју вољу. II Timothy 3:0 II Timothy 3:1 Али ово знај да ће у последње дане настати времена тешка. II Timothy 3:2 Јер ће људи постати саможиви, среброљупци, хвалише, поносити, хулници, непокорни родитељима, неблагодарни, неправедни, нељубавни, II Timothy 3:3 Непримирљиви, опадачи, неуздржници, бесни, недоброљубиви, II Timothy 3:4 Издајници, нагли, надувени, који више маре за сласти него за Бога, II Timothy 3:5 Који имају обличје побожности, а силе су се њене одрекли. И ових се клони. II Timothy 3:6 Јер су од ових они који се завлаче по кућама, и робе женице које су натоварене гресима и воде их различне жеље, II Timothy 3:7 Које се свагда уче, и никад не могу да дођу к познању истине. II Timothy 3:8 Као што се Јаније и Јамврије противише Мојсију, тако се и ови противе истини, људи изопаченог ума, невешти у вери. II Timothy 3:9 Али неће дуго напредовати; јер ће њихово безумље постати јавно пред свима, као и оних што поста. II Timothy 3:10 А ти си се угледао на моју науку, живљење, намеру, веру, сношење, љубав, трпљење, II Timothy 3:11 Протеривања, страдања, каква ми се догодише у Антиохији, и у Иконији, и у Листри, каква протеривања поднесох, и од свих ме избави Господ. II Timothy 3:12 А и сви који побожно хоће да живе у Христу Исусу, биће гоњени. II Timothy 3:13 А зли људи и варалице напредоваће на горе, варајући и варајући се. II Timothy 3:14 Али ти стој у томе што си научио и што ти је поверено, знајући од кога си се научио, II Timothy 3:15 И будући да из малена умеш света писма, која те могу умудрити на спасење у Христу Исусу. II Timothy 3:16 Све је писмо од Бога дано, и корисно за учење, за карање, за поправљање, за поучавање у правди, II Timothy 3:17 Да буде савршен човек Божји, за свако добро дело приправљен. II Timothy 4:0 II Timothy 4:1 Заклињем те, дакле, пред Богом и Господом нашим Исусом Христом, који ће судити живима и мртвима, доласком Његовим и царством Његовим: II Timothy 4:2 Проповедај реч, настој у добро време и у невреме, покарај, запрети, умоли са сваким сношењем и учењем; II Timothy 4:3 Јер ће доћи време кад здраве науке неће слушати, него ће по својим жељама накупити себи учитеље, као што их уши сврбе, II Timothy 4:4 И одвратиће уши од истине, и окренуће се ка гаталицама. II Timothy 4:5 А ти буди трезан у свачему, трпи зло, учини дело јеванђелиста, службу своју сврши. II Timothy 4:6 Јер ја се већ жртвујем, и време мог одласка наста. II Timothy 4:7 Добар рат ратовах, трку сврших, веру одржах. II Timothy 4:8 Даље, дакле, мени је приправљен венац правде, који ће ми дати Господ у дан онај, праведни судија; али не само мени, него свима који се радују Његовом доласку. II Timothy 4:9 Постарај се да дођеш брзо к мени; II Timothy 4:10 Јер ме Димас остави, омилевши му садашњи свет, и отиде у Солун; Крискент у Галатију, Тит у Далмацију; Лука је сам код мене. II Timothy 4:11 Марка узми и доведи га са собом; јер ми је добар за службу. II Timothy 4:12 А Тихика послао сам у Ефес. II Timothy 4:13 Кад дођеш донеси ми кабаницу што сам оставио у Троади код Карпа, и књиге, а особито кожне. II Timothy 4:14 Александар ковач много ми зла учини. Да му Господ плати по делу његовом. II Timothy 4:15 Чувај се и ти од њега; јер се врло противи нашим речима. II Timothy 4:16 У први мој одговор нико не оста са мном, него ме сви оставише. Да им се не прими! II Timothy 4:17 Али Господ би са мном и даде ми помоћ да се кроза ме сврши проповедање, и да чују сви незнабошци; и избавих се од уста лавових. II Timothy 4:18 И Господ ће ме избавити од сваког злог дела, и сачуваће ме за царство своје небеско; коме слава ва век века. Амин. II Timothy 4:19 Поздрави Прискилу и Акилу, и Онисифоров дом. II Timothy 4:20 Ераст оста у Коринту. А Трофима оставих у Милету болесног. II Timothy 4:21 Постарај се да дођеш пре зиме. Поздравља те Еувул, и Пуд, и Лин, и Клаудија, и браћа сва. II Timothy 4:22 Господ Исус Христос са духом твојим. Благодат с вама. Амин.
Titus 0:0
Titus 1:0 Titus 1:1 Од Павла, слуге Божјег, а апостола Исуса Христа по вери изабраних Божјих и по познању истине побожности, Titus 1:2 За наду вечног живота, који обећа нелажни Бог пре времена вечних, Titus 1:3 А јави у времена своја реч своју проповедањем, које је мени поверено по заповести Спаситеља нашег Бога, Titus 1:4 Титу, правом сину по вери нас обојице, благодат, милост, мир од Бога Оца и Господа Исуса Христа, Спаса нашег. Titus 1:5 Зато те оставих у Криту да поправиш шта је недовршено, и да поставиш по свим градовима свештенике, као што ти ја заповедих, Titus 1:6 Ако је ко без мане, једне жене муж, и има верну децу, коју не коре за курварство или за непокорност. Titus 1:7 Јер владика треба да је без мане, као Божји пристав; не који себи угађа, не гневљив, не пијаница, не бојац, не лаком на погани добитак; Titus 1:8 Него гостољубив, благ, поштен, праведан, свет, чист; Titus 1:9 Који се држи верне речи по науци, да буде кадар и саветовати са здравом науком, и покарати оне који се противе. Titus 1:10 Јер има много непослушних, празноговорљивих, и умом преварених, а особито који су из обрезања, Titus 1:11 Којима треба уста затворити; који целе куће изопачују учећи шта не треба, поганог добитка ради. Titus 1:12 А рече неко од њих, њихов пророк: Крићани свагда лажљиви, зли зверови, беспослени трбуси. Titus 1:13 Сведочанство је ово истинито; заради тог узрока карај их без штеђења, да буду здрави у вери, Titus 1:14 Не слушајући јеврејске гаталице ни заповести људи који се одвраћају од истине. Titus 1:15 Чистима је све чисто; а поганима и невернима ништа није чисто, него је опогањен њихов и ум и савест. Titus 1:16 Говоре да познају Бога, а делима Га се одричу; јер су мрски и непослушни, и ни за какво добро дело ваљани. Titus 2:0 Titus 2:1 А ти говори шта пристоји здравој науци: Titus 2:2 Старцима да буду трезни, поштени, чисти, здрави у вери, у љубави, у трпљењу; Titus 2:3 Старицама, такође, да живе као што се пристоји светима, да не буду опадљиве, да се не предају врло вину, да уче добру, Titus 2:4 Да уче младе да љубе мужеве, да љубе децу, Titus 2:5 Да буду поштене, чисте, добре домаћице, благе, покорне својим мужевима, да се не хули на реч Божију. Titus 2:6 Тако и младиће саветуј да буду поштени. Titus 2:7 А у свему сам себе подај за углед добрих дела, у науци целост, поштење, Titus 2:8 Реч здраву, незазорну: да се посрами онај који се противи, не имајући ништа зло говорити за нас. Titus 2:9 Слуге да слушају своје господаре, да буду угодни у свачему, да не одговарају, Titus 2:10 Да не краду, него у свачему да показују добру веру, да науку Спаситеља нашег Бога украшују у свачему. Titus 2:11 Јер се показа благодат Божја која спасава све људе, Titus 2:12 Учећи нас да се одрекнемо безбожности и жеља овог света, и да поштено и праведно и побожно поживимо на овом свету, Titus 2:13 Чекајући блажену наду и јављање славе великог Бога и Спаса нашег Исуса Христа, Titus 2:14 Који је дао себе за нас да нас избави од сваког безакоња, и да очисти себи народ избрани који чезне за добрим делима. Titus 2:15 Ово говори, и саветуј, и карај са сваком заповешћу да те нико не презире. Titus 3:0 Titus 3:1 Опомињи их да буду покорни и послушни господарима и заповедницима, и готови на свако добро дело; Titus 3:2 Ни на кога да не хуле, да се не свађају, него да буду мирни, сваку кротост да показују свим људима, Titus 3:3 Јер и ми бејасмо некада луди, и непокорни, и преварени, служећи различним жељама и сластима, у пакости и зависти живећи, мрски будући и мрзећи један на другог. Titus 3:4 А кад се показа благодат и човекољубље Спаса нашег Бога, Titus 3:5 Не за дела праведна која ми учинисмо, него по својој милости спасе нас бањом прерођења и обновљењем Духа Светог, Titus 3:6 Ког изли на нас обилно кроз Исуса Христа Спаситеља нашег, Titus 3:7 Да се оправдамо благодаћу Његовом, и да будемо наследници живота вечног по нади. Titus 3:8 Сине Тите! Истинита је реч, и у овоме хоћу да утврђујеш, да се они који вероваше Богу труде и старају за добро дело: ово је корисно људима и добро. Titus 3:9 А лудих запиткивања и тефтера од племена, и свађа и препирања о закону клони се; јер је то некорисно и празно. Titus 3:10 Човека јеретика по првом и другом саветовању клони се, Titus 3:11 Знајући да се такав изопачио, и греши, и сам је себе осудио. Titus 3:12 Кад пошаљем к теби Артему или Тихика, постарај се да дођеш к мени у Никопољ, јер сам намислио да онде зимујем. Titus 3:13 Зину законика и Апола лепо опреми да имају све што им треба. Titus 3:14 Али и наши нека се уче напредовати у добрим делима, ако где буде од потребе да не буду без рода. Titus 3:15 Поздрављају те сви који су са мном. Поздрави све који нас љубе у вери. Благодат са свима вама. Амин.
Philemon 0:0
Philemon 1:0 Philemon 1:1 Од Павла, сужња Исуса Христа, и Тимотија брата, Филимону љубазном и помагачу нашем, Philemon 1:2 И Апфији, сестри љубазној, и Архипу, нашем другару у војевању, и домаћој твојој цркви: Philemon 1:3 Благодат вам и мир од Бога Оца нашег, и Господа Исуса Христа. Philemon 1:4 Захваљујем Богу свом спомињући те свагда у молитвама својим, Philemon 1:5 Чувши љубав твоју и веру коју имаш ка Господу Исусу и к свима светима: Philemon 1:6 Да твоја вера, коју имамо заједно, буде силна у познању сваког добра, које имате у Христу Исусу. Philemon 1:7 Јер имам велику радост и утеху ради љубави твоје, што срца светих починуше кроза те, брате! Philemon 1:8 Тога ради ако и имам велику слободу у Христу да ти заповедам шта је потребно, Philemon 1:9 Али опет молим љубави ради, ја који сам такав као старац Павле, а сад сужањ Исуса Христа; Philemon 1:10 Молимо те за свог сина Онисима, ког родих у оковима својим; Philemon 1:11 Који је теби некада био непотребан, а сад је и теби и мени врло потребан, ког послах теби натраг; Philemon 1:12 А ти га, то јест, моје срце прими. Philemon 1:13 Ја га хтедох да задржим код себе, да ми место тебе послужи у оковима јеванђеља; Philemon 1:14 Али без твоје воље не хтедох ништа чинити, да не би твоје добро било као за невољу, него од добре воље. Philemon 1:15 Јер може бити да се за то растаде с тобом на неко време да га добијеш вечно, Philemon 1:16 Не више као роба, него више од роба, брата љубазног, а особито мени, а камоли теби, и по телу и у Господу Philemon 1:17 Ако дакле држиш мене за свог другара, прими њега као мене. Philemon 1:18 Ако ли ти у чему скриви, или је дужан, то на мене запиши. Philemon 1:19 Ја Павле написах руком својом, ја ћу платити: да ти не кажем да си и сам себе мени дужан. Philemon 1:20 Да брате! Да имам корист од тебе у Господу, развесели срце моје у Господу. Philemon 1:21 Уздајући се у твоју послушност написах ти знајући да ћеш још више учинити него што говорим. Philemon 1:22 А уз то уготови ми и конак; јер се надам да ћу за ваше молитве бити дарован вама. Philemon 1:23 Поздравља те Епафрас који је са мном сужањ у Христу Исусу, Марко, Аристарх, Димас, Лука, помагачи моји. Philemon 1:24 Благодат Господа нашег Исуса Христа са духом вашим. Амин.
Hebrews 0:0
Hebrews 1:0 Hebrews 1:1 Бог који је некада много пута и различитим начином говорио очевима преко пророка, говори и нама у последак дана ових преко сина, Hebrews 1:2 Ког постави наследника свему, кроз ког и свет створи. Hebrews 1:3 Који будући сјајност славе и обличје бића Његовог, и носећи све у речи силе своје, учинивши собом очишћење греха наших, седе с десне стране престола величине на висини, Hebrews 1:4 И толико бољи поста од анђела колико преславније име од њихова доби. Hebrews 1:5 Јер коме од анђела рече кад: Син мој ти си, ја те данас родих? И опет: Ја ћу Му бити Отац, и Он ће ми бити Син. Hebrews 1:6 И опет уводећи Првороднога у свет говори: и да Му се поклоне сви анђели Божији. Hebrews 1:7 Тако и анђелима говори: Који чини анђеле своје духове, и слуге своје пламен огњени. Hebrews 1:8 А сину: Престо је Твој, Боже, ва век века; палица је правде палица царства Твог. Hebrews 1:9 Омилела Ти је правда, и омрзао си на безакоње: тога ради помаза Те, Боже, Бог Твој уљем радости већма од другова Твојих. Hebrews 1:10 И опет: Ти си, Господе, у почетку основао земљу, и небеса су дела руку Твојих: Hebrews 1:11 Она ће проћи, а Ти остајеш: и сва ће остарети као хаљина, Hebrews 1:12 И савићеш их као хаљину, и измениће се: а Ти си Онај исти, и Твојих година неће нестати. Hebrews 1:13 А коме од анђела рече кад: Седи мени с десне стране док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим? Hebrews 1:14 Нису ли сви службени духови који су послани на службу онима који ће наследити спасење? Hebrews 2:0 Hebrews 2:1 Тога ради ваља нам већма пазити на речи које слушамо, да како не отпаднемо. Hebrews 2:2 Јер ако је оно што је говорено преко анђела утврђено, и сваки преступак и оглушак праведну плату примио: Hebrews 2:3 Како ћемо побећи на маривши за толико спасење? Које поче Господ проповедати, и они који су чули потврдише међу нама, Hebrews 2:4 Кад и Бог посведочи и знацима и чудесима и различитим силама, и Духа Светог раздељивањем по својој вољи. Hebrews 2:5 Јер Бог не покори анђелима васиони свет, који иде и о коме говоримо. Hebrews 2:6 Али неко посведочи негде говорећи: Шта је човек да га се опоменеш, или син човечији да га обиђеш? Hebrews 2:7 Умалио си га малим нечим од анђела, славом и части венчао си га, и поставио си га над делима руку својих: Hebrews 2:8 Све си покорио под ноге Његове. А кад Му покори све, ништа не остави Њему непокорено; али сад још не видимо да Му је све покорено. Hebrews 2:9 А умањеног малим чим од анђела видимо Исуса, који је за смрт што поднесе венчан славом и части, да би по благодати Божијој за све окусио смрт. Hebrews 2:10 Јер приликоваше Њему за ког је све и кроз ког је све, који доведе многе синове у славу, да доврши Поглавара спасења њиховог страдањем. Hebrews 2:11 Јер и Онај који освећује, и они који се освећују, сви су од Једног; заради тог узрока не стиди се назвати их браћом Hebrews 2:12 Говорећи: Објавићу име Твоје браћи својој, и посред цркве запеваћу Те. Hebrews 2:13 И опет: Ја ћу се у Њега уздати. И опет: Ево ја и деца моја коју ми је дао Бог. Hebrews 2:14 Будући, пак, да деца имају тело и крв, тако и Он узе део у томе, да смрћу сатре оног који има државу смрти, то јест ђавола; Hebrews 2:15 И да избави оне који год од страха смрти у свему животу бише робови. Hebrews 2:16 Јер се заиста не примају анђели, него се прима семе Авраамово. Hebrews 2:17 Зато беше дужан у свему да буде као браћа, да буде милостив и веран поглавар свештенички пред Богом, да очисти грехе народне. Hebrews 2:18 Јер у чему пострада и искушан би у ономе може помоћи и онима који се искушавају. Hebrews 3:0 Hebrews 3:1 Зато, браћо света, заједничари звања небеског, познајте посланика и владику, ког ми признајемо, Исуса Христа, Hebrews 3:2 Који је веран Ономе који га створи, као и Мојсије у свему дому његовом. Hebrews 3:3 Јер Овај поста толико достојан веће части од Мојсија, колико већу од дома част има онај који га је начинио. Hebrews 3:4 Јер сваки дом треба неко да начини; а ко је све створио оно је Бог. Hebrews 3:5 И Мојсије дакле беше веран у свему дому његовом, као слуга, за сведочанство оног што је требало да се говори. Hebrews 3:6 Али је Христос као син у дому свом: ког смо дом ми, ако слободу и славу наде до краја тврдо одржимо. Hebrews 3:7 Зато, као што говори Дух Свети: Данас ако глас Његов чујете, Hebrews 3:8 Не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте у дане напасти у пустињи, Hebrews 3:9 Где ме искушаше очеви ваши, искушаше ме, и гледаше дела моја четрдесет година. Hebrews 3:10 Тога ради расрдих се на тај род, и рекох: Једнако се мету у срцима, али они не познаше путеве моје; Hebrews 3:11 Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој. Hebrews 3:12 Гледајте, браћо, да не буде кад у коме од вас зло срце неверства да одступи од Бога Живога; Hebrews 3:13 Него се утешавајте сваки дан, докле се данас говори, да који од вас не одрвени од преваре греховне; Hebrews 3:14 Јер постадосмо заједничари Христу, само ако како смо почели у Њему бити до краја тврдо одржимо; Hebrews 3:15 Докле се говори: Данас, ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте. Hebrews 3:16 Јер неки чувши прогневише се, али не сви који изиђоше из Мисира с Мојсијем. Hebrews 3:17 А на које мрзи четрдесет година? Није ли на оне који сагрешише, који оставише кости у пустињи? Hebrews 3:18 А којима се закле да неће ући у покој Његов, него онима који не хтеше да верују? Hebrews 3:19 И видимо да не могоше ући за неверство. Hebrews 4:0 Hebrews 4:1 Да се бојимо, дакле, да како док је још остављено обећање да се улази у покој Његов, не закасни који од вас. Hebrews 4:2 Јер је нама објављено као и онима; али онима не помаже чувена реч, јер не вероваше они који чуше. Hebrews 4:3 Јер ми који веровасмо улазимо у покој, као што рече: Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој, ако су дела и била готова од постања света. Hebrews 4:4 Јер негде рече за седми дан овако: и почину Бог у дан седми од свих дела својих. Hebrews 4:5 И на овом месту опет: Неће ући у покој мој. Hebrews 4:6 Будући, пак, да неки имају да уђу у њега, и они којима је најпре јављено не уђоше за непослушање; Hebrews 4:7 Опет одреди један дан, данас, говорећи у Давиду по толиком времену, као што се пре каза: Данас ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца. Hebrews 4:8 Јер да је Исус оне довео у покој, не би за други дан говорио потом. Hebrews 4:9 Дакле је остављено још почивање народу Божијем. Hebrews 4:10 Јер који уђе у покој Његов, и он почива од дела својих, као и Бог од својих. Hebrews 4:11 Да се постарамо, дакле, ући у тај покој, да не упадне ко у ону исту гатку неверства. Hebrews 4:12 Јер је жива реч Божија, и јака, и оштрија од сваког мача оштрог с обе стране, и пролази тја до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга, и суди мислима и помислима срца. Hebrews 4:13 И нема твари непознате пред Њиме, него је све голо и откривено пред очима Оног коме говоримо. Hebrews 4:14 Имајући, дакле, великог Поглавара свештеничког, који је прошао небеса, Исуса сина Божијег, да се држимо признања. Hebrews 4:15 Јер немамо Поглавара свештеничког који не може пострадати с нашим слабостима, него који је у свачему искушан као и ми, осим греха. Hebrews 4:16 Да приступимо, дакле, слободно к престолу благодати, да примимо милост и нађемо благодат за време кад нам затреба помоћ. Hebrews 5:0 Hebrews 5:1 Јер сваки поглавар свештенички који се из људи узима, за људе се поставља на службу к Богу, да приноси даре и жртве за грехе, Hebrews 5:2 Који може пострадати с онима који не знају и залазе; јер је и он под слабошћу. Hebrews 5:3 И зато је дужан како за народне тако и за своје грехе приносити. Hebrews 5:4 И нико сам себи не даје части, него који је позван од Бога, као и Арон. Hebrews 5:5 Тако и Христос не прослави сам себе да буде поглавар свештенички, него Онај који Му рече: Ти си мој син, ја Те данас родих. Hebrews 5:6 Као што и на другом месту говори: Ти си свештеник вавек по реду Мелхиседековом. Hebrews 5:7 Он у дане тела свог мољења и молитве к Ономе који Га може избавити од смрти с виком великом и са сузама приношаше, и би утешен по својој побожности. Hebrews 5:8 Иако и беше Син Божји, али од оног што пострада научи се послушању. Hebrews 5:9 И свршивши све, постаде свима који Га послушаше узрок спасења вечног. Hebrews 5:10 И би наречен од Бога поглавар свештенички по реду Мелхиседековом. Hebrews 5:11 За ког бисмо вам имали много говорити што је тешко исказати; јер сте постали слаби на слушању. Hebrews 5:12 Јер ви који би ваљало да сте учитељи по годинама, опет потребујете да учите које су прва слова речи Божије; и постадосте да требате млека, а не јаке хране. Hebrews 5:13 Јер који се год храни млеком, не разуме речи правде, јер је дете. Hebrews 5:14 А савршених је тврда храна, који имају осећања дугим учењем обучена за разликовање и добра и зла. Hebrews 6:0 Hebrews 6:1 Зато да оставимо почетак Христове науке и да се дамо на савршенство: да не постављамо опет темеља покајања од мртвих дела, и вере у Бога, Hebrews 6:2 Науке крштења, и стављања руку, и васкрсења мртвих, и суда вечног. Hebrews 6:3 И ово ћемо учинити ако Бог допусти. Hebrews 6:4 Јер није могуће оне који су једном просветљени, окусили дар небески, постали заједничари Духа Светог, Hebrews 6:5 И окусили добру реч Божју, и силу оног света, и отпали, Hebrews 6:6 Опет обновити на покајање, јер сами себи наново распињу и руже сина Божијег. Hebrews 6:7 Јер земља која пије дажд што често на њу пада, и која рађа поврће добро онима који је раде, прима благослов од Бога; Hebrews 6:8 А која износи трње и чичак, непотребна је и клетве близу, која се најпосле сажеже. Hebrews 6:9 Али од вас, љубазни, надамо се бољем и шта се држи спасења, ако и говоримо тако. Hebrews 6:10 Јер Бог није неправедан да заборави дело ваше и труд љубави коју показасте у име Његово, послуживши светима и служећи. Hebrews 6:11 Али желимо да сваки од вас покаже то исто старање да се нада одржи тврдо до самог краја; Hebrews 6:12 Да не будете лениви, него да се угледате на оне који вером и трпљењем добијају обећања. Hebrews 6:13 Јер кад Бог Авраму обећа, не имајући ничим већим да се закуне, закле се собом, Hebrews 6:14 Говорећи: Заиста благосиљајући благословићу те, и умножавајући умножићу те. Hebrews 6:15 И тако трпећи дуго, доби обећање. Hebrews 6:16 Јер се људи већим куну, и свакој њиховој свађи свршетак је заклетва за потврђење. Hebrews 6:17 Зато и Бог кад хтеде наследницима обећања обилније да покаже тврђу завета свог, учини посредника клетву: Hebrews 6:18 Да би у двема непоколебљивим стварима, у којима Богу није могуће слагати, имали јаку утеху ми који смо прибегли да се ухватимо за наду која нам је дана, Hebrews 6:19 Који имамо као тврд и поуздан ленгер душе, који улази и за најдаље завесе, Hebrews 6:20 Где Исус уђе напред за нас, поставши поглавар свештенички довека по реду Мелхиседековом. Hebrews 7:0 Hebrews 7:1 Јер овај Мелхиседек беше цар салимски, свештеник Бога Највишег, који срете Авраама кад се враћаше с боја царева, и благослови га; Hebrews 7:2 Коме и Авраам даде десетак од свега. Прво дакле значи цар правде, потом и цар салимски, то јест цар мира: Hebrews 7:3 Без оца, без матере, без рода, не имајући ни почетка данима, ни свршетка животу, а испоређен са сином Божијим, и остаје свештеник довека. Hebrews 7:4 Али погледајте колики је овај коме је и Авраам патријарх дао десетак од плена. Hebrews 7:5 Истина, и они од синова Левијевих који примише свештенство, имају заповест да узимају по закону десетак од народа, то јест од браће своје, ако су и изишли из бедара Аврамових. Hebrews 7:6 Али онај који се не броји од њиховог рода, узе десетак од Авраама, и благослови оног који има обећање. Hebrews 7:7 Али без сваког изговора мање благослови веће. Hebrews 7:8 И тако овде узимају десетак људи који умиру, а онамо Онај за ког се посведочи да живи. Hebrews 7:9 И, да овако кажем, Левије који узе десетак, дао је десетак кроз Авраама: Hebrews 7:10 Јер беше још у бедрима очевим кад га срете Мелхиседек. Hebrews 7:11 Ако је, дакле, савршенство постало кроз левитско свештенство (јер је народ под њим закон примио), каква је још потреба била говорити да ће други свештеник постати по реду Мелхиседековом, а не по реду Ароновом? Hebrews 7:12 Јер, кад се промени свештенство, мора се и закон променити. Hebrews 7:13 Јер за кога се ово говори Он је од другог колена, од ког нико не приступи к олтару. Hebrews 7:14 Јер је познато да Господ наш од колена Јудина изађе, за које колено Мојсије не говори ништа о свештенству. Hebrews 7:15 И још је више познато да ће по реду Мелхиседековом други свештеник постати, Hebrews 7:16 Који није постао по закону телесне заповести него по сили живота вечног. Hebrews 7:17 Јер сведочи: Ти си свештеник вавек по реду Мелхиседековом. Hebrews 7:18 Тако се укида пређашња заповест, што би слаба и залудна. Hebrews 7:19 Јер закон није ништа савршио; а постави бољу наду, кроз коју се приближујемо к Богу. Hebrews 7:20 И још не без заклетве: Hebrews 7:21 Јер они без заклетве посташе свештеници; а Овај са заклетвом кроз Оног који Му говори: Закле се Господ и неће се раскајати: Ти си свештеник вавек по реду Мелхиседековом. Hebrews 7:22 Толико бољег завета поста Исус јамац. Hebrews 7:23 И они многи бише свештеници, јер им смрт не даде да остану. Hebrews 7:24 А Овај, будући да остаје вавек, има вечно свештенство. Hebrews 7:25 Зато и може вавек спасти оне који кроза Њ долазе к Богу, кад свагда живи да се може молити за њих. Hebrews 7:26 Јер такав нама требаше поглавар свештенички: свет, безазлен, чист, одвојен од грешника, и који је био више небеса; Hebrews 7:27 Коме није потребно сваки дан, као свештеницима, најпре за своје грехе жртве приносити, а потом за народне, јер Он ово учини једном, кад себе принесе. Hebrews 7:28 Јер закон поставља људе за свештенике који имају слабост; а реч заклетве које је речена по закону, постави сина вавек савршена. Hebrews 8:0 Hebrews 8:1 А ово је глава од тога што говоримо: имамо таквог Поглавара свештеничког који седи с десне стране престола Величине на небесима; Hebrews 8:2 Који је слуга светињама и истинитој скинији, коју начини Господ, а не човек. Hebrews 8:3 Јер се сваки поглавар свештенички поставља да приноси даре и жртве; зато ваља да и Овај шта има што ће принети. Hebrews 8:4 Јер да је на земљи, не би био свештеник, кад имају свештеници који приносе даре по закону, Hebrews 8:5 Који служе обличју и сену небеских ствари, као што би речено Мојсију кад хтеде скинију да начини: Гледај, рече, да начиниш све по прилици која ти је показана на гори. Hebrews 8:6 А сад доби бољу службу, као што је и посредник бољег завета, који се на бољим обећањима утврди. Hebrews 8:7 Јер да је онај први без мане био, не би се другом тражило места. Hebrews 8:8 Јер кудећи их говори: Ево дани иду, говори Господ, и начинићу с домом Израиљевим и с домом Јудиним нов завет; Hebrews 8:9 Не по завету који начиних с очевима њиховим у онај дан кад их узех за руку да их изведем из земље мисирске; јер они не осташе у завету мом, и ја не марих за њих, говори Господ. Hebrews 8:10 Јер је ово завет који ћу начинити с домом Израиљевим после оних дана, говори Господ: даћу законе своје у мисли њихове, и на срцима њиховим написаћу их, и бићу им Бог, и они ће бити мени народ. Hebrews 8:11 И ниједан неће учити свог ближњег, и ниједан брата свог, говорећи: Познај Господа; јер ће ме сви познати од малог до великог међу њима. Hebrews 8:12 Јер ћу бити милостив неправдама њиховим, и грехе њихове и безакоња њихова нећу више спомињати. Hebrews 8:13 А кад вели: нов завет, први начини ветхим; а шта је ветхо и остарело, близу је краја. Hebrews 9:0 Hebrews 9:1 Тако и први завет имаше правду богомољства и светињу земаљску. Hebrews 9:2 Јер скинија беше начињена прва, у којој беше свећњак и трпеза и постављени хлебови, што се зове светиња. Hebrews 9:3 А за другим завесом беше скинија, која се зове светиња над светињама, Hebrews 9:4 Која имаше златну кадионицу, и ковчег завета окован свуда златом, у коме беше златан суд с маном, и палица Аронова, која се беше омладила, и плоче завета. Hebrews 9:5 А више њега беху херувими славе, који осењаваху олтар; о чему се не може сад говорити редом. Hebrews 9:6 А кад ово беше тако уређено, улажаху свештеници свагда у прву скинију и савршиваху службу Божију. Hebrews 9:7 А у другу улажаше једном у години сам поглавар свештенички, не без крви, коју приноси за себе и за народна незнања. Hebrews 9:8 Овим показиваше Дух Свети да се још није отворио пут светих, докле прва скинија стоји; Hebrews 9:9 Која остаде прилика за садашње време, у које се приносе дари и жртве, и не могу да се сврше по савести оног који служи. Hebrews 9:10 Осим у јелима и пићима, и различном умивању и правдању тела, које је постављено до времена поправљења. Hebrews 9:11 Али дошавши Христос, поглавар свештенички добара која ће доћи, кроз бољу и савршенију скинију, која није руком грађена, то јест, није овог створења, Hebrews 9:12 Ни с крвљу јарчијом, нити телећом, него кроз своју крв уђе једном у светињу, и нађе вечни откуп. Hebrews 9:13 Јер ако крв јунчија и јарчија, и пепео јуничин, покропивши њом опогањене, освећује на телесну чистоту; Hebrews 9:14 А камоли неће крв Христа, који Духом Светим себе принесе без кривице Богу, очистити савест нашу од мртвих дела, да служимо Богу Живом и Истинитом? Hebrews 9:15 И зато је новом завету посредник, да кроз смрт, која би за откуп од преступака у првом завету, обећање вечног наследства приме звани. Hebrews 9:16 Јер где је завет ваља да буде и смрт оног који чини завет. Hebrews 9:17 Јер је завет по смрти потврђен: будући да нема никакве силе док је жив онај који га је начинио. Hebrews 9:18 Јер ни први није утврђен без крви. Hebrews 9:19 Јер кад Мојсије изговори све заповести по закону свом народу, онда узе крви јарчије и телеће, с водом и вуном црвеном и исопом, те покропи и књигу и сав народ. Hebrews 9:20 Говорећи: Ово је крв завета који Бог начини с вама. Hebrews 9:21 А тако и скинију и све судове службене покропи крвљу. Hebrews 9:22 И готово све се крвљу чисти по закону, и без проливања крви не бива опроштење. Hebrews 9:23 Тако је требало да се обличја небеских овима чисте, а сама небеска бољим жртвама од ових. Hebrews 9:24 Јер Христос не уђе у рукотворену светињу, која је прилика праве, него у само небо, да се покаже сад пред лицем Божијим за нас; Hebrews 9:25 Нити да много пута приноси себе, као што поглавар свештенички улази у светињу сваке године с крвљу туђом: Hebrews 9:26 Иначе би Он морао много пута страдати од постања света; а сад једном на свршетку века јави се да својом жртвом сатре грех. Hebrews 9:27 И као што је људима одређено једном умрети, а потом суд: Hebrews 9:28 Тако се и Христос једном принесе, да узме многих грехе; а другом ће се јавити без греха на спасење онима који Га чекају. Hebrews 10:0 Hebrews 10:1 Јер закон имајући сен добара која ће доћи, а не само обличје ствари, не може никада савршити оне који приступају сваке године и приносе оне исте жртве. Hebrews 10:2 Иначе би престале приносити се, кад они који служе не би више имали никакву савест за грехе, кад се једном очисте; Hebrews 10:3 Него се њима сваке године чини спомен за грехе. Hebrews 10:4 Јер крв јунчија и јарчија не може узети грехе. Hebrews 10:5 Зато, улазећи у свет говори: Жртава и дарова ниси хтео, али си ми тело приправио. Hebrews 10:6 Жртве и прилози за грех нису Ти били угодни. Hebrews 10:7 Тада рекох: Ево дођох, у почетку књиге писано је за мене, да учиним вољу Твоју, Боже. Hebrews 10:8 И више казавши: Прилога и приноса и жртава, и жртава за грехе ниси хтео, нити су Ти били угодни, што се по закону приносе; Hebrews 10:9 Тада рече: Ево дођох да учиним вољу Твоју, Боже. Укида прво да постави друго. Hebrews 10:10 По којој смо вољи ми освећени приносом тела Исуса Христа једном. Hebrews 10:11 И сваки свештеник стоји сваки дан служећи и једне жртве много пута приносећи које никад не могу узети грехе. Hebrews 10:12 А Он принесавши једину жртву за грехе седи свагда с десне стране Богу. Hebrews 10:13 Чекајући даље док се положе непријатељи Његови подножје ногама Његовим. Hebrews 10:14 Јер једним приносом савршио је вавек оне који бивају освећени. Hebrews 10:15 А сведочи нам и Дух Свети; јер као што је напред казано: Hebrews 10:16 Ово је завет који ћу начинити с њима после оних дана, говори Господ: Даћу законе своје у срца њихова, и у мислима њиховим написаћу их; Hebrews 10:17 И грехе њихове и безакоња њихова нећу више спомињати. Hebrews 10:18 А где је опроштење ових онде више нема прилога за грехе. Hebrews 10:19 Имајући, дакле, слободу, браћо, улазити у светињу крвљу Исуса Христа, путем новим и живим. Hebrews 10:20 Који нам је обновио заветом, то јест телом својим, Hebrews 10:21 И свештеника великог над домом Божијим: Hebrews 10:22 Да приступамо с истиним срцем у пуној вери, очишћени у срцима од зле савести, и умивени по телу водом чистом; Hebrews 10:23 Да се држимо тврдо признања наде: јер је веран онај који је обећао; Hebrews 10:24 И да разумевамо један другог у подбуњивању к љубави и добрим делима, Hebrews 10:25 Не остављајући скупштину своју, као што неки имају обичај, него један другог саветујући, толико већма колико видите да се приближује дан судни. Hebrews 10:26 Јер кад ми грешимо намерно, пошто смо примили познање истине, нема више жртве за грехе; Hebrews 10:27 Него страшно чекање суда, и ревност огња који ће да поједе оне који се супроте. Hebrews 10:28 Ко преступи закон Мојсијев, без милости умире код два или три сведока. Hebrews 10:29 Колико мислите да ће горе муке заслужити онај који сина Божијег погази, и крв завета којом се освети за погану уздржи, и Духа благодати наружи? Hebrews 10:30 Јер знамо Оног који рече: Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ; и опет: Господ ће судити народу свом. Hebrews 10:31 Страшно је упасти у руке Бога Живога. Hebrews 10:32 Опомињите се, пак, првих дана својих, у које се просветлисте и многу борбу страдања поднесосте, Hebrews 10:33 Које поставши гледање са срамота и невоља, а које поставши другови онима који живе тако. Hebrews 10:34 Јер се на окове моје сажалисте, и дадосте с радошћу да се разграби ваше имање, знајући да имате себи имање боље и непропадљиво на небесима. Hebrews 10:35 Не одбацујте, дакле, слободу своју, која има велику плату. Hebrews 10:36 Јер вам је трпљење од потребе да вољу Божију савршивши примите обећање. Hebrews 10:37 Јер још мало, врло мало, па ће доћи Онај који треба да дође и неће одоцнити. Hebrews 10:38 А праведник живеће од вере; ако ли одступи неће бити по вољи моје душе. Hebrews 10:39 А ми, браћо, нисмо од оних који одступају на погибао, него од оних који верују да спасу душе. Hebrews 11:0 Hebrews 11:1 Вера је, пак, тврдо чекање оног чему се надамо, и доказивање оног што не видимо. Hebrews 11:2 Јер у њој стари добише сведочанство. Hebrews 11:3 Вером познајемо да је свет речју Божјом свршен, да је све што видимо из ништа постало. Hebrews 11:4 Вером принесе Авељ Богу већу жртву него Каин, кроз коју доби сведочанство да је праведник, кад Бог посведочи за даре његове; и кроз њу он мртав још говори. Hebrews 11:5 Вером би Енох пренесен да не види смрт; и не нађе се, јер га Бог премести, јер пре него га премести, доби сведочанство да угоди Богу. Hebrews 11:6 А без вере није могуће угодити Богу; јер онај који хоће да дође к Богу, ваља да верује да има Бог и да плаћа онима који Га траже. Hebrews 11:7 Вером Ноје примивши заповест и побојавши се оног што још не виде, начини ковчег за спасење дома свог, којим осуди сав свет, и поста наследник правде по вери. Hebrews 11:8 Вером послуша Авраам кад би позван да изиђе у земљу коју хтеде да прими у наследство, и изиђе не знајући куда иде. Hebrews 11:9 Вером дође Авраам у земљу обећану, као у туђу, и у колибама живљаше с Исаком и с Јаковом, сунаследницима обећања тог. Hebrews 11:10 Јер чекаше град који има темеље, коме је зидар и Творац Бог. Hebrews 11:11 Вером и сама Сара нероткиња прими силу да затрудни и роди преко времена старости; јер држаше за верног Оног који обећа. Hebrews 11:12 Зато се и родише од једног, још готово мртвог, као звезде небеске мноштвом, и као небројени песак покрај мора. Hebrews 11:13 У вери помреше сви ови не примивши обећања, него га видевши издалека, и поклонивши му се, и признавши да су гости и дошљаци на земљи. Hebrews 11:14 Јер који тако говоре показују да траже отачанство. Hebrews 11:15 И да би се они опоменули оног из ког изиђоше, имали би време да се врате. Hebrews 11:16 Али сад боље желе, то јест небеско. Зато се Бог не стиди њих назвати се Бог њихов; јер им приправи град. Hebrews 11:17 Вером приведе Авраам Исака кад би кушан, и јединороднога приношаше, пошто беше примио обећање, Hebrews 11:18 У коме беше казано: У Исаку назваће ти се семе; Hebrews 11:19 Помисливши да је Бог кадар и из мртвих васкрснути; зато га и узе за прилику. Hebrews 11:20 Вером благослови Исак Јакова и Исава у стварима које ће доћи. Hebrews 11:21 Вером благослови Јаков умирући сваког сина Јосифовог, и поклони се врху палице његове. Hebrews 11:22 Вером се опомиња Јосиф умирући изласка синова Израиљевих, и заповеда за кости своје. Hebrews 11:23 Вером Мојсија, пошто се роди, крише три месеца родитељи његови, јер видеше красно дете, и побојаше се заповести цареве. Hebrews 11:24 Вером Мојсије, кад би велики, не хтеде да се назива син кћери Фараонове; Hebrews 11:25 И воље страдати с народом Божијим, неголи имати земаљску сладост греха: Hebrews 11:26 Државши срамоту Христову за веће богатство од свега блага мисирског; јер гледаше на плату. Hebrews 11:27 Вером остави Мисир, не побојавши се љутине цареве; јер се држаше Оног који се не види, као да Га виђаше. Hebrews 11:28 Вером учини пасху и пролив крви, да се онај који губљаше прворођене не дотакне до њих. Hebrews 11:29 Вером пређоше Црвено Море као по сувој земљи; које и Мисирци окушавши потопише се. Hebrews 11:30 Вером падоше зидови јерихонски, кад се обилази око њих седам дана. Hebrews 11:31 Вером Раав курва не погибе с неверницима, примивши уходе с миром, и изведавши их другим путем. Hebrews 11:32 И шта ћу још да кажем? Јер ми не би достало времена кад бих стао приповедати о Гедеону, и о Вараку и Самсону и Јефтају, о Давиду и Самуилу, и о другим пророцима, Hebrews 11:33 Који вером победише царства, учинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, Hebrews 11:34 Угасише силу огњену, побегоше од оштрица мача, ојачаше од немоћи, посташе јаки у биткама, растераше војске туђе; Hebrews 11:35 Жене примише своје мртве из васкрсења; а други бише побијени, не примивши избављење, да добију боље васкрсење; Hebrews 11:36 А други ругање и бој поднесоше, па још и окове и тамнице; Hebrews 11:37 Камењем побијени бише, претрвени бише, искушани бише, од мача помреше; идоше у кожусима и у козјим кожама, у сиротињи, у невољи, у срамоти; Hebrews 11:38 Којих не беше достојан свет, по пустињама потуцаше се, и по горама и по пећинама и по рупама земаљским. Hebrews 11:39 И ови сви добивши сведочанство вером не примише обећања; Hebrews 11:40 Јер Бог нешто боље за нас одреди, да не приме без нас савршенства. Hebrews 12:0 Hebrews 12:1 Зато, дакле, и ми имајући око себе толику гомилу сведока, да одбацимо свако бреме и грех који је за нас прионуо, и с трпљењем да трчимо у битку која нам је одређена, Hebrews 12:2 Гледајући на Начелника вере и Свршитеља Исуса, који место одређене себи радости претрпе крст, не марећи за срамоту, и седе с десне стране престола Божијег. Hebrews 12:3 Помислите, дакле, на Оног који је такво противљење против себе од грешника поднео, да не ослабе душе ваше и да вам не дотужи. Hebrews 12:4 Јер још до крви не дођосте борећи се против греха, Hebrews 12:5 И заборависте утеху коју вам говори, као синовима: Сине мој! Не пуштај у немар карања Господња, нити губи воље кад те Он покара; Hebrews 12:6 Јер кога љуби Господ оног и кара; а бије сваког сина ког прима. Hebrews 12:7 Ако трпите карање, као синовима показује вам се Бог: јер који је син ког отац не кара? Hebrews 12:8 Ако ли сте без карања, у коме сви део добише, дакле сте копилад, а не синови. Hebrews 12:9 Ако су нам дакле телесни очеви наши карачи, и бојимо их се, како да не слушамо Оца духова, да живимо? Hebrews 12:10 Јер они за мало дана, како им угодно беше, караху нас; а Овај на корист, да добијемо део од Његове светиње. Hebrews 12:11 Јер свако карање кад бива не чини се да је радост, него жалост; али после даће миран род правде онима који су научени њиме. Hebrews 12:12 Зато ослабљене руке и ослабљена колена исправите, Hebrews 12:13 И стазе поравните ногама својим, да не сврне шта је хромо, него још да се исцели. Hebrews 12:14 Мир имајте и светињу са свима; без овог нико неће видети Господа. Hebrews 12:15 Гледајте да ко не остане без благодати Божије: да не узрасте какав корен горчине, и не учини пакост, и тим да се многи не опогане. Hebrews 12:16 Да не буде ко курвар или опогањен, као Исав, који је за једно јело дао првородство своје. Hebrews 12:17 Јер знате да је и потом, кад хтеде да прими благослов, одбачен; јер покајање не нађе места, ако га и са сузама тражаше. Hebrews 12:18 Јер не приступисте ка гори која се може опипати, и огњу разгорелом, облаку, и помрчини и олуји, Hebrews 12:19 И трубном гласу, и гласу речи, ког се одрекоше они који чуше, да не чују више речи; Hebrews 12:20 Јер не могаху да поднесу оно што се заповедаше: Ако се и звер дотакне до горе, биће камењем убијена. Hebrews 12:21 И тако страшно беше оно што се виде да Мојсије рече: Уплашио сам се и дрхћем. Hebrews 12:22 Него приступисте к Сионској гори, и ка граду Бога Живога, Јерусалиму небеском, и многим хиљадама анђела, Hebrews 12:23 К сабору и цркви првородних који су написани на небесима, и Богу, судији свих, и духовима савршених праведника, Hebrews 12:24 И к Исусу, Посреднику завета новог, и крви кропљења, која боље говори неголи Авељева. Hebrews 12:25 Али гледајте да се не одрекнете Оног који говори; јер кад они не утекоше који се одрекоше оног који пророковаше на земљи, а камоли ми који се одричемо небеског, Hebrews 12:26 Ког глас потресе онда земљу, а сад обећа говорећи; још једном ја ћу потрести не само земљу него и небо. Hebrews 12:27 А што вели: још једном, показује да ће се укинути оно што се помиче, као створено, да остане оно што се не помиче. Hebrews 12:28 Зато, примајући царство непоколебано, да имамо благодат којом служимо за угодност Богу, с поштовањем и са страхом. Hebrews 12:29 Јер је Бог наш огањ који спаљује. Hebrews 13:0 Hebrews 13:1 Љубав братинска да остане међу вама. Hebrews 13:2 Гостољубивости не заборављајте; јер неки не знајући из гостољубивости примише анђеле на конак. Hebrews 13:3 Опомињите се сужња као да сте с њима свезани, оних којима се неправда чини као да сте и сами у телу. Hebrews 13:4 Женидбу да држе сви у части, и постеља женидбена да буде чиста; а курварима и прељубочинцима судиће Бог. Hebrews 13:5 Не будите среброљупци; будите задовољни оним што имате. Јер Он рече: Нећу те оставити, нити ћу од тебе одступити; Hebrews 13:6 Тако да смемо говорити: Господ је мој помоћник, и нећу се бојати; шта ће ми учинити човек? Hebrews 13:7 Опомињите се својих учитеља који вам казиваше реч Божију; гледајте на свршетак њиховог живљења, и угледајте се на веру њихову. Hebrews 13:8 Исус Христос јуче је и данас онај исти и вавек. Hebrews 13:9 У науке туђе и различне не пристајте; јер је добро благодаћу утврђивати срца, а не јелима, од којих не имаше користи они који живљаше у њима. Hebrews 13:10 Имамо, пак, олтар од ког они не смеју јести који служе скинији. Hebrews 13:11 Јер којих животиња крв уноси поглавар свештенички у светињу за грехе, оних се телеса спаљују изван логора. Hebrews 13:12 Зато Исус, да освети народ крвљу својом, изван града пострада. Hebrews 13:13 Зато дакле да излазимо к Њему изван логора, носећи Његову срамоту. Hebrews 13:14 Јер овде немамо града који ће остати, него тражимо онај који ће доћи. Hebrews 13:15 Кроз Њега, дакле, да свагда приносимо Богу жртву хвале, то јест плод усана које признају име Његово. Hebrews 13:16 А добро чинити и давати милостињу не заборављајте; јер се таквим жртвама угађа Богу. Hebrews 13:17 Слушајте учитеље своје и покоравајте им се, јер се они старају за душе ваше, као који ће дати одговор, да то с радошћу чине, а не уздишући; јер вам ово не помаже. Hebrews 13:18 Молите се Богу за нас. Јер се надамо да имамо добру савест, старајући се у свему добро да живимо. Hebrews 13:19 А одвише молим чините ово, да бих се пре вратио к вама. Hebrews 13:20 А Бог мира, који изведе из мртвих великог Пастира овцама, крвљу завета вечног, Господа нашег Исуса Христа, Hebrews 13:21 Да вас саврши у сваком делу добром, да учините вољу Његову, чинећи у вама шта је угодно пред Њиме, кроз Исуса Христа, коме слава ва век века. Амин. Hebrews 13:22 Молим вас пак, браћо, примите реч поучења; јер укратко написах и послах вам. Hebrews 13:23 Знајте да је отишао наш брат Тимотије, с којим, ако скоро дође, видећу вас. Hebrews 13:24 Поздравите све учитеље своје и све свете. Поздрављају вас браћа која су из Талијанске. Hebrews 13:25 Благодат са свима вама. Амин.
James 0:0
James 1:0 James 1:1 Од Јакова, Бога и Господа Исуса Христа слуге, свима дванаест колена расејаним по свету поздравље. James 1:2 Сваку радост имајте, браћо моја, кад падате у различне напасти, James 1:3 Знајући да кушање ваше вере гради трпљење; James 1:4 А трпљење нека дело довршује, да будете савршени и цели без икакве мане. James 1:5 Ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога који даје свакоме без разлике и не кори никога, и даће му се; James 1:6 Али нека иште с вером, не сумњајући ништа; јер који се сумња он је као морски валови, које ветрови подижу и размећу. James 1:7 Јер такав човек нека не мисли да ће примити шта од Бога. James 1:8 Који двоуми непостојан је у свима путевима својим. James 1:9 А понижени брат нека се хвали висином својом; James 1:10 А богати својом понизношћу; јер ће проћи као цвет травни. James 1:11 Јер сунце огреја с врућином, и осуши траву, и цвет њен отпаде, и красота лица њена погибе; тако ће и богати у хођењу свом увенути. James 1:12 Благо човеку који претрпи напаст; јер кад буде кушан примиће венац живота, који Бог обрече онима који га љубе. James 1:13 Ниједан кад се куша да не говори: Бог ме куша; јер се Бог не може злом искушати, и Он не куша никога; James 1:14 Него сваког куша његова сласт, која га вуче и мами. James 1:15 Тада затрудневши сласт рађа грех; а грех учињен рађа смрт. James 1:16 Не варајте се, љубазна браћо моја! James 1:17 Сваки добри дар и сваки поклон савршени одозго је, долази од Оца светлости, у ког нема промењивања ни мењања видела и мрака; James 1:18 Јер нас драговољно породи речју истине, да будемо новина од Његовог створења. James 1:19 Зато, љубазна браћо моја, нека буде сваки човек брз чути а спор говорити и спор срдити се. James 1:20 Јер срдња човечија не чини правде Божије. James 1:21 Зато одбаците сваку нечистоту и сувишак злобе, и с кротошћу примите усађену реч која може спасти душе ваше. James 1:22 Будите, пак, творци речи, а не само слушачи, варајући сами себе. James 1:23 Јер ако ко слуша реч а не твори, он је као човек који гледа лице тела свог у огледалу; James 1:24 Јер се огледа па отиде, и одмах заборави какав беше. James 1:25 Али који провиди у савршени закон слободе и остане у њему, и не буде заборавни слушач, него творац дела, онај ће бити блажен у делу свом. James 1:26 Ако који од вас мисли да верује, и не зауздава језик своЈ, него вара срце своје, његова је вера узалуд. James 1:27 Јер вера чиста и без мане пред Богом и Оцем јесте ова: обилазити сироте и удовице у њиховим невољама, и држати себе неопогањеног од света. James 2:0 James 2:1 Браћо моја! У вери Господа нашег славног Исуса Христа не гледајте ко је ко; James 2:2 Јер ако дође у цркву вашу човек са златним прстеном и у светлој хаљини, а дође и сиромах у рђавој хаљини, James 2:3 И погледате на оног у светлој хаљини, и кажете му: Ти седи овде лепо, а сиромаху кажете: Ти стани тамо, или седи овде ниже подножја мог; James 2:4 И не расудисте у себи, него бисте судије злих помисли. James 2:5 Чујте, љубазна браћо моја, не изабра ли Бог сиромахе овог света да буду богати вером, и наследници царства које обрече онима који њега љубе? James 2:6 А ви осрамотисте сиромаха. Нису ли то богати који вас муче и вуку вас на судове? James 2:7 Не хуле ли они на добро име ваше којим сте се назвали? James 2:8 Ако, дакле, закон царски извршујете по писму: Љуби ближњег као самог себе, добро чините; James 2:9 Ако ли гледате ко је ко, грех чините, и бићете покарани од закона као преступници; James 2:10 Јер који сав закон одржи а сагреши у једном, крив је за све, James 2:11 Јер Онај који је рекао: Не чини прељубе, рекао је и: Не убиј. Ако дакле не учиниш прељубе а убијеш, постао си преступник закона. James 2:12 Тако говорите и тако творите као они који ће законом слободе бити суђени; James 2:13 Јер ће ономе бити суд без милости који не чини милости; и хвали се милост на суду. James 2:14 Каква је корист, браћо моја, ако ко рече да има веру а дела нема? Зар га може вера спасти? James 2:15 Ако, на пример, брат и ли сестра голи буду, или немају шта да једу, James 2:16 И рече им који од вас: Идите с миром, грејте се, и наситите се, а не да им потребе телесне, шта помаже? James 2:17 Тако и вера ако нема дела, мртва је по себи. James 2:18 Но може ко рећи: Ти имаш веру, а ја имам дела. Покажи ми веру своју без дела својих, а ја ћу теби показати веру своју из дела својих. James 2:19 Ти верујеш да је један Бог; добро чиниш; и ђаволи верују, и дрхћу. James 2:20 Али хоћеш ли разумети, о човече сујетни! Да је вера без дела мртва? James 2:21 Авраам отац наш не оправда ли се делима кад принесе Исака, сина свог, на олтар? James 2:22 Видиш ли да вера поможе делима његовим, и кроз дела сврши се вера? James 2:23 И изврши се писмо које говори: Авраам верова Богу, и прими му се у правду, и пријатељ Божји назва се. James 2:24 Видите ли, дакле, да се делима правда човек, а не самом вером? James 2:25 А тако и Раав курва не оправда ли се делима кад прими уходе, и изведе их другим путем? James 2:26 Јер, као што је тело без духа мртво, тако је и вера без добрих дела мртва. James 3:0 James 3:1 Не тражите, браћо моја, да будете многи учитељи, знајући да ћемо већма бити осуђени, James 3:2 Јер сви погрешујемо много пута. Али ко у речи не погрешује, онај је савршен човек, може зауздати и све тело. James 3:3 Јер гле, и коњима мећемо жвале у уста да нам се покоравају, и све тело њихово окрећемо. James 3:4 Гле и лађе, ако су и велике и силни их ветрови гоне, окрећу се малом крмицом куда хоће онај који управља. James 3:5 А тако је и језик мали уд, и много чини. Гле, мала ватра, и колике велике шуме сажеже. James 3:6 И језик је ватра, свет пут неправде. Тако и језик живи међу нашим удима, поганећи све тело, и палећи време живота нашег, и запаљујући се од пакла. James 3:7 Јер сав род звериња и птица, и бубина и риба, припитомљава се и припитомио се роду човечијем; James 3:8 А језик нико од људи не може припитомити, јер је немирно зло, пуно једа смртоноснога. James 3:9 Њиме благосиљамо Бога и Оца, и њиме кунемо људе, који су створени по обличју Божијем. James 3:10 Из једних уста излази благослов и клетва. Не ваља, љубазна браћо моја, да ово тако бива. James 3:11 Еда ли може извор из једне главе точити слатко и горко? James 3:12 Може ли, браћо моја, смоква маслине рађати или винова лоза смокве? Тако ниједан извор не даје слане и слатке воде. James 3:13 Ко је међу вама мудар и паметан нека покаже од доброг живљења дела своја у кротости и премудрости. James 3:14 Ако ли имате горку завист и свађу у срцима својим, не хвалите се, ни лажите на истину. James 3:15 Ово није она премудрост што силази одозго, него земаљска, људска, ђаволска. James 3:16 Јер где је завист и свађа онде је неслога и свака зла ствар. James 3:17 А која је премудрост одозго она је најпре чиста, а потом мирна, кротка, покорна, пуна милости и добрих плодова, без хатера, и нелицемерна. James 3:18 А плод правде у миру сеје се онима који мир чине. James 4:0 James 4:1 Откуда ратови и распре међу нама? Не отуда ли, од сласти ваших, које се боре у вашим удима? James 4:2 Желите и немате; убијате и завидите, и не можете да добијете; борите се и војујете, и немате, јер не иштете. James 4:3 Иштете, и не примате, јер зло иштете, да у сластима својим трошите. James 4:4 Прељубочинци и прељубочинице! Не знате ли да је пријатељство овог света непријатељство Богу? Јер који хоће свету пријатељ да буде, непријатељ Божји постаје. James 4:5 Или мислите да писмо узалуд говори: Дух који у нама живи мрзи на завист? James 4:6 А Он даје већу благодат. Јер говори: Господ супроти се поноситима, а пониженима даје благодат. James 4:7 Покорите се, дакле, Богу а противите се ђаволу и побећи ће од вас. James 4:8 Приближите се к Богу, и Он ће се приближити к вама. Очистите руке, грешници, поправите срца своја, непостојани. James 4:9 Будите жалосни и плачите и јаучите: смех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост. James 4:10 Понизите се пред Господом, и подигнуће вас. James 4:11 Не опадајте један другог, браћо; јер ко опада брата или осуђује брата свог опада закон и осуђује закон, а ако закон осуђујеш, ниси творац закона, него судија. James 4:12 Један је законодавац и судија, који може спасти и погубити; а ти ко си што другог осуђујеш? James 4:13 Слушајте сад ви који говорите: Данас или сутра поћи ћемо у овај или онај град, и седећемо онде једну годину, и трговаћемо и добијаћемо. James 4:14 Ви који не знате шта ће бити сутра. Јер шта је ваш живот? Он је пара, која се замало покаже, а потом нестане. James 4:15 Место да говорите: Ако Господ хтедбуде, и живи будемо учинићемо ово или оно. James 4:16 А сад се хвалите својим поносом. Свака је хвала таква зла. James 4:17 Јер који зна добро чинити и не чини, грех му је. James 5:0 James 5:1 Ходите ви сад, богати, плачите и ридајте за своје љуте невоље које иду на вас. James 5:2 Богатство ваше иструхну, и хаљине ваше поједоше мољци; James 5:3 Злато ваше и сребро зарђа, и рђа њихова биће сведочанство на вас: изјешће тело ваше као огањ. Стекосте богатство у последње дане. James 5:4 Гле, виче плата ваших посленика који су радили њиве ваше и ви сте им откинули; и вика жетелаца дође до ушију Господа Саваота. James 5:5 Веселисте се на земљи, и насладисте се; ухранисте срца своја, као на дан заклања. James 5:6 Осудисте, убисте праведника, и не брани вам се. James 5:7 Трпите, дакле, браћо моја, до доласка Господњег. Гле, тежак чека племенити род из земље, и радо трпи док не прими дажд рани и позни. James 5:8 Трпите, дакле, и ви и утврдите срца своја, јер се долазак Господњи приближи. James 5:9 Не уздишите један на другог, браћо, да не будете осуђени: гле, судија стоји пред вратима. James 5:10 Узмите, браћо моја, за углед страдања пророке који говорише у име Господа. James 5:11 Гле, блажене називамо оне који претрпеше. Трпљење Јовљево чусте, и последак Господњи видесте: јер је Господ милостив и смилује се. James 5:12 А пре свега, браћо моја, не куните се ни небом ни земљом, ни другом каквом клетвом; него нека буде шта јесте да, и шта није не, да не паднете под суд. James 5:13 Мучи ли се ко међу вама, нека се моли Богу; је ли ко весео нека хвали Бога. James 5:14 Болује ли ко међу вама, нека дозове старешине црквене, те нека читају молитву над њим, и нека га помажу уљем у име Господње. James 5:15 И молитва вере помоћи ће болеснику, и подигнуће га Господ; и ако је грехе учинио, опростиће му се. James 5:16 Исповедајте, дакле, један другом грехе, и молите се Богу један за другог, да оздрављате; јер непрестана молитва праведног много може помоћи. James 5:17 Илија беше човек смртан као и ми, и помоли се Богу да не буде дажда, и не удари дажд на земљу за три године и шест месеци. James 5:18 И опет се помоли и небо даде дажд, и земља изнесе род свој. James 5:19 Браћо! Ако ко од вас зађе с пута истине, и обрати га ко, James 5:20 Нека зна да ће онај који обрати грешника с кривог пута његовог спасти душу од смрти, и покрити мноштво греха.
I Peter 0:0
I Peter 1:0 I Peter 1:1 Од Петра, апостола Исуса Христа, избраним дошљацима, расејаним по Понту, Галатији, Кападокији, Азији и Витанији; I Peter 1:2 По провиђењу Бога Оца, светињом Духа доведеним у послушање и кропљење крви Исуса Христа: да вам се умножи благодат и мир. I Peter 1:3 Благословен Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, који нас по великој милости својој прероди за живу наду васкрсењем Исуса Христа из мртвих, I Peter 1:4 За наследство непропадљиво, које неће иструхнути ни увенути, сачувано на небесима за вас, I Peter 1:5 Које је сила Божија вером сачувала за спасење, приправљено да се јави у последње време; I Peter 1:6 Коме радујте се, премда сте сад мало (где је потребно) жалосни у различним напастима, I Peter 1:7 Да се кушање ваше вере много вредније од злата пропадљивог које се куша огњем нађе на хвалу и част и славу, кад се покаже Исус Христос; I Peter 1:8 Ког не видевши љубите и ког сад не гледајући но верујући Га радујете се радошћу неисказаном и прослављеном. I Peter 1:9 Примајући крај своје вере, спасење душама. I Peter 1:10 Које спасење тражише и испитиваше за њ пророци, који за вашу благодат прорекоше; I Peter 1:11 Испитујући у какво или у које време јављаше Дух Христов у њима, напред сведочећи за Христове муке и за славе по томе; I Peter 1:12 Којима се откри да не самим себи него нама служаху овим што вам се сад јави по онима који вам проповедише јеванђеље посланим с неба Духом Светим, у које анђели желе завирити. I Peter 1:13 Зато, љубазни, запрегнувши бедра свог ума будите трезни, и зацело се надајте благодати која ће вам се принети кад дође Исус Христос. I Peter 1:14 Као послушна деца, не владајући се по првим жељама у свом незнању, I Peter 1:15 Него по Свецу који вас је позвао, и ви будите свети у свему живљењу. I Peter 1:16 Јер је писано: Будите свети, јер сам ја свет. I Peter 1:17 И ако зовете Оцем Оног који, не гледајући ко је ко, суди свакоме по делу, проводите време свог живљења са страхом, I Peter 1:18 Знајући да се пропадљивим сребром или златом не искуписте из сујетног свог живљења, које сте видели од отаца; I Peter 1:19 Него скупоценом крвљу Христа, као безазленог и пречистог јагњета; I Peter 1:20 Који је одређен још пре постања света, а јавио се у последња времена вас ради, I Peter 1:21 Који кроз Њега верујете Бога који Га подиже из мртвих, и даде Му славу, да би ваша вера и надање било у Бога. I Peter 1:22 Душе своје очистивши у послушању истине Духом за братољубље недволично, од чистог срца љубите добро један другог, I Peter 1:23 Као прерођени не од семена које труне, него од оног које не труне, речју Живог Бога, која остаје довека. I Peter 1:24 Јер је свако тело као трава, и свака слава човечија као цвет травни: осуши се трава, и цвет њен отпаде; I Peter 1:25 Али реч Господња осаје довека. А ово је реч што је објављена међу вама. I Peter 2:0 I Peter 2:1 Одбаците дакле сваку пакост и сваку превару и лицемерје и завист и сва опадања, I Peter 2:2 И будите жељни разумног и правог млека, као новорођена деца, да о њему узрастете за спасење; I Peter 2:3 Јер окусисте да је благ Господ. I Peter 2:4 А кад дођете к Њему, као камену живом, који је, истина, од људи одбачен, али од Бога изабран и прибран: I Peter 2:5 И ви као живо камење зидајте се у кућу духовну и свештенство свето, да се приносе приноси духовни, који су Богу повољни, кроз Исуса Христа. I Peter 2:6 Јер у писму стоји написано: Ево мећем у Сиону камен крајеугалан избрани, и скупоцени; и ко Њега верује неће се постидети. I Peter 2:7 Вама, дакле, који верујете част је; а онима који се противе камен који одбацише зидари он поста глава од угла, и камен спотицања и стена саблазни: I Peter 2:8 На који се и спотичу који се противе речи, на шта су и одређени. I Peter 2:9 А ви сте избрани род, царско свештенство, свети народ, народ добитка, да објавите добродетељи Оног који вас дозва из таме к чудном виделу свом; I Peter 2:10 Који некад не бејасте народ, а сад сте народ Божји; који не бејасте помиловани, а сад сте помиловани. I Peter 2:11 Љубазни! Молим вас, као дошљаке и госте, да се чувате од телесних жеља, које војују на душу. I Peter 2:12 А владајте се добро међу незнабошцима, да би за оно за шта вас опадају као злочинце, видевши ваша добра дела, хвалили Бога у дан похођења. I Peter 2:13 Будите дакле покорни свакој власти човечијој, Господа ради: ако цару, као господару; I Peter 2:14 Ако ли кнезовима, као његовим посланицима за освету злочинцима, а за хвалу добротворима. I Peter 2:15 Јер је тако воља Божија да добрим делима задржавате незнање безумних људи. I Peter 2:16 Као слободни, а не као да бисте имали слободу за покривач пакости, него као слуге Божије. I Peter 2:17 Поштујте сваког: браћу љубите, Бога се бојте, цара поштујте. I Peter 2:18 Слуге! Будите покорни са сваким страхом господарима не само добрима и кроткима него и злима. I Peter 2:19 Јер је ово угодно пред Богом ако Бога ради поднесе ко жалости, страдајући на правди. I Peter 2:20 Јер каква је хвала ако за кривицу муке трпите? Него ако добро чинећи муке трпите, ово је угодно пред Богом. I Peter 2:21 Јер сте на то и позвани, јер и Христос пострада за нас, и нама остави углед да идемо Његовим трагом: I Peter 2:22 Који греха не учини, нити се нађе превара у устима Његовим; I Peter 2:23 Који не псова кад Га псоваше; не прети кад страда; него се ослањаше на Оног који право суди; I Peter 2:24 Који грехе наше сам изнесе на телу свом на дрво, да за грехе умремо, и за правду живимо; ког се раном исцелисте. I Peter 2:25 Јер бејасте као изгубљене овце, које немају пастира; но сад се обратисте к пастиру и владици душа својих. I Peter 3:0 I Peter 3:1 А тако и ви жене будите покорне својим мужевима, да ако који и не верују речи женским живљењем без речи да се добију, I Peter 3:2 Кад виде чисто живљење ваше са страхом; I Peter 3:3 Ваша лепота да не буде споља у плетењу косе, и у ударању злата, и облачењу хаљина; I Peter 3:4 Него у тајном човеку срца, у једнакости кротког и тихог духа, што је пред Богом многоцено. I Peter 3:5 Јер се тако некад украшаваху и свете жене, које се уздаху у Бога и покораваху се својим мужевима. I Peter 3:6 Као што Сара слушаше Аврама, и зваше га господарем; које сте ви кћери постале, ако чините добро, и не бојите се никаквог страха. I Peter 3:7 Тако и ви мужеви живите са својим женама по разуму, и поштујте их као слабији женски суд, и као сунаследнице благодати живота, да се не смету молитве ваше. I Peter 3:8 А најпосле будите сви сложни, жалостиви, братољубиви, милостиви, понизни; I Peter 3:9 Не враћајте зла за зло, ни псовке за псовку; него насупрот благосиљајте, знајући да сте на то позвани да наследите благослов. I Peter 3:10 Јер који је рад да живи и да види дане добре, нека задржи језик свој од зла, и усне своје, да не говоре преваре; I Peter 3:11 Нека се уклони од зла, и нека учини добро; нека тражи мир и нека се држи њега. I Peter 3:12 Јер очи Господње гледају на праведнике, и уши Његове на молитву њихову; а лице Господње на оне који зло чине да их истреби са земље. I Peter 3:13 И ко може вама наудити ако узидете за добрим? I Peter 3:14 Него ако и страдате правде ради, блажени сте. Али страха њиховог не бојте се, нити се плашите; I Peter 3:15 Него Господа Бога светите у срцима својим. А будите свагда готови на одговор свакоме који вас запита за ваше надање. I Peter 3:16 С кротошћу и страхом имајте добру савест, да ако вас опадају за шта као злочинце да се постиде они што куде ваше добро живљење по Христу. I Peter 3:17 Јер је боље, ако хоће воља Божија, да страдате добро чинећи, неголи зло чинећи. I Peter 3:18 Јер и Христос једанпут за грехе наше пострада, праведник за неправеднике, да нас приведе к Богу, убијен, истина, бивши телом, но оживевши Духом; I Peter 3:19 Којим сишавши проповеда и духовима који су у тамници, I Peter 3:20 Који некад не хтеше да слушају кад их очекиваше Божије трпљење у време Нојево, кад се грађаше ковчег, у коме мало, то јесте осам душа, остаде од воде. I Peter 3:21 За спомен тога и нас сад спасава крштење, али не прање телесне нечистоте, него обећање добре савести Богу васкрсењем Исуса Христа. I Peter 3:22 Који је с десне стране Богу, отишавши на небо, и слушају Га анђели и власти и силе. I Peter 4:0 I Peter 4:1 Кад, дакле, Христос пострада за нас телом, и ви се том мисли наоружајте: јер који пострада телом, престаје од греха, I Peter 4:2 Да остало време живота у телу не живи више жељама човечијим, него вољи Божијој. I Peter 4:3 Јер је доста што смо протекло време живота провели по вољи незнабожачкој, живећи у нечистотама, у сластима, у пијењу и богомрским незнабоштвима. I Peter 4:4 Зато се чуде што ви не трчите с њима у то исто неуредно живљење, и хуле на вас. I Peter 4:5 Они ће дати одговор Ономе који је готов да суди живима и мртвима. I Peter 4:6 Зато се и мртвима проповеди јеванђеље, да приме суд по човеку телом, а по Богу да живе духом. I Peter 4:7 А свему се крај приближи. Будите дакле мудри и трезни у молитвама. I Peter 4:8 А пре свега имајте непрестану љубав међу собом; јер љубав покрива мноштво греха, I Peter 4:9 Будите гостољубиви међу собом без мрмљања; I Peter 4:10 И служите се међу собом, сваки даром који је примио, као добри пристави различне благодати Божије. I Peter 4:11 Ако ко говори, нека говори као речи Божије; ако ко служи нека служи као по моћи коју Бог даје: да се у свачему слави Бог кроз Исуса Христа, коме је слава и држава ва век века. Амин. I Peter 4:12 Љубазни! Не чудите се врућини која вам се догађа за кушање ваше, као да вам се шта ново догађа; I Peter 4:13 Него се радујте што страдате с Христом, да бисте, и кад се јави слава Његова, имали радост и весеље. I Peter 4:14 Ако бивате укорени за име Христово, благо вама! Јер Дух славе и Бога почива на вама: они дакле хуле на Њ, а ви Га прослављате. I Peter 4:15 Само да не пострада који од вас као крвник, или као лупеж, или као злочинац, или као онај који се меша у туђе послове; I Peter 4:16 А ако ли као хришћанин, нека се не стиди, већ нека слави Бога у овом догађају. I Peter 4:17 Јер је време да се почне суд од куће Божије; ако ли се најпре од вас почне, какав ће бити последак онима што се противе Божијем јеванђељу? I Peter 4:18 И кад се праведник једва спасе, безбожник и грешник где ће се јавити? I Peter 4:19 Зато и који страдају по вољи Божијој нека Му као верном Творцу предаду душе своје у добрим делима. I Peter 5:0 I Peter 5:1 Старешине које су међу вама молим који сам и сам старешина и сведок Христовог страдања, и имам део у слави која ће се јавити: I Peter 5:2 Пасите стадо Божије, које вам је предато, и надгледајте га, не силом, него драговољно, и по Богу, нити за неправедне добитке, него из доброг срца; I Peter 5:3 Нити као да владате народом; него бивајте угледи стаду; I Peter 5:4 И кад се јави поглавар пастирски, примићете венац славе који неће увенути. I Peter 5:5 Тако ви млади слушајте старешине; а сви се слушајте међу собом, и стеците понизност; јер се Бог поноситима супроти, а пониженима даје благодат. I Peter 5:6 Понизите се, дакле, под силну руку Божију, да вас повиси кад дође време. I Peter 5:7 Све своје бриге баците на Њ јер се он брине за вас. I Peter 5:8 Будите трезни и пазите, јер супарник ваш, ђаво, као лав ричући ходи и тражи кога да прождере. I Peter 5:9 Браните се од њега тврђом у вери, знајући да се таква страдања догађају вашој браћи по свету. I Peter 5:10 А Бог сваке благодати, који вас позва на вечну своју славу у Христу Исусу, он да вас, пошто мало пострадате, саврши, да утврди, да укрепи, да утемељи. I Peter 5:11 Њему слава и држава ва век века. Амин. I Peter 5:12 По Силвану, вашем верном брату, као што мислим, пишем вам ово мало, саветујући и сведочећи да је ово права благодат Божија у којој стојите. I Peter 5:13 Поздравља вас црква с вама избрана у Вавилону, и Марко, син мој. I Peter 5:14 Поздравите један другог целивом љубави. Мир вам свима у Христу Исусу. Амин.
II Peter 0:0
II Peter 1:0 II Peter 1:1 Од Симона Петра, слуге и апостола Исуса Христа, онима што су примили с нама једну часну веру у правди Бога нашег и спаса Исуса Христа: II Peter 1:2 Благодат и мир да вам се умножи познавањем Бога и Христа Исуса Господа нашег. II Peter 1:3 Будући да су нам све божанствене силе Његове, које требају к животу и побожности, дароване познањем Оног који нас позва славом и добродетељи, II Peter 1:4 Кроз које се нама дароваше часна и превелика обећања, да њих ради имате део у Божјој природи, ако утечете од телесних жеља овог света. II Peter 1:5 И на само ово окрените све старање своје да покажете у вери својој добродетељ, а у добродетељи разум, II Peter 1:6 А у разуму уздржање, а у уздржању трпљење, а у трпљењу побожност, II Peter 1:7 А у побожности братољубље, а у братољубљу љубав. II Peter 1:8 Јер кад је ово у вама, и множи се, неће вас оставити лене нити без плода у познању Господа нашег Исуса Христа. II Peter 1:9 А ко нема овог слеп је, и пипа заборавивши очишћење од старих својих греха. II Peter 1:10 Зато, браћо, постарајте се још већма да своју службу и избор утврдите; јер чинећи ово нећете погрешити никад; II Peter 1:11 Јер вам се тако обилно допусти улазак у вечно царство Господа нашег и спаса Исуса Христа. II Peter 1:12 Зато се нећу оленити опомињати вам једнако ово, ако и знате и утврђени сте у овој истини; II Peter 1:13 Јер мислим да је право докле сам год у овом телу да вас будим опомињањем, II Peter 1:14 Знајући да ћу скоро тело своје одбацити као што ми каза и Господ наш Исус Христос. II Peter 1:15 А трудићу се свакако да се и по растанку мом можете опомињати овог; II Peter 1:16 Јер вам не показасмо силу и долазак Господа нашег Исуса Христа по приповеткама мудро измишљеним, него смо сами видели славу Његову. II Peter 1:17 Јер он прими од Бога Оца част и славу кад дође к Њему такав глас: Ово је Син мој љубазни, који је по мојој вољи. II Peter 1:18 И овај глас ми чусмо где сиђе с неба кад бејасмо с Њим на светој гори. II Peter 1:19 И имамо најпоузданију пророчку реч, и добро чините што пазите на њу, као на видело које светли у тамном месту, докле дан не осване и даница се не роди у срцима вашим. II Peter 1:20 И ово знајте најпре да ниједно пророштво књижевно не бива по свом казивању; II Peter 1:21 Јер никад пророштво не би од човечије воље, него научени од Светог Духа говорише свети Божији људи. II Peter 2:0 II Peter 2:1 А беше и лажних пророка у народу, као што ће и међу вама бити лажних учитеља, који ће унети јереси погибли, и одрицаће се Господара који их искупи и доводиће себи наглу погибао. II Peter 2:2 И многи ће поћи за њиховим нечистотама којима ће се хулити на пут истине. II Peter 2:3 И у лакомству ловиће вас измишљеним речима. Њихов суд одавно не доцни, и погибао њихова не дрема. II Peter 2:4 Јер кад Бог не поштеде анђела који сагрешише, него их метну у окове мрака пакленог, и предаде да се чувају за суд; II Peter 2:5 И први свет не поштеде, него сачувавши самосмога Ноја, проповедника правде, наведе потоп на свет безбожнички; II Peter 2:6 И градове Содом и Гомор сажеже и развали и осуди, и постави углед безбожницима који би постали; II Peter 2:7 И избави праведног Лота, кога осрамотише безаконици нечистотом живљења; II Peter 2:8 Јер кад живљаше праведник међу њима, гледајући и слушајући безакона дела, мучаше од дана до дана праведну душу; II Peter 2:9 Зна Господ побожне избављати од напасти, а неправеднике мучећи чувати за дан судни; II Peter 2:10 А особито оне који иду за телесним жељама нечистоте, и не маре за поглаварство, и који су безобразни и самовољни, и не дрхћу хулећи на славу. II Peter 2:11 Кад анђели, који већу снагу и силу имају, не изговарају на њих пред Господом хулни суд; II Peter 2:12 А они, као неразумна животиња, која је од природе на то створена да се хвата и коље, хуле на оно што не разумеју, и у погибли својој пропашће II Peter 2:13 Примајући плату неправде. Они мисле да је сласт частити се сваки дан; они су срамота и грех, који се хране својим преварама, једући с вама; II Peter 2:14 Имајући очи пуне прељубочинства и непрестаног греха; прелашћујући неутврђене душе; имају срце научено лакомству, деца клетве; II Peter 2:15 Оставивши прави пут, зађоше, и иду путем Валаама Восоровог, коме омиле плата неправедна; II Peter 2:16 Али би покаран за своје безакоње: скот неми проговоривши гласом човечијим забрани безумље пророково. II Peter 2:17 Ово су безводни извори, и облаци и магле које прогоне ветрови, за које се чува мрак тамни вавек. II Peter 2:18 Јер говорећи поносите и лажљиве речи прелашћују на нечистоте телесних жеља оне који одскора беже од оних што живе у превари. II Peter 2:19 И обећавају им слободу, а сами су робови погибли; јер кога ко надвлада онај му и робује. II Peter 2:20 Јер ако одбегну од нечистоте света познањем Господа и спаса нашег Исуса Христа, па се опет заплету у њих и буду надвладани, буде им последње горе од првог; II Peter 2:21 Јер им беше боље да не познаше пут правде, неголи кад познаше да се врате натраг од свете заповести која им је предана. II Peter 2:22 Јер им се догоди истинита приповест: пас се повраћа на своју бљувотину, и: свиња окупавши се, у каљужу. II Peter 3:0 II Peter 3:1 Ево вам, љубазни, већ пишем другу посланицу у којима будим напомињањем ваш чисти разум, II Peter 3:2 Да се опомињете речи које су напред казали свети пророци, и заповести својих апостола од Господа и Спаса. II Peter 3:3 И ово знајте најпре да ће у последње дане доћи ругачи који ће живети по својим жељама, II Peter 3:4 И говорити: Где је обећање доласка његовог? Јер откако оци помреше све стоји тако од почетка створења. II Peter 3:5 Јер навалице неће да знаду да су небеса била од пре и земља из воде и усред воде Божијом речи. II Peter 3:6 Зато тадашњи свет би водом потопљен и погибе. II Peter 3:7 А садашња небеса и земља том истом речи задржана су те се чувају за дан страшног суда и погибли безаконих људи. II Peter 3:8 Али ово једно да вам не буде непознато, љубазни, да је један дан пред Господом као хиљаду година, и хиљаду година као један дан. II Peter 3:9 Не доцни Господ с обећањем, као што неки мисле да доцни, него нас трпи, јер неће да ко погине, него сви да дођу у покајање. II Peter 3:10 Али ће доћи дан Господњи као лупеж ноћу, у који ће небеса с хуком проћи, а стихије ће се од ватре распасти а земља и дела што су на њој изгореће. II Peter 3:11 Кад ће се дакле ово све раскопати, каквим треба вама бити у светом живљењу и побожности, II Peter 3:12 Чекајући и желећи да буде скорије долазак Божијег дана, ког ће се ради небеса спалити и раскопати, и стихије од ватре растопити? II Peter 3:13 Али чекамо по обећању Његову ново небо и нову земљу, где правда живи. II Peter 3:14 Зато, љубазни, чекајући ово старајте се да вас Он нађе чисте и праве у миру. II Peter 3:15 И трпљење Господа нашег држите за спасење; као што вам и љубазни наш брат Павле по даној му премудрости писа. II Peter 3:16 Као што говори о овоме и у свима својим посланицама, у којима имају неке ствари тешке разумети, које ненаучени и неутврђени изврћу, као и остала писма, на своју погибао. II Peter 3:17 А ви, дакле, љубазни, знајући напред, чувајте се да преваром безаконика не будете одведени с њима, и не отпаднете од своје тврђе; II Peter 3:18 Него напредујте у благодати и у познању Господа нашег и спаса Исуса Христа. Њему слава и сад и у вечна времена. Амин.
I John 0:0
I John 1:0 I John 1:1 Шта беше испочетка, шта чусмо, шта видесмо очима својим, шта размотрисмо и руке наше опипаше, о речи живота: I John 1:2 И живот се јави, и видесмо, и сведочимо, и јављамо вам живот вечни, који беше у Оца, и јави се нама; I John 1:3 Шта видесмо и чусмо то јављамо вама да и ви с нама имате заједницу; а наша је заједница с Оцем и са Сином Његовим Исусом Христом. I John 1:4 И ово вам пишемо да радост ваша буде испуњена. I John 1:5 И ово је обећање које чусмо од Њега и јављамо вама, да је Бог видело, и таме у Њему нема никакве. I John 1:6 Ако кажемо да имамо заједницу с Њим а у тами ходимо, лажемо и не творимо истине. I John 1:7 Ако ли у виделу ходимо, као што је Он сам у виделу, имамо заједницу један с другим, и крв Исуса Христа, Сина Његовог, очишћава нас од сваког греха. I John 1:8 Ако кажемо да греха немамо, себе варамо, и истине нема у нама. I John 1:9 Ако признајемо грехе своје, веран је и праведан да нам опрости грехе наше, и очисти нас од сваке неправде. I John 1:10 Ако кажемо да не сагрешисмо, градимо Га лажом, и реч Његова није у нама. I John 2:0 I John 2:1 Дечице моја! Ово вам пишем да не грешите; и ако ко сагреши, имамо заступника код Оца, Исуса Христа праведника, I John 2:2 И Он очишћа грехе наше, и не само наше него и свега света. I John 2:3 И по том разумемо да Га познасмо, ако заповести Његове држимо. I John 2:4 Који говори: Познајем Га, а заповести Његове не држи, лажа је, и у њему истине нема; I John 2:5 А који држи реч Његову, у њему је заиста љубав Божија савршена; по том познајемо да смо у Њему. I John 2:6 Који говори да у Њему стоји, и тај треба тако да ходи као што је Он ходио. I John 2:7 Љубазни! Не пишем вам нове заповести, него заповест стару коју имасте испочетка. Заповест стара јесте реч коју чусте испочетка. I John 2:8 Опет вам пишем нову заповест, која је заиста у Њему и у вама; јер тама пролази, и видело право већ светли. I John 2:9 Који говори да је у виделу, а мрзи на свог брата, још је у тами. I John 2:10 Који љуби брата свог, у виделу живи, и саблазни у њему нема. I John 2:11 А који мрзи на свог брата, у тами је, и у тами ходи, и не зна куд иде, јер му тама заслепи очи. I John 2:12 Пишем вам, дечице, да вам се опраштају греси имена Његовог ради. I John 2:13 Пишем вам, оци, јер познасте Оног који нема почетка. Пишем вам, младићи, јер надвладасте нечастивог. Пишем вам, децо, јер познасте Оца. I John 2:14 Писах вам, оци, јер познасте Оног који је од почетка. Писах вам, младићи, јер сте јаки, и реч Божија у вама стоји, и надвладасте нечастивог. I John 2:15 Не љубите свет ни што је на свету. Ако ко љуби свет, нема љубави Очеве у њему. I John 2:16 Јер све што је на свету, телесна жеља, и жеља очију, и понос живота, није од Оца, него је од овог света. I John 2:17 И свет пролази и жеља његова; а који твори вољу Божију остаје довека. I John 2:18 Децо! Последње је време, и као што чусте да ће доћи антихрист, и сад многи антихристи посташе; по том познајемо да је последњи час. I John 2:19 Од нас изиђоше, али не бише од нас: кад би били од нас онда би остали с нама; али да се јаве да нису сви од нас. I John 2:20 И ви имате помазање од Светога, и знате све. I John 2:21 Не писах вам као да не знате истине, него што је знате, и знате да никаква лаж није од истине. I John 2:22 Ко је лажљивац осим оног који одриче да Исус није Христос? Ово је антихрист, који се одриче Оца и Сина. I John 2:23 Који се год одриче Сина ни Оца нема; а који признаје Сина, и Оца има. I John 2:24 Ви, дакле, што чусте испочетка у вама нека стоји; ако у вама остане што чусте испочетка, и ви ћете остати у Сину и у Оцу. I John 2:25 И ово је обећање које нам Он обећа, живот вечни. I John 2:26 Ово вам писах за оне који вас варају. I John 2:27 И ви помазање што примисте од Њега, у вама стоји, и не требујете да вас ко учи; него како вас то само помазање учи у свему, и истинито је, и није лаж, и као што вас научи останите у њему. I John 2:28 И сад, дечице, останите у Њему да имамо слободу кад се јави, и да се не осрамотимо пред Њим о Његовом доласку. I John 2:29 Ако знате да је праведник, познајте да је сваки који твори правду од Њега рођен. I John 3:0 I John 3:1 Видите какву нам је љубав дао Отац, да се деца Божија назовемо и будемо; зато свет не познаје нас, јер Њега не позна. I John 3:2 Љубазни! Сад смо деца Божија, и још се не показа шта ћемо бити; него знамо да кад се покаже, бићемо као и Он, јер ћемо Га видети као што јесте. I John 3:3 И сваки који ову наду има на Њега, чисти се, као и Он што је чист. I John 3:4 Сваки који чини грех и безакоње чини: и грех је безакоње. I John 3:5 И знате да се Он јави да грехе наше узме; и греха у Њему нема. I John 3:6 Који год у Њему стоји не греши; који год греши не виде Га нити Га позна. I John 3:7 Дечице! Нико да вас не вара: који правду твори праведник је, као што је Он праведан; I John 3:8 Који твори грех од ђавола је, јер ђаво греши од почетка. Зато се јави Син Божји да раскопа дела ђавоља. I John 3:9 Који је год рођен од Бога не чини греха, јер Његово семе стоји у њему, и не може грешити, јер је рођен од Бога. I John 3:10 По томе се познају деца Божија и деца ђавоља: који год не твори правде, није од Бога, и који не љуби брата свог. I John 3:11 Јер је ово заповест, коју чусте испочетка, да љубимо један другог. I John 3:12 Не као што Каин беше од нечастивог и закла брата свог. И за који га узрок закла? Јер дела његова беху зла, а брата му праведна. I John 3:13 Не чудите се, браћо моја, ако свет мрзи на вас. I John 3:14 Ми знамо да пређосмо из смрти у живот, јер љубимо браћу; јер ко не љуби брата остаје у смрти. I John 3:15 Сваки који мрзи на брата свог крвник је људски; и знате да ниједан крвник људски нема у себи вечни живот. I John 3:16 По том познасмо љубав што Он за нас душу своју положи: ми смо дужни полагати душе за браћу. I John 3:17 Који дакле има богатство овог света, и види брата свог у невољи и затвори срце своје од њега, како љубав Божија стоји у њему? I John 3:18 Дечице моја! Да се не љубимо речју ни језиком, него делом и истином. I John 3:19 И по том дознајемо да смо од истине, и пред Њим тешимо срца своја. I John 3:20 Јер ако нам зазире срце наше, Бог је већи од срца нашег и зна све. I John 3:21 Љубазни! Ако нам срце наше не зазире, слободу имамо пред Богом; I John 3:22 И шта год заиштемо, примићемо од Њега, јер заповести Његове држимо и чинимо шта је Њему угодно. I John 3:23 И ово је заповест Његова да верујемо у име Сина Његовог Исуса Христа, и да љубимо један другог као што нам је дао заповест. I John 3:24 И који држи заповести Његове у Њему стоји, и Он у њему. И по том познајемо да стоји у нама, по Духу кога нам је дао. I John 4:0 I John 4:1 Љубазни! Не верујте сваком духу, него кушајте духове јесу ли од Бога; јер многи лажни пророци изиђоше на свет. I John 4:2 По овом познајте Духа Божијег, и духа лажног; сваки дух који признаје да је Исус Христос у телу дошао, од Бога је; I John 4:3 А сваки дух који не признаје да је Исус Христос у телу дошао, није од Бога: и овај је антихристов, за ког чусте да ће доћи, и сад је већ на свету. I John 4:4 Ви сте од Бога, дечице, и надвладасте их, јер је већи који је у вама неголи који је на свету. I John 4:5 Они су од света, зато говоре од света, и свет их слуша. I John 4:6 Ми смо од Бога; који познаје Бога слуша нас, а који није од Бога не слуша нас. По овом познајемо духа истине и духа преваре. I John 4:7 Љубазни! Да љубимо један другог; јер је љубав од Бога, и сваки који има љубав од Бога је рођен, и познаје Бога. I John 4:8 А који нема љубави не позна Бога; јер је Бог љубав. I John 4:9 По том се показа љубав Божија к нама што Бог Сина свог Јединородног посла на свет да живимо кроза Њ. I John 4:10 У овом је љубав не да ми показасмо љубав к Богу, него да Он показа љубав к нама, и посла Сина свог да очисти грехе наше. I John 4:11 Љубазни! Кад је овако Бог показао љубав к нама, и ми смо дужни љубити један другог. I John 4:12 Бога нико не виде никад: ако имамо љубав међу собом, Бог у нама стоји, и љубав је Његова савршена у нама. I John 4:13 По том дознајемо да у Њему стојимо, и Он у нама, што нам је дао од Духа свог. I John 4:14 И ми видесмо и сведочимо да Отац посла Сина да се спасе свет. I John 4:15 Који призна да је Исус Син Божји, Бог у њему стоји и он у Богу. I John 4:16 И ми познасмо и веровасмо љубав коју Бог има к нама. Бог је љубав, и који стоји у љубави, у Богу стоји и Бог у њему стоји. I John 4:17 Тим се љубав у нама савршује да имамо слободу на дан судни; јер као што је Он и ми смо на свету овом. I John 4:18 У љубави нема страха, него савршена љубав изгони страх напоље; јер страх има муку. А ко се боји није савршен у љубави. I John 4:19 Да имамо ми љубав к Њему, јер Он најпре показа љубав к нама. I John 4:20 Ако ко рече: Ја љубим Бога, а мрзи на брата свог, лажа је; јер који не љуби брата свог, кога види, како може љубити Бога, кога не види? I John 4:21 И ову заповест имамо од Њега: Који љуби Бога да љуби и брата свог. I John 5:0 I John 5:1 Који год верује да је Исус Христос, од Бога је рођен; и који год љуби Оног који је родио, љуби и Оног који је рођен од Њега. I John 5:2 По том знамо да љубимо децу Божију кад Бога љубимо и Његове заповести држимо. I John 5:3 Јер је ово љубав Божија да заповести Његове држимо; и заповести Његове нису тешке. I John 5:4 Јер сваки који је рођен од Бога побеђује свет; и вера је наша ова победа која победи свет. I John 5:5 Ко је који свет побеђује осим оног који верује да је Исус Син Божји? I John 5:6 Ово је Исус Христос што дође водом и крвљу и Духом, не само водом него водом и крвљу; и Дух је који сведочи, јер је Дух истина, I John 5:7 Јер је троје што сведочи на небу: Отац, Реч, и Свети Дух; и ово је троје једно. I John 5:8 И троје је што сведочи на земљи: дух, и вода, и крв; и троје је заједно. I John 5:9 Кад примамо сведочанство човечије, сведочанство је Божије веће; јер је ово сведочанство Божије што сведочи за Сина свог. I John 5:10 Који верује Сина Божијег има сведочанство у себи; који не верује Богу начинио Га је лажом, јер не верова сведочанству које сведочи Бог за Сина свог. I John 5:11 И ово је сведочанство да нам је Бог дао живот вечни; и овај живот вечни у Сину је Његовом. I John 5:12 Ко има Сина Божијег има живот; ко нема Сина Божијег нема живот. I John 5:13 Ово писах вама који верујете у име Сина Божијег, да знате да имате живот вечни и да верујете у име Сина Божијег. I John 5:14 И ово је слобода коју имамо к Њему да ако шта молимо по вољи Његовој послуша нас. I John 5:15 И кад знамо да нас слуша шта год молимо, знамо да ће нам дати шта тражимо од Њега. I John 5:16 Ако ко види брата свог где греши грех не к смрти, нека моли, и даће му живот, онима који греше не к смрти. Има грех к смрти: за тај не говорим да моли. I John 5:17 Свака је неправда грех; и има грех не к смрти. I John 5:18 Знамо да ниједан који је рођен од Бога, не греши, него који је рођен од Бога чува се, и нечастиви не дохвата се до њега. I John 5:19 Знамо да смо од Бога и сав свет лежи у злу. I John 5:20 А знамо да Син Божји дође, и дао нам је разум да познамо Бога Истинитог, и да будемо у истинитом Сину Његовом Исусу Христу. Ово је Истинити Бог и Живот вечни. I John 5:21 Дечице! Чувајте се од незнабоштва. Амин.
II John 0:0
II John 1:0 II John 1:1 Од старешине изабраној госпођи и деци њеној коју ја љубим ва истину, и не само ја него сви који познаше истину, II John 1:2 За истину која у нама стоји и биће с нама довека: II John 1:3 Да буде с вама благодат, милост, мир од Бога Оца и од Господа Исуса Христа, Сина Очевог, у истини и у љубави. II John 1:4 Обрадовах се врло што нађох неке од твоје деце који ходе у истини, као што примисмо заповест од Оца. II John 1:5 И сад молим те, госпођо, не као да ти нову заповест пишем, него коју имамо испочетка, да имамо љубав међу собом. II John 1:6 И ова је љубав да живимо по заповестима Његовим. Ова је заповест, као што чусте испочетка, да у њој живите. II John 1:7 Јер многе варалице изиђоше на свет који не признају Исуса Христа да је дошао у телу; ово је варалица и антихрист. II John 1:8 Чувајте се да не изгубимо шта смо зарадили, него да примимо плату потпуно. II John 1:9 Који год преступа и не стоји у науци Христовој онај нема Бога; а који стоји у науци Христовој онај има и Оца и Сина. II John 1:10 Ако ко долази к вама и ове науке не доноси, не примајте га у кућу, и не поздрављајте се с њим; II John 1:11 Јер ко се поздрави с њим, прима део у његовим злим делима. II John 1:12 Много бих вам имао писати, али не хтедох хартијом и мастилом; јер се надам да ћу доћи к вама и из уста говорити, да радост ваша буде испуњена. II John 1:13 Поздрављају те деца твоје сестре изабране. Амин.
III John 0:0
III John 1:0 III John 1:1 Од старешине Гају љубазном, ког ја љубим ва истину. III John 1:2 Љубазни! Молим се Богу да ти у свему буде добро, и да будеш здрав, као што је твојој души добро. III John 1:3 Обрадовах се врло кад дођоше браћа и посведочише твоју истину, како ти у истини живиш. III John 1:4 Немам веће радости од ове да чујем моја деца у истини да ходе. III John 1:5 Љубазни! Верно радиш што чиниш браћи и гостима, III John 1:6 Који посведочише твоју љубав пред црквом; и добро ћеш учинити ако их спремиш као што треба пред Богом. III John 1:7 Јер имена Његовог ради изиђоше не примивши ништа од незнабожаца. III John 1:8 Ми смо, дакле, дужни примати такве, да будемо помагачи истини. III John 1:9 Ја писах цркви; али Диотреф, који жели да буде најстарији међу нама, не прима нас. III John 1:10 Зато, ако дођем, споменућу његова дела која твори ружећи нас злим речима; и није му то доста, него сам браће не прима, и забрањује онима који би хтели да их примају, и изгони их из цркве. III John 1:11 Љубазни! Не угледај се на зло, него на добро: који добро чини од Бога је, а који зло чини не виде Бога. III John 1:12 Димитрију сведочише сви, и сама истина; а и ми сведочимо; и знате да је сведочанство наше истинито. III John 1:13 Много имадох да пишем; али нећу мастилом и пером да ти пишем; III John 1:14 Него се надам да ћу те скоро видети; и из уста говорити. III John 1:15 Мир ти! Поздрављају те пријатељи. Поздрави пријатеље по имену. Амин.
Jude 0:0
Jude 1:0 Jude 1:1 Од Јуде, Исуса Христа слуге, а брата Јаковљевог, званима, који су освећени Богом Оцем и одржани Исусом Христом: Jude 1:2 Милост и мир и љубав да вам се умножи. Jude 1:3 Љубазни! Старајући се једнако да вам пишем за опште ваше спасење, би ми потребно да вам пишем молећи да се борите за праведну веру, која је једанпут дана светима. Jude 1:4 Јер се увукоше неки безбожни људи, који су давно одређени на ово суђење, и Бога нашег благодат претварају у нечистоту, и јединог Господара Бога и Господа нашег Исуса Христа одричу се. Jude 1:5 Али ћу вам напоменути, кад и ви знате ово једанпут, да Господ избави народ из земље мисирске, потом погуби оне који не вероваше. Jude 1:6 И анђеле који не држаше своје старешинство него оставише свој стан чува у вечним оковима под мраком за суд великог дана. Jude 1:7 Као што Содом и Гомор, и околни њихови градови, који су се прокурвали онако као и они, и ходили за другим месом, поставише се углед и муче се у вечном огњу: Jude 1:8 Тако дакле и ови што сањајући тело погане, а поглаварства се одричу, и на славу хуле. Jude 1:9 А Михаило Арханђел, кад се препираше с ђаволом и говораше за Мојсијево тело, не смеше проклети суд да изговори, него рече: Господ нека ти запрети. Jude 1:10 А ови хуле на оно што не знаду; а шта знаду по природи као неразумна животиња, у оном се распадају. Jude 1:11 Тешко њима! Јер путем Каиновим пођоше и у превару Валамове плате падоше, и у буни Корејевој изгибоше. Jude 1:12 Ово су они што погане ваше милостиње једући с вама без страха и гојећи се; облаци безводни, које ветрови разносе; јесенска дрвета неродљива, која су двапут умрла, и из корена ишчупана; Jude 1:13 Бесни валови морски, који се пене својим срамотама, звезде лажне, којима се чува мрак вечне таме. Jude 1:14 Али и за овакве пророкова Енох, седми од Адама, говорећи: Гле, иде Господ с хиљадама светих анђела својих Jude 1:15 Да учини суд свима, и да покара све безбожнике за сва њихова безбожна дела којима безбожност чинише, и за све ружне речи њихове које безбожни грешници говорише на Њ. Jude 1:16 Ово су незадовољни викачи, који по жељама својим живе, и уста њихова говоре поносите речи, и за добитак гледају ко је ко. Jude 1:17 А ви, љубазни, опомињите се речи које напред казаше апостоли Господа нашег Исуса Христа, Jude 1:18 Јер вам казаше да ће у последње време постати ругачи, који ће ходити по својим жељама и безбожностима. Jude 1:19 Ово су они што се одвајају (од јединости вере), и јесу телесни, који духа немају. Jude 1:20 А ви, љубазни, назиђујте се својом светом вером, и молите се Богу Духом Светим. Jude 1:21 И сами себе држите у љубави Божијој, чекајући милост Господа нашег Исуса Христа за живот вечни. Jude 1:22 И тако разликујући једне милујте. Jude 1:23 А једне страхом избављајте и из огња вадите; а карајте са страхом, мрзећи и на хаљину опогањену од тела. Jude 1:24 А Ономе који вас може сачувати без греха и без мане, и поставити праве пред славом својом у радости, Jude 1:25 Једином премудром Богу и Спасу нашем, кроз Исуса Христа Господа нашег, слава и величанство, држава и власт пре свију векова и сад и у све векове. Амин.
Revelation of John 0:0
Revelation of John 1:0 Revelation of John 1:1 Откривење Исуса Христа, које даде Њему Бог, да покаже слугама својим шта ће скоро бити, и показа, пославши по анђелу свом слузи свом Јовану, Revelation of John 1:2 Који сведочи реч Божију и сведочанство Исуса Христа, и шта год виде. Revelation of John 1:3 Благо ономе који чита и онима који слушају речи пророштва, и држе шта је написано у њему; јер је време близу. Revelation of John 1:4 Од Јована на седам цркава које су у Азији: благодат вам и мир од Оног који јесте, и који беше, и који ће доћи; и од седам духова који су пред престолом Његовим; Revelation of John 1:5 И од Исуса Христа, који је Сведок верни, и Првенац из мртвих, и Кнез над царевима земаљским, који нас љуби, и уми нас од греха наших крвљу својом; Revelation of John 1:6 И учини нас цареве и свештенике Богу и Оцу свом; томе слава и држава ва век века. Амин. Revelation of John 1:7 Ено, иде с облацима, и угледаће Га свако око, и који Га прободоше; и заплакаће за Њим сва колена земаљска. Да, заиста. Revelation of John 1:8 Ја сам Алфа и Омега, Почетак и Свршетак, говори Господ, Који јесте, и који беше, и који ће доћи, Сведржитељ. Revelation of John 1:9 Ја Јован, који сам и брат ваш и друг у невољи, и у царству и трпљењу Исуса Христа, бејах на острву које се зове Патам, за реч Божију и за сведочанство Исуса Христа. Revelation of John 1:10 Бејах у духу у дан недељни, и чух за собом глас велики као трубе који говораше: Ја сам Алфа и Омега, Први и Последњи; Revelation of John 1:11 И шта видиш напиши у књигу, и пошљи црквама које су у Азији: у Ефес, и у Смирну, и у Пергам, и у Тијатир, и у Сард, и у Филаделфију, и у Лаодикију. Revelation of John 1:12 И обазрех се да видим глас који говораше са мном; и обазревши се видех седам свећњака златних, Revelation of John 1:13 И усред седам свећњака као Сина човечијег, обученог у дугачку хаљину, и опасаног по прсима појасом златним. Revelation of John 1:14 А глава Његова и коса беше бела као бела вуна, као снег; и очи Његове као пламен огњени; Revelation of John 1:15 И ноге Његове као бронза кад се растопи у пећи; и глас Његов као хука вода многих; Revelation of John 1:16 И држаше у својој десној руци седам звезда, и из уста Његових излажаше мач оштар с обе стране, и лице Његово беше као што сунце сија у сили својој. Revelation of John 1:17 И кад Га видех, падох к ногама Његовим као мртав, и метну десницу своју на ме говорећи ми: Не бој се, ја сам Први и Последњи, Revelation of John 1:18 И Живи: и бејах мртав и ево сам жив ва век века, амин. И имам кључеве од пакла и од смрти. Revelation of John 1:19 Напиши дакле шта си видео, и шта је, и шта ће бити потом; Revelation of John 1:20 Тајна седам звезда које си видео на десници мојој, и седам свећњака златних: седам звезда јесу анђели седам цркава; и седам свећњака које си видео јесу седам цркава. Revelation of John 2:0 Revelation of John 2:1 Анђелу ефеске цркве напиши: Тако говори Онај што држи седам звезда у десници својој, и што ходи посред седам свећњака златних: Revelation of John 2:2 Знам твоја дела, и труд твој, и трпљење твоје, и да не можеш сносити зле, и искушао си оне који говоре да су апостоли, а нису и нашао си их лажне; Revelation of John 2:3 И поднео си много, и трпљење имаш, и за име моје трудио си се, и ниси сустао. Revelation of John 2:4 Но имам на тебе, што си љубав своју прву оставио. Revelation of John 2:5 Опомени се дакле откуда си спао, и покај се, и прва дела чини; ако ли не, доћи ћу ти скоро, и дигнућу свећњак твој с места његовог, ако се не покајеш. Revelation of John 2:6 Но ово имаш што мрзиш на дела Николинаца, на која и ја мрзим. Revelation of John 2:7 Ко има ухо нека чује шта говори Дух црквама: који победи даћу му да једе од дрвета животног које је насред раја Божијег. Revelation of John 2:8 И анђелу цркве смиранске напиши: Тако говори Први и Последњи, који беше мртав, и ево је жив: Revelation of John 2:9 Знам твоја дела, и невољу и сиромаштво (али си богат), и хуле оних који говоре да су Јевреји а нису, него зборница сотонина. Revelation of John 2:10 Не бој се ни ода шта што ћеш пострадати. Гле, ђаво ће неке од вас метати у тамницу, да се искушате, и имаћете невољу до десет дана. Буди веран до саме смрти, и даћу ти венац живота. Revelation of John 2:11 Ко има ухо да чује нека чује шта говори Дух црквама: Који победи неће му наудити друга смрт. Revelation of John 2:12 И анђелу пергамске цркве напиши: Тако говори Онај што има мач оштар с обе стране: Revelation of John 2:13 Знам дела твоја, и где живиш, где је престо сотонин; и држиш име моје, и ниси се одрекао вере моје и у оне дане у које је Антипа, верни сведок мој, убијен код вас, где живи сотона. Revelation of John 2:14 Но имам на тебе мало, што имаш ту који држе науку Валама, који учаше Валака да положи саблазан пред синовима Израиљевим, да једу жртве идолске, и да се курвају. Revelation of John 2:15 Тако имаш и ти који држе науку Николинаца, на коју ја мрзим. Revelation of John 2:16 Покај се дакле; ако ли не, доћи ћу ти скоро, и војеваћу с њима мачем уста својих. Revelation of John 2:17 Ко има ухо да чује нека чује шта говори Дух црквама: који победи даћу му да једе од мане сакривене, и даћу му камен бео, и на камену ново име написано, ког нико не зна осим оног који прими. Revelation of John 2:18 И анђелу тијатирске цркве напиши: Тако говори Син Божји, који има очи своје као пламен огњени, и ноге Његове као бронза: Revelation of John 2:19 Знам твоја дела, и љубав, и службу, и веру, и трпљење твоје, и дела твоја, и да последњих има више од првих; Revelation of John 2:20 Но имам на тебе мало, што допушташ жени Језавељи, која говори да је пророчица, да учи и да вара слуге моје да чине прељубу и да једу жртву идолску. Revelation of John 2:21 И дадох јој време да се покаје од курварства свог, и не покаја се. Revelation of John 2:22 Ево је ја мећем на одар, и оне који чине прељубу с њом у невољу велику, ако се не покају од својих дела. Revelation of John 2:23 И децу њену побићу на место; и познаће све цркве да сам ја који испитујем срца и бубреге, и даћу вам свакоме по делима вашим: Revelation of John 2:24 А вама говорим и осталима који су у Тијатиру који немају науке ове, и који не познају дубина сотониних (као што говоре): нећу метнути на вас другог бремена, Revelation of John 2:25 Осим који имате, држите докле дођем. Revelation of John 2:26 И који победи и одржи дела моја до краја, даћу му власт над незнабошцима; Revelation of John 2:27 И пашће их гвозденом палицом, и они ће се раздробити као судови лончарски; као и ја што примих од Оца свог; Revelation of John 2:28 И даћу му звезду даницу. Revelation of John 2:29 Ко има ухо да чује нека чује шта говори Дух црквама. Revelation of John 3:0 Revelation of John 3:1 И анђелу сардске цркве напиши: Тако говори Онај што има седам Духова Божијих, и седам звезда: знам твоја дела, да имаш име да си жив, а мртав си. Revelation of John 3:2 Стражи, и утврђуј остале који хоће да помру; јер не нађох твоја дела савршена пред Богом својим. Revelation of John 3:3 Опомињи се дакле, како си примио и како си чуо, и држи и покај се. Ако ли не узастражиш, доћи ћу на тебе као лупеж, и нећеш чути у који ћу час доћи на тебе. Revelation of John 3:4 Али имаш мало имена и у Сарду, који не опоганише својих хаљина, и ходиће са мном у белима, јер су достојни. Revelation of John 3:5 Који победи он ће се обући у хаљине беле, и нећу избрисати име његово из књиге живота, и признаћу име његово пред Оцем својим и пред анђелима Његовим. Revelation of John 3:6 Ко има ухо нека чује шта говори Дух црквама. Revelation of John 3:7 И анђелу филаделфијске цркве напиши: Тако говори Свети и Истинити, који има кључ Давидов, који отвори и нико не затвори, који затвори и нико не отвори. Revelation of John 3:8 Знам твоја дела; гле, дадох пред тобом врата отворена, и нико их не може затворити; јер имаш мало силе, и држао си моју реч, и ниси се одрекао имена мог. Revelation of John 3:9 Ево дајем оне из зборнице сотонине који говоре да су Јевреји и нису, него лажу; ево ћу их учинити да дођу и да се поклоне пред ногама твојим, и да познаду да те ја љубим. Revelation of John 3:10 Јер си одржао реч трпљења мог, и ја ћу тебе сачувати од часа искушења, који ће доћи на сав васиони свет да искуша оне који живе на земљи. Revelation of John 3:11 Ево ћу доћи брзо: држи шта имаш, да нико не узме венац твој. Revelation of John 3:12 Који победи учинићу га стубом у цркви Бога свог, и више неће изићи напоље; и написаћу на њему име Бога свог, и име новог Јерусалима, града Бога мог, који силази с неба од Бога мог, и име моје ново. Revelation of John 3:13 Ко има ухо нека чује шта говори Дух црквама. Revelation of John 3:14 И анђелу лаодикијске цркве напиши: Тако говори Амин, Сведок Верни и Истинити, Почетак створења Божијег: Revelation of John 3:15 Знам твоја дела да ниси ни студен ни врућ. О да си студен или врућ! Revelation of John 3:16 Тако, будући млак, и ниси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста својих. Revelation of John 3:17 Јер говориш: Богат сам, и обогатио сам се, и ништа не потребујем; а не знаш да си ти несрећан, и невољан, и сиромах, и слеп, и го. Revelation of John 3:18 Саветујем те да купиш у мене злато жежено у огњу, да се обогатиш; и беле хаљине, да се обучеш, и да се не покаже срамота голотиње твоје; и масти очном помажи очи своје да видиш. Revelation of John 3:19 Ја које год љубим оне и карам и поучавам; постарај се дакле, и покај се. Revelation of John 3:20 Ево стојим на вратима и куцам: ако ко чује глас мој и отвори врата, ући ћу к њему и вечераћу с њиме, и он са мном. Revelation of John 3:21 Који победи даћу му да седне са мном на престолу мом, као и ја што победих и седох с Оцем својим на престолу Његовом. Revelation of John 3:22 Ко има ухо нека чује шта говори Дух црквама. Revelation of John 4:0 Revelation of John 4:1 Потом видех: и гле, врата отворена на небу, и глас први који чух као трубу где говори са мном, рече: Попни се амо, и показаћу ти шта ће бити за овим. Revelation of John 4:2 И одмах бих у духу; и гле, престо стајаше на небу, и на престолу сеђаше неко. Revelation of John 4:3 И Онај што сеђаше беше по виђењу као камен јаспис и сард; и око престола беше дуга по виђењу као смарагд. Revelation of John 4:4 И око престола беху двадесет и четири престола; и на престолима видех двадесет и четири старешине где седе, обучене у беле хаљине, и имаху круне златне на главама својим. Revelation of John 4:5 И од престола излажаху муње и громови и гласови; и седам жижака огњених гораху пред престолом, које су седам духова Божијих. Revelation of John 4:6 И пред престолом беше стаклено море, као кристал; и насред престола и око престола четири животиње, пуне очију спред и састраг. Revelation of John 4:7 И прва животиња беше као лав, и друга животиња као теле, и трећа животиња имаше лице као човек, и четврта животиња беше као орао кад лети. Revelation of John 4:8 И свака од четири животиње имаше по шест крила наоколо, и унутра пуна очију, и мира не имају дан и ноћ говорећи: Свет, свет, свет Господ Бог Сведржитељ, Који беше, и који јесте, и који ће доћи. Revelation of John 4:9 И кад даше животиње славу и част и хвалу Ономе што сеђаше на престолу, што живи ва век века, Revelation of John 4:10 Падоше двадесет и четири старешине пред Оним што сеђаше на престолу, и поклонише се Ономе што живи ва век века, и метнуше круне своје пред престолом говорећи: Revelation of John 4:11 Достојан си, Господе, да примиш славу и част и силу; јер си Ти саздао све, и по вољи Твојој јесте и створено је. Revelation of John 5:0 Revelation of John 5:1 И видех у десници Оног што сеђаше на престолу књигу написану изнутра и споља, запечаћену са седам печата. Revelation of John 5:2 И видех анђела јаког где проповеда гласом великим: Ко је достојан да отвори књигу и да разломи печате њене? Revelation of John 5:3 И нико не могаше ни на небу ни на земљи, ни под земљом да отвори књиге ни да загледа у њу. Revelation of John 5:4 И ја плаках много што се нико не нађе достојан да отвори и да прочита књигу, нити да загледа у њу. Revelation of John 5:5 И један од старешина рече ми: Не плачи, ево је надвладао лав, који је од колена Јудиног, корен Давидов, да отвори књигу и разломи седам печата њених. Revelation of John 5:6 И видех, и гле, насред престола и четири животиње, и посред старешина Јагње стајаше као заклано, и имаше седам рогова, и седам очију, које су седам духова Божијих посланих по свему свету. Revelation of John 5:7 И дође и узе књигу из деснице Оног што сеђаше на престолу. Revelation of John 5:8 И кад узе књигу, четири животиње и двадесет и четири старешине падоше пред Јагњетом, имајући сваки гусле, и златне чаше пуне тамјана, које су молитве светих. Revelation of John 5:9 И певаху песму нову говорећи: Достојан си да узмеш књигу, и да отвориш печате њене; јер си се заклао, и искупио си нас Богу крвљу својом од сваког колена и језика и народа и племена, Revelation of John 5:10 И учинио си нас Богу нашем цареве и свештенике, и цароваћемо на земљи. Revelation of John 5:11 И видех, и чух глас анђела многих око престола и животиња и старешина, и беше број њихов хиљада хиљада. Revelation of John 5:12 Говорећи гласом великим: Достојно је Јагње заклано да прими силу и богатство и премудрост и јачину и част и славу и благослов. Revelation of John 5:13 И свако створење, што је на небу, и на земљи, и под земљом, и што је на мору, и што је у њима, све чух где говоре: Ономе што седи на престолу, и Јагњету благослов и част и слава и држава ва век века. Revelation of John 5:14 И четири животиње говораху: Амин. И двадесет и четири старешине падоше и поклонише се Ономе што живи ва век века. Revelation of John 6:0 Revelation of John 6:1 И видех кад отвори Јагње један од седам печата, и чух једну од четири животиње где говори као глас громовни: Дођи и види. Revelation of John 6:2 И видех, и гле, коњ бео, и онај што сеђаше на њему имаше стрелу; и њему се даде венац, и изиђе побеђујући, и да победи. Revelation of John 6:3 И кад отвори други печат, чух другу животињу где говори: Дођи и види. Revelation of John 6:4 И изиђе други коњ риђ, и ономе што сеђаше на њему даде се да узме мир са земље, и да убија један другог, и даде му се мач велики. Revelation of John 6:5 И кад отвори трећи печат, чух трећу животињу где говори: Дођи и види. И видех, и гле, коњ вран, и онај што сеђаше на њему имаше мерила у руци својој. Revelation of John 6:6 И чух глас између четири животиње где говори: Ока пшенице за грош, и три оке јечма за грош; а уља и вина неће бити. Revelation of John 6:7 И кад отвори четврти печат, чух глас четврте животиње где говори: Дођи и види. Revelation of John 6:8 И видех, и гле, коњ блед, и ономе што сеђаше на њему беше име смрт, и пакао иђаше за њим; и њему се даде област на четвртом делу земље да убије мачем и глађу и смрћу и зверињем земаљским. Revelation of John 6:9 И кад отвори пети печат, видех под олтаром душе побијених за реч Божију и за сведочанство које имаху. Revelation of John 6:10 И повикаше гласом великим говорећи: Докле, Господару Свети и Истинити! Не судиш и не кајеш крв нашу на онима што живе на земљи? Revelation of John 6:11 И дане бише свакоме од њих хаљине беле, и речено им би да почину још мало времена, докле се наврше и другари њихови и браћа њихова, који ваља да буду побијени као и они. Revelation of John 6:12 И видех кад отвори шести печат, и гле, затресе се земља врло, и сунце поста црно као врећа од кострети, и месец поста као крв; Revelation of John 6:13 И звезде небеске падоше на земљу као што смоква одбацује пупке своје кад је велики ветар заљуља. Revelation of John 6:14 И небо се измаче као књига кад се савије, и свака гора и острво с места својих покренуше се. Revelation of John 6:15 И цареви земаљски, и бољари, и богати, и војводе, и силни, и сваки роб, и сваки слободњак, сакрише се по пећинама и по камењацима горским; Revelation of John 6:16 И говорише горама и камењу: Падните на нас, и сакријте нас од лица Оног што седи на престолу, и од гнева Јагњетовог. Revelation of John 6:17 Јер дође велики дан гнева Његовог, и ко може остати? Revelation of John 7:0 Revelation of John 7:1 И потом видех четири анђела где стоје на четири угла земље, и држе четири ветра земаљска, да не душе ветар на земљу, ни на море, ни на икакво дрво. Revelation of John 7:2 И видех другог анђела где се пење од истока сунчаног, који имаше печат Бога Живога; и повика гласом великим на четири анђела којима беше дано да кваре земљу и море, говорећи: Revelation of John 7:3 Не кварите ни земље, ни мора, ни дрвета, докле запечатим слуге Бога нашег на челима њиховим. Revelation of John 7:4 И чух број запечаћених, сто и четрдесет и четири хиљаде запечаћених од свих колена синова Израиљевих; Revelation of John 7:5 Од колена Јудиног дванаест хиљада запечаћених; од колена Рувимовог дванаест хиљада запечаћених; од колена Гадовог дванаест хиљада запечаћених; Revelation of John 7:6 Од колена Асировог дванаест хиљада запечаћених; од колена Нефталимовог дванаест хиљада запечаћених; од колена Манасијиног дванаест хиљада запечаћених; Revelation of John 7:7 Од колена Симеуновог дванаест хиљада запечаћених; од колена Левијевог дванаест хиљада запечаћених; од колена Исахаровог дванаест хиљада запечаћених; Revelation of John 7:8 Од колена Завулоновог дванаест хиљада запечаћених; од колена Јосифовог дванаест хиљада запечаћених; од колена Венијаминовог дванаест хиљада запечаћених. Revelation of John 7:9 По том видех, и гле, народ многи, ког не може нико избројати, од сваког језика и колена и народа и племена, стајаше пред престолом и пред Јагњетом, обучен у хаљине беле, и палме у рукама њиховим. Revelation of John 7:10 И повикаше гласом великим говорећи: Спасење Богу нашем, који седи на престолу, и Јагњету. Revelation of John 7:11 И сви анђели стајаху око престола и старешине и четири животиње, и падоше на лице пред престолом, и поклонише се Богу. Revelation of John 7:12 Говорећи: Амин; благослов и слава и премудрост и хвала и част и сила и јачина Богу нашем ва век века. Амин. Revelation of John 7:13 И одговори један од старешина говорећи ми: Ови обучени у беле хаљине ко су, и откуда дођоше? Revelation of John 7:14 И рекох му: Господару! Ти знаш. И рече ми: Ово су који дођоше од невоље велике, и опраше хаљине своје и убелише хаљине своје у крви Јагњетовој. Revelation of John 7:15 Зато су пред престолом Божијим, и служе Му дан и ноћ у цркви Његовој; и Онај што седи на престолу уселиће се у њих. Revelation of John 7:16 Више неће огладнети, и неће на њих пасти сунце, нити икаква врућина. Revelation of John 7:17 Јер Јагње, које је насред престола, пашће их, и упутиће их на изворе живе воде; и Бог ће отрти сваку сузу од очију њихових. Revelation of John 8:0 Revelation of John 8:1 И кад отвори седми печат, поста тишина на небу око по сахата. Revelation of John 8:2 И видех седам анђела који стајаху пред Богом, и даде им се седам труба. Revelation of John 8:3 И други анђео дође и стаде пред олтаром, и имаше кадионицу златну; и беше му дано много тамјана да да молитвама свих светих на олтар златни пред престолом. Revelation of John 8:4 И дим од кађења у молитвама светих изиђе од руке анђелове пред Бога. Revelation of John 8:5 И узе анђео кадионицу, и напуни је огња са олтара, и баци је на земљу, и посташе гласови и громови и севање муња и тресење земље. Revelation of John 8:6 И седам анђела који имаху седам труба, приправише се да затрубе. Revelation of John 8:7 И први анђео затруби, и поста град и огањ, смешани с крвљу, и падоше на земљу; и трећина дрва изгоре, и свака трава зелена изгоре. Revelation of John 8:8 И други анђео затруби; и као велика гора огњем запаљена паде у море; и трећина мора поста крв. Revelation of John 8:9 И умре трећина створења које живи у мору, и трећина лађи пропаде. Revelation of John 8:10 И трећи анђео затруби, и паде с неба велика звезда, која гораше као свећа, и паде на трећину река и на изворе водене. Revelation of John 8:11 И име звезди беше Пелен; и трећина вода поста пелен, и многи људи помреше од вода, јер беху горке. Revelation of John 8:12 И четврти анђео затруби, и ударена би трећина сунца, и трећина месеца, и трећина звезда, да помрча трећина њихова, и трећина дана да не светли, тако и ноћи. Revelation of John 8:13 И видех, и чух једног анђела где лети посред неба и говори гласом великим: Тешко, тешко, тешко онима који живе на земљи од осталих гласова трубних тројице анђела, који ће трубити. Revelation of John 9:0 Revelation of John 9:1 И пети анђео затруби, и видех звезду где паде с неба на земљу, и даде јој се кључ од студенца бездана; Revelation of John 9:2 И отвори студенац бездана, и изиђе дим из студенца као дим велике пећи, и поцрне сунце и небо од дима студенчевог. Revelation of John 9:3 И из дима изиђоше скакавци на земљу, и даде им се област, као што и скорпије имају област на земљи. Revelation of John 9:4 И рече им се да не уде трави земаљској нити икаквој зелени, нити икаквом дрвету, него само људима који немају печат Божји на челима својим. Revelation of John 9:5 И даде им се да их не убијају, него да их муче пет месеци; и мучење њихово беше као мучење скорпијино кад уједе човека; Revelation of John 9:6 И у те дане тражиће људи смрт, и неће је наћи; и желеће да умру, и смрт ће од њих бежати. Revelation of John 9:7 И скакавци беху као коњи спремљени на бој; и на главама њиховим као круне од злата, и лица њихова као лица човечија. Revelation of John 9:8 И имаху косе као косе женске, и зуби њихови беху као у лавова; Revelation of John 9:9 И имаху оклопе као оклопе гвоздене, и глас крила њихових беше као глас кола кад многи коњи трче на бој; Revelation of John 9:10 И имаху репове као скорпијине, и жалци беху на реповима њиховим; и дана им беше област да уде људима пет месеци. Revelation of John 9:11 И имаху над собом цара анђела бездана коме је име јеврејски Авадон, а грчки Аполион. Revelation of John 9:12 Једно зло прође, ево иду још два зла за овим. Revelation of John 9:13 И шести анђео затруби, и чух глас један од четири рогља златног олтара који је пред Богом, Revelation of John 9:14 Где говори шестом анђелу који имаше трубу: Одреши четири анђела који су свезани код реке велике Еуфрата. Revelation of John 9:15 И бише одрешена четири анђела који беху приправљени на сахат, и дан, и месец, и годину, да побију трећину људи. Revelation of John 9:16 И број војника на коњима беше двеста хиљада хиљада; и чух број њихов. Revelation of John 9:17 И тако видех у утвари коње, и оне што сеђаху на њима, који имаху оклопе огњене и плаветне и сумпорне; и главе коња њихових беху као главе лавова, и из уста њихових излажаше огањ и дим и сумпор. Revelation of John 9:18 И од ова три зла погибе трећина људи, од огња и од дима и од сумпора што излажаше из уста њихових. Revelation of John 9:19 Јер сила коња беше у устима њиховим, и у реповима њиховим; јер репови њихови биваху као змије и имаху главе, и њима иђаху. Revelation of John 9:20 И остали људи који не бише побијени злима овим, не покајаше се од дела руку својих да се не поклањају ђаволима ни идолима златним и сребрним и бронзаним и каменим и дрвеним, који не могу видети ни чути, ни ходити; Revelation of John 9:21 Нити се покајаше од убиства својих, ни од чарања својих, ни од курварства свог, ни од крађа својих. Revelation of John 10:0 Revelation of John 10:1 И видех другог анђела јаког где силази с неба, који беше обучен у облак, и дуга беше на глави његовој, и лице његово беше као сунце, и ноге његове као стубови огњени; Revelation of John 10:2 И имаше у руци својој књижицу отворену, и метну ногу своју десну на море, а леву на земљу. Revelation of John 10:3 И повика гласом великим, као лав кад риче; и кад он повика, говораше седам громова гласове своје. Revelation of John 10:4 И кад говорише седам громова гласове своје, хтедох да пишем, и чух глас с неба који ми говори: Запечати шта говорише седам громова, и ово не пиши. Revelation of John 10:5 И анђео ког видех где стоји на мору и на земљи, подиже руку своју к небу, Revelation of John 10:6 И закле се Оним који живи ва век века, који сазда небо и шта је на њему, и земљу и шта је на њој, и море и шта је у њему, да времена већ неће бити; Revelation of John 10:7 Него у дане гласа седмог анђела кад затруби, онда ће се свршити тајна Божија, као што јави својим слугама пророцима. Revelation of John 10:8 И глас који чух с неба, опет проговори са мном и рече: Иди и узми књижицу отворену из руке оног анђела што стоји на мору и на земљи. Revelation of John 10:9 И отидох к анђелу, и рекох му: Дај ми књижицу. И рече ми: Узми и изједи је; и горка ће бити у трбуху твом, али у устима биће ти слатка као мед. Revelation of John 10:10 И узех књижицу из руке анђелове, и изједох је; и беше у устима мојим као мед слатка, а кад је изједох, беше горка у трбуху мом. Revelation of John 10:11 И рече ми: Ваља ти опет пророковати народима и племенима и језицима и царевима многима. Revelation of John 11:0 Revelation of John 11:1 И даде ми се трска као палица говорећи: Устани и измери цркву Божију и олтар, и оне што се клањају у њој; Revelation of John 11:2 А порту што је изван цркве, избаци напоље, нити је мери, јер је дана незнабошцима; и град свети газиће четрдесет и два месеца. Revelation of John 11:3 И даћу двојици својих сведока, и прорицаће хиљаду и двеста и шездесет дана обучени у вреће. Revelation of John 11:4 Ови су две маслине и два жишка што стоје пред Господарем земаљским. Revelation of John 11:5 И ако им ко неправду учини, огањ излази из уста њихових, и појешће непријатеље њихове; и ко буде хтео да им учини нажао онај ваља да буде убијен. Revelation of John 11:6 И ови ће имати власт да затворе небо, да не падне дажд на земљу у дане њиховог прорицања; и имаће власт над водама да их претварају у крв, и да ударе земљу сваком муком, кадгод буду хтели. Revelation of John 11:7 И кад сврше сведочанство своје, онда ће звер што излази из бездана учинити с њима рат, и победиће их и убиће их. Revelation of John 11:8 И телеса њихова оставиће на улици града великог, који се духовно зове Содом и Мисир, где и Господ наш разапет би. Revelation of John 11:9 И гледаће неки од народа и племена и језика и колена телеса њихова три дана и по, и неће дати да се њихова телеса метну у гробове. Revelation of John 11:10 И који живе на земљи, обрадоваће се и развеселиће се за њих, и слаће даре један другом, јер ова два пророка мучише оне што живе на земљи. Revelation of John 11:11 И после три дана и по дух живота од Бога уђе у њих; и сташе оба на ноге своје, и страх велики нападе на оне који их гледаху. Revelation of John 11:12 И чуше глас велики с неба, који им говори: Изиђите амо. И изиђоше на небо на облацима, и видеше их непријатељи њихови. Revelation of John 11:13 И у тај час затресе се земља врло, и десети део града паде, и тресење земље поби седам хиљада имена човечијих; и остали се уплашише, и даше славу Богу небеском. Revelation of John 11:14 Зло друго прође, ево зло треће иде брзо. Revelation of John 11:15 И седми анђео затруби и посташе велики гласови на небесима говорећи: Поста царство света Господа нашег и Христа Његовог, и цароваће ва век века. Revelation of John 11:16 И двадесет и четири старешине које сеђаху пред Богом на престолима својим, падоше на лица своја и поклонише се Богу. Revelation of John 11:17 Говорећи: Хвалимо Те, Господе Боже Сведржитељу, који јеси, и беше, и бићеш, што си примио силу своју велику, и царујеш. Revelation of John 11:18 И незнабошци се прогневише, и дође гнев Твој и време мртвима да се суди, и да се да плата слугама Твојим, пророцима и светима, и онима који се боје имена Твог, малима и великима, и да се погубе они који земљу погубише. Revelation of John 11:19 И отвори се црква Божија на небу, и показа се ћивот завета Његовог у цркви Његовој; и бише севања муња, и гласови, и громови, и тресење земље, и град велики. Revelation of John 12:0 Revelation of John 12:1 И знак велики показа се на небу: жена обучена у сунце, и месец под ногама њеним, и на глави њеној венац од дванаест звезда. Revelation of John 12:2 И беше трудна, и викаше од муке, и мучаше се да роди. Revelation of John 12:3 И показа се други знак на небу, и гле, велика црвена аждаха, која имаше седам глава, и десет рогова; и на главама њеним седам круна; Revelation of John 12:4 И реп њен одвуче трећину звезда небеских, и баци их на земљу. И аждаха стајаше пред женом која хтеде да се породи, да јој прождере дете кад роди. Revelation of John 12:5 И роди мушко, сина, који ће пасти све народе с палицом гвозденом; и дете њено би узето к Богу и престолу његовом. Revelation of John 12:6 А жена побеже у пустињу где имаше место приправљено од Бога, да се онамо храни хиљаду и двеста и шездесет дана. Revelation of John 12:7 И поста рат на небу. Михаило и анђели Његови ударише на аждаху, и би се аждаха и анђели њени. Revelation of John 12:8 И не надвладаше, и више им се не нађе места на небу. Revelation of John 12:9 И збачена би аждаха велика, стара змија, која се зове ђаво и сотона, која вара сав васиони свет, и збачена би на земљу, и анђели њени збачени бише с њом. Revelation of John 12:10 И чух глас велики на небу који говори: Сад поста спасење и сила и царство Бога нашег, и област Христа Његовог; јер се збаци опадач браће наше, који их опадаше пред Богом нашим дан и ноћ. Revelation of John 12:11 И они га победише крвљу Јагњетовом и речју сведочанства свог, и не марише за живот свој до саме смрти. Revelation of John 12:12 Зато веселите се небеса и ви који живите на њима. Тешко вама који живите на земљи и мору, јер ђаво сиђе к вама, и врло се расрдио, знајући да времена мало има. Revelation of John 12:13 И кад виде аждаха да збачена би на земљу, гоњаше жену која роди мушко. Revelation of John 12:14 И жени дана бише два крила орла великог да лети у пустињу на своје место, где ће се хранити време и времена и по времена, сакривена од лица змијиног. Revelation of John 12:15 И испусти змија за женом из уста својих воду као реку, да је утопи у реци. Revelation of John 12:16 И поможе земља жени, и отвори земља уста своја, и прождре реку коју испусти змија из уста својих. Revelation of John 12:17 И разгневи се змија на жену, и отиде да се побије са осталим семеном њеним, које држи заповести Божије и има сведочанство Исуса Христа. Revelation of John 13:0 Revelation of John 13:1 И стадох на песку морском; и видех звер где излази из мора, која имаше седам глава, и рогова десет, и на роговима њеним десет круна, а на главама њеним имена хулна. Revelation of John 13:2 И звер коју видех беше као рис, и ноге јој као у медведа, и уста њена као уста лавова, и даде јој змија силу своју, и престо свој, и област велику. Revelation of John 13:3 И видех једну од глава њених као рањену на смрт, и рана смрти њене излечи се. И чуди се сва земља иза звери, и поклонише се змији, која даде област звери. Revelation of John 13:4 И поклонише се звери говорећи: Ко је као звер? И ко може ратовати с њом? Revelation of John 13:5 И дана јој бише уста која говоре велике ствари и хуљења, и дана јој би област да чини четрдесет и два месеца. Revelation of John 13:6 И отвори уста своја за хуљење на Бога, да хули на име Његово, и на кућу Његову, и на оне који живе на небу. Revelation of John 13:7 И дано јој би да се бије са светима, и да их победи; и дана јој би област над сваким коленом и народом и језиком и племеном. Revelation of John 13:8 И поклонише јој се сви који живе на земљи којима имена нису записана у животној књизи Јагњета, које је заклано од постања света. Revelation of John 13:9 Ако ко има ухо нека чује. Revelation of John 13:10 Ко у ропство води, биће у ропство одведен; ко ножем убије ваља да он ножем буде убијен. Овде је трпљење и вера светих. Revelation of John 13:11 И видех другу звер где излази из земље, и имаше два рога као у јагњета; и говораше као аждаха. Revelation of John 13:12 И сву власт прве звери чињаше пред њом; и учини да земља и који живе на њој поклони се првој звери којој се исцели рана смртна. Revelation of John 13:13 И учини чудеса велика, и учини да и огањ силази с неба на земљу пред људима. Revelation of John 13:14 И вара оне који живе на земљи знацима, који јој бише дани да чини пред звери, говорећи онима што живе на земљи да начине икону звери која имаде рану смртну и оста жива. Revelation of John 13:15 И би јој дано да даде дух икони звериној, да проговори икона зверина, и да учини да се побију који се год не поклоне икони звериној. Revelation of John 13:16 И учини све, мале и велике, богате и сиромашне, слободњаке и робове, те им даде жиг на десној руци њиховој или на челима њиховим, Revelation of John 13:17 Да нико не може ни купити ни продати, осим ко има жиг, или име звери, или број имена њеног. Revelation of John 13:18 Овде је мудрост. Ко има ум нека израчуна број звери: јер је број човеков и број њен шест стотина и шездесет и шест. Revelation of John 14:0 Revelation of John 14:1 И видех, и гле, Јагње стајаше на гори сионској, и с Њим сто и четрдесет и четири хиљаде, који имаху име Оца Његовог написано на челима својим. Revelation of John 14:2 И чух глас с неба као глас вода многих, и као глас грома великог; и чух глас гудача који гуђаху у гусле своје. Revelation of John 14:3 И певаху као нову песму пред престолом и пред четири животиње и пред старешинама: и нико не могаше научити песме, осим оних сто и четрдесет и четири хиљаде који су откупљени са земље. Revelation of John 14:4 Ово су који се не опоганише са женама, јер су девственици, они иду за Јагњетом куд год оно пође. Ови су купљени од људи, првенци Богу и Јагњету. Revelation of John 14:5 И у њиховим устима не нађе се превара, јер су без мане пред престолом Божијим. Revelation of John 14:6 И видех другог анђела где лети посред неба, који имаше вечно јеванђеље да објави онима који живе на земљи, и сваком племену, и језику и колену и народу. Revelation of John 14:7 И говораше великим гласом: Бојте се Бога, и подајте Му славу, јер дође час суда Његовог; и поклоните се Ономе који је створио небо и земљу и море и изворе водене. Revelation of John 14:8 И други анђео за њим иде говорећи: Паде, паде Вавилон град велики: јер отровним вином курварства свог напоји све народе. Revelation of John 14:9 И трећи анђео за њим иде говорећи гласом великим: Ко се год поклони звери и икони њеној, и прими жиг на чело своје или на руку своју, Revelation of John 14:10 И он ће пити од вина гнева Божијег, које је непомешано уточено у чашу гнева Његовог, и биће мучен огњем и сумпором пред анђелима светима и пред Јагњетом. Revelation of John 14:11 И дим мучења њиховог излазиће ва век века; и неће имати мира дан и ноћ који се поклањају звери и икони њеној, и који примају жиг имена њеног. Revelation of John 14:12 Овде је трпљење светих, који држе заповести Божије и веру Исусову. Revelation of John 14:13 И чух глас с неба где ми говори: Напиши: Благо мртвима који умиру у Господу од сад. Да, говори Дух, да почину од трудова својих; јер дела њихова иду за њима. Revelation of John 14:14 И видех, и гле, облак бео, и на облаку сеђаше као Син човечији, и имаше на глави својој круну златну, и у руци својој срп оштар. Revelation of John 14:15 И други анђео изиђе из цркве вичући великим гласом Ономе што седи на облаку: Замахни српом својим и жњи, јер дође време да се жње, јер се осуши жито земаљско. Revelation of John 14:16 И Онај што сеђаше на облаку баци срп свој на земљу, и пожњевена би земља. Revelation of John 14:17 И други анђео изиђе из цркве што је на небу, и имаше и он срп оштар. Revelation of John 14:18 И други анђео изиђе из олтара, који имаше област над огњем, и повика с великом виком ономе који имаше срп оштри, говорећи: Замахни српом својим оштрим, и одрежи грожђе винограда земаљског; јер већ сазреше зрна његова. Revelation of John 14:19 И баци анђео срп свој на земљу, и обра виноград земаљски, и метну у кацу великог гнева Божијег. Revelation of John 14:20 И оточи се каца изван града, и изиђе крв из каце, тја до узда коњима, хиљаду и шест стотина потркалишта. Revelation of John 15:0 Revelation of John 15:1 И видех други велики знак на небу и чудо: седам анђела који имаху седам последњих зала, јер се у њима саврши гнев Божји. Revelation of John 15:2 И видех као стаклено море смешано с огњем, и оне што победише звер и икону њену, и жиг њен, и број имена њеног, где стоје на мору стакленом и имају гусле Божије; Revelation of John 15:3 И певаху песму Мојсија, слуге Божијег, и песму Јагњетову, говорећи: Велика су и дивна дела Твоја, Господе Боже Сведржитељу, праведни су и истинити путеви Твоји, Царе светих. Revelation of John 15:4 Ко се неће побојати Тебе, Господе, и прославити име Твоје? Јер си Ти један свет; јер ће сви незнабошци доћи и поклонити се пред Тобом; јер се судови Твоји јавише. Revelation of John 15:5 И после овог видех, и гле, отвори се црква скиније сведочанства на небу, Revelation of John 15:6 И изиђоше седам анђела из цркве, који имаху седам зала, обучени у чисте и беле хаљине од платна, и опасани по прсима појасима златним; Revelation of John 15:7 И једна од четири животиње даде седморици анђела седам чаша златних напуњених гнева Бога, који живи ва век века. Revelation of John 15:8 И напуни се црква дима од славе Божије и од силе Његове; и нико не могаше доћи у цркву, док се не сврши седам зала седморице анђела. Revelation of John 16:0 Revelation of John 16:1 И чух глас велики из цркве где говори седморици анђела: Идите, и излијте седам чаша гнева Божијег на земљу. Revelation of John 16:2 И оде први анђео, и изли чашу своју на земљу; и посташе ране зле и љуте на људима који имају жиг зверин и који се клањају икони њеној. Revelation of John 16:3 И други анђео изли чашу своју у море; и поста крв као од мртваца, и свака душа жива умре у мору. Revelation of John 16:4 И трећи анђео изли чашу своју на реке и на изворе водене; и поста крв. Revelation of John 16:5 И чух анђела воденог где говори: Праведан си Господе, који јеси, и који беше, и свет, што си ово судио; Revelation of John 16:6 Јер пролише крв светих и пророка, и крв си им дао да пију јер су заслужили. Revelation of John 16:7 И чух другог из олтара где говори: Да, Господе Боже Сведржитељу, истинити су и прави судови Твоји. Revelation of John 16:8 И четврти анђео изли чашу своју на сунце, и дано му би да жеже људе огњем. Revelation of John 16:9 И опалише се људи од велике врућине, и хулише на име Бога који има област над злима овима, и не покајаше се да Му даду славу. Revelation of John 16:10 И пети анђео изли чашу своју на престо зверин; и царство њено поста тамно, и жвакаху језике своје од бола. Revelation of John 16:11 И хулише на име Бога небеског од бола и од рана својих, и не покајаше се од дела својих. Revelation of John 16:12 И шести анђео изли чашу своју на велику реку Еуфрат; и пресахну вода њена, да се приправи пут царевима од истока сунчаног. Revelation of John 16:13 И видех из уста аждахиних, и из уста звериних, и из уста лажног пророка, где изиђоше три нечиста духа, као жабе. Revelation of John 16:14 Јер су ово духови ђаволски који чине чудеса и излазе к царевима свега васионог света да их скупе на бој за онај велики дан Бога Сведржитеља. Revelation of John 16:15 Ево идем као лупеж; благо ономе који је будан и који чува хаљине своје, да го не ходи и да се не види срамота његова. Revelation of John 16:16 И сабра их на место које се јеврејски зове Армагедон. Revelation of John 16:17 И седми анђео изли чашу своју по небу, и изиђе глас велики из цркве небеске од престола говорећи: Сврши се. Revelation of John 16:18 И бише севања муња и громови, и гласови, и би велико тресење земље, какво никад не би откако су људи на земљи, толико тресење, тако велико. Revelation of John 16:19 И град велики раздели се на три дела, и градови незнабожачки падоше; и Вавилон велики спомену се пред Богом да му да чашу вина љутог гнева свог. Revelation of John 16:20 И сва острва побегоше, и горе се не нађоше. Revelation of John 16:21 И град велики као глава паде с неба на људе; и људи хулише на Бога од зла градног, јер је велика мука његова врло. Revelation of John 17:0 Revelation of John 17:1 И дође један од седам анђела који имаху седам чаша, и говори са мном говорећи ми: Ходи да ти покажем суд курве велике, која седи на водама многима. Revelation of John 17:2 С којом се курваше цареви земаљски, и који живе на земљи опише се вином курварства њена. Revelation of John 17:3 И уведе ме дух у пусто место; и видех жену где седи на звери црвеној која беше пуна имена хулних и имаше седам глава и десет рогова. Revelation of John 17:4 И жена беше обучена у порфиру и скерлет и накићена златом и камењем драгим и бисером, и имаше чашу у руци својој пуну мрзости и поганштине курварства свог; Revelation of John 17:5 И на челу њеном написано име: Тајна, Вавилон велики, мати курвама и мрзостима земаљским. Revelation of John 17:6 И видех жену пијану од крви светих и од крви сведока Исусових; и зачудих се чудом великим кад је видех. Revelation of John 17:7 И рече ми анђео: Што се чудиш? Ја ћу ти казати тајну ове жене, и звери што је носи и има седам глава и десет рогова. Revelation of John 17:8 Звер коју си видео беше и није, и изићи ће из бездана и отићи ће у пропаст; и удивиће се који живе на земљи, којима имена написана нису у књигу живота од постања света, кад виде звер која беше, и није, и доћи ће опет. Revelation of John 17:9 Овде је ум, који има мудрост. Седам глава, то су седам гора на којима жена седи. Revelation of John 17:10 И јесу седам царева. Пет је њих пало, и један јесте, а други још није дошао; а кад дође за мало ће остати. Revelation of John 17:11 И звер која беше и није, и она је осми, и јесте од седморице и у пропаст иде. Revelation of John 17:12 И десет рогова, које си видео, то су десет царева, који царства још не примише, него ће област као цареви на једно време примити са звери. Revelation of John 17:13 Ови једну вољу имају, и силу и област своју даће звери. Revelation of John 17:14 Ови ће се побити с Јагњетом и Јагње ће их победити, јер је Господар над господарима и Цар над царевима; и који су с Њим, јесу позвани и изабрани и верни. Revelation of John 17:15 И рече ми: Воде, што си видео, где седи курва, оно су људи и народи, и племена и језици. Revelation of John 17:16 И десет рогова, што си видео на звери, они ће омрзнути на курву, и опустошиће је и оголузнити, и месо њено појешће и сажећи ће је огњем. Revelation of John 17:17 Јер је Бог дао у срца њихова да учине вољу Његову, и да учине вољу једну, и да даду царство своје звери, док се сврше речи Божије. Revelation of John 17:18 И жена, коју си видео, јесте град велики, који има царство над царствима земаљским. Revelation of John 18:0 Revelation of John 18:1 И после овог видех другог анђела где силази са неба, који имаше област велику; и земља се засветли од славе његове. Revelation of John 18:2 И повика јаким гласом говорећи: Паде, паде Вавилон велики, и поста стан ђаволима, и тамница сваком духу нечистом, и тамница свих птица нечистих и мрских; јер отровним вином курварства свог напоји све народе; Revelation of John 18:3 И цареви земаљски с њом се курваше, и трговци земаљски обогатише се од богатства сласти њене. Revelation of John 18:4 И чух глас други с неба који говори: Изиђите из ње, народе мој, да се не помешате у грехе њене, и да вам не науде зла њена. Revelation of John 18:5 Јер греси њени допреше тја до неба, и Бог се опомену неправде њене. Revelation of John 18:6 Платите јој као што и она плати вама, и подајте јој двојином онолико по делима њеним: којом чашом захвати вама захватајте јој по два пут онолико. Revelation of John 18:7 Колико се прослави и наслади толико јој подајте мука и жалости; јер говори у срцу свом: Седим као царица, и нисам удовица, и жалости нећу видети. Revelation of John 18:8 Зато ће у један дан доћи зла њена: смрт и плач и глад, и сажећи ће се огњем; јер је јак Господ Бог који јој суди. Revelation of John 18:9 И заплакаће и зајаукати за њом цареви земаљски који се с њом курваше и беснише, кад виде дим горења њеног, Revelation of John 18:10 Издалека стојећи од страха мука њених и говорећи: Јаох! Јаох! Граде велики Вавилоне, граде тврди, јер у један час дође суд твој! Revelation of John 18:11 И трговци земаљски заплакаће и зајаукати за њом, што њихове товаре нико више не купује; Revelation of John 18:12 Товара злата и сребра и камења драгог и бисера и узвода и порфире и свиле и скерлета, и сваког мирисног дрвета, и свакојаких судова од филдиша, и свакојаких судова од најскупљег дрвета, бронзе и гвожђа и мермера, Revelation of John 18:13 И цимета и тамјана и мира и ливана, и вина и уља, и нишестета и пшенице, и говеда и оваца, и коња и кола, и телеса и душа човечијих. Revelation of John 18:14 И воћа жеља душе твоје отидоше од тебе, и све што је масно и добро отиде од тебе, и више га нећеш наћи. Revelation of John 18:15 Трговци који се овим товарима обогатише од ње, стаће издалека од страха мучења њеног, плачући и јаучући, Revelation of John 18:16 И говорећи: Јаох! Јаох! Граде велики, обучени у свилу и порфиру и скерлет, и накићени златом и камењем драгим и бисером; Revelation of John 18:17 Јер у један час погибе толико богатство! И сви господари од лађи, и сав народ у лађама, и лађари, и који год раде на мору, стадоше издалека, Revelation of John 18:18 И викаху, видевши дим горења њеног, и говораху: Ко је био као овај град велики? Revelation of John 18:19 И бацише прах на главе своје, и повикаше плачући и ридајући, говорећи: Јаох! Јаох! Граде велики, у коме се обогатише сви који имају лађе на мору од богатства његовог, јер у један час опусте! Revelation of John 18:20 Весели се над њим небо, и свети апостоли и пророци, јер Бог покаја суд ваш на њему. Revelation of John 18:21 И узе један анђео јак камен велики, као камен воденични, и баци у море говорећи: Тако ће са хуком бити бачен Вавилон, град велики, и неће се више наћи; Revelation of John 18:22 И глас гудача и певача и свирача и трубача неће се више чути у теби; и никакав мајстор ни од каквог заната неће се више наћи у теби, и хука камења воденичног неће се чути у теби; Revelation of John 18:23 И видело жишка неће се више светлити у теби, и глас женика и невесте неће више бити чувен у теби; јер трговци твоји беху бољари земаљски, јер твојим чарањем преварени бише сви народи. Revelation of John 18:24 И у њему се нађе крв пророчка и светих, и свих који су побијени на земљи. Revelation of John 19:0 Revelation of John 19:1 И после овог чух глас велики народа многог на небу где говори: Алилуја! Спасење и слава и част и сила Господу нашем; Revelation of John 19:2 Јер су истинити и прави судови Његови, што је осудио курву велику, која поквари земљу курварством својим, и покајао крв слугу својих од руке њене. Revelation of John 19:3 И другом рекоше: Алилуја! И дим њен излажаше ва век века. Revelation of John 19:4 И падоше двадесет и четири старешине, и четири животиње, и поклонише се Богу који сеђаше на престолу, говорећи: Амин, алилуја! Revelation of John 19:5 И глас изиђе од престола који говори: Хвалите Бога нашег све слуге Његове, и који Га се бојите, и мали и велики. Revelation of John 19:6 И чух као глас народа многог, и као глас вода многих, и као глас громова јаких, који говоре: Алилуја! Јер царује Господ Бог Сведржитељ. Revelation of John 19:7 Да се радујемо и веселимо, и да дамо славу Њему; јер дође свадба Јагњетова, и жена Његова приправила се; Revelation of John 19:8 И дано јој би да се обуче у свилу чисту и белу: јер је свила правда светих. Revelation of John 19:9 И рече ми: Напиши: Благо онима који су позвани на вечеру свадбе Јагњетове. И рече ми: Ове су речи истините Божије. Revelation of John 19:10 И паднувши пред ногама његовим поклоних му се; и рече ми: Гле, немој, ја сам слуга као и ти и браћа твоја која имају сведочанство Исусово. Богу се поклони; јер је сведочанство Исусово Дух Пророштва. Revelation of John 19:11 И видех небо отворено, и гле, коњ бео, и који сеђаше на њему зове се Веран и Истинит, и суди по правди и војује. Revelation of John 19:12 А очи су Му као пламен огњени, и на глави Његовој круне многе, и имаше име написано, ког нико не зна до Он сам. Revelation of John 19:13 И беше обучен у хаљину црвену од крви, и име се Његово зове: Реч Божија. Revelation of John 19:14 И војске небеске иђаху за Њим на коњима белим, обучене у свилу белу и чисту. Revelation of John 19:15 И из уста Његових изиђе мач оштар, да њиме побије незнабошце; и Он ће их пасти с палицом гвозденом; и Он гази кацу вина и срдње и гнева Бога Сведржитеља. Revelation of John 19:16 И има на хаљини и на стегну свом име написано: Цар над царевима и Господар над господарима. Revelation of John 19:17 И видех једног анђела где стоји на сунцу и повика гласом великим говорећи свима птицама које лете испод неба: Дођите и скупите се на велику вечеру Божију, Revelation of John 19:18 Да једете меса од царева, и меса од војвода, и меса од јунака, и меса од коња и од оних који седе на њима, и меса од свих слободњака и робова, и од малих и од великих. Revelation of John 19:19 И видех звер и цареве земаљске и војнике њихове скупљене да се побију с Оним што седи на коњу и с војскама Његовим. Revelation of John 19:20 И би ухваћена звер, и с њом лажни пророк који учини пред њом знаке којима превари оне који примише жиг зверин и који се поклањају икони њеној: живи бише бачени обоје у језеро огњено, које гори сумпором. Revelation of John 19:21 А остали побијени бише мачем Оног што седи на коњу, који изиђе из уста Његових: и све се птице наситише од меса њиховог. Revelation of John 20:0 Revelation of John 20:1 И видех анђела где силази с неба, који имаше кључ од бездана и вериге велике у руци својој. Revelation of John 20:2 И ухвати аждаху, стару змију, која је ђаво и сотона, и свеза је на хиљаду година, Revelation of John 20:3 И у бездан баци је, и затвори је, и запечати над њом, да више не прелашћује народе, док се не наврши хиљаду година; и потом ваља да буде одрешена на мало времена. Revelation of John 20:4 И видех престоле, и сеђаху на њима, и даде им се суд, и душе исечених за сведочанство Исусово и за реч Божију, који се не поклонише звери ни икони њеној, и не примише жиг на челима својим и руци својој; и оживеше и цароваше с Христом хиљаду година. Revelation of John 20:5 А остали мртваци не оживеше, докле се не сврши хиљада година. Ово је прво васкрсење. Revelation of John 20:6 Блажен је и свет онај који има део у првом васкрсењу; над њима друга смрт нема области, него ће бити свештеници Богу и Христу, и цароваће с Њим хиљаду година. Revelation of John 20:7 И кад се сврши хиљаду година, пустиће се сотона из тамнице своје, Revelation of John 20:8 И изићи ће да вара народе по сва четири краја земље, Гога и Магога, да их скупи на бој, којих је број као песак морски. Revelation of John 20:9 И изиђоше на ширину земље, и опколише логор светих, и град љубазни; и сиђе огањ од Бога с неба, и поједе их. Revelation of John 20:10 И ђаво који их вараше би бачен у језеро огњено и сумпорито, где је звер и лажни пророк; и биће мучени дан и ноћ ва век века. Revelation of John 20:11 И видех велики бео престо, и Оног што сеђаше на њему, од чијег лица бежаше небо и земља, и места им се не нађе. Revelation of John 20:12 И видех мртваце мале и велике где стоје пред Богом, и књиге се отворише; и друга се књига отвори, која је књига живота; и суд примише мртваци као што је написано у књигама, по делима својим. Revelation of John 20:13 И море даде своје мртваце, и смрт и пакао дадоше своје мртваце; и суд примише по делима својим. Revelation of John 20:14 И смрт и пакао бачени бише у језеро огњено. И ово је друга смрт. Revelation of John 20:15 И ко се не нађе написан у књизи живота, бачен би у језеро огњено. Revelation of John 21:0 Revelation of John 21:1 И видех небо ново и земљу нову; јер прво небо и прва земља прођоше, и мора више нема. Revelation of John 21:2 И ја Јован видех град свети, Јерусалим нов, где силази од Бога с неба, приправљен као невеста украшена мужу свом. Revelation of John 21:3 И чух глас велики с неба где говори: Ево скиније Божије међу људима, и живеће с њима, и они ће бити народ Његов, и сам Бог биће с њима Бог њихов. Revelation of John 21:4 И Бог ће отрти сваку сузу од очију њихових, и смрти неће бити више, ни плача, ни вике, ни болести неће бити више; јер прво прође. Revelation of John 21:5 И рече Онај што сеђаше на престолу: Ево све ново творим. И рече ми: Напиши, јер су ове речи истините и верне. Revelation of John 21:6 И рече ми: Сврши се. Ја сам Алфа и Омега, Почетак и Свршетак. Ја ћу жедноме дати из извора воде живе за бадава. Revelation of John 21:7 Који победи, добиће све, и бићу му Бог, и он ће бити мој син. Revelation of John 21:8 А страшљивима и невернима и поганима и крвницима, и курварима, и врачарима, и идолопоклоницима, и свима лажама, њима је део у језеру што гори огњем и сумпором; које је смрт друга. Revelation of John 21:9 И дође к мени један од седам анђела који имаху седам чаша напуњених седам зала последњих, и рече ми говорећи: Ходи да ти покажем невесту, Јагњетову жену. Revelation of John 21:10 И одведе ме у духу на гору велику и високу, и показа ми град велики, свети Јерусалим, где силази с неба од Бога, Revelation of John 21:11 И имаше славу Божију; и светлост његова беше као драги камен, као камен јаспис светли, Revelation of John 21:12 И имаше зид велики и висок, и имаше дванаестора врата, и на вратима дванаест анђела, и имена написана, која су имена дванаест колена Израиљевих. Revelation of John 21:13 Од истока врата троја, и од севера врата троја, од југа врата троја, и од запада врата троја. Revelation of John 21:14 И зид градски имаше дванаест темеља, и на њима имена дванаест апостола Јагњетових. Revelation of John 21:15 И онај што говораше са мном, имаше трску златну да измери град и врата његова и зидове његове. Revelation of John 21:16 И град на четири угла стоји, и дужина је његова толика колика и ширина. И измери град трском на дванаест хиљада потркалишта: дужина и ширина и висина једнака је. Revelation of John 21:17 И размери зид његов на сто и четрдесет и четири лакта, по мери човечијој, која је анђелова. Revelation of John 21:18 И беше грађа зидова његова јаспис, и град злато чисто, као чисто стакло. Revelation of John 21:19 И темељи зидова градских беху украшени сваким драгим камењем: први темељ беше јаспис, други сафир, трећи халкидон, четврти смарагд, Revelation of John 21:20 Пети сардоникс, шести сард, седми хрисолит, осми вирил, девети топаз, десети хрисопрас, једанаести јакинт, дванаести аметист. Revelation of John 21:21 И дванаест врата, дванаест зрна бисера: свака врата беху од једног зрна бисера: и улице градске беху злато чисто, као стакло пресветло. Revelation of John 21:22 И цркве не видех у њему: јер је њему црква Господ Бог Сведржитељ, и Јагње. Revelation of John 21:23 И град не потребује ни сунце ни месец да светле у њему; јер га слава Божија просветли, и жижак је његов Јагње. Revelation of John 21:24 И народи који су спасени ходиће у виделу његовом, и цареви земаљски донеће славу и част своју у њега. Revelation of John 21:25 И врата његова неће се затварати дању, јер онде ноћи неће бити. Revelation of John 21:26 И донеће славу и част незнабожаца у њега. Revelation of John 21:27 И неће у њега ући ништа погано, и што чини мрзост и лаж, него само који су написани у животној књизи Јагњета. Revelation of John 22:0 Revelation of John 22:1 И показа ми чисту реку воде живота, бистру као кристал, која излажаше од престола Божијег и Јагњетовог. Revelation of John 22:2 Насред улица његових и с обе стране реке дрво живота, које рађа дванаест родова дајући сваког месеца свој род; и лишће од дрвета беше за исцељивање народима. Revelation of John 22:3 И више неће бити никакве проклетиње; и престо Божји и Јагњетов биће у њему; и слуге Његове послуживаће Га. Revelation of John 22:4 И гледаће лице Његово, и име Његово биће на челима њиховим. Revelation of John 22:5 И ноћи тамо неће бити, и неће потребовати видела од жишка, ни видела сунчаног, јер ће их обасјавати Господ Бог, и цароваће ва век века. Revelation of John 22:6 И рече ми: Ово су речи верне и истините, и Господ Бог светих пророка посла анђела свог да покаже слугама својим шта ће бити скоро. Revelation of John 22:7 Ево ћу доћи скоро: Благо ономе који држи речи пророштва књиге ове. Revelation of John 22:8 И ја Јован видех ово и чух; и кад чух и видех, падох да се поклоним на ноге анђела који ми ово показа. Revelation of John 22:9 И рече ми: Гле, немој, јер сам и ја слуга као и ти и браћа твоја пророци и они који држе речи пророштва књиге ове. Богу се поклони. Revelation of John 22:10 И рече ми: Не запечаћавај речи пророштва књиге ове; јер је време близу. Revelation of John 22:11 Ко чини неправду, нека чини још неправду; и ко је поган, нека се још погани; и ко је праведан, нека још чини правду; и ко је свет нека се још свети. Revelation of John 22:12 И ево ћу доћи скоро, и плата моја са мном, да дам свакоме по делима његовим. Revelation of John 22:13 Ја сам Алфа и Омега, Почетак и Свршетак, Први и Последњи. Revelation of John 22:14 Благо ономе који твори заповести Његове, да им буде власт на дрво живота, и да уђу на врата у град. Revelation of John 22:15 А напољу су пси и врачари и курвари и крвници и идолопоклоници и сваки који љуби и чини лаж. Revelation of John 22:16 Ја Исус послах анђела свог да вам ово посведочи у црквама. Ја сам корен и род Давидов, и сјајна звезда Даница. Revelation of John 22:17 И Дух и невеста говоре: Дођи. И који чује нека говори: Дођи. И ко је жедан нека дође, и ко хоће нека узме воду живота за бадава. Revelation of John 22:18 Јер сведочим свакоме који чује речи пророштва књиге ове; ако ко дометне овоме, Бог ће наметнути на њега зла написана у књизи овој; Revelation of John 22:19 И ако ко одузме од речи књиге пророштва овог, Бог ће одузети његов део од књиге живота, и од града светог, и од оног што је написано у књизи овој. Revelation of John 22:20 Говори Онај који сведочи ово: Да, доћи ћу скоро! Амин. Да, дођи, Господе Исусе. Revelation of John 22:21 Благодат Господа нашег Исуса Христа са свима вама. Амин.